| е богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> |
| је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У ј |
| бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер |
| ницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву |
| ат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!< |
| гу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мен |
| власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n |
| ро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</ |
| лицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— |
| ..{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово мес |
| а и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху и |
| е он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведе |
| >У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје |
| нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина |
| метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем |
| вели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака н |
| и и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се |
| да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој п |
| абу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити как |
| <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Има |
| махнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај о |
| им? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало м |
| бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десе |
| његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да |
| иви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! |
| вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> < |
| е у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздр |
| ме...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац ниј |
| ло боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то |
| и бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристаје |
| p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} |
| а.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> |
| аћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапав |
| рати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам |
| ми купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде |
| о икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер к |
| ругој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају |
| — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете |
| храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет < |
| је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па |
| рка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — |
| на.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био р |
| p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак |
| очех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија нас |
| готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је |
| госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута пад |
| кију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S |
| два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко |
| поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S |
| јући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у |
| тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох |
| е остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и у |
| атих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> |
| Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једана |
| слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно ма |
| њег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз |
| х одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако в |
| имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Шко |
| обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече с |
| у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, |
| 67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разум |
| дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео с |
| сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> < |
| гне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише свој |
| ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb |
| пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p> |
| и пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта |
| Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута |
| теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па јо |
| у шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту |
| једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} По |
| им!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за |
| За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити |
| Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p |
| матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе |
| кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома уб |
| Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као р |
| ратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и да |
| откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не ка |
| ста...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако |
| ана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</ |
| дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра м |
| се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, |
| ирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> < |
| м на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, б |
| ровео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Вели |
| и за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојиц |
| 5" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти ме |
| поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полак |
| држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p |
| и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се о |
| у дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="8 |
| је није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо нав |
| није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а по |
| улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти то |
| могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватим |
| та послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање |
| </p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, ме |
| врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што с |
| ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра! |
| а?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем.. |
| подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с ма |
| је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко |
| није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку н |
| орбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, др |
| о ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у |
| алеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— |
| д сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше не |
| , — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p |
| му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, |
| љаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је вели |
| — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш бе |
| че не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада |
| е могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био та |
| и алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нов |
| на смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p> |
| .</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће н |
| орела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима |
| бе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазил |
| човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу ш |
| е не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— |
| уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, |
| ао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани |
| , у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам |
| квих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ак |
| ао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју |
| ваца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш н |
| у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} |
| се и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би и |
| а јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и |
| рестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>П |
| гледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи |
| ве.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао |
| за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажић |
| сам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зл |
| е право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба |
| Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који |
| <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два бе |
| помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло |
| а они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> < |
| сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови позн |
| себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....< |
| ам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише |
| з кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта преду |
| рла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толи |
| емо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасв |
| Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да к |
| дила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео |
| /p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ни |
| доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га |
| <pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за |
| — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена уп |
| то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она о |
| мој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мач |
| однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо је |
| ше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управ |
| Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема та |
| ти...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!. |
| упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, о |
| е а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опе |
| м познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко л |
| орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у куј |
| рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је бил |
| м рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку р |
| есме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још |
| ему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нис |
| треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— С |
| да сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва |
| вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући |
| е још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљ |
| рку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми |
| е чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p> |
| во ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправи |
| сим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и за |
| ајвећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека |
| ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сир |
| је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутр |
| } Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изју |
| и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пер |
| ..{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођ |
| ао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учиони |
| змице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавиц |
| аших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бо |
| случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па |
| стан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекид |
| на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког |
| у сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет п |
| оје беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију... |
| з стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће из |
| евом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе |
| ...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој |
| повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича |
| Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и |
| једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који виде |
| вно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један пот |
| p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} |
| зим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <mileston |
| ава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман |
| ст, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Ч |
| сам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола |
| другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоћ |
| на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно вел |
| нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозр |
| ембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су |
| ем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</ |
| а ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама |
| /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу |
| им торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— |
| ка му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> |
| о умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од ц |
| на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један кра |
| вом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то |
| олазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не бр |
| рпско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти |
| и ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — |
| пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу... |
| е показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} К |
| ве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, на |
| .</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај |
| у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, |
| ви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, би |
| <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што |
| преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му |
| /p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се |
| p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах |
| сто да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинењ |
| ете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи |
| наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, а |
| ош тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одма |
| мех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не ч |
| дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас |
| скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила |
| га је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шама |
| тав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло |
| м се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div t |
| тменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми у |
| елнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану. |
| изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми |
| .{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једн |
| м сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— М |
| ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p> |
| о, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а к |
| p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе н |
| рише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет кора |
| ого су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам |
| ава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, |
| х предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, профе |
| репиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио |
| азећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што |
| смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p |
| оград.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упит |
| соше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала саврш |
| до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају |
| ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика |
| се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не п |
| ило...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао |
| p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где н |
| е сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мал |
| p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре чет |
| хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтед |
| господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господи |
| па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју] |
| огу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим |
| ио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра |
| /p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!.. |
| олудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако |
| ад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> |
| <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за ти |
| мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа дов |
| ок он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад |
| месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима кој |
| побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло са |
| мети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајућ |
| м, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам при |
| дати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана к |
| редим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Ш |
| завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— |
| о из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошл |
| Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, |
| ући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику пра |
| ини поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски п |
| е дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио |
| трос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их нап |
| рно својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да р |
| <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали |
| о се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb |
| а...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрште |
| из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина ко |
| некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од |
| кинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количин |
| сао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оц |
| рите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње |
| ху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је |
| Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> |
| ини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и |
| ш? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за оста |
| дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прост |
| оји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... |
| амена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут с |
| једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p |
| т насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p> |
| еде и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пош |
| Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану |
| продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Б |
| сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p> |
| } Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном креве |
| , с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас гд |
| пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види. |
| м кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке в |
| осле подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом кана |
| падали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо с |
| и пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад и |
| ра ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — р |
| му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће |
| шку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и ба |
| о.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа ск |
| незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора |
| одина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим при |
| рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> |
| p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених ру |
| Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p |
| ати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављ |
| па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом |
| молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи |
| мах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова |
| </p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?< |
| ејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато |
| ам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад зауста |
| удио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обра |
| и и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни је |
| ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку с |
| ним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нароч |
| , морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта м |
| ладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и |
| е молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем |
| олницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и |
| } Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се |
| адно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, |
| р кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођо |
| рио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!! |
| p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књ |
| мо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бо |
| м новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господ |
| у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред |
| <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба |
| састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег др |
| м кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек |
| узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима |
| може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити и |
| ти...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— |
| ум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђ |
| то па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим детет |
| м на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим и |
| вече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац |
| </p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је бил |
| и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и ле |
| <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича |
| <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера |
| хата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на |
| {S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напус |
| како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно |
| дне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три ми |
| {S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p |
| p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била д |
| та лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Умо |
| официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад г |
| о држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њи |
| е јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим |
| то, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздр |
| доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер |
| , — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, |
| моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен |
| те.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер |
| ш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!< |
| у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у |
| Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Ве |
| а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у ком |
| у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времен |
| о сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти |
| јнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди к |
| целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Е |
| кну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући |
| еца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем |
| упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка |
| маш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу уз |
| да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу |
| рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти и |
| е подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збого |
| иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу б |
| питам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на |
| видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p |
| и; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће св |
| о пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањск |
| е сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на м |
| то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће |
| суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, |
| .{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отп |
| дам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извуче |
| после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту |
| знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Н |
| > <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> < |
| страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад уве |
| тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку з |
| о начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо |
| а ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде |
| собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што |
| и лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.< |
| ки рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новц |
| орао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавају |
| — Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Глед |
| оћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— |
| другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањ |
| бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђ |
| и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </ |
| ено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, неср |
| .{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, ј |
| сам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито |
| а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву п |
| почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> < |
| ре...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигу |
| је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари |
| а стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изи |
| Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p |
| од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} |
| ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одго |
| ну заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше наче |
| ли.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходн |
| з вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Буби |
| рћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— |
| <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред бу |
| испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изнена |
| . имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p> |
| у не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не пос |
| е парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за т |
| најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од на |
| а ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш н |
| говићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> |
| >Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} На |
| пиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се п |
| ад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепн |
| лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дуле |
| видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до |
| вршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} До |
| <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пре |
| синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући с |
| лужио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како |
| ен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако |
| ирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од |
| као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, ве |
| с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са |
| омшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је |
| му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механ |
| ок сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бо |
| ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би л |
| је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је прем |
| ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{ |
| истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, |
| покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата |
| оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже |
| ај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут о |
| Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од ко |
| ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше |
| " /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, а |
| и модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати |
| о, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намири |
| ограда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне с |
| и сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано |
| другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и |
| е на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас |
| , док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама.. |
| ала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу |
| мер правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по ма |
| ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још |
| и дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само |
| о красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у |
| плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" x |
| е избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n= |
| али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{ |
| ога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати |
| краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу |
| ...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се |
| ворио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од предс |
| ечење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морад |
| ити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред мех |
| n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледа |
| д би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито н |
| > <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Доб |
| си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> < |
| ни избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову чести |
| оћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у |
| се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну |
| ух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз |
| ест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем зн |
| тан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома л |
| свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа н |
| чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{ |
| тио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није |
| е си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче х |
| ...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" |
| требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Нек |
| имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрош |
| едан дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај гол |
| твори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, в |
| т; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} |
| ајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских ч |
| >Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... |
| о проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох. |
| о не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе мест |
| матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два са |
| се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо |
| рочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на је |
| ад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети |
| } Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај |
| стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава он |
| у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа. |
| бра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не |
| јник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> |
| мо да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сах |
| >— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде |
| ас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па до |
| ербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је |
| — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала |
| ну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... има |
| не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао |
| као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индус |
| нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p> |
| као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{ |
| и Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од стра |
| <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — од |
| у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то |
| стрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</ |
| на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим |
| им једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи... |
| рнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба |
| .</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео о |
| подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у тр |
| псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— |
| ка Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он кел |
| > <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадес |
| p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били |
| атно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, |
| чу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер |
| ратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, ст |
| уку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме упра |
| у роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју из |
| речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану |
| све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без тр |
| p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговет |
| о погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца болова |
| знаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног с |
| {S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се |
| рацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја |
| ича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се т |
| чак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огр |
| ти...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и гра |
| <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем с |
| есет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали сусед |
| 98" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћ |
| је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам мога |
| пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да |
| збиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем |
| ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој с |
| >Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра х |
| иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> |
| и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а |
| — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, го |
| он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> < |
| јпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...< |
| мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Нав |
| се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих |
| ? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеб |
| ка биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити как |
| виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је с |
| наче ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина |
| дин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребр |
| у децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас н |
| и трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи |
| аво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изи |
| су јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од |
| их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опе |
| ам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не д |
| д зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим ш |
| мљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; |
| “.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како |
| амо да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво... |
| х старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега н |
| Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих усе |
| к нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао виде |
| рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отв |
| , ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар... |
| ем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук н |
| прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу |
| провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова прибл |
| Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> |
| ни овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што иде |
| е ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише с |
| што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p |
| свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љ |
| и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да |
| д се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни д |
| ...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у |
| екареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, гд |
| <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предме |
| ег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,. |
| ог гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше |
| може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће т |
| S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. |
| <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} |
| и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| јашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свр |
| се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" / |
| а ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто |
| илике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се саста |
| се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица |
| ављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ов |
| вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању н |
| и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат |
| стале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после |
| на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? |
| > <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здр |
| еђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуг |
| ктиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцн |
| метио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини |
| ти <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у ш |
| атукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са ст |
| ко неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S |
| пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад |
| <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једн |
| мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро ве |
| ех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кућ |
| ци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хр |
| и дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар до |
| она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, ос |
| д Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је б |
| дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} |
| учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси |
| ... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт? |
| спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и н |
| етром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у ка |
| али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Збо |
| рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање над |
| цкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене |
| , које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду |
| Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p |
| сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирот |
| роз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово гово |
| војица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам |
| н пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" |
| ах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други |
| едо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше... |
| лама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једн |
| ?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните |
| имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али шко |
| ко си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> < |
| на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред |
| Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа посл |
| ужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која ј |
| бог које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, А |
| у би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пр |
| ом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед с |
| јдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— |
| ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на н |
| ан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} |
| ош честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам |
| и; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... |
| емо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе о |
| сто...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвал |
| , — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— |
| ити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — пр |
| , — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака |
| обро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, |
| ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и це |
| сет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим. |
| а рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону |
| отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Гос |
| број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да |
| архерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не о |
| ји је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауст |
| госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој |
| „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити |
| ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога има |
| нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни поли |
| ке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — х |
| ез икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Виник |
| рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не прим |
| p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми |
| буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без |
| p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се л |
| дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> |
| <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, |
| Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Бео |
| лушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p> |
| > <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — |
| висмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,.. |
| стати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те ка |
| знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,. |
| а прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до |
| зађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом |
| није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не м |
| једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се |
| х опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове < |
| лана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар јед |
| ли што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пусти |
| где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети м |
| до невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше о |
| >Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све |
| даље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по бе |
| помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица |
| индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састан |
| одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код А |
| а ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани |
| >— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S |
| !</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жа |
| ћи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које |
| <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти ј |
| , нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, |
| не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се ве |
| {S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је н |
| сам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много |
| исмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројат |
| азећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— |
| овне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" |
| па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог з |
| — У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Беог |
| ана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим |
| его овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу |
| е састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних п |
| Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, |
| <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане |
| могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је д |
| могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек треба |
| ног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ |
| носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скр |
| додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат |
| ред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Д |
| <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хо |
| и му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљко |
| та је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што им |
| из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па |
| код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити нај |
| <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по двори |
| је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и |
| ад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Р |
| рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, усле |
| p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизги |
| ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који с |
| још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак и |
| <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разре |
| на и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика |
| штво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити на |
| >— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...< |
| вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих |
| је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако ок |
| Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех |
| сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом он |
| евет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где б |
| био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а пр |
| немо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</ |
| с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p |
| ни се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од та |
| /p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{ |
| Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљн |
| спођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али м |
| госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начи |
| госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам трен |
| <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ |
| а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта |
| е очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо |
| .. од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао |
| {S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бр |
| потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— |
| е редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> |
| /p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај |
| ати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, |
| овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни ре |
| а овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех |
| учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то |
| а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— |
| p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко |
| о из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг |
| ога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њи |
| сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си |
| ни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а |
| <pb n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се намест |
| ђе на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није |
| кидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред в |
| ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Н |
| забрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника с |
| исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— |
| нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо |
| сле подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} |
| а?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим бе |
| казујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спа |
| за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> |
| е је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одгов |
| аговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!... |
| рум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за оса |
| е не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та б |
| узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, к |
| — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p |
| ао магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те у |
| — Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве. |
| , — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни |
| дио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} |
| љада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се коли |
| као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куд |
| ер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је |
| Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти с |
| ује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана |
| би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може ка |
| е, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — |
| цу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попу |
| о, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p |
| поганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрч |
| куражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у с |
| р морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у ос |
| ју страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него |
| отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, |
| е сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђ |
| моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођ |
| ек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам је |
| рпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси |
| ојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи |
| х у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са је |
| у...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је |
| се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ |
| > <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четвр |
| и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошит |
| зме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток |
| да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео пола |
| очисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се |
| преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај ов |
| попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки |
| врати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — |
| ислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два |
| еменити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} |
| ду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођ |
| Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у м |
| ..{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо посл |
| Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у |
| добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељи |
| м као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{ |
| д пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази с |
| оде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где |
| следали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредо |
| о!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... бр |
| уче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n=" |
| .{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђос |
| и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем сп |
| p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти |
| /p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што |
| p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра с |
| им срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз |
| х...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — др |
| — Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p |
| ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} |
| пођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То ј |
| оласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; |
| а тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и пров |
| {S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Ку |
| отле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби |
| !...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах |
| не доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Куј |
| се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих |
| /p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није |
| е још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по |
| о сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар |
| енутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p |
| бројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим |
| /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у |
| столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусн |
| о ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му |
| егдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној стр |
| но рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одав |
| д ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро. |
| им га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на вел |
| но.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Јед |
| >Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њ |
| ћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти ј |
| ну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види |
| Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — пр |
| ић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као код прво |
| о...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међ |
| са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрз |
| у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он |
| као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на м |
| та док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> |
| лошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удв |
| т облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми |
| дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о п |
| , — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се |
| вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве |
| а „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њ |
| о један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону сл |
| јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, у |
| тајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у со |
| тру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина. |
| олом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори по |
| </p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес |
| гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi |
| 1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три |
| разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу, |
| ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пр |
| енствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p |
| , идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Мила |
| но трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и |
| осмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бит |
| видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и у |
| си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас рад |
| ...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухват |
| олико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где ј |
| вео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је |
| еноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на проти |
| уцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S |
| е на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, |
| илана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову ком |
| о све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Моли |
| рави мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисим |
| ила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита |
| и већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— |
| шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, ча |
| ам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне с |
| се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, има |
| .</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били с |
| > <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, |
| а изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код |
| о капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад вид |
| упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта при |
| ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша. |
| p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на В |
| нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими сам |
| жао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси је |
| теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља |
| екох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод ј |
| лази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p |
| сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи с |
| ом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ак |
| ред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без с |
| а тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она |
| ем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио с |
| ..{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном |
| у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале |
| ану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги |
| мрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... мога |
| орбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије |
| орено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шарен |
| да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око |
| рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n |
| спођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће |
| га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим... |
| ир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће |
| можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... |
| могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n |
| рбију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити о |
| >— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, |
| би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат с |
| он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— |
| о изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове |
| unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати? |
| изгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека |
| ридружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... ма |
| и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах н |
| /p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p> |
| овима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и |
| о сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,.. |
| нуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друг |
| ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као о |
| о одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се св |
| е као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се |
| дина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="s |
| метисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удру |
| p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{ |
| еки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попре |
| ако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!... |
| на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи |
| месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да п |
| ло па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па |
| орелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима |
| <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрат |
| Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко ни |
| Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p |
| ... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба б |
| м! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њ |
| зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледа |
| и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један ј |
| У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли |
| дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек м |
| отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите |
| 9" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема |
| <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном п |
| ог великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је |
| — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Моли |
| јисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире поп |
| а“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, |
| Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од |
| револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и |
| Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, |
| проводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јес |
| само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! |
| .</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је |
| е молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако |
| у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох |
| {S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S |
| ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговор |
| нувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене |
| ега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више |
| мо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко к |
| ведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му |
| м, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Гос |
| исам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно с |
| p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p> |
| его овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“ |
| “... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Б |
| ..</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадн |
| > <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону по |
| д шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до |
| ...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n= |
| за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању |
| е било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по |
| јеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — од |
| ад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом оног |
| , — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога |
| — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога ли |
| им те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти |
| . знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошт |
| олим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропас |
| ... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, по |
| молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упроп |
| а,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, |
| е, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упр |
| ота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот |
| ице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме у |
| ирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пир |
| те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних, |
| ој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — |
| се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми |
| бом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окр |
| /p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, ви |
| владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, |
| о, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мора |
| све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — вик |
| и...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, |
| су.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{ |
| кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута уда |
| Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се полови |
| Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Беог |
| уше.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> |
| о пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку |
| ко ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што |
| на колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира нема |
| који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећ |
| сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца |
| нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта км |
| p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од зап |
| њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову к |
| кли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у ве |
| те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац |
| о ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и |
| </p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{ |
| што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро |
| ар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поузд |
| с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна |
| акао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо с |
| лбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако |
| светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној |
| S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она |
| и овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добр |
| „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, |
| Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка |
| хваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; ј |
| > <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била в |
| не.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве дру |
| ији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар у |
| могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зо |
| /p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} |
| аном код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге, |
| за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, |
| ђе...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест с |
| ала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам |
| у код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љ |
| ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико |
| сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где |
| кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазил |
| т, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто |
| а што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милан |
| знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам по |
| им да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме |
| <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— О |
| ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, |
| а овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћа |
| <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог |
| а, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго посл |
| побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја |
| дним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда |
| >— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па с |
| пријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми |
| си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу |
| /p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми |
| на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто с |
| ити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како т |
| и као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — |
| <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још |
| p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста |
| тим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S |
| Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер не |
| на...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p |
| ећ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пош |
| ји, — одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да г |
| Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче |
| м ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити |
| убити,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, |
| једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n= |
| ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које |
| рат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — |
| шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту.. |
| /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене |
| па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без |
| му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> < |
| <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах о |
| !...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У |
| p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за |
| учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао до |
| во, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> |
| што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити |
| а хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, к |
| ио сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог н |
| о Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, у |
| ало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфо |
| јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!... |
| Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао. |
| ..</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г |
| а знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији.. |
| годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем |
| у, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољ |
| , не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...< |
| ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав |
| ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге |
| ила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о дру |
| го су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је.. |
| <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> |
| о.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гла |
| ојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...< |
| и, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не |
| добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она |
| е...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида у |
| је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је |
| Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се |
| грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе |
| то ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За с |
| гледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, ал |
| у славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Из |
| едну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужа |
| ај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није |
| , дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, |
| во се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се свр |
| е у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је бил |
| ристи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје с |
| ш ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажни |
| зад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина |
| што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поуст |
| осталима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и |
| ам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошл |
| ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао. |
| мо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ј |
| аспуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сео |
| е наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарм |
| из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене |
| n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што |
| керске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викн |
| хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито са |
| ашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од |
| у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било сам |
| пред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да |
| одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна |
| /p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи |
| та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ов |
| уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Пан |
| вице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је |
| >— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Т |
| е и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> < |
| <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се крен |
| изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, сту |
| м сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио. |
| .{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, је |
| <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" / |
| знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{ |
| бу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми с |
| угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p> |
| а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, |
| сла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— |
| !..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа |
| е.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требал |
| ер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Гл |
| <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих |
| зао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам |
| пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p> |
| и.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у к |
| промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле |
| одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће |
| глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише |
| је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов |
| а!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим |
| О ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разн |
| ромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: |
| наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је пре |
| ас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и |
| е ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто оду |
| ати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, |
| вала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошт |
| оће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар бл |
| врсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух |
| хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с вре |
| зили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукави |
| о као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били дост |
| ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од ва |
| Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а |
| ако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се уд |
| да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја |
| Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш |
| да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p |
| собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — у |
| а најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем |
| p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити |
| асно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја |
| еш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из дал |
| > <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како с |
| мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге |
| е сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај |
| .</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше |
| е рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,.. |
| све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — ви |
| а о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском бр |
| ојом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> |
| он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други.. |
| једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је |
| уке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још |
| ош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу... |
| а је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, |
| ...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — ве |
| и саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико бе |
| ровалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не |
| е се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман довр |
| а школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав с |
| а да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац. |
| му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајућ |
| тио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, |
| имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо ко |
| им очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на ули |
| ом пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, ил |
| рвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави |
| .</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П.. |
| дем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </di |
| тале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он |
| нас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место |
| стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичк |
| е, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао ф |
| оједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију |
| више први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </ |
| иђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе |
| право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У |
| добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом |
| а не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати |
| нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да т |
| овору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања |
| емо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то тре |
| м већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— О |
| </p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да н |
| са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне |
| сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је |
| ер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p |
| било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толи |
| викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш м |
| а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег |
| амњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и |
| радом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и |
| о.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p |
| чно помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у |
| утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану |
| стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здрављ |
| ах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше |
| а би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније сед |
| е да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одгов |
| их радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни св |
| љамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да |
| ак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и |
| p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови зас |
| са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — |
| а ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били |
| .{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражил |
| једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој с |
| да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни |
| тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три мин |
| шао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{ |
| } До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрз |
| ћи...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по |
| ко груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p> |
| ном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар т |
| Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S |
| м...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли |
| /p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Не |
| а.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер ни |
| е одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што |
| дно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту ос |
| и, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазе |
| би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} |
| клањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на |
| случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш дла |
| је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај нај |
| викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то |
| .{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет до |
| ључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ак |
| посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соко |
| гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не |
| ји никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђ |
| о би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ј |
| је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосм |
| вала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душ |
| с да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху р |
| им штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{ |
| на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S |
| инесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— |
| и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} |
| > <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на |
| <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да с |
| ана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Г |
| у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госп |
| до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом |
| је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пу |
| ођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ј |
| љука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „ |
| </p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо |
| бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве мех |
| ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах с |
| у но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n= |
| едног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџ |
| рао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недад |
| одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</ |
| оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир |
| е дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу |
| — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред |
| Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, би |
| осмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе |
| се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терет |
| па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— |
| јглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као |
| ј...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чу |
| на ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта. |
| веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зл |
| анили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Пре |
| и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо со |
| покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља ката |
| једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта |
| чини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изг |
| ам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико м |
| ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презат |
| се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша по |
| Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код оч |
| ру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и цел |
| је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задов |
| ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилиц |
| ћи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</ |
| аз још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</ |
| окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, н |
| четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа |
| пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па н |
| ој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондици |
| овани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене н |
| а каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био |
| ну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не м |
| ћеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и |
| одера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ид |
| ну да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и инач |
| ђе у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадо |
| Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; ј |
| одине; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми ј |
| сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборно |
| ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да ост |
| ађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити |
| јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као пе |
| p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, |
| едно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, |
| даде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам |
| > <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу пр |
| тко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим |
| није с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао |
| свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македон |
| р то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе |
| ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и |
| ам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратк |
| у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Зна |
| > <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb |
| к седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара с |
| а је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Иде |
| ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> |
| зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да р |
| мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зим |
| тук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затв |
| > <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара о |
| ах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број б |
| се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служи |
| о и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуство |
| мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта са |
| дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} То |
| ити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, је |
| кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по |
| p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метну |
| вог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, а |
| ођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири гос |
| ио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уве |
| ену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p |
| мицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло п |
| ..{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или на |
| ло Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и од |
| са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Мило |
| гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни је |
| све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточи |
| дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо |
| у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хт |
| p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваља |
| ту, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Ку |
| укао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, |
| ико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред че |
| .</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом жи |
| м се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, |
| (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко он |
| сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога |
| уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за врем |
| се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нис |
| да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А ш |
| тра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!... |
| да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{ |
| а здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на уче |
| ислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах госпо |
| моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро |
| муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам кав |
| естити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома |
| 77" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</ |
| авали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, ка |
| > <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n |
| представим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, пр |
| имо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су оста |
| истарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} |
| емили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад |
| а.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> |
| смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и дру |
| господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како зна |
| ече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у |
| а и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да |
| згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да |
| ања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко у |
| оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта |
| воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију |
| осем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но п |
| ће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, |
| прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас |
| Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не б |
| ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растој |
| ома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се повр |
| , одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, |
| лаве и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> < |
| ије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде |
| а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци. |
| ражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, |
| ам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пу |
| лео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection" |
| p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна |
| ,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бит |
| херда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и |
| > <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео ј |
| рени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко |
| ао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и |
| .</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове бе |
| код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да |
| је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан пр |
| р скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, |
| роњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, к |
| не, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу |
| ко паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем |
| немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— ре |
| ворих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до бесни |
| ва боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Н |
| а пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толик |
| ео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> < |
| ођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, н |
| ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После о |
| кључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити прек |
| рата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног п |
| м у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Од |
| ер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} |
| {S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзира |
| што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш на |
| створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој засл |
| сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још мл |
| осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме |
| шом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника п |
| шчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам |
| поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — |
| О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио |
| јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам уз |
| и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из ње |
| ахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, |
| тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође праз |
| уги?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p |
| ...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама |
| !...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Мо |
| причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га |
| там, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина |
| ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... н |
| е, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али |
| та...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...< |
| мка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па а |
| а одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не бринит |
| с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започети разговор онај што ми леж |
| решка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} В |
| па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а оста |
| е, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, |
| <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах са |
| .</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — |
| море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу |
| м...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви б |
| и једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови |
| <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави... |
| узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место.. |
| S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p |
| ље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} |
| овању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу т |
| м друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> |
| у.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој бе |
| Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, |
| оме и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се свак |
| дмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта с |
| д чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n="158" /> <p>— |
| трах се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена т |
| били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насм |
| ојим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно и |
| први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично |
| други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију? |
| ..{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од |
| олико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће зна |
| а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети |
| ти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служ |
| х викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али н |
| г века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми х |
| n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај х |
| , једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у |
| ањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је ста |
| ринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене је |
| дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро п |
| ако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре |
| — О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад! |
| еси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> |
| <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а- |
| ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим т |
| по... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли са |
| , а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га На |
| нина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда |
| ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте |
| .{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво пр |
| прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да м |
| мо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; |
| >— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећ |
| пање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — к |
| с другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p |
| и да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох |
| депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ћ |
| p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би |
| ећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрест |
| она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, |
| е;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да нико |
| зио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, вал |
| каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву п |
| пита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па? |
| Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о |
| ља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} |
| бе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... |
| ујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где |
| ете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</ |
| мама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло |
| еш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p |
| упе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза ш |
| у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле |
| амен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она |
| се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарност |
| уних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а |
| ...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак... |
| те.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихов |
| да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до |
| сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, |
| а дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече о |
| изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно за |
| жао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити |
| отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад |
| де ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, бл |
| е у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кр |
| а нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то пр |
| очистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш |
| а глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на |
| се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га |
| а њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Пр |
| емо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми |
| ихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а |
| камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> |
| <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</ |
| .</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсу |
| те се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи од |
| упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а |
| розора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потреба |
| седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео ми |
| дузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух ч |
| исим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што |
| х им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Л |
| ем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра |
| а за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, ко |
| по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек |
| >— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ни |
| колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трж |
| збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев во |
| иша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на кој |
| боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари к |
| ваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз деч |
| ис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро н |
| ne unit="subSection" /> <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да |
| овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из |
| амрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек |
| ведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо |
| " /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу |
| само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} |
| урисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујућ |
| ко мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме |
| с:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их |
| мазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па |
| и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурс |
| ам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачк |
| и могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како |
| мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште твр |
| ијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губи |
| сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све |
| шао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај |
| ни, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, д |
| > <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добр |
| изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кас |
| арнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобаси |
| чисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а |
| > <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и мора |
| сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у |
| —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу |
| атлија, удоваца, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног пр |
| гао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао нај |
| год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чи |
| ша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Н |
| а сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога д |
| о спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез |
| > <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— |
| ео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, |
| ему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара... |
| ва не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја с |
| , тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Ви |
| винашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти каза |
| естано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство |
| га учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</ |
| што сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет м |
| ,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, |
| Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ ули |
| и...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да |
| вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у |
| тавим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом |
| м опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад |
| дигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи |
| гу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> |
| зорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест са |
| } Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев |
| е доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати! |
| ата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак ил |
| д поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио |
| акивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упи |
| од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице |
| јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по ј |
| p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих |
| њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи |
| збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стан |
| рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!.. |
| мао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали п |
| нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег да |
| а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакл |
| пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па у |
| то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гура |
| о се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школ |
| су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не зн |
| похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни јед |
| рвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седне |
| ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче госпо |
| озвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У |
| љада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а ово |
| издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег ју |
| ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{ |
| с нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого |
| а се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака |
| p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам |
| ну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушк |
| </p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седн |
| дам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пр |
| је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављен |
| из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог |
| ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање |
| ру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола |
| можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ак |
| b n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механско |
| ...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механс |
| се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пека |
| ста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти? |
| твори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— Н |
| за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мир |
| гох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружа |
| муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а |
| ам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш |
| а ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али пол |
| е-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник и |
| да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео ком |
| логу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!.. |
| /p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмиц |
| а вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} |
| о једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за |
| .</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не зна |
| ва, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нис |
| те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> |
| или дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад ба |
| а, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко |
| есем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлук |
| дарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам зате |
| вимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} |
| ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватн |
| како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли с |
| е ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо к |
| е огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... мо |
| } Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распозн |
| ..{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.< |
| кати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несре |
| вели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошк |
| Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да |
| дан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе с |
| реко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће |
| Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без в |
| мах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>П |
| <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p |
| м на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S |
| је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због |
| и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим |
| мње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из |
| S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив ис |
| тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упор |
| ући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А |
| рам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по |
| ах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, |
| памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Ха |
| з разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p |
| и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало |
| <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам о |
| мпе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један. |
| и је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важниј |
| јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> |
| је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} |
| > <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А |
| га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа гос |
| однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја |
| је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах г |
| збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији г |
| а пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера |
| аши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после по |
| х где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала |
| а, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгуби |
| рем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> |
| ного па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго ра |
| рднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> |
| бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а |
| . сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</ |
| л са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме н |
| та је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче |
| о тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе |
| а на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не н |
| лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат д |
| једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе |
| увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта д |
| аницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајк |
| ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврш |
| на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао |
| таше, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да |
| би чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је |
| жио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго |
| ...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити про |
| ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми |
| аце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беш |
| p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова |
| лажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од п |
| ве коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, |
| е десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Го |
| ne unit="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону з |
| срећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрел |
| unit="subSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира к |
| мог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара |
| аузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћ |
| ај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Б |
| о окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда. |
| важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет |
| иближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— |
| ва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран коноп |
| на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-че |
| и прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећ |
| ао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{ |
| аље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву р |
| <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим |
| .</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p |
| у, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни |
| у коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> |
| /p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стак |
| Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p |
| за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго зво |
| вући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— В |
| } Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и |
| гу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао |
| ...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја |
| дним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... |
| рања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако |
| кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је дана |
| мар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели |
| рочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да |
| не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p |
| ..</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погл |
| p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше |
| неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде |
| е уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништ |
| ељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, |
| до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти ка |
| ста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Бат |
| „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно |
| врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она |
| коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, |
| о.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на |
| да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} |
| ано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — р |
| ици на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач ос |
| кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад |
| хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{ |
| ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>К |
| око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>И |
| ом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта |
| не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове р |
| на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корба |
| а мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, |
| наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам |
| им пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може |
| заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће |
| мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да и |
| вартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а је |
| пи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> |
| овао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човек |
| изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео. |
| могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> < |
| ном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радос |
| ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни кр |
| заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће и |
| тите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде |
| мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на па |
| > <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се |
| коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — св |
| мегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по н |
| од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина |
| ати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза |
| ра и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у неб |
| илац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћај |
| реда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> |
| љао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се |
| и да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу дол |
| ам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу |
| >На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један јед |
| ра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољу |
| још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Х |
| > <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ к |
| /p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам |
| за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несрет |
| За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам мног |
| атурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — |
| о ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па |
| ан дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржава |
| избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="7 |
| на као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један |
| ми, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод па |
| из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад |
| е послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога |
| ко буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају |
| био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} |
| е...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица |
| неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође |
| X.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом |
| упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се закл |
| Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жа |
| Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, |
| </p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочек |
| су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској ра |
| х полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према |
| их дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p |
| кан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим |
| се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из |
| ио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обрати |
| >Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> је |
| <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју то |
| а што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим |
| — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бо |
| време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хте |
| што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316 |
| и ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, |
| Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од |
| премили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти. |
| .{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да |
| Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Упи |
| но бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати |
| > <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... |
| дан не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Измеђ |
| b n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>У |
| кву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дан |
| искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштв |
| .{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике нас |
| ао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих |
| врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— |
| {S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакости |
| /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умир |
| ас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на |
| ходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара |
| јући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Д |
| новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Гос |
| </p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за |
| врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" |
| им било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдан |
| омили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а |
| правила придржавао, остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба |
| им да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут... |
| једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојев |
| мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на |
| давде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више о |
| т (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, |
| е може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да |
| признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам приз |
| ан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим в |
| службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узм |
| вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— |
| врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко з |
| она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је б |
| у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оград |
| ко пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас и |
| у расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једн |
| на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где |
| да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> |
| <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца |
| екох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер |
| а ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не |
| је остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ови |
| равим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајал |
| оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци ил |
| мора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох д |
| ога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јач |
| изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде н |
| ... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало нов |
| рати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А |
| а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служи |
| b n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој п |
| ровалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је |
| У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру, |
| ам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело |
| напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Н |
| окој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан |
| крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах |
| м могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедит |
| и је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати на |
| сет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати |
| више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радос |
| е, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао |
| оде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а |
| се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље кро |
| а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господ |
| елики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, п |
| хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам с |
| хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дох |
| е као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{ |
| сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, |
| као зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, |
| его сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици ка |
| ата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео |
| х је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па как |
| У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и о |
| ао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онак |
| ове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраш |
| тово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а так |
| сле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> |
| пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљав |
| прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као |
| буна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи на |
| саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошт |
| ди и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то |
| мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, ли |
| > <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим |
| н плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била |
| о нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код ког |
| пљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег пат |
| мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали крист |
| ако ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докуч |
| обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нис |
| читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше б |
| године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог |
| мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорга |
| пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље |
| Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је |
| о се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се св |
| ам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам д |
| огурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је засту |
| ој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је прир |
| вршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је сам |
| ...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у |
| да су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, пок |
| ек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворе |
| видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејств |
| чно одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом п |
| } Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измак |
| отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p |
| и...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На |
| ајзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> |
| аче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно п |
| .. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, кој |
| доџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</ |
| ер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит |
| <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, је |
| и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно шт |
| мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — |
| што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, каж |
| 001_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем. |
| азнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради то |
| е да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— |
| орам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у р |
| огу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете |
| есео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам |
| ас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му с |
| чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досад |
| ,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао |
| колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, |
| ве што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да |
| ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до кр |
| ад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Ко |
| мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре пол |
| ћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не з |
| ћући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> |
| појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест |
| уновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> |
| топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта. |
| а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— |
| ли састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан |
| ивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене доб |
| Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече до |
| кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда ле |
| и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> < |
| равио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши рече |
| удурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам |
| > <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али ка |
| на у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за т |
| пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си |
| во оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, и |
| ајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за |
| да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и доша |
| ргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позад |
| , већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и ј |
| чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и м |
| ак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n |
| /p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</ |
| олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој |
| одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— |
| одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>П |
| сле тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, м |
| спуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Та |
| х беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ |
| <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога с |
| био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у |
| му мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г |
| о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја |
| гао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> |
| ем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је ду |
| упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наме |
| се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; м |
| стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, |
| вим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као |
| > <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим |
| ати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; је |
| с!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на |
| За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорнич |
| довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се |
| т што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то |
| ,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се |
| на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-тр |
| бе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p |
| пуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђав |
| оји по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину |
| т паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити. |
| бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џ |
| да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемег |
| њајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које ни |
| своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одм |
| омене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет с |
| зама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о рам |
| не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продир |
| подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде |
| ратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, брава |
| рачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упути |
| озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам |
| земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необи |
| вануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други |
| тно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног жив |
| p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше... |
| беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n |
| а искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је ј |
| осматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли |
| најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем пр |
| е било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време по |
| тали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене остави |
| у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном |
| и ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која |
| /head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се |
| p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда |
| ом о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово |
| кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу свој |
| се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...< |
| S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; ја |
| <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као п |
| огах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бит |
| сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостион |
| са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео |
| ључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рука |
| г дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше... |
| Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} М |
| месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи |
| ођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са |
| пштинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жен |
| оград и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцам |
| а као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седа |
| до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао м |
| томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; |
| на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино |
| ођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за т |
| службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помаг |
| ће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се |
| бројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два д |
| учисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела |
| онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> < |
| з змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађ |
| спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један и |
| дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати |
| огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да |
| ад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет д |
| има“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто |
| <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} |
| знати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а |
| ра на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишл |
| једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запи |
| амог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закљ |
| пи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после |
| знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> |
| ном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— |
| изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рука |
| упама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки |
| еђу њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да |
| д овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигу |
| пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони |
| даред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Го |
| ју са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за |
| це...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног ко |
| у подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а бој |
| просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи |
| по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више заради |
| реноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај |
| маћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p |
| ер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи н |
| вало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прост |
| где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колик |
| едати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси л |
| ...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; у |
| ричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би з |
| ење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, |
| ћи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чуд |
| p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је |
| кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> < |
| , она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше |
| тигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p |
| и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита ж |
| лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрч |
| на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја |
| курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других |
| зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском о |
| ки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашин |
| на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за |
| исмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} И |
| и сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као в |
| елико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима |
| , а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинам |
| лука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бе |
| што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам дос |
| ни прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и из |
| ка...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то |
| иховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колик |
| ара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се б |
| богом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и виде |
| едајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад |
| тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не брине |
| е потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширо |
| аци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера. |
| већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нуди |
| а један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпар |
| онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, |
| и међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гл |
| ском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али ба |
| ијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окрен |
| тру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, ниј |
| аци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног в |
| n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно |
| беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у |
| попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима: |
| у).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише |
| сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њив |
| викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?.. |
| показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, |
| танем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао |
| ије било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су |
| за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо |
| ва сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху |
| већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: |
| нда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници б |
| ко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем о |
| и ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде |
| им изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, |
| он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам в |
| рате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме глед |
| њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска п |
| е, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те д |
| даље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш |
| испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, |
| сту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде г |
| ик где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — р |
| зив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био д |
| ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи |
| ају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ ц |
| пустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично сед |
| зи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити |
| Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних трид |
| м па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ј |
| то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми т |
| } Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али |
| ада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега о |
| , стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него ову |
| д изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама ш |
| Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно |
| д се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После |
| Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n |
| пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.< |
| ам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на глав |
| био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше п |
| се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држ |
| ао да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госп |
| дној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој |
| хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Је |
| , не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи им |
| дело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно д |
| ше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подр |
| ко ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах |
| кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја |
| гурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по пр |
| учио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можд |
| Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико бил |
| ан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој |
| ако беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> за |
| створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу |
| !..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ј |
| јник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни |
| једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</ |
| ристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо увер |
| , — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано |
| ака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд би |
| ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих с |
| ица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпо |
| сто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави |
| се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о |
| букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти |
| руг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунар |
| д ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госп |
| ку и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још с |
| дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша |
| ској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме |
| и се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, |
| ам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланц |
| ји издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а |
| није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он |
| по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; |
| ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју |
| сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поре |
| е од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби с |
| а гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њим |
| ати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је с |
| лажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као |
| ам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p |
| иво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова ду |
| хати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у ко |
| на упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам |
| јеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светл |
| Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; |
| Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Ш |
| заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Па |
| нити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам |
| авио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и д |
| певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему |
| у битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране |
| екох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, |
| никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до |
| сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђен |
| ја; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, ис |
| било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p |
| сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— К |
| радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицам |
| } За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</ |
| на хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти |
| онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од он |
| бљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали оде |
| их ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што с |
| цмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни з |
| сет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</ |
| е са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који |
| угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Та |
| м могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, а |
| дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама посл |
| преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p |
| , па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не мож |
| и мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’ |
| ло поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" |
| p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју |
| ио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О |
| дно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад са |
| остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало по |
| ече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, |
| ешим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, д |
| о јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом |
| м беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газда |
| такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— |
| на би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрд |
| против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном мара |
| јући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био |
| није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и |
| кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажај |
| амештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за ос |
| и која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око м |
| p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја |
| ди, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опе |
| Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мал |
| деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се врат |
| <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађа |
| разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послужива |
| еле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мал |
| из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, она |
| марно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је пр |
| } Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним но |
| S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што |
| едузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чи |
| , хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би им |
| је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад н |
| само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму с |
| а боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри одн |
| да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „н |
| собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели пис |
| по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чи |
| ања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимнази |
| ли цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је |
| ме каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Зн |
| !</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па о |
| орно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p |
| лили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у да |
| <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Зн |
| хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што |
| стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер |
| о нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијаке |
| чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,. |
| лте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви |
| та све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у |
| <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио. |
| у могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отв |
| а би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемег |
| ... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да |
| ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче п |
| уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље |
| а би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то |
| о се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи? |
| звикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n |
| на говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док с |
| евао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полега |
| ве до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и |
| вице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара шв |
| х да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагаз |
| туку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени |
| њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су |
| вити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо |
| Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без наме |
| мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље |
| рло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би |
| старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у |
| бележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би |
| на, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он |
| — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се с |
| овац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо н |
| баку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" |
| ри стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> |
| </p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала |
| .{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом |
| ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за ин |
| одне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве в |
| дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сре |
| лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ух |
| остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> |
| ла киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре де |
| си ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... б |
| ећ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, д |
| а вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, |
| да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном с |
| м све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико ке |
| жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— П |
| иког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и |
| му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле |
| ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко ок |
| х да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под |
| Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао к |
| ечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика в |
| ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., |
| <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетит |
| а, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} В |
| ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног ве |
| да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — |
| кох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћ |
| то би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин.. |
| арму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо |
| и сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети л |
| андарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша |
| ану, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг |
| ећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— |
| ито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p |
| им, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што ви |
| сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подс |
| жем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у |
| м једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p |
| <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и друг |
| их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са тор |
| S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мал |
| би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав ба |
| рих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> |
| , — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И |
| p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> < |
| олеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да |
| и последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло до |
| иле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право без икак |
| идиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...< |
| ујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од к |
| ек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{ |
| ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати при |
| госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице |
| шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад у |
| а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за к |
| авио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим |
| сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни д |
| јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Пер |
| уда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> |
| за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе с |
| Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав |
| о, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... |
| обре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше о |
| разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, |
| } О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг |
| се која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, в |
| мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре по |
| а сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по не |
| разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— |
| } Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви он |
| S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у |
| већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јо |
| ни не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да сп |
| растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око |
| један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Би |
| м сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне п |
| ванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p |
| о нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо од |
| а има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Ку |
| би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече ј |
| ећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одгов |
| једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја иде |
| е се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одмо |
| .</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> |
| цији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако см |
| —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте |
| ..{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пе |
| а изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод про |
| екрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада |
| полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим г |
| — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убод |
| идех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а |
| пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако |
| ку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! |
| еста ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло ј |
| — Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, |
| што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} |
| на а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би м |
| .{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих |
| да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.< |
| тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред |
| >Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто прет |
| „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нек |
| промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљи |
| по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћ |
| сам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, ниса |
| саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола ко |
| к, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се |
| почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за |
| Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа |
| </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело |
| неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрси |
| а чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит г |
| вају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на |
| редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је |
| оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, |
| омилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да |
| себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и |
| необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, |
| тавио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах |
| јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретн |
| .</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, |
| но прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p> |
| — Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овд |
| за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> < |
| , за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим |
| рата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али |
| ила стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била |
| ем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена |
| храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живе |
| стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одр |
| у, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек ш |
| нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако посту |
| им, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим пр |
| којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотичн |
| о натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пусти |
| ојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац п |
| Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да м |
| ава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да н |
| пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене |
| ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб |
| их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фин |
| својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови јед |
| о чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори др |
| бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у куј |
| е врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра |
| <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам з |
| ...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам б |
| " /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и ти |
| аковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па пор |
| и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мен |
| пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу |
| прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и д |
| бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и х |
| што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни крив |
| ..</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес |
| ве...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, |
| рачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге |
| рали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљу |
| сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на и |
| нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} |
| ти да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чи |
| човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p> |
| /p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било? |
| па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Прави |
| о.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, в |
| се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, ч |
| .{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задово |
| не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пе |
| е лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се леп |
| ови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео |
| приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо ј |
| чи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред |
| имате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, |
| .</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и |
| ам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без в |
| о кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и |
| вилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и ш |
| <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло с |
| онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да п |
| е, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближ |
| е знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не |
| јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило о |
| ље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="chapter" |
| ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те и |
| тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче |
| че <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук бил |
| м, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не |
| ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужи |
| ам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ниш |
| као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче к |
| ехана је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за с |
| осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити. |
| знавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено о |
| Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ с |
| n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} |
| их али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше |
| ао путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако ј |
| /p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао |
| па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад с |
| тила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{ |
| , па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се поми |
| сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Је |
| устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам т |
| у један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи рас |
| д зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано |
| руго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако ов |
| и као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху ду |
| ој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећ |
| а...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оно |
| неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из |
| еограђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пош |
| е кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</ |
| е махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици у |
| унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Пер |
| Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па в |
| доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима |
| дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, |
| кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па |
| о!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и |
| ша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам мо |
| ашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу ни |
| оро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан |
| е би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пан |
| могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближ |
| а месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испру |
| потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису |
| де.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико |
| је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је |
| а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина |
| а поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, |
| боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну |
| херда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а |
| ла зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потр |
| шених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак |
| на баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном о |
| уга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У |
| b n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газ |
| е врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој а |
| зда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и п |
| бу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорган |
| ућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> |
| о узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин иш |
| уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p> |
| озор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуг |
| о пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отво |
| ћу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Х |
| /p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што ј |
| Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет годи |
| киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, т |
| батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатељ |
| кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице |
| страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем бли |
| ад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пол |
| с у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је |
| није рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да л |
| ограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, ша |
| ужити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало |
| пи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с то |
| ила ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и љ |
| нуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... мор |
| ислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово од |
| ељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам м |
| миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле в |
| нуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: бе |
| и док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас |
| о где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p |
| су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би прот |
| поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тр |
| шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се мог |
| а, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена |
| на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногам |
| де са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не |
| вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђ |
| даше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> < |
| надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрско |
| /p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада |
| пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања |
| као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви гр |
| степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме |
| мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> < |
| осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви ж |
| отпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какв |
| а“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један |
| > <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуж |
| ам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим |
| едино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> < |
| — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ам |
| а Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — |
| <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="178" |
| ено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и |
| њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ |
| } Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да од |
| м је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{ |
| нате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па ј |
| ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио.. |
| ле четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“... |
| сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p |
| ице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет м |
| и се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба о |
| сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене |
| канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска ку |
| било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све ужи |
| </p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Зад |
| ошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељава |
| не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из |
| спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака н |
| едећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматр |
| S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју ш |
| ом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки изв |
| , али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} |
| _C11"> <head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао |
| S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} |
| рећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удо |
| ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба |
| веку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у н |
| ене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.< |
| рославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшир |
| патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни |
| ретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, |
| ваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле |
| ћу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмо |
| ати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој м |
| ину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим |
| ећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изаз |
| ва никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта м |
| вац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши. |
| упа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала |
| /p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи |
| не затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућ |
| у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су пла |
| ана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> < |
| один Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам |
| му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодр |
| Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{ |
| ше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући |
| мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвал |
| ово се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих |
| елу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад |
| дног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћу |
| а сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погл |
| сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био између први |
| у нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре |
| ем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две г |
| не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина ј |
| те и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патрол |
| па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао иск |
| ите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то ле |
| нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Ш |
| стараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — |
| спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не з |
| газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све ра |
| ици...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине |
| а ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је |
| >— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} |
| орак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево |
| м и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} К |
| о сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е ха |
| је због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо сла |
| ам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече н |
| олитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очита |
| и, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњ |
| и бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, |
| ли код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на |
| ати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију |
| а нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упит |
| е и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— |
| мо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> < |
| у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе |
| гло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, прав |
| , а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p |
| је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ћ |
| другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем |
| ђати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла н |
| <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак |
| Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са |
| хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој шк |
| ндила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше д |
| } Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, пр |
| опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, |
| у са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: |
| ознавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали ка |
| завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па т |
| белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад ме |
| жна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са |
| гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече вр |
| заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да пр |
| риближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могл |
| све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о |
| додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је ч |
| а и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се т |
| лицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној |
| >После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о |
| и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар |
| се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у |
| са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме пси |
| то сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарн |
| јску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам прола |
| е никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свег |
| <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопо |
| нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит |
| не, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде |
| и, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали с |
| клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитко |
| убим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече |
| иних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском двори |
| огласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да |
| ви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам |
| био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, н |
| ), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и |
| трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи н |
| е, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где о |
| /p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— |
| дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни је |
| чем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к сво |
| а бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно поче |
| !</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта |
| о ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па |
| треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Д |
| арантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе |
| м где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n=" |
| дух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не зна |
| on" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мисл |
| ла узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас б |
| не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога с |
| p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, |
| вану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо та |
| скварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научи |
| у као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, |
| еб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш м |
| изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прог |
| јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око о |
| пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста |
| павао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је |
| ли узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору т |
| вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене |
| њу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са |
| о ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се доса |
| ше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} |
| S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, |
| им га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног |
| на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом ниса |
| јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало ско |
| р ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео ко |
| задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај |
| на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лицем на С |
| као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У бол |
| анредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би г |
| дини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се |
| плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била |
| и? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се с |
| Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умр |
| а молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре чети |
| >И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су |
| ошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно |
| земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— |
| но; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар ос |
| предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну ст |
| сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у раз |
| позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети. |
| омила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог |
| пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имам |
| очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам |
| из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је |
| > <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем му |
| или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те |
| ераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и |
| е за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> |
| кох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да |
| било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене |
| ривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви |
| рав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме мог |
| газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола ов |
| дила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, а |
| м на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало т |
| ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... < |
| } Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време ст |
| из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназиј |
| е поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!. |
| то добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи |
| е одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вра |
| p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу |
| ам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</ |
| а овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш т |
| ађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себ |
| е извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само н |
| ш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он уве |
| а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како |
| од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод је |
| никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо |
| непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, пос |
| но чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек |
| наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се |
| а, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод |
| те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и |
| с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, |
| дадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гол |
| “ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развиј |
| ... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S |
| био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би |
| у узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да з |
| нске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се л |
| бојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одма |
| , толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну |
| им, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред |
| метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: дв |
| је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бада |
| лазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећ |
| и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и п |
| кох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за |
| обу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и не |
| а и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана прет |
| врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p |
| код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у |
| рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га ви |
| чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није |
| у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb |
| де, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми бил |
| Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до |
| ријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао |
| руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора? |
| pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта |
| убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас |
| ..</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и |
| једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а д |
| >У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не |
| су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на |
| е докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џеп |
| а га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, |
| /p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до с |
| ре, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се н |
| м и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смеј |
| школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит |
| с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, т |
| истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узел |
| радим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео |
| огао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отворе |
| да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да ви |
| рио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка |
| е сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Д |
| не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети |
| та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти |
| их један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично з |
| било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да |
| атера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред |
| господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> |
| леко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико с |
| ђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније крен |
| ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, т |
| јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на |
| што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>О |
| p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири годин |
| погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — настави |
| сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо |
| е) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутр |
| >— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме врем |
| и као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш |
| празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити шт |
| {S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удес |
| се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — реч |
| е и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се |
| ...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли |
| ставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да |
| у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред ог |
| м се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру |
| е не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, б |
| досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је |
| ео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу |
| дем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени ј |
| исару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем |
| ити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо ј |
| але није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За |
| о платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</ |
| убицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље |
| али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.< |
| а истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпириту |
| нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се |
| анцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео мол |
| кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} |
| сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију |
| Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку од |
| Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, н |
| угу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p |
| p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакој |
| животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да |
| слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} С |
| али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија |
| имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се с |
| ори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја би |
| у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља |
| и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди |
| ји дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, |
| вих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђакониј |
| реба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поре |
| а!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је б |
| ату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин п |
| ...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 2 |
| } То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке |
| .</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима! |
| веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео р |
| ид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продр |
| м динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да с |
| <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који |
| лчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она ме |
| кле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p |
| што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцк |
| запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнут |
| месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте м |
| е пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обр |
| е оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — п |
| p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, |
| лишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Ла |
| адох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта |
| дног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски јези |
| ем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осус |
| реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone un |
| сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, по |
| ог путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао д |
| а томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па |
| да сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,.. |
| .</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви |
| о нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као шк |
| I у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упи |
| а улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела |
| раво одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за во |
| пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег |
| n" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распусти |
| > <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта |
| ечи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџиј |
| а идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најз |
| било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по за |
| готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принуд |
| није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, к |
| S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе м |
| орбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођ |
| кружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто м |
| а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао |
| е,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p |
| лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођи |
| мо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог д |
| Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мен |
| овољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којо |
| било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ пут |
| о смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, |
| е,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све до |
| јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад |
| /p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом |
| у.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече |
| госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој |
| скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово до |
| уку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за |
| а цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, |
| у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,. |
| бих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао |
| а пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> < |
| , — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам |
| дговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан |
| , заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а |
| а Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече м |
| ту опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку п |
| ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па ку |
| није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре! |
| посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђе |
| некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са ш |
| ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А г |
| рајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне мет |
| икну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме |
| треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не м |
| </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, д |
| година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит. |
| елцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у |
| од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болн |
| је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и |
| сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стома |
| >— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господи |
| нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну ше |
| Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах дове |
| ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се н |
| а нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла вид |
| а предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим с |
| вала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— |
| огох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше у |
| астави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> има |
| p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— |
| к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је ст |
| ремро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем но |
| S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} |
| снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла |
| сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми |
| ш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну пр |
| сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек |
| ти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата |
| зумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо |
| нас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора |
| се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само прилик |
| је имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванре |
| ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштова |
| у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици |
| уги нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p |
| приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком мес |
| капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше |
| дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> < |
| јка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је |
| } И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак |
| ти јасно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на |
| не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па |
| учења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, т |
| ико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора. |
| што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је мн |
| мађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље |
| сали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и |
| >Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да цени |
| , одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена |
| ис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говор |
| та они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један |
| ицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и о |
| у глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља |
| р, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао ра |
| сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писа |
| b n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у меха |
| о што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и |
| Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— |
| ећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— |
| ци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших |
| м у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се |
| непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</ |
| а се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је |
| паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне |
| раво код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, |
| рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у д |
| оћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га |
| hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> |
| аме запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало |
| јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торл |
| то је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и |
| тима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно |
| ед врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме у |
| >— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни прот |
| школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашн |
| а је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васп |
| ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.< |
| едан чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је |
| сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђо |
| о и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси н |
| та брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију |
| оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па |
| мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хл |
| р непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и |
| ењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>С |
| Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — ви |
| ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па с |
| Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> < |
| богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав нов |
| 92" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре |
| ки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — о |
| како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја |
| лахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад |
| не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци |
| е од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих |
| ни није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало и |
| да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у ру |
| к?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код г |
| ајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и |
| тању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онд |
| де, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био |
| читељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни |
| ршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме |
| ин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одр |
| право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог ви |
| само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет |
| Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у ка |
| хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог ни |
| ...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напус |
| it="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а |
| на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочит |
| четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је з |
| к изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, |
| а; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба |
| и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам |
| ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако ј |
| хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто |
| па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо |
| ео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника им |
| слушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и п |
| ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, |
| та ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се вози |
| ко пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> |
| е да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим ства |
| ажју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, < |
| Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па ист |
| сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем |
| амо кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“... |
| које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чист |
| те спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се |
| мадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само |
| не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене. |
| али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шт |
| " /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата |
| е извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смеја |
| колска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуст |
| а ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу |
| раховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем о |
| ...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, |
| едно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрч |
| p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ур |
| па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у |
| чење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а |
| оје пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој |
| у били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{ |
| но рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парч |
| <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична по |
| <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи |
| ра осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на |
| <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног |
| ао слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју |
| ан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, зб |
| ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Си |
| .</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> |
| до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, п |
| гао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, т |
| два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један гр |
| ише Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слуте |
| ...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује.. |
| били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни п |
| S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном |
| знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећ |
| ре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једн |
| , поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још |
| огао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Ми |
| у колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи пор |
| ам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад ч |
| (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је м |
| >Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао |
| путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба |
| нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из виног |
| а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торб |
| тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци |
| мом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за ови |
| атио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда м |
| p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оц |
| школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући |
| се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, |
| тражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у к |
| ти.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да |
| ћи ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто |
| злеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жанда |
| ...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет н |
| пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем |
| вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, п |
| завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p |
| о тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Нај |
| о не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.< |
| једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, |
| <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракиј |
| као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што сам |
| а па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на |
| ио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам мар |
| ату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онак |
| и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам |
| у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окус |
| да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је |
| ћени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег |
| сила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке ј |
| два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави и |
| ...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица н |
| <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да |
| је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не |
| нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава |
| Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гле |
| ма света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо см |
| најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.< |
| ије го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо ка |
| треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ст |
| рата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као |
| мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам |
| во његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који |
| повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам дина |
| а устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пош |
| терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох |
| вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! |
| 54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натр |
| потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога |
| етета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, |
| сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И т |
| звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвор |
| у, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> |
| кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Но |
| ..</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна је |
| па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити |
| S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуб |
| није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу ш |
| се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто с |
| </p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за |
| Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити |
| ако ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо ни |
| испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петна |
| убица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> |
| па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чиј |
| чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме о |
| ан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се ов |
| дајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши о |
| еобразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам |
| свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до |
| к и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готов |
| .{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслу |
| ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а не |
| пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кућ |
| по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек б |
| .</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> |
| Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменим |
| ма; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али |
| ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад од |
| неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — |
| <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да |
| но, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, |
| , читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска вр |
| воме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам б |
| онашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} |
| рат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груб |
| н, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> < |
| ну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отво |
| ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за |
| и другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним к |
| иђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> к |
| 245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме |
| у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није |
| </p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђ |
| од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; ниса |
| о исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити |
| граду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.< |
| <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав |
| ига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим |
| у...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код на |
| ед каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унес |
| е долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="1 |
| <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — оп |
| ш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и |
| шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, |
| х да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив |
| случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за |
| ко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> |
| , тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам н |
| . а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задрж |
| тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!. |
| умео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд т |
| мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао зад |
| <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо ус |
| >— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола |
| потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби ка |
| да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и сим |
| а легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по не |
| ле куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици |
| који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати с |
| добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми |
| крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...< |
| Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?< |
| а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Пред |
| ра, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови |
| p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — реч |
| де једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и н |
| и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; |
| то не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево |
| тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — од |
| дговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак |
| гова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити |
| екох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у мест |
| ам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p> |
| голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим |
| варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако |
| то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.< |
| споји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ |
| еш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...< |
| е иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се |
| аха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, сва |
| а ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, |
| !...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у п |
| лободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не п |
| и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема р |
| ко мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још не |
| и се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се дес |
| p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогне |
| >Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет в |
| били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ст |
| ко сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам оста |
| г бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Мо |
| о на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, |
| јих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања |
| пустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... |
| ве и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. < |
| сило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим |
| ти; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и |
| Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а с |
| десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало д |
| гој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла |
| на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учи |
| ре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде! |
| и момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не |
| могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који |
| рлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди |
| о школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.< |
| хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</h |
| ..{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Ми |
| на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са к |
| оликој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили че |
| ле добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двори |
| почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме |
| псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако |
| шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један |
| — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш с |
| ам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво |
| га и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да и |
| шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио |
| </p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли |
| . знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p |
| е; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би саврше |
| да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту |
| ео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да |
| е овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</ |
| П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек ук |
| а сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде ц |
| сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени |
| ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом бр |
| м у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па |
| ме у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи |
| {S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; |
| школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} На |
| анас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако |
| беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она ј |
| ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље |
| бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спав |
| спод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам мога |
| али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресај |
| ..</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је до |
| а хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа м |
| ужим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — |
| ито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже т |
| ка дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу. |
| у. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што |
| спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— |
| се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне св |
| аци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— |
| , а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјур |
| кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Д |
| како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као |
| ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дот |
| бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учи |
| p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почне |
| мо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав |
| та.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући д |
| врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где |
| ај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — |
| едајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из |
| ијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је |
| прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати |
| устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила |
| дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</ |
| ећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, госпо |
| ност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’ва |
| е, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла |
| ач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на ме |
| ћан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекар |
| <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине д |
| ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а с |
| смо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред |
| ам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако |
| гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чи |
| у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћено |
| је...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, ј |
| биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовоља |
| > <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан |
| себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте |
| цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђ |
| его ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме |
| ...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно сп |
| чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове |
| ..</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се |
| > <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...</p> <p>— |
| у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n=" |
| дан тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост безд |
| ам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београд |
| ем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> < |
| > <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце |
| ад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да |
| тиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако п |
| риш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не че |
| да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — мо |
| — Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> ка |
| ње...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> |
| ем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у ј |
| ико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{ |
| .. само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} |
| батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет кор |
| огните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је треште |
| ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав бл |
| аше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са циг |
| Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p |
| аде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам глед |
| не; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе ра |
| ме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора |
| пусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „ |
| >— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> < |
| продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb n="24" |
| ад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, живо |
| ам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на |
| а сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да м |
| <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p |
| вде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? |
| т, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче |
| знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог |
| “ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да п |
| </p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, н |
| а све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да исп |
| „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече |
| {S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаш |
| тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку кој |
| није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је |
| олико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у друг |
| у на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече м |
| че Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђ |
| него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наград |
| газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — ла |
| за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да т |
| луживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p |
| .{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.< |
| за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш |
| а, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја од |
| ама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> |
| дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} |
| >На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нис |
| шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толи |
| дан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није |
| ам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола |
| врт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан |
| е и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно св |
| — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није треб |
| атког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше |
| зети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се н |
| тео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад има |
| м...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А |
| и пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, |
| чно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо си |
| а слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозр |
| спођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да |
| о!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у ње |
| <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!.... |
| избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту |
| г које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Ада |
| ..{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, |
| ј улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} За |
| вучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умрш |
| залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пу |
| ..</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да |
| пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, п |
| су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока пон |
| јући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племен |
| , а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је |
| токол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фани |
| еците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре |
| у долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до |
| на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога ј |
| а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’ |
| рде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па с |
| траг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме |
| p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео |
| пштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колик |
| слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} |
| срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нек |
| ој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим другови |
| куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из |
| што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на но |
| а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p |
| /p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као |
| га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосм |
| >— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прек |
| ру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући |
| /p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а |
| и књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у тор |
| морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калеме |
| је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него но |
| сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он |
| е било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћис |
| у, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимај |
| , — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госп |
| p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим ва |
| ао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосм |
| чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да г |
| едан после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговори |
| у мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а н |
| и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а |
| прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,. |
| ући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— И |
| ђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њи |
| зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а |
| днети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... |
| е је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: |
| аквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше |
| ином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења |
| еба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати |
| .</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — о |
| потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p |
| ад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} |
| ти, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О т |
| путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти |
| е те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је шко |
| пију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у дворишт |
| лџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматра |
| ромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— |
| пим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S |
| ко тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> |
| — На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сирома |
| лестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљи |
| глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао |
| е забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— |
| ђете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p |
| коли није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао с |
| и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад |
| ући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, |
| свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" / |
| тиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, ко |
| рије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што |
| делење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне с |
| дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, |
| ем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и |
| ечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито |
| <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, |
| Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, |
| би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило но |
| а писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} |
| ом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му |
| кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније |
| јзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њо |
| напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој |
| в поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... |
| а читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад |
| ђа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратк |
| S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} |
| динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} |
| оје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама ниј |
| ти...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћ |
| p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за |
| — Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— П |
| ару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од |
| ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем г |
| човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упред |
| деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито к |
| ом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене |
| сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, на |
| мо за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам но |
| улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се |
| Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми д |
| <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</ |
| <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао до |
| утим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док |
| а од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако |
| , упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше |
| динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових љу |
| н друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у ру |
| назију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. |
| баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме |
| имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама |
| ао дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме |
| а ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онд |
| х и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к м |
| храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, он |
| ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђа |
| да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рек |
| .. читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се мо |
| и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, |
| и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а |
| ој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, с |
| p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се. |
| упу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутр |
| милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне т |
| свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.< |
| оћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, ш |
| адох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но |
| њу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад |
| и час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како |
| па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Па |
| ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица |
| по време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Би |
| већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од |
| Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаш |
| е то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, |
| Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год |
| Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса.. |
| продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... |
| за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и виде |
| колу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари б |
| не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није ск |
| а ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> г |
| на...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је |
| та.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће |
| у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> |
| ља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улиц |
| стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће |
| местити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри |
| ца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — р |
| њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Н |
| -ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој |
| ре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло |
| г смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него св |
| да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин |
| и за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео гл |
| кројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, д |
| е, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> |
| ла вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Због |
| еца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још ј |
| е!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста |
| д узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа п |
| е тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, г |
| трајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што |
| пођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца |
| табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који с |
| гу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, мо |
| пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бада |
| где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други! |
| мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то м |
| жите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и |
| .. морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p> |
| припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгоре |
| вала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без с |
| а се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код |
| S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> |
| етињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо |
| шини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нароч |
| пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> |
| к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој бли |
| и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S |
| најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из з |
| зујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ при |
| помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми |
| авнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као |
| се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам |
| ви џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат н |
| ле гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемег |
| ог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и при |
| /p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми |
| надила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и ме |
| <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> < |
| до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и веже |
| p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу с |
| ме је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опаса |
| ...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по мо |
| аче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само |
| !..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозор |
| логих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с |
| удите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и о |
| ами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и |
| кох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га с |
| лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, |
| >— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа |
| и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ |
| аво кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по |
| им комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим |
| говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је |
| њале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легн |
| а...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном ру |
| > <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врат |
| воје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, збо |
| и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milestone unit="subSectio |
| упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам |
| рак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или |
| а ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пут |
| анпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут и |
| уно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могл |
| мео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме |
| Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> п |
| јоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се опра |
| з кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да |
| p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гос |
| <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тич |
| ва прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко с |
| за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да |
| ору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би |
| ... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то н |
| мам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио |
| >— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ић |
| — Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред то |
| ак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који |
| S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо са |
| је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било ј |
| авима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Је |
| ила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до кућ |
| јала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} М |
| х удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме мес |
| осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо |
| ени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријућ |
| .{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чу |
| део...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најз |
| огом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и осло |
| сан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборав |
| у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбу |
| ио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, |
| лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва са |
| нење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, п |
| да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од |
| ико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње врем |
| д је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и |
| ајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудим |
| хти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нит |
| она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и с |
| и наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?! |
| >— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— Од када?</p> <p> |
| мамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а |
| еђутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам за |
| јно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, |
| е ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме н |
| S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети! |
| а последње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из |
| мала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
| } Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се прост |
| а Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвен |
| p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на ба |
| , због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повик |
| , да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Т |
| и, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није с |
| аче јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни |
| мо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алекси |
| веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сах |
| ти у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто |
| би лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију |
| мо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском у |
| сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господ |
| мнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="2 |
| з онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибљ |
| довољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом за |
| ..{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који |
| — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> < |
| хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благ |
| ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — реч |
| > <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— |
| <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што |
| аш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.< |
| е у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја ни |
| се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господи |
| г хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чини |
| ојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је та |
| поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да вид |
| и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује |
| на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом |
| >И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на зем |
| ше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрест |
| ало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била г |
| нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта |
| отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све |
| е месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра |
| Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да |
| ер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао. |
| радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се |
| тао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је |
| ледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жен |
| лио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто с |
| >— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други ч |
| дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тра |
| ио сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће сок |
| еговим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто с |
| рце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад |
| и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше |
| ари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по б |
| радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиром |
| да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, |
| а, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодуш |
| жујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сме |
| ше?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем |
| ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и |
| ресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хт |
| } На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог к |
| осио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица к |
| је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветн |
| За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког друго |
| нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Наш |
| — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— |
| не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испро |
| а за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувај |
| а,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — |
| о женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми с |
| баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који |
| она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не су |
| имајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим пра |
| целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као руб |
| о?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си с |
| .</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка |
| у собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соб |
| закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави с |
| х га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго о |
| ућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра |
| рили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме углед |
| ључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек д |
| ="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања |
| ам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> |
| прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати |
| цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали |
| дружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, |
| — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — |
| се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као дом |
| коме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рук |
| ивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад т |
| ндарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, ул |
| г сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> |
| е чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам |
| а, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, п |
| е непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p |
| учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих |
| веком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, |
| покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она боле |
| ..{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа |
| у јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У |
| .. ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код |
| дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја |
| велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да |
| је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па са |
| вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекид |
| — Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у |
| а ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали |
| (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био |
| пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на м |
| колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те |
| , — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред т |
| ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с |
| алфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — реко |
| ...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног |
| ам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послужив |
| ишта не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да |
| с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио |
| свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног |
| p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Ми |
| ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казал |
| ела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масн |
| стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим пу |
| ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела сне |
| спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они |
| имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче |
| д треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник |
| боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живе |
| а...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, к |
| та лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад ј |
| , неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта |
| овори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писат |
| .. улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и |
| да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— |
| стати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.< |
| и као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, |
| дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газд |
| пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам го |
| сподин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне п |
| дарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама. |
| о и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господа |
| </p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Н |
| док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам |
| збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомо |
| кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш |
| ко, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо |
| еру:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, м |
| >— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше про |
| навао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у т |
| ш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У ово |
| се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом з |
| лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим у |
| нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице |
| осле два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излаз |
| беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз |
| Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој пр |
| октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било д |
| ењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и мн |
| ргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корак |
| етвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одмор |
| ио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим т |
| али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада бел |
| страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми |
| говорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он зад |
| љивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто г |
| ви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче при |
| /p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече о |
| , који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> |
| е чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо. |
| "241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме |
| и, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — |
| и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> |
| десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мно |
| — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} При |
| нуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре |
| Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну ј |
| ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до |
| спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, |
| набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, |
| тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја б |
| зденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим друго |
| што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — р |
| еш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и |
| в, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири |
| р да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је д |
| ју, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако |
| м појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а ост |
| хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се |
| омуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?! |
| едном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. |
| рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</ |
| к, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у леди |
| , која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта |
| Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не к |
| ј, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" |
| — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста |
| па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје ве |
| а са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одгово |
| ви, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем |
| — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу |
| Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канц |
| а све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој |
| ..{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за с |
| .</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без ду |
| тери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђа |
| ра спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше |
| м...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</ |
| еби да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори пр |
| кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадос |
| е било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> |
| више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио |
| ар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору тр |
| скочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо |
| p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља |
| ри динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа чет |
| /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> < |
| да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога |
| игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и с |
| тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви и |
| м је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба б |
| то шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво |
| се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у |
| мо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред |
| знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми по |
| упили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на |
| је данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их в |
| ео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... |
| адовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта има |
| -кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку |
| — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га |
| је био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем |
| ем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нес |
| а — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љу |
| екати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на |
| улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па и |
| се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па какв |
| опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници ба |
| иште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} |
| е и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за ј |
| клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам с |
| и прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{ |
| им друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} |
| усти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се |
| да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не б |
| тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за |
| ако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи д |
| ас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Ч |
| Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити |
| <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео |
| сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или стр |
| пуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у |
| њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пу |
| ајвеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, |
| које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Про |
| p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хра |
| ве душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадо |
| тани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да |
| ти споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код |
| м гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу |
| ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати |
| {S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у |
| — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — |
| само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу |
| вај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Ц |
| вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу |
| ам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћ |
| цу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, одн |
| шту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет прес |
| чито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро |
| екох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>— |
| похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Бо |
| м вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити |
| наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вече |
| ме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и |
| се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном реч |
| n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао гд |
| тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а са |
| <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} |
| и, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала соб |
| грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта н |
| су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га |
| !!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ев |
| цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искоч |
| се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод н |
| <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одго |
| ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори жив |
| венио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он ски |
| — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" |
| е он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шт |
| и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их |
| рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам |
| ад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејству |
| тајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се поја |
| ока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обриј |
| а је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазит |
| , можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бро |
| м морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај |
| рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми |
| се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Расте |
| дем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у шко |
| акост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Шко |
| уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где |
| о ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да |
| ођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није |
| оз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у ист |
| роша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — |
| но понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива |
| ека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није |
| јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p |
| а тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се заброј |
| ..</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам б |
| почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у |
| узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет |
| — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у |
| мад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комад |
| омилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— |
| — Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново свак |
| еле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — |
| .</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— |
| !</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један |
| ам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спава |
| : платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање |
| још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори н |
| утим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није бил |
| о би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то исел |
| ..{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане |
| ве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки свој |
| е да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нис |
| лета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</ |
| мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одав |
| д гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би |
| , упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете т |
| рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар м |
| ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништ |
| м цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из ш |
| три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176 |
| хтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зев |
| — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је |
| а ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p |
| па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш |
| S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по цел |
| И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, гд |
| ах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госп |
| ирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у поте |
| јем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</ |
| нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, |
| ..{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета |
| она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и ис |
| собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време |
| <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и |
| Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дв |
| провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва дост |
| ко да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је там |
| Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они с |
| пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако муч |
| и за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне |
| аиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — |
| пам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} |
| сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, |
| па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер с |
| Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала |
| До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обичн |
| а ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и |
| те Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, шт |
| !</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вешти |
| и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од к |
| беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и |
| томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог |
| е воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ |
| најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше |
| га; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад |
| ки празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате? |
| ју зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар ужив |
| ћан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не |
| бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S |
| и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута |
| ам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p |
| после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те д |
| се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух г |
| , па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па |
| S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге н |
| уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, |
| сти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда так |
| <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар |
| послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојиц |
| ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније полож |
| ажи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски за |
| одине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољуб |
| ?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је |
| pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село |
| за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p |
| о мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и к |
| вање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера |
| да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви |
| а врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име? |
| а вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и |
| е, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је |
| Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш |
| То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да бу |
| честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Бо |
| а те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика. |
| дморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна |
| ох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p> |
| а кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите? |
| ати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <p |
| тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и п |
| Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту... |
| {S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукави |
| . баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p> |
| и у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пи |
| поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?< |
| о...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим |
| ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или |
| -Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога ко |
| ди господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, |
| е о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав ме |
| На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље |
| нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру ра |
| а видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али з |
| се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немо |
| — Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</ |
| претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од |
| шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја |
| д Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он |
| задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни |
| Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да |
| путисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано |
| ох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем |
| под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а |
| ло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отвори |
| баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у се |
| као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она |
| ачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола са |
| ад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам |
| еби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штен |
| вамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!... |
| — Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си |
| шти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какв |
| професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме |
| S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобра |
| је и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за |
| ћа, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и д |
| те уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{ |
| чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које |
| воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу |
| I" /> <div type="titlepage"> <p>Рад.{S} В. Тутуновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</ |
| ђем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрају |
| </p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p |
| <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крај |
| ате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобр |
| ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, з |
| пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта |
| <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у шк |
| а сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био же |
| ше па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га |
| >Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете |
| ине, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који |
| и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова прави |
| ћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</ |
| рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</ |
| на посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чек |
| p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p |
| а.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај |
| pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо мој |
| VII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на |
| а се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништ |
| чају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, м |
| едам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p> |
| а, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па |
| ек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоће |
| ео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједит |
| лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати.. |
| их стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога |
| што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се |
| онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; |
| је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на је |
| па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па |
| ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p |
| затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно |
| ћи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на п |
| ђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а сваком |
| гнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну и |
| дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам при |
| ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употре |
| римицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да |
| би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднул |
| чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— |
| е ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека до |
| одни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези о |
| своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја им |
| о! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, |
| друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздан |
| р правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по мана |
| иру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о с |
| ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— |
| морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те ч |
| заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљ |
| /p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе |
| ад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома |
| лу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> < |
| се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих |
| паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — |
| лужио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да |
| азумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p |
| .{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да вл |
| е будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме |
| ампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам |
| ла; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља доб |
| им, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спу |
| азим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како |
| су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не |
| ... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га |
| та!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам |
| а испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице ни |
| тавим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим |
| ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S |
| тавим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан |
| говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.< |
| били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — пр |
| раћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — |
| томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у јед |
| </p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали з |
| свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p |
| рање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и н |
| — Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чич |
| кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Ка |
| исам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би јо |
| а прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод по |
| осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седе |
| и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом о |
| своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, |
| ова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би |
| ку.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво |
| исати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад |
| вате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...< |
| о?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих не |
| Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако |
| се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми пе |
| не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у |
| било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p> |
| јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима |
| <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p |
| >Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — р |
| <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је в |
| ебе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! |
| а и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <mileston |
| у крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распозн |
| тати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пази |
| p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</ |
| вор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни |
| ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану д |
| ахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо з |
| сток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну |
| баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда |
| зговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина |
| {S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув он |
| сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с мл |
| чнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“. |
| Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> < |
| тупише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куд |
| смо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и |
| е волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће |
| сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — ил |
| азред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да уч |
| док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица |
| ра сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прв |
| ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене |
| го шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у виногра |
| била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш ко |
| </p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да |
| обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... |
| аву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полу |
| добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз |
| остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе |
| у послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, |
| ан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бр |
| му па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руко |
| е новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда о |
| је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име н |
| ан глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> < |
| да шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изиша |
| ито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну: |
| pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што моли |
| >— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ип |
| сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја |
| ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?! |
| она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осм |
| сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимај |
| ...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужнос |
| ш:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и м |
| е у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох |
| !.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— |
| д, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће |
| то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни |
| радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— Т |
| о дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се п |
| а треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> |
| ем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и |
| — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у ру |
| које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пош |
| а и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... о |
| арицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако ј |
| — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јест |
| непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— |
| а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?< |
| нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше |
| ам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овд |
| несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се о |
| мојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — р |
| вој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је н |
| пу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Б |
| виках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре |
| штаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остал |
| а сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>П |
| меш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити пр |
| кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то ш |
| ило?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па по |
| е ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам нов |
| , јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро, |
| о ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — ре |
| о и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — ре |
| ободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! |
| и остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сва |
| д збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> < |
| богом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо из |
| а га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући вра |
| страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече г |
| казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо ско |
| ао магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а ва |
| е, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по че |
| и,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па б |
| </p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У том |
| ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и поша |
| те требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их |
| њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е |
| .. будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише. |
| х дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо |
| нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нис |
| ачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте |
| ао бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не |
| м вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показ |
| ставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p> |
| .</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, |
| ићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стој |
| са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао |
| е задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у |
| те ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p |
| им вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај |
| оћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменит |
| Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — |
| асмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— |
| и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, п |
| да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брз |
| !</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> |
| p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет пр |
| е могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много.. |
| овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>П |
| не.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и |
| — Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за ск |
| од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен |
| }Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Пан |
| ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не |
| лужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох |
| рочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио |
| ам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто ни |
| е ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p> |
| станак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то д |
| .{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је н |
| икад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар |
| рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам рево |
| p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би |
| тао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бо |
| p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашн |
| Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> < |
| :</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је н |
| мом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили |
| n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати |
| а кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте п |
| аре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сир |
| Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени |
| и!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу |
| ="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је |
| мао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване дру |
| ри врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита предс |
| ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни не |
| >— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред сто |
| страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу глас |
| отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад |
| >— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p |
| год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из |
| викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас |
| о пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загр |
| рећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипр |
| убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и не |
| војни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обуче |
| <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није ш |
| ће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда |
| и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу д |
| руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је за |
| вори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако |
| дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем о |
| опаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не |
| вовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светл |
| :</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, |
| сам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Мах |
| ра од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руц |
| з винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдс |
| им вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p |
| .</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља. |
| сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен |
| м и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто |
| м од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара |
| т дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мор |
| о самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи |
| био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо |
| } Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао |
| ше поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да |
| то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, та |
| ао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци |
| е суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,. |
| Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ј |
| када пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем |
| олнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га пр |
| S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улиц |
| о да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остав |
| а разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне.. |
| це, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволит |
| ећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb |
| те за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чини |
| Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији д |
| ити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли |
| сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да |
| о, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од с |
| чурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора |
| рати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад |
| ите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они м |
| > <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био дру |
| овратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим |
| мо да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је пр |
| ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, |
| о тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Шта |
| ка се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти |
| а, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... |
| ..</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра |
| ре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хри |
| на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја с |
| тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрза |
| n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да н |
| један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!... |
| м кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео |
| ју да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да |
| не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте м |
| удма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви |
| околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви с |
| вим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испр |
| за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p |
| ући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</ |
| а како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!. |
| гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Призна |
| ларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. |
| Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— |
| аво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваља |
| м вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три с |
| дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледа |
| — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опе |
| p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га г |
| {S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни б |
| ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се |
| пита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p |
| ја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ам |
| {S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ н |
| рсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме |
| е да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па |
| сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отво |
| с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се |
| ти друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки |
| ецо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{ |
| ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, мол |
| </p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да |
| ба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> |
| олим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, |
| > <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти < |
| вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене за |
| Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p |
| рног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и |
| одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати |
| </p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензио |
| а онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— |
| бити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја |
| аче ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је вели |
| о кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> < |
| Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим о |
| а догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте г |
| ..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Ми |
| свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толики |
| уж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па пол |
| — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији |
| , радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћем |
| х одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како б |
| нем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власт |
| одера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напо |
| p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на ст |
| p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко от |
| госмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му |
| да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах |
| ост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Р |
| видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред ум |
| за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме н |
| е ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Бе |
| а био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— |
| е се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — шт |
| директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ о |
| а речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авал |
| p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљује |
| пођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — |
| ићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ с |
| ио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти |
| иција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изглед |
| Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— В |
| ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи |
| једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче м |
| ...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно |
| титу калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> |
| ер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан п |
| о! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења |
| га стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — |
| та један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p |
| де... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, |
| и, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог |
| ед старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,. |
| вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, ра |
| сам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</ |
| ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја каже |
| , — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где |
| жем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упи |
| о то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је на |
| ештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300 |
| Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме |
| p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... |
| да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину |
| оћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се |
| вде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> |
| у празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223 |
| За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Дво |
| p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је |
| да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари у |
| носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p> |
| ом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> < |
| нење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валериј |
| ас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника ра |
| ма подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</ |
| >— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко врем |
| ..</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му каза |
| ем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару к |
| ђам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канаб |
| де никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> |
| о дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да ид |
| ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима слав |
| на да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са своји |
| лучај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на |
| еле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово |
| врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи б |
| плоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешн |
| ду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире |
| м, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид |
| аседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко |
| кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиш |
| за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, н |
| х гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, |
| молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред с |
| ом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p |
| Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ |
| ече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом |
| а се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га пок |
| не прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све пр |
| год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, ал |
| ло да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Ш |
| једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се |
| сача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да |
| — Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити не |
| пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није т |
| панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да |
| с — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то |
| морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело |
| кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Н |
| а у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} |
| ли сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — п |
| p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> < |
| Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега би |
| час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, буди |
| ва Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} А |
| сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мисли |
| >— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немар |
| осподину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам |
| ријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’в |
| то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац н |
| /p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако |
| не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвој |
| веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хла |
| те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја са |
| дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић је |
| метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за |
| дну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S |
| јзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не и |
| и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" |
| ави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам |
| ча лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо |
| ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заис |
| ну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, |
| ..{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а кап |
| ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења |
| оћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испун |
| страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, |
| ао, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао ко |
| мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била оп |
| /p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Раз |
| <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са |
| д саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани теш |
| лађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло п |
| ло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за |
| p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</ |
| инцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је с |
| руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређен |
| 2" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћа |
| >— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да нагр |
| офесор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом по |
| .“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да |
| баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Ми |
| за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не |
| ли!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p |
| е ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упита |
| онији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило, |
| {S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, об |
| кривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам |
| ише приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола |
| и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је |
| S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле по |
| ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паме |
| соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p |
| {S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да ово |
| спођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку |
| и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена п |
| смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} К |
| сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими |
| у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" /> прозор ко |
| леда та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је ка |
| судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - т |
| мокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајн |
| ину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не |
| сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу |
| ...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S |
| едног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу в |
| отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не |
| е оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У то |
| жим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме д |
| еразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем п |
| добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— А |
| д дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле п |
| {S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</ |
| Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> < |
| рате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас |
| мо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бел |
| м знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на |
| а корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се |
| нила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 к |
| ледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на |
| ах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у |
| а којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> < |
| мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исце |
| >— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути |
| ићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погле |
| д кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био де |
| их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — п |
| подина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долаза |
| у страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посм |
| ер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршет |
| као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, |
| у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке |
| е двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи... |
| и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопц |
| ко и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у среб |
| заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb |
| <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, |
| е да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из кола |
| баци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацен |
| Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Ох |
| отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад н |
| о отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше |
| к се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша поме |
| сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем |
| жао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} |
| а механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко не |
| у; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, који му висаше о левом к |
| иметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у |
| , толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И за |
| уварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „пла |
| ном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи саче |
| м трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше |
| ле.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сах |
| огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вра |
| поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме пог |
| /p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби че |
| b n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога б |
| е именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који |
| ре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, |
| изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном к |
| ку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чег |
| куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <p |
| ило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам леж |
| — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> |
| на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда |
| његовог лица показиваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и н |
| о наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба |
| ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим |
| неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упи |
| ијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо |
| сто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја дв |
| јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и |
| нога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја зн |
| пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго ми |
| угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — |
| о је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, |
| p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили |
| писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све вре |
| ласт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас про |
| па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два кор |
| — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, |
| онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> |
| се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га м |
| ду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опе |
| овали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> < |
| (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> |
| /p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да ви |
| <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— |
| ,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и се |
| в више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гут |
| тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм д |
| сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку |
| ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво |
| потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!. |
| да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје н |
| а може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p> |
| и новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за |
| ру, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са |
| ви га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p |
| ћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} |
| ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послуж |
| ћи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави |
| , а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме |
| би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и прора |
| о обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде обл |
| p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз пл |
| да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам |
| ше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга и |
| знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само |
| гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не |
| ...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија |
| у колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе |
| а што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У |
| врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута д |
| ако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног о |
| нара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кр |
| ви Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати т |
| иво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближ |
| ти шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговор |
| уставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад |
| беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу |
| .{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми |
| м просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да м |
| оживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се |
| свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, |
| од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!.. |
| а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, |
| ри онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без инт |
| губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћ |
| д нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад |
| ји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> |
| аба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, д |
| јицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, |
| т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута < |
| просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле |
| а на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у |
| хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толи |
| а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се |
| пам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растрг |
| бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад |
| ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: |
| моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме |
| азања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разр |
| у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</ |
| ниште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и та |
| а то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, |
| тоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раз |
| и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени мој |
| } С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бриш |
| сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта с |
| ешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, |
| ох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи б |
| емио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, |
| ени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у |
| и дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли с |
| !... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажај |
| вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели |
| е-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за |
| им да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Беог |
| бисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жал |
| ћи новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тр |
| ...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо |
| и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати |
| ље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на веч |
| а „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клоп |
| дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг |
| , још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробљ |
| на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет |
| окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах друг |
| ба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем з |
| <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао |
| зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше... |
| бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како |
| {S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као че |
| г дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на В |
| и. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, |
| овећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве |
| тавницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај. |
| , како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства н |
| е мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца |
| ку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже |
| >— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати ко |
| дна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред пл |
| ујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше с |
| одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми |
| накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час |
| ад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празник |
| тину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У остало |
| о је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди |
| ица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се |
| чех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и ис |
| позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала. |
| е нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао |
| ти, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама д |
| ео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је |
| ас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени |
| иђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно |
| </p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S |
| ао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па |
| , јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме прија |
| ајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево |
| га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и м |
| па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по |
| ебе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је пов |
| ог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, в |
| госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстана |
| а у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајем |
| вном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро река |
| аква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места н |
| ако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и |
| а мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбрани |
| устих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам |
| је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од п |
| улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила |
| Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p |
| је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не |
| азије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико |
| Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао с |
| драви, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио |
| е са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, |
| века на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корак |
| оштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у про |
| им да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу |
| х немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за |
| на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпо |
| а не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању |
| трашни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важи |
| х други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се из |
| ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се |
| > <p>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?< |
| гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуш |
| г Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз о |
| p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p |
| та...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на в |
| } Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> |
| на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас он |
| <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону пога |
| благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио ил |
| ан се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, згра |
| оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази |
| м врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си д |
| м гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су |
| а изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да из |
| а општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу д |
| она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{ |
| посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених |
| лексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и дан |
| <pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</ |
| <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би |
| знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, |
| о ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у |
| не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта м |
| убљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној с |
| пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гл |
| а још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се до |
| к је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — |
| кивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно |
| ље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кут |
| а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта ј |
| чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се |
| ску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среск |
| е је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све |
| о задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце. |
| а му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата |
| ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида |
| рас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, |
| офесори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је мој |
| сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима. |
| ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наста |
| се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је до |
| Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим |
| Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравк |
| IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био са |
| те, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим |
| и...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— |
| ојих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у |
| .</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су |
| годе собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S |
| ана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо б |
| пођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још |
| собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је |
| у...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне |
| оцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — р |
| о да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</ |
| , други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа |
| љака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се пр |
| заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Мол |
| могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још |
| растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак |
| ба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он |
| шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ход |
| и брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е |
| асније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом кр |
| о.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се о |
| оцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми |
| е, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p |
| .{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да |
| е шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави |
| ивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то |
| веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја |
| држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кр |
| ху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома са |
| котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале з |
| рице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одго |
| <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, бла |
| ед док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремил |
| волте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жанд |
| S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо ов |
| на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спу |
| се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрк |
| о бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> < |
| лико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на к |
| — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао |
| рднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта |
| долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четврто |
| цнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p |
| е на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после п |
| дајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чи |
| ло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које прив |
| м, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</ |
| Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте н |
| гу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају |
| ш два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанг |
| јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам с |
| <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт |
| је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“ |
| ко не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом |
| свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред ни |
| ати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз |
| вао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда, |
| подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло |
| ем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах. |
| сет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n= |
| ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако |
| кох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пит |
| од черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четир |
| та, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних љу |
| а је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!.. |
| дно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а |
| помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — р |
| могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем свед |
| мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дан |
| p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, ко |
| ти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због кра |
| сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а |
| није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p |
| ц разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом ж |
| код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Вито |
| да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја за |
| и, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти |
| S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми све |
| </p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док н |
| </p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин св |
| махну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p |
| ти, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но |
| ер.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћ |
| 191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тр |
| на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз гол |
| ећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску |
| шио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да тр |
| ла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чим |
| ање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на је |
| који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и |
| нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из пр |
| , полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!.. |
| њу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама |
| да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан пос |
| ке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију с |
| зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у |
| чак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох м |
| ахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без и |
| и смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго |
| положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај само д |
| ану и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, |
| ам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само мога |
| биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано с |
| облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута пре |
| ме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрш |
| о добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, |
| Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у стра |
| вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући ст |
| ревлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговор |
| се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече |
| и једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... |
| кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу |
| црни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било |
| ледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ има |
| .{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из |
| одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, |
| оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог в |
| реко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвал |
| , виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођ |
| е беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти јед |
| ј пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div |
| ог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито пра |
| черу и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручк |
| у...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корис |
| м на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се гр |
| Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; |
| важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До |
| лике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде |
| авати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се уп |
| ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему ни |
| ...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили |
| плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џ |
| ича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре |
| стурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара |
| велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао |
| легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, |
| седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако |
| и сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p |
| узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо мог |
| песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с маст |
| а, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном м |
| ице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали |
| им у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћи |
| нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело би |
| не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо оч |
| укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам н |
| p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, |
| и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, в |
| кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати к |
| ратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љу |
| о па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ам |
| после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам |
| рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу н |
| кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спав |
| ли доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се у |
| , па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задов |
| озове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га |
| и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је |
| ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад |
| , ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, |
| Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде изву |
| се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> |
| p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести |
| змем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш |
| звади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец |
| почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p |
| /p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера |
| ене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам |
| у столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у л |
| показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако |
| те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га нам |
| д рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за ст |
| мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, |
| по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ј |
| м.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...< |
| p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, |
| зати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је јо |
| ...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и в |
| ре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну |
| да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S |
| убом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (ј |
| а.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас д |
| у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си од |
| а памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа |
| ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разго |
| могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је |
| им се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер ниса |
| ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да |
| <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила |
| јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p> |
| одгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све поје |
| човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећ |
| дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> би |
| "SRP19001_C8"> <head>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипа |
| ..</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнем |
| већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на ме |
| p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала д |
| а Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} |
| ...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео |
| зиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се вра |
| могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— |
| ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је И |
| осподина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то о |
| оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у је |
| <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после т |
| инеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и нало |
| пустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусур |
| /p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се греј |
| глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> |
| е пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин доша |
| очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.< |
| и се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе |
| шла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога шт |
| већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида го |
| .</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад |
| она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео |
| мо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} М |
| Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступ |
| о нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми бу |
| <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> |
| спао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...< |
| , хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., го |
| бразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако |
| <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико гр |
| — Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> < |
| дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ни |
| х.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу ст |
| ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— |
| х, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и к |
| о хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју б |
| или него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, |
| рамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају |
| е и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, а |
| у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрав |
| ноћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да кол |
| о да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинење? |
| па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом |
| ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све |
| >— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда |
| „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њег |
| жете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p> |
| вајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји |
| p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништ |
| , он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — |
| е...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— М |
| вно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разлик |
| едајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p |
| ишта не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— |
| тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они |
| и мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла б |
| — Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест |
| еш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако |
| војице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи |
| већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији |
| не ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео вик |
| а Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а јез |
| ајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту |
| те у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом |
| /p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам з |
| јанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни ма |
| ли, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар |
| овац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— М |
| терали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у јед |
| дговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а |
| ге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега |
| то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од |
| било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више н |
| вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш |
| смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили нег |
| х врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— |
| <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S |
| <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уре |
| па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговор |
| ..</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опе |
| >— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, и |
| си са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p |
| То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у |
| <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, |
| /p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти |
| исам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били та |
| аше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — |
| во ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... ниј |
| ицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде ка |
| ст одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— П |
| чтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, |
| </p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака |
| > <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест напол |
| би?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На т |
| оме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" / |
| у; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти |
| мети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Нас |
| ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна.. |
| те ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ |
| с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао чове |
| <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено пог |
| ом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Над |
| ошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми пр |
| писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине За |
| пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја ост |
| ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ј |
| че ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— |
| ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с |
| {S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет |
| наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињ |
| разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у |
| — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари би |
| најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме пос |
| ав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представницима расе |
| — Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам |
| улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p |
| гом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капут |
| одатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим |
| Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> врем |
| рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада из |
| рчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато.. |
| ехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Пома |
| и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није |
| <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине. |
| је, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.< |
| мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Мах |
| хане, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије плам |
| но фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали |
| јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од ку |
| и ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиро |
| матрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газ |
| .</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па до |
| сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто |
| p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, |
| <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне и |
| а нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао |
| > <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и |
| , док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите ку |
| из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и го |
| ен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском п |
| е могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник дове |
| рт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... т |
| јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донес |
| ло не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору |
| пу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам дов |
| погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из |
| Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001_ |
| — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, |
| > <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада |
| и није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он виш |
| „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам |
| ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Он |
| сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да с |
| <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У |
| о хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — в |
| сам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се о |
| правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо |
| рни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћ |
| глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после |
| им великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која |
| се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која |
| Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељац |
| ропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја с |
| ротив био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устат |
| архерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колик |
| мо знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица куп |
| овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише |
| ..{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисм |
| Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е |
| е напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече ж |
| а столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише |
| изме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља |
| шен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога |
| је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам |
| о зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децо |
| тко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто ниј |
| све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, м |
| уђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољн |
| ата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да о |
| киљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" /> <p> |
| ба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако |
| а шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио. |
| могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред а |
| је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} |
| да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, |
| Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклен |
| ко се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која д |
| о на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и |
| ганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је |
| јдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за м |
| љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та |
| о, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опом |
| а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> |
| о, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, нек |
| једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од ко |
| а, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе ј |
| ш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљ |
| овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђе |
| и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног |
| мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти |
| <pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим нов |
| исмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се ч |
| њу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима ч |
| ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радост |
| — А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз |
| } Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади |
| па, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а |
| ..</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у к |
| тражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p> |
| и казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се на |
| саше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се н |
| ћи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад |
| страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме с |
| , после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, п |
| за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n="289" /> <p |
| да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је бил |
| , те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике м |
| јмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембр |
| уче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам заглед |
| „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пирот |
| > <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао чов |
| м врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно.. |
| лако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> |
| .</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одб |
| еше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе |
| .{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p |
| би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у двори |
| оре!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чу |
| гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} |
| и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скин |
| а нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако |
| ле преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса вл |
| аде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са |
| } Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га |
| е,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари |
| ао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да м |
| а куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека в |
| азгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> < |
| само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S |
| у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које |
| могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не |
| ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен |
| ала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Пант |
| што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи |
| као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од с |
| >— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" |
| ... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада |
| p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Ко |
| у обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, |
| замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код |
| бу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти донос |
| сно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одго |
| непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица |
| што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, |
| могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Им |
| уда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици к |
| е и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно |
| шта ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас |
| се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, |
| у да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хв |
| лаве.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за |
| д једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам с |
| љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као пра |
| епеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <p |
| ,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир |
| ... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Н |
| што паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођ |
| а сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без т |
| ћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, |
| p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, нарав |
| е ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је |
| механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском п |
| Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пуш |
| где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био |
| , а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стањ |
| p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> |
| , а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p |
| је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,.. |
| а и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући |
| > <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Пан |
| а кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не |
| трах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом јед |
| је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са пра |
| о, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p> |
| о град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу сто |
| Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, |
| але хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени. |
| већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледат |
| че и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му |
| ило? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> < |
| {S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао б |
| идим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста |
| одох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш |
| у до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десе |
| <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све от |
| замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста |
| p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове по |
| том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погл |
| ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, |
| 34" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот наш |
| ијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у |
| е госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То |
| .{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе јед |
| м мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствар |
| гурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у с |
| упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући рук |
| оздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вр |
| о у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво тр |
| овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог |
| .</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S |
| трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава... |
| града, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан, |
| јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, |
| — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, беј |
| шта не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с ле |
| у се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</ |
| певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се |
| ку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имал |
| т и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још ле |
| ла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— |
| е и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер |
| рен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за |
| где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> |
| ао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија |
| томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, |
| познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај |
| </p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче |
| ро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,.. |
| ану, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, |
| какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они |
| ве бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, |
| елашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и по |
| че устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се |
| а кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p |
| скочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би |
| не гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који |
| е.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се раз |
| ам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} В |
| а мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... нег |
| ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико |
| , а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да за |
| икати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући д |
| ше...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лу |
| опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чу |
| о.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан |
| било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам |
| .{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, |
| осподине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испи |
| , удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... |
| вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачу |
| сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне |
| опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурс |
| им за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођ |
| и ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново до |
| беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мек |
| онео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p |
| /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гла |
| ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још |
| знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немој |
| оме се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазва |
| ти као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме |
| > <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То |
| ад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бог |
| о и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао он |
| познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих. |
| стор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, те |
| /p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, |
| образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели он |
| ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се |
| ајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мо |
| несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали |
| ачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Стари |
| ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— |
| Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још |
| p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промеш |
| ад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш |
| је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</ |
| а да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесн |
| адити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p> |
| пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози |
| p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</ |
| и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.< |
| за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо је |
| гне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајт |
| стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али |
| одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да |
| на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише |
| ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох |
| p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рек |
| Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S |
| ирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем сво |
| зиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Перо |
| е.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва т |
| се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе |
| моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p |
| бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овд |
| е поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шт |
| едаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — |
| p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја н |
| а...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n |
| гаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да с |
| . — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо |
| веде у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после некол |
| ире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак н |
| другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепат |
| у већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се |
| } Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него |
| к ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо виде |
| о полажајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо |
| , Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стаја |
| вића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех |
| оћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, |
| ом у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p> |
| ати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одма |
| под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p |
| рва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак |
| ватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох ка |
| ло раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p |
| затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — про |
| ...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека |
| >Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> |
| леваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћем |
| сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало |
| крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста јед |
| а корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, ј |
| не.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохват |
| посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, пр |
| ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.< |
| или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо и |
| је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам |
| Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, |
| авко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залуп |
| мојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати |
| из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер |
| о нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долаз |
| чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не ид |
| а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p |
| </p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— |
| е од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све д |
| о сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси једа |
| /p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зг |
| ачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљају |
| учку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним леко |
| ти.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је г |
| с му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио к |
| Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа |
| — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније |
| нку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при п |
| вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али |
| вега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом |
| е с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо |
| м своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све т |
| пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отво |
| метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито на |
| .</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе н |
| о бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се оста |
| није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окуси |
| ас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили |
| бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет ш |
| али, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне |
| онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче ова |
| <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до |
| олажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, |
| код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... |
| кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога т |
| ад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад ј |
| види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна! |
| а ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кр |
| дове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то с |
| м.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све |
| и једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S |
| — Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових в |
| свим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто опер |
| у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику |
| ерен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на к |
| лак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола крен |
| ="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна г |
| ју га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често |
| а тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам |
| ена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са об |
| н проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари та |
| адић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи |
| е погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— В |
| пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли |
| се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је |
| арче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</ |
| {S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала д |
| ирене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима |
| <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p |
| } Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу ку |
| се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него ула |
| — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, |
| с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се |
| у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина |
| S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и |
| ој великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вр |
| пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фиш |
| великог црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан |
| ше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> |
| ледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никак |
| извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се |
| се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са ки |
| > <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрам |
| још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек оч |
| бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од |
| јући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром |
| о куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код |
| жи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Х |
| а узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох за |
| <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упита |
| /p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њег |
| ворих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну панд |
| код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад д |
| мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије |
| а.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да те |
| бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никог |
| Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стар |
| <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитас |
| /p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, |
| а...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има |
| као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, |
| де!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... |
| шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!...</ |
| мо да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S |
| ц...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао |
| .</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим |
| — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем... |
| у...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Зва |
| омци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго г |
| у на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, дома |
| сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>О |
| а Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са |
| о на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> |
| чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док |
| ао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> |
| ећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како ла |
| га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</ |
| доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!.. |
| и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје |
| рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити речениц |
| жа враголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде |
| и дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста |
| огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> < |
| ћице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо уну |
| ећ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, |
| ва динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одм |
| оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p |
| у је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је прим |
| ...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све в |
| ти.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућута |
| кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> < |
| гли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торб |
| куда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструл |
| био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугог |
| знај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа |
| да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и п |
| како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу |
| .{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, ал |
| > <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: д |
| > <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верн |
| зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па |
| ење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се оп |
| ало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су д |
| кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо |
| се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?... |
| о.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који с |
| од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпар |
| , у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свач |
| ка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем |
| у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако... |
| опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> |
| љу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни з |
| оговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто |
| садања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметн |
| сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> |
| тајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изн |
| исам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{ |
| ран, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да |
| незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо |
| у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег да |
| нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Пут |
| са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од |
| ги — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљ |
| х спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих ј |
| пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем |
| као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина |
| ба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} |
| тати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка |
| е вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом стра |
| ринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и кува |
| д Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас дво |
| не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год |
| ="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће |
| ко се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и иск |
| д јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи |
| за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти |
| ти.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на ули |
| p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто доша |
| дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох |
| нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, |
| Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у |
| коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још једа |
| спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две год |
| одне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са руј |
| ратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми п |
| А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изн |
| нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p> |
| аљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се |
| >— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p> |
| и смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживањ |
| таде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону |
| че дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам з |
| скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо г |
| <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада |
| — Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, |
| руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цига |
| 9" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама |
| Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отв |
| <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се |
| воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била та |
| p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, |
| b n="321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту |
| добри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Х |
| у остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Са |
| <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишем |
| стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; |
| /p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, |
| и и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, ус |
| ушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Б |
| то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је и |
| "126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — п |
| звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: |
| о о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у |
| дан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпос |
| емарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила |
| држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати |
| >— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа |
| носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада у |
| ени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулск |
| ито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дет |
| излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни при |
| о што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила д |
| дука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} Т |
| но служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друг |
| мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="2 |
| о играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...< |
| у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу д |
| то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се |
| <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодар |
| нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам |
| лу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо |
| ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступа |
| осподина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да чес |
| <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укоч |
| српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара |
| је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Би |
| једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газд |
| узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јел |
| вуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом |
| /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сам |
| >Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намин |
| био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> |
| гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо п |
| д збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што |
| после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, х |
| за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да у |
| , ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали |
| дноси који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!! |
| у те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како |
| {S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме |
| га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) зем |
| хат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предс |
| о радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао |
| доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за т |
| час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици |
| а нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жен |
| посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш |
| д у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пош |
| ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од |
| био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то |
| на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је б |
| тури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима б |
| хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} К |
| ћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико са |
| оворих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по |
| е?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} Н |
| Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p> |
| у ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мн |
| <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достоја |
| на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — |
| еком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг ду |
| ио веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, п |
| е моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— |
| n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта |
| оворите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред |
| е, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако.. |
| кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спре |
| да добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p |
| сак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онд |
| дараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео ј |
| како нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и |
| .</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труг |
| ике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо |
| чех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигл |
| очистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађо |
| у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер |
| ем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам |
| > <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у л |
| од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише |
| ед мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и пр |
| <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> < |
| ајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде |
| ндарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад |
| p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био |
| из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха |
| ео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где |
| а.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостио |
| изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у с |
| донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не бе |
| Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од д |
| од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одм |
| пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам с |
| па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ |
| госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хте |
| акер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне |
| м уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађо |
| морим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, |
| исмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да руч |
| онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо не |
| узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за |
| м једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало |
| урно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госп |
| вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост |
| змеђу нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</ |
| ја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима |
| е из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, |
| елнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био р |
| лице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од з |
| да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по ул |
| и и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољств |
| ној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет п |
| утро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа... |
| ече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да |
| ја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо |
| којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се |
| ођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра... |
| једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јо |
| , јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не |
| толице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје |
| него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси оти |
| а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да с |
| арта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> |
| ли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није |
| ј да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у |
| о, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење позна |
| гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам |
| еком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати |
| па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да |
| p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздв |
| лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи |
| . <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изј |
| аса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу б |
| м обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места |
| {S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крај |
| е ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неко |
| та једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова мо |
| p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!.. |
| лача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам |
| ам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред сви |
| е него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за са |
| њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> |
| <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у |
| е — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p |
| адио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било госп |
| ете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није т |
| е сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У в |
| да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> < |
| аше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам |
| ра млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду н |
| једнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то са |
| ар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те. |
| ео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер |
| ше града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек |
| панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце... |
| дно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не позна |
| главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњив |
| павати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану но |
| ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету из |
| на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какв |
| бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p |
| опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма ш |
| > <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себ |
| и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да ј |
| /p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу |
| ах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту |
| Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом... |
| своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} |
| предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе |
| послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И |
| х ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, |
| сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, је |
| реко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесм |
| испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код |
| евим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> |
| у, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — |
| и, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио |
| Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и |
| изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не пр |
| а и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек |
| <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— П |
| где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb |
| рукше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро |
| код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њ |
| једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселил |
| атрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових |
| ду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш дола |
| е су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не |
| уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били |
| е, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио! |
| ра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи п |
| чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пи |
| о ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за |
| та друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва |
| .{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, |
| <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај |
| стим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно под |
| и ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш ј |
| иче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Ум |
| сплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадес |
| уз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топ |
| ла затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпрости |
| г свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала... |
| /p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам пу |
| то је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаше изд |
| ..{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам |
| пођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, |
| и, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је заступао пи |
| и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје ве |
| Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — |
| био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока пре |
| листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професо |
| мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта ка |
| жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, п |
| викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а д |
| те подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем. |
| не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... д |
| јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} |
| /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута |
| днику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу К |
| их сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској ун |
| Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у хо |
| који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се |
| сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>. |
| ле ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} |
| p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе |
| ор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући |
| ворих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам |
| затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер |
| д уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од кака |
| <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је си |
| хати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Извол |
| ч у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лу |
| није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песм |
| умео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице |
| ш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> |
| вао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја |
| сао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упит |
| </p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на В |
| истос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одго |
| Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степен |
| е! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапора |
| .</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се |
| био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме по |
| уге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачн |
| ад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним слови |
| у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је |
| бе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патос |
| учен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу |
| не која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећ |
| поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурн |
| — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... сам |
| у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне |
| Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не з |
| врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице |
| апалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запал |
| за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици |
| х очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад |
| е „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао д |
| о, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господин |
| ли згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нис |
| тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам проз |
| а подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су |
| т...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их. |
| татак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по соб |
| иви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу.. |
| оме све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен |
| примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брз |
| ео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прс |
| , — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком |
| чагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти п |
| на уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> |
| у која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не поз |
| о зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдн |
| >— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој к |
| дравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их |
| и узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица з |
| а као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако |
| ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</ |
| одуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђе |
| в.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звон |
| месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју |
| Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Је |
| д стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p> |
| , могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, бр |
| ољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стој |
| то се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу.. |
| (!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“ |
| ици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?< |
| икну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који |
| це, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пусти |
| асте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад о |
| ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам |
| а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, |
| ...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима |
| би...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; зади |
| је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем усп |
| сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су заков |
| а...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на ули |
| госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу |
| ио спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер са |
| ком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у двори |
| и.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, шт |
| ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем |
| останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако |
| ише не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и поглед |
| ас за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и |
| , Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби |
| утра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког |
| , зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи к |
| ави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику ба |
| од г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вин |
| гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео н |
| о као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред ку |
| али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на |
| ога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа де |
| и је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла |
| и их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p |
| о, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа |
| вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно |
| а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у с |
| да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{ |
| с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: би |
| аше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт саха |
| е прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам д |
| ље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха |
| идео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сл |
| веже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се и |
| <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих сед |
| /> <p>— Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је |
| ворити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Из |
| ти сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и ко |
| и отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песм |
| са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумч |
| азиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} |
| један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, |
| г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, |
| собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три |
| на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на |
| а би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети |
| мео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута |
| пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за |
| ро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђе |
| рата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у ком |
| , теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад ов |
| ујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем т |
| ажи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p |
| орбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође г |
| зовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} П |
| <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, п |
| и?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после р |
| че жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш |
| чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{ |
| шко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно |
| д сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџ |
| и шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ј |
| а чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p |
| анем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири ди |
| ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укоче |
| кнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</ |
| дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живи |
| мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме неш |
| т пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа |
| сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој |
| ам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад |
| едва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше |
| ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— |
| дном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желит |
| и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад с |
| ледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу |
| едног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учи |
| штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађа |
| кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, |
| ам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код |
| Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бри |
| "139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капу |
| ном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице з |
| p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обал |
| бије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к |
| ијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчет |
| за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где |
| /p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p> |
| — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он н |
| као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не |
| ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико |
| зумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадов |
| пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила |
| ути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!.. |
| жити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, б |
| > <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> |
| потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, дон |
| — Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало ум |
| канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта |
| а одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је с |
| н само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам |
| а бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Нас |
| ар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздрав |
| евима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — |
| да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми с |
| .{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога доша |
| , — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га н |
| рај, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест |
| } Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да р |
| кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.< |
| о ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми |
| ра воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех пра |
| а директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, |
| ро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно пог |
| и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прис |
| и у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра к |
| ено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена пој |
| !....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њ |
| у сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са ве |
| исмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што |
| ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамар |
| </p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него |
| им.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично проди |
| d> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја |
| један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улаз |
| имо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> |
| ead> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П |
| p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својо |
| више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим |
| где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за |
| а да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољни |
| Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио |
| као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити |
| 06" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за |
| ним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако |
| оћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после о |
| 01_C8"> <head>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући сп |
| ш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> < |
| и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја не |
| сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу оти |
| а.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић |
| олажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> |
| е не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва жив |
| пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу. |
| шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем |
| е иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпо |
| дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица сам |
| одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер |
| м крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази |
| а дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили |
| каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти х |
| се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста пос |
| она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на |
| уго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и |
| бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, ко |
| /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па |
| та на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице ниг |
| /p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена |
| и смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“. |
| — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Мил |
| што се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Н |
| де у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег |
| воје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то |
| о доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не б |
| тра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зиј |
| <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у г |
| ну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Траж |
| цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко ст |
| — Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти |
| ох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, |
| да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чи |
| вај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.< |
| мо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији ни |
| е у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бе |
| ново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим по |
| вене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога |
| S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и од |
| ожа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а |
| нера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— |
| ажили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржи |
| руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми |
| пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим |
| ече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели |
| ратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох ка |
| — О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи |
| ње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасм |
| а је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми р |
| сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и |
| седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> |
| једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се |
| рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер ниса |
| мињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> < |
| по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћа |
| ужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем |
| но што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представит |
| н да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пу |
| је из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не пре |
| к.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, |
| ...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо ис |
| о све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београд |
| ..{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набави |
| госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам |
| , колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир и |
| кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш |
| р, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и св |
| оли су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни пи |
| сет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Д |
| отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми |
| , и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p |
| одине и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу пр |
| о у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о нов |
| варају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, |
| јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне ног |
| та,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „ |
| ство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности прео |
| ћевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су т |
| ути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Зна |
| моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док |
| ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а |
| тру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p> |
| истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фан |
| ам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало су |
| и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига |
| ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се н |
| же пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу уз |
| е излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље |
| им вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је |
| о о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пр |
| главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он з |
| ћ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати ш |
| сно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет ч |
| јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</ |
| е склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод |
| сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стаја |
| > <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање ше |
| на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — с |
| е било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Ка |
| — Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја са |
| едан разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше. |
| молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за и |
| одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на ко |
| чнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва |
| ми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао |
| видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи |
| у јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете му |
| ну, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом прич |
| ло, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, |
| ете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Вр |
| да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — р |
| н!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се |
| оли или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч о |
| едеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из к |
| но пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао |
| је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао |
| оведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам |
| је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва по |
| минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" |
| ет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њихов |
| е неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар |
| ошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била је |
| и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она |
| остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — |
| ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упут |
| т стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div |
| о домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирн |
| оказаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Кал |
| има и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме |
| воро уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нис |
| дих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осе |
| нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле б |
| ељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут |
| ици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз |
| и смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски д |
| p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb |
| за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, |
| не остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нис |
| њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се |
| {S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста јед |
| > <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не |
| измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми ку |
| оћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим |
| ... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — р |
| /p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим |
| сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по |
| држава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нис |
| та читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: < |
| не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагор |
| ао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и ко |
| е много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи б |
| нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час друго |
| лако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш оста |
| роша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то н |
| ти колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам |
| То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за |
| о од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројиц |
| тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем |
| питах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари, |
| после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Бож |
| гу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити |
| ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те поб |
| и овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похва |
| ајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја |
| био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} |
| !“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са број |
| ла, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од муж |
| нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имал |
| ба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобре |
| ачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили. |
| мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му |
| а се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавал |
| лободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p |
| , доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу у |
| Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте л |
| <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо к |
| Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао |
| виле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније |
| да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узет |
| ану се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док |
| аса, професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове мој |
| p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залог |
| о ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест са |
| м сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад нас |
| ш једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затва |
| познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богињ |
| та да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио |
| — Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први |
| наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што |
| </p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто |
| ника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> < |
| е запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ др |
| рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у |
| це, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је прост |
| доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео |
| реде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања |
| о тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути |
| ва. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, |
| ајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву |
| увише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.< |
| љиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; |
| ли каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше друг |
| вршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми о |
| па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем |
| ad>XIV.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да пр |
| тајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> |
| вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне |
| гледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало |
| који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у |
| а, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те са |
| сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, в |
| наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За ј |
| ах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила |
| сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од нов |
| и.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од мал |
| куд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или |
| и на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти |
| где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Ов |
| и старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде |
| леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље |
| ...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два |
| школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; |
| о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улиц |
| ао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, |
| аде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни је |
| х му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— |
| ед пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене |
| за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер |
| >Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> |
| оћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Од |
| и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а |
| би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за |
| ио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по др |
| резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</ |
| ушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, |
| ....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат |
| х развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдари |
| е; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да |
| јпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— С |
| олазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, ни |
| ише нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд |
| аше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!... |
| је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p> |
| ужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобр |
| изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> |
| вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ов |
| х ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало |
| једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинс |
| ње да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину |
| ном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p> |
| вај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши шт |
| дим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као н |
| > <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мен |
| од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху ј |
| сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим |
| !...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Сав |
| а теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> < |
| шњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> |
| и сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је от |
| карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почн |
| на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се |
| није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар м |
| p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p |
| — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам |
| о сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> |
| авили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, |
| .. знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— |
| а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...< |
| {S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све |
| да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може, |
| орих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и |
| ас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме |
| : „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, раз |
| аво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за |
| p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ. |
| де повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p |
| и речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад |
| } Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад |
| који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у |
| е су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S |
| иста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p |
| овек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</ |
| <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, гд |
| о то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена |
| згубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је њ |
| м узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад |
| притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" |
| — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера доне |
| олесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у бо |
| а бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала |
| ма скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на пр |
| ува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао... |
| тов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... |
| видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио о |
| гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све леп |
| за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко з |
| к и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били |
| ежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на |
| то из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, |
| дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.< |
| сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! |
| се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташма |
| је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} |
| к...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је бил |
| ју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, ал |
| ола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гроб |
| али...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији |
| ш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да |
| ру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам |
| им посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p |
| </p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану |
| тима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју |
| } Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно |
| ожити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно к |
| носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p |
| ..{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је о |
| лазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> < |
| </p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке? |
| ику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунци |
| глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... ког |
| код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер |
| један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани |
| м испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући рук |
| } Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђа |
| им, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p |
| ив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Је |
| у ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се |
| сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса |
| носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми с |
| је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле |
| ше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шт |
| p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше пом |
| >— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не мо |
| е док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми зн |
| Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овд |
| а чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Ко |
| ..{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма.. |
| ине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју |
| овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче м |
| аме, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:< |
| ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждр |
| буће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није |
| доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико |
| ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему |
| ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</ |
| оћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, од |
| вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — вик |
| о доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напо |
| па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у |
| аљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га ми |
| ло, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У |
| кнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="1 |
| >— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити д |
| исти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит глад |
| х хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво, |
| ,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући |
| . у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето! |
| ги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово |
| ..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поз |
| је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ ј |
| .{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угло |
| а тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим |
| м пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште |
| сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете |
| да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручи |
| ној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> |
| уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе |
| нутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињст |
| љав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за он |
| унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат ч |
| ређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стр |
| и.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, |
| пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!... |
| ходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — |
| ?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпо |
| д узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Тер |
| е избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" / |
| рете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме заг |
| Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које |
| уг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо |
| се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> |
| пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су п |
| есам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{ |
| ала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне ст |
| ћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шама |
| ас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми |
| /p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— |
| и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од при |
| смо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге ни |
| м полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико изву |
| опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на |
| вац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остат |
| о.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити ил |
| </p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек |
| ши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чи |
| десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках ка |
| жати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један |
| свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поч |
| послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и И |
| нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао |
| , збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="sub |
| жић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе с |
| обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па пој |
| било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по нагов |
| руго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Јед |
| јао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз тан |
| да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га дан |
| тано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затво |
| њао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд д |
| шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам |
| — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p |
| лас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да чес |
| не био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој кавани |
| емља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном |
| е но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу бил |
| а, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича |
| <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилаз |
| свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова. |
| о.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно по |
| и бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, |
| улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у пак |
| о раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{ |
| се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за ов |
| емегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у |
| на.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао |
| </p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>О |
| ="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p |
| а моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} |
| мем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у |
| кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало |
| де је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p> |
| /p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу ко |
| мам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем |
| а донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, |
| о изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци н |
| емегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми |
| </p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у |
| ели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид |
| ..{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...< |
| ...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Вели |
| ати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— |
| застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га по |
| што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> |
| но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све в |
| 2" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима |
| га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а л |
| } Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћи |
| рло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, т |
| бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину те |
| дао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— |
| о дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Ниј |
| га јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто с |
| и.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> |
| >— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, та |
| рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бо |
| ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео |
| мо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треб |
| а је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа |
| гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем |
| , колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам ви |
| баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишља |
| хладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам |
| колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин о |
| ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа |
| био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење. |
| ма...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да ј |
| е врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим ус |
| а ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господин |
| S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одваја |
| огао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три |
| p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?.. |
| оца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прав |
| упно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са |
| </p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> |
| а кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирн |
| имаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milestone |
| малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Порекло |
| <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду в |
| врдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете г |
| . отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да буде |
| он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Бе |
| еш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ни |
| Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за о |
| али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p |
| а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одма |
| — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сиг |
| тарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај од |
| добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могн |
| > <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позв |
| сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим |
| — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзино |
| навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сах |
| .</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дув |
| ном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> |
| Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником ко |
| Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар пр |
| види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p |
| еш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p> |
| ити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не м |
| ао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: |
| ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу ка |
| а се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна |
| љу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испрат |
| она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом ми п |
| њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази |
| беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подб |
| ече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па |
| во пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је у |
| друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p> |
| .{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у ста |
| S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну га |
| ро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном |
| е сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви ј |
| сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни м |
| нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанк |
| ... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="cha |
| даше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми п |
| о: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb |
| ти...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p |
| икну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— |
| њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важ |
| ..{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту |
| приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се п |
| ик оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јо |
| у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек |
| ругови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће |
| /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али |
| пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела |
| да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођ |
| к...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у добр |
| ко...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то |
| игурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрет |
| ице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја |
| с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да ви |
| дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило та |
| е читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу ув |
| атих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше |
| довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу с |
| пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте |
| ра — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на је |
| у закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упита |
| ришта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни к |
| рела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше |
| у, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз от |
| ћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али |
| камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђа |
| Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да н |
| о и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке ок |
| , за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан дол |
| никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати |
| као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете ина |
| а ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледа |
| тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурам |
| тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> |
| преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — п |
| — Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима |
| ам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао да |
| че стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко |
| есеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно ма |
| у изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— |
| д нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На свак |
| а који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва раз |
| есправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми |
| сте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка |
| алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p |
| але, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим од |
| није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му |
| а, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, |
| будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама |
| оцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — р |
| у пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превази |
| буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико |
| о ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</ |
| ојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се б |
| се лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто п |
| ио покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорга |
| д којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" |
| једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; |
| и нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чист |
| "70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Ка |
| м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> <p>Ис |
| кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана пр |
| гу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви |
| преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — в |
| па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ |
| х... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затвор |
| одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је |
| ... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам |
| <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!... |
| и па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осети |
| другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> < |
| динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти |
| стане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напуст |
| них часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита |
| а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, гд |
| ише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледа |
| он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој д |
| е полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су |
| и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвик |
| го и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... |
| а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да |
| е се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем |
| сле једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим оп |
| дем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Уп |
| испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздрави |
| ладића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је бил |
| енуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и |
| што су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су |
| вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је в |
| е!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кр |
| о, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савла |
| готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло |
| тражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали |
| дарила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пр |
| е већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико д |
| <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb |
| треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударис |
| апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да |
| ораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуно |
| оред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли с |
| — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тог |
| зрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... |
| ...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си пам |
| и исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу |
| Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви |
| де куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по |
| и па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби о |
| ича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и м |
| — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо ког |
| па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p |
| еограда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> |
| у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита г |
| али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих после |
| е нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде |
| .</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној к |
| и се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни |
| ујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> |
| . био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а зат |
| колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису д |
| утника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе |
| ца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У је |
| азговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову |
| их натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> < |
| што се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— |
| >— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда |
| >— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је |
| нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а |
| кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна |
| У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београ |
| о, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при |
| еруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си |
| ражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у сво |
| оју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа |
| шту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одгов |
| Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи |
| оје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Ни |
| миле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у |
| е вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не кос |
| поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и у |
| сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку н |
| ђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су л |
| .. још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче |
| е не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступ |
| "302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те |
| а тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћем |
| ам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кућ |
| ог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим ш |
| и да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим |
| ње, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку ње |
| уставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска |
| ше врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руц |
| ај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала |
| Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем с |
| ам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу |
| ада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у |
| ј соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне трој |
| аво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одго |
| ја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем ј |
| корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone u |
| /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> |
| е док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p> |
| .</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и |
| {S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p |
| но сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" / |
| <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је |
| их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> |
| , али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају друг |
| абусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места |
| а могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине |
| о, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замис |
| путника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем н |
| вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p |
| да уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука |
| — Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју. |
| <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господи |
| узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини.. |
| сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, |
| сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер д |
| ко напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта т |
| улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурни |
| pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у |
| им, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, |
| у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лак |
| са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо |
| хану и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му |
| p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам |
| ... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — пр |
| ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред |
| прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{ |
| ки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удар |
| т сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се ше |
| <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управит |
| /p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез има |
| > <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, |
| ој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> |
| је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, |
| Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што |
| нам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега |
| сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— |
| i>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — о |
| /p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трп |
| аред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње но |
| ут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздрав |
| м се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља |
| ве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p |
| то завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи са |
| Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц |
| S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би |
| А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Бож |
| Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нар |
| ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, |
| целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце св |
| јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам |
| ајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те |
| .{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нис |
| олима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С пољ |
| за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан п |
| брази отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер ц |
| ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти |
| а, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења |
| а се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћ |
| ну чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S |
| Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, |
| n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</ |
| н још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— До |
| идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред |
| ече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{ |
| траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с |
| авде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путни |
| о, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они |
| асмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута |
| ком Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно... |
| /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је б |
| је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!. |
| ујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што |
| p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</ |
| на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јо |
| </p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и |
| е ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и |
| д, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством г |
| ед залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отвори |
| лазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p |
| е знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешања |
| арче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео х |
| о хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлак |
| с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> |
| ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пре |
| ац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </ |
| p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а |
| се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а пр |
| и ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.< |
| степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо уну |
| бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвеснос |
| </p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! |
| .{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код лудн |
| у.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив п |
| кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћ |
| се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беш |
| угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту та |
| вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ с |
| е беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам има |
| /p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?< |
| црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти за |
| назију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, п |
| аском код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које |
| дељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа... |
| жи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стр |
| на, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда |
| шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једн |
| та госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку |
| емишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одв |
| м подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, |
| ебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас |
| угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге бе |
| би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да д |
| дан и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори |
| школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину |
| на са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио |
| звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па |
| горе, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па |
| пођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сирома |
| ста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, |
| овим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Беог |
| и се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију. |
| цу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили тр |
| т-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао к |
| ем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас ниса |
| оворих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде п |
| акше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> |
| !...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми |
| се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неко |
| , да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељич |
| бу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо је |
| зи!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— |
| рлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље п |
| у намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном ис |
| а оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што |
| ући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље |
| — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој |
| ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — о |
| је? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не и |
| , пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их |
| ла она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда |
| ц у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господи |
| двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме стале |
| p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прош |
| несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — |
| а њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у |
| } Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на |
| ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не х |
| ом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта |
| } Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од |
| , великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки ша |
| дескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху |
| же</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к с |
| чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месе |
| — Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући м |
| мпа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим |
| гледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогн |
| ро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, а |
| /p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је |
| аду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282 |
| /p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доњ |
| држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме |
| ене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне луп |
| знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше |
| икако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је |
| Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубље |
| нем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се ви |
| а ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо |
| .</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда |
| неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко |
| кнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељс |
| ођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мисли |
| p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали |
| ве четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без траг |
| кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb |
| је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмиц |
| им сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полак |
| збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро |
| аља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе |
| Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола |
| на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза |
| ред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— |
| таше: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше |
| и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем п |
| <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам |
| ићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране р |
| ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а н |
| сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колик |
| радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролаз |
| !</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом |
| из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је и |
| волвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме |
| олски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p |
| а, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ру |
| ев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице ниг |
| греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише глада |
| а био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се д |
| До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Бед |
| каквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и |
| а сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа |
| у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је |
| невно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пека |
| не као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са к |
| е колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Ис |
| p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у ју |
| нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} |
| истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања.. |
| га дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништ |
| ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хле |
| уша мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на |
| то, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је к |
| ију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам и |
| > <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше |
| а ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало |
| осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грун |
| Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хлад |
| , — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам ј |
| .</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан |
| дговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам с |
| не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} |
| “, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је и |
| ух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да к |
| причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Р |
| н апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуж |
| оловину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао |
| ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан |
| ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.< |
| ијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац б |
| ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</ |
| ш? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и с |
| ђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост бе |
| >— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер |
| и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и н |
| са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да |
| он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи ис |
| аба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хле |
| дружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани |
| та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се де |
| а песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а з |
| арио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме че |
| ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— |
| едник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су неш |
| обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао ка |
| , хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по |
| "226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми |
| у? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангуп |
| нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше ј |
| малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на |
| сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам дола |
| ити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он |
| Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро п |
| <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозва |
| S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам |
| ивио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хл |
| Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет |
| <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зач |
| — Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап ка |
| !!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуца |
| аистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, к |
| Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — уп |
| илан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!< |
| а радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас |
| .</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац подел |
| пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо |
| ом.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вешти |
| p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!. |
| звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као |
| окле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре |
| ивен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се |
| — Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... бр |
| ило не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!. |
| који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволт |
| утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите |
| /p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спровод |
| 1" /> <p>— Слободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном |
| зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чис |
| шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био |
| ренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону к |
| нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове |
| ј самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, ш |
| ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— С |
| о ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </di |
| м малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.< |
| ...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођ |
| вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше ка |
| од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин< |
| себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу в |
| рага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахат |
| Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи с |
| м“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... мл |
| хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,.. |
| одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ниш |
| То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па ј |
| часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра |
| вако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, |
| Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још д |
| вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама крт |
| — Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, |
| ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час гр |
| сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад прес |
| ... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, |
| се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и |
| бично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш |
| у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — |
| чијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? |
| и и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и |
| у.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека би |
| и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само |
| утка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало удари |
| мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... |
| </p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се ох |
| суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— |
| У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— |
| тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало |
| и, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо |
| ћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — ниса |
| одаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат.. |
| што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а ка |
| нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, |
| ола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не |
| а занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну он |
| капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену |
| ску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?.. |
| и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам |
| и хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа |
| ледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важн |
| не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад |
| ла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p |
| убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледас |
| чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни р |
| им је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у |
| о могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зарад |
| е који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — зав |
| те к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу |
| е казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— |
| места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?< |
| ти, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, |
| ли да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и од |
| ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брин |
| ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у |
| али, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као |
| ав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбој |
| {S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да п |
| за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком |
| оже на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао |
| ек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела... |
| улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Ст |
| е могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, |
| аборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, |
| ио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не |
| спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ |
| ом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници ма |
| вим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S |
| и се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и п |
| артију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спре |
| рпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— |
| за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} |
| >— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите с |
| тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апет |
| сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац |
| ка на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} В |
| мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам ст |
| цу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се сп |
| одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створе |
| ег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два саха |
| {S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк је |
| амести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други к |
| ћи сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као |
| } Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја |
| о код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долаз |
| ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ |
| да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме к |
| и од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се с |
| ујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за |
| о до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду гот |
| >Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они |
| иш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог |
| одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до кав |
| /p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била дост |
| ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с |
| чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, |
| ца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка у |
| д чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију.. |
| ајзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? |
| времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем... |
| кочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} З |
| но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет. |
| ер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и |
| дио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за |
| плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и ута |
| удан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у |
| ’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођ |
| у да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до |
| особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Пол |
| ви тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и |
| таде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају |
| фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, |
| а ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на го |
| као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас друг |
| пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и ур |
| а си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: |
| р се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Ре |
| у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на креве |
| у знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, |
| ма тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама |
| о тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој |
| ако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — ре |
| ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше |
| м се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће т |
| м посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испроше |
| нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се |
| га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драг |
| са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити ма |
| ...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година... |
| тедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хл |
| {S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Па |
| страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Так |
| да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у |
| био у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се |
| пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и п |
| и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се см |
| а, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те п |
| а зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрх |
| са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што |
| нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицам |
| ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућ |
| а чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнот |
| пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемил |
| чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да |
| ред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из у |
| из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један |
| S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиш |
| патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас |
| и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{ |
| и школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, |
| е, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш об |
| у испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је |
| се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома теш |
| тра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</ |
| </p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предуз |
| та ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе |
| где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога м |
| p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти |
| очех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p>— Јеса |
| их кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише о |
| цати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... |
| е сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми |
| угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа ош |
| прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зб |
| да, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, |
| види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, кој |
| гљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, сл |
| ="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— |
| претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, |
| овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— |
| <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко |
| опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, ал |
| а столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — |
| чне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет з |
| ерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} |
| његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га о |
| седник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћ |
| е тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац |
| од испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј |
| ма: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и |
| ... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући д |
| ође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопа |
| ељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зач |
| ста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, за |
| валу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта с |
| <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... |
| /p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љути |
| о свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p> |
| м га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и п |
| да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се ок |
| њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, напра |
| пштини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам |
| е мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа |
| Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, ба |
| у знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молба |
| другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад н |
| исар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки |
| ложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање |
| Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну |
| — Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p |
| мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чу |
| нута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра |
| /p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшк |
| узе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је |
| нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те д |
| доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> < |
| за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> |
| ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подиг |
| а се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и врати |
| олуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово ст |
| ући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са поди |
| ад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу |
| послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> |
| године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми |
| ршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли |
| напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их ј |
| а састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши н |
| раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи |
| ка на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом |
| — Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. зб |
| е комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, о |
| више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и о |
| p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још |
| бе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала |
| могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> |
| ата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Бож |
| ије ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми |
| ободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, |
| зненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кост |
| се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам ко |
| /p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... |
| медију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — |
| ну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу т |
| милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу из |
| ше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала |
| арајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак пре |
| ро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кр |
| </p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хле |
| во заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена ха |
| ко би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit=" |
| о, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у р |
| лада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновц |
| сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу |
| вео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио |
| диле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да доврш |
| војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а |
| човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп а |
| тра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} М |
| /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да |
| је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промен |
| о неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзе |
| разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у |
| .</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је |
| ја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> |
| а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</ |
| Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобљ |
| .</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово пр |
| гоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек |
| о мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам |
| човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми |
| луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:< |
| за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> < |
| о тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на |
| уши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка |
| анџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата |
| стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био |
| постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни нов |
| на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађа |
| ренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за |
| како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне |
| да реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити дос |
| а у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, б |
| дносно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам мога |
| .{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.< |
| се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи |
| е и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођ |
| I разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p |
| ку, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам |
| о је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштав |
| .{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђач |
| нути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод |
| а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало м |
| ћи наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци пос |
| анима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао по |
| била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она |
| лава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш т |
| вали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим |
| замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" |
| е...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпе |
| хните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим |
| да и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако |
| не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испи |
| но одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак |
| у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио |
| садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима им |
| еклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — |
| јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закљу |
| "201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, |
| снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрх |
| зићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кућ |
| м исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и |
| па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах |
| имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зо |
| д смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мал |
| е ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држ |
| писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори |
| р штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, до |
| е на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... |
| р и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно т |
| ц до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је је |
| ам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бр |
| ком улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџи |
| жа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <m |
| {S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд |
| а, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке ка |
| у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним.. |
| >— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја |
| амо, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће |
| а сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — пре |
| ..</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла |
| оји смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Х |
| На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина |
| а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужа |
| е се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим ру |
| су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако |
| Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на к |
| оје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовин |
| чито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чу |
| је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох |
| нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико |
| и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је |
| м те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више |
| и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомили |
| а, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет веже |
| форму, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! у |
| ка.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око судн |
| рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна |
| ош се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз кој |
| олико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— |
| се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где мора |
| , — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од оног |
| са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,.. |
| /p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз |
| е госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а |
| правитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="30 |
| за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим |
| хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, |
| те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затвор |
| или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније |
| оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин За |
| сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се |
| на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> < |
| чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене |
| — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беш |
| д Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју |
| ...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.< |
| о ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана т |
| раку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам |
| .{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући д |
| теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али |
| да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико |
| пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мал |
| јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — у |
| добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, |
| ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она б |
| е штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођ |
| <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> |
| из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећ |
| ло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни јед |
| почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су је |
| мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али |
| а крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно |
| оћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спав |
| мена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се |
| скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, |
| у урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још |
| или и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као до |
| ла, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп |
| по изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати ко |
| код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан |
| о је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој |
| а.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, офици |
| лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље... |
| года...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео |
| о месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од |
| ну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у је |
| њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: |
| сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и |
| ,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим |
| анке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у куј |
| ио изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам |
| <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, бл |
| се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је к |
| о.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несрет |
| ...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурн |
| ="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко |
| нутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <p |
| пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго в |
| ов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из |
| ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, |
| вецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за |
| <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и п |
| трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одма |
| ужиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p> |
| ако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са |
| о за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити |
| о, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њ |
| > <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера ко |
| — Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Прв |
| правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још |
| сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} Посл |
| до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p> |
| бу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — р |
| } Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му с |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја теб |
| p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, п |
| <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је позна |
| плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпо |
| који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ј |
| угог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као |
| а, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није ник |
| черу смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претход |
| то, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не |
| обично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, ха |
| је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, |
| век врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Веч |
| имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом |
| апред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био пр |
| У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овам |
| и.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, не |
| и.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао |
| д можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, |
| д сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разу |
| енада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и |
| > <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и |
| чинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никакво |
| ску момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n |
| у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— М |
| било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела |
| /p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека д |
| Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја |
| и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужа |
| чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! |
| : — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље |
| живати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које приватно, ко |
| подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју |
| чнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У п |
| беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у исто |
| римети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господин |
| 9001_C5"> <head>V.</head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти мно |
| ином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак би |
| /p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да |
| зласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се је |
| вао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други са |
| и тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек до |
| ад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p |
| пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише |
| и, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, |
| алих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима |
| о на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђо |
| Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p> |
| а све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њи |
| о, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођ |
| и око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био об |
| у и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њем |
| а; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у рук |
| <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у |
| ао помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љу |
| вно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће го |
| разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља.. |
| поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а п |
| се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корб |
| в, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ног |
| иште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изи |
| ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао |
| јући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по с |
| м љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене к |
| сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравк |
| д писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде н |
| </p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жанда |
| > <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обаш |
| :</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га п |
| нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па |
| нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама |
| сти сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је |
| је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у пис |
| мачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— |
| ко три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја п |
| хватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — пром |
| ти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писа |
| авити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>О |
| и и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то о |
| да рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p |
| речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (так |
| о кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра м |
| > <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уп |
| Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је |
| ао да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш |
| у још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи д |
| гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара п |
| право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> < |
| уту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> |
| <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта |
| нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песни |
| нем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раши |
| и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица |
| и погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцелариј |
| едно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - |
| хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад |
| ас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} |
| цима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да |
| грабих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо ц |
| ако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у л |
| жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да ни |
| Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка |
| једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p |
| је бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и с |
| а око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу с |
| оле, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно |
| на...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти |
| д уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он |
| ме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике му |
| а ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Зб |
| /p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места |
| следњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите |
| сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљив |
| тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — |
| а моје велико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га в |
| а саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... при |
| <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш? |
| е које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,.. |
| какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p |
| кох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! |
| мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онд |
| капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{ |
| <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли го |
| озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и |
| рхерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ |
| по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час ам |
| , ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једи |
| акоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и |
| један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n |
| се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљен |
| а видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби л |
| држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила |
| е; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за |
| дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије рак |
| ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што с |
| о те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</ |
| е, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових ш |
| ред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb |
| ржећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> |
| где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет |
| же да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те! |
| смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Сп |
| адовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb |
| тра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат чове |
| м код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слав |
| рутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама |
| јцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдиц |
| и поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, |
| едан фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао |
| оју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — |
| ирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору ука |
| , ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз |
| <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да н |
| /p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а |
| усати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; |
| ука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а |
| шно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало д |
| да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је д |
| неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Ми |
| гло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, каст |
| зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!. |
| кох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви п |
| ..{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем |
| вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубиц |
| повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам с |
| ло, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седе |
| орпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да |
| p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милуј |
| на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орм |
| о смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опро |
| јмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,. |
| им свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у |
| ако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — |
| м то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми он |
| оспођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она |
| летим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топ |
| >У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци |
| , и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него |
| ај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па о |
| једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> ма |
| ам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут |
| >— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, |
| </hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" |
| етници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из р |
| аред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— |
| елникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побра |
| ..</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остал |
| p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— |
| , после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам |
| трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p |
| ..{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</ |
| е Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па к |
| , што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би у |
| озора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — дода |
| >— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатит |
| p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> |
| /p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па |
| о ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>П |
| /p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb |
| ам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је |
| — Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, |
| ам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље. |
| добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам |
| е био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих |
| о има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, д |
| у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се |
| ија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихв |
| > <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за |
| ...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка |
| еби вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S |
| елникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак |
| е је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључ |
| стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни сто |
| ане, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим |
| ки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пе |
| ти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! |
| за...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу |
| оди да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, о |
| ђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> |
| да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била |
| вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} |
| о сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на |
| о девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столич |
| их да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом с |
| овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак |
| ање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и по |
| смејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немило |
| е, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини у |
| , распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може луп |
| убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како? |
| век провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увук |
| одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме |
| е колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам |
| тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало |
| да и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо пр |
| Еј куку мени!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јад |
| ите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло |
| и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> < |
| потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој нао |
| ла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не |
| је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа |
| канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сраз |
| о ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине слу |
| n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ј |
| <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p |
| о му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући |
| а кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам к |
| авих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не гово |
| ве што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. |
| Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је |
| осле подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина |
| хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и |
| о овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те |
| ало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти к |
| ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— |
| ила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> < |
| на би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и |
| о, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p |
| дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јо |
| уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра и |
| да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је там |
| је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро ста |
| /p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме п |
| али новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била |
| а је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> < |
| глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула п |
| рити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што куп |
| ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" /> <p |
| ни.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она |
| } Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад |
| у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто з |
| p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не |
| а као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру |
| .</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварај |
| је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је |
| и новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p |
| n" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој ј |
| си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад |
| } За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ов |
| ам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште |
| зник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, пра |
| p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да до |
| о и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он |
| ника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незг |
| и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Је |
| тив подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом |
| тито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама |
| ага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умив |
| дно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и |
| но!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одм |
| ичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!. |
| ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмир |
| ад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас моли |
| исам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а шт |
| равно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно |
| једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и |
| , који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и |
| кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} |
| етходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да |
| осао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђа |
| ..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не бри |
| у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!. |
| — Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други |
| Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци |
| мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Пр |
| — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па |
| у беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> < |
| о унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са за |
| зи на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље |
| да па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде вр |
| је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече о |
| !</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?< |
| са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала |
| ане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која он |
| ане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси |
| у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе |
| ба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— |
| убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— |
| ком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p |
| ...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нароч |
| кве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће д |
| два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — |
| морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудит |
| и тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта |
| ите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо пос |
| ује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с пр |
| има:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а |
| .{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и из |
| к више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торб |
| ече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте н |
| да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље |
| ћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> |
| ји извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски кап |
| рави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух г |
| им рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожу |
| да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се ј |
| славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, |
| ј пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је... |
| истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи |
| иђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох |
| аквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре |
| есмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као |
| задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, |
| г саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и |
| имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом се |
| те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној со |
| много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун запов |
| а је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што п |
| S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> |
| </p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" |
| .. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости |
| е један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племенита жена!.. |
| лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосм |
| но добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, а |
| у две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам |
| >Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год запо |
| на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама оти |
| им уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о п |
| Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми о |
| ..</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у бу |
| и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у соб |
| из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађ |
| изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између |
| ој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао |
| е Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Н |
| >— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бок |
| карац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи |
| .</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде |
| код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда |
| рижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да |
| а што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p> |
| где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар па |
| ша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам |
| епамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамни |
| о...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом јед |
| ати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном |
| ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога |
| м у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани ко |
| , јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађ |
| ртију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што ов |
| до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спу |
| стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> <p> |
| 62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздра |
| а покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p |
| ије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— |
| а, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, |
| седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још н |
| а ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто зави |
| — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...< |
| ам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до |
| им на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седа |
| .</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос |
| ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапут |
| ли добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после п |
| запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега |
| пана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „ |
| ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем |
| е ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од бо |
| у!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе мо |
| а.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад т |
| е ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спуст |
| повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано ј |
| ко велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог м |
| .{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n |
| рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање |
| на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај |
| трпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> |
| кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p> |
| вог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажериј |
| ало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло к |
| и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је |
| из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније и |
| идљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам ј |
| > <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје |
| !...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, тол |
| воме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за |
| те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек ш |
| до, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику |
| .</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај |
| сподине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ак |
| и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је |
| дити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао ка |
| и на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту о |
| е поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А |
| а будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S |
| е два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одм |
| празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седо |
| м све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам |
| стим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није ос |
| дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се |
| облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми не |
| есми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој ка |
| а је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и уме |
| у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закљу |
| ика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђа |
| е где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док |
| </p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћ |
| у те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва и |
| гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и ш |
| пе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле н |
| врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? |
| тиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак |
| ојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једно |
| и за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} |
| торица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> |
| /p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих.. |
| {S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речи |
| ..</p> <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавал |
| дремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div |
| ана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила |
| ник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећа |
| ајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почне |
| кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> |
| pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ |
| а, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они ве |
| /p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> |
| у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако |
| никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Н |
| е греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p |
| ...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш |
| ..{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“ |
| а окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш |
| /p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p |
| овек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам ду |
| Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поч |
| топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне го |
| х пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се мога |
| p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви |
| остиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће |
| Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Ми |
| горело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <p |
| че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће |
| тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љу |
| смо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква |
| у изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него |
| .</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <p |
| ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p> |
| тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, ш |
| кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} |
| че кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме |
| >— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тра |
| и у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам |
| около око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрил |
| утасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Па |
| и пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати |
| тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Је |
| , јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степ |
| — Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни |
| жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једн |
| , да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се |
| ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — |
| је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, |
| х достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда |
| </p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празн |
| ађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видн |
| госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приб |
| {S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их бе |
| х на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са зво |
| био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— |
| за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет |
| беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам ди |
| b n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред |
| село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} |
| замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p |
| ра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, о |
| и бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се в |
| оспођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попије |
| м увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може. |
| Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово |
| е к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостив |
| овео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хв |
| {S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затвори |
| рејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки ос |
| .{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи.. |
| преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш |
| без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле |
| иту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, |
| изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S |
| атим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— П |
| </p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> < |
| наест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нем |
| чекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори |
| ,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све |
| ројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих |
| атељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба |
| ан, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох пл |
| те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокак |
| смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које |
| сти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се ид |
| у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата |
| сетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гл |
| одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако |
| м и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало повед |
| им на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос с |
| ти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, |
| о јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се |
| > угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да д |
| ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце |
| има да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зај |
| <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни |
| ... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растурим |
| о у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зн |
| однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако с |
| квог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсол |
| међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад гос |
| овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено |
| p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та |
| ако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p |
| зми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада о |
| а мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII |
| и Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од св |
| руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу |
| га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па н |
| угог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет |
| у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам |
| узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке |
| петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни најв |
| ође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано н |
| азником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачк |
| оји беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која |
| ата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћ |
| нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штет |
| , добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју |
| аме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе |
| еразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у ка |
| код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по |
| — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде |
| ребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од |
| во однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па |
| кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици... |
| врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, г |
| е и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по |
| , устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и по |
| еба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S |
| посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико |
| падоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпа |
| жаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке поч |
| е из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице... |
| >Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро в |
| ћа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна праши |
| пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта т |
| етићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног кал |
| а пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се |
| Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — |
| ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршт |
| место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грл |
| а и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто с |
| ије, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало |
| ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Од |
| зликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, д |
| и, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апс |
| дим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног |
| у набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја |
| ечима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то |
| акалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на л |
| вити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очим |
| овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... |
| же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунова |
| инског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други |
| ад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да |
| , осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути |
| нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p |
| адарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам |
| е, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми |
| роша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два |
| ати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их |
| мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послу |
| цу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није |
| естре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..< |
| би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, ш |
| са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!. |
| о.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те |
| до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не |
| један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате д |
| напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</ |
| ђу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандар |
| да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам исп |
| морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док |
| код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мал |
| — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, |
| ађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности |
| о глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао од |
| ад попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одго |
| — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траж |
| ико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда |
| м на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко цел |
| лужила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“ |
| је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је |
| јимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега с |
| се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних |
| а љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p |
| ="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћ |
| помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у |
| Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жали |
| а не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До |
| огли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се куп |
| старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулско |
| о главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме |
| арена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — су |
| p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхт |
| пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше |
| ог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти |
| реме ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у с |
| це, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа |
| и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> |
| и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p |
| S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене |
| ати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као к |
| купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми см |
| , по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да стануј |
| увматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истр |
| , овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарск |
| лска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како из |
| и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио |
| то и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, |
| <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p |
| да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам сврши |
| а само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало п |
| а била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баб |
| јаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <h |
| том пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија |
| и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, |
| ..</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а |
| е председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Т |
| та и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђ |
| х вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете |
| , и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана о |
| оменила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто... |
| ито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати бла |
| , али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се го |
| <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незго |
| завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, |
| граде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрве |
| ао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), |
| вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоће |
| . ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог д |
| ђи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... после |
| вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на |
| свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим |
| мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто |
| Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.< |
| редузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити |
| и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И |
| а именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p |
| а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и |
| , те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светл |
| изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа ш |
| Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једана |
| је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Чи |
| три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзо |
| друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p |
| -а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем з |
| о саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!... |
| ајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башт |
| p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месец |
| .{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одјед |
| </p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш цип |
| тано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са де |
| све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад |
| е свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од |
| ак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су з |
| акије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— К |
| ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене бил |
| о га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу |
| ду онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од |
| тисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, |
| ост није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извуч |
| хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра д |
| из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму. |
| о добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро |
| им сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав |
| грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летв |
| требљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали |
| ца, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка |
| е свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ух |
| -добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школ |
| p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме |
| кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али |
| би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако |
| у...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђ |
| један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа |
| S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако |
| тролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми |
| . 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу сви |
| за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премиш |
| месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у шко |
| ли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шерб |
| , а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, кој |
| се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо |
| {S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није |
| ајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох ко |
| >— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101 |
| ...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смер |
| жву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међ |
| чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да |
| мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д. |
| х пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што нагово |
| јући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови он |
| ије хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="2 |
| .“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта д |
| гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, ни |
| кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> |
| чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док ску |
| дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу |
| p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти пла |
| пит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи ј |
| па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели о |
| лба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лев |
| дари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Г |
| p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.< |
| д јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим |
| рху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улази |
| шкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} |
| пах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад ч |
| днуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} |
| е опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу |
| не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај |
| д нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред меха |
| х ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. |
| ндарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто с |
| свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађан |
| амо толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p> |
| повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чи |
| ључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за к |
| </p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n= |
| ма тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...< |
| а на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.< |
| аци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пу |
| .{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном мо |
| ђа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флау |
| мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кав |
| би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло до |
| ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помир |
| вати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као пр |
| намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSe |
| <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подо |
| 5" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> |
| ла празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Св |
| , као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на |
| ем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што сп |
| о задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних бед |
| Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад због |
| ворих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака шт |
| > <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност од |
| оли госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим |
| {S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p |
| шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет |
| што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. |
| ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео св |
| во: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад |
| ) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у |
| b n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите |
| фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло до |
| Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, з |
| угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на д |
| очеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</ |
| а нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како |
| м оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред |
| змахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем ру |
| , а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе |
| го заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У је |
| и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, |
| х нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту по |
| на танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко |
| господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да |
| ли ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одк |
| рану?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>О |
| пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="25 |
| имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма |
| е са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме |
| орица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна по |
| се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било. |
| ј тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док |
| као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им |
| ед умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — п |
| не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но |
| урно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S |
| и; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути |
| ше ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав исквар |
| земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја у |
| ложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, |
| зиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што пост |
| ца у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред прим |
| се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад |
| ола им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимањ |
| ам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ак |
| ћу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој х |
| далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељако |
| тра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одгова |
| ам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала по |
| у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне ко |
| страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе |
| ћ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију |
| а!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хле |
| међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељиц |
| и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће |
| лу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а |
| х се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао |
| но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подн |
| орски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке цип |
| а сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чека |
| жемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а |
| у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљ |
| с ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и |
| о! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога |
| толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повади |
| b n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин в |
| или и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели д |
| правити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!< |
| p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пе |
| нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујн |
| корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говор |
| Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми д |
| развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако у |
| , а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишл |
| се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с к |
| плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више |
| еоград ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је |
| би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на с |
| хођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p |
| ам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не по |
| аквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за |
| гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом б |
| о ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви |
| ви или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекн |
| х послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесе |
| а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <p |
| зао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSecti |
| осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} О |
| у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота |
| и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у |
| а оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а да |
| Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!.. |
| сам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{ |
| њу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке |
| х до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи |
| рупи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек |
| ш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла |
| же, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горк |
| и а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам прем |
| ако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове. |
| ека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас |
| скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао |
| д сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улиц |
| епано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би мог |
| ети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако б |
| баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар ц |
| ника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једн |
| унац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Ста |
| док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али м |
| десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом |
| ље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на |
| анта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли |
| /p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се |
| p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — р |
| <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> < |
| > <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу |
| вићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те пр |
| <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа це |
| писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p> |
| друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто са |
| ј.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чу |
| ожим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година |
| , зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Вид |
| ући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то зна |
| са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лак |
| ст доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без п |
| лиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен? |
| ешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, |
| гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо? |
| p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека |
| ом.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то |
| рида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће д |
| ..</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба |
| само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам |
| а?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни.. |
| о отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што б |
| смо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божи |
| се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— И |
| о? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је |
| дну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обича |
| а он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат ч |
| свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жа |
| на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта |
| . мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — наст |
| коше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај по |
| вим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени |
| си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} |
| о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, |
| им те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај.. |
| >— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навл |
| а дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p |
| нта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p |
| е заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцни |
| га, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде |
| ђајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?! |
| џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам |
| и, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, де |
| и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} М |
| >— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, а |
| аче морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти |
| са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, |
| ња.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с |
| м.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи |
| да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p> |
| — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео |
| ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је п |
| p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном |
| Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,... |
| pb n="161" /> <p>— На спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S |
| леће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо |
| ...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или |
| ецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...< |
| павам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробуд |
| е Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> |
| ле подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подру |
| није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навик |
| а од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико |
| би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам |
| ан дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуж |
| које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду.. |
| си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p> |
| ати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казн |
| очех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све з |
| p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ по |
| {S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после |
| ...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако |
| ођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће м |
| ком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге. |
| чали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они |
| >Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном при |
| а је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне ко |
| сам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по јед |
| <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу |
| онеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ |
| ..{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и |
| у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је |
| та кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа |
| авао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу |
| а!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну во |
| банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p |
| ина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад ниса |
| дина; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} М |
| како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с |
| ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постара |
| за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, |
| собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољ |
| уживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави П |
| и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе |
| ишта, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а о |
| лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а ме |
| Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, |
| рано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате пра |
| а хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра, |
| > <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?.. |
| S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити |
| ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!.. |
| од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отвори |
| те дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да |
| требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или ш |
| S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он с |
| а купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месе |
| а се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га |
| живање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, по |
| p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умедн |
| ани га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му д |
| ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> |
| заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема |
| екиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, гос |
| пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако де |
| мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У ле |
| ва она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, |
| рих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим с |
| новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ру |
| ам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те мо |
| и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div t |
| енштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не |
| баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једа |
| љно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више |
| иромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам поч |
| , — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p> |
| то питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера |
| ршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза |
| руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, |
| сти у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође.. |
| у да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, |
| а горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и |
| што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи ниса |
| Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочит |
| е оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је д |
| не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те |
| осерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јано |
| ..{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>Н |
| </p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три бо |
| рло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо т |
| пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим в |
| а и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по |
| урен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао. |
| тника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и б |
| ђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћ |
| многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете |
| а на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није во |
| ран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испри |
| <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натовари |
| знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у |
| ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било |
| (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам. |
| Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, |
| Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> |
| па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад н |
| женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, |
| у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="2 |
| газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.< |
| ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="1 |
| чито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} |
| е од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Ниса |
| — Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а |
| ве радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, ај |
| Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако |
| а него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Раз |
| вица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према |
| > <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но шт |
| дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од |
| 85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба |
| послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега на |
| и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који б |
| док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSec |
| н оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест ово |
| ="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којо |
| Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као |
| удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их |
| <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадав |
| S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Ф |
| јући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина ч |
| и за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веров |
| сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комад |
| шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће |
| м дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решет |
| n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што др |
| ћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — |
| оју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — |
| верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, |
| е, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како ст |
| , да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у |
| же кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час |
| а кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала |
| рших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи |
| бао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управ |
| Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до |
| мо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо с |
| о...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим.. |
| .{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у ку |
| помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што |
| м.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била д |
| м већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постара |
| м, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ће |
| и репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била л |
| :</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није бил |
| > <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од о |
| Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— И |
| о ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако |
| кама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па |
| .{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао расп |
| аки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се т |
| — Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико |
| ао у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо г |
| <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а |
| мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо |
| его наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их слу |
| черали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да т |
| ет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурн |
| ош сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S |
| о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Бо |
| цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ак |
| ише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава |
| p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— |
| око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под |
| ; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!.. |
| оговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувиш |
| : свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> |
| — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „ |
| нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако |
| ју с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нис |
| бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а он |
| плате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— До |
| у па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" |
| ните ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер |
| миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — |
| чито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} |
| удорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још |
| спођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког |
| ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се б |
| срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта |
| ника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја |
| и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз |
| каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вел |
| а се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рође |
| ну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их с |
| но погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ног |
| од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — ви |
| подину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са сви |
| м очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за |
| вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема не |
| о не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— |
| .</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је ова |
| па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб плам |
| у реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако |
| где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и |
| бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, |
| воришту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у |
| ворим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чи |
| и две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Ист |
| раду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било |
| м — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру |
| } Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" / |
| лакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, |
| сподичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног ж |
| да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах спо |
| е се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} |
| ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате |
| аха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако ве |
| у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако р |
| е није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља на |
| у не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје сел |
| свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да |
| онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече |
| <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно |
| есном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцела |
| !...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима р |
| /p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, |
| се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну кој |
| степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, |
| вање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То |
| сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... |
| у, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озе |
| ици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је |
| пи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут ка |
| л акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино |
| вам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико ме |
| ам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и |
| а ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове |
| сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама |
| не остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим |
| <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш |
| ...{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинут |
| мо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдан |
| и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, |
| оже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо св |
| и ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говор |
| ити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио кварт |
| поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук |
| ка-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо |
| вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бој |
| Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља! |
| иђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда дос |
| томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у ју |
| S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!... |
| су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја |
| — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наста |
| му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше и |
| <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> |
| само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и с |
| размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме јед |
| мо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — в |
| писасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, |
| д чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђ |
| осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, |
| зумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем |
| е свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>К |
| — Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— |
| ао да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— |
| се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по |
| адовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да и |
| орим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напи |
| на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти кар |
| .</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, реч |
| ца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично твр |
| веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоган |
| Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпе |
| ео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чист |
| рах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у |
| — Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме буде |
| икну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити |
| и ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н... |
| казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>П |
| зећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Д |
| ња нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије |
| /p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празн |
| него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књи |
| о би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора |
| . <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући ра |
| ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће |
| е с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао |
| ју свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити мо |
| ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ј |
| овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати ш |
| у на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S |
| .</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутр |
| Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а ле |
| т муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!... |
| ед тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје... |
| се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</ |
| дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> < |
| е изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени ј |
| мбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили |
| човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> < |
| тане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без д |
| а сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати |
| пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох се |
| и преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пан |
| p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да |
| шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те |
| ан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p> |
| .. бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем п |
| </p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочи |
| сар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после не |
| о!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па |
| > <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="2 |
| би пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје |
| ло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> < |
| ану и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута |
| врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</ |
| ршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хте |
| са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S |
| олика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бе |
| ођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозво |
| тојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли |
| илосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n=" |
| ..</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно с |
| лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо не |
| n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су сам |
| вали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па |
| у, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али госпо |
| а напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:< |
| p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, |
| Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њихов |
| шаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво ту |
| сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде |
| коле?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S |
| о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по |
| еш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми |
| сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, к |
| ла часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене к |
| Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Н |
| то наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да сп |
| и ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и |
| наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p |
| .</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мно |
| о, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо |
| могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти |
| јвећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше |
| ...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима ј |
| ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у |
| м, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загреј |
| а Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шт |
| х убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Поло |
| ао да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, |
| да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И з |
| о мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљ |
| човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, пр |
| еме уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи |
| огунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} П |
| шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љу |
| иш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испад |
| а бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из |
| разника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обе |
| легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђер |
| ј казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у ш |
| брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у П |
| ад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена о |
| ло притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n=" |
| лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би |
| /p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, |
| је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о ва |
| амаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџ |
| о а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p |
| госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде |
| У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће |
| а нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде |
| ред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госп |
| олско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи сли |
| е човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или о |
| чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то |
| е остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да |
| екав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти т |
| е бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем. |
| уго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем |
| који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, би |
| код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и |
| .{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изло |
| ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да пот |
| једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да с |
| љу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блат |
| не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега |
| нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, гос |
| та ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{ |
| та да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на м |
| тле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих.. |
| ом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњ |
| еке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица |
| } О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом! |
| нта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и в |
| тању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" / |
| ните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не б |
| за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по гл |
| марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а |
| шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> |
| ле школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упут |
| сет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију |
| ... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити... |
| их на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупл |
| ер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти шко |
| ту до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школ |
| служивање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изл |
| остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к ме |
| да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а тре |
| удала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих рад |
| а.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор не |
| и дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло |
| и сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не тр |
| ек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу |
| га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо |
| орака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пу |
| S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим исп |
| ши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера д |
| је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он по |
| се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог |
| и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пре |
| та и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и |
| сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Ал |
| се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их |
| , ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу ка |
| ако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом |
| дите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, |
| !...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћ |
| ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј м |
| да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах |
| ем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњ |
| она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p |
| аже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — |
| неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно |
| омешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама... |
| епеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су |
| еба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— |
| ити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то тре |
| те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар ј |
| ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Су |
| о да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> < |
| ћ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...< |
| други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар |
| де!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терај |
| Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камењ |
| рену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу д |
| и у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, нег |
| о љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, а |
| с у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} |
| Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње |
| ...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљ |
| </p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами м |
| него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом |
| стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— |
| раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, д |
| ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао |
| сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само |
| казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— |
| но са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити |
| та му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...в |
| а трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не |
| повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p> |
| на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је |
| у двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а мо |
| те ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замол |
| ј снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза ис |
| дин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба |
| о коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако ју |
| за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прим |
| или квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хо |
| !...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је? |
| м куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p |
| д овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо вр |
| година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те |
| ио најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не |
| орате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и ч |
| — Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није бе |
| ло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Приче |
| укама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта са |
| ро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам |
| де господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о м |
| да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место д |
| га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа |
| p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим |
| </p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим једа |
| ахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати ка |
| ориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p |
| у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p |
| ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење |
| а и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као в |
| чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле т |
| /p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Г |
| а да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је |
| мам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или дв |
| спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у |
| за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. |
| да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је |
| а пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и |
| уговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и |
| <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде и |
| и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог х |
| ем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесе |
| ажи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — |
| е.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био |
| не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога мора |
| н и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с |
| ој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— |
| вам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече |
| шобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до |
| м да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који |
| Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стан |
| кше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим |
| е не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... з |
| > <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио |
| к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у |
| , тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек мо |
| познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отвор |
| ан господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах |
| лико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба о |
| гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није |
| јући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни р |
| варица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за |
| обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="26 |
| ам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам им |
| да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло в |
| Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах |
| држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беш |
| на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>пре |
| опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је би |
| ад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците н |
| бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих м |
| што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутр |
| римише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Ми |
| ле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан са |
| том брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ |
| смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</ |
| у са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" |
| и удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напрет |
| } А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, |
| јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам на |
| лу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је шт |
| шимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам |
| ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан п |
| нили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара |
| /p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се |
| и да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке пови |
| ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, |
| о; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — |
| кама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; |
| та је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се |
| ректор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овд |
| овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиш |
| онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и |
| ачи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте |
| ушу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни |
| мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом |
| те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, прич |
| отрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуч |
| са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „З |
| иша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, |
| ан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао з |
| у да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијут |
| да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру |
| утра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, ка |
| — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече |
| едну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене |
| , а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Су |
| >— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линиј |
| ви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први |
| , шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механ |
| их онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш с |
| ко <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Беогр |
| <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајн |
| одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} |
| и да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох цип |
| сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После |
| ...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и с |
| ш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</ |
| ..</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изглед |
| вој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и |
| а руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на |
| имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озл |
| > <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде к |
| о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на ф |
| це, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и |
| лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог д |
| мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, |
| урих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, т |
| на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је о |
| , а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица |
| тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — |
| рило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе |
| , сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!. |
| е нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици... |
| ад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали |
| ли за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надроб |
| и улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се вр |
| у се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем |
| век морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прик |
| н причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Мила |
| авати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, пос |
| и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради че |
| и!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас |
| устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сах |
| сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.< |
| је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ |
| бали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> |
| смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаж |
| седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — а |
| Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док |
| м лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво при |
| о!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</ |
| ћи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p |
| Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.< |
| авући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="11 |
| , — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам с |
| адовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га |
| кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отић |
| p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у в |
| отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</ |
| ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један |
| дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше вед |
| и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> |
| лази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ |
| /p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих |
| шати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пу |
| тине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Г |
| <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спав |
| нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта |
| ва се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље. |
| ,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, На |
| поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отво |
| ре!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикн |
| бично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад не |
| гао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да |
| ..{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</ |
| оје чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на ст |
| чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> |
| <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то |
| ао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад доб |
| ахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{ |
| </p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} |
| — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> |
| Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како м |
| чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника |
| ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Пред |
| д оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини та |
| од једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и |
| >, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих |
| аше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О де |
| а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хв |
| е дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа ве |
| ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p |
| и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм |
| о одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста је |
| Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах |
| сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У остало |
| правитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти с |
| p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак с |
| и?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљ |
| ви на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, |
| рну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем |
| рха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно |
| жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има |
| ема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног |
| ико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-х |
| коловати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог |
| не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим ва |
| ац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар |
| ем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>П |
| о Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису |
| ивучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико н |
| и...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је го |
| ако ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово виш |
| их волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.< |
| лико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе нада |
| <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} |
| седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведос |
| > <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опх |
| е овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; |
| ута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути с |
| госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> |
| њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну р |
| а се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи |
| апред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на |
| опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пуст |
| ина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!.. |
| ођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} |
| </p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва и |
| <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="17 |
| </p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари |
| за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлаз |
| ј куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад |
| х сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и |
| екам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада |
| о проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцела |
| S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њи |
| ве јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима |
| па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачк |
| ноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p> |
| и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> < |
| /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем ко |
| .</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгл |
| едаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послуш |
| ли, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, |
| радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвиз |
| <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продер |
| , али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и гру |
| могне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни прету |
| чи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се ви |
| још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јест |
| , је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше |
| ...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекај |
| обра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p |
| ао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад пр |
| , али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p> |
| питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам г |
| се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу |
| осади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо |
| ио.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено |
| дећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући |
| шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам пр |
| а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p> |
| ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе |
| Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гле |
| <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог |
| ао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити шко |
| > <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и т |
| лазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дош |
| и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— |
| ше ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви д |
| а се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест саха |
| и и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је бил |
| ито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа бил |
| у лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ј |
| hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, ка |
| ла луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у |
| спођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо |
| ђица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али |
| вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво |
| бра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n= |
| ?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу |
| кидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> |
| подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад ни |
| х па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — доб |
| о на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месе |
| ра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским ули |
| орих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p |
| д и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој... |
| мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче |
| им Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p |
| јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> |
| чеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт са |
| се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме |
| а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и о |
| овац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах |
| есет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам |
| рво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од св |
| само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то |
| покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које ч |
| .{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одисти |
| е к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не па |
| </p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али |
| а робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорил |
| Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је |
| а.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p |
| {S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити |
| ћи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша.. |
| p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, |
| > <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у друг |
| р и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...< |
| <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.< |
| ати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја |
| парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназ |
| исам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела |
| кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како |
| љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на с |
| <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко са |
| вари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо љу |
| код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— |
| што сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или |
| Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, |
| и ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо |
| о није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да с |
| ш у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима |
| мо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни |
| Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман |
| а радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи п |
| ске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи |
| пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где с |
| агодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не б |
| авио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам до |
| /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам п |
| о мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити |
| > <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, на |
| да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положи |
| коме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми |
| тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и |
| е било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит |
| од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише вр |
| мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и |
| смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнут |
| Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ј |
| зио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех |
| ан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра |
| рљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам ка |
| ; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извешти |
| се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти с |
| . </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.< |
| .</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, |
| ас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> |
| еда и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше.. |
| ву, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газд |
| сара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо |
| тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на |
| но и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће |
| такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судо |
| ктер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} |
| а, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео |
| окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао |
| че кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата у |
| угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тел |
| Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс н |
| им боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и |
| идети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једн |
| е досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> < |
| више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу |
| > <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам ра |
| чку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механско |
| до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет ко |
| лацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће! |
| ре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала ва |
| у...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору |
| Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта нам |
| ним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини ни |
| Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S |
| /p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало ча |
| ада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме х |
| етку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хте |
| а не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати! |
| з дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остал |
| . хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учи |
| талом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе в |
| ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да с |
| радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</ |
| ску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника |
| дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући ка |
| </p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо |
| >Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шес |
| ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама п |
| мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос |
| . </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љ |
| о једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га |
| сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Б |
| у изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> |
| оћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— |
| н је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазд |
| /p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — |
| ко остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за |
| ћ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и п |
| више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу о |
| и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задрж |
| есу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка |
| асни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се д |
| Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох |
| S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друг |
| .</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћ |
| ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек п |
| ба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, |
| >— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас са |
| поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Сп |
| чистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да |
| стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија |
| де ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притво |
| <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забран |
| у ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече и |
| ..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог с |
| аг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју |
| 301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше вео |
| рн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави о |
| ви у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би треб |
| ући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и сам |
| тео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271 |
| и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тр |
| стано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, |
| је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ного |
| {S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, |
| То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у им |
| у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; |
| м тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{ |
| Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни с |
| — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговори |
| ске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!! |
| ам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где д |
| теже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p |
| аћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наје |
| без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то пову |
| во пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хт |
| у празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S |
| један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p |
| није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна |
| вореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли прим |
| десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још ја |
| путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њ |
| .{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао ш |
| нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим |
| дељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, м |
| звикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!< |
| у, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њ |
| и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде |
| чију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо шт |
| е?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> |
| уци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је и |
| рави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледа |
| зиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам бех |
| огледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно ко |
| орих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно |
| </p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> < |
| се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрси |
| и махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има деф |
| чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица по |
| е материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јо |
| шла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— |
| о, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више |
| доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку |
| д окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницим |
| никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код с |
| .{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испре |
| ој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља |
| рно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p> |
| вде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста т |
| сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заис |
| затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p |
| ид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад |
| али...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових ш |
| } Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их |
| идећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у |
| есасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој др |
| уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гл |
| ођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађ |
| као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја б |
| сто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на |
| па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној |
| н...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа |
| у и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем |
| где трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не по |
| овима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на |
| атима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног |
| ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћу |
| , али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устан |
| још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до в |
| ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</ |
| рка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса |
| то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајн |
| та? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без |
| ем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији |
| ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње ст |
| дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређ |
| сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гуш |
| 6"> <head>VI.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се |
| рпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та коме |
| /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам б |
| рма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче |
| и те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу |
| /p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми |
| ре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били с |
| скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола нег |
| мештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, п |
| ађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оде |
| — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од |
| брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, мор |
| ито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, |
| “ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, ј |
| ише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био |
| {S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> |
| Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођ |
| кве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао с |
| че, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час профес |
| гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Нем |
| /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандил |
| ну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике |
| се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{ |
| tone unit="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p |
| се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ не |
| почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Бог |
| р сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{ |
| ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пош |
| и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као |
| да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дв |
| Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говори |
| коро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати... |
| p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из з |
| спођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, |
| онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас из |
| није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повам |
| ам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију ке |
| о свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благос |
| ад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у |
| !...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам сво |
| S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече п |
| рисуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову накло |
| вет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ћ |
| ури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> |
| — Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих |
| ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите ш |
| ћи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме |
| дупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и м |
| p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште |
| .{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био неразд |
| е ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну о |
| ојави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два тр |
| е моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина |
| рдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше. |
| каџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих |
| о су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам прим |
| беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чув |
| е кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат. |
| себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанско |
| био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p |
| е волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мисли |
| едан није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на при |
| хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је с |
| слушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ ј |
| тко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо п |
| .{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, |
| о, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата ст |
| н пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</ |
| за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем је |
| > <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p |
| ало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце |
| ред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p |
| д главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> |
| што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем |
| исто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево |
| . чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде. |
| о пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога |
| а право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих после |
| д пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S |
| тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га |
| и...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа |
| позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од |
| ћи нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било |
| ста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут настави |
| — Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврд |
| у.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...< |
| Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, |
| маче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад |
| мо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично |
| ..{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у шк |
| ао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми пр |
| устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадно |
| знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу и |
| онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, је |
| се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порц |
| е чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао |
| сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни |
| стао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух крата |
| утији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладно |
| помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживањ |
| у од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих ј |
| али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да |
| но само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њо |
| огу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице тре |
| да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим |
| оново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог |
| ито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не |
| ећ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па на |
| ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.< |
| /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ј |
| е хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода |
| ва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је |
| <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегун |
| врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ј |
| ина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви |
| ти, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он |
| .</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније |
| нара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залог |
| <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладн |
| пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк |
| шту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у с |
| готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је, |
| ...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручк |
| Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожедне |
| ава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) о |
| не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измери |
| уза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ |
| зло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли |
| еразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S |
| штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино по |
| ам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли |
| дан беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауста |
| нзији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледал |
| <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђује |
| и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До |
| ејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и п |
| — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпарх |
| и они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на |
| <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склони |
| {S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} |
| о у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину про |
| и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уп |
| оје беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хле |
| доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...< |
| оља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: |
| - Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да да |
| ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе |
| а ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ход |
| амо дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те |
| сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајн |
| .</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рек |
| н замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где ј |
| ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и су |
| вуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што |
| рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{ |
| ас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутр |
| загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао вл |
| е,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газ |
| ако изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и д |
| спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја уз |
| ед пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако |
| апалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дуван |
| и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је |
| ше неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш ми |
| ознавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четвор |
| тити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, госп |
| апред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, до |
| >Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти у |
| А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити м |
| >Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били б |
| а љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима м |
| здарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се |
| то понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати |
| ео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, он |
| а да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а |
| > <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!< |
| ујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло |
| и врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „С |
| школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, |
| Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео са |
| заман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење |
| на, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на то |
| и, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</ |
| е рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је |
| .</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдит |
| а она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а |
| ђе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све |
| ти на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{ |
| е још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу |
| </p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу. |
| арче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, |
| имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што до |
| и, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди |
| Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћ |
| етније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,. |
| ше ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање |
| прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога |
| — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим н |
| поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</ |
| икако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усуд |
| дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми в |
| — Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као |
| ма натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лев |
| направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу |
| чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче ве |
| — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар да |
| ?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Ка |
| авали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у трен |
| маћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам |
| з њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а нај |
| да скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <m |
| и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) |
| >— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето |
| куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао сврши |
| пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти к |
| дговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да |
| од Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Не |
| >— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта ј |
| отов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас по |
| а, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} |
| арту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— П |
| ш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово |
| љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да |
| ... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А к |
| {S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се до |
| есе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја преп |
| — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо н |
| м тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво б |
| да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> < |
| иву мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепан |
| но прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легн |
| Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један о |
| школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби |
| p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да |
| о,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p |
| кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— И |
| ите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукос |
| господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем |
| p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{ |
| атима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад мо |
| ом винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво |
| узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не м |
| и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа |
| негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они с |
| док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— П |
| {S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу |
| </p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља |
| >— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p |
| особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случ |
| и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам |
| /p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па |
| кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..< |
| а за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годи |
| х да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да |
| ли врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зау |
| S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</ |
| <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим |
| <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знат |
| ите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо м |
| о сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од |
| ош како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајућ |
| тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Беог |
| аног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Из |
| тивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле |
| {S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било |
| ван?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар т |
| сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заст |
| пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} |
| рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми |
| бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном |
| p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће бољ |
| у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, б |
| окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су дв |
| у, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао из |
| била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто једа |
| у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је би |
| амотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их |
| а где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми ј |
| е за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници пов |
| де?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p> |
| есет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две |
| домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се до |
| шим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена! |
| , рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила |
| новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесит |
| ак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата |
| кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити |
| а немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им д |
| ешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, |
| м ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер |
| мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="31 |
| p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека м |
| .. можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори кат |
| обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто други |
| у код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди |
| е ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жа |
| p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то |
| ти како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана д |
| м казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{ |
| журни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро вл |
| кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош |
| али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтат |
| испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића з |
| вде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као цер |
| ао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашн |
| о ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао ш |
| а узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда |
| аба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и сед |
| међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као |
| утак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо б |
| о се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> |
| пеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ |
| Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто |
| м, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши |
| емојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне |
| </p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче |
| и ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> |
| вим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и |
| служивање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> |
| и, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Н |
| авом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, |
| име, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре... |
| ш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си |
| дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, д |
| тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски |
| г чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да |
| ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече из |
| м да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја |
| /p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,. |
| лостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Бо |
| с, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити |
| и.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је |
| на овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И за |
| ?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили |
| и ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти до |
| > <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Н |
| пе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</ |
| неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130 |
| ве закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем с |
| , чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз п |
| хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни |
| > <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али |
| здадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично |
| у да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице |
| комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се ка |
| амо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у |
| ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} |
| /p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све |
| пак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се |
| е покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> |
| еоград да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким б |
| есрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један |
| су и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поз |
| рекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, ло |
| жеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад |
| нице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха |
| а чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> |
| оде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гур |
| е.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вече |
| викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="1 |
| .{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми |
| мевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> |
| ни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и |
| а воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера? |
| едаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни.. |
| ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p> |
| Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непр |
| ...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет кора |
| ља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предуз |
| у полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано |
| ад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек кој |
| а, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Т |
| риђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мр |
| ох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан ка |
| ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сеч |
| један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужд |
| оваца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго |
| р ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово |
| /p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало |
| /p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још веч |
| о чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она ис |
| — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да ни |
| од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехт |
| а још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно |
| о у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам мо |
| b n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... |
| претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово д |
| госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с |
| јући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох |
| мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао п |
| (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако |
| коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густ |
| разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се ун |
| } Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, |
| , да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задрж |
| буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, ч |
| ...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</ |
| то и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> |
| дишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у |
| абрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом |
| у те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах |
| и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно м |
| су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ |
| p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а по |
| и и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му исп |
| те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он |
| S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и р |
| неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, |
| епо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је до |
| бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу |
| си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну |
| да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладо |
| говиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</ |
| брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога |
| еда ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пр |
| ајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном об |
| .</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а м |
| ="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда ш |
| никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове |
| p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо о |
| о били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај |
| ? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих |
| , па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!. |
| ру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох |
| о у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршит |
| вајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са п |
| ма на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре |
| то, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто |
| поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на |
| могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше |
| ма што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p |
| 142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред кава |
| еби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду |
| , да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, т |
| {S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празн |
| продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубиц |
| мо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хт |
| о, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми |
| .</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола |
| кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао |
| само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, |
| /p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет кувар |
| имо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p |
| и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и в |
| ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није г |
| је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња и |
| као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} |
| ињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спр |
| ајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вран |
| Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, доб |
| и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци |
| p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} |
| ама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло |
| ем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми ка |
| ста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у |
| ад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p |
| један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где зна |
| ма...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један слам |
| би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рам |
| Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени ди |
| ојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Им |
| и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био |
| оља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни зна |
| Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не б |
| је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога |
| — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука |
| ..{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и с |
| лицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати |
| и рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћ |
| викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрз |
| — Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p |
| омоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Ула |
| ене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто. |
| рани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо |
| хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — п |
| Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади ду |
| их ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рек |
| е имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на ст |
| р чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један сме |
| безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која |
| требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не |
| ну, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све шт |
| им му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа |
| мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах прија |
| е гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на |
| p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па |
| е ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја |
| е ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то |
| шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју |
| ази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; |
| шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али бр |
| хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам д |
| да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше |
| /p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пу |
| /p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите |
| а после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, |
| .{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>К |
| вај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да |
| вде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То |
| ивање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах прину |
| 0" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме |
| дао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, |
| p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p |
| ледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сва |
| фесора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па |
| аху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад из |
| во <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пус |
| аче на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: какв |
| ве.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у о |
| дасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — к |
| к сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се. |
| диже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колик |
| ила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их проч |
| нудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="1 |
| а, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може б |
| о ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савл |
| гама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох |
| ...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разум |
| чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник |
| ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни |
| ивање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разго |
| мао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један |
| шом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те |
| код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</ |
| ико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с м |
| еба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио |
| .{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p> |
| у и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла расп |
| ам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ |
| > <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест |
| та ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мора |
| ао сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не |
| це, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу проп |
| тупих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — |
| мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, |
| сно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник н |
| откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасм |
| јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фер |
| > <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!. |
| олико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу |
| i> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ д |
| ве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ |
| , да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да |
| љено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја с |
| о тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с |
| с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га ви |
| е у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још |
| м била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана |
| >— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да з |
| b n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходни |
| ли смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добр |
| S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и о |
| ="318" /> <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, ал |
| реба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— |
| ључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зн |
| и рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове |
| у од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двори |
| оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави |
| м да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</ |
| јави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам мо |
| раном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поре |
| кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на пут |
| пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна |
| ш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... |
| ад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{ |
| ајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га сти |
| а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што про |
| , управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгреба |
| ред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак пос |
| твари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показу |
| упим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец д |
| <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чуд |
| ...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну |
| иромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али |
| ог уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор |
| p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, |
| па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми н |
| мо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шла |
| ји у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гим |
| а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p> |
| о видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад о |
| наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на |
| есто...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем |
| него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао к |
| дног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, је |
| лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што |
| ивот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код |
| а.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани к |
| аше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја са |
| еш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао. |
| RP19001_C7"> <head>VII.</head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кав |
| х тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кол |
| ц дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у ш |
| кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се д |
| а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене ос |
| и да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да ун |
| идео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам |
| вани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је к |
| ислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p |
| она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање |
| го савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а мог |
| сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, |
| рно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре н |
| иђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кр |
| х.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице |
| мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — р |
| лице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, а |
| </p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки до |
| ије у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да |
| сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као прек |
| својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала |
| Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле прежи |
| /p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за че |
| те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сут |
| } Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у т |
| ута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, а |
| та дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и |
| ачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} |
| говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</ |
| !...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па |
| време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса о |
| је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни |
| године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам и |
| потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, |
| по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим с |
| ...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један ле |
| it="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор о |
| , и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} По |
| сле мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми |
| кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевич |
| еликим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, раз |
| ових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече п |
| што у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по |
| — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући н |
| непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, кој |
| ест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шесн |
| оришту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи н |
| лушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Нај |
| p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала гд |
| она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, н |
| та она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теб |
| цу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У |
| суз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> < |
| на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку з |
| ао.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> |
| један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ов |
| оказа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта |
| о људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тог |
| лада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод по |
| нику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и |
| игана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни |
| лика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, |
| !...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, |
| ћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућ |
| о се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу |
| ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да |
| е, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко |
| .{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поре |
| м могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школ |
| ам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још |
| вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли о |
| ђем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S |
| леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n |
| скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао |
| рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. |
| се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео да |
| а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долази |
| ољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах |
| on" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад |
| .</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <p |
| друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин |
| у дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да т |
| овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{ |
| динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више |
| оце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја |
| ћи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пир |
| ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p |
| ама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у најв |
| ам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Д |
| но није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> < |
| у се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло ск |
| ру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да дору |
| е видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута |
| и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи |
| мни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане |
| ао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p |
| и...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих |
| 19001_C12"> <head>XII.</head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање |
| ма где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господ |
| будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо им |
| у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да к |
| сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један го |
| ас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, мора |
| ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима |
| Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у |
| па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један ост |
| те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код профе |
| по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са |
| </p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али |
| d="SRP19001_C0"> <p>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} |
| узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог |
| и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати |
| им на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две |
| <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио |
| или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на нога |
| у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће |
| без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, |
| ; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само |
| P19001_C11"> <head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра |
| ј нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, пр |
| утка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који ј |
| ноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се ниј |
| да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Ци |
| да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Уск |
| > <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно мест |
| вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Он |
| иђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо |
| ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} |
| ојим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одред |
| место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је б |
| илулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </di |
| ше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо п |
| ем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупи |
| ра месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо |
| milestone unit="subSection" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође |
| ара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у ш |
| ега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после п |
| их изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} |
| је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толик |
| им?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, наро |
| доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то |
| ећу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} |
| ересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду |
| ubSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дан |
| егали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана. |
| не и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се го |
| ко погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозл |
| ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на к |
| телу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим ни |
| > <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни ј |
| а?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— |
| на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју им |
| утру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су |
| них.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пу |
| тво њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе |
| во;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... |
| — Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати |
| старај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на |
| /p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.< |
| ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића |
| и рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред с |
| >тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ |
| гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је |
| с...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође |
| >И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране |
| нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Па |
| радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедет |
| уго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</ |
| Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Ј |
| руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем суво |
| у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде |
| Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p |
| 46" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао нов |
| де...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код се |
| љених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је |
| од зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остал |
| и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот |
| ћемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред сам |
| овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта |
| шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро |
| > <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу по |
| могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни |
| ку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код прак |
| n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа с |
| <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу доб |
| сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које са |
| ати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгл |
| .. дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима |
| оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да с |
| ити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како |
| p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо |
| ћ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас бе |
| е поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже |
| } Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, |
| на, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на с |
| као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где |
| " /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{ |
| p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле |
| навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тр |
| е на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав м |
| то, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама |
| ...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" /> <milestone unit="subSection" /> |
| .</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову |
| оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам саха |
| /p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што |
| ао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу |
| 2" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам б |
| г и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам |
| њђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у |
| би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пар |
| Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и изва |
| азећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска бил |
| м могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио н |
| ела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, |
| да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док |
| овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио. |
| .</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у |
| ?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> < |
| /p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p> |
| себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким |
| >— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта |
| , и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то и |
| ин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам |
| вој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Нас |
| У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у |
| .</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жа |
| , то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у ги |
| госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто на |
| чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од ка |
| ог света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти |
| служивање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име п |
| > <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што |
| p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Каз |
| време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа |
| флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском уле |
| ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао кура |
| је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и |
| ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> < |
| ао и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије и |
| с, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</ |
| > <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, |
| ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце |
| ..{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене поста |
| вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити. |
| ли на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се ода |
| ази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је но |
| а, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се |
| <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: |
| Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могл |
| уне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том |
| како нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из |
| и могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div t |
| им путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{ |
| за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</ |
| , као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је мило |
| ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ак |
| у већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и |
| сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p |
| њства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао н |
| навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ |
| p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било |
| ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих и |
| видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се уп |
| бог хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбо |
| а добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног |
| вен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред с |
| е да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права |
| је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо |
| уштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, н |
| аш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, ха |
| вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја м |
| ој кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас при |
| Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, ка |
| еше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само п |
| шке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пол |
| гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, |
| си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу дове |
| се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче прот |
| ратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других д |
| ју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем |
| е жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у шко |
| у умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, б |
| за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, |
| , ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живет |
| ало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по не |
| просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад из |
| лирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Он |
| овору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вр |
| познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на ку |
| х тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могл |
| од хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу о |
| игама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — |
| сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати, |
| тео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала |
| ео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; мо |
| е, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде |
| >— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћ |
| <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани н |
| ме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупр |
| S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се по |
| сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да |
| но мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био прин |
| , као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то |
| се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послу |
| амо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у |
| S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела |
| <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико |
| кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, |
| ало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се о |
| које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треб |
| у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бо |
| И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p |
| едиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; н |
| p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали |
| х готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се п |
| коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педес |
| а пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље н |
| се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош |
| >— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, д |
| иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а и |
| па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим |
| гле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 |
| м ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беш |
| жљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> |
| идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и |
| и полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p> |
| кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У не |
| видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам |
| рава и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буд |
| 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми в |
| тече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго мо |
| а ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, |
| учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не дол |
| не боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам |
| за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а ме |
| и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} |
| о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао |
| воришта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно |
| одно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто |
| су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли з |
| грађеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор ( |
| апу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извини |
| обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> |
| арен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи |
| ите се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, |
| ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могу |
| ек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно са |
| амештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојн |
| b n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p> |
| ја од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> |
| — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у |
| ећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи |
| осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађу |
| руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако пол |
| то говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде |
| олако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руко |
| их у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.< |
| унуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остат |
| } Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памет |
| необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n |
| за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завуч |
| окле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, |
| и...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао. |
| у на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на |
| евао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао ш |
| би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између |
| станем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} |
| маш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвал |
| двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не; |
| аше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јест |
| оџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бе |
| биљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро гре |
| ламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија ј |
| ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека ва |
| цу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка |
| на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити |
| мамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.< |
| ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун |
| ј — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>О |
| Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест |
| вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дох |
| уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, је |
| и јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду |
| .</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да м |
| а живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није |
| е Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гла |
| бро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад |
| ору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у вел |
| <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра ра |
| дне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пр |
| ричали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупи |
| више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте |
| плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затек |
| чак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели |
| доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељи |
| некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, |
| е торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисм |
| {S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам |
| госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра |
| м сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам дина |
| х прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са |
| ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти |
| ра!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче |
| викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав |
| са а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они |
| је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, |
| разан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице б |
| пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код |
| Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег |
| друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се |
| придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у н |
| то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас и |
| господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</ |
| !</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и с |
| пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам |
| р“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S |
| а броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоће |
| ту...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слуш |
| од пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лак |
| е кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који сед |
| рдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење |
| ад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p> |
| ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је ала |
| сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, о |
| а оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну |
| о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога |
| , али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледа |
| није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно |
| >— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} |
| леб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, од |
| ог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— |
| ече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо |
| р нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ра |
| јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није |
| нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је |
| ; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> |
| емо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с по |
| епао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни |
| <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по в |
| ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... |
| о му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облик |
| тарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Ми |
| и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са вел |
| е као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зим |
| леди.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта |
| мили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим н |
| много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су |
| збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог с |
| оду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушак |
| ва моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој |
| књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ак |
| вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — о |
| у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године |
| њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми |
| мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из |
| попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју пост |
| јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме |
| >Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад |
| ни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је |
| ште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На ме |
| крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и |
| пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{ |
| туљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима вер |
| е је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао и |
| <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба. |
| децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се |
| питам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?< |
| ља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо |
| веди ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има дол |
| а се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће б |
| ци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Б |
| а, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку и |
| .</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке |
| е са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нем |
| х очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, к |
| рвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „ос |
| о време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, п |
| <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођ |
| двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад о |
| тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у ули |
| II.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степ |
| е награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга |
| , и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печењ |
| ом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколи |
| ораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што |
| е, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт. |
| битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговори |
| у, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пође |
| а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} |
| викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, |
| .</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође |
| нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па |
| што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — реч |
| Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођем |
| превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> < |
| ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и пог |
| пита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћ |
| о и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи |
| ати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову |
| драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</ |
| е, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у |
| колу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године има |
| ло не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао пра |
| н не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав |
| а друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!! |
| јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене. |
| о измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовр |
| ет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталише |
| мо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване |
| за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могл |
| но у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао г |
| Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-ка |
| радске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту |
| укли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид |
| из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из двори |
| ерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> |
| а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, пат |
| /p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за ј |
| Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао |
| } Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па ст |
| вадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица ни |
| места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах |
| хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора |
| то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звез |
| д њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се су |
| ли Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три го |
| загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Ује |
| } Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,. |
| и од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, |
| а сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор глед |
| ало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан |
| а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз |
| већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у с |
| може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... |
| ретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да |
| пији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа |
| наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; п |
| има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p |
| к што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, |
| ледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се м |
| не и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отв |
| ; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за т |
| нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капиј |
| кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војс |
| Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми |
| >И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак |
| о шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври |
| лу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, |
| ш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се |
| ох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључа |
| мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, х |
| као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она |
| пита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворен |
| рећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} |
| т се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше |
| спрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и с |
| у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се из |
| шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камен |
| У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викн |
| </p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочи |
| испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за |
| на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p> |
| , па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, прис |
| , знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше з |
| а плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она |
| преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора спавали, а |
| фором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна |
| астао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, он |
| {S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела х |
| сапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну |
| нудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> |
| четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, |
| тлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у |
| а ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи |
| <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у |
| оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би удари |
| ападном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи стан |
| ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</ |
| , удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који |
| ају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих нек |
| уго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и ост |
| на од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим н |
| > <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и |
| о сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSection" |
| хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја с |
| {S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумет |
| ицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења. |
| ло време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Заку |
| тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам как |
| и ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S |
| ћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, |
| , — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећ |
| у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста |
| срету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ов |
| а ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n= |
| еђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — од |
| пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „ |
| /p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми |
| орише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету. |
| <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу |
| ма, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у |
| арту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога м |
| гладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да с |
| нку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — п |
| укавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се |
| Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</ |
| — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли го |
| о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад |
| љам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и |
| ла велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, |
| ц...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војниц |
| сам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У |
| без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцар |
| чак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и кам |
| овољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним о |
| ицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати. |
| но мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и |
| ио сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бо |
| д, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет д |
| <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није им |
| елели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не |
| сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!! |
| права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Ули |
| што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рас |
| ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,. |
| о, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз в |
| ђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да |
| p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— |
| гледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад |
| омилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како |
| браза још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p |
| с ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију |
| одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше |
| о, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p |
| > <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показ |
| p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!.. |
| ик.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, д |
| p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — ре |
| унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста би |
| > <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих ле |
| > <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!. |
| икнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као |
| ме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> |
| овао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурн |
| ?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко |
| евим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати з |
| ор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасв |
| би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар |
| p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... < |
| нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је |
| b n="146" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам им |
| куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, |
| а велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем |
| S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад |
| ри сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скор |
| " /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару |
| а.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> |
| еће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем |
| ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не прим |
| кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време веч |
| не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био з |
| бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас п |
| сматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да |
| секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, п |
| немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она м |
| искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у кој |
| аједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разуме |
| ле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензио |
| м шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се |
| у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те с |
| смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у |
| ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити с |
| ју месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за |
| другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ан |
| Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате |
| двео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све |
| те ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја |
| пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четво |
| ећ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македони |
| смо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као оби |
| ачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господи |
| ну...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гр |
| им би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој дра |
| p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму |
| спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождеств |
| дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја |
| <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку слав |
| >Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло |
| а му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — |
| ица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није |
| ложен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рождество твој |
| S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је бил |
| оста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се |
| пођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а |
| у руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би |
| сет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, ис |
| апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке |
| јашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су |
| е, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а т |
| рукама раширене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу ко |
| Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то ис |
| ом вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо л |
| , — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облаче |
| дим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде. |
| амо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је б |
| едан жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле с |
| ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} |
| У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Ка |
| р на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар ви |
| е да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} |
| тра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и н |
| стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе |
| аг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму. |
| та, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" / |
| /p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим |
| <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима вел |
| иво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљок |
| ом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе на |
| мо, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — |
| , почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити |
| сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек |
| имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслуж |
| Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} Н |
| а би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— |
| рсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на |
| оредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходн |
| лико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам с |
| , уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа на |
| ођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете. |
| се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војс |
| ђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изв |
| 34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се |
| у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да |
| страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи у |
| оју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо има |
| на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га |
| !...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа |
| ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, к |
| свукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој |
| него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одис |
| ава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; је |
| ћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.< |
| еч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, |
| о сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас |
| {S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим |
| ј ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав |
| доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да с |
| ло добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим |
| подине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја |
| а шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— |
| се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да |
| опло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ к |
| се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> |
| тле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још |
| аги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кућ |
| одине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо |
| господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ет |
| оме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих |
| >Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер |
| азили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште бат |
| адан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да |
| бија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шт |
| пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када |
| материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из |
| на натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном сврше |
| сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег |
| доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајућ |
| година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би ч |
| џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме доч |
| ти, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљн |
| ош нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два |
| /p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми с |
| — Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде |
| S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!... |
| а уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она ст |
| што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из ш |
| ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да ст |
| та сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађа |
| је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама ни |
| ...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговор |
| екне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози |
| асмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у |
| ило заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је ш |
| де и много муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти ц |
| стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S |
| сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управ |
| ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажај |
| ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред п |
| ишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су ро |
| хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте пол |
| :</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Пан |
| , а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му у |
| еска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурал |
| мено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила са |
| ти?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> |
| .</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би по |
| деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чаш |
| а собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја |
| гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жи |
| мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој |
| бично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на |
| .</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— |
| о с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из |
| сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола ч |
| мо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се п |
| а по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпеза |
| рно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одг |
| е ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био |
| љицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по |
| не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, |
| рна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управ |
| ме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се с |
| једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност. |
| се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, |
| арију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није ту бил |
| по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску дец |
| и су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „бе |
| Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n= |
| начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који |
| ни уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома до |
| е одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то |
| мо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд |
| гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ |
| прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох б |
| онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Из |
| о кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити. |
| свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам га |
| ли срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p> |
| к онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пу |
| реме посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су ок |
| едах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се |
| ок те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калд |
| бирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киш |
| тене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног м |
| нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те |
| па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек ра |
| о курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; друг |
| ети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се н |
| {S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као |
| ити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамни |
| теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</ |
| спођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а гр |
| оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни |
| лази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд |
| чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S |
| ке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зелен |
| јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си до |
| и те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао го |
| анске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа ј |
| авио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; |
| ља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо |
| е цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!... |
| ог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да |
| равим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе пр |
| е.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд |
| нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> |
| ушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} |
| до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није би |
| паљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а п |
| слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и с |
| школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси л |
| е школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мис |
| е дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће и |
| S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од |
| при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао |
| и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— |
| — Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана... |
| што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <mi |
| ара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илиј |
| урани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— |
| ... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам |
| ваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја |
| м ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један |
| имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам би |
| сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, М |
| гурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајућ |
| чи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> < |
| то ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин. |
| на“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi |
| Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два д |
| за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, г |
| ику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бо |
| /p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни з |
| ли, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо с |
| вог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар по |
| и шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив нов |
| аћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p |
| чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да ски |
| <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да |
| .</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и хр |
| траг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!! |
| p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад |
| .</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад с |
| ет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.< |
| адим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у ку |
| сле дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана досели |
| ели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, бр |
| оспођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољ |
| лико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја.. |
| бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет д |
| ане, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима |
| е представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и д |
| {S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мал |
| ун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем н |
| пита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље |
| ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет |
| би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> |
| у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу |
| о да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p |
| поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и |
| е писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — по |
| ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> |
| есет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију |
| м три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и ово |
| само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је |
| — Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало |
| рију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толик |
| ан динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, |
| ао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси л |
| ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по неш |
| био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестр |
| обити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збого |
| дни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чуд |
| <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико |
| није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из |
| радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не м |
| е вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне |
| твар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад |
| !{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја |
| ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: |
| Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао. |
| кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре |
| м времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих |
| та, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, |
| >Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, |
| — Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p> |
| ао клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разре |
| у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну |
| ; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за св |
| нда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Б |
| другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директоро |
| у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да с |
| колу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се об |
| кторову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класиф |
| сам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игња |
| ора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је |
| убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре, |
| ли два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме |
| ам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека |
| ад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога с |
| пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; |
| ор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћут |
| е поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скри |
| а, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> < |
| сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам |
| је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани о |
| часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Заврш |
| укли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице |
| више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута |
| месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тес |
| другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка |
| креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.< |
| о са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод кој |
| се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да |
| била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њ |
| ит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} |
| д које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила п |
| а свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја б |
| после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n=" |
| беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагле |
| сплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цв |
| мак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни ј |
| а, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кух |
| шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?.. |
| ла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити |
| то, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</ |
| чи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему р |
| pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — ре |
| ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то с |
| само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им |
| вао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано осл |
| е паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, б |
| } Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па |
| јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p> |
| ом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> < |
| во као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n= |
| олазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег д |
| ло као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши п |
| сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих т |
| је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</ |
| и ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам о |
| г свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, до |
| ...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет п |
| мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је |
| е тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару |
| отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} М |
| м гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао |
| у.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! |
| и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је би |
| .{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.< |
| е!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — |
| — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући |
| добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори |
| ..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p |
| д кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— |
| икад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда не |
| ишта окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> < |
| н...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момк |
| кога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад |
| човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p |
| <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у к |
| о већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а |
| ! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степе |
| > <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="10 |
| о узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а до |
| ући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— Н |
| смо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај |
| тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покој |
| ="207" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлу |
| она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде п |
| мали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на |
| е у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Ост |
| огаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, |
| а...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угу |
| м радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор пр |
| , у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрем |
| , а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, ра |
| д час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прсто |
| Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ов |
| По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме ст |
| онесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се |
| под пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постој |
| механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овд |
| ва проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>С |
| вао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од мех |
| ворих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајст |
| могнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговор |
| газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје |
| ве сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" |
| ва и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; |
| им Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче ис |
| > <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p> |
| д ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести |
| у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— С |
| на изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди |
| ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се |
| страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, |
| жа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... |
| док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер м |
| зору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n=" |
| n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузе |
| чи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче глас |
| канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаш |
| вом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи |
| лу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пу |
| чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест н |
| о на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где са |
| не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми |
| едног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се |
| ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтер |
| и.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хл |
| море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме нема |
| допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а пр |
| њак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по с |
| покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хла |
| а са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозг |
| иде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара |
| се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се |
| друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети о |
| ...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и заг |
| лава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео зас |
| е.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад с |
| у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли |
| е све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Због |
| ли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама |
| јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло изд |
| рчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, м |
| одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да |
| и напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и уч |
| >— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу оз |
| е данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с |
| за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло |
| огледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, час |
| гли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ с |
| ед:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас |
| аве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — тор |
| д руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то п |
| p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као о |
| } Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те |
| че она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очи |
| нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?... |
| рекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја ниса |
| Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала |
| ара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и |
| ва соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли |
| <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикриве |
| ивка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се б |
| истим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатич |
| увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, извол |
| м гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{ |
| ог јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за |
| апуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље изд |
| смо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах см |
| овине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господи |
| ..</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Лит |
| избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на про |
| " /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али |
| а очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отвор |
| се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је |
| и направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред куј |
| па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече о |
| непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p |
| да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, мака |
| уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој р |
| ен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на |
| p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да |
| ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст |
| гла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила |
| p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као с |
| ух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, н |
| е Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну |
| о, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Ша |
| узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се рад |
| поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>Н |
| д степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p |
| <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро |
| те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у шк |
| црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом |
| и овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.< |
| ђава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав м |
| исам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрица |
| господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан |
| ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима п |
| емо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На г |
| имећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после ду |
| ста торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а ост |
| бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време пре |
| видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењ |
| и с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вече |
| случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, |
| У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изић |
| за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штикла |
| > <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта у |
| чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цвет |
| удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седа |
| за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ид |
| сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло н |
| говарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били |
| поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања |
| ијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} |
| се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Би |
| д, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.< |
| а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет |
| зо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спу |
| </p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за ст |
| гао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, |
| огом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да |
| емо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како см |
| , исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за п |
| осла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натра |
| ељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи |
| страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p> |
| да је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам с |
| т проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ |
| p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70 |
| Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја |
| <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла |
| анатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калф |
| оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих понов |
| не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах |
| ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у он |
| сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сет |
| мишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и ш |
| и ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако |
| са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех |
| </p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На |
| ед њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече |
| рви, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се тр |
| ох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врат |
| — Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Раз |
| у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али ово |
| d="SRP19001_C17"> <head>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито ме |
| ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред |
| вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више |
| но убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с ме |
| а да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комби |
| у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи рево |
| .. као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби гос |
| о времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, |
| ћу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше д |
| ом преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с |
| ди.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, р |
| и осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро |
| их наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају |
| } Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако с |
| али.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> |
| Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици |
| зебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га |
| како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука н |
| и...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом пад |
| а још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} П |
| _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите |
| еба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да |
| сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — р |
| — Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сах |
| ку батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда м |
| изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брин |
| најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало |
| пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је |
| лост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошт |
| рхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала |
| кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не |
| аву да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џ |
| о бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, |
| им почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш |
| а је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p> |
| доше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбриж |
| судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном |
| вих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Сед |
| ља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан |
| еликим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> |
| емо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам п |
| дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући |
| а другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!... |
| ори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два |
| ало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија |
| брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двој |
| еним...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије на |
| кох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119 |
| p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њег |
| да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитањ |
| имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, предст |
| {S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.< |
| шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у он |
| жалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у в |
| остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређ |
| тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p |
| не, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој исприч |
| е тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и та |
| ам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака нож |
| а делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.< |
| ; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао чет |
| ј је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, што |
| крати ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то |
| о, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана |
| едног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" / |
| вомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни трену |
| } Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> |
| о прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме уда |
| че Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што са |
| о?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и јо |
| ко идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошл |
| место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је |
| аба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се ју |
| н; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и раз |
| зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и |
| ачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад сврша |
| знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше |
| екати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p |
| несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— |
| а празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћа |
| >Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n= |
| прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и ма |
| ожеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S |
| о, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, он |
| кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече п |
| цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, |
| о нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па к |
| p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, н |
| имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јес |
| од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за п |
| омрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— |
| > <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани |
| што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, је |
| ављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| и је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колик |
| амотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и ма |
| расан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она ј |
| м горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а |
| е просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно |
| е не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вр |
| > <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, |
| ече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му зах |
| /p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а мо |
| е беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође |
| Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> п |
| едмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обич |
| пођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из |
| <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па трес |
| , па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ з |
| ћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече |
| а док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих владали. |
| </p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>По |
| ер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, вид |
| /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насме |
| ли први час једног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао |
| ло што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно с |
| а двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напр |
| кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од н |
| динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам ва |
| ...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице |
| ију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми ј |
| Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти ј |
| гу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао, |
| рни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> |
| отроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, кој |
| , а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> |
| добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви |
| што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што с |
| у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би са |
| } Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој |
| о...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и |
| иближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху в |
| се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стај |
| ависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— П |
| рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p |
| ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тад |
| , па онда рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало. |
| т, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, |
| а сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ос |
| ио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отво |
| на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћ |
| Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурај |
| да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од |
| </p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запа |
| На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Б |
| , биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А... |
| с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ п |
| ђе дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевају |
| овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у меха |
| оворих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Ка |
| м казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђењ |
| лаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — о |
| Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фиј |
| Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у п |
| а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог |
| /p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не з |
| , нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p |
| да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар п |
| вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад |
| p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега |
| атуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли |
| ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљају |
| ро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од |
| е кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро! |
| паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак по |
| 42" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у |
| шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... |
| о је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме |
| тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од к |
| де ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За о |
| е да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} |
| а ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се |
| атима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добр |
| али као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала бил |
| /p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи |
| а право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочар |
| добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један гл |
| лео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од моји |
| рло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам |
| они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зим |
| ш, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живе |
| упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p |
| та да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику.. |
| и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професора, ко |
| м и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу ко |
| је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двос |
| е препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског |
| арицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до кав |
| цију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!... |
| 1_C16"> <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше ле |
| авам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђо |
| сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцелари |
| те унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми |
| Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио |
| је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била с |
| а, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислит |
| д је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до мил |
| ану одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> |
| влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми јо |
| па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше( |
| >— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури |
| "49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па |
| доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити л |
| још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p |
| да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...< |
| ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, |
| унчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути.. |
| </p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним послов |
| јана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш та |
| учамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... н |
| м живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њим |
| <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборав |
| љени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може и |
| ражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је |
| потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох уз |
| е овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичи |
| ну и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убрише |
| ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам |
| — Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са ш |
| кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав о |
| , а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори после |
| ад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, ов |
| Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> |
| сам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узм |
| еговој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... бољ |
| ка, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, |
| још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одго |
| ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији не |
| се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога д |
| арају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као г |
| објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци |
| во је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу |
| истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> < |
| {S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p> |
| што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p> |
| 8" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у |
| и, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац |
| г њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида с |
| јског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту кој |
| људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то са |
| да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с д |
| за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута гос |
| а ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може |
| рзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, гд |
| коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим од |
| лских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као |
| о му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и т |
| p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непри |
| ас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кин |
| лико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само |
| у учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада |
| куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p |
| паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће |
| чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... и |
| е подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће |
| ети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити посл |
| а видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим |
| чекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, весели |
| аније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, |
| > <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера. |
| рог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти з |
| р склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 |
| почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p> |
| До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде г |
| — Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми см |
| ио црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дне |
| ра прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, |
| гу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али плат |
| во од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој к |
| о успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгу |
| су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> < |
| ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у |
| час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером |
| V.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужи |
| ата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шт |
| најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живи |
| хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међут |
| лужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах |
| ?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваљ |
| ло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div type=" |
| ..</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, мој |
| ...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — |
| утрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми ј |
| а Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори вра |
| ем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш му |
| ...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да ј |
| Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S |
| Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> |
| .</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n |
| ило освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У јед |
| стичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изиш |
| ме мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а |
| никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, п |
| ћу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјари |
| натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом |
| и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</ |
| ћи час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго |
| ада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била пр |
| овучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи. |
| коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад |
| ори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово р |
| ..</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — |
| ..{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући ј |
| .{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада |
| в момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,. |
| га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, ма |
| знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, |
| неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се о |
| ло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, п |
| кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај до |
| еко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су |
| си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо. |
| марно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат |
| еш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и |
| >— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи |
| отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не |
| кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> |
| мем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли ч |
| м — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како иде |
| једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали |
| — Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па |
| нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак |
| што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са сви |
| ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p |
| ио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу |
| важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у т |
| но месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми |
| се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> |
| лади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— |
| ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</ |
| <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми дире |
| т промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, ид |
| ...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу |
| та је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се гл |
| .{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревн |
| више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутин |
| е што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам ман |
| себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</ |
| рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p> |
| створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се |
| полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— |
| , али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:< |
| видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, д |
| нимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шт |
| аквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам д |
| аво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) п |
| свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— |
| догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у |
| >Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам |
| head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којо |
| мети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам б |
| рзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| о посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, |
| >— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу |
| арочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је ос |
| на.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено се |
| нако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било |
| што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање |
| их имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта |
| чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја |
| тајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>К |
| свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте |
| > <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није и |
| ан.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, |
| по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Забла |
| онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико |
| да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бо |
| /p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, ј |
| а.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p> |
| За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се |
| а сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам н |
| ао врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и |
| и — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p |
| /hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, по |
| и; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, |
| азгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кр |
| рист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде мес |
| никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, |
| е на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно |
| кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћ |
| међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, |
| а, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Па |
| ош кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и п |
| њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у тол |
| <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, |
| .. уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу |
| .{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: |
| ујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја з |
| ection" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То |
| још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.< |
| емо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручн |
| м се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем |
| рт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада |
| загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био |
| се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у |
| а дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), к |
| ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим |
| оји сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, |
| p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо ме |
| столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је |
| од па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а |
| Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за не |
| лим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још ниј |
| на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну |
| осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, д |
| репирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — |
| задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан з |
| то и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиб |
| х готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђо |
| лску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у ква |
| м није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов |
| осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата |
| их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и |
| исам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сах |
| ите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног |
| и једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарск |
| е само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, |
| им и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је бил |
| ла само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Б |
| Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по ку |
| да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима |
| месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она на |
| ера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што |
| је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се про |
| p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније реч |
| му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на ме |
| добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, |
| >Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улиц |
| им се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се заус |
| {S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза |
| ђе, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити |
| </p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S |
| чио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд |
| а где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у к |
| капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на врат |
| дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да шт |
| зостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велик |
| ма иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад может |
| чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их |
| а...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћ |
| ећ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати |
| е да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? |
| ице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи ра |
| њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> |
| S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку усп |
| д ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре |
| не! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место |
| тпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? |
| види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем ве |
| ени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћ |
| } Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме |
| потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим |
| } Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме че |
| елниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — о |
| не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за |
| ала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збого |
| ћи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И |
| примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да ид |
| д тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у |
| кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p |
| /p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговори |
| си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одго |
| ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одго |
| обро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и |
| ојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево |
| чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још |
| ам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да |
| капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја |
| сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни |
| шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље |
| ох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођ |
| ју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало о |
| већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спушта |
| ?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била |
| е јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још ник |
| иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у |
| страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да |
| м а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто |
| на, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Г |
| /p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору |
| >Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпо |
| што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговори |
| причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— |
| и од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме н |
| спослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се по |
| ојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто |
| друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта |
| S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе д |
| ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и |
| ку дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, она |
| пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше |
| у прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.< |
| <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да м |
| је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамли |
| то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на стра |
| ђа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— В |
| екох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед |
| им, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, |
| ину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школ |
| .</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{ |
| хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са |
| дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја в |
| рећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па ч |
| пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет |
| закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох |
| <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љу |
| лници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше нај |
| .</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — |
| мо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и |
| т минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— |
| ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <p |
| а останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао. |
| а нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико |
| ну њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче бл |
| е Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два |
| осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ва |
| за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.< |
| ајвећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изи |
| е муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оно |
| ему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека |
| тола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине |
| прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, |
| капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи |
| тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви |
| ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо |
| } Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...< |
| а самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју |
| <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако |
| о неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахат |
| ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, лу |
| хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дох |
| ад,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где |
| pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а к |
| луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са |
| Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готов |
| да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и |
| и је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Цр |
| бе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рек |
| оведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој |
| вају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи сталн |
| их ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи |
| доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у |
| их судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа л |
| школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Т |
| ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па |
| вала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар кра |
| такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужно |
| > <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се в |
| хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је ле |
| ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који |
| пишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до |
| оћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, тегли |
| ч од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је у |
| е молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу г |
| ава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође |
| анаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} |
| шао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђав |
| дам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, б |
| брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибат |
| њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакш |
| на послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви |
| моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољ |
| а писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петна |
| , пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја м |
| ледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> |
| ... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међу |
| рата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим вр |
| <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лоп |
| јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Е |
| ене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад до |
| се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то |
| ад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свук |
| ише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је от |
| олу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „кв |
| /p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — о |
| е па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало |
| ферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хо |
| пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две с |
| и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како |
| а и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста он |
| ле малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у |
| љада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешњ |
| један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, леп |
| исам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј |
| а је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} На |
| аса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... |
| говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово те |
| како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је треба |
| о су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти тре |
| рот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p |
| е је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре ост |
| она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S |
| е лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху двори |
| сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер н |
| око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — р |
| , да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спус |
| авучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p |
| сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што са |
| ем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав м |
| к, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и |
| о што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да с |
| не степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да |
| ијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хл |
| ., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе хр |
| ме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи с |
| свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда |
| рхерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја оста |
| дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у по |
| више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Би |
| скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па |
| дела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју с |
| ...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за бр |
| бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја и |
| из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— |
| тињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једн |
| — Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> |
| нице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за им |
| , — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на |
| смо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, |
| азан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозо |
| па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> |
| који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! пре |
| о иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица јо |
| p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш |
| ио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> |
| и патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ће |
| мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата о |
| ици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па м |
| ећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмар |
| его и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они |
| не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од ме |
| аме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— |
| већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад |
| господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђ |
| са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, |
| има укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћута |
| е ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори ламп |
| , па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више ме |
| тио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а гос |
| <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ов |
| предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског је |
| <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p |
| .{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати. |
| јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој |
| Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандил |
| сни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равн |
| мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде тр |
| а мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта в |
| бе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} |
| подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћет |
| заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — |
| могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије |
| орбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отвор |
| ижаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на |
| <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечера |
| То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Пан |
| док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непри |
| сио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морал |
| би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нех |
| а хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се |
| ам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> < |
| никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...< |
| <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, |
| ?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нок |
| је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са остали |
| опуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се мога |
| не.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао |
| {S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох |
| >Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној |
| ђи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишч |
| >— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трч |
| та слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли |
| ање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и сталн |
| нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито јед |
| отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим |
| олазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — пом |
| м више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну госпо |
| ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пит |
| .{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у шко |
| утра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на д |
| ругова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тр |
| т и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће |
| {S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Кале |
| је“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!. |
| во твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} На |
| зиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како |
| ако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђ |
| лан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи |
| се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чиз |
| </p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса |
| а, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да в |
| еран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико |
| ко гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а |
| р се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просу |
| оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда пре |
| на ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати днев |
| брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисм |
| Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за ста |
| p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p |
| ...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступис |
| и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је приме |
| се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11. |
| имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори |
| !!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдариц |
| се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах |
| !{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју |
| едним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајућ |
| се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> < |
| опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но каж |
| pb n="293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из к |
| b n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да д |
| се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p |
| празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ће |
| а...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влаж |
| аочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p |
| оришту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео д |
| дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац и |
| исмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико умори |
| мао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за и |
| гом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... |
| да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим |
| данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бац |
| е се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад |
| ек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> |
| сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одм |
| се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља |
| андуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а |
| ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Се |
| <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако |
| узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко |
| а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> |
| у по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на |
| уви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један ко |
| поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисм |
| пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— |
| кије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад |
| и к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Друг |
| а благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фа |
| лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља |
| земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем вод |
| еслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји дру |
| жали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мисли |
| лијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред |
| Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје ме |
| ар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ниш |
| о требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена... |
| ослуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо |
| мо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по ј |
| питах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пиј |
| две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па пос |
| рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја од |
| више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим |
| шку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне |
| вани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остав |
| ш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред |
| шимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} |
| во је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — |
| Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} |
| жају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употреб |
| еда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> <p |
| уживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У |
| кну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — |
| нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSection" |
| покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног |
| исмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних |
| <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — р |
| мали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући |
| оспође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; п |
| новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно |
| — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом |
| их грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитств |
| жи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ приличн |
| сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита |
| p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те д |
| то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише |
| е на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста тре |
| дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које б |
| о проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто бе |
| ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у ко |
| иште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позор |
| ну, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учин |
| са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195 |
| уку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у |
| собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упу |
| ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она |
| мали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је |
| о ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се у |
| а три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разго |
| д) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставниц |
| ата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} |
| ...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак |
| сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми напра |
| убазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову до |
| брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа |
| само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скоч |
| мо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — |
| — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи ш |
| и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо ци |
| ндова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја. |
| {S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништ |
| је ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</ |
| ај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида |
| за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио |
| еома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера јед |
| а трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може |
| џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа |
| арму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Е |
| кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шт |
| вљасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— |
| лико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сах |
| е у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо ш |
| седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем |
| ило више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била |
| а ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Е |
| у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, |
| /p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да ниј |
| ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па по |
| какво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову |
| тао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на к |
| с покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа ру |
| сечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопш |
| беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S |
| {S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим бркови |
| ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, |
| аваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p> |
| " /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћер |
| ју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{ |
| дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас |
| ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Гд |
| лим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под вед |
| кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.< |
| p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја. |
| овршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p |
| стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу г |
| улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а |
| — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> < |
| ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају |
| жемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан |
| ар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — о |
| оз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам |
| ио сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— |
| , готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти ис |
| мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем п |
| ици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаш |
| леба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе шт |
| ору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз |
| знад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још |
| као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, |
| ог управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, |
| с, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, |
| а који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега |
| с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгор |
| занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачил |
| а шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пош |
| ши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професо |
| сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" |
| ко страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хла |
| се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа |
| јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро оп |
| дио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао л |
| ина...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> |
| пустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу |
| а...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гоми |
| ину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошт |
| мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док с |
| мо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног к |
| о је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши |
| а правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двориште. |
| уги пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је |
| аху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су леп |
| .{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше |
| сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се |
| bSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра |
| го није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S |
| зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није би |
| да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школск |
| ... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо |
| овала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p |
| , која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да в |
| ати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ј |
| ив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у к |
| вуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њег |
| себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p |
| лабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, т |
| еке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни |
| јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ход |
| екла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} |
| у, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцелар |
| их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> < |
| поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одгово |
| и у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> |
| о:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам |
| >— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?< |
| рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив друго |
| сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању |
| се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их ув |
| један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори пок |
| </p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухват |
| >Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније с |
| воје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни прес |
| S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — р |
| м како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео |
| атуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два саха |
| ажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нис |
| аху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад углед |
| p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах з |
| ећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча как |
| њак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали |
| S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> < |
| два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</ |
| и као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} |
| ви сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта |
| твари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади св |
| за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста |
| био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога |
| са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А б |
| међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права ту |
| ем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али |
| .{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? |
| у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Го |
| и обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видел |
| се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана про |
| о кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче |
| </p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча |
| стри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и д |
| је место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим |
| знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао шт |
| пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири с |
| м тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођ |
| останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p |
| е тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</ |
| малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</ |
| год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу |
| братиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим оч |
| лом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на |
| м вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба н |
| да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте к |
| Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте о |
| >— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к боле |
| ече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — п |
| дује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде! |
| ам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за |
| угог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на с |
| агнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао са |
| и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p> |
| ди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега |
| и она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то зн |
| преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у се |
| сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољ |
| левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ беја |
| ту, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и |
| ој хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи исприча |
| се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозо |
| , дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У |
| раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици |
| првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да |
| раха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — н |
| па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у |
| хну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, с |
| би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви |
| вући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... |
| ш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе |
| ека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака |
| вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за |
| .</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћ |
| би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, нег |
| али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не |
| те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја |
| Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: |
| иромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што |
| нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бива |
| урише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ј |
| у...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му |
| у се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p> |
| твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме |
| м к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла |
| дарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p |
| сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да |
| кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после |
| са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте з |
| ом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог |
| а,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се наче |
| У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не |
| рог срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n= |
| и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој |
| п са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У |
| ме било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степен |
| а изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас ст |
| јах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме то |
| /p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало |
| и у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи. |
| де.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе |
| опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се |
| гу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је |
| /p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p> |
| и се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклеца |
| d="SRP19001_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да пос |
| ију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за |
| ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пу |
| упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Какво |
| S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> < |
| у.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да с |
| тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, д |
| натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не |
| бе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати |
| гледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече На |
| оји беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p> |
| платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S |
| војој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо |
| за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се |
| итах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше |
| атим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — је |
| улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам в |
| } Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабр |
| чи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи |
| ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подви |
| ад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу |
| да ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући |
| <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђ |
| тим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу? |
| лична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда б |
| ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш |
| кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“ |
| оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не приме |
| овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — |
| p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од |
| сто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упи |
| разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путник |
| фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Уп |
| исам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи |
| м...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљ |
| којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан п |
| беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред ка |
| Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а к |
| причам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изглед |
| куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув |
| једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом до |
| га ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се уву |
| > <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант пр |
| грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро |
| , који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, |
| е пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, |
| о, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков з |
| д једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме дале |
| ју.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. мес |
| де сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Х |
| азах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече |
| доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, до |
| сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше |
| <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам |
| посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу уш |
| скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене с |
| у се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у куј |
| осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба |
| јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степен |
| седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, п |
| сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још с |
| p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга |
| ем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p> |
| /p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрет |
| та шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ни |
| м чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...< |
| {S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... |
| мо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p |
| чина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све |
| а писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје ме |
| бу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе изв |
| ћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па ка |
| говора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам |
| ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шу |
| јица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче |
| .{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично з |
| упило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна |
| м кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... у |
| Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош |
| ије ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори За |
| у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Те |
| > <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцне |
| да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта |
| <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са сре |
| да ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, |
| да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар |
| гоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Р |
| зиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и п |
| ар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петориц |
| и!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даљ |
| } Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сре |
| — Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{ |
| т-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Ф |
| чајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на та |
| оне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и да |
| таје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се |
| у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађи |
| а Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице |
| <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p> |
| а од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степ |
| пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два т |
| шем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада бил |
| " /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, н |
| увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам |
| педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне |
| је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> |
| ши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} |
| ложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, п |
| био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета р |
| авише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем једа |
| <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, д |
| , али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали п |
| ти, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се |
| е стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуч |
| жним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осе |
| у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја |
| а буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница |
| а...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — р |
| ртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је нај |
| </p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две |
| оче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се |
| , а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво |
| лети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</ |
| мија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим пр |
| твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} К |
| ље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда м |
| че да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гута |
| р изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад |
| азити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— |
| било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, |
| Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми н |
| Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима |
| говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на с |
| можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p |
| тког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам |
| собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака |
| ко је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> |
| те, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђ |
| ИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900.</p> </ |
| стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валож |
| ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном министарству.{ |
| кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фан |
| плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да са |
| ем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подг |
| пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини |
| испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи ј |
| заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устају |
| е су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мен |
| едног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оста |
| је имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам д |
| ета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шуп |
| ама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог да |
| чно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је пос |
| , који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и |
| тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, |
| а једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у каван |
| едан кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пр |
| а је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић |
| на бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала |
| том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тре |
| да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собо |
| ли а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обичн |
| поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у д |
| ео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом изв |
| шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је ка |
| а, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох |
| ећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На п |
| >— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — пр |
| гли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Ка |
| пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од |
| .{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— |
| оспођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше |
| засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме |
| ректор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p |
| чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, и |
| е:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</ |
| е, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не мо |
| био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му пр |
| лише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два кор |
| ођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти плати |
| у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше |
| ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као п |
| име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нис |
| хтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој |
| мпу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> |
| јна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била о |
| ..</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га |
| с кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb |
| ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— |
| знад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо |
| да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као п |
| кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми |
| бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по у |
| иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, |
| .</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, кој |
| Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пре |
| о, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код |
| ...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах д |
| у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на |
| .{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p |
| врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> < |
| се!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по |
| оји није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па јо |
| едак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у |
| ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, |
| ем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од б |
| добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемег |
| <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили |
| е није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на |
| о нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта б |
| и није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога |
| нци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми |
| а газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка пр |
| главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p |
| а са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ј |
| пло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним те |
| лицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заб |
| вде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спрем |
| нута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање |
| лом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је |
| о ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозн |
| великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти ти |
| ко ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, |
| вала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бака |
| lestone unit="subSection" /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензи |
| неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко |
| г дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да |
| о ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone unit="subSection" / |
| — Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као |
| p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> < |
| ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто ве |
| зненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А о |
| сецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао врем |
| већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао |
| кај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник |
| ему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да ч |
| очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, |
| мају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њ |
| смо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли ост |
| у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се |
| људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угу |
| , да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако из |
| вања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 |
| без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Б |
| да смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у |
| <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да ни |
| уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, |
| и су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе |
| <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; шк |
| ез тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их мо |
| јао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу |
| во газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са из |
| и па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече успра |
| ијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити б |
| уће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без |
| ду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и ово |
| ве школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...< |
| сао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спава |
| сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све ти |
| но зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнае |
| па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа |
| кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, инач |
| а имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут п |
| у, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и ов |
| ...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест |
| ми се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{ |
| ке и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да ш |
| ш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Мати |
| Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p |
| на добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="sub |
| ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један јед |
| во уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро |
| је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника |
| “, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type |
| како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху |
| је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би |
| .</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <p |
| може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам неп |
| апке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, оста |
| <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом.. |
| отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љ |
| >— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати |
| p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једно |
| а му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p> |
| судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умоч |
| нем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примил |
| жност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу |
| назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па |
| а па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви |
| а што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас |
| ..{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да |
| тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они кор |
| инови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— |
| </p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво |
| <p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то |
| /p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бо |
| Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не |
| ник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше |
| у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пош |
| /p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити |
| знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пу |
| то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни |
| p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, з |
| се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изглед |
| е стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>ве |
| а.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сироти |
| едно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и тресн |
| </p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код |
| сну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p |
| ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у рук |
| м олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе |
| еђеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало ода |
| отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, как |
| кох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем |
| у ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао |
| рао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни |
| ји се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван д |
| е са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема |
| ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти |
| ужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „пл |
| лику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци |
| би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, бр |
| >Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се |
| о због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама госпо |
| едном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора прав |
| х оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ |
| ерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шт |
| о вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрес |
| тасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двоји |
| еније београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђо |
| сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар с |
| учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам |
| .</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а б |
| едне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са |
| г угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али н |
| алом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пош |
| цови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да |
| индерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, ба |
| У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза |
| минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику т |
| ет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два |
| је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке цип |
| било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло до |
| е, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} О |
| и,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, н |
| е и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што |
| а, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног ст |
| ћ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне |
| чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ци |
| а даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разуме |
| пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврш |
| гне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... |
| лости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не м |
| не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са св |
| једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане |
| н и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одго |
| ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви швр |
| ећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој ку |
| шења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека |
| ого пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у мест |
| ам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{ |
| ; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ниш |
| ех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... п |
| ило опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао |
| проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ј |
| ува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и к |
| ра, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напусти |
| па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти с |
| се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} |
| а много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам б |
| p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку |
| ече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу |
| ам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем |
| угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос |
| шћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до кан |
| жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и |
| но одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, |
| о?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога заг |
| прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле |
| крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ ме |
| <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — ви |
| ти друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, |
| p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипк |
| му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак с |
| а Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трав |
| Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и |
| очита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> < |
| сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али уз |
| ло у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, |
| де за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угл |
| Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо ов |
| ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Кој |
| викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненад |
| имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прил |
| је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговић |
| ата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигу |
| е десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> |
| т динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послужив |
| n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет |
| ан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће |
| дар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изи |
| у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Зд |
| — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — |
| а, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Н |
| већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</ |
| мо ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно пр |
| сти, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало |
| ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досад |
| прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре |
| један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шен |
| ај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на |
| дан ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране. |
| атише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо |
| е кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — о |
| су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без |
| /p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима ста |
| прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео |
| о скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ |
| азрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а је |
| м ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико са |
| ам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да ј |
| се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дан |
| опречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки оп |
| бимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће |
| ло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{ |
| Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила б |
| за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера п |