• Akcija 1
  • Projekti 1
  • А 91
  • а 946
  • Авале 1
  • Авали 1
  • Авалу 3
  • аван 2
  • авана 1
  • августа 1
  • авлију 1
  • Адама 1
  • Адаме 2
  • Адамов 1
  • адвоката 1
  • ади 2
  • адресова 1
  • адут 1
  • ажија 1
  • Ажија 1
  • ажију 1
  • Аја 2
  • аја 5
  • Ајд 1
  • Академије 1
  • ако 147
  • Ако 17
  • акт 2
  • ал 2
  • ала 3
  • Ала 4
  • алал 3
  • алат 1
  • алата 1
  • албастар 1
  • Алгебра 1
  • Алгебру 1
  • Алексинац 2
  • алексиначким 1
  • Алексинца 5
  • Алексинцу 6
  • Али 21
  • али 250
  • ама 13
  • Ама 25
  • амбуље 1
  • амо 7
  • Ана 6
  • Ане 1
  • Ани 4
  • Ано 1
  • Ану 2
  • апетит 3
  • апотеке 1
  • април 1
  • априла 3
  • апс 1
  • апсана 1
  • апсани 3
  • апсанска 1
  • апсанским 1
  • апсанског 1
  • апсанџије 1
  • апсе 1
  • апсеник 2
  • апсолутно 3
  • Арапин 1
  • артиљеријског 1
  • Арханђела 1
  • асталско 1
  • астраганску 1
  • асуру 1
  • аукторитетом 1
  • Африканца 1
  • Африци 1
  • Ах 9
  • Аха 2
  • аш 1
  • ашов 1
  • ашчинице 1
  • ашчиници 1
  • Ба 2
  • бааш 1
  • Баба 2
  • баба 22
  • бабе 4
  • бабетина 1
  • бабине 1
  • бабом 2
  • бабу 4
  • бави 1
  • бавили 1
  • бавио 3
  • бављење 1
  • багателу 1
  • багрема 1
  • Бадава 1
  • бадава 15
  • бакалница 1
  • бакалнице 1
  • бакалницу 1
  • бакарасте 1
  • бакарним 1
  • бакра 1
  • бакрачи 1
  • бакру 1
  • баксуз 1
  • банку 3
  • банчити 1
  • Бањичко 1
  • бањским 1
  • бањском 1
  • Бар 1
  • бар 41
  • баре 1
  • бари 1
  • бару 2
  • барутане 1
  • Басамаке 1
  • Батали 1
  • баталте 1
  • батаљон 1
  • батине 2
  • батину 1
  • батргајући 2
  • бацајући 1
  • баце 1
  • баци 9
  • бацило 1
  • бацим 1
  • бачве 2
  • Баш 11
  • баш 37
  • башта 1
  • баште 1
  • башти 1
  • башту 1
  • бегају 1
  • бегали 1
  • бегао 1
  • бегати 1
  • бегством 1
  • бегунце 1
  • Беда 1
  • беда 5
  • бедама 1
  • беде 7
  • бедема 1
  • бедно 1
  • бедном 1
  • беду 1
  • бежању 1
  • Без 5
  • без 79
  • безбрижан 1
  • безбрижне 1
  • безбрижни 1
  • безбрижности 1
  • бездушних 1
  • безобразан 1
  • безобразлук 1
  • безобразна 1
  • безобразни 1
  • Безобразниче 1
  • безобразно 1
  • безопасни 1
  • безпредметну 1
  • бејасмо 2
  • бејах 14
  • Бејах 4
  • бејаху 1
  • бејаше 11
  • бекријом 1
  • бела 4
  • белаја 1
  • белеге 1
  • бележио 1
  • белешке 1
  • бели 2
  • белило 1
  • бело 1
  • белој 1
  • белом 2
  • белопаланачка 1
  • Белу 1
  • белу 4
  • бељаху 1
  • бео 3
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 25
  • Београда 10
  • Београдом 1
  • београдска 1
  • београдске 1
  • београдским 2
  • Београдском 1
  • Београду 11
  • Београђана 1
  • београђани 1
  • Београђани 2
  • Берберски 1
  • беремо 1
  • бес 1
  • бесвесно 1
  • беседу 1
  • бесмо 2
  • бесна 1
  • беснила 2
  • бесплатно 2
  • беспослени 1
  • бесправно 1
  • беху 29
  • Беше 10
  • беше 177
  • бешње 2
  • Би 2
  • би 274
  • бива 1
  • бивало 1
  • бивах 1
  • биднеш 2
  • бизгова 1
  • бије 2
  • бијен 1
  • бијете 1
  • била 122
  • Била 2
  • биле 21
  • Били 3
  • били 51
  • Било 12
  • било 197
  • биљка 1
  • Био 18
  • био 244
  • бирала 1
  • бирања 1
  • бисер 1
  • бисера 2
  • бисмо 10
  • бисте 2
  • бистре 1
  • битанга 1
  • битанге 2
  • битанго 2
  • битангу 2
  • бити 74
  • битка 1
  • битку 1
  • Биће 1
  • биће 4
  • бићемо 1
  • бићете 1
  • Бићу 1
  • бићу 2
  • бих 61
  • бич 5
  • бича 1
  • бичем 4
  • благ 3
  • блага 1
  • Благајник 1
  • благајник 3
  • благајника 1
  • благајници 1
  • благе 1
  • благо 13
  • благовремено 2
  • благодаран 1
  • благодарећи 3
  • благодарим 1
  • благодарно 1
  • благодарности 1
  • благодејања 1
  • благодејање 2
  • благодет 2
  • благословена 1
  • благослови 3
  • блаже 3
  • блата 2
  • блато 2
  • блату 3
  • блед 2
  • бледа 1
  • бледо 1
  • бленуо 1
  • блесасто 1
  • ближе 8
  • ближњега 1
  • близини 3
  • Близу 1
  • близу 2
  • блистали 1
  • бљутаво 1
  • боба 1
  • Бобићу 1
  • Бог 67
  • бога 2
  • Бога 46
  • Богат 1
  • богат 4
  • богата 1
  • богати 1
  • богатији 1
  • Богдана 1
  • богиња 1
  • богме 4
  • Богме 4
  • боговетну 2
  • Богом 3
  • богословију 1
  • Богу 20
  • Божа 26
  • Боже 31
  • Божи 2
  • Божић 8
  • божја 2
  • божји 1
  • Божо 1
  • Божу 3
  • бој 3
  • бојаги 3
  • бојажљиво 2
  • бојала 1
  • бојали 1
  • Бојао 1
  • бојао 8
  • бојати 2
  • боје 2
  • бојећи 1
  • бојим 3
  • бојиш 1
  • бојног 1
  • бојте 1
  • бокал 3
  • бокалом 2
  • бол 2
  • бола 5
  • боле 1
  • болело 1
  • болесна 2
  • Болесницу 1
  • болесно 1
  • болесном 1
  • болест 1
  • Болест 1
  • Болестан 2
  • болестан 4
  • болести 2
  • болестна 1
  • боли 1
  • болнице 2
  • болници 3
  • болницу 5
  • Болничком 1
  • боловања 1
  • боловао 1
  • болове 1
  • болом 1
  • боља 2
  • боље 26
  • бољи 3
  • бољу 1
  • бомба 1
  • борби 1
  • борбу 2
  • боримо 1
  • бос 2
  • боца 4
  • боце 4
  • боци 2
  • боцнуо 1
  • боцу 6
  • бр 3
  • бравар 1
  • бравара 1
  • браве 3
  • брави 1
  • Браво 2
  • браво 4
  • браву 3
  • брада 2
  • браде 1
  • брадом 1
  • бранила 1
  • бранили 2
  • браним 4
  • бранити 4
  • брат 8
  • брата 4
  • братац 1
  • брате 19
  • братска 1
  • братски 2
  • братској 1
  • браћа 3
  • браћом 1
  • брбља 1
  • брбљај 1
  • брвана 1
  • брвнаре 1
  • брвнари 1
  • брвнима 1
  • брда 2
  • брдо 3
  • брду 1
  • бре 24
  • Бре 8
  • брезовог 1
  • Брже 1
  • брже 3
  • бржи 1
  • брзим 1
  • брзином 1
  • брзо 24
  • Брзо 6
  • брзог 1
  • брзој 1
  • брзу 2
  • брига 5
  • бриге 6
  • бригу 3
  • бридео 1
  • бријање 1
  • бријача 1
  • брије 1
  • брилијанти 1
  • брине 1
  • бринем 1
  • бринемо 1
  • бринете 3
  • брини 6
  • брините 7
  • бринуо 3
  • бринути 4
  • брисали 1
  • брисати 1
  • брисах 1
  • Брише 1
  • бришући 3
  • брк 1
  • брка 1
  • бркова 1
  • бркове 2
  • брковима 2
  • број 8
  • броја 3
  • бројала 1
  • бројаницама 2
  • бројања 1
  • бројању 1
  • бројао 1
  • бројати 6
  • бројаше 1
  • бројевима 1
  • броју 2
  • брука 1
  • брукала 1
  • брукаш 1
  • бруку 2
  • бршљана 1
  • Бубица 10
  • Бубице 8
  • Бубицом 1
  • Бубицу 5
  • бубрег 1
  • Бугара 1
  • бугарски 1
  • будала 1
  • будало 1
  • будан 4
  • буде 26
  • будем 5
  • будемо 1
  • будете 5
  • будеш 14
  • буди 6
  • будили 1
  • будите 3
  • будити 1
  • буду 2
  • будуће 1
  • букове 1
  • Булевару 1
  • булу 1
  • бунар 1
  • бунара 2
  • бунди 1
  • бундице 1
  • бунду 1
  • бунован 1
  • бунт 3
  • бунца 1
  • бунцати 1
  • бунцаш 1
  • буре 1
  • буренцета 1
  • буру 1
  • бусење 1
  • буџак 1
  • В 2
  • ва 2
  • вабрицирано 1
  • вагон 1
  • вадећи 5
  • важио 1
  • важити 1
  • важна 3
  • важне 1
  • важнијег 1
  • важним 1
  • важно 3
  • важног 1
  • вазда 2
  • ваздан 1
  • Ваздух 1
  • ваздух 7
  • Ваистину 2
  • вајда 6
  • вајде 1
  • Вала 1
  • вала 4
  • Валах 2
  • валах 7
  • валаш 1
  • Валерије 1
  • вали 1
  • валити 1
  • Валожићеве 1
  • ваља 14
  • Ваљада 2
  • ваљада 35
  • ваљајући 1
  • Ваљало 3
  • ваљало 4
  • ваљам 1
  • ваљан 2
  • ваљани 2
  • ваљаше 1
  • ваљда 3
  • вам 75
  • Вама 1
  • вама 31
  • вамо 7
  • Вампир 2
  • ван 2
  • ванредни 1
  • ванредно 1
  • варате 2
  • варе 1
  • варјачу 1
  • варница 1
  • варнице 1
  • варош 14
  • Варош 2
  • вароши 6
  • варошицу 1
  • вас 132
  • Васкрс 1
  • Васкрса 2
  • васпитање 1
  • Ватра 1
  • ватра 4
  • ватре 2
  • ватри 1
  • ватрогашчев 1
  • ватру 6
  • ваш 5
  • ваша 1
  • вашар 1
  • ваше 4
  • вашег 2
  • вашем 1
  • вашим 1
  • вашој 1
  • вашом 1
  • вашу 2
  • ве 1
  • веверица 1
  • ведрим 1
  • ведро 2
  • веже 1
  • вежем 2
  • веза 2
  • везали 1
  • везани 2
  • везаним 1
  • везану 1
  • везати 1
  • веје 1
  • века 1
  • веле 7
  • вели 16
  • велика 8
  • Велике 3
  • велике 8
  • Велики 1
  • велики 16
  • великим 6
  • великих 1
  • велико 14
  • великог 9
  • великој 2
  • Великој 4
  • великом 4
  • Велику 2
  • велику 9
  • велим 8
  • велите 1
  • велиш 4
  • венац 1
  • Венца 1
  • Венцу 1
  • вео 2
  • веома 26
  • Веома 5
  • вера 1
  • вересију 1
  • верно 2
  • веровала 1
  • веровали 1
  • Веровао 1
  • веровао 2
  • веровати 3
  • вертепа 1
  • веруј 1
  • Веруј 2
  • верује 1
  • верујем 5
  • верујете 1
  • верујеш 1
  • верујте 1
  • веселе 1
  • весели 1
  • веселим 2
  • веселити 1
  • весело 4
  • весео 1
  • Ветар 1
  • ветар 11
  • ветра 1
  • ветром 2
  • већ 177
  • Већ 3
  • већа 3
  • веће 2
  • већи 4
  • већима 1
  • већином 1
  • већу 2
  • вече 49
  • Вечера 1
  • вечера 12
  • вечеравали 1
  • Вечерај 1
  • вечерај 2
  • вечерају 1
  • вечерали 2
  • вечерам 2
  • вечерамо 2
  • вечерао 3
  • вечерас 7
  • вечерати 2
  • вечерах 1
  • вечере 11
  • вечери 3
  • вечером 1
  • Вечеру 1
  • вечеру 14
  • вечити 1
  • вештих 1
  • вештице 1
  • Ви 12
  • ви 82
  • вигња 1
  • вида 1
  • виде 3
  • видев 1
  • Видев 1
  • видела 7
  • Видели 1
  • видели 7
  • видело 2
  • Видео 1
  • видео 28
  • видесмо 2
  • видети 32
  • Видећемо 3
  • видећеш 2
  • Видећи 2
  • видећу 1
  • видех 19
  • види 23
  • Види 6
  • Видим 1
  • видим 25
  • Видимо 1
  • видимо 6
  • Видите 2
  • видите 9
  • видићу 2
  • видиш 10
  • Видиш 4
  • видјети 1
  • видна 1
  • видно 1
  • видох 2
  • виђају 1
  • виђаше 3
  • виђења 6
  • вијуга 1
  • викали 1
  • викало 1
  • викао 3
  • викати 5
  • вике 2
  • викне 2
  • викнем 11
  • викните 1
  • викну 67
  • викнула 2
  • викнуо 2
  • викнусмо 2
  • викнуће 1
  • викнух 2
  • виком 1
  • викс 1
  • викса 1
  • виле 1
  • виљушака 1
  • виљушку 2
  • вина 15
  • Виник 1
  • Винику 1
  • Вино 1
  • вино 14
  • виноград 2
  • винограда 3
  • винограде 2
  • виноградима 1
  • винограду 1
  • винограџија 1
  • винограџији 1
  • винограџију 1
  • вином 2
  • вири 2
  • виршле 1
  • вис 5
  • висаше 3
  • висила 1
  • висина 1
  • висину 2
  • висовима 1
  • Висок 1
  • висока 2
  • високим 2
  • витићемо 1
  • Витомир 1
  • Витомира 1
  • Витомире 1
  • Витомировој 1
  • виче 11
  • вичем 2
  • више 127
  • Више 3
  • влага 1
  • влаге 1
  • влагу 1
  • влада 1
  • владај 1
  • Владај 1
  • владајте 3
  • владала 2
  • владали 1
  • владао 1
  • владати 1
  • владаш 1
  • владаше 1
  • владика 2
  • владике 1
  • владиком 2
  • владику 1
  • влажна 2
  • влажне 2
  • влажним 1
  • влажној 1
  • влажном 1
  • влас 1
  • власт 6
  • власти 3
  • во 1
  • вода 7
  • воде 17
  • воденичар 1
  • водену 2
  • водећи 2
  • води 4
  • водила 3
  • водити 2
  • водићу 1
  • водом 2
  • воду 14
  • воз 2
  • возе 1
  • вози 1
  • возили 1
  • возим 1
  • возимо 1
  • возио 1
  • војне 1
  • Војник 1
  • војници 2
  • војничко 1
  • војничког 1
  • војног 1
  • војска 1
  • војске 1
  • војску 5
  • волела 1
  • волели 1
  • Волео 1
  • волео 9
  • воли 1
  • волим 3
  • волове 2
  • воља 2
  • вољан 1
  • воље 16
  • вољи 7
  • вољу 3
  • воском 1
  • воћа 1
  • воће 1
  • воштаница 1
  • воштанице 1
  • воштану 1
  • врага 7
  • враголасто 1
  • врани 1
  • вранила 1
  • враном 1
  • Врат 1
  • врат 10
  • врата 108
  • Врата 5
  • вратали 1
  • вратама 1
  • врате 1
  • врати 18
  • вратила 1
  • Вратим 2
  • вратим 31
  • вратима 32
  • вратимо 1
  • вратио 5
  • вратисмо 7
  • вратите 1
  • вратити 5
  • вратићу 1
  • вратих 7
  • вратиш 1
  • вратише 3
  • вратне 1
  • вратнице 1
  • вратове 1
  • врату 1
  • враћају 1
  • Враћајући 1
  • враћала 2
  • враћам 3
  • враћао 1
  • Врачар 2
  • врачарски 2
  • Врачару 2
  • врбак 1
  • врвце 1
  • вредан 1
  • вредео 1
  • вреди 5
  • вреднији 1
  • вредно 3
  • вредности 1
  • вређања 1
  • врелом 2
  • Време 4
  • време 65
  • времена 23
  • временом 1
  • врео 1
  • врзао 1
  • врзе 1
  • врзло 1
  • ври 1
  • вришти 1
  • врло 63
  • Врло 9
  • Врљао 1
  • врљаш 1
  • врсту 1
  • вртим 1
  • вруће 1
  • врућина 1
  • врућине 1
  • врућици 1
  • врха 2
  • врхови 1
  • врхом 1
  • врху 2
  • врхунац 3
  • врхунцу 1
  • вршила 1
  • вршио 2
  • вршите 1
  • вукао 4
  • вукли 1
  • вукући 1
  • вуни 1
  • вуницом 1
  • вуну 1
  • вуци 2
  • Вуци 3
  • вуцибатино 2
  • Г 1
  • г 14
  • га 222
  • гавран 1
  • гада 3
  • гадан 1
  • гадије 1
  • гадно 1
  • гадови 1
  • гађала 1
  • газда 13
  • Газдарица 2
  • газдарица 22
  • газдарице 5
  • газдарици 1
  • газдарицу 5
  • газдаричино 1
  • газде 1
  • газду 2
  • гази 1
  • газила 2
  • газили 1
  • газим 1
  • гај 2
  • гајтан 1
  • гају 1
  • гамен 1
  • гар 1
  • гарава 1
  • гас 1
  • гаса 2
  • гасе 1
  • гаси 1
  • гаће 2
  • гвоздена 1
  • гвоздене 3
  • гвозденом 1
  • гвоздену 2
  • где 181
  • Где 21
  • гдегде 1
  • Гђа 1
  • гђе 3
  • гегуцао 1
  • Гејаче 1
  • гимназија 1
  • гимназије 3
  • гимназији 1
  • гимназију 11
  • гимназисти 1
  • гимнастичким 1
  • глава 3
  • главама 1
  • главачке 1
  • главе 13
  • глави 16
  • главним 1
  • Главно 2
  • главом 6
  • главу 23
  • Глад 4
  • глад 9
  • гладан 16
  • глади 7
  • гладни 1
  • гладно 1
  • гладног 1
  • гладном 1
  • гладовао 1
  • Глас 1
  • глас 42
  • гласа 1
  • гласину 1
  • гласно 18
  • гласове 1
  • гласови 1
  • гласом 6
  • гле 5
  • Гле 6
  • гледа 10
  • Гледај 4
  • гледај 6
  • гледајте 3
  • гледају 1
  • гледајући 19
  • гледала 3
  • гледали 2
  • Гледам 3
  • гледам 8
  • гледамо 3
  • Гледао 1
  • гледао 8
  • гледати 12
  • Гледаћу 1
  • гледах 1
  • гледаху 1
  • гледаш 1
  • гледаше 6
  • глођем 1
  • глођете 1
  • глува 1
  • глуви 1
  • глуп 1
  • глупо 1
  • гнезду 1
  • гњечили 1
  • го 6
  • говеђој 1
  • Говор 1
  • говор 2
  • говора 1
  • говорах 5
  • Говораше 1
  • говорећи 4
  • говори 20
  • Говори 3
  • говориле 2
  • говорили 3
  • говорило 1
  • говорим 2
  • говоримо 2
  • говорио 7
  • Говорите 2
  • говорите 4
  • говорити 8
  • говориш 4
  • говору 1
  • год 24
  • година 23
  • годинама 4
  • године 19
  • години 2
  • годину 8
  • годишњим 1
  • гојазна 1
  • гола 1
  • голе 2
  • голи 1
  • голим 3
  • голо 1
  • гологлав 2
  • голој 2
  • голуба 5
  • голубови 1
  • Голуждрави 1
  • голуждрави 2
  • голуждравко 2
  • голуждраво 1
  • Голуждравог 1
  • гомила 1
  • гомилати 1
  • гомиле 3
  • гомили 2
  • гомилица 1
  • гомилице 2
  • гомилицу 3
  • гомилу 3
  • гоне 1
  • гони 1
  • гонити 1
  • гордо 1
  • Горе 1
  • горе 19
  • горег 1
  • горела 2
  • гори 3
  • Горици 1
  • Горицу 1
  • горко 2
  • горку 1
  • горњем 1
  • горњи 1
  • горњу 1
  • горчине 1
  • горчину 1
  • господа 3
  • господара 1
  • господаре 1
  • господаревим 1
  • господарити 1
  • Господин 11
  • господин 52
  • господина 25
  • господине 32
  • Господине 8
  • господиновом 2
  • господином 5
  • Господину 1
  • господину 11
  • господичић 1
  • господо 1
  • господске 1
  • госпођа 100
  • Госпођа 21
  • госпође 12
  • госпођи 14
  • госпођин 8
  • госпођина 2
  • госпођиног 1
  • госпођиној 1
  • госпођином 1
  • Госпођица 2
  • госпођица 5
  • госпођицама 1
  • Госпођице 1
  • госпођице 8
  • госпођицу 1
  • Госпођо 3
  • госпођо 38
  • госпођом 6
  • госпођу 17
  • госпоја 2
  • Госпоја 2
  • госпоји 1
  • гост 1
  • госте 1
  • гостима 1
  • гостионица 1
  • гостионице 4
  • гостионици 3
  • готов 14
  • готова 5
  • готови 3
  • Готовина 1
  • готово 14
  • град 3
  • града 2
  • градовима 1
  • градског 1
  • граду 1
  • грађанин 1
  • грађанском 1
  • грађу 1
  • гракнуше 1
  • грање 2
  • грашке 1
  • грди 2
  • грдила 1
  • грдили 1
  • грдио 1
  • грдиш 1
  • Грдне 1
  • грдно 6
  • грдну 1
  • Грдну 1
  • гребла 1
  • греда 2
  • греде 1
  • греду 1
  • грејали 2
  • грејати 1
  • греје 3
  • грејем 2
  • грејеш 1
  • грех 1
  • грехота 1
  • грешио 2
  • грешник 1
  • грешника 1
  • грешних 1
  • гристи 1
  • грле 1
  • грлу 2
  • грмну 1
  • гроба 1
  • гробља 2
  • гробље 5
  • гробљу 1
  • гробнице 2
  • гробници 1
  • гробу 1
  • грожђе 1
  • грожђу 1
  • грозница 6
  • грознице 1
  • грозно 1
  • Гром 1
  • грохотом 2
  • Грош 1
  • грош 13
  • гроша 12
  • груби 1
  • грубим 1
  • грубог 1
  • груди 6
  • грумен 1
  • грунем 1
  • грунуше 5
  • групи 1
  • грчи 1
  • грчио 3
  • губи 1
  • губили 1
  • губим 1
  • губимо 1
  • губио 1
  • губити 1
  • гудало 3
  • гудурама 1
  • гужву 2
  • гунђа 1
  • гуњђа 1
  • гура 3
  • гурајући 1
  • гурања 1
  • гурање 2
  • гурати 1
  • гуркању 1
  • гурну 4
  • гурнув 1
  • гусенице 2
  • густ 3
  • густи 2
  • густим 2
  • густом 1
  • густу 1
  • гутао 1
  • гутати 2
  • гуши 1
  • гуштер 1
  • гушћи 2
  • гушу 2
  • Д 1
  • д 11
  • да 1668
  • Да 74
  • дабогме 1
  • дава 1
  • давала 2
  • давам 1
  • давао 1
  • давно 2
  • Даде 1
  • даде 13
  • дадох 1
  • Дадох 1
  • даду 1
  • Дај 5
  • дај 9
  • дајде 1
  • даје 4
  • дајем 3
  • дајете 1
  • Дајте 3
  • дајте 5
  • дају 1
  • Дакле 12
  • дакле 6
  • дала 3
  • далека 1
  • далеко 9
  • Дали 1
  • дали 8
  • Даље 1
  • даље 29
  • даљи 1
  • даљини 1
  • даљу 1
  • дам 8
  • дамо 1
  • Дан 3
  • дан 91
  • дана 125
  • данас 31
  • Данас 4
  • данашње 1
  • данашњи 2
  • дане 3
  • данем 1
  • Дани 1
  • дани 6
  • Даници 1
  • даном 2
  • дањи 1
  • дању 7
  • Дао 1
  • дао 17
  • дар 1
  • даре 1
  • дасака 1
  • даске 2
  • дате 3
  • дати 9
  • дату 1
  • даће 1
  • Даће 1
  • даћи 1
  • Даћу 2
  • даћу 3
  • даш 1
  • Два 10
  • два 88
  • Двадесет 1
  • двадесет 18
  • двајеслука 1
  • дванаест 5
  • две 27
  • дводинарци 1
  • двоје 3
  • Двојица 1
  • двојица 19
  • двојице 3
  • двојици 3
  • двојицом 2
  • двојицу 5
  • двојке 4
  • двојку 2
  • двомесечје 2
  • двомесечну 1
  • дворе 1
  • дворио 1
  • дворишта 11
  • двориште 22
  • дворишту 17
  • двострука 1
  • двоструко 1
  • дебате 1
  • дебелим 1
  • дебело 1
  • дебелој 1
  • дебелу 1
  • Дебео 1
  • дева 1
  • девет 8
  • деветорица 1
  • девојака 2
  • девојачке 1
  • девојка 3
  • девојке 2
  • девојку 1
  • девојчица 1
  • девојчуру 1
  • деде 4
  • дежурни 8
  • дежурног 2
  • дејствовала 1
  • дејствује 1
  • дека 2
  • декламовао 1
  • дела 2
  • делећи 1
  • Делијске 1
  • деликатеској 1
  • делио 1
  • дело 2
  • делове 1
  • деловодни 1
  • дељаше 1
  • дењак 1
  • део 4
  • депешом 2
  • деран 2
  • деране 1
  • дераше 1
  • дере 6
  • дереш 4
  • дери 2
  • дериште 1
  • Десет 3
  • десет 30
  • десети 1
  • десетину 2
  • деси 4
  • десила 1
  • десило 7
  • десио 3
  • десне 6
  • десни 1
  • десно 6
  • десној 3
  • десном 7
  • десну 2
  • деспоти 1
  • детаљно 1
  • дете 26
  • Дете 5
  • детета 2
  • дететом 3
  • детету 4
  • детињи 1
  • детињим 1
  • детињском 1
  • детињства 3
  • детлић 1
  • дефицит 1
  • деца 10
  • Деца 3
  • деце 12
  • деци 2
  • Децо 1
  • децо 2
  • децом 6
  • децу 11
  • дечије 1
  • дечијег 1
  • дечка 2
  • Дечко 1
  • дечурлије 2
  • дешава 1
  • дешавало 2
  • ди 1
  • диван 1
  • диви 1
  • дивио 1
  • дивлењу 1
  • дивљак 1
  • дивље 1
  • дивна 1
  • дивном 1
  • дивота 1
  • дигао 1
  • дигне 1
  • дигнем 1
  • дигнемо 1
  • диж 1
  • Диже 1
  • диже 3
  • дижу 1
  • дижући 1
  • дизгине 1
  • дим 9
  • дима 3
  • Димчета 3
  • дин 2
  • динар 7
  • динара 53
  • динаре 1
  • дира 1
  • дирате 1
  • дирати 1
  • диреке 1
  • Директор 3
  • директор 5
  • директора 3
  • директоре 4
  • директорове 1
  • директорову 1
  • директору 1
  • дирнуо 1
  • дирнуто 1
  • дисање 4
  • дисати 2
  • дићи 2
  • дифтерија 1
  • дише 2
  • длака 1
  • длан 6
  • длану 2
  • дна 1
  • дневно 5
  • дно 1
  • дну 1
  • до 179
  • До 35
  • доба 26
  • добар 14
  • Добар 5
  • доби 1
  • добијала 1
  • Добијао 1
  • добијао 3
  • добијати 2
  • добијем 7
  • добијеш 1
  • Добио 1
  • добио 4
  • добити 9
  • Добићемо 1
  • добићеш 2
  • добих 2
  • добовати 1
  • добра 11
  • добре 6
  • добри 4
  • добрим 2
  • добричина 1
  • добро 120
  • Добро 39
  • доброг 7
  • доброј 1
  • добротвора 1
  • доброти 1
  • добротом 2
  • добру 2
  • добу 3
  • добујући 1
  • довати 2
  • довде 1
  • доведе 2
  • доведем 1
  • доведен 1
  • доведосмо 1
  • доведоше 1
  • довека 1
  • довели 1
  • Довео 1
  • довео 3
  • Довече 1
  • довече 5
  • довикну 4
  • довољан 1
  • довољна 1
  • Довољно 1
  • довољно 10
  • доврши 3
  • довршим 1
  • довршити 1
  • доврших 5
  • довршише 1
  • довршује 1
  • довукао 1
  • довукли 1
  • довуче 1
  • догађај 2
  • догађаја 2
  • догађајем 1
  • догађају 1
  • доглед 1
  • договорно 1
  • догореваше 1
  • догорелим 1
  • додавања 1
  • додаде 10
  • додадох 3
  • додатака 1
  • додати 1
  • додаше 1
  • додијао 1
  • додириваху 1
  • Дође 10
  • дође 40
  • дођем 12
  • Дођем 2
  • Дођемо 1
  • дођемо 3
  • дођете 3
  • дођеш 1
  • Дођеш 1
  • дођи 14
  • дођите 2
  • Дођосмо 1
  • дођосмо 4
  • Дођох 1
  • дођох 11
  • Дођоше 1
  • дођоше 7
  • дођу 3
  • доживљаја 1
  • доживљаје 2
  • доживљаји 1
  • дозволе 2
  • дозволи 1
  • дозволили 1
  • дозволите 2
  • дозволити 3
  • Дозвољавала 1
  • дозивају 1
  • Док 11
  • док 114
  • доказ 1
  • доказали 1
  • Докле 2
  • докле 7
  • докотрљам 1
  • докотурам 1
  • докусуре 1
  • докусуривао 1
  • докусурих 1
  • докучити 1
  • долазак 2
  • долазаше 5
  • долазећем 1
  • долази 5
  • долазила 1
  • долазиле 1
  • долазили 1
  • долазило 1
  • долазим 3
  • долазио 9
  • долазити 4
  • доласку 4
  • Доле 1
  • доле 7
  • доликоваше 1
  • дом 2
  • домаћег 2
  • домаћем 2
  • домаћин 2
  • домаћина 2
  • домаћине 1
  • домаћину 1
  • домаћицом 1
  • домашаја 1
  • Донели 1
  • донели 2
  • донео 12
  • донесе 15
  • Донесем 1
  • донесем 7
  • донесемо 4
  • Донесеш 1
  • донесеш 2
  • Донеси 1
  • донеси 3
  • донесите 1
  • донесосмо 1
  • донесоше 1
  • донесу 1
  • донети 2
  • донех 1
  • доносе 1
  • доносили 2
  • доносим 1
  • доносио 2
  • доња 2
  • доње 1
  • доњег 1
  • доњи 1
  • допада 3
  • допираше 1
  • допратим 2
  • допратио 1
  • допунити 1
  • допуњаваху 1
  • допусти 1
  • Дорћол 1
  • Доручак 1
  • доручак 9
  • доручка 1
  • доручковали 2
  • Доручковасмо 1
  • доручком 1
  • доручку 2
  • доручкују 2
  • досадан 1
  • досадања 1
  • досади 7
  • досадило 1
  • досадио 1
  • досадити 1
  • досадна 2
  • досадно 2
  • досађујем 1
  • доселимо 1
  • Доста 1
  • доста 53
  • достаје 1
  • достиже 3
  • достојанствено 3
  • досуђује 1
  • дотадањег 1
  • дотаче 1
  • дотера 3
  • дотерајте 1
  • дотерала 1
  • дотерали 1
  • дотерао 2
  • дотерах 1
  • Дотераше 2
  • дотетура 2
  • дотичног 1
  • дотле 21
  • Дотле 3
  • доћи 15
  • доћићу 2
  • дохвати 5
  • дохватив 1
  • дохватила 1
  • дохватим 6
  • дохватимо 1
  • дохватио 1
  • дохватити 2
  • дохватише 1
  • доцкан 14
  • доцније 17
  • дочека 1
  • дочекам 1
  • дочекасмо 2
  • дочепам 1
  • Дошав 1
  • дошав 2
  • Дошао 1
  • дошао 51
  • Дошла 1
  • дошла 5
  • Дошли 1
  • дошли 19
  • дошло 2
  • дошуњам 1
  • Др 1
  • драге 1
  • драги 4
  • драго 6
  • дражење 1
  • Дрва 1
  • дрва 15
  • дрвен 1
  • дрвету 1
  • дрвећем 1
  • дрвећу 1
  • дрво 3
  • дрворез 1
  • дрвцета 1
  • дрека 2
  • Дрекну 1
  • дрекну 6
  • дремам 1
  • дремао 1
  • дремаше 1
  • дремежа 2
  • дремљив 1
  • дремљиво 1
  • дрен 1
  • дречи 1
  • ДРЖАВНА 1
  • Државне 1
  • државну 1
  • држала 5
  • држале 2
  • држали 4
  • држао 14
  • држат 1
  • држати 2
  • држаше 6
  • држећа 1
  • држећи 13
  • држи 1
  • Држи 2
  • држим 4
  • држимо 1
  • дрма 1
  • дрмајући 2
  • дроња 1
  • дроњави 1
  • дроњавих 1
  • дроњаво 1
  • дроњавом 1
  • дроњак 1
  • дроњака 6
  • дроње 2
  • дроњке 1
  • дроњци 1
  • дроњцима 1
  • дрско 1
  • дрскост 1
  • Друг 1
  • друг 9
  • друга 21
  • друге 15
  • Други 1
  • други 51
  • другим 4
  • других 6
  • Друго 1
  • друго 53
  • другова 7
  • другове 7
  • другови 12
  • Другови 3
  • друговима 8
  • другог 19
  • Другог 7
  • другога 6
  • другој 5
  • другом 17
  • другоме 2
  • другу 21
  • дружи 1
  • друкче 4
  • друкчи 1
  • друкше 2
  • друмом 2
  • друму 1
  • друшта 1
  • друштава 1
  • друштва 2
  • друштво 2
  • друштву 4
  • дрхтавица 1
  • дрхтавици 1
  • дрхтао 4
  • дрхтати 4
  • дрхтаху 2
  • дрхте 1
  • дрхти 2
  • дрхтим 3
  • дршка 1
  • дршћући 2
  • дубок 1
  • дубоко 3
  • Дубровачку 1
  • дува 2
  • дувајући 1
  • дували 1
  • Дуван 1
  • дуван 5
  • дувана 11
  • дувао 1
  • дуварни 1
  • дувати 1
  • дуг 1
  • дугачак 1
  • дугачка 1
  • дугачке 2
  • дугачко 1
  • дугачког 1
  • дуге 1
  • дугим 1
  • Дугим 1
  • дугме 2
  • дугмета 1
  • дугметима 1
  • Дуго 2
  • дуго 29
  • дугова 1
  • дуговао 1
  • дугог 1
  • дугогодишњи 1
  • дугу 1
  • дуда 1
  • дуде 1
  • дужан 4
  • дуже 2
  • дужег 1
  • дужи 4
  • дужину 2
  • дужна 3
  • дужни 1
  • дужност 10
  • дужности 2
  • дужом 1
  • дукат 1
  • дуката 1
  • дулек 1
  • дуну 1
  • дупке 1
  • дупло 3
  • дућан 3
  • дућане 1
  • дућаном 1
  • дућанских 1
  • дућану 1
  • дућанчићем 1
  • Душа 1
  • душа 3
  • Душанову 1
  • душе 10
  • душека 1
  • душецима 1
  • души 2
  • душник 1
  • душом 1
  • душу 3
  • Ђ 4
  • Ђаво 1
  • ђаво 24
  • ђавола 8
  • ђаволасто 1
  • ђаволе 1
  • ђаволу 1
  • ђавољи 1
  • ђак 19
  • Ђак 4
  • Ђака 1
  • ђака 13
  • ђаке 4
  • ђаконија 1
  • ђаконије 1
  • ђаку 1
  • Ђаци 1
  • ђаци 17
  • ђацима 5
  • ђачка 2
  • ђачког 1
  • ђачку 3
  • ђе 1
  • Ђе 1
  • Ђера 10
  • Ђере 2
  • Ђери 2
  • Ђеру 1
  • Ђорђевића 1
  • Ђошковића 1
  • Ђошковићеве 1
  • Ђошковићу 1
  • ђубре 1
  • ђубрета 2
  • Ђурђиц 1
  • Ђурићеве 1
  • Е 48
  • е 5
  • Еве 1
  • ево 26
  • Ево 32
  • едан 1
  • едно 1
  • Еј 11
  • еј 2
  • ексер 2
  • ексера 1
  • еле 1
  • Еле 1
  • ендек 1
  • ендека 1
  • Ено 4
  • ено 5
  • ескадроном 1
  • еспапског 1
  • ето 12
  • Ето 23
  • Ех 3
  • Ехе 1
  • жагор 1
  • жалила 1
  • жалим 2
  • жалио 3
  • жалити 1
  • жалосна 2
  • жалосно 7
  • жалосног 1
  • жалост 3
  • жалости 1
  • жандар 1
  • жандари 1
  • жандарм 34
  • Жандарм 4
  • жандарма 7
  • жандармом 2
  • жандармској 1
  • Жандарму 1
  • жандарму 7
  • Жао 1
  • жао 7
  • жара 1
  • жару 1
  • жбуна 2
  • жбунића 1
  • жваће 1
  • жваћући 1
  • ждеру 1
  • ждралови 1
  • же 1
  • жедан 2
  • жеђ 1
  • желе 1
  • железничка 1
  • железничку 1
  • желели 1
  • Желео 1
  • желим 2
  • желите 4
  • жеља 2
  • жељан 1
  • жељени 2
  • жељи 3
  • жељно 2
  • жељу 1
  • жена 15
  • женама 1
  • жене 7
  • жени 1
  • женом 1
  • женска 1
  • женске 2
  • женском 2
  • женску 2
  • жену 3
  • жестите 1
  • жив 16
  • Жив 9
  • жива 2
  • живе 9
  • живела 2
  • Живели 1
  • живели 3
  • живео 9
  • Живео 9
  • живети 7
  • живи 9
  • живила 1
  • живим 1
  • живимо 4
  • живину 1
  • живинчету 1
  • живио 1
  • живити 3
  • Живих 1
  • живиш 1
  • Живка 1
  • Живке 5
  • Живковића 1
  • живљи 1
  • живо 4
  • живој 1
  • живом 1
  • живот 7
  • живота 9
  • Животиња 1
  • животињо 2
  • животу 5
  • живу 1
  • жижица 1
  • жижицом 1
  • жижицу 1
  • жилама 1
  • жиле 1
  • житије 1
  • жице 4
  • жицом 2
  • жишке 1
  • жмиркајући 1
  • жмиркала 1
  • Жмурка 2
  • жољава 1
  • жубор 1
  • жуљили 1
  • журим 1
  • журним 3
  • журно 4
  • жуте 1
  • жути 1
  • жуто 1
  • жутог 1
  • За 61
  • за 663
  • забеле 1
  • забележену 1
  • забележи 2
  • заблагодарим 1
  • Заблагодарим 1
  • забо 1
  • забодох 1
  • заболео 1
  • заболи 1
  • заборави 2
  • заборавила 1
  • заборавили 1
  • заборавио 2
  • заборавите 2
  • заборавити 7
  • заборавих 3
  • заборављају 1
  • забрана 2
  • забране 2
  • забрану 4
  • забринут 1
  • забринуше 1
  • забројала 1
  • завађене 1
  • заведем 1
  • завезао 3
  • завезах 1
  • завесе 1
  • завесу 1
  • завидела 1
  • завиделе 1
  • завијем 1
  • завијутку 1
  • зависан 1
  • Зависмо 1
  • завих 1
  • завод 6
  • завода 2
  • заводу 5
  • заволим 1
  • заврше 1
  • завршетку 1
  • Заврши 1
  • заврши 7
  • завршим 2
  • завршио 2
  • заврших 2
  • Завршујући 1
  • Завукао 1
  • завукао 2
  • завукли 1
  • завукох 2
  • завукоше 1
  • завући 2
  • завуче 2
  • завучем 8
  • Завучемо 1
  • заглавио 1
  • заглади 1
  • Загледа 1
  • загледа 2
  • загледајући 1
  • загледам 2
  • загледао 1
  • загонетка 1
  • загребали 1
  • загребем 3
  • загреје 1
  • загрејем 1
  • загрепсти 1
  • загрле 1
  • загрлим 1
  • загрлимо 1
  • загрлио 2
  • загубио 1
  • загурао 1
  • загушљив 2
  • загушљивим 1
  • загушљиво 2
  • задатак 1
  • задатка 1
  • задатке 2
  • задах 1
  • задахну 1
  • зади 1
  • задивих 1
  • задигнем 1
  • задихао 1
  • задње 2
  • задовољан 9
  • задовољи 3
  • задовољна 2
  • задовољни 5
  • задовољније 1
  • задовољнији 3
  • задовољно 6
  • задовољство 3
  • задоцнење 1
  • задоцњавао 1
  • задрема 1
  • задремала 1
  • задремах 1
  • задржа 5
  • задржава 1
  • задржавајући 1
  • задржавамо 1
  • задржали 3
  • задржао 3
  • задржасмо 2
  • задржати 2
  • Задржах 1
  • задржах 2
  • задржи 2
  • задржим 2
  • задржите 1
  • задржиш 1
  • задрхтах 1
  • зађе 2
  • зађох 1
  • зажари 1
  • зажарише 1
  • заждим 1
  • зазвецка 1
  • зазвони 9
  • заинтересоваше 1
  • заиста 21
  • Заиста 3
  • заједнички 1
  • заједничко 1
  • заједно 11
  • зајецах 1
  • заклан 4
  • заклетве 1
  • заклети 3
  • заклећу 1
  • заклецаше 2
  • заклонио 2
  • заклоњен 1
  • заклопарају 1
  • заклопац 1
  • заклопцем 1
  • закључа 6
  • Закључава 1
  • закључавати 2
  • Закључај 2
  • закључају 1
  • закључала 1
  • закључам 1
  • закључан 1
  • закључана 1
  • закључане 1
  • закључану 2
  • закључао 2
  • закључасмо 1
  • закључати 1
  • закључах 1
  • закључила 1
  • закључио 1
  • закључисмо 1
  • закључити 1
  • закључих 1
  • закључка 1
  • закључком 1
  • закова 1
  • закована 1
  • закону 1
  • закукало 1
  • закуњао 1
  • закуп 1
  • закуца 2
  • закуцам 1
  • Закуцам 1
  • закуцан 1
  • залаје 1
  • залармају 1
  • Залармаше 1
  • залеђеног 1
  • залепи 1
  • залепиле 1
  • залепио 1
  • заливен 1
  • заливени 1
  • залије 1
  • залогај 3
  • залогаја 1
  • залогу 2
  • заложили 1
  • залупати 1
  • залупи 2
  • залутао 1
  • заљубљени 1
  • заљуља 1
  • заман 1
  • замане 1
  • заманув 1
  • замахну 1
  • замени 2
  • заменила 1
  • заменим 2
  • заменити 2
  • замењивала 2
  • Замисли 1
  • замисли 2
  • замислио 1
  • замислите 1
  • Замислите 1
  • замислити 4
  • замишљање 1
  • замишљен 1
  • замишљено 2
  • замоли 1
  • Замолим 1
  • замолим 3
  • Замолите 1
  • замолити 1
  • замолићу 1
  • заморе 1
  • заморен 1
  • замотуљак 11
  • замотуљка 1
  • замотуљке 1
  • замотуљком 1
  • замрљани 1
  • замршена 1
  • замршене 1
  • занат 4
  • занатлија 1
  • Занатлију 1
  • занемила 1
  • занео 1
  • занима 1
  • занимања 3
  • занимате 1
  • занимати 1
  • занимаше 2
  • занимљиве 1
  • заноса 1
  • заносу 1
  • западне 1
  • западних 1
  • Западном 1
  • запале 1
  • запалење 1
  • Запали 1
  • запали 2
  • запалила 1
  • запалили 1
  • запалим 6
  • запалимо 1
  • запалио 1
  • запалисмо 1
  • запалих 2
  • запаљена 1
  • запаљене 1
  • запаљеном 2
  • запаљену 2
  • запамтио 2
  • запенушен 1
  • запенушио 1
  • запињах 1
  • записа 1
  • Запита 1
  • заплеће 1
  • запнем 3
  • Запни 1
  • заповеда 1
  • Заповедајте 2
  • заповедало 1
  • заповедила 1
  • заповест 1
  • започети 1
  • запрегнута 1
  • запршка 1
  • запршку 1
  • запушила 1
  • зар 16
  • Зар 17
  • зараде 1
  • заради 1
  • зарадим 2
  • зарадимо 2
  • зарадиш 1
  • зараду 1
  • Заре 12
  • заруменило 1
  • заручником 1
  • засебној 1
  • заседавао 1
  • заседавати 1
  • Засели 1
  • засењене 1
  • засијаше 1
  • заслужио 1
  • заслузи 1
  • засмејаше 1
  • заспавам 1
  • заспали 1
  • Заспао 1
  • заспао 6
  • заспати 10
  • заспах 3
  • заспаше 1
  • заспи 2
  • заспим 5
  • Застаде 1
  • застадосмо 1
  • застане 1
  • Застанем 1
  • застанем 2
  • застиђен 1
  • заступао 1
  • заступио 2
  • заступници 1
  • засуканим 4
  • затварају 1
  • затварајући 1
  • затварала 1
  • затвараше 1
  • затвор 6
  • затвора 1
  • затворе 1
  • затворен 1
  • затворена 2
  • затворене 1
  • затвореним 1
  • затворено 2
  • затвори 5
  • затворим 2
  • затворио 3
  • затворисмо 1
  • затворити 3
  • затворих 1
  • затворише 1
  • затвору 4
  • затегнем 1
  • затеже 1
  • затекао 1
  • затекне 2
  • затекнем 8
  • затекосмо 1
  • затекох 3
  • затиљку 1
  • затим 1
  • Зато 1
  • зато 2
  • заточење 1
  • затресе 1
  • Затрпај 1
  • затрпам 1
  • затрпани 1
  • затурио 2
  • заћутасмо 1
  • заћуташе 1
  • заудараше 1
  • Заузе 1
  • заузеше 1
  • заузимљивост 1
  • заузме 1
  • заузмем 2
  • зауставе 1
  • заустави 11
  • зауставила 1
  • зауставим 7
  • зауставимо 1
  • зауставио 1
  • Заустависмо 1
  • заустависмо 4
  • зауставити 1
  • зауставих 1
  • зауставише 5
  • заустио 1
  • заустих 3
  • захвалим 6
  • захватим 1
  • захладнило 2
  • захркала 1
  • захтев 1
  • захтевати 1
  • захтеву 1
  • Зацело 1
  • зацену 1
  • зацрвенео 1
  • зацрвенио 1
  • зацрни 1
  • зачагрља 1
  • зачеље 1
  • зачу 5
  • зачуди 1
  • зачудити 1
  • Зачудих 1
  • зачуђено 11
  • зачусмо 1
  • зачух 1
  • заштите 2
  • заштиту 1
  • заштићеник 1
  • Зашто 2
  • зашто 8
  • зби 1
  • збива 1
  • збиља 24
  • Збиља 4
  • због 39
  • Због 5
  • збогом 15
  • Збогом 32
  • зборе 1
  • Зборно 1
  • збуни 1
  • збунио 1
  • збуњен 1
  • звала 7
  • звали 6
  • званичне 1
  • званичније 1
  • звању 1
  • Звао 1
  • звао 6
  • звати 4
  • зваћу 1
  • зваше 2
  • звезде 2
  • звекет 1
  • зверајући 1
  • зверови 1
  • звецкање 1
  • звиждати 1
  • звизну 3
  • звона 1
  • звонаре 1
  • звонари 1
  • звонару 2
  • звоно 4
  • звонце 5
  • звонцета 2
  • звоњаше 1
  • зврка 1
  • звук 3
  • згледасмо 1
  • згодитком 1
  • згодно 2
  • згодног 1
  • згодну 2
  • зграби 7
  • зграбила 1
  • Зграбим 1
  • зграбим 2
  • зграбих 1
  • зграде 1
  • зградом 1
  • Згрнем 1
  • згртати 1
  • згужва 1
  • здоговорили 1
  • Здрав 1
  • здрав 2
  • здрава 1
  • Здравко 3
  • Здравков 1
  • Здравковић 4
  • Здравковића 1
  • Здравком 1
  • здравља 1
  • здравље 5
  • здраво 1
  • Здраво 1
  • здраву 1
  • зебем 1
  • зевајући 2
  • зевала 1
  • зевање 1
  • Зевнем 1
  • зевну 1
  • зелен 3
  • зелени 1
  • зелених 1
  • зеленкаста 1
  • Зеленог 1
  • зеленом 1
  • Зеленом 1
  • земља 4
  • земљак 1
  • земљаке 1
  • земљан 1
  • земљани 1
  • земље 5
  • земљи 6
  • земљиште 1
  • Земљопис 1
  • Земљописа 1
  • земљу 12
  • зену 1
  • Зет 1
  • зет 5
  • зета 5
  • зид 12
  • зида 11
  • зидарима 1
  • зидова 2
  • зидови 1
  • Зидови 1
  • зидом 2
  • зиду 1
  • зијаш 1
  • зима 9
  • зиме 17
  • зимзелена 2
  • Зими 1
  • зими 5
  • зимње 2
  • зимски 1
  • зиму 1
  • зинуо 2
  • зинух 1
  • зинуше 1
  • зла 13
  • златну 1
  • Златну 1
  • злато 1
  • зле 1
  • зли 1
  • зликовци 1
  • зло 10
  • злобу 1
  • зловољан 2
  • зловољно 3
  • злоневољних 1
  • злостављати 1
  • злу 3
  • змија 2
  • змијама 2
  • змије 2
  • зна 41
  • знаде 1
  • знађах 3
  • Знају 1
  • Знајући 3
  • знајући 5
  • знак 5
  • знала 3
  • знали 9
  • знало 1
  • знам 100
  • Знам 9
  • знамо 2
  • знања 1
  • Знао 2
  • знао 60
  • знате 10
  • Знате 4
  • знати 6
  • знатније 1
  • знаћеш 1
  • Знаћеш 1
  • знаци 4
  • значаја 1
  • значајно 2
  • Значи 1
  • Знаш 2
  • знаш 21
  • зној 4
  • зноја 1
  • знојав 1
  • Зове 1
  • зове 9
  • зовем 1
  • зовеш 2
  • зови 1
  • Зови 1
  • зовнем 1
  • Зовни 1
  • зову 1
  • зора 1
  • зоре 7
  • зором 2
  • зору 7
  • зреле 1
  • зрелости 1
  • зрно 1
  • зуба 1
  • зубе 8
  • зубима 3
  • зујало 1
  • зујање 1
  • зуји 1
  • и 2386
  • И 88
  • Иве 1
  • Иви 1
  • ивици 1
  • игара 1
  • игда 3
  • игијенске 1
  • иглу 2
  • Игњат 3
  • Игњата 2
  • игра 1
  • играј 1
  • играју 1
  • Играју 1
  • играјући 1
  • играли 3
  • играмо 1
  • играо 1
  • играте 1
  • играти 5
  • игре 1
  • игри 1
  • игру 1
  • Ида 26
  • Иде 2
  • иде 22
  • идеје 1
  • Идем 2
  • идем 39
  • идемо 4
  • идете 2
  • идеш 9
  • Иди 13
  • иди 16
  • идимо 1
  • Идин 2
  • Идина 1
  • Идиног 1
  • Идите 2
  • идите 7
  • Идиш 3
  • идиш 4
  • Идом 3
  • идох 1
  • иду 1
  • Иду 2
  • идуће 3
  • Идућег 1
  • идући 2
  • идућу 2
  • иђаше 1
  • Из 20
  • из 209
  • иза 26
  • изабрати 3
  • изабраше 1
  • изађе 1
  • изазва 3
  • изазвало 1
  • изазивање 1
  • изазивати 1
  • изасланици 1
  • Изашав 1
  • избавим 1
  • избаци 3
  • избацили 2
  • избацисмо 1
  • избаците 1
  • избациће 1
  • Избацише 1
  • избацише 2
  • Избегавао 1
  • избегне 1
  • избере 1
  • изберемо 2
  • изби 3
  • избија 1
  • избије 1
  • избором 1
  • избришемо 1
  • изброја 2
  • избројани 1
  • избројао 1
  • избројати 1
  • Избројим 1
  • избројим 2
  • извади 9
  • Извадим 2
  • извадим 3
  • извадио 1
  • извадих 1
  • извалим 2
  • Изведем 1
  • изведите 1
  • изведоше 1
  • извезен 1
  • извезене 1
  • извесно 1
  • извести 1
  • Известићу 1
  • извештај 1
  • извештена 1
  • извештио 1
  • изви 1
  • извидео 1
  • извидети 1
  • извидите 1
  • извидити 1
  • извиђа 1
  • извиђате 1
  • извијаше 1
  • извинење 1
  • извините 2
  • извињавао 1
  • извлачио 1
  • Извол 1
  • изволте 5
  • Изволте 9
  • извора 1
  • изврстан 1
  • изврши 1
  • извршити 1
  • извукао 4
  • извукли 2
  • извукосмо 2
  • извукоше 1
  • извући 4
  • извуче 5
  • извучем 7
  • извучемо 1
  • извучеш 1
  • изгазисмо 1
  • Изгледа 1
  • изгледа 7
  • изгледају 2
  • изгледала 3
  • изгледали 1
  • Изгледали 1
  • изгледало 3
  • изгледам 1
  • Изгледао 1
  • изгледао 6
  • изгледах 2
  • изгледаху 1
  • изгледаш 2
  • Изгледаше 1
  • изгледаше 7
  • изгледу 1
  • изговарајући 1
  • изговора 2
  • изговори 2
  • изговорих 4
  • изгорела 1
  • изгорелих 1
  • изгорело 1
  • Изгорело 1
  • изгорео 1
  • изгорети 1
  • изгребан 2
  • изгребани 1
  • изгребем 1
  • изгубив 1
  • изгубила 2
  • Изгубим 1
  • изгубим 3
  • изгубио 3
  • изгубисмо 1
  • изгубити 1
  • изгубих 1
  • изгубиш 2
  • изгубише 1
  • изгубљена 1
  • изгурамо 1
  • издавала 1
  • издавање 1
  • издадосмо 1
  • издаје 3
  • издајица 1
  • издали 1
  • издам 1
  • издатак 1
  • издахнуо 1
  • издахнути 2
  • издашна 1
  • издеветају 1
  • издејствује 1
  • издигох 1
  • издржавајући 1
  • издржавате 1
  • издржати 11
  • издржах 1
  • издржим 1
  • издржљив 1
  • издржљивост 1
  • издувају 1
  • Изиђе 1
  • изиђе 31
  • изиђем 32
  • Изиђем 6
  • изиђемо 1
  • изиђеш 1
  • изиђи 2
  • изиђите 1
  • изиђосмо 15
  • Изиђосмо 4
  • изиђох 15
  • Изиђох 4
  • изиђоше 1
  • изиђу 2
  • изићи 17
  • Изишав 1
  • изишао 14
  • изишла 1
  • изишли 5
  • изјасните 1
  • изјури 1
  • Изјутра 1
  • изјутра 4
  • излазе 1
  • излазећи 4
  • излази 1
  • Излази 3
  • излазим 2
  • излазимо 1
  • излазио 4
  • излазите 1
  • Излазите 1
  • излазити 1
  • изласка 1
  • изласку 2
  • излете 1
  • излетео 1
  • излетох 1
  • излије 1
  • Излишно 1
  • изложило 1
  • излозима 1
  • изломило 1
  • изломим 1
  • изломио 1
  • изломисмо 1
  • излупана 1
  • измакао 2
  • измакли 2
  • измакнем 1
  • измакох 2
  • измахнем 2
  • измаче 2
  • Између 1
  • између 16
  • изменити 1
  • измери 2
  • измерио 2
  • измешан 1
  • измијем 1
  • измицао 2
  • измичући 1
  • измишљено 1
  • Изнад 1
  • изнад 4
  • изнемогао 1
  • изненада 13
  • изненади 2
  • изненадила 1
  • изненађен 1
  • изненађење 6
  • изненађује 2
  • изненађујете 1
  • изнесем 2
  • Износим 1
  • износити 1
  • изношен 1
  • изнурен 1
  • изнуреност 1
  • изнури 1
  • изнутра 4
  • изобилује 1
  • изобиљу 3
  • изостављао 1
  • изостајући 1
  • изостанак 2
  • изостане 1
  • Израдио 1
  • израдити 1
  • израз 3
  • изразу 2
  • израније 1
  • изређао 1
  • изручи 1
  • изузев 1
  • изузетак 1
  • икад 1
  • икакве 5
  • икаквих 1
  • икаквог 7
  • или 72
  • Илија 5
  • Илину 1
  • Илића 2
  • Илићев 1
  • Илићевим 1
  • Илићу 1
  • им 44
  • има 48
  • Има 8
  • имађах 1
  • имађаху 1
  • имађаше 2
  • имај 1
  • имајте 2
  • имају 5
  • имајући 1
  • имала 17
  • Имала 2
  • Имали 3
  • имали 33
  • имало 1
  • имам 29
  • Имам 6
  • имамо 12
  • Имамо 3
  • имања 1
  • имању 1
  • имао 107
  • Имао 6
  • имаовину 3
  • имате 4
  • имати 7
  • Имаће 1
  • имаћеш 1
  • Имаћеш 1
  • имаћу 1
  • имаш 21
  • Имаш 3
  • Име 1
  • име 23
  • имена 2
  • именима 1
  • именом 1
  • именујеш 1
  • имењак 1
  • имо 1
  • имовном 2
  • инат 6
  • иначе 30
  • Иначе 4
  • индустријалца 1
  • индустријалчева 3
  • индустријалчевој 1
  • индустријалчевом 1
  • инжињерку 1
  • инсекти 1
  • Инстинктивно 1
  • инстинкту 1
  • инструментима 1
  • Интересантна 1
  • интересовања 1
  • интересовати 1
  • ипак 24
  • иронији 2
  • иселили 1
  • иселити 3
  • исечена 2
  • исеченог 1
  • исказ 1
  • исказати 1
  • искап 2
  • искапи 1
  • искварен 2
  • искључиво 1
  • Искључиво 1
  • ископам 1
  • ископану 1
  • искоче 1
  • искочи 1
  • искочим 1
  • искочио 1
  • искочиће 1
  • искрено 4
  • искривив 1
  • искривило 2
  • искривисмо 1
  • искривљених 1
  • искупи 1
  • искупили 2
  • искупило 1
  • искупио 1
  • Искупише 1
  • иследити 1
  • иследник 1
  • испадаше 1
  • испаде 7
  • испадоше 2
  • испала 1
  • испао 1
  • испасти 1
  • испаштам 1
  • испекао 1
  • испесмо 1
  • испи 2
  • Испије 1
  • испирам 1
  • испит 15
  • Испит 3
  • испита 9
  • Испите 1
  • испите 6
  • Испити 1
  • испити 3
  • испитивати 3
  • Испитиваше 1
  • испитима 3
  • испитом 1
  • исплатим 1
  • исплатите 1
  • Испод 1
  • испод 40
  • исправи 1
  • исправити 1
  • испразни 1
  • испразнили 1
  • испрати 3
  • испратим 1
  • испратити 1
  • испратише 1
  • Испред 1
  • испред 11
  • испретурасмо 1
  • Исприча 1
  • исприча 4
  • Испричам 1
  • испричам 8
  • испричао 2
  • испричати 4
  • Испричаћемо 1
  • Испричаћу 1
  • Испричах 3
  • испричах 9
  • испрошена 2
  • испрсио 1
  • испружим 1
  • испружио 2
  • испружити 1
  • испуни 2
  • испунити 1
  • испуњене 2
  • испусти 1
  • испуцала 1
  • испушта 1
  • Иста 1
  • иста 2
  • исте 5
  • истеглио 1
  • истера 3
  • истерали 2
  • истерам 1
  • истеран 1
  • истерати 4
  • истерује 1
  • исти 7
  • истим 4
  • Истина 11
  • истина 6
  • истине 2
  • истини 1
  • истину 6
  • истих 1
  • исто 19
  • Истог 4
  • истог 5
  • истој 3
  • истом 5
  • источне 1
  • источној 2
  • истргнем 2
  • истргнув 1
  • истресавши 1
  • истрже 1
  • истрљам 2
  • иструлелу 1
  • истрча 2
  • истрчао 1
  • истрчи 1
  • истрчим 2
  • исту 4
  • истурив 1
  • истуцам 1
  • исцедити 1
  • исцепане 2
  • исцепани 1
  • исцепано 3
  • исцепаној 1
  • исцепаном 1
  • исцепану 1
  • исцепаше 1
  • исцрпе 1
  • итиш 1
  • Ићи 2
  • ићи 46
  • ићићу 1
  • Их 1
  • их 113
  • ичега 1
  • ичије 1
  • ишао 15
  • Ишао 4
  • ишла 2
  • ишли 10
  • Ишли 5
  • ишло 8
  • ишта 1
  • ишчупам 1
  • ј 3
  • Ја 200
  • ја 467
  • јабуку 1
  • јава 1
  • Јави 1
  • јави 2
  • Јавим 1
  • јавим 5
  • јавио 2
  • јавите 1
  • јавити 1
  • јавићеш 1
  • јавих 1
  • јавља 1
  • јављали 1
  • јаву 1
  • јагњад 2
  • јагњећег 1
  • Јагодин 1
  • јадиковала 1
  • јадиш 1
  • јадна 1
  • Јадниче 1
  • јадној 1
  • јадном 1
  • јазбина 1
  • јазбине 1
  • јазбину 1
  • јак 1
  • јака 4
  • јаке 2
  • Јако 1
  • јако 20
  • јаког 1
  • јаком 1
  • јаку 5
  • јамчи 2
  • Јанош 1
  • Јаноша 1
  • Јаноше 1
  • јануара 1
  • Јао 2
  • јаој 4
  • јасала 1
  • јаснија 2
  • јасније 1
  • јасно 4
  • јастук 2
  • јастука 3
  • јастуци 1
  • јастуцима 1
  • јастуче 1
  • јастучић 2
  • јача 3
  • јаче 7
  • јачи 3
  • је 1458
  • Је 5
  • јевтиније 1
  • једа 2
  • један 220
  • Један 4
  • једанаест 10
  • једанаеста 1
  • једанајест 1
  • једаред 26
  • Једва 14
  • једва 58
  • једе 2
  • једем 5
  • једеш 5
  • једи 3
  • једина 5
  • једини 7
  • Једино 1
  • једино 10
  • једину 2
  • једити 1
  • Једна 1
  • једна 46
  • једнаке 2
  • једнаки 1
  • једнако 5
  • Једне 1
  • једне 26
  • једни 1
  • једним 14
  • Једно 4
  • једно 45
  • Једног 14
  • једног 62
  • једнога 6
  • једногласно 1
  • Једногласно 1
  • једној 22
  • једнолико 1
  • Једном 1
  • једном 43
  • једноме 5
  • једномесечну 1
  • једноставна 1
  • Једну 1
  • једну 56
  • једу 1
  • једући 2
  • јежеве 1
  • јежеви 1
  • језа 3
  • језик 6
  • језика 3
  • језиком 2
  • језици 1
  • јејина 1
  • Јел 1
  • јела 6
  • Јелашнице 2
  • јелашничке 2
  • јелашничку 1
  • јели 4
  • јелима 1
  • јело 13
  • јелом 1
  • Јелте 1
  • јео 10
  • Јео 2
  • јер 301
  • Јес 2
  • јес 4
  • Јесам 16
  • јесам 3
  • јесен 2
  • јесенас 1
  • јесењи 1
  • јеси 16
  • Јеси 17
  • Јесмо 1
  • јест 5
  • Јест 7
  • јесте 1
  • Јесте 6
  • јести 13
  • јесу 1
  • Јесу 7
  • јехтике 1
  • јецати 1
  • јечмено 1
  • јо 1
  • Јована 2
  • Јовановић 1
  • Јовановића 1
  • јој 94
  • јок 1
  • јорган 6
  • јоргана 1
  • јорганом 1
  • јоргану 1
  • Јоца 1
  • Још 11
  • још 174
  • ју 15
  • Ју 4
  • Југ 1
  • јула 1
  • јули 1
  • јуна 1
  • јуре 1
  • јури 1
  • јурим 1
  • јурио 1
  • јуришати 1
  • јурнем 4
  • јурну 2
  • јурњава 1
  • јутарња 1
  • јутра 9
  • јутрењу 1
  • јутро 5
  • јутрос 5
  • јутрошњег 1
  • јутрошњицу 1
  • јутру 17
  • јуче 5
  • К 5
  • к 60
  • ка 9
  • кабла 1
  • Кавана 2
  • кавана 6
  • каванама 2
  • каване 13
  • кавани 11
  • каваница 1
  • каваници 1
  • каваном 2
  • кавану 16
  • кавеџијом 1
  • кавеџију 1
  • каву 11
  • Кад 112
  • кад 434
  • када 7
  • кадгод 1
  • кадити 1
  • каже 8
  • кажем 27
  • Кажем 5
  • кажете 2
  • кажеш 8
  • Кажи 1
  • кажи 6
  • кажите 1
  • кажу 9
  • казала 9
  • казали 4
  • казаљка 1
  • казан 1
  • Казао 1
  • казао 22
  • казасмо 1
  • казасте 1
  • казати 12
  • Казаће 1
  • казаћу 3
  • Казах 4
  • казах 5
  • казна 1
  • казни 1
  • казнио 1
  • казну 1
  • кајем 1
  • кајсије 3
  • какав 23
  • Какав 9
  • каква 13
  • Каква 2
  • Какве 2
  • какве 3
  • какви 6
  • Каквих 1
  • каквих 4
  • Какво 1
  • какво 8
  • Каквог 1
  • каквог 4
  • каквој 2
  • Какву 2
  • какву 8
  • како 164
  • Како 43
  • калдрма 1
  • калдрме 1
  • калдрму 3
  • Калемегдан 6
  • Калемегдана 3
  • Калемегдану 11
  • калемљеног 1
  • калуп 1
  • калфе 2
  • калфу 1
  • каљав 3
  • каљаве 2
  • каљаво 1
  • камен 4
  • камена 4
  • каменом 1
  • камења 2
  • камење 2
  • камењем 1
  • Камо 1
  • камо 6
  • камфором 2
  • канабе 5
  • канабета 1
  • канабету 4
  • каната 1
  • кандила 2
  • Канте 1
  • канте 2
  • канту 1
  • канцеларије 9
  • канцеларији 5
  • канцеларијске 1
  • канцеларију 15
  • Као 11
  • као 402
  • капа 2
  • капак 2
  • капе 1
  • капетан 1
  • капетана 1
  • Капетана 1
  • капи 1
  • капија 5
  • капије 7
  • капији 2
  • капијом 3
  • Капију 1
  • капију 11
  • капка 2
  • капке 1
  • Каплар 1
  • каплар 4
  • каплара 2
  • капларом 1
  • капљицама 1
  • капу 13
  • капут 7
  • капута 5
  • капци 1
  • карактер 1
  • карактери 1
  • карактеру 1
  • карантин 1
  • карантину 1
  • карата 6
  • каријеру 1
  • карлицу 1
  • карта 2
  • карте 1
  • карту 9
  • касала 1
  • Касапин 1
  • касапина 3
  • касапину 2
  • касе 1
  • кастор 1
  • Кастор 7
  • Кастора 3
  • Касторе 6
  • Кастору 2
  • касу 2
  • каталог 1
  • катанац 1
  • катедру 1
  • кафане 1
  • Качић 1
  • кашаљ 4
  • кашика 1
  • кашикама 1
  • кашику 1
  • кашљати 3
  • кваку 1
  • квалитет 1
  • квантитет 1
  • кварило 1
  • кварт 26
  • кварта 2
  • квартир 5
  • квартира 1
  • квартиру 4
  • квартну 1
  • кварту 3
  • квит 3
  • квочка 1
  • кграма 1
  • Келнер 1
  • келнер 5
  • келнера 1
  • келнеру 1
  • кељ 1
  • кеља 1
  • кестен 1
  • кестеновима 1
  • кестење 1
  • кесу 1
  • кецељом 1
  • кидати 2
  • кијање 1
  • кикот 1
  • кила 1
  • ким 3
  • кинина 2
  • кинином 1
  • кирајџија 1
  • кирајџије 1
  • кирија 1
  • кирије 1
  • Кирију 1
  • кирију 14
  • киселу 1
  • киснемо 1
  • киснете 1
  • киснути 1
  • кифла 1
  • кифле 1
  • кифлом 1
  • киша 17
  • Киша 3
  • Киши 1
  • кишобран 1
  • кишобрана 1
  • кишовити 1
  • кишом 1
  • клава 1
  • кланац 2
  • кланцу 2
  • класе 1
  • класификације 1
  • класификацију 1
  • клатна 1
  • клацкају 1
  • кледиш 1
  • клекнути 1
  • клецају 1
  • клецале 1
  • клецаху 1
  • клечим 1
  • клештима 1
  • климе 1
  • климну 1
  • клонуо 1
  • клопара 1
  • клопарале 1
  • клупама 4
  • клупе 6
  • клупи 11
  • клупу 7
  • кљештима 1
  • кљука 1
  • кључ 7
  • кључем 3
  • кључне 1
  • кмет 1
  • кмечи 1
  • кмечиш 1
  • Кнез 1
  • књига 2
  • књигама 1
  • књиге 12
  • књигом 1
  • Књигу 1
  • књигу 3
  • књижаре 1
  • књижевност 1
  • књижица 2
  • књизи 3
  • Ко 22
  • ко 64
  • кобасице 1
  • кобац 1
  • коверт 1
  • коверти 1
  • ког 3
  • Кога 2
  • кога 67
  • Код 16
  • код 185
  • кожа 1
  • Кожа 1
  • коже 6
  • кожно 1
  • кожном 2
  • коза 1
  • козе 2
  • кој 1
  • Кој 1
  • Која 1
  • која 87
  • Које 4
  • које 84
  • којег 1
  • Који 2
  • који 203
  • којим 8
  • којима 11
  • којих 17
  • којој 21
  • којом 8
  • коју 45
  • кокошију 1
  • кола 44
  • Коларца 1
  • Коларцу 1
  • колац 3
  • колача 3
  • колаче 1
  • колена 6
  • коленима 4
  • колика 2
  • колики 1
  • Колико 25
  • колико 57
  • колима 9
  • количини 1
  • колска 1
  • колутови 1
  • ком 1
  • комад 2
  • комада 2
  • комаде 2
  • комадић 1
  • комадиће 2
  • комадићима 1
  • комадом 2
  • командова 2
  • командовати 1
  • командује 1
  • комбинација 1
  • Коме 2
  • коме 40
  • комедија 1
  • комедију 2
  • комотни 1
  • комотно 5
  • комшијом 1
  • комшилук 2
  • комшилуку 1
  • Кондиције 1
  • кондиције 4
  • конкурисати 1
  • конопац 1
  • конопчић 1
  • конопчићем 1
  • конце 3
  • Кончић 1
  • коњ 1
  • коња 3
  • коње 1
  • Коњи 1
  • коњски 1
  • коњу 1
  • коњче 1
  • копањем 1
  • копкало 1
  • кора 1
  • корак 7
  • корака 23
  • кораком 1
  • кораку 4
  • кораци 1
  • корацима 4
  • корачао 2
  • корбач 1
  • корбачем 4
  • коректно 1
  • коректуру 1
  • корисно 1
  • корист 1
  • користан 1
  • користи 2
  • користим 2
  • кориту 1
  • коров 1
  • корова 1
  • корову 2
  • корпа 1
  • корпе 2
  • корпи 1
  • корпом 1
  • корпу 10
  • коса 2
  • Коса 2
  • Косе 1
  • косе 2
  • коси 1
  • косну 1
  • косо 1
  • Косовској 1
  • коспоја 1
  • кости 4
  • костију 2
  • косу 8
  • котова 1
  • коцкали 1
  • коцкар 1
  • коцкари 1
  • Кочијаш 2
  • кочијаш 4
  • кочијаша 2
  • Кочијаше 1
  • кочијашевих 1
  • кочијашења 1
  • кочијаши 4
  • кочијашиш 1
  • кочијашу 2
  • кошкали 1
  • кошници 1
  • кошта 1
  • коштало 1
  • кошуља 2
  • кошуље 3
  • кошуљи 1
  • кошуљу 1
  • кошчице 3
  • кошчурине 1
  • кр 1
  • крагујевачким 1
  • Крагујевца 1
  • Крагујевцу 1
  • крадеш 2
  • крадом 1
  • крађама 1
  • крађе 1
  • крађу 2
  • крај 14
  • краја 21
  • крајеве 1
  • крајевима 1
  • крајем 2
  • крајичак 1
  • крајним 1
  • крајност 3
  • крајности 5
  • Крајње 1
  • крајњем 1
  • крају 12
  • крала 1
  • КРАЉЕВИНЕ 1
  • краљица 1
  • крао 1
  • красан 3
  • красно 1
  • кратак 1
  • кратко 12
  • кратког 7
  • краће 6
  • краћег 2
  • крв 3
  • крвави 1
  • крваво 2
  • кревет 6
  • кревета 6
  • кревете 1
  • креветом 1
  • кревету 9
  • кредом 2
  • крекну 1
  • кренем 5
  • кренемо 4
  • крену 1
  • кренула 2
  • кренули 1
  • кренуо 2
  • Кренусмо 1
  • кренусмо 4
  • кренути 1
  • кренуше 2
  • крепа 1
  • креснем 1
  • кретати 1
  • кретах 1
  • кретаху 1
  • креча 1
  • кречану 2
  • крештећим 1
  • крив 10
  • крива 3
  • криви 2
  • кривица 1
  • кривице 1
  • кривицу 4
  • криво 3
  • крије 1
  • кријем 1
  • крију 1
  • кријући 1
  • крила 2
  • крилу 1
  • кристал 1
  • кристали 1
  • критичан 1
  • кришом 6
  • крка 1
  • крњ 2
  • крова 4
  • кровови 1
  • кровом 1
  • Кроз 4
  • кроз 47
  • кроза 3
  • кромпир 5
  • кромпири 1
  • кромпиром 1
  • крофна 1
  • крочити 2
  • крпа 3
  • крпетину 1
  • крпом 1
  • крпу 2
  • крст 1
  • крстачу 2
  • кртина 1
  • круг 1
  • Круна 1
  • Круне 1
  • крупан 1
  • Крупан 1
  • крупним 2
  • крупно 1
  • крупног 1
  • крупну 1
  • Крушевац 1
  • крушке 1
  • крчаг 2
  • крчага 3
  • крчажић 6
  • крчажићем 4
  • крче 1
  • кћерине 1
  • кува 2
  • кувала 1
  • кували 1
  • куван 3
  • кувано 1
  • кувао 1
  • куварица 3
  • куварице 1
  • куварицом 1
  • куваш 1
  • куд 15
  • Куда 19
  • куда 57
  • куди 1
  • кудравом 1
  • Кујна 1
  • кујна 4
  • кујне 17
  • кујни 26
  • кујнска 2
  • кујнским 2
  • кујнских 1
  • кујну 28
  • кукала 1
  • кукања 2
  • куку 4
  • кукуруза 1
  • културном 1
  • куљаше 1
  • куне 1
  • кунијах 1
  • Куња 1
  • куња 4
  • куњати 1
  • куњаш 1
  • купа 1
  • купају 1
  • купам 1
  • купатило 1
  • купе 2
  • купећи 1
  • купи 4
  • купили 3
  • купим 7
  • купимо 1
  • купио 6
  • Куписмо 1
  • Купите 1
  • купите 2
  • купити 5
  • купићеш 1
  • купићу 2
  • купиш 3
  • купљен 1
  • куповало 1
  • куповао 1
  • купујем 1
  • купус 1
  • купуса 2
  • купусног 1
  • куражи 1
  • куражило 1
  • курјаци 1
  • курталише 1
  • курталишем 2
  • куршум 2
  • куси 1
  • кутија 1
  • кутији 1
  • кутију 1
  • кутић 1
  • Кућа 1
  • кућа 13
  • кућама 3
  • куће 43
  • Кући 2
  • кући 74
  • кућица 1
  • кућице 1
  • кућни 1
  • кућних 1
  • кућом 1
  • кућу 19
  • кухињски 1
  • куца 1
  • куцање 2
  • куцаше 1
  • куцнем 1
  • Куцнем 1
  • куцните 1
  • куцнувши 1
  • куче 2
  • кучетом 1
  • кучи 1
  • кучиште 2
  • Л 1
  • л 9
  • ла 4
  • лавежом 1
  • лавовске 1
  • лагано 2
  • лагати 1
  • ладне 1
  • ладној 1
  • ладовине 1
  • лађом 1
  • лађу 4
  • лаж 2
  • Лаже 1
  • лаже 4
  • лажем 1
  • Лажеш 1
  • лажеш 2
  • лажи 1
  • лажу 1
  • Лажу 1
  • Лазара 1
  • Лазићу 1
  • лај 1
  • лаје 1
  • лајеш 1
  • лакат 1
  • лаката 1
  • лакну 2
  • лако 26
  • Лако 4
  • лаковане 1
  • лактовима 1
  • Лаку 4
  • Лакше 1
  • лакше 10
  • лампа 5
  • лампе 5
  • Лампу 1
  • лампу 16
  • ларма 4
  • лармале 1
  • лармати 1
  • ларме 3
  • Ларми 1
  • ларми 2
  • ларму 4
  • латинског 1
  • леб 1
  • леве 4
  • леви 1
  • лево 15
  • левог 1
  • левој 3
  • левом 8
  • леву 3
  • легало 1
  • легао 3
  • легла 1
  • легле 1
  • легли 1
  • легне 4
  • легнем 12
  • легнемо 3
  • легни 2
  • легох 1
  • леденицама 1
  • ледину 4
  • леђа 12
  • леђима 12
  • лежала 3
  • лежали 1
  • лежало 1
  • лежао 5
  • лежаху 2
  • лежаше 2
  • леже 2
  • лежи 5
  • лежим 2
  • лежиш 1
  • лези 1
  • лек 2
  • Лекар 1
  • лекареве 1
  • лекару 1
  • лековима 1
  • Лекса 1
  • Лексо 1
  • лено 1
  • ленствовали 1
  • ленствовање 1
  • ленствује 1
  • ленштине 2
  • лења 1
  • леп 5
  • лепа 9
  • лепе 2
  • лепим 1
  • лепих 1
  • Лепо 10
  • лепо 63
  • лепој 1
  • лепом 3
  • Лепосава 1
  • лепоте 1
  • лепоти 1
  • лепу 1
  • лепчић 1
  • лепши 1
  • лета 2
  • летве 1
  • лети 2
  • лећи 7
  • лечиш 1
  • лешкарила 1
  • ли 173
  • либаде 1
  • лију 1
  • линија 1
  • линији 2
  • линију 3
  • лисичија 1
  • лист 1
  • листа 2
  • листића 1
  • литар 2
  • Литерарних 1
  • литра 3
  • лица 7
  • лице 14
  • Лицем 1
  • лицем 3
  • лицу 21
  • личили 1
  • Личило 1
  • лову 1
  • логор 1
  • ложено 1
  • ложећи 1
  • ложи 1
  • ложила 1
  • ложити 1
  • лозу 1
  • лојану 1
  • лоју 1
  • локомотива 1
  • лола 1
  • лоле 1
  • Лоле 1
  • Лоло 1
  • лоло 2
  • лом 3
  • лонац 4
  • Лондон 1
  • лонца 4
  • лонцем 1
  • лончић 1
  • лопов 2
  • лопова 2
  • лопове 1
  • лопови 4
  • лоповима 1
  • луд 10
  • Луд 2
  • Луда 1
  • луда 3
  • луде 1
  • лудила 1
  • луднице 1
  • лудорије 2
  • лук 1
  • лукаво 1
  • луксуза 1
  • луку 1
  • луле 1
  • лулу 1
  • Лулу 1
  • лупа 2
  • лупајући 1
  • лупала 1
  • Лупали 1
  • лупао 1
  • лупати 3
  • лупаш 2
  • лупе 2
  • Лупеж 1
  • лупежи 1
  • лупи 5
  • лупив 1
  • лупим 3
  • лупио 1
  • луписмо 1
  • лупиш 1
  • лутао 1
  • лутке 1
  • Љуба 7
  • љубав 7
  • љубави 2
  • љубазно 3
  • Љубим 1
  • љубимац 1
  • љубимо 1
  • Љубин 1
  • Љубине 1
  • Љубица 1
  • Љубице 5
  • Љубичину 1
  • Љубо 2
  • Љубом 1
  • Љубомир 3
  • Љубомира 1
  • Љубомире 1
  • Љубопитљив 1
  • љубопитљиво 1
  • љубопитства 1
  • љубопитство 2
  • Љубу 2
  • људе 2
  • људескара 3
  • људи 22
  • људима 1
  • људма 1
  • љута 5
  • љуте 1
  • љути 2
  • љутине 8
  • љутио 2
  • љутити 2
  • љутито 29
  • љутњи 1
  • љуцки 3
  • љушкајући 1
  • љуштиш 1
  • м 1
  • М 2
  • Ма 2
  • ма 28
  • магарац 1
  • магарца 1
  • магарче 1
  • магарчи 1
  • магла 1
  • Мађарица 4
  • мађаричином 1
  • мађарска 2
  • мазати 1
  • мази 2
  • мазила 2
  • Мазили 1
  • мазу 1
  • мај 1
  • мајдану 1
  • Мајка 2
  • мајка 8
  • мајке 3
  • мајком 3
  • мајку 4
  • мајмуном 1
  • мајстор 2
  • мајстора 1
  • мајстори 1
  • мају 1
  • мајци 1
  • макар 3
  • Македонац 1
  • Македоније 1
  • Македонији 3
  • макнем 1
  • Макни 1
  • мал 1
  • мала 8
  • малаксалост 1
  • малаксао 1
  • мале 4
  • малер 1
  • мали 14
  • малим 1
  • малих 1
  • малиша 1
  • малишана 3
  • малишане 1
  • малиши 1
  • малишу 3
  • малко 1
  • мало 150
  • Мало 8
  • малог 4
  • малој 2
  • малом 1
  • малопређашњи 1
  • малтера 1
  • малу 3
  • Мама 1
  • мамуран 1
  • мана 1
  • манажеријама 1
  • манастира 1
  • мангуп 6
  • мангупа 5
  • мангупе 1
  • мангупи 12
  • мангупом 1
  • Мани 1
  • мани 12
  • манију 1
  • маните 1
  • Маните 1
  • ману 1
  • мање 8
  • мањег 1
  • мањих 1
  • мар 1
  • марама 2
  • марамом 1
  • мараму 6
  • Марвени 1
  • маријаш 1
  • марим 2
  • марио 5
  • Марића 1
  • Марка 2
  • март 1
  • марта 2
  • марш 1
  • Марш 8
  • маса 1
  • масна 1
  • масно 2
  • масном 1
  • мастила 1
  • мастило 1
  • мастилом 3
  • масу 1
  • матере 4
  • матери 4
  • материјалистичко 1
  • материне 1
  • Мати 1
  • Матија 1
  • Матијевића 1
  • матора 1
  • матуранта 1
  • матуре 2
  • матуру 3
  • маћи 1
  • мах 10
  • Махала 1
  • махни 1
  • Махни 2
  • махните 1
  • Махните 1
  • махну 4
  • махнув 3
  • махом 2
  • мачка 6
  • мачкама 1
  • мачке 3
  • мачку 2
  • маше 1
  • маши 1
  • машну 1
  • ме 426
  • Међу 1
  • међу 18
  • међутим 24
  • Међутим 3
  • мезетимо 1
  • мека 1
  • мекано 1
  • меке 1
  • мекинтош 1
  • меког 1
  • мекој 1
  • меком 1
  • мекше 1
  • мелем 2
  • менажерија 1
  • мене 136
  • Мене 3
  • Мени 14
  • мени 67
  • менице 1
  • мења 1
  • мењале 1
  • мењао 1
  • мере 1
  • мерећи 3
  • мермер 1
  • мермера 1
  • мермером 1
  • меса 4
  • месец 13
  • месеца 17
  • месеци 3
  • месецу 1
  • месечини 2
  • месечно 11
  • месо 9
  • месом 1
  • места 21
  • месташце 1
  • местима 1
  • МЕСТО 1
  • Место 2
  • место 43
  • месту 19
  • метар 3
  • метежа 1
  • метла 2
  • метле 1
  • метлу 2
  • метне 1
  • Метнем 1
  • метнем 8
  • метнемо 2
  • Метни 1
  • метни 2
  • метну 4
  • метнуо 1
  • метнути 1
  • метнух 2
  • метнуше 1
  • метра 2
  • мећава 1
  • мећи 1
  • Мећи 1
  • механа 1
  • Механа 1
  • механе 3
  • механи 4
  • механом 1
  • механске 1
  • механском 2
  • механску 1
  • Механу 1
  • механу 13
  • механџија 2
  • Механџија 2
  • механџијом 1
  • мешаш 1
  • мешаше 1
  • мешине 1
  • Ми 35
  • ми 638
  • Мика 5
  • Мике 1
  • Милан 19
  • Милана 8
  • Милане 27
  • Миланово 1
  • МИЛАНОВО 1
  • Миланом 1
  • Миле 1
  • миле 7
  • Милетиној 1
  • Миливоје 2
  • Миливојева 1
  • Миливојевом 1
  • Миливојем 2
  • Миливоју 1
  • Милке 1
  • мило 6
  • милост 1
  • милостив 1
  • милостива 2
  • милостиви 4
  • милостивија 1
  • милошту 1
  • Милошћу 1
  • милује 3
  • милују 1
  • милујући 1
  • Мимопролазећи 1
  • мимопролазећих 1
  • миндерлук 2
  • миндерлука 2
  • миндерлуком 2
  • миндерлуку 2
  • министара 1
  • министарству 1
  • минулог 1
  • минута 17
  • мир 1
  • Мир 3
  • мира 6
  • миран 1
  • миришљавих 1
  • Мирка 4
  • Мирко 4
  • мирна 4
  • мирни 2
  • мирно 15
  • мирног 1
  • Мирче 5
  • Мирчету 1
  • Мисао 1
  • мисао 3
  • мисле 2
  • мислећи 9
  • мисли 2
  • мислила 6
  • Мислили 1
  • мислили 2
  • Мислим 1
  • мислим 19
  • мислио 14
  • Мислио 4
  • мислите 6
  • мислити 4
  • мислиш 14
  • Мислиш 2
  • мисло 1
  • Мисло 1
  • Митрову 1
  • Михаил 1
  • мица 1
  • Мица 1
  • Мице 2
  • мице 3
  • Мици 1
  • мицу 1
  • миче 1
  • Мичи 1
  • миш 2
  • Миша 2
  • Мишино 1
  • мишицу 4
  • мишку 1
  • Мишљах 2
  • мишљах 5
  • мишљење 3
  • мишљењу 2
  • мишљу 1
  • Мишо 3
  • Мишу 2
  • млад 2
  • Млада 1
  • млада 3
  • млади 3
  • младић 2
  • младића 2
  • младићи 2
  • младићу 2
  • младости 3
  • млађани 1
  • млађе 2
  • млађег 2
  • млађи 6
  • млађим 1
  • млађих 1
  • млаз 1
  • млазевима 3
  • млатарала 1
  • млека 1
  • млекаџије 2
  • млекаџиницу 1
  • Млеко 1
  • млеко 3
  • млеком 1
  • млогих 1
  • Млого 1
  • млого 5
  • многе 2
  • Многи 1
  • многи 3
  • многима 1
  • Много 1
  • много 28
  • многопоштовани 1
  • мном 47
  • Мо 1
  • мо 3
  • мог 3
  • Мога 1
  • мога 10
  • могав 2
  • могаде 1
  • могаднем 1
  • могао 121
  • могах 11
  • могаху 2
  • могаше 5
  • Могла 1
  • могла 19
  • могле 1
  • Могли 2
  • могли 26
  • могло 24
  • Могло 4
  • могнемо 2
  • могосмо 1
  • могох 9
  • могоше 2
  • Могу 6
  • могу 64
  • могуће 11
  • могући 2
  • могућству 1
  • модар 1
  • моделисање 1
  • модра 1
  • модре 1
  • модро 1
  • Можда 1
  • можда 10
  • Може 4
  • може 57
  • Можемо 1
  • можемо 10
  • Можете 2
  • можете 8
  • можеш 19
  • Можеш 7
  • мој 41
  • Мој 9
  • моја 18
  • Моја 2
  • Моје 2
  • моје 31
  • Моји 1
  • моји 16
  • Мојим 1
  • мојим 7
  • мојих 8
  • Мојој 2
  • мојој 6
  • моју 25
  • мокар 4
  • мокра 3
  • мокре 1
  • мокри 1
  • мокрим 1
  • молба 1
  • молбама 3
  • молбе 1
  • молбом 1
  • молбу 7
  • моли 1
  • молила 1
  • Молили 1
  • Молим 34
  • молим 43
  • молимо 1
  • Молио 1
  • молио 2
  • молисмо 1
  • молитва 1
  • Молитву 1
  • молитву 2
  • молити 7
  • молиш 1
  • мољакали 1
  • мољах 1
  • Мољах 1
  • мом 4
  • момак 15
  • Момак 5
  • момака 1
  • моме 6
  • момка 6
  • момком 1
  • Момци 1
  • момци 2
  • монотони 1
  • мопсили 1
  • мора 11
  • Мора 2
  • Моравице 1
  • морадосмо 1
  • морадох 12
  • морају 2
  • морала 1
  • морали 12
  • Моралија 1
  • Моралију 2
  • морам 27
  • Морам 5
  • морамо 12
  • Морамо 3
  • морао 17
  • Морао 5
  • морате 2
  • Мораш 1
  • мораш 11
  • Море 19
  • море 5
  • мори 2
  • морски 1
  • мост 1
  • мотала 1
  • мотрио 1
  • моћ 1
  • моћи 4
  • моћиће 1
  • мрави 1
  • Мраз 1
  • мраз 2
  • мраза 1
  • мразеви 1
  • Мрак 1
  • мрак 8
  • мрака 1
  • мрачно 1
  • Мрачно 1
  • мрачног 1
  • мрачном 1
  • мрве 1
  • мрвице 4
  • мрдај 1
  • мрдне 4
  • Мрднем 1
  • мрднеш 2
  • мрднула 1
  • мрднуо 1
  • мрднути 7
  • мржњу 1
  • мрзак 1
  • мрзео 3
  • мрзио 1
  • мрзите 1
  • мрзнем 1
  • мрклог 1
  • мртав 3
  • Мртва 1
  • мртваци 1
  • мртвог 1
  • мрцина 1
  • мрцино 1
  • мршаво 2
  • му 182
  • мува 1
  • мувају 1
  • мувању 1
  • муваше 1
  • муве 1
  • муж 6
  • Мужа 1
  • мужа 5
  • музичким 1
  • мука 10
  • муке 12
  • муко 1
  • муком 2
  • муку 5
  • муњевитом 1
  • мутио 1
  • мућкајући 1
  • муца 2
  • муцајући 1
  • муцам 1
  • муцати 4
  • муче 1
  • мучећи 1
  • мучи 2
  • мучим 2
  • мучио 2
  • мучити 1
  • мучиш 1
  • мучни 1
  • мучног 2
  • мучном 1
  • мучну 1
  • мушкарац 1
  • мушкараца 2
  • мушкарцима 1
  • мушке 2
  • мушки 1
  • мушко 2
  • мушку 1
  • муштерије 1
  • Н 18
  • На 75
  • на 873
  • набавила 1
  • набавим 2
  • набавимо 1
  • набавити 3
  • набавку 1
  • набацам 1
  • набра 1
  • набрекле 1
  • набрецивање 1
  • набусито 3
  • навадисмо 1
  • навале 1
  • навали 2
  • навалили 1
  • навалише 1
  • навек 1
  • навикао 1
  • навикла 1
  • навикну 1
  • навикнута 1
  • навикох 2
  • навикоше 1
  • навику 1
  • навише 2
  • навлачећи 1
  • Навлаш 1
  • навлаш 4
  • Навукли 1
  • навуче 1
  • навучем 1
  • Навучем 1
  • нагазати 1
  • нагињаше 1
  • нагледати 1
  • наглити 1
  • нагна 1
  • нагнала 1
  • нагне 1
  • нагнем 4
  • наговорили 1
  • наговорио 6
  • наговору 1
  • нагореле 1
  • награда 1
  • награде 5
  • награди 1
  • наградити 1
  • над 4
  • надала 3
  • Надам 1
  • надам 2
  • надао 3
  • надати 1
  • надгвири 1
  • надгледа 1
  • надживело 1
  • нади 1
  • надражи 3
  • надробио 1
  • наду 1
  • надугачко 1
  • надује 1
  • нађе 13
  • нађем 33
  • нађемо 4
  • нађете 1
  • нађеш 1
  • нађите 1
  • нађосмо 3
  • нађох 13
  • назад 6
  • назва 1
  • назваше 1
  • Наздравље 1
  • назебе 1
  • назирао 1
  • наиђе 1
  • наиђем 1
  • наизменце 1
  • наишао 2
  • наишли 1
  • најбеднији 1
  • најближи 1
  • најбоље 5
  • најбољег 1
  • најбољи 1
  • најбољим 1
  • највећа 3
  • највеће 3
  • највећег 1
  • највећем 7
  • највећи 3
  • највећих 1
  • највећој 2
  • највећу 1
  • највише 3
  • најглавније 2
  • Најгоре 1
  • најгоре 5
  • најгорем 1
  • најгорчи 1
  • Најдаље 1
  • најдаље 2
  • најдуже 1
  • наједанпут 1
  • Наједаред 3
  • наједе 1
  • наједем 1
  • наједи 1
  • наједити 1
  • наједох 1
  • најежим 1
  • најежио 1
  • најживљем 1
  • Најзад 31
  • најзад 34
  • најкраће 1
  • најлепши 2
  • најлеше 1
  • најмање 10
  • најмањег 1
  • најмањим 1
  • најмањих 1
  • најмању 1
  • најмекшем 1
  • најмлађег 1
  • Најмлађи 1
  • најмлађи 3
  • најнужније 1
  • најозбиљније 1
  • најпаметнији 1
  • најплеменитије 1
  • најпогрднијим 1
  • најподеснији 1
  • најпосле 1
  • Најпосле 2
  • Најпре 4
  • најпре 7
  • Најпреча 3
  • Најпростија 1
  • најрадије 2
  • најрадоснији 1
  • најрођенији 1
  • најсигурнији 1
  • најслађи 1
  • најстарија 1
  • најстаријег 1
  • најстарији 3
  • најстрашнијом 1
  • Најтеже 2
  • накани 1
  • накарађена 1
  • накашља 1
  • накашљати 1
  • накашљем 1
  • наклоност 1
  • Наклопио 1
  • накнади 1
  • накнадити 2
  • накнадићемо 1
  • накострешена 1
  • накострешила 1
  • накупи 1
  • налаже 1
  • налази 4
  • налазим 1
  • налактио 1
  • наложи 1
  • наложила 1
  • наложим 1
  • наложити 1
  • наложих 1
  • наљути 4
  • наљутило 1
  • наљутио 1
  • нам 99
  • Нама 1
  • нама 25
  • намажу 1
  • намами 1
  • намеравао 1
  • намеран 1
  • намери 2
  • намерим 1
  • намеру 1
  • наместе 1
  • намести 3
  • наместим 2
  • наместисмо 5
  • Наместите 1
  • наместити 3
  • наметнуто 1
  • Намештај 1
  • намештај 2
  • намештаја 2
  • намештајући 1
  • намештати 1
  • намештена 1
  • намештене 2
  • намештено 1
  • намештеној 1
  • намигну 1
  • намини 1
  • намире 1
  • намирисаном 1
  • намрштен 1
  • намрштено 1
  • намрштеног 1
  • намршти 1
  • намрштио 1
  • намћор 1
  • намучили 1
  • намучио 1
  • намучисмо 1
  • нанесе 1
  • наниже 3
  • наново 1
  • наобруча 1
  • наоколо 3
  • наопако 1
  • наочара 1
  • наочаре 1
  • наочари 1
  • нападне 2
  • нападоше 1
  • напакостим 1
  • напала 1
  • напали 2
  • Напаст 1
  • напасти 2
  • напатили 1
  • напијем 1
  • напио 1
  • напипа 1
  • напипам 2
  • написа 2
  • написано 1
  • написао 3
  • написаћу 1
  • Написаћу 1
  • напишем 1
  • Напиши 1
  • наплати 1
  • наполеон 2
  • наполеона 2
  • Напоље 3
  • напоље 7
  • напоменем 1
  • напомену 1
  • напомињати 1
  • Напомињем 1
  • напомињем 2
  • Напослетку 1
  • Направи 1
  • направи 4
  • направили 1
  • направим 4
  • направио 4
  • направисмо 2
  • направити 1
  • направићемо 1
  • направише 2
  • направљена 1
  • Напрегнем 1
  • напред 15
  • Напред 7
  • напредовао 1
  • напрезања 5
  • напретку 1
  • напуни 3
  • напунише 1
  • напусти 1
  • напустим 3
  • напустио 2
  • напустисмо 1
  • напустити 3
  • напустише 1
  • напуштао 1
  • напуштах 1
  • напуштена 1
  • наравно 15
  • Наравно 3
  • нараним 1
  • наредби 1
  • наредбу 2
  • нареди 2
  • наредим 1
  • наредио 1
  • наредите 2
  • наређено 2
  • Наређиваше 1
  • народни 1
  • народности 2
  • Нарочито 3
  • нарочито 35
  • нарочиту 1
  • наручју 1
  • нас 116
  • Нас 3
  • насапуни 1
  • насео 1
  • наслањајући 1
  • наслонила 1
  • наслону 1
  • наслужих 1
  • наслушао 1
  • насмеја 1
  • насмејах 2
  • насмејаше 1
  • наспе 2
  • наспем 2
  • Наспрам 1
  • наспрам 11
  • Наста 28
  • наста 7
  • настави 4
  • наставим 1
  • наставио 1
  • настависмо 1
  • наставити 3
  • наставих 2
  • наставља 1
  • настављасмо 1
  • наставник 2
  • наставникова 1
  • наставницом 1
  • наставничку 1
  • настаде 1
  • Настаде 1
  • настаје 2
  • настане 1
  • настану 1
  • насташе 1
  • Насте 3
  • Насти 3
  • Настин 1
  • Настином 1
  • Насто 2
  • настрадала 1
  • настрадати 1
  • настрадах 2
  • Насту 4
  • Наступи 1
  • наступи 2
  • наступиле 1
  • наступише 2
  • насусмо 1
  • насуто 1
  • насух 1
  • Натакао 1
  • натегне 1
  • натенане 2
  • натера 1
  • Натерао 1
  • натмуренији 1
  • натоварила 2
  • наточи 1
  • наточим 2
  • наточио 1
  • натраг 14
  • натрашке 1
  • натрпали 1
  • натрпано 1
  • натрпах 1
  • Натукла 1
  • Натучем 1
  • натуштено 1
  • наћи 21
  • наћићеш 1
  • научењака 1
  • научим 1
  • научио 2
  • научићу 1
  • научиш 1
  • нахватало 1
  • нахранио 1
  • нацепамо 1
  • нацепаш 1
  • нацмаканих 1
  • начелникова 2
  • начелниковице 1
  • начет 1
  • начетише 1
  • Начин 1
  • начин 4
  • начина 1
  • начином 1
  • начисто 4
  • начитан 1
  • наш 8
  • наша 5
  • нашао 11
  • Наше 1
  • наше 8
  • нашег 10
  • Нашем 1
  • нашем 2
  • наши 3
  • нашим 2
  • нашироко 1
  • наших 1
  • Нашла 1
  • нашла 2
  • нашли 3
  • нашој 4
  • нашта 1
  • Нашу 1
  • нашу 6
  • не 722
  • Не 84
  • неба 1
  • неби 1
  • Небо 1
  • небо 2
  • небом 1
  • небраном 1
  • небу 1
  • неваља 2
  • Неваљалац 1
  • неваљали 2
  • неваљало 1
  • неверица 1
  • невероватно 1
  • неверујем 1
  • неверујући 1
  • невешт 2
  • невиђено 1
  • невинашчади 1
  • невини 1
  • невозможно 1
  • Невоља 1
  • невоља 2
  • невољи 1
  • невољу 1
  • нега 1
  • негде 4
  • него 73
  • Него 8
  • негује 1
  • Неда 1
  • недаду 1
  • недеља 1
  • недеље 4
  • недељно 2
  • Недељу 1
  • недељу 7
  • недограђеној 1
  • недостајало 1
  • нежно 2
  • незгода 2
  • незгодне 1
  • незгодно 2
  • незгоду 1
  • незнајући 1
  • незнанко 3
  • неизвесност 1
  • неискусан 1
  • неистинито 1
  • нејач 1
  • Нек 1
  • нек 4
  • Нека 17
  • нека 47
  • некакав 1
  • некаква 1
  • некакве 2
  • некакви 1
  • некаквим 1
  • некаквих 2
  • некаквог 1
  • некакву 1
  • Некако 1
  • некако 20
  • неке 12
  • неки 43
  • Неки 7
  • Неким 1
  • неким 7
  • неко 25
  • Неко 4
  • неког 10
  • некога 1
  • некој 1
  • Неколико 1
  • неколико 29
  • неком 5
  • неку 15
  • некуд 1
  • некуда 2
  • Нема 13
  • нема 45
  • Немаде 1
  • немаде 2
  • немадосмо 1
  • Немајући 1
  • немала 1
  • немам 24
  • Немам 4
  • немамо 9
  • немарљивост 2
  • немарно 10
  • Немате 1
  • немате 5
  • немачког 1
  • Немаш 1
  • немаш 8
  • немилице 1
  • немилосрдно 1
  • немилостиво 3
  • Немица 1
  • немој 10
  • Немој 9
  • немојте 4
  • Немојте 6
  • немоћан 1
  • необично 3
  • необразовани 1
  • необразованији 1
  • неопажени 2
  • неопходно 1
  • неосветљену 1
  • неотпоздрави 1
  • непажњи 1
  • непечено 1
  • неповерљиво 1
  • непомично 1
  • непосредно 1
  • непосредној 1
  • непрекидајући 1
  • Непрестано 2
  • непрестано 30
  • непријатељ 1
  • непријатеља 1
  • непријатна 2
  • непријатно 1
  • непримећени 1
  • неприпознајемо 1
  • нераздвојни 1
  • неразложни 1
  • неразумљив 1
  • неразумљиво 1
  • нервозну 1
  • неред 2
  • нереда 1
  • нереду 1
  • Нерићевог 1
  • несвест 4
  • несвестица 1
  • несигурно 1
  • несме 1
  • несмедох 1
  • Несмедох 1
  • несмејући 1
  • несмемо 1
  • несносно 1
  • неспремљено 1
  • несретница 1
  • несретници 2
  • несретниче 1
  • несрећа 5
  • несреће 1
  • несрећно 1
  • несрећо 5
  • несрећу 4
  • Нестаде 1
  • нестаде 3
  • нестало 2
  • нестане 1
  • несташлук 1
  • Нестора 1
  • нестрплењу 1
  • нестрпљењу 5
  • нетремице 1
  • Неће 2
  • неће 21
  • нећемо 2
  • Нећемо 2
  • нећете 1
  • Нећеш 2
  • нећеш 8
  • Нећу 15
  • нећу 39
  • неуглађени 1
  • неумитна 1
  • неупотребљив 1
  • неурачунљив 1
  • неуспех 1
  • неучења 1
  • неучтиво 1
  • нехотице 2
  • нехотично 12
  • нехте 2
  • нечега 1
  • нечему 1
  • нечистоћа 1
  • нечистоће 1
  • Нешто 2
  • нешто 55
  • ни 264
  • Ни 28
  • нигде 30
  • Нигде 4
  • ниже 1
  • нижем 1
  • низ 19
  • Низ 2
  • није 224
  • Није 32
  • ниједан 1
  • Никад 3
  • никад 36
  • Никада 1
  • никада 4
  • никакав 2
  • никаква 2
  • никакве 5
  • никакви 1
  • Никакво 1
  • никаквог 6
  • Никако 1
  • никако 19
  • нико 25
  • Нико 7
  • никог 1
  • никога 16
  • никоговиће 1
  • Никоговићи 1
  • никоговићи 2
  • никоговићу 3
  • Никоме 1
  • никоме 7
  • никуда 1
  • нисам 253
  • Нисам 46
  • Ниси 1
  • ниси 13
  • Нисим 7
  • Нисима 2
  • Нисиме 1
  • Нисимових 1
  • ниска 2
  • нисмо 36
  • Нисмо 6
  • нисте 10
  • Нисте 2
  • Нису 2
  • нису 33
  • Нити 4
  • нити 45
  • ниткове 1
  • нитковлук 1
  • ничега 2
  • ничим 2
  • Ниш 11
  • Ниша 5
  • Нишаве 1
  • Нишави 1
  • Нишаву 1
  • нишко 1
  • нишког 1
  • нишкој 1
  • Нишлије 1
  • ништа 143
  • Ништа 18
  • Нишу 3
  • но 31
  • Но 9
  • нов 3
  • нова 2
  • новајлија 1
  • новајлијама 1
  • Новац 1
  • новац 58
  • новаца 22
  • нове 2
  • новембар 1
  • новембарског 1
  • новембра 4
  • нови 4
  • новим 2
  • новине 3
  • нових 3
  • ново 4
  • новог 2
  • новој 3
  • новом 2
  • новоселски 1
  • нову 1
  • новце 1
  • новцем 4
  • новцима 1
  • новцу 1
  • новчаник 2
  • ногама 18
  • Ноге 3
  • ноге 33
  • ногом 10
  • ногу 17
  • нож 4
  • ножева 1
  • ножем 4
  • нози 3
  • нокте 1
  • нос 10
  • носа 2
  • носач 2
  • носача 3
  • носачи 2
  • носаше 1
  • носем 1
  • носећи 3
  • Носи 3
  • носи 9
  • носила 2
  • носилац 1
  • носили 2
  • носим 2
  • носио 4
  • носити 2
  • носић 1
  • носићу 1
  • носно 1
  • носу 2
  • Ноћ 2
  • ноћ 38
  • ноћас 8
  • ноћи 23
  • ноћивала 1
  • ноћивам 2
  • ноћивао 1
  • ноћивати 1
  • ноћију 1
  • ноћим 2
  • ноћимо 1
  • ноћио 3
  • ноћити 3
  • ноћни 1
  • ноћног 2
  • ноћну 1
  • ноћу 10
  • ну 29
  • Ну 3
  • нуди 1
  • нудити 1
  • нужди 4
  • нужне 1
  • нужно 1
  • нужном 1
  • ње 27
  • Њега 1
  • њега 54
  • његов 5
  • његова 5
  • његове 1
  • његовим 1
  • његових 1
  • његово 1
  • његовог 4
  • његовој 3
  • његовом 5
  • његову 4
  • њему 19
  • Њему 2
  • њен 6
  • Њена 1
  • њена 7
  • Њене 1
  • њене 6
  • њених 2
  • Њено 1
  • њено 3
  • њеног 3
  • њеној 1
  • њеном 3
  • њену 1
  • њива 1
  • њиви 1
  • њиву 1
  • њим 34
  • њима 24
  • њиме 2
  • њих 49
  • Њих 5
  • њихов 2
  • њихова 2
  • њихове 3
  • Њихови 1
  • њиховим 2
  • њихових 1
  • њихово 1
  • Њихово 1
  • њиховог 3
  • Њиховој 1
  • њиховој 3
  • њиховом 2
  • њихову 1
  • њој 12
  • њокалици 1
  • њом 20
  • њоме 1
  • Њу 1
  • њу 12
  • њушку 1
  • о 100
  • О 31
  • оба 4
  • обавезан 2
  • обавести 1
  • обазрем 3
  • обазрех 1
  • обазрив 1
  • обазриви 1
  • обазриво 1
  • Обазриво 1
  • обали 1
  • обасута 1
  • обашка 2
  • Обе 1
  • обе 6
  • обелити 1
  • обема 2
  • оберемо 1
  • обесили 1
  • обесих 1
  • обећали 2
  • обећао 1
  • обећате 1
  • обећати 1
  • обешањаци 1
  • обешено 1
  • обешењак 1
  • обешењаклука 1
  • Обешењаци 1
  • обзирао 1
  • обзирући 1
  • обиђе 2
  • обиђем 3
  • обиђемо 1
  • Обиђемо 1
  • обилазећи 1
  • обилазим 1
  • обиснути 1
  • обитавао 1
  • обиталишту 1
  • обити 1
  • обичај 4
  • обичају 2
  • обично 24
  • обичног 1
  • обишао 2
  • објава 1
  • објаве 2
  • објавише 2
  • објаву 2
  • објасни 1
  • објасних 1
  • објасњавам 1
  • објашњавам 1
  • облак 1
  • обланде 1
  • облаци 2
  • облацима 1
  • облачећи 1
  • облачка 2
  • облетао 2
  • облетах 1
  • облеће 2
  • обли 2
  • оближње 1
  • оближњем 1
  • оближњи 1
  • оближњим 1
  • Облика 1
  • облику 5
  • облице 2
  • Обоје 3
  • обоје 7
  • обојица 5
  • обојици 1
  • обојицу 4
  • оболело 1
  • оборене 1
  • обореним 1
  • оборио 1
  • оборисмо 1
  • обрадова 2
  • обрадовали 1
  • обрадовао 1
  • образ 1
  • образа 2
  • образи 2
  • образима 1
  • образу 1
  • обрамница 1
  • обрамнице 2
  • обрамницу 1
  • обраним 1
  • обранице 1
  • обрастао 1
  • обратив 1
  • обратим 2
  • обратио 2
  • обратих 1
  • обратно 1
  • обрвама 1
  • обрве 2
  • Обреновцу 1
  • обрете 3
  • обретох 1
  • обријан 1
  • оброку 1
  • обузе 4
  • обузела 1
  • обузео 1
  • обузимао 1
  • обузимаше 1
  • обукао 1
  • обукосмо 1
  • обукох 1
  • обућара 1
  • обуће 2
  • обући 2
  • обућу 3
  • обуче 2
  • обучем 1
  • Обучем 1
  • обучен 2
  • обучена 1
  • обучени 1
  • обучено 1
  • ов 1
  • ова 26
  • Ова 3
  • овај 70
  • Овај 9
  • Овакав 1
  • овакав 4
  • оваква 1
  • оваквих 1
  • овако 28
  • Овако 3
  • овакој 2
  • овамо 19
  • оваплоћења 1
  • оваца 1
  • овда 1
  • овде 119
  • Овде 8
  • Ове 1
  • ове 37
  • овећа 1
  • ови 12
  • Ови 7
  • овим 19
  • овима 2
  • ових 11
  • овлада 1
  • Ово 21
  • ово 83
  • овог 9
  • Овога 1
  • овога 20
  • овој 21
  • Оволика 1
  • оволико 1
  • Овом 1
  • овом 6
  • овоме 13
  • ову 18
  • Ову 2
  • Овуда 1
  • овуда 8
  • овцама 2
  • овце 2
  • огладнео 1
  • огласи 1
  • огледало 2
  • огледаше 1
  • оглувео 1
  • оглувех 1
  • огњишта 2
  • огњиште 1
  • оголело 1
  • ограде 3
  • огради 1
  • оградом 1
  • ограду 2
  • ограђујем 1
  • огранак 1
  • огревом 1
  • огрејем 1
  • огрешио 1
  • огрешити 1
  • огроман 1
  • огромна 1
  • Од 38
  • од 459
  • одавде 15
  • Одавде 2
  • одавно 8
  • одазва 1
  • одазвах 1
  • одазовем 2
  • одаје 1
  • Одакле 4
  • одакле 9
  • оданде 1
  • оданем 1
  • оданух 1
  • одатле 14
  • Одатле 2
  • одахнем 1
  • одахнух 3
  • одбачене 1
  • одби 1
  • одбија 1
  • одбијен 1
  • одбио 1
  • одбих 1
  • одбрана 2
  • одбраним 1
  • одбрану 1
  • одброја 1
  • одброји 1
  • одвајала 3
  • одвајали 1
  • одведе 2
  • одведем 3
  • одведете 1
  • одведеш 1
  • Одведи 1
  • Одведосмо 1
  • одвезао 1
  • одвезла 1
  • одвела 1
  • одвело 2
  • одвео 1
  • одвести 1
  • одвешћу 1
  • Одвешћу 1
  • одвојене 1
  • одвојено 1
  • одвоји 1
  • одвојим 2
  • одвојити 2
  • одвратна 1
  • одвратно 1
  • одвратност 1
  • одвучем 1
  • одгегуца 1
  • одговарали 1
  • одговарамо 1
  • одговарао 2
  • одговарах 1
  • одговор 3
  • одговори 42
  • одговорим 7
  • одговоримо 1
  • одговорио 3
  • одговорисмо 3
  • одговорите 1
  • одговорити 1
  • одговорих 65
  • одговорише 3
  • одговорност 1
  • оде 28
  • одевен 2
  • одевени 1
  • одела 6
  • оделење 4
  • оделењу 1
  • Одело 1
  • одело 19
  • оделу 5
  • одељења 1
  • одељење 1
  • одељењу 1
  • одем 33
  • Одем 4
  • Одемо 1
  • одемо 2
  • одеш 2
  • оди 2
  • Оди 6
  • одиста 1
  • Одистине 2
  • одистине 6
  • одите 1
  • одједаред 1
  • одјури 4
  • одјурих 2
  • одкад 1
  • Одкуда 2
  • одкуда 8
  • одлазећи 1
  • Одлази 2
  • одлази 6
  • Одлазите 1
  • одлежао 1
  • одлете 2
  • одлука 1
  • одлуку 2
  • одлуци 1
  • одлучан 1
  • одлучно 1
  • Одма 1
  • одма 3
  • одмакао 1
  • одмара 1
  • одмарајући 1
  • одмарали 1
  • одмарао 3
  • одмарати 1
  • одмараше 1
  • Одмах 22
  • одмах 87
  • одмахну 1
  • одмераваше 1
  • одмет 1
  • одмор 7
  • одмора 4
  • одморе 1
  • одмори 1
  • Одморив 1
  • одморим 6
  • одморио 4
  • одморисмо 1
  • одморише 1
  • одмотам 1
  • однекуд 1
  • однео 5
  • однесе 3
  • однесем 3
  • однеси 4
  • однети 4
  • односи 1
  • односно 3
  • одобравали 1
  • одобравам 1
  • одобре 1
  • одобрења 2
  • одобрењу 2
  • одобри 1
  • одобрите 1
  • одовуд 1
  • Одозго 1
  • одозго 3
  • одоздо 1
  • одомаћих 1
  • Одосмо 2
  • одосмо 4
  • одох 13
  • одоцнили 1
  • одоше 3
  • одправљам 1
  • одправљао 1
  • одправљати 1
  • одрасла 1
  • одрасле 1
  • одрасли 1
  • одредише 2
  • одређен 1
  • Одређеног 2
  • одређеном 2
  • одрећи 1
  • одреше 1
  • одрешене 1
  • одреши 3
  • одрешим 2
  • Одрешићеш 1
  • одржање 1
  • одржао 1
  • Одрицали 1
  • одрицање 2
  • одсече 1
  • одскакута 1
  • одскочих 1
  • одслужио 1
  • одсуством 1
  • оду 1
  • одужале 1
  • одужим 1
  • одузели 1
  • одузеше 1
  • одузме 2
  • одупро 2
  • одушевљено 1
  • одшета 1
  • одшкринута 1
  • ожеднео 1
  • оживи 1
  • озбиљна 2
  • Озбиљно 1
  • озбиљно 5
  • озбиљног 1
  • оздрави 1
  • оздравио 1
  • оздравиш 1
  • озебао 1
  • озебе 2
  • озебох 1
  • озелене 1
  • озидане 1
  • озлојеђен 1
  • ознојио 1
  • ознојих 1
  • ој 1
  • ока 4
  • окачили 1
  • оквиру 1
  • оклакија 1
  • оклевах 1
  • оклеваш 1
  • оклеваше 1
  • окна 1
  • окно 2
  • Око 11
  • око 56
  • оков 1
  • окова 1
  • оковима 1
  • околини 1
  • околна 1
  • околности 1
  • оком 2
  • окоре 1
  • окорела 1
  • окорели 1
  • окрваве 1
  • окренем 4
  • окренув 3
  • окренувши 2
  • окренуо 2
  • окренута 1
  • окренути 1
  • окренуто 1
  • окренуше 1
  • окрепи 1
  • окрепити 1
  • окретале 1
  • окретати 3
  • окреташе 1
  • окрете 15
  • окретно 1
  • окретосмо 1
  • окретоше 1
  • окрећући 3
  • окречени 1
  • окреченом 1
  • окривљен 1
  • окривљујем 2
  • окрњен 1
  • округ 1
  • округлих 1
  • округу 1
  • окружну 1
  • октобар 1
  • октобра 1
  • оку 1
  • окупам 1
  • окупљени 1
  • окупу 1
  • окуражи 2
  • окуражим 1
  • окусив 1
  • окусио 4
  • окусити 3
  • окушају 1
  • олако 1
  • олова 1
  • олово 1
  • олук 2
  • олуке 1
  • олуку 1
  • ом 1
  • омалена 1
  • омиљено 1
  • омлатити 1
  • он 172
  • Он 41
  • она 167
  • Она 41
  • Онај 4
  • онај 55
  • онакав 1
  • онаква 1
  • онакве 1
  • онаквих 1
  • Онако 1
  • онако 35
  • онаког 1
  • онаком 1
  • онамо 1
  • онда 57
  • Онда 9
  • онде 4
  • Оне 2
  • оне 42
  • онемили 1
  • онесвешћеног 1
  • Они 16
  • они 61
  • оним 15
  • онима 6
  • оних 12
  • Оно 2
  • оно 67
  • оног 16
  • Онога 1
  • онога 13
  • оној 19
  • онолики 1
  • онолико 1
  • оном 10
  • ономе 18
  • ону 29
  • опажен 1
  • опанака 1
  • опанке 3
  • опанци 1
  • опаса 1
  • опасан 1
  • опасач 1
  • опасни 1
  • опасности 1
  • опело 1
  • опепелити 1
  • операција 1
  • оперем 3
  • Опет 10
  • опет 115
  • Опешенак 1
  • Опипам 1
  • описати 2
  • описах 1
  • описивати 1
  • описујем 1
  • опишем 2
  • опколи 1
  • оплетене 1
  • опоганили 1
  • опоганише 1
  • опомену 1
  • опомињем 1
  • опоравио 3
  • опоре 1
  • опорочавање 1
  • опра 1
  • оправдане 1
  • оправдано 1
  • оправдао 1
  • оправи 1
  • оправљала 1
  • оправљени 1
  • опрати 2
  • определити 1
  • опрезност 1
  • опрости 2
  • опружим 2
  • опсова 1
  • опстанак 1
  • опстанка 3
  • оптужи 1
  • опућа 1
  • опходим 1
  • опхођењем 1
  • опширније 1
  • општа 1
  • опште 1
  • општина 2
  • општине 2
  • општини 3
  • општинске 2
  • општинских 1
  • општинског 2
  • општинском 2
  • општину 2
  • орања 1
  • орасима 1
  • Орашкој 1
  • орману 1
  • оружје 1
  • оружјем 1
  • осам 34
  • осамдесет 1
  • осваја 1
  • Осветићу 1
  • осветлења 2
  • осветлење 1
  • осветлењем 1
  • осветли 1
  • осветљавала 1
  • осветљавало 1
  • осветљаваше 2
  • осветљен 1
  • освојило 1
  • осврнем 1
  • осврташе 2
  • оседлам 1
  • осете 1
  • осети 2
  • осетила 3
  • осетили 1
  • осетим 1
  • осетио 8
  • осетисмо 1
  • осетити 2
  • Осетих 2
  • осетих 3
  • осетно 1
  • осећа 1
  • осећаје 1
  • осећајима 1
  • осећам 1
  • осећао 10
  • Осећао 2
  • Осећах 1
  • осећах 8
  • осече 1
  • осигурани 3
  • осим 1
  • оскудевао 1
  • оскудевати 1
  • оскудицу 1
  • ослободи 2
  • Ослободив 1
  • ослободим 3
  • ослободих 1
  • ослови 2
  • ословити 1
  • ослонити 1
  • ослушкивао 1
  • ослушкујући 3
  • ослушни 1
  • осмејак 2
  • осмејком 1
  • осмотрио 2
  • осмотрисмо 1
  • основне 1
  • основу 1
  • особ 1
  • Особито 2
  • особито 6
  • осорљивим 1
  • осредњег 1
  • оста 7
  • Остави 1
  • остави 18
  • оставив 2
  • оставила 1
  • оставили 3
  • оставим 8
  • оставимо 3
  • оставио 8
  • остависмо 1
  • Оставите 1
  • оставите 3
  • оставити 2
  • оставља 2
  • остављам 1
  • остављао 1
  • остављене 1
  • остављену 1
  • остаде 4
  • остадох 1
  • остадоше 1
  • остајала 1
  • остаје 3
  • остала 7
  • остале 9
  • остали 18
  • осталим 1
  • осталима 3
  • осталих 3
  • Остало 1
  • остало 15
  • осталог 2
  • осталом 15
  • остане 4
  • останем 11
  • останемо 2
  • останете 1
  • останеш 2
  • остани 1
  • Останите 1
  • остану 2
  • Остао 1
  • остао 18
  • остасмо 9
  • остатак 2
  • остати 16
  • остатка 1
  • остаћу 1
  • остах 6
  • осташе 3
  • осу 1
  • осуства 1
  • осуству 1
  • Осушим 1
  • от 1
  • отац 4
  • отварајте 1
  • Отварајте 1
  • отварајући 3
  • отвор 1
  • отвора 1
  • отворе 2
  • отворен 1
  • отворена 9
  • отворене 3
  • отвореним 1
  • отворено 1
  • отворену 2
  • Отвори 1
  • отвори 23
  • отворила 2
  • Отворим 2
  • отворим 7
  • отворио 2
  • отворити 5
  • Отворих 1
  • отворих 2
  • отворише 13
  • отера 2
  • отерате 3
  • отераше 1
  • отечени 1
  • отиди 1
  • Отиди 1
  • отимао 1
  • отићи 8
  • Отићићемо 1
  • отићићу 1
  • отишао 9
  • отишла 8
  • Отишли 1
  • отишли 7
  • отишло 1
  • откључа 1
  • откључану 1
  • Откуда 1
  • откупимо 1
  • отме 1
  • отмена 1
  • отменије 1
  • оток 1
  • отопли 1
  • Отпаса 1
  • Отпевали 1
  • отплате 1
  • отпоздрави 3
  • отпоздравим 1
  • отпочели 2
  • отпратим 1
  • отпратио 1
  • отпратише 1
  • отргнем 1
  • отресем 2
  • отресита 1
  • отресох 3
  • отровао 1
  • отуд 2
  • Отуда 1
  • отуда 3
  • отшкринуше 1
  • официра 1
  • официрској 1
  • ох 2
  • Ох 4
  • охладио 3
  • охо 1
  • Охо 10
  • оца 7
  • оцеви 1
  • оцеди 1
  • оцем 2
  • оцена 2
  • оцене 4
  • оцени 1
  • оцену 3
  • оцепи 2
  • оцепљен 1
  • оцу 2
  • очајања 1
  • очајању 2
  • очајно 1
  • очајног 1
  • очекивали 2
  • очекивао 9
  • Очекивах 1
  • очекиваше 1
  • очекујући 3
  • очеше 1
  • очешља 1
  • очешљала 1
  • Очи 1
  • очи 40
  • очију 11
  • очима 19
  • очисти 1
  • очистим 2
  • очистиш 2
  • очита 1
  • Очиташе 1
  • очишћен 2
  • оџака 1
  • ошамари 1
  • ошишане 1
  • оштро 2
  • оштрог 1
  • оштру 1
  • п 1
  • П 5
  • Па 102
  • па 678
  • пабирчећи 1
  • пада 2
  • падала 1
  • падао 1
  • падати 3
  • падаше 4
  • паде 13
  • падне 2
  • паднем 4
  • паднемо 1
  • падох 1
  • падоше 1
  • пажљив 1
  • пажљивије 1
  • Пажљиво 1
  • пажљиво 4
  • пажња 1
  • пажње 1
  • пажњу 3
  • пази 3
  • Пази 4
  • Пазите 1
  • пазите 3
  • пазити 2
  • пазиш 1
  • пазух 1
  • пазуха 7
  • пазухом 1
  • пак 1
  • пакет 1
  • пакло 1
  • паклу 2
  • пакост 5
  • пакостан 1
  • пала 1
  • паланачке 1
  • Паланку 1
  • паланчици 1
  • пале 1
  • палећи 1
  • пали 1
  • палилулској 2
  • палоција 1
  • паљевине 1
  • памет 8
  • памети 4
  • паметна 1
  • паметније 1
  • паметнији 4
  • паметним 1
  • паметно 3
  • памтим 1
  • памтити 1
  • памук 1
  • панађур 2
  • панађура 1
  • панађуру 2
  • Пандила 7
  • Пандилова 1
  • Пандиловој 2
  • Пандилову 2
  • Пандур 1
  • пандур 11
  • пандуру 2
  • панорамом 1
  • панораму 2
  • Панта 65
  • Панте 2
  • Панти 3
  • Панто 2
  • Панту 6
  • пао 4
  • паоци 1
  • папира 2
  • паприка 3
  • папучама 2
  • папуче 4
  • пар 3
  • пара 16
  • паралелно 1
  • Паре 1
  • паре 21
  • пари 5
  • пару 1
  • Парче 1
  • парче 15
  • парченце 4
  • парчетом 2
  • пас 4
  • пасиш 1
  • пасош 3
  • пасоша 1
  • пасти 1
  • пасуљ 2
  • пасуља 1
  • патио 2
  • патити 1
  • патос 4
  • патоса 1
  • патосан 1
  • патосаног 1
  • патосу 2
  • патролирам 1
  • Патролџија 1
  • патролџија 2
  • патролџије 2
  • патролџији 2
  • патролџију 4
  • паузе 5
  • паучине 1
  • паучину 1
  • паучљиву 1
  • пацови 2
  • паша 1
  • паше 1
  • пева 1
  • Пева 1
  • певају 1
  • певали 1
  • певало 1
  • певања 1
  • певање 2
  • певао 1
  • певати 2
  • пед 1
  • педесет 5
  • педља 1
  • пекара 6
  • пекарнице 1
  • пелене 1
  • пелцовања 1
  • пензији 1
  • пензионара 1
  • пензионер 1
  • пензионера 1
  • пењеш 1
  • пењи 1
  • пењући 1
  • пепељаве 1
  • Пера 48
  • Пере 1
  • Пери 4
  • перју 1
  • перо 1
  • Перо 2
  • Пером 3
  • перорез 1
  • Перу 10
  • перушку 1
  • песма 3
  • песме 3
  • песмом 1
  • песму 1
  • песница 1
  • песнице 1
  • песници 1
  • песницом 2
  • Пет 1
  • пет 32
  • пета 1
  • Петак 1
  • пете 4
  • пети 3
  • петнаест 8
  • Петог 1
  • петог 3
  • петорица 6
  • петорици 1
  • Петров 1
  • Петрова 2
  • Пећ 1
  • пећ 17
  • пећи 19
  • пећину 1
  • печенице 1
  • печења 7
  • печење 5
  • печењем 1
  • пешачио 1
  • пешке 2
  • пешкир 1
  • пи 1
  • пибодове 1
  • пива 3
  • пиво 1
  • пијан 4
  • пијана 1
  • пијанији 1
  • Пијац 1
  • пијац 14
  • пијаце 1
  • пијаци 3
  • пијацу 2
  • пијачног 1
  • пије 6
  • пијем 2
  • пијемо 2
  • пијеш 2
  • Пију 1
  • пију 3
  • пијући 1
  • пиком 1
  • пила 5
  • пилади 1
  • пили 1
  • пио 4
  • пипајући 4
  • пипао 1
  • пипати 1
  • пипне 1
  • пипнуо 1
  • пипнути 1
  • Пирот 13
  • Пирота 3
  • пиротска 1
  • пиротском 1
  • Пироту 4
  • писали 2
  • писаљком 2
  • писао 1
  • Писар 10
  • писар 44
  • писара 10
  • писарев 1
  • писаром 2
  • писару 9
  • писати 2
  • Писац 1
  • писаше 1
  • писма 1
  • писмен 1
  • писмено 1
  • писмо 8
  • писмом 1
  • писму 1
  • писнуо 1
  • пита 6
  • питај 3
  • питајте 1
  • питају 1
  • питајући 1
  • питам 4
  • питамо 1
  • питања 3
  • питање 3
  • питању 1
  • питао 3
  • питате 2
  • питати 2
  • Питаће 1
  • питах 10
  • питаш 1
  • питаше 1
  • пити 1
  • пића 1
  • пише 2
  • пишемо 1
  • пиши 1
  • пиштаљку 1
  • пишти 1
  • Пишу 1
  • пишу 2
  • плаве 2
  • плавом 1
  • плакање 2
  • плакао 4
  • плакати 3
  • пламен 2
  • планем 1
  • планове 1
  • плану 2
  • пласт 1
  • плата 1
  • плате 2
  • плати 3
  • платили 1
  • платим 7
  • платимо 1
  • платио 2
  • платисмо 1
  • платите 1
  • платити 4
  • платиће 1
  • Платићете 1
  • платиш 1
  • платише 1
  • платно 1
  • плату 4
  • плаћа 4
  • плаћала 2
  • плаћали 1
  • плаћам 1
  • плаћамо 1
  • плаћао 1
  • Плаћао 1
  • плаћате 2
  • плаћати 1
  • плаћене 1
  • плац 1
  • плаца 2
  • плацу 1
  • плач 5
  • плаче 2
  • плачеш 2
  • плачу 1
  • плачући 1
  • плашим 1
  • плашио 4
  • плашљиви 1
  • плашљиво 2
  • племенита 1
  • Племенита 1
  • племенити 1
  • племенитом 1
  • плетивом 2
  • плећа 3
  • плећата 1
  • плећка 1
  • плећки 1
  • плехана 1
  • плеханим 1
  • пликовима 1
  • плитке 1
  • плот 1
  • плота 1
  • пљескајући 1
  • пљесну 1
  • пљеште 1
  • пљувала 1
  • пљунем 1
  • пљуну 2
  • пљус 1
  • пљусак 2
  • пљуском 1
  • По 11
  • по 271
  • поапси 1
  • поапсити 1
  • побегао 2
  • побегли 1
  • побегнем 1
  • побеже 3
  • побили 1
  • Побио 1
  • побити 1
  • побочна 1
  • Побратим 2
  • побратим 3
  • побратиме 2
  • побратими 1
  • побратимисмо 1
  • побратимом 1
  • побратиму 1
  • побрини 1
  • побудама 1
  • побудило 1
  • повадисмо 1
  • повампирио 3
  • поведе 2
  • поведем 1
  • повезаче 1
  • повео 2
  • поверљиво 1
  • повећати 1
  • повеће 1
  • повећем 1
  • повећи 2
  • повећим 1
  • повећу 1
  • повечерасмо 1
  • повијаше 2
  • повика 2
  • повикасмо 5
  • повикати 1
  • повиках 1
  • повикаше 13
  • повирим 1
  • повиче 1
  • повише 1
  • повода 1
  • повратак 1
  • поврати 4
  • повратило 1
  • повратите 1
  • повратка 1
  • повратку 1
  • повраћена 1
  • поврвеше 3
  • повређен 1
  • повређеног 1
  • поврх 1
  • површина 1
  • повукао 1
  • повукосмо 2
  • повукоше 1
  • повући 1
  • Повуче 1
  • повуче 2
  • повучем 5
  • погану 1
  • Поглед 1
  • поглед 2
  • погледа 20
  • погледав 3
  • Погледај 1
  • Погледајте 1
  • погледали 1
  • Погледам 2
  • погледам 5
  • погледао 2
  • погледасмо 2
  • погледати 4
  • Погледах 1
  • погледах 3
  • погледаху 2
  • погледаше 3
  • погледу 2
  • погнула 1
  • поговора 1
  • погоде 1
  • погоди 1
  • погодим 2
  • погодио 5
  • погодисмо 2
  • погодити 1
  • погодише 1
  • погреба 1
  • погрешка 4
  • погушили 1
  • под 44
  • пода 3
  • подавите 1
  • подај 1
  • Подај 1
  • подалеко 1
  • подбочена 2
  • подбочи 1
  • подбочив 1
  • подбочивши 1
  • подбочила 1
  • подбула 1
  • подбуло 1
  • подвизима 1
  • Подвикну 1
  • подвикну 3
  • подгреје 1
  • подебеле 1
  • поделим 2
  • поделисмо 1
  • подељених 1
  • подесни 1
  • подигао 1
  • подигли 2
  • подигне 1
  • подигнем 1
  • Подигнем 1
  • подигнув 1
  • подигнувши 1
  • подигнутим 1
  • подигнутом 1
  • подигнуту 2
  • подигосмо 1
  • подигох 1
  • подигравам 1
  • подиђе 2
  • подиже 7
  • подижући 1
  • подизаше 1
  • Подизаше 1
  • подићи 1
  • подишао 1
  • Подједнако 1
  • подједнако 2
  • подлактио 1
  • подлегла 1
  • подложили 1
  • подложим 2
  • подмигљиво 1
  • подне 39
  • поднео 1
  • поднесе 1
  • поднети 1
  • подносити 1
  • подобро 1
  • подозрив 1
  • подозриво 4
  • подпомагати 1
  • подрпане 1
  • подрум 8
  • подрумски 1
  • подрумским 1
  • подруму 11
  • подрумчић 1
  • подсекоше 1
  • подсети 1
  • Подсећате 1
  • подскакивао 2
  • подскочив 1
  • подсмева 1
  • поду 4
  • подуже 9
  • подужег 5
  • пође 7
  • Пођем 2
  • пођем 23
  • пођемо 1
  • пођеш 2
  • пођи 2
  • Пођосмо 1
  • пођосмо 3
  • пожали 1
  • пожалила 1
  • пожалим 1
  • пожалих 1
  • пожара 1
  • пожелео 1
  • пожели 1
  • пожелити 1
  • поживи 1
  • пожури 4
  • пожурим 3
  • пожурити 1
  • позабаве 1
  • позади 4
  • позатваране 1
  • позва 9
  • позвали 1
  • позвао 1
  • позвати 2
  • позвах 2
  • позваше 1
  • поздрав 2
  • поздрава 1
  • поздрави 2
  • Поздрави 2
  • Поздравим 2
  • поздравим 7
  • Поздравимо 1
  • поздравио 1
  • поздрависмо 1
  • поздравићеш 1
  • Поздравих 1
  • поздравих 2
  • поздравише 1
  • поздрављају 1
  • позелени 1
  • позив 5
  • позивам 1
  • позна 1
  • познавала 1
  • познавали 2
  • Познавао 1
  • познавао 7
  • познаде 1
  • познадох 4
  • познадоше 1
  • познаје 1
  • Познајем 1
  • познајем 4
  • Познајеш 2
  • познајеш 4
  • познају 1
  • познам 1
  • познаник 2
  • познаника 1
  • познаници 1
  • познаницима 1
  • познанство 2
  • познао 2
  • познат 4
  • познате 1
  • познати 6
  • познатог 2
  • познату 1
  • позно 1
  • позове 2
  • позовем 1
  • позову 1
  • позоришта 1
  • позориште 5
  • позорниче 1
  • поиздаље 2
  • поиспадали 1
  • појаве 1
  • појави 13
  • појавила 1
  • појавили 1
  • појавим 1
  • појавих 1
  • појавише 1
  • појас 1
  • појаса 2
  • поје 1
  • поједе 1
  • поједем 1
  • поједи 1
  • поједине 1
  • појединостима 1
  • поједосмо 1
  • поједох 2
  • поједу 1
  • појести 3
  • појма 3
  • појмити 3
  • појури 1
  • покаже 2
  • показа 8
  • показала 2
  • показали 2
  • показао 1
  • показати 3
  • показаћу 2
  • Показаћу 2
  • показах 1
  • показаше 2
  • показиваше 2
  • показујући 13
  • покајах 1
  • покара 1
  • покасала 1
  • покварен 2
  • покварени 1
  • поквари 1
  • покварити 1
  • покварих 1
  • покварише 1
  • покиснем 1
  • покисох 1
  • поклонио 1
  • поклопљену 1
  • покој 1
  • покојни 1
  • покојним 1
  • покојнима 1
  • покојног 1
  • покољи 1
  • покорити 1
  • Покорно 1
  • покорно 3
  • покоси 1
  • покраду 1
  • покрађу 1
  • покрали 1
  • покрене 1
  • покренули 1
  • покрет 2
  • покрета 1
  • покретати 1
  • покрива 1
  • покривао 1
  • покривач 1
  • покривен 1
  • покривену 1
  • покривке 1
  • покривку 1
  • покријем 1
  • покрили 1
  • покрисмо 1
  • покрити 1
  • покуља 1
  • покупим 5
  • покупио 1
  • покусам 1
  • покушав 1
  • покушам 2
  • Пола 3
  • пола 30
  • полагати 1
  • Полажајник 2
  • полажајник 20
  • Полажајника 1
  • полажајника 3
  • полажајнику 3
  • полазио 1
  • полако 38
  • Полако 8
  • поласка 5
  • поласку 3
  • Полегали 1
  • полегали 2
  • полегасмо 1
  • Полегасмо 1
  • полети 1
  • полећела 1
  • полијем 2
  • полипсасмо 1
  • полић 2
  • полицајац 3
  • полицајца 1
  • полиција 4
  • полиције 3
  • полицији 4
  • половина 2
  • половине 1
  • половини 1
  • половином 1
  • половину 2
  • положај 5
  • Положајник 2
  • положају 2
  • положена 1
  • положене 1
  • положили 1
  • положим 5
  • положио 4
  • положити 1
  • Полубиш 1
  • полудела 2
  • полудели 1
  • полудео 1
  • поља 10
  • пољана 1
  • пољани 1
  • пољану 1
  • поље 44
  • пољу 9
  • пољуби 2
  • пољубим 11
  • пољубисмо 1
  • пољубити 3
  • пољубих 5
  • пољупци 1
  • помагали 1
  • помагао 1
  • Помагао 1
  • помагасмо 1
  • помагати 1
  • помагаше 2
  • помадом 1
  • Помаже 1
  • помаже 5
  • помакли 1
  • помакнув 1
  • помаман 7
  • помамна 3
  • помамно 1
  • помаћи 2
  • помаче 1
  • помена 2
  • помешам 1
  • помешана 1
  • помилова 3
  • помињем 1
  • помињу 1
  • помире 1
  • помирих 2
  • помисли 1
  • помислим 2
  • помислио 1
  • помислити 1
  • помислих 3
  • помогао 5
  • помогло 2
  • помогне 3
  • помогнем 1
  • помогнеш 2
  • помогни 1
  • помогните 1
  • помогну 1
  • Помогосмо 1
  • помогоше 2
  • помодре 1
  • помодрела 1
  • помодреше 1
  • поможе 1
  • помоли 2
  • помолити 1
  • помолих 1
  • помоћ 5
  • помоћи 5
  • помрзосмо 1
  • помрли 1
  • помрло 1
  • Помрчина 3
  • помрчина 8
  • помрчини 9
  • помрчином 1
  • понављало 1
  • понављам 1
  • понављао 1
  • понављаху 1
  • понајбоље 1
  • понајстарији 1
  • понашао 1
  • понашати 1
  • понео 1
  • понесе 1
  • понесем 1
  • понеси 1
  • понећу 1
  • понижавали 1
  • понизно 1
  • понови 1
  • поновим 1
  • поновљено 1
  • поново 17
  • Поново 2
  • понос 1
  • поносито 1
  • поноћи 4
  • понуди 1
  • понудим 2
  • понудимо 1
  • понудио 1
  • Понудих 1
  • поорана 1
  • поотвараше 1
  • поп 4
  • попа 3
  • попаковане 1
  • попе 3
  • Попесмо 2
  • попеше 1
  • попијем 2
  • попијеш 1
  • попио 1
  • пописмо 1
  • пописним 1
  • попити 2
  • попиће 1
  • попићемо 1
  • поплашила 1
  • поплашим 1
  • поплаших 2
  • попне 1
  • попова 1
  • попом 1
  • поправим 2
  • поправити 3
  • поправљати 1
  • попречио 1
  • попречне 1
  • попречних 1
  • попритегне 1
  • попрскаће 1
  • попуњен 4
  • попуњеног 1
  • попушио 1
  • Поред 7
  • поред 76
  • поређам 1
  • поређано 1
  • Пореклом 1
  • породица 2
  • поручише 1
  • порцију 1
  • порцуланска 1
  • порцуланским 1
  • Посао 1
  • посао 19
  • посвађају 2
  • посвађали 1
  • посвађам 1
  • посвађаше 1
  • Посвађаше 1
  • посвршавали 1
  • Поседали 1
  • поседали 2
  • Поседасмо 1
  • поседасмо 2
  • поседаше 1
  • посетницу 1
  • посећивали 2
  • посигурно 1
  • Поскидам 1
  • Поскидасмо 1
  • поскидасмо 2
  • поскочих 1
  • посла 30
  • Послала 1
  • послала 3
  • посланик 1
  • посланства 1
  • послао 2
  • после 110
  • После 31
  • последали 1
  • последице 2
  • последња 1
  • последње 6
  • последњег 2
  • Последњи 1
  • последњи 7
  • последњим 1
  • последњу 3
  • посленицима 1
  • послетку 1
  • послова 1
  • пословима 1
  • послом 4
  • послу 3
  • послужи 1
  • послуживали 1
  • послуживања 16
  • Послуживања 2
  • послуживање 19
  • послуживањима 2
  • Послуживао 1
  • послуживао 8
  • Послуживати 1
  • послуживати 2
  • послужим 1
  • послужити 1
  • послужих 1
  • послужује 1
  • послужујем 3
  • послужујеш 3
  • послужују 1
  • послушам 9
  • Посматрајући 1
  • посматрајући 2
  • посматрала 1
  • посматрање 1
  • посматрању 1
  • посматрао 5
  • посматрати 2
  • посматрах 3
  • посматраше 4
  • посмртну 1
  • поспем 1
  • посрами 1
  • посрташе 1
  • посрћеш 1
  • посрћући 1
  • поставе 2
  • поставимо 1
  • поставих 1
  • постављати 1
  • поставу 1
  • постаде 2
  • постајаху 1
  • постајаше 3
  • постала 1
  • постало 1
  • постану 3
  • постао 1
  • постара 1
  • постарај 1
  • постарао 1
  • постарати 4
  • постараћемо 1
  • постеља 2
  • постеље 1
  • постељи 4
  • постељу 4
  • постигао 1
  • постоји 1
  • пострадао 1
  • поступак 1
  • поступала 1
  • поступаш 1
  • поступио 1
  • поступите 1
  • посувраћене 1
  • посумња 1
  • потанко 1
  • потврди 2
  • потегне 1
  • потез 1
  • потекао 1
  • потекоше 1
  • потере 1
  • потеру 1
  • потиљку 1
  • потказати 1
  • потказаше 1
  • поткреписмо 1
  • поткрепите 1
  • потмуо 1
  • Потоварим 1
  • поток 1
  • потока 1
  • потоком 1
  • потоку 1
  • потписа 1
  • Потписасмо 1
  • потписати 1
  • Потписати 1
  • потпише 1
  • потпишем 1
  • потпиши 2
  • Потпуно 1
  • потпуно 11
  • потражи 7
  • потражила 1
  • потражим 3
  • потражимо 2
  • потражио 3
  • потражисмо 1
  • потражите 1
  • потражити 2
  • потражмо 1
  • потраја 3
  • потрајало 1
  • потрбушке 1
  • потребан 1
  • потребе 7
  • потревим 1
  • потроше 1
  • потрошим 1
  • потрошимо 1
  • Потрошио 1
  • потрошио 3
  • потрошити 1
  • потрошиш 1
  • потрпасмо 1
  • потрча 1
  • потрчав 1
  • потрчим 1
  • потужити 1
  • потукоше 2
  • потуку 5
  • потући 1
  • поћи 3
  • поћута 3
  • поуздано 2
  • поустајали 1
  • поустајаше 1
  • похвалити 1
  • похвалу 1
  • похвата 1
  • похватајте 1
  • похита 1
  • похитај 1
  • Похитајте 1
  • похитао 1
  • походње 1
  • поцепа 1
  • поцепан 1
  • поцепана 1
  • поцепано 1
  • поцепаног 1
  • поцепао 2
  • поцрвене 1
  • поцрвенела 2
  • поцрвенео 1
  • поцркате 1
  • поцркати 1
  • Поче 7
  • поче 76
  • почели 3
  • почело 2
  • почео 10
  • почесмо 2
  • почетак 1
  • почетка 2
  • почетку 5
  • почех 19
  • Почех 9
  • почеху 1
  • почеше 12
  • Почеше 2
  • почешће 1
  • почивка 1
  • почињу 1
  • почисте 1
  • почистим 1
  • почистити 1
  • почистих 1
  • почистиш 1
  • почне 4
  • Почнем 1
  • почнем 29
  • почни 1
  • почну 2
  • пошаљете 1
  • пошао 5
  • пошли 3
  • Пошљи 1
  • пошљу 1
  • Пошљу 1
  • поштанској 1
  • поштара 1
  • поштеђен 1
  • поштен 5
  • поштени 3
  • поштеним 1
  • поштено 2
  • поштење 1
  • Пошто 26
  • пошто 96
  • права 13
  • правдајте 1
  • правдали 1
  • правдам 2
  • правдао 3
  • правдах 2
  • правди 2
  • праве 1
  • правећи 2
  • прави 11
  • Правила 2
  • правила 4
  • правилног 1
  • правилном 2
  • правим 1
  • Правим 1
  • правимо 1
  • Правио 1
  • правити 2
  • правиш 1
  • правни 1
  • Право 2
  • право 22
  • правог 2
  • правом 1
  • Праву 1
  • праву 3
  • правцу 1
  • праг 1
  • прага 2
  • прагу 7
  • празан 1
  • празна 7
  • празне 2
  • празни 1
  • празник 13
  • празника 2
  • празнике 1
  • празником 3
  • празним 2
  • празних 3
  • празници 1
  • празницима 1
  • празнично 2
  • празно 2
  • празног 1
  • празној 1
  • празном 1
  • празну 4
  • практикант 1
  • практиканта 2
  • праља 1
  • праље 1
  • прањем 1
  • прапорац 1
  • прасе 3
  • прасићи 1
  • прат 2
  • прата 1
  • прате 1
  • пратећи 3
  • прати 2
  • пратилац 1
  • пратили 1
  • пратио 1
  • прашина 2
  • прашине 2
  • прашини 1
  • прашином 1
  • прашину 2
  • прашљив 1
  • прашљива 1
  • прашљиви 1
  • прва 1
  • прве 2
  • Први 1
  • први 32
  • првим 1
  • првих 1
  • прво 15
  • Прво 3
  • Првог 1
  • првог 9
  • првој 3
  • првом 1
  • прву 1
  • Пре 5
  • пре 78
  • пребацив 1
  • пребацила 1
  • пребацим 1
  • пребацио 1
  • пребаченом 1
  • пребегао 1
  • пребијао 1
  • пребијене 1
  • пребијено 1
  • пребити 2
  • Преблаги 1
  • пребројао 1
  • Пребројим 1
  • превазилазаше 1
  • превари 1
  • преварио 1
  • преварих 1
  • преварно 1
  • превару 1
  • превија 1
  • превијао 1
  • превијаше 1
  • превио 1
  • превлачаху 1
  • превлачећи 1
  • преврнут 1
  • превртао 1
  • преврте 1
  • преврће 1
  • преврћући 1
  • превуче 1
  • прегледа 2
  • прегледати 1
  • прегледаћемо 1
  • преграђена 3
  • преграђено 1
  • Пред 13
  • пред 94
  • Преда 1
  • преда 9
  • предавање 2
  • предавао 1
  • предаде 2
  • Предадосмо 1
  • предака 1
  • предам 3
  • предамном 1
  • предао 2
  • предати 2
  • предвидети 2
  • ПРЕДГОВОРА 1
  • предлажем 1
  • предлог 1
  • предложи 3
  • предложио 1
  • предложисмо 1
  • предложих 1
  • предмет 1
  • предмета 11
  • предмети 1
  • предње 1
  • предовољство 1
  • предомисли 1
  • предочише 1
  • предпоследњег 1
  • предрхтим 1
  • председник 11
  • Председник 2
  • председника 3
  • председнику 2
  • предсказања 1
  • предсобља 4
  • предсобље 3
  • предсобљу 3
  • представа 1
  • представи 1
  • представим 1
  • представити 2
  • представих 1
  • представљао 2
  • представницима 1
  • предузе 1
  • предузети 4
  • предузима 1
  • предузимати 1
  • предузмем 1
  • предусрели 1
  • пређашњи 1
  • пређе 2
  • пређем 4
  • пређемо 1
  • пређите 1
  • пређосмо 1
  • преживелих 1
  • преживео 5
  • преживио 1
  • презати 1
  • презебле 1
  • презива 1
  • презиме 1
  • преке 1
  • прекидаше 1
  • прекиде 17
  • прекидосмо 2
  • прекидох 4
  • прекинем 1
  • прекинусмо 1
  • прекинути 1
  • преклињао 1
  • Преко 4
  • преко 52
  • прекосутра 2
  • прекратим 1
  • прекратити 1
  • прекрсти 2
  • прекрстив 1
  • прекрстим 1
  • прекрстих 1
  • прекрштене 1
  • прекрштеним 2
  • прелазаше 1
  • прелазе 1
  • прелетели 1
  • према 15
  • Према 2
  • премију 1
  • Премишљајући 1
  • премишљајући 2
  • Премишљао 2
  • премишљао 4
  • премрзао 1
  • премрла 1
  • премро 1
  • пренесе 1
  • пренети 2
  • преносаше 1
  • преносећи 2
  • преноћили 1
  • Преноћим 1
  • преноћим 5
  • преноћио 1
  • Преноћио 1
  • преноћисмо 1
  • преноћити 2
  • преноћиште 6
  • преноћишту 2
  • преоптерећен 1
  • преостајало 1
  • преостајаше 1
  • преостане 1
  • препатити 1
  • препатих 1
  • препирао 1
  • препирете 1
  • препирке 1
  • препиру 1
  • препирци 1
  • преплашено 1
  • преплета 1
  • препоручивао 1
  • препреден 1
  • препречи 1
  • препуне 1
  • преручи 1
  • пресамићен 1
  • пресамићени 1
  • пресвукао 1
  • пресвукох 1
  • пресвућићу 1
  • пресвуче 1
  • пресвучем 1
  • преседео 2
  • преседесмо 1
  • преседети 1
  • прескочити 1
  • пресовали 1
  • пресом 1
  • престаде 2
  • престајаше 1
  • престала 1
  • престане 1
  • престану 1
  • Престасмо 1
  • престаше 1
  • претварају 1
  • претвори 1
  • претворисмо 1
  • претежак 1
  • претензије 1
  • претиш 1
  • Претресајући 1
  • претресемо 1
  • претресоше 1
  • Претрешћеш 1
  • претрпаше 1
  • претрпети 1
  • претрчах 1
  • претсобље 1
  • претурали 1
  • претурао 1
  • претурати 1
  • претураше 1
  • претури 1
  • претурисмо 1
  • претходно 6
  • прећи 1
  • прећутао 1
  • прећутати 1
  • прецепи 1
  • прецркла 1
  • пречим 1
  • пречистих 1
  • прешао 3
  • прешли 1
  • пржене 1
  • пржено 1
  • прженог 1
  • при 22
  • При 9
  • прибележака 1
  • прибирајући 1
  • приближавало 1
  • приближавах 1
  • приближаваху 2
  • приближаваше 2
  • Приближи 1
  • приближи 4
  • приближиваше 1
  • приближих 2
  • приближна 1
  • прибојавао 1
  • прибор 2
  • прибором 1
  • приватна 5
  • приватним 1
  • приватних 1
  • приватно 1
  • привезан 1
  • привлачила 1
  • Привукох 1
  • привукоше 1
  • привуче 3
  • привучем 1
  • пригњавише 1
  • прида 1
  • придавао 1
  • придигао 1
  • придиком 1
  • придолажаху 1
  • придржа 1
  • придржавајући 2
  • придржавао 1
  • придружисмо 2
  • придружише 1
  • приђе 14
  • приђем 12
  • Приђем 2
  • приђемо 1
  • Приђи 1
  • приђосмо 1
  • приђох 1
  • приђоше 1
  • Признај 1
  • признај 2
  • Признајем 1
  • признајем 2
  • признам 1
  • Признаницу 1
  • признаницу 2
  • признао 1
  • признати 2
  • признаш 1
  • призор 1
  • прија 1
  • пријави 2
  • Пријави 2
  • пријавити 1
  • пријавих 1
  • пријавише 1
  • пријане 1
  • пријатан 1
  • пријатеља 1
  • пријатељица 3
  • пријатељицу 1
  • пријатељски 1
  • пријатељства 1
  • пријатељство 2
  • пријатељу 2
  • пријатна 1
  • пријатније 1
  • пријатним 2
  • пријатно 8
  • пријатности 1
  • пријашко 1
  • пријемни 2
  • прикажем 1
  • приказујемо 1
  • прикован 4
  • приковао 1
  • прикривен 1
  • прикривени 1
  • прикријемо 1
  • прикрили 1
  • прикрисмо 1
  • прилазећи 7
  • прилепе 1
  • прилика 1
  • приликама 3
  • прилике 6
  • приликом 7
  • прилику 4
  • прилици 1
  • прилична 1
  • прилично 8
  • примакнем 2
  • примакнув 1
  • примала 1
  • примам 2
  • примамљив 1
  • примамо 1
  • Примамо 1
  • примате 2
  • приматели 1
  • Примаче 1
  • примаче 2
  • приме 3
  • пример 4
  • примеран 1
  • примете 2
  • Примети 1
  • примети 8
  • приметила 1
  • приметили 1
  • приметим 2
  • приметио 6
  • приметисмо 1
  • приметити 2
  • приметише 6
  • приметном 1
  • примећаваху 1
  • примећаваше 1
  • примећен 1
  • прими 13
  • примив 1
  • примили 2
  • Примим 1
  • примим 5
  • примио 5
  • примирисали 1
  • Примирје 1
  • примисмо 1
  • примити 5
  • примицаше 1
  • примише 2
  • примљен 1
  • принесем 1
  • Принесох 1
  • принови 1
  • приновили 1
  • принуди 4
  • принудила 1
  • принуђен 3
  • принуђена 1
  • припада 1
  • припече 1
  • приповетку 1
  • припомогло 1
  • припремили 1
  • природа 1
  • прискочисмо 2
  • прислоњен 1
  • прислушкује 1
  • присних 1
  • приспем 2
  • пристадоше 1
  • пристаје 1
  • Пристајемо 1
  • Пристајете 1
  • пристанка 1
  • пристао 1
  • пристати 1
  • пристојно 2
  • приступачан 1
  • приступачни 1
  • приступачно 1
  • приступим 1
  • приступисмо 1
  • присув 1
  • присуством 1
  • присутни 1
  • присутних 1
  • притвори 1
  • притворим 1
  • притворише 1
  • притече 1
  • притисну 1
  • притиште 2
  • притрпео 1
  • притрчи 1
  • прићи 2
  • прихвати 1
  • прича 6
  • причала 2
  • причали 1
  • причам 1
  • причање 8
  • причању 1
  • причао 5
  • причати 9
  • причаћу 1
  • причах 1
  • причаше 1
  • причекај 2
  • причекајте 1
  • Причекасмо 1
  • причестити 1
  • причу 3
  • пришав 1
  • пришану 2
  • пркос 3
  • прљав 2
  • прљава 1
  • прљаве 2
  • прљави 2
  • прљаво 3
  • прљавом 1
  • прљаву 1
  • прљаш 1
  • прњама 1
  • прње 1
  • про 2
  • проба 1
  • Пробај 2
  • пробали 1
  • пробамо 1
  • пробати 1
  • пробе 1
  • проби 1
  • пробијајући 1
  • пробије 2
  • пробију 1
  • пробисвете 1
  • пробисвету 2
  • пробу 4
  • пробуди 6
  • Пробудим 1
  • пробудим 3
  • пробудио 4
  • пробудити 2
  • пробудих 1
  • пробудише 1
  • провалио 1
  • провалити 2
  • проведе 1
  • проведем 3
  • проведемо 1
  • проведосмо 3
  • проведох 4
  • проведу 1
  • провели 2
  • провео 11
  • провести 3
  • проветравало 1
  • проветримо 1
  • провириваше 1
  • проводили 1
  • проводимо 1
  • проводио 2
  • проводисмо 1
  • провукла 1
  • провукосмо 1
  • провуче 1
  • провучем 2
  • проговори 2
  • проговорим 1
  • проговорити 4
  • прогунђа 2
  • прогунђах 1
  • прогурали 1
  • прогурах 2
  • продајем 1
  • продали 1
  • продао 2
  • Продера 1
  • продера 14
  • продере 1
  • продерем 1
  • продираше 5
  • продра 1
  • продрмусати 1
  • продро 1
  • продужаваше 1
  • продужи 4
  • продужим 4
  • продужити 1
  • продужује 1
  • Прође 1
  • прође 9
  • Прођем 2
  • прођем 5
  • прођемо 1
  • прођосмо 1
  • Прођосмо 2
  • прођох 1
  • прођу 1
  • прождире 1
  • проживео 1
  • прозваше 2
  • прозли 1
  • прозове 1
  • прозор 18
  • прозора 12
  • прозоре 1
  • Прозори 1
  • прозори 2
  • прозорима 2
  • прозором 2
  • прозору 9
  • прозорчету 1
  • прозорчић 4
  • прозорчића 2
  • проиграју 1
  • произведе 1
  • производим 1
  • проју 1
  • прокапивати 1
  • проклацкам 1
  • проклета 1
  • проклети 2
  • проклетим 1
  • проклето 3
  • проклетог 1
  • проклетој 1
  • проклетом 1
  • проклету 1
  • Проклињао 2
  • пролаз 1
  • пролазаше 1
  • Пролазећи 1
  • пролази 2
  • пролазили 1
  • пролазим 1
  • пролазио 2
  • пролазу 1
  • пролети 1
  • пролеће 3
  • пролијете 1
  • промакне 1
  • промаче 1
  • промене 4
  • промени 1
  • променила 1
  • променио 3
  • промешкољила 1
  • промешкољише 1
  • промислио 1
  • промислити 2
  • промислих 1
  • промислиш 1
  • промрмља 3
  • промрмљам 1
  • промуклим 1
  • промуклу 1
  • промуца 1
  • промуцала 1
  • промуцах 2
  • пронела 1
  • пронесе 1
  • пронесем 1
  • пропадне 1
  • пропала 1
  • пропали 2
  • пропалим 1
  • пропао 3
  • пропаст 1
  • пропасти 4
  • пропатио 1
  • пропашћу 1
  • прописе 2
  • прописну 1
  • пропустило 1
  • пропустио 1
  • пропуштао 1
  • проразговара 1
  • проразговарасмо 1
  • просветном 1
  • просипа 1
  • прославити 1
  • проспем 2
  • прост 1
  • прости 4
  • простије 1
  • простирку 2
  • Просто 1
  • просто 15
  • прострем 2
  • прострто 1
  • просу 1
  • просула 1
  • просусмо 1
  • просушило 1
  • проте 1
  • протегли 1
  • протеглим 1
  • протеже 1
  • протерала 1
  • протерали 1
  • протеран 2
  • протерани 1
  • протестовах 1
  • протестује 1
  • протестујем 1
  • против 4
  • противиле 1
  • противном 1
  • противу 4
  • протокол 1
  • протрља 1
  • Протрљам 1
  • протрљам 2
  • проћи 4
  • проучавали 1
  • професор 12
  • Професор 2
  • професора 9
  • професори 2
  • професорка 1
  • професором 1
  • Професорском 1
  • проходи 1
  • Прохте 1
  • процеди 2
  • процедим 1
  • процедисмо 1
  • процедих 1
  • Прочита 1
  • прочита 6
  • прочитајте 1
  • прочитали 1
  • Прочитамо 1
  • прочитао 1
  • прочитати 2
  • прочиташе 1
  • Прочиташе 1
  • прошао 8
  • прошапта 1
  • прошаптах 2
  • прошетао 1
  • прошивене 1
  • прошле 4
  • прошли 3
  • прошлих 1
  • Прошло 1
  • прошло 6
  • прошлог 2
  • прошлоноћашње 1
  • прошлоноћашњем 1
  • прошлост 1
  • прошлу 1
  • прошпартах 1
  • прснем 1
  • прсо 3
  • прст 1
  • прста 2
  • прсти 1
  • прстију 1
  • прстима 6
  • прстом 3
  • пртљагом 2
  • пружа 1
  • пружајући 11
  • пружи 2
  • пружила 1
  • пружим 1
  • прут 3
  • прућа 1
  • прште 1
  • Пс 2
  • пс 4
  • пса 3
  • псе 2
  • псетиште 1
  • псето 9
  • пси 2
  • псима 3
  • псину 2
  • психолошком 1
  • псовала 1
  • псовка 1
  • пст 1
  • Пст 3
  • псују 1
  • псујући 1
  • пубили 1
  • пузања 1
  • пука 1
  • пуки 1
  • пуког 1
  • пукотине 2
  • пун 4
  • пуна 6
  • пуне 8
  • Пуних 3
  • пуних 6
  • пуно 4
  • пуном 1
  • пуну 7
  • пунциту 1
  • пусте 2
  • Пусти 1
  • пусти 10
  • пустили 1
  • пустим 2
  • пустиња 1
  • Пустио 1
  • пустио 2
  • пустисмо 1
  • Пустите 3
  • пустите 9
  • пустити 6
  • пустом 2
  • Пут 1
  • пут 67
  • пута 56
  • путањом 1
  • Путем 1
  • путем 7
  • путеш 1
  • путни 1
  • путника 3
  • путници 1
  • Путници 2
  • путовали 2
  • путовања 1
  • путовао 2
  • путовати 1
  • путу 7
  • путујем 1
  • путујући 1
  • пуца 1
  • пуцањ 2
  • пуцати 3
  • пуцаш 1
  • пуцкала 1
  • пуцњем 1
  • пуче 2
  • пуши 1
  • пушила 3
  • пушило 1
  • пушио 2
  • пушите 1
  • пушити 1
  • пушке 3
  • пушком 1
  • пуштају 1
  • пуштајући 1
  • пуштали 2
  • пуштао 1
  • пци 2
  • Р 2
  • рабаџија 1
  • рабаџије 1
  • раван 2
  • равницу 1
  • равно 6
  • равнодушно 3
  • равнотежу 1
  • Рад 1
  • рад 4
  • рада 2
  • раде 11
  • ради 24
  • радила 2
  • радиле 1
  • радили 5
  • Радим 1
  • радим 23
  • радимо 7
  • Радио 1
  • радио 20
  • радите 4
  • радити 6
  • радиш 8
  • радника 1
  • радници 1
  • радно 1
  • радње 1
  • радњи 2
  • Радо 1
  • радо 9
  • Радовао 1
  • радовао 4
  • радоваше 1
  • радознало 1
  • радозналост 1
  • радосни 1
  • радосним 1
  • радосно 2
  • радост 9
  • радостан 4
  • радости 13
  • раду 1
  • радујем 1
  • рађено 1
  • ражали 1
  • ражањским 1
  • разабрао 1
  • разабрати 1
  • разабрах 3
  • разбацано 1
  • разбацаног 1
  • разберем 3
  • разбије 1
  • разбијем 1
  • разбијеним 1
  • разбио 2
  • разбирао 1
  • разбити 1
  • разбојник 1
  • разбојника 2
  • Разбојници 2
  • разбојници 3
  • разбојницима 1
  • разболео 1
  • разболи 2
  • разбуди 1
  • разбудим 1
  • развади 1
  • развадисмо 1
  • развалинама 1
  • разви 1
  • развијем 1
  • развијен 1
  • развијена 1
  • развисмо 1
  • развуче 2
  • развучена 1
  • разгледа 1
  • Разгледа 1
  • разгледај 1
  • разгледајући 2
  • разгледам 1
  • разговарају 2
  • разговарајући 2
  • разговарала 1
  • Разговарали 1
  • разговарали 3
  • разговарам 2
  • разговарати 6
  • разговараху 1
  • разговор 8
  • разговора 2
  • разговору 5
  • разгрејан 1
  • раздадоше 1
  • раздваја 1
  • раздвајали 3
  • раздвојисмо 2
  • раздеок 2
  • раздремам 1
  • раздрљено 1
  • разжали 1
  • разиђоше 2
  • разилазити 1
  • разјарим 1
  • разлеже 2
  • разлика 1
  • разлике 2
  • разликовати 2
  • разликом 1
  • разлоге 1
  • размажене 1
  • размени 1
  • размените 1
  • размислити 1
  • размишљајући 1
  • размишљања 1
  • размишљању 2
  • Размишљао 1
  • размишљао 2
  • размишљах 1
  • разне 1
  • разнео 1
  • разним 1
  • разних 2
  • разноврсних 1
  • разрачунати 1
  • разред 18
  • разреда 4
  • разреде 2
  • разредни 1
  • разреду 2
  • разрогачила 1
  • разуверих 1
  • Разуме 2
  • разуме 8
  • разумедох 1
  • разумела 1
  • разумели 1
  • Разумем 10
  • разумем 4
  • разумео 8
  • разумете 2
  • разумети 2
  • Разумеш 1
  • разумеш 6
  • разумим 1
  • Разумим 1
  • разумите 2
  • Рајка 1
  • рајских 1
  • рак 5
  • ракије 10
  • Ракије 2
  • ракијом 1
  • ракију 5
  • Раковицу 1
  • раме 3
  • рамена 4
  • раменима 7
  • рамену 2
  • ране 1
  • раније 17
  • ранијих 1
  • Рано 1
  • рано 21
  • раног 2
  • рањаве 1
  • рањен 3
  • рапортирам 1
  • расе 1
  • расекох 1
  • расипали 1
  • Расклањајући 1
  • расклиматаног 1
  • расковор 1
  • раскомоте 1
  • раскопча 1
  • раскравио 1
  • раскравих 1
  • раскрсници 1
  • расла 1
  • распикуће 1
  • распикућо 1
  • распитивао 1
  • Распитивао 1
  • распитују 1
  • расплину 1
  • распознавасмо 1
  • распознавати 1
  • распознам 1
  • распознати 5
  • распознах 1
  • расположен 3
  • расположењу 1
  • распореду 1
  • расправити 2
  • распродам 1
  • распуст 4
  • распуста 7
  • Распустисмо 1
  • распустише 1
  • распут 1
  • распуштеница 2
  • раста 2
  • растали 1
  • растанку 2
  • Растерам 1
  • растојање 1
  • расток 3
  • растоку 1
  • растопи 1
  • растргао 1
  • растргну 1
  • растрља 1
  • растурати 1
  • растурене 1
  • растури 1
  • растурили 1
  • Растурим 1
  • растуримо 2
  • растурисмо 1
  • растурише 2
  • расу 1
  • рат 2
  • ратној 1
  • рахат 2
  • рачун 8
  • рачуна 2
  • рачунати 1
  • раширене 1
  • раширив 1
  • рашчупала 1
  • рашчупана 2
  • рашчупану 1
  • рђа 1
  • рђаво 9
  • рђавог 1
  • рђавом 1
  • рђо 2
  • Реалка 1
  • Реалке 3
  • Реалку 1
  • ребра 4
  • ревносна 1
  • ревносно 2
  • револвер 4
  • револвера 4
  • ред 16
  • реда 4
  • редак 7
  • реденик 1
  • реденика 1
  • редован 1
  • редовним 1
  • редовно 5
  • редом 1
  • реду 8
  • ређах 1
  • режати 1
  • реза 1
  • Реза 1
  • резанце 1
  • Рези 2
  • Резом 1
  • резу 1
  • Резу 2
  • резултат 3
  • рекав 1
  • рекао 4
  • Реке 1
  • рекла 4
  • рекле 1
  • рекли 1
  • реклу 2
  • рекне 5
  • реко 1
  • рекосмо 1
  • рекосте 1
  • рекох 162
  • рекоше 2
  • Реку 1
  • рентијер 1
  • репом 1
  • ресама 1
  • ресто 1
  • ресултат 2
  • Ретка 1
  • ретке 1
  • ретко 3
  • реткост 1
  • рећи 26
  • реувматизма 1
  • реферат 1
  • реферисао 2
  • реферисати 2
  • реферишем 1
  • реферишете 1
  • рехох 1
  • реци 1
  • реците 1
  • Реч 1
  • реч 9
  • Рече 1
  • рече 219
  • реченица 1
  • реченицу 3
  • речено 3
  • речи 25
  • речима 7
  • речице 1
  • речју 5
  • решавати 1
  • решено 1
  • решетке 2
  • решетку 1
  • решетци 2
  • решила 1
  • решили 1
  • Решим 1
  • решим 7
  • решимо 2
  • решисмо 1
  • реших 5
  • риђе 1
  • Риђег 3
  • Риђи 4
  • Риђиној 1
  • Риђу 1
  • Римљани 1
  • рис 1
  • Рисим 5
  • Рисимових 1
  • Риста 3
  • Ристе 1
  • Ристо 1
  • Ристу 1
  • роав 1
  • роб 3
  • робе 1
  • робију 1
  • рогоз 3
  • рогозином 1
  • рогозу 1
  • род 1
  • родбину 1
  • роди 7
  • родило 1
  • родитеља 1
  • родитељи 1
  • родитељска 1
  • рођака 1
  • рођени 1
  • рођеним 4
  • рођено 1
  • рођеног 2
  • рођеној 1
  • рођену 2
  • рођења 3
  • Рождество 6
  • рок 1
  • роштиљ 1
  • ру 1
  • рубин 1
  • рубље 2
  • руди 1
  • Ружа 1
  • ружан 1
  • ружно 2
  • Рујевици 1
  • рујевичког 2
  • рука 3
  • рукав 4
  • рукава 2
  • рукаве 1
  • рукавима 5
  • рукавица 1
  • Рукавице 1
  • рукавице 3
  • рукавом 2
  • рукама 28
  • Руке 1
  • руке 28
  • руком 31
  • руку 60
  • рукујући 1
  • Румуна 1
  • Румуније 1
  • руну 1
  • рупу 5
  • руци 43
  • руча 1
  • ручавали 1
  • ручавамо 1
  • Ручак 1
  • ручак 18
  • ручали 3
  • ручам 3
  • ручамо 1
  • ручао 2
  • ручати 2
  • ручаш 1
  • ручицама 1
  • ручка 5
  • ручку 6
  • рушти 1
  • с 232
  • С 7
  • Са 13
  • са 303
  • сабље 1
  • сабљу 2
  • Саборној 1
  • сав 32
  • Сава 1
  • Савамали 1
  • савамалски 1
  • Савамалској 1
  • Савамалску 1
  • Саве 3
  • савест 1
  • савете 1
  • саветима 1
  • саветник 1
  • саветника 2
  • саветникова 1
  • саветниковицу 1
  • саветници 1
  • саветничко 1
  • саветовања 1
  • саветом 1
  • Савету 1
  • Сави 1
  • сави 2
  • савијах 1
  • савијем 1
  • Савијем 1
  • савиле 1
  • савио 1
  • савлада 1
  • савладам 1
  • савладао 1
  • савладати 1
  • савлађиваше 1
  • Саво 1
  • савршена 4
  • савршено 3
  • Саву 2
  • савучиш 1
  • сагласише 1
  • сагнем 1
  • Сагнем 1
  • сагнути 1
  • сагоревају 1
  • сад 155
  • Сад 41
  • сада 32
  • садањи 1
  • садржине 1
  • садржину 1
  • садрузи 1
  • сажалења 1
  • сажаљева 1
  • сазнала 1
  • сазнам 1
  • сазнао 2
  • сазнати 1
  • сазнаћеш 1
  • сака 1
  • сакат 1
  • сакаш 1
  • Сакријем 1
  • сакрили 1
  • сакрио 1
  • саку 1
  • саламе 2
  • Салда 1
  • салеп 2
  • саливено 2
  • салон 2
  • салони 1
  • сам 987
  • сама 9
  • саме 5
  • сами 14
  • самим 1
  • самном 1
  • само 151
  • Само 7
  • самог 7
  • самога 1
  • самој 1
  • самом 3
  • самоћи 1
  • саму 9
  • самцит 1
  • самцита 1
  • сан 5
  • сандук 3
  • сандука 4
  • сандуку 1
  • Сандуци 1
  • сандуче 1
  • сантиметара 1
  • санца 1
  • сањати 1
  • сањиво 2
  • саоницама 1
  • саопштавам 1
  • саопштили 1
  • саопштим 1
  • саопштимо 1
  • саплетем 1
  • сапуна 1
  • сапутник 4
  • сапутника 2
  • сарачлуку 1
  • сардине 1
  • Сасвим 3
  • сасвим 5
  • саслуша 1
  • саслушавам 1
  • саслушању 1
  • саслушао 1
  • саслушати 2
  • састави 1
  • саставив 1
  • саставили 1
  • Саставим 1
  • саставио 1
  • састављеним 1
  • састајао 1
  • Састајао 1
  • састали 1
  • састанак 2
  • састане 2
  • састанемо 1
  • састану 1
  • Састасмо 1
  • састасмо 2
  • састати 2
  • сахат 23
  • сахата 50
  • сахати 64
  • сахату 2
  • сахранили 1
  • сахрањивали 1
  • сачекав 1
  • сачекам 1
  • сачекао 2
  • сачекасмо 1
  • сачеках 1
  • сачињавало 1
  • сачува 5
  • сачувај 1
  • сачувао 1
  • Св 8
  • сва 13
  • Сва 3
  • свагда 1
  • свађа 4
  • свађали 2
  • свађам 1
  • свађамо 1
  • свађао 2
  • свађати 1
  • свађе 1
  • свађи 2
  • свађом 1
  • свађу 2
  • Свака 2
  • сваке 1
  • Сваки 13
  • сваки 32
  • свако 3
  • Свако 4
  • Сваког 1
  • сваког 8
  • свакога 3
  • свакојаких 1
  • свакојако 1
  • свакоје 1
  • сваком 8
  • Свакоме 1
  • свакоме 5
  • сваку 4
  • свала 1
  • сване 2
  • Свануло 1
  • свануло 7
  • сванути 1
  • сванућа 1
  • свануће 1
  • свачему 4
  • свачим 2
  • свашта 5
  • све 180
  • Све 21
  • свега 16
  • сведок 1
  • сведоке 1
  • сведоџба 1
  • Сведоџба 1
  • сведоџбе 2
  • сведоџбом 2
  • сведоџбу 12
  • свеже 1
  • свему 13
  • свесрдно 2
  • свест 1
  • свет 10
  • Света 1
  • света 10
  • Свети 1
  • свети 5
  • светле 2
  • Светлост 1
  • светлост 9
  • светлости 7
  • светлошћу 1
  • светлуцање 1
  • светлуцаху 1
  • светњак 1
  • светњака 1
  • Светог 1
  • светске 1
  • свету 3
  • свећа 3
  • свеће 5
  • свећом 1
  • Свећу 1
  • свећу 5
  • свеци 1
  • свецу 1
  • свечана 1
  • свечано 1
  • свешчицу 1
  • сви 56
  • Сви 7
  • свије 1
  • Свију 1
  • свију 15
  • свила 1
  • свим 20
  • свима 10
  • свињац 1
  • свињи 3
  • свирао 1
  • свисне 1
  • свиснуо 1
  • свја 1
  • Свјати 2
  • свјатими 1
  • Сво 1
  • свог 2
  • свога 10
  • свој 16
  • своја 3
  • своје 38
  • својим 19
  • својима 1
  • својих 11
  • својој 9
  • својом 3
  • својствен 1
  • Своју 2
  • своју 24
  • свом 3
  • своме 4
  • свратим 2
  • свраче 1
  • свршава 1
  • свршавајући 1
  • свршавало 1
  • свршавам 1
  • свршавао 1
  • свршена 1
  • свршених 2
  • свршено 1
  • свршеног 1
  • свршетак 3
  • свршетка 3
  • свршетку 2
  • Сврши 1
  • сврши 8
  • свршили 1
  • свршило 1
  • Свршим 2
  • свршим 3
  • Свршио 1
  • свршио 5
  • свршисмо 1
  • свршити 2
  • сврших 2
  • свршиш 2
  • Свршише 1
  • Сву 1
  • сву 9
  • свуд 2
  • свуда 6
  • свукоше 1
  • се 1855
  • себе 31
  • себи 62
  • сева 2
  • севајући 1
  • северац 1
  • северне 1
  • сегелтуху 1
  • седајући 9
  • седам 27
  • седати 1
  • Седе 1
  • седе 11
  • седела 3
  • седеле 1
  • седели 3
  • Седео 1
  • седео 13
  • седети 3
  • Седећи 1
  • седећи 8
  • седефским 1
  • седи 5
  • Седи 6
  • Седим 1
  • седим 3
  • Седите 2
  • седите 3
  • седиш 4
  • седишта 4
  • седиште 1
  • седиштем 1
  • седми 1
  • седмицом 1
  • седмог 2
  • седмодневног 1
  • седморица 1
  • седне 1
  • Седне 1
  • Седнем 2
  • седнем 20
  • седну 1
  • седосмо 3
  • Седох 1
  • седох 3
  • седоше 1
  • Седоше 1
  • сеђаху 1
  • сеђаше 5
  • секирало 1
  • секире 1
  • секретаријата 1
  • секунада 1
  • села 1
  • селе 1
  • сели 1
  • селима 1
  • селити 1
  • село 7
  • селом 1
  • селу 2
  • сељак 3
  • сељака 2
  • сељаке 1
  • сељаком 2
  • Сељаци 3
  • сељаци 5
  • сељачком 1
  • Сем 1
  • сем 23
  • сена 3
  • сенка 3
  • сенку 1
  • сено 2
  • сену 1
  • сенци 1
  • сењака 1
  • сео 6
  • сеобе 1
  • сеоска 2
  • сеоске 1
  • сеоски 1
  • сеоских 1
  • сеоског 1
  • септембра 2
  • сести 2
  • сестра 3
  • сестре 5
  • сестри 1
  • сестру 2
  • сети 2
  • Сетили 1
  • сетим 4
  • сетио 1
  • сетити 1
  • сетићеш 1
  • сетих 1
  • Сетих 1
  • сетиш 1
  • сећајући 1
  • Сећам 2
  • сећам 4
  • сећању 1
  • сећао 1
  • Сећаш 1
  • сече 4
  • сечеш 1
  • Сешћу 1
  • си 141
  • сигуран 1
  • Сигурна 1
  • сигурни 1
  • сигурнији 2
  • сигурним 1
  • сигурно 24
  • Сигурно 9
  • сиђе 3
  • сиђем 4
  • сиђемо 1
  • сиђосмо 1
  • Сиђосмо 1
  • сија 1
  • сикира 1
  • сиктер 1
  • сикће 2
  • сила 1
  • силазаше 1
  • силази 1
  • силазила 1
  • силазило 1
  • силама 1
  • сили 1
  • силна 2
  • силне 2
  • силним 1
  • силног 3
  • силом 2
  • симпатичан 1
  • Симче 2
  • син 4
  • сина 6
  • сине 2
  • синко 5
  • синоћ 1
  • Синоћ 3
  • сину 2
  • синуло 1
  • сира 2
  • сирове 1
  • сиромаси 2
  • сиромасима 1
  • сиромах 3
  • Сиромах 3
  • сиромаха 1
  • сиромашан 1
  • сиромашка 1
  • сиромашне 1
  • сиромашни 3
  • сиромашних 1
  • сирота 3
  • сиротана 1
  • сиротанима 1
  • сироте 2
  • сиротиња 1
  • Сиротиња 1
  • сиротиње 3
  • сиротињске 1
  • сиротном 1
  • сирото 1
  • Сирото 1
  • сироту 1
  • сироче 3
  • сит 2
  • сита 1
  • ситне 1
  • ситнијих 1
  • ситним 1
  • ситних 3
  • ситница 1
  • ситницама 1
  • ситнице 6
  • ситницу 1
  • ситничарење 1
  • сишао 1
  • сишла 1
  • ска 1
  • Скадарској 1
  • Скадарску 1
  • скакавци 2
  • скакао 1
  • скаменио 1
  • скапава 1
  • скида 1
  • скидајући 6
  • скидао 2
  • скидати 2
  • скидах 1
  • скиде 5
  • скидосмо 1
  • Скидох 2
  • скидох 3
  • скине 1
  • Скинем 1
  • скинем 5
  • скинемо 1
  • скинеш 3
  • скини 1
  • Скините 1
  • скинув 1
  • скинула 2
  • скинули 1
  • скинуо 1
  • скитнице 2
  • скитницу 1
  • склоне 1
  • склони 2
  • склоним 1
  • склонисмо 2
  • склоних 1
  • склоништа 2
  • склониште 4
  • скљока 4
  • скљоках 1
  • скока 2
  • Скопљанском 1
  • скора 1
  • Скоро 2
  • скоро 25
  • скота 1
  • скочи 5
  • скочим 1
  • скочих 1
  • скочише 1
  • скрајали 1
  • скренемо 1
  • скривен 1
  • скривио 5
  • скровиште 1
  • скројено 1
  • скромно 1
  • скрписмо 1
  • скрха 1
  • скрхам 2
  • скрштених 1
  • скувај 2
  • скувам 3
  • скупи 1
  • скупим 3
  • скупимо 1
  • скупио 1
  • скуписмо 1
  • скупиш 1
  • скупљајући 1
  • скупљали 3
  • скупљање 1
  • скупљати 2
  • скупо 2
  • слаб 4
  • слаба 7
  • слабе 4
  • слабије 2
  • слабији 1
  • слабих 2
  • слабо 2
  • слабу 2
  • Слава 1
  • слава 3
  • славе 1
  • Славе 1
  • слави 1
  • Славије 1
  • славили 1
  • Славили 1
  • Славину 1
  • Славно 3
  • славно 6
  • славу 2
  • слагали 1
  • слагао 1
  • сламе 6
  • слами 1
  • сламни 3
  • сламњачом 1
  • сламњачу 1
  • слане 1
  • сласт 2
  • слатка 3
  • Слатки 1
  • слатко 1
  • Слатко 1
  • слатку 1
  • слегну 1
  • слегох 1
  • слегоше 1
  • Следећих 1
  • следи 2
  • следствено 1
  • слепа 1
  • слепом 1
  • слика 6
  • сликама 1
  • слике 1
  • Слике 1
  • слику 2
  • слична 1
  • слободан 2
  • слободни 1
  • слободнија 1
  • слободније 1
  • слободним 1
  • Слободно 2
  • слободно 8
  • словима 1
  • словца 1
  • слога 1
  • сложили 1
  • слуге 1
  • слугу 1
  • служба 4
  • службе 2
  • службеном 1
  • службовање 1
  • службовању 1
  • службом 1
  • службу 4
  • служи 2
  • служила 2
  • служило 1
  • служим 2
  • Служио 1
  • служио 4
  • служитељ 7
  • служитеља 3
  • служитељевој 1
  • служитељем 1
  • служитељу 1
  • служити 1
  • служиш 2
  • слутећи 4
  • слутио 2
  • Случај 1
  • случај 17
  • случаја 1
  • случајно 8
  • случају 2
  • слуша 1
  • Слушај 1
  • слушај 3
  • слушајте 1
  • слушала 2
  • слушале 1
  • слушали 2
  • слушам 1
  • слушамо 1
  • Слушао 1
  • слушао 6
  • слушати 4
  • Слушаћу 1
  • слушаху 1
  • слушаш 2
  • слушила 1
  • слушиш 1
  • слушкиња 1
  • слушче 1
  • смагну 1
  • смагнув 1
  • сматрали 1
  • Сматрам 1
  • сматрао 2
  • сматрате 1
  • сматрати 1
  • сме 6
  • смеде 1
  • смедох 1
  • смеј 3
  • смејао 1
  • смејати 2
  • смејаху 1
  • смеју 4
  • смејући 3
  • смели 1
  • смело 1
  • смем 5
  • смени 1
  • сменити 1
  • смео 22
  • смерно 1
  • сметале 1
  • сметало 1
  • сметамо 1
  • смех 4
  • смеха 2
  • смешан 1
  • смешећи 2
  • смешка 1
  • смешни 1
  • смешно 2
  • смирити 1
  • смислу 1
  • смо 198
  • смота 1
  • смрзао 1
  • смрзне 1
  • смрзнем 2
  • смрзнута 1
  • смркло 1
  • смркне 3
  • смрси 1
  • смрсио 2
  • смрт 1
  • смрти 4
  • смртне 1
  • смртно 1
  • смрче 3
  • Смутековац 1
  • сна 3
  • снаге 3
  • снагом 3
  • снагу 2
  • снађе 5
  • снажним 1
  • сналазило 1
  • снашло 1
  • снег 8
  • снега 2
  • снегом 2
  • снегу 2
  • снежна 1
  • снежним 1
  • сниске 1
  • сноп 1
  • снопље 1
  • сносио 1
  • сносити 1
  • сну 3
  • Снужден 1
  • снужден 2
  • снуждено 1
  • Со 1
  • соба 13
  • Соба 5
  • собама 3
  • собаричин 1
  • собе 24
  • соби 25
  • собици 1
  • собицу 1
  • собичак 1
  • собња 1
  • собњи 1
  • собом 14
  • Собу 1
  • собу 49
  • сокак 1
  • сокака 1
  • сокаче 1
  • сокачића 1
  • сокола 1
  • Сокола 1
  • соколе 1
  • соколи 3
  • сопственој 2
  • сорте 1
  • сос 1
  • сохе 2
  • Спава 1
  • спава 13
  • Спавај 1
  • спавају 4
  • спавајући 2
  • спавала 1
  • спавали 8
  • Спавам 1
  • спавам 7
  • спавамо 5
  • спавања 2
  • спавању 1
  • спавао 21
  • Спавао 3
  • спавати 11
  • спаваћа 1
  • спаваће 2
  • спаваш 5
  • спаде 1
  • спази 8
  • спазим 1
  • спазио 2
  • спазих 1
  • спајала 1
  • спала 2
  • спалио 1
  • спасавати 1
  • спасох 1
  • спокојни 1
  • спокојно 1
  • спољну 1
  • споменика 2
  • споменике 1
  • спопаде 3
  • споразума 1
  • споразумевати 1
  • споразумети 2
  • споредна 2
  • споредне 1
  • спотиче 1
  • спрам 2
  • спрат 1
  • спрату 1
  • спремај 1
  • спремам 1
  • спремамо 1
  • спреман 1
  • спремао 2
  • спремасмо 1
  • спремати 3
  • спремах 2
  • спремаше 1
  • спреме 1
  • спреми 3
  • спремила 2
  • спремили 1
  • спремим 1
  • Спремим 1
  • спремио 5
  • спремите 1
  • спремити 2
  • спремићу 1
  • Спремићу 1
  • спремих 1
  • спремљене 1
  • спремљено 1
  • спремна 1
  • спремни 1
  • спремно 2
  • спрему 1
  • спријатељисмо 1
  • спроведем 1
  • спровести 1
  • Спровешћу 1
  • спроводе 3
  • спроводнику 1
  • спроводно 2
  • спусти 13
  • спустила 1
  • Спустим 2
  • спустим 9
  • спустио 2
  • спустисмо 1
  • Спустисмо 1
  • спустих 3
  • спутао 1
  • спуштајући 6
  • спуштати 1
  • спушташе 1
  • сразмерно 1
  • сразмерног 1
  • срам 1
  • Срам 1
  • Срамота 1
  • СРБИЈЕ 1
  • Србији 2
  • Србију 1
  • срдобоља 1
  • сребрну 1
  • сребро 2
  • сребру 4
  • сред 17
  • средине 3
  • средини 4
  • средину 1
  • средњу 1
  • средства 1
  • средство 1
  • срела 1
  • среска 1
  • Среска 1
  • среском 1
  • среску 2
  • Сретан 1
  • сретнем 3
  • сретнеш 2
  • сретнији 1
  • Сретно 1
  • сретно 4
  • сретох 1
  • Срећа 7
  • срећа 8
  • срећама 1
  • срећан 5
  • Срећан 5
  • среће 4
  • срећи 2
  • срећна 1
  • срећне 1
  • Срећом 1
  • срећом 2
  • срећу 7
  • срна 1
  • сроза 1
  • срозан 1
  • Српска 1
  • српски 1
  • Српски 1
  • српско 2
  • сручи 1
  • срца 7
  • Срце 1
  • срце 6
  • срцем 1
  • срцу 3
  • срчући 1
  • Стави 1
  • ставили 1
  • ставим 1
  • ставио 1
  • ставићу 1
  • стаде 8
  • стадосмо 3
  • Стадох 2
  • стадох 3
  • стаза 1
  • стајала 7
  • стајали 2
  • стајало 2
  • стајао 15
  • Стајао 2
  • стајати 1
  • стајаше 13
  • стаклен 1
  • стаклена 1
  • Стакло 1
  • стакло 7
  • стаклом 1
  • стала 1
  • сталежу 1
  • стална 2
  • сталне 1
  • стално 4
  • стало 2
  • Стан 1
  • стан 22
  • стана 4
  • стане 4
  • станем 5
  • стани 1
  • Стани 2
  • станице 1
  • станици 2
  • станицу 5
  • станова 1
  • становали 2
  • становао 3
  • стану 1
  • станује 2
  • станујем 1
  • стања 2
  • стање 3
  • стању 6
  • Стао 1
  • стао 7
  • стар 1
  • стара 8
  • старао 2
  • старати 2
  • стараћу 1
  • Старац 1
  • старац 2
  • стараца 1
  • старачке 2
  • старе 3
  • старешина 3
  • старешинства 1
  • старешинству 1
  • старешину 1
  • стари 5
  • старијем 1
  • Старији 1
  • старији 5
  • старијим 1
  • старијих 1
  • старим 2
  • старина 1
  • старину 1
  • старих 1
  • Старог 1
  • старог 4
  • Старој 2
  • старом 2
  • стару 1
  • Стару 1
  • старца 2
  • стати 4
  • ствар 21
  • ствари 45
  • стварима 2
  • стварчица 3
  • створ 1
  • створени 1
  • створења 1
  • створење 3
  • створи 2
  • створио 1
  • сте 77
  • стегао 3
  • стегне 1
  • стегох 1
  • стеже 4
  • стежу 1
  • стежући 2
  • стена 1
  • стење 2
  • степеница 4
  • степеницама 3
  • степенице 19
  • степену 2
  • стеченог 1
  • стигао 6
  • стигла 1
  • стигли 3
  • стигне 1
  • Стигнем 1
  • стигнем 6
  • стигосмо 10
  • Стигосмо 5
  • Стигох 1
  • стигох 4
  • стигоше 1
  • стиде 1
  • стидљиво 2
  • стизала 1
  • стићи 4
  • Сто 3
  • сто 46
  • Стој 3
  • стојаше 1
  • стоје 3
  • стојећи 3
  • стоји 13
  • стојим 2
  • стојимо 4
  • стојиш 3
  • стола 18
  • столари 1
  • столица 4
  • Столице 1
  • столице 9
  • столици 3
  • столицу 5
  • столичици 2
  • столичицу 2
  • столова 2
  • столови 1
  • столовима 2
  • столом 9
  • столу 18
  • стомак 3
  • стотина 2
  • Стотинама 1
  • стотине 1
  • стотину 3
  • стра 1
  • страдао 2
  • страдати 1
  • страдах 1
  • стражар 2
  • стражара 1
  • страна 7
  • стране 30
  • страни 3
  • страном 2
  • странпутицом 1
  • страну 22
  • страст 1
  • страх 17
  • Страх 2
  • страха 14
  • страховао 1
  • Страховао 1
  • страху 1
  • страхују 1
  • страшило 2
  • страшне 1
  • страшни 3
  • Страшно 1
  • страшно 4
  • стрва 1
  • стрела 1
  • стресе 1
  • стресем 2
  • стресох 1
  • стрино 1
  • стриц 1
  • строго 2
  • стропоштам 1
  • стрпа 1
  • Стрпа 1
  • Стрпам 1
  • стрпам 7
  • стрпасмо 1
  • стрпљења 1
  • струже 2
  • стуб 2
  • ступи 1
  • ступим 5
  • ступимо 1
  • ступио 1
  • ступих 5
  • су 293
  • субота 1
  • сув 3
  • сува 2
  • сувим 1
  • сувих 1
  • сувише 21
  • сувог 3
  • суд 2
  • суда 3
  • судбина 2
  • судбине 1
  • судбином 1
  • судбину 1
  • судећи 1
  • судила 1
  • суднице 2
  • судници 1
  • судова 2
  • судове 14
  • судови 1
  • суду 2
  • суђено 1
  • суза 4
  • сузама 1
  • сузе 11
  • сузу 2
  • сукња 1
  • сукње 1
  • сукоб 1
  • сумица 1
  • сумњам 2
  • сумњао 1
  • сумњати 1
  • сумњаше 1
  • сумње 8
  • сумњива 1
  • сумњиво 4
  • сунце 4
  • сунцу 1
  • сунчајући 1
  • сунчаног 1
  • супа 1
  • супе 3
  • супруга 1
  • супу 1
  • суседа 1
  • суседе 1
  • суседни 1
  • суседном 1
  • сусрет 1
  • сусретнем 2
  • сусретосмо 1
  • сусретох 1
  • сусрету 1
  • сустане 1
  • сутерен 1
  • сутерену 2
  • Сутра 20
  • сутра 46
  • сучељавала 1
  • сушти 2
  • суштина 1
  • сцене 1
  • т 13
  • Т 2
  • та 18
  • Та 18
  • табају 1
  • табак 2
  • табака 1
  • табаку 1
  • табла 1
  • табле 1
  • табли 2
  • таван 5
  • тавана 1
  • таваном 1
  • таванске 1
  • тавански 1
  • тавану 4
  • Тада 2
  • тада 39
  • тај 21
  • Тај 6
  • тајанствено 1
  • тајац 1
  • тајна 1
  • Тајни 1
  • тајни 2
  • тајног 1
  • такав 5
  • таква 7
  • такве 2
  • такви 4
  • таквим 4
  • таквих 1
  • такво 1
  • таквог 2
  • таквом 2
  • такву 1
  • такмац 1
  • тако 160
  • Тако 60
  • такође 7
  • таксе 1
  • таксу 3
  • такту 1
  • таласи 1
  • талогом 1
  • таман 4
  • Таман 6
  • тамјана 1
  • тамне 1
  • тамнобледо 1
  • Тамо 5
  • тамо 84
  • танке 2
  • танких 1
  • тањир 5
  • тањира 1
  • тањире 1
  • Тар 1
  • тарабе 2
  • тарабу 1
  • тарана 1
  • тата 1
  • Тата 1
  • тачке 1
  • Тачно 2
  • тачно 3
  • Ташмајдана 1
  • твога 1
  • Твога 1
  • твој 2
  • твоја 6
  • твоје 7
  • твојим 1
  • твоју 1
  • тврд 1
  • тврда 1
  • тврде 1
  • тврдити 1
  • тврдица 1
  • тврдо 6
  • Тврдоглави 1
  • Те 2
  • те 248
  • Тебе 1
  • тебе 17
  • Теби 1
  • теби 20
  • теглећи 1
  • теглила 1
  • теглити 1
  • тежа 1
  • тежак 5
  • теже 5
  • тежине 1
  • тежину 4
  • тезге 3
  • тезгу 2
  • Тек 20
  • тек 58
  • текла 2
  • тела 4
  • теле 2
  • Телеграм 1
  • телеграфа 1
  • тело 1
  • телом 1
  • телу 1
  • тепа 1
  • тепе 2
  • тепелук 2
  • тепи 1
  • Тепи 1
  • тера 3
  • Теразијама 2
  • Теразије 3
  • Теразијска 1
  • теразијске 1
  • Теразијске 1
  • Теразијској 2
  • Теразијску 2
  • терај 1
  • Терај 3
  • терајте 1
  • терају 2
  • терао 1
  • терате 1
  • терати 4
  • терет 3
  • терета 2
  • тесали 1
  • тесан 1
  • тесаног 3
  • тесна 1
  • тесне 2
  • тесних 2
  • теста 2
  • тестером 1
  • тесто 1
  • тестом 1
  • тетура 1
  • тетурајући 2
  • тече 2
  • тешили 1
  • тешка 2
  • тешки 1
  • тешким 2
  • тешко 13
  • Тешко 2
  • тешком 2
  • тешкоће 1
  • Ти 21
  • ти 362
  • тигар 1
  • тили 1
  • Тим 1
  • тим 123
  • тимари 1
  • Тиме 1
  • тиме 3
  • тискаху 1
  • титулу 1
  • тићи 1
  • тих 3
  • тиха 2
  • тихо 2
  • тицало 1
  • Тиче 1
  • тиче 17
  • тичићи 3
  • тичићу 1
  • Тишина 1
  • тишина 5
  • тишину 1
  • то 330
  • То 53
  • тобом 4
  • тог 1
  • тога 68
  • Тога 7
  • тој 10
  • ток 1
  • току 1
  • толика 1
  • толике 2
  • толиким 1
  • толиких 1
  • Толико 2
  • толико 58
  • толиког 2
  • толикој 1
  • том 19
  • Том 2
  • Томе 1
  • томе 39
  • Тони 1
  • Тоника 6
  • Тонични 1
  • топа 1
  • топао 2
  • топијеш 1
  • топио 1
  • топити 1
  • топла 1
  • топле 3
  • топли 1
  • топло 11
  • топлој 2
  • топлоте 1
  • Топлоте 1
  • топлоту 2
  • топлу 1
  • топови 1
  • топовске 1
  • Топонице 2
  • топот 1
  • топро 1
  • Топро 1
  • Топчидер 4
  • Топчидера 1
  • топчидерском 1
  • Торба 1
  • торбама 2
  • торбе 2
  • Торби 1
  • торби 4
  • торбицу 1
  • торбом 4
  • Торбу 2
  • торбу 23
  • Торлак 2
  • Торлака 1
  • Торлаку 1
  • Торњај 1
  • торњај 2
  • торњаш 2
  • точка 1
  • точкове 1
  • Тоша 6
  • Тоше 3
  • тошла 1
  • Тошу 2
  • тра 2
  • трава 2
  • трави 1
  • траву 1
  • трага 8
  • траже 4
  • тражећи 2
  • Тражи 1
  • тражи 9
  • тражила 1
  • тражили 2
  • Тражим 2
  • тражим 5
  • тражимо 2
  • Тражио 2
  • тражио 7
  • тражите 2
  • тражити 7
  • тражиш 2
  • трајали 1
  • трајало 4
  • трајао 1
  • трајати 1
  • трајаше 3
  • траје 1
  • трамвај 1
  • трапу 1
  • трбух 5
  • Трг 1
  • тргнем 2
  • трговац 2
  • трговаца 1
  • трговце 1
  • тргосмо 1
  • тргох 2
  • тргоше 1
  • Тргу 1
  • Треба 2
  • треба 58
  • требала 2
  • требале 1
  • требали 4
  • Требало 1
  • требало 9
  • Требао 1
  • требао 6
  • требати 2
  • требаће 1
  • трем 2
  • трему 1
  • трен 3
  • тренуо 2
  • тренут 2
  • тренутак 10
  • тренутака 3
  • тренутка 10
  • тренутку 11
  • тренутци 1
  • трепаш 1
  • трепере 1
  • треперим 1
  • трепне 1
  • тресао 1
  • тресла 1
  • треснем 1
  • тресну 3
  • треснуше 1
  • треће 3
  • Трећег 2
  • трећег 6
  • трећи 13
  • трештен 1
  • Трже 1
  • трже 3
  • Три 5
  • три 70
  • тридесет 8
  • трине 1
  • Триста 1
  • Тркалиште 1
  • Тркалишту 2
  • трку 7
  • трљајући 2
  • трње 1
  • трњем 1
  • троја 1
  • троје 2
  • тројица 11
  • тројице 1
  • Тројице 1
  • тројици 1
  • тројицу 4
  • тројку 3
  • Тролетна 1
  • тромо 1
  • тропар 1
  • тротоаром 1
  • трошак 2
  • трошила 1
  • трошили 1
  • трошио 1
  • трошка 2
  • трпајући 1
  • трпао 1
  • трпезарије 1
  • трпезарију 5
  • трпељиво 1
  • трпељивости 1
  • трпео 5
  • трпети 3
  • трпи 3
  • трпили 1
  • трпим 1
  • трпимо 1
  • трпио 2
  • трпити 4
  • трска 1
  • трском 1
  • трску 1
  • труго 1
  • труда 1
  • трудећи 1
  • трудимо 1
  • труђаше 2
  • трук 1
  • Труки 1
  • труна 1
  • трунчића 1
  • трунчиће 1
  • труња 1
  • трут 1
  • трфа 3
  • трчали 1
  • трчало 1
  • трчања 1
  • трчање 2
  • трчао 2
  • Трчећи 1
  • трчећи 4
  • трчи 3
  • Трчи 5
  • трчим 1
  • Ту 16
  • ту 83
  • туга 1
  • туге 1
  • тугу 1
  • туда 1
  • туђа 1
  • туђе 2
  • тужим 1
  • тужна 1
  • Тужни 1
  • тужним 1
  • тужно 2
  • тужну 1
  • Тукла 1
  • Тукли 1
  • тукли 2
  • тумарали 1
  • тумарао 1
  • Тумарао 1
  • тумараш 1
  • туна 1
  • тупћу 1
  • турска 1
  • турских 1
  • турског 1
  • туру 1
  • Турци 1
  • тутну 1
  • тутун 1
  • Тутуновић 1
  • тући 4
  • туцати 1
  • туце 3
  • туцета 1
  • тучом 1
  • Тхе 2
  • ћара 1
  • ћару 1
  • ћаскање 1
  • ћаскању 1
  • ћата 1
  • Ћата 2
  • ћате 1
  • Ћато 2
  • ћату 1
  • ће 145
  • ћебе 3
  • ћебета 2
  • ћебетом 1
  • ћемо 81
  • ћепенцима 1
  • ћерка 4
  • ћерку 1
  • ћерци 1
  • ћете 18
  • ћеф 1
  • ћеш 61
  • ћилим 3
  • ћилима 1
  • ћилимчету 1
  • Ћире 1
  • ћосав 1
  • ћу 169
  • ћуд 1
  • ћуприја 1
  • ћурана 1
  • ћускија 1
  • Ћутали 1
  • ћутали 2
  • ћутања 1
  • ћутање 2
  • ћутао 4
  • Ћутасмо 1
  • ћутах 1
  • ћутећи 1
  • Ћутећки 1
  • ћутећки 2
  • Ћути 3
  • Ћутим 1
  • ћутке 1
  • ћућоре 1
  • ћушку 1
  • ћушну 1
  • У 145
  • у 1459
  • уа 2
  • уапсили 1
  • уапсите 1
  • уапсити 1
  • уапшен 1
  • уби 3
  • убијен 3
  • убију 1
  • убила 3
  • убиле 1
  • убили 1
  • убио 12
  • убиства 1
  • убити 2
  • убиће 1
  • убо 1
  • убоде 1
  • убодем 1
  • убрзано 1
  • убрзо 9
  • убрише 2
  • убришем 2
  • убрусом 1
  • ува 1
  • уведе 3
  • уведен 1
  • Уведоше 1
  • Увек 1
  • увек 17
  • уверавам 1
  • Уверавам 1
  • уверен 5
  • уверени 1
  • уверења 4
  • уверење 8
  • увери 1
  • уверим 1
  • уверио 1
  • уверити 1
  • увећавали 1
  • увече 1
  • Увече 1
  • уви 1
  • увидео 3
  • увиђао 1
  • увијен 1
  • увио 1
  • увлачити 1
  • увод 1
  • увукао 1
  • увукла 1
  • увукосмо 1
  • увукох 1
  • увући 3
  • увучем 2
  • угажено 1
  • угаљ 1
  • угао 5
  • угарцима 1
  • угаси 2
  • угиба 1
  • угла 1
  • углавим 1
  • углађенији 1
  • угле 1
  • угледа 5
  • угледам 3
  • угледао 1
  • угледасмо 1
  • угледах 9
  • угледаше 1
  • угледна 1
  • угловима 3
  • углу 7
  • угљен 1
  • угњавити 1
  • уговем 1
  • уговорисмо 1
  • Уговорисмо 1
  • угојена 1
  • уграбити 1
  • угрејала 1
  • угрејан 1
  • угрејах 1
  • угурсуз 1
  • угурсуза 1
  • угурсузе 1
  • угурсузлука 1
  • угурсузлуку 1
  • угуши 2
  • угушио 1
  • угушите 1
  • угушити 3
  • угушиће 1
  • удавио 1
  • удали 1
  • удалио 1
  • удалити 2
  • удалише 1
  • удаљујем 1
  • удара 1
  • ударе 1
  • удари 12
  • Удари 3
  • ударила 2
  • ударим 6
  • ударио 3
  • ударисмо 1
  • ударити 5
  • удариће 1
  • ударих 1
  • ударци 1
  • удати 1
  • удвајаше 1
  • удвојеном 1
  • удвоји 1
  • Удвојим 1
  • удесио 2
  • удешавао 1
  • удешен 1
  • удова 1
  • удовац 1
  • удоваца 1
  • удовица 3
  • удовице 2
  • Удрите 1
  • удружио 1
  • удружујемо 1
  • Уђе 1
  • уђе 31
  • уђем 14
  • Уђем 8
  • уђемо 1
  • уђите 2
  • Уђосмо 12
  • уђосмо 13
  • уђох 18
  • Уђох 2
  • уђоше 8
  • уђу 1
  • ужас 1
  • Ужас 1
  • Ужасан 1
  • ужасан 3
  • ужасна 3
  • ужасно 5
  • уживајући 1
  • уживам 2
  • уживање 1
  • уживаше 1
  • ужом 1
  • уз 24
  • Уз 5
  • уза 1
  • узалуд 1
  • Узалуд 1
  • узалудна 1
  • узаман 5
  • узбуђен 2
  • узбуђења 2
  • узвикивао 1
  • узвикне 3
  • узвикнем 2
  • узвикну 8
  • узвикнув 1
  • узвикнуо 1
  • узвикнусмо 1
  • узвикнух 4
  • узвици 1
  • Узгред 1
  • узгред 3
  • уздам 1
  • уздахну 1
  • уздахнув 1
  • уздржавајући 1
  • уздржавали 1
  • уздржати 1
  • уздржи 1
  • узе 10
  • узела 1
  • узеленила 1
  • узели 5
  • узео 7
  • узесмо 1
  • узети 10
  • Узех 3
  • узех 7
  • узидали 1
  • Узимајући 1
  • узимајући 8
  • узимали 2
  • узимам 1
  • узимате 1
  • узимаше 2
  • узману 1
  • узмахнух 1
  • узме 1
  • узмем 18
  • Узмем 6
  • узмемо 1
  • узмеш 2
  • узми 13
  • Узми 7
  • узмиш 1
  • Узмиш 1
  • узму 3
  • узнемиравали 1
  • узнемирени 1
  • узнемирили 1
  • узор 1
  • узрок 5
  • узрујаше 1
  • уједа 1
  • Уједанпут 1
  • ујутру 3
  • указа 1
  • указивала 1
  • укокотила 1
  • укопана 2
  • укоче 1
  • укочен 1
  • укочене 2
  • укочиле 1
  • укочио 4
  • Укочићу 1
  • укочише 1
  • украли 3
  • украо 6
  • украсти 1
  • украти 1
  • Укратко 2
  • укратко 4
  • укршташе 1
  • укућани 1
  • ул 1
  • улаз 1
  • улазећи 6
  • улази 1
  • улазили 1
  • улазило 4
  • улазимо 1
  • улазио 2
  • улазите 2
  • улазу 3
  • уласку 1
  • Уласте 1
  • улепљена 1
  • улепшавања 1
  • улица 5
  • улицама 16
  • Улице 1
  • улице 15
  • улици 24
  • улицом 10
  • улицу 43
  • улога 2
  • улучим 1
  • уљо 1
  • уљудио 1
  • ум 3
  • умазали 1
  • умазан 1
  • умазани 1
  • умарширала 1
  • умаћи 1
  • уме 1
  • умеде 1
  • умеднеш 1
  • умела 1
  • умем 2
  • Умео 1
  • умео 6
  • уметничку 1
  • умећеш 1
  • умеш 1
  • умешати 1
  • умешах 1
  • умешено 1
  • уми 1
  • умивам 1
  • умивао 1
  • умиваоницу 1
  • умивати 1
  • умијем 5
  • умила 2
  • умиљато 1
  • умири 6
  • умирила 1
  • умирио 1
  • умирих 2
  • умисмо 1
  • умлатићу 1
  • умор 4
  • умора 3
  • уморан 3
  • Уморен 1
  • умори 1
  • уморио 1
  • уморисмо 1
  • уморни 1
  • Уморни 1
  • умочио 1
  • умре 2
  • умрла 1
  • Умрла 1
  • умро 2
  • умршена 1
  • уму 3
  • умудрити 1
  • умукосмо 1
  • умукох 1
  • Умци 1
  • унаоколо 1
  • унапред 1
  • Унапред 1
  • унесе 2
  • унесем 1
  • унесемо 2
  • унесосмо 1
  • унети 2
  • унех 1
  • униформи 2
  • униформу 1
  • уносе 1
  • унуком 1
  • Унутра 2
  • унутра 39
  • унутрашњости 1
  • уозбиљи 1
  • упадати 1
  • упадаху 1
  • упаде 6
  • упаднем 2
  • упадох 1
  • упалили 1
  • упамтиће 1
  • упао 1
  • упис 1
  • уписа 4
  • уписао 3
  • Уписасмо 1
  • уписати 4
  • уписаћемо 1
  • уписах 1
  • упису 1
  • Упита 1
  • упита 78
  • Упитај 1
  • упитам 21
  • упитао 4
  • упитасмо 2
  • упитати 1
  • упитаће 5
  • упитах 17
  • упишем 11
  • упишемо 2
  • упишеш 1
  • упишите 1
  • уплакан 1
  • Уплашен 1
  • уплашено 4
  • уплаши 1
  • уплашила 1
  • уплаших 2
  • уплете 1
  • уплетена 1
  • уплеће 1
  • упозна 1
  • упознао 1
  • упорније 1
  • упорно 2
  • употребим 1
  • употребити 1
  • употребљује 1
  • управитељ 6
  • управитеља 2
  • управитељевих 1
  • управитељица 2
  • Управитељица 2
  • управитељице 1
  • управитељици 2
  • управитељицом 2
  • управитељицу 1
  • Управитељицу 1
  • управитељичину 2
  • управитељу 2
  • управнику 2
  • управо 15
  • упрегао 1
  • упредених 1
  • упресмо 1
  • упрли 1
  • упропасти 1
  • упртим 1
  • упуства 1
  • упути 2
  • упутила 1
  • упутим 16
  • Упутим 3
  • упутимо 2
  • упутио 1
  • Упутисмо 2
  • упутисмо 7
  • упутише 4
  • ура 1
  • Ура 4
  • уради 2
  • урадили 1
  • урадим 3
  • урадио 3
  • урадисмо 3
  • урадити 2
  • урадих 1
  • урадиш 1
  • уредно 1
  • урлам 1
  • урнебес 2
  • усана 4
  • уселили 1
  • уселим 1
  • уселисмо 1
  • ускоро 1
  • Ускоро 1
  • Услед 2
  • услед 9
  • услишио 1
  • условом 1
  • усмено 1
  • усмеш 1
  • усна 1
  • уснама 1
  • усне 1
  • усница 1
  • уснице 2
  • успавали 1
  • успавамо 1
  • успе 2
  • успела 1
  • успем 2
  • успех 2
  • успијајући 1
  • усплахирен 1
  • усплахирено 1
  • усплахирену 1
  • усправи 2
  • усправих 1
  • усправљати 1
  • усправљене 1
  • успремати 1
  • успремим 3
  • успремимо 1
  • успремисмо 1
  • успремих 1
  • Успремих 1
  • уста 17
  • уставим 1
  • устаде 3
  • устадох 1
  • Устај 1
  • устајала 1
  • устајало 1
  • устајао 1
  • устајем 1
  • устајте 1
  • устајући 6
  • устали 1
  • устане 2
  • Устанем 1
  • устанем 14
  • устанемо 1
  • устани 3
  • устао 5
  • устати 5
  • устима 1
  • устреба 1
  • устукну 1
  • устукнув 2
  • устури 1
  • усудих 4
  • утабам 1
  • утањи 2
  • утврдимо 1
  • утврдисмо 1
  • утврдише 1
  • утекао 1
  • утеши 1
  • утеших 1
  • утицају 1
  • утицаху 1
  • утиша 2
  • утрапи 1
  • ући 6
  • ућутали 2
  • ућутао 1
  • уха 2
  • ухвати 18
  • ухвативши 1
  • ухватила 2
  • Ухватим 1
  • ухватим 2
  • ухватимо 1
  • ухватио 1
  • Ухватио 1
  • ухватити 1
  • ухватих 2
  • ухваћени 2
  • ухо 9
  • уче 3
  • ученице 2
  • ученици 1
  • учење 1
  • учећи 2
  • учи 2
  • учили 4
  • учим 7
  • учимо 1
  • учини 10
  • учинила 4
  • учинили 3
  • учиним 2
  • учинио 11
  • учините 1
  • учинити 5
  • учиних 6
  • учинише 1
  • Учио 1
  • учио 4
  • учионицама 1
  • учите 3
  • учитеља 3
  • учитељи 1
  • учитељима 1
  • учитељица 1
  • Учитељској 2
  • учитељску 2
  • Учитељску 4
  • учити 10
  • учиш 1
  • учтиво 5
  • ушао 7
  • уши 7
  • ушију 3
  • ушима 4
  • ушити 1
  • ушла 2
  • ушли 1
  • Ушли 1
  • ушло 1
  • уштедим 2
  • уштедио 1
  • уштеђених 1
  • ушуњам 1
  • ушуњао 1
  • факултет 1
  • фали 1
  • Фаника 9
  • Фанике 1
  • Фаником 2
  • Фанику 3
  • Фанинима 1
  • Фаници 1
  • Фаничино 1
  • Фаничиној 1
  • фебруара 1
  • федерима 5
  • фењер 1
  • фењера 4
  • фењером 1
  • фењеру 2
  • фермен 1
  • Фес 1
  • фес 3
  • фесић 2
  • фијакер 5
  • фијакера 2
  • фијакерима 1
  • фијакерске 1
  • фијакеру 4
  • фијоке 2
  • фијоку 2
  • фијукну 1
  • фијуче 2
  • фини 1
  • фисну 1
  • фишек 1
  • Фишеклији 3
  • фишеци 1
  • фишецима 3
  • фланела 1
  • флаута 4
  • флауте 1
  • Флауту 1
  • флауту 9
  • фљис 1
  • фљисну 1
  • Француског 1
  • Фридрих 3
  • Фридриха 1
  • ха 6
  • Ха 7
  • Хајд 11
  • хајд 7
  • Хајде 19
  • хајде 20
  • Хајдемо 2
  • хајдемоте 1
  • Хајдмо 3
  • хајдмо 4
  • хајдука 4
  • хајте 2
  • Хајте 3
  • хала 1
  • халапљиво 3
  • халина 1
  • халине 2
  • хаљина 1
  • хаљинама 1
  • хаљине 11
  • хаљини 1
  • хаљину 2
  • хана 1
  • хартије 10
  • хартији 1
  • хартијом 1
  • хартију 6
  • хаснило 1
  • Хаџи 5
  • хвала 15
  • Хвала 23
  • хвали 1
  • хвалисаво 1
  • хват 1
  • хватајући 2
  • хватати 1
  • хваташ 1
  • хватим 1
  • хе 17
  • Хе 2
  • Хеј 9
  • хектор 1
  • Хемије 4
  • херцеговачким 1
  • Хилендарском 1
  • хиљадити 1
  • хиљаду 2
  • хистеричну 1
  • хлад 1
  • Хладан 3
  • хладан 4
  • хлади 1
  • Хладна 1
  • хладна 6
  • хладно 17
  • Хладно 2
  • хладној 5
  • Хладноћа 1
  • хладноћа 3
  • хладноће 6
  • хладноћи 1
  • хладноћу 2
  • хладовине 1
  • хладовини 2
  • Хлеб 1
  • хлеб 27
  • хлеба 33
  • хлебом 1
  • хлебу 1
  • хо 2
  • хода 2
  • ходи 2
  • Ходи 2
  • ходите 1
  • ходник 18
  • ходника 3
  • ходнику 14
  • хору 1
  • Хоће 1
  • хоће 25
  • хоћемо 2
  • Хоћемо 5
  • хоћете 14
  • Хоћете 4
  • хоћеш 27
  • Хоћеш 4
  • хоћу 10
  • Хоћу 11
  • Хочеш 1
  • храбрили 1
  • храна 3
  • хране 5
  • Храни 1
  • храни 2
  • хранила 1
  • хранили 1
  • храним 2
  • хранио 2
  • хранити 2
  • храниш 1
  • храном 3
  • храну 8
  • храст 1
  • Христе 1
  • Христова 1
  • Христос 3
  • хришћанка 1
  • хришћански 2
  • хркала 1
  • хркали 1
  • хркања 1
  • хркати 1
  • хром 2
  • хрче 2
  • хрчем 1
  • хрчу 1
  • хте 4
  • хтеде 8
  • Хтедосмо 1
  • хтедох 12
  • Хтедох 2
  • хтела 6
  • Хтели 1
  • хтели 7
  • хтело 3
  • хтео 36
  • Хтео 7
  • хукну 1
  • хуља 1
  • Хуља 1
  • хуљо 1
  • хуче 1
  • Цариградском 1
  • царски 1
  • Цветном 1
  • цвеће 1
  • цвокотати 1
  • цврчање 1
  • цврчиш 1
  • цедити 1
  • цела 2
  • целе 2
  • целива 1
  • целим 2
  • цело 6
  • Целог 1
  • целог 5
  • целој 4
  • целом 1
  • целу 23
  • Целу 5
  • целцита 1
  • целциту 1
  • ценећи 2
  • ценим 1
  • цените 2
  • ценкања 1
  • цену 1
  • цео 25
  • Цео 5
  • цепа 1
  • цепају 1
  • цепанице 1
  • Цепао 1
  • цепате 1
  • цепаш 1
  • цепаше 1
  • церова 1
  • Цига 2
  • Цигана 1
  • цигани 1
  • Циганима 1
  • Циганкама 2
  • Циганке 5
  • циганска 1
  • цигански 1
  • циганског 1
  • циганче 3
  • циганчура 1
  • цигара 2
  • цигаре 5
  • цигаром 2
  • цигару 9
  • цигле 4
  • цигљом 1
  • цигура 1
  • цигуре 2
  • цигуру 2
  • цикну 6
  • циљ 2
  • циља 3
  • циљевима 1
  • цименту 1
  • ципеле 12
  • цицијашлука 1
  • цича 1
  • цичи 1
  • Цмок 2
  • цмокне 1
  • цмокнух 1
  • црвене 1
  • Црвене 1
  • црвеним 1
  • црвених 1
  • црвену 1
  • Црвену 1
  • црева 1
  • цреп 2
  • цркава 1
  • цркве 2
  • црквене 1
  • црквени 1
  • цркви 1
  • Цркви 1
  • црквом 1
  • цркву 2
  • цркнуте 1
  • цркнуто 1
  • црн 5
  • црна 2
  • црне 2
  • Црни 21
  • црни 3
  • црним 1
  • Црним 3
  • Црно 1
  • црно 4
  • црног 2
  • Црног 6
  • црногорског 1
  • црној 2
  • црномањаст 1
  • црну 1
  • Црнце 1
  • црта 1
  • цртам 1
  • цртаћа 1
  • цртаћи 1
  • цртеже 1
  • цури 3
  • Ча 1
  • чавка 1
  • чавке 1
  • чађав 1
  • чађава 1
  • чај 9
  • чак 13
  • Чак 2
  • чанак 1
  • чанчићи 1
  • чарапама 1
  • чарапе 5
  • чаршав 1
  • чаршији 1
  • Час 3
  • час 35
  • часа 5
  • часак 5
  • часком 1
  • часни 6
  • часова 4
  • часове 1
  • Часови 1
  • часови 3
  • часовима 1
  • част 2
  • части 1
  • Чачка 1
  • чаше 1
  • чаши 1
  • чашица 1
  • чашу 14
  • чвор 1
  • чврсто 2
  • чврчи 1
  • че 1
  • Чега 1
  • чега 27
  • чедо 2
  • чека 7
  • чекај 6
  • Чекај 8
  • чекајте 1
  • Чекајте 1
  • чекају 2
  • чекајући 3
  • чекала 1
  • чекали 4
  • чекам 5
  • чекао 9
  • чекаонице 1
  • чекати 5
  • чекаш 2
  • Чекаш 2
  • чекић 2
  • чекните 1
  • чела 3
  • челик 1
  • чело 2
  • человјеком 1
  • челу 1
  • чељаде 2
  • чему 15
  • черге 1
  • чесма 3
  • чесме 20
  • чесми 8
  • чесмице 1
  • Чесму 1
  • чесму 8
  • чест 2
  • честит 1
  • честита 1
  • честити 1
  • честито 3
  • честиту 3
  • Често 3
  • често 9
  • четворица 3
  • четворицу 2
  • четворо 2
  • Четврт 1
  • четврт 14
  • четвртак 1
  • Четврте 1
  • четврти 1
  • четвртини 1
  • четвртка 1
  • Четвртог 3
  • Четири 1
  • четири 26
  • четка 1
  • четке 1
  • четку 1
  • четрдесет 5
  • чеш 2
  • чешао 1
  • чеше 2
  • чешем 1
  • чешеш 1
  • чешља 1
  • чешљати 1
  • чешће 1
  • чибук 3
  • чивију 1
  • чивит 1
  • чизама 4
  • чизмама 5
  • чизме 10
  • чизмице 1
  • чизму 1
  • чија 2
  • чије 2
  • Чији 1
  • чији 9
  • Чика 5
  • Чим 24
  • чим 31
  • чиме 4
  • чин 1
  • чина 1
  • чинами 1
  • чине 3
  • чини 18
  • чинији 1
  • чинију 5
  • чинила 2
  • чинили 1
  • чинило 3
  • чиним 1
  • чинио 7
  • чинити 7
  • чиновника 3
  • чиновнику 1
  • чињаше 3
  • чисма 1
  • чисми 1
  • чист 4
  • чиста 4
  • чисте 3
  • чисти 3
  • чистије 1
  • чистим 3
  • чистио 2
  • чистити 1
  • чистиш 4
  • чисто 20
  • Чисто 5
  • чистом 1
  • чистоте 1
  • чистоти 1
  • чита 1
  • читав 19
  • Читав 5
  • читава 7
  • читаве 1
  • читави 1
  • Читаво 1
  • читаво 5
  • Читаву 1
  • читаву 4
  • Читај 1
  • Читајући 1
  • читајући 2
  • читала 1
  • читам 3
  • читана 1
  • читање 2
  • читао 2
  • читаоци 1
  • читати 2
  • чича 20
  • Чича 9
  • чичи 1
  • чишћење 1
  • чкола 1
  • чколе 1
  • Чл 12
  • члан 1
  • чланови 1
  • Човек 1
  • човек 47
  • човека 11
  • човеком 3
  • човеку 9
  • човечији 1
  • чокањ 1
  • чокања 1
  • чохе 1
  • чу 4
  • чува 2
  • Чувај 2
  • чувај 3
  • чувају 2
  • чувајући 1
  • чувала 3
  • чувам 6
  • чувао 1
  • чувар 1
  • чувати 2
  • чуваш 2
  • Чувши 1
  • Чуда 1
  • чуда 5
  • чудећи 6
  • Чуди 1
  • чуди 3
  • чудиле 1
  • чудим 2
  • Чудио 1
  • чудио 2
  • чудити 1
  • чудиш 1
  • чудна 1
  • Чудни 1
  • чудни 2
  • чудно 1
  • чудновато 1
  • чудног 1
  • чудној 1
  • чудо 17
  • Чудо 3
  • чудом 1
  • чуду 2
  • чуђах 2
  • чуђаше 2
  • чуђењем 1
  • чује 11
  • чујем 13
  • чујемо 5
  • чујеш 2
  • чују 3
  • чула 3
  • чули 1
  • чуло 1
  • чункове 1
  • чункови 1
  • Чуо 1
  • чуо 13
  • чупају 1
  • чупати 1
  • чупаше 1
  • чупкајући 1
  • чусмо 1
  • чути 7
  • чутуре 1
  • чутурица 1
  • Чућете 1
  • чух 16
  • чуше 2
  • џаба 1
  • џакови 1
  • џандрљиве 1
  • џапа 1
  • џарати 1
  • џбуна 1
  • џеп 9
  • џепа 6
  • џепног 1
  • џепова 1
  • џепове 3
  • џеповима 4
  • џепу 9
  • џеџати 1
  • џеџимо 1
  • џигерице 1
  • џигерици 1
  • џигерицу 2
  • џин 1
  • џомбама 1
  • џука 1
  • џумбус 1
  • Ш 1
  • Шабац 2
  • шака 5
  • шаке 1
  • шаку 2
  • шал 2
  • шала 1
  • шалваре 1
  • шале 2
  • шали 3
  • шалити 4
  • шамар 5
  • шамара 1
  • шамари 1
  • шамаром 2
  • шамлицу 1
  • шану 2
  • шапатом 2
  • шапћући 1
  • шапуташе 1
  • Шапцу 1
  • шарајући 1
  • шарена 2
  • шареније 1
  • шареном 1
  • шарену 1
  • шафоља 1
  • шафољу 1
  • Шваба 1
  • Швабица 1
  • Швабом 1
  • швајцарско 1
  • швајцарског 1
  • шврљајте 1
  • шврљајући 1
  • шврљали 1
  • шврљамо 2
  • шврћо 1
  • Шевић 1
  • шегрт 1
  • шегрта 3
  • шегрте 2
  • шегрти 2
  • шенуо 1
  • Шербе 1
  • шербе 3
  • шерпе 1
  • шерпења 1
  • шерпи 1
  • шерпу 11
  • шесет 2
  • шеснаест 6
  • Шест 2
  • шест 39
  • шести 2
  • шестог 1
  • шестој 1
  • шесторица 1
  • шесторице 1
  • шета 2
  • шетајући 2
  • шетам 1
  • шетао 3
  • шетати 3
  • Шетаћемо 1
  • шетаху 1
  • шеткао 1
  • шетње 1
  • шетњи 1
  • шетњу 1
  • шећера 2
  • шешир 1
  • шеширом 1
  • шиба 3
  • шибље 2
  • шиљбок 1
  • шимшира 1
  • шињел 2
  • шипке 2
  • шипком 2
  • шипрага 1
  • шипрагу 1
  • шипражју 1
  • шири 2
  • широк 4
  • широка 1
  • широке 1
  • широм 2
  • шишти 1
  • шкиљавих 1
  • шкиљаше 1
  • шкодити 3
  • Школа 1
  • школа 3
  • школе 18
  • Школе 3
  • школи 29
  • Школи 6
  • школовања 2
  • ШКОЛОВАЊЕ 1
  • школовању 1
  • школовати 1
  • школска 1
  • школске 7
  • школски 8
  • школских 3
  • школско 2
  • школског 1
  • школском 2
  • школску 1
  • Школу 5
  • школу 82
  • школују 1
  • шкрипање 1
  • шлајер 1
  • шлосерског 1
  • шљапкаше 1
  • Шовељ 3
  • Шовеља 1
  • шољу 2
  • шпанска 1
  • Шпархерд 1
  • шпархерд 3
  • шпархерда 7
  • шпархердића 1
  • шпархерду 4
  • шпиритусом 2
  • Шта 150
  • шта 254
  • штали 1
  • шталу 2
  • штампан 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • Штампарије 1
  • штап 1
  • Штаћеш 1
  • штедети 1
  • штедили 1
  • штедљив 1
  • штедљива 1
  • штене 2
  • штете 1
  • штетити 1
  • штетни 1
  • штету 1
  • штиклама 2
  • Што 30
  • што 493
  • штогод 6
  • штуцајући 1
  • шћућурен 1
  • шћућурио 3
  • шћућурисмо 1
  • шубаром 2
  • шубару 1
  • шугаво 1
  • шум 1
  • шума 2
  • шуња 2
  • шуњам 1
  • шуњати 1
  • шупа 1
  • Шупа 1
  • шупе 6
  • шупи 7
  • шупу 7
  • шушке 2
  • шушку 1
  • Шушти 1
  • шчепа 3
  • шчепала 1
  • шчепам 3
  • шчепати 1
69479 matches
е богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> 
 је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У ј 
бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер 
ницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву  
ат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!< 
гу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мен 
власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n 
ро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</ 
лицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— 
..{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово мес 
а и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху и 
е он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведе 
>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје 
 нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина 
 метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем  
вели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака н 
и и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се  
 да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој п 
абу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити как 
 <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Има 
махнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај о 
им? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало м 
 бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десе 
његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да  
иви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже!  
 вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> < 
е у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздр 
ме...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац ниј 
ло боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то 
и бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристаје 
p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} 
а.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> 
аћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапав 
рати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам  
ми купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде  
о икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер к 
ругој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају 
— рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете  
храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет < 
 је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па 
рка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — 
на.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био р 
p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак 
очех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија нас 
 готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је 
госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута пад 
кију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S 
 два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко 
поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S 
јући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у  
 тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох 
е остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и у 
атих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> 
 Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једана 
 слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно ма 
њег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз 
х одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако в 
имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Шко 
 обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече с 
у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, 
67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разум 
 дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео с 
 сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> < 
гне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише свој 
ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb  
пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p> 
и пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта 
Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута  
теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па јо 
у шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту 
 једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} По 
им!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за 
За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити 
Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p 
матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе 
 кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома уб 
 Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као р 
ратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и да 
 откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не ка 
ста...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако 
ана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</ 
 дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра м 
се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, 
ирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> < 
м на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, б 
ровео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Вели 
и за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојиц 
5" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти ме 
поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полак 
 држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p 
и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се о 
у дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="8 
је није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо нав 
није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а по 
 улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти то 
могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватим 
та послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање 
</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, ме 
 врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што с 
 ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра! 
а?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем.. 
подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с ма 
 је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко  
није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку н 
орбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, др 
о ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у 
алеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— 
д сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше не 
, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p 
 му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, 
љаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је вели 
— па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш бе 
че не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада  
е могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био та 
и алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нов 
на смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p> 
.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће н 
орела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима 
бе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазил 
 човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу ш 
е не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>—  
уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, 
ао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани 
, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам 
квих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ак 
ао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју 
ваца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш н 
 у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} 
се и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би и 
а јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и  
рестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>П 
гледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи 
ве.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао  
 за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажић 
сам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зл 
е право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба 
 Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који 
<p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два бе 
 помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло 
а они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> < 
 сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови позн 
себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....< 
ам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише 
з кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта преду 
рла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толи 
емо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасв 
Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да к 
дила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео 
/p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ни 
 доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га 
<pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за  
 — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена уп 
то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она о 
мој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мач 
 однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо је 
ше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управ 
Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема та 
ти...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!. 
 упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, о 
е а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опе 
м познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко л 
орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у куј 
рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је бил 
м рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку р 
есме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још  
ему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нис 
 треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— С 
да сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва 
вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући  
е још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљ 
рку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми  
е чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p> 
во ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправи 
сим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и за 
ајвећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека 
 ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сир 
је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутр 
} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изју 
 и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пер 
..{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођ 
ао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учиони 
змице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавиц 
аших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бо 
случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па 
стан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекид 
на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког 
у сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет п 
оје беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију... 
з стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће из 
евом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе  
...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој 
 повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича 
Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и  
једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који виде 
вно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један пот 
p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} 
зим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <mileston 
ава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман 
ст, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Ч 
сам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола  
 другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоћ 
 на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно вел 
 нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозр 
ембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су 
ем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</ 
а ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама 
 /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу  
им торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— 
ка му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> 
о умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од ц 
на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један кра 
вом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то  
олазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не бр 
рпско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти 
и ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! —  
пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу... 
е показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} К 
ве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, на 
.</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај 
у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана,  
ви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, би 
<p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што  
преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му 
/p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се 
p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах 
сто да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинењ 
ете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи 
наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, а 
ош тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одма 
мех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не ч 
дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас 
 скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила 
га је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шама 
тав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло  
м се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div t 
тменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми у 
елнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану. 
 изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми  
.{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једн 
м сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— М 
 ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p> 
о, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а к 
p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе н 
рише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет кора 
ого су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам 
ава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, 
х предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, профе 
репиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио  
азећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што  
 смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p 
оград.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упит 
соше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала саврш 
до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају 
 ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика 
 се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не п 
ило...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао  
p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где н 
е сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мал 
p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре чет 
 хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтед 
господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господи 
па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју] 
огу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим  
ио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра 
/p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!.. 
олудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако  
ад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> 
<p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за ти 
мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа дов 
ок он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад  
месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима кој 
 побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло са 
мети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајућ 
м, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам при 
дати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана к 
редим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Ш 
завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— 
о из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошл 
 Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би,  
ући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику пра 
ини поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски п 
е дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио 
трос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их нап 
рно својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да р 
<p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали 
о се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb  
а...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрште 
из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина ко 
некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од 
кинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количин 
сао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оц 
рите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње  
ху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је 
Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p>  
ини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и  
ш? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за оста 
дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прост 
оји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме...  
амена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут с 
једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p 
т насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p> 
еде и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пош 
Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану  
 продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Б 
сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p> 
} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном креве 
, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас гд 
 пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види. 
м кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке в 
осле подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом кана 
падали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо с 
и пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад и 
ра ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — р 
 му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће 
шку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и ба 
о.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа ск 
 незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора 
одина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим при 
рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p>  
p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених ру 
Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p 
ати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављ 
 па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом 
молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи 
мах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова  
</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?< 
ејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато  
ам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад зауста 
удио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обра 
и и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни је 
ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку с 
ним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нароч 
, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта м 
ладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и  
е молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем 
олницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и 
} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се 
адно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, 
р кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођо 
рио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!! 
p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књ 
мо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бо 
м новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господ 
 у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред  
 <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба  
састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег др 
м кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек  
 узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима 
 може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити и 
ти...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— 
ум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђ 
то па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим детет 
м на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим и 
вече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац 
</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је бил 
 и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и ле 
 <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича 
<p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера 
хата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на 
{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напус 
 како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно  
дне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три ми 
{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p 
p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била д 
та лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Умо 
официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад г 
о држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њи 
е јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим  
то, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздр 
 доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер 
, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, 
моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен 
те.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер 
ш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!< 
 у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у  
 Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Ве 
а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у ком 
 у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времен 
о сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти 
јнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди к 
 целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Е 
кну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући  
еца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем 
упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка  
маш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу уз 
да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу 
 рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти и 
е подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збого 
иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу б 
питам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на 
видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p 
и; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће св 
о пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањск 
е сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на м 
то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће  
 суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, 
.{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отп 
дам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извуче 
после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту 
 знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Н 
> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> < 
страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад уве 
 тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку з 
о начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо 
а ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде 
 собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што 
и лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.< 
ки рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новц 
орао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавају 
— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Глед 
оћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>—  
другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањ 
бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђ 
 и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </ 
ено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, неср 
.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, ј 
сам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито  
 а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву п 
 почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> < 
ре...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигу 
је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари  
а стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изи 
Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p 
 од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S}  
ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одго 
ну заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше наче 
ли.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходн 
з вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Буби 
рћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— 
<p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред бу 
испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изнена 
. имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p> 
у не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не пос 
е парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за т 
најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од на 
а ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш н 
говићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p>  
>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} На 
пиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се п 
ад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепн 
 лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дуле 
 видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до 
вршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} До 
<p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пре 
 синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући с 
лужио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како 
ен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако 
ирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од 
као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, ве 
с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са 
омшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је 
му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механ 
ок сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бо 
ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би л 
је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је прем 
ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{ 
истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес,  
 покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата 
оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже 
ај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут о 
 Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од ко 
 ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше 
" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, а 
и модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати 
о, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намири 
ограда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне с 
и сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано 
 другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и 
е на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас  
, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама.. 
ала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу 
мер правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по ма 
 ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још 
и дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само  
о красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у 
плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" x 
е избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n= 
 али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{ 
ога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати 
 краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу  
...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се 
ворио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од предс 
ечење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морад 
ити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред мех 
n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледа 
д би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито н 
> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Доб 
 си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> < 
ни избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову чести 
оћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у 
 се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну 
ух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз 
ест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем зн 
тан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома л 
свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа н 
 чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{ 
тио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није  
е си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче х 
...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98"  
 требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Нек 
 имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрош 
едан дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај гол 
твори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, в 
т; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S}  
ајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских ч 
>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,...  
о проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох. 
о не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе мест 
 матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два са 
 се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо  
рочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на је 
ад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети  
} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај  
стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава он 
у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа. 
бра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не 
јник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p>  
мо да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сах 
>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде  
ас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па до 
ербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је  
 — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала  
ну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... има 
не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао  
као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индус 
 нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p> 
као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{ 
и Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од стра 
<p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — од 
 у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то 
стрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</ 
 на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим 
им једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи... 
рнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба 
.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео о 
подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у тр 
псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— 
ка Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он кел 
> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадес 
p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били  
атно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи,  
чу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер  
ратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, ст 
уку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме упра 
у роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју из 
речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану 
 све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без тр 
p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговет 
о погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца болова 
знаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног с 
{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се 
рацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја 
ича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се т 
чак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огр 
ти...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и гра 
<p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем с 
есет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали сусед 
98" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћ 
је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам мога 
 пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да 
збиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем 
 ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој с 
>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра х 
иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p>  
и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а 
— рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, го 
 он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> < 
јпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...< 
 мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Нав 
се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих 
? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеб 
ка биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити как 
виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је с 
наче ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина 
дин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребр 
у децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас н 
и трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи 
аво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изи 
су јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од  
их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опе 
ам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не д 
д зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим ш 
мљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола;  
“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како 
амо да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво... 
х старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега н 
Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих усе 
к нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао виде 
 рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отв 
, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар... 
ем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук н 
прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу 
 провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова прибл 
 Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p>  
ни овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што иде 
е ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише с 
што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p 
свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љ 
и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да 
д се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни д 
...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у 
екареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, гд 
<p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предме 
ег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,. 
ог гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше 
може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће т 
S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г.  
 <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} 
и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
јашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свр 
 се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" / 
а ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто  
илике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се саста 
се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица 
ављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ов 
 вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању н 
 и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат 
стале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после  
на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? 
> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здр 
еђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуг 
ктиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцн 
метио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини  
ти <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у ш 
атукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са ст 
ко неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S 
пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад  
<p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једн 
 мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро ве 
ех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кућ 
ци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хр 
и дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар до 
 она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, ос 
д Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је б 
дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} 
учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси  
... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт? 
 спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и н 
етром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у ка 
али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Збо 
 рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање над 
цкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене  
, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду 
Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p 
 сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирот 
роз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово гово 
војица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам 
н пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206"  
ах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други 
едо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше... 
лама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једн 
?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните  
имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али шко 
ко си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> < 
на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред 
Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа посл 
ужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која ј 
бог које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, А 
у би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пр 
ом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед с 
јдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— 
ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на н 
ан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S}  
ош честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам 
и; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!...  
емо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе о 
сто...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвал 
, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>—  
ити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — пр 
, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака 
обро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш,  
 ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и це 
сет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим. 
а рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону 
отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Гос 
 број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да  
архерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не о 
ји је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауст 
госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој  
„Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити 
 ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога има 
нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни поли 
ке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — х 
ез икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Виник 
рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не прим 
p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми 
 буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без  
p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се л 
 дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> 
 <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, 
Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Бео 
лушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p> 
> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! —  
висмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,.. 
стати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те ка 
знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,. 
а прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до  
зађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом  
није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не м 
 једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се  
х опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове < 
лана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар јед 
ли што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пусти 
 где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети м 
до невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше о 
>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све 
даље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по бе 
 помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица  
индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састан 
 одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код А 
а ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани 
>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S 
!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жа 
ћи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које  
<p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти ј 
, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест,  
не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се ве 
{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је н 
сам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много 
исмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројат 
азећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>—  
овне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222"  
па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог з 
— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Беог 
ана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим 
его овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу 
е састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних п 
 Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, 
<p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане 
могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је д 
могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек треба 
ног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ 
 носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скр 
 додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат 
ред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Д 
<p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хо 
и му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљко 
та је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што им 
 из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па  
 код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити нај 
 <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по двори 
је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и  
ад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Р 
 рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, усле 
p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизги 
ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који с 
још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак и 
<p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разре 
на и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика  
штво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити на 
>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...< 
 вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих 
 је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако ок 
Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех 
 сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом он 
евет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где б 
био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а пр 
немо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</ 
 с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p 
ни се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од та 
/p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{ 
 Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљн 
спођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али м 
 госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начи 
госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам трен 
 <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“  
а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта  
е очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо 
.. од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао 
{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бр 
 потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— 
е редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p>  
/p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај 
ати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар,  
 овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни ре 
а овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех 
 учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то 
а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— 
p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко 
о из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг 
ога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њи 
 сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си 
ни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а  
<pb n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се намест 
ђе на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није 
кидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред в 
 ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Н 
забрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника с 
исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— 
нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо 
сле подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} 
а?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим бе 
казујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спа 
за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> 
е је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одгов 
аговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!... 
рум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за оса 
е не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та б 
узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, к 
 — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p 
ао магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те у 
— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве. 
, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни  
дио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} 
љада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се коли 
 као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куд 
ер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је  
 Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти с 
ује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана 
би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може ка 
е, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — 
цу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попу 
о, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p 
поганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрч 
куражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у с 
р морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у ос 
ју страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него  
отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна,  
е сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђ 
 моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођ 
ек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам је 
рпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси 
ојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи 
х у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са је 
у...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је  
 се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ  
> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четвр 
 и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошит 
зме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток 
 да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео пола 
очисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се  
преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај ов 
 попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки  
врати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — 
ислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два 
еменити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S}  
ду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођ 
Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у м 
..{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо посл 
Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у 
 добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељи 
м као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{ 
д пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази с 
оде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где 
следали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредо 
о!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... бр 
уче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n=" 
.{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђос 
и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем сп 
p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти 
/p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што  
p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра с 
им срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз  
х...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — др 
— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p 
 ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} 
пођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То ј 
оласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; 
а тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и пров 
{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Ку 
отле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби 
!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах 
не доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Куј 
се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих  
/p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није 
е још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по 
о сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар 
енутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p 
бројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим 
/> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у 
столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусн 
о ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му 
егдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној стр 
но рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одав 
д ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро. 
им га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на вел 
но.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Јед 
>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њ 
ћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти ј 
ну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види  
Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — пр 
ић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као код прво 
о...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међ 
 са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрз 
у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он 
као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на м 
та док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p>  
лошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удв 
т облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми  
 дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о п 
, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се 
 вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве  
а „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њ 
о један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону сл 
јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, у 
тајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у со 
тру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина. 
олом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори по 
</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес  
 гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi 
1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три 
 разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу, 
ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пр 
енствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p 
, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Мила 
но трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и  
осмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бит 
 видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и у 
 си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас рад 
...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухват 
олико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где ј 
вео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је 
еноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на проти 
уцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S 
е на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте,  
илана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову ком 
о све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Моли 
рави мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисим 
ила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита  
и већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>—  
шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, ча 
ам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне с 
се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, има 
.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били с 
> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре,  
а изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код  
о капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад вид 
упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта при 
 ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша. 
p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на В 
нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими сам 
жао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси је 
 теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља  
екох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод ј 
лази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p 
сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи с 
ом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ак 
ред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без с 
а тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она 
ем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио с 
..{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном 
 у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале  
ану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги 
мрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... мога 
орбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије 
орено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шарен 
 да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око  
 рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n 
спођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће 
га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим... 
ир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће  
 можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... 
могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n 
рбију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити о 
>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу,  
 би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат с 
 он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>—  
о изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове  
unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати? 
изгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека 
ридружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... ма 
и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах н 
/p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p> 
овима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и 
о сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,.. 
нуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друг 
ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као о 
о одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се св 
е као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се 
дина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="s 
метисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удру 
p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{ 
еки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попре 
ако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!... 
 на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи  
месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да п 
ло па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па 
орелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима 
<p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрат 
Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко ни 
Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p 
... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба б 
м! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њ 
 зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледа 
и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један ј 
 У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли 
дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек м 
отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите  
9" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема 
<p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном п 
ог великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је  
— стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Моли 
јисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире поп 
а“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све,  
 Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од  
 револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и 
 Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, 
проводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јес 
само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди!  
.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је  
е молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако 
 у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох  
{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S 
ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговор 
нувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене 
ега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више 
мо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко к 
ведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му  
м, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Гос 
исам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно с 
p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p> 
его овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“ 
“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Б 
..</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадн 
> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону по 
д шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до 
...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n= 
 за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању 
е било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по  
јеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — од 
ад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом оног 
, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога  
— викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога ли 
им те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти 
. знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошт 
олим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропас 
... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, по 
 молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упроп 
а,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот,  
е, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упр 
ота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот 
ице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме у 
ирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пир 
 те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних, 
ој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, —  
 се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми 
бом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окр 
/p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, ви 
 владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, 
о, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мора 
 све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — вик 
и...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост,  
су.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{ 
 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута уда 
Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се полови 
 Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Беог 
уше.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> 
о пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку 
ко ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што 
на колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира нема 
који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећ 
 сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца 
 нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта км 
p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од зап 
 њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову к 
кли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у ве 
 те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац 
о ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и 
</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{ 
 што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро 
ар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поузд 
 с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна 
акао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо с 
лбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако  
 светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној  
S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она 
и овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добр 
 „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, 
 Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка  
хваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; ј 
> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била в 
не.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве дру 
ији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар у 
 могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зо 
/p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S}  
аном код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге, 
за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, 
ђе...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест с 
ала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам  
у код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љ 
ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико 
сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где  
 кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазил 
т, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто  
а што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милан 
 знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам по 
им да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме  
<p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— О 
ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, 
а овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћа 
 <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог 
а, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго посл 
 побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја  
дним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда 
>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па с 
пријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми 
 си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу 
/p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми  
на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто с 
ити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како т 
и као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — 
 <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још  
p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста  
тим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S 
Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер не 
на...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p 
ећ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пош 
ји, — одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да г 
Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче  
м ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити 
убити,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати,  
једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n= 
ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које 
рат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! —  
шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту.. 
 /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене 
па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без  
 му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> < 
 <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах о 
!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У 
p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за 
 учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао до 
во, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p>  
 што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити 
а хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, к 
ио сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог н 
о Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, у 
ало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфо 
јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!... 
Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао. 
..</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г 
а знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији.. 
 годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем  
у, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољ 
, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...< 
 ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав  
ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге 
ила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о дру 
го су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је.. 
 <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> 
о.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гла 
ојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...< 
и, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не  
добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она 
е...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида у 
је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је  
Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се 
грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе 
то ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За с 
гледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, ал 
у славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Из 
едну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужа 
ај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није 
, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, 
во се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се свр 
е у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је бил 
ристи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје с 
ш ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажни 
зад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина  
што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поуст 
 осталима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и 
ам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошл 
ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао. 
мо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ј 
аспуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сео 
е наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарм 
из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене  
n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што  
керске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викн 
хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито са 
ашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од  
у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било сам 
пред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да  
одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна  
/p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи 
 та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ов 
 уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Пан 
вице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је 
>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Т 
е и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> < 
<p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се крен 
 изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, сту 
м сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио. 
.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, је 
<p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" / 
знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{ 
бу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми с 
угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p> 
 а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, 
сла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— 
!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа 
е.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требал 
ер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Гл 
<p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих 
зао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам  
пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p> 
и.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у к 
промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле  
 одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће  
глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише 
 је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов 
а!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим 
О ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разн 
ромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: 
наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је пре 
ас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и  
е ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто оду 
ати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш,  
вала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошт 
оће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар бл 
врсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух  
 хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с вре 
зили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукави 
о као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били дост 
ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од ва 
 Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а  
ако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се уд 
 да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја 
 Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш 
 да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p 
 собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — у 
а најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем  
p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити 
асно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја  
еш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из дал 
> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како с 
мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге  
е сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај  
.</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше 
е рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,.. 
 све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — ви 
а о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском бр 
ојом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> 
он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други.. 
 једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је 
уке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још 
ош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу... 
а је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи,  
...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — ве 
и саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико бе 
ровалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не  
е се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман довр 
а школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав с 
а да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац. 
 му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајућ 
тио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо,  
имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо ко 
им очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на ули 
ом пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, ил 
рвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави  
.</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П.. 
дем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </di 
тале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он 
нас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место  
стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичк 
е, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао ф 
оједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију  
више први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </ 
иђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе 
 право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У  
добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом  
а не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати  
 нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да т 
овору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања 
емо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то тре 
м већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— О 
</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да н 
 са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне  
сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је 
ер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p 
 било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толи 
 викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш м 
 а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег  
амњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и 
радом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и  
о.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p 
чно помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у 
 утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану  
 стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здрављ 
ах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше  
а би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније сед 
е да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одгов 
их радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни св 
љамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да 
ак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и  
p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови зас 
 са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — 
а ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били 
.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражил 
једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој с 
 да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни  
тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три мин 
шао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{ 
} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрз 
ћи...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по  
ко груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p> 
ном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар т 
 Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S 
м...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли  
/p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Не 
а.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер ни 
е одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што  
дно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту ос 
и, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазе 
 би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} 
клањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на  
 случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш дла 
 је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај нај 
 викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то 
.{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет до 
ључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ак 
посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соко 
 гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не  
ји никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђ 
о би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ј 
је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосм 
вала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душ 
с да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху р 
им штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{ 
 на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S 
инесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— 
 и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} 
> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на 
 <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да с 
ана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Г 
у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госп 
 до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом  
 је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пу 
ођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ј 
љука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „ 
</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо 
бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве мех 
ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах с 
у но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n= 
едног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџ 
рао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недад 
одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</ 
оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир  
е дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу 
 — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред 
Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, би 
осмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе 
 се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терет 
 па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— 
јглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као  
ј...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чу 
на ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта. 
 веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зл 
анили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Пре 
 и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо со 
покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља ката 
једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта 
чини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изг 
ам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико м 
 ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презат 
се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша по 
 Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код оч 
ру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и цел 
 је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задов 
ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилиц 
ћи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</ 
аз још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</ 
окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, н 
четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа 
 пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па н 
ој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондици 
овани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене н 
а каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био 
ну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не м 
ћеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и  
одера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ид 
ну да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и инач 
ђе у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадо 
 Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; ј 
одине; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми ј 
сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборно 
 ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да ост 
ађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити 
 јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као пе 
p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, 
едно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, 
даде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам 
> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу пр 
тко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим  
није с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао  
 свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македон 
р то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе  
 ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и 
ам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратк 
у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Зна 
> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb 
к седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара с 
а је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Иде 
 ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p>  
 зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да р 
 мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зим 
тук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затв 
> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара о 
ах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број б 
 се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служи 
о и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуство 
 мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта са 
дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} То 
ити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, је 
 кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по 
p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метну 
вог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, а 
ођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири гос 
ио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уве 
ену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p 
мицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло п 
..{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или на 
ло Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и од 
са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Мило 
гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни је 
 све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточи 
дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо  
у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хт 
p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваља 
ту, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Ку 
укао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру,  
ико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред че 
.</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом жи 
м се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, 
 (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко он 
 сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога 
 уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за врем 
се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нис 
 да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А ш 
тра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!... 
да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{ 
а здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на уче 
ислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах госпо 
 моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро  
 муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам кав 
естити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома 
77" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</ 
авали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, ка 
> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n 
представим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, пр 
имо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су оста 
истарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} 
емили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад 
а.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p>  
смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и дру 
господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како зна 
ече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у  
а и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да 
 згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да 
ања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко у 
 оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта  
 воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију  
осем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но п 
ће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас,  
прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас 
Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не б 
 ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растој 
ома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се повр 
, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина,  
лаве и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> < 
ије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде 
а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци. 
ражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време,  
ам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пу 
лео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection"  
p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна 
,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бит 
херда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и  
> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео ј 
рени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко  
ао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и 
.</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове бе 
 код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да  
 је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан пр 
р скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, 
роњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, к 
не, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу 
ко паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем  
немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— ре 
ворих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до бесни 
ва боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Н 
а пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толик 
ео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> < 
ођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, н 
 ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После о 
кључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити прек 
рата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног п 
м у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Од 
ер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} 
{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзира 
 што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш на 
 створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој засл 
сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још мл 
осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме  
шом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника п 
шчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам 
 поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — 
 О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио  
 јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам уз 
 и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из ње 
ахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е,  
 тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође праз 
уги?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p 
...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама 
!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Мо 
 причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га  
там, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина  
ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... н 
е, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али 
та...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...< 
мка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па а 
а одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не бринит 
 с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започети разговор онај што ми леж 
решка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} В 
 па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а оста 
е, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, 
<p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах са 
.</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — 
 море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу 
м...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви б 
и једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови  
<pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави... 
 узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место.. 
S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p 
ље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} 
овању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу т 
м друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p>  
у.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој бе 
Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, 
оме и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се свак 
дмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта с 
д чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n="158" /> <p>—  
трах се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена т 
 били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насм 
ојим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно и 
први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично 
други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију? 
..{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од  
олико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће зна 
 а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети 
ти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служ 
х викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али н 
г века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми х 
 n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај х 
, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у 
ањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је ста 
ринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене је 
 дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро п 
ако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре  
— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад! 
еси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p>  
<p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а- 
 ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим т 
по... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли са 
, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га На 
нина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда 
 ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте  
.{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво пр 
прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да м 
мо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; 
>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећ 
пање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — к 
с другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p 
и да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох 
депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ћ 
p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би  
ећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрест 
она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, 
е;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да нико 
зио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, вал 
каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву п 
пита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па? 
Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о  
ља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S}  
бе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... 
ујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где 
ете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</ 
мама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло  
еш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p 
упе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза ш 
 у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле 
амен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она 
се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарност 
уних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а  
...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак... 
те.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихов 
да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до  
 сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни,  
а дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече о 
изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно за 
жао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити 
отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад 
де ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, бл 
е у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кр 
а нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то пр 
очистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш  
а глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на  
се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га  
а њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Пр 
емо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми  
ихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а  
камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p>  
<p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</ 
.</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсу 
те се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи од 
упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а 
розора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потреба 
седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео ми 
дузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух ч 
исим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што 
х им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Л 
ем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра  
а за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, ко 
по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек  
>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ни 
 колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трж 
збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев во 
иша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на кој 
 боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари к 
ваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз деч 
ис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро н 
ne unit="subSection" /> <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да 
овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из  
амрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек  
ведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо  
" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу 
само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S}  
урисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујућ 
ко мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме  
с:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их  
мазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па 
и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурс 
ам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачк 
и могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како 
 мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште твр 
ијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губи 
 сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све  
шао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај  
ни, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, д 
> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добр 
 изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кас 
арнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобаси 
чисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а 
> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и мора 
 сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у  
—ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу 
атлија, удоваца, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног пр 
гао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао нај 
 год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чи 
ша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Н 
а сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога д 
о спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез 
> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>—  
ео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува,  
ему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара... 
ва не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја с 
, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Ви 
винашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти каза 
естано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство 
га учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</ 
што сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет м 
,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да,  
 Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ ули 
и...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да 
 вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у  
тавим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом 
м опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад 
дигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи 
гу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> 
зорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест са 
} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев 
е доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати! 
ата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак ил 
д поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио  
акивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упи 
 од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице 
 јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по ј 
p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих  
 њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи 
 збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стан 
 рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!.. 
мао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали п 
нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег да 
 а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакл 
пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па у 
то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гура 
о се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школ 
 су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не зн 
похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни јед 
рвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седне 
 ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче госпо 
озвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У 
љада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а ово 
 издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег ју 
 ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{ 
с нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого 
а се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака 
p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам  
ну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушк 
</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седн 
дам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пр 
 је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављен 
из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог  
 ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање  
ру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола 
 можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ак 
b n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механско 
...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механс 
 се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пека 
ста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти? 
твори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— Н 
 за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мир 
гох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружа 
муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а 
ам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш 
а ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али пол 
е-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник и 
да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео ком 
логу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!.. 
/p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмиц 
а вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} 
о једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за  
.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не зна 
ва, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нис 
 те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> 
или дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад ба 
а, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко 
есем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлук 
дарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам зате 
вимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} 
 ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватн 
 како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли с 
е ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо к 
е огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... мо 
} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распозн 
..{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.< 
кати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несре 
вели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошк 
 Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да 
дан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе с 
реко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће 
 Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без в 
мах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>П 
<pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p 
м на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S 
 је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због  
и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим 
мње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из  
S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив ис 
тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упор 
ући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А  
рам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по 
ах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, 
памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Ха 
з разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p 
 и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало 
 <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам о 
мпе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један. 
и је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важниј 
јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p>  
је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S}  
> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А  
 га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа гос 
 однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја  
је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах г 
 збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији г 
а пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера  
аши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после по 
х где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала 
а, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгуби 
рем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> 
ного па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго ра 
рднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p>  
 бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а  
. сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</ 
л са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме н 
та је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче 
о тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе  
а на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не н 
 лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат д 
једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе  
 увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта д 
аницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајк 
 ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврш 
на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао  
таше, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да 
би чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је 
жио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго 
...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити про 
ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми  
аце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беш 
p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова 
лажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од п 
ве коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, 
е десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Го 
ne unit="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону з 
срећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрел 
 unit="subSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира к 
мог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара 
аузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћ 
ај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Б 
о окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда. 
 важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет 
иближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— 
ва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран коноп 
 на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-че 
и прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећ 
ао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{ 
аље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву р 
<p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим 
.</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p 
у, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни  
у коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p>  
/p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стак 
Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p 
 за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго зво 
вући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— В 
} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и 
гу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао  
...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја 
дним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,...  
рања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако 
кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је дана 
мар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели 
рочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да 
не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p 
..</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погл 
p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше 
 неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде 
е уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништ 
ељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, 
 до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти ка 
ста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Бат 
„Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно 
врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она  
коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, 
о.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на 
да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} 
ано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — р 
ици на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач ос 
 кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад 
 хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{ 
 ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>К 
око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>И 
ом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта  
 не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове р 
 на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корба 
а мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао,  
 наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам  
им пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може  
 заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће  
мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да и 
вартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а је 
пи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> 
овао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човек 
изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео. 
могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> < 
ном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радос 
 ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни кр 
заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће и 
тите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде 
мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на па 
> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се  
 коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — св 
мегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по н 
 од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина  
ати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза 
ра и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у неб 
илац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћај 
реда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p>  
љао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се  
и да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу дол 
ам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу  
>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један јед 
ра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољу 
 још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Х 
> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ к 
/p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам 
 за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несрет 
 За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам мног 
атурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: —  
о ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па  
ан дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржава 
избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="7 
на као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један 
ми, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод па 
 из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад  
е послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога  
ко буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају  
 био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} 
е...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица  
неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође  
X.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом  
упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се закл 
 Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жа 
Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, 
</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочек 
су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској ра 
х полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према  
их дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p 
кан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим 
се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из  
ио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обрати 
>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> је 
<p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју то 
а што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим  
— говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бо 
време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хте 
 што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316 
и ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, 
Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од 
премили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти. 
.{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да 
Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Упи 
но бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати 
> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... 
дан не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Измеђ 
b n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>У 
кву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дан 
искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштв 
.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике нас 
ао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих 
врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— 
{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакости 
 /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умир 
ас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на  
ходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара  
јући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Д 
новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Гос 
</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за  
 врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" 
им било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдан 
омили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а  
 правила придржавао, остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба 
им да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут... 
једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојев 
 мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на 
давде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више о 
т (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим,  
е може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да  
признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам приз 
ан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим в 
 службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узм 
вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— 
 врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко з 
она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је б 
у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оград 
ко пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас и 
у расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једн 
 на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где 
 да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> 
<p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца 
екох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер 
а ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не 
је остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ови 
равим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајал 
 оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци ил 
мора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох д 
ога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јач 
 изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде н 
... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало нов 
рати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А  
 а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служи 
b n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој п 
ровалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је 
У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру, 
ам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело 
напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Н 
окој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан 
 крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах  
м могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедит 
и је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати на 
сет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати 
више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радос 
е, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао  
оде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а 
 се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље кро 
а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господ 
елики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, п 
хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам с 
 хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дох 
е као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{ 
сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу,  
као зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, 
его сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици ка 
ата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео 
х је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па как 
 У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и о 
ао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онак 
ове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраш 
тово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а так 
сле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p>  
 пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљав 
 прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као  
буна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи на 
 саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошт 
ди и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то  
 мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, ли 
> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим  
н плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била  
о нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код ког 
пљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег пат 
мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали крист 
ако ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докуч 
 обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нис 
читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше б 
 године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог  
мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорга 
 пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље 
 Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је 
о се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се св 
ам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам д 
огурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је засту 
ој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је прир 
вршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је сам 
...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у  
да су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, пок 
ек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворе 
 видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејств 
чно одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом п 
} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измак 
отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p 
и...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На 
ајзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> 
аче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно п 
.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, кој 
доџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</ 
ер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит 
 <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, је 
 и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно шт 
 мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — 
 што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, каж 
001_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем. 
азнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради то 
е да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>—  
орам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у р 
огу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете  
есео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам 
ас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му с 
чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досад 
,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао  
 колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, 
ве што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да  
 ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до кр 
ад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Ко 
мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре пол 
ћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не з 
ћући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> 
 појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест 
уновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p>  
 топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта. 
 а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— 
ли састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан 
ивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене доб 
 Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече до 
кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда ле 
и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> < 
равио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши рече 
удурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам 
> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али ка 
на у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за т 
пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си 
во оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, и 
ајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за 
да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и доша 
ргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позад 
, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и ј 
 чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и м 
ак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n 
/p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</ 
олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој  
 одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— 
одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>П 
сле тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, м 
спуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Та 
х беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ 
 <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога с 
био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у  
му мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г 
о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја  
гао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> 
ем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је ду 
упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наме 
се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; м 
 стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, 
вим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као 
> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим  
ати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; је 
с!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на 
За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорнич 
довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се 
т што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то  
,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се  
 на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-тр 
бе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p 
пуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђав 
оји по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину 
т паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити. 
бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џ 
да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемег 
њајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које ни 
 своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одм 
омене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет с 
зама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о рам 
не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продир 
 подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде  
ратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, брава 
рачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упути 
озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам  
земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необи 
вануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други 
тно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног жив 
p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше... 
беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n 
а искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је ј 
осматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли  
 најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем пр 
е било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време по 
тали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене остави 
 у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном  
и ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која  
/head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се 
p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда 
ом о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово 
 кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу свој 
се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...< 
S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; ја 
 <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као п 
огах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бит 
 сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостион 
са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео 
ључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рука 
г дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше... 
Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} М 
месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи 
ођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са  
пштинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жен 
оград и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцам 
а као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седа 
 до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао м 
томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица;  
 на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино 
ођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за т 
службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помаг 
ће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се 
бројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два д 
учисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела 
 онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> < 
з змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађ 
 спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један и 
 дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати  
огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да  
ад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет д 
има“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто 
 <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S}  
знати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а  
ра на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишл 
једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запи 
амог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закљ 
пи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после 
знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p>  
ном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— 
 изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рука 
упама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки  
еђу њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да  
д овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигу 
пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони  
даред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Го 
ју са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за  
це...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног ко 
у подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а бој 
 просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи  
по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више заради 
реноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај 
маћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p 
ер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи н 
вало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прост 
где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колик 
едати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси л 
...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; у 
ричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би з 
ење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, 
ћи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чуд 
p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је 
 кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> < 
, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше 
тигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p 
и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита ж 
 лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрч 
 на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја  
курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других 
зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском о 
ки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашин 
на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за 
исмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} И 
и сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као в 
елико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима 
, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинам 
лука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бе 
што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам дос 
ни прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и из 
ка...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то 
иховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колик 
ара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се б 
богом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и виде 
едајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад  
тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не брине 
е потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширо 
аци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера. 
већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нуди 
а један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпар 
онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати,  
и међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гл 
ском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али ба 
ијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окрен 
тру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, ниј 
аци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног в 
n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно  
 беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у  
 попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима: 
у).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише  
сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њив 
викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?.. 
 показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, 
танем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао  
ије било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су  
за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо 
ва сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху  
 већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: 
нда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници б 
ко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем о 
и ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде  
им изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу,  
он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам в 
рате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме глед 
њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска п 
е, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те д 
даље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш 
 испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, 
сту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде г 
ик где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — р 
зив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био д 
 ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи 
ају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ ц 
пустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично сед 
зи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити 
 Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних трид 
м па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ј 
то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми т 
} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али  
ада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега о 
, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него ову 
д изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама ш 
Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно 
д се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После  
 Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n 
 пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.< 
ам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на глав 
био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше п 
 се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држ 
ао да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госп 
дној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој  
хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Је 
, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи им 
дело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно д 
ше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подр 
ко ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах 
 кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја 
гурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по пр 
учио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можд 
 Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико бил 
ан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој 
ако беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> за 
створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу 
!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ј 
јник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни  
једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</ 
ристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо увер 
, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано 
ака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд би 
 ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих с 
ица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпо 
сто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави  
 се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о 
букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти  
руг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунар 
д ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госп 
ку и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још с 
 дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша 
ској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме  
и се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака,  
ам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланц 
ји издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а  
није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он 
 по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; 
ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју 
 сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поре 
е од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби с 
а гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њим 
ати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је с 
лажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као 
ам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p 
иво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова ду 
хати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у ко 
на упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам 
јеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светл 
Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију;  
Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Ш 
 заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Па 
нити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам  
авио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и д 
певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему 
у битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране  
екох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, 
 никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до 
сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђен 
ја; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, ис 
 било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p 
сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— К 
 радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицам 
} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</ 
на хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти 
онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од он 
бљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали оде 
их ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што с 
цмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни з 
сет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</ 
е са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који  
 угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Та 
м могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, а 
дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама посл 
 преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p 
, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не мож 
и мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’ 
ло поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311"  
p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју 
ио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О 
дно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад са 
остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало по 
ече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, 
ешим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, д 
о јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом 
м беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газда 
 такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— 
на би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрд 
против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном мара 
јући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био 
није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и 
кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажај 
амештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за ос 
и која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око м 
p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја 
ди, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опе 
Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мал 
деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се врат 
<p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађа 
разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послужива 
еле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мал 
 из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, она 
марно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је пр 
} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним но 
S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што  
едузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чи 
, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би им 
је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад н 
 само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму с 
а боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри одн 
 да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „н 
 собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели пис 
по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чи 
ања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимнази 
ли цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је  
ме каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Зн 
!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па о 
орно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p 
лили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у да 
<p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Зн 
 хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што 
стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер  
о нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијаке 
 чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,. 
лте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви  
та све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у  
 <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио. 
у могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отв 
а би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемег 
... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да 
 ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче п 
уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље 
а би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то 
о се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи? 
звикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n 
на говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док с 
евао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полега 
ве до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и  
вице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара шв 
х да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагаз 
туку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени  
 њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су  
вити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо 
Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без наме 
 мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље 
рло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би 
 старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у  
бележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би 
на, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он  
— рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се с 
овац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо н 
баку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" 
ри стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p>  
</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала  
.{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом  
ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за ин 
одне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве в 
 дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сре 
 лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ух 
 остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> 
ла киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре де 
си ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... б 
ећ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, д 
а вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, 
да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном с 
м све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико ке 
 жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— П 
иког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и  
 му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле 
 ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко ок 
х да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под  
Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао к 
ечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика в 
 ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., 
 <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетит 
а, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} В 
ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног ве 
 да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — 
кох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћ 
то би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин.. 
арму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо 
и сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети л 
андарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша  
ану, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг  
ећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>—  
ито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p 
им, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што ви 
сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подс 
жем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у 
м једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p 
<p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и друг 
их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са тор 
S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мал 
би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав ба 
рих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> 
, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И 
p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> < 
олеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да 
и последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло до 
иле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право без икак 
идиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...< 
ујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од к 
ек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{ 
 ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати при 
госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице 
 шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад у 
 а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за к 
авио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим 
сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни д 
 јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Пер 
уда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p>  
 за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе с 
Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав  
о, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,...  
обре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше о 
 разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле,  
} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг 
се која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, в 
 мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре по 
а сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по не 
 разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>—  
} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви он 
S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у 
већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јо 
ни не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да сп 
 растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око  
 један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Би 
м сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне п 
ванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p 
о нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо од 
а има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Ку 
 би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече ј 
ећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одгов 
једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја иде 
е се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одмо 
.</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p>  
цији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако см 
—да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте 
..{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пе 
а изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод про 
екрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада 
полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим г 
 — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убод 
идех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а  
пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако  
ку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом!  
еста ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло ј 
— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, 
 што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} 
на а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би м 
.{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих  
 да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.< 
тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред 
>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто прет 
 „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нек 
 промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљи 
 по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћ 
сам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, ниса 
саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола ко 
к, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се  
 почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за 
 Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа  
</p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело 
 неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрси 
а чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит г 
вају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на 
 редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је  
оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, 
омилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да 
 себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и 
 необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, 
тавио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах 
јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретн 
.</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, 
но прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p> 
— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овд 
 за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> < 
, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим  
рата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али 
ила стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била 
ем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена 
 храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живе 
 стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одр 
у, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек ш 
 нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако посту 
им, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим пр 
којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотичн 
о натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пусти 
ојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац п 
Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да м 
ава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да н 
 пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене 
ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб  
их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фин 
 својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови јед 
о чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори др 
 бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у куј 
е врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра 
 <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам з 
...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам б 
" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и ти 
аковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па пор 
 и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мен 
пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу  
прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и д 
бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и х 
што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни крив 
..</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес 
ве...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, 
рачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге  
рали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљу 
 сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на и 
 нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S}  
ти да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чи 
 човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p> 
/p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било? 
 па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Прави 
о.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, в 
 се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, ч 
.{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задово 
 не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пе 
е лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се леп 
ови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео  
приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо ј 
чи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред 
имате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи,  
.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и  
ам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без в 
о кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и 
вилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и ш 
<p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло с 
 онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да п 
е, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближ 
е знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не  
јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило о 
ље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="chapter"  
 ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те и 
тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче  
че <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук бил 
м, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не  
ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужи 
ам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ниш 
као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче к 
ехана је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за с 
осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити. 
знавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено о 
 Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ с 
 n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S}  
их али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше  
ао путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако ј 
/p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао 
па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад с 
тила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{ 
, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се поми 
 сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Је 
 устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам т 
у један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи рас 
д зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано  
руго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако ов 
и као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху ду 
ој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећ 
а...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оно 
неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из  
еограђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пош 
е кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</ 
е махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици у 
 унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Пер 
Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па в 
 доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима  
 дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали,  
 кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па  
о!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и 
ша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам мо 
ашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу ни 
оро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан 
е би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пан 
 могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближ 
а месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испру 
 потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису 
де.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико  
 је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSection" /> 
дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је 
а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина  
а поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих,  
 боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну 
херда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а  
ла зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потр 
шених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак  
на баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном о 
уга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У 
b n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газ 
е врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој а 
зда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и п 
бу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорган 
ућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> 
о узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин иш 
 уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p> 
озор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуг 
о пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отво 
ћу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Х 
/p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што ј 
 Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет годи 
киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, т 
батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатељ 
 кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице  
страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем бли 
ад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пол 
с у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је 
није рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да л 
ограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, ша 
ужити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало  
пи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с то 
ила ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и љ 
нуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... мор 
ислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово од 
ељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам м 
миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле в 
нуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: бе 
и док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас  
о где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p 
су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би прот 
 поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тр 
 шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се мог 
а, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена  
на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногам 
де са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не 
 вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђ 
даше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> < 
 надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрско 
/p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада  
пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања  
као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви гр 
 степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме  
 мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> < 
осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви ж 
отпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какв 
а“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један  
> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуж 
ам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим  
едино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> < 
— кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ам 
а Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — 
 <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="178"  
ено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и 
њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ 
} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да од 
м је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{ 
нате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па ј 
 ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио.. 
ле четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“... 
 сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p 
ице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет м 
и се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба о 
сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене 
канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска ку 
 било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све ужи 
</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Зад 
ошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељава 
не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из  
спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака н 
едећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматр 
S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју ш 
ом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки изв 
, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S}  
_C11"> <head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао 
S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} 
рећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удо 
ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба 
веку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у н 
ене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.< 
рославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшир 
патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни 
ретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, 
ваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле 
ћу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмо 
ати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој м 
ину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим 
ећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изаз 
ва никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта м 
вац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши. 
упа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала  
/p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи  
не затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућ 
у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су пла 
ана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> < 
один Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам  
 му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодр 
Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{ 
ше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући 
 мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвал 
ово се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих  
елу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад 
дног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћу 
а сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погл 
сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био између први 
у нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре  
ем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две г 
 не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина ј 
те и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патрол 
 па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао иск 
ите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то ле 
 нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Ш 
стараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, —  
спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не з 
газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све ра 
ици...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине  
а ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је 
>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S}  
орак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево 
м и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} К 
о сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е ха 
је због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо сла 
ам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече н 
олитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очита 
и, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњ 
и бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, 
ли код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на 
ати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију 
а нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упит 
е и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>—  
мо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> < 
 у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе 
гло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, прав 
, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p 
 је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ћ 
 другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем  
ђати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла н 
 <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак  
Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са  
 хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој шк 
ндила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше д 
} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, пр 
 опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, 
у са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: 
ознавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали ка 
завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па т 
белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад ме 
жна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са 
 гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече вр 
заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да пр 
риближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могл 
 све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о 
 додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је ч 
а и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се т 
лицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној 
>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о  
 и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар  
 се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у 
са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме пси 
то сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарн 
јску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам прола 
е никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свег 
<p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопо 
нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит 
не, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде 
и, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали с 
клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитко 
убим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече 
иних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском двори 
огласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да  
ви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам  
 био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, н 
), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и 
трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи н 
е, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где о 
/p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— 
 дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни је 
чем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к сво 
а бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно поче 
!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта  
о ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па  
 треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Д 
арантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе 
м где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n=" 
дух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не зна 
on" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мисл 
ла узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас б 
 не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога с 
p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, 
вану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо та 
скварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научи 
у као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време,  
еб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш м 
 изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прог 
јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око о 
 пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста  
павао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је  
ли узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору т 
 вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене  
њу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са  
о ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се доса 
ше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} 
S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, 
им га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног  
на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом ниса 
јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало ско 
р ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео ко 
задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај  
 на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лицем на С 
као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У бол 
анредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би г 
дини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се 
плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била  
и? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се с 
Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умр 
а молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре чети 
>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су 
ошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно  
земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>—  
но; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар ос 
 предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну ст 
 сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у раз 
 позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети. 
омила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог  
пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имам 
 очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам  
 из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је  
> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем му 
или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те 
ераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и  
е за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> 
кох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да  
било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене 
ривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви 
рав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме мог 
газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола ов 
дила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, а 
м на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало т 
ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... < 
} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време ст 
 из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназиј 
е поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!. 
то добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи 
е одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вра 
p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу 
ам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</ 
а овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш т 
ађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себ 
е извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само н 
ш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он уве 
 а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како  
од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод је 
никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо  
 непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, пос 
но чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек 
наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се 
а, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод  
те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и  
 с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао,  
дадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гол 
“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развиј 
... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S 
био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би  
у узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да з 
нске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се л 
бојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одма 
, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну 
им, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред  
 метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: дв 
је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бада 
лазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећ 
 и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и п 
кох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за  
обу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и не 
а и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана прет 
врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p 
код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у 
 рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га ви 
чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није  
 у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb  
де, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми бил 
Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до 
ријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао 
руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора? 
pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта  
 убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас  
..</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и 
 једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а д 
>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не  
су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на 
е докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џеп 
а га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, 
/p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до с 
ре, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се н 
м и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смеј 
 школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит 
 с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, т 
истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узел 
радим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео  
огао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отворе 
 да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да ви 
рио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка 
е сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Д 
 не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети 
 та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти 
их један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично з 
 било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да  
атера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред  
господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p>  
леко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико с 
ђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније крен 
ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, т 
 јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на  
 што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>О 
p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири годин 
погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — настави 
 сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо  
е) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутр 
>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме врем 
и као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш  
 празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити шт 
{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удес 
 се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — реч 
е и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се  
...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли  
ставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да  
 у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред ог 
м се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру  
е не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, б 
 досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је  
ео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу 
дем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени ј 
исару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем  
ити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо ј 
але није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За  
о платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</ 
убицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље 
 али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.< 
а истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпириту 
нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се 
анцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео мол 
 кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} 
сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију 
 Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку од 
Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, н 
угу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p 
p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакој 
животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да 
 слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} С 
али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија  
имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се с 
ори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја би 
 у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља  
и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди 
ји дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија,  
вих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђакониј 
реба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поре 
а!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је б 
ату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин п 
...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 2 
} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке 
.</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима! 
 веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео р 
ид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продр 
м динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да с 
<p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који 
лчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она ме 
кле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p 
што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцк 
запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнут 
 месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте м 
е пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обр 
е оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — п 
p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко,  
лишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Ла 
адох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта 
дног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски јези 
ем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осус 
реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone un 
 сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, по 
ог путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао д 
а томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па  
да сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,.. 
.</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви 
о нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као шк 
I у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упи 
а улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела 
раво одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за во 
пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег  
n" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распусти 
> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта  
ечи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџиј 
а идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најз 
било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по за 
 готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принуд 
није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, к 
S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе м 
орбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођ 
кружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто м 
а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао  
е,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p 
 лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођи 
мо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог д 
Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мен 
овољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којо 
било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ пут 
о смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана,  
е,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све до 
јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад 
/p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом 
у.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече  
 госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој  
скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово до 
уку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за  
а цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити,  
 у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,. 
бих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао 
а пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> < 
, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам 
дговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан 
, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а 
а Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече м 
ту опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку п 
 ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па ку 
 није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре! 
 посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђе 
некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са ш 
ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А г 
рајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне мет 
икну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме  
треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не м 
 </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, д 
 година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит. 
елцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у  
од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болн 
 је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и  
сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стома 
>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господи 
 нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну ше 
 Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах дове 
ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се н 
а нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла вид 
а предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим с 
вала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— 
огох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше у 
астави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> има 
p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— 
к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је ст 
ремро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем но 
S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} 
снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла  
 сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми  
ш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну пр 
 сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек  
ти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата  
зумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо  
нас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора 
 се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само прилик 
је имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванре 
 ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштова 
у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици 
уги нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p 
 приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком мес 
 капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше 
дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> < 
јка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је 
} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак 
ти јасно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на 
не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па 
учења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, т 
ико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора. 
 што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је мн 
мађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље  
сали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и 
>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да цени 
, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена 
ис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говор 
та они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један  
ицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и о 
у глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља 
р, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао ра 
 сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писа 
b n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у меха 
о што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и  
Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>—  
ећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— 
ци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших  
м у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се 
непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</ 
а се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је 
паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне  
раво код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, 
 рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у д 
оћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га  
hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p>  
аме запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало  
 јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торл 
то је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и  
тима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно 
ед врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме у 
>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни прот 
 школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашн 
а је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васп 
 ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.< 
едан чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је  
сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђо 
о и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси н 
та брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију 
 оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па 
 мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хл 
р непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и 
ењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>С 
 Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — ви 
ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па с 
Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> < 
богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав нов 
92" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре 
ки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — о 
како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја  
лахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад 
 не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци  
е од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих 
ни није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало и 
да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у ру 
к?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код г 
ајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и 
тању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онд 
де, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био 
читељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни  
ршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме 
ин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одр 
 право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог ви 
 само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет  
Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у ка 
 хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог ни 
...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напус 
it="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а  
 на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочит 
 четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је з 
к изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, 
а; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба  
и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам  
 ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако ј 
хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто  
 па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо 
ео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника им 
слушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и п 
 ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, 
та ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се вози 
ко пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> 
е да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим ства 
ажју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, < 
 Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па ист 
 сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем  
амо кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“... 
које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чист 
те спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се  
мадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само 
 не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене. 
 али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шт 
" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата  
е извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смеја 
колска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуст 
а ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу 
раховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем о 
...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме,  
едно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрч 
p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ур 
па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у  
чење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а  
оје пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој  
у били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{ 
но рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парч 
 <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична по 
<p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи 
ра осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на 
 <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног 
ао слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју  
ан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, зб 
ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Си 
.</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> 
 до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, п 
гао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, т 
 два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један гр 
ише Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слуте 
...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује.. 
били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни п 
S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном  
 знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећ 
ре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једн 
, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још  
огао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Ми 
у колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи пор 
ам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад ч 
(који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је м 
>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао  
путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба 
нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из виног 
 а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торб 
 тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци 
мом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за ови 
атио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда м 
p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оц 
 школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући 
 се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, 
тражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у к 
ти.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да  
ћи ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто  
злеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жанда 
...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет н 
пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем 
вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, п 
завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p 
о тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Нај 
о не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.< 
 једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, 
<p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракиј 
као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што сам  
а па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на 
ио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам мар 
ату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онак 
и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам 
 у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окус 
да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је 
ћени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег 
сила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке ј 
 два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави и 
...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица н 
 <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да 
је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не 
нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава 
Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гле 
ма света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо см 
најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.< 
ије го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо ка 
треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ст 
рата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као 
мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам 
во његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који  
 повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам дина 
а устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пош 
терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох 
вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! 
54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натр 
 потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога  
етета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети,  
сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И т 
звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвор 
у, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p>  
кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Но 
..</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна је 
 па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити 
S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуб 
није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу ш 
 се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто с 
</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за  
Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити  
ако ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо ни 
испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петна 
убица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p>  
па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чиј 
чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме о 
ан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се ов 
дајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши о 
еобразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам  
свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до  
к и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готов 
.{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслу 
ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а не 
 пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кућ 
 по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек б 
.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> 
Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменим 
ма; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али  
 ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад од 
неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, —  
 <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да 
но, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, 
, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска вр 
воме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам б 
онашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} 
рат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груб 
н, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> < 
ну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отво 
 ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за  
и другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним к 
иђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> к 
245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме  
у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није 
</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђ 
 од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; ниса 
о исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити 
граду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.< 
<p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав  
ига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим 
у...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код на 
ед каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унес 
е долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="1 
 <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — оп 
ш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и  
шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, 
х да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив  
случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за 
ко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> 
, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам н 
. а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задрж 
тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!. 
умео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд т 
мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао зад 
<p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо ус 
>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола 
 потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби ка 
 да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и сим 
а легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по не 
ле куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици 
 који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати с 
добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми  
крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...< 
Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?< 
а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Пред 
ра, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови  
p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — реч 
де једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и н 
и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави;  
то не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево  
тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — од 
дговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак 
гова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити 
екох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у мест 
ам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p> 
 голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим  
 варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако 
то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.< 
споји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ  
еш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...< 
е иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се 
аха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, сва 
а ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго,  
!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у п 
лободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не п 
и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема р 
ко мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још не 
и се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се дес 
p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогне 
>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет в 
 били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ст 
ко сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам оста 
г бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Мо 
о на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други,  
јих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања 
пустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,...  
ве и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. < 
сило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим  
ти; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и  
 Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а с 
десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало д 
гој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла  
 на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учи 
ре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде! 
и момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не 
 могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који  
рлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди 
о школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.< 
 хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</h 
..{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Ми 
на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са к 
оликој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили че 
ле добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двори 
почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме  
 псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако 
 шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један 
— не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш с 
ам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво 
га и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да и 
шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио 
</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли  
. знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p 
е; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би саврше 
да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту  
ео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да  
е овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</ 
П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек ук 
а сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде ц 
сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени  
 ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом бр 
м у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па  
ме у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи 
{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; 
 школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} На 
анас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако 
 беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она ј 
 ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље  
 бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спав 
спод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам мога 
 али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресај 
..</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је до 
а хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа м 
ужим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, —  
ито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже т 
ка дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу. 
у. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што  
 спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— 
 се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне св 
аци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>—  
, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјур 
кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Д 
како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као 
 ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дот 
бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учи 
p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почне 
мо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав 
та.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући д 
врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где 
ај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — 
едајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из  
ијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је 
 прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати 
 устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила  
дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</ 
ећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, госпо 
ност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’ва 
е, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла 
ач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на ме 
ћан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекар 
 <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине д 
ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а с 
смо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред 
ам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако  
 гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чи 
у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћено 
је...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, ј 
 биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовоља 
> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан  
 себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте  
цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђ 
его ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме 
...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно сп 
 чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове  
..</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се  
> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...</p> <p>— 
 у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n=" 
дан тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост безд 
ам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београд 
ем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> < 
> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце  
ад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да 
тиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако п 
риш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не че 
да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — мо 
— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> ка 
ње...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> 
ем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у ј 
ико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{ 
.. само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S}  
 батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет кор 
огните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је треште 
 ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав бл 
аше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са циг 
 Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p 
аде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам глед 
не; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе ра 
ме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора 
пусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „ 
>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> < 
продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb n="24" 
ад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, живо 
ам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на  
а сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да м 
<p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p 
вде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? 
т, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче 
знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог  
“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да п 
</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, н 
а све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да исп 
 „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече  
{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаш 
 тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку кој 
није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је  
олико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у друг 
у на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече м 
че Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђ 
 него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наград 
газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — ла 
 за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да т 
луживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p 
.{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.< 
за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш 
а, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја од 
ама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> 
дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S}  
>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нис 
 шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толи 
дан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није  
ам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола 
врт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан 
е и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно св 
— одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није треб 
атког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше  
зети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се н 
тео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад има 
м...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А 
и пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то,  
чно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо си 
а слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозр 
спођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да 
о!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у ње 
 <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!.... 
 избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту 
г које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Ада 
..{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо,  
ј улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} За 
вучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умрш 
залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пу 
..</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да 
пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, п 
 су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока пон 
јући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племен 
, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је  
токол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фани 
еците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре  
у долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до  
 на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога ј 
а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’ 
рде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па с 
траг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме  
p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео 
пштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колик 
 слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} 
 срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нек 
ој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим другови 
 куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из 
 што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на но 
а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p 
/p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као 
 га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосм 
>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прек 
ру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући  
/p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а 
и књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у тор 
морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калеме 
 је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него но 
сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он 
е било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћис 
у, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимај 
, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госп 
p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим ва 
ао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосм 
 чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да г 
едан после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговори 
у мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а н 
и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а  
 прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,. 
ући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— И 
ђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њи 
зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а 
днети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... 
е је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: 
аквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше 
ином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења 
еба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати 
.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — о 
 потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p 
ад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S}  
ти, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О т 
 путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти 
е те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је шко 
пију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у дворишт 
лџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматра 
ромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>—  
пим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S 
ко тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p>  
— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сирома 
лестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљи 
 глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао  
е забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— 
ђете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p 
коли није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао с 
и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад 
ући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам,  
свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" / 
тиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, ко 
рије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што  
делење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне с 
дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати,  
ем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и  
ечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито 
<p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола,  
Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти,  
би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило но 
а писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S}  
ом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му 
 кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније 
јзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њо 
напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој 
в поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... 
а читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад 
ђа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратк 
S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} 
динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S}  
оје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама ниј 
ти...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћ 
p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за 
— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— П 
ару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од  
 ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем г 
 човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упред 
 деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито к 
ом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене  
сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, на 
мо за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам но 
 улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се  
Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми д 
<p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</ 
 <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао до 
утим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док  
а од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако 
, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше 
 динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових љу 
н друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у ру 
назију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са г.  
 баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме 
имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама 
ао дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме 
а ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онд 
х и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к м 
 храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, он 
 ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђа 
да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рек 
.. читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се мо 
и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, 
 и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а  
ој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, с 
p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се. 
упу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутр 
милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне т 
 свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.< 
оћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, ш 
адох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но 
њу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад 
и час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како  
па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Па 
ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица  
по време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Би 
већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од 
Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаш 
е то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино,  
 Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год  
 Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса.. 
продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... 
за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и виде 
колу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари б 
 не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није ск 
а ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> г 
на...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је 
та.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће  
 у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> 
ља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улиц 
стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће  
местити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри  
ца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — р 
њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Н 
-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој 
ре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло 
г смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него св 
да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин 
и за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео гл 
кројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, д 
е, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> 
ла вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Због 
еца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још ј 
е!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста  
д узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа п 
е тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, г 
трајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што 
пођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца  
 табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који с 
гу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, мо 
 пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бада 
 где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други! 
 мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то м 
жите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и 
.. морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p> 
припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгоре 
вала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без с 
а се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код  
S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> 
етињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо 
шини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нароч 
пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p>  
к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој бли 
и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S 
 најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из з 
зујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ при 
 помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми  
авнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као  
 се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам  
ви џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат н 
ле гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемег 
ог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и при 
/p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми 
надила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и ме 
<p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> < 
до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и веже 
p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по 
ilestone unit="subSection" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу с 
ме је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опаса 
...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по мо 
аче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само 
!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозор 
логих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с 
удите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и о 
ами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и 
кох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га с 
лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, 
>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа 
 и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ  
аво кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по 
им комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим 
говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је 
њале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легн 
а...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном ру 
> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врат 
воје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, збо 
 и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milestone unit="subSectio 
упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам  
рак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или  
а ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пут 
анпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут и 
уно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могл 
мео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме  
Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> п 
јоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се опра 
з кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да  
p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гос 
<p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тич 
ва прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко с 
 за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да  
ору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би  
... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то н 
мам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио  
>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ић 
— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред то 
ак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који 
S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо са 
је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било ј 
авима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Је 
ила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до кућ 
јала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} М 
х удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме мес 
осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо 
ени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријућ 
.{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чу 
део...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најз 
огом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и осло 
сан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборав 
 у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбу 
ио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, 
лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва са 
нење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, п 
да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од 
ико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње врем 
д је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и 
ајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудим 
хти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нит 
 она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и с 
и наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?! 
>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— Од када?</p> <p> 
мамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а 
еђутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам за 
јно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, 
е ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме н 
S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети! 
а последње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из  
мала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д 
} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се прост 
а Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвен 
p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на ба 
, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повик 
, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Т 
и, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није с 
аче јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни 
мо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алекси 
веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сах 
ти у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто  
би лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију  
мо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском у 
сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господ 
мнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="2 
з онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибљ 
довољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом за 
..{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који  
— мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> < 
 хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благ 
ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — реч 
> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— 
<p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што 
аш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.< 
е у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја ни 
 се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господи 
г хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чини 
ојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је та 
поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да вид 
 и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује 
на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом  
>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на зем 
ше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрест 
ало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била г 
 нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта 
 отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све  
е месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра  
Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да  
ер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао. 
радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се 
тао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је  
ледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жен 
лио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто с 
>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други ч 
дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тра 
ио сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће сок 
еговим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто с 
рце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад  
и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше  
ари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по б 
радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиром 
 да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља,  
а, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодуш 
жујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сме 
ше?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем 
 ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и  
ресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хт 
} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог к 
осио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица к 
 је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветн 
За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког друго 
нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Наш 
 — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— 
 не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испро 
а за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувај 
а,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, —  
о женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми с 
баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који  
она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не су 
имајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим пра 
целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као руб 
о?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си с 
.</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка  
у собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соб 
закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави с 
х га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго о 
ућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра 
рили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме углед 
ључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек д 
="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања 
ам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> 
прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати  
 цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали  
дружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину,  
— рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... —  
 се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као дом 
коме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рук 
ивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад т 
ндарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, ул 
г сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> 
е чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам 
а, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, п 
е непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p 
учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих  
веком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, 
покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она боле 
..{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа  
у јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У 
.. ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код 
 дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја 
велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да 
је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па са 
вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекид 
— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у 
а ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали 
(!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био 
пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на м 
колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те 
, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред т 
ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с  
алфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — реко 
...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног 
ам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послужив 
ишта не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да 
 с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио 
свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног 
p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Ми 
 ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казал 
ела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масн 
 стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим пу 
ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела сне 
 спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они 
 имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче  
д треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник 
боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живе 
а...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, к 
та лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад ј 
, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта 
овори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писат 
.. улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и  
да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>—  
стати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.< 
и као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно,  
дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газд 
пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам го 
сподин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне п 
дарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама. 
о и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господа 
</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Н 
 док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам 
збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомо 
кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш  
ко, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо  
еру:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, м 
>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше про 
навао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у т 
ш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У ово 
 се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом з 
 лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим у 
нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице 
осле два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излаз 
 беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз  
Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој пр 
 октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било д 
ењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и мн 
ргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корак 
етвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одмор 
ио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим т 
али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада бел 
страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми  
говорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он зад 
љивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто г 
ви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче при 
/p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече о 
, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> 
е чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо. 
"241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме  
и, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — 
и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> 
 десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мно 
 — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} При 
нуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре  
Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну ј 
ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до 
спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, 
набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде,  
тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја б 
зденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим друго 
што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — р 
еш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и 
в, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири 
р да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је д 
ју, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако 
м појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а ост 
 хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се 
омуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?! 
едном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. 
 рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</ 
к, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у леди 
, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта 
 Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не к 
ј, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198"  
 — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста  
 па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје ве 
а са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одгово 
ви, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем  
 — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу 
 Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канц 
а све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој 
..{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за с 
.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без ду 
тери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђа 
ра спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше 
м...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</ 
еби да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори пр 
 кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадос 
е било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p>  
 више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио 
ар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору тр 
скочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо 
p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља 
ри динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа чет 
/> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> < 
да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога 
 игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и с 
 тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви и 
м је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба б 
то шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво 
се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у  
мо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред 
 знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми по 
упили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на  
је данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их в 
ео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... 
адовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта има 
-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку 
 — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га 
је био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем  
ем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нес 
а — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љу 
екати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на  
улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па и 
 се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па какв 
опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници ба 
иште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S}  
е и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за ј 
 клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам с 
и прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{ 
им друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S}  
усти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се  
да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не б 
 тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за  
ако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи д 
ас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Ч 
Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити  
<p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео  
сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или стр 
пуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у 
њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пу 
ајвеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, 
 које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Про 
p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хра 
ве душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадо 
тани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да  
ти споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код 
м гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу 
ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати 
{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у 
— опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — 
само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу 
вај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Ц 
 вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу 
ам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћ 
цу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, одн 
шту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет прес 
чито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро 
екох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>—  
 похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Бо 
м вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити 
 наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вече 
ме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и 
 се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном реч 
 n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао гд 
тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а са 
<p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} 
и, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала соб 
грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта н 
 су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га 
!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ев 
цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искоч 
се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод н 
 <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одго 
ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори жив 
венио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он ски 
— викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" 
е он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шт 
 и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их  
 рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам  
ад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејству 
тајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се поја 
ока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обриј 
а је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазит 
, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бро 
м морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај 
рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми  
 се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Расте 
дем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у шко 
акост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Шко 
уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где 
о ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да  
ођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није  
оз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у ист 
роша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — 
но понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива 
ека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није 
 јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p 
а тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се заброј 
..</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам б 
 почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у 
 узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет 
— да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у 
мад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комад 
омилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— 
— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново свак 
еле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — 
.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>—  
!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један  
ам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спава 
: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање 
још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори н 
утим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није бил 
о би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то исел 
..{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане 
ве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки свој 
е да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нис 
лета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</ 
 мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одав 
д гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би 
, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете т 
рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар м 
ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништ 
м цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из ш 
три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176 
хтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зев 
 — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је  
а ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p 
па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш 
S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по цел 
И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, гд 
ах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госп 
ирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у поте 
јем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</ 
 нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан,  
..{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета 
она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и ис 
 собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време  
 <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и  
 Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дв 
 провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва дост 
ко да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је там 
Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они с 
 пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако муч 
и за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне  
аиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, —  
пам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S}  
 сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест,  
 па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер с 
 Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала 
До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обичн 
а ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и 
те Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, шт 
!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вешти 
 и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од к 
 беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и 
томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог 
е воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ  
најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше  
га; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад  
ки празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате? 
ју зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар ужив 
ћан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не 
 бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S 
и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута  
ам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p 
после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те д 
се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух г 
, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па  
S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге н 
уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, 
сти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда так 
 <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар 
послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојиц 
 ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније полож 
ажи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски за 
одине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољуб 
?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је  
pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село  
 за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p 
о мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и к 
вање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера 
 да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви 
а врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име? 
а вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и  
е, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је 
 Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш  
 То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да бу 
 честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Бо 
а те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика. 
дморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна 
ох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p> 
а кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите? 
ати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <p 
 тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и п 
Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту... 
{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукави 
. баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p> 
и у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пи 
 поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?< 
о...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим 
ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или  
-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога ко 
ди господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине,  
е о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав ме 
 На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље 
нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру ра 
а видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али з 
 се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немо 
— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</ 
претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од  
шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја  
д Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он  
 задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни  
Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да 
путисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано 
ох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем  
под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а  
ло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отвори 
 баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у се 
 као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она 
ачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола са 
ад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам  
еби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штен 
вамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!... 
— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си 
шти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какв 
професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме 
S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобра 
је и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за  
ћа, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и д 
те уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{ 
чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које  
воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу 
I" /> <div type="titlepage"> <p>Рад.{S} В. Тутуновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</ 
ђем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрају 
</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p 
<pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крај 
ате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобр 
 ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, з 
пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта 
 <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у шк 
а сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био же 
ше па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га  
>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете  
ине, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који  
 и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова прави 
ћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</ 
 рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</ 
на посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чек 
p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p 
а.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај 
pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо мој 
VII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на 
а се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништ 
чају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, м 
едам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p> 
а, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па  
ек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоће 
ео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједит 
 лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати.. 
их стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога 
што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се  
 онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол;  
је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на је 
 па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па  
ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p 
 затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно 
ћи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на п 
ђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а сваком 
гнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну и 
 дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам при 
 ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употре 
римицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да 
би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднул 
чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— 
е ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека до 
одни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези о 
 своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја им 
о! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема,  
 друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздан 
р правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по мана 
иру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о с 
ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>—  
 морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те ч 
 заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљ 
/p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе 
ад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома 
лу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> < 
 се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих  
 паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, —  
лужио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да 
азумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p 
.{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да вл 
е будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме 
ампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам 
ла; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља доб 
им, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спу 
азим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како  
су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не  
... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га 
та!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам  
а испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице ни 
тавим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим  
 ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S 
тавим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан 
говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.< 
 били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — пр 
раћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — 
томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у јед 
</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали з 
 свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p 
рање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и н 
— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чич 
кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Ка 
исам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би јо 
а прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод по 
 осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седе 
и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом о 
 своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, 
ова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би  
ку.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво  
исати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад 
вате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...< 
о?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих не 
 Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако  
се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми пе 
 не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у  
било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p> 
 јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима 
<p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p 
>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — р 
<pb n="290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је в 
ебе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! 
а и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <mileston 
у крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распозн 
тати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пази 
p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</ 
вор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни 
 ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану д 
ахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо з 
сток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну 
баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда  
зговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина  
{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув он 
сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с мл 
чнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“. 
Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> < 
тупише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куд 
смо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и 
е волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће 
сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — ил 
азред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да уч 
док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица  
ра сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прв 
 ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене 
го шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у виногра 
 била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш ко 
</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да  
обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек...  
аву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полу 
 добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз 
остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе 
у послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, 
ан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бр 
му па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руко 
е новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда о 
 је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име н 
ан глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> < 
да шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изиша 
ито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну: 
pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што моли 
>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ип 
сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја 
 ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?! 
 она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осм 
сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимај 
...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужнос 
ш:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и м 
е у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох 
!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>—  
д, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће 
то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни 
 радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— Т 
о дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се п 
а треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p>  
ем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и  
 — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у ру 
 које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пош 
а и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... о 
арицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако ј 
 — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јест 
непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— 
а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?< 
 нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше  
ам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овд 
несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се о 
мојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — р 
вој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је н 
пу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Б 
виках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре  
штаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остал 
а сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>П 
меш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити пр 
 кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то ш 
ило?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па по 
е ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам нов 
, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро, 
о ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — ре 
о и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — ре 
ободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! 
и остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сва 
д збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> < 
богом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо из 
а га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући вра 
страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече г 
казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо ско 
ао магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а ва 
е, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по че 
и,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па б 
</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У том 
ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и поша 
те требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их  
њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е 
.. будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише. 
х дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо  
 нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нис 
ачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте  
ао бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не  
м вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показ 
ставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p> 
.</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, 
ићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стој 
 са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао 
е задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у  
те ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p 
им вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај 
оћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменит 
Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — 
асмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— 
 и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, п 
да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брз 
!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> 
p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет пр 
е могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много.. 
 овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>П 
не.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и 
— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за ск 
од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен 
}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Пан 
 ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не  
лужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох 
рочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио 
ам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто ни 
е ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p> 
станак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то д 
.{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је н 
икад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар 
 рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам рево 
p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би 
тао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бо 
p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашн 
Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> < 
:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је н 
мом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили  
 n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати 
а кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте п 
аре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сир 
Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени  
и!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу  
="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је 
мао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване дру 
ри врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита предс 
ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни не 
>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред сто 
 страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу глас 
 отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад 
>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p 
 год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из  
викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас 
о пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загр 
рећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипр 
 убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и не 
војни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обуче 
<p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није ш 
ће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда  
и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу д 
 руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је за 
вори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако  
дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем о 
опаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не 
вовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светл 
:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији,  
сам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Мах 
ра од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руц 
з винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдс 
им вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p 
.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља. 
сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен 
м и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто 
м од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара 
т дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мор 
о самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи  
 био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо  
} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао 
ше поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да  
то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, та 
ао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци  
е суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,. 
 Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ј 
када пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем  
олнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га пр 
S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улиц 
о да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остав 
а разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне.. 
це, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволит 
ећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb 
те за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чини 
Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији д 
ити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли  
 сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да  
о, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од с 
чурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора  
рати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад  
ите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они м 
> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био дру 
овратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим 
мо да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је пр 
ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, 
о тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Шта 
ка се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти  
а, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... 
..</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра 
ре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хри 
 на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја с 
 тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрза 
n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да н 
 један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!... 
м кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео  
ју да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да  
 не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте м 
удма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви 
 околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви с 
вим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испр 
за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p 
ући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</ 
а како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!. 
гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Призна 
ларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. 
Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>—  
аво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваља 
м вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три с 
 дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледа 
 — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опе 
p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га г 
{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни б 
 ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се  
пита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p 
ја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ам 
{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ н 
рсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме 
е да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па 
 сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отво 
с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се  
ти друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки  
ецо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{ 
ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, мол 
</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да  
ба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p>  
олим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим,  
> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти < 
 вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене за 
Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p 
рног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и 
 одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати  
</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензио 
а онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— 
бити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја 
аче ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је вели 
о кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> < 
Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим о 
а догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте г 
..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Ми 
 свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толики 
уж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па пол 
 — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији  
, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћем 
х одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како б 
нем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власт 
одера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напо 
p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на ст 
p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко от 
госмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му 
 да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах 
ост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Р 
 видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред ум 
 за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме н 
е ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Бе 
а био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>—  
е се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — шт 
директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ о 
а речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авал 
p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљује 
пођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — 
ићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ с 
ио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти 
иција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изглед 
Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— В 
ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи 
 једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче м 
...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно 
титу калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> 
ер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан п 
о! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења 
га стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, —  
та један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p 
де... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, 
и, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог 
ед старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,. 
вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, ра 
сам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</ 
 ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја каже 
, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где  
жем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упи 
о то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је на 
ештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300 
 Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме 
p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... 
да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину 
оћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се  
вде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> 
у празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223 
За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Дво 
p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је 
да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари у 
носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p> 
ом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> < 
нење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валериј 
ас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника ра 
ма подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</ 
>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко врем 
..</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му каза 
ем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару к 
ђам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канаб 
де никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p>  
о дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да ид 
ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима слав 
на да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са своји 
лучај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на  
еле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово  
 врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи б 
плоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешн 
ду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире 
м, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид 
аседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко  
 кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиш 
 за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, н 
х гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, 
 молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред с 
ом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p 
 Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ  
ече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом 
а се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га пок 
не прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све пр 
 год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, ал 
ло да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Ш 
једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се  
сача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да  
— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити не 
 пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није т 
панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да  
с — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то  
морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело  
 кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Н 
а у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} 
ли сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — п 
p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> < 
 Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега би 
 час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, буди 
ва Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} А 
сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мисли 
>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немар 
осподину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам  
ријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’в 
то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац н 
/p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако 
 не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвој 
 веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хла 
те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја са 
 дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић је 
метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за  
дну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S 
јзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не и 
 и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" 
ави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам 
ча лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо  
ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заис 
ну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу,  
..{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а кап 
ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења 
оћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испун 
 страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде,  
ао, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао ко 
мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била оп 
/p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Раз 
<p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са  
д саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани теш 
лађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло п 
ло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за 
p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</ 
инцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је с 
 руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређен 
2" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћа 
>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да нагр 
офесор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом по 
.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да  
баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Ми 
 за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не 
ли!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p 
е ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упита 
онији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило, 
{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, об 
кривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам  
ише приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола  
и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је 
S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле по 
ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паме 
соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p 
{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да ово 
спођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку 
и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена п 
 смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} К 
сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими  
 у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" /> прозор ко 
леда та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је ка 
судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - т 
мокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајн 
ину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не  
 сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу  
...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S 
едног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу в 
отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не 
е оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У то 
жим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме д 
еразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем п 
 добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— А 
д дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле п 
{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</ 
 Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> < 
рате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас 
мо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бел 
м знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на  
а корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се 
нила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 к 
ледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на 
ах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у  
а којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> < 
мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исце 
>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути 
ићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погле 
д кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био де 
 их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — п 
подина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долаза 
у страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посм 
ер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршет 
као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге,  
 у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке 
е двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи... 
и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопц 
ко и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у среб 
заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb  
<pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, 
е да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из кола  
баци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацен 
Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Ох 
 отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад н 
о отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше 
к се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша поме 
сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем 
жао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S}  
а механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко не 
у; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, који му висаше о левом к 
иметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у 
, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И за 
уварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „пла 
ном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи саче 
м трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше  
ле.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сах 
огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вра 
 поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме пог 
/p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби че 
b n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога б 
е именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који 
ре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, 
 изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном к 
ку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чег 
 куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <p 
ило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам леж 
— рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p>  
 на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда 
 његовог лица показиваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и н 
о наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба  
ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим  
неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упи 
ијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо 
сто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја дв 
 јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и  
нога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја зн 
 пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго ми 
угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже —  
о је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара,  
p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили 
 писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све вре 
ласт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас про 
 па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два кор 
— да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, 
 онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p>  
се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га м 
ду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опе 
овали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> < 
(ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p>  
/p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да ви 
 <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>—  
,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и се 
в више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гут 
 тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм д 
сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку  
ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво 
потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!. 
да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје н 
а може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p> 
и новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за  
ру, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са 
ви га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p 
ћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} 
 ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послуж 
ћи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави 
, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме  
би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и прора 
о обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде обл 
p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз пл 
да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам 
ше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга и 
 знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само  
гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не  
...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија 
у колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе  
а што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У  
 врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута д 
ако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног о 
нара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кр 
ви Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати т 
иво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближ 
ти шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговор 
уставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад  
беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу  
.{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми  
м просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да м 
оживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се 
 свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде,  
од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!.. 
 а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то,  
ри онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без инт 
 губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћ 
д нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад  
ји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p>  
аба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, д 
јицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, 
 т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута < 
просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле 
а на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у  
 хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толи 
а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се 
пам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растрг 
бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад  
 ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: 
моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме 
азања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разр 
 у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</ 
ниште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и та 
а то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати,  
тоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раз 
и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени мој 
} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бриш 
сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта с 
ешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, 
ох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи б 
емио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, 
ени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у  
и дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли с 
!... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажај 
вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели  
е-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за 
им да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Беог 
бисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жал 
ћи новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тр 
...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо  
 и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати  
ље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на веч 
а „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клоп 
дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг  
, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробљ 
 на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет 
окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах друг 
ба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем з 
<hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао  
 зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше... 
бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како  
{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као че 
г дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на В 
и. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите,  
овећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве 
тавницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај. 
, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства н 
е мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца  
ку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже  
>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати ко 
дна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред пл 
ујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше с 
одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми  
 накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час 
ад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празник 
тину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У остало 
о је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди 
ица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се  
чех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и ис 
позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала. 
е нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао 
ти, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама д 
ео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је 
ас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени 
иђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно  
</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S 
ао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па  
, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме прија 
ајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево 
га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и м 
па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по 
ебе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је пов 
ог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, в 
 госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстана 
а у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајем 
вном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро река 
аква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места н 
ако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и  
а мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбрани 
устих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам 
је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од п 
 улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила 
 Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p 
 је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не 
азије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико 
Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао с 
драви, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио 
е са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, 
века на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корак 
оштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у про 
им да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу  
х немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за  
на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпо 
а не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању  
трашни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важи 
х други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се из 
ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се  
> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?< 
 гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуш 
г Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз о 
p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p 
та...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на в 
} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p>  
на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас он 
<p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону пога 
благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио ил 
ан се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, згра 
оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази  
м врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си д 
м гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су  
а изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да из 
а општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу д 
 она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{ 
 посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених 
лексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и дан 
<pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</ 
<p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би  
 знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, 
о ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у  
 не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта м 
убљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној с 
 пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гл 
а још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се до 
к је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — 
кивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно  
ље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кут 
а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта ј 
 чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се  
ску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среск 
е је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све 
о задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце. 
а му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата 
 ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида  
рас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“,  
офесори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је мој 
 сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима. 
ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наста 
се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је до 
Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим 
Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравк 
IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био са 
те, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим  
и...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— 
ојих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у  
.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су  
годе собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S 
ана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо б 
пођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још 
собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је  
у...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне  
оцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — р 
о да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</ 
, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа 
љака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се пр 
заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Мол 
могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још 
растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак 
ба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он 
шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ход 
и брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е 
асније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом кр 
о.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се о 
оцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми  
е, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p 
.{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да 
е шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави  
ивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то 
веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја 
држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кр 
ху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома са 
котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале з 
рице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одго 
<p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, бла 
ед док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремил 
волте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жанд 
S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо ов 
 на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спу 
се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрк 
о бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> < 
лико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на к 
— потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао 
рднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта 
 долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четврто 
цнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p 
е на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после п 
дајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чи 
ло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које прив 
м, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</ 
Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте н 
гу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају 
ш два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанг 
јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам с 
<p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт 
 је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“ 
ко не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом  
свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред ни 
ати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз 
вао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда, 
 подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло 
ем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах. 
сет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n= 
ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако  
кох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пит 
од черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четир 
та, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних љу 
а је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!.. 
дно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а  
 помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — р 
 могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем свед 
 мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дан 
p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, ко 
ти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због кра 
 сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а  
 није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p 
ц разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом ж 
код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Вито 
да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја за 
и, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти 
S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми све 
</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док н 
</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин св 
махну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p 
ти, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но  
ер.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћ 
191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тр 
 на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз гол 
ећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску 
шио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да тр 
ла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чим 
ање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на је 
 који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и  
 нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из пр 
, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!.. 
њу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама 
 да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан пос 
ке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију с 
зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у 
чак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох м 
ахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без и 
и смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго  
 положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај само д 
ану и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео,  
ам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само мога 
 биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано с 
 облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута пре 
ме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрш 
о добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, 
 Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у стра 
 вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући ст 
ревлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговор 
се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече 
и једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,...  
 кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу  
црни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било 
ледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ има 
.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из  
одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут,  
 оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог в 
реко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвал 
, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођ 
е беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти јед 
ј пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div 
ог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито пра 
черу и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручк 
у...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корис 
м на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се гр 
Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; 
 важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До 
лике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде  
авати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се уп 
 ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему ни 
...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили 
плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џ 
ича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре  
стурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара 
 велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао 
 легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, 
 седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако 
и сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p 
узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо мог 
 песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с маст 
а, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном м 
ице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали 
им у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћи 
нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело би 
не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо оч 
 укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам н 
p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру,  
 и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, в 
 кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати к 
ратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После 
ilestone unit="subSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љу 
о па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ам 
 после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам  
 рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу н 
кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спав 
ли доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се у 
, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задов 
озове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га 
 и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је  
ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад 
, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати,  
Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде изву 
 се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> 
p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести 
змем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш 
звади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец 
почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p 
/p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера  
ене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам  
у столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у л 
 показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако  
те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га нам 
д рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за ст 
мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога,  
 по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ј 
м.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...< 
p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло,  
зати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је јо 
...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и в 
ре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну 
 да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S 
убом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (ј 
а.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас д 
у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си од 
а памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа 
ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разго 
 могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је 
им се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер ниса 
 ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да 
<p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила  
јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p> 
одгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све поје 
 човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећ 
 дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> би 
"SRP19001_C8"> <head>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипа 
..</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнем 
већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на ме 
p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала д 
а Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} 
...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео 
зиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се вра 
могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>—  
 ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је И 
осподина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то о 
оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у је 
 <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после т 
инеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и нало 
пустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусур 
/p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се греј 
глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p>  
е пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин доша 
 очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.< 
и се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе 
шла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога шт 
већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида го 
.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад  
 она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео  
мо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} М 
Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступ 
о нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми бу 
<p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> 
спао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...< 
, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., го 
бразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако 
<p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико гр 
— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> < 
дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ни 
х.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу ст 
 ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— 
х, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и к 
о хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју б 
или него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, 
рамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају 
е и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, а 
у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрав 
ноћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да кол 
о да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинење? 
 па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом 
 ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све  
>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда 
„мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њег 
жете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p> 
вајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји  
p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништ 
, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? —  
е...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— М 
вно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разлик 
едајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p 
ишта не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— 
тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они  
и мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла б 
— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест 
еш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако 
војице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи 
већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији  
не ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео вик 
а Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а јез 
ајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту 
те у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом 
/p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам з 
јанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни ма 
ли, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар  
овац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— М 
терали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у јед 
дговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а  
ге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега 
 то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од 
било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више н 
вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш 
смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили нег 
х врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— 
<p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S 
<p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уре 
 па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговор 
..</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опе 
>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, и 
си са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p 
То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у  
 <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну,  
/p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти 
исам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били та 
аше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? —  
во ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... ниј 
ицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде ка 
ст одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— П 
чтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, 
</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака 
> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест напол 
би?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На т 
оме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" / 
у; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти  
мети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Нас 
ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна.. 
те ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ 
 с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао чове 
 <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено пог 
ом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Над 
ошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми пр 
 писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине За 
пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја ост 
ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ј 
че ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— 
 ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с  
{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет  
наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињ 
разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у 
— рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари би 
 најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме пос 
ав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представницима расе 
— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам  
 улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p 
гом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капут 
одатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим 
 Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> врем 
рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада из 
рчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато.. 
ехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Пома 
 и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није  
 <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине. 
је, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.< 
 мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Мах 
хане, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије плам 
но фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали  
 јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од ку 
и ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиро 
матрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газ 
.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па до 
сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто  
p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, 
 <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне и 
а нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао 
> <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и  
, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите ку 
из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и го 
ен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском п 
е могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник дове 
рт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... т 
јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донес 
ло не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору 
пу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам дов 
погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из 
Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001_ 
 — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, 
> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада 
и није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он виш 
„Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам  
ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Он 
 сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да с 
<p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У 
о хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — в 
сам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се о 
правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо  
рни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћ 
глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после  
им великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која  
се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која  
Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељац 
ропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја с 
ротив био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устат 
архерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колик 
мо знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица куп 
 овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише  
..{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисм 
Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е 
е напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече ж 
а столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише 
изме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља  
шен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога 
је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам 
о зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децо 
тко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто ниј 
 све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, м 
уђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољн 
ата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да о 
киљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" /> <p> 
ба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако 
а шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио. 
 могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред а 
је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} 
да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не,  
Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклен 
ко се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која д 
о на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и  
ганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је  
јдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за м 
љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та  
о, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опом 
 а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p>  
о, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, нек 
једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од ко 
а, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе ј 
ш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљ 
овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђе 
и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног 
 мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти 
<pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим нов 
исмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се ч 
њу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима ч 
 ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радост 
— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз  
} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади 
па, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а 
..</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у к 
тражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p> 
и казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се на 
саше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се н 
ћи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад  
страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме с 
, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, п 
за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n="289" /> <p 
 да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је бил 
, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике м 
јмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембр 
уче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам заглед 
 „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пирот 
> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао чов 
м врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно.. 
лако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> 
.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одб 
еше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе 
.{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p 
 би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у двори 
оре!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чу 
гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} 
 и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скин 
а нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако 
ле преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса вл 
аде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са  
} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га 
е,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари 
ао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да м 
а куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека в 
азгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> < 
само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S 
у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које 
 могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не  
ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен  
ала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Пант 
што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи  
као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од с 
>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188"  
... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада  
p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Ко 
у обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, 
замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код  
бу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти донос 
сно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одго 
непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица 
 што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, 
могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Им 
уда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици к 
е и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно 
шта ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас  
се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, 
у да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хв 
лаве.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за  
д једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам с 
љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као пра 
епеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <p 
,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир  
... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Н 
што паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођ 
а сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без т 
ћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, 
p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, нарав 
е ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је  
 механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском п 
 Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пуш 
 где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био  
, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стањ 
p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> 
, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p 
је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,.. 
а и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући 
> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Пан 
а кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не 
трах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом јед 
је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са пра 
о, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p> 
о град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу сто 
Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава,  
але хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени. 
већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледат 
че и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му  
ило? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> < 
{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао б 
идим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста 
одох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш 
у до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десе 
 <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све от 
 замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста 
p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове по 
том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погл 
 ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је,  
34" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот наш 
ијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у 
е госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То 
.{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе јед 
м мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствар 
гурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у с 
 упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући рук 
оздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вр 
о у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво тр 
 овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог  
.</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S 
 трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава... 
града, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан, 
јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А,  
— упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, беј 
шта не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с ле 
у се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</ 
 певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се 
ку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имал 
т и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још ле 
ла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>—  
е и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер 
рен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за 
 где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> 
ао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија 
томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, 
 познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај 
</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче 
ро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,.. 
ану, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде,  
какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они 
ве бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, 
елашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и по 
че устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се 
а кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p 
скочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би  
не гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који  
е.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се раз 
ам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} В 
а мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... нег 
 ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико  
, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да за 
икати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући д 
ше...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лу 
опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чу 
о.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан 
било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам  
.{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, 
осподине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испи 
, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... 
 вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачу 
сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне 
 опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурс 
им за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођ 
и ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново до 
 беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мек 
онео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p 
/> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гла 
ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још  
знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немој 
оме се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазва 
ти као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме  
> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То 
ад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бог 
о и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао он 
познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих. 
стор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, те 
/p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, 
образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели он 
 ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се  
ајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мо 
несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали 
ачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Стари 
 ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>—  
Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још 
p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промеш 
ад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш  
 је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</ 
а да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесн 
адити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p> 
пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози 
p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</ 
и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.< 
за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо је 
гне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајт 
стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али  
 одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да  
 на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише  
ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох 
p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рек 
 Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S 
ирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем сво 
зиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Перо 
е.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва т 
се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе 
моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p 
бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овд 
е поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шт 
едаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! —  
p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја н 
а...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n 
гаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да с 
. — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо 
веде у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после некол 
ире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак н 
другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепат 
у већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се 
} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него 
к ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо виде 
о полажајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо 
, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стаја 
вића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех  
оћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, 
ом у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p> 
ати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одма 
под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p 
рва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак 
ватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох ка 
ло раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p 
затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — про 
...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека  
>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> 
леваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћем 
 сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало  
крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста јед 
а корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, ј 
не.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохват 
 посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, пр 
 ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.< 
или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо и 
је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам  
Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, 
авко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залуп 
мојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати 
из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер 
о нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долаз 
 чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не ид 
а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p 
</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>—  
е од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све д 
о сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси једа 
/p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зг 
ачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљају 
учку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним леко 
ти.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је г 
с му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио к 
 Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа 
 — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније 
нку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при п 
вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али  
вега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом  
е с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо 
м своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све т 
 пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отво 
метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито на 
.</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе н 
о бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се оста 
није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окуси 
ас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили 
бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет ш 
али, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне 
онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче ова 
 <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до  
олажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, 
 код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... 
 кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога т 
ад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад ј 
види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна! 
а ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кр 
дове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то с 
м.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све 
и једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S 
— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових в 
свим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто опер 
 у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику  
ерен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на к 
лак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола крен 
="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна г 
ју га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често 
а тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам  
ена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са об 
н проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари та 
адић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи 
е погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— В 
 пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли  
се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је 
арче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</ 
{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала д 
ирене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима 
 <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p 
} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу ку 
 се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него ула 
 — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, 
с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се 
у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина 
S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и  
ој великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вр 
 пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фиш 
 великог црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан 
ше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> 
ледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никак 
извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се 
 се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са ки 
> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрам 
 још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек оч 
 бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од 
јући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром 
о куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код 
жи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Х 
а узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох за 
 <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упита 
/p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њег 
ворих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну панд 
 код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад д 
 мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије 
а.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да те 
бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никог 
Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стар 
<p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитас 
/p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад,  
а...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има 
као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, 
де!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... 
 шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!...</ 
мо да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S 
ц...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао 
.</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим 
— купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем... 
у...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Зва 
омци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго г 
у на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, дома 
 сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>О 
а Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са  
о на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> 
чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док 
ао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> 
ећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како ла 
 га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</ 
 доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!.. 
 и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје  
 рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити речениц 
жа враголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде  
и дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста  
огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> < 
ћице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо уну 
ећ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, 
ва динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одм 
 оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p 
у је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је прим 
...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све в 
ти.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућута 
кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> < 
гли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торб 
куда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструл 
 био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугог 
знај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа 
 да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и п 
 како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу 
.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, ал 
> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: д 
> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верн 
 зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па 
ење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се оп 
ало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су д 
 кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо  
 се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?... 
о.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који с 
од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпар 
, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свач 
ка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем  
 у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако... 
 опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> 
љу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни з 
оговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто 
садања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметн 
 сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" />  
тајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изн 
исам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{ 
ран, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да 
 незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо  
 у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег да 
 нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Пут 
са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од  
ги — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљ 
х спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих ј 
 пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем 
као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина 
ба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} 
тати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка 
е вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом стра 
ринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и кува 
д Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас дво 
 не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год 
="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће 
ко се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и иск 
д јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи 
за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти 
ти.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на ули 
p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто доша 
 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох  
 нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника,  
 Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у 
коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још једа 
спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две год 
одне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са руј 
ратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми п 
А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изн 
нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p> 
аљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се  
>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p> 
и смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживањ 
таде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону 
че дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам з 
скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо г 
 <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада 
— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре,  
руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цига 
9" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама  
 Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отв 
<pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се  
воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била та 
p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом,  
b n="321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту 
добри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Х 
у остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Са 
<p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишем 
 стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; 
/p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, 
и и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, ус 
ушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Б 
то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је и 
"126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — п 
звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: 
о о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у  
дан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпос 
емарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила 
 држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати 
>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа 
носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада у 
ени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулск 
ито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дет 
 излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни при 
о што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила д 
дука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} Т 
но служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друг 
 мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="2 
о играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...< 
у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу д 
то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се 
<p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодар 
нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам 
лу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо  
 ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступа 
осподина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да чес 
<p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укоч 
 српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара  
 је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Би 
 једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газд 
 узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јел 
вуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом 
 /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сам 
>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намин 
 био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p>  
гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо п 
д збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што  
после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, х 
за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да у 
, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали  
дноси који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!! 
у те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како  
{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме  
 га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) зем 
хат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предс 
о радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао 
 доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за т 
час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици 
а нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жен 
 посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш  
д у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пош 
ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 
 био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то 
 на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је б 
тури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима б 
хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} К 
ћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико са 
оворих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по  
е?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} Н 
 Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p> 
у ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мн 
<p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достоја 
 на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, —  
еком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг ду 
ио веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, п 
е моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— 
 n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта  
оворите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред 
е, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако.. 
кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спре 
да добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p 
сак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онд 
дараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео ј 
како нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и  
.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труг 
ике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо  
чех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигл 
очистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађо 
у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер  
ем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам  
> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у л 
од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише 
ед мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и пр 
<p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> < 
ајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде  
ндарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад 
p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био  
 из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха  
ео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где  
а.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостио 
изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у с 
 донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не бе 
Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од д 
од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одм 
пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам с 
 па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ 
госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хте 
акер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне 
м уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађо 
морим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош,  
исмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да руч 
 онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо не 
 узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за  
м једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало 
урно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госп 
 вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост 
змеђу нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</ 
ја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима  
е из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, 
елнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био р 
лице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од з 
 да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по ул 
и и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољств 
ној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет п 
утро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа... 
ече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да  
ја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо 
 којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се 
ођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра... 
 једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јо 
, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не 
толице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје 
 него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси оти 
а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да с 
арта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p>  
ли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није  
ј да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у 
о, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење позна 
 гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам  
еком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати 
 па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да  
p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздв 
лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи  
. <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изј 
аса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу б 
м обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места 
{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крај 
е ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неко 
та једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова мо 
p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!.. 
лача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам 
ам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред сви 
е него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за са 
њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> 
 <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у 
е — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p 
адио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било госп 
ете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није т 
е сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У в 
 да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> < 
аше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам  
ра млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду н 
једнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то са 
ар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те. 
ео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер 
ше града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек  
панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце... 
дно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не позна 
главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњив 
павати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану но 
 ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету из 
 на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какв 
бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p 
опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма ш 
> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себ 
 и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да ј 
/p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу  
ах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту 
Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом... 
своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S}  
предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе  
послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И 
х ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола,  
 сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, је 
реко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесм 
 испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код  
евим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p>  
у, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — 
и, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио  
Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и  
изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не пр 
а и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек  
 <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— П 
где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb  
рукше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро  
код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њ 
једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселил 
атрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових  
ду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш дола 
е су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не 
уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били 
е, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио! 
ра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи п 
 чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пи 
о ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за 
та друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва  
.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, 
<p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај  
стим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно под 
и ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш ј 
иче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Ум 
сплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадес 
уз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топ 
ла затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпрости 
г свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала... 
/p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам пу 
то је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаше изд 
..{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам  
пођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, 
и, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је заступао пи 
 и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје ве 
Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — 
 био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока пре 
 листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професо 
мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта ка 
 жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, п 
викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а д 
те подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем. 
не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... д 
 јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} 
/> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута  
днику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу К 
их сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској ун 
Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у хо 
 који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се  
 сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>. 
ле ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S}  
p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе 
ор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући 
ворих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам  
 затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер 
д уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од кака 
 <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је си 
хати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Извол 
ч у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лу 
 није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песм 
умео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице  
ш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" />  
вао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја 
сао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упит 
</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на В 
истос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одго 
Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степен 
е! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапора 
.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се  
 био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме по 
уге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачн 
ад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним слови 
у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је  
бе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патос 
учен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу 
не која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећ 
поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурн 
 — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... сам 
у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне  
 Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не з 
 врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице  
апалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запал 
за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици  
х очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад  
е „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао д 
о, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господин 
ли згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нис 
 тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам проз 
а подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су  
т...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их. 
татак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по соб 
иви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу.. 
оме све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен 
примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брз 
ео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прс 
, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком 
чагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти п 
на уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> 
у која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не поз 
о зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдн 
>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој к 
дравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их  
и узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица з 
а као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако 
ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</ 
одуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђе 
в.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звон 
 месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју 
 Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Је 
д стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p> 
, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, бр 
ољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стој 
то се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу.. 
(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“ 
ици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?< 
икну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који  
це, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пусти 
асте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад о 
ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам  
а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам,  
...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима 
би...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; зади 
 је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем усп 
 сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су заков 
а...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на ули 
 госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу  
ио спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер са 
ком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у двори 
и.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, шт 
 ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем 
останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако 
ише не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и поглед 
ас за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и 
, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби 
утра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког  
, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи к 
ави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику ба 
од г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вин 
 гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео н 
о као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред ку 
 али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на  
ога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа де 
и је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла 
и их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p 
о, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа 
вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно  
а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у с 
да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{ 
с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: би 
аше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт саха 
е прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам д 
ље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха 
идео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сл 
веже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се и 
 <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих сед 
 /> <p>— Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је 
ворити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Из 
ти сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и ко 
и отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песм 
 са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумч 
азиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S}  
један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, 
г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати,  
собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три  
на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на 
а би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети 
мео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута 
 пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за 
ро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђе 
рата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у ком 
, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад ов 
ујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем т 
ажи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p 
орбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође г 
зовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} П 
<p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, п 
и?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после р 
че жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш 
чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{ 
шко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно 
д сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџ 
и шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ј 
а чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p 
анем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири ди 
ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укоче 
кнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</ 
 дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живи 
мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме неш 
т пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа  
 сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој  
ам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад 
едва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше 
ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>—  
дном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желит 
и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад с 
ледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу  
едног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учи 
штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађа 
кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, 
ам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код  
Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бри 
"139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капу 
ном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице з 
p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обал 
бије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к  
ијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчет 
за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где 
/p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p> 
 — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он н 
 као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не 
ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико  
зумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадов 
пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила 
ути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!.. 
жити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, б 
> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p>  
потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, дон 
— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало ум 
канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта 
а одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је с 
н само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам  
а бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Нас 
ар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздрав 
евима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! —  
да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми с 
.{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога доша 
, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га н 
рај, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест 
} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да р 
 кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.< 
о ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми  
ра воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех пра 
а директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, 
ро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно пог 
 и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прис 
и у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра к 
ено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена пој 
!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њ 
у сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са ве 
исмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што  
 ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамар 
</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него  
им.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично проди 
d> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја  
један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улаз 
имо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p>  
ead> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П 
p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својо 
 више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим  
 где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за  
а да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољни 
Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио  
као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити  
06" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за 
ним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако 
оћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после о 
01_C8"> <head>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући сп 
ш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> < 
и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја не 
сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу оти 
а.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић  
олажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> 
е не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва жив 
 пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу. 
 шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем  
е иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпо 
 дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица сам 
одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер 
м крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази 
а дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили 
каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти х 
се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста пос 
 она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на 
уго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и  
бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, ко 
 /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па  
та на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице ниг 
/p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена  
и смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“. 
 — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Мил 
што се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Н 
де у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег 
воје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то 
о доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не б 
тра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зиј 
<p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у г 
ну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Траж 
цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко ст 
— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти 
ох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата,  
 да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чи 
вај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.< 
мо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији ни 
е у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бе 
ново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим по 
вене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога  
S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и од 
ожа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а  
нера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>—  
ажили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржи 
 руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми 
 пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим  
ече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели 
ратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох ка 
— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи  
ње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасм 
а је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми р 
сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и 
 седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> 
једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се 
 рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер ниса 
мињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> < 
 по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћа 
ужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем  
но што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представит 
н да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пу 
је из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не пре 
к.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А,  
...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо ис 
о све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београд 
..{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набави 
 госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам  
, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир и 
кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш 
р, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и св 
оли су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни пи 
сет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Д 
 отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми 
, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p 
одине и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу пр 
о у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о нов 
варају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош,  
 јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне ног 
та,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „ 
ство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности прео 
ћевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су т 
ути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Зна 
 моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док 
 ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а 
тру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p> 
 истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фан 
ам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало су 
и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига 
 ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се н 
же пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу уз 
е излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље 
им вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је  
о о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пр 
главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он з 
ћ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати ш 
сно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет ч 
јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</ 
е склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод 
сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стаја 
> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање ше 
на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — с 
е било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Ка 
— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја са 
едан разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше. 
 молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за и 
одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на ко 
чнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва  
ми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао  
видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи  
у јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете му 
ну, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом прич 
ло, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост,  
ете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Вр 
да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — р 
н!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се 
оли или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч о 
едеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из к 
но пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао  
је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао  
оведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам 
 је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва по 
минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" 
ет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њихов 
е неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар  
ошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била је 
и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она  
остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! —  
ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упут 
т стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div 
о домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирн 
оказаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Кал 
има и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме  
воро уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нис 
дих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осе 
 нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле б 
ељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут  
ици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз 
и смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски д 
p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb 
за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан,  
не остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нис 
 њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се 
{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста јед 
> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не 
измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми ку 
оћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим  
... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — р 
/p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим  
сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по 
држава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нис 
та читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: < 
не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагор 
ао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и ко 
е много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи б 
 нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час друго 
лако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш оста 
роша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то н 
ти колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам 
 То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за 
о од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројиц 
 тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем  
питах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари, 
 после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Бож 
гу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити 
ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те поб 
и овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похва 
ајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја 
био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S}  
!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са број 
ла, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од муж 
 нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имал 
ба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобре 
ачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили. 
 мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му  
а се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавал 
лободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p 
, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу у 
Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте л 
<p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо к 
 Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао 
виле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније 
 да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узет 
ану се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док  
аса, професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове мој 
p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залог 
о ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест са 
м сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад нас 
ш једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затва 
 познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богињ 
та да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио 
— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први  
наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што 
</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто  
ника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> < 
е запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ др 
 рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у 
це, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је прост 
 доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео  
реде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања  
о тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути  
ва. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, 
ајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву 
увише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.< 
љиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; 
ли каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше друг 
вршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми о 
 па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем  
ad>XIV.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да пр 
тајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p>  
вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне 
гледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало  
који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у  
а, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те са 
сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, в 
 наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За ј 
ах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила  
сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од нов 
и.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од мал 
куд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или  
и на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти  
 где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Ов 
и старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде 
леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље 
...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два  
 школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца;  
 о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улиц 
ао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, 
аде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни је 
х му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>—  
ед пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене  
 за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер  
>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p>  
оћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Од 
 и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а 
 би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за  
ио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по др 
 резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</ 
ушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све,  
....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат 
х развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдари 
е; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да 
јпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— С 
олазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, ни 
ише нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд 
аше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!... 
 је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p> 
ужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобр 
 изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> 
 вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ов 
х ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало 
 једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинс 
ње да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину  
ном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p> 
вај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши шт 
дим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као н 
> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мен 
 од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху ј 
сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим 
!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Сав 
а теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> < 
шњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> 
и сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је от 
карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почн 
 на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се  
није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар м 
p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p 
 — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам  
о сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p>  
авили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши,  
.. знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>—  
а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...< 
{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све 
да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може, 
орих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и 
ас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме  
: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, раз 
аво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за 
p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ. 
де повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p 
и речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад 
} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад 
 који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у  
е су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S 
иста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p 
овек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</ 
 <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, гд 
о то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена 
згубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је њ 
м узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад  
притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" 
 — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера доне 
олесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у бо 
а бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала 
ма скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на пр 
ува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао... 
тов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... 
видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио о 
гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све леп 
 за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко з 
к и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били 
ежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на  
то из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна,  
дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.< 
сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици!  
 се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташма 
 је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S}  
к...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је бил 
ју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, ал 
ола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гроб 
али...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији  
ш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да  
ру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам  
им посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p 
</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану 
тима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју 
} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно 
ожити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно к 
 носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p 
..{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је о 
лазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> < 
</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке? 
ику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунци 
глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... ког 
код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер  
 један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани  
м испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући рук 
} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђа 
им, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p 
ив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Је 
у ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се 
 сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса 
 носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми с 
 је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле  
ше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шт 
p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше пом 
>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не мо 
е док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми зн 
 Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овд 
а чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Ко 
..{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма.. 
ине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју  
 овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче м 
аме, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:< 
ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждр 
буће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није 
доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико  
 ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему 
 ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</ 
оћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, од 
 вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — вик 
о доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напо 
па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у  
аљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га ми 
ло, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У  
кнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="1 
>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити д 
исти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит глад 
х хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво, 
,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући 
. у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето! 
ги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово 
..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поз 
 је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ ј 
.{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угло 
а тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим 
м пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште 
 сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете 
 да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручи 
ној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> 
 уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе 
нутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињст 
љав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за он 
унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат ч 
ређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стр 
и.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо,  
 пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!... 
ходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — 
?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпо 
д узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Тер 
е избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" / 
рете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме заг 
 Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које 
уг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо 
 се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p>  
пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су п 
есам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{ 
ала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне ст 
ћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шама 
ас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми 
/p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— 
и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од при 
смо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге ни 
м полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико изву 
опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на  
вац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остат 
о.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити ил 
</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек  
ши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чи 
десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках ка 
жати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један  
 свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поч 
 послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и И 
нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао  
, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="sub 
жић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе с 
обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па пој 
 било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по нагов 
руго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Јед 
јао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз тан 
да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га дан 
тано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затво 
њао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд д 
шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам  
 — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p 
лас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да чес 
не био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој кавани 
емља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном 
е но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу бил 
а, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича 
<p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилаз 
 свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова. 
о.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно по 
и бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, 
 улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у пак 
о раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{ 
се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за ов 
емегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у  
на.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао 
</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>О 
="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p 
а моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} 
мем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у  
кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало  
де је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p> 
/p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу ко 
мам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем 
а донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, 
о изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци н 
емегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми  
</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у 
ели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид 
..{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...< 
...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Вели 
ати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— 
застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га по 
 што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p>  
но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све в 
2" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима 
 га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а л 
} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћи 
рло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, т 
бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину те 
дао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— 
о дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Ниј 
га јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто с 
и.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> 
>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, та 
рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бо 
ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео 
мо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треб 
а је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа 
 гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем 
, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам ви 
 баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишља 
хладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам 
 колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин о 
 ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа  
био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење. 
ма...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да ј 
е врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим ус 
а ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господин 
S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одваја 
огао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три 
p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?.. 
оца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прав 
упно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са 
</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> 
а кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирн 
имаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milestone  
малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Порекло 
<p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду в 
врдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете г 
. отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да буде 
 он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Бе 
еш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ни 
Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за о 
 али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p 
а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одма 
— рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сиг 
тарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај од 
добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могн 
> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позв 
сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим 
 — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзино 
навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сах 
.</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дув 
ном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p>  
Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником ко 
Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар пр 
 види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p 
еш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p> 
ити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не м 
ао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи:  
ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу ка 
а се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна 
љу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испрат 
она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом ми п 
 њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази 
 беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подб 
ече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па 
во пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је у 
 друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p> 
.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у ста 
S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну га 
ро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном  
е сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви ј 
 сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни м 
нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанк 
... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="cha 
даше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми п 
о: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb 
ти...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p 
икну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>—  
њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важ 
..{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту 
приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се п 
ик оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јо 
у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек  
ругови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће  
/> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али 
пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела 
да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођ 
к...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у добр 
ко...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то 
игурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрет 
ице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја 
 с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да ви 
дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило та 
е читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу ув 
атих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше 
довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу с 
пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте 
ра — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на је 
у закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упита 
ришта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни к 
рела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше 
у, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз от 
ћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али 
 камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђа 
 Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да н 
о и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке ок 
, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан дол 
никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати 
 као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете ина 
а ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледа 
 тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурам 
тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p>  
преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — п 
— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима  
ам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао да 
че стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко 
есеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно ма 
у изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— 
д нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На свак 
а који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва раз 
есправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми 
сте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка  
алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p 
але, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим од 
није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му 
а, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, 
 будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама  
оцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — р 
у пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превази 
 буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико  
о ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</ 
ојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се б 
се лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто п 
ио покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорга 
д којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259"  
једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; 
и нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чист 
"70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Ка 
м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> <p>Ис 
 кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана пр 
гу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви 
преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — в 
па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ 
х... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затвор 
 одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је  
... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам  
 <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!... 
и па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осети 
 другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> < 
 динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти 
стане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напуст 
них часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита 
 а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, гд 
ише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледа 
 он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој д 
е полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су 
и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвик 
го и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели...  
 а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да  
е се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем 
сле једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим оп 
дем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Уп 
 испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздрави 
ладића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је бил 
енуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и 
што су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су  
 вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је в 
е!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кр 
о, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савла 
 готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло 
тражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали 
дарила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пр 
е већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико д 
 <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb 
 треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударис 
 апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да 
ораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуно 
оред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли с 
 — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тог 
зрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!...  
...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си пам 
и исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу 
Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви 
де куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по 
и па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби о 
ича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и м 
— шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо ког 
 па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p 
еограда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p>  
 у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита г 
али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих после 
е нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде  
.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној к 
и се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни 
ујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p>  
. био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а зат 
колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису д 
утника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе 
ца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У је 
азговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову  
их натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> < 
што се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>—  
>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда 
>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је  
нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а  
 кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна 
У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београ 
о, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при  
еруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си  
ражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у сво 
оју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа  
шту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одгов 
Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи 
оје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Ни 
миле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у  
е вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не кос 
 поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и у 
сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку н 
ђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су л 
.. још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче 
е не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступ 
"302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те 
а тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћем 
ам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кућ 
ог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим ш 
и да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим 
ње, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку ње 
уставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска  
ше врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руц 
ај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала  
 Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем с 
ам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу  
ада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у  
ј соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне трој 
аво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одго 
ја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем ј 
корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone u 
 /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p>  
е док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p> 
.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и  
{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p 
но сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" / 
 <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је  
 их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p>  
, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају друг 
абусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места 
а могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине 
о, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замис 
путника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем н 
вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p 
да уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука 
— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју. 
 <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господи 
 узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини.. 
 сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне,  
 сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер д 
ко напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта т 
улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурни 
pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у  
им, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, 
у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лак 
са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо 
хану и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му  
p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам  
... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — пр 
ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред  
прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{ 
ки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удар 
т сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се ше 
 <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управит 
/p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез има 
> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, 
ој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p>  
је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је,  
Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што  
нам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега 
сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>—  
i>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — о 
/p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трп 
аред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње но 
ут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздрав 
м се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља 
ве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p 
то завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи са 
 Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц 
S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би 
 А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Бож 
Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нар 
 ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше,  
целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце св 
 јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам  
ајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те  
.{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нис 
олима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С пољ 
 за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан п 
брази отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер ц 
 ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти 
а, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења 
а се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћ 
ну чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S 
 Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, 
 n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</ 
н још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— До 
идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред 
ече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{ 
траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с 
авде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путни 
о, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они 
асмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута 
ком Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно... 
 /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је б 
 је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!. 
ујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што 
p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</ 
на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јо 
</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и  
е ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и 
д, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством г 
ед залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отвори 
лазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p 
е знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешања 
арче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео х 
о хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлак 
 с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> 
 ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пре 
ац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </ 
p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а 
 се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а пр 
и ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.< 
 степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо уну 
бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвеснос 
</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! 
.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код лудн 
у.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив п 
 кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћ 
 се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беш 
 угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту та 
 вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ с 
е беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам има 
/p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?< 
црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти за 
назију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, п 
аском код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које 
дељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа... 
жи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стр 
на, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда  
шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једн 
та госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку  
емишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одв 
м подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу,  
ебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас  
угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге бе 
би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да д 
дан и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори 
школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину  
на са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио  
 звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па 
горе, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па 
пођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сирома 
ста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао,  
овим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Беог 
и се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију. 
цу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили тр 
т-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао к 
ем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас ниса 
оворих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде п 
акше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> 
!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми  
 се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неко 
, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељич 
бу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо је 
зи!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— 
рлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље п 
у намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном ис 
а оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што  
ући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље 
— одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој 
 ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — о 
је? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не и 
, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их 
ла она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда 
ц у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господи 
двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме стале 
p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прош 
 несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — 
а њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у 
} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на 
 ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не х 
ом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта 
} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од 
, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки ша 
дескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху  
же</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к с 
чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месе 
— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући м 
мпа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим 
гледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогн 
ро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, а 
/p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је 
аду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282 
/p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доњ 
 држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме  
ене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне луп 
знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше  
икако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је 
 Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубље 
нем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се ви 
а ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо  
.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда 
неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко 
кнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељс 
ођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мисли 
p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали 
ве четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без траг 
 кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb 
 је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмиц 
им сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полак 
 збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро 
аља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе 
 Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола 
на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза  
ред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>—  
таше: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше  
 и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем п 
<p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам  
ићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране р 
ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а н 
 сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колик 
радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролаз 
!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом 
из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је и 
волвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме 
олски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p 
а, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ру 
ев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице ниг 
 греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише глада 
а био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се д 
 До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Бед 
каквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и  
а сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа  
у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је 
невно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пека 
не као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са к 
е колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Ис 
p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у ју 
 нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} 
 истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања.. 
га дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништ 
ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хле 
уша мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на 
то, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је к 
ију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам и 
> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше 
а ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало 
 осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грун 
Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хлад 
, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам ј 
.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан  
дговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам с 
 не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S}  
“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је и 
ух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да к 
 причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Р 
н апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуж 
оловину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао  
ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан  
ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.< 
ијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац б 
 ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</ 
ш? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и с 
ђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост бе 
>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер 
и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и н 
 са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да  
 он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи ис 
аба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хле 
дружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани 
та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се де 
а песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а з 
арио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме че 
ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>—  
едник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су неш 
обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао ка 
, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по  
"226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми 
у? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангуп 
 нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше ј 
малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на 
 сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам дола 
ити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он 
Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро п 
<p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозва 
S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам 
ивио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хл 
Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет 
 <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зач 
— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап ка 
!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуца 
аистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, к 
 Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — уп 
илан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!< 
а радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас 
.</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац подел 
пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо  
ом.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вешти 
p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!. 
 звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као 
окле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре 
ивен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се 
— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... бр 
ило не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!. 
који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволт 
утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите 
/p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спровод 
1" /> <p>— Слободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном 
зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чис 
шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био  
ренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону к 
 нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове  
ј самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, ш 
ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— С 
о ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </di 
м малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.< 
...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођ 
вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше ка 
од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин< 
 себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу в 
рага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахат 
 Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи с 
м“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... мл 
хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,.. 
одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ниш 
То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па ј 
часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра  
вако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е,  
 Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још д 
 вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама крт 
— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца,  
 ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час гр 
сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад прес 
... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, 
 се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и 
бично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш 
 у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — 
чијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш?  
и и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и  
у.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека би 
 и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само 
утка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало удари 
 мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... 
</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се ох 
 суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>—  
У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— 
 тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало  
и, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо  
ћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — ниса 
одаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат.. 
што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а ка 
нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, 
ола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не 
а занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну он 
 капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену 
ску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?.. 
и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам  
и хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа 
ледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важн 
 не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад  
ла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p 
 убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледас 
 чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни р 
им је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у  
о могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зарад 
е који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — зав 
те к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу  
е казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>—  
места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?< 
ти, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну,  
ли да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и од 
 ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брин 
ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у 
али, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као 
ав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбој 
{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да п 
 за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком  
оже на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао  
ек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела... 
 улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Ст 
е могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми,  
аборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, 
ио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не  
спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ 
ом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници ма 
вим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S 
и се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и п 
артију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спре 
рпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— 
за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S}  
>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите с 
тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апет 
сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац 
ка на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} В 
 мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам ст 
цу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се сп 
одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створе 
ег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два саха 
{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк је 
амести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други к 
ћи сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као  
} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја  
о код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долаз 
ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ 
да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме к 
и од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се с 
ујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за  
о до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду гот 
>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они  
иш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог 
 одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до кав 
/p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била дост 
ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с  
 чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, 
ца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка у 
д чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију.. 
ајзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? 
 времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем... 
кочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} З 
но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет. 
ер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и 
дио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за  
 плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и ута 
удан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у  
’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођ 
у да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до 
 особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Пол 
ви тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и  
таде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају  
 фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам,  
а ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на го 
као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас друг 
пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и ур 
а си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: 
р се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Ре 
 у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на креве 
у знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима,  
ма тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама  
о тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој 
ако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — ре 
ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше  
м се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће т 
м посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испроше 
 нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се 
 га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драг 
са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити ма 
...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година... 
тедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хл 
{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Па 
 страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Так 
да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у 
био у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се 
 пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и п 
 и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се см 
а, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те п 
а зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрх 
са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што  
нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицам 
 ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућ 
а чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнот 
 пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемил 
 чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да 
ред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из у 
 из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један 
S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиш 
 патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас 
 и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{ 
и школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу,  
е, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш об 
у испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је 
се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома теш 
тра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</ 
</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предуз 
та ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе 
где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога м 
p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти  
очех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p>— Јеса 
их кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише о 
цати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... 
е сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми 
 угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа ош 
 прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зб 
да, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха,  
 види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, кој 
гљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, сл 
="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>—  
претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, 
 овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-—  
<p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко 
 опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, ал 
а столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — 
чне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет з 
ерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S}  
 његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га о 
седник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћ 
е тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац 
од испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј 
ма: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и 
... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући д 
ође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопа 
ељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зач 
ста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, за 
валу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта с 
 <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,...  
/p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љути 
о свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p> 
м га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и п 
 да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се ок 
 њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, напра 
пштини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам 
е мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа  
Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, ба 
у знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молба 
другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад н 
исар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки  
ложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање 
Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну 
— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p 
мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чу 
нута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра  
/p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшк 
узе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је 
 нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те д 
 доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> < 
за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> 
 ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подиг 
а се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и врати 
олуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово ст 
ући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са поди 
ад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу 
послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p>  
 године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми  
ршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли 
напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их ј 
а састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши н 
 раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи 
ка на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом 
— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. зб 
е комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, о 
 више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и о 
p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још  
бе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала 
могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> 
ата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Бож 
ије ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми 
ободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и,  
зненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кост 
 се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам ко 
/p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,...  
медију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! —  
ну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу т 
 милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу из 
ше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала  
арајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак пре 
ро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кр 
</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хле 
во заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена ха 
ко би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit=" 
о, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у р 
лада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновц 
сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу 
вео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио 
диле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да доврш 
 војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а 
човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп а 
тра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} М 
/> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да  
 је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промен 
о неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзе 
 разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у 
.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је 
ја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p>  
 а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</ 
Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобљ 
.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово пр 
гоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек  
о мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам  
човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми  
луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:< 
 за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> < 
о тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на  
уши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка 
анџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата  
 стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био  
 постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни нов 
на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађа 
ренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за  
како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне 
да реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити дос 
а у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, б 
дносно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам мога 
.{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.< 
се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи  
е и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођ 
I разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p 
ку, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам 
о је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштав 
.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђач 
нути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод 
 а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало м 
ћи наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци пос 
анима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао по 
 била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она 
лава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш т 
вали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим  
 замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20"  
е...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпе 
хните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим  
да и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако  
 не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испи 
но одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак 
у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио 
 садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима им 
еклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — 
јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закљу 
"201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, 
снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрх 
зићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кућ 
м исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и 
 па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах  
 имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зо 
д смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мал 
е ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држ 
 писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори 
р штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, до 
е на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,...  
р и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно т 
ц до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је је 
ам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бр 
ком улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџи 
жа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <m 
{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд 
а, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке ка 
у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним.. 
>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја 
амо, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће  
а сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — пре 
..</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла  
оји смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Х 
 На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина  
 а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужа 
е се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим ру 
су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако  
Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на к 
оје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовин 
чито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чу 
 је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох  
 нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико  
и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је  
м те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више  
и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомили 
а, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет веже 
форму, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! у 
ка.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око судн 
 рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна 
ош се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз кој 
олико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>—  
 се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где мора 
, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од оног 
 са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,.. 
/p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз 
е госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а 
правитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="30 
 за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим  
хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, 
те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затвор 
 или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније  
 оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин За 
сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се 
 на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> < 
 чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене 
 — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беш 
д Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју  
...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.< 
о ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана т 
раку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам  
.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући д 
 теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али 
 да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико 
 пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мал 
јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — у 
добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин,  
ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она б 
е штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођ 
 <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p>  
 из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећ 
ло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни јед 
почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су је 
 мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али  
а крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно  
оћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спав 
мена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се 
скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О,  
у урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још 
или и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као до 
ла, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп  
по изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати ко 
 код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан 
о је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој  
а.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, офици 
 лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље... 
года...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео 
о месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од 
ну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у је 
њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу:  
 сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и 
,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим 
анке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у куј 
ио изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам  
 <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, бл 
 се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је к 
о.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несрет 
...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурн 
="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко  
нутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <p 
пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго в 
ов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из  
ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати,  
вецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за 
<p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и п 
трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одма 
ужиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p> 
ако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са 
о за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити 
о, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њ 
> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера ко 
— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Прв 
правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још  
 сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} Посл 
 до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p> 
бу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — р 
} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му с 
ilestone unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја теб 
p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, п 
<p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је позна 
 плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпо 
 који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ј 
угог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као 
а, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није ник 
черу смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претход 
то, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не  
обично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, ха 
 је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво,  
век врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Веч 
 имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом  
апред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био пр 
 У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овам 
и.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, не 
и.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао 
д можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће,  
д сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разу 
енада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и 
> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и  
чинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никакво 
ску момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n 
 у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— М 
 било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела 
/p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека д 
 Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја  
и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужа 
чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити!  
: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље 
живати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које приватно, ко 
подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју  
чнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У п 
 беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у исто 
римети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господин 
9001_C5"> <head>V.</head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти мно 
ином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак би 
/p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да 
зласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се је 
вао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други са 
и тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек до 
ад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p 
пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише  
и, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела,  
алих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима 
о на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђо 
 Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p> 
а све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њи 
о, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођ 
и око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био об 
у и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њем 
а; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у рук 
<pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у  
ао помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љу 
вно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће го 
 разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља.. 
поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а п 
 се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корб 
в, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ног 
иште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изи 
ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао 
јући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по с 
м љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене к 
 сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравк 
д писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде н 
</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жанда 
> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обаш 
:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га п 
нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па 
нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама 
сти сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је  
је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у пис 
мачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>—  
ко три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја п 
хватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — пром 
ти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писа 
авити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>О 
и и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то о 
да рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p 
 речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (так 
о кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра м 
> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уп 
Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је  
ао да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш 
у још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи д 
 гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара п 
 право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> < 
уту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> 
 <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта 
 нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песни 
нем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раши 
 и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица 
и погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцелариј 
едно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - 
 хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад 
ас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S}  
цима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да 
грабих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо ц 
ако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у л 
жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да ни 
 Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка  
једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p 
је бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и с 
а око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу с 
оле, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно 
на...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти 
д уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он 
ме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике му 
а ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Зб 
/p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места 
следњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите 
 сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљив 
 тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, —  
а моје велико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га в 
а саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... при 
<p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш? 
е које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,.. 
какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p 
кох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! 
мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онд 
капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{ 
<p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли го 
 озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и 
рхерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ  
по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час ам 
, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једи 
акоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и 
 један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n 
се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљен 
а видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби л 
 држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила 
е; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за  
 дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије рак 
 ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што с 
о те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</ 
е, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових ш 
ред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb 
ржећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p>  
 где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет  
же да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те! 
 смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Сп 
адовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb  
тра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат чове 
м код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слав 
рутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама 
јцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдиц 
и поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу,  
едан фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао 
оју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, —  
ирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору ука 
, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз 
 <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да н 
/p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а  
усати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; 
ука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а 
шно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало д 
да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је д 
 неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Ми 
гло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, каст 
зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!. 
кох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви п 
..{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем 
вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубиц 
 повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам с 
ло, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седе 
орпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да  
p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милуј 
на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орм 
о смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опро 
јмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,. 
им свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у 
ако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? —  
м то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми он 
оспођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она 
летим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топ 
>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци  
, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него  
ај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па о 
 једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> ма 
ам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут 
>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам,  
</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" 
етници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из р 
аред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— 
елникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побра 
..</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остал 
p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— 
, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам  
трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p 
..{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</ 
е Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па к 
, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би у 
озора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — дода 
>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатит 
p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> 
/p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па  
о ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>П 
/p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb  
ам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је  
— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо,  
ам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље. 
 добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам 
е био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих 
о има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, д 
 у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се 
ија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихв 
> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за  
...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка 
еби вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S 
елникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак  
е је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључ 
стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни сто 
ане, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим  
ки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пе 
ти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! 
за...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу 
оди да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, о 
ђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p>  
 да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била 
 вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S}  
о сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на 
о девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столич 
их да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом с 
 овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак 
ање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и по 
смејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немило 
е, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини у 
, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може луп 
 убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како? 
век провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увук 
одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме  
е колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам 
 тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало 
да и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо пр 
 Еј куку мени!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јад 
ите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло  
 и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> < 
потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој нао 
ла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не 
 је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа  
 канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сраз 
о ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине слу 
 n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ј 
 <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p 
о му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући 
а кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам к 
авих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не гово 
ве што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т.  
 Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је  
осле подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина 
хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и 
о овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те  
ало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти к 
ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>—  
ила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> < 
на би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и  
о, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p 
дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јо 
 уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра и 
да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је там 
 је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро ста 
/p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме п 
али новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била  
а је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> < 
глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула п 
рити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што куп 
 ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" /> <p 
ни.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она 
} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад 
у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто з 
p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не 
а као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру 
.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварај 
је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је  
и новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p 
n" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој ј 
си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад  
} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ов 
ам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште 
зник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, пра 
p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да до 
о и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он 
ника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незг 
и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Је 
тив подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом 
тито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама  
ага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умив 
дно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и  
но!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одм 
ичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!. 
ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмир 
ад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас моли 
исам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а шт 
равно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно 
 једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и 
, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и 
кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S}  
етходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да 
осао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђа 
..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не бри 
 у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!. 
— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други 
Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци 
мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Пр 
— рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па  
у беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> < 
о унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са за 
зи на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље 
да па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде вр 
 је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече о 
!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?< 
са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала 
ане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која он 
ане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси 
у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе 
ба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>—  
 убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>—  
ком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p 
...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нароч 
кве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће д 
два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, —  
морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудит 
и тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта  
ите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо пос 
ује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с пр 
има:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а  
.{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и из 
к више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торб 
ече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте н 
да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље 
ћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> 
ји извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски кап 
рави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух г 
им рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожу 
да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се ј 
славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, 
ј пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је... 
 истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи 
иђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох 
аквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре 
есмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као 
 задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, 
г саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и  
имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом се 
 те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној со 
 много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун запов 
а је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што п 
S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> 
</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" 
.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости 
е један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племенита жена!.. 
 лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосм 
но добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, а 
у две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам  
>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год запо 
 на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама оти 
им уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о п 
Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми о 
..</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у бу 
и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у соб 
 из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађ 
изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између 
ој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао 
е Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Н 
>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бок 
карац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи 
.</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде  
 код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда 
рижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да  
а што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p> 
 где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар па 
ша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам  
епамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамни 
о...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом јед 
ати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном 
 ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога 
м у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани ко 
, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађ 
ртију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што ов 
до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спу 
стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> <p> 
62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздра 
а покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p 
ије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>—  
а, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине,  
седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још н 
а ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто зави 
 — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...< 
ам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 
им на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седа 
.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос  
 ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапут 
ли добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после п 
запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега  
пана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „ 
 ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем 
е ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од бо 
у!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе мо 
а.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад т 
е ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спуст 
повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано ј 
ко велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог м 
.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n 
 рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање 
 на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај 
трпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> 
 кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p> 
вог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажериј 
ало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло к 
 и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је  
 из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније и 
идљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам ј 
> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје 
!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, тол 
воме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за  
 те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек ш 
до, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику 
.</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај 
сподине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ак 
 и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је  
дити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао ка 
и на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту о 
е поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А  
а будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S 
е два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одм 
 празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седо 
м све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам 
стим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није ос 
 дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се  
облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми не 
есми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој ка 
а је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и уме 
 у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закљу 
ика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђа 
е где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док 
</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћ 
у те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва и 
 гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и ш 
пе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле н 
врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? 
тиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак 
ојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једно 
и за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S}  
торица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> 
/p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих.. 
{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речи 
..</p> <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавал 
дремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div 
ана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила 
ник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећа 
ајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почне 
 кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p>  
pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“  
а, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они ве 
/p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p>  
у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако 
никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Н 
е греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p 
...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш 
..{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“ 
а окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш 
/p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p 
овек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам ду 
Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поч 
топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне го 
х пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се мога 
p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви  
остиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће  
 Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Ми 
горело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <p 
 че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће  
 тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љу 
смо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква 
у изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него 
.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <p 
ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p> 
 тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, ш 
 кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S}  
че кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме  
>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тра 
и у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам  
около око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрил 
утасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Па 
и пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати  
тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Је 
, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степ 
— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни 
жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једн 
, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се 
ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити —  
је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, 
х достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда 
</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празн 
ађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видн 
госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приб 
{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их бе 
х на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са зво 
 био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— 
за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет  
 беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам ди 
b n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред 
 село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} 
 замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p 
ра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, о 
и бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се в 
оспођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попије 
м увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може. 
Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово 
е к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостив 
овео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хв 
{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затвори 
рејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки ос 
.{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи.. 
преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш 
 без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле  
иту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама,  
 изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S 
атим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— П 
</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> < 
наест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нем 
чекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори 
,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све 
ројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих  
атељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба  
ан, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох пл 
 те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокак 
 смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које  
сти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се ид 
 у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата 
сетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гл 
 одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако 
м и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало повед 
им на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос с 
ти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало,  
о јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се  
> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да д 
ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце 
има да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зај 
 <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни  
... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растурим 
о у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зн 
 однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако с 
квог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсол 
међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад гос 
 овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено  
p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та  
ако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p 
зми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада о 
а мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII  
и Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од св 
 руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу  
га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па н 
угог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет 
 у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам 
 узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке 
 петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни најв 
ође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано н 
азником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачк 
оји беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која 
ата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћ 
нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штет 
, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју 
аме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе  
еразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у ка 
код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по  
 — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде 
ребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од  
во однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па  
кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици... 
 врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, г 
е и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по 
, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и по 
еба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S 
посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико 
падоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпа 
жаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке поч 
е из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице... 
>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро в 
ћа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна праши 
пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта т 
етићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног кал 
а пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се 
 Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, —  
ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршт 
место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грл 
а и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто с 
ије, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало 
ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Од 
зликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, д 
и, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апс 
дим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног 
у набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја  
ечима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то 
акалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на л 
вити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очим 
овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... 
 же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунова 
инског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други 
ад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да 
, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути  
нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p 
адарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам 
е, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми 
роша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два 
ати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их 
 мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послу 
цу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није  
естре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..< 
би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, ш 
 са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!. 
о.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те  
до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не 
један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате д 
напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</ 
ђу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандар 
да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам исп 
морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док  
код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мал 
— одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, 
ађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности 
о глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао од 
ад попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одго 
— што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траж 
ико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда 
м на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко цел 
лужила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“ 
 је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је  
јимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега с 
се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних 
а љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p 
="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћ 
помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у 
Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жали 
а не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До 
огли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се куп 
старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулско 
о главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме  
арена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — су 
p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхт 
пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше  
ог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти 
реме ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у с 
це, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа 
 и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p>  
 и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p 
S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене 
ати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као к 
 купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми см 
, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да стануј 
увматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истр 
, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарск 
лска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како из 
 и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио 
то и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао,  
 <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p 
 да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам сврши 
а само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало п 
а била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баб 
јаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <h 
том пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија 
и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, 
..</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а 
е председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Т 
та и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђ 
х вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете 
, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана о 
оменила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто... 
ито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати бла 
, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се го 
 <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незго 
 завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо,  
граде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрве 
ао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка),  
вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоће 
. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог д 
ђи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... после 
 вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на  
 свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим  
мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто 
 Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.< 
редузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити 
 и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И 
а именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p 
 а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и  
, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светл 
 изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа ш 
Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једана 
је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Чи 
 три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзо 
 друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p 
-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем з 
о саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!... 
ајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башт 
p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месец 
.{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одјед 
</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш цип 
тано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са де 
 све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад 
е свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од  
ак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су з 
акије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— К 
ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене бил 
о га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу 
ду онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од 
тисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра,  
ост није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извуч 
хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра д 
 из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму. 
о добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро 
им сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав  
грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летв 
требљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали  
ца, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка 
е свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ух 
-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школ 
p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме 
кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али 
би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако  
у...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђ 
један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа  
S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако  
тролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми  
. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу сви 
за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премиш 
месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у шко 
ли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шерб 
, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, кој 
 се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо 
{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није 
ајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох ко 
>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101 
...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смер 
жву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међ 
 чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да 
мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д. 
х пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што нагово 
јући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови он 
ије хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="2 
.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта д 
 гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, ни 
 кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p>  
 чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док ску 
 дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу  
p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти пла 
пит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи ј 
 па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели о 
лба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лев 
дари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Г 
p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.< 
д јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим 
рху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улази 
шкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} 
пах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад ч 
днуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S}  
е опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу  
 не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај  
д нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред меха 
х ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. 
ндарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто с 
свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађан 
амо толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p> 
 повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чи 
ључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за к 
</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n= 
ма тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...< 
а на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.< 
аци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пу 
.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном мо 
ђа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флау 
мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кав 
би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло до 
ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помир 
вати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као пр 
 намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSe 
 <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подо 
5" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p>  
ла празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Св 
, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на  
ем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што сп 
о задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних бед 
 Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад због 
ворих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака шт 
> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност од 
оли госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим  
{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p 
шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет  
што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. 
 ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео св 
во: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад  
) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у 
b n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите 
фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло до 
Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, з 
угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на д 
очеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</ 
а нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како 
м оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред  
змахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем ру 
, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе  
го заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У је 
 и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, 
х нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту по 
на танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко 
господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да 
ли ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одк 
рану?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>О 
пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="25 
 имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма 
е са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме  
орица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна по 
 се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било. 
ј тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док 
као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им  
ед умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — п 
не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но  
урно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S 
и; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути 
ше ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав исквар 
 земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја у 
ложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу,  
зиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што пост 
ца у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред прим 
 се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад 
ола им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимањ 
ам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ак 
ћу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој х 
далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељако 
тра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одгова 
ам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала по 
 у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне ко 
страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе 
ћ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију 
а!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хле 
 међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељиц 
и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће  
лу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а  
х се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао  
но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подн 
орски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке цип 
а сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чека 
жемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а 
у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљ 
с ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и  
о! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога 
толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повади 
b n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин в 
или и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели д 
правити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!< 
p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пе 
 нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујн 
 корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говор 
Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми д 
развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако у 
, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишл 
се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с к 
 плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више 
еоград ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је 
 би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на с 
хођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p 
ам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не по 
аквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за 
 гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом б 
о ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви  
ви или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекн 
х послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесе 
 а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <p 
зао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSecti 
 осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} О 
 у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота 
и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у 
а оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а да 
Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!.. 
сам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{ 
њу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке  
х до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи 
рупи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек  
ш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла 
же, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горк 
и а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам прем 
ако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове. 
ека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас 
скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао 
д сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улиц 
епано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би мог 
ети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако б 
 баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар ц 
ника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једн 
унац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Ста 
док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али м 
 десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом 
ље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на 
анта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли 
/p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се 
p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — р 
<p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> < 
> <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу 
вићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те пр 
 <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа це 
писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p> 
 друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто са 
ј.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чу 
ожим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година 
, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Вид 
ући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то зна 
са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лак 
ст доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без п 
лиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен? 
ешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, 
 гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо? 
p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека  
ом.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то 
рида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће д 
..</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба 
 само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам 
а?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни.. 
о отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што б 
смо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божи 
се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— И 
о? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је 
дну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обича 
а он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат ч 
 свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жа 
 на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта  
. мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — наст 
коше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај по 
вим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени  
 си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} 
о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби,  
им те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај.. 
>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навл 
а дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p 
нта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p 
е заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцни 
га, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде 
ђајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?! 
џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам 
и, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, де 
 и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} М 
>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, а 
аче морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти  
 са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо,  
ња.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с 
м.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи 
 да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p> 
 — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео 
ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је п 
p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном 
Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,... 
pb n="161" /> <p>— На спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S 
леће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо  
...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или  
ецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...< 
павам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробуд 
е Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p>  
ле подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подру 
 није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навик 
а од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико 
би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам 
ан дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуж 
које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду.. 
 си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p> 
ати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казн 
очех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све з 
p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ по 
{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после  
...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако  
ођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће м 
ком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге. 
чали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они 
>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном при 
а је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне ко 
сам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по јед 
 <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу  
онеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ  
..{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и 
 у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је 
та кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа  
авао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу  
а!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну во 
 банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p 
ина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад ниса 
дина; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} М 
како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с 
 ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постара 
 за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, 
собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољ 
уживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави П 
 и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе  
ишта, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а о 
лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а ме 
Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, 
рано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате пра 
а хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра, 
> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?.. 
S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити 
ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!.. 
 од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отвори 
те дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да 
требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или ш 
S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он с 
а купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месе 
а се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га  
живање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, по 
p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умедн 
ани га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му д 
ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> 
заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема  
екиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, гос 
пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако де 
мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У ле 
ва она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, 
рих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим с 
новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ру 
ам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те мо 
 и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div t 
енштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не 
баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једа 
љно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више 
иромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам поч 
, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p> 
то питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера 
ршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза  
 руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, 
сти у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође.. 
у да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако,  
а горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и 
 што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи ниса 
Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочит 
е оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је д 
не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те  
осерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јано 
..{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>Н 
</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три бо 
рло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо т 
 пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим в 
а и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по 
урен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао. 
тника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и б 
ђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћ 
 многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете  
а на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није во 
ран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испри 
 <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натовари 
 знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у 
 ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било 
 (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам. 
Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, 
 Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> 
па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад н 
женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, 
 у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="2 
газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.< 
 ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="1 
чито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S}  
е од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Ниса 
— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а  
ве радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, ај 
Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако 
а него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Раз 
вица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према  
> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но шт 
 дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од  
85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба  
 послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега на 
 и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који б 
док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSec 
н оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест ово 
="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којо 
Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као  
удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их  
<p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадав 
S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Ф 
јући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина ч 
и за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веров 
сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комад 
шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће  
м дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решет 
n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што др 
ћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, —  
оју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — 
 верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану,  
е, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како ст 
, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у  
же кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час 
а кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала 
рших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи 
бао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управ 
Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до  
мо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо с 
о...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим.. 
.{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у ку 
помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што 
м.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била д 
м већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постара 
м, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ће 
и репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била л 
:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није бил 
> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од о 
 Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— И 
о ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако 
кама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па  
.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао расп 
аки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се т 
— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико 
ао у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо г 
<p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а 
мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо 
его наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их слу 
черали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да т 
ет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурн 
ош сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S 
 о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Бо 
цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ак 
ише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава 
p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>—  
око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под  
; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!.. 
оговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувиш 
: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> 
 — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „ 
нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако  
ју с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нис 
бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а он 
плате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— До 
у па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" 
ните ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер  
миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, —  
чито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S}  
удорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још  
спођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког 
 ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се б 
 срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта 
ника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја  
 и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз 
каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вел 
а се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рође 
ну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их с 
но погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ног 
од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — ви 
подину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са сви 
м очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за  
вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема не 
о не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— 
.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је ова 
па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб плам 
у реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако 
 где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и  
бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи,  
воришту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у 
ворим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чи 
и две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Ист 
раду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било 
м — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру 
} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" / 
лакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, 
сподичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног ж 
да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах спо 
е се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S}  
 ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате 
аха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако ве 
 у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако р 
е није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља на 
у не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје сел 
 свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да  
 онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече  
<p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно  
есном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцела 
!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима р 
/p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, 
 се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну кој 
 степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, 
вање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То  
сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... 
у, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озе 
ици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је 
пи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут ка 
л акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино 
вам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико ме 
ам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и 
а ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове 
 сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама 
не остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим 
<p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш 
...{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинут 
мо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдан 
и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу,  
оже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо св 
и ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говор 
ити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио кварт 
 поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук  
ка-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо 
 вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бој 
Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља! 
иђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда дос 
 томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у ју 
S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!... 
 су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја  
 — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наста 
 му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше и 
 <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p>  
само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и с 
 размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме јед 
мо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — в 
писасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, 
д чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђ 
 осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, 
зумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем  
е свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>К 
— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— 
ао да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— 
 се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по 
адовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да и 
орим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напи 
на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти кар 
.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, реч 
ца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично твр 
веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоган 
 Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпе 
ео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чист 
рах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у 
— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме буде 
икну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити 
и ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н... 
казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>П 
зећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Д 
ња нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије 
/p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празн 
 него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књи 
о би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора 
. <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући ра 
 ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће  
е с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао 
ју свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити мо 
ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ј 
 овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати ш 
у на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S 
.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутр 
Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а ле 
т муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!... 
ед тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје... 
се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</ 
 дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> < 
е изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени ј 
мбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили 
човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> < 
тане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без д 
а сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати  
пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох се 
и преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пан 
p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да 
 шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те 
ан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p> 
.. бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем п 
</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочи 
сар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после не 
о!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па 
> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="2 
би пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје 
ло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> < 
ану и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута 
врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</ 
ршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хте 
са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S 
олика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бе 
ођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозво 
тојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли  
илосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n=" 
..</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно с 
лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо не 
 n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су сам 
вали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па  
у, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али госпо 
а напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:< 
p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, 
Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њихов 
шаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво ту 
 сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде 
коле?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S 
о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по  
еш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми  
 сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, к 
ла часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене к 
 Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Н 
то наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да сп 
и ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и  
наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p 
.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мно 
о, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо  
 могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти 
јвећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше  
...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима ј 
ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у  
м, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загреј 
а Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шт 
х убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Поло 
ао да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују,  
да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И з 
о мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљ 
човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, пр 
еме уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи  
огунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} П 
шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љу 
иш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испад 
а бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из  
разника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обе 
легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђер 
ј казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у ш 
брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у П 
ад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена о 
ло притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n=" 
лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би 
/p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак,  
је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о ва 
амаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџ 
о а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p 
госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде  
У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће  
а нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде  
ред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госп 
олско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи сли 
е човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или о 
чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то  
е остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да  
екав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти т 
е бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем. 
уго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем 
 који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, би 
 код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и  
.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изло 
 ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да пот 
једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да с 
љу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блат 
 не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега 
 нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, гос 
та ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{ 
та да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на м 
тле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих.. 
ом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњ 
еке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица  
} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом! 
нта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и в 
тању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" / 
ните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не б 
 за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по гл 
 марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а  
шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> 
ле школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упут 
сет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију 
... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити... 
их на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупл 
ер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти шко 
ту до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школ 
служивање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изл 
остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к ме 
да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а тре 
удала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих рад 
а.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор не 
и дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло 
и сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не тр 
ек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу  
 га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо 
орака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пу 
S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим исп 
ши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера д 
је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он по 
 се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог  
и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пре 
та и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и 
сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Ал 
се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их 
, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу ка 
ако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом  
дите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада,  
!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћ 
 ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј м 
да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах 
ем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњ 
она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p 
аже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! —  
неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно 
омешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама... 
епеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су  
еба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— 
ити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то тре 
 те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар ј 
 ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Су 
о да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> < 
ћ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...< 
други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар  
де!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терај 
Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камењ 
рену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу д 
и у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, нег 
о љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, а 
с у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} 
 Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње  
...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљ 
</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами м 
 него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом  
 стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— 
раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, д 
 ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао 
 сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само  
 казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— 
но са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити 
та му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...в 
а трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не 
повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p> 
на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је 
у двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а мо 
те ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замол 
ј снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза ис 
дин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба 
о коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако ју 
за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прим 
или квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хо 
!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је? 
м куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p 
д овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо вр 
 година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те  
ио најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не 
орате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и ч 
— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није бе 
ло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Приче 
укама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта са 
ро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам 
де господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о м 
 да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место д 
 га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа 
p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим 
</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим једа 
ахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати ка 
ориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p 
у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p 
ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење 
а и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као в 
чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле т 
/p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Г 
а да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је 
мам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или дв 
 спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у 
за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. 
да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је  
а пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и  
уговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и  
<p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде и 
 и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог х 
ем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесе 
ажи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — 
е.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био  
 не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога мора 
н и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с 
ој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>—  
вам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече 
шобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до 
м да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који  
Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стан 
кше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим 
е не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... з 
> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио 
к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у 
, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек мо 
познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отвор 
ан господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах  
лико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба о 
гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није  
јући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни р 
варица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за 
обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="26 
ам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам им 
 да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло в 
Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах  
 држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беш 
 на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>пре 
 опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је би 
ад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците н 
бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих м 
 што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутр 
римише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Ми 
ле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан са 
том брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ  
 смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</ 
у са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" 
и удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напрет 
} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила,  
јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам на 
лу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је шт 
шимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам  
ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан п 
нили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара 
/p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се 
и да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке пови 
 ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба,  
о; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — 
кама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; 
та је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се  
ректор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овд 
овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиш 
онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и  
ачи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте 
ушу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни 
мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом  
те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, прич 
отрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуч 
са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „З 
иша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади,  
ан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао з 
у да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијут 
 да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру  
утра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, ка 
 — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече  
едну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене 
, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Су 
>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линиј 
ви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први  
, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механ 
их онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш с 
ко <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Беогр 
<p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајн 
 одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S}  
и да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох цип 
 сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После 
...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и с 
ш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</ 
..</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изглед 
вој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и  
а руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на 
 имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озл 
> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде к 
о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на ф 
це, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и 
 лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог д 
мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, 
урих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, т 
на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је о 
, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица 
 тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, —  
рило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе  
, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!. 
е нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици... 
ад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали 
ли за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надроб 
и улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се вр 
у се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем 
век морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прик 
н причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Мила 
авати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, пос 
 и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради че 
и!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас  
устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сах 
 сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.< 
је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ  
бали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> 
 смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаж 
 седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — а 
 Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док 
м лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво при 
о!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</ 
ћи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p 
Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.< 
авући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="11 
, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам с 
адовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га 
 кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отић 
p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у в 
 отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</ 
 ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један 
дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше вед 
 и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> 
лази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ  
/p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих  
шати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пу 
тине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Г 
<p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спав 
нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта  
ва се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље. 
,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, На 
поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отво 
ре!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикн 
бично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад не 
гао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да 
..{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</ 
оје чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на ст 
чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p>  
 <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то 
ао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад доб 
ахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{ 
</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S}  
 — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> 
 Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како м 
чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника 
 ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Пред 
д оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини та 
од једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и  
>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих  
аше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О де 
а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хв 
е дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа ве 
ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p 
и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм 
о одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста је 
Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах 
сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У остало 
правитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти с 
p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак с 
и?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљ 
ви на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, 
рну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем 
рха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно 
жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има 
ема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног 
ико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-х 
коловати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог 
 не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим ва 
ац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар 
ем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>П 
о Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису 
ивучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико н 
и...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је го 
ако ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово виш 
их волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.< 
лико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе нада 
<p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S}  
 седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведос 
> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опх 
е овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен;  
ута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути с 
 госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p>  
 њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну р 
а се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи  
апред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на 
 опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пуст 
ина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!.. 
ођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} 
</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва и 
 <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="17 
</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари 
 за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлаз 
ј куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад  
х сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и 
екам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада  
о проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцела 
S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њи 
ве јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима 
па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачк 
ноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p> 
 и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> < 
 /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем ко 
.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгл 
едаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послуш 
ли, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер,  
 радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвиз 
 <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продер 
, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и гру 
могне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни прету 
чи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се ви 
још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јест 
, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше 
...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекај 
обра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p 
ао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад пр 
, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p> 
питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам г 
 се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу 
осади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо  
ио.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено 
дећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући 
 шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам пр 
а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p> 
ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе 
Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гле 
<p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог  
ао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити шко 
> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и т 
лазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дош 
и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— 
ше ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви д 
а се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест саха 
и и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је бил 
ито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа бил 
у лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ј 
hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, ка 
ла луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у 
спођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо  
ђица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али  
вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво  
бра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n= 
?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу 
кидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p>  
подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад ни 
х па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — доб 
о на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месе 
ра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским ули 
орих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p 
д и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој... 
 мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче  
им Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p 
 јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p>  
чеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт са 
 се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме 
а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и о 
овац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах 
есет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам 
рво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од св 
 само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то 
 покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које ч 
.{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одисти 
е к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не па 
</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али  
а робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорил 
Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је  
а.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p 
{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити 
ћи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша.. 
p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох,  
> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у друг 
р и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...< 
<p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.< 
ати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја 
парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназ 
исам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела 
 кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како 
љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на с 
 <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко са 
вари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо љу 
 код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>—  
што сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или  
Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, 
и ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо 
о није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да с 
ш у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима  
мо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни  
 Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман  
а радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи п 
ске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи  
пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где с 
агодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не б 
авио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам до 
 /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам п 
о мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити 
> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, на 
 да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положи 
коме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми  
 тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и  
е било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит 
од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише вр 
 мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и 
 смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнут 
 Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ј 
зио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех  
ан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра  
рљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам ка 
; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извешти 
 се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти с 
. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.< 
.</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био,  
ас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> 
еда и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше.. 
ву, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газд 
сара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо 
 тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на 
но и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће  
такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судо 
ктер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} 
а, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео 
 окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао 
че кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата у 
 угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тел 
Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс н 
им боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и  
идети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једн 
е досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> < 
 више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу 
> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам ра 
чку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механско 
 до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет ко 
лацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће! 
ре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала ва 
у...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору 
 Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта нам 
ним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини ни 
 Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S 
/p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало ча 
ада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме х 
етку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хте 
а не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати! 
з дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остал 
. хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учи 
талом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе в 
 ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да с 
радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</ 
ску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника 
дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући ка 
</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо  
>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шес 
ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама п 
 мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос 
. </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љ 
о једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га  
сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Б 
у изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p>  
оћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>—  
н је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазд 
/p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, —  
ко остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за 
ћ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и п 
 више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу о 
 и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задрж 
есу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка  
асни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се д 
 Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох 
S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друг 
.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћ 
 ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек п 
ба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, 
>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас са 
 поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Сп 
чистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да 
стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија 
де ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притво 
 <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забран 
у ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече и 
..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог с 
аг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју 
301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше вео 
рн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави о 
ви у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би треб 
ући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и сам 
тео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271 
и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тр 
стано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, 
 је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ного 
{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине,  
 То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у им 
 у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; 
м тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{ 
Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни с 
— упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговори 
ске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!! 
ам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где д 
теже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p 
аћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наје 
 без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то пову 
во пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хт 
у празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S 
један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p 
 није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна 
вореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли прим 
 десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још ја 
 путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њ 
.{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао ш 
 нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим  
дељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, м 
звикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!< 
у, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њ 
и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде 
чију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо шт 
е?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p>  
уци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је и 
рави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледа 
зиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам бех 
огледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно ко 
орих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно  
</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> < 
се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрси 
и махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има деф 
 чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица по 
е материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јо 
шла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— 
о, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више 
доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку 
д окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницим 
никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код с 
.{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испре 
ој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља 
рно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p> 
вде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста т 
сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заис 
 затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p 
ид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад  
али...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових ш 
} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их 
идећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у  
есасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој др 
уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гл 
ођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађ 
 као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја б 
сто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на  
па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној  
н...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа  
у и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем 
где трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не по 
овима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на 
атима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног 
ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћу 
, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устан 
 још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до в 
ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</ 
рка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса 
то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајн 
та? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без  
ем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији 
 ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње ст 
дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређ 
 сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гуш 
6"> <head>VI.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се  
рпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та коме 
 /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам б 
рма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче 
и те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу 
/p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми 
ре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били с 
скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола нег 
мештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, п 
ађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оде 
 — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од  
 брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, мор 
ито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, 
“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, ј 
ише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био 
{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> 
 Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођ 
кве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао с 
че, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час профес 
гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Нем 
/> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандил 
ну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике 
се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{ 
tone unit="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p 
 се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ не 
 почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Бог 
р сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{ 
ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пош 
и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као 
да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дв 
 Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говори 
коро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати... 
p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из з 
спођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу,  
 онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас из 
 није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повам 
ам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију ке 
о свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благос 
ад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у  
!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам сво 
S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече п 
рисуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову накло 
вет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ћ 
ури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> 
— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих 
ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите ш 
ћи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме  
дупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и м 
p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште  
.{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био неразд 
е ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну о 
ојави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два тр 
е моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина 
рдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше. 
каџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих  
о су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам прим 
беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чув 
е кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат. 
 себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанско 
 био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p 
е волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мисли 
едан није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на при 
 хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је с 
слушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ ј 
тко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо п 
.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, 
о, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата ст 
н пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</ 
 за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем је 
> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p 
ало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце 
ред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p 
д главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p>  
што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем 
исто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево 
. чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде. 
о пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога  
а право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих после 
д пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S 
тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га 
и...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа 
позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од  
ћи нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било 
ста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут настави 
— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврд 
у.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...< 
 Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, 
маче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад 
мо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично  
..{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у шк 
ао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми пр 
устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадно 
 знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу и 
 онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, је 
се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порц 
е чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао 
сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни  
стао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух крата 
утији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладно 
 помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживањ 
у од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих ј 
али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да 
но само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њо 
огу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице тре 
да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим  
оново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог 
ито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не  
ећ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па на 
ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.< 
/> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ј 
е хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода  
ва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је  
 <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегун 
врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ј 
ина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви 
ти, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он 
.</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније  
нара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залог 
<p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладн 
 пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк 
шту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у с 
 готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је, 
...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручк 
 Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожедне 
ава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) о 
не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измери 
уза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“  
зло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли  
еразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S 
 штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино по 
ам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли  
дан беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауста 
нзији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледал 
 <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђује 
и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До  
ејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и п 
 — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпарх 
и они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на 
<pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склони 
{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} 
о у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину про 
 и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уп 
оје беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хле 
 доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...< 
оља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: 
- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да да 
ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе 
а ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ход 
амо дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те 
 сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајн 
.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рек 
н замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где ј 
 ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и су 
вуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што  
рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{ 
ас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутр 
 загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао вл 
е,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газ 
ако изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и д 
спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја уз 
ед пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако 
апалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дуван 
и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је 
ше неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш ми 
ознавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четвор 
тити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, госп 
апред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, до 
>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти у 
 А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити м 
>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били б 
а љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима м 
здарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се  
то понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати 
ео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, он 
а да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а  
> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!< 
ујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло 
и врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „С 
школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, 
 Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео са 
заман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење  
на, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на то 
и, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</ 
е рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је 
.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдит 
а она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а 
ђе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све  
ти на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{ 
е још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу  
</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу. 
арче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде,  
имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што до 
и, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди 
Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћ 
етније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,. 
ше ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање 
 прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога 
— и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим н 
 поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</ 
икако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усуд 
дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми в 
— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као 
ма натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лев 
направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу 
чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче ве 
 — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар да 
?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Ка 
авали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у трен 
маћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам  
з њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а нај 
да скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <m 
и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) 
>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето 
куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао сврши 
пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти к 
дговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да 
од Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Не 
>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта ј 
отов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас по 
а, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S}  
арту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— П 
ш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово 
 љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да 
... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А к 
{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се до 
есе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја преп 
 — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо н 
м тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво б 
 да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> < 
иву мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепан 
но прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легн 
Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један о 
школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби  
p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да  
о,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p 
кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— И 
ите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукос 
господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем  
p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{ 
атима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад мо 
ом винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво  
 узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не м 
и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа 
 негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они с 
док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— П 
{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу  
</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља 
>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p 
 особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случ 
и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам 
/p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па 
кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..< 
а за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годи 
х да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да 
ли врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зау 
S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</ 
<p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим  
 <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знат 
ите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо м 
о сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од 
ош како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајућ 
тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Беог 
аног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Из 
тивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле  
{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било  
ван?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар т 
 сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заст 
пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} 
 рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми  
бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном 
p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће бољ 
 у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, б 
окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су дв 
у, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао из 
 била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто једа 
 у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је би 
амотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их 
а где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми ј 
е за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници пов 
де?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p> 
есет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две  
 домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се до 
шим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена! 
, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила 
 новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесит 
ак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата 
 кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити 
а немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им д 
ешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, 
м ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер  
 мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="31 
p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека м 
.. можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори кат 
 обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто други 
у код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди 
е ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жа 
p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то  
ти како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана д 
м казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{ 
журни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро вл 
 кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош 
али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтат 
 испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића з 
вде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као цер 
ао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашн 
о ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао ш 
а узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда  
аба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и сед 
међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као  
утак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо б 
о се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> 
пеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ 
Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто 
м, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши 
емојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне 
</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче 
и ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" />  
вим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и  
служивање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> 
и, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Н 
авом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, 
име, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре... 
ш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си  
 дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, д 
 тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски 
г чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да 
ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече из 
м да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја 
/p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,. 
лостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Бо 
с, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити 
и.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је 
на овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И за 
?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили 
и ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти до 
> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Н 
пе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</ 
неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130 
ве закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем с 
, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз п 
 хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни 
> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али 
здадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично  
у да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице 
 комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се ка 
амо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у  
 ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S}  
/p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све 
пак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се 
е покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> 
еоград да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким б 
есрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један  
су и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поз 
рекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, ло 
жеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад  
нице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха 
а чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> 
оде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гур 
е.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вече 
 викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="1 
.{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми  
мевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> 
ни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и  
а воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера? 
едаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни.. 
ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p> 
Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непр 
...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет кора 
ља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предуз 
у полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано 
ад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек кој 
а, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Т 
риђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мр 
ох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан ка 
 ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сеч 
 један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужд 
оваца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго  
р ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово 
/p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало 
/p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још веч 
о чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она ис 
— ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да ни 
 од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехт 
а још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно  
о у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам мо 
b n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,...  
 претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово д 
 госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с 
јући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох  
 мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао п 
(!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако 
коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густ 
 разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се ун 
} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и,  
, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задрж 
 буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, ч 
...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</ 
то и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> 
дишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у  
абрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом 
у те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах 
и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно м 
 су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ 
p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а по 
и и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му исп 
 те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он  
S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и р 
неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио,  
епо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је до 
 бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу  
 си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну  
да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладо 
говиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</ 
 брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога  
еда ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пр 
ајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном об 
.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а м 
="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда ш 
 никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове 
p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо о 
о били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај 
? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих 
, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!. 
ру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох 
о у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршит 
вајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са п 
ма на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре 
то, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто  
 поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на 
могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше 
ма што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p 
142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред кава 
еби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду 
, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, т 
{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празн 
продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубиц 
мо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хт 
о, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми  
.</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола 
кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао 
само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо,  
/p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет кувар 
имо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p 
и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и в 
ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није г 
је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња и 
као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} 
ињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спр 
ајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вран 
 Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, доб 
и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци  
p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} 
ама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло  
ем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми ка 
ста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у  
ад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p 
један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где зна 
ма...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један слам 
би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рам 
Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени ди 
ојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Им 
 и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био  
оља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни зна 
 Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не б 
је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога 
— рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука 
..{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и с 
лицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати 
и рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћ 
викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрз 
— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p 
омоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Ула 
ене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто. 
рани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо  
хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — п 
Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади ду 
их ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рек 
е имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на ст 
р чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један сме 
безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која 
 требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не 
ну, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све шт 
им му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа  
мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах прија 
е гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на 
p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па  
е ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја 
е ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то  
шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју 
ази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде;  
 шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али бр 
хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам д 
 да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше 
/p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пу 
/p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите 
а после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, 
.{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>К 
вај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да 
вде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То  
ивање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах прину 
0" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме 
дао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, 
p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p 
ледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сва 
фесора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па 
аху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад из 
во <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пус 
аче на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: какв 
ве.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у о 
дасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — к 
к сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се. 
диже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колик 
ила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их проч 
нудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="1 
а, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може б 
о ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савл 
гама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох 
...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разум 
чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник 
ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни 
ивање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разго 
мао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један 
шом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те 
 код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</ 
ико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с м 
еба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио  
.{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p> 
у и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла расп 
ам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’  
> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест  
та ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мора 
ао сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не 
це, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу проп 
тупих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, —  
мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће,  
сно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник н 
откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасм 
јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фер 
> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!. 
олико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу  
i> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ д 
ве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ 
, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да 
љено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја с 
о тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с 
 с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га ви 
е у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још 
м била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана 
>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да з 
b n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходни 
ли смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добр 
S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и о 
="318" /> <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, ал 
реба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— 
ључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зн 
и рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове  
у од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двори 
оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави  
м да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</ 
јави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам мо 
раном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поре 
кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на пут 
пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна  
ш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... 
ад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{ 
ајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га сти 
а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што про 
, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгреба 
ред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак пос 
твари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показу 
упим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец д 
 <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чуд 
...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну  
иромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али 
ог уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор  
p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат,  
 па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми н 
мо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шла 
ји у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гим 
а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p> 
о видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад о 
 наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на  
есто...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем  
 него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао к 
дног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, је 
лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што  
ивот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код  
а.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани к 
аше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја са 
еш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао. 
RP19001_C7"> <head>VII.</head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кав 
х тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кол 
ц дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у ш 
 кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се д 
а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене ос 
и да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да ун 
идео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам  
вани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је к 
ислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p 
она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање  
го савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а мог 
 сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О,  
рно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре н 
иђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кр 
х.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице  
 мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — р 
лице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, а 
</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки до 
ије у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да 
сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као прек 
 својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала 
 Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле прежи 
/p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за че 
те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сут 
} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у т 
ута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, а 
та дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и  
ачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S}  
 говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</ 
!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па  
 време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса о 
је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни 
 године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам и 
потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан,  
 по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим с 
...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један ле 
it="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор о 
, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} По 
сле мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми 
 кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевич 
еликим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, раз 
ових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече п 
што у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по 
— који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући н 
 непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, кој 
ест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шесн 
оришту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи н 
лушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Нај 
p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала гд 
 она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, н 
та она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теб 
цу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У 
суз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> < 
на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку з 
ао.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p>  
један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ов 
оказа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта  
о људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тог 
лада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод по 
нику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и 
игана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни  
лика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те,  
!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, 
ћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућ 
о се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу  
 ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да 
е, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко 
.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поре 
м могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школ 
ам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још  
 вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли о 
ђем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S 
 леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n 
 скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао 
 рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. 
се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео да 
а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долази 
ољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах  
on" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад  
.</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <p 
 друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин  
у дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да т 
овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{ 
динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више  
оце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја  
ћи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пир 
ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p 
ама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у најв 
ам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Д 
но није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> < 
у се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло ск 
ру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да дору 
е видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута 
 и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи  
мни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане 
ао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p 
и...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих  
19001_C12"> <head>XII.</head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање 
ма где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господ 
 будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо им 
у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да к 
сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један го 
ас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, мора 
 ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима 
Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у  
 па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један ост 
 те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код профе 
по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са  
</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али  
d="SRP19001_C0"> <p>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} 
узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог 
и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати 
им на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две  
 <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио 
или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на нога 
 у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће  
без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави,  
; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу  
ilestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само 
P19001_C11"> <head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра 
ј нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, пр 
утка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који ј 
ноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се ниј 
 да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Ци 
 да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Уск 
> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно мест 
 вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Он 
иђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо  
 ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} 
ојим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одред 
 место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је б 
илулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </di 
ше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо п 
ем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупи 
ра месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо  
milestone unit="subSection" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође  
ара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у ш 
ега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после п 
их изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S}  
 је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толик 
им?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, наро 
доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то 
ећу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} 
ересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду 
ubSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дан 
егали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана. 
не и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се го 
ко погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозл 
 ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на к 
телу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим ни 
> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни ј 
а?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— 
 на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју им 
утру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су  
них.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пу 
тво њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе 
во;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се...  
— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати  
старај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на  
/p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.< 
 ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића 
и рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред с 
>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ 
гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је  
с...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође  
>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране 
нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Па 
радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедет 
уго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</ 
Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Ј 
 руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем суво 
 у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде  
Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p 
46" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао нов 
де...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код се 
љених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је  
од зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остал 
и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот 
ћемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред сам 
 овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта 
шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро 
> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу по 
 могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни 
ку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код прак 
 n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа с 
 <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу доб 
сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које са 
ати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгл 
.. дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима 
оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да с 
ити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како  
p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо  
ћ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас бе 
е поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже 
} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, 
на, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на с 
 као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где  
" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{ 
p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле 
навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тр 
е на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав м 
то, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама 
...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" /> <milestone unit="subSection" /> 
.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову 
оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам саха 
/p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што  
ао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу 
2" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам б 
г и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам  
њђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у 
 би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пар 
 Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и изва 
азећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска бил 
м могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио н 
ела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима,  
 да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док  
 овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио. 
.</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у 
?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> < 
/p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p> 
себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким  
>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта  
, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то и 
ин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам  
вој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Нас 
 У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у  
.</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жа 
, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у ги 
 госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто на  
чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од ка 
ог света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти  
служивање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име п 
> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што  
p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Каз 
време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа  
 флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском уле 
 ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао кура 
је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и  
ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> < 
ао и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије и 
с, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</ 
> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, 
ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце 
..{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене поста 
вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити. 
ли на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се ода 
ази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је но 
а, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се  
 <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: 
 Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могл 
уне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том  
како нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из 
и могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div t 
им путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{ 
за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</ 
, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је мило 
 ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ак 
у већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и 
 сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p 
њства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао н 
навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+  
p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било  
 ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих и 
видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се уп 
бог хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбо 
а добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног 
вен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред с 
е да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права 
 је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо 
уштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, н 
аш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, ха 
вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја м 
ој кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас при 
Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, ка 
еше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само п 
шке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пол 
 гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, 
 си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу дове 
 се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче прот 
ратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других д 
ју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем 
е жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у шко 
у умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, б 
за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао,  
, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живет 
ало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по не 
просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад из 
лирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Он 
овору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вр 
познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на ку 
х тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могл 
од хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу о 
игама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, —  
сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати, 
тео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала  
ео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; мо 
е, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде  
>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћ 
 <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани н 
ме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупр 
S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се по 
сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да 
но мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био прин 
, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то  
 се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послу 
амо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у 
S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела  
<p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико  
 кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне,  
ало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се о 
 које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треб 
 у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бо 
И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p 
едиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; н 
p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали 
х готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се п 
 коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педес 
а пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље н 
се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош 
>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, д 
иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а и 
па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим  
гле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30  
м ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беш 
жљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p>  
идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и 
и полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p> 
кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У не 
 видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам  
рава и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буд 
 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми в 
тече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго мо 
а ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео,  
учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не дол 
не боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам 
 за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а ме 
 и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} 
о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао  
воришта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно 
одно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто  
 су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли з 
грађеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор ( 
апу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извини 
обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" />  
арен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи  
ите се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, 
ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могу 
ек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно са 
амештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојн 
b n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p> 
ја од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> 
— рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у 
ећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи  
осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађу 
руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако пол 
то говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде  
олако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руко 
их у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.< 
унуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остат 
} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памет 
 необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n 
за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завуч 
окле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, 
и...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао. 
у на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на 
евао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао ш 
би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између  
станем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S}  
маш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвал 
двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не; 
аше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јест 
оџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бе 
биљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро гре 
ламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија ј 
ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека ва 
цу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка  
 на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити  
мамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.< 
 ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун 
ј — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>О 
Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест  
 вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дох 
уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, је 
и јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду 
.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да м 
а живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није  
е Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гла 
бро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад 
ору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у вел 
<pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра ра 
дне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пр 
ричали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупи 
 више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте 
плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затек 
чак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели  
 доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељи 
 некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, 
е торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисм 
{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам 
 госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра  
м сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам дина 
х прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са  
 ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти  
ра!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче  
 викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав 
са а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они 
је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију,  
разан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице б 
пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код 
 Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег 
 друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се  
придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у н 
 то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас и 
господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</ 
!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и с 
 пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам  
р“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S 
а броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоће 
ту...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слуш 
од пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лак 
е кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који сед 
рдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење 
ад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p> 
 ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је ала 
 сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, о 
а оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну 
о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога  
, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледа 
није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно 
>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} 
леб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, од 
ог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— 
ече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо 
р нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ра 
 јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није 
 нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је  
; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> 
емо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с по 
епао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни 
<pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по в 
ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... 
о му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облик 
тарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Ми 
и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са вел 
е као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зим 
леди.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта 
мили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим н 
много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су  
збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог с 
оду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушак 
ва моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој 
књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ак 
вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — о 
 у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године 
њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми  
 мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из 
попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју пост 
јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме 
>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад  
ни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је 
ште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На ме 
 крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и 
 пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{ 
туљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима вер 
е је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао и 
 <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба. 
 децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се  
питам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?< 
ља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо  
веди ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има дол 
а се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће б 
ци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Б 
а, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку и 
.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке 
е са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нем 
х очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, к 
рвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „ос 
о време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, п 
 <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођ 
 двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад о 
тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у ули 
II.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степ 
е награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга  
, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печењ 
ом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколи 
ораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што  
е, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт. 
 битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговори 
у, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пође 
а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S}  
викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, 
.</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође 
нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па 
 што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — реч 
Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођем 
превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> < 
ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и пог 
пита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћ 
о и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи 
ати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову  
 драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</ 
е, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у  
колу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године има 
ло не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао пра 
н не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав  
а друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!! 
 јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене. 
о измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовр 
ет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталише 
мо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване 
за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могл 
но у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао г 
Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-ка 
радске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту 
укли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид  
 из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из двори 
ерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> 
а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, пат 
/p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за ј 
 Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао  
} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па ст 
вадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица ни 
места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах 
хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора 
 то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звез 
д њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се су 
ли Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три го 
 загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Ује 
} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,. 
и од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, 
а сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор глед 
ало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан  
а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз 
већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у с 
 може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... 
ретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да  
пији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа  
 наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; п 
има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p 
к што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, 
ледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се м 
не и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отв 
; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за т 
нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капиј 
кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војс 
Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми 
>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак 
о шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври 
лу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, 
ш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се 
ох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључа 
мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, х 
 као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она  
пита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворен 
рећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} 
т се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше  
спрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и с 
 у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се из 
 шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камен 
У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викн 
</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочи 
 испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за 
 на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p> 
, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, прис 
, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше з 
а плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она  
 преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора спавали, а 
фором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна 
астао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, он 
{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела х 
сапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну 
нудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p>  
 четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема,  
тлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у 
а ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи 
 <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у 
 оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би удари 
ападном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи стан 
 ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</ 
, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који 
ају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих нек 
уго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и ост 
на од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим н 
> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и  
о сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSection" 
 хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја с 
{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумет 
ицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења. 
ло време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Заку 
тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам как 
и ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S 
ћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, 
, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећ 
у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста  
срету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ов 
а ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n= 
еђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — од 
 пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „ 
/p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми 
орише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету. 
<p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу 
ма, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у 
арту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога м 
гладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да с 
нку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — п 
укавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се 
Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</ 
— Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли го 
 о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад 
љам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и  
ла велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми,  
ц...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војниц 
сам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У 
без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцар 
чак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и кам 
овољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним о 
ицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати. 
но мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и 
ио сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бо 
д, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет д 
 <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није им 
елели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не  
сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!! 
 права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Ули 
што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рас 
ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,. 
о, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз в 
ђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да  
p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>—  
гледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад  
омилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како 
браза још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p 
с ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију  
одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше 
о, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p 
> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показ 
p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!.. 
ик.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, д 
p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — ре 
 унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста би 
> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих ле 
> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!. 
икнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као 
ме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p>  
овао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурн 
?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко 
евим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати з 
ор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасв 
би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар  
p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... < 
нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је  
b n="146" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам им 
 куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, 
а велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем  
S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад  
ри сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скор 
" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару 
а.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p>  
еће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем  
ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не прим 
кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време веч 
не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био з 
бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас п 
сматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да  
секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, п 
немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она м 
искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у кој 
аједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разуме 
ле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензио 
м шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се  
 у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те с 
 смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у 
 ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити с 
ју месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за  
 другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ан 
Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате 
двео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све 
те ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја  
пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четво 
ећ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македони 
смо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као оби 
ачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господи 
ну...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гр 
им би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој дра 
p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму 
 спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождеств 
дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја  
 <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку слав 
>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло 
а му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, —  
ица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није 
ложен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рождество твој 
S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је бил 
оста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се  
пођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а  
у руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би 
сет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, ис 
 апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке  
јашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су  
е, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а т 
 рукама раширене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу ко 
Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то ис 
ом вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо л 
, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облаче 
дим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде. 
амо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је б 
едан жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле с 
 ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S}  
У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Ка 
р на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар ви 
е да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S}  
тра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и н 
стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе 
аг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму. 
та, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" / 
/p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим  
 <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима вел 
иво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљок 
ом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе на 
мо, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! —  
, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити 
сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек 
 имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслуж 
 Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} Н 
а би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— 
рсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на  
оредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходн 
лико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам с 
, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа на 
ођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете. 
се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војс 
ђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изв 
34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се 
 у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да  
страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи у 
оју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо има 
на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га  
!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа 
ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, к 
свукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој  
него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одис 
ава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; је 
ћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.< 
еч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата,  
о сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас  
{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим  
ј ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав  
 доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да с 
ло добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим  
подине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја 
а шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— 
 се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да 
опло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ к 
 се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> 
тле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још  
аги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кућ 
одине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо 
господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ет 
оме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих  
>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер  
азили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште бат 
адан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да  
бија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шт 
пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када  
материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из  
на натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном сврше 
сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег 
доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајућ 
 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би ч 
џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме доч 
ти, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљн 
ош нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два 
/p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми с 
— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде 
S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!... 
а уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она ст 
што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из ш 
ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да ст 
та сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађа 
 је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама ни 
...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговор 
екне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози 
асмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у 
ило заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је ш 
де и много муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти ц 
 стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S 
сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управ 
 ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажај 
 ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред п 
ишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су ро 
 хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте пол 
:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Пан 
, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му у 
еска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурал 
мено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила са 
ти?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> 
.</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би по 
деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чаш 
а собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја 
 гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жи 
мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој  
бично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на 
.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— 
о с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из  
 сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола ч 
мо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се п 
а по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпеза 
рно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одг 
е ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био  
љицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по  
 не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио,  
рна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управ 
ме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се с 
једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност. 
 се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, 
арију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није ту бил 
по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску дец 
и су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „бе 
 Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n= 
 начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који 
ни уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома до 
е одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то 
мо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд  
гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“  
прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох б 
онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Из 
о кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити. 
свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам га 
ли срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p> 
к онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пу 
реме посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су ок 
едах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се 
ок те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калд 
бирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киш 
тене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног м 
 нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те 
 па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек ра 
о курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; друг 
ети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се н 
{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као  
ити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамни 
теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</ 
спођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а гр 
 оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни  
лази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд 
 чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S 
ке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зелен 
 јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си до 
и те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао го 
анске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа ј 
авио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; 
ља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо 
е цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!... 
ог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да 
равим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе пр 
е.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд 
нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p>  
ушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S}  
до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није би 
паљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а п 
слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и с 
школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси л 
е школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мис 
е дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће и 
S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од  
при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао  
 и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>—  
— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана... 
што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <mi 
ара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илиј 
урани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>—  
... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам 
ваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја 
м ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један  
 имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам би 
сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, М 
гурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајућ 
чи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> < 
то ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин. 
на“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi 
Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два д 
за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, г 
ику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бо 
/p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни з 
ли, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо с 
вог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар по 
и шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив нов 
аћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p 
чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да ски 
 <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да 
.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и хр 
траг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!! 
p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад 
.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад с 
ет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.< 
адим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у ку 
сле дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана досели 
ели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, бр 
оспођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољ 
лико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја.. 
 бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет д 
ане, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима 
е представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и д 
{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мал 
ун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем н 
пита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље  
ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет 
би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p>  
 у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу 
о да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p 
 поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и 
е писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — по 
 ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> 
есет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију  
м три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и ово 
 само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је 
— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало 
рију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толик 
ан динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, 
ао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси л 
ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по неш 
био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестр 
обити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збого 
дни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чуд 
<pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико 
није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из  
радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не м 
е вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне 
твар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад  
!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја 
 ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо:  
Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао. 
 кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре 
м времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих 
та, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам,  
>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, 
— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p> 
ао клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разре 
у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну  
; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за св 
нда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Б 
 другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директоро 
 у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да с 
колу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се об 
кторову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класиф 
сам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игња 
ора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је 
 убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре,  
ли два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме 
ам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека  
ад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога с 
пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх;  
ор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћут 
е поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скри 
а, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> < 
сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам 
је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани о 
часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Заврш 
укли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице 
више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута 
месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тес 
другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка 
 креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.< 
о са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод кој 
се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да 
 била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њ 
ит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S}  
д које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила п 
а свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја б 
 после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n=" 
 беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагле 
сплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цв 
мак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни ј 
а, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кух 
шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?.. 
ла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити 
то, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</ 
чи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему р 
pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — ре 
 ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то с 
 само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им  
вао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано осл 
е паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, б 
} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па  
јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p> 
ом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> < 
во као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n= 
олазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег д 
ло као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши п 
 сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих т 
 је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</ 
и ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам о 
г свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, до 
...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет п 
мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је  
е тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару  
 отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} М 
м гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао  
у.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба!  
и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је би 
.{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.< 
е!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, —  
 — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући 
добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори 
..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p 
д кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>—  
икад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда не 
ишта окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> < 
н...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момк 
кога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад  
 човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p 
 <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у к 
о већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а 
! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степе 
> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="10 
о узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а до 
ући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— Н 
смо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај  
 тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покој 
="207" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлу 
она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде п 
мали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на 
е у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Ост 
огаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, 
а...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угу 
м радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор пр 
, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрем 
, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, ра 
д час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прсто 
 Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ов 
По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме ст 
онесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се 
под пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постој 
механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овд 
ва проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>С 
вао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од мех 
ворих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајст 
могнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговор 
газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје  
ве сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69"  
ва и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; 
им Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче ис 
> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p> 
д ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести  
у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— С 
на изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди  
 ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се 
 страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи,  
жа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим...  
 док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер м 
зору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n=" 
 n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузе 
чи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче глас 
канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаш 
вом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи 
лу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пу 
 чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест н 
о на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где са 
не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми 
едног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се 
 ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтер 
и.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хл 
море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме нема 
 допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а пр 
њак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по с 
покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хла 
а са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозг 
иде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара 
се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се  
друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети о 
...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и заг 
лава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео зас 
е.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад с 
 у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли  
е све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Због 
ли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама 
јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло изд 
рчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, м 
 одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да 
и напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и уч 
>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу оз 
е данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с  
 за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло 
огледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, час 
гли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ с 
ед:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас 
аве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — тор 
д руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то п 
p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као о 
} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те 
че она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очи 
 нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?... 
рекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја ниса 
 Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала 
ара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и  
ва соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли  
 <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикриве 
ивка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се б 
истим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатич 
увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, извол 
м гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{ 
ог јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за 
апуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље изд 
смо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах см 
овине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господи 
..</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Лит 
 избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на про 
" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али 
а очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отвор 
се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је 
и направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред куј 
 па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече о 
непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p 
да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, мака 
уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој р 
ен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на  
p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да 
ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст 
гла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила  
p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као с 
ух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, н 
е Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну  
о, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Ша 
узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се рад 
поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>Н 
д степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p 
 <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро  
те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у шк 
црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом  
и овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.< 
ђава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав м 
исам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрица 
господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан 
ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима п 
емо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На г 
имећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после ду 
ста торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а ост 
 бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време пре 
 видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењ 
и с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вече 
случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада,  
У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изић 
за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штикла 
> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта у 
чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цвет 
удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седа 
за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ид 
 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло н 
говарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били 
поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања  
ијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} 
се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Би 
д, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.< 
 а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет 
зо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спу 
</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за ст 
гао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати,  
огом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да 
емо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како см 
, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за п 
осла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натра 
ељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи 
 страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p> 
да је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам с 
т проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ  
p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70 
 Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја 
<p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла  
анатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калф 
оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих понов 
не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах 
 ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у он 
 сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сет 
мишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и ш 
и ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако 
са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех  
</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На  
ед њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече  
рви, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се тр 
ох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врат 
— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Раз 
 у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али ово 
d="SRP19001_C17"> <head>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито ме 
ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред  
вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више 
но убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с ме 
а да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комби 
 у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи рево 
.. као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби гос 
о времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, 
ћу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше д 
ом преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с  
ди.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, р 
и осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро 
их наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају 
} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако с 
али.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> 
Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици 
зебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га  
како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука н 
и...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом пад 
а још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} П 
 _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите 
еба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да  
 сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — р 
— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сах 
ку батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда м 
 изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брин 
најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало 
 пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је 
лост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошт 
рхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала 
кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не 
аву да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џ 
о бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се,  
им почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш 
а је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p> 
доше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбриж 
судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном  
вих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Сед 
ља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан 
еликим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> 
емо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам п 
дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући 
а другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!... 
ори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два 
ало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија  
 брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двој 
еним...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије на 
кох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119 
p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њег 
 да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитањ 
 имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, предст 
{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.< 
 шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у он 
жалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у в 
остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређ 
 тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p 
не, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој исприч 
е тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и та 
ам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака нож 
а делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.< 
; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао чет 
ј је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, што 
крати ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то  
о, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана  
едног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" / 
вомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни трену 
} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> 
о прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме уда 
че Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што са 
о?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и јо 
ко идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошл 
 место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је  
аба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се ју 
н; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и раз 
зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и 
ачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад сврша 
знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше 
екати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p 
несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>—  
а празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћа 
>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n= 
 прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и ма 
ожеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S 
о, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, он 
 кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече п 
 цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, 
о нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па к 
p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, н 
имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јес 
 од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за п 
омрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>—  
> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани 
 што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, је 
ављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
и је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колик 
амотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и ма 
расан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она ј 
м горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а  
е просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно 
е не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вр 
> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник,  
ече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му зах 
/p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а мо 
е беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође  
Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> п 
едмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обич 
пођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из 
 <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па трес 
, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ з 
ћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече  
а док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих владали. 
</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>По 
ер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, вид 
/> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насме 
ли први час једног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао  
ло што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно с 
а двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напр 
 кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од н 
динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам ва 
...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице  
ију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми ј 
 Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти ј 
гу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао, 
рни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> 
отроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, кој 
, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p>  
добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви 
 што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што с 
 у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би са 
} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој 
о...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и 
иближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху в 
 се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стај 
ависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— П 
 рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p 
 ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тад 
, па онда рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало. 
т, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, 
а сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ос 
ио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отво 
на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћ 
 Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурај 
да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од 
</p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запа 
 На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Б 
, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А... 
с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ п 
ђе дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевају 
 овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у меха 
оворих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Ка 
м казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђењ 
лаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — о 
Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фиј 
 Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у п 
а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог 
/p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не з 
, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p 
 да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар п 
вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад 
p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега  
атуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли 
 ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљају 
ро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од 
е кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро! 
 паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак по 
42" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у  
шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,...  
о је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме 
тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од к 
де ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За о 
е да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S}  
а ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се 
атима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добр 
али као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала бил 
/p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи  
а право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочар 
добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један гл 
лео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од моји 
рло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам  
они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зим 
ш, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живе 
 упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p 
та да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику.. 
и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професора, ко 
м и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу ко 
 је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двос 
е препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског  
арицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до кав 
цију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!... 
1_C16"> <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше ле 
авам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђо 
 сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцелари 
те унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми 
 Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио 
 је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била с 
а, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислит 
д је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до мил 
ану одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> 
 влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми јо 
 па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше( 
>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури 
"49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па  
 доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити л 
још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p 
 да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...< 
 ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи,  
унчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути.. 
</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним послов 
јана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш та 
учамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... н 
м живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њим 
 <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборав 
љени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може и 
ражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је  
 потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох уз 
е овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичи 
ну и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убрише 
ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам  
— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са ш 
 кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав о 
, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори после 
ад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, ов 
 Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p>  
сам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узм 
еговој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... бољ 
ка, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, 
још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одго 
ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији не 
се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога д 
арају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као г 
објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци  
во је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу  
 истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> < 
{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p> 
 што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p> 
8" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у  
и, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац  
г њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида с 
јског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту кој 
 људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то са 
 да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с д 
за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута гос 
а ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може  
рзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, гд 
 коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим од 
лских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као 
о му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и т 
p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непри 
ас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кин 
лико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само 
у учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада 
куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p 
 паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће  
 чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... и 
е подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће  
ети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити посл 
а видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим 
чекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, весели 
аније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца,  
> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера. 
рог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти з 
р склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 
 почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p> 
 До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде г 
— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми см 
ио црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дне 
ра прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, 
гу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али плат 
во од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој к 
о успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгу 
 су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> < 
ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у  
час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером 
V.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужи 
ата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шт 
 најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живи 
 хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међут 
лужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах 
?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваљ 
ло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div type=" 
..</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, мој 
...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — 
утрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми ј 
а Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори вра 
ем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш му 
...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да ј 
 Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S 
 Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p>  
.</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n 
ило освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У јед 
стичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изиш 
ме мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а 
никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, п 
ћу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјари 
натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом 
и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</ 
ћи час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго  
ада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била пр 
овучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи. 
коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад  
ори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово р 
..</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — 
..{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући ј 
.{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада  
в момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,. 
 га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, ма 
 знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, 
неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се о 
ло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, п 
 кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај до 
еко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су 
си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо. 
марно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат 
еш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и 
>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи 
 отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не 
кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p>  
мем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли ч 
м — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како иде 
 једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали  
— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па 
нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак  
 што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са сви 
 ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p 
ио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу 
важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у т 
но месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми  
се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> 
лади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>—  
 ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</ 
 <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми дире 
т промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, ид 
...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу  
та је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се гл 
.{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревн 
 више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутин 
е што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам ман 
себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</ 
рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p> 
створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се  
полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>—  
, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:< 
видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, д 
нимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шт 
аквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам д 
аво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) п 
свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>—  
 догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у  
>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам 
head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којо 
мети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам б 
рзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
о посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, 
>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу  
арочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је ос 
на.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено се 
нако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било  
 што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање 
их имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта  
 чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја  
тајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>К 
свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте  
> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није и 
ан.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, 
по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Забла 
онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико 
да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бо 
/p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, ј 
а.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p> 
За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се  
а сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам н 
ао врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и  
и — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p 
/hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, по 
и; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица,  
азгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кр 
рист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде мес 
 никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио,  
е на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно 
кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћ 
међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, 
а, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Па 
ош кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и п 
 њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у тол 
<p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, 
.. уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу 
.{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику:  
ујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја з 
ection" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То  
још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.< 
емо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручн 
м се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем  
рт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада  
 загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био 
 се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у 
а дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), к 
 ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим 
оји сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, 
p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо ме 
столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је  
од па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а 
Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за не 
лим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још ниј 
на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну 
осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, д 
репирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — 
задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан з 
то и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиб 
х готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђо 
лску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у ква 
м није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов  
 осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата 
их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и 
исам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сах 
ите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног  
и једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарск 
е само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна,  
им и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је бил 
ла само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Б 
 Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по ку 
 да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима  
 месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она на 
ера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што 
је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се про 
p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније реч 
 му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на ме 
добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле,  
>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улиц 
им се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се заус 
{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза  
ђе, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити  
</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S 
чио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд 
а где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у к 
 капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на врат 
 дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да шт 
зостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велик 
ма иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад может 
 чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их  
а...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћ 
ећ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати  
е да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели?  
ице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи ра 
 њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> 
S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку усп 
д ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре 
не! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место 
тпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?  
види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем ве 
ени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћ 
} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме 
 потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим 
} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме че 
елниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — о 
 не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за  
ала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збого 
ћи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И 
примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да ид 
д тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у  
кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p 
/p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговори 
 си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одго 
 ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одго 
обро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и 
ојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево 
 чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још  
ам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да  
 капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја  
 сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни  
 шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље 
ох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођ 
ју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало о 
већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спушта 
?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била  
е јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још ник 
 иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у 
 страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да 
м а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто 
на, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Г 
/p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору 
>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпо 
 што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговори 
причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— 
и од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме н 
спослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се по 
ојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто 
 друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта 
S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе д 
ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и  
ку дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, она 
 пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше 
у прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.< 
<p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да м 
 је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамли 
то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на стра 
ђа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— В 
екох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед  
им, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, 
ину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школ 
.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{ 
 хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са  
дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја в 
рећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па ч 
 пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет 
закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох 
 <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љу 
лници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше нај 
.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, —  
мо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и 
т минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— 
 ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <p 
а останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао. 
а нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико  
ну њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче бл 
е Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два  
осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ва 
 за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.< 
ајвећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изи 
е муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оно 
ему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека 
тола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине 
 прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, 
 капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи 
 тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви 
ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо  
} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...< 
а самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју 
<pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако  
о неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахат 
ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, лу 
 хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дох 
ад,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где  
pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а к 
луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са 
Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готов 
 да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и 
и је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Цр 
бе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рек 
оведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој  
вају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи сталн 
их ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи  
 доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у  
их судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа л 
школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Т 
 ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па 
вала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар кра 
такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужно 
> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се в 
хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је ле 
 ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који 
пишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до  
оћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, тегли 
ч од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је у 
е молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу г 
ава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође  
анаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} 
шао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђав 
дам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, б 
 брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибат 
 њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакш 
на послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви 
моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољ 
а писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петна 
, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја м 
ледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> 
... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међу 
рата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим вр 
 <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лоп 
јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Е 
ене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад до 
 се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то 
ад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свук 
ише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је от 
олу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „кв 
/p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — о 
е па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало 
ферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хо 
 пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две с 
и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како 
а и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста он 
ле малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у 
љада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешњ 
један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, леп 
исам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј 
а је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} На 
аса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... 
 говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово те 
како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је треба 
о су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти тре 
рот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p 
е је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре ост 
она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S 
е лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху двори 
сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер н 
 око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — р 
, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спус 
авучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p 
 сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што са 
ем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав м 
к, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и 
о што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да с 
не степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да  
ијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хл 
., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе хр 
ме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи с 
свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда 
рхерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја оста 
 дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у по 
више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Би 
 скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па 
дела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју с 
...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за бр 
бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја и 
 из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— 
тињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једн 
— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p>  
нице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за им 
, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на 
смо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“,  
азан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозо 
 па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> 
 који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! пре 
о иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица јо 
p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш 
ио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" />  
и патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ће 
 мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата о 
ици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па м 
ећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмар 
его и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они  
не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од ме 
аме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>—  
већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад 
господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђ 
са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана,  
има укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћута 
е ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори ламп 
, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више ме 
тио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а гос 
<p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ов 
 предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског је 
<pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p 
.{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати. 
јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој 
Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандил 
сни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равн 
 мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде тр 
а мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта в 
бе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S}  
 подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћет 
 заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — 
могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије  
орбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отвор 
ижаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на  
 <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечера 
 То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Пан 
 док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непри 
сио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морал 
 би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нех 
а хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се 
ам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> < 
 никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...< 
 <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде,  
?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нок 
 је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са остали 
опуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се мога 
не.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао 
{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох 
>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној 
ђи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишч 
>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трч 
та слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли 
ање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и сталн 
нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито јед 
 отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим  
олазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — пом 
м више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну госпо 
 ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пит 
.{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у шко 
утра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на д 
ругова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тр 
т и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће  
{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Кале 
је“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!. 
во твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} На 
зиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како 
ако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђ 
лан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи 
 се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чиз 
</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса 
а, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да в 
еран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико 
ко гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а  
р се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просу 
оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда пре 
на ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати днев 
брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисм 
Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за ста 
p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p 
...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступис 
 и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је приме 
 се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11. 
 имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори 
!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдариц 
се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах  
!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју 
едним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајућ 
 се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> < 
опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но каж 
pb n="293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из к 
b n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да д 
 се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p 
празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ће 
а...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влаж 
аочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p 
оришту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео д 
 дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац и 
исмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико умори 
мао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за и 
гом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... 
да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим 
данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бац 
е се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад  
ек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> 
сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одм 
се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља 
андуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а  
 ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Се 
 <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако  
 узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко 
а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p>  
у по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на 
уви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један ко 
поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисм 
 пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— 
кије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад 
и к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Друг 
а благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фа 
лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља  
земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем вод 
еслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји дру 
жали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мисли 
лијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред  
 Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје ме 
ар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ниш 
о требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена... 
ослуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо  
мо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по ј 
питах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пиј 
 две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па пос 
рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја од 
више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим  
шку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне  
вани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остав 
ш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред  
шимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} 
во је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — 
Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} 
жају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употреб 
еда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> <p 
уживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У  
кну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — 
 нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSection"  
покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног  
исмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних  
<p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — р 
мали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући 
оспође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; п 
новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно  
 — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом 
их грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитств 
жи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ приличн 
 сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита 
p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те д 
то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише 
е на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста тре 
 дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које б 
о проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто бе 
ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у ко 
иште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позор 
ну, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учин 
 са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195 
уку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у 
собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упу 
ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она 
мали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је 
о ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се у 
а три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разго 
д) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставниц 
ата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} 
...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак  
сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми напра 
убазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову до 
брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа 
 само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скоч 
мо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — 
— немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи ш 
 и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо ци 
ндова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја. 
{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништ 
је ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</ 
ај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида 
за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио  
еома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера јед 
а трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може  
 џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа 
арму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Е 
кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шт 
вљасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— 
лико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сах 
е у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо ш 
седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем  
ило више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била  
а ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Е 
у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш,  
/p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да ниј 
ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па по 
какво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову  
тао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на к 
с покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа ру 
сечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопш 
беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S 
{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим бркови 
 ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата,  
аваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p> 
" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћер 
ју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{ 
дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас 
 ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Гд 
лим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под вед 
кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.< 
p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја. 
овршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p 
стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу г 
улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а 
— чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> < 
 ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају 
жемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан  
ар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — о 
оз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам  
ио сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>—  
, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти ис 
 мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем п 
ици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаш 
леба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе шт 
ору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз  
знад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још  
као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, 
ог управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао,  
с, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, 
а који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега  
с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгор 
занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачил 
а шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пош 
ши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професо 
 сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" 
ко страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хла 
 се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа 
јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро оп 
дио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао л 
ина...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> 
пустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу 
а...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гоми 
ину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошт 
 мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док с 
мо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног к 
о је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши 
а правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двориште. 
уги пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је  
аху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су леп 
.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше 
сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се 
bSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра 
го није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S 
зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није би 
да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школск 
... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо  
овала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p 
, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да в 
ати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ј 
ив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у к 
вуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њег 
себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p 
лабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, т 
еке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни  
јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ход 
екла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} 
у, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцелар 
их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> < 
поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одгово 
и у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> 
о:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам  
>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?< 
 рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив друго 
 сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању  
 се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их ув 
 један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори пок 
</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухват 
>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније с 
воје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни прес 
S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — р 
м како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео 
атуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два саха 
ажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нис 
аху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад углед 
p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах з 
ећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча как 
њак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали  
S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> < 
 два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</ 
и као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S}  
ви сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта  
твари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади св 
за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста 
 био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога 
са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А б 
међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права ту 
ем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али  
.{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш?  
 у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Го 
и обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видел 
 се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана про 
о кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче  
</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча  
стри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и д 
је место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим 
 знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао шт 
 пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири с 
м тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођ 
останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p 
е тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</ 
 малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</ 
 год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу  
братиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим оч 
лом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на 
м вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба н 
 да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте к 
Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте о 
>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к боле 
ече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — п 
дује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде! 
ам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за  
угог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на с 
агнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао са 
 и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p> 
ди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега  
и она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то зн 
 преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у се 
сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољ 
 левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ беја 
ту, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и  
ој хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи исприча 
се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозо 
, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У 
раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици 
првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да 
раха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — н 
 па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у  
хну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, с 
 би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви  
вући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,...  
ш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе  
ека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака 
 вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за 
.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћ 
 би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, нег 
 али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не  
те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја 
Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца:  
иромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што  
 нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бива 
урише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ј 
у...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му  
у се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p> 
твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме  
м к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла 
дарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p 
 сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да  
кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после 
 са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте з 
ом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог  
а,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се наче 
У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не 
рог срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n= 
и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој  
п са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У  
ме било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степен 
а изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас ст 
јах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме то 
/p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало 
и у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи. 
де.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе 
опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се 
гу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је  
/p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p> 
и се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклеца 
d="SRP19001_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да пос 
ију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за 
 ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пу 
 упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Какво 
S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> < 
у.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да с 
тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, д 
натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не  
бе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати  
гледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече На 
оји беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p> 
 платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S 
војој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо  
 за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се 
итах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше  
атим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — је 
 улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам в 
} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабр 
чи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи  
 ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подви 
ад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу 
да ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући  
 <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђ 
тим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу? 
лична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда б 
ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш  
 кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“ 
оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не приме 
 овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, —  
p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од  
сто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упи 
разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путник 
 фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Уп 
исам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи 
м...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљ 
 којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан п 
 беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред ка 
 Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а к 
причам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изглед 
куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув  
 једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом до 
га ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се уву 
> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант пр 
грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро  
, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, 
е пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, 
о, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков з 
д једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме дале 
ју.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. мес 
де сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Х 
азах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече 
доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, до 
 сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше 
<pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам  
посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу уш 
скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене с 
у се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у куј 
осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба 
 јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степен 
седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, п 
сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још с 
p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга 
ем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p> 
/p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрет 
та шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ни 
м чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...< 
{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... 
мо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p 
чина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све 
а писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје ме 
бу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе изв 
ћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па ка 
говора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам 
ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шу 
јица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче  
.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично з 
упило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна  
м кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... у 
Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош 
ије ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори За 
 у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Те 
> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцне 
 да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта 
 <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са сре 
да ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, 
 да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар  
гоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Р 
зиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и п 
ар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петориц 
и!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даљ 
} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сре 
— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{ 
т-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Ф 
чајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на та 
оне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и да 
таје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се 
 у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађи 
а Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице 
 <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p> 
а од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степ 
пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два т 
шем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада бил 
" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, н 
увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам 
 педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне  
 је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> 
ши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S}  
ложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, п 
био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета р 
авише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем једа 
 <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, д 
, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали п 
ти, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се 
е стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуч 
жним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осе 
у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја 
а буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница 
а...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — р 
ртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је нај 
</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две 
оче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се 
, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво 
лети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</ 
мија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим пр 
 твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} К 
ље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда м 
че да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гута 
р изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад 
азити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— 
 било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, 
Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми н 
Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима 
 говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на с 
 можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p 
тког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам 
собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака  
ко је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p>  
те, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђ 
ИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900.</p> </ 
 стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валож 
 ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном министарству.{ 
 кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фан 
плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да са 
ем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подг 
пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини 
испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи ј 
заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устају 
е су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мен 
едног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оста 
је имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам д 
ета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шуп 
ама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог да 
чно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је пос 
, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и 
 тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању,  
а једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у каван 
едан кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пр 
а је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић 
на бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала 
 том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тре 
да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собо 
ли а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обичн 
поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у д 
ео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом изв 
 шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је ка 
а, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох  
ећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На п 
>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — пр 
гли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Ка 
 пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од 
.{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>—  
оспођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше  
засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме 
ректор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p 
чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, и 
е:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</ 
е, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не мо 
 био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му пр 
лише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два кор 
ођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти плати 
у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше 
ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као п 
име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нис 
хтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој 
мпу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> 
јна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била о 
..</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га  
с кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb 
 ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>—  
знад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо 
да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као п 
 кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми  
бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по у 
иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах,  
.</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, кој 
Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пре 
о, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код 
...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах д 
 у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на 
.{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p 
 врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> < 
се!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по  
оји није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па јо 
едак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у 
ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, 
ем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од б 
 добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемег 
<p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили 
е није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на 
о нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта б 
и није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога 
нци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми 
а газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка пр 
 главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p 
а са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ј 
пло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним те 
лицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заб 
вде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спрем 
нута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање 
лом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је 
о ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозн 
великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти ти 
ко ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло,  
вала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бака 
lestone unit="subSection" /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензи 
неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко 
г дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да  
о ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone unit="subSection" / 
— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као 
p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> < 
ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто ве 
зненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А о 
сецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао врем 
 већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао 
кај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник 
ему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да ч 
 очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат,  
мају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њ 
смо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли ост 
 у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се 
 људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угу 
, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако из 
вања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 
 без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Б 
да смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у 
 <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да ни 
 уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, 
и су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе 
<p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; шк 
ез тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их мо 
јао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу 
во газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са из 
и па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече успра 
ијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити б 
уће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без 
ду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и ово 
ве школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...< 
сао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спава 
 сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све ти 
но зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнае 
па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа  
 кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, инач 
а имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут п 
у, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и ов 
...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест 
ми се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{ 
ке и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да ш 
ш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Мати 
 Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p 
на добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="sub 
ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један јед 
во уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро  
је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника 
“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type 
 како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху  
је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би  
.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <p 
може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам неп 
апке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, оста 
 <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом.. 
отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љ 
>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати 
p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једно 
а му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p> 
 судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умоч 
нем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примил 
жност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу  
 назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па  
а па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви  
а што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас 
..{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да 
 тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они кор 
инови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>—  
</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво 
<p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то  
/p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бо 
Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не  
ник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше 
у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пош 
/p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити 
знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пу 
то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни  
p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, з 
се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изглед 
е стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>ве 
а.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сироти 
едно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и тресн 
</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код 
сну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p 
 ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у рук 
м олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе 
еђеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало ода 
 отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, как 
кох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем 
у ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао 
рао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни  
ји се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван д 
е са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема 
 ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти 
ужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „пл 
лику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци  
би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, бр 
>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се 
о због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама госпо 
едном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора прав 
х оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“  
ерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шт 
о вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрес 
тасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двоји 
еније београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђо 
сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар с 
 учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам  
.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а б 
едне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са  
г угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али н 
алом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пош 
цови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да  
индерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, ба 
У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза 
 минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику т 
ет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два 
 је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке цип 
било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло до 
е, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} О 
и,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, н 
е и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што 
а, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног ст 
ћ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне 
 чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ци 
а даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разуме 
 пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврш 
гне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,...  
лости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не м 
 не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са св 
 једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане 
н и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одго 
 ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви швр 
ећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој ку 
шења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека  
ого пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у мест 
ам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{ 
; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ниш 
ех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... п 
ило опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао 
проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ј 
ува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и к 
ра, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напусти 
 па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти с 
се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S}  
а много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам б 
p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку 
ече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу 
ам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем 
 угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос 
шћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до кан 
 жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и 
но одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, 
о?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога заг 
прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле  
 крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ ме 
<p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — ви 
ти друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, 
p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипк 
му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак с 
а Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трав 
Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и  
очита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> < 
 сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али уз 
ло у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што,  
де за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угл 
Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо ов 
 ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Кој 
 викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненад 
имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прил 
 је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговић 
ата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигу 
е десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" />  
т динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послужив 
 n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет  
ан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће 
дар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изи 
у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Зд 
 — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, —  
а, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Н 
 већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</ 
мо ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно пр 
сти, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало 
 ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досад 
прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре 
један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шен 
ај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на  
дан ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране. 
атише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо  
е кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — о 
су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без 
/p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима ста 
 прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео 
о скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ 
азрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а је 
м ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико са 
ам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да ј 
се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дан 
опречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки оп 
бимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће  
ло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{ 
 Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила б 
 за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера п