| ад беше на вратима, он процеди: стакло! а то је значило, да је време за ракију.</p> <p>И тако, |
| е нико не разуме (тако се бар њој чини) а сви се смеју...{S} Али кад архимандрит нареди да се м |
| „Житија свјатих; декемврији — февруа.«, а више тога, на марки : № 9.</p> <p>Уздрхталим рукама, |
| длаже мирну деобу, »па да нико не зна«, а Арсеније упорно тврди, да све припада манастиру...{S} |
| ости: »мора се ићи у Београд, у школу«, а планови су се састојали у разним облицима, како је он |
| авно одлучно, да ради онако како треба, а не како раде други.{S} Али кад погледа пребледелу, оз |
| намести је стварима из гостинских соба, а муж ће живети <pb n="248" /> на трлу код стоке.{S} Ле |
| стано дими.{S} Рекоше му да је то Сава, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго |
| што ми од јутрос сева...</p> <p>— Сева, а!... прекиде га игуман.{S} Кад треба што зарадити овој |
| зарадити овој кући, онда њему све сева, а кад је за чанком, онда је вреднији од свију.{S} Сева |
| рабио сам је, ову холбу, још из бисага, а кад ми је дао кључ да је носим у подрум, изнео сам от |
| шта ћеш им?{S} Шта можеш унети новога, а стварнога и кориснога, у неколико манастирских ливада |
| .{S} Овакав дочек изненадио би свакога, а њега је сасвим помео.{S} Он је навикао на онај општи |
| } И глава све ниже <pb n="232" /> пада, а онај ватрени сач почиње тамнети...{S} И неко га диже |
| њим нестаје земље... он лети или пада, а око њега шушти и мирише слама и намазана коса...</p> |
| ку.{S} Чуо је он шта се владици допада, а бојао се помало да га не врате, што није закалуђерен |
| кући, онда Милку пошљу да чува говеда, а њега одведу у шталу, <pb n="22" /> даду му лопату и в |
| Он ми прича како је савијао своја леђа, а не каже је ли живо дете!...{S} Игуман кресну грубу се |
| анина, којој, како изгледа, нема краја, а доле, поред сама пута шушти, ваља се и бруји манастир |
| .</p> <p>— Ха-ха-ха, смеју се оба ђака, а Љубомир преноси зачуђен поглед с једног на другог.</p |
| оставља код обречених Христу девојака, а он се удаљује у тиха ненасељена места...{S} И почиње |
| инута после прве чаше триестогодишњака, а онај озбиљни господин, кога већина гостију почешће по |
| се показаше целе, изиђоше изван капака, а оне крвне жиле на слепим очима набрекоше, набубрише н |
| <p>— До мрака! ..{S} Њему би до мрака, а онај тамо чека у недељу...{S} Знаш ли да прекосутра т |
| свију пређашњих манастирских добитака, а издаци се повећали огромном порезом и дугом.{S} Што ј |
| ..{S} Онда је Васа био добар за ортака, а Максим пурња све цигару за цигаром...{S} Чекни де, Ма |
| И с једне стране вири масна камилавка, а с друге висе нове, глатке цокуле...</p> </div> </body |
| што: ђак, јабогме!...{S} Мене је дика, а ти се потпрдуј колико хоћеш, доврши он увређеним глас |
| дрит Сава: <hi>он</hi> да буде владика, а <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да га љубим у руку!. |
| ром носи и колута млечно сиваста магла, а кад опече сунце, зелене се ливаде, жуте се њиве зрела |
| пружа у дужину некаква беличаста магла, а под њом се вијуга и беласа нешто, као кад жене на пер |
| <p>— ...{S}Као да их је туркиња родила, а није она! говораше он, пролазећи поред Љубомира.</p> |
| и младић, који се до синоћ звао Никола, а ноћас изиђе из цркве као инок Никифор.{S} Употребно ј |
| се онај громки звук из Максимова грла, а он се малко променио у лицу: неко би помислио да га ј |
| рна светлост преко чиста обрађена поља, а ово тајанствено-слатко светлуцање и овај поглед на не |
| љушкају на трунтавим несигурним ногама, а уз њих се усправио висок, тринаестогодишњи дечко.{S} |
| ... један већ на неким великим чколама, а брат му учи <pb n="17" /> за попа, ко и Светозар...{S |
| ј — тамо брат Вујо отире очи песницама, а две сестре, уз њега, покриле лице широким рукавом... |
| ило их и у танким сукненим чакширицама, а било их неколико, као и он, у масним, прљавим, искрпљ |
| арио кад га оне стегну својим ручицама, а сад, гле: само га дохвати прстима!...</p> <p>»Што ли |
| љуће ракије да га трља њоме по грудима, а она му пуну чашицу исте ракије принесе устима. <pb n= |
| са крупним, као голубије јаје, зрнима, а другом држи муштиклу, из које сукћу густи димови.</p> |
| ју ћелију...{S} Гости појурише за њима, а ђаци и момци, видећи се овако усамљени на ударцу игум |
| p>— Ето га!{S} Сад причао о калуђерима, а он гори од калуђера...</p> <p>Другови се још мало про |
| ову срећу, била затурила међу батацима, а он је некако изненадно набоде виљушком.</p> <p>Али го |
| "221" /> <p>Пролећу месеци за месецима, а у глави побожна монаха витлају се све нејасније, све |
| међу плашће.{S} Сунце већ на заранцима, а он се осећа тако уморан, тако преплашен и несрећан, д |
| р!...{S} Њему се само магли пред очима, а ногама не може више да мрдне.{S} Стао као окамењен, п |
| хришћанска молитва... дугачка је веома, а што је читалац боље разуме, што се више удубљује у ње |
| Велимира.</p> <p>Не прође недеља дана, а Јованка здрава, једра и пуна као јабука, накицошена, |
| тамно и влажно, пећина је тако хладна, а он је тако млад и неискусан, збуњен и преплашен свима |
| иљу, која се јуче разрешила од бремена, а сад стоји удаљена у углу, са плетивом у руци; кад пог |
| pb n="3" /> га блага смоласта боровина, а студенац непрекидно шушти, клокоће и жубори...</p> <p |
| Напред... скачи преко вирића и камења, а из усахла грла још се разлеже загушена рика...{S} Нав |
| , растурише.</p> <p>Максим узјаха коња, а то се већ знало куда ће.{S} Његова је »штација« доста |
| м парохијама, по једном селу пође попа, а у друга пошље ђаке.{S} Ако има синчића, онда шиље њег |
| >— Пуна ми кућа готована, беспосличара, а он хоће још.{S} Не пита може ли то манастир поднети, |
| скоро добити права, необична калуђера, а отац Сава је причао о томе из себичних разлога: нек’ |
| скућили...</p> <p>— А жао ти манастира, а?</p> <p>— Жао ми, што сам се навикао.{S} И да ми је н |
| и трбух стаде се чисто увлачити унутра, а широке чисте ноздрве стадоше шмрктати оштро.</p> <p>— |
| бураније и <pb n="130" /> ћасом купуса, а <hi>он</hi>, паклени створ, завија као утегом... вије |
| г, на који је он добро навикнуо, света, а ниче нови, непознати, млађи свет.{S} Његови вршњаци в |
| собама, момци се поређаше око шпорета, а Љубомир, добивши неку крпетину од момака, леже на јед |
| ...{S} Него сам се уморио од дуга пута, а запао у ову дубодолину, па мислим да сам залутао.</p> |
| сам са децом?...{S} Људи говоре свашта, а мене је жао оне деце... да нешто Бог са њима учини, р |
| орезу три године.{S} Али не паде ништа, а дође тренутак да залупа добош у негда величанственим |
| ре ложити.{S} За јело није понео ништа, а и не треба му за сад.{S} Антоније и други иноци по не |
| S} Сви веле да Максим не зна баш ништа, а оно видиш...{S} И оно пре, <pb n="129" /> кад га пита |
| евртали, нагнули око загашена ватришта, а у једном се види при дну пасуљ, у другоме сок...</p> |
| ичине речи: »Требају му она три монаха, а Леонтија ћемо на јесен у школу«...{S} Досетио се отац |
| ом оку дувана, што донех из Крагујевца, а?...{S} Коме дадох три велике туре... оне што добих из |
| ђајним мукама, проказује правог кривца, а Макарије се удаљује у гору Нитрејску и наставља аскет |
| бри су људи, овај... само лажу обојица, а Василијану ни десету не примај...</p> <p>— Ниси, вала |
| би.{S} Тамо је, кажу, каменита равница, а ово — гледај!...{S} Знао је наш св. Сава шта ће изабр |
| не превртати пред очима и дерати јарца, а он сад сасвим друкчије гледа у покрете њених ногу, ни |
| е...{S} Де још...</p> <p>Љубомир прича, а Максим само узвикује: »Знам, знам... то се чита о Сре |
| почне сад мислити како се то вади душа, а онај га глас опет прекиде:</p> <p>— Ама, Љубо !...{S} |
| } Штета што је отац Арсеније тако слаб, а Господин баш помену њега пред мој полазак...</p> <p>— |
| живих људи, навикнутих на известан ред, а сад нема кога да тај ред настави.{S} Момци, ненавикну |
| им здравим живим ступањем тресе се под, а она весело и срчано подигла главу, гледа око себе рад |
| {S} До сад је ове куће издржавао народ, а сад се исцрпе тај извор.{S} Шуме забранише даље сећи. |
| у ово друго.</p> <pb n="204" /> <p>— Е, а заборавио си оно Христово: »ко хоће да иде за мном«.. |
| Врло добро, врло добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за паре? запита, игуман значајно и као п |
| Сава, само говор првога односи на себе, а одговор Савин на све калуђере...</p> <p>»А како се ве |
| се гледа неко, кога ће сад да нагараве, а Максим, чувши за литургику, погледа плашљиво око себе |
| ма их доста што не могу ништа да утуве, а ја сам знао доста...</p> <p>— Како ’но... оногај... ш |
| мо је до сад носио котарицу или бисаге, а сад, као свештеник, улази у домове и сам врши освећењ |
| убомир лист по лист ове необичне књиге, а уз образе му вазда појури некаква ватра, цело му тело |
| економији, нешто по угледању на друге, а највише по нахођењу самог оца намесника и по његовим |
| е изићи отуд, докле га тетка не изведе, а тетка му не сме прићи, док се он добро не напије.</p> |
| у Рудишта бије кључ бистре хладне воде, а око њега миришу, зелене се и с неком величанственом т |
| лице му дође осетно отвореније, блеђе, а нос модрији.{S} Зна он, однекуд осећа, да ће му се у |
| викну професор : руке вам све од буђе, а ви узесте сир прстима...{S} То је отровно!«</p> <p>Ве |
| т позната прича о Јосифу.{S} Читаше је, а кад наиђе на речи: »сина је мојега хаљина; љута га је |
| ио да има бар неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: тукли га штаповима унакрст, и није г |
| по неки пут стомак... онако... завије, а <pb n="138" /> није да је болестан, питајте оца игума |
| се калуђери позатварају у своје ћелије, а другови се окупе око топле пећи, поваде из неких тајн |
| лости, изгледаше још шире и надувеније, а очи се приковале за пламен свећице, па само трепћу и |
| зведри, очи стадоше гледати смишљеније, а мисли, једна за другом, све брже и брже, стадоше ница |
| се загушена, ужасна рика још очајније, а преко равна поља лети, не додирујући ногама земљу, са |
| Он је почео живети као свети Антоније, а овамо га зову да привређује кући, која га храни, јер |
| исне опако ради обичаја или кокетарије, а није баш што је <pb n="112" /> боли, па побегне у дру |
| е, вири половина старе масне камилавке, а на другом крају висе нове цокуле...{S} Бацише грешно |
| им посуђем, кухиње раскошне, господске, а црквене одежде дроњаве, свећњаци прљави, позеленели, |
| ке туре... оне што добих из јагодинске, а?...{S} Онда је Васа био добар за ортака, а Максим пур |
| кухиње...{S} Оба ђака истрчаше на поље, а Љубомир, не знајући шта ће овако сам, пође и он за њи |
| ..{S} Како му се велико чинило то поље, а сад...</p> <p>— Чији си, ти мали? запита једног дечка |
| заузме све њихове мисли на дуго време, а многи целог живота не могу да забораве осећања, која |
| сам...{S} Тек каже: да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, брате, тако ми к |
| е букве, гуди потмуло воденично камење, а он прескаче одјаже, јури каљавим путем, не видећи ник |
| дњу за оваким животом...{S} Загледа се, а пред њим се све тако весело комеша, весели и живи!... |
| врљика...{S} Иде, врши посао, враћа се, а једна стална мисао, која се већ одавно утврдила у њем |
| о већ косач, сестара нема, разудале се, а около снују нека непозната деца, и са оним истим покр |
| стеновите кршеве... ено их — тамне се, а црпи отвор пећински зјапи и тајанствено брује врхови |
| а га, мисли у себи Максим, одљутиће се, а мени ће остати доста цигара, што би их он попушио.</p |
| егови постепено сломише се, срушише се, а она се, та мисао, развијаше све више, док га не отрже |
| их опанака, сухо грање пуцка и крши се, а Љубомиру се чини, да за њим лете читави легиони нечас |
| "173" /> сад требало изнети пред госте, а говорник ће разјаснити њен археолошки значај.</p> <p> |
| ра, полегла са метлом и брише двориште, а из куће гуди потмули глас кустуре, која хитро струже |
| просипа се!...{S} Чаша за чашом облеће, а дружина све веселија... све бешња... све помамнија!.. |
| се превија и лиже, ватра шушти и букће, а млади усамљеник гледа у зажарено светло треперење огњ |
| поводањ, засу све манастирске воденице, а после неколико недеља прохуја чувени циклон руднички, |
| е се оне одежде на попу, ка само сунце, а ђаци укараре, па бруји сва црква.{S} Их!...{S} Ја ти |
| асу гледа узбезекнуто, зачуђено сељаче, а у ушима му још бруји одсечан, строг глас малог, чисто |
| ше се иза уха, мрднуше веђама и ћуташе, а млађи макоше руком преко брчића, погледаше се и насме |
| развијати по соби дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву таваницу, не мрда очима и |
| а гуши у грудима, не може да се надише, а чело хладно као лед и по њему се просуле честе грашке |
| химандрит мрдну очима, налоњу уклонише, а Нићифор се придружи послушницима.{S} У току обеда Сав |
| че дрхтати...</p> <p>Часови се свршише, а литургије, по обичају потоњих дана, неће бити...{S} М |
| у Леонтијеву.{S} Толике године прођоше, а он не виде више свога старог гнезда, из кога је полет |
| Хм... ђавоља посла! промрмља он у себи, а гласно рече:{S} Него знаш, није ово за тебе...{S} Чуд |
| илавке.{S} Досад је начинио једну себи, а сад је предузео, да, по некој новој методи, изради и |
| ве чекам кад ће да ме прегази и задави, а он се провлачи око мене, као да је сав од ваздуха...< |
| игра«... лете му нејасне мисли у глави, а пред очима се магли, трепери...</p> <p>— То га нећемо |
| ан:</p> <p>— На јелу је, до душе, први, а на послу тсс..., гори од Максима.</p> <p>Арсеније зап |
| Кад се само чита, хоће човек да полуди, а како ли је било издржати...{S} Гомиле народа, закрвав |
| руку.{S} Шта ћу... ми смо прости људи, а ти си толике чколе учио...{S} Ради како знаш.{S} Али |
| ази му пребледеше, дођоше као мртвачки, а очи севнуше неком нејасном злобом и узбуђењем.{S} Он |
| оногај...{S} Тако ви свакад.{S} Навали, а Макса суши <pb n="71" /> зубе! одговара Максим, крију |
| старим чизмама, које је нашао у штали, а изгубиле се одавно.{S} Игуман већ да побесни...{S} До |
| {S} Ви бар знате зашто бисте се мучили, а он...{S} Игуман још јаче повика: он губи, губи!... по |
| дај ти твоје травуљине... тамо у школи, а овде се само пије.</p> <p>Опет куцнуше чаше, отпева с |
| домишља шта да јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души му се почиње поткрадати сумња у лепоту тога хв |
| ови, реци, добри човек да ме прихрани, а и ја њега, реци, за то слушам.{S} Нипошто да не кажеш |
| е налазећи брзе примене својој вештини, а и врућина некако баш не располаже човека на тако теже |
| ће нешто непријатно и одсудно да учини, а нема довољно смелости, окрете главу прозору и танким |
| топла »шпорета« у манастирској кухињи, а око њега се окупили љубопитни манастирски ђаци и момц |
| али Николина глава тако ситно трепери, а његов језик одебљао, па га мрзи говорити... »Нека <pb |
| в отац има њих три сина и четири кћери, а од имањца само две њиве, једну ливаду и мало окућњице |
| ка и лепрша његове меке освећене власи, а он дочепа обема рукама читаве праменове, кида их и ур |
| Јов — па ће се према томе и управљати, а за оне друге... не мари, нека живе како хоће.</p> </d |
| нци пролазници.{S} Стид га да се врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га храбри отвореним и, |
| Напослетку... назор се нико не посвети, а »Шваба« ће једва дочекати.{S} Иди!</p> <p>Николу је и |
| мисли некако брзо ишчезавају из памети, а на њихова места долећу некакве друге — нејасне, магло |
| — А квасију си, роде, заборавио купити, а?... пита га брижно отац Арсеније.</p> <p>Леонтије му |
| су се растуриле, ваљало их је сакупити, а дечко, кога другарица назва Љубом, опет леже у хлад и |
| а боли стомак, бар не може ништа јести, а ово... мастан камен би прогутало и самлело!...{S} Вид |
| стаде задиркивати због његове тромости, а он, кад сврши посао, дохвати је за руке и стаде се ја |
| жење, док му се побратим-игуман одљути, а то ће, знао је он, бити после једног <pb n="111" /> д |
| {S} Ови калуђери да се посатиру радећи, а он да дембелише... ха-ха-ха...{S} Има неке »планове« |
| <p>— Кући... одговори Велимир отежући, а Леонтије га тек сад погледа с чуђењем и немим питањем |
| имандрит наредио да се спреме свећњаци, а гости још једу и пију, као да су тек почели.{S} Кроз |
| говим заблисташе се таласасти брежуљци, а иза њих, тамо још даље, трепери под врелом измаглицом |
| .. а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поправљам кад погрешиш.</p> <p |
| и му испод обрва сјакте зеленкасте очи, а усне се развукле у весео, радостан и глуп смех.</p> < |
| уста у страну.{S} Василијан се насмеши, а Максимово лице дошло бледо и некако онако... необично |
| ипци, који ће се охладити док он сврши, а није ред јести или пити у овакој прилици.</p> <p>Госп |
| акло с вином у вис...{S} Тамо не дирај, а онако што чинимо заједнички, то мо’ш причати.</p> <p> |
| дебеле усне у некакав груб полуосмејак, а потуљене очи засветлеше и гледаху право и јасно.</p> |
| са мислима.{S} Загледа се у онај мрак, а у глави му се поновише све малопрешње слике весеља... |
| руди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а девојче леже по њему и притиште га целим телом.</p> < |
| г дана дојаха пред механу неки коњаник, а за њим пандур са пушком о рамену.{S} Механџија, како |
| ..</p> <p>Овако премишља гладни путник, а јабуке чине своје.{S} Стомак све више завија, осећа в |
| стоку и поље Јованчином мужу под најам, а Јованка да прими све оно, о чему се бринула тетка Мар |
| цело бољи од ових наших.</p> <p>— Знам, а како су Пахомије, Макарије и други?{S} И они су створ |
| рача... одупире се левом руком о бедем, а десном балансира... ноге једва имају о шта да се одуп |
| ећног дана престадоше предавања сасвим, а Љубомир доби и намести па свој сто све Савине уџбеник |
| навали, саплете га једном босом ногом, а рукама га гурну у груди.{S} Јунак паде на траву као д |
| па затрпава цело село снегом и мразом, а он мора чак на ливаду, да положи стоци сено и лисник. |
| упа Љубомир, тешким незграпним кораком, а на лицу му неописана милина, срећа, радост...</p> <p> |
| S} Он је високо, ближе врху планинском, а са њега се гледају као на длану с леве стране подринс |
| ла, о под постављен до половине циглом, а испред ћелија даскама.</p> <p>То игуман чини своју об |
| о прекидати.{S} Сестре одоше за послом, а они, отац и синови, сеђаху гледајући у пламен, премиш |
| едавања као занимљиву шалу са Максимом, а Максим — као велике муке овог света...{S} Али сад, ев |
| ћи?{S} Ено их, четири куће под Маљеном, а све пука сиротиња.</p> <p>Његов отац има њих три сина |
| b n="243" /> Јула: она с њеном машином, а ја, што!... свршио сам богословију... зарадићемо парч |
| . грми Василијан својим снажним гласом, а уз њега брује Николин секунд и Максимов бас...</p> <p |
| ако се отац Сава огрнуо монашком расом, а двадесет и шест како управља овом значајном кућом.{S} |
| је овај живот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој магловитој даљини настаће некакав н |
| па му притрча.</p> <p>Беше сав хладан, а груди се брзо дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с |
| оволики свет.{S} Арсеније и Василијан, а после и Нићифор, целе службе примаху побожни свет на |
| о ти мислиш...{S} Ето, сад нисам пијан, а попио сам доста.{S} Него ми онако дође, као да сам не |
| но, што је од мене научио, вели игуман, а нешто је ваљад’ утувио и из пјенија.</p> <p>Шта је то |
| ебе.{S} Најпре му поглед беше несвесан, а после, лагано, добиваше све више смисла, док се напос |
| оворити о школи.{S} Ко је год инокосан, а има дете одрасло, обилази око кмета и пита га шта ће |
| <p>Истог дана Љубомир је био пријављен, а после неколико дана испитан и примљен у први разред г |
| асни, да без тога пе може бити примљен, а данас почиње упис...{S} Дакле све <pb n="37" /> пропа |
| глас манастиру да је Нићифор рашчињен, а мало затим — да се венчао...</p> <p>Некако наодмах по |
| дан и по час одиђе сав народ причешћен, а калуђери кидисаше, те читаше молитве, крстише и површ |
| > <p>— Ја.{S} Ти си се добро излежавао, а ја се једнако бола по трњу и рањавила ноге...</p> <p> |
| је је игуман, на већој низбрдици седао, а Ђока их, одупирући о руду, лагано пуштао и придржавао |
| </p> <p>Веља се и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, весео смех.</p> <pb n="94" /> < |
| роз сан да је баш овог тренутка заспао, а у исто време осећа како га неко снажно дрмуса и виче |
| е оно једном ја сакрио онде за ћерчиво, а ти идеш, у вече, с крављачом млека, па те ја уплаших, |
| ку према глави му, али он промаче брзо, а она му добаци:</p> <p>— Лоло!...</p> <p>Василијан ист |
| е дословце.{S} Љубомир је добро научио, а и другове упознао са важнијим стварима, које треба да |
| ади ове поточаре.{S} Новац се потрошио, а воденица се није могла подићи, јер нема околног земљи |
| фондова, то је Сава изузео и потрошио, а Леонтије се, по саветима умних људи, задужи, да би мо |
| ; сад не може човек ни да их види лако, а њему је баш нешто требао, али шта оно беше?</p> <p>Љу |
| о преврћемо по трави... довршује дечко, а на уснама му трепери читаво блаженство.{S} Њему је ве |
| S} Хо, брате!{S} До сад се само мотало, а не знаш шта има у клупчету...</p> <p>Леонтије га погл |
| к, јавише му најпре да је ђака нестало, а после му Велимир, кријући се да га не опазе, саопшти |
| ек сам лего.{S} Тамо ми је то и почело, а већ овде једнако, сваку ноћ...</p> <p>— Па је ли све |
| Љубомиру.{S} Тек је лето било ославило, а ево зиме на измаку.{S} Шта се терета, за то време, пр |
| и ово велики грех, што ми овако живимо, а онај тамо сам са децом?...{S} Људи говоре свашта, а м |
| Хап!{S} Ђаволе-е... отеже Максим тромо, а на лицу му јасно извајан онај ширетски, специјално ка |
| S} Гвоздени плуг бразда по њима одавно, а у копачице и друге пољоделске справе још се некако су |
| знаш, оно како треба.{S} Ово је једно, а све треба друкчије!{S} Чини ми се, брате... не знам к |
| /p> <p>Јер у светим књигама пише једно, а у животу је нешто сасвим друго, друкчије...{S} Он је |
| ..{S} Како му је то:{S} Бог вели једно, а Христос друго...</p> <p>— Јок, Христос неће да сви <h |
| Само да ти је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, мрцино — наставља пандур оштријим г |
| /p> <p>Љубомир само погледа преплашено, а Велимир скочи и зађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже |
| амо!...{S} Последњи пут застења очајно, а у грудима заклокота изнемогло, промукло урлање...</p> |
| што га је вукло у манастир тако силно, а он није разумевао што је.{S} Сад му се оно показало к |
| : она угледна кућа трља руке задовољно, а манастир шта ће... мора бранити своје, од старине нас |
| застаде; монаси се насмешише задовољно, а погнути искушеник, мрдајући главом под тешком књигом, |
| оња види да нема шале, па иде послушно, а јахачица пева неку чобанску песмицу и жудно погледа н |
| не!...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а вала <pb n="140" /> и мене ће...{S} Али ми неће више |
| њега се искотрља некакав сламни шешир, а над самом његовом главом настави се пандурски монолог |
| ане, кроз који недељак право у Прњавор, а тамо те чека цела дружина...{S} Знаш, опет је најбоље |
| ића!{S} Некад му је изгледала као двор, а сад тако сниска, стара, и тако обична...{S} Овде се н |
| у је претпостављао да га очекује одмор, а <hi>оне</hi> мисли сам отурује од себе, за после, там |
| во носе на рукама, Василијан и Нићифор, а отац Арсеније пред њима, са накривљеном шубаром на гл |
| љутити.{S} По ходнику грми његов глас, а под одјече од поткованих цокула.{S} Све трешти...</p> |
| ао на жеравици: продангубиће читав час, а мож'да и више.{S} Али, тако су старији удесили, и он |
| вом покрету и чисто га опија тај мирис, а испод њега вруште и грицкају детелину коњи, фркнувши |
| чега што највише личи на љубавни занос, а није то.{S} Сликарска четкица могла би то најбоље пре |
| чи се у ризу радости, рече архимандрит, а неко, у исто време, огрте новоме брату широку мантију |
| адост, зрелост, па ево стиже и старост, а у том дугом низу отац Сава не види ништа, до таму и г |
| стов!«...</p> <p>Прошла је давно поноћ, а у мислима узбуђена монаха прелећу све саблажњивије сл |
| љни: они су очекивали много бољу гозбу, а од оваког ручка само им се усне иронично и пакосно ск |
| ..</p> <p>Тетка одведе Љубомира у собу, а Василијану даде кључ подрумски, да изнесе ракије, нек |
| ако се деси, — погури се и сагне главу, а мисли се стану колутати и ређати, све једна за другом |
| "98" /> у исто време иде ватра у главу, а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га за мишице и пову |
| жудно савија и купи у уста суху траву, а из оближњег трла бије дим кроз слеме, кроз баџу и кро |
| се учинише незгодне за ову свету књигу, а једна му се баш учини срамотна.{S} Дуго је премишљао |
| кућу, поље, чак и о нурији води бригу, а они ће свак на своју страну, за својим послом...</p> |
| оде на другу страну...{S} Почне о Богу, а после оде...{S} То сатана скверне помисли натура«...< |
| ушили су безбројне рупе на прљаву зиду, а нико и не помисли да те рупе чудно изгледају...{S} Ве |
| ајстрашније слике мука, које га чекају, а оно изишло све тако просто и тако обично.{S} Лутао је |
| им се усне иронично и пакосно скупљају, а очи значајно намигују.{S} Али кад се изнеше два троне |
| , ја се владам по вашем реду и обичају, а ко дође у моју кућу, мора се владати по нашем обичају |
| ну.</p> <p>Леонтије оде у своју ћелију, а тетка побаца и прилоге и дарове, стаде их газити нога |
| арохије...</p> <p>— Попови нека попују, а калуђери у — манастир! узвикнуло се тада громко.</p> |
| копско одело, стоји на једном брежуљку, а Милка, она ђаволаста Милка, носи своје умрло дете и с |
| ичка на камичак, журећи се своме утоку, а преко њих, брижно и уплашено корача замишљено чобанче |
| није је, како се реши да напусти школу, а и он сам не зна како му то дође, нити жали за школом. |
| уга количина...</p> <p>Све ври у послу, а млади старешина задовољно преноси очи с једне нове те |
| главу и преврте очима, као да га кољу, а у себи помисли : »Мученици Христови, да ли сте и ви о |
| епћу; тетка се само полуобрнула к њему, а остала онако наслоњена на доксат, раширила очи па гле |
| родичне среће.{S} Мисли о другоме чему, а оно једнако пред њим...</p> <p>Он зна зашто живи, и з |
| бије.{S} Једном ме тужио самом игуману, а овај, ђаво, испита га све точно како је било, и колик |
| S} Није још добро ни разгледао околину, а израчуна да је већ прошао месец како служи овде.{S} Ч |
| вала, цео дан.</p> <p>Механџика викну, а Љубомир брзо подиже свој дугачки прут, замахну њиме в |
| међу људима.{S} Не даш му једну цигару, а попушио си му толики дуван! рече и разли кафе у шољиц |
| > <p>Вратнице манастирске затворене су, а храм је необично, као у очи великих празника, осветље |
| а, седе неки ђаци, калуђери, шта ли су, а напред, тамо куд га гура нечија снажна рука, седе три |
| ора!{S} Беласа се густа роса по потесу, а тамо иза громадних, тајанствено-црних планина, обележ |
| ближаваше.{S} Чести састанци пролажаху, а они све више осећаху, да не могу једно без другог.{S} |
| о замолити, да Василијан однесе водицу, а Велимир би могао надгледати раднике, протепа бојажљив |
| што је некад примао прилоге у котарицу, а од њена дара осети, познату му од јесенас, трему и ла |
| ки, води за руку своју једину сестрицу, а за њим нагрнули ништи, убоги, слепи, хроми...{S} Анто |
| аустави.</p> <p>— Торба је на студенцу, а ја ћу ’вако... одговори он прескачући једну врзину.</ |
| а под звонару и таман да приђу конопцу, а из ходника шкрипнуше једна врата и залупаше потковане |
| S} Љубомир таман потерао стоку на пашу, а Милка искакута пред њега.{S} Обучена у нову цицану ха |
| .. лукави сотона увукао се у моју душу, а ја слаб, страшљив, не знађах него се подадох власти њ |
| ква реда, од које се чују узвици, смех, а над целом гомилом расплинуло се брујање и жагор...</p |
| ..{S} Залуди се читајући житија светих, а још у гимназији прочитао целу библију...{S} Знам већ |
| е, с крављачом млека, па те ја уплаших, а ти просу млеко?</p> <p>Сестра се смеши, одговара да с |
| нух у целац...{S} Док ја летим у целац, а онај скаче на другу страну, бега од мене...</p> <p>— |
| му се затресе и чу се загушени хропац, а потом јецање...</p> <p>Поиздолазише му на виђење све |
| легнем крај студенца, ти нешто дељкаш, а тек папоња завречи чак у другим косама!...{S} Леонтиј |
| — »Црна раса!...{S} А <hi>она</hi>?... а живот?«...</p> <p>— Аха! искашља се збуњен ђак, махну |
| самоћи.</p> <p>— Ја реко’ ти заспо̑... а он ћути ’нако, викну девојче силазећи с јарца и држећ |
| мир наивно.{S} Ти вала баш ниси така... а и госпођа...</p> <p>— Ха-ха-ха ..{S} Ама ти, <hi>ти</ |
| етнула га на крило и лагано га љушка... а са Маљена тихо-тихо силази лагани повијарац, и прелећ |
| али прво да ме добро увежу конопцима... а, богме, и њу!...</p> <pb n="184" /> <p>— Кхх... ихи-х |
| Ми-не-ра-ло-ги-ја.</p> <p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их да ми је то научити!...{S} Игуман то не |
| , ни имања, ни кућа, ни стоке, ништа... а?...{S} Је ли ви баш нарочито хоћете да ме упропастите |
| у мраку: већ мора да је нека царица... а лепа!{S} Па се ја са њом оженим... зна се: ко бајаги, |
| — Кроз два месеца, пуним.</p> <p>— Е... а кад зађеш сад по парохији, па те окупе оне... оне нау |
| скочише неповређени, нагоше да беже... а у ходнику, даље од врата, опет прасну: дум... дум!... |
| стру, све му испричао и нуди сведоке... а прети интерпелацијом.{S} Министар то једва дочекао, з |
| ознати са суседом и већ гледати даље... а Љубомиру пада у део слушкиња.{S} Он се постара и да о |
| овима!{S} Зацрнио се сав, покуњио се... а они живо скакућу, прелећу, витлају се...{S} И његов ж |
| атекли је.{S} Питају Христа, чула си... а он шара по песку...{S} Па им онда каже: »Који од вас |
| дела, славе ти!</p> <p>— Знаш, прво... а то је баш тешко, започе Никола, и на уснама му заигра |
| .{S} Али то су само слике, тек онако... а мисао о томе била је далеко.</p> <p>»Баш није требало |
| видиш све очима.</p> <p>— Добро и то... а још?</p> <p>— Сад ти узимаш Максимову собу... је ли, |
| ј, да ли га синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати рук |
| чуди се он у себи.{S} Некога питају... а-а!... мене питају!«... и он напреже ум, да се сети од |
| а, <pb n="205" /> књига, било је доста; а шумар, на доколици, навуко му доста суха лишћа у пећи |
| дух, па нити чу звона ни журбе момачке; а ови се и не сетише да га пробуде: сваки се бринуо сам |
| импоновало само оно, што он не разуме; а што он зна, држао је да знају сви.{S} Због тога се до |
| ад ништа не помисли онако... о девојци; а ето сад са Милком баш не би смео онако.{S} Није с тог |
| и дућани, — он је сад сила... посланик; а сад је њихово царство...{S} Долазио ономад министру, |
| <p>Он зна зашто живи, и зато је срећан; а ја?!...</p> <p>И нашто оде овај живот?...{S} Куд прол |
| ону заповеди да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?«...</p> <p>Отац Сава прочита врло јасно |
| p> <p>Зашто се игуман љути, видели смо; а плаши се због ове напомене о Љубомиру.{S} Пре дваести |
| њиве једва подмириваху домаћу потребу; а виноград се морао напустити због скупа рада...{S} И, |
| . стаде мислити калуђер. <pb n="228" /> А ја не знам шта је ово било до сад, и коме је све то т |
| <p>— Миро!...{S} Их што ме уплаши !{S} А баш сам мислио да те нађем.</p> <p>— И ја тебе чекам. |
| p> <p>— Кажем ја: неће рого на њега!{S} А?... узвикује задовољан Василијан, чешкајући свога љуб |
| ... весео човек.{S} Чудновата бољка!{S} А хоће да се превије и онако... кад му није ништа; то х |
| а сад само настави тако цела живота!{S} А шта ће бити после? — Што рекне Бог.{S} Јер он је каза |
| е Никола.</p> <p>— Их, како познаде!{S} А ја мишљах да је то по чреди...</p> <p>— Како... кака |
| се, Бого... као преподобни Макарије!{S} А после... хо, мај... ала ће да се живи!...{S} Велимира |
| им гласом.</p> <p>— Јуф, наљутио се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред |
| ли да учинимо посјету мојој госпођи!{S} А молићемо, што смо ми тако горди?</p> <p>— Ја не бих р |
| шта.{S} И тако — ништа није ни било!{S} А овамо опет Максим помиње чреду !{S} Чудновато !...</p |
| .{S} И како беше дивно у оном свету!{S} А зар се не може натраг?...</p> <p>»Шта је то!... да ка |
| .{S} Стој, бре, сад да те питам !...{S} А он кад виде како смо се загрлили ја и царица и кад уг |
| у — за твоје... архимандритство !...{S} А?...</p> <pb n="136" /> <p>— А шта ми оно доноси... то |
| ...{S} Да ли сам ја требао Богу?!...{S} А видиш тамо... и владика и сви они учевни калуђери... |
| p> <p>«Дознали!...{S} Да се бега!...{S} А моји... шта ће они?...{S} У свет!«... мисли дечко, ул |
| само то видети... кад се засија!...{S} А са њим, кажу, сто попова.{S} Боже, како ли то изгледа |
| ећ све се блиста... царска посла!...{S} А <hi>она</hi> све тако уза ме... па топло, слатко...{S |
| е од јесење свежине.{S} Баш лепа!...{S} А како је ђаволаста!...«</p> <pb n="186" /> <p>Он не оп |
| ост игуманове речи. — »Црна раса!...{S} А <hi>она</hi>?... а живот?«...</p> <p>— Аха! искашља с |
| је: не очекује човек више ништа!...{S} А за кога сам се ја заузимао, за кога смо радили, те се |
| се помешало, па се не види ништа!...{S} А младић би хтео видети праву истину, прави живот...</p |
| сту и почну кућити сваки за себе!...{S} А како лепо прича Светозар богословац, његов сељак, кад |
| на више обема — а ја... не може!...{S} А оно га прљи и пече све јаче, све оштрије...</p> <p>Де |
| чина... па да суди мене!... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а вала <pb n="140" /> и м |
| е...{S} Шта је ово лепо око мене!...{S} А сведочанство!... не знају«...</p> <p>Кад је пошао кућ |
| игуман у подруму... каже: батали!...{S} А о св. Спиридону Тримитинском пише: »Сочетасја законом |
| н лојанице, кад се добро разгори!...{S} А Никола узео некакву сасвим другу позитуру и изглед: н |
| да би хтела рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нисам знала!« и пође Љубомиру.</p> <p>Игума |
| ушкиње у госте.{S} Биће ту части!...{S} А ти чувај твоје место...</p> <p>— Но, знам ја да она с |
| илинске, ни хладне божићне ноћи!...{S} А ти куњај тако!{S} Лаку ноћ!</p> <p>»Он, прост сељак, |
| .{S} Одкуд то, <hi>та</hi> мисао!...{S} А њему то никад није ни на ум падало...</p> <p>— Јок, м |
| е.{S} А ја сам је ’нако прочитао!...{S} А оно видиш: чудеса... чудеса!...{S} И одиста јој је Хр |
| покори; јер како би он њу обалио!...{S} А после тога, у свакој је сељачкој души скривено по мал |
| јетем бист«, па се опет посветио!...{S} А Макаријеве родитеље сам анђео саставља на заједничку |
| у тесан досадањи скучени простор!...{S} А душа се надима и хоће ширине, простора, светлости...< |
| гласно изговори:</p> <p>— Данас!...{S} А хаљине?</p> <p>— Хм...{S} Надам се ја, синко, овоме к |
| вече, па онај господин на ручку!...{S} А овамо страшна заклетва, и правила, и углед на толике |
| .. како ’но рече кад пођох... ех!...{S} А игуман у подруму... каже: батали!...{S} А о св. Спири |
| ало поља...</p> <p>Шта ће се сад?...{S} А оно вечно, старо као човек, правило: да треба јести, |
| ло.{S} Имамо и ми душу, зар није?...{S} А баш ову је донео игуман из Прњавора, од његове неке.. |
| ако ће да се живи... треба јести?...{S} А шумадиски манастирски ктитори нису оставили својим за |
| о...{S} Да ли ће то бити једнако?...{S} А како је мирно на Маљену!«...</p> <p>Разговорио се са |
| аш Максимову собу... је ли, Вељо?...{S} А ја ћу Арсенијеву.</p> <p>— Добро, насмеја се Веља; он |
| о за оно језеро, то ти је свега!«...{S} А њему су казивали, кад се почне које лепо житије читат |
| углађени људи: уза сваку реч »ви«...{S} А ми ерцепураћи ’вако... узвикну он и хтеде учинити нек |
| имање и разда милостињу сиротињи«...{S} А носити крст Христов значи: имати веру у Оца небесног, |
| о Благовестима... то је псалтир«...{S} А кад Љубомир пређе на Нови Завет, он викну: »То је јев |
| душе, његова другарица, Мирослава...{S} А по стричевој <pb n="8" /> њиви плинуле краве, овце па |
| уда, паде у прашину...{S} Нека га...{S} А тамо стриц... гледа и не верује...{S} А и ја се крије |
| се у њему још по мало зна за Бога...{S} А ово куд прође... страх га поновити у памети све оно, |
| на доксат, раширила очи па гледа...{S} А игуман таман поумио да изиђе и <pb n="148" /> отворио |
| ту маглу, дивна, пластаста Букуља...{S} А за леђима виси, непомичан и светао, мио као сунце, зе |
| са целом столицом, па љуља, љуља...{S} А у глави све теже...</p> <p>Дубока ноћ...{S} Разлила с |
| их господа варошка зову уштипцима...{S} А Велимир се сав зајапурио, вукући с часним оцем Никифо |
| дошо, да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S} А ја, богме, знам!...</p> <p>Љубомир се чуди.{S} Сви ве |
| е народа пратиле Антонија Великог...{S} А он је већ у себи замислио, да је почео исто онако као |
| једног, ко би могао одржавати ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по тво |
| и неки друкчији људи, и сав народ...{S} А ово ти је код нас друго...{S} Море, кажем ти: видећеш |
| ромиче једна камилавка, шта ли је...{S} А земља се све више љуља... љуља... и онај мирис косе з |
| са стричевима за имање, ето то је...{S} А после је лако...</p> <p>— Онда... реци му да не можеш |
| ја као утегом... вије, вије, вије...{S} А слатко ти гутати буранију, несрећо!... зинеш као хала |
| А тамо стриц... гледа и не верује...{S} А и ја се кријем иза царице, да ме он не види...{S} Пос |
| апита што, на пример из литургике...{S} А ни његови калуђери, камо ли ђаци, не знају ни окучити |
| ругу страну, па тако док не сване...{S} А Василијан и ови други не би.{S} Хе, <hi>друго</hi> су |
| зу и сносити веће издатке кућевне...{S} А уљаник и краве и градине и њиве једва подмириваху дом |
| до!...{S} И он хоће овде код мене...{S} А ја?«...</p> <p>— И ’нако... да станемо барабар, па да |
| ни Богу тамњана, то баш од истине...{S} А онај је опет... друкчији.</p> <p>— Та да!...{S} Друкч |
| да у Србији нема никакве пустиње...{S} А да оде у какву непролазну огромну планину, како ће се |
| трчао и трчао докле га ноге носе...{S} А овако само подскочи од земље, као да га електрична ст |
| отепа:</p> <pb n="43" /> <p>— Ехе...{S} А да ја: умирујем ђаволе...{S} Ка да је ударио обад у с |
| колима, он бега у горње воденице...{S} А ја не могу сам товарити вреће.</p> <p>— Иди, па то ка |
| ђи од глади, па хоће и да се туче...{S} А тамо, где му је она нашла место, живеће ко бубрег у л |
| као нека игра...{S} И они су људи...{S} А ово је баш оно право!«...</p> <p>— Точи! викну игуман |
| оме заплетеном склопу црних мисли...{S} А из неба само сипи и капље хладна магловита влага, кој |
| и и Нићифор нешто отели, криво ми...{S} А већ сам знаш да ми није до калуђерства...</p> <p>— На |
| ти ово, не разумеш ти ове ствари...{S} А ја ћу ти донети, ако хоћеш да читаш, што лепо.</p> <p |
| нешто га притеже, не да му дисати...{S} А он је тако рад другом животу... јер овај убија, ништи |
| ад не знаш кога ћеш пре послушати...{S} А ми овако сложно, лепо, па...</p> <p>— Јест, јест... т |
| ја !...{S} Не умем ја ни макнути...{S} А она кад почне, и он се са неком гордом хвалисавошћу н |
| од оца и мајке... обоје као свеци...{S} А, шта велиш?</p> <p>— Остав’ то!... казо сам ти сто пу |
| ни прапорци на сребрној кадионици...{S} А дивљаче маљенско блене, слуша, и заборавља где се нал |
| што се кинђуре калуђерским новцем...{S} А још кад ти буде двадесет!...</p> <p>— Нећу ја у парох |
| те питам... знаш, одавно се каним...{S} А не могу више да слушам којекакве разговоре.{S} Хоћу, |
| и мајку и све, па да идемо за њим...{S} А оно све друго, тамо у свету, све је ’нако«...</p> <p> |
| али ето, немам са чим да их мрсим...{S} А продаје се до саме наше куће једна ливадица... и друг |
| давати деци!{S} Да је бар игуман...{S} А псикологију сигурно још држи чича-Срета?</p> <p>— Ја. |
| то знаш?{S} И мене је то предавао...{S} А ко предаје догматику?</p> <p>— Синђел Прокопије.</p> |
| е.</p> <p>— Не треба сад, ја како...{S} А после неће моћи ни једна жена проћи на миру поред теб |
| . укочена, сплетена, некако онако...{S} А како јој је лепо стајало јуче просто јелече, од пруга |
| 192" /> тако страшно, тако ужасно...{S} А тамо... тамо напред, мора бити да је све друкчије, св |
| елимир.{S} Ако хоће с нама, добро...{S} А на послетку, сваки има своју главу.</p> <p>— Хе, да в |
| ма, они нам помажу, заклањају нас...{S} А и ми њих у том послушамо: нађе нас, на прилику, нека |
| рми и — предаје богословску науку...{S} А по једно вече занимају се црквеним певањем и уче се п |
| прљавој марамици, или тако нечему...{S} А овако : дечко као и они... па се упреподобио...{S} Чу |
| ге једва имају о шта да се одупру...{S} А под њим зинула бескрајна провалија и чује се како дол |
| S} Умеју да уживају у јелу и пићу...{S} А ми... истреси окењачу, па си готов за час !...«</p> < |
| кривицу на мене... реци што знаш...{S} А ја... глас му задрхта, очи се зацрвенеше и овлажише < |
| то не спада у његову »специјалност«.{S} А ђаци су, уз то, обавезни да се, поред других послова, |
| ега, па се увек нађе ко им да хлеба.{S} А шта је ово!...{S} Истина, он бега или се крије, чим о |
| ..{S} Чекај, није!... то сам сад ја.{S} А онај <hi>други</hi>, што је пре био и што се звао Љуб |
| тарих, поцрнелих, полутрулих врљика.{S} А тамо опет иђаше оструга, који трн, павитина и опет вр |
| му је у послу вазда помагала Милка.{S} А он је тако волео да је гледа и да слуша њено отворено |
| ј својој смелости.</p> <p>— Јованка.{S} А што питаш, кад ти то не треба?...{S} Ти бежиш од нас! |
| но ти ђезве па сипај, рече му тетка.{S} А твоја је вода у том мањем лонцу, објасни она Арсенију |
| остаде сам Христос и пред њим жена.{S} А кад то виде Христос, он каже тој жени: »Није вајде... |
| чеву њиву, ја не бих оставио Маљена.{S} А сад је друго... друкчије је ово...</p> <p>— Како, Љуб |
| у другом, ево већ скоро цела година.{S} А сад... какав се ово сад олуј спрема!{S} И дође изнена |
| Она беше жива и одлучна, као и Мира.{S} А Љубомир се збуни, осети се незгодно кад ухвати оне ме |
| тих места, као преко маљенских коса.{S} А сад... ђаво га знао...</p> <p>— Је л’ ти тешко поћи?< |
| ижу руке од досадних, тешких задаћа.{S} А како ће он!...{S} Него, има и лепших ствари, на пр. б |
| па се и сам трже од ненадних јахача.{S} А кад виде пандура и необично учтиво лице механџино, до |
| сећаху, да не могу једно без другог.{S} А ни једно од њих не помисли: како ће то да буде на пос |
| тара се савесно да наплати свој дуг.{S} А нови архимандрит, призивајући у себи све сотоне на гл |
| ти пажњу на њега — недостојан сасуд.{S} А Арсеније, смешећи се учтиво и понизно на протине шале |
| јне, осврћући се бојажљиво око себе.{S} А пића и јела стаде се трошити два и три пута више, нег |
| им светом, причале најчудније бајке.{S} А Љубомир, зверајући око себе плашљиво, као зец кога су |
| слим да је ни прави пијанци не воле.{S} А ја не пијем онако како ти мислиш...{S} Ето, сад нисам |
| м и често представљају читаво племе.{S} А њему се, и ако и сам управља кућом, чини то необично, |
| <pb n="67" /> одмах излази из кујне.{S} А из дугачког ходника, који се пружа пред свима ћелијам |
| ући се на десну страну и мрштећи се.{S} А ти ми спреми, роде...</p> <p>— Нађи ми, Василије, ђег |
| се да му задркће широки рукав расе.{S} А »преподобно« лице спремао је и удешавао нарочито за в |
| ће, него и <hi>зашто</hi> тако хоће.{S} А Савин одговор расположи га, да на живот и поступке св |
| n="137" /> те тамани уловљене мухе.{S} А толики светитељи, што су били прости калуђери или игу |
| т. »Јест, знам... сећам се те приче.{S} А ја сам је ’нако прочитао!...{S} А оно видиш: чудеса.. |
| едно: долазио ил’ не долазио у срез.{S} А ово он пита тек ’нако... из радозналости.</p> <p>— Јо |
| ова је жена ухваћена сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеди да такове камењем убија |
| , па се весели по њему, ради и живи.{S} А он, онако исто, као некадање стидљиво ђаче, одвојио с |
| мо се, као на прилику неки голубови.{S} А овај Велимир, чујеш, то ти је за чудо и за причу.{S} |
| </p> <p>— Тако, брате, тако ми кажи.{S} А слушкиња?</p> <p>— И она то исто.{S} Вели: онај гргуљ |
| .{S} Ови други нису толико добивали.{S} А има ли чарапа, пешкира? настави она, завирујући у кож |
| е онима, који су Богу веома омиљели.{S} А ово је ’нако, нека казна«...</p> <pb n="131" /> <p>Је |
| огу још наћи реч, с којом би почели.{S} А онај варошанин гледа зачуђено, питајући погледом окол |
| све странце, макар били и калуђери.{S} А ја кажем да тебе неће.{S} Паметнији је море... и Васи |
| чизме, стаде их превртати и пипати.{S} А у том овај — Веља — донесе сир и метну на астал.{S} П |
| бомиру: ја видим да ти волиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све написано много боље, него што ј |
| /> су грешни, па и ти мораш грешити.{S} А ја те, каже, не осуђујем за то; него иди кући, па гле |
| посао спао на њу, треба јој помоћи.{S} А богме... требаће и њему њена заштита...</p> </div> <d |
| пробала... да видимо баш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да обали?</p> <p>— Уха!... треснем |
| n="233" /> сламе све више привлачи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га другови наслањају н |
| још се осећа дах земље која се суши.{S} А тамо, изван ограде, озеленели воћњаци, па весело одсј |
| авне прошлости! зачу се општи узвик.{S} А закон, хладан и нем као стена, хоће своје...</p> <p>П |
| на пример, ти!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог створио исто ’нако, као и мене... то ће |
| е црвеном, него само зеленом варбом.{S} А ти покупи ујам, па дотерај, обрте се најзад Велимиру. |
| /p> <p>Само поља остадоше по старом.{S} А и шта ћеш им?{S} Шта можеш унети новога, а стварнога |
| ти, и он ће бити као прави господин.{S} А за време може и код ње поседети и може му долазити св |
| ло, кад се јавила у њему прва мисао.{S} А у самој ствари то није почело једног дана, ни месеца, |
| ко по издаље напомињала калуђерство.{S} А он је скромно и паметно одговорио: »Да видим... још н |
| иту стазу, којом нико није пролазио.{S} А оно испало <pb n="263" /> све тако обично, тако прост |
| ти«, и ућута.{S} И није се преварио.{S} А Велимир сад слободан.{S} Може ићи <hi>тамо</hi> кад г |
| <p>— И ја се, вала, уплаших жестоко.{S} А било ме страх и од ове пустиње... све немо!...</p> <p |
| Што?... биће добар калуђер, зацело.{S} А нама неће сметати ни у чему.{S} Још нам може бити од |
| Ха-ха-ха... смеје се Велимир гласно.{S} А Максим... знаш за ону траву!</p> <p>— Тај је још гори |
| е! викну Васа, севајући очима бесно.{S} А ко попуши са мном оку дувана, што донех из Крагујевца |
| .</p> <p>— Знам, знам... лако је то.{S} А после?</p> <p>— Црква ти мора бити свакад чиста; што |
| редом! узвикује у себи архимандрит.{S} А ја потегох у залуд онолики зор!{S} Ха-ха-ха!...{S} Из |
| осне недеље Леонтије не оде у цркву.{S} А и што ће!...{S} Тамо служе парохиски свештеници, који |
| м гомилом, крсте се и улазе у цркву.{S} А за њима достојанствено ступа некакав дугачак брадат п |
| приступа нови јеромонах своме послу.{S} А кад узе голо, вруће, црвено, с раширеним ручицама, ме |
| да ноћивају, кад су у великом послу.{S} А Леонтију сад преноћиште у кућама, где има женских, из |
| свршено је: постиго је главну жељу.{S} А колико се муке видело, колико се незгода претрпело, д |
| вероваше своме некадањем благовању.{S} А све налете одједном, као вихор на врелој ведрини, и п |
| ко мучили!?...{S} Нису, зацело нису.{S} А ово са мном јуче, то је онако...{S} Само док ја нађем |
| близу срца, шта му је заузело душу.{S} А сад... сад је знао све, све...{S} Видео је јасно пут, |
| ромирњали, много мирнији од маторих.{S} А и матори се некако упитомили, па слатко трепћу, чим о |
| — Умро је.</p> <p>— А Милоје водник?{S} А Ненад Ђаков?...{S} И калуђер нестрпљиво изређа неколи |
| а окусили, па зар не може и он тако?{S} А после?...{S} Лако је за то...{S} Зар није Господ каза |
| му, који као да говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије...{S} И сам отац Сава искре |
| јер шта би радио човек у овој самоћи, — а у веселој глави млада намесника све живље се и узбуђе |
| пећи, док друге две беху около пећи. — А ми ћемо одмах наместити онде четврти.</p> <p>Лагано, |
| е другом руком, и де-де на више обема — а ја... не може!...{S} А оно га прљи и пече све јаче, с |
| ! узвикну гост.</p> <pb n="133" /> <p>— А-а-а развуче игуман, познавши свога школског друга про |
| је све друго...</p> <pb n="64" /> <p>— А кад дођох овамо и кад одоше сви наши на границу, поче |
| о !...{S} А?...</p> <pb n="136" /> <p>— А шта ми оно доноси... то жељено архимандритство?{S} Шт |
| авнију вероисповедну сврху... </p> <p>— А куд ћеш оволике калуђере?</p> <p>— Дао бих им све овч |
| вече извукох батине и за тебе!</p> <p>— А јарца... јакања!...{S} Их, болан... сећаш ли се како |
| си обоје... севају нам бутине!</p> <p>— А ви’ш... овај мој мали неће да се мрдне без обуће и је |
| Љубиле те свраке, како си леп!</p> <p>— А зар је ови Арсеније... хап!... лепши од мене?</p> <p> |
| увате веру... <hi>ви</hi>?!...</p> <p>— А ви се не стидите у овоме... како ’но рекосте, леглу.. |
| пио...{S} Немој, очију ти!...</p> <p>— А вина? гледа га Велимир оштро, готов да плане срџбом.< |
| мрзе, или говоре тек ’нако?...</p> <p>— А у тој гимназији... је ли тешко? пита Максим после кра |
| терају године, ка отац Сава...</p> <p>— А ти... зашто ти живиш? узвикну калуђер грозничаво и уп |
| н, да имаш пун казан дуката...</p> <p>— А ти не мислиш тако?!... погледа га Леонтије оштро и пр |
| ити, па се удаљити од света...</p> <p>— А живе ли тако ови твоји калуђери? прекиде га професор |
| ола по трњу и рањавила ноге...</p> <p>— А кад оно пођох у свет, онако преплашен и мали, знаш ка |
| це, такав сам и ја Антоније...</p> <p>— А у Русији су калуђери — прави свеци!</p> <p>— Такав им |
| о ништа...{S} Господин вели...</p> <p>— А-а... »Господин вели«, прекиде га Сава опоро и стаде; |
| S} Нисмо, знаш, још скућили...</p> <p>— А жао ти манастира, а?</p> <p>— Жао ми, што сам се нави |
| севају јој бутине ка оногај...</p> <p>— А како се то јакате? прекиде га Милка баш кад се он оду |
| у Србији, који би тако исто...</p> <p>— А шта ћете после, господине, са оволиким имањем, викну |
| а ће пре нестанути цео свет...</p> <p>— А све их у цркви једнако опомиње да мисле на смрт: и пе |
| к да се јави и она да је жива.</p> <p>— А ја кад почнем мислити ноћу, то траје до зоре, баш до |
| још цео смисао овога поступка.</p> <p>— А хлеба!...{S} Шта ћеш јести, болан! викну девојче за њ |
| ично прилази свима калуђерима.</p> <p>— А ти... шта то?</p> <p>— Бројим виле за сутра, за плашћ |
| изиђе из кујне и лупи вратима.</p> <p>— А-а... чује се онај громки звук из Максимова грла, а он |
| дајући влажним очима око себе.</p> <p>— А вера?!... проговори архимандрит изненадно, као после |
| па кажи Васи да га чекам овде.</p> <p>— А, ти си то! рече Љубомир ослобођен, сетивши се, из Ник |
| не можеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме изјури?...</p> <pb n="159" /> <p>— Баш си ти н |
| чича Максим?</p> <p>— Умро је.</p> <p>— А Милоје водник?{S} А Ненад Ђаков?...{S} И калуђер нест |
| ога живиш? зачуди се Леонтије.</p> <p>— А због чега ти живиш? насмеја му се друг.</p> <p>— Ја.. |
| а себе, пређе на друго питање.</p> <p>— А шта оно још представља св. престол?</p> <p>— Хм...{S} |
| ом насмеја.{S} Настаде ћутање.</p> <p>— А Јованка једнако распитује за тебе.{S} Није се још уда |
| им виле за сутра, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са че |
| ајући сад сваког госта у лице.</p> <p>— А, даклем тако сас трговачку чест!...{S} Тако ли !... в |
| не знам како ћу то.{S} Жао ми.</p> <p>— А где ти је жена?</p> <p>— И тамо и амо.,..{S} Час код |
| пши од мене?</p> <p>— Ко и ти.</p> <p>— А игуман? прошапта Максим опрезно, гледајући на затворе |
| га чека код куће кад се врати.</p> <p>— А нећеш много, бесна мрцино, зацело не!...{S} Еј да ли |
| не могаше још речи прозборити.</p> <p>— А квасију си, роде, заборавио купити, а?... пита га бри |
| м отворен, прост, весео момак.</p> <p>— А наше, наше... он удари гласом јаче и намигну оком, те |
| ше Марковића... оне под брдом.</p> <p>— А-а!...{S} Вељка Максимовог?{S} Је ли жив чича Максим?< |
| ему и притиште га целим телом.</p> <p>— А, кићане, шта ћеш сад!...</p> <p>— Пуштај, застења муш |
| у ђак одсечним увереним тоном.</p> <p>— А ко би се калуђерио?</p> <p>— Знаш, мислио сам — али н |
| озбори Љубомир искрено и живо.</p> <p>— А ви сте... ти си доста учио, поправи се Никола, гледај |
| као што је и другима говорио.</p> <p>— А ’нако... није те ови газда никако доводио у срез, код |
| , да нас заболи! рече Велимир.</p> <p>— А-а... досећа се Љубомир.{S} Ама зашто те оно ’нако... |
| а према њему необичну нежност.</p> <p>— А-а... гле, омаљавио!...{S} Добро, добро...{S} Хајде, п |
| ти метлу, па сам почисти собу.</p> <p>— А каки су ви калуђери? запита Љубомир.</p> <p>— Видео с |
| р.{S} Знаш какав је у друштву.</p> <p>— А јао!...{S} Никола погрчи леђа, као да се брани од неч |
| њом и осетљивим дрхтањем руку.</p> <p>— А, ваљано! додаје механџија више ради учтивости, али он |
| онако и кусај! одговарају му.</p> <p>— А-а-а отеже Максим тупо и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада |
| Велимир скочи и зађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже он радосним гласом, као да је нашао све ш |
| ри он прескачући једну врзину.</p> <p>— А код куће !... присети се Мира и викну :{S} Љубо, шта |
| понови он, савијајући цигару.</p> <p>— А-а... тако ли је! викну Васа, севајући очима бесно.{S} |
| Хоћеш ли воде?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— А можеш сести сам, да донесем ?</p> <p>— Могу...</p> <p |
| е око себе и као да се запита:</p> <p>— А шта ћу сад?...</p> <p>Ови незнатни послови у пећини, |
| а се тек после нечему присети:</p> <p>— А-а... тамо има хајдучице са жутим цветом!...{S} Како ј |
| уз реч, смешећи се напоменути:</p> <p>— А јест, сад је манастир В. без старешине...{S} Штета шт |
| ање, и онда замумла неко тамо:</p> <p>— А-а...{S} Ала ли сам загорео!...</p> <p>У Велимировој р |
| осле овог узвика, одједном засија очима а по лицу му се разли неизмерно блажено задовољство.{S} |
| з грла дубок отегнут глас, који личи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто |
| и црвен.{S} Мало се уплашио од Велимира а мало га збунило сећање на, ђаволасту суседину слушкињ |
| ејану детелином, па подизати неке многе а веома потребне привремене оградице од трња или облица |
| ешавао, те манастир једне године добије а друге изгуби парницу, и у дневнику манастирског расхо |
| итеља, о којима је слушао нешто у школи а највише од покојне мајке.{S} Ту је свемогућа сила, ко |
| иронично, и цокуле стадоше брзо лупати а нос чешће фркати.</p> <p>Другови се послушно поклониш |
| ли се; ударила их по лицу ватра од пећи а још више од вина и ракије, па се расплинули, ужагрили |
| да залупа добош у негда величанственим а <pb n="249" /> сад убогим споменицима српских краљева |
| илијан, са готовом неприпаљеном цигаром а за њим Арсеније, са пет великих дуванских кеса литрењ |
| {S} После четврт часа, Леонтије на коњу а Велимир пешке, одоше на пут.</p> <p>Ништа више не осе |
| аде праскати и псовати некога по кујни (а била је сама).{S} Муж јој, неки прост и добар, блесас |
| уди се он у себи.{S} Некога питају... а-а!... мене питају!«... и он напреже ум, да се сети одго |
| на... па да суди мене!... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а вала <pb n="140" /> и мен |
| ="233" /> сламе све више привлачи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га другови наслањају на |
| узвикну гост.</p> <pb n="133" /> <p>— А-а-а развуче игуман, познавши свога школског друга проту |
| ништа...{S} Господин вели...</p> <p>— А-а... »Господин вели«, прекиде га Сава опоро и стаде; за |
| иђе из кујне и лупи вратима.</p> <p>— А-а... чује се онај громки звук из Максимова грла, а он с |
| виле за сутра, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесм |
| Марковића... оне под брдом.</p> <p>— А-а!...{S} Вељка Максимовог?{S} Је ли жив чича Максим?</p |
| да нас заболи! рече Велимир.</p> <p>— А-а... досећа се Љубомир.{S} Ама зашто те оно ’нако... зб |
| према њему необичну нежност.</p> <p>— А-а... гле, омаљавио!...{S} Добро, добро...{S} Хајде, поз |
| нако и кусај! одговарају му.</p> <p>— А-а-а отеже Максим тупо и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада ку |
| лимир скочи и зађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже он радосним гласом, као да је нашао све што |
| онови он, савијајући цигару.</p> <p>— А-а... тако ли је! викну Васа, севајући очима бесно.{S} А |
| се тек после нечему присети:</p> <p>— А-а... тамо има хајдучице са жутим цветом!...{S} Како је |
| е, и онда замумла неко тамо:</p> <p>— А-а...{S} Ала ли сам загорео!...</p> <p>У Велимировој руц |
| грла дубок отегнут глас, који личи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто м |
| ... па да суди мене!... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а вала <pb n="140" /> и мене |
| викну гост.</p> <pb n="133" /> <p>— А-а-а развуче игуман, познавши свога школског друга проту, |
| иле за сутра, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесме, |
| ко и кусај! одговарају му.</p> <p>— А-а-а отеже Максим тупо и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада кува |
| дају некако весело-свечано...</p> <p>»А-а!... шта ово би ?!«... буди се одједном из заноса срећ |
| , који се спушта одозго.{S} Е-е... чека-а-ај... хап!</p> <p>Кад Василијан даде стакло друговима |
| смело, да се калуђер прену.</p> <p>— Па-а... отеже и он, али меко, попустљиво, збуњено и побеже |
| о га је Бог!</p> <pb n="212" /> <p>— Та-а... отеже Арсеније, севајући очима задовољно; прихвати |
| ере ни разлога...</p> <pb n="156" /> <p>А Љубомира, пре два дана, нестало из манастира.{S} Раза |
| и лијеп, слава те не убила!... '</p> <p>А Леонтије затвара очи, шапуће молитву и бега, остављај |
| ар то она стара »наша кућа«?!...</p> <p>А родбина весела... све поискакало, истрчало чак у воћњ |
| p> <p>— Хи-хи-хи... богослов!...</p> <p>А Леонтије, поштујући црквено правило: »веја по чину да |
| ца, па помисли: да му је сад!...</p> <p>А он је мислио да је за храну најлакше: о томе се ни до |
| дањи цензор велике гимназије!...</p> <p>А како је он лепо маштао!...{S} Да учи школе, све... св |
| мило, топло, ведро и весело!...</p> <p>А усамљени игуман, суморнији од влажне јесени, туробниј |
| чно...{S} Али где су старији?...</p> <p>А шта је оно... чије су оно куће?...{S} И она нова, вис |
| е већ прометнуо у какво чудо?...</p> <p>А Љубомир, не гледећи на њу, са зажареним очима, са раш |
| о све по пустињи и пећинама!«...</p> <p>А тетка Мара, која је све знала и разумевала без нарочи |
| .. неки паксијанлук урадило?«...</p> <p>А мали бегунац све бира заклонитија места, прескаче бур |
| господарити тако, као ви сад«...</p> <p>А Маљен одозго величанствено и моћно избија у светли не |
| реба знати цело, као »оченаш«...</p> <p>А Макаријево... чудо! чудо!...{S} У зрелим годинама род |
| екиваном појавом која наступа...</p> <p>А ником ни на ум не паде, тога часа, јадни отац Сава; Н |
| свим жаром младићског заноса...</p> <p>А у, замореној дугим читањем, глави само се ређају слик |
| путовању, о доласку у Београд...</p> <p>А кад има више посла у кући, онда Милку пошљу да чува г |
| у градини не види се од траве...</p> <p>А ћелије манастирске, са уласка, доста личе на нишан од |
| не изведено, загушљиво хркање...</p> <p>А у соби ђачкој свануло.{S} Љубомир устао и гледа како |
| о је све примамљивије и лепше...</p> <p>А у кући се живело старински.{S} Беше свега у изобиљу.. |
| е ширине, простора, светлости...</p> <p>А она паучинаста измаглица постаје све гушћа и влажнија |
| Одупири се њоме, па се не бој...</p> <p>А Љубомир се смеши, не прима мотку и осећа како нестаје |
| отме и разлегне зверски крик...</p> <p>А ноге носе, лете преко равна поља, скачу кроз густу шу |
| тера стоку са ужасном псовком...</p> <p>А сад?...</p> <p>Још јасније се прелива магловита даљин |
| нада, кад нико није ни мислио...</p> <p>А њих двоје и иначе нису ни о чем мислили.{S} Они се пр |
| од онога, што му је одређено...</p> <p>А дани пролазе један за другим, са једним истим наличје |
| одере нас механџије, али опет...</p> <p>А Љубомир се завуко у сено, ћути и премишља како је стр |
| ети праву истину, прави живот...</p> <p>А весело, сјајано плаветнило над њим чисто се смешка, п |
| ти крај, не мислећи ни о чему...</p> <p>А Леонтије?...{S} Он се и без овога намислио доста, па |
| сва мека срца, склона маштању...</p> <p>А овде је пропаст, зло... страшно зло...{S} Шта га само |
| истром практичном увиђавношћу...</p> <p>А имало се о чему смишљати.{S} Манастир се, услед новог |
| и ништа...</p> <p>Игуман почива.</p> <p>А Љубомир, кад се разбегоше сви ђаци и момци, нађе се у |
| еобично дугих и оштрих папоњака.</p> <p>А дечко слуша речи и зна шта му другарица довикује, али |
| таје сталан, као и праведни Јов.</p> <p>А оне поуке у житију Антонијеву...{S} Читав, огроман, н |
| из очију сваки покрет игуманов.</p> <p>А игуман сваки час погледа на мање вратнице манастирске |
| очеву неко тужио, сетно осећање.</p> <p>А у дворишту и по стајама пустош, занемареност и нема с |
| амим крајевима очију, насмешише.</p> <p>А говорник, не гледајући ни у кога, стаде причати о пос |
| нађу му шта може и тако радити.</p> <p>А како беше на Маљену!{S} Слободан је ко птица у гори, |
| које сотона има у својој власти.</p> <p>А тетка већ јасно види, да је Љубомир отворено избегава |
| узвикује трећи старији чиновник.</p> <p>А по ходнику и дворишту све већа ларма, узвици и чак не |
| тављајући често недовршен посао.</p> <p>А код Радојевића се надали, па дочекаше госте домаћинск |
| се иронично и савијајући писмо.</p> <p>А у себи архимандрит помисли: »Е, мој владико...{S} Мис |
| } Све је то смишљено и утврђено.</p> <p>А дан за даном пролази брзо, неосетно.{S} Није још добр |
| ни што с намером у своју корист.</p> <p>А после и иначе у животу, у разним забавним и младићски |
| два је одвукоше на њену постељу.</p> <p>А Леонтију све игра пред очима весело, сјајно, са неком |
| <p>— Јеси луд!...{S} Шта ти је?</p> <p>А Љубомир, после овог узвика, одједном засија очима а п |
| i>цензор</hi> велике гимназије!«</p> <p>А цензорско питање у другом одељењу задавало је велике |
| кењачу, па си готов за час !...«</p> <p>А Љубомир, наслушавши се довољно господске шале и смеха |
| оглед сабрата му, који као да говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије...{S} И сам о |
| у пролетеше кроз главу пређашње мисли: »А, то је <hi>оно</hi>!... али нека, после!« и већ мераш |
| ситнице и калуђери се стадоше питати: »А шта ћемо сад?«...{S} До сад је ове куће издржавао нар |
| поглед беше управљен на њега...</p> <p>»А завет!?«... севну му у глави страшна слика свога грех |
| дговор Савин на све калуђере...</p> <p>»А како се веселе! пређе он одједном са мислима.{S} Загл |
| ледају некако весело-свечано...</p> <p>»А-а!... шта ово би ?!«... буди се одједном из заноса ср |
| , дизаше висока сјајна звонара.</p> <p>»А како ли је тамо, у Београду ?!...{S} Па још кад се об |
| ором и погледом што га то пита.</p> <p>»А, није га уписао! помисли пандур весео.{S} Ту ћемо мец |
| хиљада ока кукуруза јесенашњег?</p> <p>„А, то ли је!« помисли игуман, и одједном му спаде све н |
| има по бутинама.{S} Певница је последњи авансман ђачки...</p> <p>— Идите! махну игуман очима и |
| о се тако леп дан, какав се виђа само у августу.{S} Архимандрит зором отпутова у град, што је з |
| > <p>»Аха, знам...{S} То је оно, кад је Аврам хтео заклати Исака...{S} Од куд то овде?«</p> <p> |
| ј глави настаде хаос: помешаше се слике Аврама, Лота и његових племенољубивих кћери, Навина, Јо |
| ђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Авраме!«...</p> <p>»Аха, знам...{S} То је оно, кад је А |
| ику манастирског расхода цифра судских, адвокатских и других трошкова за овај спор била је огро |
| о је како се изговарају немачка писмена ај, уи и тако даље и пљуцкао од муке са својим професор |
| који се спушта одозго.{S} Е-е... чека-а-ај... хап!</p> <p>Кад Василијан даде стакло друговима, |
| остане код механџије за одређен месечни ајлук.{S} После свршене погодбе одведе га нови му газда |
| Е, мој бато, поздравиће те игуман Сава, ако му тако станеш устајати.</p> <p>— Их, кукавцу!... у |
| е тако боји капетана.{S} Чудна ми чуда, ако је и капетан! виче сама са собом, осврћући се збуње |
| киваше кајмаклију, не марећи сад ништа, ако би се наљутио на њега баш и цео свет.</p> <pb n="72 |
| на мисао, па се боји да не поквари све, ако се мрдне.</p> <p>— Папоња једнако вуче козе у Јелен |
| болести, он је одмах нађе, кува и пије, ако нема ту болест.{S} Боље је, вели, пити за раније <p |
| е молитве, не питајући никога за грехе, ако се ко сам не јави.{S} Нићифор се, по неки пут, при |
| брзо и вешто, са оним великоварошким и, ако хоћете, придворним тактом умири завађену братију, п |
| педесете, умре жена, нек’ се калуђери, ако хоће...{S} Ко се, вала, онда закалуђери, биће зацел |
| ти ове ствари...{S} А ја ћу ти донети, ако хоћеш да читаш, што лепо.</p> <p>Љубомир се обрадов |
| <pb n="157" /> <p>— Молио бих понизно, ако може, да се размислим до мрака... слабим, уплашеним |
| ће га на пролеће, кад дође у манастир, ако затече оваке незналице, с места изјурити...{S} Зато |
| отишо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако га видиш, нека се труди на сваком послу.{S} Није он |
| м мишљу.</p> <p>— Дај ми је да читам... ако ти не треба, прозбори дечко бојажљиво.</p> <p>Свето |
| ино благо, не би их зајазио.{S} Него... ако велиш, ја ћу им рећи... да се не мразиш?...{S} Знаш |
| кај.... кроз неколико месеци видећеш... ако Бог да.</p> <p>— Како... зар због тога живиш? зачуд |
| ине за њим, понавља му се ранија молба: ако може, нек’ се не калуђери...{S} И, напослетку, отац |
| и са њима добра и због својих интереса: ако гракну на њу сви калуђери, нема јој опстанка у мана |
| је поче живље мислити...{S} Досетио се: ако стане обилазити људе, умреће од глади.{S} Него, нај |
| ељачкој души скривено по мало подлости: ако у чему зависи од тебе, он ће се сам унизити пред то |
| се тетка одједном, и настави јецајући: ако је то Богу много криво, реци ми, па да идем деци... |
| себе незадовољно.{S} Дође му на памет: ако владика запита што, на пример из литургике...{S} А |
| то редован обичај — нећемо кварити ред; ако ли је ради нас — батали!...</p> <p>Архимандрит мрдн |
| о.</p> <p>— Добро, роде, кад знам...{S} Ако умрем, написаћу од чега је, па ће то наћи власт пос |
| ољно; прихватисмо се малко јутрос...{S} Ако се што нашло... можемо!</p> <p>Леонтије се смешка, |
| /p> <p>»Сад се јадна Мира мучи сама.{S} Ако пође за козама, одоше краве у штету...{S} Ваљад јој |
| елу пође попа, а у друга пошље ђаке.{S} Ако има синчића, онда шиље њега, јер не мора давати »пр |
| ваше од јутрос воље да се куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, да изигра са механџијом и којим |
| тарац кроз плач: сви сте ми једнаки.{S} Ако смо и сиротиња, можемо живети...</p> <p>Једва се ут |
| ако му то дође, нити жали за школом.{S} Ако хоће, може сутра ићи у Београд, али он неће и зна з |
| ћским стварима, Сава је био опрезан.{S} Ако му се укаже прилика, те заметне шалу с којом удовиц |
| ба живети — како сам се Богу заклео.{S} Ако не могу бити Антоније, могу остати поштен и побожан |
| ећемо наморавати, проговори Велимир.{S} Ако хоће с нама, добро...{S} А на послетку, сваки има с |
| о је и шумара; ено га доле у потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је да те <pb n="206" /> донес |
| за после...{S} Шта ћемо и куда ћемо?{S} Ако се саставимо, ти не можеш остати у манастиру.{S} Оп |
| смешећи се, напомену оцу Сави:</p> <p>— Ако вам је то редован обичај — нећемо кварити ред; ако |
| е можеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме изјури?...</p> <pb n="159" /> <p>— Баш си ти нек |
| пре ће потражити чобане по ливадама, да ако се нађе што за јело...</p> <p>Опет се крећу кратке, |
| разговоре.{S} Хоћу, брате, да знам, па ако не ваља...</p> <p>Леонтије до сад мишљаше да је пит |
| {S} Нека вам обећају владичанство... па ако издржите и три дана као он, нека ме баце у... игума |
| ед капију, да мало поразговарамо.{S} Па ако се бојиш твоје госпође, ја имам моју собу, где смем |
| ема, би му незгодно од овога доласка, и ако он није ништа имао са среском влашћу. »Ко зна зашто |
| и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно живи правим испосничким животом, Љубомир |
| гасио.{S} Љубомир дометну суха грања, и ако је ватру наложио једино с разлога: да има на чему о |
| {S} Љубомир се наслонио на доксат па, и ако је већ неколико пута гледао ове исте призоре, сад м |
| Сестра се смеши, одговара да се сећа, и ако јој се из очију види немарно расположење према тим |
| дстављају читаво племе.{S} А њему се, и ако и сам управља кућом, чини то необично, па чак и — н |
| протине шале, само се увија и мршти, и ако га сад баш ништа не боли.</p> <p>Прота ће, опазивши |
| сто и бело какво он није никад видео, и ако су у селу му и поп и учитељ имали кћери, кад виде о |
| ко вешта куварском послу.{S} Љубомир, и ако још чист и наиван, досети се да ће ова крупна разви |
| им гласом — да ли има места и за нас, и ако смо пандурска сорта...</p> <p>»Куку, јадо!...{S} И |
| о необично опружио свој гломазни нос, и ако не може никако да удеси, да личи на свеца, тек и он |
| ако је сваког часа очекивао ову вест, и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно жи |
| учинише као да врло пажљиво слушају, и ако су се многи љутили на говорника, јер се пред њима п |
| орили су му и калуђери о томе житију, и ако га ниједан није читао, него се знало онако, по пред |
| злога: да има на чему окадити пећину, и ако је, међу осталим његовим заветима, кад се одлучивао |
| подићи воденицу на своме воденичишту, и ако је остало земљиште било туђе.{S} Отац Сава потражио |
| је Василијан опет човек и... друг... и ако је ’наки.</p> <p>— Само гледај, прекиде га Никола, |
| давно издубеним јазићима, баш све... и ако сам <hi>ја</hi> ту!«...{S} Из његових потуљених, по |
| азда пазило да он не буде залудан.{S} И ако седи, нађу му шта може и тако радити.</p> <p>А како |
| илијан ширетски баци око на доксат, — и ако је ован!</p> <pb n="225" /> <p>Леонтију сад, после |
| као молитва за новога брата...</p> <p>И ако беше у светлом и блаженом расположењу, младић осети |
| ом, — да се вечерас калуђериш.</p> <p>И ако је сваког часа очекивао ову вест, и ако му је то да |
| {S} Сам никада не почиње разговор, осим ако има што запитати.{S} Одговара на питања кратко, и у |
| — Па ко ти брани ?{S} Сутра можеш, само ако хоћеш.</p> <p>— Хе мој Леко, не бих ја дао моју Вид |
| лици: побећи ће и он лако, али шта ћемо ако игуман одједном баш њега потражи?{S} Сети се свога |
| осличе чак до јесени.{S} Тек понеки пут ако их узнемири по нека бабињара, којој је крив октобар |
| волика брука!{S} Оде човек пешке... још ако не нађе коња нигде!... говори она једначито, онако |
| е обрте Љубомиру:</p> <pb n="104" /> <p>Ако ти што заповеди, кажи нама да те научимо, да не пог |
| идно шушти, клокоће и жубори...</p> <p>»Ако је оно тако далеко, мисли дечко, гледајући у плаво |
| м, с каквим страхом од важности светога акта приступа нови јеромонах своме послу.{S} А кад узе |
| што су!...{S} Хе-хе... ти си још млад, ал’ не мари... све ће браћа теби показ’ти, па ћеш и ти |
| живац, у сваки атом што осећа...{S} Ах, ала је све пред њим црно, пусто, страховито!...</p> <p> |
| обни Макарије!{S} А после... хо, мај... ала ће да се живи!...{S} Велимира ћу узети да ми успрем |
| и!...{S} Како рече, вјере ти?... мир... ала, да могу утувити!</p> <p>Љубомир понови отегнуто, н |
| да окитим рогове овом обешењаку!...{S} Ала, што се не сетих да ти поручим!...</p> <p>— Одиста! |
| а замумла неко тамо:</p> <p>— А-а...{S} Ала ли сам загорео!...</p> <p>У Велимировој руци опет с |
| p> <p>— Отперја до врх Штурца!</p> <p>— Ала везе, сињу ли му!... ка ово моје коло! завршује вод |
| имир могао бити прави калуђер.</p> <p>— Ала бих ти ја био испосник, мој бане, кад само о њој ми |
| l:id="SRP19000_C3"> <head>III</head> <p>Ала је тешко у туђој кући па још кад си слуга, кад си в |
| Мира обаљује, онда сигурно може и она. »Ала би <pb n="24" /> то било!...{S} Али да је негде у з |
| о и он, па се још више насмеја.</p> <p>»Ала сам луд!... шта се бојим«, мисли у себи дечко и бад |
| е осмехе, и приђе архимандриту.</p> <p>»Ала је оседео !... гле, од куд ово!...{S} И какав је ов |
| вије читати <title>Свето Писмо</title>, али није заборављао ни школу.{S} Већ је знао доста лекц |
| дина и тако... рачуња се као куварица«, али признаје да није баш тако вешта куварском послу.{S} |
| убомир се пренерази, видећи га онакова, али погледавши калуђере, опази да су се и они уозбиљили |
| цну једаред и девојче већ наже на њега, али он се реши да се не да још.{S} Истина, чим је пошао |
| </p> <p>Тако Љубомир доби млађег друга, али се не хтеде, као Нићифор, користити правом старешин |
| hi>томе</hi> некако почињу од Београда, али он ипак не може да се сети кад <pb n="58" /> је то |
| >Љубомир би пошао к њима да се оправда, али треба прећи један бедем градски, под којим је он уч |
| омир хтеде сакрити очи од тога погледа, али беше тако окренут, да није могао у страну погледати |
| ш шта ће затећи после данашњег окршаја, али се запрепасти, кад угледа како Василијан весело при |
| штету...{S} Ваљад јој помаже мој Свеја, али је много мали«... мисли малишан и осећа како га под |
| егове куће.{S} Она га је чешће зивкала, али му је газдарица рекла да се не одзива тој жени, кој |
| кина слика у тим ноћима много занимала, али се уздржа. — После сам о школи, о цркви и митрополи |
| {S} Уздисао је под теретом тешка посла, али се никад није пожалио, никад му рад није био против |
| имир.{S} Хтео би да се извуче од посла, али му та пушка не пали код игумана.</p> <p>— Е, немој |
| етка.{S} Дао нам је Бог деце и здравља, али ето, немам са чим да их мрсим...{S} А продаје се до |
| ћ замишљао себе у тим сјајним одеждама, али тако да то није он, него опет онај старац, јер како |
| ме, и женидбом и још многим саблазнима, али дете остаје стално »трудами и воздержанијем умершчв |
| другова, гледа широко раширеним очима, али не види ништа...{S} Понавља у памети догађаје и опи |
| Чиста је и мирна плава небесна дубина, али тај сјајни лазур све јаче привлачи меку душу, која |
| се у њему јавља нека нова, још нејасна, али већ обележена тежња, која га гони да чешће извирује |
| стирски.{S} Истина, он има свога имања, али то још није одељено од стричева.</p> <p>Све то, што |
| дскочи у страну од страха и изненађења, али угледа да је и онај непознати намерник, још пре њег |
| ради некаквог јесењег лековитог корења, али још од капије обрте на другу страну.{S} Василијана |
| ве стране: хтео је и он мало до потеса, али га вуче у собу „нова симпатија«, у облику једног гр |
| њу, или у опште удаљено место од света, али се некако сам, на основу стеченог знања у школи дос |
| у чему се састоји права наслада живота, али је чистоту њихове одлуке веома уважавао.</p> <p>»И |
| комада угојених свиња... настави прота, али га игуман прекиде:</p> <p>— Знам...{S} И оно мало г |
| .{S} Да звониш!{S} Дању већ није ништа, али јутром мораш устати пре свију, пре самих момака, па |
| {S} Он не зна да ли што чује или осећа, али му се чини да спава и у сну осећа леп мирис сламе и |
| дизати друга... не треба много новаца, али нема где да се узме...{S} Она заврши говор тако сла |
| ених очију, севнула би радосна варница, али се он старао да сакрије своје осећање од свакога, п |
| стина, други калуђери то не раде никад, али се он давно одлучно, да ради онако како треба, а не |
| {S} Ако хоће, може сутра ићи у Београд, али он неће и зна зашто неће.{S} И сад, враћајући се од |
| у лицу: неко би помислио да га је стид, али није; њему је само малко необично због ових Васиних |
| архимандритов поглед управљен на себе, али још не разуме смисао свега. »Шта то они хоће?... чу |
| p>— Добро.{S} Ја ћу се заузети за тебе, али да будеш ваљан, рече му кратко.</p> <p>Истог дана Љ |
| и погледа у њега, раширише се ноздрве, али тај опаки знак Никола не опази.</p> <p>— Са чесме? |
| .</p> <p>— Тхе... знам оне школске све, али нас двоје сами то не можемо.{S} Него ’нако... јарца |
| е, у којима људи забораве и Бога и све, али смерни инок остаје сталан, као и праведни Јов.</p> |
| ао, како то калуђери брзо и вешто раде, али је први пут осетио слабачко и пиктијасто телце у св |
| разјапило чељусти, па иде на тебе, иде, али увиђаш да се растојање између тебе и чудовишта не м |
| кне руком да одгурне од себе то гвожђе, али, за чудо, рука не може да мрдне.{S} Покрене је друг |
| е, ти, Еро!...{S} Онај други мање лаже, али је велики циција, скоро као и Максим...</p> <p>— Е, |
| .{S} Стоји тако, и зна где је и шта је, али га више занима клисарски посао...</p> <p>И беше му |
| ије... хтеде се даље правдати Арсеније, али га прекиде игуман:</p> <p>— На јелу је, до душе, пр |
| е: капетан може да одере нас механџије, али опет...</p> <p>А Љубомир се завуко у сено, ћути и п |
| а речи и зна шта му другарица довикује, али он не прекида своја размишљања, само му се нервозно |
| се, довијао се и обртао од сваке руке, али стање све очајније...{S} Шта је то?</p> <p>Смањили |
| итивати : ко је, одакле је и тако даље, али све површно : видело се да му је све то већ познато |
| е кроз сузе.{S} Огрешићу се о родитеље, али морам, да не бих тебе изгубила...</p> <p>Велимир јо |
| едном слабом старицом изврши мало боље, али се и ту заплетао и брзао при читању познатих му мол |
| он не рече која, не помену ничије име, али се знало о коме говори: јест, нешто се и она оболес |
| Разаслао је да га траже на све стране, али од њега још никаква гласа.{S} Ко сме сад изићи влад |
| нџија бледећи, спремајући се да устане, али као још очекује неће ли се игуман извинити или бар |
| ост«!{S} Ја јесам продао прошле године, али ми је термин за наплату, рецимо, ове године.</p> <p |
| унутра.{S} Не видите никакве богаштине, али је ипак све унутра тако солидно, чисто, уредно... н |
| а, гледајући тупо свакога ко је сретне, али је у потоку, испод штале, једнако сачекују деца и м |
| остаје основно и гимназиско образовање, али то не мари...{S} Главно је, да је он »свршени богос |
| лужи гостима за предмет нарочите пажње, али се он не осврће на то.{S} Са оним истим забринуто п |
| по савету владичину, од поноћи до зоре, али га је по неки пут и сунце варало.{S} Јео је два пут |
| Леонтије добро познаје свако ово лице, али му се сад цела група учини тако непозната, тамна... |
| е.{S} Ово је онако, као да греје сунце, али сунца нема нигде, само се блиста цела околина...{S} |
| тамну фигуру, која му се приближаваше, али не мрдну ничим другим и не покрете се.</p> <p>— Шта |
| ну.{S} Он би се вратио одмах, бегао би, али на доксату механском стоји једна девојчица његових |
| оме.</p> <p>Мира постепено дође к себи, али јој Љубомир од овог часа постаде као нешто друго, ш |
| осети очигледну, јасну промену у себи, али увиде одмах да, осим новог калуђерског одела, не бе |
| омашта...{S} Он зна да је то нечастиви, али се обично брзо занесе, заборави све »бјесе« и преда |
| и они обични гости, названи лонцолизи, али без онога што је »његово царство« и што му је увређ |
| еђа.{S} Она опажа да је младић не мрзи, али је се боји, као нечега страшног и опаког, као да он |
| а.{S} Та и ми смо... онако манастирски, али то тек није, рецимо, што је гимназија.{S} Хо, мај.. |
| а му је све овде, у овој кући, по вољи, али из дубине душе говораше му други глас, да он није н |
| што рећи, као да му нешто није по вољи, али Николина глава тако ситно трепери, а његов језик од |
| бро.</p> <p>Момак се најпре промешкољи, али кад дође тешко дисање, напреже сву снагу, забатрга |
| а сином.{S} Баба је рођена у Војводини, али је све до сад сачувала оне лепе особине кућевног ре |
| оји вели : »Ја ви не разумем те ствари, али знам да је то нешто онако... шарено«...</p> <p>— Те |
| еда, гласио је: »Тс... није баш ствари, али тек ко зна!«...</p> <p>— Ја, одговори Љубомир, криј |
| обро сећа што је гледао у Фрушкој гори, али је тамо друга земља и, што је главно, друга количин |
| а.{S} Он се хтеде уздржати и прећутати, али не беше <pb n="185" /> још дорастао великим стрпљив |
| мир подиже очи и хтеде нешто промуцати, али га претече смешљива девојчица.{S} Она каза оцу ко ј |
| ично.{S} Глад је већ иначе знао трпети, али овакву глад, која иде упоредо са умором, није никад |
| оса и хтеде још што тако ситно учинити, али не знаде шта би и немаде кад, јер игуман стоји пред |
| азије, и још тамо нешто стаде говорити, али он од узбуђења не саслуша ништа више, после свог им |
| болан брајко!... поче га прота корити, али он отеже промуклим крупним гласом, за који се обичн |
| {S} Он је још није умео јасно схватити, али се она тицала овога сјаја...</p> <p>Дечко је већ за |
| , не!... ускипе Максим и хтеде скочити, али нађе да му је лакше само махнути руком, као да бран |
| ство...{S} Хтео би још много што учити, али свему томе стоји на путу газдина воља.</p> <p>Кад п |
| ! додаје механџија више ради учтивости, али он осећа исто оно што и побратим, само се уздржава |
| b n="215" /> <p>Леонтије хтеде планути, али се Велимир брзо уплете у разговор, погледајући Васи |
| бојажљиво оца Саву и хтеде нешто рећи, али му застаде реч у грлу... „Дошло!... <pb n="194" /> |
| и хтеде нешто непријатно Велимиру рећи, али је он брзо утиша и рукама и речима:</p> <p>— Добро, |
| S} Замисли се, хтео би да мисли о кући, али му те мисли некако брзо ишчезавају из памети, а на |
| коше два његова суседа, он је чуо речи, али му оне не осташе у памети.</p> <p>«Дознали!...{S} Д |
| живо, и хтеде га погледати право у очи, али он опет обори главу.</p> <p>— Нећу! одговори он одл |
| е дрекнух...</p> <p>Љубомир се насмеши, али му одмах, веома пријатељским гласом, одговори :</p> |
| о...{S} И туга му се још свија на души, али гле: ово је сад некаква друкчија, топлија, светлија |
| целац.</p> <p>— Ко си? викну опет онај, али много мекше и присебније, јер се досети да су се об |
| и са некаквим непријатним предуверењем, али се, после дваестину реда, сав задубе у читање...{S} |
| ного волим да идем тамо и да све видим, али ме страх.{S} Нисам се <pb n="62" /> бојао онда, кад |
| јући да не трчи какав гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, обрастао трњаком, ослободи се.</p> |
| зато бегам...{S} Док је зима, не марим, али кад озелени гора, кад запевају славуји, кад све жив |
| , отац Максим, пожури се са литургијом, али народ навали на причешће у тако великом броју, да с |
| колико пута врата, неко прође ходником, али он беше заузет дубоком и новом за себе мишљу, коју |
| некакву гимнастичку вештину са Николом, али га овај уздржа:</p> <p>— Чујеш ли... кашље!</p> <p> |
| је погрешио што је увео госта у подрум, али га она обична људска радозналост задржава да остане |
| њима створио себи, не још сасвим јасан, али ипак одређен правац живота.{S} Рад и велики умор не |
| ђер прену.</p> <p>— Па-а... отеже и он, али меко, попустљиво, збуњено и побеже у собу.</p> <p>Т |
| види лако, а њему је баш нешто требао, али шта оно беше?</p> <p>Љубомир се досети јаду, па реч |
| љута игумана, и он би се одмах прибрао, али је сад, после неиспаване ноћи, био сувише нервозан, |
| } То му је био скоро свакодневни посао, али му је у послу вазда помагала Милка.{S} А он је тако |
| {S} Игуман ти је одредио редован посао, али поред тога мораш цео дан трчати и радити што ти зап |
| необично лице, о коме је много слушао, али га до сад није видео.{S} Зато му он још данас изгле |
| ко гледаше око себе скромно, бојажљиво, али у себи радосно понављаше: »Љубомир Васић, <hi>цензо |
| тив црквених правила!{S} Беше му криво, али се тешио што је то <hi>почетак</hi>, који никоме ни |
| пао у некакву незгоду, па викну благо, али доста озбиљно:</p> <p>— Јоковићу, остави то дете.{S |
| незда.{S} Он је није у почетку разумео, али што се више привикавао манастирском животу, осећао |
| очима: »Ја бих се са свима сад ижљубио, али видите!«... и он журно, весело и скромно пројури по |
| ђе се у неприлици: побећи ће и он лако, али шта ћемо ако игуман одједном баш њега потражи?{S} С |
| смеја се Велимир.{S} Ја бих могао тако, али прво да ме добро увежу конопцима... а, богме, и њу! |
| го за своју кућу и то му не беше тешко, али је још више радио под кулук, за туђе куће, где су о |
| е, магловите, не разуме их баш ни мало, али осећа некакву топлину, некакво задовољство од њихов |
| аћински.{S} Вечера прође лепо и весело, али после настаде оно, чега се Леонтије највише плашио. |
| од жита« да наставе пити досадање вино, али их присилише на поштовање већине и њених одлука.</p |
| војега«...</p> <p>Нешто нејасно, тамно, али познато му, провеја пред очима му при читању ових р |
| {S} И пре им његово лице беше необично, али сад... сад је много необично.{S} Она пређашња скром |
| ло сунце, које је грејало кад је заспо, али по том, кад боље око себе разгледа, познаде да је п |
| > <p>Дан празнични.{S} Сунце бије косо, али не допире у ходник, где се угибају широки столови, |
| ња свиња.{S} Истина, још је рано за то, али ће се ипак имати ма чим одбранити.{S} Оде у амбар, |
| веном певању.{S} То је био редован час, али је игуман, кад се присети, почешће наређивао да се |
| пред попом, научена из књиге на памет, али је он све то знао далеко лепше и живље испричати... |
| т.{S} Он не зна баш какав је тај живот, али зна само да је <hi>друкчији</hi> од овога, да људи |
| као свила вунена влакна; сагнуо главу, али му испод обрва сјакте зеленкасте очи, а усне се раз |
| ни познат попа, виђао га је у Београду, али не зна шта беше тада.{S} Биће од оних из конзистори |
| едном, и спремаху се сви да нешто кажу, али су толико изненађени, да не могу још наћи реч, с ко |
| доста добро протумачити целу литургију, али га је мрзило да улази у то.{S} Њему је импоновало с |
| осећати неку незгоду у глави и стомаку, али још су му ведре мисли.{S} Он слуша причање Николино |
| душом, која је битна, суштина у човеку, али му људи не дадоше.{S} Угасише му, порушише и тај ид |
| страхом, Љубомир приђе к самом уласку, али се опет обрте шуми и загледа се некуд...</p> <p>Учи |
| хтеде устати да саслуша озбиљну тетку, али се над њим разли мек, нежан, милостив, никад до сад |
| Видиш... ја ти не знам ту дубоку науку, али <hi>мислим</hi> много о свачему...{S} Како му је то |
| ика.{S} Ручак је справљен на брзу руку, али домаћински: поклао се читав чопор младине.</p> <p>У |
| с? ко је то?...{S} Викали су на Николу, али ово није његов глас...{S} То неког даве... видиш ка |
| Саву, да гледа лађу и »швапску« земљу, али то не може учинити онда, кад би он сам зажелео.</p> |
| тетке, она подиже руку према глави му, али он промаче брзо, а она му добаци:</p> <p>— Лоло!... |
| асто поцрнело камење, узидано у бедему, али осећа да пада у бездан и није га ни мало страх, јер |
| о ни па крај памети да гледа на опрему, али се изненади кад је угледа оваку.{S} Дошла му некако |
| е.{S} Истина, сад га не прљи као у сну, али он скочи.{S} Најпре помисли да још није зашло сунце |
| видите!...{S} И све ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску школу.</p> <pb n="80" / |
| професор рачуна, кога познаде по гласу, али га још не угледа: иди у друго одељење, па ме чекај, |
| едне у кола, која га чекају у дворишту, али се њему не седа.{S} Он псује, трешти, проклиње час |
| стара и да објасни дечку његову задаћу, али Љубомир на половини разговора плашљиво замаха рукам |
| .{S} Плашљива зебња наилази му на душу, али је он одмах одгони својом чаробном реченицом: »Љубо |
| атија беше вољна »дахнути душом« одмах, али је било много пречих послова.{S} Чредни, отац Макси |
| .{S} Знао је да се треба вратити одмах, али је хтео видети: да ли је погрешио што је увео госта |
| ...{S} Хтео би се кренути на пут одмах, али га задржава овака ноћ...{S} Преко неба прелети једн |
| шљаком, као да је овај какав јеромонах, али видите сами...</p> <pb n="79" /> <p>— Е што су ти о |
| ћи.{S} Младић хтеде одбити овај раскош, али се сети владичина савета: да не претерује сувише у |
| ђашње мисли: »А, то је <hi>оно</hi>!... али нека, после!« и већ мераше оком, колико му корака о |
| исли у себи: то је живот, мој брате!... али се брзо трже, сетивши се да је то кушање«.</p> </di |
| о чине Велимир и Никола?{S} Све, све... али би му баш тешко било издржати ту чреду, онако ни за |
| е човек... мисли Љубомир; — све, све... али му је жена свуд пред очима!{S} Ето и ја: мало, мало |
| ан, учи штене чловити на задњим ногама; али пошто је необична псећа дебљина искључивала сваку п |
| гунца, који испаде пред њу као из топа; али видевши пренеражена дечка, поврати се и погледа га |
| ноги му прихватише шалу и насмејаше се; али их беше који гледаху зачуђено и озбиљно: да је то ч |
| н није оно исто, што су други калуђери; али се ипак подао општем животу и чинио све што чине и |
| онако исто, како је и до сад одговарао; али сад одједном избаци нешто ново.{S} До сад је он оте |
| ше, по Божјем закону, рекао би Љубомир; али тек... тек... није оно право«.</p> <p>Другови, у жи |
| ти о ономе што је видео, <pb n="242" /> али све добро разгледа, утуви и остаде пренеражен од чу |
| зма, материјалних рачуна, <pb n="85" /> али ко ће замерити томе, при онако озбиљном калуђерском |
| ивлачи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га другови наслањају на врљике разграђена котара, и |
| {S} О, како је лепо тако живети !...{S} Али <pb n="222" /> се он сећа вазда, да такав живот ниј |
| .{S} Само — овај поглед игуманов!...{S} Али ја не марим«... мисли Љубомир тешко уздишући.</p> < |
| пропало, све муке и наде узалуд!...{S} Али срећа, која му се једном насмејала, није га тако ла |
| о</hi> — цензор велике гимназије!...{S} Али сад, овако занесен, претрпан грубим и тешким сеоски |
| да човеку живети како би требало!...{S} Али како су толики испосници савладали, умртвили ово сл |
| а. »Ала би <pb n="24" /> то било!...{S} Али да је негде у заклону, да нас не виде из куће.«</p> |
| ко ли ће изгледати кад се смркне?...{S} Али он се не стара да представи себи како ће то изгледа |
| »Сеј мних оскверни дјевицу нашу!«...{S} Али Бог не допушта сотони да се смеје даље над праведни |
| S} И оно мало говеди, оваца, дрва...{S} Али ти то знаш.</p> <pb n="139" /> <p>— Хмм...{S} Чујеш |
| n="153" /> ватре ради свога тела...{S} Али на пољу је тако тамно и влажно, пећина је тако хлад |
| убомир, као у сну, види себе сама...{S} Али то су само слике, тек онако... а мисао о томе била |
| и испунила је најлепшим осећањима...{S} Али су и одласци до Светозара постепено чинили своје: и |
| ксим — као велике муке овог света...{S} Али сад, ево, хоће баш од истине...</p> <p>Међутим игум |
| на састанак...{S} Друга... трећа...{S} Али ту већ настају црне, страхотне слике, од којих мора |
| м, и после овога рађа се Макарије...{S} Али његова женидба, то је нешто!...{S} Камо данас таких |
| а потражи што узвишеније, светије...{S} Али, они су друго... сви ови младићи!{S} Јер гле, зар н |
| ње и прелазило се на друго питање...{S} Али сад Максим, не знајући ни сам зашто, повика: јеванђ |
| познате му новине, запрепастио се...{S} Али му, сасвим случајно, одједном дође у главу једна си |
| , а вала <pb n="140" /> и мене ће...{S} Али ми неће више сести за трпезу, не!</p> <p>— Откуд он |
| ј преподобни... како ’но се зваше...{S} Али није!{S} Кушање се даје онима, који су Богу веома о |
| ко грозничаво дрхтање целим телом...{S} Али он то не осећа, он се сав предао посматрању чудних |
| >— Та да!...{S} Друкчији, да како...{S} Али знаш... кад избацим из собе оволицно парченце — Ник |
| ?</p> <p>— Није... баш ми је мило...{S} Али ће ме бити страх, кад оставим наш потес.</p> <p>— К |
| а су млађи, то је у реду и обично...{S} Али где су старији?...</p> <p>А шта је оно... чије су о |
| метају мислити.</p> <p>— Е, добро...{S} Али у које време?</p> <p>— Хм .. помози ми казати... он |
| , глупо...{S} И све је ишло добро...{S} Али шта је ово сад?!...{S} За ово нема никакве друге на |
| о се бар њој чини) а сви се смеју...{S} Али кад архимандрит нареди да се мењају чаше и боце, он |
| а севнуше у оку <pb n="261" /> му...{S} Али се то око брзо овлажи, и из њега закапаше вреле суз |
| Тхе... нисам баш тако, како велиш...{S} Али што: ђак, јабогме!...{S} Мене је дика, а ти се потп |
| игуран, да се већ није бојао никога.{S} Али су потпуна слобода и самовлашће наступили тек онда, |
| х, изгледа страшније од многих мука.{S} Али мора се.{S} И он зна где ће га затећи ноћ: тамо око |
| се не сме нико удаљавати чак у села.{S} Али судбина посла изненада госте... и калуђери се чисто |
| у момка у помоћ до његова самостана.{S} Али, момци се беху сви разишли...</p> <p>Тако Љубомир д |
| ди помилуј, подај господи... то зна.{S} Али оне дуже...</p> <p>— Нека учи! нека учи! прекиде га |
| штенији од поступака свију калуђера.{S} Али Љубомир ипак осуђиваше тај поступак, тврдећи да би |
| е наставити срећни дани за Љубомира.{S} Али одједном дође <hi>оно</hi>.</p> <p>Никако не може д |
| кања док овај сврши читање предмета.{S} Али није погодио време, јер је богословац баш сад преду |
| књига, што их доби од архимандрита.{S} Али га Велимир, лепим речима, придоби за своју намеру: |
| ништа окусио, до воде и зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладни.{S} Сети се оне проје шт |
| Знам то.{S} И код нас мушкарци раде.{S} Али Мира?...</p> <p>— И она дере жестоко.</p> <p>— Како |
| му није ништа; то хоће, није вајде.{S} Али што се боји смрти, то нема!...</p> <p>— Каки!... иг |
| побратим... опију га па им све каже.{S} Али ћу и њега...</p> <p>Тако псујући и договарајући се, |
| мером, да покуша добити комад проје.{S} Али кад стаде и погледа оне плаве јасне очи, оно чисто, |
| p>Тетка грди, псује, нарочито момке.{S} Али момци знају да је тетка добра, да је та грдња тек с |
| х је био препун Београд у оно време.{S} Али чим отворите врата, одмах вас изненади све што види |
| сти«, није плаћао порезу три године.{S} Али не паде ништа, а дође тренутак да залупа добош у не |
| иковано за сиву даљину, не креће се.{S} Али у њему нема смисла, празно је, као од стаклета.{S} |
| ти, и био сам готов закалуђерити се.{S} Али после, брате, хм... после сам осетио да сам за нешт |
| у велике дуванске или бакалске кесе.{S} Али је сад прекинуо рад; завуко обе руке под појас, пре |
| иних напомена, које су све истините.{S} Али нека га, мисли у себи Максим, одљутиће се, а мени ћ |
| ангубиће читав час, а мож'да и више.{S} Али, тако су старији удесили, и он нема куд...{S} Макси |
| р му се учини да Сава није при себи.{S} Али, кад он ућута, игуман тешко уздахну, усправи се и, |
| севну очима и повуче девојче к себи.{S} Али се цура одупре босим прстима о земљу, подаде се њег |
| екиваше да се то све некако исправи.{S} Али га последње недаће саломише, истргоше му сваку наду |
| ту је.{S} Одиста га држе они лекови.{S} Али, брате, кад заседне за трпезу, па стане макљати, ни |
| ко како треба, а не како раде други.{S} Али кад погледа пребледелу, озбиљну и мало застиђену по |
| авио и који су га тако много волели.{S} Али дечја туга није велика и дуготрајна. .</p> <p>Од ов |
| леда бозна како лепо у новој опреми.{S} Али се преварила.{S} Љубомиру не би пало ни па крај пам |
| сви су они људи доиста били грешни.{S} Али шта је то?...{S} Је ли могуће... <hi>такав</hi> гре |
| од његове.{S} То га за часак умири.{S} Али кад једна девојчица пружи снаси карлицу с топлом во |
| вели:{S} Савини ђаци морају ваљати.{S} Али се Сава сваке године по два-три пута овако присећао |
| као што ни друге није могао одбити.{S} Али је друге примао равнодушно, као што је некад примао |
| ш са мном, док се не научиш звонити.{S} Али ја мислим ти ћеш то брзо? запита Никола, гледајући |
| себе.</p> <p>— Лепо је, и ја волим.{S} Али дугачко, брате... заболе ноге, па једва чекам да из |
| : идем у манастир да се покалуђерим.{S} Али од кад га је заузела она једна мисао, од тада се не |
| кад се покрије меким лепим кашмиром.{S} Али мука је — недељом се не ради...{S} Обрта окорели лу |
| се да га, по што по то, научи раван.{S} Али му један хитац ногом несташна ждрепца у мало не одн |
| остадоше сами Леонтије и Василијан.{S} Али... беше и нових лица.</p> <p>Тетка, другог дана по |
| е манисати ни онај ћосави Василијан.{S} Али је сад окупише ђаци са поздравима.{S} Обојица беху |
| <p>И Сава је, зацело, био изненађен.{S} Али он не одговори одмах.{S} После дужег ћутања он прог |
| исано, него што им је учитељ причао.{S} Али при крају запе: стадоше се ређати некаква неразумљи |
| Знали су да то код њега прође брзо.{S} Али после изјаве лекарске њихова лица добише разне изра |
| /p> <pb n="25" /> <p>Тако је и било.{S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га притисне.</p> <p |
| а... из сата у сат, тако непрекидно.{S} Али се то њему није ни мало тешко чинило.{S} Та он има |
| је други, то зна... то осећа добро.{S} Али има нешто друго, важније...</p> <p>Једнако га је, ј |
| леда око себе, тражећи згодно место.{S} Али где би..., да нас не види нана?</p> <p>Љубомир је п |
| ећ шта га чека: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми дође толико пута да му кажем: |
| да гост беше принуђен оборити главу.{S} Али га опет запита:</p> <p>— Или се мож’да стидиш, па н |
| ош ни да се насмеју његовом изгледу.{S} Али њега сад подсмевке не би дирале...</p> <p>»Мора да |
| а од села, па другог друштва немају.{S} Али је газдино око вазда пазило да он не буде залудан.{ |
| осту, да се такве ствари не причају.{S} Али се гост заинтересовао јако, па хоће да чује одговор |
| о скупљају, а очи значајно намигују.{S} Али кад се изнеше два тронедељна сисанчета, испечена на |
| м новом, непознатом му до сад учењу.{S} Али сва лица беху такође зачуђена ненадним и необичним |
| а млађима, које видесмо у манастиру.{S} Али се дотле имало и незгодица...</p> <p>Прва домаћица |
| ући се још каквом затуреном парчету.{S} Али видевши да су му наде узалудне, поклопи округласти |
| ике чколе учио...{S} Ради како знаш.{S} Али те само једно сви молимо: немој се калуђерити.</p> |
| је гласио: »Видиш сам... што ме питаш!« Али игуман не беше расположен за нежна изливања, него п |
| , знам... прекиде га гост нестрпљиво, — али какав је то живот, како то ти живиш... да ли и ми т |
| калуђерио?</p> <p>— Знаш, мислио сам — али немој да се љутиш, молим те — мислио сам, да све ов |
| учан, сасвим, сасвим други!...</p> <p>— Али ме је страх за после...{S} Шта ћемо и куда ћемо?{S} |
| тенија, и житија и све, све...</p> <p>— Али Арсеније, тај се жестоко боји.</p> <p>— Јест.{S} Зн |
| зноја или сузе, прота не виде.</p> <p>— Али кад погледам низа се, кад видим себе овако црна и н |
| од студенца је најрадије мислио о школи али тадање мисли беху нејасне и неодређене.{S} Сад, кад |
| о увод, напомену.</p> <pb n="175" /> <p>Али им се одмах по уводу лица разведрише, и они стадоше |
| но, што им по заслузи припада ..</p> <p>Али говорник обрте лист...{S} Најцрњим, најужаснијим бо |
| дакле, настала његова чреда!...</p> <p>Али шта да ради?...{S} Да ли да учини онако, како је уч |
| чећи се уз своје нове другове...</p> <p>Али чудо: колико га месеци мучи та стална, грозничава м |
| попуне тамо неки други рачуни...</p> <p>Али ова драгоцена крава—музара даје користи и с друге с |
| Велимир не саглашава потпуно...</p> <p>Али вино не да дуго мислити...{S} Велимир махну руком б |
| твену, нему, осветљену тишину...</p> <p>Али дружина иде лагано и весело, никога не заносе дивни |
| није упамтила велика гимназија.</p> <p>Али оном малом професору у наочарима дође на ум паметна |
| отов је плакати сваког тренутка.</p> <p>Али кад је посао, мора се заборавити и молитва и све... |
| ућа и намешта их на друга места.</p> <p>Али Љубомир сад стаде мислити : »Кад знам шта она хоће, |
| та лепотица играли главне улоге.</p> <p>Али све те слике и маштања беху веома наивне, чисте, де |
| те се има са чим летина средити.</p> <p>Али за ђаке манастирске лето је доиста право »искушење« |
| екако изненадно набоде виљушком.</p> <p>Али гости из града, код којих се већином сви појмови о |
| жена, и то му беше веома тешко.</p> <p>Али прође све.{S} Настаде примирје, па затим мир; врати |
| ну заборава на дочек родбине му.</p> <p>Али му је од свега био најмилији, најзаноснији дочек ст |
| манастирски живот и интересе му.</p> <p>Али је пазио Сава и на себе.{S} За читавих десетину год |
| итању ових редака.{S} Он настави даље: »али анђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Авраме!«. |
| предосећа некакво велико зло...</p> <p>»Али шта је ово?...{S} Откуд!«... и он напреже памћење.. |
| знати подрумски дах, у коме има не само алкохолног мириса, него је <pb n="132" /> уз њега још н |
| ђаци, не знају ни окучити...{S} Ништа, ама баш ништа!{S} До сад је владика попио његове монахе |
| ло, све... — и гле, сад не осећа ништа, ама баш <pb n="82" /> ништа од свега онога, што му је з |
| S} Како би било да ми донесеш са чесме, ама оногај... да разладиш стакло...</p> <p>Љубомир га п |
| ни за што запитати, јер њега неће нико, ама баш нико да погледа...{S} Сваки пролази поред њега, |
| јер не очекујем више <hi>ништа</hi>... ама баш ништа!{S} Свршено!{S} Прошло све, све... ама ба |
| ишта!{S} Свршено!{S} Прошло све, све... ама баш све! узвикну игуман и натеже чашу са шљивовицом |
| вори архимандрит, па се одједном прену: ама шта ми <hi>сад</hi> започињемо политику, кад треба |
| а и госпођа...</p> <p>— Ха-ха-ха ..{S} Ама ти, <hi>ти</hi> млади господине, она погледа иронич |
| .</p> <p>— А-а... досећа се Љубомир.{S} Ама зашто те оно ’нако... због чега то?...</p> <p>— Што |
| S} Шта говориш?</p> <pb n="203" /> <p>— Ама док ти још уђеш у године...{S} Сад ти је седамнаест |
| луге, напомену:</p> <pb n="169" /> <p>— Ама да ли је то баш онако... оче архимандрите, оно <hi> |
| Очију ми не могу, страх ме!...</p> <p>— Ама добро, Србине, разуми се: ти залагуј слушкињу како |
| >— На што ти је онда криво?...</p> <p>— Ама није то !{S} Није мени криво како ти мислиш...{S} Ч |
| а видите... некако друкчије...</p> <p>— Ама ти једнако ту твоју књигу! вели му господин, смејућ |
| . и то тако... јасле, јасле...</p> <p>— Ама каке јасле?</p> <p>— Јасле, брате, витлејемске, оно |
| , а онај га глас опет прекиде:</p> <p>— Ама, Љубо !...{S} Који ти је ђаво данаске !...{S} Ево т |
| дрхта, обузе га страх и нерасположење. »Ама да ли ће то једнако тако, да ли је такав тај свет?. |
| богим споменицима српских краљева...{S} Аман!...{S} Не дајте да нам се бешчасте светиња и мили |
| е ипак имати ма чим одбранити.{S} Оде у амбар, дохвати торбу с кукурузом и оде свињцу.{S} Уз пу |
| ва црквених на полусухе старе воћке око амбара, који се добро накривио у страну...</p> <p>— Д-д |
| на узвишеном, покривеном црвеном чохом, амвону, окренут њему леђима, стајаше неко, обучен исто |
| изразом на лицу, прошапта му:</p> <p>— Амо де!</p> <p>Калуђер приђе другом празном углу.{S} Љу |
| p>— А где ти је жена?</p> <p>— И тамо и амо.,..{S} Час код наше куће, час код своје мајке.{S} Н |
| толики свет, што непрекидно врви тамо и амо; кад познаде да је то свет други, сасвим други, туђ |
| да је прави богослов.</p> <p>— Знаш ли Амфилохија... држи ли се још старац?</p> <p>— Здрав је. |
| аца, који сваку занимљиву појаву дубоко аналишу.{S} Он познаде одмах ко је пред њим, и како је |
| јенији, и шед в манастир, пријат на сја ангелски образ«...</p> <p>»Боже, ово је... ово је <hi>о |
| стаде.</p> <p>— Господе Спаситељу и сви анђели... помозите му!... узвикну пренеражен Леонтије.{ |
| е у брата Саву, примивши на себе »образ анђелски«.</p> <p>У оно време још беше неке строгости п |
| збуњена младића: да својевољно ступа у анђелски ред, нареди му:</p> <p>— Узми ножнице, и дај м |
| о правилу:{S} Има ли жељу удостојити се анђелског образа и бити увршћен у ред монаха?{S} Чини л |
| да прима палију, као обручење великог и анђелског образа; да се обува у сандалије, ради припрем |
| иду у манастир.{S} После дуга времена, анђео наређује оцу Макаријеву да се опет састави са жен |
| у ових редака.{S} Он настави даље: »али анђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Авраме!«...</ |
| светио!...{S} А Макаријеве родитеље сам анђео саставља на заједничку ложницу...{S} Живели људи |
| своју главу.</p> <p>— Хе, да видиш моју Аницу.{S} Ни Маџарица јој није равна!{S} Па ми лепо наш |
| тка крива.{S} Скинуће ти сукњу и натући антерију... хоће он!...{S} Боји се да нам се семе не ут |
| општи смех.</p> <p>— Обуци, роде, стару антерију, добацује му Арсеније, гладећи руком стакло с |
| проговори:</p> <p>— Ишао сам за стопама Антонија Великог, Макарија Египатског и дру...</p> <p>И |
| се сећа колике су гомиле народа пратиле Антонија Великог...{S} А он је већ у себи замислио, да |
| »<title>Житије преподобнаго отца нашего Антонија великога</title>«.{S} Толико пута је слушао да |
| ead>XV</head> <p>Прочитао је... не само Антонија Великог, него и Макарија Египатског, чије му с |
| ући где гази...</p> <p>»Свети Пахомије, Антоније, Макарије, Павле Тивејски... и сви велики угод |
| грнули ништи, убоги, слепи, хроми...{S} Антоније спушта у руку свакоме сиромаху пуну кесу новац |
| мој ствари страшни аскетски живот...{S} Антоније не једе ништа до заласка сунчева, често и по д |
| и...</p> <pb n="151" /> <p>— Јест...{S} Антоније!{S} После <hi>онаквог</hi> живота, какву је сл |
| понео ништа, а и не треба му за сад.{S} Антоније и други иноци по неколико дана нису ништа окус |
| ај из Павлове посланице, такав сам и ја Антоније...</p> <p>— А у Русији су калуђери — прави све |
| авља аскетски живот, као и учитељ његов Антоније...</p> <p>Свећа, усправно прилепљена за сто, д |
| крстећи се и шапућући молитве, које је Антоније имао обичај изговарати.</p> <p>Кресну спремљен |
| е за сутра, шта ћете јести...; зар није Антоније због тих речи продао цело имање, и после живео |
| замислио, да је почео исто онако као и Антоније.{S} Пећина, молитве, па и сама кушања сотонска |
| би помисли: »Да ли су били овако срећни Антоније и Макарије?...{S} Зацело нису!«...</p> <p>Десе |
| чије...{S} Он је почео живети као свети Антоније, а овамо га зову да привређује кући, која га х |
| сам се Богу заклео.{S} Ако не могу бити Антоније, могу остати поштен и побожан калуђер!«</p> </ |
| ладић рече малопре да треба живети: као Антоније, Макарије и други угодници.</p> <p>Архимандрит |
| ш, среће ти, да ћеш остати до краја као Антоније и Макарије?</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта говор |
| себе...</p> <p>— Оваку згоду није имао Антоније, рече он у себи.{S} Тамо је, кажу, каменита ра |
| ="143" /> <p>Гле, дваестогодишњи младић Антоније, леп као уписан, обучен господски, води за рук |
| лази га!?...{S} Да ли <pb n="219" /> су Антоније и Пахомије заиста постојали, или је то обична, |
| и пре тога, од неких богословаца, да је Антонијево житије написано најозбиљније, да га је морао |
| title>«.{S} Толико пута је слушао да је Антонијево житије једно од најлепших и најзанимљивијих. |
| д манастира само пола часа, таман као и Антонијево прво пребивалиште.{S} После... кад се већ пр |
| аведни Јов.</p> <p>А оне поуке у житију Антонијеву...{S} Читав, огроман, нови, до сад невиђени |
| Има их на стотине, који су следовали за Антонијем, и сви су завршили живот чисти и невини, као |
| рашчића...{S} Он и не чу кад се прочита апостол; трже се из заноса од громког Савиног гласа, ко |
| ажности, као и посланица <pb n="201" /> апостола Павла, те се о њему не сме ни расправљати.</p> |
| , сплатичено кљусе; детелиниште зарасло аптовином, поврће у градини не види се од траве...</p> |
| к који се веома преварио у очекивању. »3ар ми је то како житије!{S} Прореко само за оно језеро, |
| о, као што вели учитељ, онда како свети Аранђео сиђе тако брзо, узме душу и однесе је?«...</p> |
| ман зове лонцолизи; ту су вам механџија-арендатор манастирски, три дућанџице, председник, учите |
| тавља сама.{S} На другом крају наиђе на Арсенија, види га где седи у хладу, на крилима му читав |
| емена Леонтију дође налог, да упути оца Арсенија у манастир т-н, камо је одређен за старешину.< |
| } Наљутио га отказ владичин да премести Арсенија.{S} Исписао му прота баш владичине речи: »Треб |
| како је прошлог ускршњег поста, пратећи Арсенија по водици, морао седам пута јести са калуђером |
| ...{S} Бар после да гледам, да уклонимо Арсенија«...{S} Па, онако у ходу, отвори врата од Љубом |
| , снују по кухињи и сваки час запиткују Арсенија или друге калуђере: шта ће се кухати?... у чем |
| а и пође.</p> <p>— Хм... чекај де...{S} Арсеније се стаде мислити, зашто му је оно мало пре тре |
| .{S} Калуђери се значајно погледаше.{S} Арсеније стаде сипати свој теј, не чекајући да се баш п |
| S} Његова је »штација« доста далеко.{S} Арсеније рече да ће у шуму, ради некаквог јесењег леков |
| ише, како ће подмирити оволики свет.{S} Арсеније и Василијан, а после и Нићифор, целе службе пр |
| аже мирну деобу, »па да нико не зна«, а Арсеније упорно тврди, да све припада манастиру...{S} Т |
| пажњу на њега — недостојан сасуд.{S} А Арсеније, смешећи се учтиво и понизно на протине шале, |
| !</p> <pb n="212" /> <p>— Та-а... отеже Арсеније, севајући очима задовољно; прихватисмо се малк |
| бровољи се Васа.</p> <p>— Уф-ф... стење Арсеније и сипа разне траве у лонац, мешајући вешто каш |
| Ко, ја слаб?... високопречасни! трже се Арсеније и погледа тако ведро и здраво, да сви присутни |
| и удесили, и он нема куд...{S} Максим и Арсеније још унапред су уживали, кад је долазио ред на |
| калуђере и ђаке око тетке.{S} Максим и Арсеније наклопили се у једном углу, не гледајући никуд |
| аке, како си леп!</p> <p>— А зар је ови Арсеније... хап!... лепши од мене?</p> <p>— Ко и ти.</p |
| ја, и житија и све, све...</p> <p>— Али Арсеније, тај се жестоко боји.</p> <p>— Јест.{S} Знаш л |
| че Саво, жив!...{S} Слушао сам ја! вели Арсеније.</p> <p>Тетка раскопча и готово скиде све горњ |
| што ми од ноћас сева десна страна, вели Арсеније, нагибајући се на десну страну и мрштећи се.{S |
| таке лекарије... хтеде се даље правдати Арсеније, али га прекиде игуман:</p> <p>— На јелу је, д |
| сли у себи: »Боже... како је диван овај Арсеније!...{S} И сви... сви су ми као браћа!{S} Ето жи |
| а готовом неприпаљеном цигаром а за њим Арсеније, са пет великих дуванских кеса литрењача, у ко |
| о надгледати раднике, протепа бојажљиво Арсеније.{S} Нешто ми од јутрос сева...</p> <p>— Сева, |
| се бесилно пренемаже пред игуманом, то Арсеније!{S} Па чак и Максим некако необично опружио св |
| </p> <p>То је био довољан заклон, да му Арсеније не сме ништа наредити.{S} И он оде, мислећи о |
| буци, роде, стару антерију, добацује му Арсеније, гладећи руком стакло с вином.</p> <p>— Де, ви |
| роде, то не би ваљало за тебе, рече му Арсеније, смејући се весело.</p> <p>— Он то вели, онога |
| >— Е, роде, ти си најпаметнији! вели му Арсеније, кидајући месо са веселим блаженим изразом на |
| p> <p>— Пост је!... како ћемо? напомену Арсеније.</p> <p>— Ах! уздахну прота жалобно и незадово |
| по плећима.</p> <p>— Ово, роде, узвикну Арсеније новим јасним гласом: да се провеселимо у част |
| ињи!...{S} После самоубилца!... узвикну Арсеније с болесно-забринутим изразом.{S} Па се тек пос |
| и у кадионицу.{S} Дође братија.{S} Отац Арсеније, као редни ове недеље, започе јутрење...{S} Ра |
| на рукама, Василијан и Нићифор, а отац Арсеније пред њима, са накривљеном шубаром на глави и п |
| . без старешине...{S} Штета што је отац Арсеније тако слаб, а Господин баш помену њега пред мој |
| ова, згледају се и смешкају... док отац Арсеније не ускочи у зачеље и брижно-слатким погледом п |
| равио купити, а?... пита га брижно отац Арсеније.</p> <p>Леонтије му осмехом одговара да није з |
| > <p>— Сипај! викну он изненада.</p> <p>Арсеније га опет послужи ракијом.{S} И калуђери се обре |
| а послу тсс..., гори од Максима.</p> <p>Арсеније запрепашћено погледа игумана, па као утучен ње |
| м и гледајући ко и пре расејано.</p> <p>Арсеније, лако као на крилима, искочи из реда и дохвати |
| о његовим мукама и скором крају.</p> <p>Арсеније се значајно узнемири.{S} Од врата ћелије болес |
| сврће се око шпорета, тражећи судове за Арсенијев теј, за Максимову и њену кајмаклију, којој не |
| тано је правио шале на рачун Максимов и Арсенијев.{S} Максим је том приликом само трептао бојаж |
| ишта не боли.</p> <p>Прота ће, опазивши Арсенијево увијање, ко бејаги онако уз реч, смешећи се |
| ити.{S} И он оде, мислећи о малопрешњем Арсенијеву јадиковању.</p> <p>»И то је Божје кушање.{S} |
| мову собу... је ли, Вељо?...{S} А ја ћу Арсенијеву.</p> <p>— Добро, насмеја се Веља; онда мени |
| ји, крај мртва Саве, кошка и препире са Арсенијем, због једног нађеног замотуљка.{S} Рођак пред |
| је вода у том мањем лонцу, објасни она Арсенију, који бојажљиво изнесе лонче на светлост, разг |
| дана по смрти архимандритовој, предаде Арсенију кључеве од стаја и све чиме је она руковала, п |
| : »веја по чину да бивајет«, приђе прво Арсенију, који се обрадова толикој пажњи према себи, и |
| је оно зову?...{S} Ох, какав ли ће бити Арсо кроз пола године, док се насрче теја!...{S} И он о |
| уз то гласно набраја:</p> <p>— Еј, мој Арсо, мој кукавче сињи... баш ти се не да, јаднику, жив |
| ред госте, а говорник ће разјаснити њен археолошки значај.</p> <p>Сава, смешећи се, мрдну очима |
| а, донесе оцу Сави писмо од владике.{S} Архијереј препоручује архимандриту, да посвети највећу |
| стадоше пред њега смерно калуђер и ђак, архимандрит фркну носом, промумла некакву претњу и узви |
| ...</p> <p>На погнуту главу Љубомирову, архимандрит наслони књигу и стаде читати молитву: »Госп |
| ма о црквеним најпростијим питањима.{S} Архимандрит је већ, на ранијој литургији, на којој се Н |
| тамно белог, необична изгледа, вина.{S} Архимандрит се задовољно смешка.{S} Мило му што сами го |
| вараше заклетвом, да ће тако чинити.{S} Архимандрит изређа све оне тешке погодбе, са којима се |
| вољство отпева вечерње са Нићифором.{S} Архимандрит се нешто разговори са Маром, и сутрадан, ка |
| ао у очи великих празника, осветљен.{S} Архимандрит, у свечаном оделу, стоји у олтару, пред отв |
| ш се уведе једна новост у манастиру.{S} Архимандрит, од децембра, стаде држати калуђерима и ђац |
| п дан, какав се виђа само у августу.{S} Архимандрит зором отпутова у град, што је значило <pb n |
| И архимандрит ми сад одобри...</p> <p>— Архимандрит... причекај мало! насмеши се Велимир.{S} Не |
| њој чини) а сви се смеју...{S} Али кад архимандрит нареди да се мењају чаше и боце, она се одм |
| ге свештене радње.</p> <p>Пред Божић се архимандрит нечему досети. «Море... промрмља он у себи, |
| х ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове те архимандрит, да идеш одмах са мном.</p> <p>— Како...{S} |
| з богословије.</p> <p>— Знаш... рећи ће архимандрит Љубомиру: ја видим да ти волиш читати.{S} А |
| Леонтије облачи се у ризу радости, рече архимандрит, а неко, у исто време, огрте новоме брату ш |
| е с тобом, да... да ти се нађе, пресече архимандрит иронично, и цокуле стадоше брзо лупати а но |
| брио да живим у испосници једнако.{S} И архимандрит ми сад одобри...</p> <p>— Архимандрит... пр |
| пријатељске и шаљиве, сунце већ зашло и архимандрит наредио да се спреме свећњаци, а гости још |
| уђерио!...{S} То ваљ’да знаш«.</p> <p>И архимандрит се зачуди:</p> <p>— Шта ћеш јести тамо?</p> |
| чно и савијајући писмо.</p> <p>А у себи архимандрит помисли: »Е, мој владико...{S} Мислиш, неко |
| Пастирско... па редом! узвикује у себи архимандрит.{S} А ја потегох у залуд онолики зор!{S} Ха |
| савесно да наплати свој дуг.{S} А нови архимандрит, призивајући у себи све сотоне на главе ови |
| в им је и народ, није чудо!... одговори архимандрит, па се одједном прену: ама шта ми <hi>сад</ |
| ко себе.</p> <p>— А вера?!... проговори архимандрит изненадно, као после тврда спавања.</p> <p> |
| ичести оца Саву.{S} Седмог дана болести архимандрит умре...</p> <p>У манастиру све тихо.{S} Ник |
| се ижљуби с новом браћом, чекајући док архимандрит скине одежду и изиђе из олтара, опет заглед |
| ређује изненадно велику гозбу.{S} Један архимандрит, његов најбољи школски друг, старешина мана |
| у владике!{S} Е баш те поздравио за то архимандрит Сава: <hi>он</hi> да буде владика, а <hi>ја |
| зјавише забринутом »братству«, да ће их архимандрит скоро оставити.</p> <p>До овог часа браћа с |
| :id="SRP19000_C21"> <head>XXI</head> <p>Архимандрит по други пут прочита одлучно, у љутини напи |
| ако ли је ради нас — батали!...</p> <p>Архимандрит мрдну очима, налоњу уклонише, а Нићифор се |
| ближњих и спасењу душе своје...</p> <p>Архимандрит шмркну нестрпљиво, не кријући досаду што је |
| е...{S} Ваљевци су препредени...</p> <p>Архимандрит плану и викну гласно, не дајући игуману да |
| екај, није он још закалуђерен...</p> <p>Архимандрит већ прочитао две молитве и, пошто последњи |
| није, Макарије и други угодници.</p> <p>Архимандрит се уозбиљи, као да ништа није окусио.{S} Ир |
| пријатна топлина кроз цело тело.</p> <p>Архимандрит настави редом друга питања, по правилу:{S} |
| оди на клање, упути к манастиру.</p> <p>Архимандрит беше као рис.{S} Наљутио га отказ владичин |
| оплом одећом у хладном простору.</p> <p>Архимандрит настави даље оглашавати, да се нови брат оп |
| итам каноне...{S} Да се спремим?</p> <p>Архимандрит се насмеја, опет махну оном хартицом и рече |
| оца Саве.{S} Сваки врло озбиљно сматра архимандрита као правог дужника, и стара се савесно да |
| /p> <p>Сутрадан дође Леонтију порука од архимандрита, да обиђе с водицом још пет других села, и |
| оба дана у читању књига, што их доби од архимандрита.{S} Али га Велимир, лепим речима, придоби |
| истити правом старешинства, него замоли архимандрита за дозволу, да и даље врши свој црквењачки |
| ати урамљене ликове старих манастирских архимандрита, важнијих владика и других знаменитих лица |
| > <p>— Ама да ли је то баш онако... оче архимандрите, оно <hi>истинско</hi> подвиженије?...{S} |
| чује Љубомир оштро, јасно питање; види архимандритов поглед управљен на себе, али још не разум |
| о сад не чувен, па ипак добро познат му архимандритов глас:</p> <p>— Хе-хе... дулечићу мој!{S} |
| се жалост ни на чијем лицу.{S} Родбина архимандритова подолазила; сви поседали за столове, пиј |
| ју и бојажљиво погледају на весело лице архимандритово у зачељу.{S} Оцу Нићифору, новом јеромон |
| вол’те сад, господин-владико!...</p> <p>Архимандритово прорицање оствари се дословце.{S} Љубоми |
| ица.</p> <p>Тетка, другог дана по смрти архимандритовој, предаде Арсенију кључеве од стаја и св |
| а свратио на виђење старом другу.{S} За архимандритом пошли, као навикнуте овчице на солило, ок |
| крај, иза монаха, који лагано иђаху за архимандритом...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| забава.{S} У граду је, док се бавио са архимандритом, купио добра ластика и чим се вратио, нап |
| p> <p>Ваља се добро наплатити за златан архимандритски крст, који се блиста на — трбуху оца Сав |
| у важност своме саопштењу — за твоје... архимандритство !...{S} А?...</p> <pb n="136" /> <p>— А |
| масло овог маторог угурсуза, да добије архимандритство".</p> <p>Један професор зовну Љубомира, |
| > <p>— А шта ми оно доноси... то жељено архимандритство?{S} Шта би ми донело и владичанство!{S} |
| о руду, лагано пуштао и придржавао.{S} Архимандриту се веома допаде снажан и леп глас Ђокин, к |
| ра да није заборавно, и обрће се да иде архимандриту на разговор.</p> <p>— Их, ниси знао... кој |
| њих, видећи само веселе осмехе, и приђе архимандриту.</p> <p>»Ала је оседео !... гле, од куд ов |
| мо од владике.{S} Архијереј препоручује архимандриту, да посвети највећу пажњу необичноме младо |
| то.{S} Трипут је морао додавати ножнице архимандриту, који их је отурао од себе.{S} Напослетку |
| твом чине велику љубав новопроизведеном архимандриту <pb n="167" /> оцу Сави, и са тврдом намер |
| p> <p>— То су, богме, послале господину архимандриту... знаш, неке из Јасеновца, саопшти јој он |
| еније, као ’но први пионири хришћанског аскетизма, предаде строгом и тешком испосничком животу. |
| се удаљује у гору Нитрејску и наставља аскетски живот, као и учитељ његов Антоније...</p> <p>С |
| се већ прочује у народу његов праведни аскетски живот и кад свет нагрне са свију страна, онда |
| етли и прави, ну у самој ствари страшни аскетски живот...{S} Антоније не једе ништа до заласка |
| о, душа му се све више подаје побожној, аскетској екстази...</p> <p>У вече, кад обузе мрак и ин |
| том овај — Веља — донесе сир и метну на астал.{S} Професор одломи парченце и мету у уста... »Пр |
| стоку, поједе хлеба, па му газдарица да асуру, два џака с вуном, па седне у хлад под лужником, |
| вега и продре му у сваки живац, у сваки атом што осећа...{S} Ах, ала је све пред њим црно, пуст |
| подинове, о томе догађају, које су биле ауторитетне за све госте, па у неколико и за неповерљив |
| еки тајанствени смисао...</p> <p>Докле, ах, докле ће се трпети ове муке, ова неизвесност?!...{S |
| и дахнути слободно, пуним грудима...{S} Ах, живота!...{S} У свет!...{S} Тамо, тамо!...</p> <p>С |
| аки живац, у сваки атом што осећа...{S} Ах, ала је све пред њим црно, пусто, страховито!...</p> |
| , бескорисна, искрена пријатељица...{S} Ах, калуђерско је срце тако незахвално, тако себично и, |
| етао, мио као сунце, зелени Маљен...{S} Ах, кад загуди великан врховима густа јелашја, и кад за |
| јасном зеленилу бескрајних воћњака.{S} Ах, како се слатко дише!....</p> <pb n="208" /> <p>Прво |
| ај његов сељак и не одведе на Маљен.{S} Ах, он је тако јадан, тако сам!...</p> <p>Шта ли ће бит |
| елека.{S} Дође тешко време!...</p> <p>— Ах !...{S} Леонтије горко уздахну и очајно, као оставље |
| како ћемо? напомену Арсеније.</p> <p>— Ах! уздахну прота жалобно и незадовољно.</p> <p>— Море. |
| егово</hi> место иза ћерчива!...</p> <p>Ах, то су све Васићи...{S} Вујова деца.{S} И калуђеру с |
| планину, како ће се хранити?...</p> <p>Ах, проклето тело, ова грешна облога душе човекове, как |
| у, као у сну, промиче Јованка...</p> <p>Ах, од свију његових идеала и снова остаде му само то ј |
| авањ, на брегу више манастира...</p> <p>Ах, како дивно греје топло сунашце, како пирка и задише |
| ви, или у побожном размишљању...</p> <p>Ах, како му се допао овакав живот!...{S} То је <hi>оно |
| ролетати у растресеној глави му.</p> <p>Ах, ове тешке, мучне, па ипак примамљиве мисли, море га |
| а у њему, која сад беше јача од свију: »Ах, кад ће једном бити крај томе тешком кушању!«...</p> |
| > <p>Чувши певање, игуман рече у себи : аха! и тај узвик као да га наведе на неке мисли. »Ето, |
| ала сам.</p> <p>— Е, слушај и сад...{S} Аха! опет се Сава искашља још јаче и затим стаде читати |
| е пеге по врату докле сунце грије...{S} Аха, сигурно капетана никад не грије сунце, једнако је |
| ја, па сваки члан зазире од другова.{S} Аха!... па ово је нешто страшно!...{S} Шта се ово прибл |
| савошћу узвикну:</p> <pb n="41" /> <p>— Аха... то је!{S} Кажем ја... рече и погледа у једног на |
| <hi>она</hi>?... а живот?«...</p> <p>— Аха! искашља се збуњен ђак, махну рукавом преко носа и |
| ним црквенословенским словима.</p> <p>— Аха, Свето Писмо ! понови ђаче гласом, који казиваше да |
| </p> <p>— Па од игумана, море.</p> <p>— Аха... не бригај за то.{S} Спава сад ваш игуман ко закл |
| прочитао негде у Богословији.</p> <p>— Аха, тако дакле!... узвикну гост, тргнувши се од неочек |
| а с неба и рече:{S} Авраме!«...</p> <p>»Аха, знам...{S} То је оно, кад је Аврам хтео заклати Ис |
| кући живи само једна баба са сином.{S} Баба је рођена у Војводини, али је све до сад сачувала |
| дно и у реду.{S} У кући живи само једна баба са сином.{S} Баба је рођена у Војводини, али је св |
| е лечи само од стомака.{S} Он слуша све бабе, и све будале и свакога...{S} Чим чује да нека тра |
| Тек понеки пут ако их узнемири по нека бабињара, којој је крив октобарски или новембарски каза |
| . рече Вујо, кад стадоше у дворишту:{S} Бабо те на самрти поздравио и опростио се лепо...</p> < |
| в староислужени »чиновник« без пензије (бави се стално склапањем манастирских рачуна).{S} Тако |
| о, једина забава.{S} У граду је, док се бавио са архимандритом, купио добра ластика и чим се вр |
| се одвајао од Леонтија, док год се овај бавио код куће.{S} Он га најбоље обавести о свима проме |
| агана, мека, сањалачка душа хтела би се бавити светлом прошлошћу.</p> <p>— Сећаш ли се, кад се |
| овију.{S} После трогодишњег школовања и бављења у Београду, Сава се толико »полирао«, да је сва |
| о, ништавно, просто!...{S} И ово његово бављење овде зашто је, ради чега?... запита се, и обузе |
| познато.{S} Пажљивије га стаде питати о бављењу у школи.</p> <p>— Хе-хе... па ти си учевнији од |
| ђе, Љубомир само блене и мисли у себи: »Бадава, овај ће некад бити министар!«...</p> <p>— Имаш |
| ... шта се бојим«, мисли у себи дечко и бадри се да је погледа и проговори с њом.</p> <pb n="18 |
| S} Па се ја са њом оженим... зна се: ко бајаги, није од истине...{S} Па право мојој кући.{S} Хи |
| међу женским светом, причале најчудније бајке.{S} А Љубомир, зверајући око себе плашљиво, као з |
| љао сваку засебно у велике дуванске или бакалске кесе.{S} Али је сад прекинуо рад; завуко обе р |
| нешто жени, која, са заметнутим празним бакрачем на леђима, обучена у неку цицану сукњицу, иђаш |
| жалити!</p> <p>— Дај врућу!{S} Кувај у бакрачу! узвикују слободни гости, јер осећају да су у п |
| арамицу, одреши некакав завезак, извади бакрени марјаш и спусти га на икону.{S} Сви га другови |
| дупире се левом руком о бедем, а десном балансира... ноге једва имају о шта да се одупру...{S} |
| да је хтео некуд полетети...{S} Е, мој бане...{S} Нису толики праведници седели уз пуне бачве, |
| p> <p>— Ала бих ти ја био испосник, мој бане, кад само о њој мислим!{S} Дању, ноћу... једнако!. |
| .{S} Не знаш ти њега!...{S} Ти ћеш, мој бане, кроз који недељак право у Прњавор, а тамо те чека |
| хиљада прихода...{S} Једног лепог дана бануше изненада неки људи, објавише глупо-пренераженом |
| p> <p>— Други свет, кад га боли стомак, бар не може ништа јести, а ово... мастан камен би прогу |
| ханичког читања и молитвања у цркви!{S} Бар да остадоше парохије, па би се човек опет имао чим |
| вајде... више се не може врдати!...{S} Бар после да гледам, да уклонимо Арсенија«...{S} Па, он |
| сечно и хтеде затворити врата.</p> <p>— Бар вечерас... ово вече... да се исповедим, да читам ка |
| чудноватије.{S} До сад је мислио да има бар неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: тукли |
| тако важну науку давати деци!{S} Да је бар игуман...{S} А псикологију сигурно још држи чича-Ср |
| теже чашу са шљивовицом.</p> <p>— Да се бар ожених као ти, радио бих за своју децу, знао бих... |
| акве речи, које нико не разуме (тако се бар њој чини) а сви се смеју...{S} Али кад архимандрит |
| ф, наљутио се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред капију, да мало поразг |
| ле слепоочне почеше му одскакати.{S} Ви бар знате зашто бисте се мучили, а он...{S} Игуман још |
| очекује неће ли се игуман извинити или бар задржати га.</p> <p>— Трговачка чест!...{S} Ха-ха-х |
| стран гост, због кога се морају заклати бар два брава, одмах се ови »обични гости« нађу у близи |
| у !...</p> <p>Прота га стаде корити што бар не пије у својој соби, кад мора пити, па му отеже д |
| да удеси своје послове тако, како ће му бар свако друго, треће вече остајати времена за читање |
| ја?«...</p> <p>— И ’нако... да станемо барабар, па да поделимо љуцки што је Бог дао... да гриз |
| чагљевита смоница, са понеком заосталом барицом у дубоку трагу од коњске копите... још се осећа |
| м... дум...{S} Задими се соба, замириса барут, сва четири члана скочише неповређени, нагоше да |
| уз њега брује Николин секунд и Максимов бас...</p> <p>Љубомир осећа како му теку сузе од узбуђе |
| . ех!...{S} А игуман у подруму... каже: батали!...{S} А о св. Спиридону Тримитинском пише: »Соч |
| ећемо кварити ред; ако ли је ради нас — батали!...</p> <p>Архимандрит мрдну очима, налоњу уклон |
| се, на његову срећу, била затурила међу батацима, а он је некако изненадно набоде виљушком.</p> |
| Сваки се осећа испуњен, као електрична батерија, неким веселим одушевљеним осећањем, па би хте |
| коси?...</p> <p>— Па ја у вече извукох батине и за тебе!</p> <p>— А јарца... јакања!...{S} Их, |
| као пљусак хладне воде.</p> <p>— Е, мој бато, поздравиће те игуман Сава, ако му тако станеш уст |
| и... управо није грешила, него њена зла батуна... затекли је.{S} Питају Христа, чула си... а он |
| и од земље, као да га електрична струја баца, и гледа у децу око себе тако блажено, као да би с |
| Светозара — све га то радује, весели и баца лаку копрену заборава на дочек родбине му.</p> <p> |
| ља, па се то све шарени, суморно црни и баца на душу гледаочеву неко тужио, сетно осећање.</p> |
| предавања у двориште, скачу, смеју се, бацају камена с рамена, вичу... кад лупне црквено звоно |
| бледом, сребрнастом, нежном светлошћу, бацајући своје лаке зраке на позлаћени крст и црвенкаст |
| ако издржите и три дана као он, нека ме баце у... игуман изговори непристојну реч.{S} Дела!{S} |
| и покорност према ненадном путнику.{S} Баци пурењак, који је до сад, са слашћу, жвакао, скочи |
| </p> <p>— Ти се не бој.{S} Иди кући, па баци сву кривицу на мене... реци што знаш...{S} А ја... |
| да своје омиљено рудиште и студенац; не баци око на китњасту, плаву, бескрајну шуму, која је ок |
| оји је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу« и оним завршним: »ни ја те не осуђује |
| , што га учини ова жена, нек’ се најпре баци каменом на њу«.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Знам, б |
| метнији је море... и Василијан ширетски баци око на доксат, — и ако је ован!</p> <pb n="225" /> |
| а новим, зачуђено-преплашеним, осећањем баци се на меку планинску постељу, обрте главу у небо, |
| и дечко бојажљиво.</p> <p>Светозар само баци око на књигу и, као да говори неком другом, рече:< |
| ћи да ли је чиста вода у њему.</p> <p>— Бацила сам татуле, смеје му се тетка.{S} Много ћеш позн |
| овином, крај самог студенца, немарно се бацило на зелену траву младо чобанче, дечко од својих т |
| д!{S} Ко ће на то пристати?...</p> <p>— Бацићу им пред ноге ове рите, па ми после не треба ничи |
| на другом крају висе нове цокуле...{S} Бацише грешно тело у земљу, од које је и постало, и вра |
| вим погледом дуге тробојне редове пуних бачава, буради великих, средњих, малих...</p> <p>— Пије |
| } Нису толики праведници седели уз пуне бачве, зато им и није била душа празна, него све по пус |
| је увео госта у подрум.{S} Прикри се за бачву, па стаде гледати.</p> <p>На другом крају подрума |
| оближњег трла бије дим кроз слеме, кроз баџу и кроз саму шиндру, којом је стаја покривена.{S} К |
| омили сена; устурила главу и гледа кроз баџу.{S} Кад он уђе, девојка се прену и скочи с лежанке |
| ћи много, рекне у себи: »Овако ћу и ја, баш овако исто«...{S} И опет је настављао прекинути пос |
| ћи по старим, давно издубеним јазићима, баш све... и ако сам <hi>ја</hi> ту!«...{S} Из његових |
| планове у глави.{S} Не беху то, истина, баш прави планови, јер је код њега била само једна миса |
| ло, слатко...{S} Пред селом, крај пута, баш уз његову ливаду, стоји Веселин Ђурић, онај што ме |
| почнем мислити ноћу, то траје до зоре, баш до самог сванућа...{S} Шта пута у Београду тако поч |
| ег села...{S} Онда сам кренуо слободно, баш као да идеш у госте ујацима; трчао сам преко непозн |
| И ти си погрешио, те још како!{S} Ето, баш мислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш Јова |
| још пре њега, клиснуо на другу страну, баш у целац.</p> <p>— Ко си? викну опет онај, али много |
| — Је л’ ти тешко поћи?</p> <p>— Није... баш ми је мило...{S} Али ће ме бити страх, кад оставим |
| <p>— Еј, мој Арсо, мој кукавче сињи... баш ти се не да, јаднику, живети!...{S} УФ-Ф!...{S} Нас |
| реч у грлу... „Дошло!... <pb n="194" /> Баш данас?...{S} Не може бити!...{S} Је ли то сија сунц |
| ће... жена до калуђерских ћелија!...{S} Баш... могла си и ти са Живојином на трлу...</p> <p>— Е |
| зумеш ли?...</p> <p>— Знам, брате...{S} Баш му тако и нише...</p> <p>— Е, после си вид’ла...{S} |
| ве маље, најежене од јесење свежине.{S} Баш лепа!...{S} А како је ђаволаста!...«</p> <pb n="186 |
| овању.</p> <p>»И то је Божје кушање.{S} Баш као онај преподобни... како ’но се зваше...{S} Али |
| о ме изјури?...</p> <pb n="159" /> <p>— Баш си ти неки... плану девојче и хтеде нешто непријатн |
| Знаш оне чизме... ха-ха-ха...</p> <p>— Баш да ти то испричам, настави Никола.{S} Дошао неки пр |
| »иди, и одселе више не греши«.</p> <p>— Баш ти ја то из књиге не разумем добро.{S} Кажи ти то м |
| госте и да су се сви разбегли.</p> <p>— Баш добро! узвикну жена обрадована.{S} Онда иди па кажи |
| д’, остати тамо?</p> <p>— Јок.</p> <p>— Баш се ти наиде по свету!{S} Знам <hi>онда</hi>... загл |
| /p> <p>Ђаци истрчаше на посао.</p> <p>— Баш си и ти неки...{S} Овде се тетки омаче такав придев |
| ује познати му глас над собом:</p> <p>— Баш хоћу да те питам... знаш, одавно се каним...{S} А н |
| За Љубомира рече му Василијан:</p> <p>— Баш не може никако да обрне први глас.{S} Одговарање, о |
| p>— Миро!...{S} Их што ме уплаши !{S} А баш сам мислио да те нађем.</p> <p>— И ја тебе чекам... |
| .{S} Имамо и ми душу, зар није?...{S} А баш ову је донео игуман из Прњавора, од његове неке... |
| опет на пола, као и до сад.{S} Немој га баш приморавати да пије...</p> <p>— Ето га!{S} Сад прич |
| па буди срећан човек.{S} Једном сам га баш био позвао, да му кажем све ово, што теби казах...{ |
| ћи сад ништа, ако би се наљутио на њега баш и цео свет.</p> <pb n="72" /> <p>Уђе Василијан, са |
| хтела рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нисам знала!« и пође Љубомиру.</p> <p>Игуман, ка |
| — А како се то јакате? прекиде га Милка баш кад се он одушеви причањем, па јој хтеде све по тан |
| ко, одговори Љубомир наивно.{S} Ти вала баш ниси така... а и госпођа...</p> <p>— Ха-ха-ха ..{S} |
| овечна жена, удовица, која је становала баш до његове куће.{S} Она га је чешће зивкала, али му |
| чаније, послушаније и тако даље стајала баш пред очима млађих калуђера.{S} Ову своју давнашњу о |
| и, не знају ни окучити...{S} Ништа, ама баш ништа!{S} До сад је владика попио његове монахе на |
| све... — и гле, сад не осећа ништа, ама баш <pb n="82" /> ништа од свега онога, што му је заузи |
| а што запитати, јер њега неће нико, ама баш нико да погледа...{S} Сваки пролази поред њега, као |
| не очекујем више <hi>ништа</hi>... ама баш ништа!{S} Свршено!{S} Прошло све, све... ама баш св |
| !{S} Свршено!{S} Прошло све, све... ама баш све! узвикну игуман и натеже чашу са шљивовицом.</p |
| р се чуди.{S} Сви веле да Максим не зна баш ништа, а оно видиш...{S} И оно пре, <pb n="129" /> |
| акав нови, друкчији живот.{S} Он не зна баш какав је тај живот, али зна само да је <hi>друкчији |
| глед, он се збуни, стаде испред доксата баш према њој и обори главу.</p> <p>Девојче се насмеја |
| премести Арсенија.{S} Исписао му прота баш владичине речи: »Требају му она три монаха, а Леонт |
| ле, само се увија и мршти, и ако га сад баш ништа не боли.</p> <p>Прота ће, опазивши Арсенијево |
| ек са њим: зацело ће га у владике!{S} Е баш те поздравио за то архимандрит Сава: <hi>он</hi> да |
| преплашено претури преко лотре, и седе баш уз саму левчу, не марећи што ће му она одбити лево |
| уди се како се то лепо срочило, да буде баш »велике гимназије«.</p> <p>...{S}Гледа у ове неме и |
| једем, одмах се забави...{S} И куд нађе баш данас, кад ме она чека!{S} Него, дотле ће престати, |
| спа...</p> <p>Чини му се кроз сан да је баш овог тренутка заспао, а у исто време осећа како га |
| игра...{S} И они су људи...{S} А ово је баш оно право!«...</p> <p>— Точи! викну игуман, мрднувш |
| лаве ти!</p> <p>— Знаш, прво... а то је баш тешко, започе Никола, и на уснама му заигра блажен |
| S} Николи је пало у очи само то, што је баш више главе игуманове било исписано »воздержаније«, |
| оже човек ни да их види лако, а њему је баш нешто требао, али шта оно беше?</p> <p>Љубомир се д |
| овога прегледа, гласио је: »Тс... није баш ствари, али тек ко зна!«...</p> <p>— Ја, одговори Љ |
| ако ради обичаја или кокетарије, а није баш што је <pb n="112" /> боли, па побегне у други крај |
| се као куварица«, али признаје да није баш тако вешта куварском послу.{S} Љубомир, и ако још ч |
| а грдња тек само »ради ворме« и да није баш ни њој <pb n="166" /> самој неправо дахнути душом с |
| у покажи на путу неку травку, која није баш обична, па викни : отровна трава!{S} Тај ти више ни |
| трчати са стаклетом на чесму, која није баш тако близу, опрати стакло, <pb n="106" /> наточити |
| почиње разливати по њему...{S} Па није баш ни тако мрачно... гле, светли се пред очима.{S} И и |
| га нека збиља и изгледа као да му није баш до јела...{S} По зидовима, испод икона, исписана гл |
| таде сипати свој теј, не чекајући да се баш по правилу искува.{S} Љубомир само гледа и трепће, |
| ургије, па се осети заморен. »Е, ово се баш потеже јуначки!« као да говораше његово лице...{S} |
| акоња...{S} Није за наше друштво, то се баш види...</p> <p>— Што?... биће добар калуђер, зацело |
| годне за ову свету књигу, а једна му се баш учини срамотна.{S} Дуго је премишљао о овим незгодн |
| уке овог света...{S} Али сад, ево, хоће баш од истине...</p> <p>Међутим игуман поче из средине. |
| страх...{S} Не знам како то: вуче ме и баш волим, много волим да идем тамо и да све видим, али |
| а, ни стоке, ништа... а?...{S} Је ли ви баш нарочито хоћете да ме упропастите? пита Максим неки |
| тој библији... како ли се...{S} Дела ми баш испричај.</p> <p>Љубомир стане причати редом.</p> < |
| не пали код игумана.</p> <p>— Е, немој баш тако... знаш сам да је слаба стомака.{S} Неки пут г |
| цуру право у очи.</p> <p>— Тхе... нисам баш тако, како велиш...{S} Али што: ђак, јабогме!...{S} |
| е, онда је се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећи«.</p> <p>Излазио је од опас |
| онако... о девојци; а ето сад са Милком баш не би смео онако.{S} Није с тога, што је газдина кћ |
| лако, али шта ћемо ако игуман одједном баш њега потражи?{S} Сети се свога редовног посла — хра |
| је отац Арсеније тако слаб, а Господин баш помену њега пред мој полазак...</p> <p>— Ко, ја сла |
| } Није с тога, што је газдина кћи, него баш онако... што је... што је <hi>таква</hi> девојка.</ |
| мене својој вештини, а и врућина некако баш не располаже човека на тако теже радове, те он све |
| пе лагано у друго одељење, које је било баш над професорском канцеларијом, уђе и стаде близу та |
| тавља: и ја бих то пробала... да видимо баш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да обали?</p> <p |
| е изненађена жена поцрвеневши.{S} Добро баш...{S} Кад се закалуђериш, довешћу ти једну моју при |
| S} Максим не би дао ни Богу тамњана, то баш од истине...{S} А онај је опет... друкчији.</p> <p> |
| и...</p> <p>— Као, на пример, ти!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог створио исто ’нако, |
| /p> <pb n="169" /> <p>— Ама да ли је то баш онако... оче архимандрите, оно <hi>истинско</hi> по |
| у игру.{S} Не мислећи много да ли је то баш у <pb n="187" /> реду, девојка подиже своју једру, |
| тала та жеља: да види митрополита, и то баш кад служи.{S} До сад никако није могао уграбити при |
| ово!...{S} Куд идем ја?...{S} Је ли то баш <hi>оно</hi>, <hi>право</hi>, о чему сам толико мис |
| аже њој Христос.</p> <p>— Очију ти, зар баш све тако пише?... узвикну обрадована жена веселим г |
| аочарима дође на ум паметна мисао: »Зар баш мора, рецимо, писме <hi>људи</hi> бити у првом одељ |
| имир и Никола?{S} Све, све... али би му баш тешко било издржати ту чреду, онако ни за што.{S} Н |
| рице, да ме он не види...{S} После: оцу баш и не морам... готово и не смем тако ићи«...{S} И са |
| руге — нејасне, магловите, не разуме их баш ни мало, али осећа некакву топлину, некакво задовољ |
| муца стидљиво.</p> <p>— Како?... то бих баш хтео да ми кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је ли |
| и није погодио време, јер је богословац баш сад предузео последње »слишавање« из прочитане зада |
| блажњив предлог, и као предомишљао се. »Баш одмах, првог дана... па као сви други!...{S} И све |
| ази у »ношчними мечтанијами«...</p> <p>»Баш као и ја, мисли Љубомир; и он је много ноћу мислио. |
| у њему!...{S} И то је кушање...</p> <p>»Баш исто онако, као што је кушао ђаво Саву Освећеног! м |
| дело, у коме он изгледа смешан.</p> <p>»Баш прави господин, па то ти је...{S} Их, да ме сад вид |
| а мисао о томе била је далеко.</p> <p>»Баш није требало ни говорити са њима о томе...{S} Само |
| у целац, а онај скаче на другу страну, бега од мене...</p> <p>— Хи-хи-хи... ђаво од ђавола!... |
| ли је нагнало ово добро и мирно дете да бега од куће. »Васићи су сви поштени и побожни«, мисли |
| х...</p> <p>Уплашен, пренеражен, као да бега испред пружене пушке, истрча Љубомир уз степенице, |
| исли ја овамо нешто једем !...{S} Да се бега!...{S} Ето зла!«...</p> <p>Дечко стаде плашљиво пр |
| у памети.</p> <p>«Дознали!...{S} Да се бега!...{S} А моји... шта ће они?...{S} У свет!«... мис |
| Леонтије затвара очи, шапуће молитву и бега, остављајући често недовршен посао.</p> <p>А код Р |
| да ми помаже: чим ме опази с колима, он бега у горње воденице...{S} А ја не могу сам товарити в |
| леба.{S} А шта је ово!...{S} Истина, он бега или се крије, чим опази човека или жену; обилази д |
| Хм...{S} Што ми је досадило сунце, зато бегам...{S} Док је зима, не марим, али кад озелени гора |
| и некуд у мрак, проговори:</p> <p>— Што бегам из собе, велиш.{S} Хм...{S} Што ми је досадило су |
| бане трпезе, и онај уобичајени врисак и бегање дечје од калуђера чак у поток или у планину, и о |
| пред механу.{S} Он би се вратио одмах, бегао би, али на доксату механском стоји једна девојчиц |
| чарски керови, од којих је оно мало пре бегао) па се упутио онамо, камо му добра жена рече да ћ |
| црне, страхотне слике, од којих морамо бегати, као што учини и зачуђени, изненађени отац Леонт |
| ређати пред њим сви догађаји од његова бегства... .</p> <p>Најмучније беше кад стиже у Београд |
| оме обожаваном љубимцу целу тајну свога бегства.</p> <p>Никола је био необично бистар младић, о |
| екакву сличност <pb n="46" /> са својим бегством од куће, и тешко му паде на срце туга Јосифова |
| у«...</p> <p>- Хи-хи-хи...{S} Еве га... бегунац!...{S} Гле ти ширечине ваљевске: хранио човек с |
| паксијанлук урадило?«...</p> <p>А мали бегунац све бира заклонитија места, прескаче бурумке и |
| црна облака...{S} И све то оставља мали бегунац, као што одрасло полетарче оставља старо гнездо |
| ашена, узверена погледа корачао је мали бегунац, не знајући шта оставља ни куда иде.{S} До сад |
| у мислима испрекидану молитву заморени бегунац, јер већ не може ни шапутати...</p> </div> <div |
| на се трже од брза и ненадна скока овог бегунца, који испаде пред њу као из топа; али видевши п |
| аније <pb n="95" />, док те није снашла беда.{S} Једном га преварили те истуцо и попио литру не |
| иш колико ми је стало до тога, да се те беде опростим.</p> <p>— Знам, знам... лако је то.{S} А |
| ма да се оправда, али треба прећи један бедем градски, под којим је он учио за испит.{S} Игуман |
| омир корача... одупире се левом руком о бедем, а десном балансира... ноге једва имају о шта да |
| а четвртасто поцрнело камење, узидано у бедему, али осећа да пада у бездан и није га ни мало ст |
| ногом несташна ждрепца у мало не однесе бедро, и он остави коње, па се стаде занимати бушењем ц |
| чу, не марећи што ће му она одбити лево бедро.{S} Ова му почаст <pb n="165" /> изгледаше много |
| што прича игуман у подруму, него су сви бежали од света и његових ужасних грехова...{S} Па шта |
| бом.</p> <p>— Одиста, зар нећеш од мене бежати? запита девојче веома живо, и хтеде га погледати |
| да би, по свој прилици, пред вече морао бежати из овога хладна, страшна мрака, да није овог све |
| ри члана скочише неповређени, нагоше да беже... а у ходнику, даље од врата, опет прасну: дум... |
| што се мора јести!...{S} Смишљао је да бежи у какву пустињу, или у опште удаљено место од свет |
| азмиле по перилима и становима, онда ја бежим у подрум...{S} Кријем се од јарког сунца, као крт |
| што питаш, кад ти то не треба?...{S} Ти бежиш од нас!...</p> <p>— Јок, море... промуца Љубомир, |
| чесми, о младим и душевним куварицама, без којих би јадни ђаци полипсали од глади...{S} Па дру |
| дника, повешани у разноврсним рамовима, без икаква реда, по зидовима.{S} Осети се одмах нешто м |
| о чини, стао је и он дизати без рачуна, без смисла, глупо...{S} И све је ишло добро...{S} Али ш |
| радио у кући као роб, радио без одмора, без сна... из сата у сат, тако непрекидно.{S} Али се то |
| позајмити по пет, шест стотина дуката, без облигације и интереса, осетио се тако сигуран, да с |
| е досада на оне олињале, хиљадама пута, без икаква основа, поновљене фразе о значају српских ма |
| но, намештено... све је хладно као лед, без срца...{S} Само си ти један сталан, непомичан, мио |
| о се гледати у Сави правог оца задруге, без кога, чини му се, не може опстати ни ова кућа...{S} |
| ... говори она једначито, онако женски, без наглашавања и уводи га у његову ћелију.</p> <p>— Мо |
| чаваше од једних врата другима, желећи, без сумње, узети какву своју ствар, без које неће да се |
| Леонтије се подаде томе колу неосетно, без размишљања.{S} Што ваља другима, добро је и њему!</ |
| сведочанство за час, и са свим просто, без муке.{S} Забринути богословац прогура се неколико п |
| ћи, без сумње, узети какву своју ствар, без које неће да се крене на пут, или мож’да, узбуђен, |
| је овај луд, или се само прави?« па му, без предомишљања одговори:</p> <p>— Вршим све његове за |
| шне и суседа и њена слушкиња.{S} То су, без сумње, оне »добродушне«, о којима му је он причао?< |
| , као да се стиди њега...{S} Она одмах, без икаква упутства, заузе онај исти положај у манастир |
| че Љубомир, гледајући у страну: тако... без допуштења.</p> <p>— Та оно знаш, тако је...{S} Само |
| ти:</p> <p>— А јест, сад је манастир В. без старешине...{S} Штета што је отац Арсеније тако сла |
| умани) некакав староислужени »чиновник« без пензије (бави се стално склапањем манастирских рачу |
| жив је умро, кад му земљак објасни, да без тога пе може бити примљен, а данас почиње упис...{S |
| ка Мара, која је све знала и разумевала без нарочитих наредаба, спремила је богату част за ретк |
| на Христовим речима: »који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу« и оним завршни |
| Је ли могуће... <hi>такав</hi> грех, па без казни?...{S} Није ту све... има ту нешто друго... м |
| брадицом, која се таласа, љуља и комеша без икаква реда, од које се чују узвици, смех, а над це |
| а реда... ту ти је, брате, ’нако... све без реда...</p> <p>И потом отац намесник, мало стидљиво |
| е, па оде задовољна.</p> <p>Кућа остаде без женске руке... жива мука!{S} Пуно живих људи, навик |
| олу чаше и вино.</p> <p>Поче да се пије без реда, неки од гостију потражише воде.{S} Игуман мрд |
| ви’ш... овај мој мали неће да се мрдне без обуће и јелека.{S} Дође тешко време!...</p> <p>— Ах |
| ом мишљу, како народ вели, да нема куће без жене.{S} Док ти женска рука не такне јело, док она |
| степено чинили своје: и они не остадоше без утицаја па ову меку, нежну и наивну душу.{S} После |
| ло на ум до сада?{S} Он вели да није, и без сумње није никад до сада помислио јасно: идем у ман |
| ему...</p> <p>А Леонтије?...{S} Он се и без овога намислио доста, па сад само представља себи, |
| па свој посао, па га врши без помоћи и без туђег упуства; навикао се и на положај најмлађег ђа |
| и полазну реч, заџакаше и узвикнуше сви без реда.</p> <p>— Шта чекате! грмну игуман на момке, к |
| ни обични гости, названи лонцолизи, али без онога што је »његово царство« и што му је увређена |
| е сразмери то чини, стао је и он дизати без рачуна, без смисла, глупо...{S} И све је ишло добро |
| лимир му напомену, да кућа не може бити без жене...{S} Него му саветова, да преда сву стоку и п |
| ао се потпуно па свој посао, па га врши без помоћи и без туђег упуства; навикао се и на положај |
| мењен...</p> <p>Са друге косе трчи, као без душе, његова другарица, Мирослава...{S} А по стриче |
| порукама и радио у кући као роб, радио без одмора, без сна... из сата у сат, тако непрекидно.{ |
| они све више осећаху, да не могу једно без другог.{S} А ни једно од њих не помисли: како ће то |
| је слушао толико пута, како људи путују без ичега, па се увек нађе ко им да хлеба.{S} А шта је |
| у буџу, јер није волео тумарати по пољу без оружја...</p> <p>Отац Нићифор узе своју омиљену пра |
| штампани бланкети, које су доброћудни и безазлени учитељи исправно попунили и својеручним потпи |
| ивајући у себи све сотоне на главе ових безазорних, добро наоштрених за јело и пиће, гостију, љ |
| Њему је већ у памети цела и јасна слика безбрижне забаве и пландовања по Маљену.</p> <p>— То је |
| дуго мислити...{S} Велимир махну руком безбрижно и весело, и опет се <pb n="231" /> настави пи |
| е креду, стаде уз чисту таблу и видевши безброј несташних малишана, не знајући им још имена, ра |
| и, тражећи хране и заклона, избушили су безбројне рупе на прљаву зиду, а нико и не помисли да т |
| , узидано у бедему, али осећа да пада у бездан и није га ни мало страх, јер од некуд зна да се |
| е допадају.{S} У том осмеху исписана је бездна грешне пожуде, ширетлука и нечега што највише ли |
| гласом, који је најречитије илустровао безобзирну непослушност великог брадатог јарца, прозван |
| њу и <hi>овако</hi> јој говори!{S} Она безразложна, урођена женска љубопитност, која је подјед |
| је отац Сава прочитао при калуђерењу — безусловна послушност према старијима...{S} Он се, као |
| анственошћу и оном неотесаном сељачком, бејаги поверљивом мимиком, осврћући се бојажљиво, прозб |
| ота ће, опазивши Арсенијево увијање, ко бејаги онако уз реч, смешећи се напоменути:</p> <p>— А |
| седи или стоји) па брзо чупа и растреса бела, опрана, нежна као свила вунена влакна; сагнуо гла |
| печеном, масном, добро закајмаченом, од бела и црна брашна гибаницом...{S} Па долећу често они |
| ао окамењен, па гледа како се преливају бела кравља леђа под сунчаним зрацима, и како белавка б |
| плаветнило, под њим заигра нека млечно-бела, танка као паучина, провидна измаглица, која сањал |
| а ли да учини онако, како је учинио кад белавка уведе говеда у стричеву њиву, или да трпи као ш |
| ободан и све... само, — да не мрдне куд белавка...</p> <p>»Сад се јадна Мира мучи сама.{S} Ако |
| равља леђа под сунчаним зрацима, и како белавка брзо маше репом па га забаци на сапи и подржи т |
| ме је за сад само једна брига: да су му белавка и папоња увек на очима.{S} Јер шта ли га чека о |
| досадању уштеду, јер ће морати продати белавку за прошлогодишњи порез.</p> <p>Дешава се човеку |
| его смишља како би се осветио проклетој белавци, највећој штеточињи у целом селу.{S} И кад му п |
| што је чуо, удари га по срцу горе, него белавчина пакост у кукурузу.{S} Он клисну испред свог < |
| к, пружајући руку дувањари.</p> <p>— Е, белаја!...{S} Шта ће остати мене, оногај...{S} Тако ви |
| епћу, чим опазе тетку, и стану је неког белаја мувати по угловима ходника или кујне, осврћући с |
| буђене, пијане главе...</p> <p>Зора!{S} Беласа се густа роса по потесу, а тамо иза громадних, т |
| оно</hi> ми одмах дође.{S} Најпре ми се беласа, далеко пред очима, нека мала — мала лоптица... |
| ледати оно широко вијугаво чудо, што се беласа, прелива и одсјајкује на сунцу, по коме прође је |
| беличаста магла, а под њом се вијуга и беласа нешто, као кад жене на перилу отегну дугачке ком |
| евом пригревку.{S} И још даље, на више, беласају се чисти димњаци и црвене сниски кровови у јас |
| рвенкасто жућкаст трсковак са дршком од беле извијене кости и златном кићанком; око исте руке с |
| м ватреним зрацима, и растерало сивасто беле облаке магле, који се дизаху из дубоких планинских |
| њено викну: трчи!...</p> <p>»Како су му беле руке, премишља дечко у сену, сећајући се шта је мо |
| иса, јер је то професор лепо причао.{S} Бележио је како се изговарају немачка писмена ај, уи и |
| од куће!...</p> <p>У свет!... у далеки, бели свет!...</p> <p>Нога му корачи...{S} Он се не освр |
| аког сукна«...{S} Било их је у чистим и белим као снег, танким сеоским кошуљицама, са ишараним |
| Он не гледа високу, са црвеним кровом и белим зидовима кућу, која је његовим новцем подигнута, |
| ксим? запита Љубомир, залажући се меким белим хлебом.</p> <p>— Није наш, одсече Велимир; дошљак |
| вице како редуша нагиње лонац са густим белим соком, и како у округлу ћасу падају, заједно са с |
| о хеј, вије се и пружа у дужину некаква беличаста магла, а под њом се вијуга и беласа нешто, ка |
| и крст и црвенкасто кубе храма.{S} Нека беличасто-тамна светлост прострла се по видику, <pb n=" |
| тпадала, и по избушену крову прелива се беличасто сива маховина...</p> <p>Зар то она стара »наш |
| чисто, пуначко бело лице, тако чисто и бело какво он није никад видео, и ако су у селу му и по |
| оне плаве јасне очи, оно чисто, пуначко бело лице, тако чисто и бело какво он није никад видео, |
| хаљина, на коме грациозно чучаше једно бело, чисто, кудраво псетанце, посматрајући до сад неви |
| поремети општу монотоност какво везено бело марамче од паргара, што га Леонтију подноси на дар |
| ет ока тешку, гарабиљчину, поведе свога белова, који се једва за њим ваљушка, преврће и скичи, |
| аместише послушници неколико боца тамно белог, необична изгледа, вина.{S} Архимандрит се задово |
| ше из града.{S} На малом, минијатурном, белом парченцету хартије, са познатим му крстићем на вр |
| :</p> <p>— Дошло од владике, и он махну белом савијеном хартицом пред собом, — да се вечерас ка |
| е му Велимир, пружајући некакву дугачку белу мотку.{S} Одупири се њоме, па се не бој...</p> <p> |
| ло густом округлом брадом, која је била беља од косе.{S} На лицу му нос, који је необично налик |
| а јасле и гледајући прекорно капетанова бељца, који одмах завуче дугачку њушку у јасле.</p> <p> |
| ворећи са њима и пребацујући капетанову бељцу како је поклапан и нестрпљив.</p> <p>— Ти си као |
| а се назире црна пруга, што вијуга кроз бео снежни покров.{S} Путник већ пао у очајање од зла в |
| прасну: дум... дум!...</p> <p>Кроз сиво бео, усколутан дим, угледаше на поду широку, моћну фигу |
| у, сиромашна кућа, каквих је био препун Београд у оно време.{S} Али чим отворите врата, одмах в |
| рти, врти...</p> <p>Кад је себе оставио Београд!{S} Већ се посељачио сасвим, нестало је и после |
| .. .</p> <p>Најмучније беше кад стиже у Београд, осврћући се путем једнако, бојећи се капетанов |
| виде и чу!{S} И дахну душом кад стиже у Београд, и настави свој скромни, повучени, мирни живот. |
| сподине, ђак; идем реци на веће школе у Београд.{S} Па док сташе време за школу, примио ме ови, |
| ше свакоме, како једва чека да стигне у Београд, да се сита одмори.{S} На њено место намести от |
| а школом.{S} Ако хоће, може сутра ићи у Београд, али он неће и зна зашто неће.{S} И сад, враћај |
| една мисао о будућности: »мора се ићи у Београд, у школу«, а планови су се састојали у разним о |
| ак, два од њега.</p> <p>— Сад полазим у Београд... тамо је цео Сабор на окупу.{S} Морају ме раш |
| он маштао о даљем путовању, о доласку у Београд...</p> <p>А кад има више посла у кући, онда Мил |
| преко кога се улази у науку?...</p> <p>Београд опусти.{S} Одоше сви људи на заветну свету дужн |
| РОМАН</p> <p>СВЕТОЛИКА РАНКОВИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРЉЕВИНЕ |
| оручено за мене, само да га одвратим од Београда«, мисли механџија и кашљуца, спремајући се да |
| мисли о <hi>томе</hi> некако почињу од Београда, али он ипак не може да се сети кад <pb n="58" |
| p> <p>Једнако га је, још од повратка из Београда, као што видесмо, мучила или занимала нека вел |
| ...{S} Час му дође суседина слушкиња из Београда, па га тапка по раменима и вуче у собу са неки |
| риестогодишње жене, познанице Савине из Београда, на једним простим каљавим таљигама, са једним |
| оборена носа, објављује да је довео из Београда, »по угледу на друге манастире«, једну честиту |
| име села.</p> <p>— Има ли још много до Београда?</p> <p>— Кажу да има доста, вели она и опет с |
| о опазити, да је то већ прекаљена права београдска слушкиња., са свима пороцима и недостацима с |
| ="SRP19000_C4"> <head>IV</head> <p>»Ђак београдске гимназије...{S} Боже, је ли ово истина или с |
| ио сасвим, нестало је и последњег знака београдског »полира«, само га жути капут опомињаше, да |
| еде га у ону највећу собу у Богословији београдској, где се прославља Свети Сава.{S} И сад с ле |
| гословац, његов сељак, кад дође лети, о Београду... како ли кити оне дивне приче о добрим и зли |
| н«...{S} Љубомир се осврта један дан по Београду, па се и он реши да иде своме родном Маљену, к |
| а звонара.</p> <p>»А како ли је тамо, у Београду ?!...{S} Па још кад се обуче сам митрополит... |
| После трогодишњег школовања и бављења у Београду, Сава се толико »полирао«, да је сваку своју у |
| , баш до самог сванућа...{S} Шта пута у Београду тако почнем мислити, шмркћем, преврћем се и од |
| м.</p> <p>— Тсс... пио сам га понекад у Београду, одговара он збуњен и црвен.{S} Мало се уплаши |
| прости, већа од тороња Саборне цркве у Београду... и толике су све четири...{S} Па игра, скаче |
| иру се учини познат попа, виђао га је у Београду, али не зна шта беше тада.{S} Биће од оних из |
| јао прекора због новог одела, које је у Београду, на рачун манастирски, <pb n="226" /> начинио. |
| дућанџија доли још више уља у распаљени бес игуманов, и он, гледајући несвесно, блесаво још ово |
| лави му читав хаос, па ври...{S} Она га беседа о калуђерима занесе, отвори му очи и он стаде гл |
| јима је грло веома засушило у току дуге беседе.</p> <p>— Да се укину! узвикну и говорник, прому |
| јан!...{S} Па онај прави светац, што се бесилно пренемаже пред игуманом, то Арсеније!{S} Па чак |
| и, те му ни на ум не дође његова стара, бескорисна, искрена пријатељица...{S} Ах, калуђерско је |
| горело и утулило се; колико корисних и бескорисних предузећа започето и напуштено...</p> <p>И |
| текло мало по мало знања, и кориснога и бескориснога, и он је напредовао у школи.</p> <p>Једаре |
| ло и утулило се, и само стоји један дуг бескрајан низ година, у коме пројурише брзо детињство, |
| шта да се одупру...{S} А под њим зинула бескрајна провалија и чује се како доле шушти вода и би |
| брежуљака и како је пукла пред очима му бескрајна раван, и отегла се у недоглед...{S} И тамо да |
| танове потере.{S} Сад, кад уђе међу ове бескрајне гомиле кућа, кад пође кривим непознатим улица |
| то, пст!...{S} Не реметимо неми, вечни, бескрајни мир!...</p> <p>Кроз шуму нешто лагано шушка.{ |
| црвене сниски кровови у јасном зеленилу бескрајних воћњака.{S} Ах, како се слатко дише!....</p> |
| смисла и умна живота!...{S} Мрак, тама, бескрајно ништа!...{S} Пред њим на пању игра и прелива |
| е све више чуди пријатном, раздраганом, бескрајно срећном осећању, које га обузело цела.{S} Как |
| гуманове и Максимове разлеже се громко, бескрајно, на разне тонове и начине изведено, загушљиво |
| у даљину, она га све више заноси својом бескрајном чаробношћу, све више га обузима својим прост |
| уденац; не баци око на китњасту, плаву, бескрајну шуму, која је окитила цео онај дугачки планин |
| душа, које одједном добише непрегледну, бескрајну као океан слободу!...</p> <p>— Ликуј днес, Си |
| доше ницати просечени равни путови кроз бескрајну манастирску шуму, те се из мрачних и непристу |
| ђа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у ону бескрајну раван, што се пружила преко Саве и над њом не |
| куд пред собом.{S} Поглед му је празан, бесмислен, као ’но кад човек устане после дуга спавања, |
| чне су му и досадне ове шуме по Маљену, бесмислен му је овај живот уз стоку, из дана у дан, а т |
| тај живот празнији од прошлости, да је бесмислен, чемеран, ужасан као црна вечност...</p> <p>И |
| , куд он загледа, све празно, ништавно, бесмислено, тамно!...{S} Брр... како му је хладно!{S} О |
| опустио главу немоћно у страну и гледа бесмислено у пространи шарени свет, који се пред његови |
| ухињу, у трпезарију, и као окамењен, са бесмислено управљеним погледом у пространство, уђе у св |
| ује шта му друг говори, јер му очи опет бесмислено блуде око оног црвенкастог круга, што игра у |
| е кад се врати.</p> <p>— А нећеш много, бесна мрцино, зацело не!...{S} Еј да ли те хоће курјаци |
| о ћутање Маљеново, час фијук и звиждање бесна ветра, преко игластих борових грана, час густи пљ |
| њега хучи, грми и гуди разиграни талас бесна поводња, и он, услед ове хуке, више ништа не чује |
| рукама читаве праменове, кида их и урла бесно, страховито... да би тим угушио нечувени, ужасни |
| тако ли је! викну Васа, севајући очима бесно.{S} А ко попуши са мном оку дувана, што донех из |
| Млади намесник ослободи братију од тог »бесполезног рада«, пошто, вели, он већ мора на другом м |
| никог од калуђера у манастиру — сви се, беспослени, разишли по потоцима, Леонтије се врати из ш |
| p>Љубомир види да га Максим задржава од беспослице, из дуга времена, па налази начин те га оста |
| лосном обманом, озбиљан рад — узалудном беспослицом, узвишене тежње — глупом детињаријом...{S} |
| питета.</p> <p>— Пуна ми кућа готована, беспосличара, а он хоће још.{S} Не пита може ли то мана |
| е Бошковића куће, где су жене језичне и бестидне.{S} Леонтије иђаше као преко жива огња.{S} Она |
| /> гига се на дугачким ногама и врљуца бесциљно по ливадама, док га чобани не ухвате...{S} И Л |
| ом, превртао је прве листове, на којима беху »предисловије«, некакво »извјешченије« и још неке |
| логе.</p> <p>Али све те слике и маштања беху веома наивне, чисте, детиње... »Она Соломунова... |
| окупише ђаци са поздравима.{S} Обојица беху младићи, испод двадесет година, живи, окретни и ве |
| наставише започету препирку.{S} Обојица беху сагласни, да је Велимиров поступак далеко поштениј |
| знатом му до сад учењу.{S} Али сва лица беху такође зачуђена ненадним и необичним речима младић |
| на другом крају од пећи, док друге две беху около пећи. — А ми ћемо одмах наместити онде четвр |
| е на оном другом ужем крају пећине, где беху зарезани у стени неки крстови и једна удубена ниша |
| , ређајући разне планове у глави.{S} Не беху то, истина, баш прави планови, јер је код њега бил |
| .{S} У то срећно доба ни »крштенице« не беху потребне одмах — веровало се учитељу.</p> <p>Истог |
| сто.</p> <p>Момци изиђоше одмах, јер не беху достојни слушати ове ствари.{S} И такав је ред...< |
| оскочице, песме...{S} Калуђери, који се беху склонили у кухињу да с тетком четврти пут »ужинају |
| ћ до његова самостана.{S} Али, момци се беху сви разишли...</p> <p>Тако Љубомир доби млађег дру |
| јрадије мислио о школи али тадање мисли беху нејасне и неодређене.{S} Сад, кад је постао чак »ц |
| е о самоубици.</p> <p>Ђаци и неки момци беху још раније отпуштени, и сад, од онолике задруге, о |
| откуд падаху неке капљице.{S} Да л’ то беху грашке зноја или сузе, прота не виде.</p> <p>— Али |
| ="193" /> узвишени и драгоцени, као што беху пре овог ненадног, чудног пламена, што одједном бу |
| то му за сад, после толиких неприлика, беше доста.{S} Чак му се чинило да му је све овде, у ов |
| рата.</p> <p>Љубомир, стојећи уз врата, беше се загледао у чиновника, који, на другој страни хо |
| ска, она лепа намазана, обојена женица, беше необично добра душа, мека болећива срца, готова да |
| око себе.{S} Прво што угледа сад боље, беше суседа, средовечна жена, удовица, која је становал |
| знао чега пре да се дохвати.{S} Срећом, беше зима, па се није могао никакав већи рад започети.{ |
| } И Љубомир, тога дана, кад доби писмо, беше у сличном расположењу.</p> <p>»Шта хоће ови од мен |
| послу око ње.{S} Кад је дошао Љубомир, беше се заузео једним малим, дежмекастим и рундавим овч |
| ше сами Леонтије и Василијан.{S} Али... беше и нових лица.</p> <p>Тетка, другог дана по смрти а |
| а, па све — против црквених правила!{S} Беше му криво, али се тешио што је то <hi>почетак</hi>, |
| рђен исполински нос, љубичасте боје.{S} Беше висок, крупан, развијен и силан као столетни грм; |
| вако звоњење, док се Велимир појави.{S} Беше се јако задувао од наглог трчања.{S} Приђе игуману |
| /p> <p>А у кући се живело старински.{S} Беше свега у изобиљу...</p> <pb n="259" /> <p>Једног да |
| вом, кад му он саопшти своју одлуку.{S} Беше и расположен тога тренутка онако, кад је човеку св |
| ва другу, неку Пречанку из Руме, ну ова беше још милостивија срца, те једва и она састави у ман |
| ном, сачува га од размишљања.{S} Као да беше повезан за њих, повукоше га у вртлог младићске бур |
| ом мрда црно...{S} Дрекнух, па што игда беше снаге ђиласнух у целац...{S} Док ја летим у целац, |
| ља са својим причама.{S} Нарочита згода беше у вече, кад се калуђери позатварају у своје ћелије |
| е забавити најмање два дана.{S} Братија беше вољна »дахнути душом« одмах, али је било много пре |
| ивоту није видео.{S} Остраг на корицама беше руком исписано : „Житија свјатих; декемврији — фев |
| ице беше озбиљно...</p> <p>Друга новина беше: намесник долази у цркву само о празницима, недељо |
| анствено шумско вечерње брујање, пећина беше мрачна и ужасна...{S} На противном крају од уласка |
| место, девојче га одмах нападе.{S} Она беше жива и одлучна, као и Мира.{S} А Љубомир се збуни, |
| рно, и сравнио са оним, што му до скора беше идеал, па је нашао, као што и житија веле, да је с |
| виђао га је у Београду, али не зна шта беше тада.{S} Биће од оних из конзисторије.{S} У двориш |
| де га игуман устајући иза стола.{S} Кад беше на вратима, он процеди: стакло! а то је значило, д |
| амо остаде једна жудња у њему, која сад беше јача од свију: »Ах, кад ће једном бити крај томе т |
| {S} Преплашен, изненађен, детињи поглед беше управљен на њега...</p> <p>»А завет!?«... севну му |
| о погледа око себе.{S} Најпре му поглед беше несвесан, а после, лагано, добиваше све више смисл |
| ивота.{S} И рад, и одмор, и весеље, све беше заједничко.{S} Леонтије се подаде томе колу неосет |
| а говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије...{S} И сам отац Сава искрено га дочека.{ |
| } Него гледам шта му је ово: до сад све беше ’нако...</p> <pb n="51" /> <p>— Хм... промрмља мла |
| у целој земљи прекинути рад.</p> <p>Све беше како треба и обећаваше да ће се наставити срећни д |
| д његова бегства... .</p> <p>Најмучније беше кад стиже у Београд, осврћући се путем једнако, бо |
| базна и невиђена у манастиру дочека, не беше ни ова рогоњина пажња према њему необична.{S} Он с |
| ах да, осим новог калуђерског одела, не беше у њему самом ништа <hi>ново</hi>. »После посвећења |
| епомичан и неосетљив као стена...{S} Не беше више физичке могућности да се наставе ови чудни из |
| ове опште куће...{S} Нићифору као да не беше много стало до свега тога.{S} Он отпутова весело, |
| одајом оборене горе; других добитака не беше...</p> <p>Шта... зар толики рад, па све у залуд!?. |
| глас.{S} И од једног и другог посла не беше успеха...</p> <p>Сад је добио велику дебелу књигу, |
| >XXIII</head> <p>Једаред у мају, кад не беше никог од калуђера у манастиру — сви се, беспослени |
| н се хтеде уздржати и прећутати, али не беше <pb n="185" /> још дорастао великим стрпљивим иноц |
| диш сам... што ме питаш!« Али игуман не беше расположен за нежна изливања, него подвикну:</p> < |
| Радио је много за своју кућу и то му не беше тешко, али је још више радио под кулук, за туђе ку |
| оних из конзисторије.{S} У дворишту не беше никог другог; кочијаш, који је довезао попа, сврну |
| , лако удесити.{S} Рада школског још не беше много, посао у кухињи буде брзо готов, јер га је м |
| се трже и одскочи од врљика, на које се беше наслонио.{S} Пред њега стаде лепа млада женица, ма |
| и насмејаше се самим очима, док им лице беше озбиљно...</p> <p>Друга новина беше: намесник дола |
| аху са чуђењем.{S} И пре им његово лице беше необично, али сад... сад је много необично.{S} Она |
| це.{S} Само му оно буљаво надувено лице беше добро осветљено и, према слабој светлости, изгледа |
| више занима клисарски посао...</p> <p>И беше му чудно, што га игуман не запита: докле ће остати |
| « и »послушаније«.{S} У његовој природи беше много онога урођеног »ширетлука« сељачког, који се |
| турајући листове некаква уџбеника, који беше сав ишаран крупним црквенословенским словима.</p> |
| хтеде сакрити очи од тога погледа, али беше тако окренут, да није могао у страну погледати.{S} |
| ћи га на једном рамену, на које се овај беше тешко наслонио.</p> <p>— Кажем ја тебе: немој меша |
| у, да су то домаћини ове куће.{S} Човек беше снизак, широких леђа, добро угојен, обучен у чисте |
| за дошљака и да је већ примљен, само им беше љубопитно знати: да ли ће му се одредити посао »по |
| и се овако проклиње!{S} У исто време он беше на чисто с мишљу: да му се не може душа смирити, д |
| пута врата, неко прође ходником, али он беше заузет дубоком и новом за себе мишљу, коју прочита |
| молитва за новога брата...</p> <p>И ако беше у светлом и блаженом расположењу, младић осети одј |
| у шта може и тако радити.</p> <p>А како беше на Маљену!{S} Слободан је ко птица у гори, слобода |
| то сврши, тако одједанпут!...{S} И како беше дивно у оном свету!{S} А зар се не може натраг?... |
| ечи се, подиже обе руке у вис и, колико беше снаге у плућима и грлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е- |
| прекореваше га што је намучио.{S} Дечко беше омањег раста, погнута стаса, кратка и дебела <pb n |
| их грехова...{S} Па шта је ово, шта оно беше малопре?!...{S} Сотона... лукави сотона увукао се |
| а њему је баш нешто требао, али шта оно беше?</p> <p>Љубомир се досети јаду, па рече:</p> <p>— |
| мире његов последњи звук...{S} Да ли то беше надчовечански <pb n="235" /> јаук за ишчупаним срц |
| је.</p> <p>Дани пролазе...{S} И све што беше чудно и необично, постаје сносно, те се може слобо |
| ..</p> <p>И ђаци начинише лица, као што беше мало пре игуманово, готови да се прекрсте и да узв |
| е то поправити, да ће све бити, као што беше јуче, прекојуче...{S} Та нада сачува га од очајања |
| исто онако свето и примамљиво, као што беше о првом јутрењу.{S} И сад се онако исто занесе, уз |
| небесног плаветнила...{S} Исто, као што беше и на Маљену, трепери и одсјајкује лазурно плаветни |
| а поведе рат за независност.{S} Љубомир беше у другом разреду.{S} Једног дана распустише школу, |
| ти морала, вере, побожности...{S} Говор беше тако изненадно-страхотан, тако громовито-убедљив и |
| вод пећински...{S} Болан, очајан прекор беше у том погледу, који је продирао кроз камене сводов |
| , упути к манастиру.</p> <p>Архимандрит беше као рис.{S} Наљутио га отказ владичин да премести |
| о много немог прекора и истине, да гост беше принуђен оборити главу.{S} Али га опет запита:</p> |
| ..</p> <pb n="183" /> <p>Љубомир се већ беше одлучно упутио у своју собу, где је мислио провест |
| и погледа га право у очи; у том погледу беше тако много немог прекора и истине, да гост беше пр |
| певаху тако лепо и заносно, новом иноку беше тако топло и пријатно, да му се учини као да је ма |
| тала сама деца и по једна жена, и то му беше веома тешко.</p> <p>Али прође све.{S} Настаде прим |
| ристоји пред старијим, и на његову лицу беше исписано задовољство што је господин прота изволео |
| утању по пустињи...</p> <p>На Петковачу беше ред другог одељења за цркву.{S} Љубомир је тај дан |
| прихватише шалу и насмејаше се; али их беше који гледаху зачуђено и озбиљно: да је то човек, н |
| образ анђелски«.</p> <p>У оно време још беше неке строгости по манастирима: старешина је пазио |
| таде жена викати, па му притрча.</p> <p>Беше сав хладан, а груди се брзо дизаху и спуштаху.{S} |
| м облеће, а дружина све веселија... све бешња... све помамнија!...{S} Већ се отимају око места |
| затим заигра, запишта, и све јаче и све бешње стаде лупати, шкрипећи непрекидно на своме језичц |
| /p> <pb n="107" /> <p>— Штапове!... још бешње, још силовитије и одсечније загрме игуман, наслађ |
| ва...{S} Аман!...{S} Не дајте да нам се бешчасте светиња и мили споменици давне прошлости! зачу |
| реза.{S} Нешто га одједном обузе трема, би му незгодно од овога доласка, и ако он није ништа им |
| .</p> <p>Љубомир сакри очи рукама...{S} Би му необично страшно и веома слатко од те појаве, и о |
| уру!</p> <p>У свакој другој прилици ова би опомена освестила љута игумана, и он би се одмах при |
| аме наше куће једна ливадица... и друга би једна жена продала две кравице...</p> <pb n="255" /> |
| свој Маљен <pb n="20" /> ради тога, да би постао механским момком. »Није то, није!... друго је |
| ико мислило и сањало само ради тога, да би душа имала забаве?...{S} Зар су све то била само при |
| уђер грозничаво и упиљи очи у друга, да би му из саме душе извукао жељени одговор.</p> <p>Велим |
| н свима својим последњим поступцима, да би, по свој прилици, пред вече морао бежати из овога хл |
| нарочито застаде са крајем реченице, да би изазвао љубопитност код свог узбуђеног слушаоца и да |
| о напустити због скупа рада...{S} И, да би се довршило зло, једног пролећа удари страховит пово |
| се, по саветима умних људи, задужи, да би могао учинити оне промене које видесмо — да би могао |
| дна ситна, практична мисао, коју он, да би се повратио, гласно изговори:</p> <p>— Данас!...{S} |
| га, и гурну га лагано прстом у чело, да би је погледао право у очи...{S} Девојка не може довољн |
| мирно, тихо да се угаси, да умре... да би опет на пролеће <pb n="149" /> оживело...{S} Зато, п |
| {S} Морају ме рашчинити, па да би... да би... хм! — он не нађе згодна израза и застаде.</p> <p> |
| кида их и урла бесно, страховито... да би тим угушио нечувени, ужасни бол, што се савио на душ |
| о учинити оне промене које видесмо — да би могао паметно газдовати.{S} Требало је сад отплаћива |
| на окупу.{S} Морају ме рашчинити, па да би... да би... хм! — он не нађе згодна израза и застаде |
| итност код свог узбуђеног слушаоца и да би дао већу важност своме саопштењу — за твоје... архим |
| ипак осуђиваше тај поступак, тврдећи да би Велимир могао бити прави калуђер.</p> <p>— Ала бих т |
| у? запита манастирац с прекором, као да би хтео рећи: »Видиш како ја сам путујем, па се никог н |
| да у децу око себе тако блажено, као да би се сад са свима грлио и љубио...{S} И опет понавља : |
| <p>Тетка климну главом пркосно, као да би хтела рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нисам |
| да он тражи службу.{S} Механџији као да би по <pb n="19" /> вољи то саопштење, јер проговори бл |
| обаљује, онда сигурно може и она. »Ала би <pb n="24" /> то било!...{S} Али да је негде у закло |
| , а није то.{S} Сликарска четкица могла би то најбоље представити.</p> <p>Љубомир, узимајући у |
| раздрагана, мека, сањалачка душа хтела би се бавити светлом прошлошћу.</p> <p>— Сећаш ли се, к |
| ном сазнаје своју пропаст...{S} И хтела би да није рањена, и да се врати све како је било пре, |
| отуљених, полузакривених очију, севнула би радосна варница, али се он старао да сакрије своје о |
| <p>Помрчина је густа; чини ти се рукама би је мешао.{S} Снег сипа и веје густо, јако, као да хо |
| и <pb n="108" /> у мислима речи, којима би назвао игуманов поступак, — твоје домаће расправе.{S |
| после испреда разне догађаје, у којима би он и та лепотица играли главне улоге.</p> <p>Али све |
| } Сестре ти плачу и помињу мајку... она би много жалила, да је жива.{S} Чули су да си овамо оти |
| цркви!{S} Бар да остадоше парохије, па би се човек опет имао чим занети.</p> <p>Још пре неколи |
| неким веселим одушевљеним осећањем, па би хтео тај напор час пре, на свој начин, не осврћући с |
| му доста пута приђе, кад је залудан, па би одмах повели разговор.{S} Једних су година, механа ј |
| у собу, где смем примати госте...{S} Па би могао довести и оног твог кудравог богословца.{S} Ја |
| ена.{S} Да је сам изнео ово вино, сутра би се сви на њега љутили.</p> <p>Оба протојереја и игум |
| Куд пролетеше толике године?...{S} Шта би од оноликих идеала, снова?...{S} Зар се толико мисли |
| ао да се држе и ванредни часови.{S} Шта би се радило на дугим зимским ноћима него то!</p> <p>Чу |
| си... то жељено архимандритство?{S} Шта би ми донело и владичанство!{S} Округла је она проклета |
| то тако ситно учинити, али не знаде шта би и немаде кад, јер игуман стоји пред њим, одбијајући |
| ут, или мож’да, узбуђен, не знађаше шта би друго <pb n="109" /> радио.{S} Одједном иза његове г |
| и се испод десне мишице, не знајући шта би друго радио.{S} Василијан га спази одмах, па као лоп |
| .{S} Све се живо смеје, шали... јер шта би друго радили: мртва калуђера не ваља жалити!</p> <p> |
| ша за чашом слева се неосетно — јер шта би радио човек у овој самоћи, — а у веселој глави млада |
| земљу, али то не може учинити онда, кад би он сам зажелео.</p> <p>Милка му доста пута приђе, ка |
| } Сад би мож’да друкчије одговорио, кад би га, запитали: хоће ли остати у манастиру, јер му се |
| мож’да он?...{S} Ко зна?!...{S} Ех, кад би имао стотину дуката, да их ћушне где треба!...</p> < |
| днако!...</p> <p>— Чини ти се...{S} Кад би само прочитао житије Макарија Египатског, како је он |
| вих познаника, кметова и пандура, и кад би око заранака, ни сам не зна како, натрапа управо пре |
| , што иначе никад не чини...</p> <p>Кад би све готово, насуто, напуњено, завезано, сељак бојажљ |
| ту... јер овај убија, ништи...{S} И рад би дахнути слободно, пуним грудима...{S} Ах, живота!... |
| ејасна жудња за даљином, за светом, сад би се у већој мери појавила.{S} Хтео би који пут стати |
| ивење, као давно очекивано чудо.{S} Сад би мож’да друкчије одговорио, кад би га, запитали: хоће |
| се он само начинио преплашен, и кад год би га игуман испод очију погледао, старао се да му задр |
| се заузме за њу и сам владика.{S} Народ би је силом истерао из свете куће.{S} Знала је то све о |
| што се више удубљује у њен смисао, све би је више читао...</p> <pb n="154" /> <p>— Гле: »У гре |
| подићи, јер нема околног земљишта, где би помељари могли стати с колима и стоком...{S} После д |
| себе, тражећи згодно место.{S} Али где би..., да нас не види нана?</p> <p>Љубомир је погледа з |
| ре целу шуму, неће ли га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... одоцниће за пут.</p> <p>Од |
| мо.{S} Да имаш капетан-Мишино благо, не би их зајазио.{S} Него... ако велиш, ја ћу им рећи... д |
| сабрату, смешећи се и полугласно, да не би чуо ко од послуге, напомену:</p> <pb n="169" /> <p>— |
| умани, као искусни људи, изјавише да не би требало још на то прелазити...</p> <p>— Има времена. |
| м изгледу.{S} Али њега сад подсмевке не би дирале...</p> <p>»Мора да је потказао неко од ових!. |
| сване...{S} А Василијан и ови други не би.{S} Хе, <hi>друго</hi> су они!«...</p> <p>Па ступање |
| Е, није... шта говориш!...{S} Максим не би дао ни Богу тамњана, то баш од истине...{S} А онај ј |
| , он то зна, иначе га се још за дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ попуштају...{S} И све |
| ош задихан од далека трчања, да нико не би посумњао у његову реч.</p> <p>— Штапове!... загрме и |
| рохотан смех...</p> <p>— Е, роде, то не би ваљало за тебе, рече му Арсеније, смејући се весело. |
| ми.{S} Али се преварила.{S} Љубомиру не би пало ни па крај памети да гледа на опрему, али се из |
| . о девојци; а ето сад са Милком баш не би смео онако.{S} Није с тога, што је газдина кћи, него |
| а друговима.{S} То је, зацело.{S} Иначе би он друкчије... све мед тече из уста.</p> <p>— Данас |
| ам макар једног домаћина у Србији, који би тако исто...</p> <p>— А шта ћете после, господине, с |
| ачак говор о нашим манастирима, за који би се пре рекло да је јавно предавање но здравица.</p> |
| не Велимир и Никола?{S} Све, све... али би му баш тешко било издржати ту чреду, онако ни за што |
| но и озбиљно: да је то човек, насмејали би се и они, или жутом капуту, или прљавој марамици, ил |
| Јуф, наљутио се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред капију, да мало пор |
| ађени, да не могу још наћи реч, с којом би почели.{S} А онај варошанин гледа зачуђено, питајући |
| може ништа јести, а ово... мастан камен би прогутало и самлело!...{S} Видиш, и ово не ваља што |
| како, натрапа управо пред механу.{S} Он би се вратио одмах, бегао би, али на доксату механском |
| је то нека друга, »швапска« земља, и он би је онда гледао још с већим чуђењем, и она нејасна жу |
| би опомена освестила љута игумана, и он би се одмах прибрао, али је сад, после неиспаване ноћи, |
| и све се човеку тада нешто хоће... и он би тихо и весело полетео тамо... у ту тајанствену, нему |
| механу.{S} Он би се вратио одмах, бегао би, али на доксату механском стоји једна девојчица њего |
| то је, до душе, по Божјем закону, рекао би Љубомир; али тек... тек... није оно право«.</p> <p>Д |
| } Уз пут би се претурао главачки, одрао би кога јарца, и опет би трчао и трчао докле га ноге но |
| село-свечано...</p> <p>»А-а!... шта ово би ?!«... буди се одједном из заноса срећни младожења, |
| замисли...</p> <p>»Зашто?...{S} Шта ово би?«... питаше се у мислима, чудећи се целом овом изнен |
| и се дечко неки пут забавити чиме, хтео би сести на онај сниски хумић више механе и вечито глед |
| уга Јосифова оца...{S} Замисли се, хтео би да мисли о кући, али му те мисли некако брзо ишчезав |
| ..</p> <p>Љубомир се стаде вртети; хтео би нешто рећи, као да му нешто није по вољи, али Николи |
| а.{S} Није му се ишло одавде...{S} Хтео би дуго, дуго седети овако у самоћи, уз пуцкарање весел |
| и и, као да се решава куд ће...{S} Хтео би се кренути на пут одмах, али га задржава овака ноћ.. |
| > насладу, такво задовољство...{S} Хтео би још много што учити, али свему томе стоји на путу га |
| Сава, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у ону бескрајну раван, што се пру |
| ад би се у већој мери појавила.{S} Хтео би који пут стати уз Милку, газдину кћер, слушати њена |
| его све чиниш по туђој наредби.{S} Хтео би се дечко неки пут забавити чиме, хтео би сести на он |
| из ширетлука, одговори Велимир.{S} Хтео би да се извуче од посла, али му та пушка не пали код и |
| де прибирати.{S} Овакав дочек изненадио би свакога, а њега је сасвим помео.{S} Он је навикао на |
| професори нису могли наћи ни једног, ко би могао одржавати ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, бо |
| одсечним увереним тоном.</p> <p>— А ко би се калуђерио?</p> <p>— Знаш, мислио сам — али немој |
| оно знаш, тако је...{S} Само не знам ко би дочекао допуштење.{S} Ни на Божић се неки пут не сет |
| ше кајмаклију, не марећи сад ништа, ако би се наљутио на њега баш и цео свет.</p> <pb n="72" /> |
| ош како!{S} Ето, баш мислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш Јованку...</p> <p>— Не, не |
| човек одвојити лако од њега...{S} Како би било да не <pb n="124" /> чита редом?{S} Преврте под |
| е.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесме, ама оногај... да разлад |
| и не одзива се одмах, него смишља како би се осветио проклетој белавци, највећој штеточињи у ц |
| свему!{S} Оно не да човеку живети како би требало!...{S} Али како су толики испосници савладал |
| ерови сагнали у угао, гледаше само како би се могао извући испред ове ненадне саблазни.{S} Он с |
| онавља Љубомир, мислећи непрестано како би оставио друштво и дошао до постеље...{S} Те-сто!... |
| ије он, него опет онај старац, јер како би могао бити такав!...{S} Па опет је он то некако у св |
| напред решио да јој се покори; јер како би он њу обалио!...{S} А после тога, у свакој је сељачк |
| ла, а он се малко променио у лицу: неко би помислио да га је стид, али није; њему је само малко |
| да их некако благо и у исто време, реко би, забринуто, на лицу му вазда игра неки свечан побожа |
| и пиће, гостију, љубазно, весело, реко би пуна срца, нуди госте ђаконијама, старајући се збиљс |
| Љубомир неодлучно.</p> <p>— М-м... реко би!...{S} Не зна, мој брате.{S} Не зна ни оно што мене |
| да се хоће ова жена куд уклонити, било би му сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ спрема |
| бије прутићем с оне стране главе, камо би јарац хтео врднути.{S} Папоња види да нема шале, па |
| рзо... и зна, да је сад на Маљену, само би полетео косом...{S} Уз пут би се претурао главачки, |
| ола!... смеје се Василијан.</p> <p>— То би било да сте се срели ти и отац Максим, одговара му В |
| и, мрачан и ужасан свет...{S} И како то би... кад се то сврши, тако одједанпут!...{S} И како бе |
| се, а мени ће остати доста цигара, што би их он попушио.</p> <p>За то време је тетка распитива |
| нешто друго... мора имати!{S} Јер, што би се онда мучили толики испосници?«...</p> <p>Лагано, |
| ту записивати све то, те мора...{S} Што би се људи узалуд мучили!</p> <p>Тако поче новина за но |
| о не може сад да му дође у главу: зашто би му то било неправо?{S} Обузет оном електричном топли |
| поглед с једног на другог.</p> <p>— Зар би нас смео ко тако тући, да нас заболи! рече Велимир.< |
| што га не ухвати капетанова потера, јер би му сад и онај пандур био тако драг... или што га не |
| , да Василијан однесе водицу, а Велимир би могао надгледати раднике, протепа бојажљиво Арсеније |
| која се пригнула к њему.</p> <p>Љубомир би пошао к њима да се оправда, али треба прећи један бе |
| о главачки, одрао би кога јарца, и опет би трчао и трчао докле га ноге носе...{S} А овако само |
| ену, само би полетео косом...{S} Уз пут би се претурао главачки, одрао би кога јарца, и опет би |
| ло, па се не види ништа!...{S} А младић би хтео видети праву истину, прави живот...</p> <p>А ве |
| ...</p> <p>У таком времену оцу Леонтију би суђено да отпочне озбиљно, зрело живети, да за своју |
| екаква тридесетогодишња реликвија, коју би <pb n="173" /> сад требало изнети пред госте, а гово |
| Велимир.</p> <p>— До мрака! ..{S} Њему би до мрака, а онај тамо чека у недељу...{S} Знаш ли да |
| ш, само мало да смо још почасили, одмах би на тродневно сухојаденије... шапће Никола и мрда рук |
| младим и душевним куварицама, без којих би јадни ђаци полипсали од глади...{S} Па друге приче о |
| слуша.</p> <p>— Шта ти има у том... тој библији... како ли се...{S} Дела ми баш испричај.</p> < |
| светих, а још у гимназији прочитао целу библију...{S} Знам већ шта га чека: биће у брзо калуђер |
| ..{S} Него, има и лепших ствари, на пр. библиска историја... то га занима веома, и он је ипак з |
| <p>Весеље тече бурно и, као што обично бива, све више се губи такт уљудности, умерености...{S} |
| ујући црквено правило: »веја по чину да бивајет«, приђе прво Арсенију, који се обрадова толикој |
| ка остаје до оног мрачног угла, из кога бије јака светлост кроз прозор.{S} Ту је претпостављао |
| и у уста суху траву, а из оближњег трла бије дим кроз слеме, кроз баџу и кроз саму шиндру, којо |
| великом јарцу; опкорачила га ногама, па бије прутићем с оне стране главе, камо би јарац хтео вр |
| адиске планине.</p> <p>При врху Рудишта бије кључ бистре хладне воде, а око њега миришу, зелене |
| у град.</p> <p>Дан празнични.{S} Сунце бије косо, али не допире у ходник, где се угибају широк |
| валија и чује се како доле шушти вода и бије влага...</p> <p>— Ево ти мотке! узвикује му Велими |
| /p> <p>Гле, како крв ври, кључа... како бију дамари јако... како се срце разиграло, па му тесан |
| уста, вуку везана праведника кроз село, бијући га, пљујући, чупајући му косе, газећи га ногама |
| рчију тртицу, која се, на његову срећу, била затурила међу батацима, а он је некако изненадно н |
| у добро плаћали ономе ко им га нађе.{S} Била је то једна <pb n="38" /> мања и, по изгледу, сиро |
| е праскати и псовати некога по кујни (а била је сама).{S} Муж јој, неки прост и добар, блесаст |
| е!...</p> <p>Сва су предавања игуманова била једнака: узимат је, из педагошких обзира, облик ди |
| ина, баш прави планови, јер је код њега била само једна мисао о будућности: »мора се ићи у Беог |
| ..{S} Сигурно је још пре његова доласка била чреда Велимирова, сад је Николина прошла, и онда н |
| воденицу.{S} Пре стотину и више година била је ту манастирска воденица.{S} Једна угледна кућа |
| Најпре је чувао стоку у ливади, која је била близу механе.{S} То му је био најмилији посао, пра |
| обрасло густом округлом брадом, која је била беља од косе.{S} На лицу му нос, који је необично |
| га све точно како је било, и колика је била свећа, па кад се поче смејати... хо!... та није да |
| може млађим калуђерима бити оно, што је била Сави.{S} Опрости се лепо са свима, дарова сваком б |
| погледа домаћинову босу ногу, која није била чистија од његове.{S} То га за часак умири.{S} Али |
| ци седели уз пуне бачве, зато им и није била душа празна, него све по пустињи и пећинама!«...</ |
| где не пише у овим житијама, да је коме била... како ’но рече: празна душа... и да је хтео неку |
| само слике, тек онако... а мисао о томе била је далеко.</p> <p>»Баш није требало ни говорити са |
| ма, не обзирући се на то, што је на њој била једна прљава, сва искрпљена кошуљица и кратка исце |
| душа имала забаве?...{S} Зар су све то била само привиђења, сенке?</p> <p>Не може бити!...</p> |
| окатских и других трошкова за овај спор била је огромна.{S} Тако то иде лепо сваке године: она |
| , према којој су његове симпатије вазда биле сталне — кад год му је она пред очима...</p> <p>Са |
| и Господинове, о томе догађају, које су биле ауторитетне за све госте, па у неколико и за непов |
| простио!...{S} И сви су они људи доиста били грешни.{S} Али шта је то?...{S} Је ли могуће... <h |
| Знаш-.. овај напада све странце, макар били и калуђери.{S} А ја кажем да тебе неће.{S} Паметни |
| а он неки пут у себи помисли: »Да ли су били овако срећни Антоније и Макарије?...{S} Зацело нис |
| ене мухе.{S} А толики светитељи, што су били прости калуђери или игумани као и он, како се они |
| : свећа, тамњана, <pb n="205" /> књига, било је доста; а шумар, на доколици, навуко му доста су |
| само да се хоће ова жена куд уклонити, било би му сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ с |
| Изјутра је све, што је гледао и слушао, било за њега у толикој мери ново и важно, да се није ни |
| им, затворене и отворене боје капутима; било их је у таким истим и још кратким и дугачким панта |
| , са ишараним срмом чоханим јелечићима; било их и у танким сукненим чакширицама, а било их неко |
| да није имала више оваког сукна«...{S} Било их је у чистим и белим као снег, танким сеоским ко |
| које не може довољно да се нагледа.{S} Било је ту деце у прљавим и чистим, поцепаним и новим, |
| о их и у танким сукненим чакширицама, а било их неколико, као и он, у масним, прљавим, искрпљен |
| >— И ја се, вала, уплаших жестоко.{S} А било ме страх и од ове пустиње... све немо!...</p> <p>— |
| додвори игуману и свакоме, ко има каква било утицаја на манастирски живот и интересе му.</p> <p |
| о онако, као што је пре неколико година било: ђаци јурну после предавања у двориште, скачу, сме |
| љина искључивала сваку помисао на какав било успех у томе предузећу, оно брзо досади оцу Васили |
| за своју покретљиву душу измисли какав било циљ живота...</p> <p>Чим наступи дубока мочарна је |
| амо то, што је баш више главе игуманове било исписано »воздержаније«, те игуман ово правило ник |
| се испе лагано у друго одељење, које је било баш над професорском канцеларијом, уђе и стаде бли |
| спростре у народу.{S} Истина, у томе је било доста егоизма, материјалних рачуна, <pb n="85" /> |
| ита, хоће човек да полуди, а како ли је било издржати...{S} Гомиле народа, закрвављених очију, |
| еше вољна »дахнути душом« одмах, али је било много пречих послова.{S} Чредни, отац Максим, пожу |
| 70" /> <p>— Кажи ми... мали: како ти је било трећег и четвртог дана, кад ниси ништа јео?</p> <p |
| ко сложно клањају пред игуманом, ово је било ’нако... као нека игра...{S} И они су људи...{S} А |
| није рањена, и да се врати све како је било пре, и увиђа да је свршено све...</p> <p>Кроз тихо |
| овај, ђаво, испита га све точно како је било, и колика је била свећа, па кад се поче смејати... |
| да стидиш, па не смеш да причаш како је било!...</p> <p>Љубомир се сети Христових речи: »Ко се |
| еноћиште (у <hi>своме</hi> селу лако је било) јер га је страх да остане <pb n="16" /> сам у ово |
| х малко психолошки промотри.{S} Тако је било и с Максимом.{S} Ови диалози изишли су му на врх г |
| за читање ове занимљиве књиге.{S} То је било, код овакових људи, где је он становао, лако удеси |
| — у овоме се чак и одликовао, — и то је било довољно.{S} У шеснаестој години, још ћосав, дугуља |
| сећање, као да још сумња у оно, што је било далеко од њега као небо, и што је страшније од сви |
| али огромном порезом и дугом.{S} Што је било готовине у Управи фондова, то је Сава изузео и пот |
| /p> <pb n="75" /> <p>»Ово до сад што је било у кухињи, мисли Љубомир, гледајући три калуђера ка |
| ко интимну забаву са њом.{S} Оно што је било обично са Миром, овде му се чинило недостижно; упр |
| — Знаш како ме онда вукло...{S} То није било ништа.{S} Све ми се чини: да стока не опусти стрич |
| ара књигу скоро на половини и чита: »Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди |
| ећа да се враћа све исто, како је и пре било...{S} И сви пређашњи снови и намере постају <pb n= |
| е воденичишту, и ако је остало земљиште било туђе.{S} Отац Сава потражио је и добио дозволу да |
| и Милки.</p> <pb n="25" /> <p>Тако је и било.{S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га притисн |
| еотесана сељачета.{S} Све, као што је и било!...{S} Само Велимирови брчићи постали гушћи и црњи |
| , и све је око њега тамно, као што је и било...{S} И туга му се још свија на души, али гле: ово |
| целу шуму, неће ли га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... одоцниће за пут.</p> <p>Одјед |
| век одвојити лако од њега...{S} Како би било да не <pb n="124" /> чита редом?{S} Преврте подост |
| /p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесме, ама оногај... да разладиш |
| !... смеје се Василијан.</p> <p>— То би било да сте се срели ти и отац Максим, одговара му Вели |
| стима, слушају.{S} Као да није ништа ни било!{S} И њихови погледи као да му веле: »Ништа, ет’.. |
| каже, ништа.{S} И тако — ништа није ни било!{S} А овамо опет Максим помиње чреду !{S} Чудноват |
| <pb n="228" /> А ја не знам шта је ово било до сад, и коме је све то требало...{S} Да ли сам ј |
| <head>V</head> <p>Ново место Љубомирово било је од ретких места.{S} За такво »послуживање« ђаци |
| ле шарене фигуре радника, Да ли је тако било Светозару?...{S} Он се хвали много...{S} Па она дв |
| ола?{S} Све, све... али би му баш тешко било издржати ту чреду, онако ни за што.{S} Не мари да |
| једне сиромашне свадбе, на којој је оно било девер, истесао и спремио вична и глупа манастирско |
| {S} Ето, баш мислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш Јованку...</p> <p>— Не, не о томе, |
| но може и она. »Ала би <pb n="24" /> то било!...{S} Али да је негде у заклону, да нас не виде и |
| може да се сети кад <pb n="58" /> је то било, кад се јавила у њему прва мисао.{S} А у самој ств |
| полушапатом, запита:</p> <p>— Шта је то било с тобом и с оним... ту механџија крупно опсова пан |
| дине не гледа очима.</p> <p>Давно је то било, чини се Љубомиру.{S} Тек је лето било ославило, а |
| сад да му дође у главу: зашто би му то било неправо?{S} Обузет оном електричном топлином или з |
| било, чини се Љубомиру.{S} Тек је лето било ославило, а ево зиме на измаку.{S} Шта се терета, |
| ово, што теби казах...{S} Тако ми нешто било дошло, ка ово сад... па се предомислих...</p> <p>У |
| ти све оно, што му је до сад тако близу било: и отац, и браћа, и сестре, и Маљен са Миром, и шк |
| дједном се трже...{S} Сетио се!</p> <p>»Било!...{S} Пропао!«... севну му у глави, и он скочи са |
| лас манастира, као <hi>свете куће</hi>, био је подједнако драгоцен и старијима и млађима, и сва |
| рао, али је сад, после неиспаване ноћи, био сувише нервозан, па је налазио некакву сласт у томе |
| енути се куд.</p> <p>И Сава је, зацело, био изненађен.{S} Али он не одговори одмах.{S} После ду |
| , кад се одлучивао да побегне у пећину, био и тај: да не ложи <pb n="153" /> ватре ради свога т |
| ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљав |
| оја година, дефицит све огромнији...{S} Био се јадник ко риба о земљу, радио с најупорнијом жур |
| к родбине му.</p> <p>Али му је од свега био најмилији, најзаноснији дочек старе, давно невиђене |
| жути капут опомињаше, да је и он некада био <hi>нешто</hi> — цензор велике гимназије!...{S} Али |
| и прави калуђер.</p> <p>— Ала бих ти ја био испосник, мој бане, кад само о њој мислим!{S} Дању, |
| их из јагодинске, а?...{S} Онда је Васа био добар за ортака, а Максим пурња све цигару за цигар |
| крушков лист у септембру, који је некад био добар »иберциг«, па ће и сад лепо послужити сирото |
| одговорио: »Да видим... још нисам никад био у манастиру«.</p> <p>Одведоше га у своје ђачко скро |
| забавним и младићским стварима, Сава је био опрезан.{S} Ако му се укаже прилика, те заметне шал |
| у тајну свога бегства.</p> <p>Никола је био необично бистар младић, од оних старих великошколац |
| о сад није више онај и онакав, какав је био до пре недељу дана, кад поче читати ова чудна два ж |
| а је остао онај и онакав исти, какав је био и до сад.{S} Него чекај, није он још закалуђерен... |
| <p>— Е, после си вид’ла...{S} Ко год је био грешан, сваки побего напоље, док не остаде сам Хрис |
| Па ход господин-Николин!...{S} И он је био мањег раста, скоро ћосав.{S} Само по доњој вилици п |
| љно веџбање у црквеном певању.{S} То је био редован час, али је игуман, кад се присети, почешће |
| /p> <p>— Игуман ме послао.</p> <p>То је био довољан заклон, да му Арсеније не сме ништа наредит |
| е учитељу.</p> <p>Истог дана Љубомир је био пријављен, а после неколико дана испитан и примљен |
| Иди!</p> <p>Николу је игуман, кад му је био у вољи, звао Швабом, јер је дошао из »швапске држав |
| која је била близу механе.{S} То му је био најмилији посао, права забава.{S} Тада се сит насањ |
| лизу бунара, да чешља вуну.{S} То му је био скоро свакодневни посао, али му је у послу вазда по |
| , по изгледу, сиромашна кућа, каквих је био препун Београд у оно време.{S} Али чим отворите вра |
| е никад није пожалио, никад му рад није био противан.{S} Из многих житија, која је успео прочит |
| а.{S} А онај <hi>други</hi>, што је пре био и што се звао Љубомир, њега нема више.{S} Он је умр |
| плака.</p> <p>Пандур омекша.{S} И он се био уплашио да то није каква подвала, да њега оговоре к |
| амнаестој години мислио скоро као ти, и био сам готов закалуђерити се.{S} Али после, брате, хм. |
| Љубомир тешко уздишући.</p> <p>— Где си био?...{S} Шта је то!... сурово запита игуман Љубомира, |
| осу.{S} И сад нисам више онај, који сам био до јуче!...{S} И нећу умрети онако, како сам мислио |
| неука према себи, међу којима је Максим био најучевнији, јер је сасвим уредно свршио три разред |
| по мало из Догматике.{S} Велики је зор био, који га на тај корак принуди.{S} Владика, <pb n="1 |
| ова потера, јер би му сад и онај пандур био тако драг... или што га не ухвати онај његов сељак |
| буди срећан човек.{S} Једном сам га баш био позвао, да му кажем све ово, што теби казах...{S} Т |
| урадило?«...</p> <p>А мали бегунац све бира заклонитија места, прескаче бурумке и врзине по њи |
| ине манастирске.{S} Описује му се, оним бираним, сељачким, тужбаличким изразима, жудња и туга ц |
| 1" /> Зграбио сам је, ову холбу, још из бисага, а кад ми је дао кључ да је носим у подрум, изне |
| ће котарице иза Леонтијевих леђа, преко бисага, у које ће Велимир купити јаја...</p> <p>Прва св |
| м мочагом у руци и набијеним кострутним бисагама па врату, или котарицама преко рамена (како је |
| ешкира? настави она, завирујући у кожне бисаге, скинуте с коња, и вадећи отуд све, што је припа |
| и.{S} Само је до сад носио котарицу или бисаге, а сад, као свештеник, улази у домове и сам врши |
| е траже, да се спусти што већи прилог у бисаге или котарицу.{S} Вешти момци настављају прекоре |
| »Сочетасја законому браку и отец дјетем бист«, па се опет посветио!...{S} А Макаријеве родитеље |
| бегства.</p> <p>Никола је био необично бистар младић, од оних старих великошколаца, који сваку |
| еше му одскакати.{S} Ви бар знате зашто бисте се мучили, а он...{S} Игуман још јаче повика: он |
| ао болеснику у ватруштини гутљај хладне бистре воде.{S} И он и Василијан предадоше се послу са |
| <p>Жуборе тихо, лагано вијугави млазеви бистре воде, скачући брзо с камичка на камичак, журећи |
| Никола са стаклетом, с кога још капаху бистре капљице.</p> <p>Игуману, чим узе стакло и поглед |
| нине.</p> <p>При врху Рудишта бије кључ бистре хладне воде, а око њега миришу, зелене се и с не |
| {S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе бистри поточићи, што се слевају с Маљенових извора, при |
| гловита влага, која се меша са врелим и бистрим капљицама, што теку из његових очију...</p> <p> |
| {S} У томе доста поможе Велимир, својом бистром практичном увиђавношћу...</p> <p>А имало се о ч |
| ем тако попунити... још лепше!« помисли бистроумни Ваљевац, и кроз пола часа његова срећна миса |
| тим-игуман одљути, а то ће, знао је он, бити после једног <pb n="111" /> доброг сна — после све |
| р баш мора, рецимо, писме <hi>људи</hi> бити у првом одељењу?« Тражећи подесно лице, угледао је |
| зна ко му је господин, кад му се допада бити слуга« мисли у себи ново-печени монах и не испушта |
| е да ће ова крупна развијена Рудничанка бити као нека домаћица у овој кући, па стаде још више п |
| аборавио је помислити, да она неће сама бити ту у механи, имаће још кога, па се дао у објашњења |
| рошло, да она не може млађим калуђерима бити оно, што је била Сави.{S} Опрости се лепо са свима |
| ој молби црне браће...{S} Морала је она бити са њима добра и због својих интереса: ако гракну н |
| жасно...{S} А тамо... тамо напред, мора бити да је све друкчије, светлије, радосније...{S} Љубо |
| то.{S} А после?</p> <p>— Црква ти мора бити свакад чиста; што се каже: чисто ко у цркви.{S} Ве |
| ћу, витлају се...{S} И његов живот мора бити друкчији, по другом реду.{S} Зато га и одвајају у |
| жаше да је то нека погрешка, да ту мора бити нешто друго, нешто што он не разуме...{S} Очекиваш |
| и мисли у себи: »Бадава, овај ће некад бити министар!«...</p> <p>— Имаш ли, море, каква одела? |
| а му живота, да ће због тога од сад све бити <hi>друкчије</hi>, ново...{S} У очекивању тога <hi |
| е: да ће се све то поправити, да ће све бити, као што беше јуче, прекојуче...{S} Та нада сачува |
| ће он њих, душе ми, и Догматику и, може бити, само Пастирско... па редом! узвикује у себи архим |
| <pb n="194" /> Баш данас?...{S} Не може бити!...{S} Је ли то сија сунце од истине... или је све |
| о, Велимир му напомену, да кућа не може бити без жене...{S} Него му саветова, да преда сву сток |
| а само привиђења, сенке?</p> <p>Не може бити!...</p> <p>Је ли он грешио?... или није разумео за |
| му земљак објасни, да без тога пе може бити примљен, а данас почиње упис...{S} Дакле све <pb n |
| и стрепио од помисли, да тај нови може бити гори од Саве.{S} Забринуо се још: да ли му ова про |
| , о чему сам толико мислио?{S} Или може бити није <hi>то</hi>, него има нешто друго...{S} Отац. |
| неће сметати ни у чему.{S} Још нам може бити од користи.</p> <p>— Та да, од користи!{S} И после |
| Није... баш ми је мило...{S} Али ће ме бити страх, кад оставим наш потес.</p> <p>— Како ли је |
| еви душевно живинче...{S} Само ће ми ње бити жао, кад одем одавде«...</p> <p>Једне младе недеље |
| онога синђела, за кога му рекоше да ће бити владика, и некако је нејасно своја маштања мешао с |
| >ново</hi>. »После посвећења... онда ће бити!« помисли у себи уморан и озебо монах, стајући на |
| манастире«, једну честиту жену, која ће бити свима на услузи — за јело, преобуке, постеље и так |
| о...{S} Он моли да је приме лепо, па ће бити њоме сви задовољни.</p> <p>Старији калуђери почеша |
| о настави тако цела живота!{S} А шта ће бити после? — Што рекне Бог.{S} Јер он је казао, да се |
| пстати ни ова кућа...{S} И тек после ће бити све друкчије, настаће сасвим други свет!...{S} И љ |
| ђером, једног дана...</p> <p>Најгоре ће бити за преноћиште.{S} О томе се, још од јутрос, забрин |
| ко јадан, тако сам!...</p> <p>Шта ли ће бити са њим ?...{S} Да ли ће пропасти, изгубити се у ов |
| Како је оно зову?...{S} Ох, какав ли ће бити Арсо кроз пола године, док се насрче теја!...{S} И |
| Шта ли га очекује од сад... како ли ће бити даље?...{S} Плашљива зебња наилази му на душу, али |
| ју; све ће му се готово донети, и он ће бити као прави господин.{S} А за време може и код ње по |
| како сасвим покорне, поштене.{S} Ово ће бити некако ваљано момче као поручено за мене, само да |
| љаде пре њега пролазиле...{S} И тако ће бити до краја.</p> <p>Он јасно види цео свој живот унап |
| итургије, по обичају потоњих дана, неће бити...{S} Монаси сложно, тихим, лаганим гласом запеваш |
| ва и других.{S} И он ће за њима... неће бити ништа друкчије...{S} И види јасно, да је тај живот |
| и жељу удостојити се анђелског образа и бити увршћен у ред монаха?{S} Чини ли то из слободне и |
| >— То не знам.{S} Зацело су онда морали бити неки друкчији људи, и сав народ...{S} А ово ти је |
| нам родбина или тако...{S} Сад ће овај бити твој, <pb n="83" /> показа му Велимир постељу у уг |
| рукама на грудима.</p> <p>— Овај ће вам бити цензор, рече професор, гледајући редове несташних |
| беше јача од свију: »Ах, кад ће једном бити крај томе тешком кушању!«...</p> </div> <div type= |
| его опет онај старац, јер како би могао бити такав!...{S} Па опет је он то некако у својој глав |
| ј поступак, тврдећи да би Велимир могао бити прави калуђер.</p> <p>— Ала бих ти ја био испосник |
| у школу, то је сам смислио и то ће тако бити...{S} Зна још, да неће остати ни код куће — ту нем |
| на трла у потесу.{S} Знао је да ће тамо бити Мира, па да се и са њом поздрави.{S} То му је једи |
| лијана.{S} Леонтије се досети, да ће то бити најновија Василијанова пасија...{S} Ено и тетке!.. |
| тиво лице механџино, досети се да ће то бити нека власт из среза.{S} Нешто га одједном обузе тр |
| вши се, из Николина причања, која ће то бити. — Не смије ти он сад носа помолити из његове собе |
| намучио и настраховао...{S} Да ли ће то бити једнако?...{S} А како је мирно на Маљену!«...</p> |
| ште. </p> <pb n="7" /> <p>»Па што! могу бити и харџија!{S} Светозар вели да и то многи раде па |
| како сам се Богу заклео.{S} Ако не могу бити Антоније, могу остати поштен и побожан калуђер!«</ |
| е!...{S} Задржао си ме од пута, те нећу бити на дочеку владике.{S} Шта ми ту...</p> <p>Љубомир |
| је, хтео је живети самом душом, која је битна, суштина у човеку, али му људи не дадоше.{S} Угас |
| првих самостана, показа суштину, циљ и битне особине иночког, калуђерског живота.</p> <p>— Ко |
| оће...{S} Ко се, вала, онда закалуђери, биће зацело бољи од ових наших.</p> <p>— Знам, а како с |
| часова постати сасвим <hi>други</hi>... биће од њега нешто ново.{S} И њега плаши сама та новина |
| тво, то се баш види...</p> <p>— Што?... биће добар калуђер, зацело.{S} А нама неће сметати ни у |
| </p> <pb n="54" /> <p>— Љубо, кажем ја: биће ћара!...{S} Само ти мене слушај, рече весело и ста |
| елу библију...{S} Знам већ шта га чека: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми дође |
| p>— Побро...{S} Саво... дођи к себи!{S} Биће ти зло...{S} Знаш твоју чувствителну натуру!</p> < |
| Београду, али не зна шта беше тада.{S} Биће од оних из конзисторије.{S} У дворишту не беше ник |
| после ћу ја и код слушкиње у госте.{S} Биће ту части!...{S} А ти чувај твоје место...</p> <p>— |
| него је онако у вољи игуману.</p> <p>— Биће му неки лумп-камарат, кад овај иде у варош, шапуће |
| ђе пред њега неко ново, до сад невиђено биће, одједном се споји са <pb n="150" /> његовом душом |
| ог физичког живота — и предати се целим бићем добру ближњих и спасењу душе своје...</p> <p>Архи |
| и оног твог кудравог богословца.{S} Ја бих вас лепо дочекала...</p> <p>После тако лепо и јасно |
| м, причао си, насмеја се Велимир.{S} Ја бих могао тако, али прво да ме добро увежу конопцима... |
| ваки чокот, сваки чокот!...</p> <p>— Ја бих се усудио замолити, да Василијан однесе водицу, а В |
| S} Игуман то не зна, је ли?</p> <p>— Ја бих реко да зна, одговори Љубомир неодлучно.</p> <p>— М |
| нам...{S} Тек ја бих тада полетео, и ја бих некуд пошао са тим народом... куд иде тај свет...{S |
| м гласом, готово шапатом наставља: и ја бих то пробала... да видимо баш ко је јачи.{S} А може л |
| , шта ли је то, ја не знам...{S} Тек ја бих тада полетео, и ја бих некуд пошао са тим народом.. |
| и као да им говораше лицем и очима: »Ја бих се са свима сад ижљубио, али видите!«... и он журно |
| могао бити прави калуђер.</p> <p>— Ала бих ти ја био испосник, мој бане, кад само о њој мислим |
| амо ако хоћеш.</p> <p>— Хе мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни за владичанство! узвикну младић |
| грешићу се о родитеље, али морам, да не бих тебе изгубила...</p> <p>Велимир јој стиште руку и п |
| да стока не опусти стричеву њиву, ја не бих оставио Маљена.{S} А сад је друго... друкчије је ов |
| , што смо ми тако горди?</p> <p>— Ја не бих реко, одговори Љубомир наивно.{S} Ти вала баш ниси |
| куд ћеш оволике калуђере?</p> <p>— Дао бих им све овчарске и кабларске манастире, па нек’ се у |
| х као ти, радио бих за своју децу, знао бих...</p> <p>— Бог с тобом! узвикује пренеражен прота. |
| да изиђем.</p> <p>— Мене јок.{S} Остао бих, вала, цео дан.</p> <p>Механџика викну, а Љубомир б |
| /p> <p>— Да се бар ожених као ти, радио бих за своју децу, знао бих...</p> <p>— Бог с тобом! уз |
| те« рећи.</p> <pb n="157" /> <p>— Молио бих понизно, ако може, да се размислим до мрака... слаб |
| p>»То је јунак ! мисли Љубомир.{S} Тако бих и ја радио...{S} Она на једну, ја на другу страну, |
| оји на доксату, гледа, радознало и реко бих смешка се!{S} Није то, ваљада, због његова доласка? |
| промуца стидљиво.</p> <p>— Како?... то бих баш хтео да ми кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је |
| инског пише: „От дјетства своего пастух бје овчиј«...</p> <p>»Ето, узвикује Љубомир: чувао овце |
| ли се обично брзо занесе, заборави све »бјесе« и преда се слатком, заносном сањању...</p> <p>Ов |
| кој душама својима.{S} Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако«...</p> <p>Шта је ово сад?!. |
| но га дочека.{S} Омекшао старац, постао благ и приступачан као дете.{S} Леонтије се бојао преко |
| нинско око њега, задише <pb n="3" /> га блага смоласта боровина, а студенац непрекидно шушти, к |
| ма... постаје тужно и благо, као што су благе ове речи...{S} И у грлу га све јаче задављује, и |
| поп и учитељ имали кћери, кад виде онај благи поглед, он се збуни, стаде испред доксата баш пре |
| ...{S} Чији си?... стаде га запиткивати благим материнским гласом, од кога се и дечко прену.{S} |
| њим, и како је и сам располагао нежним благим осећањима, и уз то, у приличној мери, маштао и п |
| ајући око себе да се не упрља.</p> <p>— Благо тебе, одговори он, гледајући је као с неким снеби |
| роговори, гледајући изненађена Љубомира благо:</p> <p>— Дошло од владике, и он махну белом сави |
| све мења пред очима... постаје тужно и благо, као што су благе ове речи...{S} И у грлу га све |
| му што другови говоре, гледа их некако благо и у исто време, реко би, забринуто, на лицу му ва |
| Вујо на само.{S} Да имаш капетан-Мишино благо, не би их зајазио.{S} Него... ако велиш, ја ћу им |
| Љубомир пао у некакву незгоду, па викну благо, али доста озбиљно:</p> <p>— Јоковићу, остави то |
| вима, чисто не вероваше своме некадањем благовању.{S} А све налете одједном, као вихор на врело |
| нам, знам... то се чита о Сретењу, то о Благовестима... то је псалтир«...{S} А кад Љубомир пређ |
| воју, лебдећи над њима, као над јединим благом срца свога...{S} И само што се јави она, та чудн |
| славуји...{S} Владици мило; погледа ме благонаклоним погледом, па се обрне, рецимо Велимиру и |
| о, стидљиво...{S} Долазе њени родитељи; благосиљају и гледају некако весело-свечано...</p> <p>» |
| браду на песнице, па се занесе, пратећи благословени Израиљ у његовом дугом, мучном и занимљиво |
| заузеше места, очита се молитва, игуман благослови трпезу и поче обед.{S} Млађи убрзаше кораке, |
| от и поступке своје братије гледа много блаже но до сад.{S} Он се одмах покаја што је тетку, он |
| о, започе Никола, и на уснама му заигра блажен осмех, што ће се од те дужности ослободити.{S} Д |
| се само зајапури, погледа с раширеним у блажени смех устима другове и <pb n="230" /> не умеде н |
| о.{S} Са оним истим забринуто побожним, блаженим изразом лица, служи он госте, дижући или донос |
| и му Арсеније, кидајући месо са веселим блаженим изразом на лицу.</p> <p>— М-м-ма... мумла нешт |
| опет, са неким сетним, тужним и уједно блаженим осећањем побожна задовољства, Љубомир лагано у |
| вели он, лежећи на отави и гледајући је блажено.</p> <p>— Нека... повлачи се девојче стидљиво.{ |
| ислима...{S} Он се задубе... насмеши се блажено, као у сну, на некакву пријатну слику и одједно |
| а њему необична.{S} Он се само весело и блажено осврташе око себе, старајући се да самим очима |
| узбуђена младића тако светло, радосно и блажено, да он неки пут у себи помисли: »Да ли су били |
| руја баца, и гледа у децу око себе тако блажено, као да би се сад са свима грлио и љубио...{S} |
| а очима а по лицу му се разли неизмерно блажено задовољство.{S} Гледајући некуд у даљину, прими |
| брата...</p> <p>И ако беше у светлом и блаженом расположењу, младић осети одједанпут и необичн |
| је дечко, а на уснама му трепери читаво блаженство.{S} Њему је већ у памети цела и јасна слика |
| ки, и Љубомир се, са живим, одушевљеним блаженством на лицу, закле, да ће све то испунити.{S} Т |
| 19" /> вољи то саопштење, јер проговори блажијим гласом.</p> <p>— Хајде горе да седнемо.{S} Умо |
| ну тих табачића, види да су то штампани бланкети, које су доброћудни и безазлени учитељи исправ |
| астирском реком, шљепка се густо хладно блато и једва се назире црна пруга, што вијуга кроз бео |
| сле кише, па се само гиба жућкасто црно блато.{S} Долазе сељани у механу и већ почињу нешто гов |
| Врата се лагано отворише и кроз њих се, блед и погурен, потуљен на свој начин, гологлав, провуч |
| очи, као да се тек сад нечега сетио.{S} Блед, узбуђен, дркћући вилицама и коленима, као човек, |
| творише она иста врата, и на њима стаде блед, забезекнут, преплашен, са блесаво тупим погледом, |
| кресаним грабовим штаповима.{S} Иза њих блед, севајући очима крвнички, па ипак кријући главу за |
| ..{S} Тако ли !... виче један дућанџија бледећи, спремајући се да устане, али као још очекује н |
| кухињи смејаше, свађаше!...{S} Зар онај бледи, преврнутих очију, смирени и скромни калуђерак, ш |
| да је свршено све...</p> <p>Кроз тихо, бледо, магловито појутарје разлеже се громовит, страхот |
| кухиње и трпезарије и на њему се појави бледо, предругојачено лице Велимирово.{S} Љубомир се пр |
| , са којих се одбија светлост на глатко бледо лице Василијаново.{S} Цео храм обвила густа тама, |
| ијан се насмеши, а Максимово лице дошло бледо и некако онако... необично.</p> <p>— Оче Максиме, |
| тврти, већ испливао и прелива се својом бледом, сребрнастом, нежном светлошћу, бацајући своје л |
| Жена узе тикву с водом и прсну руком по бледу лицу.{S} Љубомир се стресе, отвори очи, погледа ж |
| једро лице, по коме се виђаху подигнуте бледуњаве маље, најежене од јесење свежине.{S} Баш лепа |
| озбиљи; лице му дође осетно отвореније, блеђе, а нос модрији.{S} Зна он, однекуд осећа, да ће м |
| в нађе као у некој тами, ништа не види, блене пренераженим, исколаченим очима, и само чује, пос |
| рећан пут! срећан пут!... виче игуман и блене преко свију глава, не гледајући <pb n="110" /> ни |
| рној кадионици...{S} А дивљаче маљенско блене, слуша, и заборавља где се налази и шта се то зби |
| овек устане после дуга спавања, на само блене...</p> <p>То је игуман Сава, старешина Покровског |
| на некако његовски и пође, Љубомир само блене и мисли у себи: »Бадава, овај ће некад бити минис |
| бес игуманов, и он, гледајући несвесно, блесаво још ово неколико људи, повика им:</p> <p>— Лонц |
| а стаде блед, забезекнут, преплашен, са блесаво тупим погледом, Максим, пружајући револвер у це |
| сама).{S} Муж јој, неки прост и добар, блесаст сељак, стараше се само да се што боље напуне вр |
| ромрмља он, гледајући нејасно влажним и блесастим погледом.</p> <p>— Подај му, Љубо, ово стакло |
| , чудније и живље прелива се, трепери и блешти ова нова и ванземаљска слика пред њим...</p> <p> |
| ето је све ближе к мени...{S} И што год ближа, она све већа и већа... после као тањир, па као т |
| лом своје сочне траве.{S} Он је високо, ближе врху планинском, а са њега се гледају као на длан |
| е порасте као кућа, и већа...{S} Па све ближе и ближе... и таман да ме удари у главу, оно некак |
| . игра, игра ми пред очима и ето је све ближе к мени...{S} И што год ближа, она све већа и већа |
| } И тај га мирис заноси, опија... и све ближе прилази и све јаче стеже...</p> <p>И види у сну, |
| за чист, велики кухињски сто, примакне ближе малу лампицу, узме ону чудну књигу са црним сјајн |
| ве почињу чешће мењати место, држећи се ближе хладова, само се несташне козе ревносно пропињу у |
| е као кућа, и већа...{S} Па све ближе и ближе... и таман да ме удари у главу, оно некако прође |
| вши да овде нису чиста посла и приђе му ближе.{S} Љубомир се још више збуни, задрхта и опет про |
| говориш! узвикну девојче и приђе му још ближе, као да се жели уверити: је ли он то. — Куд ћеш?< |
| утркују, ко ће му се приказати милији, ближи...{S} И као да у овоме он опази нешто непријатно. |
| у све четири...{S} Па игра, скаче и што ближи мени, он све већи... већи је од Маљена и Повлена |
| вор полако прелази на предмете, који су ближи овим младим срцима...</p> <p>Љубомир види да се ч |
| а из града и околине, ту два игумана из ближих манастира, ту дваестина чиновника и трговаца из |
| ебесног, какву је Он имао, чинити добра ближњему и жртвовати се за њега, као што се Он за све н |
| ки човек, почео мислити више о себи и — ближњима...{S} Но и у таким се приликама отац Сава умео |
| живота — и предати се целим бићем добру ближњих и спасењу душе своје...</p> <p>Архимандрит шмрк |
| ава, одмах се ови »обични гости« нађу у близини и, хтео не хтео, мораш их позвати. ,</p> <p>При |
| оведе... наже се к њој, осети њен дах и близину њена тела... и опет јој погледа у очи...{S} Пре |
| с вуном, па седне у хлад под лужником, близу бунара, да чешља вуну.{S} То му је био скоро свак |
| е јаче стеже...</p> <p>И види у сну, да близу њега заудара из грла пијана човека... и промиче ј |
| е је чувао стоку у ливади, која је била близу механе.{S} То му је био најмилији посао, права за |
| професорском канцеларијом, уђе и стаде близу табле, не гледајући никога; стаде као човек, који |
| праву путу; осећање му је казало, да је близу њега све оно, што га је у последње време занимало |
| е све даље одмицаху, док се не изгубише близу сеоских кућа, иза којих се, још даље тамо, дизаше |
| а, Љубомир се одвоји из реда кад дођоше близу иконе за <pb n="48" /> целивање, стаде побожно пр |
| одвајати све оно, што му је до сад тако близу било: и отац, и браћа, и сестре, и Маљен са Миром |
| сетио је и разумео је шта му је то тако близу срца, шта му је заузело душу.{S} А сад... сад је |
| стаклетом на чесму, која није баш тако близу, опрати стакло, <pb n="106" /> наточити воде и до |
| од љутине, изиђе и наслони се на доксат близу Љубомира.{S} Велимир таман хтеде да јој објасни к |
| се у вирове манастирска речица.</p> <p>Близу пећине, из густог шипражја извуче се Љубомир и ст |
| интов царски сав од злата, и већ све се блиста... царска посла!...{S} А <hi>она</hi> све тако у |
| за златан архимандритски крст, који се блиста на — трбуху оца Саве.{S} Сваки врло озбиљно смат |
| је сунце, али сунца нема нигде, само се блиста цела околина...{S} Он обрте кључ у брави, и тама |
| о над њим чисто се смешка, прелива се и блиста, позивајући <pb n="220" /> сва млађана срца, да |
| мало, кроз неколико тренутака, прснути блиставим као ватра, дивним као рубин руменилом...</p> |
| и, спахије, шта ли су!...{S} Столови им блистају сребрним посуђем, кухиње раскошне, господске, |
| друг говори, јер му очи опет бесмислено блуде око оног црвенкастог круга, што игра у тами око п |
| на студенца и гледа чистину плава неба, блудећи својим полудивљим, радозналим, зеленкастим очим |
| ере под сунчевим зрацима, и полугласно, блудећи маленим очима, понавља у себи: »Љубомир Васић, |
| ајним мислима, занимљивим фактима, само блуди очима и пита се у чуду: »Шта је ово?...{S} Гле, о |
| Очев потрудих се отворити, проживех мој блудни живот«...{S} Љубомир осети како га опет неко пов |
| ући не само у књигу но ни у шта; очи му блуђаху неодређено по зиду и прозору, као обично кад се |
| пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљување...</p> <p>— Ха-ха-ха... смеје се Велимир гласно |
| жалост, која се показа на лицу јој.{S} Бо’зна ћеш у манастир?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Нећеш, ваљ |
| ...{S} Ја мислим да нас је <hi>све</hi> Бог створио ради онога, што је рекао у Св. Писму: »...п |
| !...{S} Покај се, док има времена...{S} Бог ће опростити...</p> <p>Ђаци се окаменили, зинули па |
| много о свачему...{S} Како му је то:{S} Бог вели једно, а Христос друго...</p> <p>— Јок, Христо |
| бих за своју децу, знао бих...</p> <p>— Бог с тобом! узвикује пренеражен прота.</p> <p>— Хе-е-е |
| е у <hi>оваким</hi> приликама.</p> <p>— Бог Господ, и јависја нам... грми Василијан својим снаж |
| ад</hi> се више нећемо видети.</p> <p>— Бог с тобом, Љубо, шта то говориш! узвикну девојче и пр |
| краја као Антоније и Макарије?</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта говориш?</p> <pb n="203" /> <p>— Ам |
| етић!{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљавала га свјетлост!«...</p> <p>Об |
| погледа плашљиво око себе, очекујући да Бог учини чудо и да га спасе од »наступајућег истјазани |
| Де, да поједемо мало лепца... дао га је Бог!</p> <pb n="212" /> <p>— Та-а... отеже Арсеније, се |
| и!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог створио исто ’нако, као и мене... то ћеш видети, та |
| ко исто поетична почетка.{S} Дао нам је Бог деце и здравља, али ето, немам са чим да их мрсим.. |
| мо барабар, па да поделимо љуцки што је Бог дао... да гриземо заједно...</p> <p>»Он мисли ја ов |
| та!{S} А шта ће бити после? — Што рекне Бог.{S} Јер он је казао, да се не бринемо много о сутра |
| о нема чим даривати крст.</p> <p>— Даће Бог, снашо...{S} Од немана тврђег града нема! одговара |
| — заклео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и закалуђерио.</p> <p>— Знаш |
| p>»Шта је њима пало на памет...{S} Буди бог с нама!«... премишља момак и смеши се иронично и ус |
| мних оскверни дјевицу нашу!«...{S} Али Бог не допушта сотони да се смеје даље над праведником. |
| ... кроз неколико месеци видећеш... ако Бог да.</p> <p>— Како... зар због тога живиш? зачуди се |
| шта, а мене је жао оне деце... да нешто Бог са њима учини, ради мене... заплака се тетка одједн |
| молитва »о брату нашем Леонтију«: да му Бог помогне непорочно довршити намеру монашког образа.. |
| и часловца...{S} И тако ће све, док му Бог даде снаге...</p> <p>Дакле, почело је!...</p> </div |
| и и хемиском саставу соли, злата и буди-бог-с-нама !... што он није ни мало разумевао нити знао |
| вац се гртао великим кашикама...</p> <p>Бог зна шта је радио и како је управљао отац Максим тол |
| ци... и то треба замочити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли сиромах и одмах се реш |
| викну : на поље!...«</p> <p>— Љубомире, бога-ти-си, проговори од некуд из таме његов професор р |
| и могао одржавати ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по твом Златибору. |
| двојио, да се у њему још по мало зна за Бога...{S} А ово куд прође... страх га поновити у памет |
| лести телесне, у којима људи забораве и Бога и све, али смерни инок остаје сталан, као и правед |
| другу страну, у мрак.</p> <p>— Тако ти Бога, шта радиш ту? пита прота, мерећи жудним и завидљи |
| и вратише се манастиру весело, »славећи Бога«, као што наређује црквено правило...</p> <p>После |
| о друго створен...{S} Сад, или да лажем Бога, или да послушам и поштено извршим његову заповест |
| о се, брате, као сав свет, и сад славим Бога.{S} Нисам још напустио манастир... не знам како ћу |
| је увређена »чест«.{S} Сви су засели за богату совру са пуним уверењем, да својим присутством ч |
| а околина, као на вашар, са изгледом на богату даћу.{S} Све се живо смеје, шали... јер шта би д |
| ала без нарочитих наредаба, спремила је богату част за ретка и важна госта.{S} И ручак и вечера |
| што видите унутра.{S} Не видите никакве богаштине, али је ипак све унутра тако солидно, чисто, |
| прво да ме добро увежу конопцима... а, богме, и њу!...</p> <pb n="184" /> <p>— Кхх... ихи-хи.. |
| да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S} А ја, богме, знам!...</p> <p>Љубомир се чуди.{S} Сви веле да |
| — Није нешто се замислио...</p> <p>— Е, богме кад се таки момци замисле, ту нешто има!... рече |
| о куша Саву освећеног имањем, па после, богме, и женидбом и још многим саблазнима, али дете ост |
| јући Василија значајно.</p> <p>— То су, богме, послале господину архимандриту... знаш, неке из |
| осао спао на њу, треба јој помоћи.{S} А богме... требаће и њему њена заштита...</p> </div> <div |
| ђерен по чреди.</p> <p>»Та начинићу се, Бого... као преподобни Макарије!{S} А после... хо, мај. |
| номе, што му је говорио.</p> <p>— Јест, богобојажљиво дете! проговори попа, вероучитељ гимназис |
| ... одбацити старог и обући се у новог, Богом створеног човека...</p> <p>Монаси певаху тако леп |
| ле поћи проводи у молитви и разговору с Богом... спава тек четврте ноћи по мало, на рогозини.{S |
| са завишћу, управо са злобом, за двема богомољкама, које све даље одмицаху, док се не изгубише |
| и пружајући руке.</p> <p>— Хи-хи-хи... богослов!...</p> <p>А Леонтије, поштујући црквено прави |
| зна сва лица и сав ред, као да је прави богослов.</p> <p>— Знаш ли Амфилохија... држи ли се још |
| мари...{S} Главно је, да је он »свршени богослов«.</p> <p>— Е, зар си одлазио тамо? запита игум |
| ичних имена католичких и протестантских богослова-научењака, некаква причања из реторике и књиж |
| мета.{S} Али није погодио време, јер је богословац баш сад предузео последње »слишавање« из про |
| са свим просто, без муке.{S} Забринути богословац прогура се неколико пута кроз гомиле деце, к |
| едети и може му долазити сваки дан онај богословац...</p> <p>На вратима дочека збуњена дечка сл |
| себе!...{S} А како лепо прича Светозар богословац, његов сељак, кад дође лети, о Београду... к |
| с великим нестрпљењем, јер је дознао од богословаца, да ће митрополит служити тога дана.{S} Још |
| едању...{S} Чуо је и пре тога, од неких богословаца, да је Антонијево житије написано најозбиљн |
| ђењем његови другови из гимназије, сада богослови, подсећајући га на његово цензорство, на свој |
| Савине уџбенике, штампане и писане, из богословије.</p> <p>— Знаш... рећи ће архимандрит Љубом |
| овицу, коју је чуо или прочитао негде у Богословији.</p> <p>— Аха, тако дакле!... узвикну гост, |
| Нићифора да учи школу.{S} Састави се у богословији читава калуђерска дружина из разних манасти |
| асположен сећањем на време, проведено у Богословији...{S} Доиста, он стаде распитивати о свему, |
| овуче.{S} Уведе га у ону највећу собу у Богословији београдској, где се прославља Свети Сава.{S |
| ња отац Сава најжешће бојао на испиту у Богословији, па је њиме у манастиру почињао сва своја п |
| ревио се наш смерни Леонтије у дворишту богословијском, са исто онако, као и у гимназији, потуљ |
| њеном машином, а ја, што!... свршио сам богословију... зарадићемо парче хлеба.</p> <p>Не помого |
| духовној власти, те оца Саву примише у Богословију.{S} После трогодишњег школовања и бављења у |
| о, кад чу да је Љубомир често одлазио у Богословију и зна сва лица и сав ред, као да је прави б |
| овек и да је тако препуно поуке и праве богословске науке, да је довољно прочитати га марљиво и |
| а лети право на небо, кад загрме двеста богословских гласова: »Господи возвах к тебје, услиши м |
| ништа учили, и да им тим напомене своје богословско образовање.{S} Истина, и то је образовање к |
| стење, крха, проклиње, грми и — предаје богословску науку...{S} А по једно вече занимају се црк |
| рати из шуме, где је до сад читао једну богословску књигу.{S} Видевши се усамљен у целом двориш |
| ро дошао! промуца он, стидећи се учевна богословца, који са самим владиком путује, као што се о |
| шком муком нашао свог сељака, Светозара богословца, који се тек вратио из села, тада је разумео |
| а би могао довести и оног твог кудравог богословца.{S} Ја бих вас лепо дочекала...</p> <p>После |
| длазио често и врло радо своме сељаку — богословцу.{S} Поред тога што се осећао као пиле под кр |
| дивљој, страшној лепоти природној моле Богу за своје грешне душе, нека живе онако, како онај м |
| , тај се најстрашнијим заветима заклиње Богу живоме, да ће следовати, до смрти своје, речима ра |
| ања на ово: »Треба живети — како сам се Богу заклео.{S} Ако не могу бити Антоније, могу остати |
| о је ово чудо !{S} Гледа као да се моли Богу...{S} Очи му некако сасвим покорне, поштене.{S} Ов |
| сен.{S} Заборавио је да се крсти и моли Богу, само је гледао, гледао... и осећао како се лагано |
| шта говориш!...{S} Максим не би дао ни Богу тамњана, то баш од истине...{S} А онај је опет... |
| ки кутак пећине, видео где ће се молити Богу, где ће спавати — онда се обрте око себе и као да |
| ије за њега...{S} Та он се заклео самом Богу!{S} И он ће одржати заклетву...</p> <p>Одмор после |
| о, па оде на другу страну...{S} Почне о Богу, а после оде...{S} То сатана скверне помисли натур |
| ве то требало...{S} Да ли сам ја требао Богу?!...{S} А видиш тамо... и владика и сви они учевни |
| сам овде и завет — заклео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и закалуђе |
| одједном, и настави јецајући: ако је то Богу много криво, реци ми, па да идем деци...</p> <p>Ле |
| ветили великој заветној мисли — служењу Богу...</p> <p>Прочитао је доста других, краћих ну лепи |
| није!{S} Кушање се даје онима, који су Богу веома омиљели.{S} А ово је ’нако, нека казна«...</ |
| књигу и стаде читати молитву: »Господе, Боже наш... прими слугу твојега, <pb n="198" /> Леонтиј |
| сад равно седамнаест пута »Помилуј ме, Боже«...{S} То је најлепша, најзаноснија и најпобожнија |
| им наш потес.</p> <p>— Како ли је тамо, Боже? рече девојче после краћег ћутања.</p> <p>— То и ј |
| идим сапи, и једна му је нога као. .{S} Боже ме прости, већа од тороња Саборне цркве у Београду |
| ead> <p>»Ђак београдске гимназије...{S} Боже, је ли ово истина или сан!..., Ја, Љубомир Васић, |
| </hi>, за чим ме срце одавно вуче...{S} Боже, лепоте!«...</p> <p>— Еј, море... шта радиш ту? ви |
| нуше, као восак на илинском сунцу...{S} Боже, слободни!... и то мож’да за читаву недељу дана... |
| а!...{S} А са њим, кажу, сто попова.{S} Боже, како ли то изгледа... у једној гомили, сто попова |
| ва шта ће изабрати за испосницу...{S} О Боже, да ли се смем усудити ја грешник, да се настаним |
| ити, смерно и побожно, калуђери.</p> <p>Боже, какви су ово људи !...{S} Није могуће да су то он |
| обуке, цело старо одело и обућу.</p> <p>Боже, кад је видео себе у панталонама и капуту!...{S} О |
| та одговорити.{S} Само помисли у себи: »Боже... како је диван овај Арсеније!...{S} И сви... сви |
| ријат на сја ангелски образ«...</p> <p>»Боже, ово је... ово је <hi>оно</hi>!... узвикује Љубоми |
| знам ко би дочекао допуштење.{S} Ни на Божић се неки пут не сете да понуде чашом вина...</p> < |
| ирова у манастир.{S} Зимус, некако пред Божић, преместише оца Максима у једно веће, удаљено бра |
| ију и друге свештене радње.</p> <p>Пред Божић се архимандрит нечему досети. «Море... промрмља о |
| па нит’ су нам вреле илинске, ни хладне божићне ноћи!...{S} А ти куњај тако!{S} Лаку ноћ!</p> < |
| Арсенијеву јадиковању.</p> <p>»И то је Божје кушање.{S} Баш као онај преподобни... како ’но се |
| <p>— И тица, и бубица, и свако створење Божје зна зашто живи и радује се сунцу.{S} Радује се шт |
| авући на главу проклетство родитељско и божје.{S} Он седе на уласку пећине и заплака се горко, |
| уважавао.</p> <p>»И то је, до душе, по Божјем закону, рекао би Љубомир; али тек... тек... није |
| у.{S} Опет морамо твојој кући, па... по божјем закону!... ,</p> <p>— Море знам то...{S} Него са |
| /> се у страху: да ли је он још човек, божји створ, или се већ прометнуо у какво чудо?...</p> |
| Павле Тивејски... и сви велики угодници Божји, смилујте се мени окорелом, смрадном грешнику«... |
| ичи на човека, или што није прави створ божји, него се узео са неким силама, вилењацима, шта ли |
| хвали своме вршњаку, мислећи да изгледа бозна како лепо у новој опреми.{S} Али се преварила.{S} |
| S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га ја, не бој се... само док још мало одвркне!...{S} Ха-ха-ха!«.. |
| елу мотку.{S} Одупири се њоме, па се не бој...</p> <p>А Љубомир се смеши, не прима мотку и осећ |
| ици?{S} Побиће нас...</p> <p>— Ти се не бој.{S} Иди кући, па баци сву кривицу на мене... реци ш |
| о.{S} Она пређашња скромност, онај тих, бојажљиви поглед, све се утростручило и прешло у некакв |
| ј господин оде, процмиле Велимир танко, бојажљиво, с највећом пажњом у гласу.</p> <p>— Мој уста |
| наместити онде четврти.</p> <p>Лагано, бојажљиво, скоро нечујно лупну момачко звонце, које вис |
| е часа, дечко гледаше око себе скромно, бојажљиво, али у себи радосно понављаше: »Љубомир Васић |
| еш то брзо? запита Никола, гледајући га бојажљиво; ко вели:{S} Ваљада видиш колико ми је стало |
| р се препаде на ове речи.{S} Он погледа бојажљиво оца Саву и хтеде нешто рећи, али му застаде р |
| ир би могао надгледати раднике, протепа бојажљиво Арсеније.{S} Нешто ми од јутрос сева...</p> < |
| сак...{S} Сељак одјапи врата, окрете се бојажљиво и пође натраг, машући главом, као да се нечем |
| угловима ходника или кујне, осврћући се бојажљиво око себе.{S} А пића и јела стаде се трошити д |
| бејаги поверљивом мимиком, осврћући се бојажљиво, прозбори:</p> <p>— Чека те она... твоја, код |
| односе јела и пића, послужују, сипају и бојажљиво погледају на весело лице архимандритово у зач |
| мањем лонцу, објасни она Арсенију, који бојажљиво изнесе лонче на светлост, разгледајући да ли |
| тово, насуто, напуњено, завезано, сељак бојажљиво приђе кухињским вратима и, промоливши само гл |
| {S} Максим је том приликом само трептао бојажљиво и понизно, као што се пристоји пред старијим, |
| итам... ако ти не треба, прозбори дечко бојажљиво.</p> <p>Светозар само баци око на књигу и, ка |
| о.</p> <p>— У подруму, прошапта Љубомир бојажљиво.</p> <p>— Хајде, да ми покажеш.</p> <p>Љубоми |
| и одједном му спаде све нерасположење и бојазан.{S} Он доста грубо одговори:</p> <p>— Нисам.</p |
| обрте лист...{S} Најцрњим, најужаснијим бојама стаде цртати сувремене монахе и манастире, освет |
| настира на истоку.{S} Живим, уметничким бојама оцрта тип првих »подвижника« и првих самостана, |
| се сјаји, шарени и прелива разноврсним бојама далеки пространи видик, над којим трепери чисто |
| ехане, опет осетио и трпио велику глад, бојао се нових познаника, кметова и пандура, и кад би о |
| али ме страх.{S} Нисам се <pb n="62" /> бојао онда, кад нисам познавао другог места до нашег се |
| .{S} Чуо је он шта се владици допада, а бојао се помало да га не врате, што није закалуђерен по |
| осетио се тако сигуран, да се већ није бојао никога.{S} Али су потпуна слобода и самовлашће на |
| и приступачан као дете.{S} Леонтије се бојао прекора због новог одела, које је у Београду, на |
| > <p>Овога се питања отац Сава најжешће бојао на испиту у Богословији, па је њиме у манастиру п |
| бучена у нову цицану хаљиницу, отворене боје, хтела је, као и свака женска, да се похвали своме |
| поцепаним и новим, затворене и отворене боје капутима; било их је у таким истим и још кратким и |
| ме је утврђен исполински нос, љубичасте боје.{S} Беше висок, крупан, развијен и силан као столе |
| г места.</p> <p>— Море, сви се калуђери боје смрти, то је чудо!</p> <p>— Зар и Василијан? пита |
| миру.</p> <p>Љубомир брзо устаде и оде, бојећи се да се Светозар не предомисли.</p> <p>Сад је и |
| а!... засмеја се она и лагано, пажљиво, бојећи се да не увреди Љубомира, гурну га прстима у рам |
| е у Београд, осврћући се путем једнако, бојећи се капетанове потере.{S} Сад, кад уђе међу ове б |
| књу и натући антерију... хоће он!...{S} Боји се да нам се семе не утре, овако красним готованим |
| Занела га је нека необична мисао, па се боји да не поквари све, ако се мрдне.</p> <p>— Папоња ј |
| а опажа да је младић не мрзи, али је се боји, као нечега страшног и опаког, као да она носи соб |
| је да мора одмах даље путовати (само се боји да га опет не окупе овчарски керови, од којих је о |
| шта; то хоће, није вајде.{S} Али што се боји смрти, то нема!...</p> <p>— Каки!... игуман је гор |
| <hi>онај</hi> наплашио... и он се тако боји капетана.{S} Чудна ми чуда, ако је и капетан! виче |
| .</p> <p>— Али Арсеније, тај се жестоко боји.</p> <p>— Јест.{S} Знаш ли, он се не лечи само од |
| уд још две пуне вина.</p> <p>— Неће то, бојим, ваљати... рече Љубомир, гледајући у страну: тако |
| диш како ја сам путујем, па се никог не бојим!«...</p> <p>— Јок, море...{S} Него сам се уморио |
| : »Кад знам шта она хоће, онда је се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећи«.</p |
| насмеја.</p> <p>»Ала сам луд!... шта се бојим«, мисли у себи дечко и бадри се да је погледа и п |
| Морее... отеже она у смеху, ти се канда бојиш мене?</p> <p>— Јок, море...{S} Него да идем... иг |
| ју, да мало поразговарамо.{S} Па ако се бојиш твоје госпође, ја имам моју собу, где смем примат |
| тиње... све немо!...</p> <p>— Зар се ти бојиш ноћу? запита манастирац с прекором, као да би хте |
| наликовао носу Максимову и величином и бојом.{S} И најзад се веома истицаху крупне буљаве плав |
| састојака већ добио затворенију, кафену боју, своју малу и необично прљаву марамицу, одреши нек |
| но паучинастом, ваздушастом руком тешки бол и страх, што леже одједном на душу његову.{S} И кад |
| то... да би тим угушио нечувени, ужасни бол, што се савио на души му...</p> <p>»Нестаје света!. |
| да се наставе ови чудни изливи душевна бола.{S} Он се занесе и занеми...{S} Ни уздаха, ни јаук |
| рал по ливади, не осећајући ни туге, ни бола, ни жалости.{S} Тамо негде, у најсакривенијем крај |
| си се добро излежавао, а ја се једнако бола по трњу и рањавила ноге...</p> <p>— А кад оно пођо |
| </p> <p>— А хлеба!...{S} Шта ћеш јести, болан! викну девојче за њим и пође у напред, као да га |
| кох, да га скинемо до реке...{S} Тешко, болан!... једва живи сиђосмо.{S} Те дај, рекох, једне д |
| лих...</p> <p>— Пијем.</p> <p>— Зар ту, болан брајко!... поче га прота корити, али он отеже про |
| !</p> <p>— А јарца... јакања!...{S} Их, болан... сећаш ли се како си се претурала? запита Леонт |
| да у мрачни храпави свод пећински...{S} Болан, очајан прекор беше у том погледу, који је продир |
| ори тетка смејући се.</p> <p>— Е, немој болан, оногај...{S} Зар тако наша... како ћу рећи... на |
| му, и стадоше лагано видати љуте очајне боле...{S} Разлеже се по мрачној пећини испрекидано, го |
| : тукли га штаповима унакрст, и није га болело, и није му, каже, ништа.{S} И тако — ништа није |
| ружи ногу с таким осећањем, с каквим је болесник пружа под хирургову тестерицу. »Еј, кукавцу, с |
| езве.</p> <p>— Са тим се не шали! викну болесник преплашено и побеже на поље.</p> <p>— Хи-хи-хи |
| е значајно узнемири.{S} Од врата ћелије болесникове није се више одмицао.{S} Све је пиљио и мот |
| ретом.{S} Њему дође цела ова ствар, као болеснику у ватруштини гутљај хладне бистре воде.{S} И |
| решно крштење, затим молитва над једном болесницом и потом се имала започети ускршња водица по |
| После самоубилца!... узвикну Арсеније с болесно-забринутим изразом.{S} Па се тек после нечему п |
| акарије се претвори да га обузе некаква болест »и не коснувсја невјестје, чист изиде от ложа«.. |
| је одмах нађе, кува и пије, ако нема ту болест.{S} Боље је, вели, пити за раније <pb n="95" />, |
| ... завије, а <pb n="138" /> није да је болестан, питајте оца игумана...{S} Хе, роде... имам ја |
| еди и причести оца Саву.{S} Седмог дана болести архимандрит умре...</p> <p>У манастиру све тихо |
| у и говору изгледа да су га спопале све болести овога света, и он се сам чуди, како може још да |
| {S} Чим чује да нека трава лечи од које болести, он је одмах нађе, кува и пије, ако нема ту бол |
| е они страшни надчовечни напори, муке и болести телесне, у којима људи забораве и Бога и све, а |
| женица, беше необично добра душа, мека болећива срца, готова да се одазове свакој молби црне б |
| се нису ни интересовала »господиновом« болешћу.{S} Знали су да то код њега прође брзо.{S} Али |
| арије, а није баш што је <pb n="112" /> боли, па побегне у други крај, нераст се обрће журно, т |
| он отпао од мене, као ивер од кладе.{S} Боли, каже, мене срце за свом децом«.</p> <p>Тужне, теш |
| срдно мучи.</p> <p>— Други свет, кад га боли стомак, бар не може ништа јести, а ово... мастан к |
| кад се сит наједе, вели да га ништа не боли и види се по лицу... весео човек.{S} Чудновата бољ |
| вија и мршти, и ако га сад баш ништа не боли.</p> <p>Прота ће, опазивши Арсенијево увијање, ко |
| ухом и превија се...</p> <p>— Шта га то боли толико, те с ’нако превија и... од чега се оно леч |
| ире.</p> <p>— Подићи ћемо санаторијуме, болнице, угледне привредне школе... све оно, што носи т |
| акија и он немоћно, лагано отвори очи и болно погледа око себе.{S} Најпре му поглед беше несвес |
| руке да их метне под појас и већ начини болно-намрштено лице и таман хтеде рећи уф-ф... па се с |
| егови са границе и наступише изгледи за боља времена.{S} Свет се намучио до највеће мере, до вр |
| авати ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по твом Златибору...</p> <pb n |
| ђе, кува и пије, ако нема ту болест.{S} Боље је, вели, пити за раније <pb n="95" />, док те ниј |
| а и бризга животом, како се све мења на боље, како је све примамљивије и лепше...</p> <p>А у ку |
| аће саломише, истргоше му сваку наду на боље дане, <pb n="260" /> убише му одједном сву вољу и |
| зарем, окрете се све у његову животу на боље.{S} Досадање место напусти, нађе му Светозар много |
| е грејало кад је заспо, али по том, кад боље око себе разгледа, познаде да је преспавао целу но |
| вртати око себе.{S} Прво што угледа сад боље, беше суседа, средовечна жена, удовица, која је ст |
| и пландовања по Маљену.</p> <p>— То је боље! вели дете, па се плашљиво осврће и погледа на кућ |
| димо?</p> <pb n="227" /> <p>— Хе, је ли боље!...{S} Ти си се завуко у своју ћелију, па куњаш та |
| /p> <p>— Па како... причај ми!{S} Је ли боље тако, него ово што ми радимо?</p> <pb n="227" /> < |
| А ту ти је, брајко, све написано много боље, него што ја умем казати.{S} Па сад гледај... науч |
| е место напусти, нађе му Светозар много боље, управо најбоље, о каквом он није ни сањао.{S} Зат |
| над једном слабом старицом изврши мало боље, али се и ту заплетао и брзао при читању познатих |
| и су му на врх главе, и он је стао мало боље размишљати о њима.{S} Учинило му се сумњиво <pb n= |
| лесаст сељак, стараше се само да се што боље напуне вреће, торбе, качице са житом, варивом, смо |
| е лице и држање тако удеси, како ће што боље личити на свеца.{S} Није он то чинио ради игумана, |
| а... дугачка је веома, а што је читалац боље разуме, што се више удубљује у њен смисао, све би |
| раћег ћутања, са јасном намером: да још боље истакне своје исказано мишљење.{S} Имам једног ђач |
| <pb n="118" /> <p>— Славе ти, је л’ те бољело? пита га Љубомир наивно, са изразом искрена учеш |
| се, вала, онда закалуђери, биће зацело бољи од ових наших.</p> <p>— Знам, а како су Пахомије, |
| b n="36" /> ништа учити, и да има много бољих места, где се мање ради и више користи.</p> <p>О, |
| се по лицу... весео човек.{S} Чудновата бољка!{S} А хоће да се превије и онако... кад му није н |
| су незадовољни: они су очекивали много бољу гозбу, а од оваког ручка само им се усне иронично |
| ужила, — новина ова паде у манастир као бомба.{S} Ну, отац Сава не даде бомби распрснути се.</p |
| тир као бомба.{S} Ну, отац Сава не даде бомби распрснути се.</p> <p>Истог часа, кад се престављ |
| е пуну чашу помодрелим запеченим уснама бониковим.{S} Љубомир, погледавши строго игуманово лице |
| то допусти?!... прекореваше он некога у боном заносу.{S} И сад нисам више онај, који сам био до |
| им у оном истом месту, у коме је помало боравио твој велики светитељ?...</p> <p>Са великим, поб |
| ма густа јелашја, и кад засвира игласто борје, и кад зашуми густо бучје... калуђер дршће.{S} Чи |
| анац; не повуче јаче у себе ове мирисне борове хладовине, која га је запајала и јачала као свој |
| нственом тишином дижу се у вис китњасти борови и танковрхе јеле...{S} Настао је онај обични тај |
| , задише <pb n="3" /> га блага смоласта боровина, а студенац непрекидно шушти, клокоће и жубори |
| на њему, која је још мирисала маљенском боровином.{S} Није знао шта ће пре да га пита...</p> <p |
| и звиждање бесна ветра, преко игластих борових грана, час густи пљусак из црна облака...{S} И |
| једном премагревку, који се отео густој боровој шуми, па се утркује с њоме меким зеленилом свој |
| ке хаљинице, отпаса се, изу се и остаде бос, гологлав, у дугој сеоској распојасаној кошуљи...{S |
| мо имали друга посла.</p> <p>— Па онако боси обоје... севају нам бутине!</p> <p>— А ви’ш... ова |
| руци, у коме је освећена водица, крст и босиљак, креће се на пут.{S} За њим весело ступа, с вел |
| ог платна; на глави му сламни шешир, на босим ногама папуче.{S} Он затурио чабрњак па леђа, па |
| е девојче к себи.{S} Али се цура одупре босим прстима о земљу, подаде се његовом вучењу и још с |
| и још се сама навали, саплете га једном босом ногом, а рукама га гурну у груди.{S} Јунак паде н |
| омисли он и случајно погледа домаћинову босу ногу, која није била чистија од његове.{S} То га з |
| ред госте наместише послушници неколико боца тамно белог, необична изгледа, вина.{S} Архимандри |
| у што сами гости затражише ово неколико боца, које ће му спасти читаво крдо стоке, да не буде н |
| архимандрит нареди да се мењају чаше и боце, она се одмах досети о чему је говорено. -</p> <p> |
| адојевића кућа...</p> <p>Срећно прођоше Бошковића куће, где су жене језичне и бестидне.{S} Леон |
| ст, због кога се морају заклати бар два брава, одмах се ови »обични гости« нађу у близини и, хт |
| иста цела околина...{S} Он обрте кључ у брави, и таман отвори врата и стаде на хладне цигле, од |
| ма достојанствено ступа некакав дугачак брадат поп у дугачкој, необична изгледа, капи.{S} Кад г |
| стровао безобзирну непослушност великог брадатог јарца, прозваног »папоњом« због својих необичн |
| м ситне прашке дуванске, истресоше опет браде <pb n="74" /> и један за другим, лагано и смерно, |
| , младића ћосавих, младића с брчићима и брадицом, која се таласа, љуља и комеша без икаква реда |
| е... незгодно! рече он, тресући прстима брадицу и кријући очи.{S} Долази свет, видеће... жена д |
| Лице му крупно, обрасло густом округлом брадом, која је била беља од косе.{S} На лицу му нос, к |
| брасло густом, дугачком, жућкасто црном брадом.</p> <pb n="69" /> <p>— ’хоћеш сад? смеје се тет |
| вене као и он, од којих један имађаше и браду.{S} Четвртог дана позваше га у канцеларију...</p> |
| цама, погури се онако сељачки и наслони браду на песнице, па се занесе, пратећи благословени Из |
| поглед вели: »Свршио си!{S} Најпре ћемо браду — ФИК-ФИК... па онда за колац: дан-дан!«...</p> < |
| тирских ливада и њива.{S} Гвоздени плуг бразда по њима одавно, а у копачице и друге пољоделске |
| ци, дохвати стакло па наже.</p> <p>— Е, брајко, оногај... нећемо тако, не!... ускипе Максим и х |
| идим да ти волиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све написано много боље, него што ја умем казат |
| </p> <p>— Пијем.</p> <p>— Зар ту, болан брајко!... поче га прота корити, али он отеже промуклим |
| Тримитинском пише: »Сочетасја законому браку и отец дјетем бист«, па се опет посветио!...{S} А |
| аво данаске! викну Марија, смејући се и бранећи се.{S} Каки си ка гуја...</p> <p>— Тетко, роде. |
| ка... замуца калуђер, врдајући главом и бранећи се рукама.{S} Ја ћу сам...</p> <pb n="213" /> < |
| му је лакше само махнути руком, као да брани пилиће од јастреба, који се спушта одозго.{S} Е-е |
| ао!...{S} Никола погрчи леђа, као да се брани од нечега, па се обрте Љубомиру:</p> <pb n="104" |
| плашено, дигнувши руке у вис, као да се брани од некакве напасти.</p> <p>— Чекај, брате... шта |
| ја у вашем друштву...</p> <p>— Па ко ти брани ?{S} Сутра можеш, само ако хоћеш.</p> <p>— Хе мој |
| ке задовољно, а манастир шта ће... мора бранити своје, од старине наслеђено, право...</p> </div |
| <p>Истог часа, кад се престављао целом браству, отац Сава поведе разговор о старом, традициона |
| са њим, па му грунуше сузе...</p> <p>— Брат наш Леонтије облачи се у ризу радости, рече архима |
| овори свечаним, јасним гласом:</p> <p>— Брат наш Леонтије постригава власи главе своје; рецимо |
| . један већ на неким великим чколама, а брат му учи <pb n="17" /> за попа, ко и Светозар...{S} |
| уару Љубомир доби писмо од оца.{S} Пише брат Свејо у име очево, кори га што је тако тврда срца, |
| кад се изређаше сва ова оглашења, нови брат стаде, потпуно одевен, у калуђерском оделу, са све |
| рит настави даље оглашавати, да се нови брат опасује силом истине; да се покрива шлемом наде на |
| ти више, одврати му иронично најстарији брат.</p> <p>— Хм... промрмља намесник и настави своје |
| .{S} Па пренесе очи у други крај — тамо брат Вујо отире очи песницама, а две сестре, уз њега, п |
| урило, колико се муке видело.{S} Оде му брат на границу и за њим и отац.{S} Остаде сва кућа на |
| ене достоин«...</p> <p>Сврши се!</p> <p>Брат Леонтије, пошто се ижљуби с новом браћом, чекајући |
| {S} Тимотије Пустиножитељ... па она два брата Теодор и Теофан... сви велики иноци и, што је нај |
| о одговор монаха, као молитва за новога брата...</p> <p>И ако беше у светлом и блаженом располо |
| , као млађи јеромонах, мимо три старија брата, прими управу манастира, пошто је стари игуман, п |
| «, па му препоручује, да ослободи новог брата од свију послова и да му буде на руци у његовим с |
| дугуљаст, незграпни Стева претвори се у брата Саву, примивши на себе »образ анђелски«.</p> <p>У |
| насмеја му се друг.</p> <p>— Ја... ја, брате, сад не знам.</p> <p>Велимир се грохотом насмеја. |
| авири у собе, ту нема реда... ту ти је, брате, ’нако... све без реда...</p> <p>И потом отац нам |
| p> <p>— Ама каке јасле?</p> <p>— Јасле, брате, витлејемске, оногај... преставља свети престо, о |
| ам готов закалуђерити се.{S} Али после, брате, хм... после сам осетио да сам за нешто друго ств |
| најући ни сам зашто, повика: јеванђеље, брате... оногај, кад се положи на св. престо... онда!{S |
| о, а све треба друкчије!{S} Чини ми се, брате... не знам како да ти кажем...{S} Ја мислим да на |
| радиш?</p> <p>— Како?...{S} Венчао се, брате, као сав свет, и сад славим Бога.{S} Нисам још на |
| брте се најзад Велимиру.</p> <p>— Неће, брате, онај погани воденичар да ми помаже: чим ме опази |
| .{S} Одиста га држе они лекови.{S} Али, брате, кад заседне за трпезу, па стане макљати, ни Макс |
| ери? запита Љубомир.</p> <p>— Видео си, брате, одговори Веља.{S} Сваки за се...{S} Само је Васи |
| па сам, канда, залутао?</p> <p>— Ниси, брате, ниси, одговори онај из мрака пријатељским гласом |
| ани од некакве напасти.</p> <p>— Чекај, брате... шта ти је! узвикну Велимир озбиљно.{S} Ја ти к |
| а њу«.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Знам, брате...{S} Баш му тако и нише...</p> <p>— Е, после си |
| оту нисам ником казао...</p> <p>— Знам, брате.{S} Зато се и питам једнако: је ли ово Сава или н |
| нају?{S} То треба знати.</p> <p>— Знам, брате...{S} Онај мој лудак, побратим... опију га па им |
| морити«...</p> <p>— Ради чега си дошао, брате?... чује Љубомир оштро, јасно питање; види архима |
| а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, брате, тако ми кажи.{S} А слушкиња?</p> <p>— И она то и |
| >— Лепо је, и ја волим.{S} Али дугачко, брате... заболе ноге, па једва чекам да изиђем.</p> <p> |
| оно... што ће рећи одмотавање...{S} Хо, брате!{S} До сад се само мотало, а не знаш шта има у кл |
| итање, него догматика.</p> <p>— Клисар, брате! узвикну Велимир.{S} Знаш оно, што се каже црквењ |
| о питање, па одједном избаци: на входу, брате... на великом.</p> <p>Игуман опет поћута значајно |
| {S} И отуд се врати разочаран. »Ово су, брате, господа-калуђери! говораше он у себи.{S} Племићи |
| да слушам којекакве разговоре.{S} Хоћу, брате, да знам, па ако не ваља...</p> <p>Леонтије до са |
| нтије проба да протестује:</p> <p>— Ух, брате... незгодно! рече он, тресући прстима брадицу и к |
| ако усамљеном тихом разговору.</p> <p>— Брате... некако не умем да ти кажем, стаде Велимир изла |
| зреда основне школе. — Псикологија, мој брате... то је наука!{S} Кад стане чича-Срета да прича |
| <p>— М-м... реко би!...{S} Не зна, мој брате.{S} Не зна ни оно што мене пита, само нас плаши.< |
| ји подједнако...{S} Празна је душа, мој брате, празна... не можеш је ничим напунити.{S} Прошло |
| <p>— Хо, јаки је он и у догматици, мој брате, додаје Никола.{S} Знаш оно о Тројици... као цигљ |
| кога, помисли у себи: то је живот, мој брате!... али се брзо трже, сетивши се да је то кушање« |
| еком гордом хвалисавошћу насмеши... мој брате, севају јој бутине ка оногај...</p> <p>— А како с |
| ева...{S} Сви поскакаше иза столова.{S} Братија монаси, сматрајући последњи узвик као »отпуст«, |
| да ће се забавити најмање два дана.{S} Братија беше вољна »дахнути душом« одмах, али је било м |
| што ће се метнути у кадионицу.{S} Дође братија.{S} Отац Арсеније, као редни ове недеље, започе |
| положи га, да на живот и поступке своје братије гледа много блаже но до сад.{S} Он се одмах пок |
| се за мало и понашање намесниково према братији.{S} Кад је толико стекао, да је могао некима у |
| него пређашњих година.{S} Сава напомену братији ову последњу околност.</p> <p>— Па... кад зарађ |
| ви калуђери.{S} Млади намесник ослободи братију од тог »бесполезног рада«, пошто, вели, он већ |
| оћете, придворним тактом умири завађену братију, поновивши мишљење и речи Господинове, о томе д |
| ких година, разјурио из манастира стару братију и остао са својом духовном децом, новим монасим |
| и према себи, и лепо се пољуби с млађим братом.</p> <p>— Роде... добро дошао! промуца он, стиде |
| стише оца Максима у једно веће, удаљено братство. <pb n="188" /> После, по новој години, дође и |
| мах после прегледа изјавише забринутом »братству«, да ће их архимандрит скоро оставити.</p> <p> |
| рит, а неко, у исто време, огрте новоме брату широку мантију.{S} Нови инок осети ону обичну при |
| Опрости се лепо са свима, дарова сваком брату убрус и чарапе, па оде задовољна.</p> <p>Кућа ост |
| , силна по духу, јектенија — молитва »о брату нашем Леонтију«: да му Бог помогне непорочно довр |
| е листове некакве црквене књиге.{S} Сва браћа-монаси, у празничном руху, са неким напрегнуто оз |
| рит скоро оставити.</p> <p>До овог часа браћа се нису ни интересовала »господиновом« болешћу.{S |
| а, гумна и стогови сламе.{S} Тамо су се браћа упутила...</p> <p>Леонтије ретко кад осети да ста |
| . ти си још млад, ал’ не мари... све ће браћа теби показ’ти, па ћеш и ти са нама у »странствова |
| <pb n="255" /> <p>И тетке, и стрине, и браћа од стричева... сви окупили једно, сви имају неку |
| му је до сад тако близу било: и отац, и браћа, и сестре, и Маљен са Миром, и школа, и све оно с |
| ...</p> <p>— Јест, јест... треба... као браћа! прозбори Љубомир искрено и живо.</p> <p>— А ви с |
| ђери.{S} И ти треба са нама лепо... као браћа.{S} Знаш, овде су сви од нас старији, и сваког мо |
| Арсеније!...{S} И сви... сви су ми као браћа!{S} Ето живота!«...</p> <p>Вино се пени, прелива |
| готова да се одазове свакој молби црне браће...{S} Морала је она бити са њима добра и због сво |
| се са својом, по Господу Исусу Христу, браћом.</p> <p>Настаде велика, силна по духу, јектенија |
| >Брат Леонтије, пошто се ижљуби с новом браћом, чекајући док архимандрит скине одежду и изиђе и |
| ка узме крст мој... нека остави кућу, и браћу, и сестре, и оца, и матер, и жену, и децу... нек’ |
| ћу све саблажњивије слике из Велимирова брачна живота, меша се ту нешто и Јованка, и он сам...{ |
| ном, добро закајмаченом, од бела и црна брашна гибаницом...{S} Па долећу често они сеоски »кола |
| карлица?{S} Где ће се оставити донесено брашно?{S} Шта ће са неопраним трпезариским <pb n="247" |
| да он проговори, стаде гледати у чађава брвна.</p> <p>— Ето, дође и тај дан, проговори Љубомир, |
| , сниској, кривој дашчарици, чија су се брвна искривила, поизваљивала, шиндра поотпадала, и по |
| н, нечовечји зверски урлик...{S} Далека брда одбијају од себе ненадан очајни глас, шаљући одјек |
| p> <p>— Тамо, више Марковића... оне под брдом.</p> <p>— А-а!...{S} Вељка Максимовог?{S} Је ли ж |
| чува га од очајања.</p> <p>Јасеновац је брдско село, разбацано по косама горостасних, густих ру |
| p>— Је л’ то митрополит'?</p> <p>— Иди, бре...{S} То је професор.</p> <p>— Кака му је оно капа? |
| ше пролетњој грмљавини.</p> <p>— Чекај, бре, Максиме: видиш ове ђаволе, одговара му тетка и осв |
| таде се ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, бре, да видиш... севну очима и повуче девојче к себи.{S |
| то ме жестоко у школи шамарао.{S} Стој, бре, сад да те питам !...{S} А он кад виде како смо се |
| нешто као одговор.</p> <p>— Шта ћеш ту, бре...{S} Од куд чак овде?</p> <p>— Ет’ идем... одговор |
| ену.</p> <p>— Ја, цело.</p> <p>— Лажеш, бре...{S} Нисам га ни ја ни половину прочитао!</p> <pb |
| плашљиво пред њим.</p> <p>— Шта »’нако« бре!...{S} Од куд на тавану?</p> <p>— Побего од капетан |
| м просеченим путем на врх онога високог брега, са кога је и Сава негда посматрао свет...</p> <p |
| и црвене кућни кровови...{S} И они већи брегови, окићени густом шумом...{S} И далеко тамо на ис |
| ком, побеже на свој омиљени заравањ, на брегу више манастира...</p> <p>Ах, како дивно греје топ |
| се хвали много...{S} Па она двојица из Брежђа... један већ на неким великим чколама, а брат му |
| ла уз стричев двогодишњи калем, од оних брежђанских медњака, па савија језиком ластаре и... и г |
| кога води пут, како нестаде таласастих брежуљака и како је пукла пред очима му бескрајна раван |
| чен у епископско одело, стоји на једном брежуљку, а Милка, она ђаволаста Милка, носи своје умрл |
| д очима његовим заблисташе се таласасти брежуљци, а иза њих, тамо још даље, трепери под врелом |
| ма својима.{S} Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако«...</p> <p>Шта је ово сад?!...{S} Не |
| е...{S} И, што је главно, плаши га оно »бреме лако«, што га узима на себе...{S} Жудео за тим, и |
| ену породиљу, која се јуче разрешила од бремена, а сад стоји удаљена у углу, са плетивом у руци |
| ишљеније, а мисли, једна за другом, све брже и брже, стадоше ницати и пролетати у растресеној г |
| тати и ређати, све једна за другом, све брже и брже...{S} Он не осети како дође до котара, око |
| ом знаку.{S} За мало нађе друм, па пође брже.{S} Обилазио је села и механе, опет осетио и трпио |
| е, а мисли, једна за другом, све брже и брже, стадоше ницати и пролетати у растресеној глави му |
| ређати, све једна за другом, све брже и брже...{S} Он не осети како дође до котара, око кога се |
| у другоме сок...</p> <p>Жена се трже од брза и ненадна скока овог бегунца, који испаде пред њу |
| зврши мало боље, али се и ту заплетао и брзао при читању познатих му молитава из требника...{S} |
| ице престадоше млети, и он, не налазећи брзе примене својој вештини, а и врућина некако баш не |
| шмркнувши ноздрвама.</p> <p>Отац Спира, брзо и вешто, са оним великоварошким и, ако хоћете, при |
| мају јаче, како срце закуца живо, живо, брзо... и зна, да је сад на Маљену, само би полетео кос |
| оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S} Брзо су се објаснили, наредили, и он је одмах нашао мес |
| ђа под сунчаним зрацима, и како белавка брзо маше репом па га забаци на сапи и подржи тако, па |
| да подупре леђа кад седи или стоји) па брзо чупа и растреса бела, опрана, нежна као свила вуне |
| још не беше много, посао у кухињи буде брзо готов, јер га је мало: опрати неколико тањира, очи |
| лешћу.{S} Знали су да то код њега прође брзо.{S} Али после изјаве лекарске њихова лица добише р |
| о и опростио се лепо...</p> <p>Леонтије брзо окрете леђа свима, глава му се затресе и чу се заг |
| их нико не гледа, <pb n="23" /> устане брзо и покаже јој на дугачкој лужниковој грани како се |
| рча.</p> <p>Беше сав хладан, а груди се брзо дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с водом и прс |
| око ових воштаница, око листова који се брзо преврћу, око нејасно осветљених лица, која одсјајк |
| себи: то је живот, мој брате!... али се брзо трже, сетивши се да је то кушање«.</p> </div> <div |
| иже руку према глави му, али он промаче брзо, а она му добаци:</p> <p>— Лоло!...</p> <p>Василиј |
| бескрајан низ година, у коме пројурише брзо детињство, младост, зрелост, па ево стиже и старос |
| архимандрит иронично, и цокуле стадоше брзо лупати а нос чешће фркати.</p> <p>Другови се послу |
| </p> <p>Другови се послушно поклонише и брзо за пут спремише.{S} После четврт часа, Леонтије на |
| утврђено.</p> <p>А дан за даном пролази брзо, неосетно.{S} Није још добро ни разгледао околину, |
| е стотину пута гледао, како то калуђери брзо и вешто раде, али је први пут осетио слабачко и пи |
| о вијугави млазеви бистре воде, скачући брзо с камичка на камичак, журећи се своме утоку, а пре |
| што непријатно Велимиру рећи, али је он брзо утиша и рукама и речима:</p> <p>— Добро, добро...{ |
| да мисли о кући, али му те мисли некако брзо ишчезавају из памети, а на њихова места долећу нек |
| итељ, онда како свети Аранђео сиђе тако брзо, узме душу и однесе је?«...</p> <p>Он се не стара |
| ви.{S} Никола весео, што му ученик тако брзо усваја вештину, тапка га по плећима и најљубазније |
| у <pb n="261" /> му...{S} Али се то око брзо овлажи, и из њега закапаше вреле сузе...{S} Кроз п |
| какав било успех у томе предузећу, оно брзо досади оцу Василијану.{S} Он пренесе сву своју паж |
| н зна да је то нечастиви, али се обично брзо занесе, заборави све »бјесе« и преда се слатком, з |
| чиш звонити.{S} Али ја мислим ти ћеш то брзо? запита Никола, гледајући га бојажљиво; ко вели:{S |
| >Леонтије хтеде планути, али се Велимир брзо уплете у разговор, погледајући Василија значајно.< |
| дан.</p> <p>Механџика викну, а Љубомир брзо подиже свој дугачки прут, замахну њиме весело и по |
| мо да га остави на миру.</p> <p>Љубомир брзо устаде и оде, бојећи се да се Светозар не предомис |
| оварајући целу реченицу.</p> <p>Љубомир брзо диже главу и погледа га право у очи; у том погледу |
| лију...{S} Знам већ шта га чека: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми дође толико |
| ликог посла у школи и у цркви, прође му брзо, и он се зачуди: кад пре дође други одмор!...</p> |
| павим језиком младе изданке, смотају их брзо у уста и мотре други сладак залогај.</p> <p>Под гу |
| ма игуману, као да га жели зауставити у брзом ходу.</p> <p>— Побро...{S} Саво... дођи к себи!{S |
| виша чиновника.{S} Ручак је справљен на брзу руку, али домаћински: поклао се читав чопор младин |
| ирни живот, у коме је за сад само једна брига: да су му белавка и папоња увек на очима.{S} Јер |
| Па од игумана, море.</p> <p>— Аха... не бригај за то.{S} Спава сад ваш игуман ко заклан.{S} Сам |
| ање у другом одељењу задавало је велике бриге професорима.{S} Спреман је предлог директору: »Да |
| а гледа кућу, поље, чак и о нурији води бригу, а они ће свак на своју страну, за својим послом. |
| едомисли.</p> <p>Сад је имао само једну бригу: да удеси своје послове тако, како ће му бар свак |
| " /> <p>Од ове службе Љубомир стаде још брижљивије читати <title>Свето Писмо</title>, али није |
| ак, журећи се своме утоку, а преко њих, брижно и уплашено корача замишљено чобанче.{S} Одједаре |
| , роде, заборавио купити, а?... пита га брижно отац Арсеније.</p> <p>Леонтије му осмехом одгова |
| док отац Арсеније не ускочи у зачеље и брижно-слатким погледом привуче себи један тањир.</p> < |
| гутајући последњи залогај и загледајући брижно и пажљиво у суд са костима, надајући се још какв |
| , кад погледа како око њега све кључа и бризга животом, како се све мења на боље, како је све п |
| !... доврши уздрхталим гласом, па и сам бризну плакати.</p> <p>— Сви тројица сте моји, наставља |
| им гласом, од кога се и дечко прену.{S} Бризнуше му сузе из очију, ноге му заклецаше, нешто га |
| ивовица.{S} Насу ракију у чашу, из које бризнуше ситне искре, и послужи старешину.{S} Игуман до |
| рекне Бог.{S} Јер он је казао, да се не бринемо много о сутрашњем дану...</p> <p>Све је око узб |
| заклан.{S} Само ти пожури.</p> <p>— Не брини ти.{S} Казали су мени да Васу свакад треба послуш |
| е за то...{S} Зар није Господ казао: не брините се за сутра, шта ћете јести...; зар није Антони |
| , обавезни да се, поред других послова, брину и о ономе, што је посао коњушарев, говедаров, чоб |
| ица, стричеви? пита не дишући.</p> <p>— Брину се, знаш сам...{S} Сестре ти плачу и помињу мајку |
| , а Јованка да прими све оно, о чему се бринула тетка Мара.</p> <p>Леонтије се смешкао на сабла |
| рану најлакше: о томе се ни до сад није бринуо, па је држао да се то може одмах наћи, чим човек |
| се и не сетише да га пробуде: сваки се бринуо само о томе, како ће што пре шмугнути поред игум |
| штено раније о доласку, запурњало се од брисања давно непочишћене куће и дворишта, рибања сниск |
| е по кући стидљиве домаћице, и оно живо брисање и намештање добро изрибане трпезе, и онај уобич |
| невиђену силу.{S} Ма узаман му је труд: брише топла југовина, па га, топи и, цеди још у падању. |
| сукњери, девојкара, полегла са метлом и брише двориште, а из куће гуди потмули глас кустуре, ко |
| азумео?</p> <p>— Јесам, одговори дечко, бришући широким прљавим рукавом уплакане очи и гледајућ |
| свега тога, лагано идући, ослушкујући и бришући кецељом уста, уђе у отворену собу тетка, и мало |
| ао процепом, снага почиње слабити...{S} Бркају се у памети речи другова, не распознају се више |
| , који одједном почеше гладити и сукати брке.</p> <p>Не прођоше неколико минута после прве чаше |
| он најстарији, и како ће кроз који дан бркнути у све углове Савине утуткане ћелије...{S} И кол |
| азбашкарила се, махнула длановима преко бркова, па само наређује...</p> <p>— За вечеру гледајте |
| {S} Калуђери побацаше цигаре, избрисаше бркове — Василијан само лизну језиком обе усне — и стад |
| власт!{S} Ко да не умемо спалити твоје брљотине!</p> <p>— Хи-хи-хи... одобровољи се Васа.</p> |
| је по раменима и запиткивати.</p> <p>— ’Број’тро, тетице!... хи-хи-хи... викну један ћосав млад |
| исте руке су омотане велике ћилибарске бројанице са крупним, као голубије јаје, зрнима, а друг |
| рима.</p> <p>— А ти... шта то?</p> <p>— Бројим виле за сутра, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S |
| народ навали на причешће у тако великом броју, да се монаси уплашише, како ће подмирити оволики |
| севне пламен кроз мали отвор на великим бронзаним затварачима и из собе игуманове и Максимове р |
| Чује се како пуцкарају ћутци у огромној бронзаној пећи.{S} Ђаци се раскокали, раширили се; удар |
| зно, ништавно, бесмислено, тамно!...{S} Брр... како му је хладно!{S} Обузима га ужас...{S} Он з |
| гу разли оно тајанствено шумско вечерње брујање, пећина беше мрачна и ужасна...{S} На противном |
| смех, а над целом гомилом расплинуло се брујање и жагор...</p> <p>Наш планинац се наслонио на н |
| наставља прекинуто спавање, уз пријатно брујање црквених јутрењих песама, што се разлева отуд и |
| илијан својим снажним гласом, а уз њега брује Николин секунд и Максимов бас...</p> <p>Љубомир о |
| црпи отвор пећински зјапи и тајанствено брује врхови бучја око њега.{S} Тамо... тамо!...{S} Пос |
| попу, ка само сунце, а ђаци укараре, па бруји сва црква.{S} Их!...{S} Ја ти онда ништа не знам |
| доле, поред сама пута шушти, ваља се и бруји манастирска река, низ коју уморни путник већ три |
| отуд помолити човек.{S} У ушима му још бруји вика оног сељака, и сад му се чини да неколико гл |
| нуто, зачуђено сељаче, а у ушима му још бруји одсечан, строг глас малог, чистог, седог директор |
| е можеш ти да поднесеш све..{S} Оволика брука!{S} Оде човек пешке... још ако не нађе коња нигде |
| .</p> <pb n="70" /> <p>— Хо-хо-хо...{S} Бруке људи!...{S} Да чујете.{S} Идем ја ноћаске из воде |
| ма и ћуташе, а млађи макоше руком преко брчића, погледаше се и насмејаше се самим очима, док им |
| ао што је и било!...{S} Само Велимирови брчићи постали гушћи и црњи, и он се сад држи некако са |
| еце, дечака, младића ћосавих, младића с брчићима и брадицом, која се таласа, љуља и комеша без |
| слушају Савин глас.</p> <p>— И тица, и бубица, и свако створење Божје зна зашто живи и радује |
| довина па успављује и људе и животиње и бубице...{S} И цврчку ливадском сад није до песме; треб |
| о, где му је она нашла место, живеће ко бубрег у лоју; све ће му се готово донети, и он ће бити |
| од стомака.{S} Он слуша све бабе, и све будале и свакога...{S} Чим чује да нека трава лечи од к |
| воје омиљено преноћиште.</p> <p>— Чудне будале, мајко! викну газдарица за њим.{S} То га је <hi> |
| у и чуди се како се то лепо срочило, да буде баш »велике гимназије«.</p> <p>...{S}Гледа у ове н |
| за то архимандрит Сава: <hi>он</hi> да буде владика, а <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да га |
| ислио, и све је у реду... како треба да буде.{S} Само — овај поглед игуманов!...{S} Али ја не м |
| а, јер однекуд осећају да тако треба да буде...{S} И он осећа да његово срце све више привлаче |
| а учи школе, све... све да изучи, па да буде као његов некадањи господин; онако исто да подигне |
| мој Леко... рекох ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове те архимандрит, да идеш одмах са мном.</p |
| једно од њих не помисли: како ће то да буде на послетку?...{S} Велимир се спрема за калуђера.. |
| а... реци му да не можеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме изјури?...</p> <pb n="159" /> < |
| Ево одох.{S} Казаћу му да нећу, па шта буде...{S} Збогом.{S} Сутра ћу ти јавити.</p> <p>Девојч |
| тако човек побели?{S} Наша Јерина, кад буде у очи вашара, готово раскрвави врат од трљања песк |
| е ће му спасти читаво крдо стоке, да не буде ноћас поклана и печена.{S} Да је сам изнео ово вин |
| је често помишљао од разних људи: да не буде то митрополит.{S} Чак је једном од некаква хаџије |
| ли је газдино око вазда пазило да он не буде залудан.{S} И ако седи, нађу му шта може и тако ра |
| лског још не беше много, посао у кухињи буде брзо готов, јер га је мало: опрати неколико тањира |
| е калуђерским новцем...{S} А још кад ти буде двадесет!...</p> <p>— Нећу ја у парохију.{S} Влади |
| ди новог брата од свију послова и да му буде на руци у његовим строго-испосничким намерама...</ |
| {S} Заборавио сам...{S} Тек каже: да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, бр |
| ро.{S} Ја ћу се заузети за тебе, али да будеш ваљан, рече му кратко.</p> <p>Истог дана Љубомир |
| а, него плану:</p> <p>— Ја...{S} Кад ти будеш царица, и ја ћу онда у свеце!</p> <p>— Што?...{S} |
| но...</p> <p>»А-а!... шта ово би ?!«... буди се одједном из заноса срећни младожења, и јасно ос |
| /p> <p>»Шта је њима пало на памет...{S} Буди бог с нама!«... премишља момак и смеши се иронично |
| и изразом на лицу, који као да вели:{S} Буди воља твоја, Господе!...</p> <p>Сва су предавања иг |
| у кажем: дијете, иди кући, ожени се, па буди срећан човек.{S} Једном сам га баш био позвао, да |
| врдоћи и хемиском саставу соли, злата и буди-бог-с-нама !... што он није ни мало разумевао нити |
| ступа тврд, уморан детињи сан...</p> <p>Буди га врућина.{S} Кроз сан осећа да га нешто врело, к |
| , и опет је остало: да и он и онај чича буду у тим одеждама... и он да је исто што чича, и чича |
| е оцртавају и колутају разни планови за будући живот...{S} Све ће се урадити, и знаће се опет < |
| е му и иначе нејасне погледе на живот и будућност, да више скоро ни о чему није мислио.{S} Иде |
| ла и снова, око празне прошлости и црне будућности, око цела живота и око себе сама, види обави |
| д смрти, потом страх од неизвесне скоре будућности, па обично, тупо човечје чуђење над неочекив |
| јер је код њега била само једна мисао о будућности: »мора се ићи у Београд, у школу«, а планови |
| о«.</p> <p>Другови, у живом разговору о будућности, дођоше до угнуте стене, седоше на дебео сло |
| рочите намере и велике планове, односно будућности »овога детета«, па му препоручује, да ослобо |
| ислима ређати разне положаје, који га у будућности очекују.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу се заузети |
| .{S} У том нанеси враг Рада кочијаша са буђавим, полутрулим игумановим старим чизмама, које је |
| нисте, викну професор : руке вам све од буђе, а ви узесте сир прстима...{S} То је отровно!«</p> |
| ре у планину, реци Ђоку да не обара оне букве, што су закршћене црвеном, него само зеленом варб |
| у.{S} За њим шушти и пршти вода из пуне букве, гуди потмуло воденично камење, а он прескаче одј |
| о сам оплео, знаш где су, у оној шупљој букви... узми их све...{S} Па сад... скоро ће да се смр |
| ати дивљом лозом за калемљење...{S} Све букну, као успавана трава после пролећне кише...</p> <p |
| ненадног, чудног пламена, што одједном букну...{S} И она жива, ватрена жудња за слободом, за с |
| обнији од кишна облака, седи на усечену букову пању, наслонио превијене ноге на трулу кладу пре |
| Пламен се превија и лиже, ватра шушти и букће, а млади усамљеник гледа у зажарено светло трепер |
| тамно сивкасту маглу, дивна, пластаста Букуља...{S} А за леђима виси, непомичан и светао, мио |
| издваја из остале грмљаве.{S} Оне мале буљаве зеленкасте очи, обрасле и утонуле у дебеле испуп |
| м.{S} И најзад се веома истицаху крупне буљаве плаве очи, са јако надувеним капцима.{S} Огрнуо |
| итаве облаке дуванског дима и гледајући буљавим, страшним, љутим очима, шта ће му ово уплашено |
| слабим зрацима свећице.{S} Само му оно буљаво надувено лице беше добро осветљено и, према слаб |
| .{S} После опет гризе и посматра једног бумбара, који облеће око неке дупље, начињене руком у с |
| ом, па седне у хлад под лужником, близу бунара, да чешља вуну.{S} То му је био скоро свакодневн |
| е дечко да га се нагледа.{S} Највише га буне оне мале, жућкарасте па се преливају у црно, памет |
| улази у домове и сам врши освећење.{S} Буни га све, што га срета у послу: и оно усплахирено сн |
| га сазнање сад ни мало не жалости и не буни.{S} Напротив, он се све више чуди пријатном, раздр |
| читао их по неколико пута и све више се бунио њиховим смислом, који му се по некад учини заношљ |
| ом светском метежу, саломи их и разнесе бура животна, као слабачку сламчицу...{S} И гле: сврши |
| едом дуге тробојне редове пуних бачава, буради великих, средњих, малих...</p> <p>— Пијем.</p> < |
| ..{S} Наслади се, ко човек, са две ћасе бураније и <pb n="130" /> ћасом купуса, а <hi>он</hi>, |
| је, вије, вије...{S} А слатко ти гутати буранију, несрећо!... зинеш као хала, кад је осетиш !.. |
| мир сеђаше на доксату, чистећи трешњеву буранију, која ће се кувати за вечеру, па се и сам трже |
| вно и печално осиротео, јер скоро свако буре жалосно звони, одајући нему празнину.{S} Наточи у |
| за њих, повукоше га у вртлог младићске бурне пијанке.{S} Око њега хучи, грми и гуди разиграни |
| им стварима...</p> <p>Гле, како се овде бурно живи, и како је овај живот сасвим друкчији!...{S} |
| нтом, онако ђачки...</p> <p>Весеље тече бурно и, као што обично бива, све више се губи такт уљу |
| ћа, који је месецима или годинама носно бурну, младићску, искрену љубав у срцу своме према обож |
| ац све бира заклонитија места, прескаче бурумке и врзине по њивама, јури преко покошених зелени |
| опле пећи, поваде из неких тајних места бутеле, хлеб што се меси за самог игумана и како је кад |
| и се радосно и лупајући се длановима по бутинама.{S} Певница је последњи авансман ђачки...</p> |
| авошћу насмеши... мој брате, севају јој бутине ка оногај...</p> <p>— А како се то јакате? преки |
| <p>— Па онако боси обоје... севају нам бутине!</p> <p>— А ви’ш... овај мој мали неће да се мрд |
| препао, па само стеже уздрхталом руком бутиницу, трепће и одједном му грунуше сузе на очи.</p> |
| тајући по кухињи, режући оштрим ножићем бутић младе јагњетине и залажући се полако, као сит чов |
| ми главу не однесе... само да ме закачи бутовима!...</p> <p>— Није, славе ми... ја ’нако... дрк |
| млазевима по зеленим врховима дремљивог бучја и целим видиком.</p> <p>— Сотона!.., шапуће полуг |
| ћински зјапи и тајанствено брује врхови бучја око њега.{S} Тамо... тамо!...{S} Последњи пут зас |
| е снаге, јурну кроз проређено штркљасто бучје, крстећи се непрекидно и шапућући молитве...{S} Л |
| како пирка и задише хладовином сенасто бучје, како се сјаји, шарени и прелива разноврсним боја |
| свира игласто борје, и кад зашуми густо бучје... калуђер дршће.{S} Чини му се да то Маљен њега |
| и оде у потес, носећи на рамену велику буџу, јер није волео тумарати по пољу без оружја...</p> |
| и он остави коње, па се стаде занимати бушењем ципунова.{S} Лети воденице престадоше млети, и |
| рочито за младиће... »он (т. ј. сатана) в ношчех в краснија жени преображашесја, всјеми ухишчре |
| н</hi>... отверже всјех имјенији, и шед в манастир, пријат на сја ангелски образ«...</p> <p>»Бо |
| енути:</p> <p>— А јест, сад је манастир В. без старешине...{S} Штета што је отац Арсеније тако |
| младиће... »он (т. ј. сатана) в ношчех в краснија жени преображашесја, всјеми ухишчренијами по |
| 19"> <head>XIX</head> <p>Прве недеље по Ваведењу десио се тако леп дан, какав се виђа само у ав |
| де... везени марамчићи!... узвикну она, вадећи неколико марамица, које Леонтије није метнуо у с |
| ујући у кожне бисаге, скинуте с коња, и вадећи отуд све, што је припадало кући, односно њој: ча |
| И таман да почне сад мислити како се то вади душа, а онај га глас опет прекиде:</p> <p>— Ама, Љ |
| томе ђаци закључују, да гост није много важан, него је онако у вољи игуману.</p> <p>— Биће му н |
| аба, спремила је богату част за ретка и важна госта.{S} И ручак и вечера прођоше весело, ма да |
| ек све се одједном измени.{S} Донеше се важни црквени закони, уредише се многа црквена практичн |
| то осећа добро.{S} Али има нешто друго, важније...</p> <p>Једнако га је, још од повратка из Бео |
| ији... дружевни су.{S} Кад ми имамо што важније или ’нако... хитно са нашим познаницама, они на |
| је добро научио, а и другове упознао са важнијим стварима, које треба да зна свако свештено лиц |
| икове старих манастирских архимандрита, важнијих владика и других знаменитих лица и, певушећи п |
| у ни на ум да се погорди толиком пажњом важних људи, јер се сећа колике су гомиле народа пратил |
| ће му се у тој шетњи казати нешто веома важно и непријатно.{S} Он затрепта целом душом, као ухв |
| шао, било за њега у толикој мери ново и важно, да се није ни сетио никаквих мисли.{S} Стоји так |
| м кроз главу, и он поими сву страхоту и важност игуманове речи. — »Црна раса!...{S} А <hi>она</ |
| вог узбуђеног слушаоца и да би дао већу важност своме саопштењу — за твоје... архимандритство ! |
| побожним осећањем, с каквим страхом од важности светога акта приступа нови јеромонах своме пос |
| владичино писмо од тако исто непоречне важности, као и посланица <pb n="201" /> апостола Павла |
| >— За то га ја не знам...{S} Хм... тако важну науку давати деци!{S} Да је бар игуман...{S} А пс |
| ло чак у воћњак, па се живо радује тако важну и милу госту...{S} Вујо старешина кућни, Свејо ве |
| светли радост, као да је пронашао какву важну новост.</p> <p>— Како ти то идеш за стопама Спаси |
| и !...{S} Али <pb n="222" /> се он сећа вазда, да такав живот није за њега...{S} Та он се закле |
| највише радити, рекао је тетки, која је вазда у сличним случајевима вршила посредничку улогу из |
| ј... поче Максим онако исто, као што је вазда, небројено пута почињао своје одговоре.{S} За јас |
| женицу, према којој су његове симпатије вазда биле сталне — кад год му је она пред очима...</p> |
| урођена побожност и скромност, која се вазда јасно огледала на лицу му.</p> <p>Последње године |
| неколико домаћинских кућа, где калуђери вазда ноћивају, кад су у великом послу.{S} А Леонтију с |
| о и у таким се приликама отац Сава умео вазда одржати на висини: никоме није могло ни на ум пас |
| г друштва немају.{S} Али је газдино око вазда пазило да он не буде залудан.{S} И ако седи, нађу |
| ро свакодневни посао, али му је у послу вазда помагала Милка.{S} А он је тако волео да је гледа |
| лист ове необичне књиге, а уз образе му вазда појури некаква ватра, цело му тело обузме пријатн |
| о време, реко би, забринуто, на лицу му вазда игра неки свечан побожан изглед.{S} Пред калуђери |
| о Сави и Дунаву, о Топчидеру, и ваздан, ваздан...</p> <p>- Он опет гледа у ону сиву даљину, у о |
| ко...{S} Добар неки младић, вели она, и ваздан тамо...{S} Заборавио сам...{S} Тек каже: да ја б |
| е приче о Сави и Дунаву, о Топчидеру, и ваздан, ваздан...</p> <p>- Он опет гледа у ону сиву даљ |
| влажном дану, кад је сав <pb n="191" /> ваздух испуњен неком немом тугом и црном туробношћу, да |
| га тешки умор, занео га топал загушљив ваздух, па нити чу звона ни журбе момачке; а ови се и н |
| -фик!... зачу се оштар, танак глас кроз ваздух и за њим нешто јаукну...</p> <p>Љубомир се сав н |
| , па не може сито да се надише слободна ваздуха...</p> <p>Тетка грди, псује, нарочито момке.{S} |
| се провлачи око мене, као да је сав од ваздуха...</p> <p>Мира пребледела, раширила зенице, и н |
| ли доказивати, па онда замаха рукама по ваздуху, дајући на знање да жели говорити...{S} Неко лу |
| сто светло небо; како се весело витла у ваздуху пар голубова, одсјајкујући према сунцу својим д |
| љута челична пила и секира... застаде у ваздуху... као да се предомишља, да ли да изврши злочин |
| лице, олакшавајући лагано паучинастом, ваздушастом руком тешки бол и страх, што леже одједном |
| ако... кад му није ништа; то хоће, није вајде.{S} Али што се боји смрти, то нема!...</p> <p>— К |
| е шмрктати оштро.</p> <p>— Готово, није вајде... опет воденицу?</p> <p>— Мени је право, како го |
| почеша иза уха и у себи промрмља: »Није вајде... више се не може врдати!...{S} Бар после да гле |
| о виде Христос, он каже тој жени: »Није вајде... сви <pb n="218" /> су грешни, па и ти мораш гр |
| рибе.</p> <p>— Видиш шта вреди слога: ’вако ми, овај, свакад... узвикује Никола, гладећи хладн |
| жниковој грани како се то ради.{S} Ет’ ’вако...</p> <p>— Знам то.{S} И код нас мушкарци раде.{S |
| ’... довели тако жену, која је грешила ’вако ка ми... управо није грешила, него њена зла батуна |
| отеже девојка ђаволасто: лепше је нама ’вако стајати и... ко једна младина, шалити се.{S} Зар ј |
| а сваку реч »ви«...{S} А ми ерцепураћи ’вако... узвикну он и хтеде учинити некакву гимнастичку |
| еједно, нека говори...{S} Само ово што ’вако игра«... лете му нејасне мисли у глави, а пред очи |
| /p> <p>— Торба је на студенцу, а ја ћу ’вако... одговори он прескачући једну врзину.</p> <p>— А |
| им гласом, одговори :</p> <p>— И ја се, вала, уплаших жестоко.{S} А било ме страх и од ове пуст |
| нек’ се калуђери, ако хоће...{S} Ко се, вала, онда закалуђери, биће зацело бољи од ових наших.< |
| у ни десету не примај...</p> <p>— Ниси, вала, ни ти заостао од њега у томе, каже му Велимир у ш |
| зиђем.</p> <p>— Мене јок.{S} Остао бих, вала, цео дан.</p> <p>Механџика викну, а Љубомир брзо п |
| !...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а вала <pb n="140" /> и мене ће...{S} Али ми неће више се |
| их реко, одговори Љубомир наивно.{S} Ти вала баш ниси така... а и госпођа...</p> <p>— Ха-ха-ха |
| шта то чини овде.</p> <p>Тамна, тешка, валовита туга, као плаховит поводањ, обузе млада искуше |
| у себи: »Што сам се калуђерио!...{S} То ваљ’да знаш«.</p> <p>И архимандрит се зачуди:</p> <p>— |
| у... нема никога.{S} Пред њим, у слами, ваља се некаква шарена крпа, тканина...{S} Нешто се нав |
| а краја, а доле, поред сама пута шушти, ваља се и бруји манастирска река, низ коју уморни путни |
| шта би друго радили: мртва калуђера не ваља жалити!</p> <p>— Дај врућу!{S} Кувај у бакрачу! уз |
| гутало и самлело!...{S} Видиш, и ово не ваља што ми Теофило пише за квасију и слатку папрат.{S} |
| оре.{S} Хоћу, брате, да знам, па ако не ваља...</p> <p>Леонтије до сад мишљаше да је питање упр |
| е колу неосетно, без размишљања.{S} Што ваља другима, добро је и њему!</p> <p>Истина, он још ни |
| све...{S} Видео је јасно пут, којим му ваља поћи, видео је све оно што је истина и што је од ж |
| ело, те показује госту правац, којим му ваља ићи.</p> <p>Љубомир застаде на последњој степеници |
| е докле се узмогу живи држати...</p> <p>Ваља се добро наплатити за златан архимандритски крст, |
| дмах донесе парче млада сира.. хтео је, ваљад’, нешто показати.{S} У том нанеси враг Рада кочиј |
| манастир?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Нећеш, ваљад’, остати тамо?</p> <p>— Јок.</p> <p>— Баш се ти н |
| сли он идући. »И ово им је дете ваљано; ваљад’ није ништа украло или 'нако... неки паксијанлук |
| ђе за козама, одоше краве у штету...{S} Ваљад јој помаже мој Свеја, али је много мали«... мисли |
| од мене научио, вели игуман, а нешто је ваљад’ утувио и из пјенија.</p> <p>Шта је то Љубомир мо |
| знало и реко бих смешка се!{S} Није то, ваљада, због његова доласка?...{S} Гле, двориште... све |
| ла, гледајући га бојажљиво; ко вели:{S} Ваљада видиш колико ми је стало до тога, да се те беде |
| е завија, осећа велику необичну глад, и ваљада услед тако јаке инервације поче живље мислити... |
| уму; немирне козе опет су се растуриле, ваљало их је сакупити, а дечко, кога другарица назва Љу |
| отан смех...</p> <p>— Е, роде, то не би ваљало за тебе, рече му Арсеније, смејући се весело.</p |
| Ја ћу се заузети за тебе, али да будеш ваљан, рече му кратко.</p> <p>Истог дана Љубомир доби о |
| и осетљивим дрхтањем руку.</p> <p>— А, ваљано! додаје механџија више ради учтивости, али он ос |
| жни«, мисли он идући. »И ово им је дете ваљано; ваљад’ није ништа украло или 'нако... неки пакс |
| покорне, поштене.{S} Ово ће бити некако ваљано момче као поручено за мене, само да га одвратим |
| две пуне вина.</p> <p>— Неће то, бојим, ваљати... рече Љубомир, гледајући у страну: тако... без |
| "120" /> ко вели:{S} Савини ђаци морају ваљати.{S} Али се Сава сваке године по два-три пута ова |
| унити... још лепше!« помисли бистроумни Ваљевац, и кроз пола часа његова срећна мисао постала ј |
| ри под врелом измаглицом равна и плодна ваљевска Посавина.{S} Он гледа у нејасну пругу, тамо гд |
| ве га... бегунац!...{S} Гле ти ширечине ваљевске: хранио човек свиње у подне!...{S} Хи-хи-хи.. |
| ... како да вам кажем...{S} Знате...{S} Ваљевци су препредени...</p> <p>Архимандрит плану и вик |
| веде свога белова, који се једва за њим ваљушка, преврће и скичи, па иде тако по шуми, с празно |
| ћи, овај... да нема ту, онај... како да вам кажем...{S} Знате...{S} Ваљевци су препредени...</p |
| сам Љубомир збуни.</p> <p>— Све хоћу да вам приђем од јутрос, вели он, трљајући руке и нагибају |
| и донесено је мртво у манастир.{S} Нека вам обећају владичанство... па ако издржите и три дана |
| Их, шта учинисте, викну професор : руке вам све од буђе, а ви узесте сир прстима...{S} То је от |
| ним рукама на грудима.</p> <p>— Овај ће вам бити цензор, рече професор, гледајући редове несташ |
| ћи да је Светозар походи.</p> <p>— Каки вам је овај, што ћу га ја слушати...{S} Максим? запита |
| покриле лице широким рукавом... — Кажем вам... шта ви је данас?!... доврши уздрхталим гласом, п |
| ећи се, напомену оцу Сави:</p> <p>— Ако вам је то редован обичај — нећемо кварити ред; ако ли ј |
| <p>— Од којих је твој Вељко?{S} Где су вам куће?</p> <p>— Тамо, више Марковића... оне под брдо |
| ости, које игуман зове лонцолизи; ту су вам механџија-арендатор манастирски, три дућанџице, пре |
| ах гледате низа се, цените је ли све на вама уљудно и у реду.{S} У кући живи само једна баба са |
| ео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и закалуђерио.</p> <p>— Знаш, нема |
| чито на Христовим речима: »који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу« и оним за |
| манастиру, јер му се одмах учинило, да ван овог места нема живота, да за њега нема веће радост |
| прелива се, трепери и блешти ова нова и ванземаљска слика пред њим...</p> <p>Ту, у тој светлој |
| присети, почешће наређивао да се држе и ванредни часови.{S} Шта би се радило на дугим зимским н |
| игумана, јер зна да се овај »курјак« не вара лако.{S} Пред њим се он само начинио преплашен, и |
| до зоре, али га је по неки пут и сунце варало.{S} Јео је два пут дневно хлеба са водом.{S} Ост |
| су закршћене црвеном, него само зеленом варбом.{S} А ти покупи ујам, па дотерај, обрте се најза |
| се прегладнео стомак напуни и почне да вари.{S} Погледа око себе задовољно и, само да се хоће |
| е напуне вреће, торбе, качице са житом, варивом, смоком и другим кућним потребама.{S} Љубомир с |
| ad>XXIV</head> <p>Ево га опет у чудном, варљивом свету, за чим га је негда срце толико вукло!{S |
| ћи!...{S} Сви други идеали разбише се у варљивом светском метежу, саломи их и разнесе бура живо |
| олузакривених очију, севнула би радосна варница, али се он старао да сакрије своје осећање од с |
| ће му неки лумп-камарат, кад овај иде у варош, шапуће Никола друговима.{S} То је, зацело.{S} Ин |
| наћи реч, с којом би почели.{S} А онај варошанин гледа зачуђено, питајући погледом околину: шт |
| јима, испржени на масти, што их господа варошка зову уштипцима...{S} А Велимир се сав зајапурио |
| нутра тако солидно, чисто, уредно... на вас завеје отуд некакав нарочити дух уљудности, честито |
| о песку...{S} Па им онда каже: »Који од вас никад у животу није учинио грех, што га учини ова ж |
| /p> <p>— Стоку знам да умеш чувати: код вас је има доста, него знаш ли што око коња?</p> <p>— Н |
| омаћин мало јачим гласом: кад дођем код вас у манастир, ја се владам по вашем реду и обичају, а |
| што сте оптерећени и намучени, и ја ћу вас одморити«...</p> <p>— Ради чега си дошао, брате?... |
| време.{S} Али чим отворите врата, одмах вас изненади све што видите унутра.{S} Не видите никакв |
| ног твог кудравог богословца.{S} Ја бих вас лепо дочекала...</p> <p>После тако лепо и јасно иск |
| о добих из јагодинске, а?...{S} Онда је Васа био добар за ортака, а Максим пурња све цигару за |
| ине!</p> <p>— Хи-хи-хи... одобровољи се Васа.</p> <p>— Уф-ф... стење Арсеније и сипа разне трав |
| гару.</p> <p>— А-а... тако ли је! викну Васа, севајући очима бесно.{S} А ко попуши са мном оку |
| ена, па нам слободно каже: »Реци, вели, Васи то и то«; ја му одмах све испоручим, па нико не зн |
| ну жена обрадована.{S} Онда иди па кажи Васи да га чекам овде.</p> <p>— А, ти си то! рече Љубом |
| мир брзо уплете у разговор, погледајући Василија значајно.</p> <p>— То су, богме, послале госпо |
| мљу.{S} Воде га, управо носе на рукама, Василијан и Нићифор, а отац Арсеније пред њима, са накр |
| ку збуњеност...{S} Кад стиже манастиру, Василијан га дочека весело:</p> <p>— Готова ти камилавк |
| а себи.{S} Ти у Јаворце... водицу...{S} Василијан у виноград, с радницима.{S} Да надгледаш ђубр |
| ју га одлучно једрим чврстим зубима.{S} Василијан нешто весело прича, шетајући по кухињи, режућ |
| шице, не знајући шта би друго радио.{S} Василијан га спази одмах, па као лопта одскочи од тетке |
| Максим и повуче крај уста у страну.{S} Василијан се насмеши, а Максимово лице дошло бледо и не |
| ери побацаше цигаре, избрисаше бркове — Василијан само лизну језиком обе усне — и стадоше <pb n |
| гу страну, па тако док не сване...{S} А Василијан и ови други не би.{S} Хе, <hi>друго</hi> су о |
| ца својих другова...</p> <p>У неко доба Василијан дозва шумара и воденичара, и посла их некуд.{ |
| иње у подне!...{S} Хи-хи-хи.. дочека га Василијан.</p> <p>— Е, роде, ти си најпаметнији! вели м |
| </p> <p>— Ја бих се усудио замолити, да Василијан однесе водицу, а Велимир би могао надгледати |
| <p>— Хи-хи...{S} И не загорео! прошапта Василијан, кријући се иза тетке.</p> <p>— Сви! викну Ве |
| p> <p>— Хи-хи-хи... превија се од смеха Василијан и прилази Максиму, који се, после дуга премиш |
| {S} Е-е... чека-а-ај... хап!</p> <p>Кад Василијан даде стакло друговима, Љубомир га лагано пову |
| оћемо...{S} И ’нако већ, кад нас поведе Василијан на уречено место...</p> <p>— Место... те-сто. |
| аш и цео свет.</p> <pb n="72" /> <p>Уђе Василијан, са готовом неприпаљеном цигаром а за њим Арс |
| вори Веља.{S} Сваки за се...{S} Само је Василијан опет човек и... друг... и ако је ’наки.</p> < |
| ложише на под у ходнику.{S} За то време Василијан гласно прича игуману како су га нашли.</p> <p |
| Хи-хи-хи... ђаво од ђавола!... смеје се Василијан.</p> <p>— То би било да сте се срели ти и ота |
| да тебе неће.{S} Паметнији је море... и Василијан ширетски баци око на доксат, — и ако је ован! |
| е подмирити оволики свет.{S} Арсеније и Василијан, а после и Нићифор, целе службе примаху побож |
| олике задруге, остадоше сами Леонтије и Василијан.{S} Али... беше и нових лица.</p> <p>Тетка, д |
| ни гутљај хладне бистре воде.{S} И он и Василијан предадоше се послу са неком новом за себе, гр |
| боје смрти, то је чудо!</p> <p>— Зар и Василијан? пита Љубомир.</p> <p>— Хо, тај мисли да неће |
| ију, којој неће манисати ни онај ћосави Василијан.{S} Али је сад окупише ђаци са поздравима.{S} |
| <p>— Бог Господ, и јависја нам... грми Василијан својим снажним гласом, а уз њега брује Николи |
| запевају, све се тресе...{S} Обешењаци Василијан и Никола певају као славуји...{S} Владици мил |
| !... завапи срећним, одушевљеним гласом Василијан, седајући до Леонтија и тапкајући га по плећи |
| го на њега!{S} А?... узвикује задовољан Василијан, чешкајући свога љубимца по уску челу.</p> <p |
| аја, али се запрепасти, кад угледа како Василијан весело прича и како га Никола и Велимир, са о |
| страхом, приђе руци игумановој, зар то Василијан!...{S} Па онај прави светац, што се бесилно п |
| иде са певањем.{S} За Љубомира рече му Василијан:</p> <p>— Баш не може никако да обрне први гл |
| нема више масла у манастирима! узвикну Василијан.{S} Сад се више рентира ортачка радња са крој |
| , који су давно преотели храм (због њих Василијан побеже у други манастир), па му се сад не мил |
| је она пред очима...</p> <p>Сад се отац Василијан сав предао вештини правити камилавке.{S} Доса |
| си и суши...</p> <pb n="181" /> <p>Отац Василијан имао је обичај, као и многи људи, заволети ка |
| уката, да их ћушне где треба!...</p> <p>Василијан се само запрепашћено питао: ко ли ће сад?!... |
| она му добаци:</p> <p>— Лоло!...</p> <p>Василијан истрча напред, церекајући се по своме обичају |
| код обора.{S} Рекла да појташ...</p> <p>Василијан поцрвене, збуни се па оштро погледа зачуђена |
| још од капије обрте на другу страну.{S} Василијана је вукло срце на две стране: хтео је и он ма |
| адини, који на свагда истрже одушевљена Василијана из наручја коларске вештине...{S} Зашаренише |
| прављеним роговима, и гледа право у оца Василијана.{S} Леонтије се досети, да ће то бити најнов |
| тије се досети, да ће то бити најновија Василијанова пасија...{S} Ено и тетке!...{S} Смеши се о |
| бвила густа тама, из које се, тамо крај Василијанове главе, помаљају и нестају друге главе...{S |
| жићима некакве кости, слушајући причање Василијаново.</p> <p>Љубомир уђе у кухињу узнемирен и у |
| се одбија светлост на глатко бледо лице Василијаново.{S} Цео храм обвила густа тама, из које се |
| пута значајно погледа с Нићифором па са Василијаном.{S} Могло се опазити, да се спрема извршење |
| лан њихове породице.</p> <p>Ижљуби се с Василијаном, Нићифором, Велимиром; поздрави се с Ђоком, |
| и су људи, овај... само лажу обојица, а Василијану ни десету не примај...</p> <p>— Ниси, вала, |
| </p> <p>Тетка одведе Љубомира у собу, а Василијану даде кључ подрумски, да изнесе ракије, нек’ |
| х у томе предузећу, оно брзо досади оцу Василијану.{S} Он пренесе сву своју пажњу на једног мла |
| ти ми спреми, роде...</p> <p>— Нађи ми, Василије, ђегођ татуле, да му искувам у теју, смеје се |
| ; њему је само малко необично због ових Васиних напомена, које су све истините.{S} Али нека га, |
| ли ово истина или сан!..., Ја, Љубомир Васић, гимна... како оно кажу : гим-на-зист !«... мисли |
| је знао ништа за себе.</p> <p>— Љубомир Васић! зову те у канцеларију, одсечно и службено викну |
| и љубио...{S} И опет понавља : »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...</p> <p>Отишо је зати |
| али у себи радосно понављаше: »Љубомир Васић, <hi>цензор</hi> велике гимназије!«</p> <p>А ценз |
| маленим очима, понавља у себи: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...{S} И осећа како му с |
| они својом чаробном реченицом: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...</p> </div> <div type |
| ше, после свог имена...</p> <p>»Љубомир Васић, ученик велике гимназије«... мрмља дечко у себи ( |
| то иза ћерчива!...</p> <p>Ах, то су све Васићи...{S} Вујова деца.{S} И калуђеру се чини, да му |
| и овако и да се злопати, као сви његови Васићи?{S} Ено их, четири куће под Маљеном, а све пука |
| во добро и мирно дете да бега од куће. »Васићи су сви поштени и побожни«, мисли он идући. »И ов |
| гледај само каква је чуда починио...{S} Васкрсао <pb n="125" /> мртво дете!«...{S} И у његовој |
| разне осушене лековите траве.</p> <p>— Васо, ено ти ђезве па сипај, рече му тетка.{S} А твоја |
| еље и кума поучити о значају крштења, о васпитању новокрштенога.{S} Истина, други калуђери то н |
| <p>— Не брини ти.{S} Казали су мени да Васу свакад треба послушати за то, избрбља он и насмеши |
| илењак.</p> <p>— Е, лако је слушати оца Васу, уздахну Никола са завишћу: он дохвати метлу, па с |
| ује...</p> <p>Пламен се превија и лиже, ватра шушти и букће, а млади усамљеник гледа у зажарено |
| ге, а уз образе му вазда појури некаква ватра, цело му тело обузме пријатна топлина, срце му се |
| поређаним у једнаком одстојању, пуцкара ватра и севне пламен кроз мали отвор на великим бронзан |
| којих му <pb n="98" /> у исто време иде ватра у главу, а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га з |
| на.{S} Приђе шпорету, у коме још тињаше ватра, постаче угарке, убаци још дрва, подиже се и угле |
| зе га ломљава, језа, па онда га обузе и ватра.{S} Не поможе му ни најстарија кристална шљивовиц |
| колико тренутака, прснути блиставим као ватра, дивним као рубин руменилом...</p> <pb n="234" /> |
| кокали, раширили се; ударила их по лицу ватра од пећи а још више од вина и ракије, па се распли |
| у, био и тај: да не ложи <pb n="153" /> ватре ради свога тела...{S} Али на пољу је тако тамно и |
| вао се туђег погледа и »гласа« као живе ватре.</p> <p>Због таквог његовог живота, игуман га пре |
| ети овако у самоћи, уз пуцкарање веселе ватре, са својом другарицом, и макар не говорити ништа, |
| па после, кад се пећина измени, неће ни ватре ложити.{S} За јело није понео ништа, а и не треба |
| о је свршио један већи посао, седе крај ватре, промотри неке тамне крајеве пећине сасвим обични |
| рати се Марија, и одмах стаде нешто око ватре намештати.{S} Калуђери побацаше цигаре, избрисаше |
| а, што одједном букну...{S} И она жива, ватрена жудња за слободом, за светом, угаси се исто она |
| ва све ниже <pb n="232" /> пада, а онај ватрени сач почиње тамнети...{S} И неко га диже у висин |
| иреним зеницама, управљеним у љубичасто ватрени стуб, што се вије пред њим, шушти и пуцкара, на |
| на, које се оштро преливају под његовим ватреним зрацима, и растерало сивасто беле облаке магле |
| зна да је то под од цигаља) претворио у ватрено, издубено као сач, небо, па се обрће, игра...{S |
| ила велику ватру, па се изребрила према ватри, на великој гомили сена; устурила главу и гледа к |
| ио производство.{S} Владика га, у првој ватри љутње, грубо изгрди и припрети му, да ће га на пр |
| су се испревртали, нагнули око загашена ватришта, а у једном се види при дну пасуљ, у другоме с |
| лио свеће са другом, на иде у кухињу за ватру, што ће се метнути у кадионицу.{S} Дође братија.{ |
| S} Љубомир дометну суха грања, и ако је ватру наложио једино с разлога: да има на чему окадити |
| ају ђезвице за каву и пристављају их уз ватру, по десети пут загледају совру, тамњан, кадионицу |
| коли, чудећи се што још не види крв или ватру.</p> <p>За Јоцом истрча један професор.</p> <p>— |
| а цела живота!...</p> <p>Кад је наложио ватру, добро окадио пећину и разгледао са запаљеном вош |
| ас, од кога се дечко прену, као да је у ватру пао.</p> <p>Он зна зашто га зову, и не одзива се |
| другови.{S} Та околност, што јурнуше у ватру весеља сви одједном, сачува га од размишљања.{S} |
| амој средини стаје Мира наложила велику ватру, па се изребрила према ватри, на великој гомили с |
| му дође цела ова ствар, као болеснику у ватруштини гутљај хладне бистре воде.{S} И он и Василиј |
| >— Аха... не бригај за то.{S} Спава сад ваш игуман ко заклан.{S} Само ти пожури.</p> <p>— Не бр |
| , саопштише му новост:</p> <p>— Убио се ваш Максим!{S} Газда-Мирковић ишао тамо за грађу и сад |
| и свет.{S} Појурила сва околина, као на вашар, са изгледом на богату даћу.{S} Све се живо смеје |
| побели?{S} Наша Јерина, кад буде у очи вашара, готово раскрвави врат од трљања песком и сапуно |
| ђем код вас у манастир, ја се владам по вашем реду и обичају, а ко дође у моју кућу, мора се вл |
| } Чекај...{S} Тешко ми што нисам и ја у вашем друштву...</p> <p>— Па ко ти брани ?{S} Сутра мож |
| еленкасте очи скупе, и кроз њих се види ведра, весела душа...</p> <p>...{S}Љубомир се сасвим пр |
| езгоду у глави и стомаку, али још су му ведре мисли.{S} Он слуша причање Николино, и само му је |
| често разлева нека светла, надземаљска ведрина и радост, и онда се оне мале зеленкасте очи ску |
| ве налете одједном, као вихор на врелој ведрини, и пресече, поруши, однесе све његове тежње, ње |
| о је све у наоколо светло, мило, топло, ведро и весело!...</p> <p>А усамљени игуман, суморнији |
| ечасни! трже се Арсеније и погледа тако ведро и здраво, да сви присутни прснуше у смех. — Мене, |
| шом, подиже очне капке испод надвијених веђа и посматра ово пуначко, једро лице, по коме се виђ |
| и калуђери почешаше се иза уха, мрднуше веђама и ћуташе, а млађи макоше руком преко брчића, пог |
| ам.</p> <p>— Доведи папоњу овамо, да га вежемо, одговори он и подиже главу, гледајући краве, ко |
| док нисам викнуо кмета и пандуре да те вежу... </p> <p>Љубомир не саслуша све.{S} И ово, што ј |
| ...{S} И раздрије Јаков хаљине своје, и веза костријет око себе«...{S} Љубомир се заплака и кри |
| туђој кући па још кад си слуга, кад си везан као конопцем, не смеш се мрднути по својој вољи, |
| очију, запенушених од злобе уста, вуку везана праведника кроз село, бијући га, пљујући, чупају |
| p>— Отперја до врх Штурца!</p> <p>— Ала везе, сињу ли му!... ка ово моје коло! завршује воденич |
| му се као нешто друго, што нема никакве везе са храмом и са овом светом службом у њему...{S} И |
| ре, шарене мараме...</p> <p>— Ене де... везени марамчићи!... узвикну она, вадећи неколико марам |
| ка, накицошена, намештена, са засуканим везеним рукавима, из којих се пружиле две обле, црвенка |
| води...{S} Тога дана му и Јованка даде везено марамче.{S} И он не одби њен дар, као што ни дру |
| еки пут поремети општу монотоност какво везено бело марамче од паргара, што га Леонтију подноси |
| лу, поцрвенелу руку, у танком, широком, везеном рукаву, и наслони је на Љубомирово раме.{S} Обо |
| > <p>— Ја што ћу? одговори овај и стаде везивати јарца ликом.</p> <p>Чобаница га стаде задиркив |
| зда... сви сте једнаки... мрмља пандур, везујући поводнике за јасле и гледајући прекорно капета |
| А Леонтије, поштујући црквено правило: »веја по чину да бивајет«, приђе прво Арсенију, који се |
| и се рукама би је мешао.{S} Снег сипа и веје густо, јако, као да хоће нарочито, на измаку зиме, |
| завуко у своју ћелију, па куњаш тако до века.{S} И не знаш ни сам шта радиш и зашто живиш...{S} |
| се у повељи, и мислило се да то остаде вековима, док сунце сија...{S} После које стотине годин |
| непрестано виси и котура се сива магла; веле му да је то нека друга, »швапска« земља, и он би ј |
| ше идеал, па је нашао, као што и житија веле, да је све ово друго таштина, ништавило: и свет, и |
| о шта ће пре да га пита...</p> <p>— Шта веле моји... тата, Вујица, стричеви? пита не дишући.</p |
| знам!...</p> <p>Љубомир се чуди.{S} Сви веле да Максим не зна баш ништа, а оно видиш...{S} И он |
| време вршења св. литургије?{S} Како оно веле свети оци?...</p> <p>Овога се питања отац Сава нај |
| ни било!{S} И њихови погледи као да му веле: »Ништа, ет’... све је као обично... у реду«...</p |
| је, оче Саво, жив!...{S} Слушао сам ја! вели Арсеније.</p> <p>Тетка раскопча и готово скиде све |
| ндовања по Маљену.</p> <p>— То је боље! вели дете, па се плашљиво осврће и погледа на кућу; зат |
| .</p> <p>— Е, роде, ти си најпаметнији! вели му Арсеније, кидајући месо са веселим блаженим изр |
| n="15" /> <p>— Јадниче, како је гладно! вели она милостивим гласом, гледајући како малишан жудн |
| /p> <p>— Ама ти једнако ту твоју књигу! вели му господин, смејући се и прилазећи к столу.</p> < |
| и...{S} Соломунова пјесма над пјесмама, вели се овде«.{S} И он се стаде сећати шта зна о Солому |
| .. нешто ми од ноћас сева десна страна, вели Арсеније, нагибајући се на десну страну и мрштећи |
| о Београда?</p> <p>— Кажу да има доста, вели она и опет се смеје његову изгледу.</p> <p>Он се о |
| раван...{S} И онда, кад се сит наједе, вели да га ништа не боли и види се по лицу... весео чов |
| и пије, ако нема ту болест.{S} Боље је, вели, пити за раније <pb n="95" />, док те није снашла |
| ослетку... у друштву се и калуђер жени, вели отац Спира, смешећи се на два млађа игумана, који |
| хова жена, па нам слободно каже: »Реци, вели, Васи то и то«; ја му одмах све испоручим, па нико |
| ради старински.</p> <p>— И... тамо сам, вели отац Сава даље, опазио једну паметну ствар... код |
| у је за сад оно, што је од мене научио, вели игуман, а нешто је ваљад’ утувио и из пјенија.</p> |
| .«</p> <p>— Да ми је да се ми појакамо, вели она и разгледа око себе, тражећи згодно место.{S} |
| атију од тог »бесполезног рада«, пошто, вели, он већ мора на другом месту записивати све то, те |
| <p>— Све хоћу да вам приђем од јутрос, вели он, трљајући руке и нагибајући главу пред дошљаком |
| ећ тако и тако...{S} Добар неки младић, вели она, и ваздан тамо...{S} Заборавио сам...{S} Тек к |
| у кућу, родбину, све...{S} Случајно су, вели, дознали где је, преко неког Светозаревог друга, у |
| огу ли се искобељати, кад ме притиснеш, вели он, лежећи на отави и гледајући је блажено.</p> <p |
| А слушкиња?</p> <p>— И она то исто.{S} Вели: онај гргуљави...{S} Добро ће нас почастити...</p> |
| уздахом и изразом на лицу, који као да вели:{S} Буди воља твоја, Господе!...</p> <p>Сва су пре |
| о о свачему...{S} Како му је то:{S} Бог вели једно, а Христос друго...</p> <p>— Јок, Христос не |
| бљом...{S} Чини му се, да му тај поглед вели: »Свршио си!{S} Најпре ћемо браду — ФИК-ФИК... па |
| и он, ослобођен новом мишљу, како народ вели, да нема куће без жене.{S} Док ти женска рука не т |
| са изразом <pb n="117" /> на лицу, који вели : »Ја ви не разумем те ствари, али знам да је то н |
| а ми шаљете, друго ништа...{S} Господин вели...</p> <p>— А-а... »Господин вели«, прекиде га Сав |
| о у штали, рече она Николи.{S} Господин вели: нек’ се научи и око коња...{S} Па онда иди горе у |
| подин вели...</p> <p>— А-а... »Господин вели«, прекиде га Сава опоро и стаде; замисли се.{S} Хм |
| и су да си овамо отишо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако га видиш, нека се труди на сваком п |
| иста није долазило на ум до сада?{S} Он вели да није, и без сумње није никад до сада помислио ј |
| пита Никола, гледајући га бојажљиво; ко вели:{S} Ваљада видиш колико ми је стало до тога, да се |
| ру; не пита их ништа; <pb n="120" /> ко вели:{S} Савини ђаци морају ваљати.{S} Али се Сава свак |
| е тако незахвално, тако себично и, како вели Љ. Вуличевић, хладно, као ледено мраморје олтарско |
| није, смејући се весело.</p> <p>— Он то вели, оногај... ко што ћемо ја и тетка сад од недеље... |
| дечко, гледајући у плаво небо, као што вели учитељ, онда како свети Аранђео сиђе тако брзо, уз |
| ивот... овде се може живети као ’но што вели Христос: да оставимо и оца и мајку и све, па да ид |
| а што! могу бити и харџија!{S} Светозар вели да и то многи раде па лепо живе, и још по неки сте |
| омисли да те рупе чудно изгледају...{S} Велика парчета лепа поотпадала, темељци поизвиривали и |
| о што видесмо, мучила или занимала нека велика мисао, која га је тако обујмила, <pb n="142" /> |
| је на сунцу, по коме прође једаред нека велика дугачка направа са оџаком који се непрестано дим |
| тако немирна деца, какве није упамтила велика гимназија.</p> <p>Али оном малом професору у нао |
| и шта се то збива око њега.</p> <p>Она велика жудња за светом, за далеким простором, уталожи с |
| ду Исусу Христу, браћом.</p> <p>Настаде велика, силна по духу, јектенија — молитва »о брату наш |
| ела с правим задовољством, као да им је велика част изнесена.{S} Обоје стадоше жудно жвакати, и |
| ко много волели.{S} Али дечја туга није велика и дуготрајна. .</p> <p>Од овог срећног дана, кад |
| кад себе, пуне им руке посла, спрема се велика вечера.{S} Напољу се чује граја, разговор и по н |
| /p> <p>Још пре неколико година учини се велика промена у цркви.{S} Да ли је то, природним и ист |
| C18"> <head>XVIII</head> <p>У манастиру велика, давно невиђена гозба.{S} Сва пратња владичина, |
| вога школског друга проту, који је сад »велика сила« тамо код владике.{S} Одкуд? прозбори он за |
| чко у себи (рекли су му да се ова зове „велика“, за разлику од других двеју — палилулске и тера |
| унце, зелени Маљен...{S} Ах, кад загуди великан врховима густа јелашја, и кад засвира игласто б |
| ављаше: »Љубомир Васић, <hi>цензор</hi> велике гимназије!«</p> <p>А цензорско питање у другом о |
| ..{S} Па то су паремије... оне знаш, за велике празнике...{S} Де још...</p> <p>Љубомир прича, а |
| и одједном, као да пређе преко некакве велике препоне, дахну душом и прође му пријатна топлина |
| ско питање у другом одељењу задавало је велике бриге професорима.{S} Спреман је предлог директо |
| тном кићанком; око исте руке су омотане велике ћилибарске бројанице са крупним, као голубије ја |
| ом.{S} Помену како је обишао многе наше велике манастире, и свуда, где год су млађи људи стареш |
| ко камења, и за један миг излетеше кроз велике усвођене вратнице...{S} Тетка, калуђери, момци, |
| } Изјављује му да има нарочите намере и велике планове, односно будућности »овога детета«, па м |
| из Крагујевца, а?...{S} Коме дадох три велике туре... оне што добих из јагодинске, а?...{S} Он |
| И опет понавља : »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...</p> <p>Отишо је затим на Калимегда |
| понавља у себи: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...{S} И осећа како му се тада груди н |
| обном реченицом: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| имена...</p> <p>»Љубомир Васић, ученик велике гимназије«... мрмља дечко у себи (рекли су му да |
| имљиву шалу са Максимом, а Максим — као велике муке овог света...{S} Али сад, ево, хоће баш од |
| Зашаренише се међу стоком две необично велике жуте краве, са црвенкасто жутим мрљама по кожи, |
| и он некада био <hi>нешто</hi> — цензор велике гимназије!...{S} Али сад, овако занесен, претрпа |
| бре на њиве... и то он, некадањи цензор велике гимназије!...</p> <p>А како је он лепо маштао!.. |
| одељењу, и наш Љубомир постаде »цензор велике гимназије«.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ђене.{S} Сад, кад је постао чак »цензор велике гимназије«, није могао пожелети себи веће славе |
| ичанствено излази пред оца, као »цензор велике гимназије«...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| сад пребирао и остављао сваку засебно у велике дуванске или бакалске кесе.{S} Али је сад прекин |
| е како се то лепо срочило, да буде баш »велике гимназије«.</p> <p>...{S}Гледа у ове неме и стра |
| евље, са кога се дизаше, вијугајући се, велики пламен уз оџак, рашири се према њему и стаде гле |
| и стане играти далеко, као неки велики, велики коњ...{S} Ја му лепо видим сапи, и једна му је н |
| , то је све.{S} Па после седне за чист, велики кухињски сто, примакне ближе малу лампицу, узме |
| из Литургике и по мало из Догматике.{S} Велики је зор био, који га на тај корак принуди.{S} Вла |
| ину у зиду, из које се сваки час помаља велики собни паук <pb n="137" /> те тамани уловљене мух |
| ка, који стајаше пред њим, наслоњена на велики штап са упрћеном пуном торбом на леђима, познаде |
| све се помешало и претворило у некакав велики осветљен круг, који се преврће по столу, па онда |
| <p>Прота обори главу збуњено.{S} Његов велики гојазни трбух стаде се чисто увлачити унутра, а |
| Еро!...{S} Онај други мање лаже, али је велики циција, скоро као и Максим...</p> <p>— Е, није.. |
| која су до сад трунула...{S} Појави се велики уљаник у манастирској градини, који на свагда ис |
| на једну чистину, насред које се виђаше велики јасен, и стаде као укопан.</p> <p>Под јасеном се |
| да се дохватише торбе, из које извадише велики комад прљаве проје, соли и лука и неколико јабук |
| литургици: што је зна, махни се...{S} И велики и мали »вход« шта значе, и заамвона, и екваристи |
| ли ипак одређен правац живота.{S} Рад и велики умор не даваху му <pb n="128" /> воље за дуга ма |
| повести, живим као што су живели његови велики угодници...</p> <p>— Знам, знам... прекиде га го |
| па она два брата Теодор и Теофан... сви велики иноци и, што је најглавније, дјевственици.{S} Ни |
| није, Макарије, Павле Тивејски... и сви велики угодници Божји, смилујте се мени окорелом, смрад |
| натраг и стане играти далеко, као неки велики, велики коњ...{S} Ја му лепо видим сапи, и једна |
| нствено место.{S} На средини крша зјапи велики улаз у мрачну пећину, испод кога дубоко, дубоко |
| а је та справа — сунчаник, па гледа тај велики, до сад не виђени, мравињак од деце, како се шар |
| ом месту, у коме је помало боравио твој велики светитељ?...</p> <p>Са великим, побожним страхом |
| раширила зенице, и на лицу јој исписан велики ужас.{S} Гледа у некадањег друга, као у неко чуд |
| слабе шкиљаве воштанице, изгледаше као велики црн пласт чија се фигура нејасно оцртава под сла |
| сад...{S} Него, кажи ти мене: је ли ово велики грех, што ми овако живимо, а онај тамо сам са де |
| ... поређе.{S} Трећа новина — укиде се »велики тевтер« који су завели стари игумани, где је сва |
| ор и почиње причати о тешким временима, великим дацијама и, онако уз реч, како јој је кућа овеш |
| ватра и севне пламен кроз мали отвор на великим бронзаним затварачима и из собе игуманове и Мак |
| авио твој велики светитељ?...</p> <p>Са великим, побожним страхом, Љубомир приђе к самом уласку |
| са јако надувеним капцима.{S} Огрнуо се великим постављеним џубетом, подупро главу десном руком |
| у, док другом руком приносе друго парче великим гладним устима и кидају га одлучно једрим чврст |
| ј, дете-е-е... отеже Максим, мљацкајући великим незграпним устима и пуштајући затим из грла дуб |
| двојица из Брежђа... један већ на неким великим чколама, а брат му учи <pb n="17" /> за попа, к |
| скривљеним старим опанчићима и срозаним великим чарапама, добивеним на крштењу, са медним, кала |
| ама, са једним шареним сандуком, једним великим дењком хаљина, на коме грациозно чучаше једно б |
| ешину.{S} Игуман дохвати чашу гломазним великим прстима, принесе је отвореним устима и некако о |
| ма т-нског манастира.{S} Новац се гртао великим кашикама...</p> <p>Бог зна шта је радио и како |
| али не беше <pb n="185" /> још дорастао великим стрпљивим иноцима, него плану:</p> <p>— Ја...{S |
| рпски иноци ревносно и <pb n="176" /> с великим прегнућем радили у истој сврси с којом су и осн |
| цркву.{S} Љубомир је тај дан очекивао с великим нестрпљењем, јер је дознао од богословаца, да ћ |
| а обухвати рукама ледене рогуље, како с великим напрезањем пребацује пласку по пласку сена прек |
| у своје чељусти та читава гора од кућа, великих и малих, прљавих и окречених, и он се нађе као |
| упање поткованих, по свој прилици веома великих цокула, о под постављен до половине циглом, а и |
| ге тробојне редове пуних бачава, буради великих, средњих, малих...</p> <p>— Пијем.</p> <p>— Зар |
| орене су, а храм је необично, као у очи великих празника, осветљен.{S} Архимандрит, у свечаном |
| што је путовао цео час, угледа неколико великих сена и око њих доста навучених незденутих пласт |
| } Он се склонио у хлад, између неколико великих сена, зденутих <pb n="11" /> једно уз друго, па |
| љеном цигаром а за њим Арсеније, са пет великих дуванских кеса литрењача, у којима су разне осу |
| пама Господа нашег, Спаситеља и његових великих угодника...{S} Зар је то срамота?!</p> <p>Гост |
| манастир владика или тако неко од оних великих... оних, хм... па ови моји запевају, све се тре |
| ени лице и постара се да на њему искаже велико поштовање и покорност према ненадном путнику.{S} |
| изгледа као <hi>други</hi>, и на своје велико запрепашћење опази, да је остао онај и онакав ис |
| се некад побадао вито...{S} Како му се велико чинило то поље, а сад...</p> <p>— Чији си, ти ма |
| {S} Једанаестог дана млади инок осећаше велико задовољство од прања уморних, подбивених ногу у |
| > <p>Љубомир угледа, како Велимир пружи велико широко стакло пуно воде, како га нечија рука дох |
| b n="115" /> обојица држе у једној руци велико парче, резерву, док другом руком приносе друго п |
| злослуто... и он већ предосећа некакво велико зло...</p> <p>»Али шта је ово?...{S} Откуд!«... |
| сове«...{S} Љубомир, по правилу, учини »велико метаније« пред дверима и пред свима присутнима, |
| p> <p>Отац Спира, брзо и вешто, са оним великоварошким и, ако хоћете, придворним тактом умири з |
| :</p> <p>— Ишао сам за стопама Антонија Великог, Макарија Египатског и дру...</p> <p>Игуман га |
| олике су гомиле народа пратиле Антонија Великог...{S} А он је већ у себи замислио, да је почео |
| ead> <p>Прочитао је... не само Антонија Великог, него и Макарија Египатског, чије му се житије |
| рана су само четири редића, руком самог великог владике.</p> <p>»У недељу служићемо службу у Кр |
| , мирни живот...{S} Друга година, услед великог посла у школи и у цркви, прође му брзо, и он се |
| ти ништа друго.{S} Кад се подиже, после великог и последњег метанија, над њим загрме Савин глас |
| спасење; да прима палију, као обручење великог и анђелског образа; да се обува у сандалије, ра |
| тије илустровао безобзирну непослушност великог брадатог јарца, прозваног »папоњом« због својих |
| итије преподобнаго отца нашего Антонија великога</title>«.{S} Толико пута је слушао да је Антон |
| ватру, па се изребрила према ватри, на великој гомили сена; устурила главу и гледа кроз баџу.{ |
| а оних који су цео живот свој посветили великој заветној мисли — служењу Богу...</p> <p>Прочита |
| на пању игра и прелива се као рубин, у великој широкој чаши, жућкаста стара шљивовица.</p> <p> |
| љубопитством, приближи прозорчету.{S} У великој пространој соби, тамо па другом крају, у врху д |
| одједном избаци: на входу, брате... на великом.</p> <p>Игуман опет поћута значајно, стави му ј |
| и се озго, кроз шуму, млада чобаница на великом јарцу; опкорачила га ногама, па бије прутићем с |
| х прође омлађа, чисто одевена, повезана великом вуненом марамом у накрст преко груди, лепушкаст |
| но, одушевљено, као да некоме прети, са великом милином на срцу пада земљи и дохвати челом хлад |
| сеђаше крупан дебео просед калуђер, са великом шубаром па глави, испод које се просула густа р |
| потоњој одлуци...{S} Зато их понавља са великом милином и заносом, и онда му срце дође тако пун |
| листова.{S} Читава књига!...</p> <p>Са великом побожношћу и страхопоштовањем младић намести цр |
| агано с правим гастрономским уживањем и великом вештином, масну ћурчију тртицу, која се, на њег |
| о у кујну, тамо га дочекаше с псовком и великом праском.{S} Траже га од кад себе, пуне им руке |
| ом, али народ навали на причешће у тако великом броју, да се монаси уплашише, како ће подмирити |
| ће се на пут.{S} За њим весело ступа, с великом мочагом у руци и набијеним кострутним бисагама |
| им говорити о женскима, он уздахне и, с великом тугом на срцу, уклони се од оних, које сотона и |
| оговоре код капетана..{S} Ко зна!{S} С великом лукавошћу и препреденом вештином утиша дете, па |
| нтијев личио на скорашњи рој, који је с великом журбом и хуком кидисао да своју празну кошницу |
| , где калуђери вазда ноћивају, кад су у великом послу.{S} А Леонтију сад преноћиште у кућама, г |
| аследила од своје матере.{S} Син јој је великошколац, у последњој години.</p> <p>Љубомир не мож |
| а господин-Николе.{S} Приковао га млади великошколац својим необичним држањем... некаквом гордо |
| необично бистар младић, од оних старих великошколаца, који сваку занимљиву појаву дубоко анали |
| S} На самој средини стаје Мира наложила велику ватру, па се изребрила према ватри, на великој г |
| ији живот чита...</p> <p>Негде наиђе на велику сличност са собом, и то га необично порази.{S} З |
| своје.{S} Стомак све више завија, осећа велику необичну глад, и ваљада услед тако јаке инерваци |
| е даље у читање, осећајући у исто време велику пријатност од прошлог маштања; осећајући да га о |
| им уверењем, да својим присутством чине велику љубав новопроизведеном архимандриту <pb n="167" |
| мору.{S} Кад је улазио с Велимиром кроз велику усвођену капију, само му пролетеше кроз главу пр |
| ити <pb n="152" /> у какву пустињу, или велику шуму, или тако нешто...</p> <p>Понео је доста на |
| а не беше успеха...</p> <p>Сад је добио велику дебелу књигу, какве никад у животу није видео.{S |
| о је села и механе, опет осетио и трпио велику глад, бојао се нових познаника, кметова и пандур |
| и она оболестила хм... па није за овако велику кућу и овај посао.</p> <p>После овога тетку испр |
| /head> <p>Отац Сава приређује изненадно велику гозбу.{S} Један архимандрит, његов најбољи школс |
| оше га у своје ђачко скровиште: уђоше у велику, пространу топлу собу, која је од јутрос проветр |
| </p> <p>После неколико недеља, на своју велику и неописану радост, отац Сава опази, да не <pb n |
| еновца, саопшти јој он лагано, као неку велику тајну.</p> <p>Леонтије оде у своју ћелију, а тет |
| ави све и оде у потес, носећи на рамену велику буџу, јер није волео тумарати по пољу без оружја |
| убо?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Вуче ли те, велим... у манастир?</p> <p>Он поћута неко време, па од |
| ? пита гост.</p> <p>— Шта ћемо с вером, велим?...{S} Ко ће њу да чува, кад укинемо манастире?</ |
| <p>— Као, на пример, ти!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог створио исто ’нако, као и мен |
| шљеног плана, с којим се, како изгледа, Велимир не саглашава потпуно...</p> <p>Али вино не да д |
| p>— У Јасеновац!...{S} Посла има доста, Велимир зна...{S} Он ће с тобом, да... да ти се нађе, п |
| вуче себи један тањир.</p> <p>Калуђери, Велимир и тетка поседаше за столове.{S} Ђаци и момци из |
| /p> <p>Чим Леонтије прими старешинство, Велимир му напомену, да кућа не може бити без жене...{S |
| : како ће то да буде на послетку?...{S} Велимир се спрема за калуђера... јер је ђак манастирски |
| двери.</p> <p>Монаси се ужурбаше...{S} Велимир узе Љубомира за руку, више лакта, и поведе га о |
| p> <p>Али вино не да дуго мислити...{S} Велимир махну руком безбрижно и весело, и опет се <pb n |
| , коме се не једе после добра ручка.{S} Велимир и Никола сели уз други чанак, па и они пребирај |
| наслони се на доксат близу Љубомира.{S} Велимир таман хтеде да јој објасни колико је чега издао |
| чега.{S} Он пође лагано са доксата.{S} Велимир викну за њим:</p> <p>— Јеси луд!...{S} Шта ти ј |
| имањем главе, одобрише тај поступак.{S} Велимир се неколико пута значајно погледа с Нићифором п |
| > <p>Љубомир им каза како је мислио.{S} Велимир то исприча осталима.{S} Настаде грохотан смех.. |
| ираше сузе, које јој једнако капаху.{S} Велимир стоји погнут, загледао се у земљу, као да тамо |
| > <p>Љубомир само погледа преплашено, а Велимир скочи и зађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже о |
| замолити, да Василијан однесе водицу, а Велимир би могао надгледати раднике, протепа бојажљиво |
| господа варошка зову уштипцима...{S} А Велимир се сав зајапурио, вукући с часним оцем Никифоро |
| «, и ућута.{S} И није се преварио.{S} А Велимир сад слободан.{S} Може ићи <hi>тамо</hi> кад год |
| } После четврт часа, Леонтије на коњу а Велимир пешке, одоше на пут.</p> <p>Ништа више не осећа |
| очију ти!...</p> <p>— А вина? гледа га Велимир оштро, готов да плане срџбом.</p> <p>— Тсс... п |
| p>— Е што су ти ови Пречани! прекиде га Велимир, ухвативши га за обе мишице, па га преви преко |
| што их доби од архимандрита.{S} Али га Велимир, лепим речима, придоби за своју намеру: да се, |
| <p>— Данас треба отворити очи! наставља Велимир.{S} Знаш какав је у друштву.</p> <p>— А јао!... |
| >— Најмање још једанаест дана, израчуна Велимир, на питање Леонтијево: колико ће се забавити у |
| ори о свету, па данас ово са тетком, па Велимир оно вече, па онај господин на ручку!...{S} А ов |
| } Од немана тврђег града нема! одговара Велимир.</p> <p>У другој кући задригла, разбарушена, у |
| ка... слабим, уплашеним гласом прошапта Велимир.</p> <p>— До мрака! ..{S} Њему би до мрака, а о |
| /> <p>— Та махни га! викну Никола, кад Велимир хтеде задржати Љубомира.{S} Видиш да је то неки |
| пак кријући главу за њихова леђа, стаде Велимир.{S} Љубомир се само приближаваше отвореним врат |
| те... некако не умем да ти кажем, стаде Велимир излагати своје погледе.{S} И жао ми, због мене, |
| p> <p>Десетог дана, рано из јутра, дође Велимир у испосницу.</p> <p>— Е, мој Леко... рекох ли ј |
| мишљати о свему.{S} У томе доста поможе Велимир, својом бистром практичном увиђавношћу...</p> < |
| ни, трезвени и окретни младић, какав је Велимир међу друговима у манастиру.{S} Не, сад је питом |
| ..</p> <p>— Онај господин оде, процмиле Велимир танко, бојажљиво, с највећом пажњом у гласу.</p |
| стричеву њиву, или да трпи као што чине Велимир и Никола?{S} Све, све... али би му баш тешко би |
| ..</p> <p>— Знам, причао си, насмеја се Велимир.{S} Ја бих могао тако, али прво да ме добро уве |
| > <pb n="186" /> <p>Он не опази, кад се Велимир и Вида измакоше, само одједном виде да су њих д |
| љување...</p> <p>— Ха-ха-ха... смеје се Велимир гласно.{S} А Максим... знаш за ону траву!</p> < |
| 5" /> <p>Леонтије хтеде планути, али се Велимир брзо уплете у разговор, погледајући Василија зн |
| рхимандрит... причекај мало! насмеши се Велимир.{S} Не знаш ти њега!...{S} Ти ћеш, мој бане, кр |
| змацима, поновити овако звоњење, док се Велимир појави.{S} Беше се јако задувао од наглог трчањ |
| онтијевих леђа, преко бисага, у које ће Велимир купити јаја...</p> <p>Прва свештена радња!{S} С |
| смео ко тако тући, да нас заболи! рече Велимир.</p> <p>— А-а... досећа се Љубомир.{S} Ама зашт |
| ењак.</p> <p>— Видиш како ми лепо, рече Велимир; пе свађамо се и не мрзимо се као калуђери.{S} |
| белим хлебом.</p> <p>— Није наш, одсече Велимир; дошљак из н-ског манастира...</p> <p>— Море, т |
| силијан весело прича и како га Никола и Велимир, са осмехом на устима, слушају.{S} Као да није |
| хи-хи...</p> <p>Издвоји се од шпорета и Велимир, па се и он стаде смејати.</p> <pb n="70" /> <p |
| је »као сваки жив двоножац«...</p> <p>И Велимир весео.{S} Срећно прође опасност: игуман не мрдн |
| к осуђиваше тај поступак, тврдећи да би Велимир могао бити прави калуђер.</p> <p>— Ала бих ти ј |
| <p>— Превија се из ширетлука, одговори Велимир.{S} Хтео би да се извуче од посла, али му та пу |
| га чудећи се.</p> <p>— Кући... одговори Велимир отежући, а Леонтије га тек сад погледа с чуђење |
| <p>— То га нећемо наморавати, проговори Велимир.{S} Ако хоће с нама, добро...{S} А на послетку, |
| као на прилику неки голубови.{S} А овај Велимир, чујеш, то ти је за чудо и за причу.{S} Нашао ц |
| Није се младић уплашио калуђерства, као Велимир, што му је жао досадањег живота.{S} Не.{S} Он с |
| азумео задаћу живота онако правилно као Велимир?...{S} Та он је хтео нешто далеко узвишеније, х |
| неколико часова, док се не врати весео Велимир.{S} Он је на Велимирове односе и намере с Видом |
| p>— Стакло!</p> <p>Љубомир угледа, како Велимир пружи велико широко стакло пуно воде, како га н |
| p>— Шта је, море... збори му полугласно Велимир: ти мислиш њега су убили?</p> <pb n="118" /> <p |
| овај бити твој, <pb n="83" /> показа му Велимир постељу у углу, на другом крају од пећи, док др |
| се срели ти и отац Максим, одговара му Велимир.</p> <p>— Уједај, дете-е-е... отеже Максим, мља |
| , ни ти заостао од њега у томе, каже му Велимир у шали.</p> <p>— Де, ти, Еро!...{S} Онај други |
| а...</p> <p>— Ево ти мотке! узвикује му Велимир, пружајући некакву дугачку белу мотку.{S} Одупи |
| у најпре да је ђака нестало, а после му Велимир, кријући се да га не опазе, саопшти да Ђока ост |
| ијући се иза тетке.</p> <p>— Сви! викну Велимир кроз прозорче и махну главом на калуђере.</p> < |
| тав’ то!... казо сам ти сто пута, викну Велимир, подигнувши скоро празно стакло с вином у вис.. |
| гуман је гори од њега десет пута, викну Велимир.{S} Знаш оне чизме... ха-ха-ха...</p> <p>— Баш |
| <p>— Чекај, брате... шта ти је! узвикну Велимир озбиљно.{S} Ја ти кажем само шта мислим.{S} Па |
| матика.</p> <p>— Клисар, брате! узвикну Велимир.{S} Знаш оно, што се каже црквењак.</p> <p>— Е, |
| е показати игуману, чекни само, узвикну Велимир.{S} Истина, и он је жесток у литургици: што је |
| .</p> <p>— Шта ту толкујеш !... узвикну Велимир, узевши стакло к себи.{S} Коме се не допада, не |
| p> <pb n="76" /> <p>—Улази овамо, шапну Велимир кроз прозорче преплашеном Љубомиру, па стаде ра |
| ори му тетка.</p> <p>— Е јест!... махну Велимир главом с таквим изразом, који је говорио: »Воли |
| осутра треба ићи, да се ђакониш!</p> <p>Велимир се још више опусти, изгуби се од страха... »Ово |
| орам, да не бих тебе изгубила...</p> <p>Велимир јој стиште руку и погледа захвално у очи јој.{S |
| да те научимо, да не погрешиш...</p> <p>Велимир се одједном трже, као да га неко ошину изненада |
| ер је дошао из »швапске државе«.</p> <p>Велимир се окрете и, све у трку, одјури уз манастирску |
| апита, смешећи се, Видина друга.</p> <p>Велимир климну главом, гледајући радознало, шта ће враг |
| >— Ја... ја, брате, сад не знам.</p> <p>Велимир се грохотом насмеја.{S} Настаде ћутање.</p> <p> |
| ... сутра! одсече игуман љутито.</p> <p>Велимир рашири очи, укочи се и учини му се као да одјед |
| аме душе извукао жељени одговор.</p> <p>Велимир полустидљиво обори главу и одговори:</p> <p>— Ч |
| е отуд крупан заповеднички глас.</p> <p>Велимир дохвати са прозорчета наслаган шећер и однесе к |
| ... хо, мај... ала ће да се живи!...{S} Велимира ћу узети да ми успрема собу... нека зна ко му |
| 9" /> из куће и чак код вратница сачека Велимира, који остаде да узме чарапе, махрамицу, грош у |
| крије своје осећање од свакога, па и од Велимира.</p> <p>Не прође недеља дана, а Јованка здрава |
| н збуњен и црвен.{S} Мало се уплашио од Велимира а мало га збунило сећање на, ђаволасту суседин |
| осредњег поштеног домаћина, стајаше уз Велимира, наслоњена на врљике, заклоњена густим трњаком |
| те од игуманове псовке...</p> <p>— Зови Велимира!</p> <p>Мара изиђе и повуче звонце једаред.{S} |
| де јецати горко...{S} На поновљен позив Велимиров, диже се уплакан, занесен тугом и ненадном не |
| епирку.{S} Обојица беху сагласни, да је Велимиров поступак далеко поштенији од поступака свију |
| ..</p> <p>Неко лупну о врата, и зачу се Велимиров глас:</p> <p>— Лаку ноћ, Леко!...</p> <p>Леон |
| но је још пре његова доласка била чреда Велимирова, сад је Николина прошла, и онда настаје њего |
| ене сузама очи, указа му се још једаред Велимирова породица као у некој сјајној магли...</p> <p |
| онаха прелећу све саблажњивије слике из Велимирова брачна живота, меша се ту нешто и Јованка, и |
| <p>Непрестано му игра пред очима слика Велимирове породичне среће.{S} Мисли о другоме чему, а |
| се не врати весео Велимир.{S} Он је на Велимирове односе и намере с Видом гледао са снисходљив |
| .{S} Све, као што је и било!...{S} Само Велимирови брчићи постали гушћи и црњи, и он се сад држ |
| какве угарене удовице, и оно препирање Велимирово са домаћицама због прилога...</p> <p>— Снашо |
| му се појави бледо, предругојачено лице Велимирово.{S} Љубомир се пренерази, видећи га онакова, |
| а...{S} Ала ли сам загорео!...</p> <p>У Велимировој руци опет се нађе оно стакло скоро празно.< |
| <p>Ижљуби се с Василијаном, Нићифором, Велимиром; поздрави се с Ђоком, после кога му приђоше ј |
| на памет давнашњи простачки разговор са Велимиром о циљу живота, кад му овај стидљиво наговести |
| ој ћелији, проведе у дугом разговору са Велимиром.{S} Њих двојица су остали непрекидно у искрен |
| ћину неколико пута, једном са Николом и Велимиром.{S} Место је удаљено од манастира само пола ч |
| мо у притвору, код самих врата, стоји с Велимиром и дркће...{S} Чини му се да има праву грозниц |
| другом, до о одмору.{S} Кад је улазио с Велимиром кроз велику усвођену капију, само му пролетеш |
| окупи ујам, па дотерај, обрте се најзад Велимиру.</p> <p>— Неће, брате, онај погани воденичар д |
| онаклоним погледом, па се обрне, рецимо Велимиру и запита га«...{S} При овоме игуман одједном с |
| плану девојче и хтеде нешто непријатно Велимиру рећи, али је он брзо утиша и рукама и речима:< |
| а дође тренутак да залупа добош у негда величанственим а <pb n="249" /> сад убогим споменицима |
| о, као ви сад«...</p> <p>А Маљен одозго величанствено и моћно избија у светли недогледни зрак, |
| ица, него сам он усео у хинтов, па тако величанствено излази пред оца, као »цензор велике гимна |
| и осврће се око себе, гледајући огромно величанствено здање, које се са све четири стране у нао |
| раховите, за њега, зидине, како се дижу величанствено у високо <pb n="34" /> плаво небо, како т |
| а око њега миришу, зелене се и с неком величанственом тишином дижу се у вис китњасти борови и |
| је необично наликовао носу Максимову и величином и бојом.{S} И најзад се веома истицаху крупне |
| проговори:</p> <p>— Што бегам из собе, велиш.{S} Хм...{S} Што ми је досадило сунце, зато бегам |
| и мајке... обоје као свеци...{S} А, шта велиш?</p> <p>— Остав’ то!... казо сам ти сто пута, вик |
| еди да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?«...</p> <p>Отац Сава прочита врло јасно целу при |
| у маглу и ћутиш пола дана, па после ми велиш да те вуче нешто у ону маглу, тамо у свет...{S} Ј |
| благо, не би их зајазио.{S} Него... ако велиш, ја ћу им рећи... да се не мразиш?...{S} Знаш... |
| и.</p> <p>— Тхе... нисам баш тако, како велиш...{S} Али што: ђак, јабогме!...{S} Мене је дика, |
| х превртати и пипати.{S} А у том овај — Веља — донесе сир и метну на астал.{S} Професор одломи |
| Арсенијеву.</p> <p>— Добро, насмеја се Веља; онда мени остаје онај наш вилењак.</p> <p>— Е, ла |
| мир.</p> <p>— Видео си, брате, одговори Веља.{S} Сваки за се...{S} Само је Василијан опет човек |
| њег Љубомирова вођа.{S} Како је дрекнуо Веља, кажи право...{S} Хи-хи-хи.{S} Ко се више уплашио? |
| ир прстима...{S} То је отровно!«</p> <p>Веља се и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, |
| аноме доста повода за лаж.{S} Он као да вељаше у себи: »Та слажи, море... видиш, помажем ти... |
| а... оне под брдом.</p> <p>— А-а!...{S} Вељка Максимовог?{S} Је ли жив чича Максим?</p> <p>— Ум |
| р сеоског детета, које држи да је његов Вељко знан целом свету.</p> <p>— Од којих је твој Вељко |
| целом свету.</p> <p>— Од којих је твој Вељко?{S} Где су вам куће?</p> <p>— Тамо, више Марковић |
| ка, који тераше краву сокаком.</p> <p>— Вељков, чу се обичан одговор сеоског детета, које држи |
| Сад ти узимаш Максимову собу... је ли, Вељо?...{S} А ја ћу Арсенијеву.</p> <p>— Добро, насмеја |
| н сад друкчији.{S} На глави му нова, од венецијанске кадифе, камилавка; <pb n="160" /> коса мар |
| ика!...{S} Кад га сведоше, прве ноћи по венчању, у ложницу са женом, Макарије се претвори да га |
| {S} Шта сад радиш?</p> <p>— Како?...{S} Венчао се, брате, као сав свет, и сад славим Бога.{S} Н |
| Нићифор рашчињен, а мало затим — да се венчао...</p> <p>Некако наодмах по одласку Нићифорову, |
| p> <p>Љубомир се насмеши, али му одмах, веома пријатељским гласом, одговори :</p> <p>— И ја се, |
| ану детелином, па подизати неке многе а веома потребне привремене оградице од трња или облица.. |
| рос му донеше кашмир из града, и сад га веома занима како ли ће изгледати овај груби луб, кад с |
| а пр. библиска историја... то га занима веома, и он је ипак задовољан...</p> <p>И све исто онак |
| ожнија хришћанска молитва... дугачка је веома, а што је читалац боље разуме, што се више удубљу |
| н побожан изглед.{S} Пред калуђерима је веома учтив, послушан <pb n="146" /> и побожан.{S} Сам |
| да живота, али је чистоту њихове одлуке веома уважавао.</p> <p>»И то је, до душе, по Божјем зак |
| ову и величином и бојом.{S} И најзад се веома истицаху крупне буљаве плаве очи, са јако надувен |
| <p>Одједном се осети као човек који се веома преварио у очекивању. »3ар ми је то како житије!{ |
| пуштао и придржавао.{S} Архимандриту се веома допаде снажан и леп глас Ђокин, који на опште зад |
| ар нећеш од мене бежати? запита девојче веома живо, и хтеде га погледати право у очи, али он оп |
| сама деца и по једна жена, и то му беше веома тешко.</p> <p>Али прође све.{S} Настаде примирје, |
| и рукама...{S} Би му необично страшно и веома слатко од те појаве, и он скиде руку и погледа... |
| апно лупање поткованих, по свој прилици веома великих цокула, о под постављен до половине цигло |
| рекидоше говорника неки, којима је грло веома засушило у току дуге беседе.</p> <p>— Да се укину |
| а, да ће му се у тој шетњи казати нешто веома важно и непријатно.{S} Он затрепта целом душом, к |
| !{S} Кушање се даје онима, који су Богу веома омиљели.{S} А ово је ’нако, нека казна«...</p> <p |
| </p> <p>Али све те слике и маштања беху веома наивне, чисте, детиње... »Она Соломунова... мисли |
| као после тврда спавања.</p> <p>— Шта, вера? пита гост.</p> <p>— Шта ћемо с вером, велим?...{S |
| јући влажним очима око себе.</p> <p>— А вера?!... проговори архимандрит изненадно, као после тв |
| Ово је Свето Писмо... ту ти је сва наша вера и наука Христова.{S} Хм...</p> <p>— Знам то... слу |
| , откривајући сав ужас пропасти морала, вере, побожности...{S} Говор беше тако изненадно-страхо |
| ни »крштенице« не беху потребне одмах — веровало се учитељу.</p> <p>Истог дана Љубомир је био п |
| тмуреног друга, који као да није до сад веровао ономе, што му је говорио.</p> <p>— Јест, богобо |
| им и тешким сеоским пословима, чисто не вероваше своме некадањем благовању.{S} А све налете одј |
| ећ нема кога да отаљава ону најглавнију вероисповедну сврху... </p> <p>— А куд ћеш оволике калу |
| а, вера? пита гост.</p> <p>— Шта ћемо с вером, велим?...{S} Ко ће њу да чува, кад укинемо манас |
| ма стоји ђаволаста слушкиња; да на часу веронауке премишља: што га онда не притисну Милка, кад |
| ст, богобојажљиво дете! проговори попа, вероучитељ гимназиски, пошто га пажљиво промотри.</p> < |
| о сад је владика попио његове монахе на веру; не пита их ништа; <pb n="120" /> ко вели:{S} Сави |
| говорник из свег срца.{S} Зар ви чувате веру... <hi>ви</hi>?!...</p> <p>— А ви се не стидите у |
| .{S} А носити крст Христов значи: имати веру у Оца небесног, какву је Он имао, чинити добра бли |
| ута задуго.{S} Прота раширио очи, па не верује својим ушима да оне доиста слушају Савин глас.</ |
| ало само видети!{S} Па доктору после не верује: неће да га пушти, док му не даде нешто на лакси |
| ека га...{S} А тамо стриц... гледа и не верује...{S} А и ја се кријем иза царице, да ме он не в |
| ри, забога, како је то?...{S} Ја још не верујем.{S} Шта сад радиш?</p> <p>— Како?...{S} Венчао |
| скиде с главе мастан процепљен на врху вес, метну му на уста и притиште добро.</p> <p>Момак се |
| </p> <p>И то вечито гледање примамљива, весела, млада живота, лагано ствара и у његовој души та |
| аши!...</p> <p>Да ли сте видели срећна, весела младића, који је месецима или годинама носно бур |
| те очи скупе, и кроз њих се види ведра, весела душа...</p> <p>...{S}Љубомир се сасвим променио: |
| стара »наша кућа«?!...</p> <p>А родбина весела... све поискакало, истрчало чак у воћњак, па се |
| њу прилога, па се тако целим селом носи весела граја, шала, задиркивања и ужасан, очајан лавеж |
| дом кажу све: нема више друговања, нема веселе игре и јакања, нема мирног живота; нема више нич |
| уго седети овако у самоћи, уз пуцкарање веселе ватре, са својом другарицом, и макар не говорити |
| и положају...</p> <p>»Како умеју да се веселе! мисле калуђери.{S} Полако, сркући и слажи таван |
| ин на све калуђере...</p> <p>»А како се веселе! пређе он одједном са мислима.{S} Загледа се у о |
| љубопитно посматрати и слушати како се веселе права господа.{S} Као дивљаци, који нигда нису в |
| рца, да се под његовим светлим покровом веселе, радују и — живе...</p> </div> <div type="chapte |
| скромно пројури поред њих, видећи само веселе осмехе, и приђе архимандриту.</p> <p>»Ала је осе |
| , а пред њим се све тако весело комеша, весели и живи!...{S} О, како је лепо тако живети !...{S |
| а: њега и Светозара — све га то радује, весели и баца лаку копрену заборава на дочек родбине му |
| о запливало у општи талас живота, па се весели по њему, ради и живи.{S} А он, онако исто, као н |
| е.</p> <p>У четири часа, сити, пијани и весели, отпутоваше и гости и отац Сава у суседни манаст |
| испод двадесет година, живи, окретни и весели.</p> <p>Љубомир стајаше у свом куту, претурајући |
| ану, за својим послом...</p> <p>И момци весели; нико се не жури на посао.{S} Или гледају да ран |
| ушију простом камилавком на глави, онај весели и услужни младић, који се до синоћ звао Никола, |
| никога, не чујући како за њим узвикују весели помељари:</p> <p>— Еве га!...{S} Угрејали му шта |
| {S} Чаша за чашом облеће, а дружина све веселија... све бешња... све помамнија!...{S} Већ се от |
| pb n="251" /> манастирско примамљивије, веселије, нарочито кад проплива њиме, са вечно заврнути |
| а и њихова и сва лица за столом, добише веселији изглед.</p> <p>— Ох, мајка му певала, што га т |
| еђаше гост, па, не гледајући ни у кога, веселим гласом проговори:</p> <p>— Каки сватови, онака |
| некуд.{S} Калуђери сви, осим Леонтија, веселим намигивањем и климањем главе, одобрише тај пост |
| е тако пише?... узвикну обрадована жена веселим гласом.</p> <p>— Ево ти књиге, па терај Леонтиј |
| ији! вели му Арсеније, кидајући месо са веселим блаженим изразом на лицу.</p> <p>— М-м-ма... му |
| га о манастиру, о калуђерству, о многим веселим стварима...</p> <p>Гле, како се овде бурно живи |
| испуњен, као електрична батерија, неким веселим одушевљеним осећањем, па би хтео тај напор час |
| крај пута, баш уз његову ливаду, стоји Веселин Ђурић, онај што ме жестоко у школи шамарао.{S} |
| пећину, испод кога дубоко, дубоко доле, весело жубори, скакуће преко камичака и слева се у виро |
| рених за јело и пиће, гостију, љубазно, весело, реко би пуна срца, нуди госте ђаконијама, стара |
| ад ижљубио, али видите!«... и он журно, весело и скромно пројури поред њих, видећи само веселе |
| {S} Све је око млада госта приступачно, весело, искрено...</p> <p>Неко лупну о врата, и зачу се |
| и праву истину, прави живот...</p> <p>А весело, сјајано плаветнило над њим чисто се смешка, пре |
| ого стало до свега тога.{S} Он отпутова весело, као на какву гозбу...</p> <p>— Хи-хи...{S} Осет |
| ад стиже манастиру, Василијан га дочека весело:</p> <p>— Готова ти камилавка!{S} Права светогор |
| естих малих воденичица, чија га клепала весело дочекиваху и испраћаху.{S} За њим шушти и пршти |
| .</p> <p>А Леонтију све игра пред очима весело, сјајно, са неком лаком, паучинастом измаглицом. |
| лужују, сипају и бојажљиво погледају на весело лице архимандритово у зачељу.{S} Оцу Нићифору, н |
| авим живим ступањем тресе се под, а она весело и срчано подигла главу, гледа око себе радознало |
| .{S} Сад знамо да сам ја јача, рече она весело, па окрете ка лужнику, обзирући се уз пут пажљив |
| ога тетку испратише из манастира, и она весело казиваше свакоме, како једва чека да стигне у Бе |
| мо, изван ограде, озеленели воћњаци, па весело одсјајкују својим младим неразвијеним лисјем, пр |
| и по неколико.</p> <p>Домаћица се смеје весело, одвраћа шалу и доноси пуне руке прилога.</p> <p |
| створени као ја и ти! узвикну Леонтије весело, држећи да му друг не може на ово ништа одговори |
| о, погури се и пође за девојчетом, које весело скакуташе пред њим.</p> <p>Чим стадоше на место, |
| подиже свој дугачки прут, замахну њиме весело и потера стоку.{S} Тек кад се смирише гладна гов |
| о за тебе, рече му Арсеније, смејући се весело.</p> <p>— Он то вели, оногај... ко што ћемо ја и |
| ојим трепери чисто светло небо; како се весело витла у ваздуху пар голубова, одсјајкујући према |
| се гранчица мирте над клупицом и сунце весело одсјајкује и прелива се...{S} Он је ставио питањ |
| е ћара!...{S} Само ти мене слушај, рече весело и стаде намештати своју кудраву косу.{S} Ту он о |
| ажна госта.{S} И ручак и вечера прођоше весело, ма да одсуствоваху они обични гости.{S} Прота, |
| ма, пуцка прстима, окреће се око себе и весело подиграва...{S} Одједном нанесе ветар мирис свеж |
| шину...</p> <p>Али дружина иде лагано и весело, никога не заносе дивни призори, никоме није до |
| и...{S} Велимир махну руком безбрижно и весело, и опет се <pb n="231" /> настави пијанка...{S} |
| осте домаћински.{S} Вечера прође лепо и весело, али после настаде оно, чега се Леонтије највише |
| у наоколо светло, мило, топло, ведро и весело!...</p> <p>А усамљени игуман, суморнији од влажн |
| овеку тада нешто хоће... и он би тихо и весело полетео тамо... у ту тајанствену, нему, осветљен |
| т и босиљак, креће се на пут.{S} За њим весело ступа, с великом мочагом у руци и набијеним кост |
| е запрепасти, кад угледа како Василијан весело прича и како га Никола и Велимир, са осмехом на |
| — Е, зар си одлазио тамо? запита игуман весело, кад чу да је Љубомир често одлазио у Богословиј |
| родитељи; благосиљају и гледају некако весело-свечано...</p> <p>»А-а!... шта ово би ?!«... буд |
| .{S} Загледа се, а пред њим се све тако весело комеша, весели и живи!...{S} О, како је лепо так |
| ажња према њему необична.{S} Он се само весело и блажено осврташе око себе, старајући се да сам |
| ице постаде округло, збрчкано и усиљено весело, па се опет насмеја својим ситним загушеним смех |
| дрим чврстим зубима.{S} Василијан нешто весело прича, шетајући по кухињи, режући оштрим ножићем |
| је је и постало, и вратише се манастиру весело, »славећи Бога«, као што наређује црквено правил |
| шта би радио човек у овој самоћи, — а у веселој глави млада намесника све живље се и узбуђеније |
| адим неразвијеним лисјем, према топлом, веселом сунчевом пригревку.{S} И још даље, на више, бел |
| јио се у крај и осећа се туђином у томе веселом, живахном друштву...</p> <p>И то вечито гледање |
| ави му се поновише све малопрешње слике весеља... песма, прича, шала, смех...{S} Он зажмури и к |
| ви.{S} Та околност, што јурнуше у ватру весеља сви одједном, сачува га од размишљања.{S} Као да |
| ричекај, оче Максо, ја сам пречи, приђе весељак полици, дохвати стакло па наже.</p> <p>— Е, бра |
| е нуди.{S} Нећемо тако, Максо! узвикује весељак, пружајући руку дувањари.</p> <p>— Е, белаја!.. |
| ни обични гости.{S} Прота, неки духовит весељак, непрестано је правио шале на рачун Максимов и |
| и терају је да пева из свег гласа...{S} Весеље повезаних и одједном пуштених на слободу двоножа |
| н и правац живота.{S} И рад, и одмор, и весеље, све беше заједничко.{S} Леонтије се подаде томе |
| уму истом кантом, онако ђачки...</p> <p>Весеље тече бурно и, као што обично бива, све више се г |
| иди, до необична, искривљена и занесена весељем и пићем лица својих другова...</p> <p>У неко до |
| на силу држао, а сад удари у грохотан, весео смех.</p> <pb n="94" /> <p>— Хо, мај... да сте ви |
| услужно; сад је сасвим отворен, прост, весео момак.</p> <p>— А наше, наше... он удари гласом ј |
| а га ништа не боли и види се по лицу... весео човек.{S} Чудновата бољка!{S} А хоће да се превиј |
| сник.{S} Одмах сутрадан изиђе пред њега весео Нићифор.</p> <p>— Сад настаје оно... што ће рећи |
| " /> <p>Обојица пођоше цркви.{S} Никола весео, што му ученик тако брзо усваја вештину, тапка га |
| ине, док се насрче теја!...{S} И он оде весео на ново место, не мислећи више о самоубици.</p> < |
| > <p>Љубомира као да огреја сунце; пође весео за својим вођем, који нешто у себи мрмљаше.</p> < |
| ао, по неколико часова, док се не врати весео Велимир.{S} Он је на Велимирове односе и намере с |
| /p> <p>— Господи помилуј! загрме сложан весео одговор монаха, као молитва за новога брата...</p |
| сваки жив двоножац«...</p> <p>И Велимир весео.{S} Срећно прође опасност: игуман не мрдну ни гла |
| > <p>»А, није га уписао! помисли пандур весео.{S} Ту ћемо мецко да штрбуцнемо газда Цвијана...{ |
| те зеленкасте очи, а усне се развукле у весео, радостан и глуп смех.</p> <p>— Како си се играо |
| »И дахом јему (манастиру) двадесјат три веси«... рекло се у повељи, и мислило се да то остаде в |
| p> <p>И ако је сваког часа очекивао ову вест, и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако већ о |
| ког писара — и доста других радо знаних вести...</p> <p>И сељани Леонтијеви учинише пријатан ут |
| у вис, нечовечја изгледа калуђер...{S} Ветар пирка и лепрша његове меке освећене власи, а он д |
| ; кад је киша — трчи сади расад; кад је ветар — трчи намештај гране да не однесе...{S} Тек има |
| весело подиграва...{S} Одједном нанесе ветар мирис свеже сламе.</p> <p>Леонтије само осећа да |
| ње Маљеново, час фијук и звиждање бесна ветра, преко игластих борових грана, час густи пљусак и |
| спред новог, створеног разним условима, већ дозрелог за живот, времена и правца?...{S} Тек све |
| села, да има мужа и двоје деце, да је, већ четири године, овде у манастиру »код господина и та |
| веног луба, од дебеле хартије, који се, већ неколико дана, глади, кваси и суши...</p> <pb n="18 |
| лећно вече.{S} Месец, у другој четврти, већ испливао и прелива се својом бледом, сребрнастом, н |
| ћи »маторог лисца« и претећи му разним, већ уобичајеним, домаћим казнама...</p> </div> <div typ |
| »Она Соломунова... мисли дечко у мраку: већ мора да је нека царица... а лепа!{S} Па се ја са њо |
| </p> <p>Кад је себе оставио Београд!{S} Већ се посељачио сасвим, нестало је и последњег знака б |
| ја... све бешња... све помамнија!...{S} Већ се отимају око места до тетке, пребаце јој по двоји |
| иста; што се каже: чисто ко у цркви.{S} Већ то ћу ти показати...{S} Па онда кадионице, чираке.. |
| гледа у часовник и шмркће плаховито.{S} Већ је пети дан како нема Љубомира; јутрос му јавише из |
| itle>, али није заборављао ни школу.{S} Већ је знао доста лекција о некаквим минералима, о крис |
| сам лего.{S} Тамо ми је то и почело, а већ овде једнако, сваку ноћ...</p> <p>— Па је ли све ми |
| и Нићифор нешто отели, криво ми...{S} А већ сам знаш да ми није до калуђерства...</p> <p>— На ш |
| н реши да иде своме родном Маљену, кога већ две године не гледа очима.</p> <p>Давно је то било, |
| апута, који од масти и других састојака већ добио затворенију, кафену боју, своју малу и необич |
| ве послове, који су их чекали.{S} Тетка већ спремила ручак те, како се добро нахранише, сви се, |
| она има у својој власти.</p> <p>А тетка већ јасно види, да је Љубомир отворено избегава.{S} Чим |
| сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ спрема за разговор, па се домишља шта да јој рекне. |
| а!...{S} Само синоћ и јутрос пробао, па већ звониш добро.{S} Још сутра, па ћеш после све сам.</ |
| обожни приложници... <pb n="178" /> кад већ нема кога да отаљава ону најглавнију вероисповедну |
| ни разгледао околину, а израчуна да је већ прошао месец како служи овде.{S} Чудио се што никог |
| да се тетка заузела за дошљака и да је већ примљен, само им беше љубопитно знати: да ли ће му |
| сеца, па ни године...{S} И сада, кад је већ у њему сама мисао, кад га је она заузела свега, он |
| исто.{S} И њему су, трећег дана, кад је већ сасвим обезвијао од глади, стале излазити пред очи |
| 25" /> <p>Тако је и било.{S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га притисне.</p> <p>— Е, па са |
| Уморан је и гладан необично.{S} Глад је већ иначе знао трпети, али овакву глад, која иде упоред |
| оше му у »подвизима« доста.{S} После је већ и он, као и сваки човек, почео мислити више о себи |
| пратиле Антонија Великог...{S} А он је већ у себи замислио, да је почео исто онако као и Антон |
| ао је доста и он њу и она њега, и он је већ заборавио на сваки страх, заборавио је помислити, д |
| омир се наслонио на доксат па, и ако је већ неколико пута гледао ове исте призоре, сад му све д |
| а тицала овога сјаја...</p> <p>Дечко је већ замишљао себе у тим сјајним одеждама, али тако да т |
| 00_C12"> <head>XII</head> <p>Љубомир је већ прави ђак-послушник: навикао се потпуно па свој пос |
| ајпростијим питањима.{S} Архимандрит је већ, на ранијој литургији, на којој се Нићифор ђаконио, |
| у трепери читаво блаженство.{S} Њему је већ у памети цела и јасна слика безбрижне забаве и план |
| ута почињао своје одговоре.{S} За јасле већ зна се... и то тако... јасле, јасле...</p> <p>— Ама |
| години, па у манастир«...</p> <p>После већ чита даље како ђаво куша Саву освећеног имањем, па |
| а дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ попуштају...{S} И све оне жалостивне речи у писму, |
| интереса, осетио се тако сигуран, да се већ није бојао никога.{S} Али су потпуна слобода и само |
| е прича да сав мирише на тамњан и да се већ у пола посветио, он стоји уз њу и <hi>овако</hi> јо |
| враћа се, а једна стална мисао, која се већ одавно утврдила у њему, заузела га свега, па врти, |
| викује зачуђено девојче, и на уснама се већ купе црте, које ће прећи у стидљив и зачуђен смех.< |
| о прво пребивалиште.{S} После... кад се већ прочује у народу његов праведни аскетски живот и ка |
| обичније појаве манастирске, на које се већ сваки Србин навикао гледати као на »обичну ствар«, |
| ли је он још човек, божји створ, или се већ прометнуо у какво чудо?...</p> <p>А Љубомир, не гле |
| Истина, чим је пошао од лужника, он се већ унапред решио да јој се покори; јер како би он њу о |
| саслуша... »Је ли могуће!«... питао се већ десети пут. »Јест, знам... сећам се те приче.{S} А |
| ан, дочекан потпуно калуђерски, како се већ и сам надао, стаде освртати за ђаком и спремати за |
| ише.</p> <p>Максим узјаха коња, а то се већ знало куда ће.{S} Његова је »штација« доста далеко. |
| дечко и не довршује целу мисао, јер се већ зна све даље...{S} Све је то смишљено и утврђено.</ |
| ко!...</p> <pb n="183" /> <p>Љубомир се већ беше одлучно упутио у своју собу, где је мислио про |
| е ли га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... одоцниће за пут.</p> <p>Одједном се зацрни |
| јац при наступању јаке врућине.{S} Овце већ побегле са густе паше и још по мало тумарају под хл |
| незваничне, пријатељске и шаљиве, сунце већ зашло и архимандрит наредио да се спреме свећњаци, |
| чко, па се завуче међу плашће.{S} Сунце већ на заранцима, а он се осећа тако уморан, тако препл |
| вој навали.{S} Клецну једаред и девојче већ наже на њега, али он се реши да се не да још.{S} Ис |
| о је, па уме да саплете.</p> <p>Девојче већ нестрпљиво.{S} Кад њега Мира обаљује, онда сигурно |
| других, краћих ну лепих, животописа, и већ је по њима створио себи, не још сасвим јасан, али и |
| кући.{S} Хинтов царски сав од злата, и већ све се блиста... царска посла!...{S} А <hi>она</hi> |
| је <hi>оно</hi>!... али нека, после!« и већ мераше оком, колико му корака остаје до оног мрачно |
| њиховим очима, Љубомир се сав стресе и већ се поведе... наже се к њој, осети њен дах и близину |
| по коме ће се он упознати са суседом и већ гледати даље... а Љубомиру пада у део слушкиња.{S} |
| чарима, чичица, кога је он добро знао и већ се насмејао неколико пута чичиној шали, коју води с |
| се, понесе руке да их метне под појас и већ начини болно-намрштено лице и таман хтеде рећи уф-ф |
| црно блато.{S} Долазе сељани у механу и већ почињу нешто говорити о школи.{S} Ко је год инокоса |
| старајући се да не гледа у госта, који већ прелази преко собе.</p> <p>— Оче Саво!...</p> <p>— |
| њему јавља нека нова, још нејасна, али већ обележена тежња, која га гони да чешће извирује на |
| и како ће то изгледати, јер му се мисли већ муте, умор се све више осећа, трепавице се лагано с |
| епознати, млађи свет.{S} Његови вршњаци већ управљају породицама, кућом и често представљају чи |
| ијуга кроз бео снежни покров.{S} Путник већ пао у очајање од зла времена, умора и глади.{S} Сву |
| анастирска река, низ коју уморни путник већ три часа корача.{S} Прошао је давно свих девет мана |
| дује се сунцу.{S} Радује се што... знам већ, и ја сам му се некад радовао...{S} Само му се ја н |
| назији прочитао целу библију...{S} Знам већ шта га чека: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, С |
| оно младић, што ти долази?{S} Ја кажем већ тако и тако...{S} Добар неки младић, вели она, и ва |
| ..{S} Па она двојица из Брежђа... један већ на неким великим чколама, а брат му учи <pb n="17" |
| штали, а изгубиле се одавно.{S} Игуман већ да побесни...{S} Докопа чизме, стаде их превртати и |
| тог »бесполезног рада«, пошто, вели, он већ мора на другом месту записивати све то, те мора...{ |
| војно спаја са свима овим чудима, да он већ јасно осећа, како сад није више онај и онакав, кака |
| ма са њега, како шушти злослуто... и он већ предосећа некакво велико зло...</p> <p>»Али шта је |
| ...{S} И у његовој занесеној главици он већ ствара слику...{S} Он, обучен у епископско одело, с |
| не може да мисли ни о чему другом, ево већ скоро цела година.{S} А сад... какав се ово сад олу |
| госту...{S} Вујо старешина кућни, Свејо већ косач, сестара нема, разудале се, а около снују нек |
| о му је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно живи правим испосничким животом, Љубомир се |
| емо проводити како хоћемо...{S} И ’нако већ, кад нас поведе Василијан на уречено место...</p> < |
| ш завести у овогодишњи дневник, па ћемо већ ту малу »неуредност« оправдати...</p> <p>— Што »неу |
| рема самом прозору колутао.</p> <p>— То већ нека... прекиде игуман ћутање, то је онако, узгред. |
| све површно : видело се да му је све то већ познато.{S} Пажљивије га стаде питати о бављењу у ш |
| Одмах се на њој могло опазити, да је то већ прекаљена права београдска слушкиња., са свима поро |
| прекидану молитву заморени бегунац, јер већ не може ни шапутати...</p> </div> <div type="chapte |
| p>Прођоше две непуне године.{S} Љубомир већ момче.{S} Дува љута мећава са Маљена, па затрпава ц |
| оком у страну, и видевши да је Љубомир већ зажмурио, настави лакшим гласом: неки млакоња...{S} |
| дугачку другарску поуку.</p> <p>Љубомир већ види да није погрешио што је увео госта у подрум, а |
| н још закалуђерен...</p> <p>Архимандрит већ прочитао две молитве и, пошто последњи пут закле зб |
| елом душом, као ухваћена птица, на коју већ спуштамо руку.</p> <p>Кад одмакоше подоста, прота п |
| ности ослободити.{S} Да звониш!{S} Дању већ није ништа, али јутром мораш устати пре свију, пре |
| танак...{S} Друга... трећа...{S} Али ту већ настају црне, страхотне слике, од којих морамо бега |
| јом.{S} Министар то једва дочекао, знаш већ...</p> <p>Игуман само опсова грубо, сељачки, па опе |
| :id="SRP19000_C16"> <head>XVI</head> <p>Већ су почеле оне дуготрајне, досадне јесење кише.{S} Д |
| на му је нога као. .{S} Боже ме прости, већа од тороња Саборне цркве у Београду... и толике су |
| е к мени...{S} И што год ближа, она све већа и већа... после као тањир, па као тепсија и тако р |
| ник.</p> <p>А по ходнику и дворишту све већа ларма, узвици и чак нешто на лик песме...</p> <p>Л |
| тако редом, док не порасте као кућа, и већа...{S} Па све ближе и ближе... и таман да ме удари |
| и...{S} И што год ближа, она све већа и већа... после као тањир, па као тепсија и тако редом, д |
| а пара од прилога или од продатог мала; веће суме записивали су заједнички, сви калуђери.{S} Мл |
| овог места нема живота, да за њега нема веће радости, но проводити дане у <hi>оваким</hi> прили |
| сам, реци, господине, ђак; идем реци на веће школе у Београд.{S} Па док сташе време за школу, п |
| по целом селу.{S} Ради тога и висе две веће котарице иза Леонтијевих леђа, преко бисага, у кој |
| на калуђерства не дођоше му на ум какве веће саблажњиве мисли.{S} Његова незрела младост и онда |
| и наљутио се, па не зна које је осећање веће: да ли се треба више плашити или љутити.{S} По ход |
| ке гимназије«, није могао пожелети себи веће славе и радости, до да остане све овако како је, д |
| ати тај дуг, одуживати порезу и сносити веће издатке кућевне...{S} А уљаник и краве и градине и |
| д Божић, преместише оца Максима у једно веће, удаљено братство. <pb n="188" /> После, по новој |
| осле није видело ни града, ни цркве, ни већег збора људи од једне сиромашне свадбе, на којој је |
| скаче и што ближи мени, он све већи... већи је од Маљена и Повлена уједно... и ја све чекам ка |
| ако озбиљна ствар: треба сачекати какав већи празник, и онда почети читање.</p> </div> <div typ |
| ом, беше зима, па се није могао никакав већи рад започети.{S} Имало се кад размишљати о свему.{ |
| Па игра, скаче и што ближи мени, он све већи... већи је од Маљена и Повлена уједно... и ја све |
| овника из Милановца, па пошто се готови већи ручак, позвани су и они обични манастирски гости, |
| не или црвене кућни кровови...{S} И они већи брегови, окићени густом шумом...{S} И далеко тамо |
| ење, и он, као сваки ко је свршио један већи посао, седе крај ватре, промотри неке тамне крајев |
| е, и ради казне траже, да се спусти што већи прилог у бисаге или котарицу.{S} Вешти момци наста |
| ја, на је тамо и приход двапут и трипут већи, него кад се ради старински.</p> <p>— И... тамо са |
| ка« земља, и он би је онда гледао још с већим чуђењем, и она нејасна жудња за даљином, за свето |
| одишњака, а онај озбиљни господин, кога већина гостију почешће погледаше с пажњом и поштовањем, |
| ање вино, али их присилише на поштовање већине и њених одлука.</p> <p>— Напослетку... у друштву |
| осветљујући грозне цртеже многобројним, већини добро познатим, примерима, објашњењима, описима. |
| /p> <p>Али гости из града, код којих се већином сви појмови о манастиру и знање о манастирском |
| нству наследи.</p> <p>Обишавши неколико већих манастира, упознавши се са њиховом уредбом и газд |
| гнуто у таљижице, на које је игуман, на већој низбрдици седао, а Ђока их, одупирући о руду, лаг |
| удња за даљином, за светом, сад би се у већој мери појавила.{S} Хтео би који пут стати уз Милку |
| код свог узбуђеног слушаоца и да би дао већу важност своме саопштењу — за твоје... архимандритс |
| оступцима, да би, по свој прилици, пред вече морао бежати из овога хладна, страшна мрака, да ни |
| тако, како ће му бар свако друго, треће вече остајати времена за читање ове занимљиве књиге.{S} |
| рити врата.</p> <p>— Бар вечерас... ово вече... да се исповедим, да читам каноне...{S} Да се сп |
| S} Зато се јадни отац Сава, свако друго вече, ненавикнут на умни рад, зноји, стење, крха, прокл |
| се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред капију, да мало поразговарамо.{S |
| даје богословску науку...{S} А по једно вече занимају се црквеним певањем и уче се правилно врш |
| па данас ово са тетком, па Велимир оно вече, па онај господин на ручку!...{S} А овамо страшна |
| ина, па се спустило тихо, лако пролећно вече.{S} Месец, у другој четврти, већ испливао и прелив |
| м наступити...</p> <pb n="202" /> <p>То вече Леонтије, у својој ћелији, проведе у дугом разгово |
| ја сакрио онде за ћерчиво, а ти идеш, у вече, с крављачом млека, па те ја уплаших, а ти просу м |
| тања.</p> <p>— То и ја све мислим.{S} У вече кад легнем, па зажмурим, <hi>оно</hi> ми одмах дођ |
| и и ћутали на коси?...</p> <p>— Па ја у вече извукох батине и за тебе!</p> <p>— А јарца... јака |
| у својој ревности, па задовољно леже у вече на меку постељу.{S} Спавао је, опет по савету влад |
| војим причама.{S} Нарочита згода беше у вече, кад се калуђери позатварају у своје ћелије, а дру |
| <p>— Докторе!... двојицу!</p> <p>Тек у вече стигоше лекари, и одмах после прегледа изјавише за |
| : да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, брате, тако ми кажи.{S} А слушкиња |
| побожној, аскетској екстази...</p> <p>У вече, кад обузе мрак и иначе мрачну густу шуму, кад се |
| ремајући се да почне опсаду...</p> <p>У вече, доцне, добро нахрањен и одморен, Љубомир пристаде |
| се сви разиђоше по дворишту...</p> <p>У вече, кад остаде сам у својој ћелији, Леонтије се стаде |
| адали, па дочекаше госте домаћински.{S} Вечера прође лепо и весело, али после настаде оно, чега |
| е, пуне им руке посла, спрема се велика вечера.{S} Напољу се чује граја, разговор и по неки гла |
| дно дошао.</p> <p>У позну ноћ, пошто се вечера давно свршила и људи готово поизодлазили, механџ |
| ст за ретка и важна госта.{S} И ручак и вечера прођоше весело, ма да одсуствоваху они обични го |
| савијеном хартицом пред собом, — да се вечерас калуђериш.</p> <p>И ако је сваког часа очекивао |
| о и хтеде затворити врата.</p> <p>— Бар вечерас... ово вече... да се исповедим, да читам каноне |
| Ђокин, који на опште задовољство отпева вечерње са Нићифором.{S} Архимандрит се нешто разговори |
| е заносио гледајући, кад удари звоно на вечерње, како из оних многобројних врата, која сва глед |
| је могао, и он је одстојао са земљаком вечерње, замишљајући тог часа да лети право на небо, ка |
| адну влагу разли оно тајанствено шумско вечерње брујање, пећина беше мрачна и ужасна...{S} На п |
| } После честог стајања <pb n="45" /> на вечерњи, најрадије је претурао књиге које лежаху растур |
| бркова, па само наређује...</p> <p>— За вечеру гледајте које дебело младо ћуре... почиње наређи |
| трешњеву буранију, која ће се кувати за вечеру, па се и сам трже од ненадних јахача.{S} А кад в |
| јаче повика: он губи, губи!... постаје вечити роб!</p> <p>— Калуђерска посла!...{S} Завист!... |
| ести на онај сниски хумић више механе и вечито гледати оно широко вијугаво чудо, што се беласа, |
| еселом, живахном друштву...</p> <p>И то вечито гледање примамљива, весела, млада живота, лагано |
| егов живот и његова душа празнији од те вечне ноћи...</p> <p>И нешто му је најчудније!...{S} Он |
| .{S} Зато, пст!...{S} Не реметимо неми, вечни, бескрајни мир!...</p> <p>Кроз шуму нешто лагано |
| То је, као највећу светињу, као једини, вечни идеал своје младости, дубоко урезао у душу своју |
| p>Шта ли се тада кувало у оној празној, вечно мрачној души, која је за све досадање случајеве у |
| противност његовом досадањем дремљивом, вечно празном, полумртвом животу!...</p> <p>Гле, како к |
| све, све...{S} Само је једно истинито, вечно и непроменљиво: идење за стопама Господњим.{S} То |
| еселије, нарочито кад проплива њиме, са вечно заврнутим рукавима и уздигнутом главом, ђаволаста |
| а и није жив.{S} И какав је то живот из вечно празног дремежа, <pb n="238" /> или монотоног мех |
| ља...</p> <p>Шта ће се сад?...{S} А оно вечно, старо као човек, правило: да треба јести, подсти |
| је бесмислен, чемеран, ужасан као црна вечност...</p> <p>И на послетку око свега тога, око сви |
| рења света, својим оштрим крилима парао вечну, црну, празну ноћ, и чини му се, да су и његов жи |
| Истина, он још није могао угушити стару вечну своју мисао: да он није оно исто, што су други ка |
| цима — ко је хтео — држали сваконедељно веџбање у црквеном певању.{S} То је био редован час, ал |
| не треба!... јок! виче момак у забуни, вешајући торбу о раме.</p> <p>— Не треба сад, ја како.. |
| цама преко рамена (како је чему време), вешт овоме послу, момак.{S} По манастирским парохијама |
| се устима. <pb n="163" /> Раде кочијаш, вешт томе послу, извади нож и, размакнувши уснице прсти |
| уварица«, али признаје да није баш тако вешта куварском послу.{S} Љубомир, и ако још чист и наи |
| стоји огроман, угојен ован, са дебелим, вештачки у вис управљеним роговима, и гледа право у оца |
| о већи прилог у бисаге или котарицу.{S} Вешти момци настављају прекоре и тражњу прилога, па се |
| ушевљена Василијана из наручја коларске вештине...{S} Зашаренише се међу стоком две необично ве |
| , и он, не налазећи брзе примене својој вештини, а и врућина некако баш не располаже човека на |
| /p> <p>Сад се отац Василијан сав предао вештини правити камилавке.{S} Досад је начинио једну се |
| правим гастрономским уживањем и великом вештином, масну ћурчију тртицу, која се, на његову срећ |
| а!{S} С великом лукавошћу и препреденом вештином утиша дете, па га узе на испит.{S} Уплашен деч |
| а весео, што му ученик тако брзо усваја вештину, тапка га по плећима и најљубазније му шануће:< |
| он и хтеде учинити некакву гимнастичку вештину са Николом, али га овај уздржа:</p> <p>— Чујеш |
| сву <pb n="161" /> урођену и наслеђену вештину да своје лице и држање тако удеси, како ће што |
| оложење према тим »залудницама«.{S} Она вешто обрће разговор и почиње причати о тешким временим |
| ши ноздрвама.</p> <p>Отац Спира, брзо и вешто, са оним великоварошким и, ако хоћете, придворним |
| ну пута гледао, како то калуђери брзо и вешто раде, али је први пут осетио слабачко и пиктијаст |
| је и сипа разне траве у лонац, мешајући вешто кашиком.</p> <p>— Устао! узвикну значајним гласом |
| дећи руком стакло с вином.</p> <p>— Де, ви ђаволи!... виче им тетка, смешећи се и обарајући очи |
| . да ли и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви не живите...{S} Треба се одрећи свега: и оца и мајке |
| почне излагати ову тугаљиву ствар...{S} Ви сви знате, настави он, ослобођен новом мишљу, како н |
| жиле слепоочне почеше му одскакати.{S} Ви бар знате зашто бисте се мучили, а он...{S} Игуман ј |
| икну професор : руке вам све од буђе, а ви узесте сир прстима...{S} То је отровно!«</p> <p>Веља |
| обоје... севају нам бутине!</p> <p>— А ви’ш... овај мој мали неће да се мрдне без обуће и јеле |
| ате веру... <hi>ви</hi>?!...</p> <p>— А ви се не стидите у овоме... како ’но рекосте, леглу... |
| бори Љубомир искрено и живо.</p> <p>— А ви сте... ти си доста учио, поправи се Никола, гледајућ |
| <pb n="117" /> на лицу, који вели : »Ја ви не разумем те ствари, али знам да је то нешто онако. |
| е широким рукавом... — Кажем вам... шта ви је данас?!... доврши уздрхталим гласом, па и сам бри |
| еницу?</p> <p>— Мени је право, како год ви тамо наредите.{S} Само нећу да штетујем <hi>ја</hi>. |
| је триестогодишње вино, од кога сте се ви, само од једне чаше... развеселили.{S} Покажите нам |
| <hi>прве</hi> калуђере...{S} Какав сте ви Онисифор... онај из Павлове посланице, такав сам и ј |
| ух уљудности, честитости, дух лепога, и ви се одмах гледате низа се, цените је ли све на вама у |
| мисли : »Мученици Христови, да ли сте и ви оволико трпели !?«... </p> <p>Сутрадан дође Леонтију |
| кућа, ни стоке, ништа... а?...{S} Је ли ви баш нарочито хоћете да ме упропастите? пита Максим н |
| а за колац: дан-дан!«...</p> <p>— Је ли ви нећете ни пара, ни имања, ни кућа, ни стоке, ништа.. |
| олог.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, тако ли ви знате!...{S} Кријете се по тавану, да чпијунишете шт |
| село, онаки кметови...{S} У колико нам ви личите на <hi>прве</hi> хришћане, у толико и ми на < |
| онда ћемо овде ми господарити тако, као ви сад«...</p> <p>А Маљен одозго величанствено и моћно |
| } Шта ће остати мене, оногај...{S} Тако ви свакад.{S} Навали, а Макса суши <pb n="71" /> зубе! |
| испред воденице.</p> <p>— Добро те само ви, калуђери, остасте живи!{S} Грдна ли зора потегосте! |
| асмеја се говорник из свег срца.{S} Зар ви чувате веру... <hi>ви</hi>?!...</p> <p>— А ви се не |
| ао да је нашао све што је тражио. — Зар ви тако... из заседе!...</p> <p>Кикот се продужи још ја |
| ом један игуман.{S} Ова иста кућа, коју ви душмански грдите, очувала је триестогодишње вино, од |
| па сам почисти собу.</p> <p>— А каки су ви калуђери? запита Љубомир.</p> <p>— Видео си, брате, |
| свег срца.{S} Зар ви чувате веру... <hi>ви</hi>?!...</p> <p>— А ви се не стидите у овоме... как |
| ... фини, углађени људи: уза сваку реч »ви«...{S} А ми ерцепураћи ’вако... узвикну он и хтеде у |
| p> <pb n="94" /> <p>— Хо, мај... да сте вид’ли то чудо!...{S} Препаде се човек, па хоће шлаг од |
| му тако и нише...</p> <p>— Е, после си вид’ла...{S} Ко год је био грешан, сваки побего напоље, |
| ашушта и пред узневерена Љубомира стаде Вида са једном, њених година, исто тако лепом, само мал |
| .. оженио сам се пролетос.{S} Сад ми је Вида...</p> <p>— Ти... ти се оженио!...{S} Ко ће ми јав |
| 86" /> <p>Он не опази, кад се Велимир и Вида измакоше, само одједном виде да су њих двоје, он и |
| м низ усијано лице му, и стадоше лагано видати љуте очајне боле...{S} Разлеже се по мрачној пећ |
| и, никоме није до ноћног маштања....{S} Виде се пред њима котареви; тамо су саденута сена, гумн |
| то им се сија у оку, јер су дочекали да виде два »господина« из њихова убога села: њега и Свето |
| селу му и поп и учитељ имали кћери, кад виде онај благи поглед, он се збуни, стаде испред докса |
| , не онакав како га је он замишљао; кад виде да се никоме ту не сме обрнути ни за што запитати, |
| и сам трже од ненадних јахача.{S} А кад виде пандура и необично учтиво лице механџино, досети с |
| , бре, сад да те питам !...{S} А он кад виде како смо се загрлили ја и царица и кад угледа сва |
| сподин, па то ти је...{S} Их, да ме сад виде Милка и Мира!«... мисли и разгледа свој дугачки жу |
| г гнезда, из кога је полетео у свет, не виде ни свога жељеног Маљена!...</p> <p>Кад преради све |
| то беху грашке зноја или сузе, прота не виде.</p> <p>— Али кад погледам низа се, кад видим себе |
| јеву.{S} Толике године прођоше, а он не виде више свога старог гнезда, из кога је полетео у све |
| S} Али да је негде у заклону, да нас не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да се ми појакамо, вел |
| у тестерицу. »Еј, кукавцу, сад ће да се виде онако каљаве!...{S} Ено... ено!...{S} Мора да је и |
| Велимир и Вида измакоше, само одједном виде да су њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га о |
| ам Христос и пред њим жена.{S} А кад то виде Христос, он каже тој жени: »Није вајде... сви <pb |
| заклопљен том громадом...{S} Кад све то виде и осети, Љубомир се препаде и зажали што га не ухв |
| страх га поновити у памети све оно, што виде и чу!{S} И дахну душом кад стиже у Београд, и наст |
| о сад читао једну богословску књигу.{S} Видевши се усамљен у целом дворишту, он приђе и седе на |
| ..{S} Он се осврне око себе пажљиво, па видевши да их нико не гледа, <pb n="23" /> устане брзо |
| се од »наступајућег истјазанија«.{S} Па видевши да се ова чаша мора испити, обори главу покорно |
| ки, овај... он погледа оком у страну, и видевши да је Љубомир већ зажмурио, настави лакшим глас |
| ност: узе креду, стаде уз чисту таблу и видевши безброј несташних малишана, не знајући им још и |
| а, који испаде пред њу као из топа; али видевши пренеражена дечка, поврати се и погледа га пажљ |
| се још каквом затуреном парчету.{S} Али видевши да су му наде узалудне, поклопи округласти трбу |
| ом писму. </p> <p>Зашто се игуман љути, видели смо; а плаши се због ове напомене о Љубомиру.{S} |
| ад га све то плаши!...</p> <p>Да ли сте видели срећна, весела младића, који је месецима или год |
| оспода.{S} Као дивљаци, који нигда нису видели града, гледаху они овај <pb n="179" /> други, го |
| дакле је и тако даље, али све површно : видело се да му је све то већ познато.{S} Пажљивије га |
| опреосвештенство пише о томе и томе.{S} Видело се, да је игуман, после добра сна, расположен се |
| је од правог дивљачета, које досле није видело ни града, ни цркве, ни већег збора људи од једне |
| , преко главе претурило, колико се муке видело.{S} Оде му брат на границу и за њим и отац.{S} О |
| иго је главну жељу.{S} А колико се муке видело, колико се незгода претрпело, док се до тога дош |
| како <pb n="245" /> се навикло, како се видело да и други раде, Тако се Максим закалуђерио, так |
| мало прокошкаше речима, потом погасише видело и полегаше.{S} Цео манастир обузе густа, непробо |
| једном крају подрума светлуца запаљено видело, те показује госту правац, којим му ваља ићи.</p |
| апаљеном воштаницом сваки кутак пећине, видео где ће се молити Богу, где ће спавати — онда се о |
| многих житија, која је успео прочитати, видео је да су сви светитељи избегавали нерад и да су у |
| Видео је јасно пут, којим му ваља поћи, видео је све оно што је истина и што је од живота, што |
| Мора да је потказао неко од ових!...{S} Видео Светозара кад је писао«...</p> <p>Професор уђе.{S |
| {S} А сад... сад је знао све, све...{S} Видео је јасно пут, којим му ваља поћи, видео је све он |
| шао тамо за грађу и сад се вратио...{S} Видео човек очима све!...</p> <p>Леонтије одјури у стов |
| проћи, јер је дошла његова „чреда“.{S} Видео је да се све у манастиру врши по чреди па, не зна |
| вео, тако поче управљати манастиром.{S} Видео је да други »дижу«, па не мислећи <hi>како</hi> и |
| у ви калуђери? запита Љубомир.</p> <p>— Видео си, брате, одговори Веља.{S} Сваки за се...{S} Са |
| , тако чисто и бело какво он није никад видео, и ако су у селу му и поп и учитељ имали кћери, к |
| таро одело и обућу.</p> <p>Боже, кад је видео себе у панталонама и капуту!...{S} Освртао се, за |
| разумевајући још ништа из свега што је видео, осећајући само из погледа свију људи, да се спре |
| } Он не може сад мислити о ономе што је видео, <pb n="242" /> али све добро разгледа, утуви и о |
| оме је много слушао, али га до сад није видео.{S} Зато му он још данас изгледа друкчији!</p> <p |
| дебелу књигу, какве никад у животу није видео.{S} Остраг на корицама беше руком исписано : „Жит |
| му трговац испотекар све што је знао и видео.</p> <p>Пре две године Максим је постављен за ста |
| пи.{S} Кад га <pb n="44" /> је први пут видео, прошапта Светозару са страхом:</p> <p>— Је л’ то |
| деспотско понашање према млађима, које видесмо у манастиру.{S} Али се дотле имало и незгодица. |
| и, да би могао учинити оне промене које видесмо — да би могао паметно газдовати.{S} Требало је |
| е, још од повратка из Београда, као што видесмо, мучила или занимала нека велика мисао, која га |
| отуђило...</p> <p>У почетку је, као што видесмо, цео манастир Леонтијев личио на скорашњи рој, |
| руже стари!...{S} Да ли ћемо се још кад видети? узвикује сетни монах, остављајући најмилији кут |
| >Сељак удари у вику докле га год могаше видети, па се онда осврте и продужи пут, размишљајући, |
| да се треба вратити одмах, али је хтео видети: да ли је погрешио што је увео госта у подрум.{S |
| е не види ништа!...{S} А младић би хтео видети праву истину, прави живот...</p> <p>А весело, сј |
| за доктора...{S} Та то је требало само видети!{S} Па доктору после не верује: неће да га пушти |
| а Миро... <hi>никад</hi> се више нећемо видети.</p> <p>— Бог с тобом, Љубо, шта то говориш! узв |
| та и драгог камена.{S} Да ми је само то видети... кад се засија!...{S} А са њим, кажу, сто попо |
| творио исто ’нако, као и мене... то ћеш видети, тако ми младости!...{S} Него знаш... ја сам мис |
| брадицу и кријући очи.{S} Долази свет, видеће... жена до калуђерских ћелија!...{S} Баш... могл |
| је код нас друго...{S} Море, кажем ти: видећеш!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Отац Ле |
| /p> <p>— Чекај.... кроз неколико месеци видећеш... ако Бог да.</p> <p>— Како... зар због тога ж |
| це Велимирово.{S} Љубомир се пренерази, видећи га онакова, али погледавши калуђере, опази да су |
| Гости појурише за њима, а ђаци и момци, видећи се овако усамљени на ударцу игуманова страшна по |
| жућкаста стара шљивовица.</p> <p>Гост, видећи га онако забленута, накашља се прилазећи му.{S} |
| но, весело и скромно пројури поред њих, видећи само веселе осмехе, и приђе архимандриту.</p> <p |
| прескаче одјаже, јури каљавим путем, не видећи никога, не чујући како за њим узвикују весели по |
| ав!...{S} Лонцолизи!.. мрмља игуман, не видећи више никог и не разумевајући ништа...</p> <p>Игу |
| став! мој устав!... још грми игуман, не видећи од љутине шта се око њега дешава.</p> <p>И учите |
| на њима: је ли правилан одговор, па не видећи ништа до љубопитне погледе управљене на себе, пр |
| .{S} На другом крају наиђе на Арсенија, види га где седи у хладу, на крилима му читава пласка р |
| ности, око цела живота и око себе сама, види обавијену грубу рогозину, исто онако као око Саве. |
| азгледа он добро десетину тих табачића, види да су то штампани бланкети, које су доброћудни и б |
| ицом.{S} Он још разазнаје све око себе, види шта се ради и разуме да је пијан.{S} И то га сазна |
| црвено постављени крајеви расе рашире, види се широк црвен појас од свилена рипса, који се леп |
| отворен и присебан.{S} Он разгледа, и, види се, разгледа пажљиво све око себе.{S} Ослушну како |
| ике, у којима често Љубомир, као у сну, види себе сама...{S} Али то су само слике, тек онако... |
| е?... чује Љубомир оштро, јасно питање; види архимандритов поглед управљен на себе, али још не |
| ебичних разлога: нек’ се <pb n="168" /> види какве калуђере спрема Сава у свом манастиру!{S} Св |
| око кмета и пита га шта ће да пије.{S} Види се да се приближило школско време.</p> <p>Једног д |
| а вола, около њих калуђери и сељани.{S} Види се, по ступцима, да не вуку цела кола, него само д |
| рјак, кога су ловци сјурили у ћошак.{S} Види само једно: неизбежну пропаст, — или: јурнути напр |
| /p> <p>— Е-е... отеже окружни прото.{S} Види се што је рођено за други свет!</p> <p>Игуман Успе |
| гуманом.{S} По лицима »обичних гостију« види се да су незадовољни: они су очекивали много бољу |
| икако није могао уграбити прилику да га види, па је често помишљао од разних људи: да не буде т |
| n="126" /> Стаде превртати листове, да види колики је животопис...{S} Преко четрдесет листова. |
| а дана.{S} Још му је остала та жеља: да види митрополита, и то баш кад служи.{S} До сад никако |
| , камо би јарац хтео врднути.{S} Папоња види да нема шале, па иде послушно, а јахачица пева нек |
| ким послом, може му се десити да узгред види Саву, да гледа лађу и »швапску« земљу, али то не м |
| анастиру све тихо.{S} Нико пе плаче, не види се жалост ни на чијем лицу.{S} Родбина архимандрит |
| исоко небо, црни се тамна летња ноћ; не види се ништа, само севају пред очима некакве тамне неј |
| тарост, а у том дугом низу отац Сава не види ништа, до таму и густи мрак, кроз који севне понек |
| се сав нађе као у некој тами, ништа не види, блене пренераженим, исколаченим очима, и само чуј |
| ни своју обичну јутрењу шетњу, докле не види да су поизлазили напоље сви калуђери, ђаци и момци |
| ако је то?{S} Све се помешало, па се не види ништа!...{S} А младић би хтео видети праву истину, |
| услед ове хуке, више ништа не чује и не види, до необична, искривљена и занесена весељем и пиће |
| игра...</p> <p>Леонтије не разуме и не види ништа више.{S} Подупро ослабелим рукама тешку глав |
| а, гледа широко раширеним очима, али не види ништа...{S} Понавља у памети догађаје и описе из о |
| зарасло аптовином, поврће у градини не види се од траве...</p> <p>А ћелије манастирске, са ула |
| и ја се кријем иза царице, да ме он не види...{S} После: оцу баш и не морам... готово и не сме |
| одно место.{S} Али где би..., да нас не види нана?</p> <p>Љубомир је погледа запрепашћен.{S} Он |
| и гледа по школи, чудећи се што још не види крв или ватру.</p> <p>За Јоцом истрча један профес |
| рос му јавише из крајње воденице, да се види некакав дим код Савине испоснице.{S} Послао је и м |
| ли око загашена ватришта, а у једном се види при дну пасуљ, у другоме сок...</p> <p>Жена се трж |
| мери двадесет ока, у свему томе што се види очима и што је тако светло, замишљао је дечко да с |
| але зеленкасте очи скупе, и кроз њих се види ведра, весела душа...</p> <p>...{S}Љубомир се сасв |
| има... неће бити ништа друкчије...{S} И види јасно, да је тај живот празнији од прошлости, да ј |
| сит наједе, вели да га ништа не боли и види се по лицу... весео човек.{S} Чудновата бољка!{S} |
| же прилази и све јаче стеже...</p> <p>И види у сну, да близу њега заудара из грла пијана човека |
| нити, било би му сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ спрема за разговор, па се домишља ш |
| тако ће бити до краја.</p> <p>Он јасно види цео свој живот унапред, сећајући се живота Савина, |
| својој власти.</p> <p>А тетка већ јасно види, да је Љубомир отворено избегава.{S} Чим се она гд |
| жи овим младим срцима...</p> <p>Љубомир види да се чини гозба у част његова доласка, па не сме |
| не пита, само нас плаши.</p> <p>Љубомир види да га Максим задржава од беспослице, из дуга време |
| нечувена дотле реткост.</p> <p>Љубомир види да служи гостима за предмет нарочите пажње, али се |
| чку другарску поуку.</p> <p>Љубомир већ види да није погрешио што је увео госта у подрум, али г |
| овара да се сећа, и ако јој се из очију види немарно расположење према тим »залудницама«.{S} Он |
| летња месечина, па се и кроз густу шуму види путовати као на облачну дану.{S} Спустила се лака |
| требао ђак; сад не може човек ни да их види лако, а њему је баш нешто требао, али шта оно беше |
| а...{S} Није за наше друштво, то се баш види...</p> <p>— Што?... биће добар калуђер, зацело.{S} |
| ива разноврсним бојама далеки пространи видик, над којим трепери чисто светло небо; како се вес |
| светло оцртана јасним зрацима, неравна видика...{S} Гле, она иста, искривудана, уска и дубока |
| еленим врховима дремљивог бучја и целим видиком.</p> <p>— Сотона!.., шапуће полугласно уплашен |
| беличасто-тамна светлост прострла се по видику, <pb n="196" /> и лако трепери по местима, која |
| а... нећу ја ту остати.{S} Него тек, да видим и то«...</p> <p>И од кад му је дошла та мисао у г |
| на хоће, онда је се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећи«.</p> <p>Излазио је о |
| он је скромно и паметно одговорио: »Да видим... још нисам никад био у манастиру«.</p> <p>Одвед |
| наш... рећи ће архимандрит Љубомиру: ја видим да ти волиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све на |
| </p> <p>— Али кад погледам низа се, кад видим себе овако црна и несрећна... црњана, како ти реч |
| олим, много волим да идем тамо и да све видим, али ме страх.{S} Нисам се <pb n="62" /> бојао он |
| знам ја да она све лаже...{S} Зар ја не видим како је мене!...</p> <p>Светозар оствари свој пла |
| } Него само да ме не истера сад, док не видим са стричевима за имање, ето то је...{S} А после ј |
| погледе.{S} И жао ми, због мене, кад те видим таког... и ја сам се за <hi>то</hi> спремао, па е |
| еки велики, велики коњ...{S} Ја му лепо видим сапи, и једна му је нога као. .{S} Боже ме прости |
| том наставља: и ја бих то пробала... да видимо баш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да обали? |
| тај...{S} Љубомир? запита, смешећи се, Видина друга.</p> <p>Велимир климну главом, гледајући р |
| одшетају „тамо горе«, што је значило до Видина села.{S} Љубомир је обично остајао под једном уг |
| ижући од стола занесену главу.</p> <p>— Видите... поче увредљивим тоном један игуман.{S} Ова ис |
| p> <p>— Господине, шта је ово?...{S} Да видите... некако друкчије...</p> <p>— Ама ти једнако ту |
| с изненади све што видите унутра.{S} Не видите никакве богаштине, али је ипак све унутра тако с |
| а: »Ја бих се са свима сад ижљубио, али видите!«... и он журно, весело и скромно пројури поред |
| ом, као да је овај какав јеромонах, али видите сами...</p> <pb n="79" /> <p>— Е што су ти ови П |
| ... карловачка гимназија!... да то чудо видите!...{S} И све ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не |
| орите врата, одмах вас изненади све што видите унутра.{S} Не видите никакве богаштине, али је и |
| а, начуљи уши кад се помену чреда. »Хм, видиш... одиста иде све по чреди!«...</p> <p>— Довешћу |
| ст, која га очекује. — Нисам те уписао, видиш...{S} Па сад ће...</p> <p>Љубомир се препао, па с |
| није његов глас...{S} То неког даве... видиш како је скомолао!«...</p> <p>— Доста! грми иза ст |
| ао да вељаше у себи: »Та слажи, море... видиш, помажем ти... ето, не гледам у тебе«.{S} Игуман |
| рмљавини.</p> <p>— Чекај, бре, Максиме: видиш ове ђаволе, одговара му тетка и осврће се око шпо |
| тан камен би прогутало и самлело!...{S} Видиш, и ово не ваља што ми Теофило пише за квасију и с |
| кад Велимир хтеде задржати Љубомира.{S} Видиш да је то неки, овај... он погледа оком у страну, |
| ака ти је ово?...</p> <p>— Прочитај.{S} Видиш да пише: <title>Свето Писмо</title>, одговори му |
| м мој!«...</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Видиш... ја ти не знам ту дубоку науку, али <hi>мислим< |
| некакве књиге.</p> <pb n="217" /> <p>— Видиш... искашља се он и отеже последњи глас.{S} Ово је |
| време: пастрме или суве рибе.</p> <p>— Видиш шта вреди слога: ’вако ми, овај, свакад... узвику |
| а и залупаше потковане цокуле.</p> <p>— Видиш, само мало да смо још почасили, одмах би на тродн |
| док не истресе цео полокењак.</p> <p>— Видиш како ми лепо, рече Велимир; пе свађамо се и не мр |
| .{S} Да ли сам ја требао Богу?!...{S} А видиш тамо... и владика и сви они учевни калуђери... и |
| {S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако га видиш, нека се труди на сваком послу.{S} Није он отпао |
| ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, бре, да видиш... севну очима и повуче девојче к себи.{S} Али се |
| сваки има своју главу.</p> <p>— Хе, да видиш моју Аницу.{S} Ни Маџарица јој није равна!{S} Па |
| ко...{S} Само док ја нађем место, па да видиш!«...</p> <p>Охрабрен оваким мислима, Љубомир изиђ |
| Права светогорска, од сукна... само да видиш!...</p> <p>И тетка га задовољно поздрави:</p> <p> |
| дајући га бојажљиво; ко вели:{S} Ваљада видиш колико ми је стало до тога, да се те беде опрости |
| показати: не вреди ту говорити, док не видиш све очима.</p> <p>— Добро и то... а још?</p> <p>— |
| веле да Максим не зна баш ништа, а оно видиш...{S} И оно пре, <pb n="129" /> кад га пита игума |
| А ја сам је ’нако прочитао!...{S} А оно видиш: чудеса... чудеса!...{S} И одиста јој је Христос |
| је... онако...</p> <p>Љубомир се трже. »Видиш, и мене почео нечастиви да куша!...{S} Шта ми изн |
| тирац с прекором, као да би хтео рећи: »Видиш како ја сам путујем, па се никог не бојим!«...</p |
| b n="164" /> погледом, који је гласио: »Видиш сам... што ме питаш!« Али игуман не беше располож |
| ред, узвикну сама себи гласно: »Еј,црна Видо!« и лагано се крену кући.</p> <milestone unit="sub |
| } Он је на Велимирове односе и намере с Видом гледао са снисходљивим сажаљењем, — што не знају |
| то нисам ишао на чесму, него наточио из видрице, насмеја се Никола.</p> <p>— Их, како познаде!{ |
| p> <p>— Хе мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни за владичанство! узвикну младић одушевљено и за |
| аведењу десио се тако леп дан, какав се виђа само у августу.{S} Архимандрит зором отпутова у гр |
| озната, тамна...{S} Као да сад први пут виђа не саму групу, него оно, што му се сад учинило нов |
| асом.{S} Љубомиру се учини познат попа, виђао га је у Београду, али не зна шта беше тада.{S} Би |
| хну главом десно, одкуда се, из даљине, виђаху сеоски дућани, — он је сад сила... посланик; а с |
| тра ово пуначко, једро лице, по коме се виђаху подигнуте бледуњаве маље, најежене од јесење све |
| а отуд на једну чистину, насред које се виђаше велики јасен, и стаде као укопан.</p> <p>Под јас |
| од овога, да људи тамо постају срећни, виђени, и то је доста да га и он зажели свом млађаном д |
| унчаник, па гледа тај велики, до сад не виђени, мравињак од деце, како се шарени разноврсном од |
| погледом, обори главу...</p> <p>Дође на виђење и стара другарица с Маљена, водећи синчића за ру |
| ошао послом у Крагујевац, па свратио на виђење старом другу.{S} За архимандритом пошли, као нав |
| том јецање...</p> <p>Поиздолазише му на виђење све сестре, тетке, цела родбина.{S} Сви се радуј |
| и се да му изиђе пред очи некакво чудно виђење <pb n="144" />, у облику дивне, нежне као роса, |
| еру се чини, да му оне живе и плашљиве, вижљасте очице говоре: »Наше је ово огњиште!...{S} И ка |
| створ, завија као утегом... вије, вије, вије...{S} А слатко ти гутати буранију, несрећо!... зин |
| клени створ, завија као утегом... вије, вије, вије...{S} А слатко ти гутати буранију, несрећо!. |
| се у недоглед...{S} И тамо далеко хеј, вије се и пружа у дужину некаква беличаста магла, а под |
| i>, паклени створ, завија као утегом... вије, вије, вије...{S} А слатко ти гутати буранију, нес |
| ла цео дан, па и ноћу; на друму само се вије густа прашина, или се раскаља после кише, па се са |
| вљеним у љубичасто ватрени стуб, што се вије пред њим, шушти и пуцкара, наставља започето прича |
| ки нејасан светитељски смисао трепери и вије се око ових воштаница, око листова који се брзо пр |
| драсло полетарче оставља старо гнездо и вије се невештим и слабим крилима у далеки свет...{S} Г |
| у некаква беличаста магла, а под њом се вијуга и беласа нешто, као кад жене на перилу отегну ду |
| блато и једва се назире црна пруга, што вијуга кроз бео снежни покров.{S} Путник већ пао у очај |
| рче хлеба?..</p> <p>Жуборе тихо, лагано вијугави млазеви бистре воде, скачући брзо с камичка на |
| више механе и вечито гледати оно широко вијугаво чудо, што се беласа, прелива и одсјајкује на с |
| роножац уз прочевље, са кога се дизаше, вијугајући се, велики пламен уз оџак, рашири се према њ |
| помолити човек.{S} У ушима му још бруји вика оног сељака, и сад му се чини да неколико гласова |
| /p> <p>»Чиј је то глас? ко је то?...{S} Викали су на Николу, али ово није његов глас...{S} То н |
| >Опет одоздо слабо одјекну неразговетно викање и замре у даљини...{S} То неко псује непажљива ч |
| ћи по свима школским угловима.{S} Ко је викао?</p> <p>— Цензор, одговорише неколико гласова.</p |
| што му је!...{S} Дијете!... стаде жена викати, па му притрча.</p> <p>Беше сав хладан, а груди |
| у неку травку, која није баш обична, па викни : отровна трава!{S} Тај ти више никад не пролази |
| — Славе ти, зар од онда једнако лежиш ! викну му девојче, нагнувши главу у страну, исказујући т |
| ах.</p> <pb n="97" /> <p>— Та махни га! викну Никола, кад Велимир хтеде задржати Љубомира.{S} В |
| ово легло...</p> <p>— У вину је истина! викну онај професор »травуљар«, дижући од стола занесен |
| ући цигару.</p> <p>— А-а... тако ли је! викну Васа, севајући очима бесно.{S} А ко попуши са мно |
| хи-хи...</p> <p>— Нос’ те ђаво данаске! викну Марија, смејући се и бранећи се.{S} Каки си ка гу |
| ко себе.</p> <p>— Куд идеш, несрећниче! викну сељак, опазивши да овде нису чиста посла и приђе |
| ан, кријући се иза тетке.</p> <p>— Сви! викну Велимир кроз прозорче и махну главом на калуђере. |
| авља ђезве.</p> <p>— Са тим се не шали! викну болесник преплашено и побеже на поље.</p> <p>— Хи |
| во је баш оно право!«...</p> <p>— Точи! викну игуман, мрднувши неосетно једном обрвом и гледају |
| вориште и седе на кола.</p> <p>— Седај! викну он Никифору, узмичући се мало у десно.</p> <p>Нов |
| заврти главом и ућута.</p> <p>— Сипај! викну он изненада.</p> <p>Арсеније га опет послужи раки |
| ман је љут.</p> <p>— Зашто?...{S} Стој! викну жена радознало.</p> <pb n="114" /> <p>Љубомир се |
| >— А хлеба!...{S} Шта ћеш јести, болан! викну девојче за њим и пође у напред, као да га заустав |
| <p>-— Еј, ђаче... у шта си се загледао! викну му над самим ухом неко, тањим женским гласом, кој |
| еноћиште.</p> <p>— Чудне будале, мајко! викну газдарица за њим.{S} То га је <hi>онај</hi> напла |
| .</p> <p>— Сад ракију!...{S} Целу чашу! викну игуман.</p> <p>— Дигните му главу! рече тетка и п |
| p>— Остав’ то!... казо сам ти сто пута, викну Велимир, подигнувши скоро празно стакло с вином у |
| !... игуман је гори од њега десет пута, викну Велимир.{S} Знаш оне чизме... ха-ха-ха...</p> <p> |
| ми парченце и мету у уста... »Пробајте, викну он игуману, па ћете се уверити.{S} Није сиришњача |
| ломи парче и поједе. »Их, шта учинисте, викну професор : руке вам све од буђе, а ви узесте сир |
| е после, господине, са оволиким имањем, викну један грађанин, који не имађаше стрпљења сачекати |
| Ја реко’ ти заспо̑... а он ћути ’нако, викну девојче силазећи с јарца и држећи га за рогове.</ |
| ш сабаиле, док не пије лековиту ракију, викну први калуђер, отурајући теткину руку.</p> <p>— Те |
| Ојађена сам друга!... он је гладан !... викну она и отрча судовима.</p> <p>Љубомир ушкиљио очим |
| амо да прострем чаршав...{S} Дијете!... викну, угледавши Љубомира: трчи... газдарицу...{S} Капе |
| о.</p> <p>— Еј, дрљане, пропали смо!... викну узбуђен механџија, који је у таквим приликама вол |
| p>— Ето-о-о-о... ето, слава је убила... викну Љубомир, трчећи из све снаге, скачући преко трњак |
| <p>— ’Број’тро, тетице!... хи-хи-хи... викну један ћосав млад калуђер, око својих дваеспет год |
| гу страну, баш у целац.</p> <p>— Ко си? викну опет онај, али много мекше и присебније, јер се д |
| им једем«.</p> <p>— Е, роде, од куд ти? викну он гласно, кад наиђе Љубомир.</p> <p>Ђак му каза |
| «...</p> <p>— Еј, море... шта радиш ту? викну неко испред њега.</p> <p>Он се осврте, погледа у |
| а, и сад му се чини да неколико гласова викну за њим...{S} Он наже кроз један кукуруз, истрча о |
| ао бих, вала, цео дан.</p> <p>Механџика викну, а Љубомир брзо подиже свој дугачки прут, замахну |
| да је Љубомир пао у некакву незгоду, па викну благо, али доста озбиљно:</p> <p>— Јоковићу, оста |
| <p>— А код куће !... присети се Мира и викну :{S} Љубо, шта ћу код куће казати... чича-Живојин |
| репредени...</p> <p>Архимандрит плану и викну гласно, не дајући игуману да доврши:</p> <p>— Оче |
| S} Он настави даље: »али анђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Авраме!«...</p> <p>»Аха, зна |
| ходник где су собе и преплашеним гласом викну:</p> <p>— Капетан !... трчи...{S} Газда зове, па |
| } А кад Љубомир пређе на Нови Завет, он викну: »То је јеванђелије!«...</p> <p>— Па шта игуман п |
| еком нејасном злобом и узбуђењем.{S} Он викну неким новим, јасним, декламаторским гласом, који |
| ву те у канцеларију, одсечно и службено викну служитељ.</p> <p>Њему само заигра нека тама пред |
| тек од онда, кад му газда онако збуњено викну: трчи!...</p> <p>»Како су му беле руке, премишља |
| } Он пође лагано са доксата.{S} Велимир викну за њим:</p> <p>— Јеси луд!...{S} Шта ти је?</p> < |
| ћу те одвести кући.{S} Дед’, док нисам викнуо кмета и пандуре да те вежу... </p> <p>Љубомир не |
| одмарао три дана.</p> <p>Сељак удари у вику докле га год могаше видети, па се онда осврте и пр |
| у шталу, <pb n="22" /> даду му лопату и виле и покажу како то треба очистити.{S} Сироче, онако |
| p> <p>— А ти... шта то?</p> <p>— Бројим виле за сутра, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м.. |
| меја се Веља; онда мени остаје онај наш вилењак.</p> <p>— Е, лако је слушати оца Васу, уздахну |
| ор божји, него се узео са неким силама, вилењацима, шта ли су.{S} Она више не имаде за њега она |
| нечега сетио.{S} Блед, узбуђен, дркћући вилицама и коленима, као човек, који хоће нешто неприја |
| меши се онако исто глупо, с разјапљеним вилицама, затим му нешто говори и маше рукама.</p> <p>К |
| ег раста, скоро ћосав.{S} Само по доњој вилици пробиле га меке, жућкасто црне маље.{S} Па кад и |
| тацима, а он је некако изненадно набоде виљушком.</p> <p>Али гости из града, код којих се већин |
| знање да жели говорити...{S} Неко лупну виљушком о чашу, неко зашикта устима, те се гости умири |
| ико боца тамно белог, необична изгледа, вина.{S} Архимандрит се задовољно смешка.{S} Мило му шт |
| ио...{S} Немој, очију ти!...</p> <p>— А вина? гледа га Велимир оштро, готов да плане срџбом.</p |
| добро напијете, па онако... после стара вина, да грдите ово легло...</p> <p>— У вину је истина! |
| их по лицу ватра од пећи а још више од вина и ракије, па се расплинули, ужагрили очима и остав |
| м у подрум, изнео сам отуд још две пуне вина.</p> <p>— Неће то, бојим, ваљати... рече Љубомир, |
| жић се неки пут не сете да понуде чашом вина...</p> <p>— Шта ту толкујеш !... узвикну Велимир, |
| липу, што добише за јело, и пуну канту вина.{S} Отпоче прави, поверљиви, слободни пир, где се |
| о »испод жита« да наставе пити досадање вино, али их присилише на поштовање већине и њених одлу |
| ански грдите, очувала је триестогодишње вино, од кога сте се ви, само од једне чаше... развесел |
| , ђаци за час променише на столу чаше и вино.</p> <p>Поче да се пије без реда, неки од гостију |
| имир не саглашава потпуно...</p> <p>Али вино не да дуго мислити...{S} Велимир махну руком безбр |
| о.</p> <p>— Кажем ја тебе: немој мешати вино; не можеш ти да поднесеш све..{S} Оволика брука!{S |
| јапурио, вукући с часним оцем Никифором вино у кантама, и заводњио очима са старим другом, нате |
| оклана и печена.{S} Да је сам изнео ово вино, сутра би се сви на њега љутили.</p> <p>Оба протој |
| и у уста неко мирисно старо манастирско вино...</p> <pb n="172" /> <p>Изређане су давно све здр |
| ту своде на какво ретко, необично старо вино; којима управо, чим се помене манастир, одмах зами |
| е манастир, одмах замирише у носу старо вино, они гракнуше сложно да се реликвија изнесе одмах, |
| ми као браћа!{S} Ето живота!«...</p> <p>Вино се пени, прелива се, просипа се!...{S} Чаша за чаш |
| иве једва подмириваху домаћу потребу; а виноград се морао напустити због скупа рада...{S} И, да |
| и у Јаворце... водицу...{S} Василијан у виноград, с радницима.{S} Да надгледаш ђубрење: сваки ч |
| ако је доиста и корисније.{S} Само гаје винограде сами, и то им је најглавнији пољски посао.{S} |
| тридесет дуката.{S} Уништени филоксером виногради стадоше се прекопавати и засађивати дивљом ло |
| ује му Арсеније, гладећи руком стакло с вином.</p> <p>— Де, ви ђаволи!... виче им тетка, смешећ |
| лимир, подигнувши скоро празно стакло с вином у вис...{S} Тамо не дирај, а онако што чинимо зај |
| вина, да грдите ово легло...</p> <p>— У вину је истина! викну онај професор »травуљар«, дижући |
| тапови дебела меса!...</p> <p>— Чучни у вир!</p> <p>— Отперја до врх Штурца!</p> <p>— Ала везе, |
| {S} Из грубе, широко савијене рогозине, вири половина старе масне камилавке, а на другом крају |
| ако као око Саве...{S} И с једне стране вири масна камилавка, а с друге висе нове, глатке цокул |
| S} Ево потока!{S} Напред... скачи преко вирића и камења, а из усахла грла још се разлеже загуше |
| ри, скакуће преко камичака и слева се у вирове манастирска речица.</p> <p>Близу пећине, из густ |
| .{S} Лишће шушти, преврће се и избија у вис под ударцима његових опанака, сухо грање пуцка и кр |
| м дугим власима, са подигнутим рукама у вис, нечовечја изгледа калуђер...{S} Ветар пирка и лепр |
| ема њему и стаде гледати како се диже у вис пара са угрејаних мокрих чарапа и дизлука.{S} У кућ |
| ш имена, раскречи се, подиже обе руке у вис и, колико беше снаге у плућима и грлу, подвикну: </ |
| викну монах преплашено, дигнувши руке у вис, као да се брани од некакве напасти.</p> <p>— Чекај |
| неком величанственом тишином дижу се у вис китњасти борови и танковрхе јеле...{S} Настао је он |
| ан, угојен ован, са дебелим, вештачки у вис управљеним роговима, и гледа право у оца Василијана |
| ивљеном шубаром на глави и подигнутим у вис рукама, пуцка прстима, окреће се око себе и весело |
| одигнувши скоро празно стакло с вином у вис...{S} Тамо не дирај, а онако што чинимо заједнички, |
| ту кршу, који се, усред шуме, издигао у вис за неколико стотина метара, обрасо шипражјем и кржљ |
| стране вири масна камилавка, а с друге висе нове, глатке цокуле...</p> </div> </body> </text> |
| ња водица по целом селу.{S} Ради тога и висе две веће котарице иза Леонтијевих леђа, преко биса |
| таре масне камилавке, а на другом крају висе нове цокуле...{S} Бацише грешно тело у земљу, од к |
| вна, пластаста Букуља...{S} А за леђима виси, непомичан и светао, мио као сунце, зелени Маљен.. |
| коро нечујно лупну момачко звонце, које виси испред кухиње...{S} Оба ђака истрчаше на поље, а Љ |
| пружила преко Саве и над њом непрестано виси и котура се сива магла; веле му да је то нека друг |
| иликама отац Сава умео вазда одржати на висини: никоме није могло ни на ум пасти, да онај млади |
| ч почиње тамнети...{S} И неко га диже у висину са целом столицом, па љуља, љуља...{S} А у глави |
| еде, пије...{S} Има му тридесет година, висок је одвећ, сух, смежурана лица, које је обрасло гу |
| исполински нос, љубичасте боје.{S} Беше висок, крупан, развијен и силан као столетни грм; глас |
| несигурним ногама, а уз њих се усправио висок, тринаестогодишњи дечко.{S} Леонтије добро познај |
| ... чије су оно куће?...{S} И она нова, висока, господска, и она испод ње <pb n="253" /> накрив |
| ји дочек старе, давно невиђене околине, висока Маљена и цела, светло оцртана јасним зрацима, не |
| ћа, иза којих се, још даље тамо, дизаше висока сјајна звонара.</p> <p>»А како ли је тамо, у Бео |
| е и калуђера и ђака на раније спремљене високе столице, са јастуцима за седење, моле их да прич |
| рича о онима, што иду ноћу по крововима високих кућа...{S} Хе-хе... месечари се зову!</p> <p>Ов |
| RP19000_C1"> <head>I</head> <p>Сунце је високо одскочило.{S} Давно је дигло росу са питомих дол |
| м зеленилом своје сочне траве.{S} Он је високо, ближе врху планинском, а са њега се гледају као |
| пела.</p> <p>Црни се и тајанствено ћути високо небо, црни се тамна летња ноћ; не види се ништа, |
| епашћен.{S} Она је у његовим очима тако високо стајала, да није смео ни помислити на тако интим |
| > <p>Дечко се прену.{S} Сунце одскочило високо, па прижегло право у његово лице.{S} Истина, сад |
| а, зидине, како се дижу величанствено у високо <pb n="34" /> плаво небо, како трепере под сунче |
| та равним просеченим путем на врх онога високог брега, са кога је и Сава негда посматрао свет.. |
| као мимогред, напомене, како му његово високопреосвештенство пише о томе и томе.{S} Видело се, |
| ће сад стрељати.</p> <p>— Опростите... високопреподобни оче!... стаде муцати као у грозници.{S |
| мој полазак...</p> <p>— Ко, ја слаб?... високопречасни! трже се Арсеније и погледа тако ведро и |
| огије невешта професора, некаква чудна, високоучена историја старозаветног текста, са сипањем н |
| ездо, у коме се испилио!{S} Он не гледа високу, са црвеним кровом и белим зидовима кућу, која ј |
| дирао кроз камене сводове и хитао право високу небу...</p> <p>— Што допусти?!... прекореваше он |
| зора поменутог Петра Ужичанина, који је висом надвисио цео разред.{S} Другог часа Петар предузе |
| епери чисто светло небо; како се весело витла у ваздуху пар голубова, одсјајкујући према сунцу |
| уњио се... а они живо скакућу, прелећу, витлају се...{S} И његов живот мора бити друкчији, по д |
| и за месецима, а у глави побожна монаха витлају се све нејасније, све тамније слике, меша се не |
| иво углађена и рашчешљана, па се сад не витлају они груби гргурави перчини око очију му.{S} На |
| ата.{S} Са њом је проводно читаве дане, витлајући је и хитајући обло камење у зрак, или гађајућ |
| Ама каке јасле?</p> <p>— Јасле, брате, витлејемске, оногај... преставља свети престо, одговори |
| тако обична...{S} Овде се некад побадао вито...{S} Како му се велико чинило то поље, а сад...</ |
| лаговању.{S} А све налете одједном, као вихор на врелој ведрини, и пресече, поруши, однесе све |
| n="29" /> отворише шталска врата, како вичан пандур уведе коње, говорећи са њима и пребацујући |
| расти.</p> <p>— Нека, не треба!... јок! виче момак у забуни, вешајући торбу о раме.</p> <p>— Не |
| на.{S} Чудна ми чуда, ако је и капетан! виче сама са собом, осврћући се збуњено и тражећи нешто |
| сас трговачку чест!...{S} Тако ли !... виче један дућанџија бледећи, спремајући се да устане, |
| кло с вином.</p> <p>— Де, ви ђаволи!... виче им тетка, смешећи се и обарајући очи стидљиво, са |
| ла.</p> <p>— Срећан пут! срећан пут!... виче игуман и блене преко свију глава, не гледајући <pb |
| реме осећа како га неко снажно дрмуса и виче му над главом:</p> <p>— Устај, да звонимо ! чује о |
| ну тугу на њену лицу, он пролива сузе и виче детету: »Чедо, устани!«...{S} Дете устаје, и наста |
| ој је оно било девер, истесао и спремио вична и глупа манастирског ђака, онаква, какав је најпо |
| качу, смеју се, бацају камена с рамена, вичу... кад лупне црквено звоно, окупе се и онако исто, |
| тене калуђерске собе.</p> <p>— Да ми не вичу ту, и да се после господин љути, заврши она.</p> < |
| и, чупајући му косе, газећи га ногама и вичући: »Сеј мних оскверни дјевицу нашу!«...{S} Али Бог |
| е овчице на солило, окружни прота и три виша чиновника.{S} Ручак је справљен на брзу руку, али |
| ас бесна поводња, и он, услед ове хуке, више ништа не чује и не види, до необична, искривљена и |
| љко?{S} Где су вам куће?</p> <p>— Тамо, више Марковића... оне под брдом.</p> <p>— А-а!...{S} Ве |
| аше...{S} Велимир узе Љубомира за руку, више лакта, и поведе га олтару...{S} Мало звоно одјекну |
| а уха и у себи промрмља: »Није вајде... више се не може врдати!...{S} Бар после да гледам, да у |
| ту ми одједном дође <hi>оно</hi>...{S} Више никад нисам ни о чем другом мислио, само о томе.</ |
| итија свјатих; декемврији — февруа.«, а више тога, на марки : № 9.</p> <p>Уздрхталим рукама, са |
| на које је осећање веће: да ли се треба више плашити или љутити.{S} По ходнику грми његов глас, |
| оји тако, и зна где је и шта је, али га више занима клисарски посао...</p> <p>И беше му чудно, |
| ејасне погледе на живот и будућност, да више скоро ни о чему није мислио.{S} Иде тако лагано за |
| то је почетак од <hi>онога</hi>: зна да више неће ићи у школу, то је сам смислио и то ће тако б |
| у.</p> <p>— А, ваљано! додаје механџија више ради учтивости, али он осећа исто оно што и побрат |
| екиде га Љубомир, кога је овог тренутка више интересовало то питање, него догматика.</p> <p>— К |
| рати пеленгирице?{S} Мора да није имала више оваког сукна«...{S} Било их је у чистим и белим ка |
| ледају се и тим погледом кажу све: нема више друговања, нема веселе игре и јакања, нема мирног |
| игре и јакања, нема мирног живота; нема више ничега; оде све, све...</p> <p>— У здрављу ! рече |
| ре био и што се звао Љубомир, њега нема више.{S} Он је умро!«...{S} Он загледа у своју душу: ка |
| > <p>— Хи-хи...{S} Осетио Швабо да нема више масла у манастирима! узвикну Василијан.{S} Сад се |
| дједном спаде са њега цео Штурац. »Нема више робовања!...{S} Опет да се пије, и само ’нако... д |
| о доласку у Београд...</p> <p>А кад има више посла у кући, онда Милку пошљу да чува говеда, а њ |
| м сунчевом пригревку.{S} И још даље, на више, беласају се чисти димњаци и црвене сниски кровови |
| едном, као по команди, издигоше лица на више, гледајући у таван, слевајући у уста неко мирисно |
| {S} Покрене је другом руком, и де-де на више обема — а ја... не може!...{S} А оно га прљи и печ |
| астим лишћем хладолежа, који се пење на више уз плавобеле <pb n="28" /> конце фула, опаране са |
| м силама, вилењацима, шта ли су.{S} Она више не имаде за њега онако искрена другарска погледа, |
| и јела стаде се трошити два и три пута више, него пређашњих година.{S} Сава напомену братији о |
| ти, али он од узбуђења не саслуша ништа више, после свог имена...</p> <p>»Љубомир Васић, ученик |
| > <p>Леонтије не разуме и не види ништа више.{S} Подупро ослабелим рукама тешку главу, па послу |
| лимир пешке, одоше на пут.</p> <p>Ништа више не осећаше млади испосник, нити му се на лицу могл |
| тече бурно и, као што обично бива, све више се губи такт уљудности, умерености...{S} Сваки се |
| у; почиње се развијати по соби дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву таваницу, не |
| аноси својом бескрајном чаробношћу, све више га обузима својим пространим недогледом. </p> <pb |
| дсјајкују, севају и преливају се, — све више му се враћа пређашње побожно расположење, у очима |
| е гледа ту загонетну даљину, она га све више заноси својом бескрајном чаробношћу, све више га о |
| мирис скорашње <pb n="233" /> сламе све више привлачи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га д |
| милавка, шта ли је...{S} А земља се све више љуља... љуља... и онај мирис косе заноси... и чата |
| шње побожно расположење, у очима се све више губи онај обични смисао, душа му се све више подај |
| ви заносни догађаји, његова душа се све више отвара и тако се саживљује и нераздвојно спаја са |
| му нешто лагано шушка.{S} Кораци се све више примичу стеновиту кршу, који се, усред шуме, издиг |
| лости и не буни.{S} Напротив, он се све више чуди пријатном, раздраганом, бескрајно срећном осе |
| , јер му се мисли већ муте, умор се све више осећа, трепавице се лагано склапају, наступа тврд, |
| губи онај обични смисао, душа му се све више подаје побожној, аскетској екстази...</p> <p>У веч |
| уде...{S} И он осећа да његово срце све више привлаче и ове молитве, и ово тамно здање и ова ти |
| несвесан, а после, лагано, добиваше све више смисла, док се напослетку не заустави плашљиво на |
| е се, а она се, та мисао, развијаше све више, док га не отрже од рођена гнезда.{S} Он је није у |
| уд овде женске? чуди се он у сну, и све више осећа онај празнични мирис намазане девојачке косе |
| речима, читао их по неколико пута и све више се бунио њиховим смислом, који му се по некад учин |
| а, кад је осетиш !... узвикује он и све више гњави песницама свој несрећни стомак, који га тако |
| {S} Чести састанци пролажаху, а они све више осећаху, да не могу једно без другог.{S} А ни једн |
| ник, а јабуке чине своје.{S} Стомак све више завија, осећа велику необичну глад, и ваљада услед |
| куће</hi>, доносио прилоге, који су све више подизали материјално стање манастира, и враћао се |
| ој, скоро детињској љубави, која их све више зближаваше.{S} Чести састанци пролажаху, а они све |
| {S} Толике године прођоше, а он не виде више свога старог гнезда, из кога је полетео у свет, не |
| само магли пред очима, а ногама не може више да мрдне.{S} Стао као окамењен, па гледа како се п |
| е више удубљује у њен смисао, све би је више читао...</p> <pb n="154" /> <p>— Гле: »У греху се |
| } Нашао цуру па, шта мислиш, заволео је више од оца и мајке... обоје као свеци...{S} А, шта вел |
| есто, зна где је и, што је главно, није више сам.</p> <p>Тек после, кад је с тешком муком нашао |
| а, да он већ јасно осећа, како сад није више онај и онакав, какав је био до пре недељу дана, ка |
| погледа захвално у очи јој.{S} То није више онај одлучни, трезвени и окретни младић, какав је |
| очита последњу реченицу: »иди, и одселе више не греши«.</p> <p>— Баш ти ја то из књиге не разум |
| другу позитуру и изглед: није му држање више онако усиљено принижено, нити му очи гледају лукав |
| /> — Е, моја Миро... <hi>никад</hi> се више нећемо видети.</p> <p>— Бог с тобом, Љубо, шта то |
| е, одговори Љубомир таким гласом, да се више није могло сумњати.</p> <p>Игуман заврти главом и |
| е, до врхунца, па је сваки мислио да се више не може издржати и да после кише и мећаве мора јед |
| »Хм... сад је омекшао...{S} Не праћа се више!«... помисли ђак и пође к вратима.</p> <p>— Куд ће |
| настирима! узвикну Василијан.{S} Сад се више рентира ортачка радња са кројачицом!...{S} Хи-хи.. |
| {S} Од врата ћелије болесникове није се више одмицао.{S} Све је пиљио и мотрио шта тетка отуд и |
| ља, кажи право...{S} Хи-хи-хи.{S} Ко се више уплашио?{S} Хи-хи-хи...</p> <p>Издвоји се од шпоре |
| а, а што је читалац боље разуме, што се више удубљује у њен смисао, све би је више читао...</p> |
| н је није у почетку разумео, али што се више привикавао манастирском животу, осећао је да се и |
| у памети речи другова, не распознају се више јасно њихова лица, све се помешало и претворило у |
| о и Јованка, и он сам...{S} И све му се више не спава...{S} Напослетку сведе сав хаос од ноћног |
| замрзнутим гласом:</p> <p>— Стоја неће више да нас пере... ђеца иду као...</p> <p>Из кухиње за |
| n="140" /> и мене ће...{S} Али ми неће више сести за трпезу, не!</p> <p>— Откуд они то дознају |
| чан и неосетљив као стена...{S} Не беше више физичке могућности да се наставе ови чудни изливи |
| ици: продангубиће читав час, а мож'да и више.{S} Али, тако су старији удесили, и он нема куд... |
| ож’да за читаву недељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме радити шта ко хоће: спавај, докле хо |
| ње се развијати по соби дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву таваницу, не мрда о |
| а много бољих места, где се мање ради и више користи.</p> <p>О, како га је обрадовао састанак с |
| за јаз ни за воденицу.{S} Пре стотину и више година била је ту манастирска воденица.{S} Једна у |
| на, па викни : отровна трава!{S} Тај ти више никад не пролази преко тог места; обилази га далек |
| и он, као и сваки човек, почео мислити више о себи и — ближњима...{S} Но и у таким се приликам |
| више, ондак зна се... морамо и трошити више, одврати му иронично најстарији брат.</p> <p>— Хм. |
| S} Лонцолизи!.. мрмља игуман, не видећи више никог и не разумевајући ништа...</p> <p>Игуман поч |
| он оде весео на ново место, не мислећи више о самоубици.</p> <p>Ђаци и неки момци беху још ран |
| <p>Леонтије, као у сну, не разумевајући више ништа, знајући само да мора напустити ово омиљено |
| :</p> <p>— И то ми је: не очекује човек више ништа!...{S} А за кога сам се ја заузимао, за кога |
| н некога у боном заносу.{S} И сад нисам више онај, који сам био до јуче!...{S} И нећу умрети он |
| <hi>зашто</hi> живим и јер не очекујем више <hi>ништа</hi>... ама баш ништа!{S} Свршено!{S} Пр |
| све оно са чим је младост провео.{S} Он више не мисли о <pb n="102" /> томе, шта ће настати пос |
| Чини му се да има праву грозницу.{S} Он више не мисли, него само, у страху, очекује, кад ће нас |
| S} Обед је обичан, недељни: мало се што више спремило због госта, па су и монаси поседали са иг |
| мо где се небо састаје са земљом, и што више гледа ту загонетну даљину, она га све више заноси |
| у зажарено светло треперење огња; и што више гледа како вреле жишке одсјајкују, севају и прелив |
| аки се од њих патио, да се тај глас што више распростре у народу.{S} Истина, у томе је било дос |
| >— Ја... ја сам... ђак, промуца Љубомир више од забуне но из страха.{S} Идем у манастир, па сам |
| ј иконији... како ли је зовете — трипут више, ондак зна се... морамо и трошити више, одврати му |
| име, хтео би сести на онај сниски хумић више механе и вечито гледати оно широко вијугаво чудо, |
| обеже на свој омиљени заравањ, на брегу више манастира...</p> <p>Ах, како дивно греје топло сун |
| . знаш, одавно се каним...{S} А не могу више да слушам којекакве разговоре.{S} Хоћу, брате, да |
| иколи је пало у очи само то, што је баш више главе игуманове било исписано »воздержаније«, те и |
| ударила их по лицу ватра од пећи а још више од вина и ракије, па се расплинули, ужагрили очима |
| нека домаћица у овој кући, па стаде још више пазити на себе и обарати очи.</p> <p>У том утрчаше |
| кућу и то му не беше тешко, али је још више радио под кулук, за туђе куће, где су остала сама |
| о пред њом, дететом као и он, па се још више насмеја.</p> <p>»Ала сам луд!... шта се бојим«, ми |
| и, да се ђакониш!</p> <p>Велимир се још више опусти, изгуби се од страха... »Ово нема шале!...{ |
| сла и приђе му ближе.{S} Љубомир се још више збуни, задрхта и опет промуца некакав одговор.</p> |
| /p> <p>Овај поступак дућанџија доли још више уља у распаљени бес игуманов, и он, гледајући несв |
| че она шаљиво, смејући се и стежући још више раме Љубомирово, који се стараше да се ослободи не |
| олог одједаред престаде, чега се он још више уплаши, па претрча преко сена и рипну с тавана пра |
| — Мирен... и-хи-хи-хи!...{S} Како рече, вјере ти?... мир... ала, да могу утувити!</p> <p>Љубоми |
| неба само сипи и капље хладна магловита влага, која се меша са врелим и бистрим капљицама, што |
| а и чује се како доле шушти вода и бије влага...</p> <p>— Ево ти мотке! узвикује му Велимир, пр |
| е мрачну густу шуму, кад се кроз хладну влагу разли оно тајанствено шумско вечерње брујање, пећ |
| на онај општи хладни, себични тон, који влада у свима манастирима.{S} Сваки живи за себе, и ник |
| манастира, о делима Немањића и потоњих владалаца и властеле српске, о намерама њиховим, које с |
| ом: кад дођем код вас у манастир, ја се владам по вашем реду и обичају, а ко дође у моју кућу, |
| обичају, а ко дође у моју кућу, мора се владати по нашем обичају.</p> <p>Леонтије пружи ногу с |
| р био, који га на тај корак принуди.{S} Владика, <pb n="189" /> рукополажући Нићифора, опази сл |
| ика и отац Сава ревносно раструбили.{S} Владика — из истините радости и одушевљења, што ће скор |
| Нићифор ђаконио, добио производство.{S} Владика га, у првој ватри љутње, грубо изгрди и припрет |
| сет!...</p> <p>— Нећу ја у парохију.{S} Владика одобрио да живим у испосници једнако.{S} И архи |
| му ствара неприлике.{S} Он је знао, да владика живи и дише само калуђерством, да у томе питању |
| о архимандрит Сава: <hi>он</hi> да буде владика, а <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да га љубим |
| .{S} Ништа, ама баш ништа!{S} До сад је владика попио његове монахе на веру; не пита их ништа; |
| а требао Богу?!...{S} А видиш тамо... и владика и сви они учевни калуђери... и не пада им на ум |
| следњи догађај у испосници, јер су то и владика и отац Сава ревносно раструбили.{S} Владика — и |
| а нису зар све то гатке?!... .</p> <p>И владика му сад поручио да се не удаљује много из манаст |
| а синђела, за кога му рекоше да ће бити владика, и некако је нејасно своја маштања мешао са тим |
| n="89" />, па да се заузме за њу и сам владика.{S} Народ би је силом истерао из свете куће.{S} |
| це и козе, ка и ја по Маљену, па постао владика, и гледај само каква је чуда починио...{S} Васк |
| егове ноге... наравно, док је он постао владика, дотле се она удала и има дете...{S} Гледајући |
| е незадовољно.{S} Дође му на памет: ако владика запита што, на пример из литургике...{S} А ни њ |
| лаву...{S} Кад, рецимо, дође у манастир владика или тако неко од оних великих... оних, хм... па |
| рих манастирских архимандрита, важнијих владика и других знаменитих лица и, певушећи полугласно |
| само четири редића, руком самог великог владике.</p> <p>»У недељу служићемо службу у Крагујевцу |
| ађена Љубомира благо:</p> <p>— Дошло од владике, и он махну белом савијеном хартицом пред собом |
| са посвећења, донесе оцу Сави писмо од владике.{S} Архијереј препоручује архимандриту, да посв |
| оту, који је сад »велика сила« тамо код владике.{S} Одкуд? прозбори он загушено, пружајући руку |
| »планове« човек са њим: зацело ће га у владике!{S} Е баш те поздравио за то архимандрит Сава: |
| о си ме од пута, те нећу бити на дочеку владике.{S} Шта ми ту...</p> <p>Љубомир се плашљиво под |
| p>А у себи архимандрит помисли: »Е, мој владико...{S} Мислиш, неко је луд да храни готована.{S} |
| Ха-ха-ха!...{S} Извол’те сад, господин-владико!...</p> <p>Архимандритово прорицање оствари се |
| ећи се учевна богословца, који са самим владиком путује, као што се обично сви сеоски становниц |
| де отац Леонтије на путу, пратећи свога владику по епархији, из манастира у манастир.{S} Ово га |
| лице спремао је и удешавао нарочито за владику.{S} Чуо је он шта се владици допада, а бојао се |
| лијан и Никола певају као славуји...{S} Владици мило; погледа ме благонаклоним погледом, па се |
| арочито за владику.{S} Чуо је он шта се владици допада, а бојао се помало да га не врате, што н |
| још никаква гласа.{S} Ко сме сад изићи владици на очи с таквим гласом!...</p> <p>Довољно разло |
| н је, хотећи се похвалити, поново писао владици о Љубомиру, о његовој необичној побожности, чит |
| мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни за владичанство! узвикну младић одушевљено и загледа се у |
| архимандритство?{S} Шта би ми донело и владичанство!{S} Округла је она проклета камилавка: как |
| е мртво у манастир.{S} Нека вам обећају владичанство... па ако издржите и три дана као он, нека |
| ндрит беше као рис.{S} Наљутио га отказ владичин да премести Арсенија.{S} Исписао му прота баш |
| ка, давно невиђена гозба.{S} Сва пратња владичина, после повратка »Господинова« у резиденцију м |
| ћ хтеде одбити овај раскош, али се сети владичина савета: да не претерује сувише у својој ревно |
| Сава младића, не разумевајући завршетак владичина писма. — Какве су то твоје испосничке намере? |
| мести Арсенија.{S} Исписао му прота баш владичине речи: »Требају му она три монаха, а Леонтија |
| пут прочита одлучно, у љутини написано, владичино писмо, у коме му се по <hi>трећи</hi> пут нар |
| буни ово питање.{S} Он је мислио, да је владичино писмо од тако исто непоречне важности, као и |
| у постељу.{S} Спавао је, опет по савету владичину, од поноћи до зоре, али га је по неки пут и с |
| н отвор на пећини.{S} Махну руком преко влажна чела и опет погледа око себе...</p> <p>— Оваку з |
| </p> <p>А усамљени игуман, суморнији од влажне јесени, туробнији од кишна облака, седи на усече |
| аучинаста измаглица постаје све гушћа и влажнија, у глави се осећа све јаче стезање, као процеп |
| , поправи се Никола, гледајући Љубомира влажним очима.{S} Та и ми смо... онако манастирски, али |
| и говорник, промуклим гласом, гледајући влажним очима око себе.</p> <p>— А вера?!... проговори |
| ... хап! промрмља он, гледајући нејасно влажним и блесастим погледом.</p> <p>— Подај му, Љубо, |
| тела...{S} Али на пољу је тако тамно и влажно, пећина је тако хладна, а он је тако млад и неис |
| у, нарочито зими на каквом наоблаченом, влажном дану, кад је сав <pb n="191" /> ваздух испуњен |
| анки и сребрни глас одјече кроз јутрењу влажну тишину, губећи се тамо у дубоким планинским скло |
| са бела, опрана, нежна као свила вунена влакна; сагнуо главу, али му испод обрва сјакте зеленка |
| :</p> <p>— Брат наш Леонтије постригава власи главе своје; рецимо о њему: господи помилуј!</p> |
| тар пирка и лепрша његове меке освећене власи, а он дочепа обема рукама читаве праменове, кида |
| са голим разбарушеним и заљуљаним дугим власима, са подигнутим рукама у вис, нечовечја изгледа |
| механџино, досети се да ће то бити нека власт из среза.{S} Нешто га одједном обузе трема, би му |
| рем, написаћу од чега је, па ће то наћи власт после...</p> <p>— Јес’, луди смо ми да чекамо вла |
| ..</p> <p>— Јес’, луди смо ми да чекамо власт!{S} Ко да не умемо спалити твоје брљотине!</p> <p |
| оје, оногај... како ћу рећи... под моју власт.{S} Хап!{S} Ђаволе-е... отеже Максим тромо, а на |
| уме заповедати, он је и газда.</p> <p>»Власт«, духовна и световна, која је дошла да све »прими |
| о делима Немањића и потоњих владалаца и властеле српске, о намерама њиховим, које су имали пред |
| <p>После две недеље, по наредби духовне власти, Леонтије прими управу манастирску, као новопост |
| ни се од оних, које сотона има у својој власти.</p> <p>А тетка већ јасно види, да је Љубомир от |
| ог живота, игуман га препоручи духовној власти, те оца Саву примише у Богословију.{S} После тро |
| аб, страшљив, не знађах него се подадох власти његовој!</p> <p>— Даље, нечастиви!... узвикује м |
| ка, и ако он није ништа имао са среском влашћу. »Ко зна зашто је он дошао!« мисли у себи и стар |
| <p>— Тетко, роде...{S} Да ли је готова вода за мој теј? рече, стењући, мрштећи се и превијајућ |
| погледа на студенац, где је чека хладна вода, торба с јелом и, по свој прилици, игра са њеним д |
| а светлост, разгледајући да ли је чиста вода у њему.</p> <p>— Бацила сам татуле, смеје му се те |
| па сипај, рече му тетка.{S} А твоја је вода у том мањем лонцу, објасни она Арсенију, који боја |
| ху и испраћаху.{S} За њим шушти и пршти вода из пуне букве, гуди потмуло воденично камење, а он |
| јна провалија и чује се како доле шушти вода и бије влага...</p> <p>— Ево ти мотке! узвикује му |
| кад осети да стаје ногама па земљу.{S} Воде га, управо носе на рукама, Василијан и Нићифор, а |
| пожутело, лишће му се слепило од многе воде, оклембесило се тромо, па куња и цеди са себе капљ |
| авља овом значајном кућом.{S} Колико је воде протекло; колико ли је нових осећања и нових страс |
| му сићи низ стрме, дуге степенице, које воде у простран и мрачан манастирски подрум.{S} Задахну |
| ри врху Рудишта бије кључ бистре хладне воде, а око њега миришу, зелене се и с неком величанств |
| раздрема га одједном, као пљусак хладне воде.</p> <p>— Е, мој бато, поздравиће те игуман Сава, |
| днесе кроз собу.{S} Отуд се чује сипање воде у чашу, некакво цвркање и мало затим глас:</p> <p> |
| ка дохвати и наже.{S} Зачу се клокотање воде, које потраја дуго, па онда некакав громки груби г |
| снику у ватруштини гутљај хладне бистре воде.{S} И он и Василијан предадоше се послу са неком н |
| ре тихо, лагано вијугави млазеви бистре воде, скачући брзо с камичка на камичак, журећи се свом |
| ије без реда, неки од гостију потражише воде.{S} Игуман мрдну Николи:</p> <p>— Са чесме! запове |
| гута је несажвакану.</p> <p>— Хоћеш ли воде?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— А можеш сести сам, да дон |
| опрати стакло, <pb n="106" /> наточити воде и донети га онако мокро и хладно на сто.</p> <p>По |
| } Од јуче у подне није ништа окусио, до воде и зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладни.{ |
| Велимир пружи велико широко стакло пуно воде, како га нечија рука дохвати и наже.{S} Зачу се кл |
| и ове поточаре.{S} Новац се потрошио, а воденица се није могла подићи, јер нема околног земљишт |
| ну и више година била је ту манастирска воденица.{S} Једна угледна кућа сеоска, која је исто зе |
| исту сврху петнаест хиљада и, пошто се воденица није могла онда подићи, сад ће се опет изузети |
| Прошао је давно свих девет манастирских воденица, и сад се љуто каје што не остаде у којој да н |
| } Те дај, рекох, једне двоколице испред воденице.</p> <p>— Добро те само ви, калуђери, остасте |
| лон руднички, пообара шуму, развали све воденице и однесе, сатре све под собом...{S} Сад се мог |
| страховит поводањ, засу све манастирске воденице, а после неколико недеља прохуја чувени циклон |
| ма Љубомира; јутрос му јавише из крајње воденице, да се види некакав дим код Савине испоснице.{ |
| чим ме опази с колима, он бега у горње воденице...{S} А ја не могу сам товарити вреће.</p> <p> |
| ...{S} Да чујете.{S} Идем ја ноћаске из воденице, скоро глуво доба...{S} Таман се нешто замисли |
| таде занимати бушењем ципунова.{S} Лети воденице престадоше млети, и он, не налазећи брзе приме |
| аре, да припазе на камење, па их нема у воденици док год се не чује да се игуман вратио...{S} С |
| могло распознати ни место за јаз ни за воденицу.{S} Пре стотину и више година била је ту манас |
| астир добио парницу и имао право подићи воденицу на своме воденичишту, и ако је остало земљиште |
| ро.</p> <p>— Готово, није вајде... опет воденицу?</p> <p>— Мени је право, како год ви тамо наре |
| њу ли му!... ка ово моје коло! завршује воденичар.</p> <pb n="158" /> <p>Дивна, млада као росна |
| рџбе.</p> <p>На врата утрчаше коњушар и воденичар са дугачким, загасито сивим, окресаним грабов |
| миру.</p> <p>— Неће, брате, онај погани воденичар да ми помаже: чим ме опази с колима, он бега |
| <p>У неко доба Василијан дозва шумара и воденичара, и посла их некуд.{S} Калуђери сви, осим Лео |
| ама.{S} Позваће и кочијаше, и куваре, и воденичаре, и чобане манастирске, и све ће закалуђерити |
| њушарев, говедаров, чобанинов, шумарев, воденичарев...</p> <p>Треба одгајити и уредити огромне |
| шку за леђа, па оде у девето село...{S} Воденичари замоле помељаре, да припазе на камење, па их |
| настирску реку, поред оних честих малих воденичица, чија га клепала весело дочекиваху и испраћа |
| е полагао право на неко старо запуштено воденичиште, на једном сеоском потоку, где се сад није |
| у и имао право подићи воденицу на своме воденичишту, и ако је остало земљиште било туђе.{S} Ота |
| пршти вода из пуне букве, гуди потмуло воденично камење, а он прескаче одјаже, јури каљавим пу |
| , вратише се другови у манастир.</p> <p>Воденично питање је у овом манастиру старо и значајно.{ |
| е на виђење и стара другарица с Маљена, водећи синчића за руку.{S} Гле, права жена!... развијен |
| ну собу тетка, и мало затим поврати се, водећи игумана, готово носећи га на једном рамену, на к |
| није, леп као уписан, обучен господски, води за руку своју једину сестрицу, а за њим нагрнули н |
| ледњег <pb n="12" /> хумића, преко кога води пут, како нестаде таласастих брежуљака и како је п |
| ву, гледајући краве, које се приближиле води.</p> <p>После краћег времена појави се озго, кроз |
| старијима...{S} Он се, као јагње што се води на клање, упути к манастиру.</p> <p>Архимандрит бе |
| Тетка гледа кућу, поље, чак и о нурији води бригу, а они ће свак на своју страну, за својим по |
| прања уморних, подбивених ногу у топлој води...{S} Тога дана му и Јованка даде везено марамче.{ |
| смејао неколико пута чичиној шали, коју води са ђацима.{S} Чича му метну руку на раме и као с н |
| тра котлићем у руци, у коме је освећена водица, крст и босиљак, креће се на пут.{S} За њим весе |
| ницом и потом се имала започети ускршња водица по целом селу.{S} Ради тога и висе две веће кота |
| сниских трпеза, на којима ће се светити водица, чишћења полица и долапа...{S} И сва та прашина, |
| о ред на овакве куће.{S} После освећене водице, попију се неколико кава и ракија, и домаћин упр |
| <p>Ко није запамтио оно старо обношење водице по селима!{S} У свештеничким парохијама, по једн |
| лог ускршњег поста, пратећи Арсенија по водици, морао седам пута јести са калуђером, једног дан |
| .</p> <p>Леонтију није првина да иде по водици.{S} Само је до сад носио котарицу или бисаге, а |
| тију порука од архимандрита, да обиђе с водицом још пет других села, и да се не враћа манастиру |
| з прозор према себи.{S} Ти у Јаворце... водицу...{S} Василијан у виноград, с радницима.{S} Да н |
| се усудио замолити, да Василијан однесе водицу, а Велимир би могао надгледати раднике, протепа |
| требника...{S} Започе проносити ускршњу водицу с једног краја села.</p> <p>Ко није запамтио оно |
| им?</p> <p>— Умро је.</p> <p>— А Милоје водник?{S} А Ненад Ђаков?...{S} И калуђер нестрпљиво из |
| рало.{S} Јео је два пут дневно хлеба са водом.{S} Остало време проводио је на молитви, или у по |
| на одговора, као да га неко поли врелом водом.{S} Он скочи и стаде се извлачити иза стола, изго |
| девојчица пружи снаси карлицу с топлом водом, и кад се млада спусти, дохвати његову ногу и ста |
| дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с водом и прсну руком по бледу лицу.{S} Љубомир се стресе |
| замочи дете с ногу, докле могаше ући у воду. »Опет је ово мањи грех, него да га удавим!« рече |
| ојој руци... и то треба замочити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли сиромах и одмах |
| ти...{S} Ипак се трже кад паде у хладну воду и — пробуди се...</p> <pb n="99" /> <p>Пред очима |
| >У тај мах тетка изиђе и испљусну чисту воду из некакве ћасе, па пође опет натраг.</p> <p>— И т |
| кну и пружи прст на синоћњег Љубомирова вођа.{S} Како је дрекнуо Веља, кажи право...{S} Хи-хи-х |
| о да огреја сунце; пође весео за својим вођем, који нешто у себи мрмљаше.</p> <pb n="66" /> <p> |
| ображашесја, всјеми ухишчренијами похот возбуждаја« ...{S} После му износи пред очи сећање на п |
| е двеста богословских гласова: »Господи возвах к тебје, услиши мја«...{S} Грме одјеци сложног м |
| баш више главе игуманове било исписано »воздержаније«, те игуман ово правило никад није могао п |
| нима, али дете остаје стално »трудами и воздержанијем умершчвљаја тјело своје«...</p> <p>У прек |
| една баба са сином.{S} Баба је рођена у Војводини, али је све до сад сачувала оне лепе особине |
| вратницама.{S} У средини ујармљена два вола, около њих калуђери и сељани.{S} Види се, по ступц |
| {S} Ја мислим да је ни прави пијанци не воле.{S} А ја не пијем онако како ти мислиш...{S} Ето, |
| и се жестоко од њега препануо.{S} Он то воле.</p> <p>— Мене је одиста стра.</p> <p>— Чекај, нау |
| о грубо оставио и који су га тако много волели.{S} Али дечја туга није велика и дуготрајна. .</ |
| о у искреним другарским односима, па су волели провести који тренутак у овако усамљеном тихом р |
| ичких огранака.{S} Леонтије, још ђаком, волео је пратити овамо кога калуђера у послу му.{S} Опо |
| н механџија, који је у таквим приликама волео све да увећава, па и опасност, која га очекује. — |
| носећи на рамену велику буџу, јер није волео тумарати по пољу без оружја...</p> <p>Отац Нићифо |
| ичући се мало у десно.</p> <p>Нови инок волео је трпети многе муке овог света, него сести уз иг |
| у вазда помагала Милка.{S} А он је тако волео да је гледа и да слуша њено отворено детиње ћерет |
| ракију!...{S} Како се може <hi>то</hi> волети?...{S} Ја мислим да је ни прави пијанци не воле. |
| ота.{S} Волиш ли ракију много?</p> <p>— Волим ли ракију!...{S} Како се може <hi>то</hi> волети? |
| не знам за себе.</p> <p>— Лепо је, и ја волим.{S} Али дугачко, брате... заболе ноге, па једва ч |
| нам како то: вуче ме и баш волим, много волим да идем тамо и да све видим, али ме страх.{S} Нис |
| ах...{S} Не знам како то: вуче ме и баш волим, много волим да идем тамо и да све видим, али ме |
| вом с таквим изразом, који је говорио: »Волим ти цео дан товарити џакове, него ићи к њему на ту |
| Ти пијеш, онако... прекиде га прота.{S} Волиш ли ракију много?</p> <p>— Волим ли ракију!...{S} |
| ће архимандрит Љубомиру: ја видим да ти волиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све написано много |
| ред тобом, па ето«...</p> <p>— Што, зар волиш ићи у цркву?</p> <p>— Но!... ’Нака лепота!..{S} С |
| вршити реченицу ни устати.</p> <p>— Као волове... узвикну он напослетку и искочи иза стола.</p> |
| тску, разне насладе...{S} И све то јака воља младићева издржа...</p> <p>И сад настаје онај необ |
| и, али свему томе стоји на путу газдина воља.</p> <p>Кад пође неким послом, може му се десити д |
| азом на лицу, који као да вели:{S} Буди воља твоја, Господе!...</p> <p>Сва су предавања игумано |
| велики умор не даваху му <pb n="128" /> воље за дуга маштања; он прочита, на допаду, неколико л |
| наха?{S} Чини ли то из слободне и добре воље?{S} Хоће ли живети у манастиру и испоснички до кра |
| , јер отац Сава не показиваше од јутрос воље да се куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, да изиг |
| S} Механџији као да би по <pb n="19" /> вољи то саопштење, јер проговори блажијим гласом.</p> < |
| конопцем, не смеш се мрднути по својој вољи, него све чиниш по туђој наредби.{S} Хтео би се де |
| нило да му је све овде, у овој кући, по вољи, али из дубине душе говораше му други глас, да он |
| би нешто рећи, као да му нешто није по вољи, али Николина глава тако ситно трепери, а његов је |
| р је мислио таким поступком да учини по вољи Милки.</p> <pb n="25" /> <p>Тако је и било.{S} Али |
| p> <p>Николу је игуман, кад му је био у вољи, звао Швабом, јер је дошао из »швапске државе«.</p |
| гост није много важан, него је онако у вољи игуману.</p> <p>— Биће му неки лумп-камарат, кад о |
| авити најмање два дана.{S} Братија беше вољна »дахнути душом« одмах, али је било много пречих п |
| инама родитељи му се раздвајају, добром вољом, и иду у манастир.{S} После дуга времена, анђео н |
| ута неко време, па одједном као да доби вољу да све искаже шта му је на души, исправи се на сен |
| е, <pb n="260" /> убише му одједном сву вољу и одушевљење за радом.</p> <p>Леонтије се повуче у |
| ка добра, да је та грдња тек само »ради ворме« и да није баш ни њој <pb n="166" /> самој неправ |
| асвим сами, калуђери се расплинуше, као восак на илинском сунцу...{S} Боже, слободни!... и то м |
| або осветљава поцрнеле, масне, покапане воском листове часловца, са којих се одбија светлост на |
| ветли пећину, да му замирише тамњаном и воском као права црква, па после, кад се пећина измени, |
| дне није ништа окусио, до воде и зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладни.{S} Сети се оне |
| тених зидова црквених на полусухе старе воћке око амбара, који се добро накривио у страну...</p |
| есела... све поискакало, истрчало чак у воћњак, па се живо радује тако важну и милу госту...{S} |
| ки кровови у јасном зеленилу бескрајних воћњака.{S} Ах, како се слатко дише!....</p> <pb n="208 |
| пољски посао.{S} Покосе ливаде, отресу воћњаке, испеку ракију — све снагом надничарском.{S} Зи |
| незреле јабуке, убране јутрос у једном воћњаку.{S} Очни капци му се неки пут прикупе јако, кад |
| , по којима се жуте стрњаци, или зелене воћњаци и црне или црвене кућни кровови...{S} И они већ |
| аде зеленије и стока по њима товнија, и воћњаци гушћи и само двориште <pb n="251" /> манастирск |
| уши.{S} А тамо, изван ограде, озеленели воћњаци, па весело одсјајкују својим младим неразвијени |
| јанствено читање шестопсалмија.{S} Мала воштана свећица трепери и слабо осветљава поцрнеле, мас |
| е — Никола показа пола палца — догореле воштане свећице, он се згране па да ме убије.{S} Једном |
| ешто...</p> <p>Понео је доста нагорелих воштаних свећица, тамњана, жижица.{S} Хоће добро да ока |
| пању, шкиљи и светлуца слабо прилепљена воштаница.{S} Пред њом, на нечему сниском, окренут улас |
| ио је да овако проведе целу ноћ; кад се воштаница угаси, он ће у мраку, другу неће палити...{S} |
| ељски смисао трепери и вије се око ових воштаница, око листова који се брзо преврћу, око нејасн |
| ћат, у овој полутами, иза слабе шкиљаве воштанице, изгледаше као велики црн пласт чија се фигур |
| громну књигу, осветљен слабим пламичком воштанице, уз равномерно дисање успаваних другова, глед |
| осетиоцима, осветљен слабачким пламеном воштанице, тако слабим, да не продираше даље од њега, к |
| окадио пећину и разгледао са запаљеном воштаницом сваки кутак пећине, видео где ће се молити Б |
| .</p> <p>Кресну спремљену жижицу, упали воштаницу и прилепи је на оном другом ужем крају пећине |
| оришту манастирском против многобројних врабаца, и другу од канапа, дугачку, пастирску, као она |
| ваљад’, нешто показати.{S} У том нанеси враг Рада кочијаша са буђавим, полутрулим игумановим ст |
| p> <p>— Хм... светац!... »Од куд ћу му, врага, знати...{S} Соломунова пјесма над пјесмама, вели |
| мну главом, гледајући радознало, шта ће враголасто девојче учинити.</p> <p>— Је ли оно ти хоћеш |
| ер гле, зар не изгледа он међу њима као врана међу голубовима!{S} Зацрнио се сав, покуњио се... |
| да на мокру земљу.{S} Птице се не чују; вране изгледају одвратне онако отрцане са својим укваше |
| к, купећи уз пут обле шљунке и гађајући врапце и сенице.{S} То му је, како се закалуђерио, једи |
| бе...{S} Кажем ти: сви се разбегоше, ко врапци...</p> <p>— Што?</p> <p>— Па од игумана, море.</ |
| дваеспет година.{S} Дохвати »тетку« за врат хладним као лед рукама, развуче своје широке, дебе |
| стресе се од капљица које му падају за врат и погледа мрачан отвор на пећини.{S} Махну руком п |
| тек нешто прозуја кроз њега и он увуче врат у рамена.{S} Ово сад није онако, као кад се јакао |
| шта је могао опазити на капетану.{S} И врат... све као снег...{S} Од чега то тако човек побели |
| кад буде у очи вашара, готово раскрвави врат од трљања песком и сапуном, па ништа: опет се шаре |
| ожна задовољства, Љубомир лагано увлачи врат у овај »лаки јарам«, и осећа да се враћа све исто, |
| ута стаса, кратка и дебела <pb n="4" /> врата.{S} Сад, кад није пред њим плаво небо, његове зел |
| како се <pb n="29" /> отворише шталска врата, како вичан пандур уведе коње, говорећи са њима и |
| е се отварају једна за другом, кухињска врата шкрипе сваки час.{S} Никола отворио цркву, упалио |
| утиша све, отворише се лагано кухињска врата и кроз њих прође омлађа, чисто одевена, повезана |
| та.</p> <p>Марија одмах устаде и оде на врата.{S} Калуђери се значајно погледаше.{S} Арсеније с |
| ја покривена.{S} Кад се Љубомир наже на врата, удари га јара по лицу.{S} На самој средини стаје |
| за другим, лагано и смерно, изиђоше на врата.</p> <p>Љубомир се, гоњен љубопитством, приближи |
| овишта не мења...</p> <p>Љубомир сео на врата од свога тавана, окренуо лице тамној помрчини и, |
| епте од његова гласа и срџбе.</p> <p>На врата утрчаше коњушар и воденичар са дугачким, загасито |
| у конопцу, а из ходника шкрипнуше једна врата и залупаше потковане цокуле.</p> <p>— Видиш, само |
| д »комисије«, опет се отворише она иста врата, и на њима стаде блед, забезекнут, преплашен, са |
| Над њим горе отворише се неколико пута врата, неко прође ходником, али он беше заузет дубоком |
| за рамена и изведоше га на ходник, пред врата.</p> <p>Љубомир, стојећи уз врата, беше се заглед |
| <p>Арсеније се значајно узнемири.{S} Од врата ћелије болесникове није се више одмицао.{S} Све ј |
| нагоше да беже... а у ходнику, даље од врата, опет прасну: дум... дум!...</p> <p>Кроз сиво бео |
| рудничких огранака.</p> <p>Отворише се врата, и у трпезарију стадоше улазити, смерно и побожно |
| еоград у оно време.{S} Али чим отворите врата, одмах вас изненади све што видите унутра.{S} Не |
| м фркање кроз нос и кашаљ.{S} Шкрипнуше врата од трпезарије и мало затим отвори се прозорче изм |
| гласом један ђак, промоливши главу кроз врата.</p> <p>Марија одмах устаде и оде на врата.{S} Ка |
| пред врата.</p> <p>Љубомир, стојећи уз врата, беше се загледао у чиновника, који, на другој ст |
| агрми врисак, прасак...{S} Сељак одјапи врата, окрете се бојажљиво и пође натраг, машући главом |
| ђују старешине!</p> <p>Отац Сава залупи врата, и опет, онако исто одмерено и лагано, стадоше лу |
| рсенија«...{S} Па, онако у ходу, отвори врата од Љубомирове ћелије, коју му је зимус уступио и, |
| ку ноћ, Леко!...</p> <p>Леонтије отвори врата и стаде пред другом.</p> <p>— Куд ћеш? запита га |
| } Он обрте кључ у брави, и таман отвори врата и стаде на хладне цигле, од којих му <pb n="98" / |
| одговори Сава одсечно и хтеде затворити врата.</p> <p>— Бар вечерас... ово вече... да се испове |
| весело, искрено...</p> <p>Неко лупну о врата, и зачу се Велимиров глас:</p> <p>— Лаку ноћ, Лек |
| оумио да изиђе и <pb n="148" /> отворио врата, кад се разлеже Љубомиров глас...{S} Игуман сукну |
| тетке, пребаце јој по двојица руку око врата и терају је да пева из свег гласа...{S} Весеље по |
| е знам како сам окренут: не знам где су врата, ни пенџери, ништа...{S} Па кад и то прође, онда |
| {S} Љубомир, тамо у притвору, код самих врата, стоји с Велимиром и дркће...{S} Чини му се да им |
| е сврну пажњу на обично отварање собних врата.{S} Дуго потраја <pb n="216" /> тишина.{S} Одједн |
| ј страни ходника, претрчаваше од једних врата другима, желећи, без сумње, узети какву своју ств |
| о на вечерње, како из оних многобројних врата, која сва гледају у двориште, поврве многобројни |
| ерима ракију из другог стаклета.</p> <p>Врата се лагано отворише и кроз њих се, блед и погурен, |
| дици допада, а бојао се помало да га не врате, што није закалуђерен по чреди.</p> <p>»Та начини |
| и сами сматрају.</p> <p>После пола часа врати се Марија, и одмах стаде нешто око ватре намештат |
| о, сањао, по неколико часова, док се не врати весео Велимир.{S} Он је на Велимирове односе и на |
| а њиховом уредбом и газдовањем, Сава се врати у свој постриг и узе управу манастирску.</p> <p>П |
| ју странци пролазници.{S} Стид га да се врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га храбри отвор |
| Маљенових извора, призивајући га да се врати, да не оставља своју колевку, која га је лепо одњ |
| .{S} И хтела би да није рањена, и да се врати све како је било пре, и увиђа да је свршено све.. |
| ију.{S} Док се испразни чанак, тетка се врати с новим налогом:</p> <p>— Одведи овога код Радоји |
| оже ко одсуствовати годинама, па кад се врати, дочекаће га хладни поглед сабрата му, који као д |
| напомиње му шта га чека код куће кад се врати.</p> <p>— А нећеш много, бесна мрцино, зацело не! |
| цокуле залупаше ходником.</p> <p>Кад се врати и седе, чуло се да преврће листове некакве књиге. |
| вима је он до скора сањао.{S} И отуд се врати разочаран. »Ово су, брате, господа-калуђери! гово |
| слени, разишли по потоцима, Леонтије се врати из шуме, где је до сад читао једну богословску књ |
| асом.</p> <pb n="224" /> <p>Леонтије се врати друговима.{S} Кад прође поред тетке, она подиже р |
| наслањајући чашу на уста, само пљусну и врати натраг празну чашу.</p> <p>— Максим у Прњавор... |
| чини као да је мали, као да се одједном врати то време, па га мајка изнела пред кућу, метнула г |
| има и пред свима присутнима, па се опет врати у препрату, где скиде своје масне, поцепане ђачке |
| оно некако прође кроз мене, па се опет врати натраг и стане играти далеко, као неки велики, ве |
| ати Исака...{S} Од куд то овде?«</p> <p>Врати се очима и стаде читати целу »главу« од почетка.{ |
| ито.{S} Председник, који је седео према вратима, само угледа како се онај игласти револверски о |
| <p>После неколико секунада појави се на вратима чика-Јоца, са преплашеним лицем, као да је паље |
| уман устајући иза стола.{S} Кад беше на вратима, он процеди: стакло! а то је значило, да је вре |
| сваки дан онај богословац...</p> <p>На вратима дочека збуњена дечка слушкиња суседина, девојчи |
| 9"> <head>IX</head> <p>Љубомиру се пред вратима придружише оба друга, и он одмах, по њиховим ра |
| оштро погледа зачуђена Љубомира и пође вратима.</p> <p>— Ха-ха-ха... разлеже се општи смех.</p |
| ! узвикну љутито, изиђе из кујне и лупи вратима.</p> <p>— А-а... чује се онај громки звук из Ма |
| праћа се више!«... помисли ђак и пође к вратима.</p> <p>— Куд ћеш?...{S} Седи још.</p> <p>— Е-е |
| гомиле деце, која стајаху пред школским вратима, са превијеним табачићем, очекујући ред да уђу. |
| везано, сељак бојажљиво приђе кухињским вратима и, промоливши само главу, проговори некаквим за |
| и се полако уз пут, примичу се црквеним вратима тако целом гомилом, крсте се и улазе у цркву.{S |
| Љубомир се само приближаваше отвореним вратима, не разумевајући још ништа из свега што је виде |
| > <p>Кад се Љубомир, охрабрен пандуром, вратио у кујну, тамо га дочекаше с псовком и великом пр |
| кове.</p> <p>Нићифор, који се овог лета вратио из школе, носио се неком тешком оловном мишљу, < |
| да-Мирковић ишао тамо за грађу и сад се вратио...{S} Видео човек очима све!...</p> <p>Леонтије |
| натрапа управо пред механу.{S} Он би се вратио одмах, бегао би, али на доксату механском стоји |
| мандритом, купио добра ластика и чим се вратио, направио две праћке: једну од ластика са ракљас |
| љака, Светозара богословца, који се тек вратио из села, тада је разумео да му је ово место незг |
| оденици док год се не чује да се игуман вратио...{S} Све се распасало, растегнуло, па не може с |
| едњој степеници.{S} Знао је да се треба вратити одмах, али је хтео видети: да ли је погрешио шт |
| манастир, где ће преноћити, па сутра се вратити у град.</p> <p>Дан празнични.{S} Сунце бије кос |
| </p> <p>Тако псујући и договарајући се, вратише се другови у манастир.</p> <p>Воденично питање |
| све.{S} Настаде примирје, па затим мир; вратише се његови са границе и наступише изгледи за бољ |
| о тело у земљу, од које је и постало, и вратише се манастиру весело, »славећи Бога«, као што на |
| Побеже <pb n="209" /> из куће и чак код вратница сачека Велимира, који остаде да узме чарапе, м |
| звирује на вратнице, кад тамо на другим вратницама стоји ђаволаста слушкиња; да на часу веронау |
| рни и зашарени необична гомила на малим вратницама.{S} У средини ујармљена два вола, около њих |
| ежња, која га гони да чешће извирује на вратнице, кад тамо на другим вратницама стоји ђаволаста |
| један миг излетеше кроз велике усвођене вратнице...{S} Тетка, калуђери, момци, па чак и они сељ |
| > <p>А игуман сваки час погледа на мање вратнице манастирске, отуд од реке, загледа у часовник |
| тима, која су удаљена од шуме...</p> <p>Вратнице манастирске затворене су, а храм је необично, |
| } Обоје стадоше жудно жвакати, истежући вратове при гутању, јер проја споро пролази кроз гушу.< |
| руци и набијеним кострутним бисагама па врату, или котарицама преко рамена (како је чему време) |
| арени ка детлић.{S} Све се жуте пеге по врату докле сунце грије...{S} Аха, сигурно капетана ник |
| ена преко врљика...{S} Иде, врши посао, враћа се, а једна стална мисао, која се већ одавно утвр |
| водицом још пет других села, и да се не враћа манастиру, док не сврши посао.{S} Момак ће манаст |
| врат у овај »лаки јарам«, и осећа да се враћа све исто, како је и пре било...{S} И сви пређашњи |
| ље сви калуђери, ђаци и момци, потом се враћа у своју ћелију и наставља прекинуто спавање, уз п |
| севају и преливају се, — све више му се враћа пређашње побожно расположење, у очима се све више |
| ка, осети да му је добро и да се полако враћа пријатна топлина, која се почиње разливати по њем |
| опет промуца некакав одговор.</p> <p>— Враћај се натраг, невољо једна.{S} Ја ћу те одвести кућ |
| али он неће и зна зашто неће.{S} И сад, враћајући се од стоке, спрема се да утврди са оцем све, |
| подизали материјално стање манастира, и враћао се сваки утешен и охрабрен надом.</p> <p>У такви |
| кад угледа толики свет, што непрекидно врви тамо и амо; кад познаде да је то свет други, сасви |
| p> <p>— Нека... нека... замуца калуђер, врдајући главом и бранећи се рукама.{S} Ја ћу сам...</p |
| ромрмља: »Није вајде... више се не може врдати!...{S} Бар после да гледам, да уклонимо Арсенија |
| онтија, насмеши се ђаволасто, па и сама врдне очима у страну, као да се стиди њега...{S} Она од |
| с оне стране главе, камо би јарац хтео врднути.{S} Папоња види да нема шале, па иде послушно, |
| аки!...</p> <p>Начини се галама, гужва, врева...{S} Сви поскакаше иза столова.{S} Братија монас |
| стрме или суве рибе.</p> <p>— Видиш шта вреди слога: ’вако ми, овај, свакад... узвикује Никола, |
| ="81" /> море то ћу ти све показати: не вреди ту говорити, док не видиш све очима.</p> <p>— Доб |
| тако је одмах одлучно у себи.{S} Јер не вреди га само прочитати па заборавити...{S} Треба знати |
| у све сева, а кад је за чанком, онда је вреднији од свију.{S} Сева му!...{S} Хе-хе... заврши он |
| а, стругање, истресање, рибање, сновање вредних жена — дочекује и испраћа свештенике и калуђере |
| то око брзо овлажи, и из њега закапаше вреле сузе...{S} Кроз помућене сузама очи, указа му се |
| згрчимо се тако заједно, па нит’ су нам вреле илинске, ни хладне божићне ноћи!...{S} А ти куњај |
| о треперење огња; и што више гледа како вреле жишке одсјајкују, севају и преливају се, — све ви |
| хладна магловита влага, која се меша са врелим и бистрим капљицама, што теку из његових очију.. |
| хвата се за нешто покретно, миришљаво, врело, у сну не може да разазна шта је...{S}Сву тежину |
| врућина.{S} Кроз сан осећа да га нешто врело, као усијано гвожђе, прљи по образу.{S} Он макне |
| {S} А све налете одједном, као вихор на врелој ведрини, и пресече, поруши, однесе све његове те |
| , а иза њих, тамо још даље, трепери под врелом измаглицом равна и плодна ваљевска Посавина.{S} |
| ногу и стаде је пажљиво, својом меком и врелом руком (то је осетио) прати и трљати између прсти |
| очекивана одговора, као да га неко поли врелом водом.{S} Он скочи и стаде се извлачити иза стол |
| , онако у трку, паде пред престо и лупи врелом главом о <pb n="236" /> хладну камену плочу.{S} |
| окрстаре целу шуму, неће ли га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... одоцниће за пут.</p> |
| он ће бити као прави господин.{S} А за време може и код ње поседети и може му долазити сваки д |
| о рекосмо пре о значењу св. престола за време вршења св. литургије?{S} Како оно веле свети оци? |
| омену огромне заслуге потоњих монаха за време робовања и ослобођења српског...</p> <p>Монаси се |
| после добра сна, расположен сећањем на време, проведено у Богословији...{S} Доиста, он стаде р |
| процеди: стакло! а то је значило, да је време за ракију.</p> <p>И тако, Љубомир је чуо до сад ј |
| лепше, светлије... и да ће он, у своје време, поћи за њим...{S} Мирише суво младо сено, шушти |
| представља... и њу, ја.</p> <p>— У које време?</p> <p>Овде се мора поменути, да често поновљени |
| тако одговара до краја.</p> <p>— У које време? понови Максим игуманово питање, па одједном изба |
| ити.</p> <p>— Е, добро...{S} Али у које време?</p> <p>— Хм .. помози ми казати... оногај... раз |
| лизу њега све оно, што га је у последње време занимало и привлачило...{S} Кад је прочитао прва |
| датих наредаба, по учестаном у последње време обичају, сишао у подрум, и неће изићи отуд, докле |
| а веће школе у Београд.{S} Па док сташе време за школу, примио ме ови, реци, добри човек да ме |
| м, па се нешто замислио..{S} Ђавоље ово време !...{S} Кад пред самим мојим носом — човек!{S} О, |
| ом донесено, настаде сасвим друго, ново време, други живот, други изглед манастира, друго све.. |
| и још по неки стекне...{S} Само за прво време, док ме не приме у школу... па после ћу у послужи |
| стује и заузме све њихове мисли на дуго време, а многи целог живота не могу да забораве осећања |
| ши читање предмета.{S} Али није погодио време, јер је богословац баш сад предузео последње »сли |
| вим причањем коњушаревим, не осети како време пролази...</p> <pb n="84" /> </div> <div type="ch |
| им... у манастир?</p> <p>Он поћута неко време, па одједном као да доби вољу да све искаже шта м |
| нако дође му у главу: »Да проведем неко време у манастиру... ’нако само...{S} Није због чега... |
| онога, што му је заузимало мисао толико време.</p> <p>Синоћ је дошао уморан, па није ни мислио |
| је.{S} Види се да се приближило школско време.</p> <p>Једног дана дојаха пред механу неки коњан |
| мрдне без обуће и јелека.{S} Дође тешко време!...</p> <p>— Ах !...{S} Леонтије горко уздахну и |
| ва пут дневно хлеба са водом.{S} Остало време проводио је на молитви, или у побожном размишљању |
| ћи.{S} Увидела је она одмах, да је њено време прошло, да она не може млађим калуђерима бити оно |
| ућа, каквих је био препун Београд у оно време.{S} Али чим отворите врата, одмах вас изненади св |
| писом утврдили.{S} Друге му тврђе у оно време није ни требало.</p> <p>»Па и ја умем тако попуни |
| на себе »образ анђелски«.</p> <p>У оно време још беше неке строгости по манастирима: старешина |
| це од трња или облица...{S} Кад је лепо време — трчи праши, плеви, окопавај; кад је киша — трчи |
| ележеним путем, одживљавало старо добро време и уклањало се испред новог, створеног разним усло |
| зиме на измаку.{S} Шта се терета, за то време, преко главе претурило, колико се муке видело.{S} |
| а и положише на под у ходнику.{S} За то време Василијан гласно прича игуману како су га нашли.< |
| емена управа?...{S} И шта се може за то време учинити?...{S} И ко ће после доћи за старешину... |
| е десет година.{S} У манастиру се за то време учинише многе промене.{S} Кроз шуму можеш провући |
| ара, што би их он попушио.</p> <p>За то време је тетка распитивала ђаке, да ли су почишћене и н |
| да је мали, као да се одједном врати то време, па га мајка изнела пред кућу, метнула га на крил |
| дости, рече архимандрит, а неко, у исто време, огрте новоме брату широку мантију.{S} Нови инок |
| цигле, од којих му <pb n="98" /> у исто време иде ватра у главу, а пред њега искочи Раде.{S} До |
| ивот, који се овако проклиње!{S} У исто време он беше на чисто с мишљу: да му се не може душа с |
| а је баш овог тренутка заспао, а у исто време осећа како га неко снажно дрмуса и виче му над гл |
| како му теку сузе од узбуђења, и у исто време готов је из свег гласа запевати.</p> <p>»Овде је |
| говоре, гледа их некако благо и у исто време, реко би, забринуто, на лицу му вазда игра неки с |
| дубљује даље у читање, осећајући у исто време велику пријатност од прошлог маштања; осећајући д |
| еси за самог игумана и како је кад чему време: пастрме или суве рибе.</p> <p>— Видиш шта вреди |
| и котарицама преко рамена (како је чему време), вешт овоме послу, момак.{S} По манастирским пар |
| разним условима, већ дозрелог за живот, времена и правца?...{S} Тек све се одједном измени.{S} |
| вољом, и иду у манастир.{S} После дуга времена, анђео наређује оцу Макаријеву да се опет саста |
| Максим задржава од беспослице, из дуга времена, па налази начин те га оставља сама.{S} На друг |
| ров.{S} Путник већ пао у очајање од зла времена, умора и глади.{S} Свуд око њега, и десно и лев |
| са границе и наступише изгледи за боља времена.{S} Свет се намучио до највеће мере, до врхунца |
| ало још на то прелазити...</p> <p>— Има времена... тамо после поноћи, заврши окружни прото, гри |
| } Шта то чиниш!...{S} Покај се, док има времена...{S} Бог ће опростити...</p> <p>Ђаци се окамен |
| <p>— Сви!...{S} Тако се радило у стара времена.</p> <p>— Море... отеже девојка ђаволасто: лепш |
| кад год хоће, и опет ће му остати доста времена, да се нађе око тетке.{S} Сад је сав посао спао |
| се приближиле води.</p> <p>После краћег времена појави се озго, кроз шуму, млада чобаница на ве |
| ...</p> <pb n="246" /> <p>После кратког времена Леонтију дође налог, да упути оца Арсенија у ма |
| ати очи песницама.</p> <p>После кратког времена и Љубомир и жена дознаше ове, што су хтели једн |
| свим други свет!...{S} И људи из старог времена одлазе, и свега, свега нестаје...</p> <p>Петог |
| воје«...</p> <p>У прекидима, кад добије времена, преврће Љубомир лист по лист ове необичне књиг |
| авине утуткане ћелије...{S} И колико ће времена трајати његова привремена управа?...{S} И шта с |
| се посла доста.</p> <p>Љубомир не доби времена ни да се одмори честито.{S} Уздисао је под тере |
| му бар свако друго, треће вече остајати времена за читање ове занимљиве књиге.{S} То је било, к |
| ислом и циљем дат је, још у најстаријим временима, манастирским општим трпезаријама изглед и ду |
| брће разговор и почиње причати о тешким временима, великим дацијама и, онако уз реч, како јој ј |
| чему није мислио.{S} Иде тако лагано за временом, као и сав свет манастирски, не мислећи шта ће |
| орни постадоше самостани српски у новом времену!{S} Нема живота, ни рада, ничега!...{S} Чу се у |
| манастири пропадају!...</p> <p>У таком времену оцу Леонтију би суђено да отпочне озбиљно, зрел |
| дође теткин муж, као обично, с колима и врећама.{S} Тетка се, по обичају, дурну, стаде праскати |
| , стараше се само да се што боље напуне вреће, торбе, качице са житом, варивом, смоком и другим |
| оденице...{S} А ја не могу сам товарити вреће.</p> <p>— Иди, па то кажи <hi>њему</hi>, одговори |
| ићен преко предњег јастука, као дугачка врећица, окренут главом руди, као мртав лежи Љубомир.{S |
| а заклонитија места, прескаче бурумке и врзине по њивама, јури преко покошених зелених ливада, |
| зец, потеран десетином керова, прескочи врзину и нададе преко ливада и њива, као да се одмарао |
| уставити.{S} Погледа страшљиво на сваку врзину, на сваки заклон, и очекује кад ће се отуд помол |
| у ’вако... одговори он прескачући једну врзину.</p> <p>— А код куће !... присети се Мира и викн |
| ој соби...{S} У глави му читав хаос, па ври...{S} Она га беседа о калуђерима занесе, отвори му |
| умртвом животу!...</p> <p>Гле, како крв ври, кључа... како бију дамари јако... како се срце раз |
| је главно, друга количина...</p> <p>Све ври у послу, а млади старешина задовољно преноси очи с |
| ђеца иду као...</p> <p>Из кухиње загрми врисак, прасак...{S} Сељак одјапи врата, окрете се боја |
| обро изрибане трпезе, и онај уобичајени врисак и бегање дечје од калуђера чак у поток или у пла |
| ихано и унезверено девојче.{S} Он хтеде вриснути од страха, застаде и — одмах се поврати, кад п |
| ецимо, ове године.</p> <p>— Врло добро, врло добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за паре? запи |
| а наплату, рецимо, ове године.</p> <p>— Врло добро, врло добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад з |
| гости умирише.{S} Сви се учинише као да врло пажљиво слушају, и ако су се многи љутили на говор |
| шта велиш?«...</p> <p>Отац Сава прочита врло јасно целу причу јеванђелску о грешници, ударајући |
| VI</head> <p>Љубомир је одлазио често и врло радо своме сељаку — богословцу.{S} Поред тога што |
| е блиста на — трбуху оца Саве.{S} Сваки врло озбиљно сматра архимандрита као правог дужника, и |
| </p> <p>— Доста, рече Никола, и Љубомир врло лепо заустави звонце.</p> <pb n="100" /> <p>Обојиц |
| но.</p> <p>Љубомир се трже и одскочи од врљика, на које се беше наслонио.{S} Пред њега стаде ле |
| м пребацује пласку по пласку сена преко врљика...{S} Иде, врши посао, враћа се, а једна стална |
| чаталима старих, поцрнелих, полутрулих врљика.{S} А тамо опет иђаше оструга, који трн, павитин |
| ћина, стајаше уз Велимира, наслоњена на врљике, заклоњена густим трњаком, кроз који се провлачи |
| е спава!{S} Али га другови наслањају на врљике разграђена котара, и он стоји тако и мртвачки об |
| ђаше оструга, који трн, павитина и опет врљике, или јендеци са оградом од трња.{S} Сокаком се ж |
| n="207" /> гига се на дугачким ногама и врљуца бесциљно по ливадама, док га чобани не ухвате... |
| па чак и — незгодно...{S} Сви из његове врсте треба да су млађи, то је у реду и обично...{S} Ал |
| ранствовања«...</p> <p>Љубомир се стаде вртети; хтео би нешто рећи, као да му нешто није по вољ |
| p>— Ја, одговори Љубомир, кријући очи и вртећи се под њеном руком.</p> <p>— Морее... отеже она |
| дила у њему, заузела га свега, па врти, врти...</p> <p>Кад је себе оставио Београд!{S} Већ се п |
| о утврдила у њему, заузела га свега, па врти, врти...</p> <p>Кад је себе оставио Београд!{S} Ве |
| p>Никола пребледео, глава му се немоћно врти и тресе, сав се омлитавио, начинио се као осуђеник |
| о да беше повезан за њих, повукоше га у вртлог младићске бурне пијанке.{S} Око њега хучи, грми |
| омена неће омести његов омиљени посао — врћење главчина, тесање палаца и наплатака за точкове.< |
| е халапљиве свиње, и кад настаде обичан врусак и мљацкање, са неизбежним писком мање крмачице, |
| ромонах своме послу.{S} А кад узе голо, вруће, црвено, с раширеним ручицама, мекушно новорођенч |
| рд, уморан детињи сан...</p> <p>Буди га врућина.{S} Кроз сан осећа да га нешто врело, као усија |
| лазећи брзе примене својој вештини, а и врућина некако баш не располаже човека на тако теже рад |
| је онај обични тајац при наступању јаке врућине.{S} Овце већ побегле са густе паше и још по мал |
| а калуђера не ваља жалити!</p> <p>— Дај врућу!{S} Кувај у бакрачу! узвикују слободни гости, јер |
| чисто га опија тај мирис, а испод њега вруште и грицкају детелину коњи, фркнувши по неки пут ш |
| е, па одшета равним просеченим путем на врх онога високог брега, са кога је и Сава негда посмат |
| аксимом.{S} Ови диалози изишли су му на врх главе, и он је стао мало боље размишљати о њима.{S} |
| и...{S} Он се не осврте на плави широки врх Маљенов, који је треперио под млазовима јасне светл |
| > <p>— Чучни у вир!</p> <p>— Отперја до врх Штурца!</p> <p>— Ала везе, сињу ли му!... ка ово мо |
| твор пећински зјапи и тајанствено брује врхови бучја око њега.{S} Тамо... тамо!...{S} Последњи |
| је прснула густим млазевима по зеленим врховима дремљивог бучја и целим видиком.</p> <p>— Сото |
| лени Маљен...{S} Ах, кад загуди великан врховима густа јелашја, и кад засвира игласто борје, и |
| ету хартије, са познатим му крстићем на врху, нашарана су само четири редића, руком самог велик |
| па му скиде с главе мастан процепљен на врху вес, метну му на уста и притиште добро.</p> <p>Мом |
| оје сочне траве.{S} Он је високо, ближе врху планинском, а са њега се гледају као на длану с ле |
| и с десне шумадиске планине.</p> <p>При врху Рудишта бије кључ бистре хладне воде, а око њега м |
| ространој соби, тамо па другом крају, у врху дугачка стола, сеђаше крупан дебео просед калуђер, |
| {S} Свет се намучио до највеће мере, до врхунца, па је сваки мислио да се више не може издржати |
| смо пре о значењу св. престола за време вршења св. литургије?{S} Како оно веле свети оци?...</p |
| по пласку сена преко врљика...{S} Иде, врши посао, враћа се, а једна стална мисао, која се већ |
| навикао се потпуно па свој посао, па га врши без помоћи и без туђег упуства; навикао се и на по |
| моли архимандрита за дозволу, да и даље врши свој црквењачки посао.</p> <p>Још се уведе једна н |
| ад, као свештеник, улази у домове и сам врши освећење.{S} Буни га све, што га срета у послу: и |
| еда“.{S} Видео је да се све у манастиру врши по чреди па, не знајући још узрок Николиној казни, |
| ки, која је вазда у сличним случајевима вршила посредничку улогу између свију манастирских жите |
| му, без предомишљања одговори:</p> <p>— Вршим све његове заповести, живим као што су живели њег |
| омир предузме сав посао, који је до сад вршио Никола, најмлађи ђак.</p> <p>— Никола за певницу! |
| у се црквеним певањем и уче се правилно вршити литургију и друге свештене радње.</p> <p>Пред Бо |
| као и свака женска, да се похвали своме вршњаку, мислећи да изгледа бозна како лепо у новој опр |
| нови, непознати, млађи свет.{S} Његови вршњаци већ управљају породицама, кућом и често предста |
| ношчех в краснија жени преображашесја, всјеми ухишчренијами похот возбуждаја« ...{S} После му |
| а се као »<hi>осмољетен</hi>... отверже всјех имјенији, и шед в манастир, пријат на сја ангелск |
| »Наше је ово огњиште!...{S} И кад тебе, Вуја и Свеја закопамо, онда ћемо овде ми господарити та |
| пита...</p> <p>— Шта веле моји... тата, Вујица, стричеви? пита не дишући.</p> <p>— Брину се, зн |
| во радује тако важну и милу госту...{S} Вујо старешина кућни, Свејо већ косач, сестара нема, ра |
| b n="254" /> <p>— Писали смо ти... рече Вујо, кад стадоше у дворишту:{S} Бабо те на самрти позд |
| Па пренесе очи у други крај — тамо брат Вујо отире очи песницама, а две сестре, уз њега, покрил |
| сви подолазили да што искамче, рече му Вујо на само.{S} Да имаш капетан-Мишино благо, не би их |
| да га Леонтије оштро и прекорно.</p> <p>Вујо, стидљиво и ширетски, са оним истим, урођеним обој |
| а!...</p> <p>Ах, то су све Васићи...{S} Вујова деца.{S} И калуђеру се чини, да му оне живе и пл |
| н проговори:</p> <p>— Знаш како ме онда вукло...{S} То није било ништа.{S} Све ми се чини: да с |
| <p>То је, дакле, <hi>оно</hi> што га је вукло у манастир тако силно, а он није разумевао што је |
| обрте на другу страну.{S} Василијана је вукло срце на две стране: хтео је и он мало до потеса, |
| а!... да то чудо видите!...{S} И све ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску школу. |
| е <hi>оно право</hi>, за чим га је срце вукло, то су његови идеали, његови снови...{S} Па сад с |
| м свету, за чим га је негда срце толико вукло!{S} Са грубом камилавчицом на глави, обучен у нек |
| ајчиним, кад је уз њега, још га је тамо вукло и нешто друго.{S} Он се заносио гледајући, кад уд |
| љених очију, запенушених од злобе уста, вуку везана праведника кроз село, бијући га, пљујући, ч |
| и остављају овај сувопарни разговор.{S} Вуку их мисли, овако угрејане, на другу страну, и разго |
| сељани.{S} Види се, по ступцима, да не вуку цела кола, него само двоколицу.{S} Игуман се рашир |
| пцима...{S} А Велимир се сав зајапурио, вукући с часним оцем Никифором вино у кантама, и заводњ |
| езахвално, тако себично и, како вели Љ. Вуличевић, хладно, као ледено мраморје олтарско!...</p> |
| растреса бела, опрана, нежна као свила вунена влакна; сагнуо главу, али му испод обрва сјакте |
| омлађа, чисто одевена, повезана великом вуненом марамом у накрст преко груди, лепушкаста жена.{ |
| поштовањем младић намести црвену, масну вунену залогу на почетак животописа, затвори књигу и ос |
| а, па му газдарица да асуру, два џака с вуном, па седне у хлад под лужником, близу бунара, да ч |
| ад под лужником, близу бунара, да чешља вуну.{S} То му је био скоро свакодневни посао, али му ј |
| них и неприступачних дубодолина стадоше вући стотине кола дрва, која су до сад трунула...{S} По |
| ного лепше.{S} Дохватимо се за руке, па вуци једно друго, омахуј, рви се док једно не падне.{S} |
| греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поправљам кад погрешиш.< |
| чисти штале, отимари коње, храни свиње, вуче ђубре на њиве... и то он, некадањи цензор велике г |
| Сад ме је страх...{S} Не знам како то: вуче ме и баш волим, много волим да идем тамо и да све |
| сад тако, Љубо?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Вуче ли те, велим... у манастир?</p> <p>Он поћута неко |
| не: хтео је и он мало до потеса, али га вуче у собу „нова симпатија«, у облику једног грубог ка |
| догледом. </p> <pb n="6" /> <p>Нешто га вуче у ту магловиту даљину, у тај неизмерни простор што |
| утиш пола дана, па после ми велиш да те вуче нешто у ону маглу, тамо у свет...{S} Је л’ ти и са |
| павај, докле хоћеш, иди куд год те срце вуче, једи и пиј што год хоћеш!...{S} Нема ни чреде, ни |
| из Београда, па га тапка по раменима и вуче у собу са неким новим, сладострасним изразом на ли |
| , ако се мрдне.</p> <p>— Папоња једнако вуче козе у Јеленац.{S} Ништа му не могу-у... довикну ч |
| је <hi>оно</hi>, за чим ме срце одавно вуче...{S} Боже, лепоте!«...</p> <p>— Еј, море... шта р |
| лог маштања; осећајући да га опет нешто вуче да још мало промашта...{S} Он зна да је то нечасти |
| осим прстима о земљу, подаде се његовом вучењу и још се сама навали, саплете га једном босом но |
| је зна, махни се...{S} И велики и мали »вход« шта значе, и заамвона, и екваристија, и свако пар |
| гуманово питање, па одједном избаци: на входу, брате... на великом.</p> <p>Игуман опет поћута з |
| планинско око њега, задише <pb n="3" /> га блага смоласта боровина, а студенац непрекидно шушти |
| ово мрмљање.{S} Од куд ме угледа, слава га убила!«...</p> <p>— Само да ти је да завучеш њушку у |
| уше у ватру весеља сви одједном, сачува га од размишљања.{S} Као да беше повезан за њих, повуко |
| ше јуче, прекојуче...{S} Та нада сачува га од очајања.</p> <p>Јасеновац је брдско село, разбаца |
| нијево житије написано најозбиљније, да га је морао писати какав спреман човек и да је тако пре |
| ајући му шипак под нос.</p> <p>— Не, да га омрсиш сабаиле, док не пије лековиту ракију, викну п |
| реним ручицама, мекушно новорођенче, да га по православном обреду крсти »погружењем«, ухвати га |
| њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га она некако страшно гледа, и да му није немио тај пог |
| ј сам.</p> <p>— Доведи папоњу овамо, да га вежемо, одговори он и подиже главу, гледајући краве, |
| манастира, хоће да га упише у школу, да га уведе у <hi>свет</hi>, кога се сам инок одрекао...{S |
| а, —хладан као лед...{S} Дај, рекох, да га скинемо до реке...{S} Тешко, болан!... једва живи си |
| , а <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да га љубим у руку!...{S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га ја |
| накривио у страну...</p> <p>— Д-д... да га зовнем? замуца Љубомир, не смејући казати да је отац |
| колико месеци, умро, изјавивши жељу: да га његово најмилије духовно чедо, отац Сава, у старешин |
| остају срећни, виђени, и то је доста да га и он зажели свом млађаном душом.{S} Што ће да живи о |
| p>Буди га врућина.{S} Кроз сан осећа да га нешто врело, као усијано гвожђе, прљи по образу.{S} |
| аде се човек, па хоће шлаг од страха да га удари.{S} Узалуд му после професор нешто толкује, не |
| нестало из манастира.{S} Разаслао је да га траже на све стране, али од њега још никаква гласа.{ |
| даде шумару стакленце најљуће ракије да га трља њоме по грудима, а она му пуну чашицу исте раки |
| м боровином.{S} Није знао шта ће пре да га пита...</p> <p>— Шта веле моји... тата, Вујица, стри |
| тало, а после му Велимир, кријући се да га не опазе, саопшти да Ђока остаје овде.{S} Старац се |
| ек пројаханог, ждребака, и одлучи се да га, по што по то, научи раван.{S} Али му један хитац но |
| луђерите најстаријег ђака и доведите да га рукоположимо.{S} На Љубомира пазите отечески«, стаја |
| {S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га притисне.</p> <p>— Е, па сад да се јакамо... могу ли |
| {S} Па доктору после не верује: неће да га пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљување...</ |
| не удаљује много из манастира, хоће да га упише у школу, да га уведе у <hi>свет</hi>, кога се |
| журбе момачке; а ови се и не сетише да га пробуде: сваки се бринуо само о томе, како ће што пр |
| а да се земља под њим једнако љуља и да га овај мирис скорашње <pb n="233" /> сламе све више пр |
| ад прими писмо, с места закалуђери и да га одмах потом упути к њему ради посвећења.</p> <p>Отац |
| себе, очекујући да Бог учини чудо и да га спасе од »наступајућег истјазанија«.{S} Па видевши д |
| само нас плаши.</p> <p>Љубомир види да га Максим задржава од беспослице, из дуга времена, па н |
| ра одмах даље путовати (само се боји да га опет не окупе овчарски керови, од којих је оно мало |
| .{S} И онда, кад се сит наједе, вели да га ништа не боли и види се по лицу... весео човек.{S} Ч |
| жницу са женом, Макарије се претвори да га обузе некаква болест »и не коснувсја невјестје, чист |
| обрадована.{S} Онда иди па кажи Васи да га чекам овде.</p> <p>— А, ти си то! рече Љубомир ослоб |
| ик, нити му се на лицу могло опазити да га што занима.{S} Као ждрал, кога, на сеоби у топле кра |
| игри и тако...{S} Он хтеде поменути да га је и Милкина слика у тим ноћима много занимала, али |
| атност од прошлог маштања; осећајући да га опет нешто вуче да још мало промашта...{S} Он зна да |
| ...{S} Сваки пролази поред њега, као да га и нема ту на <pb n="35" /> улици, или га обилазе рав |
| само изви главу и преврте очима, као да га кољу, а у себи помисли : »Мученици Христови, да ли с |
| увши се од неочекивана одговора, као да га неко поли врелом водом.{S} Он скочи и стаде се извла |
| девојче за њим и пође у напред, као да га заустави.</p> <p>— Торба је на студенцу, а ја ћу ’ва |
| /p> <p>Велимир се одједном трже, као да га неко ошину изненада; једним скоком дојури до звонцет |
| А овако само подскочи од земље, као да га електрична струја баца, и гледа у децу око себе тако |
| ужи руке плашљиво према игуману, као да га жели зауставити у брзом ходу.</p> <p>— Побро...{S} С |
| pb n="59" /> <p>Љубомир уздрхта; као да га муња ошину по срцу, нешто се у њему смрзе, следи...{ |
| н рече у себи : аха! и тај узвик као да га наведе на неке мисли. »Ето, уче... то је лепо, мисли |
| кроз прозор.{S} Ту је претпостављао да га очекује одмор, а <hi>оне</hi> мисли сам отурује од с |
| у воду. »Опет је ово мањи грех, него да га удавим!« рече у себи и настави започети рад.</p> <p> |
| ко променио у лицу: неко би помислио да га је стид, али није; њему је само малко необично због |
| огледом и покретом, па не може дечко да га се нагледа.{S} Највише га буне оне мале, жућкарасте |
| се владици допада, а бојао се помало да га не врате, што није закалуђерен по чреди.</p> <p>»Та |
| пред икону, прекрсти се и наже чело да га свештеник помаже, па извуче из жутог капута, који од |
| ано момче као поручено за мене, само да га одвратим од Београда«, мисли механџија и кашљуца, сп |
| >— Добро, узми, одобри му овај, само да га остави на миру.</p> <p>Љубомир брзо устаде и оде, бо |
| о себи искрено исприча, рекавши само да га је отац послао у службу, као што је и другима говори |
| д никако није могао уграбити прилику да га види, па је често помишљао од разних људи: да не буд |
| дане, грди »онога« ко му први помену да га прими (чувши ово, тетка га, не излазећи из кухиње, з |
| ој, очију ти!...</p> <p>— А вина? гледа га Велимир оштро, готов да плане срџбом.</p> <p>— Тсс.. |
| једна девојчица његових година и гледа га љубопитно, као што се обично гледају странци пролазн |
| > <p>— А ти не мислиш тако?!... погледа га Леонтије оштро и прекорно.</p> <p>Вујо, стидљиво и ш |
| p>Девојче се насмеја гласно.{S} Погледа га онако крутуљава, погурена, потуљена, како крије очи, |
| пренеражена дечка, поврати се и погледа га пажљиво.</p> <pb n="14" /> <p>— Шта је, мали?...{S} |
| p> <p>Љубомир брзо диже главу и погледа га право у очи; у том погледу беше тако много немог пре |
| бомир.{S} Игуман подиже главу и погледа га мекше, ко што обично гледа ђаке и незване госте.{S} |
| ог дана обузе га ломљава, језа, па онда га обузе и ватра.{S} Не поможе му ни најстарија кристал |
| оред оних честих малих воденичица, чија га клепала весело дочекиваху и испраћаху.{S} За њим шуш |
| шљиво, намести на крај клупе, механџија га погледа пажљиво.</p> <p>— Стоку знам да умеш чувати: |
| е је готово, само да седне у кола, која га чекају у дворишту, али се њему не седа.{S} Он псује, |
| нејасна, али већ обележена тежња, која га гони да чешће извирује на вратнице, кад тамо на друг |
| себе ове мирисне борове хладовине, која га је запајала и јачала као своје чедо...</p> <p>Уплаше |
| одмах се стресе од јутрење студи, која га обузе свега...{S} Сањиво погледа око себе, трљајући |
| овамо га зову да привређује кући, која га храни, јер и њему треба јести.{S} И најгоре је то, ш |
| ла или занимала нека велика мисао, која га је тако обујмила, <pb n="142" /> да је због ње забор |
| лео све да увећава, па и опасност, која га очекује. — Нисам те уписао, видиш...{S} Па сад ће... |
| рати, да не оставља своју колевку, која га је лепо одњихала... да не оставља овај прости мирни |
| е на, ђаволасту суседину слушкињу, која га је доста пута частила, очекујући да је Светозар похо |
| царска чуда, паде у прашину...{S} Нека га...{S} А тамо стриц... гледа и не верује...{S} А и ја |
| мена, које су све истините.{S} Али нека га, мисли у себи Максим, одљутиће се, а мени ће остати |
| свиње у подне!...{S} Хи-хи-хи.. дочека га Василијан.</p> <p>— Е, роде, ти си најпаметнији! вел |
| ђаконио, добио производство.{S} Владика га, у првој ватри љутње, грубо изгрди и припрети му, да |
| ученик тако брзо усваја вештину, тапка га по плећима и најљубазније му шануће:</p> <p>— Море, |
| ви помену да га прими (чувши ово, тетка га, не излазећи из кухиње, залепи масним одговором), шм |
| кна... само да видиш!...</p> <p>И тетка га задовољно поздрави:</p> <p>— Добро си шиљао, добро!. |
| е гледао га Бог озго, и не освјетљавала га свјетлост!«...</p> <p>Обузе га страх...{S} Какав ли |
| је дошао, ради чега...{S} Истина питала га је тетка, хоће ли <hi>сасвим</hi> остати код њих, и |
| се већ одавно утврдила у њему, заузела га свега, па врти, врти...</p> <p>Кад је себе оставио Б |
| узвиком, не мрднувши главом.{S} Занела га је нека необична мисао, па се боји да не поквари све |
| а чобаница на великом јарцу; опкорачила га ногама, па бије прутићем с оне стране главе, камо би |
| , па га мајка изнела пред кућу, метнула га на крило и лагано га љушка... а са Маљена тихо-тихо |
| а Милка, носи своје умрло дете и ставља га пред његове ноге... наравно, док је он постао владик |
| саплете га једном босом ногом, а рукама га гурну у груди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а д |
| асно, и ова опомена на дужност раздрема га одједном, као пљусак хладне воде.</p> <p>— Е, мој ба |
| љајући:</p> <p>— Часни га!...{S} Натема га!...</p> <p>Тетка се одједном заплака, зајеца па побе |
| онда му срце дође тако пуно, у грудима га задише некакво радосно расположење, и он се гуши, гр |
| дједном нестаје осмеха на лицу, обузима га нека збиља и изгледа као да му није баш до јела...{S |
| S} Брр... како му је хладно!{S} Обузима га ужас...{S} Он замишља демона, кад је, пре створења с |
| што више гледа ту загонетну даљину, она га све више заноси својом бескрајном чаробношћу, све ви |
| У глави му читав хаос, па ври...{S} Она га беседа о калуђерима занесе, отвори му очи и он стаде |
| је становала баш до његове куће.{S} Она га је чешће зивкала, али му је газдарица рекла да се не |
| дође суседина слушкиња из Београда, па га тапка по раменима и вуче у собу са неким новим, слад |
| ан му је труд: брише топла југовина, па га, топи и, цеди још у падању.</p> <pb n="65" /> <p>Под |
| , као да се одједном врати то време, па га мајка изнела пред кућу, метнула га на крило и лагано |
| у и препреденом вештином утиша дете, па га узе на испит.{S} Уплашен дечко све му о себи искрено |
| Велимир, ухвативши га за обе мишице, па га преви преко колена, смејући се... фини, углађени људ |
| итно трепери, а његов језик одебљао, па га мрзи говорити... »Нека <pb n="96" /> сад... свеједно |
| к: навикао се потпуно па свој посао, па га врши без помоћи и без туђег упуства; навикао се и на |
| ханџија зовну Љубомира у једну собу, па га тајанствено, са полушапатом, запита:</p> <p>— Шта је |
| а му остаде задовољан, <pb n="32" /> па га посла да спреми све, што треба за чишћење ципела.</p |
| цима, и како белавка брзо маше репом па га забаци на сапи и подржи тако, па опет махне... и как |
| га страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем...{S} Он понови у памети несвесно цео сан, прел |
| си, роде, заборавио купити, а?... пита га брижно отац Арсеније.</p> <p>Леонтије му осмехом одг |
| > <p>— Имаш ли, море, каква одела? пита га господин Никола у очи дана, кад ће поћи у школу.</p> |
| о си се играо са том твојом Миром? пита га девојче.{S} Које игре знате?...</p> <p>— Тхе... знам |
| /> <p>— Славе ти, је л’ те бољело? пита га Љубомир наивно, са изразом искрена учешћа у његову с |
| дете одрасло, обилази око кмета и пита га шта ће да пије.{S} Види се да се приближило школско |
| е пред другом.</p> <p>— Куд ћеш? запита га чудећи се.</p> <p>— Кући... одговори Велимир отежући |
| , па се обрне, рецимо Велимиру и запита га«...{S} При овоме игуман одједном скочи и погледа око |
| ко рамена, и лаганим полушапатом запита га:</p> <pb n="170" /> <p>— Кажи ми... мали: како ти је |
| жио самом игуману, а овај, ђаво, испита га све точно како је било, и колика је била свећа, па к |
| амјат свјатаго пророка Наума« и прочита га на душак, јер је имало свега двадесет један ред.</p> |
| и онда... хеј, шта ту !...</p> <p>Прота га стаде корити што бар не пије у својој соби, кад мора |
| /> да ми сви мислимо: ту је.{S} Одиста га држе они лекови.{S} Али, брате, кад заседне за трпез |
| е на речи: »сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела...{S} И раздрије Јаков хаљине свој |
| е пропаст, зло... страшно зло...{S} Шта га само чека код куће!...</p> <p>У свет!... у далеки, б |
| ће трбухом и превија се...</p> <p>— Шта га то боли толико, те с ’нако превија и... од чега се о |
| рочитао целу библију...{S} Знам већ шта га чека: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да |
| је непажљива чобанина и напомиње му шта га чека код куће кад се врати.</p> <p>— А нећеш много, |
| е везивати јарца ликом.</p> <p>Чобаница га стаде задиркивати због његове тромости, а он, кад св |
| , како се њему учинило, чичицу.{S} Чича га још из далека оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S |
| шља: што га онда не притисну Милка, кад га обори у јакању, или: што он њу не обори, <pb n="55" |
| на прилику, са њим кад је најтежи, кад га мрзи да макне ногом.{S} Само му покажи на путу неку |
| сада, кад је већ у њему сама мисао, кад га је она заузела свега, он и сада није начисто ни са с |
| илосрдно мучи.</p> <p>— Други свет, кад га боли стомак, бар не може ништа јести, а ово... маста |
| диш...{S} И оно пре, <pb n="129" /> кад га пита игуман, како одговара!...{S} Да ли то они њега |
| амо данас таких дјевственика!...{S} Кад га сведоше, прве ноћи по венчању, у ложницу са женом, М |
| н какав пањ, израсто на улици...{S} Кад га поклопи и увуче у своје чељусти та читава гора од ку |
| угачкој, необична изгледа, капи.{S} Кад га <pb n="44" /> је први пут видео, прошапта Светозару |
| настир да се покалуђерим.{S} Али од кад га је заузела она једна мисао, од тада се непрестано уз |
| Милком...{S} Онда није ништа марио кад га оне стегну својим ручицама, а сад, гле: само га дохв |
| гло право у његово лице.{S} Истина, сад га не прљи као у сну, али он скочи.{S} Најпре помисли д |
| јутрос му донеше кашмир из града, и сад га веома занима како ли ће изгледати овај груби луб, ка |
| узима на себе...{S} Жудео за тим, и сад га све то плаши!...</p> <p>Да ли сте видели срећна, вес |
| чно гледају странци пролазници.{S} Стид га да се врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га хра |
| калуђери, шта ли су, а напред, тамо куд га гура нечија снажна рука, седе триста светаца у калуђ |
| у реду«...</p> <p>- Хи-хи-хи...{S} Еве га... бегунац!...{S} Гле ти ширечине ваљевске: хранио ч |
| узвикују весели помељари:</p> <p>— Еве га!...{S} Угрејали му штапови дебела меса!...</p> <p>— |
| хова убога села: њега и Светозара — све га то радује, весели и баца лаку копрену заборава на до |
| прћеном пуном торбом на леђима, познаде га и препаде се.</p> <p>— Ене-де!...{S} Јес’ ти то, Љуб |
| само заигра нека тама пред очима, стаде га чак доле, испод груди, нешто стезати, и он неколико |
| ..{S} Од куд ти...{S} Чији си?... стаде га запиткивати благим материнским гласом, од кога се и |
| га нови му газда на таван од штале, где га задахну свеже суво сено, и препоручи му да пази ноћу |
| ајлук.{S} После свршене погодбе одведе га нови му газда на таван од штале, где га задахну свеж |
| Љубомира за руку, више лакта, и поведе га олтару...{S} Мало звоно одјекну кроз нему тиху ноћ, |
| Дохвати га за мишице и повуче.{S} Уведе га у ону највећу собу у Богословији београдској, где се |
| ати? запита девојче веома живо, и хтеде га погледати право у очи, али он опет обори главу.</p> |
| > <p>— Е што су ти ови Пречани! прекиде га Велимир, ухвативши га за обе мишице, па га преви пре |
| ..</p> <p>— Нека учи! нека учи! прекиде га игуман устајући иза стола.{S} Кад беше на вратима, о |
| p> <p>— А-а... »Господин вели«, прекиде га Сава опоро и стаде; замисли се.{S} Хм... добро, добр |
| је ’наки.</p> <p>— Само гледај, прекиде га Никола, да се пред игуманом свакад начиниш као да си |
| ос сева...</p> <p>— Сева, а!... прекиде га игуман.{S} Кад треба што зарадити овој кући, онда ње |
| дници...</p> <p>— Знам, знам... прекиде га гост нестрпљиво, — али какав је то живот, како то ти |
| ..</p> <p>— Ти пијеш, онако... прекиде га прота.{S} Волиш ли ракију много?</p> <p>— Волим ли р |
| настира...</p> <p>— Море, то... прекиде га Никола.{S} Није ни за што: само да једе и пије, па п |
| .</p> <p>— А како се то јакате? прекиде га Милка баш кад се он одушеви причањем, па јој хтеде с |
| иве ли тако ови твоји калуђери? прекиде га професор полушапатом.</p> <p>Отац Сава опази да је Љ |
| p> <p>— Шта си ти до сад радио? прекиде га Љубомир, кога је овог тренутка више интересовало то |
| осети да стаје ногама па земљу.{S} Воде га, управо носе на рукама, Василијан и Нићифор, а отац |
| еоској распојасаној кошуљи...{S} Подиђе га језа од хладна црквена пода, и он стаде још јаче дрх |
| е с псовком и великом праском.{S} Траже га од кад себе, пуне им руке посла, спрема се велика ве |
| <p>Жена му принесе сок и проју, подиже га да седне и наслони на своју руку, па стаде ломити за |
| черањег дана.{S} Срце му задрхта, обузе га страх и нерасположење. »Ама да ли ће то једнако тако |
| отац Сава занеможе.{S} Првог дана обузе га ломљава, језа, па онда га обузе и ватра.{S} Не помож |
| то је, ради чега?... запита се, и обузе га грозничава језа, кад осети да се и над оним заветним |
| етљавала га свјетлост!«...</p> <p>Обузе га страх...{S} Какав ли је то црн живот, који се овако |
| му је све то већ познато.{S} Пажљивије га стаде питати о бављењу у школи.</p> <p>— Хе-хе... па |
| огледом што га то пита.</p> <p>»А, није га уписао! помисли пандур весео.{S} Ту ћемо мецко да шт |
| рећа, која му се једном насмејала, није га тако лако хтела оставити.</p> <p>Нашло се сведочанст |
| уго: тукли га штаповима унакрст, и није га болело, и није му, каже, ништа.{S} И тако — ништа ни |
| дему, али осећа да пада у бездан и није га ни мало страх, јер од некуд зна да се неће убити...{ |
| пај! викну он изненада.</p> <p>Арсеније га опет послужи ракијом.{S} И калуђери се обредише још |
| .. одговори Велимир отежући, а Леонтије га тек сад погледа с чуђењем и немим питањем: »Каквој к |
| ш шта има у клупчету...</p> <p>Леонтије га погледа чудно, не разумевајући смисао говора му.</p> |
| у памети најстрашније слике мука, које га чекају, а оно изишло све тако просто и тако обично.{ |
| аде плашљиво прелазити преко сена, које га одаваше својим шуштањем.{S} Пандуров монолог одједар |
| уњено гледа у оне јасне плаве очи, које га чудно гледају...</p> <p>— Како ти је име? запита он |
| аганом, бескрајно срећном осећању, које га обузело цела.{S} Каква противност његовом досадањем |
| ћосав.{S} Само по доњој вилици пробиле га меке, жућкасто црне маље.{S} Па кад издигне рамена н |
| ишао у подрум, и неће изићи отуд, докле га тетка не изведе, а тетка му не сме прићи, док се он |
| га јарца, и опет би трчао и трчао докле га ноге носе...{S} А овако само подскочи од земље, као |
| и дана.</p> <p>Сељак удари у вику докле га год могаше видети, па се онда осврте и продужи пут, |
| , мучне, па ипак примамљиве мисли, море га цела живота!...</p> <pb n="262" /> <p>Непрестано му |
| це, из дуга времена, па налази начин те га оставља сама.{S} На другом крају наиђе на Арсенија, |
| ом вучењу и још се сама навали, саплете га једном босом ногом, а рукама га гурну у груди.{S} Ју |
| улек, а девојче леже по њему и притиште га целим телом.</p> <p>— А, кићане, шта ћеш сад!...</p> |
| утње, грубо изгрди и припрети му, да ће га на пролеће, кад дође у манастир, ако затече оваке не |
| узе и све чека, сваког тренутка, кад ће га дохватити снажна пандурска рука и зауставити.{S} Пог |
| овек, који очекује последњи миг, кад ће га ударити подигнути маљ... само отвори уста, рашири оч |
| ука.{S} Али мора се.{S} И он зна где ће га затећи ноћ: тамо око Радојевића кућа...</p> <p>Срећн |
| се да ступа на тако ужасан пут, који ће га упропастити, јер ће му навући на главу проклетство р |
| неке »планове« човек са њим: зацело ће га у владике!{S} Е баш те поздравио за то архимандрит С |
| ати годинама, па кад се врати, дочекаће га хладни поглед сабрата му, који као да говори : »А, д |
| и мене!... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а вала <pb n="140" /> и мене ће...{S} Али |
| пишу само због новаца, он то зна, иначе га се још за дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ |
| м.</p> <p>Чим стадоше на место, девојче га одмах нападе.{S} Она беше жива и одлучна, као и Мира |
| </p> <p>— Зар ту, болан брајко!... поче га прота корити, али он отеже промуклим крупним гласом, |
| евојци, која држаше јарца и прекореваше га што је намучио.{S} Дечко беше омањег раста, погнута |
| ађаше и браду.{S} Четвртог дана позваше га у канцеларију...</p> <p>Кад је саслушао чика-Јоцин п |
| м оделу, заустави очи на њему и гледаше га зачуђено...</p> <p>»И игуман је друкчије обучен, и Н |
| кога калуђера у послу му.{S} Опомињаше га ово планинско место на његов Маљен...{S} Густа, зеле |
| својом бескрајном чаробношћу, све више га обузима својим пространим недогледом. </p> <pb n="6" |
| може дечко да га се нагледа.{S} Највише га буне оне мале, жућкарасте па се преливају у црно, па |
| дисаше око њега жене и девојке, стадоше га ловити, те му ни на ум не дође његова стара, бескори |
| никад био у манастиру«.</p> <p>Одведоше га у своје ђачко скровиште: уђоше у велику, пространу т |
| преплашена Николу за рамена и изведоше га на ходник, пред врата.</p> <p>Љубомир, стојећи уз вр |
| уди, као мртав лежи Љубомир.{S} Скидоше га и положише на под у ходнику.{S} За то време Василија |
| S} Као да беше повезан за њих, повукоше га у вртлог младићске бурне пијанке.{S} Око њега хучи, |
| ад би мож’да друкчије одговорио, кад би га, запитали: хоће ли остати у манастиру, јер му се одм |
| он само начинио преплашен, и кад год би га игуман испод очију погледао, старао се да му задркће |
| оводањ, обузе млада искушеника, поплави га свега и продре му у сваки живац, у сваки атом што ос |
| ени марјаш и спусти га на икону.{S} Сви га другови посматраху са чуђењем.{S} И пре им његово ли |
| онтије увуче свога друга у собу, посади га да седне, па и сам седе и загледа се у њега...</p> < |
| један празан подметач до себе и посади га на њ, гледајући на другу страну, у мрак.</p> <p>— Та |
| е одмах одлучно у себи.{S} Јер не вреди га само прочитати па заборавити...{S} Треба знати цело, |
| На другом крају наиђе на Арсенија, види га где седи у хладу, на крилима му читава пласка разне |
| , онако женски, без наглашавања и уводи га у његову ћелију.</p> <p>— Мој устав!...{S} Лонцолизи |
| тврд, уморан детињи сан...</p> <p>Буди га врућина.{S} Кроз сан осећа да га нешто врело, као ус |
| тако хоће.{S} А Савин одговор расположи га, да на живот и поступке своје братије гледа много бл |
| а чим се он непрестано гони и не налази га!?...{S} Да ли <pb n="219" /> су Антоније и Пахомије |
| кад не пролази преко тог места; обилази га далеко, прокрхава ограде, њиве, само да не прође пор |
| даду му другови, нарочито Никола, који га не оставља са својим причама.{S} Нарочита згода беше |
| pb n="56" /> прошлих срећних дана, који га одмах, чим га обуче, навије на маштање, па стане газ |
| чудна, до сад непозната манастира, који га је, тако удаљен и тајанствен, снажно к себи привлачи |
| рукама да се ослободи овог терета, који га стегао, па не да дисати.</p> <p>— Чек’ да и ја тебе |
| чан, нељудски поглед председников, који га сече као сабљом...{S} Чини му се, да му тај поглед в |
| у у мислима ређати разне положаје, који га у будућности очекују.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу се за |
| ви песницама свој несрећни стомак, који га тако немилосрдно мучи.</p> <p>— Други свет, кад га б |
| з Догматике.{S} Велики је зор био, који га на тај корак принуди.{S} Владика, <pb n="189" /> рук |
| вађају се некипут са својим попом, неки га чак и опсује, па истог дана, кад му попа улази у дом |
| по мраку, да нађе конопац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!...{S} |
| ли је тамо овако миран тих живот, да ли га тамо свагда чека готово парче хлеба?..</p> <p>Жуборе |
| је су га до сад ударале љуто.{S} Шта ли га очекује од сад... како ли ће бити даље?...{S} Плашљи |
| а и папоња увек на очима.{S} Јер шта ли га чека од сада, тамо у незнаној даљини?...{S} Да ли је |
| ко, хтеде кукати из свег гласа, неће ли га жива душа чути, кад се неко иза самих његових леђа п |
| ећину, да прокрстаре целу шуму, неће ли га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... одоцниће |
| тране: хтео је и он мало до потеса, али га вуче у собу „нова симпатија«, у облику једног грубог |
| да угојених свиња... настави прота, али га игуман прекиде:</p> <p>— Знам...{S} И оно мало говед |
| Стоји тако, и зна где је и шта је, али га више занима клисарски посао...</p> <p>И беше му чудн |
| .. хтеде се даље правдати Арсеније, али га прекиде игуман:</p> <p>— На јелу је, до душе, први, |
| авету владичину, од поноћи до зоре, али га је по неки пут и сунце варало.{S} Јео је два пут дне |
| подиже очи и хтеде нешто промуцати, али га претече смешљива девојчица.{S} Она каза оцу ко је, о |
| кву гимнастичку вештину са Николом, али га овај уздржа:</p> <p>— Чујеш ли... кашље!</p> <p>Ово |
| огрешио што је увео госта у подрум, али га она обична људска радозналост задржава да остане још |
| бично лице, о коме је много слушао, али га до сад није видео.{S} Зато му он још данас изгледа д |
| а добро протумачити целу литургију, али га је мрзило да улази у то.{S} Њему је импоновало само |
| есор рачуна, кога познаде по гласу, али га још не угледа: иди у друго одељење, па ме чекај, сад |
| S} Хтео би се кренути на пут одмах, али га задржава овака ноћ...{S} Преко неба прелети једна па |
| чи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га другови наслањају на врљике разграђена котара, и он |
| га, што их доби од архимандрита.{S} Али га Велимир, лепим речима, придоби за своју намеру: да с |
| аше да се то све некако исправи.{S} Али га последње недаће саломише, истргоше му сваку наду на |
| ост беше принуђен оборити главу.{S} Али га опет запита:</p> <p>— Или се мож’да стидиш, па не см |
| а и нема ту на <pb n="35" /> улици, или га обилазе равнодушно, не гледајући га, као да је он ка |
| наместили налоњу у један угао и ставили га да ту чита гласно житија светих.{S} Прота окружни, м |
| све догађаје, а сад нешто друго: тукли га штаповима унакрст, и није га болело, и није му, каже |
| прекрсте и да узвикну, као и он: часни га!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19000_ |
| крстећи се и мрмљајући:</p> <p>— Часни га!...{S} Натема га!...</p> <p>Тетка се одједном заплак |
| и у домове и сам врши освећење.{S} Буни га све, што га срета у послу: и оно усплахирено сновање |
| одмах.</p> <pb n="97" /> <p>— Та махни га! викну Никола, кад Велимир хтеде задржати Љубомира.{ |
| {S} Кад се Љубомир наже на врата, удари га јара по лицу.{S} На самој средини стаје Мира наложил |
| аслуша све.{S} И ово, што је чуо, удари га по срцу горе, него белавчина пакост у кукурузу.{S} О |
| а.{S} Пише брат Свејо у име очево, кори га што је тако тврда срца, па заборави своју кућу, родб |
| му још игра она нејасна светлост, мори га страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем...{S} О |
| а светлост, мори га страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем...{S} Он понови у памети несве |
| руку!...{S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га ја, не бој се... само док још мало одвркне!...{S} Ха |
| ву, а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га за мишице и повуче.{S} Уведе га у ону највећу собу у |
| авном обреду крсти »погружењем«, ухвати га камена препаст.{S} Он је стотину пута гледао, како т |
| ли се игуман извинити или бар задржати га.</p> <p>— Трговачка чест!...{S} Ха-ха-ха...{S} Ево т |
| ословске науке, да је довољно прочитати га марљиво и разумљиво, па као да си свршио целу школу. |
| нови у памети несвесно цео сан, прелети га једном мишљу и — заспа...</p> <p>Чини му се кроз сан |
| , <pb n="106" /> наточити воде и донети га онако мокро и хладно на сто.</p> <p>После неколико м |
| лице и цео стас, као да је рада оценити га овим једним погледом.{S} Израз њена лица, после овог |
| завезак, извади бакрени марјаш и спусти га на икону.{S} Сви га другови посматраху са чуђењем.{S |
| мирово.{S} Љубомир се пренерази, видећи га онакова, али погледавши калуђере, опази да су се и о |
| та стара шљивовица.</p> <p>Гост, видећи га онако забленута, накашља се прилазећи му.{S} Игуман |
| викну девојче силазећи с јарца и држећи га за рогове.</p> <p>Чобанче устаде, протеже се и пође |
| и га, пљујући, чупајући му косе, газећи га ногама и вичући: »Сеј мних оскверни дјевицу нашу!«.. |
| врати се, водећи игумана, готово носећи га на једном рамену, на које се овај беше тешко наслони |
| м изненадном догађају и не разумевајући га још ни мало.{S} Њему све изгледа, да је Никола морао |
| слевају с Маљенових извора, призивајући га да се врати, да не оставља своју колевку, која га је |
| и ћеш то брзо? запита Никола, гледајући га бојажљиво; ко вели:{S} Ваљада видиш колико ми је ста |
| урово запита игуман Љубомира, гледајући га право у очи.</p> <p>Љубомир хтеде сакрити очи од тог |
| запита девојка са подсмехом, гледајући га ђаволастим, немирно-смешљивим погледом.</p> <p>Љубом |
| мали... коње, одговори дечко, гледајући га право у очи.</p> <p>Човек се зачуди овом новом погле |
| или га обилазе равнодушно, не гледајући га, као да је он какав пањ, израсто на улици...{S} Кад |
| лијан, седајући до Леонтија и тапкајући га по плећима.</p> <p>— Ово, роде, узвикну Арсеније нов |
| гимназије, сада богослови, подсећајући га на његово цензорство, на своје несташице, и запиткуј |
| уку везана праведника кроз село, бијући га, пљујући, чупајући му косе, газећи га ногама и вичућ |
| ство, на своје несташице, и запиткујући га о манастиру, о калуђерству, о многим веселим стварим |
| мења све...{S} И, што је главно, плаши га оно »бреме лако«, што га узима на себе...{S} Жудео з |
| Пречани! прекиде га Велимир, ухвативши га за обе мишице, па га преви преко колена, смејући се. |
| уманову и стаде према њему смерно, овај га поче распитивати : ко је, одакле је и тако даље, али |
| ад мислити како се то вади душа, а онај га глас опет прекиде:</p> <p>— Ама, Љубо !...{S} Који т |
| је запамтио од својих сестара.{S} И тај га мирис заноси, опија... и све ближе прилази и све јач |
| го опет на пола, као и до сад.{S} Немој га баш приморавати да пије...</p> <p>— Ето га!{S} Сад п |
| гама и врљуца бесциљно по ливадама, док га чобани не ухвате...{S} И Леонтије, пометен, збуњен у |
| а се, та мисао, развијаше све више, док га не отрже од рођена гнезда.{S} Он је није у почетку р |
| се, па буди срећан човек.{S} Једном сам га баш био позвао, да му кажем све ово, што теби казах. |
| а плане срџбом.</p> <p>— Тсс... пио сам га понекад у Београду, одговара он збуњен и црвен.{S} М |
| , цело.</p> <p>— Лажеш, бре...{S} Нисам га ни ја ни половину прочитао!</p> <pb n="78" /> <p>— Ј |
| вање« ђаци су добро плаћали ономе ко им га нађе.{S} Била је то једна <pb n="38" /> мања и, по и |
| ако искрена другарска погледа, с каквим га дочека при уласку у трло.</p> <p>Љубомир ућута.{S} Ч |
| рошлих срећних дана, који га одмах, чим га обуче, навије на маштање, па стане газити по пртини |
| ...{S} То је <hi>оно право</hi>, за чим га је срце вукло, то су његови идеали, његови снови...{ |
| а опет у чудном, варљивом свету, за чим га је негда срце толико вукло!{S} Са грубом камилавчицо |
| />, док те није снашла беда.{S} Једном га преварили те истуцо и попио литру неких морских ораш |
| памет зашто је дошао овамо.{S} Одједном га обузе исто оно осећање, кад је на <pb n="101" /> Пет |
| ст...{S} Кад стиже манастиру, Василијан га дочека весело:</p> <p>— Готова ти камилавка!{S} Прав |
| најући шта би друго радио.{S} Василијан га спази одмах, па као лопта одскочи од тетке и стаде п |
| > <p>Због таквог његовог живота, игуман га препоручи духовној власти, те оца Саву примише у Бог |
| од којим је он учио за испит.{S} Игуман га упућује да пређе карнизом, који се пружио, испупчен |
| арија Египатског и дру...</p> <p>Игуман га не сачека да доврши.{S} Као човек, који је нашао оно |
| ад парох у његову селу, обрадова.{S} Он га искрено дочека и није се одвајао од Леонтија, док го |
| , док год се овај бавио код куће.{S} Он га најбоље обавести о свима променама, које се догодише |
| и од свога господин-Николе.{S} Приковао га млади великошколац својим необичним држањем... некак |
| е?{S} Де, да поједемо мало лепца... дао га је Бог!</p> <pb n="212" /> <p>— Та-а... отеже Арсени |
| .</p> <p>Љубомир још спава.{S} Савладао га тешки умор, занео га топал загушљив ваздух, па нити |
| дјетић!{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљавала га свјетлост!«...</p> <p |
| S} Љубомиру се учини познат попа, виђао га је у Београду, али не зна шта беше тада.{S} Биће од |
| преко маљенских коса.{S} А сад... ђаво га знао...</p> <p>— Је л’ ти тешко поћи?</p> <p>— Није. |
| > <p>После две године одсуствовања, ево га опет у својој кући.{S} Сад је тек отац Леонтије разу |
| ноћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поправљ |
| SRP19000_C24"> <head>XXIV</head> <p>Ево га опет у чудном, варљивом свету, за чим га је негда ср |
| архији, из манастира у манастир.{S} Ово га путовање толико збуни, и помете му и иначе нејасне п |
| спава.{S} Савладао га тешки умор, занео га топал загушљив ваздух, па нити чу звона ни журбе мом |
| <p>Архимандрит беше као рис.{S} Наљутио га отказ владичин да премести Арсенија.{S} Исписао му п |
| очи, па се стаде смешити на свакога, ко га случајно погледа.{S} После стаде својим суседима неш |
| шо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако га видиш, нека се труди на сваком послу.{S} Није он отп |
| тине шале, само се увија и мршти, и ако га сад баш ништа не боли.</p> <p>Прота ће, опазивши Арс |
| и су му и калуђери о томе житију, и ако га ниједан није читао, него се знало онако, по предању. |
| , ова грешна облога душе човекове, како га називају свети испосници, оно је узрок свему!{S} Оно |
| жи велико широко стакло пуно воде, како га нечија рука дохвати и наже.{S} Зачу се клокотање вод |
| ање ради и више користи.</p> <p>О, како га је обрадовао састанак са Светозарем!...{S} Хтео је п |
| нутка заспао, а у исто време осећа како га неко снажно дрмуса и виче му над главом:</p> <p>— Ус |
| ого мали«... мисли малишан и осећа како га подузима нека сетна туга за оним местима, која тако |
| сасвим други, туђи свет, не онакав како га је он замишљао; кад виде да се никоме ту не сме обрн |
| леда како Василијан весело прича и како га Никола и Велимир, са осмехом на устима, слушају.{S} |
| блудни живот«...{S} Љубомир осети како га опет неко поведе преко хладног, каменом <pb n="197" |
| рича, па и пандуров монолог, онако како га је он разумео.</p> <p>— Еј, дрљане, пропали смо!... |
| нешто друго, важније...</p> <p>Једнако га је, још од повратка из Београда, као што видесмо, му |
| ватрени сач почиње тамнети...{S} И неко га диже у висину са целом столицом, па љуља, љуља...{S} |
| нове другове...</p> <p>Али чудо: колико га месеци мучи та стална, грозничава мисао; колико је н |
| .{S} Мало се уплашио од Велимира а мало га збунило сећање на, ђаволасту суседину слушкињу, која |
| Кажи: отишо̑ у свет, рече он и за мало га нестаде у густом шибљу, које се при дну косе подигло |
| очео живети као свети Антоније, а овамо га зову да привређује кући, која га храни, јер и њему т |
| , пресамитио се као мртвац...{S} Пипамо га рукама, —хладан као лед...{S} Дај, рекох, да га скин |
| ледњег знака београдског »полира«, само га жути капут опомињаше, да је и он некада био <hi>нешт |
| тегну својим ручицама, а сад, гле: само га дохвати прстима!...</p> <p>»Што ли је то?... мисли Љ |
| {S} Зар сви једно исто!?...</p> <p>Само га поп Светозар, који је сад парох у његову селу, обрад |
| охрабрен пандуром, вратио у кујну, тамо га дочекаше с псовком и великом праском.{S} Траже га од |
| пред кућу, метнула га на крило и лагано га љушка... а са Маљена тихо-тихо силази лагани повијар |
| амо много...{S} Послао је и шумара; ено га доле у потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је да те |
| друкчије...{S} И сам отац Сава искрено га дочека.{S} Омекшао старац, постао благ и приступачан |
| ше обема — а ја... не може!...{S} А оно га прљи и пече све јаче, све оштрије...</p> <p>Дечко се |
| ствари, на пр. библиска историја... то га занима веома, и он је ипак задовољан...</p> <p>И све |
| која није била чистија од његове.{S} То га за часак умири.{S} Али кад једна девојчица пружи сна |
| е, мајко! викну газдарица за њим.{S} То га је <hi>онај</hi> наплашио... и он се тако боји капет |
| очима се магли, трепери...</p> <p>— То га нећемо наморавати, проговори Велимир.{S} Ако хоће с |
| је млад?</p> <p>— Јест.</p> <p>— За то га ја не знам...{S} Хм... тако важну науку давати деци! |
| наиђе на велику сличност са собом, и то га необично порази.{S} За св. Спиридона Тримитинског пи |
| а се ради и разуме да је пијан.{S} И то га сазнање сад ни мало не жалости и не буни.{S} Напроти |
| шио и префинио до највеће мере.{S} Зато га и послаше да, као млађи јеромонах, мимо три старија |
| бити друкчији, по другом реду.{S} Зато га и одвајају у засебну собу, одређујући му нарочита пр |
| баш приморавати да пије...</p> <p>— Ето га!{S} Сад причао о калуђерима, а он гори од калуђера.. |
| врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га храбри отвореним и, како му се чини, пријатељским по |
| ушти при сваком његовом покрету и чисто га опија тај мирис, а испод њега вруште и грицкају дете |
| главно, плаши га оно »бреме лако«, што га узима на себе...{S} Жудео за тим, и сад га све то пл |
| глед.</p> <p>— Ох, мајка му певала, што га тако опраси! узвикује побратим, трљајући руке и свет |
| {S} Не разлази се она црна тамнина, што га је омотала, и срце му још ледено, и све је око њега |
| кво везено бело марамче од паргара, што га Леонтију подноси на дар каква слободна девојчура, на |
| сам врши освећење.{S} Буни га све, што га срета у послу: и оно усплахирено сновање по кући сти |
| ки посао...</p> <p>И беше му чудно, што га игуман не запита: докле ће остати у манастиру, што ј |
| е казало, да је близу њега све оно, што га је у последње време занимало и привлачило...{S} Кад |
| собе, и одједном занемари све оно, што га је до сад одушевљавало, што је давало смисла животу. |
| ас никад у животу није учинио грех, што га учини ова жена, нек’ се најпре баци каменом на њу«.{ |
| иња; да на часу веронауке премишља: што га онда не притисну Милка, кад га обори у јакању, или: |
| .</p> <p>То је, дакле, <hi>оно</hi> што га је вукло у манастир тако силно, а он није разумевао |
| ...</p> <p>Младић уздрхта од страха што га сад обузе.{S} Учини му се да ступа на тако ужасан пу |
| осети, Љубомир се препаде и зажали што га не ухвати капетанова потера, јер би му сад и онај па |
| и онај пандур био тако драг... или што га не ухвати онај његов сељак и не одведе на Маљен.{S} |
| р, чудећи се и одговором и погледом што га то пита.</p> <p>»А, није га уписао! помисли пандур в |
| оно одоздо искобеља, па узјаше оно што га је обалило.{S} Па... триста чуда!...{S} Тако се само |
| да је у ватру пао.</p> <p>Он зна зашто га зову, и не одзива се одмах, него смишља како би се о |
| сузе из очију, ноге му заклецаше, нешто га гуши у грудима, не може да се надише, а чело хладно |
| а се гуши у овој туробној самоћи, нешто га притеже, не да му дисати...{S} А он је тако рад друг |
| е то бити нека власт из среза.{S} Нешто га одједном обузе трема, би му незгодно од овога доласк |
| недогледом. </p> <pb n="6" /> <p>Нешто га вуче у ту магловиту даљину, у тај неизмерни простор |
| вори попа, вероучитељ гимназиски, пошто га пажљиво промотри.</p> <p>»Ухватили!... то је.{S} Сад |
| у <hi>своме</hi> селу лако је било) јер га је страх да остане <pb n="16" /> сам у овом пустом, |
| го, посао у кухињи буде брзо готов, јер га је мало: опрати неколико тањира, очистити »господино |
| асилијан даде стакло друговима, Љубомир га лагано повуче за мантију и, значајним изразом на лиц |
| .. да разладиш стакло...</p> <p>Љубомир га послуша.</p> <p>— Шта ти има у том... тој библији... |
| ивши му лепо парче меса.</p> <p>Љубомир га погледа зачуђено.</p> <p>— Шта је, море... збори му |
| рећи? настави професор.</p> <p>Љубомир га погледа пажљиво, као да ће рећи: »Да ли је овај луд, |
| аш сам да је слаба стомака.{S} Неки пут га одиста тако завије и заболи, <pb n="93" /> да ми сви |
| прекинути посао.</p> <p>Тек понеки пут га, усред какве журбе, заустави троми Максим промуклим |
| сти пружили руке према њему, задржавају га...</p> <p>— Мој устав!... мој устав! грми игуман, об |
| авом.{S} Око њега се гуркају, загледају га с чуђењем његови другови из гимназије, сада богослов |
| о парче великим гладним устима и кидају га одлучно једрим чврстим зубима.{S} Василијан нешто ве |
| ..{S} Онај мој лудак, побратим... опију га па им све каже.{S} Али ћу и њега...</p> <p>Тако псуј |
| ао што су благе ове речи...{S} И у грлу га све јаче задављује, и усне му се развлаче...{S} Он п |
| настави даље: »али анђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Авраме!«...</p> <p>»Аха, знам...{S |
| бојећи се да не увреди Љубомира, гурну га прстима у раме.</p> <p>Ђак се стресе од овог неочеки |
| Јованка се скоро наже на њега, и гурну га лагано прстом у чело, да би је погледао право у очи. |
| ову целом држању и говору изгледа да су га спопале све болести овога света, и он се сам чуди, к |
| <p>Тако се свршиле све незгоде, које су га до сад ударале љуто.{S} Шта ли га очекује од сад... |
| х, које је тако грубо оставио и који су га тако много волели.{S} Али дечја туга није велика и д |
| Василијан гласно прича игуману како су га нашли.</p> <p>— Лежи тако под престолом, пресамитио |
| ходи.</p> <p>— Каки вам је овај, што ћу га ја слушати...{S} Максим? запита Љубомир, залажући се |
| очити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли сиромах и одмах се реши: замочи дете с ног |
| за Бога...{S} А ово куд прође... страх га поновити у памети све оно, што виде и чу!{S} И дахну |
| ашне породице.{S} У десетој години отац га доведе у овај манастир, чувеном старцу, игуману Лаза |
| апије.</p> <p>— Кажи ми где је, шта ћеш га звати! одговори гост одлучно.</p> <p>— У подруму, пр |
| од крилом мајчиним, кад је уз њега, још га је тамо вукло и нешто друго.{S} Он се заносио гледај |
| тражим од тетке сира и хлеба, то ће <hi>га</hi> умирити.{S} Чим што поједем, одмах се забави... |
| ливања, него подвикну:</p> <p>— Говори, гаде!...{S} Задржао си ме од пута, те нећу бити на доче |
| . ено!...{S} Мора да је и њој одвратно, гадно!«... помисли он и случајно погледа домаћинову бос |
| није штеточине.{S} Сад ће, тако лагано, гађајући уз пут сенице, до своје нове »симпатије«, јер |
| е уз поток, купећи уз пут обле шљунке и гађајући врапце и сенице.{S} То му је, како се закалуђе |
| и је и хитајући обло камење у зрак, или гађајући свраке, чавке и друге крупније штеточине.{S} С |
| новост:</p> <p>— Убио се ваш Максим!{S} Газда-Мирковић ишао тамо за грађу и сад се вратио...{S} |
| викну:</p> <p>— Капетан !... трчи...{S} Газда зове, па затим излети напоље и сакри се на таван |
| и му одговор готово од речи до речи.{S} Газда му остаде задовољан, <pb n="32" /> па га посла да |
| ија је...{S} Ко уме заповедати, он је и газда.</p> <p>»Власт«, духовна и световна, која је дошл |
| оворио.</p> <p>— А ’нако... није те ови газда никако доводио у срез, код нас? упита пандур, пра |
| и нестрпљив.</p> <p>— Ти си као и твој газда... сви сте једнаки... мрмља пандур, везујући пово |
| р весео.{S} Ту ћемо мецко да штрбуцнемо газда Цвијана...{S} Хе-хе«...</p> <p>Кад се Љубомир, ох |
| S} И то му се учини тек од онда, кад му газда онако збуњено викну: трчи!...</p> <p>»Како су му |
| После свршене погодбе одведе га нови му газда на таван од штале, где га задахну свеже суво сено |
| .{S} Она га је чешће зивкала, али му је газдарица рекла да се не одзива тој жени, која само јед |
| ера напашену стоку, поједе хлеба, па му газдарица да асуру, два џака с вуном, па седне у хлад п |
| те.</p> <p>— Чудне будале, мајко! викну газдарица за њим.{S} То га је <hi>онај</hi> наплашио... |
| ли кити оне дивне приче о добрим и злим газдарицама, о Чукурлији или некаквој Делиској чесми, о |
| еколико дана, док се ја добро упознам с газдарицом, па после ћу ја и код слушкиње у госте.{S} Б |
| !... викну, угледавши Љубомира: трчи... газдарицу...{S} Капетан дошо... кажи.</p> <p>Љубомир је |
| сећају да су у пуној кући, у којој нема газде, и сад се не зна чија је...{S} Ко уме заповедати, |
| е би смео онако.{S} Није с тога, што је газдина кћи, него баш онако... што је... што је <hi>так |
| што учити, али свему томе стоји на путу газдина воља.</p> <p>Кад пође неким послом, може му се |
| ла, па другог друштва немају.{S} Али је газдино око вазда пазило да он не буде залудан.{S} И ак |
| квено правило, све послове манастирског газдинства — у овоме се чак и одликовао, — и то је било |
| ла.{S} Хтео би који пут стати уз Милку, газдину кћер, слушати њена занимљива причања и осећати |
| о разгледа похвално, невиђено у Србији, газдовање манастирско...</p> <p>Две године после школов |
| тира, упознавши се са њиховом уредбом и газдовањем, Сава се врати у свој постриг и узе управу м |
| м, традиционалном, ну застарелом реду и газдовању <pb n="87" /> манастирском.{S} Помену како је |
| мене које видесмо — да би могао паметно газдовати.{S} Требало је сад отплаћивати тај дуг, одужи |
| људи старешине, нашао је да се друкчије газдује, по новој науци, која се зове економија, на је |
| раве, овце па чак и козе...{S} Оне само газе и кидају...</p> <p>Пропала цела њива... свршена ст |
| , бијући га, пљујући, чупајући му косе, газећи га ногама и вичући: »Сеј мних оскверни дјевицу н |
| трчи, прескаче, јури, не гледајући где гази...</p> <p>»Свети Пахомије, Антоније, Макарије, Пав |
| ако просто...{S} Он лагано и непрестано гази по добро утрвену путу, по оном истом колосеку, кој |
| м га обуче, навије на маштање, па стане газити по пртини или целцу — како се деси, — погури се |
| тка побаца и прилоге и дарове, стаде их газити ногама и праскати на сва уста, грдећи »маторог л |
| {S} Тако је доиста и корисније.{S} Само гаје винограде сами, и то им је најглавнији пољски поса |
| , од пругасте ћитајке, оперважено црним гајтаном.</p> <p>— Ја ћу у цркву, рече она, ставши уз њ |
| .. сви сте једнаки!...</p> <p>Начини се галама, гужва, врева...{S} Сви поскакаше иза столова.{S |
| дну стару манастирску, десет ока тешку, гарабиљчину, поведе свога белова, који се једва за њим |
| емоћно, загушен димом, лелујао и лагано гасио.{S} Љубомир дометну суха грања, и ако је ватру на |
| то, грицкајући и сишући лагано с правим гастрономским уживањем и великом вештином, масну ћурчиј |
| улежу, ништавило?{S} Та нису зар све то гатке?!... .</p> <p>И владика му сад поручио да се не у |
| ан осећа да га нешто врело, као усијано гвожђе, прљи по образу.{S} Он макне руком да одгурне од |
| S} Он макне руком да одгурне од себе то гвожђе, али, за чудо, рука не може да мрдне.{S} Покрене |
| неколико манастирских ливада и њива.{S} Гвоздени плуг бразда по њима одавно, а у копачице и дру |
| о многе наше велике манастире, и свуда, где год су млађи људи старешине, нашао је да се друкчиј |
| {S} А Леонтију сад преноћиште у кућама, где има женских, изгледа страшније од многих мука.{S} А |
| м светом као за неким чаробним местима, где се друкчије живи, слободније и слађе дише.{S} Обичн |
| ека или жену; обилази далеко око места, где чобани чувају стоку, па опет нема хлеба...</p> <p>О |
| ишта учити, и да има много бољих места, где се мање ради и више користи.</p> <p>О, како га је о |
| огла подићи, јер нема околног земљишта, где би помељари могли стати с колима и стоком...{S} Пос |
| ком селу има неколико домаћинских кућа, где калуђери вазда ноћивају, кад су у великом послу.{S} |
| еде га нови му газда на таван од штале, где га задахну свеже суво сено, и препоручи му да пази |
| по потоцима, Леонтије се врати из шуме, где је до сад читао једну богословску књигу.{S} Видевши |
| пи је на оном другом ужем крају пећине, где беху зарезани у стени неки крстови и једна удубена |
| .</p> <p>Срећно прођоше Бошковића куће, где су жене језичне и бестидне.{S} Леонтије иђаше као п |
| још више радио под кулук, за туђе куће, где су остала сама деца и по једна жена, и то му беше в |
| њиге.{S} То је било, код овакових људи, где је он становао, лако удесити.{S} Рада школског још |
| и тевтер« који су завели стари игумани, где је сваки калуђер, својом руком, уписивао колико <pb |
| највећу собу у Богословији београдској, где се прославља Свети Сава.{S} И сад с леве стране, зб |
| унце бије косо, али не допире у ходник, где се угибају широки столови, под теретом судова, преп |
| и?{S} Изиђемо неки пут онако... у село, где се скупљају девојке, па тако, шали се и смеј са њим |
| ади, па хоће и да се туче...{S} А тамо, где му је она нашла место, живеће ко бубрег у лоју; све |
| вори:</p> <p>— Није ни мени овде место, где људе...</p> <p>— Седи, човече! гракнуше гости, не д |
| гледа у косо, наокришке, у једно место, где стоји непомично нека црна прилика.</p> <p>На крају |
| Отпоче прави, поверљиви, слободни пир, где се нико не устручава ни од речи ни од дела.{S} Пир |
| и гости и отац Сава у суседни манастир, где ће преноћити, па сутра се вратити у град.</p> <p>Да |
| е већ беше одлучно упутио у своју собу, где је мислио провести оба дана у читању књига, што их |
| бојиш твоје госпође, ја имам моју собу, где смем примати госте...{S} Па би могао довести и оног |
| ак пећине, видео где ће се молити Богу, где ће спавати — онда се обрте око себе и као да се зап |
| воденичиште, на једном сеоском потоку, где се сад није могло распознати ни место за јаз ни за |
| сио.{S} Иронично погледа на ону страну, где сеђаше гост, па, не гледајући ни у кога, веселим гл |
| /p> <p>Игуман мрдну оком на ону страну, где сеђаше Максим и повуче крај уста у страну.{S} Васил |
| па се сви тројица повукоше под звонару, где су се могли слободно разговарати.{S} Игуман неће ни |
| рисутнима, па се опет врати у препрату, где скиде своје масне, поцепане ђачке хаљинице, отпаса |
| њега и, по обичају, побеже у књижницу, где ће лупкати прстима по дебелим томовима црквених књи |
| ку песмицу и жудно погледа на студенац, где је чека хладна вода, торба с јелом и, по свој прили |
| се осврте збуњено... »Какве ножнице?... где су?«... помисли, и угледа како му сви показују очим |
| рпети ове муке, ова неизвесност?!...{S} Где је истина?{S} У чему је живот?{S} Где је <hi>оно пр |
| епашћено отвори очи. »Шта је ово?...{S} Где сам ја?!«... запита се преплашен монах, гледајући о |
| ком?{S} Ко ће сирити оно из карлица?{S} Где ће се оставити донесено брашно?{S} Шта ће са неопра |
| ту.</p> <p>— Од којих је твој Вељко?{S} Где су вам куће?</p> <p>— Тамо, више Марковића... оне п |
| } Где је истина?{S} У чему је живот?{S} Где је <hi>оно право</hi>?... оно, за чим се он непрест |
| убомир притрча госту гологлав.</p> <p>— Где је игуман? запита гост, разгледајући по дворишту он |
| мисли Љубомир тешко уздишући.</p> <p>— Где си био?...{S} Шта је то!... сурово запита игуман Љу |
| да умакне са доксата неопажен.</p> <p>— Где ћете сести, господин-капетане ?... изводи механџија |
| знам како ћу то.{S} Жао ми.</p> <p>— А где ти је жена?</p> <p>— И тамо и амо.,..{S} Час код на |
| другом крају наиђе на Арсенија, види га где седи у хладу, на крилима му читава пласка разне зел |
| љаче маљенско блене, слуша, и заборавља где се налази и шта се то збива око њега.</p> <p>Она ве |
| руга... не треба много новаца, али нема где да се узме...{S} Она заврши говор тако слатким сест |
| о чинило.{S} Та он има своје место, зна где је и, што је главно, није више сам.</p> <p>Тек посл |
| ио никаквих мисли.{S} Стоји тако, и зна где је и шта је, али га више занима клисарски посао...< |
| ногих мука.{S} Али мора се.{S} И он зна где ће га затећи ноћ: тамо око Радојевића кућа...</p> < |
| убомир отворено избегава.{S} Чим се она где појави, он се одмах нађе у послу и окрене јој леђа. |
| кад би имао стотину дуката, да их ћушне где треба!...</p> <p>Василијан се само запрепашћено пит |
| млађи, то је у реду и обично...{S} Али где су старији?...</p> <p>А шта је оно... чије су оно к |
| око себе, тражећи згодно место.{S} Али где би..., да нас не види нана?</p> <p>Љубомир је погле |
| у, све...{S} Случајно су, вели, дознали где је, преко неког Светозаревог друга, учитеља из окол |
| се он добро не напије.</p> <p>— Кажи ми где је, шта ћеш га звати! одговори гост одлучно.</p> <p |
| чући преко трњака и клада, не гледајући где стаје.</p> <p>Опет одоздо слабо одјекну неразговетн |
| иње, трчи, прескаче, јури, не гледајући где гази...</p> <p>»Свети Пахомије, Антоније, Макарије, |
| ораком ускочи у механу, истрча у ходник где су собе и преплашеним гласом викну:</p> <p>— Капета |
| после не знам како сам окренут: не знам где су врата, ни пенџери, ништа...{S} Па кад и то прође |
| да се окрећем у постељи и ништа не знам где сам; после не знам како сам окренут: не знам где су |
| ом воштаницом сваки кутак пећине, видео где ће се молити Богу, где ће спавати — онда се обрте о |
| вина.{S} Он гледа у нејасну пругу, тамо где се небо састаје са земљом, и што више гледа ту заго |
| ...{S} Оне котарице што сам оплео, знаш где су, у оној шупљој букви... узми их све...{S} Па сад |
| га, што је сад »његово царство«.{S} Он, гејачина... па да суди мене!... мене!...{S} А-а-а... ко |
| е него...{S} Гле како је задриго, ципов гејачки!...{S} Све је то масло овог маторог угурсуза, д |
| гнуто, на слогове:</p> <p>— Ми-не-ра-ло-ги-ја.</p> <p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их да ми је то |
| , или се раскаља после кише, па се само гиба жућкасто црно блато.{S} Долазе сељани у механу и в |
| бро закајмаченом, од бела и црна брашна гибаницом...{S} Па долећу често они сеоски »колачићи« у |
| ненадном црном судбином, <pb n="207" /> гига се на дугачким ногама и врљуца бесциљно по ливадам |
| Љубомир Васић, гимна... како оно кажу : гим-на-зист !«... мисли дечко и осврће се око себе, гле |
| истина или сан!..., Ја, Љубомир Васић, гимна... како оно кажу : гим-на-зист !«... мисли дечко |
| емирна деца, какве није упамтила велика гимназија.</p> <p>Али оном малом професору у наочарима |
| је гимназија.{S} Хо, мај... карловачка гимназија!... да то чудо видите!...{S} И све ме вукло с |
| тирски, али то тек није, рецимо, што је гимназија.{S} Хо, мај... карловачка гимназија!... да то |
| а имена примљених ученика у први разред гимназије, и још тамо нешто стаде говорити, али он од у |
| ко дана испитан и примљен у први разред гимназије.</p> <p>Тако се свршиле све незгоде, које су |
| »Љубомир Васић, <hi>цензор</hi> велике гимназије!«</p> <p>А цензорско питање у другом одељењу |
| понавља : »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...</p> <p>Отишо је затим на Калимегдан, заву |
| а у себи: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...{S} И осећа како му се тада груди надимају |
| еченицом: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ..</p> <p>»Љубомир Васић, ученик велике гимназије«... мрмља дечко у себи (рекли су му да се ова |
| када био <hi>нешто</hi> — цензор велике гимназије!...{S} Али сад, овако занесен, претрпан груби |
| њиве... и то он, некадањи цензор велике гимназије!...</p> <p>А како је он лепо маштао!...{S} Да |
| у, и наш Љубомир постаде »цензор велике гимназије«.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| } Сад, кад је постао чак »цензор велике гимназије«, није могао пожелети себи веће славе и радос |
| ено излази пред оца, као »цензор велике гимназије«...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| се то лепо срочило, да буде баш »велике гимназије«.</p> <p>...{S}Гледа у ове неме и страховите, |
| C4"> <head>IV</head> <p>»Ђак београдске гимназије...{S} Боже, је ли ово истина или сан!..., Ја, |
| агледају га с чуђењем његови другови из гимназије, сада богослови, подсећајући га на његово цен |
| ишљење.{S} Имам једног ђачића, дошао из гимназије...{S} Залуди се читајући житија светих, а још |
| и говоре тек ’нако?...</p> <p>— А у тој гимназији... је ли тешко? пита Максим после краћег ћута |
| богословијском, са исто онако, као и у гимназији, потуљеним, дубоко сакривеним очима, и оборен |
| луди се читајући житија светих, а још у гимназији прочитао целу библију...{S} Знам већ шта га ч |
| ажљиво дете! проговори попа, вероучитељ гимназиски, пошто га пажљиво промотри.</p> <p>»Ухватили |
| зовање крње, јер му недостаје основно и гимназиско образовање, али то не мари...{S} Главно је, |
| о... узвикну он и хтеде учинити некакву гимнастичку вештину са Николом, али га овај уздржа:</p> |
| /p> <p>Леонтије брзо окрете леђа свима, глава му се затресе и чу се загушени хропац, а потом је |
| ај до мене?...</p> <p>Никола пребледео, глава му се немоћно врти и тресе, сав се омлитавио, нач |
| ветлост, мори га страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем...{S} Он понови у памети несвесно |
| да му нешто није по вољи, али Николина глава тако ситно трепери, а његов језик одебљао, па га |
| , и само му једно чудно: зашто Николина глава игра, трепти, као пламен лојанице, кад се добро р |
| њега носи, накривљена у страну...{S} И глава све ниже <pb n="232" /> пада, а онај ватрени сач |
| настави пијанка...{S} Тетку издадоше и глава и ноге.{S} Једва је одвукоше на њену постељу.</p> |
| пут!... виче игуман и блене преко свију глава, не гледајући <pb n="110" /> никога посебно. — Хо |
| а се преместе ови окачењаци изнад наших глава«...</p> <p>Првог школског дана, овај исти професо |
| летео косом...{S} Уз пут би се претурао главачки, одрао би кога јарца, и опет би трчао и трчао |
| ндрит, призивајући у себи све сотоне на главе ових безазорних, добро наоштрених за јело и пиће, |
| ="109" /> радио.{S} Одједном иза његове главе нешто необично Фијукну.</p> <p>— Ф-ф-фик!... зачу |
| ама, из које се, тамо крај Василијанове главе, помаљају и нестају друге главе...{S} Нека чудна |
| анастира, молио се у испосници до мртве главе... па зар то није светачки?</p> <p>— Тако треба д |
| ијанове главе, помаљају и нестају друге главе...{S} Нека чудна тајанственост и неки нејасан све |
| ћни лахор, успављујући узбуђене, пијане главе...</p> <p>Зора!{S} Беласа се густа роса по потесу |
| а ногама, па бије прутићем с оне стране главе, камо би јарац хтео врднути.{S} Папоња види да не |
| р се плашљиво подиже, и седећи, оборене главе, слабим но одлучним гласом проговори:</p> <p>— Иш |
| таде лепа млада женица, мале црнпурасте главе, кицошки опремљена и намештена; насмеја се његову |
| новци са иконе.</p> <p>Љубомир, погнуте главе, гледајући само пред ноге, стаде с краја до своји |
| то мучило?...</p> <p>Љубомир не дизаше главе, не одговори ништа, очекујући да ће његово ћутање |
| је пало у очи само то, што је баш више главе игуманове било исписано »воздержаније«, те игуман |
| <p>— Брат наш Леонтије постригава власи главе своје; рецимо о њему: господи помилуј!</p> <p>— Г |
| еонтија, веселим намигивањем и климањем главе, одобрише тај поступак.{S} Велимир се неколико пу |
| у.{S} Шта се терета, за то време, преко главе претурило, колико се муке видело.{S} Оде му брат |
| а се одважна победитељка, па му скиде с главе мастан процепљен на врху вес, метну му на уста и |
| мом.{S} Ови диалози изишли су му на врх главе, и он је стао мало боље размишљати о њима.{S} Учи |
| ..</p> <p>А у, замореној дугим читањем, глави само се ређају слике за сликама...</p> <pb n="143 |
| рође поред тетке, она подиже руку према глави му, али он промаче брзо, а она му добаци:</p> <p> |
| се обуче сам митрополит...{S} Кажу, на глави му капа од двадесет ока жежена злата и драгог кам |
| чен у чисте кошуље од танког платна; на глави му сламни шешир, на босим ногама папуче.{S} Он за |
| .{S} Само је игуман сад друкчији.{S} На глави му нова, од венецијанске кадифе, камилавка; <pb n |
| атученом до ушију простом камилавком на глави, онај весели и услужни младић, који се до синоћ з |
| је пред њима, са накривљеном шубаром на глави и подигнутим у вис рукама, пуцка прстима, окреће |
| ико вукло!{S} Са грубом камилавчицом на глави, обучен у неку уску, неспретну мантију, превио се |
| о просед калуђер, са великом шубаром па глави, испод које се просула густа разбацана коса.{S} Л |
| књижевности... све се то меша у његовој глави, постајући теже од олова, тамније од ноћи...</p> |
| појединих сцена...</p> <p>У Љубомировој глави настаде хаос: помешаше се слике Аврама, Лота и ње |
| адио човек у овој самоћи, — а у веселој глави млада намесника све живље се и узбуђеније оцртава |
| тадоше ницати и пролетати у растресеној глави му.</p> <p>Ах, ове тешке, мучне, па ипак примамљи |
| маглица постаје све гушћа и влажнија, у глави се осећа све јаче стезање, као процепом, снага по |
| уморно гледати по мрачној соби...{S} У глави му читав хаос, па ври...{S} Она га беседа о калуђ |
| " /> <p>Пролећу месеци за месецима, а у глави побожна монаха витлају се све нејасније, све тамн |
| мислима.{S} Загледа се у онај мрак, а у глави му се поновише све малопрешње слике весеља... пес |
| целом столицом, па љуља, љуља...{S} А у глави све теже...</p> <p>Дубока ноћ...{S} Разлила се ја |
| е сит насањао, ређајући разне планове у глави.{S} Не беху то, истина, баш прави планови, јер је |
| ’вако игра«... лете му нејасне мисли у глави, а пред очима се магли, трепери...</p> <p>— То га |
| једнако, док ме не пусти нека слабост у глави, што ме обузме чим легнем.{S} Онда се окрећем у п |
| чашу.{S} Почиње осећати неку незгоду у глави и стомаку, али још су му ведре мисли.{S} Он слуша |
| <p>»Било!...{S} Пропао!«... севну му у глави, и он скочи са сламе као посут жеравицом.{S} Још |
| ега...</p> <p>»А завет!?«... севну му у глави страшна слика свога греха и он одскочи од девојке |
| ...{S} Па опет је он то некако у својој главици помирио, и опет је остало: да и он и онај чича |
| ртво дете!«...{S} И у његовој занесеној главици он већ ствара слику...{S} Он, обучен у епископс |
| културно-привредни...{S} То им и јесте главна сврха, коју им наменише узвишени оснивачи и побо |
| је, у којима би он и та лепотица играли главне улоге.</p> <p>Али све те слике и маштања беху ве |
| .{S} По зидовима, испод икона, исписана главнија правила монашког живота.{S} Николи је пало у о |
| азиско образовање, али то не мари...{S} Главно је, да је он »свршени богослов«.</p> <p>— Е, зар |
| која одједном мења све...{S} И, што је главно, плаши га оно »бреме лако«, што га узима на себе |
| гори, али је тамо друга земља и, што је главно, друга количина...</p> <p>Све ври у послу, а мла |
| н има своје место, зна где је и, што је главно, није више сам.</p> <p>Тек после, кад је с тешко |
| њиву, која је засејана самим пасуљем — главном храном сваког манастира, па другу, која је засе |
| ..</p> <p>Дакле, свршено је: постиго је главну жељу.{S} А колико се муке видело, колико се незг |
| прозорче.</p> <p>— Хм-м... махну тетка главом претећи, па продужи рад уозбиљена лица.</p> <p>Ч |
| ако га неко снажно дрмуса и виче му над главом:</p> <p>— Устај, да звонимо ! чује он сад јасно, |
| ; завуко обе руке под појас, превија се главом и целим телом чак до колена, и уз то гласно набр |
| ећно прође опасност: игуман не мрдну ни главом, кад му он саопшти своју одлуку.{S} Беше и распо |
| ије могло сумњати.</p> <p>Игуман заврти главом и ућута.</p> <p>— Сипај! викну он изненада.</p> |
| ека... нека... замуца калуђер, врдајући главом и бранећи се рукама.{S} Ја ћу сам...</p> <pb n=" |
| адовољно, а погнути искушеник, мрдајући главом под тешком књигом, помисли: »Шта ово он?...{S} К |
| рете се бојажљиво и пође натраг, машући главом, као да се нечему чуди или неком прети.</p> <p>— |
| се одазва обичним узвиком, не мрднувши главом.{S} Занела га је нека необична мисао, па се боји |
| какав сламни шешир, а над самом његовом главом настави се пандурски монолог.</p> <pb n="30" /> |
| у трку, паде пред престо и лупи врелом главом о <pb n="236" /> хладну камену плочу.{S} Одједно |
| им, дубоко сакривеним очима, и обореном главом.{S} Око њега се гуркају, загледају га с чуђењем |
| му изгледаше сумњив са својом обореном главом и оним непрестано сакривеним очима.</p> <p>»Какв |
| <p>Излазио је од опасне суседе са пуном главом прича о његовој госпођи: како је то зла жена, ци |
| а вечно заврнутим рукавима и уздигнутом главом, ђаволаста Јованка.</p> <p>У овако светлим трену |
| етка.</p> <p>— Е јест!... махну Велимир главом с таквим изразом, који је говорио: »Волим ти цео |
| г јастука, као дугачка врећица, окренут главом руди, као мртав лежи Љубомир.{S} Скидоше га и по |
| ва-три дана тако...</p> <p>Тетка климну главом пркосно, као да би хтела рећи: »Ене, славе ти!.. |
| се, Видина друга.</p> <p>Велимир климну главом, гледајући радознало, шта ће враголасто девојче |
| вој шали што падне при разговору, махну главом са одобравањем, и у очима му се засветли радост, |
| но, ма шта се догодило.{S} Само - махну главом и рече : »Хоће Шваба, хоће!...{S} Тај ће једва д |
| о награди!{S} Овај твој... прота махну главом десно, одкуда се, из даљине, виђаху сеоски дућан |
| ви! викну Велимир кроз прозорче и махну главом на калуђере.</p> <p>Одједном се сва три калуђера |
| е се под, а она весело и срчано подигла главу, гледа око себе радознало, и кад угледа застиђена |
| ватри, на великој гомили сена; устурила главу и гледа кроз баџу.{S} Кад он уђе, девојка се прен |
| ће га упропастити, јер ће му навући на главу проклетство родитељско и божје.{S} Он седе на ула |
| стељици ноћу, кад намакне жути капут на главу, ствара слику Соломуном опеване лепотице и после |
| вотописа, затвори књигу и остави је под главу.{S} Сад се није могла почињати овако озбиљна ства |
| целу реченицу.</p> <p>Љубомир брзо диже главу и погледа га право у очи; у том погледу беше тако |
| другова.{S} Прекрети се побожно, подиже главу и одједаред рашири очи, као да је највеће чудо уг |
| амо, да га вежемо, одговори он и подиже главу, гледајући краве, које се приближиле води.</p> <p |
| глав, провуче Љубомир.{S} Игуман подиже главу и погледа га мекше, ко што обично гледа ђаке и не |
| јавама природним...</p> <p>Дечко подиже главу.{S} Пред очима његовим заблисташе се таласасти бр |
| лцу — како се деси, — погури се и сагне главу, а мисли се стану колутати и ређати, све једна за |
| слободно отвори очи и покуша да подигне главу и да је подупре руком...</p> <p>Жена му принесе с |
| учини, а нема довољно смелости, окрете главу прозору и танким гласом проговори:</p> <p>— Није |
| аци се на меку планинску постељу, обрте главу у небо, и загледа се у меку, нежну дубину небесно |
| усвођену капију, само му пролетеше кроз главу пређашње мисли: »А, то је <hi>оно</hi>!... али не |
| Свршено све !«... севају му мисли кроз главу као муње, и он се лагано провлачи поред другова, |
| о преплашена и изненађена, протури кроз главу, и, не предвиђајући ништа добро, осим муке, унапр |
| ре... мене!?«... севну му одједном кроз главу, и он поими сву страхоту и важност игуманове речи |
| еним до највеће мере плућима, само изви главу и преврте очима, као да га кољу, а у себи помисли |
| рећи капетанов пандур!...{S} У мало ми главу не однесе... само да ме закачи бутовима!...</p> < |
| девши да се ова чаша мора испити, обори главу покорно са уздахом и изразом на лицу, који као да |
| еним обојици, потуљеним погледом, обори главу...</p> <p>Дође на виђење и стара другарица с Маље |
| ајно и као прекорно.</p> <p>Прота обори главу збуњено.{S} Његов велики гојазни трбух стаде се ч |
| де испред доксата баш према њој и обори главу.</p> <p>Девојче се насмеја гласно.{S} Погледа га |
| } Јес’ ти то, Љубомире?</p> <p>Он обори главу и промумла нешто као одговор.</p> <p>— Шта ћеш ту |
| о гласова.</p> <p>Цензор стидљиво обори главу, и са оним снебивљивим ужичким смешењем протепа:< |
| овор.</p> <p>Велимир полустидљиво обори главу и одговори:</p> <p>— Чекај.... кроз неколико месе |
| ад ниси ништа јео?</p> <p>Љубомир обори главу и, онако старински, потуљи очи стидљиво.</p> <p>— |
| огледати право у очи, али он опет обори главу.</p> <p>— Нећу! одговори он одлучно.</p> <p>Изнен |
| и истине, да гост беше принуђен оборити главу.{S} Али га опет запита:</p> <p>— Или се мож’да ст |
| ос, вели он, трљајући руке и нагибајући главу пред дошљаком, као да је овај какав јеромонах, ал |
| — Минералогија? пита Љубомир сагибајући главу.</p> <p>— Мирен... и-хи-хи-хи!...{S} Како рече, в |
| евајући очима крвнички, па ипак кријући главу за њихова леђа, стаде Велимир.{S} Љубомир се само |
| Јок, море... промуца Љубомир, сагињући главу.{S} Ето, стојим с тобом.</p> <p>— Одиста, зар нећ |
| тав!... мој устав! грми игуман, обрћући главу зиду, старајући се да не гледа у госта, који већ |
| значајним гласом један ђак, промоливши главу кроз врата.</p> <p>Марија одмах устаде и оде на в |
| нако лежиш ! викну му девојче, нагнувши главу у страну, исказујући тим своје чуђење.</p> <p>— Ј |
| есну руком по кошуљи спреда и, сагнувши главу толико, да је морао гледати испод обрва, изиђе, у |
| сто, неокретно тело.{S} Само је подигао главу и гледа са последњег <pb n="12" /> хумића, преко |
| гледам у тебе«.{S} Игуман доиста оборио главу и нашао се у некакву послу са чашама.</p> <p>— Да |
| ирити у подрум.</p> <p>Игуман је оборио главу и ћути као заливен.{S} Изгледа да не чује шта му |
| улу кладу пред собом, искренуо, опустио главу немоћно у страну и гледа бесмислено у пространи ш |
| ђе кухињским вратима и, промоливши само главу, проговори некаквим замрзнутим гласом:</p> <p>— С |
| се великим постављеним џубетом, подупро главу десном руком, па гледа некуд пред собом.{S} Погле |
| , нежна као свила вунена влакна; сагнуо главу, али му испод обрва сјакте зеленкасте очи, а усне |
| есором, јер му је та наука тешко ишла у главу.{S} Слушао је монотона ђачка причања пред попом, |
| <pb n="98" /> у исто време иде ватра у главу, а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га за мишице |
| ли му, сасвим случајно, одједном дође у главу једна ситна, практична мисао, коју он, да би се п |
| саме, и никако не може сад да му дође у главу: зашто би му то било неправо?{S} Обузет оном елек |
| ближе и ближе... и таман да ме удари у главу, оно некако прође кроз мене, па се опет врати нат |
| >»Да се иде одавде!« дође му одједном у главу, и он одмах осети, како је овде све <pb n="192" / |
| </p> <p>И од кад му је дошла та мисао у главу, од тада он не мисли ни о чем другом.{S} Најчудни |
| пало на памет...{S} Тек онако дође му у главу: »Да проведем неко време у манастиру... ’нако сам |
| ро...{S} А на послетку, сваки има своју главу.</p> <p>— Хе, да видиш моју Аницу.{S} Ни Маџарица |
| више.{S} Подупро ослабелим рукама тешку главу, па послушно испије чашу што му поднесу и опет се |
| чашу! викну игуман.</p> <p>— Дигните му главу! рече тетка и принесе пуну чашу помодрелим запече |
| и он стоји тако и мртвачки обара пијану главу...{S} Он не зна да ли што чује или осећа, али му |
| погледа очајно у небо, уздахну и погну главу трпељиво, увиђајући своју немоћ да промени што од |
| ор »травуљар«, дижући од стола занесену главу.</p> <p>— Видите... поче увредљивим тоном један и |
| воту само и сањао!...</p> <p>На погнуту главу Љубомирову, архимандрит наслони књигу и стаде чит |
| <p>Врати се очима и стаде читати целу »главу« од почетка.{S} Допаде му се.{S} Лепше је ово нап |
| еће омести његов омиљени посао — врћење главчина, тесање палаца и наплатака за точкове.</p> <p> |
| </p> <p>Уморан је и гладан необично.{S} Глад је већ иначе знао трпети, али овакву глад, која ид |
| баш хтео да ми кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је ли те то мучило?...</p> <p>Љубомир не дизаш |
| ад је већ иначе знао трпети, али овакву глад, која иде упоредо са умором, није никад осећао.{S} |
| ла и механе, опет осетио и трпио велику глад, бојао се нових познаника, кметова и пандура, и ка |
| све више завија, осећа велику необичну глад, и ваљада услед тако јаке инервације поче живље ми |
| тако просто и тако обично.{S} Лутао је, гладан и неиспаван, једном усамљеном улицом, наишао на |
| а!</p> <p>— Ојађена сам друга!... он је гладан !... викну она и отрча судовима.</p> <p>Љубомир |
| њене руком у сену...</p> <p>Уморан је и гладан необично.{S} Глад је већ иначе знао трпети, али |
| ко ми, овај, свакад... узвикује Никола, гладећи хладно стакло.{S} Имамо и ми душу, зар није?... |
| , стару антерију, добацује му Арсеније, гладећи руком стакло с вином.</p> <p>— Де, ви ђаволи!.. |
| ле хартије, који се, већ неколико дана, глади, кваси и суши...</p> <pb n="181" /> <p>Отац Васил |
| се: ако стане обилазити људе, умреће од глади.{S} Него, најпре ће потражити чобане по ливадама, |
| е то зла жена, циција, помреше млађи од глади, па хоће и да се туче...{S} А тамо, где му је она |
| а, без којих би јадни ђаци полипсали од глади...{S} Па друге приче о Сави и Дунаву, о Топчидеру |
| ти се у овом шареном свету, и умрети од глади међу каквим зидинама?...</p> <p>Смишљао је у паме |
| ег дана, кад је већ сасвим обезвијао од глади, стале излазити пред очи разне саблажњиве слике, |
| ћ пао у очајање од зла времена, умора и глади.{S} Свуд око њега, и десно и лево, склопила се ог |
| два млађа игумана, који одједном почеше гладити и сукати брке.</p> <p>Не прођоше неколико минут |
| ако дође до котара, око кога се окупила гладна и премрзла стока; не осети како му је чело слеђе |
| них, по реду, гомилица сена, окупила се гладна стока, па жудно савија и купи у уста суху траву, |
| о и потера стоку.{S} Тек кад се смирише гладна говеда у ливади и стадоше пасти, он се осврте и |
| па и њих нестане, и не сећају се јадне, гладне и жедне стоке до самог мрака.{S} Шумар заметне п |
| p>Набацао је клипове суха кукуруза пред гладне халапљиве свиње, и кад настаде обичан врусак и м |
| пет нема хлеба...</p> <p>Овако премишља гладни путник, а јабуке чине своје.{S} Стомак све више |
| зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладни.{S} Сети се оне проје што остаде код студенца, п |
| правља обично питање:</p> <p>— Да нисте гладни, оче?{S} Де, да поједемо мало лепца... дао га је |
| ругом руком приносе друго парче великим гладним устима и кидају га одлучно једрим чврстим зубим |
| /p> <pb n="15" /> <p>— Јадниче, како је гладно! вели она милостивим гласом, гледајући како мали |
| овчица... није згорег! утаче се журно и гладно прота.</p> <p>— Пост је!... како ћемо? напомену |
| на мене... реци што знаш...{S} А ја... глас му задрхта, очи се зацрвенеше и овлажише <pb n="10 |
| пан, развијен и силан као столетни грм; глас му наликоваше пролетњој грмљавини.</p> <p>— Чекај, |
| као што се понашају пред њим самим.{S} Глас манастира, као <hi>свете куће</hi>, био је подједн |
| мислити како се то вади душа, а онај га глас опет прекиде:</p> <p>— Ама, Љубо !...{S} Који ти ј |
| на, далек, нејасан, као са другог света глас, од кога се дечко прену, као да је у ватру пао.</p |
| Викали су на Николу, али ово није његов глас...{S} То неког даве... видиш како је скомолао!«... |
| ти или љутити.{S} По ходнику грми његов глас, а под одјече од поткованих цокула.{S} Све трешти. |
| tion" /> <p>Опет грми и трешти игуманов глас по ходнику.{S} Само је игуман сад друкчији.{S} На |
| Неко лупну о врата, и зачу се Велимиров глас:</p> <p>— Лаку ноћ, Леко!...</p> <p>Леонтије отвор |
| отворио врата, кад се разлеже Љубомиров глас...{S} Игуман сукну натраг изненађен и уплашен, крс |
| , па ипак добро познат му архимандритов глас:</p> <p>— Хе-хе... дулечићу мој!{S} Питај, роде, ш |
| , а у ушима му још бруји одсечан, строг глас малог, чистог, седог директора, који прочита имена |
| } Хи-хи...</p> <p>После два месеца дође глас манастиру да је Нићифор рашчињен, а мало затим — д |
| раја дуго, па онда некакав громки груби глас уз предисање, и онда замумла неко тамо:</p> <p>— А |
| > <p>— Баш не може никако да обрне први глас.{S} Одговарање, онако што је краће: господи помилу |
| годи онај полутон, којим се почиње први глас.{S} И од једног и другог посла не беше успеха...</ |
| де назадан: још није знао окренути први глас...</p> <p>У фебруару Љубомир доби писмо од оца.{S} |
| и, али из дубине душе говораше му други глас, да он није напустио свој Маљен <pb n="20" /> ради |
| одозго са планине отегнут јасан женски глас.</p> <p>Чобанче се одазва обичним узвиком, не мрдн |
| онај непознати му, чудновати, слабачки глас, који он никад до сад није чуо.</p> <p>»Чиј је то |
| ово!...{S} И какав је ово нов старачки глас, са шушкањем и промуклим крештањем!«... чуди се он |
| — Дај! зачу се отуд крупан заповеднички глас.</p> <p>Велимир дохвати са прозорчета наслаган шећ |
| брише двориште, а из куће гуди потмули глас кустуре, која хитро струже прљаву, криву совру и ч |
| чинио све, што му је одавно тајанствени глас у њему самом шапутао: оставио свој први младачки и |
| ка брда одбијају од себе ненадан очајни глас, шаљући одјек речној долини, кроз коју се отеже и |
| астирско звоно, и његов танки и сребрни глас одјече кроз јутрењу влажну тишину, губећи се тамо |
| Видиш... искашља се он и отеже последњи глас.{S} Ово је Свето Писмо... ту ти је сва наша вера и |
| има, и сваки се од њих патио, да се тај глас што више распростре у народу.{S} Истина, у томе је |
| то, није!... друго је!« узвикује му тај глас, и он зна да је то друго много лепше, светлије... |
| ћи молитву: »Отвори срце твоје... и чуј глас господњи: ходите к мени сви, што сте оптерећени и |
| > <p>— Ф-ф-фик!... зачу се оштар, танак глас кроз ваздух и за њим нешто јаукну...</p> <p>Љубоми |
| де у чашу, некакво цвркање и мало затим глас:</p> <p>— Стакло!</p> <p>Љубомир угледа, како Вели |
| оследњег метанија, над њим загрме Савин глас, читајући молитву: »Отвори срце твоје... и чуј гла |
| војим ушима да оне доиста слушају Савин глас.</p> <p>— И тица, и бубица, и свако створење Божје |
| аву, криву совру и чује се лен промукао глас:</p> <p>— Причекај, попо, очију ти!...{S} Сад ће.. |
| икад до сад није чуо.</p> <p>»Чиј је то глас? ко је то?...{S} Викали су на Николу, али ово није |
| химандриту се веома допаде снажан и леп глас Ђокин, који на опште задовољство отпева вечерње са |
| и пуштајући затим из грла дубок отегнут глас, који личи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за ле |
| тишина.{S} Одједном он чује познати му глас над собом:</p> <p>— Баш хоћу да те питам... знаш, |
| е Савин дан.{S} Стриц је опак...</p> <p>Глас се одоздо понови.</p> <p>— Ето-о-о-о... ето, слава |
| на све стране, али од њега још никаква гласа.{S} Ко сме сад изићи владици на очи с таквим глас |
| ст у томе, што сад сви трепте од његова гласа и срџбе.</p> <p>На врата утрчаше коњушар и водени |
| у око врата и терају је да пева из свег гласа...{S} Весеље повезаних и одједном пуштених на сло |
| буђења, и у исто време готов је из свег гласа запевати.</p> <p>»Овде је прави живот... овде се |
| ђе му много тешко, хтеде кукати из свег гласа, неће ли га жива душа чути, кад се неко иза самих |
| л; трже се из заноса од громког Савиног гласа, који читаше <pb n="200" /> јеванђеље: »Рече Госп |
| {S} Ни уздаха, ни јаука, ни стењања, ни гласа!...</p> <p>Тек после два часа калуђер се диже на |
| у топлу легалу, па не пушта од себе ни гласа.{S} Само у пећима, које се ложе из ходника, поређ |
| <pb n="86" /> чувао се туђег погледа и »гласа« као живе ватре.</p> <p>Због таквог његовог живот |
| Израз њена лица, после овога прегледа, гласио је: »Тс... није баш ствари, али тек ко зна!«...< |
| ући му <pb n="164" /> погледом, који је гласио: »Видиш сам... што ме питаш!« Али игуман не беше |
| апољу се чује граја, разговор и по неки гласнији смех.{S} То су подолазили кметови, одборници, |
| ична мисао, коју он, да би се повратио, гласно изговори:</p> <p>— Данас!...{S} А хаљине?</p> <p |
| ... ђавоља посла! промрмља он у себи, а гласно рече:{S} Него знаш, није ово за тебе...{S} Чудни |
| обори главу.</p> <p>Девојче се насмеја гласно.{S} Погледа га онако крутуљава, погурена, потуље |
| удновато.</p> <p>— Шта је ово? рече она гласно, пришавши клупи и разгледајући увијеног успавано |
| ити...</p> <p>— Мислити... понавља Мира гласно, од страха, тек да се јави и она да је жива.</p> |
| њу у један угао и ставили га да ту чита гласно житија светих.{S} Прота окружни, мало иронично, |
| , осим муке, унапред, узвикну сама себи гласно: »Еј,црна Видо!« и лагано се крену кући.</p> <mi |
| а искашља још јаче и затим стаде читати гласно:</p> <p>— »Књижевници и фарисеји доведоше к Исус |
| ир, наслоњен рукама на престо, говорећи гласно црквене молитве, које је знао на памет.</p> <p>О |
| под у ходнику.{S} За то време Василијан гласно прича игуману како су га нашли.</p> <p>— Лежи та |
| .</p> <p>— Е, роде, од куд ти? викну он гласно, кад наиђе Љубомир.</p> <p>Ђак му каза и пође.</ |
| двеју — палилулске и теразиске), готово гласно изговара целу своју нову титулу и чуди се како с |
| јега«, па одједном севну очима и готово гласно одговори досадном госту:</p> <p>— Да се стидим ! |
| ом и целим телом чак до колена, и уз то гласно набраја:</p> <p>— Еј, мој Арсо, мој кукавче сињи |
| .</p> <p>— Ха-ха-ха... смеје се Велимир гласно.{S} А Максим... знаш за ону траву!</p> <p>— Тај |
| ху ме роди мати моја«... говори Љубомир гласно, одушевљено, као да некоме прети, са великом мил |
| ени...</p> <p>Архимандрит плану и викну гласно, не дајући игуману да доврши:</p> <p>— Оче игума |
| ог сељака, и сад му се чини да неколико гласова викну за њим...{S} Он наже кроз један кукуруз, |
| о?</p> <p>— Цензор, одговорише неколико гласова.</p> <p>Цензор стидљиво обори главу, и са оним |
| на небо, кад загрме двеста богословских гласова: »Господи возвах к тебје, услиши мја«...{S} Грм |
| око стола.</p> <p>— Живео!... одјекнуше гласови испод липе.</p> <p>Леонтије се само зајапури, п |
| ?...</p> <p>— Живео!... загрмеше сложни гласови око стола.</p> <p>— Живео!... одјекнуше гласови |
| /p> <p>— Аха, Свето Писмо ! понови ђаче гласом, који казиваше да није никад чуло за такву књигу |
| омак.</p> <p>— А наше, наше... он удари гласом јаче и намигну оком, те није морао казати имениц |
| причу јеванђелску о грешници, ударајући гласом нарочито на Христовим речима: »који је међу вама |
| а друговима, прокрешта отац Сава слабим гласом.</p> <pb n="224" /> <p>Леонтије се врати другови |
| , па прошапта неким уморним и стидљивим гласом:</p> <p>— Хлеба!</p> <p>— Ојађена сам друга!... |
| че, како је гладно! вели она милостивим гласом, гледајући како малишан жудно узима проју и гута |
| о сме сад изићи владици на очи с таквим гласом!...</p> <p>Довољно разлога, да дркће не само ход |
| љи то саопштење, јер проговори блажијим гласом.</p> <p>— Хајде горе да седнемо.{S} Уморан си.</ |
| нас, мрцино — наставља пандур оштријим гласом — да ли има места и за нас, и ако смо пандурска |
| овикну чуварица папоњина плачним дечјим гласом, који је најречитије илустровао безобзирну непос |
| есам, господине, одговори Љубомир таким гласом, да се више није могло сумњати.</p> <p>Игуман за |
| p>— Са чесме? запита игуман неким меким гласом, који даваше упитаноме доста повода за лаж.{S} О |
| смелости, окрете главу прозору и танким гласом проговори:</p> <p>— Није ни мени овде место, где |
| си, одговори онај из мрака пријатељским гласом и приђе му.{S} И ја сам ђак манастирски... хајде |
| смеши, али му одмах, веома пријатељским гласом, одговори :</p> <p>— И ја се, вала, уплаших жест |
| у му над самим ухом неко, тањим женским гласом, који одјекиваше пријатно.</p> <p>Љубомир се трж |
| стаде га запиткивати благим материнским гласом, од кога се и дечко прену.{S} Бризнуше му сузе и |
| кну неким новим, јасним, декламаторским гласом, који одјекиваше ходником:</p> <p>— Сотоно, у те |
| шта ви је данас?!... доврши уздрхталим гласом, па и сам бризну плакати.</p> <p>— Сви тројица с |
| ст, па, не гледајући ни у кога, веселим гласом проговори:</p> <p>— Каки сватови, онака и млада; |
| ише?... узвикну обрадована жена веселим гласом.</p> <p>— Ево ти књиге, па терај Леонтија нек’ т |
| се укину! узвикну и говорник, промуклим гласом, гледајући влажним очима око себе.</p> <p>— А ве |
| ити...{S} Монаси сложно, тихим, лаганим гласом запеваше тужну песму: »Загрљај Очев потрудих се |
| прдуј колико хоћеш, доврши он увређеним гласом.</p> <p>— Јуф, наљутио се!{S} А да ниси горд, ти |
| Сионе!!... завапи срећним, одушевљеним гласом Василијан, седајући до Леонтија и тапкајући га п |
| рће и погледа на кућу; затим, спуштеним гласом, готово шапатом наставља: и ја бих то пробала... |
| екаквим танким, изнемоглим, преплашеним гласом, од кога се сам Љубомир уплаши.</p> <p>— М-м-м.. |
| трча у ходник где су собе и преплашеним гласом викну:</p> <p>— Капетан !... трчи...{S} Газда зо |
| размислим до мрака... слабим, уплашеним гласом прошапта Велимир.</p> <p>— До мрака! ..{S} Њему |
| дном сав зацрвени и убрзаним, уплашеним гласом прошапће:</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди!... и |
| ја нам... грми Василијан својим снажним гласом, а уз њега брује Николин секунд и Максимов бас.. |
| куда је и с неким нарочитим, значајним гласом, напомену, да он тражи службу.{S} Механџији као |
| иком.</p> <p>— Устао! узвикну значајним гласом један ђак, промоливши главу кроз врата.</p> <p>М |
| корити, али он отеже промуклим крупним гласом, за који се обично каже да је загорео:</p> <p>— |
| е младићеве, проговори свечаним, јасним гласом:</p> <p>— Брат наш Леонтије постригава власи гла |
| во, роде, узвикну Арсеније новим јасним гласом: да се провеселимо у част нашег милог сабрата... |
| ену.</p> <p>— А-а!... отеже он радосним гласом, као да је нашао све што је тражио. — Зар ви так |
| «...{S} Он отвори уста и доста одлучним гласом, који чак и њега сама зачуди, проговори:</p> <p> |
| дећи, оборене главе, слабим но одлучним гласом проговори:</p> <p>— Ишао сам за стопама Антонија |
| з сву Србију, и као да својим злослутим гласом опомињаху некога: »Хеј, не дај!«...</p> <p>Манас |
| пропастите? пита Максим неким злослутим гласом, у коме се чује и очајање и — претња...</p> <p>— |
| мо главу, проговори некаквим замрзнутим гласом:</p> <p>— Стоја неће више да нас пере... ђеца ид |
| <p>— Попо, утаче се домаћин мало јачим гласом: кад дођем код вас у манастир, ја се владам по в |
| је Љубомир већ зажмурио, настави лакшим гласом: неки млакоња...{S} Није за наше друштво, то се |
| ао се често, гледајући да не трчи какав гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, обрастао трњаком |
| његов професор рачуна, кога познаде по гласу, али га још не угледа: иди у друго одељење, па ме |
| р танко, бојажљиво, с највећом пажњом у гласу.</p> <p>— Мој устав! мој устав!... још грми игума |
| и масна камилавка, а с друге висе нове, глатке цокуле...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| асловца, са којих се одбија светлост на глатко бледо лице Василијаново.{S} Цео храм обвила густ |
| д га оне стегну својим ручицама, а сад, гле: само га дохвати прстима!...</p> <p>»Што ли је то?. |
| рхимандриту.</p> <p>»Ала је оседео !... гле, од куд ово!...{S} И какав је ово нов старачки глас |
| њему необичну нежност.</p> <p>— А-а... гле, омаљавио!...{S} Добро, добро...{S} Хајде, поздрави |
| љубимца по уску челу.</p> <p>—Одиста... гле! потврди и Нићифор.</p> <p>— Знаш-.. овај напада св |
| ему...{S} Па није баш ни тако мрачно... гле, светли се пред очима.{S} И има нешто пријатно, чег |
| Хи-хи-хи...{S} Еве га... бегунац!...{S} Гле ти ширечине ваљевске: хранио човек свиње у подне!.. |
| то, ваљада, због његова доласка?...{S} Гле, двориште... све оно исто!...{S} Само међу калуђери |
| ма и пита се у чуду: »Шта је ово?...{S} Гле, одиста шта је ово?«...</p> <p>Ово ће житије научит |
| на јасним зрацима, неравна видика...{S} Гле, она иста, искривудана, уска и дубока речна долина, |
| е један другом: »Мртав, није него...{S} Гле како је задриго, ципов гејачки!...{S} Све је то мас |
| им и слабим крилима у далеки свет...{S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе бистри поточићи, шт |
| другој светлости и другом облику...{S} Гле, зар оно кућа Степовића!{S} Некад му је изгледала к |
| ца с Маљена, водећи синчића за руку.{S} Гле, права жена!... развијена, чиста, обична поцрнела л |
| а је ово... у дворишту сви калуђери?{S} Гле, и отац Сава стоји на доксату, гледа, радознало и р |
| е више читао...</p> <pb n="154" /> <p>— Гле: »У греху се зачех и у греху ме роди мати моја«... |
| о да извади и отвори дувањару.</p> <p>— Гле, набавио тазе, па и не нуди.{S} Нећемо тако, Максо! |
| животна, као слабачку сламчицу...{S} И гле: сврши се!...</p> </div> <pb n="237" /> <div type=" |
| вање, оставио родбину, село, све... — и гле, сад не осећа ништа, ама баш <pb n="82" /> ништа од |
| {S} И туга му се још свија на души, али гле: ово је сад некаква друкчија, топлија, светлија, но |
| они су друго... сви ови младићи!{S} Јер гле, зар не изгледа он међу њима као врана међу голубов |
| ике за сликама...</p> <pb n="143" /> <p>Гле, дваестогодишњи младић Антоније, леп као уписан, об |
| о празном, полумртвом животу!...</p> <p>Гле, како крв ври, кључа... како бију дамари јако... ка |
| ву, о многим веселим стварима...</p> <p>Гле, како се овде бурно живи, и како је овај живот сасв |
| еже од олова, тамније од ноћи...</p> <p>Гле, и другови његови, који имају прописно школовање, н |
| уз равномерно дисање успаваних другова, гледа широко раширеним очима, али не види ништа...{S} П |
| е, све...{S} Кад му што другови говоре, гледа их некако благо и у исто време, реко би, забринут |
| мо је ово много шире.{S} Он стоји дуго, гледа у ту необичну појаву и чуди се...</p> <p>»Ето ти |
| д, а она весело и срчано подигла главу, гледа око себе радознало, и кад угледа застиђена Леонти |
| ?{S} Гле, и отац Сава стоји на доксату, гледа, радознало и реко бих смешка се!{S} Није то, ваља |
| ину...{S} Нека га...{S} А тамо стриц... гледа и не верује...{S} А и ја се кријем иза царице, да |
| S} Немој, очију ти!...</p> <p>— А вина? гледа га Велимир оштро, готов да плане срџбом.</p> <p>— |
| м очима.</p> <p>»Какво је ово чудо !{S} Гледа као да се моли Богу...{S} Очи му некако сасвим по |
| , и на лицу јој исписан велики ужас.{S} Гледа у некадањег друга, као у неко чудовиште, и пита < |
| же му се десити да узгред види Саву, да гледа лађу и »швапску« земљу, али то не може учинити он |
| убомиру не би пало ни па крај памети да гледа на опрему, али се изненади кад је угледа оваку.{S |
| коме сваки заповеда, навикао се чак да гледа на себе као па простог слугу, и однекуд му дошло |
| ни чреде, ни јутрења, ништа...{S} Тетка гледа кућу, поље, чак и о нурији води бригу, а они ће с |
| пуче.{S} Он затурио чабрњак па леђа, па гледа на неке њиве, преко од механе и казује нешто жени |
| овима.</p> <p>Љубомир ушкиљио очима, па гледа кроз укрштене трепавице како редуша нагиње лонац |
| рекоше, да је та справа — сунчаник, па гледа тај велики, до сад не виђени, мравињак од деце, к |
| џубетом, подупро главу десном руком, па гледа некуд пред собом.{S} Поглед му је празан, бесмисл |
| више да мрдне.{S} Стао као окамењен, па гледа како се преливају бела кравља леђа под сунчаним з |
| ко наслоњена на доксат, раширила очи па гледа...{S} А игуман таман поумио да изиђе и <pb n="148 |
| не маши чаше: сваки се преситно, па сад гледа само, да се још сит наговори или напева...{S} Поч |
| гала Милка.{S} А он је тако волео да је гледа и да слуша њено отворено детиње ћеретање...{S} И |
| а, да на живот и поступке своје братије гледа много блаже но до сад.{S} Он се одмах покаја што |
| дерати јарца, а он сад сасвим друкчије гледа у покрете њених ногу, није као пре...{S} И још мн |
| обрћући главу зиду, старајући се да не гледа у госта, који већ прелази преко собе.</p> <p>— Оч |
| паметне господске очи, којима никад не гледа право, него некако у косо, и опет гледа човека у |
| е родном Маљену, кога већ две године не гледа очима.</p> <p>Давно је то било, чини се Љубомиру. |
| аро гнездо, у коме се испилио!{S} Он не гледа високу, са црвеним кровом и белим зидовима кућу, |
| себе пажљиво, па видевши да их нико не гледа, <pb n="23" /> устане брзо и покаже јој на дугачк |
| Опет да се пије, и само ’нако... да се гледа у маглу!«...</p> <p>Од тог срећног дана престадош |
| ри и ђаци погледаше Максима, као што се гледа неко, кога ће сад да нагараве, а Максим, чувши за |
| ру!{S} Сви гледају Љубомира, као што се гледа у менажерији каква невиђена и нечувена дотле ретк |
| е се небо састаје са земљом, и што више гледа ту загонетну даљину, она га све више заноси својо |
| арено светло треперење огња; и што више гледа како вреле жишке одсјајкују, севају и преливају с |
| , вештачки у вис управљеним роговима, и гледа право у оца Василијана.{S} Леонтије се досети, да |
| ље, као да га електрична струја баца, и гледа у децу око себе тако блажено, као да би се сад са |
| дњака, па савија језиком ластаре и... и гледа како упаде у њиву стричев син и потера стоку са у |
| стоји једна девојчица његових година и гледа га љубопитно, као што се обично гледају странци п |
| одина, па слуша жубор хладна студенца и гледа чистину плава неба, блудећи својим полудивљим, ра |
| чашу што му поднесу и опет се подупре и гледа како се овај под од цигаља (он не зна да је то по |
| и маљ... само отвори уста, рашири очи и гледа...</p> <p>— Манастири, какви су данас, узвикну го |
| на у школи.</p> <p>— Шта је?! пита он и гледа по школи, чудећи се што још не види крв или ватру |
| соби ђачкој свануло.{S} Љубомир устао и гледа како сад лепа светлост улази кроз прозоре.{S} Ово |
| а великој гомили сена; устурила главу и гледа кроз баџу.{S} Кад он уђе, девојка се прену и скоч |
| кретно тело.{S} Само је подигао главу и гледа са последњег <pb n="12" /> хумића, преко кога вод |
| ренуо, опустио главу немоћно у страну и гледа бесмислено у пространи шарени свет, који се пред |
| оног истог узрока, са кога сваки тежак гледа да подупре леђа кад седи или стоји) па брзо чупа |
| и.{S} Одговара на питања кратко, и увек гледа да се уклони од разговора.{S} Кад момци и ђаци по |
| ватра шушти и букће, а млади усамљеник гледа у зажарено светло треперење огња; и што више глед |
| с којом би почели.{S} А онај варошанин гледа зачуђено, питајући погледом околину: шта се то зб |
| равна и плодна ваљевска Посавина.{S} Он гледа у нејасну пругу, тамо где се небо састаје са земљ |
| "39" /> <p>Љубомир обара очи и стидљиво гледа своју једину, скоро поцрнелу кошуљу.</p> <p>— Нис |
| баш по правилу искува.{S} Љубомир само гледа и трепће, чудећи се свему што се наслуша и наглед |
| д навалом неких нових осећања и збуњено гледа у оне јасне плаве очи, које га чудно гледају...</ |
| главу и погледа га мекше, ко што обично гледа ђаке и незване госте.{S} По овоме погледу калуђер |
| војчица, сами, да га она некако страшно гледа, и да му није немио тај поглед.{S} Он опази чак д |
| тид га да се врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га храбри отвореним и, како му се чини, пр |
| по соби дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву таваницу, не мрда очима и не трепље |
| гледа право, него некако у косо, и опет гледа човека у очи.{S} Па ход господин-Николин!...{S} И |
| у, и ваздан, ваздан...</p> <p>- Он опет гледа у ону сиву даљину, у онај тајанствени застор, кој |
| све дође као ново, као да ово први пут гледа...{S} Не осети ни кад игуман пројури поред њега и |
| а платна...</p> <p>И сву ту шарену масу гледа узбезекнуто, зачуђено сељаче, а у ушима му још бр |
| де баш »велике гимназије«.</p> <p>...{S}Гледа у ове неме и страховите, за њега, зидине, како се |
| :</p> <p>— Јоковићу, остави то дете.{S} Гледај ти твоје травуљине... тамо у школи, а овде се са |
| амо је, кажу, каменита равница, а ово — гледај!...{S} Знао је наш св. Сава шта ће изабрати за и |
| е, не осуђујем за то; него иди кући, па гледај своја посла« каже њој Христос.</p> <p>— Очију ти |
| оље, него што ја умем казати.{S} Па сад гледај... научи све...</p> <p>После неколико недеља, на |
| ка и ја по Маљену, па постао владика, и гледај само каква је чуда починио...{S} Васкрсао <pb n= |
| . друг... и ако је ’наки.</p> <p>— Само гледај, прекиде га Никола, да се пред игуманом свакад н |
| па само наређује...</p> <p>— За вечеру гледајте које дебело младо ћуре... почиње наређивати по |
| е...</p> <p>Обоје стоје једно уз друго, гледају се и тим погледом кажу све: нема више друговања |
| ко из оних многобројних врата, која сва гледају у двориште, поврве многобројни младићи, па лага |
| а пресуда.{S} Школа се утаја...{S} Деца гледају, зачуђена необичном појавом, па не стижу још ни |
| ко, ближе врху планинском, а са њега се гледају као на длану с леве стране подринске, и с десне |
| Монаси се одобровољили, раскравили се и гледају победнички, с неком гордом сујетом, као да је с |
| {S} Долазе њени родитељи; благосиљају и гледају некако весело-свечано...</p> <p>»А-а!... шта ов |
| кметови, одборници, сељани... лармају и гледају да пропипкају <pb n="31" /> одмах: ради чега ли |
| лазила; сви поседали за столове, пију и гледају немарно око себе.{S} Само се најстарији члан по |
| ре спрема Сава у свом манастиру!{S} Сви гледају Љубомира, као што се гледа у менажерији каква н |
| есели; нико се не жури на посао.{S} Или гледају да рано површе што имају, па се и они некуд диг |
| д њим плаво небо, његове зеленкасте очи гледају потуљено, испод обрва, као да се крију од кога. |
| ше онако усиљено принижено, нити му очи гледају лукаво услужно; сад је сасвим отворен, прост, в |
| ="247" /> рубинама?...{S} Калуђери само гледају тупо, промрмљају некакав нејасан одговор и укла |
| да у оне јасне плаве очи, које га чудно гледају...</p> <p>— Како ти је име? запита он дрхтећи и |
| и гледа га љубопитно, као што се обично гледају странци пролазници.{S} Стид га да се врати, а д |
| а мислим ти ћеш то брзо? запита Никола, гледајући га бојажљиво; ко вели:{S} Ваљада видиш колико |
| .. ти си доста учио, поправи се Никола, гледајући Љубомира влажним очима.{S} Та и ми смо... она |
| да, немарно шврљка по собама и стајама, гледајући тупо свакога ко је сретне, али је у потоку, и |
| убомир, је ли... новајлија? запита она, гледајући му пажљиво лице и цео стас, као да је рада оц |
| е то!... сурово запита игуман Љубомира, гледајући га право у очи.</p> <p>Љубомир хтеде сакрити |
| !«... мисли дечко и осврће се око себе, гледајући огромно величанствено здање, које се са све ч |
| а иконе.</p> <p>Љубомир, погнуте главе, гледајући само пред ноге, стаде с краја до својих друго |
| и он госте, дижући или доносећи судове, гледајући само у оно што ради, чиме је заузет.{S} Не до |
| као по команди, издигоше лица на више, гледајући у таван, слевајући у уста неко мирисно старо |
| та, игуман тешко уздахну, усправи се и, гледајући некуд у мрак, проговори:</p> <p>— Што бегам и |
| хркнувши својим јаким грлом, проговори, гледајући изненађена Љубомира благо:</p> <p>— Дошло од |
| > <p>Девојче остаде наслоњено на чатал, гледајући за младићем, који јој заузео целу душу, па не |
| д мртвацем, прође ходником и двориштем, гледајући шта се ради.{S} Завири и у собе, у кухињу, у |
| на друга.</p> <p>Велимир климну главом, гледајући радознало, шта ће враголасто девојче учинити. |
| је гладно! вели она милостивим гласом, гледајући како малишан жудно узима проју и гута је неса |
| ! узвикну и говорник, промуклим гласом, гледајући влажним очима око себе.</p> <p>— А вера?!... |
| ш у свеце? запита девојка са подсмехом, гледајући га ђаволастим, немирно-смешљивим погледом.</p |
| о, да се залије-е!... хап! промрмља он, гледајући нејасно влажним и блесастим погледом.</p> <p> |
| ише уља у распаљени бес игуманов, и он, гледајући несвесно, блесаво још ово неколико људи, пови |
| прља.</p> <p>— Благо тебе, одговори он, гледајући је као с неким снебивањем, т. ј. са погледом, |
| м у Прњавор... има опело, проговори он, гледајући кроз прозор према себи.{S} Ти у Јаворце... во |
| азан подметач до себе и посади га на њ, гледајући на другу страну, у мрак.</p> <p>— Тако ти Бог |
| де на уласку пећине и заплака се горко, гледајући немоћно у натуштено суморно небо, као да отуд |
| p>»Ако је оно тако далеко, мисли дечко, гледајући у плаво небо, као што вели учитељ, онда како |
| Нисмо их имали... коње, одговори дечко, гледајући га право у очи.</p> <p>Човек се зачуди овом н |
| <p>— А игуман? прошапта Максим опрезно, гледајући на затворено прозорче.</p> <p>— Хм-м... махну |
| -ха... смеје се он нервозно и иронично, гледајући сад сваког госта у лице.</p> <p>— А, даклем т |
| само зверао уплашено, освртао се често, гледајући да не трчи какав гласоноша за њим, али кад за |
| Неће то, бојим, ваљати... рече Љубомир, гледајући у страну: тако... без допуштења.</p> <p>— Та |
| ад што је било у кухињи, мисли Љубомир, гледајући три калуђера како сложно клањају пред игумано |
| Овај ће вам бити цензор, рече професор, гледајући редове несташних живих очију, које се све упр |
| замисли се малишан, наслоњен на пласт, гледајући како је оживело цело поље, по коме су се расп |
| га вежемо, одговори он и подиже главу, гледајући краве, које се приближиле води.</p> <p>После |
| днијом девојком.{S} Оне се још смејаху, гледајући радознало Љубомира, о коме су се, по целој ма |
| н професор.</p> <p>— Шта је? пита Јоцу, гледајући по свима школским угловима.{S} Ко је викао?</ |
| p> <p>— Па, једнако!... одговори монах, гледајући зачуђено старешину, мислећи у себи: »Што сам |
| сам ја?!«... запита се преплашен монах, гледајући окамењеним погледом како се претура и спада с |
| ка, дотле се она удала и има дете...{S} Гледајући неисказану тугу на њену лицу, он пролива сузе |
| разли неизмерно блажено задовољство.{S} Гледајући некуд у даљину, примичући се друговима, он пр |
| че игуман и блене преко свију глава, не гледајући <pb n="110" /> никога посебно. — Хо... таки г |
| снаге, скачући преко трњака и клада, не гледајући где стаје.</p> <p>Опет одоздо слабо одјекну н |
| на ону страну, где сеђаше гост, па, не гледајући ни у кога, веселим гласом проговори:</p> <p>— |
| нцеларијом, уђе и стаде близу табле, не гледајући никога; стаде као човек, који чека да му се о |
| ош јаче упиње, трчи, прескаче, јури, не гледајући где гази...</p> <p>»Свети Пахомије, Антоније, |
| очију, насмешише.</p> <p>А говорник, не гледајући ни у кога, стаде причати о постанку српских м |
| јући револвер у целу групу одједном, не гледајући ни у кога нарочито.{S} Председник, који је се |
| задаће.</p> <p>— Моја, проговори он, не гледајући не само у књигу но ни у шта; очи му блуђаху н |
| /> улици, или га обилазе равнодушно, не гледајући га, као да је он какав пањ, израсто на улици. |
| Арсеније наклопили се у једном углу, не гледајући никуд у страну, над некаквим печењем, па <pb |
| и устима читаве облаке дуванског дима и гледајући буљавим, страшним, љутим очима, шта ће му ово |
| а пандур, везујући поводнике за јасле и гледајући прекорно капетанова бељца, који одмах завуче |
| е притиснеш, вели он, лежећи на отави и гледајући је блажено.</p> <p>— Нека... повлачи се девој |
| широким прљавим рукавом уплакане очи и гледајући механџију плашљиво.</p> <p>— Е дела сад мени |
| уман, мрднувши неосетно једном обрвом и гледајући ко и пре расејано.</p> <p>Арсеније, лако као |
| о вукло и нешто друго.{S} Он се заносио гледајући, кад удари звоно на вечерње, како из оних мно |
| за послом, а они, отац и синови, сеђаху гледајући у пламен, премишљајући сваки за себе једну ис |
| нако преплашен и мали, знаш како смо се гледали и ћутали на коси?...</p> <p>— Па ја у вече изву |
| <p>— Пријатељу, ја нисам дошао овде, да гледам твоје... твоје .. он се заплете, не налазећи <pb |
| е се не може врдати!...{S} Бар после да гледам, да уклонимо Арсенија«...{S} Па, онако у ходу, о |
| и, море... видиш, помажем ти... ето, не гледам у тебе«.{S} Игуман доиста оборио главу и нашао с |
| <p>— Тек ’нако... залудан !...{S} Него гледам шта му је ово: до сад све беше ’нако...</p> <pb |
| хтеде овим подсетити на своје сањалачко гледање плава неба.</p> <p>— Ја.{S} Ти си се добро изле |
| живахном друштву...</p> <p>И то вечито гледање примамљива, весела, млада живота, лагано ствара |
| а се крсти и моли Богу, само је гледао, гледао... и осећао како се лагано нека нова, сасвим нео |
| S} Посматрао је све око себе радознало, гледао како се мењају учитељи сваког часа и с гордошћу |
| друга, »швапска« земља, и он би је онда гледао још с већим чуђењем, и она нејасна жудња за даљи |
| коју је, исту овакову, у својим сновима гледао.</p> <p>То је, дакле, <hi>оно</hi> што га је вук |
| а доксат па, и ако је већ неколико пута гледао ове исте призоре, сад му све дође као ново, као |
| а камена препаст.{S} Он је стотину пута гледао, како то калуђери брзо и вешто раде, али је први |
| вио је да се крсти и моли Богу, само је гледао, гледао... и осећао како се лагано нека нова, са |
| е одмори.</p> <p>Изјутра је све, што је гледао и слушао, било за њега у толикој мери ново и важ |
| мња...{S} Леонтије се добро сећа што је гледао у Фрушкој гори, али је тамо друга земља и, што ј |
| окупе се и онако исто, као некад што је гледао, улазе смерно у цркву...{S} И све то запливало у |
| роди се дјетић!{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљавала га свјетлост!«... |
| тка исцепана сукњица.{S} Дечко је у њој гледао друга, као обичног мушкарца, не знајући још јасн |
| е на Велимирове односе и намере с Видом гледао са снисходљивим сажаљењем, — што не знају у чему |
| све шарени, суморно црни и баца на душу гледаочеву неко тужио, сетно осећање.</p> <p>А у двориш |
| , честитости, дух лепога, и ви се одмах гледате низа се, цените је ли све на вама уљудно и у ре |
| а стуб и стаде, такође уплашеним очима, гледати како се црне некакви каљави дроњци на криваји, |
| е онемили, да почне сасвим другим очима гледати на свој живот и на све...{S} Сви дотадањи идеал |
| га, и, очекујући да он проговори, стаде гледати у чађава брвна.</p> <p>— Ето, дође и тај дан, п |
| подрум.{S} Прикри се за бачву, па стаде гледати.</p> <p>На другом крају подрума, у суморној неј |
| сено и подупре леђа о тренице па стаде гледати у пламен; она се спусти на другу половину, пода |
| <pb n="162" /> средини ходника и стаде гледати запрепашћено у гомилу, која се лагано примицаше |
| жаног крупно, дувана, запали је и стаде гледати кроз облак дима, који се према самом прозору ко |
| н уз оџак, рашири се према њему и стаде гледати како се диже у вис пара са угрејаних мокрих чар |
| ђерима занесе, отвори му очи и он стаде гледати на своју одлуку о животу свесно, разумљиво, као |
| викао свему што је око њега, навикао се гледати у Сави правог оца задруге, без кога, чини му се |
| се сва три калуђера исправише, стадоше гледати низа се и отресати руком ситне прашке дуванске, |
| утљаја лице му се разведри, очи стадоше гледати смишљеније, а мисли, једна за другом, све брже |
| ва, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у ону бескрајну раван, што се пружил |
| стаје сносно, те се може слободним оком гледати.{S} Једанаестог дана млади инок осећаше велико |
| ске, на које се већ сваки Србин навикао гледати као на »обичну ствар«, он расветли у свези са н |
| а и, сагнувши главу толико, да је морао гледати испод обрва, изиђе, управо истрча пред госта.</ |
| ју собу, леже на постељу и стаде уморно гледати по мрачној соби...{S} У глави му читав хаос, па |
| онај сниски хумић више механе и вечито гледати оно широко вијугаво чудо, што се беласа, прелив |
| коме ће се он упознати са суседом и већ гледати даље... а Љубомиру пада у део слушкиња.{S} Он с |
| дивљаци, који нигда нису видели града, гледаху они овај <pb n="179" /> други, господски народ |
| олуосмејак, а потуљене очи засветлеше и гледаху право и јасно.</p> <p>— Славе ти, зар од онда ј |
| е шалу и насмејаше се; али их беше који гледаху зачуђено и озбиљно: да је то човек, насмејали б |
| да ти је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, мрцино — наставља пандур оштријим гласом |
| као зец кога су керови сагнали у угао, гледаше само како би се могао извући испред ове ненадне |
| ливади и стадоше пасти, он се осврте и гледаше дуго, са завишћу, управо са злобом, за двема бо |
| вом црном оделу, заустави очи на њему и гледаше га зачуђено...</p> <p>»И игуман је друкчије обу |
| <p>Кад је пошао кући, после часа, дечко гледаше око себе скромно, бојажљиво, али у себи радосно |
| оса, очи му заиграше некуд у напред, не гледећи ни у кога.</p> <p>Гости се згледаше; они »обичн |
| о у какво чудо?...</p> <p>А Љубомир, не гледећи на њу, са зажареним очима, са раширеним зеницам |
| ало...</p> <p>— Јок, море... промуца он гледећи, како се старчеве очи заводњише, како из њих ка |
| уварове стајаху само три постеље, један гломазан, мастан липов сто и неколико кривих поломљених |
| к и Максим некако необично опружио свој гломазни нос, и ако не може никако да удеси, да личи на |
| служи старешину.{S} Игуман дохвати чашу гломазним великим прстима, принесе је отвореним устима |
| .{S} Идем ја ноћаске из воденице, скоро глуво доба...{S} Таман се нешто замислио, кад пред моји |
| а усне се развукле у весео, радостан и глуп смех.</p> <p>— Како си се играо са том твојом Миро |
| о било девер, истесао и спремио вична и глупа манастирског ђака, онаква, какав је најподеснији |
| је и он дизати без рачуна, без смисла, глупо...{S} И све је ишло добро...{S} Али шта је ово са |
| ана бануше изненада неки људи, објавише глупо-пренераженом Максиму да се они зову »комисија«, п |
| Ено и тетке!...{S} Смеши се онако исто глупо, с разјапљеним вилицама, затим му нешто говори и |
| узалудном беспослицом, узвишене тежње — глупом детињаријом...{S} И Љубомир, тога дана, кад доби |
| једна уз другу, једна преко друге, као гљиве... кад се указаше прозори од ћелија и на једноме |
| аше све више, док га не отрже од рођена гнезда.{S} Он је није у почетку разумео, али што се виш |
| прођоше, а он не виде више свога старог гнезда, из кога је полетео у свет, не виде ни свога жељ |
| као што одрасло полетарче оставља старо гнездо и вије се невештим и слабим крилима у далеки све |
| трљица...{S} Јест... то је његово старо гнездо, у коме се испилио!{S} Он не гледа високу, са цр |
| д је осетиш !... узвикује он и све више гњави песницама свој несрећни стомак, који га тако неми |
| аци нешто ново.{S} До сад је он отезао, гњавио, мрмљао и није знао дати никаква одговора; игума |
| ливадама чупкају спржену траву кржљава говеда и једно старо, сплатичено кљусе; детелиниште зар |
| посла у кући, онда Милку пошљу да чува говеда, а њега одведу у шталу, <pb n="22" /> даду му ло |
| ера стоку.{S} Тек кад се смирише гладна говеда у ливади и стадоше пасти, он се осврте и гледаше |
| онако, како је учинио кад белавка уведе говеда у стричеву њиву, или да трпи као што чине Велими |
| рину и о ономе, што је посао коњушарев, говедаров, чобанинов, шумарев, воденичарев...</p> <p>Тр |
| прекиде:</p> <p>— Знам...{S} И оно мало говеди, оваца, дрва...{S} Али ти то знаш.</p> <pb n="13 |
| А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по твом Златибору...</p> <pb n="42" /> <p>»Цен |
| променио: друкчије му и држање, изглед, говор, све, све...{S} Кад му што другови говоре, гледа |
| пропасти морала, вере, побожности...{S} Говор беше тако изненадно-страхотан, тако громовито-убе |
| ли нема где да се узме...{S} Она заврши говор тако слатким сестринским погледом, да се Леонтије |
| з, па све слободније и јасније, дугачак говор о нашим манастирима, за који би се пре рекло да ј |
| право и онај господин и отац Сава, само говор првога односи на себе, а одговор Савин на све кал |
| а погледа чудно, не разумевајући смисао говора му.</p> <p>— Ја се женим! узвикну Нићифор смешећ |
| ао да их је туркиња родила, а није она! говораше он, пролазећи поред Љубомира.</p> <p>Крцнуше п |
| аран. »Ово су, брате, господа-калуђери! говораше он у себи.{S} Племићи, спахије, шта ли су!...{ |
| »Е, ово се баш потеже јуначки!« као да говораше његово лице...{S} Он стаде <pb n="123" /> запи |
| уствовања. »Све исто! све исто!« као да говораше тај поглед, прелетајући са испуцаних, ољуштени |
| овој кући, по вољи, али из дубине душе говораше му други глас, да он није напустио свој Маљен |
| т.{S} Он се осмехну на њих, и као да им говораше лицем и очима: »Ја бих се са свима сад ижљубио |
| умана погледаше значајно и као да очима говоре један другом: »Мртав, није него...{S} Гле како ј |
| ретски, специјално калуђерски осмех кад говоре са женама, које им се допадају.{S} У том осмеху |
| му оне живе и плашљиве, вижљасте очице говоре: »Наше је ово огњиште!...{S} И кад тебе, Вуја и |
| овор, све, све...{S} Кад му што другови говоре, гледа их некако благо и у исто време, реко би, |
| о, а онај тамо сам са децом?...{S} Људи говоре свашта, а мене је жао оне деце... да нешто Бог с |
| !...{S} Да ли то они њега сви мрзе, или говоре тек ’нако?...</p> <p>— А у тој гимназији... је л |
| че, слушаше како се господа шале и како говоре некакве речи, које нико не разуме (тако се бар њ |
| е и боце, она се одмах досети о чему је говорено. -</p> <p>Пред госте наместише послушници неко |
| ка врата, како вичан пандур уведе коње, говорећи са њима и пребацујући капетанову бељцу како је |
| аше Љубомир, наслоњен рукама на престо, говорећи гласно црквене молитве, које је знао на памет. |
| око себе, па се окрете, и одједном, не говорећи ништа, из све снаге, јурну кроз проређено штрк |
| пешке... још ако не нађе коња нигде!... говори она једначито, онако женски, без наглашавања и у |
| е зачех и у греху ме роди мати моја«... говори Љубомир гласно, одушевљено, као да некоме прети, |
| он још данас изгледа друкчији!</p> <p>— Говори, забога, како је то?...{S} Ја још не верујем.{S} |
| нежна изливања, него подвикну:</p> <p>— Говори, гаде!...{S} Задржао си ме од пута, те нећу бити |
| етозар само баци око на књигу и, као да говори неком другом, рече:</p> <p>— Није то за тебе још |
| а хладни поглед сабрата му, који као да говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије...{ |
| ека <pb n="96" /> сад... свеједно, нека говори...{S} Само ово што ’вако игра«... лете му нејасн |
| ивен.{S} Изгледа да не чује шта му друг говори, јер му очи опет бесмислено блуде око оног црвен |
| помену ничије име, али се знало о коме говори: јест, нешто се и она оболестила хм... па није з |
| ="61" /> очешљана, друкчије се и држи и говори: сад јој ни на памет не долази дерање јарца.</p> |
| у у јасле.</p> <p>»Ене де...{S} То мени говори... мисли Љубомир, слушајући пандурово мрмљање.{S |
| ио, он стоји уз њу и <hi>овако</hi> јој говори!{S} Она безразложна, урођена женска љубопитност, |
| с разјапљеним вилицама, затим му нешто говори и маше рукама.</p> <p>Кад сиђе с кола, другови с |
| едно од најлепших и најзанимљивијих.{S} Говорили су му и калуђери о томе житију, и ако га нијед |
| ц послао у службу, као што је и другима говорио.</p> <p>— А ’нако... није те ови газда никако д |
| елимир главом с таквим изразом, који је говорио: »Волим ти цео дан товарити џакове, него ићи к |
| . ј. са погледом, <pb n="26" /> који је говорио: »ја увиђам своје ништавило пред тобом, па ето« |
| да није до сад веровао ономе, што му је говорио.</p> <p>— Јест, богобојажљиво дете! проговори п |
| на.</p> <pb n="134" /> <p>Прота је дуго говорио, карао, претио, па напослетку ућута, јер му се |
| азред гимназије, и још тамо нешто стаде говорити, али он од узбуђења не саслуша ништа више, пос |
| ватре, са својом другарицом, и макар не говорити ништа, само ћутати...</p> <p>Пухор се стаде хв |
| пери, а његов језик одебљао, па га мрзи говорити... »Нека <pb n="96" /> сад... свеједно, нека г |
| ама по ваздуху, дајући на знање да жели говорити...{S} Неко лупну виљушком о чашу, неко зашикта |
| је далеко.</p> <p>»Баш није требало ни говорити са њима о томе...{S} Само ме забуњују!{S} Ето, |
| ора.{S} Кад момци и ђаци почну пред њим говорити о женскима, он уздахне и, с великом тугом на с |
| лазе сељани у механу и већ почињу нешто говорити о школи.{S} Ко је год инокосан, а има дете одр |
| море то ћу ти све показати: не вреди ту говорити, док не видиш све очима.</p> <p>— Добро и то.. |
| као и Максим...</p> <p>— Е, није... шта говориш!...{S} Максим не би дао ни Богу тамњана, то баш |
| Макарије?</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта говориш?</p> <pb n="203" /> <p>— Ама док ти још уђеш у |
| ети.</p> <p>— Бог с тобом, Љубо, шта то говориш! узвикну девојче и приђе му још ближе, као да с |
| 73" /> сад требало изнети пред госте, а говорник ће разјаснити њен археолошки значај.</p> <p>Са |
| им крајевима очију, насмешише.</p> <p>А говорник, не гледајући ни у кога, стаде причати о поста |
| фразе о значају српских манастира, које говорник, као увод, напомену.</p> <pb n="175" /> <p>Али |
| астире?</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се говорник из свег срца.{S} Зар ви чувате веру... <hi>ви< |
| беседе.</p> <p>— Да се укину! узвикну и говорник, промуклим гласом, гледајући влажним очима око |
| што им по заслузи припада ..</p> <p>Али говорник обрте лист...{S} Најцрњим, најужаснијим бојама |
| <p>— Манастири, какви су данас, узвикну говорник још јаче, не требају нам, њих треба укинути, ј |
| во слушају, и ако су се многи љутили на говорника, јер се пред њима пуше тек испржени уштипци, |
| ну! да се униште! привикаше и прекидоше говорника неки, којима је грло веома засушило у току ду |
| а, калуђер.{S} По његову целом држању и говору изгледа да су га спопале све болести овога света |
| љење, испустити, дати му одушке у живом говору, песми, игри, свађи... наравно — сваки по своме |
| ана.</p> <p>Сељак удари у вику докле га год могаше видети, па се онда осврте и продужи пут, раз |
| слободан.{S} Може ићи <hi>тамо</hi> кад год хоће, и опет ће му остати доста времена, да се нађе |
| егове симпатије вазда биле сталне — кад год му је она пред очима...</p> <p>Сад се отац Василија |
| њим се он само начинио преплашен, и кад год би га игуман испод очију погледао, старао се да му |
| амилавка, што носе калуђери.</p> <p>Кад год је могао, и он је одстојао са земљаком вечерње, зам |
| а ко хоће: спавај, докле хоћеш, иди куд год те срце вуче, једи и пиј што год хоћеш!...{S} Нема |
| оге наше велике манастире, и свуда, где год су млађи људи старешине, нашао је да се друкчије га |
| почињу нешто говорити о школи.{S} Ко је год инокосан, а има дете одрасло, обилази око кмета и п |
| угла је она проклета камилавка: како је год окренеш, десно или лево, она стоји подједнако...{S} |
| чека и није се одвајао од Леонтија, док год се овај бавио код куће.{S} Он га најбоље обавести о |
| ти, до да остане све овако како је, док год он не изучи све школе.{S} Сад се школа истакла напр |
| зе на камење, па их нема у воденици док год се не чује да се игуман вратио...{S} Све се распаса |
| ..</p> <p>— Е, после си вид’ла...{S} Ко год је био грешан, сваки побего напоље, док не остаде с |
| воденицу?</p> <p>— Мени је право, како год ви тамо наредите.{S} Само нећу да штетујем <hi>ја</ |
| не, разуми се: ти залагуј слушкињу како год знаш неколико дана, док се ја добро упознам с газда |
| хе... дулечићу мој!{S} Питај, роде, што год хоћеш...</p> <p>По свој прилици отац Сава учини нек |
| старији, и сваког мораш послушати, што год ти заповеди.{S} Игуман ти је одредио редован посао, |
| а и ето је све ближе к мени...{S} И што год ближа, она све већа и већа... после као тањир, па к |
| ди куд год те срце вуче, једи и пиј што год хоћеш!...{S} Нема ни чреде, ни јутрења, ништа...{S} |
| омни, повучени, мирни живот...{S} Друга година, услед великог посла у школи и у цркви, прође му |
| огу изравнати са издацима.{S} Како која година, дефицит све огромнији...{S} Био се јадник ко ри |
| ли ни о чему другом, ево већ скоро цела година.{S} А сад... какав се ово сад олуј спрема!{S} И |
| 9000_C20"> <head>XX</head> <p>Прошла је година од доласка Љубомирова у манастир.{S} Зимус, нека |
| док сунце сија...{S} После које стотине година, од неограниченог права над селима, манастирима |
| з ни за воденицу.{S} Пре стотину и више година била је ту манастирска воденица.{S} Једна угледн |
| е, и само стоји један дуг бескрајан низ година, у коме пројурише брзо детињство, младост, зрело |
| ористи и с друге стране.{S} Пре десетак година, <pb n="141" /> после једне добре пијанке у мана |
| одише у целом крају за ових седам, осам година.{S} Он му саопшти и за Милку, да се удала за јед |
| све исто онако, као што је пре неколико година било: ђаци јурну после предавања у двориште, ска |
| мао чим занети.</p> <p>Још пре неколико година учини се велика промена у цркви.{S} Да ли је то, |
| затекосмо у њему.{S} Четрдесет је скоро година, како се отац Сава огрнуо монашком расом, а двад |
| ћосав млад калуђер, око својих дваеспет година.{S} Дохвати »тетку« за врат хладним као лед рука |
| <head>XXVIII</head> <p>Прошло је десет година.{S} У манастиру се за то време учинише многе про |
| S} Обојица беху младићи, испод двадесет година, живи, окретни и весели.</p> <p>Љубомир стајаше |
| а иде, једе, пије...{S} Има му тридесет година, висок је одвећ, сух, смежурана лица, које је об |
| право манастиру.{S} Сад је равно шесет година како се повео спор.{S} Сава је, још почетком сво |
| младо чобанче, дечко од својих тринаест година, па слуша жубор хладна студенца и гледа чистину |
| е, самог факта: да ће он, који шеснаест година живи одмерено, једним истим, младићским животом, |
| сти«, остави дете и оде.</p> <p>За шест година игуман је од правог дивљачета, које досле није в |
| с колима и стоком...{S} После десетину година изузето је за исту сврху петнаест хиљада и, пошт |
| Сава и на себе.{S} За читавих десетину година калуђерства не дођоше му на ум какве веће саблаж |
| би одмах повели разговор.{S} Једних су година, механа је удаљена од села, па другог друштва не |
| механском стоји једна девојчица његових година и гледа га љубопитно, као што се обично гледају |
| а, кад је нови игуман, у току неколиких година, разјурио из манастира стару братију и остао са |
| на Љубомира стаде Вида са једном, њених година, исто тако лепом, само мало развијенијом и слобо |
| ити два и три пута више, него пређашњих година.{S} Сава напомену братији ову последњу околност. |
| ле, своје заносне детиње снове, које је годинама, један по један, стварао и слагао на саму душу |
| а, весела младића, који је месецима или годинама носно бурну, младићску, искрену љубав у срцу с |
| евоље друга му.{S} Може ко одсуствовати годинама, па кад се врати, дочекаће га хладни поглед са |
| акаријево... чудо! чудо!...{S} У зрелим годинама родитељи му се раздвајају, добром вољом, и иду |
| {S} Ох, какав ли ће бити Арсо кроз пола године, док се насрче теја!...{S} И он оде весео на нов |
| т тога угађања опази Сава тек после две године: млађи се калуђери промирњали, много мирнији од |
| stone unit="subSection" /> <p>После две године одсуствовања, ево га опет у својој кући.{S} Сад |
| све што је знао и видео.</p> <p>Пре две године Максим је постављен за старешину манастира Т. У |
| а иде своме родном Маљену, кога већ две године не гледа очима.</p> <p>Давно је то било, чини се |
| ји, газдовање манастирско...</p> <p>Две године после школовања проведе у манастиру тихо, нечујн |
| ли ми је термин за наплату, рецимо, ове године.</p> <p>— Врло добро, врло добро!...</p> <p>— Е, |
| ћу рачунао: колико ће имати учитеља ове године.{S} Сео је у последњу клупу, међу другове одевен |
| аци морају ваљати.{S} Али се Сава сваке године по два-три пута овако присећао и чинио ово што с |
| а је огромна.{S} Тако то иде лепо сваке године: она угледна кућа трља руке задовољно, а манасти |
| ља остаде на срцу Леонтијеву.{S} Толике године прођоше, а он не виде више свога старог гнезда, |
| овај живот?...{S} Куд пролетеше толике године?...{S} Шта би од оноликих идеала, снова?...{S} З |
| етву...</p> <p>Одмор после прве школске године проведе отац Леонтије на путу, пратећи свога вла |
| »неуредност«!{S} Ја јесам продао прошле године, али ми је термин за наплату, рецимо, ове године |
| а је свагда удешавао, те манастир једне године добије а друге изгуби парницу, и у дневнику мана |
| <head>VII</head> <p>Прођоше две непуне године.{S} Љубомир већ момче.{S} Дува љута мећава са Ма |
| но огледала на лицу му.</p> <p>Последње године школовања посети фрушкогорске манастире.{S} Одав |
| е школовање.{S} Са њим отац Сава, треће године, посла и Нићифора да учи школу.{S} Састави се у |
| је почело једног дана, ни месеца, па ни године...{S} И сада, кад је већ у њему сама мисао, кад |
| ма мужа и двоје деце, да је, већ четири године, овде у манастиру »код господина и тако... рачуњ |
| све мора пасти«, није плаћао порезу три године.{S} Али не паде ништа, а дође тренутак да залупа |
| те једва и она састави у манастиру три године.</p> <pb n="90" /> <p>Тако пролажаху године за г |
| b n="203" /> <p>— Ама док ти још уђеш у године...{S} Сад ти је седамнаеста?</p> <p>— Кроз два м |
| виш...{S} Тек тако само да се протерају године, ка отац Сава...</p> <p>— А ти... зашто ти живиш |
| не.</p> <pb n="90" /> <p>Тако пролажаху године за годином, доносећи собом непрестане промене у |
| ратство. <pb n="188" /> После, по новој години, дође игуман сиромашног Преображенског манастира |
| кидајући читање од узбуђења.{S} У осмој години, па у манастир«...</p> <p>После већ чита даље ка |
| S} Син јој је великошколац, у последњој години.</p> <p>Љубомир не може очију да одвоји од свога |
| о дете сиромашне породице.{S} У десетој години отац га доведе у овај манастир, чувеном старцу, |
| е љути се...{S} И ја сам у седамнаестој години мислио скоро као ти, и био сам готов закалуђерит |
| — и то је било довољно.{S} У шеснаестој години, још ћосав, дугуљаст, незграпни Стева претвори с |
| b n="90" /> <p>Тако пролажаху године за годином, доносећи собом непрестане промене у манастиру, |
| евих »подвига«, који ће, тамо кроз неку годину, сами собом наступити...</p> <pb n="202" /> <p>Т |
| арије разреде сви они, који имају добре годишње оцене.{S} Прочиташе њихова имена: и Љубомир пре |
| љао отац Максим толиким приходом, тек у годишњим рачунима он износи, у место пређашњих <pb n="2 |
| > <p>У манастиру велика, давно невиђена гозба.{S} Сва пратња владичина, после повратка »Господи |
| рцима...</p> <p>Љубомир види да се чини гозба у част његова доласка, па не сме да одрекне ни је |
| га.{S} Он отпутова весело, као на какву гозбу...</p> <p>— Хи-хи...{S} Осетио Швабо да нема више |
| <p>Отац Сава приређује изненадно велику гозбу.{S} Један архимандрит, његов најбољи школски друг |
| езадовољни: они су очекивали много бољу гозбу, а од оваког ручка само им се усне иронично и пак |
| та обори главу збуњено.{S} Његов велики гојазни трбух стаде се чисто увлачити унутра, а широке |
| едставља св. престол?</p> <p>— Хм...{S} Голготу представља... и њу, ја.</p> <p>— У које време?< |
| оса, слатке као ружин мирис, примамљиве голе девојке!...</p> <p>»Што ти је човек... мисли Љубом |
| промичу младе живахне праље...{S} И они голи сниски хумови, по којима се жуте стрњаци, или зеле |
| угачку, пастирску, као она што је убила Голијата.{S} Са њом је проводно читаве дане, витлајући |
| иреном, завитланом у назад мантијом, са голим разбарушеним и заљуљаним дугим власима, са подигн |
| ови јеромонах своме послу.{S} А кад узе голо, вруће, црвено, с раширеним ручицама, мекушно ново |
| блед и погурен, потуљен на свој начин, гологлав, провуче Љубомир.{S} Игуман подиже главу и пог |
| љинице, отпаса се, изу се и остаде бос, гологлав, у дугој сеоској распојасаној кошуљи...{S} Под |
| стирску шталу.{S} Љубомир притрча госту гологлав.</p> <p>— Где је игуман? запита гост, разгледа |
| ке ћилибарске бројанице са крупним, као голубије јаје, зрнима, а другом држи муштиклу, из које |
| ебо; како се весело витла у ваздуху пар голубова, одсјајкујући према сунцу својим дивотним перј |
| нашки, љубакамо се, као на прилику неки голубови.{S} А овај Велимир, чујеш, то ти је за чудо и |
| не изгледа он међу њима као врана међу голубовима!{S} Зацрнио се сав, покуњио се... а они живо |
| кају, као да има у њима нешто тешко.{S} Гомила стаде и расклопи се испред ходника...</p> <p>На |
| >Одједном се зацрни и зашарени необична гомила на малим вратницама.{S} У средини ујармљена два |
| белише зграде и дограде, које се лепе и гомилају <pb n="223" /> једна уз другу, једна преко дру |
| олуди, а како ли је било издржати...{S} Гомиле народа, закрвављених очију, запенушених од злобе |
| ере.{S} Сад, кад уђе међу ове бескрајне гомиле кућа, кад пође кривим непознатим улицама, кад уг |
| огословац прогура се неколико пута кроз гомиле деце, која стајаху пред школским вратима, са пре |
| жњом важних људи, јер се сећа колике су гомиле народа пратиле Антонија Великог...{S} А он је ве |
| па се изребрила према ватри, на великој гомили сена; устурила главу и гледа кроз баџу.{S} Кад о |
| S} Боже, како ли то изгледа... у једној гомили, сто попова!...{S} Нека, нека, још мало«... мисл |
| ости...</p> <p>Око разбацаних, по реду, гомилица сена, окупила се гладна стока, па жудно савија |
| које се чују узвици, смех, а над целом гомилом расплинуло се брујање и жагор...</p> <p>Наш пла |
| примичу се црквеним вратима тако целом гомилом, крсте се и улазе у цркву.{S} А за њима достоја |
| ходника и стаде гледати запрепашћено у гомилу, која се лагано примицаше.</p> <p>— Умро !... не |
| ште Мирковићево.{S} Тамо застаде читаву гомилу радозналих слушалаца...{S} Исприча му трговац ис |
| пило и опколило ову шарену, многобројну гомилу деце, дечака, младића ћосавих, младића с брчићим |
| јасна, али већ обележена тежња, која га гони да чешће извирује на вратнице, кад тамо на другим |
| о</hi>?... оно, за чим се он непрестано гони и не налази га!?...{S} Да ли <pb n="219" /> су Ант |
| о, изиђоше на врата.</p> <p>Љубомир се, гоњен љубопитством, приближи прозорчету.{S} У великој п |
| клопи и увуче у своје чељусти та читава гора од кућа, великих и малих, прљавих и окречених, и о |
| Док је зима, не марим, али кад озелени гора, кад запевају славуји, кад све живо појури тамо, х |
| вешталу шубару: што си ти <pb n="53" /> горд, те се не може с тобом ни речи прозборити?...{S} М |
| </p> <p>— Јуф, наљутио се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред капију, да |
| госпођи!{S} А молићемо, што смо ми тако горди?</p> <p>— Ја не бих реко, одговори Љубомир наивно |
| ац својим необичним држањем... некаквом гордом уљудношћу, достојанственим погледом и покретом, |
| ..{S} А она кад почне, и он се са неком гордом хвалисавошћу насмеши... мој брате, севају јој бу |
| равили се и гледају победнички, с неком гордом сујетом, као да је сваки од њих прави Хаџи-Ђера, |
| како се мењају учитељи сваког часа и с гордошћу рачунао: колико ће имати учитеља ове године.{S |
| оговори блажијим гласом.</p> <p>— Хајде горе да седнемо.{S} Уморан си.</p> <p>Кад се Љубомир, о |
| огло животарити једино продајом оборене горе; других добитака не беше...</p> <p>Шта... зар толи |
| ’ се научи и око коња...{S} Па онда иди горе у планину, реци Ђоку да не обара оне букве, што су |
| — Хе-е-еј... кад изиђем на онај челопек горе, па погледам долину моје лепе Груже, како се њоме |
| се полако удубе у читање...{S} Над њим горе отворише се неколико пута врата, неко прође ходник |
| се, по обичају, заједно одшетају „тамо горе«, што је значило до Видина села.{S} Љубомир је оби |
| {S} И ово, што је чуо, удари га по срцу горе, него белавчина пакост у кукурузу.{S} Он клисну ис |
| де и зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладни.{S} Сети се оне проје што остаде код студен |
| нових осећања и нових страсти плануло, горело и утулило се; колико корисних и бескорисних пред |
| ти фрушкогорске манастире.{S} Одавно је горео живом жељом уверити се: нема ли тамо оних идеални |
| у је, до душе, први, а на послу тсс..., гори од Максима.</p> <p>Арсеније запрепашћено погледа и |
| то нема!...</p> <p>— Каки!... игуман је гори од њега десет пута, викну Велимир.{S} Знаш оне чиз |
| репио од помисли, да тај нови може бити гори од Саве.{S} Забринуо се још: да ли му ова промена |
| е се добро сећа што је гледао у Фрушкој гори, али је тамо друга земља и, што је главно, друга к |
| то га!{S} Сад причао о калуђерима, а он гори од калуђера...</p> <p>Другови се још мало прокошка |
| ше на Маљену!{S} Слободан је ко птица у гори, слободан и све... само, — да не мрдне куд белавка |
| знаш за ону траву!</p> <p>— Тај је још гори, тај је права жаба ..{S} Идеш, на прилику, са њим |
| ма... и он изређа још десетину оваких и горих епитета.</p> <p>— Пуна ми кућа готована, беспосли |
| злеже се по мрачној пећини испрекидано, горко јецање и прави детињи неутешни плач.</p> <p>У мис |
| време!...</p> <p>— Ах !...{S} Леонтије горко уздахну и очајно, као остављени у пустињи путник, |
| } Он седе на уласку пећине и заплака се горко, гледајући немоћно у натуштено суморно небо, као |
| е, и усне му се развлаче...{S} Он плаче горко, неутешно, очајно...</p> <p>И опет, са неким сетн |
| малом престочићу, клекну и стаде јецати горко...{S} На поновљен позив Велимиров, диже се уплака |
| шли живот и, после дуга ћутања, уздахну горко...</p> <p>О, како је тамо, куд он загледа, све пр |
| p> <p>Тетка раскопча и готово скиде све горње дроњке Љубомирове, даде шумару стакленце најљуће |
| омаже: чим ме опази с колима, он бега у горње воденице...{S} А ја не могу сам товарити вреће.</ |
| вац је брдско село, разбацано по косама горостасних, густих рудничких огранака.{S} Леонтије, јо |
| и протезаху се тако шумовитом средином горостасног Маљена.{S} Сад је све јасно, светло и топло |
| правог кривца, а Макарије се удаљује у гору Нитрејску и наставља аскетски живот, као и учитељ |
| <hi>оваким</hi> приликама.</p> <p>— Бог Господ, и јависја нам... грми Василијан својим снажним |
| сле?...{S} Лако је за то...{S} Зар није Господ казао: не брините се за сутра, шта ћете јести... |
| читаше <pb n="200" /> јеванђеље: »Рече Господ: љубјај отца или матер паче мене, њест мене дост |
| туд се врати разочаран. »Ово су, брате, господа-калуђери! говораше он у себи.{S} Племићи, спахи |
| вија изнесе одмах, и одржаше победу.{S} Господа оци пробаху <pb n="174" /> онако »испод жита« д |
| сматрати и слушати како се веселе права господа.{S} Као дивљаци, који нигда нису видели града, |
| сте красни сви у целом овом разреду, да господа професори нису могли наћи ни једног, ко би мога |
| а се стидим !...{S} Ишао сам за стопама Господа нашег, Спаситеља и његових великих угодника...{ |
| и, која, кроз прозорче, слушаше како се господа шале и како говоре некакве речи, које нико не р |
| ени с јајима, испржени на масти, што их господа варошка зову уштипцима...{S} А Велимир се сав з |
| његовим оцем, и на њиховим пепелиштима господаре други људи и чују се друга имена...</p> <p>И |
| уја и Свеја закопамо, онда ћемо овде ми господарити тако, као ви сад«...</p> <p>А Маљен одозго |
| , који као да вели:{S} Буди воља твоја, Господе!...</p> <p>Сва су предавања игуманова била једн |
| нађе згодна израза и застаде.</p> <p>— Господе Спаситељу и сви анђели... помозите му!... узвик |
| наслони књигу и стаде читати молитву: »Господе, Боже наш... прими слугу твојега, <pb n="198" / |
| лас.{S} Одговарање, онако што је краће: господи помилуј, подај господи... то зна.{S} Али оне ду |
| игава власи главе своје; рецимо о њему: господи помилуј!</p> <p>— Господи помилуј! загрме сложа |
| ецимо о њему: господи помилуј!</p> <p>— Господи помилуј! загрме сложан весео одговор монаха, ка |
| ко што је краће: господи помилуј, подај господи... то зна.{S} Али оне дуже...</p> <p>— Нека учи |
| ад загрме двеста богословских гласова: »Господи возвах к тебје, услиши мја«...{S} Грме одјеци с |
| и зор!{S} Ха-ха-ха!...{S} Извол’те сад, господин-владико!...</p> <p>Архимандритово прорицање ос |
| сата неопажен.</p> <p>— Где ћете сести, господин-капетане ?... изводи механџија капетана на док |
| и недостацима својих друга.</p> <p>— О, господин-ђаче, дакле смо се смиловали да учинимо посјет |
| о хлеба да ми шаљете, друго ништа...{S} Господин вели...</p> <p>— А-а... »Господин вели«, преки |
| могне тамо у штали, рече она Николи.{S} Господин вели: нек’ се научи и око коња...{S} Па онда и |
| о!...</p> <p>— Остави, човече!</p> <p>— Господин-игумане!</p> <p>— Погрешило дете...</p> <p>Пов |
| о њему не сме ни расправљати.</p> <p>— Господин... одобрио ми да живим у испосници, одговори о |
| Штета што је отац Арсеније тако слаб, а Господин баш помену њега пред мој полазак...</p> <p>— К |
| p>— Имаш ли, море, каква одела? пита га господин Никола у очи дана, кад ће поћи у школу.</p> <p |
| убомир не може очију да одвоји од свога господин-Николе.{S} Приковао га млади великошколац свој |
| . онако младићски.{S} У том наиђе његов господин.</p> <p>— Господине, шта је ово?...{S} Да види |
| о, и опет гледа човека у очи.{S} Па ход господин-Николин!...{S} И он је био мањег раста, скоро |
| у лицу беше исписано задовољство што је господин прота изволео сврнути пажњу на њега — недостој |
| да ми успрема собу... нека зна ко му је господин, кад му се допада бити слуга« мисли у себи нов |
| p> <p>— Да ми не вичу ту, и да се после господин љути, заврши она.</p> <p>Ђаци истрчаше на поса |
| е готово донети, и он ће бити као прави господин.{S} А за време може и код ње поседети и може м |
| ме он изгледа смешан.</p> <p>»Баш прави господин, па то ти је...{S} Их, да ме сад виде Милка и |
| ш?...{S} Знаш... они мисле, кад си таки господин, да имаш пун казан дуката...</p> <p>— А ти не |
| е чаше триестогодишњака, а онај озбиљни господин, кога већина гостију почешће погледаше с пажњо |
| да изучи, па да буде као његов некадањи господин; онако исто да подигне једно раме, да се устур |
| епају и шушкају опанци...</p> <p>— Онај господин оде, процмиле Велимир танко, бојажљиво, с најв |
| са тетком, па Велимир оно вече, па онај господин на ручку!...{S} А овамо страшна заклетва, и пр |
| дио...{S} Он држи да имају право и онај господин и отац Сава, само говор првога односи на себе, |
| дићевим; само један озбиљан, средовечан господин, који <pb n="171" /> је непрестано ћутао и пон |
| Ама ти једнако ту твоју књигу! вели му господин, смејући се и прилазећи к столу.</p> <p>— Тек |
| јести или пити у овакој прилици.</p> <p>Господин поче лагано, изнајпре заплећући се, застајкују |
| ..{S} Господин вели...</p> <p>— А-а... »Господин вели«, прекиде га Сава опоро и стаде; замисли |
| тозар оде са некаквом »легијом«, оде и »господин«...{S} Љубомир се осврта један дан по Београду |
| /p> <p>Истог дана Љубомир доби од свога господина чисте преобуке, цело старо одело и обућу.</p> |
| ећ четири године, овде у манастиру »код господина и тако... рачуња се као куварица«, али призна |
| ија у оку, јер су дочекали да виде два »господина« из њихова убога села: њега и Светозара — све |
| тако исто...</p> <p>— А шта ћете после, господине, са оволиким имањем, викну један грађанин, ко |
| етан позове, да му кажеш: ја сам, реци, господине, ђак; идем реци на веће школе у Београд.{S} П |
| прочитао!</p> <pb n="78" /> <p>— Јесам, господине, одговори Љубомир таким гласом, да се више ни |
| прођаволе...</p> <p>— Је ли то светац, господине,... што ово пише ?</p> <p>— Хм... светац!... |
| S} У том наиђе његов господин.</p> <p>— Господине, шта је ово?...{S} Да видите... некако друкчи |
| а-ха-ха ..{S} Ама ти, <hi>ти</hi> млади господине, она погледа иронично његов жути капут и нека |
| } Сва пратња владичина, после повратка »Господинова« у резиденцију му, нагрнула је на манастирс |
| ађену братију, поновивши мишљење и речи Господинове, о томе догађају, које су биле ауторитетне |
| мало: опрати неколико тањира, очистити »господинове« ципеле, то је све.{S} Па после седне за чи |
| ти.{S} Љубомир опази како се мења лице »господиново«, како му игра несташан осмех на уснама, ка |
| вог часа браћа се нису ни интересовала »господиновом« болешћу.{S} Знали су да то код њега прође |
| начајно.</p> <p>— То су, богме, послале господину архимандриту... знаш, неке из Јасеновца, саоп |
| редака.{S} Он настави даље: »али анђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Авраме!«...</p> <p> |
| литву: »Отвори срце твоје... и чуј глас господњи: ходите к мени сви, што сте оптерећени и намуч |
| вечно и непроменљиво: идење за стопама Господњим.{S} То је, као највећу светињу, као једини, в |
| , он прозбори:</p> <p>— Идем по стопама Господњим.{S} И Он је карао грешнике...</p> <p>И ђаци н |
| </p> <p>— Ко се облачи у ову црну расу, господо, тај се најстрашнијим заветима заклиње Богу жив |
| су оно куће?...{S} И она нова, висока, господска, и она испод ње <pb n="253" /> накривљена чат |
| тају сребрним посуђем, кухиње раскошне, господске, а црквене одежде дроњаве, свећњаци прљави, п |
| карасте па се преливају у црно, паметне господске очи, којима никад не гледа право, него некако |
| /p> <p>А Љубомир, наслушавши се довољно господске шале и смеха, оде у своју собу, леже на посте |
| гледаху они овај <pb n="179" /> други, господски народ у новим му, за њих, околностима и полож |
| младић Антоније, леп као уписан, обучен господски, води за руку своју једину сестрицу, а за њим |
| ао на митрополитово служење у цркви, на господско <pb n="113" /> држање онога синђела, за кога |
| ћање на продату очевину, тугу сестрину, господство његова рода, славу светску, разне насладе... |
| таштина, ништавило: и свет, и школа, и господство, и Маљен, и све, све...{S} Само је једно ист |
| стом у рукама и ижљуби се са својом, по Господу Исусу Христу, браћом.</p> <p>Настаде велика, си |
| наивно.{S} Ти вала баш ниси така... а и госпођа...</p> <p>— Ха-ха-ха ..{S} Ама ти, <hi>ти</hi> |
| поразговарамо.{S} Па ако се бојиш твоје госпође, ја имам моју собу, где смем примати госте...{S |
| суседе са пуном главом прича о његовој госпођи: како је то зла жена, циција, помреше млађи од |
| о се смиловали да учинимо посјету мојој госпођи!{S} А молићемо, што смо ми тако горди?</p> <p>— |
| ци...</p> <p>— Знам, знам... прекиде га гост нестрпљиво, — али какав је то живот, како то ти жи |
| е тако много немог прекора и истине, да гост беше принуђен оборити главу.{S} Али га опет запита |
| као обично; по томе ђаци закључују, да гост није много важан, него је онако у вољи игуману.</p |
| тврда спавања.</p> <p>— Шта, вера? пита гост.</p> <p>— Шта ћемо с вером, велим?...{S} Ко ће њу |
| ологлав.</p> <p>— Где је игуман? запита гост, разгледајући по дворишту онако, како обично разгл |
| а се такве ствари не причају.{S} Али се гост заинтересовао јако, па хоће да чује одговор.{S} Он |
| нично погледа на ону страну, где сеђаше гост, па, не гледајући ни у кога, веселим гласом прогов |
| и ми где је, шта ћеш га звати! одговори гост одлучно.</p> <p>— У подруму, прошапта Љубомир боја |
| свакад у манастиру: дође ли један стран гост, због кога се морају заклати бар два брава, одмах |
| <p>— Шта ту чиниш, мој црњане! узвикну гост.</p> <pb n="133" /> <p>— А-а-а развуче игуман, поз |
| и.</p> <p>— Аха, тако дакле!... узвикну гост, тргнувши се од неочекивана одговора, као да га не |
| одника...{S} Зар је то срамота?!</p> <p>Гост погледа зачуђено околна лица, који су могли чути о |
| чаши, жућкаста стара шљивовица.</p> <p>Гост, видећи га онако забленута, накашља се прилазећи м |
| , и они стадоше слушати пажљиво.</p> <p>Гост објасни потребу, која изазва појаву првих хришћанс |
| уди, да се спрема нешто страшно.</p> <p>Гост тек сад појми шта се спрема.{S} Он се енергично и |
| оседаше.</p> <p>— Дај тог ђака... хм... госта.</p> <pb n="76" /> <p>—Улази овамо, шапну Велимир |
| одобри тај издатак.{S} Све је око млада госта приступачно, весело, искрено...</p> <p>Неко лупну |
| е !... узвикну она изненађена и погледа госта искрено, другарски.</p> <p>Од маљенског дивљачета |
| ...{S} Данас је недељни дан, игуман има госта, некаква чиновника из Милановца, па пошто се гото |
| премила је богату част за ретка и важна госта.{S} И ручак и вечера прођоше весело, ма да одсуст |
| недељни: мало се што више спремило због госта, па су и монаси поседали са игуманом.{S} По лицим |
| рвозно и иронично, гледајући сад сваког госта у лице.</p> <p>— А, даклем тако сас трговачку чес |
| испод обрва, изиђе, управо истрча пред госта.</p> <p>Љубомир сеђаше на доксату, чистећи трешње |
| е, да ми покажеш.</p> <p>Љубомир одведе госта до уласка и поможе му сићи низ стрме, дуге степен |
| о видети: да ли је погрешио што је увео госта у подрум.{S} Прикри се за бачву, па стаде гледати |
| р већ види да није погрешио што је увео госта у подрум, али га она обична људска радозналост за |
| главу зиду, старајући се да не гледа у госта, који већ прелази преко собе.</p> <p>— Оче Саво!. |
| к у села.{S} Али судбина посла изненада госте... и калуђери се чисто плаше, да ово није само са |
| <pb n="173" /> сад требало изнети пред госте, а говорник ће разјаснити њен археолошки значај.< |
| осети о чему је говорено. -</p> <p>Пред госте наместише послушници неколико боца тамно белог, н |
| гађају, које су биле ауторитетне за све госте, па у неколико и за неповерљиве игумане.{S} Тек о |
| кше, ко што обично гледа ђаке и незване госте.{S} По овоме погледу калуђери разумеше, да се тет |
| А код Радојевића се надали, па дочекаше госте домаћински.{S} Вечера прође лепо и весело, али по |
| убомир.</p> <p>— То ми по један за наше госте: дође нам родбина или тако...{S} Сад ће овај бити |
| убазно, весело, реко би пуна срца, нуди госте ђаконијама, старајући се збиљски, да сваки оде из |
| ђе, ја имам моју собу, где смем примати госте...{S} Па би могао довести и оног твог кудравог бо |
| божним, блаженим изразом лица, служи он госте, дижући или доносећи судове, гледајући само у оно |
| сваком?{S} Каза јој само да је растерао госте и да су се сви разбегли.</p> <p>— Баш добро! узви |
| арицом, па после ћу ја и код слушкиње у госте.{S} Биће ту части!...{S} А ти чувај твоје место.. |
| сам кренуо слободно, баш као да идеш у госте ујацима; трчао сам преко непознатих места, као пр |
| позвати. ,</p> <p>Приближује се подне, гости још седе на доксату, пију стару препеченицу и жми |
| им корацима, сваки у своју ћелију...{S} Гости појурише за њима, а ђаци и момци, видећи се овако |
| говарајући некакву претњу, псовку...{S} Гости пружили руке према њему, задржавају га...</p> <p> |
| андрит наредио да се спреме свећњаци, а гости још једу и пију, као да су тек почели.{S} Кроз пр |
| шком о чашу, неко зашикта устима, те се гости умирише.{S} Сви се учинише као да врло пажљиво сл |
| људе...</p> <p>— Седи, човече! гракнуше гости, не дајући му довршити реченицу ни устати.</p> <p |
| са, сити, пијани и весели, отпутоваше и гости и отац Сава у суседни манастир, где ће преноћити, |
| уше у дворишту манастирском, кад се сви гости разбегоше и кад сам побратим оде у механу да одиг |
| — Погрешило дете...</p> <p>Повикаше сви гости одједном и, нашавши полазну реч, заџакаше и узвик |
| ше, отпева се једна црквена песма и сви гости одједном, као по команди, издигоше лица на више, |
| n="110" /> никога посебно. — Хо... таки гости!... ха-ха-ха... смеје се он нервозно и иронично, |
| ак, позвани су и они обични манастирски гости, које игуман зове лонцолизи; ту су вам механџија- |
| о изненадно набоде виљушком.</p> <p>Али гости из града, код којих се већином сви појмови о мана |
| е задовољно смешка.{S} Мило му што сами гости затражише ово неколико боца, које ће му спасти чи |
| !{S} Кувај у бакрачу! узвикују слободни гости, јер осећају да су у пуној кући, у којој нема газ |
| и оца Саве, ту се привукли и они обични гости, названи лонцолизи, али без онога што је »његово |
| е весело, ма да одсуствоваху они обични гости.{S} Прота, неки духовит весељак, непрестано је пр |
| ати бар два брава, одмах се ови »обични гости« нађу у близини и, хтео не хтео, мораш их позвати |
| очитим тумачењем.</p> <pb n="105" /> <p>Гости заузеше места, очита се молитва, игуман благослов |
| н само очима и обрвама мрднуо...</p> <p>Гости уђоше у трпезарију, која замириса тамњаном, и на |
| у напред, не гледећи ни у кога.</p> <p>Гости се згледаше; они »обични« узнемирише се одједном, |
| орних, добро наоштрених за јело и пиће, гостију, љубазно, весело, реко би пуна срца, нуди госте |
| а, а онај озбиљни господин, кога већина гостију почешће погледаше с пажњом и поштовањем, одједн |
| p> <p>Поче да се пије без реда, неки од гостију потражише воде.{S} Игуман мрдну Николи:</p> <p> |
| точите... сви сте задремали.</p> <p>Од гостију нико се не маши чаше: сваки се преситно, па сад |
| јавно предавање но здравица.</p> <p>Код гостију се изнајпре опажаше досада на оне олињале, хиља |
| дали са игуманом.{S} По лицима »обичних гостију« види се да су незадовољни: они су очекивали мн |
| .{S} У току обеда Сава приказа Љубомира гостима око себе.{S} Сви су знали за последњи догађај у |
| е реткост.</p> <p>Љубомир види да служи гостима за предмет нарочите пажње, али се он не осврће |
| од седам — осам недеља, наместила се у гостинске собе, разбашкарила се, махнула длановима прек |
| Узе и њену собу, намести је стварима из гостинских соба, а муж ће живети <pb n="248" /> на трлу |
| на њега овај нарочити трпезариски тон, госту одједном нестаје осмеха на лицу, обузима га нека |
| у манастирску шталу.{S} Љубомир притрча госту гологлав.</p> <p>— Где је игуман? запита гост, ра |
| а светлуца запаљено видело, те показује госту правац, којим му ваља ићи.</p> <p>Љубомир застаде |
| чекујући да ће његово ћутање напоменути госту, да се такве ствари не причају.{S} Али се гост за |
| очима и готово гласно одговори досадном госту:</p> <p>— Да се стидим !...{S} Ишао сам за стопам |
| е.</p> <p>— Ево... ево места, показа он госту један празан подметач до себе и посади га на њ, г |
| ак, па се живо радује тако важну и милу госту...{S} Вујо старешина кућни, Свејо већ косач, сест |
| p> <p>— А вина? гледа га Велимир оштро, готов да плане срџбом.</p> <p>— Тсс... пио сам га понек |
| нако исто занесе, уздрхти при служби... готов је плакати сваког тренутка.</p> <p>Али кад је пос |
| ој методи, изради и Нићифору.{S} Луб је готов, <pb n="182" /> само да се покрије памуком и црни |
| у теку сузе од узбуђења, и у исто време готов је из свег гласа запевати.</p> <p>»Овде је прави |
| ћу...{S} А ми... истреси окењачу, па си готов за час !...«</p> <p>А Љубомир, наслушавши се дово |
| ј години мислио скоро као ти, и био сам готов закалуђерити се.{S} Али после, брате, хм... после |
| не беше много, посао у кухињи буде брзо готов, јер га је мало: опрати неколико тањира, очистити |
| еобично добра душа, мека болећива срца, готова да се одазове свакој молби црне браће...{S} Мора |
| у, Василијан га дочека весело:</p> <p>— Готова ти камилавка!{S} Права светогорска, од сукна... |
| ...</p> <p>— Тетко, роде...{S} Да ли је готова вода за мој теј? рече, стењући, мрштећи се и пре |
| и горих епитета.</p> <p>— Пуна ми кућа готована, беспосличара, а он хоће још.{S} Не пита може |
| дико...{S} Мислиш, неко је луд да храни готована.{S} Ови калуђери да се посатиру радећи, а он д |
| е да нам се семе не утре, овако красним готованима, изелицама... и он изређа још десетину оваки |
| лица, као што беше мало пре игуманово, готови да се прекрсте и да узвикну, као и он: часни га! |
| ква чиновника из Милановца, па пошто се готови већи ручак, позвани су и они обични манастирски |
| громном порезом и дугом.{S} Што је било готовине у Управи фондова, то је Сава изузео и потрошио |
| других двеју — палилулске и теразиске), готово гласно изговара целу своју нову титулу и чуди се |
| мало затим поврати се, водећи игумана, готово носећи га на једном рамену, на које се овај беше |
| {S} Наша Јерина, кад буде у очи вашара, готово раскрвави врат од трљања песком и сапуном, па ни |
| гледа на кућу; затим, спуштеним гласом, готово шапатом наставља: и ја бих то пробала... да види |
| убомир уз степенице, погледа чудновато, готово прекорно, јасну и топлу светлост сунчеву, која ј |
| види...{S} После: оцу баш и не морам... готово и не смем тако ићи«...{S} И сад отпада из даље р |
| оздрве стадоше шмрктати оштро.</p> <p>— Готово, није вајде... опет воденицу?</p> <p>— Мени је п |
| ан тих живот, да ли га тамо свагда чека готово парче хлеба?..</p> <p>Жуборе тихо, лагано вијуга |
| наче никад не чини...</p> <p>Кад би све готово, насуто, напуњено, завезано, сељак бојажљиво при |
| шо, узвикује ђак: што је попово нек’ је готово!{S} Само нећемо два, него у свакој руци по некол |
| мови.</p> <p>Игуман је при путу; све је готово, само да седне у кола, која га чекају у дворишту |
| , живеће ко бубрег у лоју; све ће му се готово донети, и он ће бити као прави господин.{S} А за |
| Оца мојега«, па одједном севну очима и готово гласно одговори досадном госту:</p> <p>— Да се с |
| вели Арсеније.</p> <p>Тетка раскопча и готово скиде све горње дроњке Љубомирове, даде шумару с |
| ћ, пошто се вечера давно свршила и људи готово поизодлазили, механџија зовну Љубомира у једну с |
| ију ти! узвикује она за Љубомиром, који готово побеже од овог саблажњивог обора.</p> <p>Дошавши |
| као у сеоској кући.{S} Посао парохиски готово сасвим застаје: обреде се последњи свечари, ђурђ |
| /p> <p>Љубомир понови задани му одговор готово од речи до речи.{S} Газда му остаде задовољан, < |
| ику једног грубог калупа за камилавке и готовог сашивеног луба, од дебеле хартије, који се, већ |
| </p> <pb n="72" /> <p>Уђе Василијан, са готовом неприпаљеном цигаром а за њим Арсеније, са пет |
| са дугачким, загасито сивим, окресаним грабовим штаповима.{S} Иза њих блед, севајући очима крв |
| Нићифорову, Леонтије отпутова у окружни град.{S} Чим одседе у механи, саопштише му новост:</p> |
| вгусту.{S} Архимандрит зором отпутова у град, што је значило <pb n="180" /> да ће се забавити н |
| где ће преноћити, па сутра се вратити у град.</p> <p>Дан празнични.{S} Сунце бије косо, али не |
| Даће Бог, снашо...{S} Од немана тврђег града нема! одговара Велимир.</p> <p>У другој кући задр |
| ту окружни прота са десетином попова из града и околине, ту два игумана из ближих манастира, ту |
| а, ту дваестина чиновника и трговаца из града, све опробани пријатељи оца Саве, ту се привукли |
| ници збуне и ушепртљају, кад им дође из града, после дужег одсуства, какав члан њихове породице |
| због писманцета, које му сад донеше из града.{S} На малом, минијатурном, белом парченцету харт |
| но набоде виљушком.</p> <p>Али гости из града, код којих се већином сви појмови о манастиру и з |
| им кашмиром; јутрос му донеше кашмир из града, и сад га веома занима како ли ће изгледати овај |
| {S} Као дивљаци, који нигда нису видели града, гледаху они овај <pb n="179" /> други, господски |
| ог дивљачета, које досле није видело ни града, ни цркве, ни већег збора људи од једне сиромашне |
| ума изгледа китњастија и хладовитија, и градина разноврснија и шаренија, и ливаде зеленије и ст |
| /p> <p>Треба одгајити и уредити огромне градине манастирске са разноврсним поврћем; треба уређи |
| здатке кућевне...{S} А уљаник и краве и градине и њиве једва подмириваху домаћу потребу; а вино |
| Појави се велики уљаник у манастирској градини, који на свагда истрже одушевљена Василијана из |
| детелиниште зарасло аптовином, поврће у градини не види се од траве...</p> <p>А ћелије манастир |
| /p> <p>Наш планинац се наслонио на неку градиницу од тачака, подигнуту у сред дворишта около не |
| им на Калимегдан, завуко се међу зидине градске и предао се дугом, заносном маштању...</p> <p>Д |
| се оправда, али треба прећи један бедем градски, под којим је он учио за испит.{S} Игуман га уп |
| која је подједнако развијена и у селу и граду, подстаче је да продужи започету игру.{S} Не мисл |
| ако се закалуђерио, једина забава.{S} У граду је, док се бавио са архимандритом, купио добра ла |
| ој мери не израђује и не продаје дрвена грађа, као у чувеним стружницама т-нског манастира.{S} |
| подине, са оволиким имањем, викну један грађанин, који не имађаше стрпљења сачекати крај игуман |
| Максим!{S} Газда-Мирковић ишао тамо за грађу и сад се вратио...{S} Видео човек очима све!...</ |
| ога, па се тако целим селом носи весела граја, шала, задиркивања и ужасан, очајан лавеж изненађ |
| ема се велика вечера.{S} Напољу се чује граја, разговор и по неки гласнији смех.{S} То су подол |
| њима добра и због својих интереса: ако гракну на њу сви калуђери, нема јој опстанка у манастир |
| сто, где људе...</p> <p>— Седи, човече! гракнуше гости, не дајући му довршити реченицу ни устат |
| , одмах замирише у носу старо вино, они гракнуше сложно да се реликвија изнесе одмах, и одржаше |
| ање бесна ветра, преко игластих борових грана, час густи пљусак из црна облака...{S} И све то о |
| ади расад; кад је ветар — трчи намештај гране да не однесе...{S} Тек има се посла доста.</p> <p |
| рзо и покаже јој на дугачкој лужниковој грани како се то ради.{S} Ет’ ’вако...</p> <p>— Знам то |
| рје, па затим мир; вратише се његови са границе и наступише изгледи за боља времена.{S} Свет се |
| он прешао <pb n="195" /> преко некакве границе, која је одвајала његов живот од некаква друга, |
| кад дођох овамо и кад одоше сви наши на границу, почех опет мислити.{S} И ту ми одједном дође < |
| олико се муке видело.{S} Оде му брат на границу и за њим и отац.{S} Остаде сва кућа на леђима н |
| ери и опија разнобојни шебој, лелуја се гранчица мирте над клупицом и сунце весело одсјајкује и |
| и лагано гасио.{S} Љубомир дометну суха грања, и ако је ватру наложио једино с разлога: да има |
| вис под ударцима његових опанака, сухо грање пуцка и крши се, а Љубомиру се чини, да за њим ле |
| , једним великим дењком хаљина, на коме грациозно чучаше једно бело, чисто, кудраво псетанце, п |
| адно као лед и по њему се просуле честе грашке зноја...{S} Умор, страшан нечувен умор !</p> <p> |
| д падаху неке капљице.{S} Да л’ то беху грашке зноја или сузе, прота не виде.</p> <p>— Али кад |
| ећи, средовечан калуђер, смеђе, чупаве, гргуљаве косе, груба, широка, простачка лица, на коме ј |
| ?</p> <p>— И она то исто.{S} Вели: онај гргуљави...{S} Добро ће нас почастити...</p> <pb n="54" |
| чешљана, па се сад не витлају они груби гргурави перчини око очију му.{S} На њему је широка црн |
| х газити ногама и праскати на сва уста, грдећи »маторог лисца« и претећи му разним, већ уобичај |
| занесењака«, те му сад загорчава дане, грди »онога« ко му први помену да га прими (чувши ово, |
| надише слободна ваздуха...</p> <p>Тетка грди, псује, нарочито момке.{S} Али момци знају да је т |
| ијете, па онако... после стара вина, да грдите ово легло...</p> <p>— У вину је истина! викну он |
| ан.{S} Ова иста кућа, коју ви душмански грдите, очувала је триестогодишње вино, од кога сте се |
| те само ви, калуђери, остасте живи!{S} Грдна ли зора потегосте! узвикује игуман љутито и ирони |
| момци знају да је тетка добра, да је та грдња тек само »ради ворме« и да није баш ни њој <pb n= |
| опац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу д |
| омисли да још није зашло сунце, које је грејало кад је заспо, али по том, кад боље око себе раз |
| /p> <p>После неколико минута Љубомир се грејао и сушио поред топла »шпорета« у манастирској кух |
| и кроз прозоре.{S} Ово је онако, као да греје сунце, али сунца нема нигде, само се блиста цела |
| више манастира...</p> <p>Ах, како дивно греје топло сунашце, како пирка и задише хладовином сен |
| о?...{S} Је ли могуће... <hi>такав</hi> грех, па без казни?...{S} Није ту све... има ту нешто д |
| S} Него, кажи ти мене: је ли ово велики грех, што ми овако живимо, а онај тамо сам са децом?... |
| ле могаше ући у воду. »Опет је ово мањи грех, него да га удавим!« рече у себи и настави започет |
| »Који од вас никад у животу није учинио грех, што га учини ова жена, нек’ се најпре баци камено |
| .. севну му у глави страшна слика свога греха и он одскочи од девојке као ожежен.{S} Погледа уп |
| ристовим речима: »који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу« и оним завршним: » |
| роштајне молитве, не питајући никога за грехе, ако се ко сам не јави.{S} Нићифор се, по неки пу |
| у сви бежали од света и његових ужасних грехова...{S} Па шта је ово, шта оно беше малопре?!...{ |
| трудне девојке, која обеђује Макарија у греху...{S} Кад се само чита, хоће човек да полуди, а к |
| 154" /> <p>— Гле: »У греху се зачех и у греху ме роди мати моја«... говори Љубомир гласно, одуш |
| итао...</p> <pb n="154" /> <p>— Гле: »У греху се зачех и у греху ме роди мати моја«... говори Љ |
| Е, после си вид’ла...{S} Ко год је био грешан, сваки побего напоље, док не остаде сам Христос |
| следњу реченицу: »иди, и одселе више не греши«.</p> <p>— Баш ти ја то из књиге не разумем добро |
| >— Па, ет’... довели тако жену, која је грешила ’вако ка ми... управо није грешила, него њена з |
| а је грешила ’вако ка ми... управо није грешила, него њена зла батуна... затекли је.{S} Питају |
| /p> <p>Не може бити!...</p> <p>Је ли он грешио?... или није разумео задаћу живота онако правилн |
| <pb n="218" /> су грешни, па и ти мораш грешити.{S} А ја те, каже, не осуђујем за то; него иди |
| анити?...</p> <p>Ах, проклето тело, ова грешна облога душе човекове, како га називају свети исп |
| ају.{S} У том осмеху исписана је бездна грешне пожуде, ширетлука и нечега што највише личи на љ |
| ној лепоти природној моле Богу за своје грешне душе, нека живе онако, како онај младић рече мал |
| ио!...{S} И сви су они људи доиста били грешни.{S} Али шта је то?...{S} Је ли могуће... <hi>так |
| и: »Није вајде... сви <pb n="218" /> су грешни, па и ти мораш грешити.{S} А ја те, каже, не осу |
| ...{S} О Боже, да ли се смем усудити ја грешник, да се настаним у оном истом месту, у коме је п |
| та изнемогло, промукло урлање...</p> <p>Грешник улете у пећину и, онако у трку, паде пред прест |
| по стопама Господњим.{S} И Он је карао грешнике...</p> <p>И ђаци начинише лица, као што беше м |
| о плаха летња киша, грунуше сузе младом грешнику, потекоше обилним млазом низ усијано лице му, |
| ји, смилујте се мени окорелом, смрадном грешнику«... изговара у мислима испрекидану молитву зам |
| {S} Дрхтао је од страха и од свега, што грешним ушима саслуша... »Је ли могуће!«... питао се ве |
| ита врло јасно целу причу јеванђелску о грешници, ударајући гласом нарочито на Христовим речима |
| гом крају висе нове цокуле...{S} Бацише грешно тело у земљу, од које је и постало, и вратише се |
| дан се није преластио женском лепотом и грешном пожудом...{S} Има их на стотине, који су следов |
| е која киселија јабука...{S} После опет гризе и посматра једног бумбара, који облеће око неке д |
| да поделимо љуцки што је Бог дао... да гриземо заједно...</p> <p>»Он мисли ја овамо нешто једе |
| је...{S} Аха, сигурно капетана никад не грије сунце, једнако је у хладовини«...</p> <p>Прекиде |
| } Све се жуте пеге по врату докле сунце грије...{S} Аха, сигурно капетана никад не грије сунце, |
| опија тај мирис, а испод њега вруште и грицкају детелину коњи, фркнувши по неки пут широким но |
| амо после поноћи, заврши окружни прото, грицкајући и сишући лагано с правим гастрономским ужива |
| . чује се онај громки звук из Максимова грла, а он се малко променио у лицу: неко би помислио д |
| качи преко вирића и камења, а из усахла грла још се разлеже загушена рика...{S} Навише, уз стен |
| >И види у сну, да близу њега заудара из грла пијана човека... и промиче једна камилавка, шта ли |
| незграпним устима и пуштајући затим из грла дубок отегнут глас, који личи на а-а...</p> <p>— Е |
| тако блажено, као да би се сад са свима грлио и љубио...{S} И опет понавља : »Љубомир Васић, уч |
| е и прекидоше говорника неки, којима је грло веома засушило у току дуге беседе.</p> <p>— Да се |
| зимус уступио и, хркнувши својим јаким грлом, проговори, гледајући изненађена Љубомира благо:< |
| у вис и, колико беше снаге у плућима и грлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!... |
| го, као што су благе ове речи...{S} И у грлу га све јаче задављује, и усне му се развлаче...{S} |
| хтеде нешто рећи, али му застаде реч у грлу... „Дошло!... <pb n="194" /> Баш данас?...{S} Не м |
| , крупан, развијен и силан као столетни грм; глас му наликоваше пролетњој грмљавини.</p> <p>— Ч |
| споди возвах к тебје, услиши мја«...{S} Грме одјеци сложног многогласног певања и проламају се |
| ш како је скомолао!«...</p> <p>— Доста! грми иза стола; у ходнику престаде фијук, чује се нека |
| га...</p> <p>— Мој устав!... мој устав! грми игуман, обрћући главу зиду, старајући се да не гле |
| умни рад, зноји, стење, крха, проклиње, грми и — предаје богословску науку...{S} А по једно веч |
| дићске бурне пијанке.{S} Око њега хучи, грми и гуди разиграни талас бесна поводња, и он, услед |
| > <p>— Тај ће покалуђерити цео свет!... грми он и плаховито дува и шмркће широким ноздрвама.{S} |
| .</p> <p>— Бог Господ, и јависја нам... грми Василијан својим снажним гласом, а уз њега брује Н |
| ш после све сам.</p> <p>— Ко је звонио? грми са доксата.</p> <p>— Љубомир, одговара Никола нека |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Опет грми и трешти игуманов глас по ходнику.{S} Само је игум |
| више плашити или љутити.{S} По ходнику грми његов глас, а под одјече од поткованих цокула.{S} |
| .</p> <p>— Мој устав! мој устав!... још грми игуман, не видећи од љутине шта се око њега дешава |
| трином, која се јасно издваја из остале грмљаве.{S} Оне мале буљаве зеленкасте очи, обрасле и у |
| летни грм; глас му наликоваше пролетњој грмљавини.</p> <p>— Чекај, бре, Максиме: видиш ове ђаво |
| нуше сви без реда.</p> <p>— Шта чекате! грмну игуман на момке, који дохватише преплашена Николу |
| оју детињу чистоту, с којом је мислио у гроб поћи!...{S} Сви други идеали разбише се у варљивом |
| pb n="9" /> дани, час мирно, непомично, гробно ћутање Маљеново, час фијук и звиждање бесна ветр |
| времене монахе и манастире, осветљујући грозне цртеже многобројним, већини добро познатим, прим |
| копреподобни оче!... стаде муцати као у грозници.{S} Никад..</p> <pb n="107" /> <p>— Штапове!.. |
| м и дркће...{S} Чини му се да има праву грозницу.{S} Он више не мисли, него само, у страху, оче |
| чудо: колико га месеци мучи та стална, грозничава мисао; колико је ноћи провео маштајући о ово |
| је, ради чега?... запита се, и обузе га грозничава језа, кад осети да се и над оним заветним, д |
| цу своме према обожаваној девојци, како грозничаво ступа стазицом, на којој ће наћи своју драга |
| службу митрополитову.{S} Прође му неко грозничаво дрхтање целим телом...{S} Али он то не осећа |
| А ти... зашто ти живиш? узвикну калуђер грозничаво и упиљи очи у друга, да би му из саме душе и |
| дадоше се послу са неком новом за себе, грозничавом журбом...{S} Стадоше ницати просечени равни |
| само једна црна, ужасна слика, и у томе грозном призору, као у сну, промиче Јованка...</p> <p>А |
| аса се густа роса по потесу, а тамо иза громадних, тајанствено-црних планина, обележава се сјај |
| и он се нађе као стегнут, заклопљен том громадом...{S} Кад све то виде и осети, Љубомир се преп |
| оде, које потраја дуго, па онда некакав громки груби глас уз предисање, и онда замумла неко там |
| и вратима.</p> <p>— А-а... чује се онај громки звук из Максимова грла, а он се малко променио у |
| алуђери у — манастир! узвикнуло се тада громко.</p> <p>И одједном као чаробном руком донесено, |
| з собе игуманове и Максимове разлеже се громко, бескрајно, на разне тонове и начине изведено, з |
| е прочита апостол; трже се из заноса од громког Савиног гласа, који читаше <pb n="200" /> јеван |
| , бледо, магловито појутарје разлеже се громовит, страхотан, нечовечји зверски урлик...{S} Дале |
| вор беше тако изненадно-страхотан, тако громовито-убедљив и одлучан, да сви монаси, и они што с |
| Велимир то исприча осталима.{S} Настаде грохотан смех...</p> <p>— Е, роде, то не би ваљало за т |
| е и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, весео смех.</p> <pb n="94" /> <p>— Хо, мај... |
| , брате, сад не знам.</p> <p>Велимир се грохотом насмеја.{S} Настаде ћутање.</p> <p>— А Јованка |
| који остаде да узме чарапе, махрамицу, грош у новцу и други какав »прилог за здравље новокрште |
| ужницама т-нског манастира.{S} Новац се гртао великим кашикама...</p> <p>Бог зна шта је радио и |
| коше му се широке дебеле усне у некакав груб полуосмејак, а потуљене очи засветлеше и гледаху п |
| калуђер, смеђе, чупаве, гргуљаве косе, груба, широка, простачка лица, на коме је утврђен испол |
| ла у мараму и писмо, у коме се исказује груба страст и позив на састанак...{S} Друга... трећа.. |
| мантије, у коју је увијено тело.{S} Из грубе, широко савијене рогозине, вири половина старе ма |
| је потраја дуго, па онда некакав громки груби глас уз предисање, и онда замумла неко тамо:</p> |
| и рашчешљана, па се сад не витлају они груби гргурави перчини око очију му.{S} На њему је широ |
| веома занима како ли ће изгледати овај груби луб, кад се покрије меким лепим кашмиром.{S} Али |
| ...{S} Али сад, овако занесен, претрпан грубим и тешким сеоским пословима, чисто не вероваше св |
| во.{S} Владика га, у првој ватри љутње, грубо изгрди и припрети му, да ће га на пролеће, кад до |
| , знаш већ...</p> <p>Игуман само опсова грубо, сељачки, па опет ућута.</p> <p>— Него да се то п |
| мој Маљене; све је тако себично и така грубо; све је удешено, измајсторисано, намештено... све |
| ве нерасположење и бојазан.{S} Он доста грубо одговори:</p> <p>— Нисам.</p> <p>— И деведесет ко |
| јући се својих најмилијих, које је тако грубо оставио и који су га тако много волели.{S} Али де |
| се из самог трбуха разлеже оно пресито грубо штуцање: хап!...</p> <pb n="116" /> <p>— Тето, да |
| собу „нова симпатија«, у облику једног грубог калупа за камилавке и готовог сашивеног луба, од |
| им га је негда срце толико вукло!{S} Са грубом камилавчицом на глави, обучен у неку уску, неспр |
| живота и око себе сама, види обавијену грубу рогозину, исто онако као око Саве...{S} И с једне |
| же је ли живо дете!...{S} Игуман кресну грубу сељачку псовку и саже се над Љубомиром.</p> <p>— |
| а му притрча.</p> <p>Беше сав хладан, а груди се брзо дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с во |
| имназије«...{S} И осећа како му се тада груди надимају јаче, како срце закуца живо, живо, брзо. |
| канина...{S} Нешто се навуче на очи, на груди паде нешто тешко...{S} Он се осећа потпуно као ра |
| ма пред очима, стаде га чак доле, испод груди, нешто стезати, и он неколико секунада стајаше ка |
| че нож...</p> <p>Одједном се Љубомирове груди тргоше, он се јако закашља, из уста му прсну раки |
| великом вуненом марамом у накрст преко груди, лепушкаста жена.{S} Приђе шпорету, у коме још ти |
| једном босом ногом, а рукама га гурну у груди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а девојче леже |
| ак онога страшнога, и опет се из младих груди отме и разлегне зверски крик...</p> <p>А ноге нос |
| жутом капуту, са прекрштеним рукама на грудима.</p> <p>— Овај ће вам бити цензор, рече професо |
| ...{S} И рад би дахнути слободно, пуним грудима...{S} Ах, живота!...{S} У свет!...{S} Тамо, там |
| ленце најљуће ракије да га трља њоме по грудима, а она му пуну чашицу исте ракије принесе устим |
| носом, и онда му срце дође тако пуно, у грудима га задише некакво радосно расположење, и он се |
| ...{S} Последњи пут застења очајно, а у грудима заклокота изнемогло, промукло урлање...</p> <p> |
| ију, ноге му заклецаше, нешто га гуши у грудима, не може да се надише, а чело хладно као лед и |
| <head>X</head> <p>Игуман Сава је родом Гружанин, сеоско дете сиромашне породице.{S} У десетој |
| опек горе, па погледам долину моје лепе Груже, како се њоме на све стране размилио свет... у ме |
| p> <p>И одједном, као плаха летња киша, грунуше сузе младом грешнику, потекоше обилним млазом н |
| е и од свега што се учини са њим, па му грунуше сузе...</p> <p>— Брат наш Леонтије облачи се у |
| ом руком бутиницу, трепће и одједном му грунуше сузе на очи.</p> <p>— Него пази: сутра да кажеш |
| изиђе чисто и лепо одевена, примамљива група: човек и жена са два мала мушкарчета, који се јед |
| наје свако ово лице, али му се сад цела група учини тако непозната, тамна...{S} Као да сад први |
| едом, Максим, пружајући револвер у целу групу одједном, не гледајући ни у кога нарочито.{S} Пре |
| ...{S} Као да сад први пут виђа не саму групу, него оно, што му се сад учинило ново у њој...{S} |
| акво радосно расположење, и он се гуши, грца од навале осећања...</p> <p>Одлучио је да овако пр |
| ури кући...</p> <pb n="241" /> <p>Стаде грцати свет.{S} Појурила сва околина, као на вашар, са |
| нестаје под ногама карниза...{S} Он се грчевито хвата за четвртасто поцрнело камење, узидано у |
| ња није добио Љубомир, ту под звонаром, грчећи се уз своје нове другове...</p> <p>Али чудо: кол |
| глас одјече кроз јутрењу влажну тишину, губећи се тамо у дубоким планинским склоповима.{S} На п |
| ...{S} Игуман још јаче повика: он губи, губи!... постаје вечити роб!</p> <p>— Калуђерска посла! |
| рно и, као што обично бива, све више се губи такт уљудности, умерености...{S} Сваки се осећа ис |
| обожно расположење, у очима се све више губи онај обични смисао, душа му се све више подаје поб |
| , а он...{S} Игуман још јаче повика: он губи, губи!... постаје вечити роб!</p> <p>— Калуђерска |
| а њим шушти и пршти вода из пуне букве, гуди потмуло воденично камење, а он прескаче одјаже, ју |
| а са метлом и брише двориште, а из куће гуди потмули глас кустуре, која хитро струже прљаву, кр |
| бурне пијанке.{S} Око њега хучи, грми и гуди разиграни талас бесна поводња, и он, услед ове хук |
| јно рикање рањена звера, или страховито гуђење развитлана оркана?!...</p> <p>Понови се загушена |
| те једнаки!...</p> <p>Начини се галама, гужва, врева...{S} Сви поскакаше иза столова.{S} Братиј |
| смејући се и бранећи се.{S} Каки си ка гуја...</p> <p>— Тетко, роде...{S} Да ли је готова вода |
| д њима котареви; тамо су саденута сена, гумна и стогови сламе.{S} Тамо су се браћа упутила...</ |
| м и кухињом, чује се оштро заповедничко гунђање и незграпно лупање поткованих, по свој прилици |
| уђери, шта ли су, а напред, тамо куд га гура нечија снажна рука, седе триста светаца у калуђерс |
| чима, и обореном главом.{S} Око њега се гуркају, загледају га с чуђењем његови другови из гимна |
| жљиво, бојећи се да не увреди Љубомира, гурну га прстима у раме.</p> <p>Ђак се стресе од овог н |
| лете га једном босом ногом, а рукама га гурну у груди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а дево |
| вором, Јованка се скоро наже на њега, и гурну га лагано прстом у чело, да би је погледао право |
| , масном корицом добро укљукане ћурке и гуске, па неке младе дебеле пловчице пржене на кајмаку, |
| во планинско место на његов Маљен...{S} Густа, зелена, китњаста павитина од лозе, оструге и трњ |
| о лице Василијаново.{S} Цео храм обвила густа тама, из које се, тамо крај Василијанове главе, п |
| шубаром па глави, испод које се просула густа разбацана коса.{S} Лице му крупно, обрасло густом |
| н...{S} Ах, кад загуди великан врховима густа јелашја, и кад засвира игласто борје, и кад зашум |
| идело и полегаше.{S} Цео манастир обузе густа, непробојна, тамна ноћ; настаде свуд около прави |
| 0_C8"> <head>VIII</head> <p>Помрчина је густа; чини ти се рукама би је мешао.{S} Снег сипа и ве |
| о дан, па и ноћу; на друму само се вије густа прашина, или се раскаља после кише, па се само ги |
| јане главе...</p> <p>Зора!{S} Беласа се густа роса по потесу, а тамо иза громадних, тајанствено |
| загрме игуман одједаред, затресе му се густа, разбацана, кудрава коса, очи му заиграше некуд у |
| њу јаке врућине.{S} Овце већ побегле са густе паше и још по мало тумарају под хладовима, чупкај |
| низу отац Сава не види ништа, до таму и густи мрак, кроз који севне понекад нека падалица или р |
| етра, преко игластих борових грана, час густи пљусак из црна облака...{S} И све то оставља мали |
| , а другом држи муштиклу, из које сукћу густи димови.</p> <p>Игуман је при путу; све је готово, |
| топлу светлост сунчеву, која је прснула густим млазевима по зеленим врховима дремљивог бучја и |
| елимира, наслоњена на врљике, заклоњена густим трњаком, кроз који се провлачила ограда.{S} Она |
| е трепавице како редуша нагиње лонац са густим белим соком, и како у округлу ћасу падају, зајед |
| село, разбацано по косама горостасних, густих рудничких огранака.{S} Леонтије, још ђаком, воле |
| ем.{S} У шуми тајац: умире ово огромно, густо, зеленожуто чудовиште, загушило се, па не дише, н |
| рукама би је мешао.{S} Снег сипа и веје густо, јако, као да хоће нарочито, на измаку зиме, да п |
| провлачи манастирском реком, шљепка се густо хладно блато и једва се назире црна пруга, што ви |
| кад засвира игласто борје, и кад зашуми густо бучје... калуђер дршће.{S} Чини му се да то Маљен |
| сније, све тамније слике, меша се нешто густо и неразговетно као тесто, муте се пређашње јасне, |
| стирска речица.</p> <p>Близу пећине, из густог шипражја извуче се Љубомир и стаде.{S} Поглед му |
| дишту, једном премагревку, који се отео густој боровој шуми, па се утркује с њоме меким зеленил |
| мотре други сладак залогај.</p> <p>Под густом хладовином, крај самог студенца, немарно се баци |
| овови...{S} И они већи брегови, окићени густом шумом...{S} И далеко тамо на истоку, еј-хеј... д |
| бацана коса.{S} Лице му крупно, обрасло густом округлом брадом, која је била беља од косе.{S} Н |
| ћ, сух, смежурана лица, које је обрасло густом, дугачком, жућкасто црном брадом.</p> <pb n="69" |
| у свет, рече он и за мало га нестаде у густом шибљу, које се при дну косе подигло.</p> </div> |
| а се јасна летња месечина, па се и кроз густу шуму види путовати као на облачну дану.{S} Спусти |
| носе, лете преко равна поља, скачу кроз густу шуму и прескачу сниско шипражје...{S} Даље, само |
| псетанце, посматрајући до сад невиђену густу шуму, која се лево и десно пружила, — новина ова |
| p>У вече, кад обузе мрак и иначе мрачну густу шуму, кад се кроз хладну влагу разли оно тајанств |
| дајући како малишан жудно узима проју и гута је несажвакану.</p> <p>— Хоћеш ли воде?</p> <p>— Х |
| p> <p>— М-м-ма... мумла нешто и Максим, гутајући последњи залогај и загледајући брижно и пажљив |
| оше жудно жвакати, истежући вратове при гутању, јер проја споро пролази кроз гушу.</p> <p>После |
| м... вије, вије, вије...{S} А слатко ти гутати буранију, несрећо!... зинеш као хала, кад је осе |
| а ова ствар, као болеснику у ватруштини гутљај хладне бистре воде.{S} И он и Василијан предадош |
| рио...</p> <p>Тек после неколико добрих гутљаја лице му се разведри, очи стадоше гледати смишље |
| е из очију, ноге му заклецаше, нешто га гуши у грудима, не може да се надише, а чело хладно као |
| је, радосније...{S} Љубомир осети да се гуши у овој туробној самоћи, нешто га притеже, не да му |
| ше некакво радосно расположење, и он се гуши, грца од навале осећања...</p> <p>Одлучио је да ов |
| >А она паучинаста измаглица постаје све гушћа и влажнија, у глави се осећа све јаче стезање, ка |
| о!...{S} Само Велимирови брчићи постали гушћи и црњи, и он се сад држи некако сасвим друкчије.. |
| није и стока по њима товнија, и воћњаци гушћи и само двориште <pb n="251" /> манастирско примам |
| ри гутању, јер проја споро пролази кроз гушу.</p> <p>После јела девојче опет оде у шуму; немирн |
| се добро накривио у страну...</p> <p>— Д-д... да га зовнем? замуца Љубомир, не смејући казати |
| е добро накривио у страну...</p> <p>— Д-д... да га зовнем? замуца Љубомир, не смејући казати да |
| ..</p> <pb n="177" /> <p>— Да се укину! да се униште! привикаше и прекидоше говорника неки, кој |
| тражећи згодно место.{S} Али где би..., да нас не види нана?</p> <p>Љубомир је погледа запрепаш |
| а у Београду, Сава се толико »полирао«, да је сваку своју урођену особину усавршио и префинио д |
| регледа изјавише забринутом »братству«, да ће их архимандрит скоро оставити.</p> <p>До овог час |
| ен у школу«...{S} Досетио се отац Сава, да ће и то школовање коштати доста...</p> <p>Кад стадош |
| е бити без жене...{S} Него му саветова, да преда сву стоку и поље Јованчином мужу под најам, а |
| хоће.{S} А Савин одговор расположи га, да на живот и поступке своје братије гледа много блаже |
| само да је <hi>друкчији</hi> од овога, да људи тамо постају срећни, виђени, и то је доста да г |
| квим гласом!...</p> <p>Довољно разлога, да дркће не само ходник, но и цело двориште од игуманов |
| тио свој Маљен <pb n="20" /> ради тога, да би постао механским момком. »Није то, није!... друго |
| толико мислило и сањало само ради тога, да би душа имала забаве?...{S} Зар су све то била само |
| аљада видиш колико ми је стало до тога, да се те беде опростим.</p> <p>— Знам, знам... лако је |
| калуђер грозничаво и упиљи очи у друга, да би му из саме душе извукао жељени одговор.</p> <p>Ве |
| сад ће се опет изузети десетина хиљада, да се попуне тамо неки други рачуни...</p> <p>Али ова д |
| ћи га још ни мало.{S} Њему све изгледа, да је Никола морао овако проћи, јер је дошла његова „чр |
| S} Али <pb n="222" /> се он сећа вазда, да такав живот није за њега...{S} Та он се заклео самом |
| а писмо, као да сад тек први пут увиђа, да не зна сам шта то чини овде.</p> <p>Тамна, тешка, ва |
| Све је то масло овог маторог угурсуза, да добије архимандритство".</p> <p>Један професор зовну |
| дио се што никога нема из његова краја, да прође овуда.{S} Пролазе разни путници, крче <pb n="2 |
| Љубомир сазнаде да се жена зове Марија, да је ту из оближњег села, да има мужа и двоје деце, да |
| бежати из овога хладна, страшна мрака, да није овог светлог пламена, што му душу разгаљује...< |
| догађаји натерају и најглупљег човека, да их малко психолошки промотри.{S} Тако је било и с Ма |
| су се расплинуле шарене фигуре радника, Да ли је тако било Светозару?...{S} Он се хвали много.. |
| ене боје, хтела је, као и свака женска, да се похвали своме вршњаку, мислећи да изгледа бозна к |
| е по манастирима, и долази до закључка, да је његов манастир доста одвојио, да се у њему још по |
| е најпре држаше да је то нека погрешка, да ту мора бити нешто друго, нешто што он не разуме...{ |
| {S} Како рече, вјере ти?... мир... ала, да могу утувити!</p> <p>Љубомир понови отегнуто, на сло |
| е био уплашио да то није каква подвала, да њега оговоре код капетана..{S} Ко зна!{S} С великом |
| је у његовим очима тако високо стајала, да није смео ни помислити на тако интимну забаву са њом |
| зове Марија, да је ту из оближњег села, да има мужа и двоје деце, да је, већ четири године, овд |
| и помињу мајку... она би много жалила, да је жива.{S} Чули су да си овамо отишо.{S} Чича Живој |
| p> <p>— Само гледај, прекиде га Никола, да се пред игуманом свакад начиниш као да си се жестоко |
| таде у ваздуху... као да се предомишља, да ли да изврши злочин.{S} Одјекнуше чести ударци кроз |
| најпре ће потражити чобане по ливадама, да ако се нађе што за јело...</p> <p>Опет се крећу крат |
| ...{S} И нигде не пише у овим житијама, да је коме била... како ’но рече: празна душа... и да ј |
| нераздвојно спаја са свима овим чудима, да он већ јасно осећа, како сад није више онај и онакав |
| ђери и сељани.{S} Види се, по ступцима, да не вуку цела кола, него само двоколицу.{S} Игуман се |
| ашен свима својим последњим поступцима, да би, по свој прилици, пред вече морао бежати из овога |
| очанство, рече му Светозар једног дана, да те пријавим за испит.</p> <p>— Како... шта то?! зачу |
| оће, и опет ће му остати доста времена, да се нађе око тетке.{S} Сад је сав посао спао на њу, т |
| срце закуца живо, живо, брзо... и зна, да је сад на Маљену, само би полетео косом...{S} Уз пут |
| напијете, па онако... после стара вина, да грдите ово легло...</p> <p>— У вину је истина! викну |
| убедљиво, још задихан од далека трчања, да нико не би посумњао у његову реч.</p> <p>— Штапове!. |
| најзад сви професори дођоше до уверења, да су се у овом разреду, сасвим случајно, састала тако |
| едне у хлад под лужником, близу бунара, да чешља вуну.{S} То му је био скоро свакодневни посао, |
| .{S} Али момци знају да је тетка добра, да је та грдња тек само »ради ворме« и да није баш ни њ |
| !...{S} Ех, кад би имао стотину дуката, да их ћушне где треба!...</p> <p>Василијан се само запр |
| н дође Леонтију порука од архимандрита, да обиђе с водицом још пет других села, и да се не враћ |
| учинило, да ван овог места нема живота, да за њега нема веће радости, но проводити дане у <hi>о |
| од некаква друга, непозната му живота, да ће због тога од сад све бити <hi>друкчије</hi>, ново |
| нос модрији.{S} Зна он, однекуд осећа, да ће му се у тој шетњи казати нешто веома важно и непр |
| трпљењем, јер је дознао од богословаца, да ће митрополит служити тога дана.{S} Још му је остала |
| уо је и пре тога, од неких богословаца, да је Антонијево житије написано најозбиљније, да га је |
| си знао... који прапорац и мала звонца, да окитим рогове овом обешењаку!...{S} Ала, што се не с |
| вајући <pb n="220" /> сва млађана срца, да се под његовим светлим покровом веселе, радују и — ж |
| а са равном плочицом, за коју се прича, да је служила св. Сави као престо.</p> <p>Љубомир је ул |
| ле кратког времена Леонтију дође налог, да упути оца Арсенија у манастир т-н, камо је одређен з |
| е, како једва чека да стигне у Београд, да се сита одмори.{S} На њено место намести отац Сава д |
| утра да кажеш... кад те капетан позове, да му кажеш: ја сам, реци, господине, ђак; идем реци на |
| <pb n="126" /> Стаде превртати листове, да види колики је животопис...{S} Преко четрдесет листо |
| :</p> <p>— Да нисте гладни, оче?{S} Де, да поједемо мало лепца... дао га је Бог!</p> <pb n="212 |
| p> <p>— Пријатељу, ја нисам дошао овде, да гледам твоје... твоје .. он се заплете, не налазећи |
| апта Љубомир бојажљиво.</p> <p>— Хајде, да ми покажеш.</p> <p>Љубомир одведе госта до уласка и |
| непажљиве домаћице, и ради казне траже, да се спусти што већи прилог у бисаге или котарицу.{S} |
| ће изабрати за испосницу...{S} О Боже, да ли се смем усудити ја грешник, да се настаним у оном |
| 7" /> <p>— Молио бих понизно, ако може, да се размислим до мрака... слабим, уплашеним гласом пр |
| зовање, али то не мари...{S} Главно је, да је он »свршени богослов«.</p> <p>— Е, зар си одлазио |
| нтонијево житије написано најозбиљније, да га је морао писати какав спреман човек и да је тако |
| ости »овога детета«, па му препоручује, да ослободи новог брата од свију послова и да му буде н |
| >За то време је тетка распитивала ђаке, да ли су почишћене и намештене калуђерске собе.</p> <p> |
| а, које ће му спасти читаво крдо стоке, да не буде ноћас поклана и печена.{S} Да је сам изнео о |
| репуно поуке и праве богословске науке, да је довољно прочитати га марљиво и разумљиво, па као |
| ал, па је нашао, као што и житија веле, да је све ово друго таштина, ништавило: и свет, и школа |
| одушевљеним блаженством на лицу, закле, да ће све то испунити.{S} Та он је о таком животу само |
| > <p>— Нађи ми, Василије, ђегођ татуле, да му искувам у теју, смеје се тетка и приставља ђезве. |
| один; онако исто да подигне једно раме, да се устури, па шеширај кроз чаршију!...{S} Истина, јо |
| , као да хоће нарочито, на измаку зиме, да плаши сиротињу и да покаже своју невиђену силу.{S} М |
| трашнијим заветима заклиње Богу живоме, да ће следовати, до смрти своје, речима распетог Спасит |
| турајући му шипак под нос.</p> <p>— Не, да га омрсиш сабаиле, док не пије лековиту ракију, викн |
| се куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, да изигра са механџијом и којим трговцем жандара, ипак |
| беше тако много немог прекора и истине, да гост беше принуђен оборити главу.{S} Али га опет зап |
| село...{S} Воденичари замоле помељаре, да припазе на камење, па их нема у воденици док год се |
| се ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, бре, да видиш... севну очима и повуче девојче к себи.{S} Али |
| јасно, светло и топло.</p> <p>Чини се, да се најлепше играју и преливају сунчеви зраци по зеле |
| нство пише о томе и томе.{S} Видело се, да је игуман, после добра сна, расположен сећањем на вр |
| ји га сече као сабљом...{S} Чини му се, да му тај поглед вели: »Свршио си!{S} Најпре ћемо браду |
| вечну, црну, празну ноћ, и чини му се, да су и његов живот и његова душа празнији од те вечне |
| ам којекакве разговоре.{S} Хоћу, брате, да знам, па ако не ваља...</p> <p>Леонтије до сад мишља |
| ку, сваки има своју главу.</p> <p>— Хе, да видиш моју Аницу.{S} Ни Маџарица јој није равна!{S} |
| ближњег села, да има мужа и двоје деце, да је, већ четири године, овде у манастиру »код господи |
| а; јутрос му јавише из крајње воденице, да се види некакав дим код Савине испоснице.{S} Послао |
| та нарочито застаде са крајем реченице, да би изазвао љубопитност код свог узбуђеног слушаоца и |
| рује...{S} А и ја се кријем иза царице, да ме он не види...{S} После: оцу баш и не морам... гот |
| аширеним ручицама, мекушно новорођенче, да га по православном обреду крсти »погружењем«, ухвати |
| ада госте... и калуђери се чисто плаше, да ово није само сан?...{S} Обилазе око столова, згледа |
| »полира«, само га жути капут опомињаше, да је и он некада био <hi>нешто</hi> — цензор велике ги |
| {S} По овоме погледу калуђери разумеше, да се тетка заузела за дошљака и да је већ примљен, сам |
| > лименим поклопцем, за који му рекоше, да је та справа — сунчаник, па гледа тај велики, до сад |
| сирото ђаче.</p> <p>У школи му рекоше, да је уписан у прво одељење.{S} Ишао је у школу три дан |
| орао напустити због скупа рада...{S} И, да би се довршило зло, једног пролећа удари страховит п |
| а у себи помисли : »Мученици Христови, да ли сте и ви оволико трпели !?«... </p> <p>Сутрадан д |
| власти.</p> <p>А тетка већ јасно види, да је Љубомир отворено избегава.{S} Чим се она где поја |
| нико не зна«, а Арсеније упорно тврди, да све припада манастиру...{S} Тетка, како изгледа, нем |
| , осећајући само из погледа свију људи, да се спрема нешто страшно.</p> <p>Гост тек сад појми ш |
| ије се, по саветима умних људи, задужи, да би могао учинити оне промене које видесмо — да би мо |
| мах, по њиховим радосним лицима, опази, да се обојица радују његову доласку.{S} Први му приступ |
| ку и неописану радост, отац Сава опази, да не <pb n="190" /> само Љубомир, но и сви калуђери, з |
| "259" /> <p>Једног дана Леонтије опази, да се добици манастирски никако не могу изравнати са из |
| , и на своје велико запрепашћење опази, да је остао онај и онакав исти, какав је био и до сад.{ |
| укчији.</p> <p>— Та да!...{S} Друкчији, да како...{S} Али знаш... кад избацим из собе оволицно |
| госте ђаконијама, старајући се збиљски, да сваки оде из ове куће задовољан, пресићен свима пону |
| собу, а Василијану даде кључ подрумски, да изнесе ракије, нек’ се послуже људи...</p> <p>После |
| ослобођен новом мишљу, како народ вели, да нема куће без жене.{S} Док ти женска рука не такне ј |
| туробношћу, да му одједном све онемили, да почне сасвим другим очима гледати на свој живот и на |
| ало никакве наде — па са сузама замоли, да му даду момка у помоћ до његова самостана.{S} Али, м |
| ко ли ће сад?!... и стрепио од помисли, да тај нови може бити гори од Саве.{S} Забринуо се још: |
| су њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га она некако страшно гледа, и да му није немио тај |
| а нешто кажу, али су толико изненађени, да не могу још наћи реч, с којом би почели.{S} А онај в |
| {S} Вујова деца.{S} И калуђеру се чини, да му оне живе и плашљиве, вижљасте очице говоре: »Наше |
| ње пуцка и крши се, а Љубомиру се чини, да за њим лете читави легиони нечастиве силе, и он се ј |
| ле, жив је умро, кад му земљак објасни, да без тога пе може бити примљен, а данас почиње упис.. |
| ету препирку.{S} Обојица беху сагласни, да је Велимиров поступак далеко поштенији од поступака |
| кидисао да своју празну кошницу попуни, да се мед прелива до јесени...{S} Милило се човеку живе |
| мртне, него ће мирно, тихо да се угаси, да умре... да би опет на пролеће <pb n="149" /> оживело |
| зни нос, и ако не може никако да удеси, да личи на свеца, тек и он се много, много променио...< |
| Па што?...{S} Зар ти мислиш, среће ти, да ћеш остати до краја као Антоније и Макарије?</p> <p> |
| <p>Архимандрит настави даље оглашавати, да се нови брат опасује силом истине; да се покрива шле |
| вих извора, призивајући га да се врати, да не оставља своју колевку, која га је лепо одњихала.. |
| уђено да отпочне озбиљно, зрело живети, да за своју покретљиву душу измисли какав било циљ живо |
| p>— Хо, тај мисли да неће никад умрети, да ће пре нестанути цео свет...</p> <p>— А све их у црк |
| енице.{S} У оном летењу на земљу осети, да је кошуљом нешто лако закачио, и кад паде на земљу и |
| оца Василијана.{S} Леонтије се досети, да ће то бити најновија Василијанова пасија...{S} Ено и |
| а основу стеченог знања у школи досети, да у Србији нема никакве пустиње...{S} А да оде у какву |
| амичак наде: да ће се све то поправити, да ће све бити, као што беше јуче, прекојуче...{S} Та н |
| па са Василијаном.{S} Могло се опазити, да се спрема извршење некаквог општег, раније смишљеног |
| мира.{S} Одмах се на њој могло опазити, да је то већ прекаљена права београдска слушкиња., са с |
| ...</p> <p>— Ја бих се усудио замолити, да Василијан однесе водицу, а Велимир би могао надгледа |
| на сваки страх, заборавио је помислити, да она неће сама бити ту у механи, имаће још кога, па с |
| сини: никоме није могло ни на ум пасти, да онај млади и љубезни Сава чини што с намером у своју |
| да је тај живот празнији од прошлости, да је бесмислен, чемеран, ужасан као црна вечност...</p |
| је време?</p> <p>Овде се мора поменути, да често поновљени непријатни догађаји натерају и најгл |
| ...{S} Знаш ли да прекосутра треба ићи, да се ђакониш!</p> <p>Велимир се још више опусти, изгуб |
| </p> <p>— Зар би нас смео ко тако тући, да нас заболи! рече Велимир.</p> <p>— А-а... досећа се |
| а и виче му над главом:</p> <p>— Устај, да звонимо ! чује он сад јасно, и ова опомена на дужнос |
| руком по мраку, да нађе конопац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!. |
| чега... нећу ја ту остати.{S} Него тек, да видим и то«...</p> <p>И од кад му је дошла та мисао |
| Боже, да ли се смем усудити ја грешник, да се настаним у оном истом месту, у коме је помало бор |
| може врдати!...{S} Бар после да гледам, да уклонимо Арсенија«...{S} Па, онако у ходу, отвори вр |
| .{S} Огрешићу се о родитеље, али морам, да не бих тебе изгубила...</p> <p>Велимир јој стиште ру |
| <p>— Хоћу.</p> <p>— А можеш сести сам, да донесем ?</p> <p>— Могу...</p> <p>Нахрањен, напојен, |
| мој да се љутиш, молим те — мислио сам, да све ово што се ради по манастирима, није оно... знаш |
| сели за богату совру са пуним уверењем, да својим присутством чине велику љубав новопроизведено |
| бачким пламеном воштанице, тако слабим, да не продираше даље од њега, клечаше Љубомир, наслоњен |
| вечерас... ово вече... да се исповедим, да читам каноне...{S} Да се спремим?</p> <p>Архимандрит |
| доста, Велимир зна...{S} Он ће с тобом, да... да ти се нађе, пресече архимандрит иронично, и цо |
| ња редом, Љубомир одговараше заклетвом, да ће тако чинити.{S} Архимандрит изређа све оне тешке |
| владика живи и дише само калуђерством, да у томе питању код њега нема мере ни разлога...</p> < |
| овор тако слатким сестринским погледом, да се Леонтије намршти.</p> <p>— Мој Љубо, завршује раз |
| .{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поправљам кад погрешиш.</p> <p>Клатно зашкрипа једар |
| јаше тамо написано о овоме преподобном, да се као »<hi>осмољетен</hi>... отверже всјех имјенији |
| <p>Љубомир дође пред механу с намером, да покуша добити комад проје.{S} Али кад стаде и поглед |
| сподине, одговори Љубомир таким гласом, да се више није могло сумњати.</p> <p>Игуман заврти гла |
| а!... мене питају!«... и он напреже ум, да се сети одговора, који треба да каже.</p> <p>—- Жели |
| ије и интереса, осетио се тако сигуран, да се већ није бојао никога.{S} Али су потпуна слобода |
| тако уморан, тако преплашен и несрећан, да и не зна шта ће сад.{S} Треба да се побрине за прено |
| отан, тако громовито-убедљив и одлучан, да сви монаси, и они што седе, и они што слушају, стоје |
| наш... они мисле, кад си таки господин, да имаш пун казан дуката...</p> <p>— А ти не мислиш так |
| једна ситна, практична мисао, коју он, да би се повратио, гласно изговори:</p> <p>— Данас!...{ |
| ослао.</p> <p>То је био довољан заклон, да му Арсеније не сме ништа наредити.{S} И он оде, мисл |
| човек.{S} Једном сам га баш био позвао, да му кажем све ово, што теби казах...{S} Тако ми нешто |
| е? — Што рекне Бог.{S} Јер он је казао, да се не бринемо много о сутрашњем дану...</p> <p>Све ј |
| према братији.{S} Кад је толико стекао, да је могао некима у конзисторији позајмити по пет, шес |
| оја му ствара неприлике.{S} Он је знао, да владика живи и дише само калуђерством, да у томе пит |
| Арсеније и погледа тако ведро и здраво, да сви присутни прснуше у смех. — Мене, знате... само п |
| начинио једну себи, а сад је предузео, да, по некој новој методи, изради и Нићифору.{S} Луб је |
| погледа на знак, који је синоћ утувио, да му покаже правац пута.</p> <p>Све је добро; и он там |
| ка, да је његов манастир доста одвојио, да се у њему још по мало зна за Бога...{S} А ово куд пр |
| ди и збуни ово питање.{S} Он је мислио, да је владичино писмо од тако исто непоречне важности, |
| иког...{S} А он је већ у себи замислио, да је почео исто онако као и Антоније.{S} Пећина, молит |
| има и млађима, и сваки се од њих патио, да се тај глас што више распростре у народу.{S} Истина, |
| оложење. »Ама да ли ће то једнако тако, да ли је такав тај свет?... замисли се малишан, наслоње |
| кошуљи спреда и, сагнувши главу толико, да је морао гледати испод обрва, изиђе, управо истрча п |
| ео да му је ово место незгодно и тешко, да се ту не може <pb n="36" /> ништа учити, и да има мн |
| је на праву путу; осећање му је казало, да је близу њега све оно, што га је у последње време за |
| же она и узвикну тако значајно и смело, да се калуђер прену.</p> <p>— Па-а... отеже и он, али м |
| њега, и гурну га лагано прстом у чело, да би је погледао право у очи...{S} Девојка не може дов |
| о, баш мислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш Јованку...</p> <p>— Не, не о томе, молим |
| и у манастиру, јер му се одмах учинило, да ван овог места нема живота, да за њега нема веће рад |
| а, он процеди: стакло! а то је значило, да је време за ракију.</p> <p>И тако, Љубомир је чуо до |
| тулу и чуди се како се то лепо срочило, да буде баш »велике гимназије«.</p> <p>...{S}Гледа у ов |
| јасно осећа да се нешто са њим свршило, да је он прешао <pb n="195" /> преко некакве границе, к |
| је она одмах, да је њено време прошло, да она не може млађим калуђерима бити оно, што је била |
| увај сам.</p> <p>— Доведи папоњу овамо, да га вежемо, одговори он и подиже главу, гледајући кра |
| : сваки се преситно, па сад гледа само, да се још сит наговори или напева...{S} Почеше се ређат |
| што заповеди, кажи нама да те научимо, да не погрешиш...</p> <p>Велимир се одједном трже, као |
| младића тако светло, радосно и блажено, да он неки пут у себи помисли: »Да ли су били овако сре |
| ло за њега у толикој мери ново и важно, да се није ни сетио никаквих мисли.{S} Стоји тако, и зн |
| ав нејасан одговор и уклањају се журно, да не чују још какво питање.</p> <p>Чим Леонтије прими |
| бити ништа друкчије...{S} И види јасно, да је тај живот празнији од прошлости, да је бесмислен, |
| колности, прилике... све је тако јасно, да не оставља места размишљању.{S} Него: или — или !</p |
| ругом сабрату, смешећи се и полугласно, да не би чуо ко од послуге, напомену:</p> <pb n="169" / |
| новом иноку беше тако топло и пријатно, да му се учини као да је мали, као да се одједном врати |
| а одговора; игуман се смешкао иронично, да тиме забашури и своје незнање и прелазило се на друг |
| не раде никад, али се он давно одлучно, да ради онако како треба, а не како раде други.{S} Али |
| у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми дође толико пута да му кажем: дијете, иди кући, о |
| : хап!...</p> <pb n="116" /> <p>— Тето, да се залије-е!... хап! промрмља он, гледајући нејасно |
| етком своје управе, тако ствар окренуо, да је манастир добио парницу и имао право подићи водени |
| игуман прича оно пре, знаш кад си дошо, да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S} А ја, богме, знам!... |
| Ето, дође и тај дан, проговори Љубомир, да се иде у свет!</p> <p>— Чула сам, рече она, не стара |
| из дубине душе говораше му други глас, да он није напустио свој Маљен <pb n="20" /> ради тога, |
| тог слугу, и однекуд му дошло на памет, да све то сноси ради распетог Спаситеља... навикао се н |
| шта ће да буде!{S} Зове те архимандрит, да идеш одмах са мном.</p> <p>— Како...{S} Ја овде мора |
| S} Да ли је тамо овако миран тих живот, да ли га тамо свагда чека готово парче хлеба?..</p> <p> |
| е нејасне погледе на живот и будућност, да више скоро ни о чему није мислио.{S} Иде тако лагано |
| од тога погледа, али беше тако окренут, да није могао у страну погледати.{S} Он уздахну и хтеде |
| може му се десити да узгред види Саву, да гледа лађу и »швапску« земљу, али то не може учинити |
| г манастира, који је у суседном округу, да проси хране и других потреба за свој убоги самостан. |
| егом и мразом, а он мора чак на ливаду, да положи стоци сено и лисник.{S} Обуче свој стари жути |
| можеш провући неколико пластова у реду, да не закачиш о дрво; уљаник зарасто у корову, и још по |
| ко сте красни сви у целом овом разреду, да господа професори нису могли наћи ни једног, ко би м |
| ар свако вече стао са мном пред капију, да мало поразговарамо.{S} Па ако се бојиш твоје госпође |
| авали на причешће у тако великом броју, да се монаси уплашише, како ће подмирити оволики свет.{ |
| ржи као обично; по томе ђаци закључују, да гост није много важан, него је онако у вољи игуману. |
| ... шапће Никола и мрда руком по мраку, да нађе конопац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за гред |
| ам година.{S} Он му саопшти и за Милку, да се удала за једног среског писара — и доста других р |
| осећајући се по њихову изгледу и оделу, да су то домаћини ове куће.{S} Човек беше снизак, широк |
| а, него замоли архимандрита за дозволу, да и даље врши свој црквењачки посао.</p> <p>Још се уве |
| из манастира, хоће да га упише у школу, да га уведе у <hi>свет</hi>, кога се сам инок одрекао.. |
| сује своје жалосно стање и наређује му, да одмах пошље сву досадању уштеду, јер ће морати прода |
| атри љутње, грубо изгрди и припрети му, да ће га на пролеће, кад дође у манастир, ако затече ов |
| и ви знате!...{S} Кријете се по тавану, да чпијунишете шта ће рећи капетанов пандур!...{S} У ма |
| нарочитим, значајним гласом, напомену, да он тражи службу.{S} Механџији као да би по <pb n="19 |
| рими старешинство, Велимир му напомену, да кућа не може бити без жене...{S} Него му саветова, д |
| } Хоће добро да окади и осветли пећину, да му замирише тамњаном и воском као права црква, па по |
| и, навуко му доста суха лишћа у пећину, да има на шта лећи.{S} Младић хтеде одбити овај раскош, |
| момке и калуђере да разгледају пећину, да прокрстаре целу шуму, неће ли га наћи.{S} Време би б |
| задржава да остане још у свом заклону, да чује још што, кад и ’нако сад не сме нико привирити |
| било!...{S} Али да је негде у заклону, да нас не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да се ми пој |
| о ти је! игуман се тако незгодно лупну, да сва три трговца одједном, као на дроту, поскакаше и, |
| све јаче стеже...</p> <p>И види у сну, да близу њега заудара из грла пијана човека... и промич |
| изненадне речи тако му приковаше пажњу, да није ни помислио кренути се куд.</p> <p>И Сава је, з |
| {S} Архијереј препоручује архимандриту, да посвети највећу пажњу необичноме младоме иноку.{S} И |
| и да ће његово ћутање напоменути госту, да се такве ствари не причају.{S} Али се гост заинтерес |
| н неком немом тугом и црном туробношћу, да му одједном све онемили, да почне сасвим другим очим |
| упи Никола, с тако услужном љубазношћу, да се и сам Љубомир збуни.</p> <p>— Све хоћу да вам при |
| олико је пренаглио жудњом за радиношћу, да у почетку није знао чега пре да се дохвати.{S} Срећо |
| анци пролажаху, а они све више осећаху, да не могу једно без другог.{S} А ни једно од њих не по |
| гну оком, те није морао казати именицу, да знаш што су!...{S} Хе-хе... ти си још млад, ал’ не м |
| е својој кући.{S} Увидела је она одмах, да је њено време прошло, да она не може млађим калуђери |
| ш прави господин, па то ти је...{S} Их, да ме сад виде Милка и Мира!«... мисли и разгледа свој |
| кама, —хладан као лед...{S} Дај, рекох, да га скинемо до реке...{S} Тешко, болан!... једва живи |
| ика, а <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да га љубим у руку!...{S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га |
| , за то слушам.{S} Нипошто да не кажеш, да смо се погодили да ме служиш!...{S} Пропао си!{S} Је |
| мислио и то ће тако бити...{S} Зна још, да неће остати ни код куће — ту нема никаква посла, так |
| {S} Хо, мај... карловачка гимназија!... да то чудо видите!...{S} И све ме вукло срце у њу, али |
| е може натраг?...</p> <p>»Шта је то!... да калуђере... мене!?«... севну му одједном кроз главу, |
| уди, проговори:</p> <p>— То ми треба... да отрчим до куће...</p> <p>— Знам ја твоју кућу, одгов |
| Велимир зна...{S} Он ће с тобом, да... да ти се нађе, пресече архимандрит иронично, и цокуле с |
| апатом наставља: и ја бих то пробала... да видимо баш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да оба |
| ју колевку, која га је лепо одњихала... да не оставља овај прости мирни живот, у коме је за сад |
| ро накривио у страну...</p> <p>— Д-д... да га зовнем? замуца Љубомир, не смејући казати да је о |
| уд ћеш?...{S} Седи још.</p> <p>— Е-е... да ти знаш шта мене сад чека!{S} Мека постеља, млада и |
| ори, <pb n="55" /> па да је притисне... да у својој постељици ноћу, кад намакне жути капут на г |
| ће мирно, тихо да се угаси, да умре... да би опет на пролеће <pb n="149" /> оживело...{S} Зато |
| оворе свашта, а мене је жао оне деце... да нешто Бог са њима учини, ради мене... заплака се тет |
| та.</p> <p>— Бар вечерас... ово вече... да се исповедим, да читам каноне...{S} Да се спремим?</ |
| пу.{S} Морају ме рашчинити, па да би... да би... хм! — он не нађе згодна израза и застаде.</p> |
| {S} Него... ако велиш, ја ћу им рећи... да се не мразиш?...{S} Знаш... они мисле, кад си таки г |
| > подвиженије?...{S} Хоћу рећи, овај... да нема ту, онај... како да вам кажем...{S} Знате...{S} |
| о да ми донесеш са чесме, ама оногај... да разладиш стакло...</p> <p>Љубомир га послуша.</p> <p |
| смех.</p> <pb n="94" /> <p>— Хо, мај... да сте вид’ли то чудо!...{S} Препаде се човек, па хоће |
| па да поделимо љуцки што је Бог дао... да гриземо заједно...</p> <p>»Он мисли ја овамо нешто ј |
| ене...{S} А ја?«...</p> <p>— И ’нако... да станемо барабар, па да поделимо љуцки што је Бог дао |
| ...{S} Опет да се пије, и само ’нако... да се гледа у маглу!«...</p> <p>Од тог срећног дана пре |
| ве, кида их и урла бесно, страховито... да би тим угушио нечувени, ужасни бол, што се савио на |
| е у овоме... како ’но рекосте, леглу... да се добро напијете, па онако... после стара вина, да |
| је се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећи«.</p> <p>Излазио је од опасне сусе |
| какав је то живот, како то ти живиш... да ли и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви не живите...{S |
| ија — молитва »о брату нашем Леонтију«: да му Бог помогне непорочно довршити намеру монашког об |
| вот, у коме је за сад само једна брига: да су му белавка и папоња увек на очима.{S} Јер шта ли |
| ако је ватру наложио једино с разлога: да има на чему окадити пећину, и ако је, међу осталим њ |
| тога дана.{S} Још му је остала та жеља: да види митрополита, и то баш кад служи.{S} До сад ника |
| ј раскош, али се сети владичина савета: да не претерује сувише у својој ревности, па задовољно |
| саме ове изненадне појаве, самог факта: да ће он, који шеснаест година живи одмерено, једним ис |
| што последњи пут закле збуњена младића: да својевољно ступа у анђелски ред, нареди му:</p> <p>— |
| уше, светлуцаше слабачак пламичак наде: да ће се све то поправити, да ће све бити, као што беше |
| не знајући још како да сматра ове људе: да ли као свете, или онако како се они сами сматрају.</ |
| амо...{S} Заборавио сам...{S} Тек каже: да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Та |
| е му се по <hi>трећи</hi> пут наређује: да Љубомира истог дана, кад прими писмо, с места закалу |
| тио се, па не зна које је осећање веће: да ли се треба више плашити или љутити.{S} По ходнику г |
| и, па је често помишљао од разних људи: да не буде то митрополит.{S} Чак је једном од некаква х |
| > <pb n="114" /> <p>Љубомир се замисли: да ли треба овај догађај причати сваком?{S} Каза јој са |
| је што остаде код студенца, па помисли: да му је сад!...</p> <p>А он је мислио да је за храну н |
| То није било ништа.{S} Све ми се чини: да стока не опусти стричеву њиву, ја не бих оставио Маљ |
| примљен, само им беше љубопитно знати: да ли ће му се одредити посао »по реду«.</p> <p>Кад Љуб |
| реба вратити одмах, али је хтео видети: да ли је погрешио што је увео госта у подрум.{S} Прикри |
| лучивао да побегне у пећину, био и тај: да не ложи <pb n="153" /> ватре ради свога тела...{S} А |
| рце му се некако стегне, не зна ни сам: да ли плашљиво или радосно.{S} Чита занесен; понеки пут |
| "167" /> оцу Сави, и са тврдом намером: да се не дигну од совре докле се узмогу живи држати...< |
| после краћег ћутања, са јасном намером: да још боље истакне своје исказано мишљење.{S} Имам јед |
| , узвикну Арсеније новим јасним гласом: да се провеселимо у част нашег милог сабрата... оца Лео |
| и мало по мало, у њему се утврди мисао: да ни игуман не зна ове ствари.{S} Првим одговором учин |
| могао угушити стару вечну своју мисао: да он није оно исто, што су други калуђери; али се ипак |
| ле рекоше да прави ћевапчиће, помислио: да ли је то митрополит?...</p> <p>Улазећи у цркву с ђац |
| ојој главици помирио, и опет је остало: да и он и онај чича буду у тим одеждама... и он да је и |
| А оно вечно, старо као човек, правило: да треба јести, подстиче мисао на јаче, напрегнуто дела |
| х беше који гледаху зачуђено и озбиљно: да је то човек, насмејали би се и они, или жутом капуту |
| е може живети као ’но што вели Христос: да оставимо и оца и мајку и све, па да идемо за њим...{ |
| и.</p> <p>Сад је имао само једну бригу: да удеси своје послове тако, како ће му бар свако друго |
| неколико месеци, умро, изјавивши жељу: да га његово најмилије духовно чедо, отац Сава, у старе |
| У исто време он беше на чисто с мишљу: да му се не може душа смирити, док ову књигу не прочита |
| лепим речима, придоби за своју намеру: да се, по обичају, заједно одшетају „тамо горе«, што је |
| иште, и пита <pb n="63" /> се у страху: да ли је он још човек, божји створ, или се већ прометну |
| бити гори од Саве.{S} Забринуо се још: да ли му ова промена неће омести његов омиљени посао — |
| ао обручење великог и анђелског образа; да се обува у сандалије, ради припреме за проповед мира |
| им вратницама стоји ђаволаста слушкиња; да на часу веронауке премишља: што га онда не притисну |
| , да се нови брат опасује силом истине; да се покрива шлемом наде на спасење; да прима палију, |
| ; да се покрива шлемом наде на спасење; да прима палију, као обручење великог и анђелског образ |
| а у град, што је значило <pb n="180" /> да ће се забавити најмање два дана.{S} Братија беше вољ |
| оја га је тако обујмила, <pb n="142" /> да је због ње заборавио, порушио све своје дотадашње ид |
| ста тако завије и заболи, <pb n="93" /> да ми сви мислимо: ту је.{S} Одиста га држе они лекови. |
| вио за то архимандрит Сава: <hi>он</hi> да буде владика, а <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да |
| Хм... тако важну науку давати деци!{S} Да је бар игуман...{S} А псикологију сигурно још држи ч |
| >»Он мисли ја овамо нешто једем !...{S} Да се бега!...{S} Ето зла!«...</p> <p>Дечко стаде плашљ |
| ад га пита игуман, како одговара!...{S} Да ли то они њега сви мрзе, или говоре тек ’нако?...</p |
| > <p>— Хо-хо-хо...{S} Бруке људи!...{S} Да чујете.{S} Идем ја ноћаске из воденице, скоро глуво |
| осташе у памети.</p> <p>«Дознали!...{S} Да се бега!...{S} А моји... шта ће они?...{S} У свет!«. |
| ...</p> <p>— Здраво, друже стари!...{S} Да ли ћемо се још кад видети? узвикује сетни монах, ост |
| </p> <p>А како је он лепо маштао!...{S} Да учи школе, све... све да изучи, па да буде као његов |
| ..</p> <p>Шта ли ће бити са њим ?...{S} Да ли ће пропасти, изгубити се у овом шареном свету, и |
| непрестано гони и не налази га!?...{S} Да ли <pb n="219" /> су Антоније и Пахомије заиста пост |
| чреда!...</p> <p>Али шта да ради?...{S} Да ли да учини онако, како је учинио кад белавка уведе |
| од сада, тамо у незнаној даљини?...{S} Да ли је тамо овако миран тих живот, да ли га тамо сваг |
| .</p> <p>— Господине, шта је ово?...{S} Да видите... некако друкчије...</p> <p>— Ама ти једнако |
| и ка гуја...</p> <p>— Тетко, роде...{S} Да ли је готова вода за мој теј? рече, стењући, мрштећи |
| да се исповедим, да читам каноне...{S} Да се спремим?</p> <p>Архимандрит се насмеја, опет махн |
| теже и замире његов последњи звук...{S} Да ли то беше надчовечански <pb n="235" /> јаук за ишчу |
| само данас намучио и настраховао...{S} Да ли ће то бити једнако?...{S} А како је мирно на Маље |
| до сад, и коме је све то требало...{S} Да ли сам ја требао Богу?!...{S} А видиш тамо... и влад |
| } Василијан у виноград, с радницима.{S} Да надгледаш ђубрење: сваки чокот, сваки чокот!...</p> |
| ет ока жежена злата и драгог камена.{S} Да ми је само то видети... кад се засија!...{S} А са њи |
| , да не буде ноћас поклана и печена.{S} Да је сам изнео ово вино, сутра би се сви на њега љутил |
| а и чела, откуд падаху неке капљице.{S} Да л’ то беху грашке зноја или сузе, прота не виде.</p> |
| ина учини се велика промена у цркви.{S} Да ли је то, природним и историјом обележеним путем, од |
| што ће се од те дужности ослободити.{S} Да звониш!{S} Дању већ није ништа, али јутром мораш уст |
| злом слутњом <pb n="57" /> на души.{S} Да ли ће још икад прекорачити овај значајни праг, преко |
| а што искамче, рече му Вујо на само.{S} Да имаш капетан-Мишино благо, не би их зајазио.{S} Него |
| обаху <pb n="174" /> онако »испод жита« да наставе пити досадање вино, али их присилише на пошт |
| белом савијеном хартицом пред собом, — да се вечерас калуђериш.</p> <p>И ако је сваког часа оч |
| птица у гори, слободан и све... само, — да не мрдне куд белавка...</p> <p>»Сад се јадна Мира му |
| да је Нићифор рашчињен, а мало затим — да се венчао...</p> <p>Некако наодмах по одласку Нићифо |
| ино — наставља пандур оштријим гласом — да ли има места и за нас, и ако смо пандурска сорта...< |
| огао учинити оне промене које видесмо — да би могао паметно газдовати.{S} Требало је сад отплаћ |
| же као легло...</p> <pb n="177" /> <p>— Да се укину! да се униште! привикаше и прекидоше говорн |
| р, као једини смисао живота...</p> <p>— Да! шапуће она плашљиво, срећно, стидљиво...{S} Долазе |
| се у некакву послу са чашама.</p> <p>— Да, потврди Никола тако убедљиво, још задихан од далека |
| е и намештене калуђерске собе.</p> <p>— Да ми не вичу ту, и да се после господин љути, заврши о |
| а засушило у току дуге беседе.</p> <p>— Да се укину! узвикну и говорник, промуклим гласом, глед |
| н и натеже чашу са шљивовицом.</p> <p>— Да се бар ожених као ти, радио бих за своју децу, знао |
| пред њега, очекујући заповест.</p> <p>— Да се калуђериш !... сутра! одсече игуман љутито.</p> < |
| домаћин управља обично питање:</p> <p>— Да нисте гладни, оче?{S} Де, да поједемо мало лепца... |
| ласно одговори досадном госту:</p> <p>— Да се стидим !...{S} Ишао сам за стопама Господа нашег, |
| лону, да нас не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да се ми појакамо, вели она и разгледа око себ |
| стегао, па не да дисати.</p> <p>— Чек’ да и ја тебе затиснем уста и нос, ка ти мене, кад ме об |
| гласом.</p> <p>— Јуф, наљутио се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред ка |
| а у Србији нема никакве пустиње...{S} А да оде у какву непролазну огромну планину, како ће се х |
| епа:</p> <pb n="43" /> <p>— Ехе...{S} А да ја: умирујем ђаволе...{S} Ка да је ударио обад у све |
| и тамо?</p> <p>— Па... само малко хлеба да ми шаљете, друго ништа...{S} Господин вели...</p> <p |
| рећан, да и не зна шта ће сад.{S} Треба да се побрине за преноћиште (у <hi>своме</hi> селу лако |
| S} И има нешто пријатно, чега сад треба да се сети...</p> <pb n="151" /> <p>— Јест...{S} Антони |
| познао са важнијим стварима, које треба да зна свако свештено лице.{S} Само са црквеним певањем |
| езгодно...{S} Сви из његове врсте треба да су млађи, то је у реду и обично...{S} Али где су ста |
| еже ум, да се сети одговора, који треба да каже.</p> <p>—- Желим испоснички живети, часни оче, |
| а мислио, и све је у реду... како треба да буде.{S} Само — овај поглед игуманов!...{S} Али ја н |
| р то није светачки?</p> <p>— Тако треба да ради сваки човек... ко жели добра својој души, одгов |
| цима, јер однекуд осећају да тако треба да буде...{S} И он осећа да његово срце све више привла |
| рта окорели луб, онако с калупом, проба да намести платно преко њега па, напослетку, остави све |
| /> на трлу код стоке.{S} Леонтије проба да протестује:</p> <p>— Ух, брате... незгодно! рече он, |
| она обична људска радозналост задржава да остане још у свом заклону, да чује још што, кад и ’н |
| молбе, савети, преклињања свију другова да не срамоти име њихова пострига, њихове опште куће... |
| добра душа, мека болећива срца, готова да се одазове свакој молби црне браће...{S} Морала је о |
| гледају странци пролазници.{S} Стид га да се врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га храбри |
| >Жена му принесе сок и проју, подиже га да седне и наслони на своју руку, па стаде ломити залог |
| ије увуче свога друга у собу, посади га да седне, па и сам седе и загледа се у њега...</p> <p>И |
| естили налоњу у један угао и ставили га да ту чита гласно житија светих.{S} Прота окружни, мало |
| вају с Маљенових извора, призивајући га да се врати, да не оставља своју колевку, која га је ле |
| кнутих на известан ред, а сад нема кога да тај ред настави.{S} Момци, ненавикнути и збуњени, сн |
| ици... <pb n="178" /> кад већ нема кога да отаљава ону најглавнију вероисповедну сврху... </p> |
| , једно поред другог, јер се свако нада да ће затећи још које зрно код другог нејачег; кад наст |
| истог узрока, са кога сваки тежак гледа да подупре леђа кад седи или стоји) па брзо чупа и раст |
| Одговара на питања кратко, и увек гледа да се уклони од разговора.{S} Кад момци и ђаци почну пр |
| ио главу и ћути као заливен.{S} Изгледа да не чује шта му друг говори, јер му очи опет бесмисле |
| По његову целом држању и говору изгледа да су га спопале све болести овога света, и он се сам ч |
| рану од страха и изненађења, али угледа да је и онај непознати намерник, још пре њега, клиснуо |
| се врати све како је било пре, и увиђа да је свршено све...</p> <p>Кроз тихо, бледо, магловито |
| у послу и окрене јој леђа.{S} Она опажа да је младић не мрзи, али је се боји, као нечега страшн |
| вај твоје место...</p> <p>— Но, знам ја да она све лаже...{S} Зар ја не видим како је мене!...< |
| ..{S} А да ја: умирујем ђаволе...{S} Ка да је ударио обад у све...</p> <p>Професор прсну у смех |
| есело казиваше свакоме, како једва чека да стигне у Београд, да се сита одмори.{S} На њено мест |
| јући никога; стаде као човек, који чека да му се очита смртна пресуда.{S} Школа се утаја...{S} |
| ког и дру...</p> <p>Игуман га не сачека да доврши.{S} Као човек, који је нашао оно што је тражи |
| у сира и пију ракију.{S} Игуман привика да се одмах донесе парче млада сира.. хтео је, ваљад’, |
| > <p>Једне младе недеље спреми се Милка да иде у цркву с мајком.{S} Љубомир таман потерао стоку |
| ље Јованчином мужу под најам, а Јованка да прими све оно, о чему се бринула тетка Мара.</p> <p> |
| ом животу.{S} Сад, кад није имао узрока да се крије, снабдео је испосницу најпречим потребама: |
| ње, то је онако, узгред...{S} Него дела да пређемо целу литургију.{S} Кажи ти мени... игуман от |
| ка те она... твоја, код обора.{S} Рекла да појташ...</p> <p>Василијан поцрвене, збуни се па ошт |
| ешће зивкала, али му је газдарица рекла да се не одзива тој жени, која само један посао има: од |
| де задовољан, <pb n="32" /> па га посла да спреми све, што треба за чишћење ципела.</p> <p>Црни |
| аст«, духовна и световна, која је дошла да све »прими и прегледа« у току од седам — осам недеља |
| {S} И ручак и вечера прођоше весело, ма да одсуствоваху они обични гости.{S} Прота, неки духови |
| , напомену:</p> <pb n="169" /> <p>— Ама да ли је то баш онако... оче архимандрите, оно <hi>исти |
| а, обузе га страх и нерасположење. »Ама да ли ће то једнако тако, да ли је такав тај свет?... з |
| Пуштај, застења мушкарац и мрдну рукама да се ослободи овог терета, који га стегао, па не да ди |
| 4" /> <p>Ако ти што заповеди, кажи нама да те научимо, да не погрешиш...</p> <p>Велимир се одје |
| к њему.</p> <p>Љубомир би пошао к њима да се оправда, али треба прећи један бедем градски, под |
| раширио очи, па не верује својим ушима да оне доиста слушају Савин глас.</p> <p>— И тица, и бу |
| и то је почетак од <hi>онога</hi>: зна да више неће ићи у школу, то је сам смислио и то ће так |
| нда</hi>, код студенца, одлучио.{S} Зна да ће ићи у свет...{S} И сад настаје <hi>оно</hi>...</p |
| није га ни мало страх, јер од некуд зна да се неће убити...{S} Ипак се трже кад паде у хладну в |
| ачки обара пијану главу...{S} Он не зна да ли што чује или осећа, али му се чини да спава и у с |
| а како се овај под од цигаља (он не зна да је то под од цигаља) претворио у ватрено, издубено к |
| вуче да још мало промашта...{S} Он зна да је то нечастиви, али се обично брзо занесе, заборави |
| уго је!« узвикује му тај глас, и он зна да је то друго много лепше, светлије... и да ће он, у с |
| Није он то чинио ради игумана, јер зна да се овај »курјак« не вара лако.{S} Пред њим се он сам |
| ких паса...</p> <p>Леонтију није првина да иде по водици.{S} Само је до сад носио котарицу или |
| гласно, од страха, тек да се јави и она да је жива.</p> <p>— А ја кад почнем мислити ноћу, то т |
| добро ни разгледао околину, а израчуна да је већ прошао месец како служи овде.{S} Чудио се што |
| опстанка у манастиру <pb n="89" />, па да се заузме за њу и сам владика.{S} Народ би је силом |
| су.{S} Знао је да ће тамо бити Мира, па да се и са њом поздрави.{S} То му је једини друг из мла |
| ос: да оставимо и оца и мајку и све, па да идемо за њим...{S} А оно све друго, тамо у свету, св |
| ако је то Богу много криво, реци ми, па да идем деци...</p> <p>Леонтије се смрзо, окаменио, па |
| ор на окупу.{S} Морају ме рашчинити, па да би... да би... хм! — он не нађе згодна израза и заст |
| } Да учи школе, све... све да изучи, па да буде као његов некадањи господин; онако исто да поди |
| онако...{S} Само док ја нађем место, па да видиш!«...</p> <p>Охрабрен оваким мислима, Љубомир и |
| <p>— И ’нако... да станемо барабар, па да поделимо љуцки што је Бог дао... да гриземо заједно. |
| ивојином на трлу...</p> <p>— Е-е!... па да идем? отеже она и узвикну тако значајно и смело, да |
| »његово царство«.{S} Он, гејачина... па да суди мене!... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то доб |
| и: што он њу не обори, <pb n="55" /> па да је притисне... да у својој постељици ноћу, кад намак |
| гореле воштане свећице, он се згране па да ме убије.{S} Једном ме тужио самом игуману, а овај, |
| љка.{S} Рођак предлаже мирну деобу, »па да нико не зна«, а Арсеније упорно тврди, да све припад |
| млеко?</p> <p>Сестра се смеши, одговара да се сећа, и ако јој се из очију види немарно располож |
| је.</p> <p>Леонтије му осмехом одговара да није заборавно, и обрће се да иде архимандриту на ра |
| кад се смркне?...{S} Али он се не стара да представи себи како ће то изгледати, јер му се мисли |
| уново слово !«...{S} Јест, јест... мора да је светац.{S} Него кажем ти: остави ти ово, не разум |
| ко каљаве!...{S} Ено... ено!...{S} Мора да је и њој одвратно, гадно!«... помисли он и случајно |
| им то мајка ократи пеленгирице?{S} Мора да није имала више оваког сукна«...{S} Било их је у чис |
| p> <p>— Синђел Прокопије.</p> <p>— Мора да је млад?</p> <p>— Јест.</p> <p>— За то га ја не знам |
| мунова... мисли дечко у мраку: већ мора да је нека царица... а лепа!{S} Па се ја са њом оженим. |
| и преставља у памети, како светац мора да јури од прилике као муња.{S} И таман да почне сад ми |
| подсмевке не би дирале...</p> <p>»Мора да је потказао неко од ових!...{S} Видео Светозара кад |
| ац Сава, треће године, посла и Нићифора да учи школу.{S} Састави се у богословији читава калуђе |
| сузе на очи.</p> <p>— Него пази: сутра да кажеш... кад те капетан позове, да му кажеш: ја сам, |
| земљаком вечерње, замишљајући тог часа да лети право на небо, кад загрме двеста богословских г |
| А онај је опет... друкчији.</p> <p>— Та да!...{S} Друкчији, да како...{S} Али знаш... кад избац |
| ш нам може бити од користи.</p> <p>— Та да, од користи!{S} И после тога, не морамо ове холбе де |
| .. то је наука!{S} Кад стане чича-Срета да прича о онима, што иду ноћу по крововима високих кућ |
| о постају срећни, виђени, и то је доста да га и он зажели свом млађаном душом.{S} Што ће да жив |
| знаш ли, Спиро, да ми дође толико пута да му кажем: дијете, иди кући, ожени се, па буди срећан |
| ћ спрема за разговор, па се домишља шта да јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души му се почиње поткр |
| настала његова чреда!...</p> <p>Али шта да ради?...{S} Да ли да учини онако, како је учинио кад |
| ном балансира... ноге једва имају о шта да се одупру...{S} А под њим зинула бескрајна провалија |
| коме.{S} Има их доста што не могу ништа да утуве, а ја сам знао доста...</p> <p>— Како ’но... о |
| влачи врат у овај »лаки јарам«, и осећа да се враћа све исто, како је и пре било...{S} И сви пр |
| ело камење, узидано у бедему, али осећа да пада у бездан и није га ни мало страх, јер од некуд |
| а преноси напред...{S} И одједном осећа да под њим нестаје земље... он лети или пада, а око њег |
| > <p>Буди га врућина.{S} Кроз сан осећа да га нешто врело, као усијано гвожђе, прљи по образу.{ |
| усне и купе се на крајевима, и он осећа да му још стоји на срцу сва она тежина, што се навали н |
| да тако треба да буде...{S} И он осећа да његово срце све више привлаче и ове молитве, и ово т |
| свеже сламе.</p> <p>Леонтије само осећа да се земља под њим једнако љуља и да га овај мирис ско |
| заноса срећни младожења, и јасно осећа да се нешто са њим свршило, да је он прешао <pb n="195" |
| ајмлађа, сад о месојеђу доведена, снаха да изује Леонтија.</p> <p>— Нека... нека... замуца калу |
| репаде се човек, па хоће шлаг од страха да га удари.{S} Узалуд му после професор нешто толкује, |
| ну стоку, поједе хлеба, па му газдарица да асуру, два џака с вуном, па седне у хлад под лужнико |
| полумртва из испоснице, о коме се прича да сав мирише на тамњан и да се већ у пола посветио, он |
| ама... и он да је исто што чича, и чича да је <hi>он</hi> или <hi>као</hi> он... тако нешто...< |
| снагу, те слободно отвори очи и покуша да подигне главу и да је подупре руком...</p> <p>Жена м |
| — А вина? гледа га Велимир оштро, готов да плане срџбом.</p> <p>— Тсс... пио сам га понекад у Б |
| кроз неколико месеци видећеш... ако Бог да.</p> <p>— Како... зар због тога живиш? зачуди се Лео |
| да!...{S} Заузета послом душа, нема кад да сумња ни да тугује...{S} Леонтије се даде на посао.{ |
| закалуђерио.</p> <p>— Знаш, немамо кад да се разговарамо много...{S} Послао је и шумара; ено г |
| токо у школи шамарао.{S} Стој, бре, сад да те питам !...{S} А он кад виде како смо се загрлили |
| хте да га притисне.</p> <p>— Е, па сад да се јакамо... могу ли се искобељати, кад ме притиснеш |
| их оставише саме, и никако не може сад да му дође у главу: зашто би му то било неправо?{S} Обу |
| има, као што се гледа неко, кога ће сад да нагараве, а Максим, чувши за литургику, погледа плаш |
| са превијеним табачићем, очекујући ред да уђу.{S} Разгледа он добро десетину тих табачића, вид |
| , мој владико...{S} Мислиш, неко је луд да храни готована.{S} Ови калуђери да се посатиру радећ |
| , ставши уз њега и загледајући око себе да се не упрља.</p> <p>— Благо тебе, одговори он, гледа |
| баш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да обали?</p> <p>— Уха!... треснем под њом ка дулек.{S} |
| маштао!...{S} Да учи школе, све... све да изучи, па да буде као његов некадањи господин; онако |
| а, који је у таквим приликама волео све да увећава, па и опасност, која га очекује. — Нисам те |
| <pb n="68" /> знати.{S} Љубомир сазнаде да се жена зове Марија, да је ту из оближњег села, да и |
| ом, кад боље око себе разгледа, познаде да је преспавао целу ноћ.{S} Протеже се, трљајући сањив |
| непрекидно врви тамо и амо; кад познаде да је то свет други, сасвим други, туђи свет, не онакав |
| ро нахрањен и одморен, Љубомир пристаде да остане код механџије за одређен месечни ајлук.{S} По |
| д вратница сачека Велимира, који остаде да узме чарапе, махрамицу, грош у новцу и други какав » |
| ... не треба много новаца, али нема где да се узме...{S} Она заврши говор тако слатким сестринс |
| близу Љубомира.{S} Велимир таман хтеде да јој објасни колико је чега издао, кад се Љубомир одј |
| онакав како га је он замишљао; кад виде да се никоме ту не сме обрнути ни за што запитати, јер |
| мир и Вида измакоше, само одједном виде да су њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га она не |
| у оца детињег, застиде се и сам и увиде да сад не сме ни уста отворити...{S} Побеже <pb n="209" |
| ускипе Максим и хтеде скочити, али нађе да му је лакше само махнути руком, као да брани пилиће |
| крупним гласом, за који се обично каже да је загорео:</p> <p>— Хе... не знам ти ја за друго уж |
| ецаше, нешто га гуши у грудима, не може да се надише, а чело хладно као лед и по њему се просул |
| е то гвожђе, али, за чудо, рука не може да мрдне.{S} Покрене је другом руком, и де-де на више о |
| , који јој заузео целу душу, па не може да мисли ни о чему другом, ево већ скоро цела година.{S |
| почињу од Београда, али он ипак не може да се сети кад <pb n="58" /> је то било, кад се јавила |
| и како му је чело слеђено, како не може да обухвати рукама ледене рогуље, како с великим напрез |
| ође <hi>оно</hi>.</p> <p>Никако не може да се сети кад је то почело.{S} Све мисли о <hi>томе</h |
| кретно, миришљаво, врело, у сну не може да разазна шта је...{S}Сву тежину тела преноси напред.. |
| <head>XI</head> <p>Љубомир још не може да се прибере и да мисли о себи; не даду му другови, на |
| ражи. — Оно истина зна се: капетан може да одере нас механџије, али опет...</p> <p>А Љубомир се |
| его знаш... ја сам мислио... најбоље је да се сви људи жене, па коме, тамо после педесете, умре |
| развијена и у селу и граду, подстаче је да продужи започету игру.{S} Не мислећи много да ли је |
| нас не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да се ми појакамо, вели она и разгледа око себе, тражећ |
| занесе једном мишљу.</p> <p>— Дај ми је да читам... ако ти не треба, прозбори дечко бојажљиво.< |
| ва га убила!«...</p> <p>— Само да ти је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, мрцино — н |
| то он не разуме; а што он зна, држао је да знају сви.{S} Због тога се до сад и заустављао на си |
| ући још узрок Николиној казни, држао је да му је дошла чреда, па квит...{S} Сигурно је још пре |
| а, нестало из манастира.{S} Разаслао је да га траже на све стране, али од њега још никаква глас |
| то, што се мора јести!...{S} Смишљао је да бежи у какву пустињу, или у опште удаљено место од с |
| таде на последњој степеници.{S} Знао је да се треба вратити одмах, али је хтео видети: да ли је |
| омир сврну на трла у потесу.{S} Знао је да ће тамо бити Мира, па да се и са њом поздрави.{S} То |
| ивикавао манастирском животу, осећао је да се и мисао његова остварује.</p> <p>Кад је присуство |
| е год су млађи људи старешине, нашао је да се друкчије газдује, по новој науци, која се зове ек |
| тија, која је успео прочитати, видео је да су сви светитељи избегавали нерад и да су у раду нал |
| ер је дошла његова „чреда“.{S} Видео је да се све у манастиру врши по чреди па, не знајући још |
| поче управљати манастиром.{S} Видео је да други »дижу«, па не мислећи <hi>како</hi> и у којој |
| ушен, збуњен и занесен.{S} Заборавио је да се крсти и моли Богу, само је гледао, гледао... и ос |
| p> <p>Разговорио се са женом, уверио је да мора одмах даље путовати (само се боји да га опет не |
| од навале осећања...</p> <p>Одлучио је да овако проведе целу ноћ; кад се воштаница угаси, он ћ |
| ј по двојица руку око врата и терају је да пева из свег гласа...{S} Весеље повезаних и одједном |
| потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је да те <pb n="206" /> донесе на леђима...{S} Знаш да сам |
| . рачуња се као куварица«, али признаје да није баш тако вешта куварском послу.{S} Љубомир, и а |
| е, даде шумару стакленце најљуће ракије да га трља њоме по грудима, а она му пуну чашицу исте р |
| онако... завије, а <pb n="138" /> није да је болестан, питајте оца игумана...{S} Хе, роде... и |
| а кад се поче смејати... хо!... та није да се смејао, но све клокоће трбухом и превија се...</p |
| што се отме из саломљене душе, показује да ту има још живота.</p> <p>Једне посне недеље Леонтиј |
| мало стидљиво, оборена носа, објављује да је довео из Београда, »по угледу на друге манастире« |
| он учио за испит.{S} Игуман га упућује да пређе карнизом, који се пружио, испупчен из зида.{S} |
| а их нема у воденици док год се не чује да се игуман вратио...{S} Све се распасало, растегнуло, |
| , и све будале и свакога...{S} Чим чује да нека трава лечи од које болести, он је одмах нађе, к |
| и дваестину пута мучио се од сваке руке да погоди онај полутон, којим се почиње први глас.{S} И |
| вором, обори очи, преви се, понесе руке да их метне под појас и већ начини болно-намрштено лице |
| ...</p> <p>Љубомир се чуди.{S} Сви веле да Максим не зна баш ништа, а оно видиш...{S} И оно пре |
| успешни покушај.</p> <p>— Како... докле да живиш?</p> <p>— Па, једнако!... одговори монах, глед |
| више се не може врдати!...{S} Бар после да гледам, да уклонимо Арсенија«...{S} Па, онако у ходу |
| ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по твом Златибору...</p> <pb n="42" |
| ела дружина...{S} Знаш, опет је најбоље да си се оженио! узвикну ђак одсечним увереним тоном.</ |
| те ракије, па ништа...</p> <p>»Најбоље да потражим од тетке сира и хлеба, то ће <hi>га</hi> ум |
| отац Сава не показиваше од јутрос воље да се куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, да изигра са |
| гозба у част његова доласка, па не сме да одрекне ни једну чашу.{S} Почиње осећати неку незгод |
| ем под њом ка дулек.{S} Ђаво је, па уме да саплете.</p> <p>Девојче већ нестрпљиво.{S} Кад њега |
| све око себе, види шта се ради и разуме да је пијан.{S} И то га сазнање сад ни мало не жалости |
| ј туробној самоћи, нешто га притеже, не да му дисати...{S} А он је тако рад другом животу... је |
| боди овог терета, који га стегао, па не да дисати.</p> <p>— Чек’ да и ја тебе затиснем уста и н |
| ћ наже на њега, али он се реши да се не да још.{S} Истина, чим је пошао од лужника, он се већ у |
| Арсо, мој кукавче сињи... баш ти се не да, јаднику, живети!...{S} УФ-Ф!...{S} Наслади се, ко ч |
| саглашава потпуно...</p> <p>Али вино не да дуго мислити...{S} Велимир махну руком безбрижно и в |
| спосници, оно је узрок свему!{S} Оно не да човеку живети како би требало!...{S} Али како су тол |
| сад; кад је ветар — трчи намештај гране да не однесе...{S} Тек има се посла доста.</p> <p>Љубом |
| кад се прегладнео стомак напуни и почне да вари.{S} Погледа око себе задовољно и, само да се хо |
| маха рукама по ваздуху, дајући на знање да жели говорити...{S} Неко лупну виљушком о чашу, неко |
| > <p>— А све их у цркви једнако опомиње да мисле на смрт: и песме, и чтенија, и житија и све, с |
| оснице.{S} Послао је и момке и калуђере да разгледају пећину, да прокрстаре целу шуму, неће ли |
| ри блажијим гласом.</p> <p>— Хајде горе да седнемо.{S} Уморан си.</p> <p>Кад се Љубомир, осврћу |
| иношћу, да у почетку није знао чега пре да се дохвати.{S} Срећом, беше зима, па се није могао н |
| плашљиво по соби, не знајући за шта пре да се ухвати.{S} Истрчаше оба ђака под звонару и таман |
| ском боровином.{S} Није знао шта ће пре да га пита...</p> <p>— Шта веле моји... тата, Вујица, с |
| и спремати за полазак, јавише му најпре да је ђака нестало, а после му Велимир, кријући се да г |
| ве онако, како онај младић рече малопре да треба живети: као Антоније, Макарије и други угодниц |
| Дед’, док нисам викнуо кмета и пандуре да те вежу... </p> <p>Љубомир не саслуша све.{S} И ово, |
| И сад, враћајући се од стоке, спрема се да утврди са оцем све, јер му је још раније поменуо за |
| о је он дошао!« мисли у себи и стара се да умакне са доксата неопажен.</p> <p>— Где ћете сести, |
| ане, прену се, измени лице и постара се да на њему искаже велико поштовање и покорност према не |
| тањем (тако се њему чини), и не сећа се да потражи што узвишеније, светије...{S} Али, они су др |
| о сан?«... помисли Љубомир и напреже се да задржи сузе.</p> <p>Није се младић уплашио калуђерст |
| одговара да није заборавно, и обрће се да иде архимандриту на разговор.</p> <p>— Их, ниси знао |
| та и пита га шта ће да пије.{S} Види се да се приближило школско време.</p> <p>Једног дана доја |
| {S} По лицима »обичних гостију« види се да су незадовољни: они су очекивали много бољу гозбу, а |
| тући антерију... хоће он!...{S} Боји се да нам се семе не утре, овако красним готованима, изели |
| р ућута, окрете леђа дувару и спреми се да, онако ђачки, поздрави ово двоје, досећајући се по њ |
| рилима у далеки свет...{S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе бистри поточићи, што се слевају |
| е бојим«, мисли у себи дечко и бадри се да је погледа и проговори с њом.</p> <pb n="18" /> <p>— |
| И опет, при тако строгу животу, деси се да му изиђе пред очи некакво чудно виђење <pb n="144" / |
| .</p> <p>После свршеног крштења сети се да је читао, како треба одмах родитеље и кума поучити о |
| мир, и ако још чист и наиван, досети се да ће ова крупна развијена Рудничанка бити као нека дом |
| обично учтиво лице механџино, досети се да ће то бити нека власт из среза.{S} Нешто га одједном |
| <p>Љубомир брзо устаде и оде, бојећи се да се Светозар не предомисли.</p> <p>Сад је имао само ј |
| еја се она и лагано, пажљиво, бојећи се да не увреди Љубомира, гурну га прстима у раме.</p> <p> |
| исли механџија и кашљуца, спремајући се да почне опсаду...</p> <p>У вече, доцне, добро нахрањен |
| један дућанџија бледећи, спремајући се да устане, али као још очекује неће ли се игуман извини |
| блажено осврташе око себе, старајући се да самим очима покаже друговима колико су му мили, јер |
| гуман, обрћући главу зиду, старајући се да не гледа у госта, који већ прелази преко собе.</p> < |
| p>— Чула сам, рече она, не старајући се да прикрије жалост, која се показа на лицу јој.{S} Бо’з |
| нестало, а после му Велимир, кријући се да га не опазе, саопшти да Ђока остаје овде.{S} Старац |
| , тек пројаханог, ждребака, и одлучи се да га, по што по то, научи раван.{S} Али му један хитац |
| брате!... али се брзо трже, сетивши се да је то кушање«.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| а ослобођен игумановим ћутањем, реши се да му тако одговара до краја.</p> <p>— У које време? по |
| игуман испод очију погледао, старао се да му задркће широки рукав расе.{S} А »преподобно« лице |
| тако даље, али све површно : видело се да му је све то већ познато.{S} Пажљивије га стаде пита |
| еси«... рекло се у повељи, и мислило се да то остаде вековима, док сунце сија...{S} После које |
| ом.</p> <p>Кад се врати и седе, чуло се да преврће листове некакве књиге.</p> <pb n="217" /> <p |
| ји с Велимиром и дркће...{S} Чини му се да има праву грозницу.{S} Он више не мисли, него само, |
| о бучје... калуђер дршће.{S} Чини му се да то Маљен њега поздравља...</p> <p>— Здраво, друже ст |
| ..{S} Он је ставио питање, и чини му се да је изложен коцки цео живот му...{S} Чека повољан одг |
| страха што га сад обузе.{S} Учини му се да ступа на тако ужасан пут, који ће га упропастити, је |
| загледа се некуд...</p> <p>Учини му се да сиђе пред њега неко ново, до сад невиђено биће, одје |
| та ли је нагнало ово добро и мирно дете да бега од куће. »Васићи су сви поштени и побожни«, мис |
| ење.{S} Ни на Божић се неки пут не сете да понуде чашом вина...</p> <p>— Шта ту толкујеш !... у |
| . а?...{S} Је ли ви баш нарочито хоћете да ме упропастите? пита Максим неким злослутим гласом, |
| акалуђерите најстаријег ђака и доведите да га рукоположимо.{S} На Љубомира пазите отечески«, ст |
| ских краљева...{S} Аман!...{S} Не дајте да нам се бешчасте светиња и мили споменици давне прошл |
| ло.{S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га притисне.</p> <p>— Е, па сад да се јакамо... могу |
| карије!{S} А после... хо, мај... ала ће да се живи!...{S} Велимира ћу узети да ми успрема собу. |
| сло, обилази око кмета и пита га шта ће да пије.{S} Види се да се приближило школско време.</p> |
| Е, мој Леко... рекох ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове те архимандрит, да идеш одмах са мном. |
| Повлена уједно... и ја све чекам кад ће да ме прегази и задави, а он се провлачи око мене, као |
| рургову тестерицу. »Еј, кукавцу, сад ће да се виде онако каљаве!...{S} Ено... ено!...{S} Мора д |
| .</p> <p>»Ухватили!... то је.{S} Сад ће да привикну : на поље!...«</p> <p>— Љубомире, бога-ти-с |
| Шуме забранише даље сећи...{S} Како ће да се живи... треба јести?...{S} А шумадиски манастирск |
| .. узми их све...{S} Па сад... скоро ће да се смркне...</p> <p>Обоје стоје једно уз друго, глед |
| н зажели свом млађаном душом.{S} Што ће да живи овако и да се злопати, као сви његови Васићи?{S |
| ламе све више привлачи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га другови наслањају на врљике разг |
| ти!{S} Па доктору после не верује: неће да га пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљување.. |
| узети какву своју ствар, без које неће да се крене на пут, или мож’да, узбуђен, не знађаше шта |
| !</p> <p>— А ви’ш... овај мој мали неће да се мрдне без обуће и јелека.{S} Дође тешко време!... |
| сваки своју »струку«, па ни један неће да чује <pb n="127" /> за оно, што не спада у његову »с |
| тос друго...</p> <p>— Јок, Христос неће да сви <hi>тако</hi> живе, него само неки...</p> <p>— К |
| се не удаљује много из манастира, хоће да га упише у школу, да га уведе у <hi>свет</hi>, кога |
| ео човек.{S} Чудновата бољка!{S} А хоће да се превије и онако... кад му није ништа; то хоће, ни |
| Али се гост заинтересовао јако, па хоће да чује одговор.{S} Он прибегну ширетлуку:</p> <p>— Или |
| је, речима распетог Спаситеља: »Ко хоће да иде за мном, нека узме крст мој... нека остави кућу, |
| , а заборавио си оно Христово: »ко хоће да иде за мном«... и оно: »узмите јарам мој!«...</p> <p |
| које какав дрски прождрљиви нераст хоће да отме најслађи залогај, па је претходно пирне њушком |
| , какви су ово људи !...{S} Није могуће да су то они исти што се сад овде у кухињи смејаше, сва |
| е упутио онамо, камо му добра жена рече да ће изићи на пут.</p> <p>Пошто је путовао цео час, уг |
| штација« доста далеко.{S} Арсеније рече да ће у шуму, ради некаквог јесењег лековитог корења, а |
| енише на столу чаше и вино.</p> <p>Поче да се пије без реда, неки од гостију потражише воде.{S} |
| аштања; осећајући да га опет нешто вуче да још мало промашта...{S} Он зна да је то нечастиви, а |
| </p> <p>Све беше како треба и обећаваше да ће се наставити срећни дани за Љубомира.{S} Али одје |
| смо ! понови ђаче гласом, који казиваше да није никад чуло за такву књигу.</p> <p>Отвори неколи |
| нешто што он не разуме...{S} Очекиваше да се то све некако исправи.{S} Али га последње недаће |
| алуд!?...</p> <p>Леонтије најпре држаше да је то нека погрешка, да ту мора бити нешто друго, не |
| о до највеће мере.{S} Зато га и послаше да, као млађи јеромонах, мимо три старија брата, прими |
| ваља...</p> <p>Леонтије до сад мишљаше да је питање управљено њему, и хтеде устати да саслуша |
| ш више раме Љубомирово, који се стараше да се ослободи незгодна терета.</p> <p>— Ти си Љубомир, |
| магли пред очима, а ногама не може више да мрдне.{S} Стао као окамењен, па гледа како се прелив |
| знутим гласом:</p> <p>— Стоја неће више да нас пере... ђеца иду као...</p> <p>Из кухиње загрми |
| ш, одавно се каним...{S} А не могу више да слушам којекакве разговоре.{S} Хоћу, брате, да знам, |
| а и игумани, као искусни људи, изјавише да не би требало још на то прелазити...</p> <p>— Има вр |
| ни журбе момачке; а ови се и не сетише да га пробуде: сваки се бринуо само о томе, како ће што |
| етири члана скочише неповређени, нагоше да беже... а у ходнику, даље од врата, опет прасну: дум |
| , уталожи се код Љубомира и сад стадоше да се јављају нове тежње, управо нови идеали.{S} Још ко |
| S} Једног дана распустише школу, рекоше да прелазе у старије разреде сви они, који имају добре |
| је са Теразија, за кога му после рекоше да прави ћевапчиће, помислио: да ли је то митрополит?.. |
| држање онога синђела, за кога му рекоше да ће бити владика, и некако је нејасно своја маштања м |
| таше: »и измахну руком својом и узе нож да закоље сина својега«...</p> <p>Нешто нејасно, тамно, |
| сами, да га она некако страшно гледа, и да му није немио тај поглед.{S} Он опази чак да му је м |
| обиђе с водицом још пет других села, и да се не враћа манастиру, док не сврши посао.{S} Момак |
| паст...{S} И хтела би да није рањена, и да се врати све како је било пре, и увиђа да је свршено |
| воје калуђере, како нису ништа учили, и да им тим напомене своје богословско образовање.{S} Ист |
| ту не може <pb n="36" /> ништа учити, и да има много бољих места, где се мање ради и више корис |
| рске собе.</p> <p>— Да ми не вичу ту, и да се после господин љути, заврши она.</p> <p>Ђаци истр |
| била... како ’но рече: празна душа... и да је хтео некуд полетети...{S} Е, мој бане...{S} Нису |
| је то друго много лепше, светлије... и да ће он, у своје време, поћи за њим...{S} Мирише суво |
| > <p>— Жао ми, што сам се навикао.{S} И да ми је некако да овако остане једнако...</p> <p>— Па |
| да је та грдња тек само »ради ворме« и да није баш ни њој <pb n="166" /> самој неправо дахнути |
| ослободи новог брата од свију послова и да му буде на руци у његовим строго-испосничким намерам |
| ка.{S} А он је тако волео да је гледа и да слуша њено отворено детиње ћеретање...{S} И за чудо |
| умеше, да се тетка заузела за дошљака и да је већ примљен, само им беше љубопитно знати: да ли |
| сећа да се земља под њим једнако љуља и да га овај мирис скорашње <pb n="233" /> сламе све више |
| еку душу, која је рођена само да сања и да трепери пред овако лепим појавама природним...</p> < |
| пада у део слушкиња.{S} Он се постара и да објасни дечку његову задаћу, али Љубомир на половини |
| бопитност код свог узбуђеног слушаоца и да би дао већу важност своме саопштењу — за твоје... ар |
| да су сви светитељи избегавали нерад и да су у раду налазили помоћи за постизање своје тешке з |
| <p>Љубомир још не може да се прибере и да мисли о себи; не даду му другови, нарочито Никола, к |
| S} Каза јој само да је растерао госте и да су се сви разбегли.</p> <p>— Баш добро! узвикну жена |
| пре игуманово, готови да се прекрсте и да узвикну, као и он: часни га!...</p> </div> <div type |
| ција, помреше млађи од глади, па хоће и да се туче...{S} А тамо, где му је она нашла место, жив |
| , кад прими писмо, с места закалуђери и да га одмах потом упути к њему ради посвећења.</p> <p>О |
| ки мислио да се више не може издржати и да после кише и мећаве мора једном огрејати јасно сунце |
| а је морао писати какав спреман човек и да је тако препуно поуке и праве богословске науке, да |
| коме се прича да сав мирише на тамњан и да се већ у пола посветио, он стоји уз њу и <hi>овако</ |
| око себе, очекујући да Бог учини чудо и да га спасе од »наступајућег истјазанија«.{S} Па видевш |
| ађаном душом.{S} Што ће да живи овако и да се злопати, као сви његови Васићи?{S} Ено их, четири |
| и баш волим, много волим да идем тамо и да све видим, али ме страх.{S} Нисам се <pb n="62" /> б |
| се сит исплака, осети да му је добро и да се полако враћа пријатна топлина, која се почиње раз |
| отвори очи и покуша да подигне главу и да је подупре руком...</p> <p>Жена му принесе сок и про |
| то, на измаку зиме, да плаши сиротињу и да покаже своју невиђену силу.{S} Ма узаман му је труд: |
| сазнаје своју пропаст...{S} И хтела би да није рањена, и да се врати све како је било пре, и у |
| Јосифова оца...{S} Замисли се, хтео би да мисли о кући, али му те мисли некако брзо ишчезавају |
| ширетлука, одговори Велимир.{S} Хтео би да се извуче од посла, али му та пушка не пали код игум |
| се трже. »Видиш, и мене почео нечастиви да куша!...{S} Шта ми износи пред очи!«... и он се удуб |
| као што беше мало пре игуманово, готови да се прекрсте и да узвикну, као и он: часни га!...</p> |
| немирише се одједном, и спремаху се сви да нешто кажу, али су толико изненађени, да не могу још |
| уби.{S} А Мојсије нам у закону заповеди да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?«...</p> <p>О |
| смеју...{S} Али кад архимандрит нареди да се мењају чаше и боце, она се одмах досети о чему је |
| да он добро десетину тих табачића, види да су то штампани бланкети, које су доброћудни и безазл |
| о би јарац хтео врднути.{S} Папоња види да нема шале, па иде послушно, а јахачица пева неку чоб |
| оју обичну јутрењу шетњу, докле не види да су поизлазили напоље сви калуђери, ђаци и момци, пот |
| било би му сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ спрема за разговор, па се домишља шта да |
| им младим срцима...</p> <p>Љубомир види да се чини гозба у част његова доласка, па не сме да од |
| та, само нас плаши.</p> <p>Љубомир види да га Максим задржава од беспослице, из дуга времена, п |
| вена дотле реткост.</p> <p>Љубомир види да служи гостима за предмет нарочите пажње, али се он н |
| ругарску поуку.</p> <p>Љубомир већ види да није погрешио што је увео госта у подрум, али га она |
| бичан одговор сеоског детета, које држи да је његов Вељко знан целом свету.</p> <p>— Од којих ј |
| е тетку, оно пре, увредио...{S} Он држи да имају право и онај господин и отац Сава, само говор |
| онакова, али погледавши калуђере, опази да су се и они уозбиљили и лица им дошла друкчија.</p> |
| сор полушапатом.</p> <p>Отац Сава опази да је Љубомир пао у некакву незгоду, па викну благо, ал |
| ику, са њим кад је најтежи, кад га мрзи да макне ногом.{S} Само му покажи на путу неку травку, |
| а га је нека необична мисао, па се боји да не поквари све, ако се мрдне.</p> <p>— Папоња једнак |
| мора одмах даље путовати (само се боји да га опет не окупе овчарски керови, од којих је оно ма |
| ваздуху... као да се предомишља, да ли да изврши злочин.{S} Одјекнуше чести ударци кроз сву Ср |
| ...</p> <p>Али шта да ради?...{S} Да ли да учини онако, како је учинио кад белавка уведе говеда |
| а онај тамо чека у недељу...{S} Знаш ли да прекосутра треба ићи, да се ђакониш!</p> <p>Велимир |
| Добро.{S} Ја ћу се заузети за тебе, али да будеш ваљан, рече му кратко.</p> <p>Истог дана Љубом |
| Ала би <pb n="24" /> то било!...{S} Али да је негде у заклону, да нас не виде из куће.«</p> <p> |
| , господин-ђаче, дакле смо се смиловали да учинимо посјету мојој госпођи!{S} А молићемо, што см |
| , што им се сија у оку, јер су дочекали да виде два »господина« из њихова убога села: њега и Св |
| <p>Калуђери се пренуше.{S} Они су знали да игуман зна доста добро протумачити целу литургију, а |
| н...{S} И онда, кад се сит наједе, вели да га ништа не боли и види се по лицу... весео човек.{S |
| није долазило на ум до сада?{S} Он вели да није, и без сумње није никад до сада помислио јасно: |
| ! могу бити и харџија!{S} Светозар вели да и то многи раде па лепо живе, и још по неки стекне.. |
| ворен...{S} Сад, или да лажем Бога, или да послушам и поштено извршим његову заповест?...{S} Ја |
| м за нешто друго створен...{S} Сад, или да лажем Бога, или да послушам и поштено извршим његову |
| лавка уведе говеда у стричеву њиву, или да трпи као што чине Велимир и Никола?{S} Све, све... а |
| Нипошто да не кажеш, да смо се погодили да ме служиш!...{S} Пропао си!{S} Јеси ли разумео?</p> |
| ољицу...</p> <p>— Ови су сви подолазили да што искамче, рече му Вујо на само.{S} Да имаш капета |
| преобуке, постеље и тако...{S} Он моли да је приме лепо, па ће бити њоме сви задовољни.</p> <p |
| не пита треба ли, него дај!...{S} Мисли да ће се посветити, што упропашћује толику младеж.</p> |
| н? пита Љубомир.</p> <p>— Хо, тај мисли да неће никад умрети, да ће пре нестанути цео свет...</ |
| упе на прљаву зиду, а нико и не помисли да те рупе чудно изгледају...{S} Велика парчета лепа по |
| у сну, али он скочи.{S} Најпре помисли да још није зашло сунце, које је грејало кад је заспо, |
| ављати.</p> <p>— Господин... одобрио ми да живим у испосници, одговори он, кријући очи, јер се |
| аст после...</p> <p>— Јес’, луди смо ми да чекамо власт!{S} Ко да не умемо спалити твоје брљоти |
| оста.</p> <p>Љубомир не доби времена ни да се одмори честито.{S} Уздисао је под теретом тешка п |
| узета послом душа, нема кад да сумња ни да тугује...{S} Леонтије се даде на посао.{S} Толико је |
| ло пре требао ђак; сад не може човек ни да их види лако, а њему је баш нешто требао, али шта он |
| а необичном појавом, па не стижу још ни да се насмеју његовом изгледу.{S} Али њега сад подсмевк |
| /p> <p>— Не брини ти.{S} Казали су мени да Васу свакад треба послушати за то, избрбља он и насм |
| јалност«.{S} А ђаци су, уз то, обавезни да се, поред других послова, брину и о ономе, што је по |
| руји вика оног сељака, и сад му се чини да неколико гласова викну за њим...{S} Он наже кроз јед |
| а ли што чује или осећа, али му се чини да спава и у сну осећа леп мирис сламе и чује некакав н |
| о, па напослетку ућута, јер му се учини да Сава није при себи.{S} Али, кад он ућута, игуман теш |
| ћерчива старе куће...{S} Њему се учини да је он мали као они...{S} Шта ће ова туђа деца овде!. |
| , али већ обележена тежња, која га гони да чешће извирује на вратнице, кад тамо на другим вратн |
| нашу!«...{S} Али Бог не допушта сотони да се смеје даље над праведником... девојка, у порођајн |
| и ту чреду, онако ни за што.{S} Не мари да ради какав хоћеш посао: зар не чисти штале, отимари |
| луд да храни готована.{S} Ови калуђери да се посатиру радећи, а он да дембелише... ха-ха-ха... |
| ложницу са женом, Макарије се претвори да га обузе некаква болест »и не коснувсја невјестје, ч |
| на обрадована.{S} Онда иди па кажи Васи да га чекам овде.</p> <p>— А, ти си то! рече Љубомир ос |
| .{S} Тек каже: да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, брате, тако ми кажи.{ |
| убо, ово стакло са полице, па седи и ти да једеш, рече тетка пребирајући рукама суве шљиве, кој |
| ја тебе: немој мешати вино; не можеш ти да поднесеш све..{S} Оволика брука!{S} Оде човек пешке. |
| о и до сад.{S} Немој га баш приморавати да пије...</p> <p>— Ето га!{S} Сад причао о калуђерима, |
| едном отворише очи: он стаде разумевати да се у њему јавља нека нова, још нејасна, али већ обел |
| внем? замуца Љубомир, не смејући казати да је отац Сава још јутрос, после издатих наредаба, по |
| е питање управљено њему, и хтеде устати да саслуша озбиљну тетку, али се над њим разли мек, неж |
| ће да се живи!...{S} Велимира ћу узети да ми успрема собу... нека зна ко му је господин, кад м |
| } Љубомиру не би пало ни па крај памети да гледа на опрему, али се изненади кад је угледа оваку |
| његову.{S} И кад се сит исплака, осети да му је добро и да се полако враћа пријатна топлина, к |
| , и обузе га грозничава језа, кад осети да се и над оним заветним, давно сређеним и осветљеним |
| тила...</p> <p>Леонтије ретко кад осети да стаје ногама па земљу.{S} Воде га, управо носе на ру |
| светлије, радосније...{S} Љубомир осети да се гуши у овој туробној самоћи, нешто га притеже, не |
| много мекше и присебније, јер се досети да су се обојица уплашили један од другог.</p> <p>— Ја. |
| ...{S} А тамо... тамо напред, мора бити да је све друкчије, светлије, радосније...{S} Љубомир о |
| осник, нити му се на лицу могло опазити да га што занима.{S} Као ждрал, кога, на сеоби у топле |
| ад пође неким послом, може му се десити да узгред види Саву, да гледа лађу и »швапску« земљу, а |
| а...{S} Не беше више физичке могућности да се наставе ови чудни изливи душевна бола.{S} Он се з |
| шој игри и тако...{S} Он хтеде поменути да га је и Милкина слика у тим ноћима много занимала, а |
| мир, кријући се да га не опазе, саопшти да Ђока остаје овде.{S} Старац се уплаши: како ће сам о |
| ир ипак осуђиваше тај поступак, тврдећи да би Велимир могао бити прави калуђер.</p> <p>— Ала би |
| прошара очима преко свију лица, тражећи да прочита на њима: је ли правилан одговор, па не видећ |
| е ондашње манастирске старешине, држећи да то »све мора пасти«, није плаћао порезу три године.{ |
| а и ти! узвикну Леонтије весело, држећи да му друг не може на ово ништа одговорити.</p> <p>— То |
| а, да се похвали своме вршњаку, мислећи да изгледа бозна како лепо у новој опреми.{S} Али се пр |
| о уплашено, освртао се често, гледајући да не трчи какав гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, |
| изнесе лонче на светлост, разгледајући да ли је чиста вода у њему.</p> <p>— Бацила сам татуле, |
| није стаде сипати свој теј, не чекајући да се баш по правилу искува.{S} Љубомир само гледа и тр |
| ријатност од прошлог маштања; осећајући да га опет нешто вуче да још мало промашта...{S} Он зна |
| оја га је доста пута частила, очекујући да је Светозар походи.</p> <p>— Каки вам је овај, што ћ |
| аше главе, не одговори ништа, очекујући да ће његово ћутање напоменути госту, да се такве ствар |
| у, погледа плашљиво око себе, очекујући да Бог учини чудо и да га спасе од »наступајућег истјаз |
| у себе, у дубину душе своје, очекујући да осети очигледну, јасну промену у себи, али увиде одм |
| половину, подаље од њега, и, очекујући да он проговори, стаде гледати у чађава брвна.</p> <p>— |
| но, изнајпре заплећући се, застајкујући да смисли израз, па све слободније и јасније, дугачак г |
| се осврне око себе пажљиво, па видевши да их нико не гледа, <pb n="23" /> устане брзо и покаже |
| аступајућег истјазанија«.{S} Па видевши да се ова чаша мора испити, обори главу покорно са узда |
| ... он погледа оком у страну, и видевши да је Љубомир већ зажмурио, настави лакшим гласом: неки |
| аквом затуреном парчету.{S} Али видевши да су му наде узалудне, поклопи округласти трбух обема |
| идеш, несрећниче! викну сељак, опазивши да овде нису чиста посла и приђе му ближе.{S} Љубомир с |
| евојче већ наже на њега, али он се реши да се не да још.{S} Истина, чим је пошао од лужника, он |
| другом.{S} Најчудније је, како се реши да напусти школу, а и он сам не зна како му то дође, ни |
| један дан по Београду, па се и он реши да иде своме родном Маљену, кога већ две године не глед |
| а она хоће, онда је се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећи«.</p> <p>Излазио ј |
| учених незденутих пластова.</p> <p>»Дај да се одморим«, помисли дечко, па се завуче међу плашће |
| е за њу све, кажем ти...</p> <p>— Чекај да ти кажем, настави игуман живо, после краћег ћутања, |
| епасти калуђере.{S} Он није имао обичај да пред њима што прича, осим што неки пут, као мимогред |
| ного, бесна мрцино, зацело не!...{S} Еј да ли те хоће курјаци сву рашчеречити, проклиње дечко ш |
| сад се љуто каје што не остаде у којој да ноћи.{S} Дође му много тешко, хтеде кукати из свег г |
| ?</p> <p>— Знаш, мислио сам — али немој да се љутиш, молим те — мислио сам, да све ово што се р |
| .{S} Али не паде ништа, а дође тренутак да залупа добош у негда величанственим а <pb n="249" /> |
| ка, коме сваки заповеда, навикао се чак да гледа на себе као па простог слугу, и однекуд му дош |
| није немио тај поглед.{S} Он опази чак да му је мило што их оставише саме, и никако не може са |
| реху...{S} Кад се само чита, хоће човек да полуди, а како ли је било издржати...{S} Гомиле наро |
| школу, примио ме ови, реци, добри човек да ме прихрани, а и ја њега, реци, за то слушам.{S} Нип |
| ... понавља Мира гласно, од страха, тек да се јави и она да је жива.</p> <p>— А ја кад почнем м |
| о, брате... заболе ноге, па једва чекам да изиђем.</p> <p>— Мене јок.{S} Остао бих, вала, цео д |
| : »Ја ви не разумем те ствари, али знам да је то нешто онако... шарено«...</p> <p>— Тето, ђавол |
| га погледа пажљиво.</p> <p>— Стоку знам да умеш чувати: код вас је има доста, него знаш ли што |
| </p> <p>— Е, немој баш тако... знаш сам да је слаба стомака.{S} Неки пут га одиста тако завије |
| е, макар били и калуђери.{S} А ја кажем да тебе неће.{S} Паметнији је море... и Василијан ширет |
| , шмркћем, преврћем се и одједном чујем да звони јутрење.{S} Кад пре, не знам ни ја... чини ми |
| овору.</p> <p>— Брате... некако не умем да ти кажем, стаде Велимир излагати своје погледе.{S} И |
| прелила је унакрст зејтином.{S} Даде им да једу, па затим оде у трпезарију.{S} Док се испразни |
| путују без ичега, па се увек нађе ко им да хлеба.{S} А шта је ово!...{S} Истина, он бега или се |
| рећи ће архимандрит Љубомиру: ја видим да ти волиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све написано |
| ко то: вуче ме и баш волим, много волим да идем тамо и да све видим, али ме страх.{S} Нисам се |
| оже <hi>то</hi> волети?...{S} Ја мислим да је ни прави пијанци не воле.{S} А ја не пијем онако |
| е знам како да ти кажем...{S} Ја мислим да нас је <hi>све</hi> Бог створио ради онога, што је р |
| та, а запао у ову дубодолину, па мислим да сам залутао.</p> <p>После неколико минута Љубомир се |
| г деце и здравља, али ето, немам са чим да их мрсим...{S} А продаје се до саме наше куће једна |
| {S} И Љубомир је мислио таким поступком да учини по вољи Милки.</p> <pb n="25" /> <p>Тако је и |
| ожђе, прљи по образу.{S} Он макне руком да одгурне од себе то гвожђе, али, за чудо, рука не мож |
| чиме је заузет.{S} Не дође му ни на ум да се погорди толиком пажњом важних људи, јер се сећа к |
| у страна, и никако му није падало на ум да је то старо, изношено, искрпљено одело, у коме он из |
| а...{S} Па све ближе и ближе... и таман да ме удари у главу, оно некако прође кроз мене, па се |
| да јури од прилике као муња.{S} И таман да почне сад мислити како се то вади душа, а онај га гл |
| } Истрчаше оба ђака под звонару и таман да приђу конопцу, а из ходника шкрипнуше једна врата и |
| и — заспа...</p> <p>Чини му се кроз сан да је баш овог тренутка заспао, а у исто време осећа ка |
| е као рис.{S} Наљутио га отказ владичин да премести Арсенија.{S} Исписао му прота баш владичине |
| ви калуђери да се посатиру радећи, а он да дембелише... ха-ха-ха...{S} Има неке »планове« човек |
| и онај чича буду у тим одеждама... и он да је исто што чича, и чича да је <hi>он</hi> или <hi>к |
| уман, кад се присети, почешће наређивао да се држе и ванредни часови.{S} Шта би се радило на ду |
| алим његовим заветима, кад се одлучивао да побегне у пећину, био и тај: да не ложи <pb n="153" |
| необичној капи, за коју је и сад држао да мери двадесет ока, у свему томе што се види очима и |
| е се ни до сад није бринуо, па је држао да се то може одмах наћи, чим човек огладни.{S} Та зар |
| рзину и нададе преко ливада и њива, као да се одмарао три дана.</p> <p>Сељак удари у вику докле |
| очи гледају потуљено, испод обрва, као да се крију од кога.{S} Кад угледа девојче, развукоше м |
| билазе равнодушно, не гледајући га, као да је он какав пањ, израсто на улици...{S} Кад га покло |
| еда...{S} Сваки пролази поред њега, као да га и нема ту на <pb n="35" /> улици, или га обилазе |
| >— А јао!...{S} Никола погрчи леђа, као да се брани од нечега, па се обрте Љубомиру:</p> <pb n= |
| а, само изви главу и преврте очима, као да га кољу, а у себи помисли : »Мученици Христови, да л |
| ргнувши се од неочекивана одговора, као да га неко поли врелом водом.{S} Он скочи и стаде се из |
| боји, као нечега страшног и опаког, као да она носи собом смрт и проклество.</p> <p>Једаред, по |
| гословију и зна сва лица и сав ред, као да је прави богослов.</p> <p>— Знаш ли Амфилохија... др |
| кну девојче за њим и пође у напред, као да га заустави.</p> <p>— Торба је на студенцу, а ја ћу |
| о сам доста.{S} Него ми онако дође, као да сам неки други човек... друкчије и мислим и све...{S |
| викну девојче и приђе му још ближе, као да се жели уверити: је ли он то. — Куд ћеш?</p> <p>— Ид |
| ..</p> <p>Велимир се одједном трже, као да га неко ошину изненада; једним скоком дојури до звон |
| {S} А овако само подскочи од земље, као да га електрична струја баца, и гледа у децу око себе т |
| задави, а он се провлачи око мене, као да је сав од ваздуха...</p> <p>Мира пребледела, раширил |
| много људи... и сви се некако црне, као да су у тами.</p> <p>Из те магле изиђе и стаде крај њег |
| вицом.{S} Још једном понови сећање, као да још сумња у оно, што је било далеко од њега као небо |
| на, окренуо лице тамној помрчини и, као да се решава куд ће...{S} Хтео би се кренути на пут одм |
| >Светозар само баци око на књигу и, као да говори неком другом, рече:</p> <p>— Није то за тебе |
| не изазивају.{S} Свагда је у цркви, као да је први <pb n="103" /> пут у њу ушао : све му је ист |
| тно, да му се учини као да је мали, као да се одједном врати то време, па га мајка изнела пред |
| ици.</p> <p>Архимандрит се уозбиљи, као да ништа није окусио.{S} Иронично погледа на ону страну |
| е стаде вртети; хтео би нешто рећи, као да му нешто није по вољи, али Николина глава тако ситно |
| ...{S} По леђима му помилеше трнци, као да је Савин дан.{S} Стриц је опак...</p> <p>Глас се одо |
| одиже главу и одједаред рашири очи, као да је највеће чудо угледао...{S} Право пред њим, на узв |
| ва.</p> <p>И учитељ одједном скочи, као да се тек сад нечега сетио.{S} Блед, узбуђен, дркћући в |
| ма чика-Јоца, са преплашеним лицем, као да је паљевина у школи.</p> <p>— Шта је?! пита он и гле |
| жљиво и пође натраг, машући главом, као да се нечему чуди или неком прети.</p> <p>— ...{S}Као д |
| тише се јела с правим задовољством, као да им је велика част изнесена.{S} Обоје стадоше жудно ж |
| е и нагибајући главу пред дошљаком, као да је овај какав јеромонах, али видите сами...</p> <pb |
| да му је лакше само махнути руком, као да брани пилиће од јастреба, који се спушта одозго.{S} |
| часни оче, промуца он, и одједном, као да пређе преко некакве велике препоне, дахну душом и пр |
| ноћу? запита манастирац с прекором, као да би хтео рећи: »Видиш како ја сам путујем, па се нико |
| — А-а!... отеже он радосним гласом, као да је нашао све што је тражио. — Зар ви тако... из засе |
| победнички, с неком гордом сујетом, као да је сваки од њих прави Хаџи-Ђера, па само слушају оно |
| слих...</p> <p>Уплашен, пренеражен, као да бега испред пружене пушке, истрча Љубомир уз степени |
| и немоћно у натуштено суморно небо, као да отуд тражи помоћи и разјашњења у овоме заплетеном ск |
| </p> <p>Љубомир га погледа пажљиво, као да ће рећи: »Да ли је овај луд, или се само прави?« па |
| призоре, сад му све дође као ново, као да ово први пут гледа...{S} Не осети ни кад игуман прој |
| о.{S} Снег сипа и веје густо, јако, као да хоће нарочито, на измаку зиме, да плаши сиротињу и д |
| лази кроз прозоре.{S} Ово је онако, као да греје сунце, али сунца нема нигде, само се блиста це |
| е он одједном, пошто прочита писмо, као да сад тек први пут увиђа, да не зна сам шта то чини ов |
| алуђерити!... дрекну игуман злобно, као да му је тетка крива.{S} Скинуће ти сукњу и натући анте |
| гледа у децу око себе тако блажено, као да би се сад са свима грлио и љубио...{S} И опет понављ |
| говори Љубомир гласно, одушевљено, као да некоме прети, са великом милином на срцу пада земљи |
| проведе у манастиру тихо, нечујно, као да и није жив.{S} И какав је то живот из вечно празног |
| /p> <p>Тетка климну главом пркосно, као да би хтела рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нис |
| а лица, који су могли чути одговор, као да од њих тражи разјашњења о овом новом, непознатом му |
| едајући му пажљиво лице и цео стас, као да је рада оценити га овим једним погледом.{S} Израз ње |
| ах преплашено, дигнувши руке у вис, као да се брани од некакве напасти.</p> <p>— Чекај, брате.. |
| м, и у очима му се засветли радост, као да је пронашао какву важну новост.</p> <p>— Како ти то |
| а криваји, како се тресу и љушкају, као да има у њима нешто тешко.{S} Гомила стаде и расклопи с |
| свећњаци, а гости још једу и пију, као да су тек почели.{S} Кроз прозорче се једнако провлаче |
| стоји погнут, загледао се у земљу, као да тамо тражи разјашњење својој ненадној невољи...</p> |
| пружи руке плашљиво према игуману, као да га жели зауставити у брзом ходу.</p> <p>— Побро...{S |
| то, па и сама врдне очима у страну, као да се стиди њега...{S} Она одмах, без икаква упутства, |
| света глас, од кога се дечко прену, као да је у ватру пао.</p> <p>Он зна зашто га зову, и не од |
| ац Сава с таквом насладом предахну, као да одједном спаде са њега цео Штурац. »Нема више робова |
| ла и секира... застаде у ваздуху... као да се предомишља, да ли да изврши злочин.{S} Одјекнуше |
| ет’!...{S} Некако ми онако знаш... као да сте ми и ти и Нићифор нешто отели, криво ми...{S} А |
| > <pb n="59" /> <p>Љубомир уздрхта; као да га муња ошину по срцу, нешто се у њему смрзе, следи. |
| а учини тако непозната, тамна...{S} Као да сад први пут виђа не саму групу, него оно, што му се |
| једном, сачува га од размишљања.{S} Као да беше повезан за њих, повукоше га у вртлог младићске |
| , са осмехом на устима, слушају.{S} Као да није ништа ни било!{S} И њихови погледи као да му ве |
| ен. »Е, ово се баш потеже јуначки!« као да говораше његово лице...{S} Он стаде <pb n="123" /> з |
| одсуствовања. »Све исто! све исто!« као да говораше тај поглед, прелетајући са испуцаних, ољушт |
| p> <p>»Какво је ово чудо !{S} Гледа као да се моли Богу...{S} Очи му некако сасвим покорне, пош |
| цу, обузима га нека збиља и изгледа као да му није баш до јела...{S} По зидовима, испод икона, |
| рочитати га марљиво и разумљиво, па као да си свршио целу школу...{S} Љубомир се загледа у ова |
| .. хајдемо заједно.</p> <p>Љубомира као да огреја сунце; пође весео за својим вођем, који нешто |
| рашири очи, укочи се и учини му се као да одједном упаде у некакав други, мрачан и ужасан свет |
| упита пандур, правећи при том лице као да је њему сасвим свеједно: долазио ил’ не долазио у ср |
| се гости умирише.{S} Сви се учинише као да врло пажљиво слушају, и ако су се многи љутили на го |
| уше чести ударци кроз сву Србију, и као да својим злослутим гласом опомињаху некога: »Хеј, не д |
| рен пут.{S} Он се осмехну на њих, и као да им говораше лицем и очима: »Ја бих се са свима сад и |
| се приказати милији, ближи...{S} И као да у овоме он опази нешто непријатно.{S} Поведе разгово |
| спавати — онда се обрте око себе и као да се запита:</p> <p>— А шта ћу сад?...</p> <p>Ови незн |
| рича, шала, смех...{S} Он зажмури и као да се крије од кога, помисли у себи: то је живот, мој б |
| оба се игумана погледаше значајно и као да очима говоре један другом: »Мртав, није него...{S} Г |
| ништа ни било!{S} И њихови погледи као да му веле: »Ништа, ет’... све је као обично... у реду« |
| у, да он тражи службу.{S} Механџији као да би по <pb n="19" /> вољи то саопштење, јер проговори |
| еда у једног натмуреног друга, који као да није до сад веровао ономе, што му је говорио.</p> <p |
| е га хладни поглед сабрата му, који као да говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије. |
| са уздахом и изразом на лицу, који као да вели:{S} Буди воља твоја, Господе!...</p> <p>Сва су |
| ко топло и пријатно, да му се учини као да је мали, као да се одједном врати то време, па га ма |
| уман рече у себи : аха! и тај узвик као да га наведе на неке мисли. »Ето, уче... то је лепо, ми |
| p>Он поћута неко време, па одједном као да доби вољу да све искаже шта му је на души, исправи с |
| питаноме доста повода за лаж.{S} Он као да вељаше у себи: »Та слажи, море... видиш, помажем ти. |
| а, њихове опште куће...{S} Нићифору као да не беше много стало до свега тога.{S} Он отпутова ве |
| ..{S} Онда сам кренуо слободно, баш као да идеш у госте ујацима; трчао сам преко непознатих мес |
| да се пред игуманом свакад начиниш као да си се жестоко од њега препануо.{S} Он то воле.</p> < |
| уди или неком прети.</p> <p>— ...{S}Као да их је туркиња родила, а није она! говораше он, прола |
| ост кроз прозор.{S} Ту је претпостављао да га очекује одмор, а <hi>оне</hi> мисли сам отурује о |
| ла би радосна варница, али се он старао да сакрије своје осећање од свакога, па и од Велимира.< |
| оји је с великом журбом и хуком кидисао да своју празну кошницу попуни, да се мед прелива до је |
| кога</title>«.{S} Толико пута је слушао да је Антонијево житије једно од најлепших и најзанимљи |
| бу...</p> <p>— Хи-хи...{S} Осетио Швабо да нема више масла у манастирима! узвикну Василијан.{S} |
| Велимир.{S} Ја бих могао тако, али прво да ме добро увежу конопцима... а, богме, и њу!...</p> < |
| .. не знам ти ја за друго уживање, него да ми замирише ова патока, мој Спиро...{S} Онда ми се с |
| ћи у воду. »Опет је ово мањи грех, него да га удавим!« рече у себи и настави започети рад.</p> |
| јиш мене?</p> <p>— Јок, море...{S} Него да идем... игуман је љут.</p> <p>— Зашто?...{S} Стој! в |
| , сељачки, па опет ућута.</p> <p>— Него да се то поправи.{S} Све мораш завести у овогодишњи дне |
| есе је?«...</p> <p>Он се не стара много да разреши ту загонетку, него се само забавља њоме и пр |
| дужи започету игру.{S} Не мислећи много да ли је то баш у <pb n="187" /> реду, девојка подиже с |
| пожелети себи веће славе и радости, до да остане све овако како је, док год он не изучи све шк |
| о крио и од себе сама.{S} Сад је увидео да наступа час распредања свега, па стаде нестрпљиво оч |
| а помагала Милка.{S} А он је тако волео да је гледа и да слуша њено отворено детиње ћеретање... |
| се тек вратио из села, тада је разумео да му је ово место незгодно и тешко, да се ту не може < |
| љиво.</p> <p>— Како?... то бих баш хтео да ми кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је ли те то муч |
| , сунце већ зашло и архимандрит наредио да се спреме свећњаци, а гости још једу и пију, као да |
| није и чудноватије.{S} До сад је мислио да има бар неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: |
| да му је сад!...</p> <p>А он је мислио да је за храну најлакше: о томе се ни до сад није брину |
| ће мере, до врхунца, па је сваки мислио да се више не може издржати и да после кише и мећаве мо |
| Их што ме уплаши !{S} А баш сам мислио да те нађем.</p> <p>— И ја тебе чекам...{S} Шта ћемо са |
| малко променио у лицу: неко би помислио да га је стид, али није; њему је само малко необично зб |
| чи па гледа...{S} А игуман таман поумио да изиђе и <pb n="148" /> отворио врата, кад се разлеже |
| Нећу ја у парохију.{S} Владика одобрио да живим у испосници једнако.{S} И архимандрит ми сад о |
| ли после, брате, хм... после сам осетио да сам за нешто друго створен...{S} Сад, или да лажем Б |
| који се, после дуга премишљања, одлучио да извади и отвори дувањару.</p> <p>— Гле, набавио тазе |
| ?!... .</p> <p>И владика му сад поручио да се не удаљује много из манастира, хоће да га упише у |
| p>Пандур омекша.{S} И он се био уплашио да то није каква подвала, да њега оговоре код капетана. |
| шао од лужника, он се већ унапред решио да јој се покори; јер како би он њу обалио!...{S} А пос |
| да избегава рад он, који се тврдо решио да следује стопама оних који су цео живот свој посветил |
| ес’, луди смо ми да чекамо власт!{S} Ко да не умемо спалити твоје брљотине!</p> <p>— Хи-хи-хи.. |
| рећи, овај... да нема ту, онај... како да вам кажем...{S} Знате...{S} Ваљевци су препредени... |
| к малко збуни и сплете, не знајући како да почне излагати ову тугаљиву ствар...{S} Ви сви знате |
| е!{S} Чини ми се, брате... не знам како да ти кажем...{S} Ја мислим да нас је <hi>све</hi> Бог |
| нагледа од јутрос, не знајући још како да сматра ове људе: да ли као свете, или онако како се |
| то сам се навикао.{S} И да ми је некако да овако остане једнако...</p> <p>— Па како... причај м |
| свој гломазни нос, и ако не може никако да удеси, да личи на свеца, тек и он се много, много пр |
| Василијан:</p> <p>— Баш не може никако да обрне први глас.{S} Одговарање, онако што је краће: |
| о себе у тим сјајним одеждама, али тако да то није он, него опет онај старац, јер како би могао |
| то не зна, је ли?</p> <p>— Ја бих реко да зна, одговори Љубомир неодлучно.</p> <p>— М-м... рек |
| итати, јер њега неће нико, ама баш нико да погледа...{S} Сваки пролази поред њега, као да га и |
| помисли пандур весео.{S} Ту ћемо мецко да штрбуцнемо газда Цвијана...{S} Хе-хе«...</p> <p>Кад |
| м погледом и покретом, па не може дечко да га се нагледа.{S} Највише га буне оне мале, жућкарас |
| и што је тако светло, замишљао је дечко да су смештене све особине светитеља, о којима је слуша |
| оване цокуле.</p> <p>— Видиш, само мало да смо још почасили, одмах би на тродневно сухојаденије |
| та се владици допада, а бојао се помало да га не врате, што није закалуђерен по чреди.</p> <p>» |
| се у препреденост.{S} То му је помогло да се додвори игуману и свакоме, ко има каква било утиц |
| b n="245" /> се навикло, како се видело да и други раде, Тако се Максим закалуђерио, тако је жи |
| жно пред икону, прекрсти се и наже чело да га свештеник помаже, па извуче из жутог капута, који |
| шуму, неће ли га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... одоцниће за пут.</p> <p>Одједном с |
| двојити лако од њега...{S} Како би било да не <pb n="124" /> чита редом?{S} Преврте подоста лис |
| p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесме, ама оногај... да разладиш стакл |
| смеје се Василијан.</p> <p>— То би било да сте се срели ти и отац Максим, одговара му Велимир.< |
| ају.{S} Али је газдино око вазда пазило да он не буде залудан.{S} И ако седи, нађу му шта може |
| мачити целу литургију, али га је мрзило да улази у то.{S} Њему је импоновало само оно, што он н |
| рилика, беше доста.{S} Чак му се чинило да му је све овде, у овој кући, по вољи, али из дубине |
| сав његов посао !</p> <p>Ово је значило да Љубомир предузме сав посао, који је до сад вршио Ник |
| чесме! заповеди одсечно, што је значило да треба отрчати са стаклетом на чесму, која није баш т |
| им манастирима, за који би се пре рекло да је јавно предавање но здравица.</p> <p>Код гостију с |
| идљиво.{S} И ово је доста.{S} Сад знамо да сам ја јача, рече она весело, па окрете ка лужнику, |
| унизити пред тобом на сто начина, само да те умилостиви.{S} И Љубомир је мислио таким поступко |
| га далеко, прокрхава ограде, њиве, само да не прође поред отровног места.</p> <p>— Море, сви се |
| ваљано момче као поручено за мене, само да га одвратим од Београда«, мисли механџија и кашљуца, |
| .{S} Погледа око себе задовољно и, само да се хоће ова жена куд уклонити, било би му сасвим доб |
| са старе чарапе.{S} Овде ће моћи, само да прострем чаршав...{S} Дијете!... викну, угледавши Љу |
| <p>— Добро, узми, одобри му овај, само да га остави на миру.</p> <p>Љубомир брзо устаде и оде, |
| Игуман је при путу; све је готово, само да седне у кола, која га чекају у дворишту, али се њему |
| {S} Права светогорска, од сукна... само да видиш!...</p> <p>И тетка га задовољно поздрави:</p> |
| ..{S} У мало ми главу не однесе... само да ме закачи бутовима!...</p> <p>— Није, славе ми... ја |
| киде га Никола.{S} Није ни за што: само да једе и пије, па после штуца. <pb n="92" /> Они су дв |
| у.{S} Луб је готов, <pb n="182" /> само да се покрије памуком и црним кашмиром; јутрос му донеш |
| леда, слава га убила!«...</p> <p>— Само да ти је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, м |
| привлачи меку душу, која је рођена само да сања и да трепери пред овако лепим појавама природни |
| на баш какав је тај живот, али зна само да је <hi>друкчији</hi> од овога, да људи тамо постају |
| и добар, блесаст сељак, стараше се само да се што боље напуне вреће, торбе, качице са житом, ва |
| е разумевајући више ништа, знајући само да мора напустити ово омиљено место, приђе к малом прес |
| му о себи искрено исприча, рекавши само да га је отац послао у службу, као што је и другима гов |
| огађај причати сваком?{S} Каза јој само да је растерао госте и да су се сви разбегли.</p> <p>— |
| ,</p> <p>— Море знам то...{S} Него само да ме не истера сад, док не видим са стричевима за имањ |
| радиш и зашто живиш...{S} Тек тако само да се протерају године, ка отац Сава...</p> <p>— А ти.. |
| к, који хоће нешто непријатно и одсудно да учини, а нема довољно смелости, окрете главу прозору |
| >У таком времену оцу Леонтију би суђено да отпочне озбиљно, зрело живети, да за своју покретљив |
| у носу старо вино, они гракнуше сложно да се реликвија изнесе одмах, и одржаше победу.{S} Госп |
| > рукополажући Нићифора, опази случајно да овај нема ни појма о црквеним најпростијим питањима. |
| аво у очи...{S} Девојка не може довољно да се начуди: онај исти кога су пре неколико недеља изв |
| азноврсном одећом, које не може довољно да се нагледа.{S} Било је ту деце у прљавим и чистим, п |
| као правог дужника, и стара се савесно да наплати свој дуг.{S} А нови архимандрит, призивајући |
| свећица, тамњана, жижица.{S} Хоће добро да окади и осветли пећину, да му замирише тамњаном и во |
| лога и правила.{S} Само, докле ли ће то да иде?...</p> <p>— Не могу ракије, славе ми !... окуси |
| ни једно од њих не помисли: како ће то да буде на послетку?...{S} Велимир се спрема за калуђер |
| распасало, растегнуло, па не може сито да се надише слободна ваздуха...</p> <p>Тетка грди, псу |
| као његов некадањи господин; онако исто да подигне једно раме, да се устури, па шеширај кроз ча |
| ја њега, реци, за то слушам.{S} Нипошто да не кажеш, да смо се погодили да ме служиш!...{S} Про |
| вулсије предсмртне, него ће мирно, тихо да се угаси, да умре... да би опет на пролеће <pb n="14 |
| чког читања и молитвања у цркви!{S} Бар да остадоше парохије, па би се човек опет имао чим зане |
| ђивали њиве, жњели, копали...{S} Па зар да избегава рад он, који се тврдо решио да следује стоп |
| <p>— Неће, брате, онај погани воденичар да ми помаже: чим ме опази с колима, он бега у горње во |
| твовао првом јутрењу, познао је Љубомир да је на праву путу; осећање му је казало, да је близу |
| до сада помислио јасно: идем у манастир да се покалуђерим.{S} Али од кад га је заузела она једн |
| , шали се и смеј са њима.{S} Терају нас да се калуђеримо, јер ћемо, кажу, онда имати доста пара |
| Штурац. »Нема више робовања!...{S} Опет да се пије, и само ’нако... да се гледа у маглу!«...</p |
| ли, а изгубиле се одавно.{S} Игуман већ да побесни...{S} Докопа чизме, стаде их превртати и пип |
| у главу трпељиво, увиђајући своју немоћ да промени што од онога, што му је одређено...</p> <p>А |
| </p> <p>— Добро, онда опет спреми молбу да је понесем собом, па ћемо ти одобрити.{S} Ово је, за |
| времена, анђео наређује оцу Макаријеву да се опет састави са женом, и после овога рађа се Мака |
| ети као свети Антоније, а овамо га зову да привређује кући, која га храни, јер и њему треба јес |
| уго време, а многи целог живота не могу да забораве осећања, која су имали при читању појединих |
| ли још много до Београда?</p> <p>— Кажу да има доста, вели она и опет се смеје његову изгледу.< |
| одборници, сељани... лармају и гледају да пропипкају <pb n="31" /> одмах: ради чега ли је сам |
| ико се не жури на посао.{S} Или гледају да рано површе што имају, па се и они некуд дигну, нест |
| ује, нарочито момке.{S} Али момци знају да је тетка добра, да је та грдња тек само »ради ворме« |
| својим поступцима, јер однекуд осећају да тако треба да буде...{S} И он осећа да његово срце с |
| у! узвикују слободни гости, јер осећају да су у пуној кући, у којој нема газде, и сад се не зна |
| н по таван, па пију цео дан...{S} Умеју да уживају у јелу и пићу...{S} А ми... истреси окењачу, |
| остима и положају...</p> <p>»Како умеју да се веселе! мисле калуђери.{S} Полако, сркући и слажи |
| ој години.</p> <p>Љубомир не може очију да одвоји од свога господин-Николе.{S} Приковао га млад |
| сад никако није могао уграбити прилику да га види, па је често помишљао од разних људи: да не |
| уман, који никад није пропустио прилику да не пецне своје калуђере, како нису ништа учили, и да |
| } Па онда иди горе у планину, реци Ђоку да не обара оне букве, што су закршћене црвеном, него с |
| d> <p>Једва једном!{S} Добио је дозволу да чита житија светих.{S} Игуман се најпре противио, ни |
| } Отац Сава потражио је и добио дозволу да изузме из Управе Фондова десет хиљада динара манасти |
| еко време, па одједном као да доби вољу да све искаже шта му је на души, исправи се на сену, оч |
| има више посла у кући, онда Милку пошљу да чува говеда, а њега одведу у шталу, <pb n="22" /> да |
| алогаје проје, умочи их у сок и даде му да једе.</p> <pb n="15" /> <p>— Јадниче, како је гладно |
| обичноме младоме иноку.{S} Изјављује му да има нарочите намере и велике планове, односно будућн |
| но виси и котура се сива магла; веле му да је то нека друга, »швапска« земља, и он би је онда г |
| м који се непрестано дими.{S} Рекоше му да је то Сава, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би глед |
| сле је лако...</p> <p>— Онда... реци му да не можеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме изју |
| задахну свеже суво сено, и препоручи му да пази ноћу да се ко не увуче у шталу, јер су у њој за |
| ије«... мрмља дечко у себи (рекли су му да се ова зове „велика“, за разлику од других двеју — п |
| бро, добро...{S} Ево одох.{S} Казаћу му да нећу, па шта буде...{S} Збогом.{S} Сутра ћу ти јавит |
| ди, објавише глупо-пренераженом Максиму да се они зову »комисија«, попечатише му касу, дневнике |
| плану и викну гласно, не дајући игуману да доврши:</p> <p>— Оче игумане, кажем опет: ово дете п |
| збегоше и кад сам побратим оде у механу да одигра једног џандара на овако расположење, док му с |
| ва дане, грди »онога« ко му први помену да га прими (чувши ово, тетка га, не излазећи из кухиње |
| n="161" /> урођену и наслеђену вештину да своје лице и држање тако удеси, како ће што боље лич |
| оштујући црквено правило: »веја по чину да бивајет«, приђе прво Арсенију, који се обрадова толи |
| Шта ћемо с вером, велим?...{S} Ко ће њу да чува, кад укинемо манастире?</p> <p>— Ха-ха-ха... на |
| алуђери, који се беху склонили у кухињу да с тетком четврти пут »ужинају«, дотрчаше и стадоше, |
| <p>После два месеца дође глас манастиру да је Нићифор рашчињен, а мало затим — да се венчао...< |
| ала »господиновом« болешћу.{S} Знали су да то код њега прође брзо.{S} Али после изјаве лекарске |
| занемели од изненађења...{S} Мислили су да ће и овај лепи празнични дан проћи досадно, тешко, ј |
| би много жалила, да је жива.{S} Чули су да си овамо отишо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако |
| како год ви тамо наредите.{S} Само нећу да штетујем <hi>ја</hi>.</p> <p>— Добро, онда опет спре |
| суво сено, и препоручи му да пази ноћу да се ко не увуче у шталу, јер су у њој затворена два д |
| и сам Љубомир збуни.</p> <p>— Све хоћу да вам приђем од јутрос, вели он, трљајући руке и нагиб |
| ти му глас над собом:</p> <p>— Баш хоћу да те питам... знаш, одавно се каним...{S} А не могу ви |
| и онда се жене устумарају.{S} Шиљу децу да зову домаћина, који је са плугом негде на њиви, спре |
| азио тамо? запита игуман весело, кад чу да је Љубомир често одлазио у Богословију и зна сва лиц |
| > <p>— Их, како познаде!{S} А ја мишљах да је то по чреди...</p> <p>— Како... кака чреда?</p> < |
| , јасну промену у себи, али увиде одмах да, осим новог калуђерског одела, не беше у њему самом |
| /hi> селу лако је било) јер га је страх да остане <pb n="16" /> сам у овом пустом, равном и неп |
| ја.</p> <p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их да ми је то научити!...{S} Игуман то не зна, је ли?</p> |
| толице, са јастуцима за седење, моле их да причекају, и онда се жене устумарају.{S} Шиљу децу д |
| м обешењаку!...{S} Ала, што се не сетих да ти поручим!...</p> <p>— Одиста! понови Нићифор малоп |
| бу, још из бисага, а кад ми је дао кључ да је носим у подрум, изнео сам отуд још две пуне вина. |
| ш оне чизме... ха-ха-ха...</p> <p>— Баш да ти то испричам, настави Никола.{S} Дошао неки профес |
| ељусти, па иде на тебе, иде, али увиђаш да се растојање између тебе и чудовишта не мења...</p> |
| n="206" /> донесе на леђима...{S} Знаш да сам ти друг... хајдемо лепо заједно.</p> <p>Леонтије |
| то отели, криво ми...{S} А већ сам знаш да ми није до калуђерства...</p> <p>— На што ти је онда |
| > <p>— Или се мож’да стидиш, па не смеш да причаш како је било!...</p> <p>Љубомир се сети Христ |
| вари...{S} А ја ћу ти донети, ако хоћеш да читаш, што лепо.</p> <p>Љубомир се обрадова таквој п |
| лимир хтеде задржати Љубомира.{S} Видиш да је то неки, овај... он погледа оком у страну, и виде |
| је ово?...</p> <p>— Прочитај.{S} Видиш да пише: <title>Свето Писмо</title>, одговори му сељак, |
| лу и ћутиш пола дана, па после ми велиш да те вуче нешто у ону маглу, тамо у свет...{S} Је л’ т |
| света, и он се сам чуди, како може још да иде, једе, пије...{S} Има му тридесет година, висок |
| жеравици: продангубиће читав час, а мож'да и више.{S} Али, тако су старији удесили, и он нема к |
| омену калуђерство.</p> <pb n="60" /> <p>Да ли му то заиста није долазило на ум до сада?{S} Он в |
| а тим, и сад га све то плаши!...</p> <p>Да ли сте видели срећна, весела младића, који је месеци |
| лажено, да он неки пут у себи помисли: »Да ли су били овако срећни Антоније и Макарије?...{S} З |
| ир га погледа пажљиво, као да ће рећи: »Да ли је овај луд, или се само прави?« па му, без предо |
| } А он је скромно и паметно одговорио: »Да видим... још нисам никад био у манастиру«.</p> <p>Од |
| памет...{S} Тек онако дође му у главу: »Да проведем неко време у манастиру... ’нако само...{S} |
| рима.{S} Спреман је предлог директору: »Да се преместе ови окачењаци изнад наших глава«...</p> |
| јутрење послужење, прота позва игумана »да се мало прошетају«.{S} Игуман се одједном уозбиљи; л |
| живот постаде празан, ништаван.</p> <p>»Да се иде одавде!« дође му одједном у главу, и он одмах |
| то мож’да за читаву недељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме радити шта ко хоће: спавај, док |
| И ко ће после доћи за старешину... мож’да он?...{S} Ко зна?!...{S} Ех, кад би имао стотину дук |
| Али га опет запита:</p> <p>— Или се мож’да стидиш, па не смеш да причаш како је било!...</p> <p |
| као давно очекивано чудо.{S} Сад би мож’да друкчије одговорио, кад би га, запитали: хоће ли ост |
| з које неће да се крене на пут, или мож’да, узбуђен, не знађаше шта би друго <pb n="109" /> рад |
| сунцу...{S} Боже, слободни!... и то мож’да за читаву недељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме |
| би: »Што сам се калуђерио!...{S} То ваљ’да знаш«.</p> <p>И архимандрит се зачуди:</p> <p>— Шта |
| , што га је до сад одушевљавало, што је давало смисла животу.{S} Престаде и мислити.{S} Него се |
| и: како ће сам одвући кола — кљусе није давало никакве наде — па са сузама замоли, да му даду м |
| ма синчића, онда шиље њега, јер не мора давати »проценат« учитељу.{S} Десетогодишњи, чумави мал |
| ја не знам...{S} Хм... тако важну науку давати деци!{S} Да је бар игуман...{S} А псикологију си |
| правац живота.{S} Рад и велики умор не даваху му <pb n="128" /> воље за дуга маштања; он прочи |
| запита игуман неким меким гласом, који даваше упитаноме доста повода за лаж.{S} Он као да веља |
| али ово није његов глас...{S} То неког даве... видиш како је скомолао!«...</p> <p>— Доста! грм |
| а он <pb n="5" /> леже на њу и стаде је давити.{S} Девојче је очајно млатало ногама, не обзирућ |
| часа очекивао ову вест, и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно живи правим исп |
| о у њој...{S} Одједном му паде на памет давнашњи простачки разговор са Велимиром о циљу живота, |
| ред очима млађих калуђера.{S} Ову своју давнашњу опаску, саопштио је и Љубомиру, са нарочитим т |
| ам се бешчасте светиња и мили споменици давне прошлости! зачу се општи узвик.{S} А закон, хлада |
| ead>XVIII</head> <p>У манастиру велика, давно невиђена гозба.{S} Сва пратња владичина, после по |
| ио најмилији, најзаноснији дочек старе, давно невиђене околине, висока Маљена и цела, светло оц |
| а, кад осети да се и над оним заветним, давно сређеним и осветљеним идеалима навукла она иста ц |
| И све онако... све мора тећи по старим, давно издубеним јазићима, баш све... и ако сам <hi>ја</ |
| оту.{S} Све се то креће само, по неком, давно утврђеном, поретку...{S} И сваки је задовољан сво |
| /head> <p>Сунце је високо одскочило.{S} Давно је дигло росу са питомих долина, које се оштро пр |
| укло паучинасто покривало лака заборава давно негледаних слика, па сад све ниче пред њим у <pb |
| није о доласку, запурњало се од брисања давно непочишћене куће и дворишта, рибања сниских трпез |
| ао.</p> <p>У позну ноћ, пошто се вечера давно свршила и људи готово поизодлазили, механџија зов |
| ум јарам Христов!«...</p> <p>Прошла је давно поноћ, а у мислима узбуђена монаха прелећу све са |
| дан је како путује Љубомир.{S} Подне је давно превалило.{S} Он се склонио у хлад, између неколи |
| енуцима Леонтије сиђе у подрум, који је давно и печално осиротео, јер скоро свако буре жалосно |
| утник већ три часа корача.{S} Прошао је давно свих девет манастирских воденица, и сад се љуто к |
| деала онако исто, као што се сећа своје давно покопане деце родитељ, који је у млађој, после ро |
| ги калуђери то не раде никад, али се он давно одлучно, да ради онако како треба, а не како раде |
| се оно показало као неко откривење, као давно очекивано чудо.{S} Сад би мож’да друкчије одговор |
| очи.{S} Све је тако ново и све је тако давно жељено!... »<hi>То</hi> је оно!... <hi>то</hi> је |
| но...</p> <pb n="172" /> <p>Изређане су давно све здравице, званичне и незваничне, пријатељске |
| амо служе парохиски свештеници, који су давно преотели храм (због њих Василијан побеже у други |
| /p> <p>И сад се млади монах сећа својих давно порушених идеала онако исто, као што се сећа свој |
| а већ две године не гледа очима.</p> <p>Давно је то било, чини се Љубомиру.{S} Тек је лето било |
| тово скиде све горње дроњке Љубомирове, даде шумару стакленце најљуће ракије да га трља њоме по |
| ретко, прелила је унакрст зејтином.{S} Даде им да једу, па затим оде у трпезарију.{S} Док се и |
| оплој води...{S} Тога дана му и Јованка даде везено марамче.{S} И он не одби њен дар, као што н |
| асловца...{S} И тако ће све, док му Бог даде снаге...</p> <p>Дакле, почело је!...</p> </div> <d |
| манастир као бомба.{S} Ну, отац Сава не даде бомби распрснути се.</p> <p>Истог часа, кад се пре |
| све ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску школу.</p> <pb n="80" /> <p>— Ех, ми.. |
| не верује: неће да га пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљување...</p> <p>— Ха-ха-ха... |
| да сумња ни да тугује...{S} Леонтије се даде на посао.{S} Толико је пренаглио жудњом за радинош |
| ломити залогаје проје, умочи их у сок и даде му да једе.</p> <pb n="15" /> <p>— Јадниче, како ј |
| чека-а-ај... хап!</p> <p>Кад Василијан даде стакло друговима, Љубомир га лагано повуче за мант |
| ка одведе Љубомира у собу, а Василијану даде кључ подрумски, да изнесе ракије, нек’ се послуже |
| што донех из Крагујевца, а?...{S} Коме дадох три велике туре... оне што добих из јагодинске, а |
| битна, суштина у човеку, али му људи не дадоше.{S} Угасише му, порушише и тај идеал, као што он |
| лање.{S} Калуђери се пренуше.{S} Сви се дадоше на привредни рад...</p> <pb n="250" /> <p>И Леон |
| принесоше <hi>томе</hi> некакве свеће и дадоше му у руке.{S} Он стаде махати свећама и обрте се |
| а, а њега одведу у шталу, <pb n="22" /> даду му лопату и виле и покажу како то треба очистити.{ |
| оже да се прибере и да мисли о себи; не даду му другови, нарочито Никола, који га не оставља са |
| какве наде — па са сузама замоли, да му даду момка у помоћ до његова самостана.{S} Али, момци с |
| Пипамо га рукама, —хладан као лед...{S} Дај, рекох, да га скинемо до реке...{S} Тешко, болан!.. |
| м шта она хоће, онда је се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећи«.</p> <p>Излаз |
| мртва калуђера не ваља жалити!</p> <p>— Дај врућу!{S} Кувај у бакрачу! узвикују слободни гости, |
| љили и лица им дошла друкчија.</p> <p>— Дај! зачу се отуд крупан заповеднички глас.</p> <p>Вели |
| шта сва три калуђера поседаше.</p> <p>— Дај тог ђака... хм... госта.</p> <pb n="76" /> <p>—Улаз |
| таде спремање за упис у школу.</p> <p>— Дај ми сведочанство, рече му Светозар једног дана, да т |
| ек дубоко занесе једном мишљу.</p> <p>— Дај ми је да читам... ако ти не треба, прозбори дечко б |
| лутим гласом опомињаху некога: »Хеј, не дај!«...</p> <p>Манастирске шуме се проредише, манастир |
| ко, болан!... једва живи сиђосмо.{S} Те дај, рекох, једне двоколице испред воденице.</p> <p>— Д |
| ед, нареди му:</p> <p>— Узми ножнице, и дај ми их.</p> <p>Младић се осврте збуњено... »Какве но |
| анастир поднети, не пита треба ли, него дај!...{S} Мисли да ће се посветити, што упропашћује то |
| навучених незденутих пластова.</p> <p>»Дај да се одморим«, помисли дечко, па се завуче међу пл |
| ја обара, ништи, ствара, одузима живот, даје здравље и срећу...{S} Пред таком појавом Љубомир ј |
| .</p> <p>Али ова драгоцена крава—музара даје користи и с друге стране.{S} Пре десетак година, < |
| о се зваше...{S} Али није!{S} Кушање се даје онима, који су Богу веома омиљели.{S} А ово је ’на |
| ма српских краљева...{S} Аман!...{S} Не дајте да нам се бешчасте светиња и мили споменици давне |
| Манастири не раде своја имања, него их дају на наполицу.{S} Тако је доиста и корисније.{S} Сам |
| кола, другови се сви склонише у страну, дајући му отворен пут.{S} Он се осмехну на њих, и као д |
| вати, па онда замаха рукама по ваздуху, дајући на знање да жели говорити...{S} Неко лупну виљуш |
| > <p>— Седи, човече! гракнуше гости, не дајући му довршити реченицу ни устати.</p> <p>— Као вол |
| <p>Архимандрит плану и викну гласно, не дајући игуману да доврши:</p> <p>— Оче игумане, кажем о |
| ошла, и онда настаје његова!{S} Сад је, дакле, настала његова чреда!...</p> <p>Али шта да ради? |
| у својим сновима гледао.</p> <p>То је, дакле, <hi>оно</hi> што га је вукло у манастир тако сил |
| војих друга.</p> <p>— О, господин-ђаче, дакле смо се смиловали да учинимо посјету мојој госпођи |
| бити примљен, а данас почиње упис...{S} Дакле све <pb n="37" /> пропало, све муке и наде узалуд |
| негде у Богословији.</p> <p>— Аха, тако дакле!... узвикну гост, тргнувши се од неочекивана одго |
| ће све, док му Бог даде снаге...</p> <p>Дакле, почело је!...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ао се дугом, заносном маштању...</p> <p>Дакле, свршено је: постиго је главну жељу.{S} А колико |
| ћи сад сваког госта у лице.</p> <p>— А, даклем тако сас трговачку чест!...{S} Тако ли !... виче |
| бомире!... отеже одоздо, са дна Маљена, далек, нејасан, као са другог света глас, од кога се де |
| трахотан, нечовечји зверски урлик...{S} Далека брда одбијају од себе ненадан очајни глас, шаљућ |
| ди Никола тако убедљиво, још задихан од далека трчања, да нико не би посумњао у његову реч.</p> |
| њему учинило, чичицу.{S} Чича га још из далека оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S} Брзо су |
| ји, шарени и прелива разноврсним бојама далеки пространи видик, над којим трепери чисто светло |
| даљина, још тајанственије трепери онај далеки застор и призива к себи сва мека срца, склона ма |
| о чека код куће!...</p> <p>У свет!... у далеки, бели свет!...</p> <p>Нога му корачи...{S} Он се |
| о и вије се невештим и слабим крилима у далеки свет...{S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе б |
| .</p> <p>Она велика жудња за светом, за далеким простором, уталожи се код Љубомира и сад стадош |
| ми одмах дође.{S} Најпре ми се беласа, далеко пред очима, нека мала — мала лоптица... игра, иг |
| не пролази преко тог места; обилази га далеко, прокрхава ограде, њиве, само да не прође поред |
| о куда ће.{S} Његова је »штација« доста далеко.{S} Арсеније рече да ће у шуму, ради некаквог је |
| ке, тек онако... а мисао о томе била је далеко.</p> <p>»Баш није требало ни говорити са њима о |
| и брегови, окићени густом шумом...{S} И далеко тамо на истоку, еј-хеј... диже се поносно од зем |
| ије, чим опази човека или жену; обилази далеко око места, где чобани чувају стоку, па опет нема |
| па се опет врати натраг и стане играти далеко, као неки велики, велики коњ...{S} Ја му лепо ви |
| беху сагласни, да је Велимиров поступак далеко поштенији од поступака свију калуђера.{S} Али Љу |
| з књиге на памет, али је он све то знао далеко лепше и живље испричати...</p> <p>Тако се, посте |
| оће и жубори...</p> <p>»Ако је оно тако далеко, мисли дечко, гледајући у плаво небо, као што ве |
| ње, као да још сумња у оно, што је било далеко од њега као небо, и што је страшније од свију зе |
| ан, и отегла се у недоглед...{S} И тамо далеко хеј, вије се и пружа у дужину некаква беличаста |
| као Велимир?...{S} Та он је хтео нешто далеко узвишеније, хтео је живети самом душом, која је |
| вређени, нагоше да беже... а у ходнику, даље од врата, опет прасну: дум... дум!...</p> <p>Кроз |
| ашна, најгрешнија места на свету!...{S} Даље... јер је и Содом чистији од њега!...{S} Ево поток |
| у шуму и прескачу сниско шипражје...{S} Даље, само даље од страшна, најгрешнија места на свету! |
| его се подадох власти његовој!</p> <p>— Даље, нечастиви!... узвикује младић са побожном одлучно |
| </p> <p>— И... тамо сам, вели отац Сава даље, опазио једну паметну ствар... код тих млађих стар |
| па у манастир«...</p> <p>После већ чита даље како ђаво куша Саву освећеног имањем, па после, бо |
| довршује целу мисао, јер се већ зна све даље...{S} Све је то смишљено и утврђено.</p> <p>А дан |
| злобом, за двема богомољкама, које све даље одмицаху, док се не изгубише близу сеоских кућа, и |
| } Али Бог не допушта сотони да се смеје даље над праведником... девојка, у порођајним мукама, п |
| и износи пред очи!«... и он се удубљује даље у читање, осећајући у исто време велику пријатност |
| де... имам ја таке лекарије... хтеде се даље правдати Арсеније, али га прекиде игуман:</p> <p>— |
| воштанице, тако слабим, да не продираше даље од њега, клечаше Љубомир, наслоњен рукама на прест |
| се исцрпе тај извор.{S} Шуме забранише даље сећи...{S} Како ће да се живи... треба јести?...{S |
| не смем тако ићи«...{S} И сад отпада из даље радње царица, него сам он усео у хинтов, па тако в |
| го замоли архимандрита за дозволу, да и даље врши свој црквењачки посао.</p> <p>Још се уведе је |
| а, његова причања о путовању, па онда и даље о школовању, и тако редом све, док се неко не сети |
| уживању свога сељака.{S} И ове приче и даље посматрање ових догађаја унеше у његову чисту душу |
| у при читању ових редака.{S} Он настави даље: »али анђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Ав |
| ом простору.</p> <p>Архимандрит настави даље оглашавати, да се нови брат опасује силом истине; |
| се он упознати са суседом и већ гледати даље... а Љубомиру пада у део слушкиња.{S} Он се постар |
| ли га очекује од сад... како ли ће бити даље?...{S} Плашљива зебња наилази му на душу, али је о |
| и испоснички до краја живота?... и тако даље{S} На сва питања редом, Љубомир одговараше заклетв |
| е распитивати : ко је, одакле је и тако даље, али све површно : видело се да му је све то већ п |
| правила — молчаније, послушаније и тако даље стајала баш пред очима млађих калуђера.{S} Ову сво |
| зговарају немачка писмена ај, уи и тако даље и пљуцкао од муке са својим професором, јер му је |
| ескачу сниско шипражје...{S} Даље, само даље од страшна, најгрешнија места на свету!...{S} Даље |
| ио се са женом, уверио је да мора одмах даље путовати (само се боји да га опет не окупе овчарск |
| е близу сеоских кућа, иза којих се, још даље тамо, дизаше висока сјајна звонара.</p> <p>»А како |
| м, веселом сунчевом пригревку.{S} И још даље, на више, беласају се чисти димњаци и црвене сниск |
| таласасти брежуљци, а иза њих, тамо још даље, трепери под врелом измаглицом равна и плодна ваље |
| у разним облицима, како је он маштао о даљем путовању, о доласку у Београд...</p> <p>А кад има |
| /p> <p>Још јасније се прелива магловита даљина, још тајанственије трепери онај далеки застор и |
| прота махну главом десно, одкуда се, из даљине, виђаху сеоски дућани, — он је сад сила... посла |
| шта ли га чека од сада, тамо у незнаној даљини?...{S} Да ли је тамо овако миран тих живот, да л |
| а у дан, а тамо, у тој сивој магловитој даљини настаће некакав нови, друкчији живот.{S} Он не з |
| о одјекну неразговетно викање и замре у даљини...{S} То неко псује непажљива чобанина и напомињ |
| с већим чуђењем, и она нејасна жудња за даљином, за светом, сад би се у већој мери појавила.{S} |
| е зове <hi>свет</hi>.{S} Он жуди за том даљином и за тим светом као за неким чаробним местима, |
| ажено задовољство.{S} Гледајући некуд у даљину, примичући се друговима, он прозбори:</p> <p>— И |
| о окамењен.{S} Око му приковано за сиву даљину, не креће се.{S} Али у њему нема смисла, празно |
| ан...</p> <p>- Он опет гледа у ону сиву даљину, у онај тајанствени застор, који му сакрива од о |
| а земљом, и што више гледа ту загонетну даљину, она га све више заноси својом бескрајном чаробн |
| ="6" /> <p>Нешто га вуче у ту магловиту даљину, у тај неизмерни простор што се зове <hi>свет</h |
| p>Гле, како крв ври, кључа... како бију дамари јако... како се срце разиграло, па му тесан доса |
| мо браду — ФИК-ФИК... па онда за колац: дан-дан!«...</p> <p>— Је ли ви нећете ни пара, ни имања |
| Све је то смишљено и утврђено.</p> <p>А дан за даном пролази брзо, неосетно.{S} Није још добро |
| икну:</p> <p>— Зар ти тако?!...{S} Први дан у светој кући, па пијан!...</p> <p>Иза његових леђа |
| SRP19000_C2"> <head>II.</head> <p>Други дан је како путује Љубомир.{S} Подне је давно превалило |
| о је он најстарији, и како ће кроз који дан бркнути у све углове Савине утуткане ћелије...{S} И |
| од ње поседети и може му долазити сваки дан онај богословац...</p> <p>На вратима дочека збуњена |
| и молитва и све...{S} Данас је недељни дан, игуман има госта, некаква чиновника из Милановца, |
| Мислили су да ће и овај лепи празнични дан проћи досадно, тешко, јер отац Сава не показиваше о |
| рски, не мислећи шта ће донети сутрашњи дан, шта ли понети ноћ.{S} Посматра редом старешине и к |
| вник и шмркће плаховито.{S} Већ је пети дан како нема Љубомира; јутрос му јавише из крајње воде |
| гог одељења за цркву.{S} Љубомир је тај дан очекивао с великим нестрпљењем, јер је дознао од бо |
| чађава брвна.</p> <p>— Ето, дође и тај дан, проговори Љубомир, да се иде у свет!</p> <p>— Чула |
| ојој рекоше: роди се дјетић!{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљавала га с |
| господин«...{S} Љубомир се осврта један дан по Београду, па се и он реши да иде своме родном Ма |
| ђима му помилеше трнци, као да је Савин дан.{S} Стриц је опак...</p> <p>Глас се одоздо понови.< |
| <p>— Мене јок.{S} Остао бих, вала, цео дан.</p> <p>Механџика викну, а Љубомир брзо подиже свој |
| ни путници, крче <pb n="27" /> кола цео дан, па и ноћу; на друму само се вије густа прашина, ил |
| изразом, који је говорио: »Волим ти цео дан товарити џакове, него ићи к њему на тужбу«.</p> <p> |
| тичним околностима.{S} Код куће, по цео дан, учи штене чловити на задњим ногама; али пошто је н |
| е, онако нејако, мало, мучило се по цео дан, па ипак није могло довршити посао.</p> <p>Најволео |
| ући и слажи таван по таван, па пију цео дан...{S} Умеју да уживају у јелу и пићу...{S} А ми... |
| редован посао, али поред тога мораш цео дан трчати и радити што ти заповеди он, и тетка, и сва |
| ве недеље по Ваведењу десио се тако леп дан, какав се виђа само у августу.{S} Архимандрит зором |
| ен му је овај живот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој магловитој даљини настаће нека |
| раду — ФИК-ФИК... па онда за колац: дан-дан!«...</p> <p>— Је ли ви нећете ни пара, ни имања, ни |
| ити, па сутра се вратити у град.</p> <p>Дан празнични.{S} Сунце бије косо, али не допире у ходн |
| своју собу, где је мислио провести оба дана у читању књига, што их доби од архимандрита.{S} Ал |
| стрча низ степенице. . .</p> <p>За два дана изређаше још петорицу цензора у другом одељењу, и |
| се обрадова таквој понуди.{S} После два дана добио је <title>Робинзона</title>.{S} За децу са ј |
| ="180" /> да ће се забавити најмање два дана.{S} Братија беше вољна »дахнути душом« одмах, али |
| > <pb n="156" /> <p>А Љубомира, пре два дана, нестало из манастира.{S} Разаслао је да га траже |
| лупом детињаријом...{S} И Љубомир, тога дана, кад доби писмо, беше у сличном расположењу.</p> < |
| одбивених ногу у топлој води...{S} Тога дана му и Јованка даде везено марамче.{S} И он не одби |
| ословаца, да ће митрополит служити тога дана.{S} Још му је остала та жеља: да види митрополита, |
| . загледаш се тако у маглу и ћутиш пола дана, па после ми велиш да те вуче нешто у ону маглу, т |
| а и од Велимира.</p> <p>Не прође недеља дана, а Јованка здрава, једра и пуна као јабука, накицо |
| што је све добро, па се сети јучерањег дана.{S} Срце му задрхта, обузе га страх и нерасположењ |
| ка .. све је исто.{S} И њему су, трећег дана, кад је већ сасвим обезвијао од глади, стале излаз |
| и као предомишљао се. »Баш одмах, првог дана... па као сви други!...{S} И све онако... све мора |
| рна јесен, отац Сава занеможе.{S} Првог дана обузе га ломљава, језа, па онда га обузе и ватра.{ |
| беше и нових лица.</p> <p>Тетка, другог дана по смрти архимандритовој, предаде Арсенију кључеве |
| д наших глава«...</p> <p>Првог школског дана, овај исти професор, који доведе Љубомира, разглед |
| исповеди и причести оца Саву.{S} Седмог дана болести архимандрит умре...</p> <p>У манастиру све |
| о седам пута јести са калуђером, једног дана...</p> <p>Најгоре ће бити за преноћиште.{S} О томе |
| убомир беше у другом разреду.{S} Једног дана распустише школу, рекоше да прелазе у старије разр |
| А у самој ствари то није почело једног дана, ни месеца, па ни године...{S} И сада, кад је већ |
| и сведочанство, рече му Светозар једног дана, да те пријавим за испит.</p> <p>— Како... шта то? |
| казна«...</p> <pb n="131" /> <p>Једног дана, пред подне, дође у манастир један постарији свешт |
| изобиљу...</p> <pb n="259" /> <p>Једног дана Леонтије опази, да се добици манастирски никако не |
| приближило школско време.</p> <p>Једног дана дојаха пред механу неки коњаник, а за њим пандур с |
| и дуготрајна. .</p> <p>Од овог срећног дана, кад се састаде са Светозарем, окрете се све у њег |
| леда у маглу!«...</p> <p>Од тог срећног дана престадоше предавања сасвим, а Љубомир доби и наме |
| наест хиљада прихода...{S} Једног лепог дана бануше изненада неки људи, објавише глупо-пренераж |
| и свега, свега нестаје...</p> <p>Петог дана тетка испразни целу своју собу, натовари пуна двој |
| ?...{S} Зацело нису!«...</p> <p>Десетог дана, рано из јутра, дође Велимир у испосницу.</p> <p>— |
| ојих један имађаше и браду.{S} Четвртог дана позваше га у канцеларију...</p> <p>Кад је саслушао |
| мали: како ти је било трећег и четвртог дана, кад ниси ништа јео?</p> <p>Љубомир обори главу и, |
| слободним оком гледати.{S} Једанаестог дана млади инок осећаше велико задовољство од прања умо |
| м попом, неки га чак и опсује, па истог дана, кад му попа улази у дом с крстом, целива и крст и |
| ћи</hi> пут наређује: да Љубомира истог дана, кад прими писмо, с места закалуђери и да га одмах |
| манастиру, која се јави случајно истог дана, кад стиже и млади намесник, новина у облику једне |
| деш ваљан, рече му кратко.</p> <p>Истог дана Љубомир доби од свога господина чисте преобуке, це |
| мах — веровало се учитељу.</p> <p>Истог дана Љубомир је био пријављен, а после неколико дана ис |
| бесмислен му је овај живот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој магловитој даљини наста |
| у владичанство... па ако издржите и три дана као он, нека ме баце у... игуман изговори непристо |
| ко ливада и њива, као да се одмарао три дана.</p> <p>Сељак удари у вику докле га год могаше вид |
| заласка сунчева, често и по два, по три дана не окуси ништа.{S} Целе поћи проводи у молитви и р |
| у прво одељење.{S} Ишао је у школу три дана мирно - <pb n="40" /> тихо, као сенка...{S} Посмат |
| млека, млека... ништа друго.{S} Два-три дана тако...</p> <p>Тетка климну главом пркосно, као да |
| ва одела? пита га господин Никола у очи дана, кад ће поћи у школу.</p> <pb n="39" /> <p>Љубомир |
| омир је био пријављен, а после неколико дана испитан и примљен у први разред гимназије.</p> <p> |
| .{S} Антоније и други иноци по неколико дана нису ништа окусили, па зар не може и он тако?{S} А |
| д дебеле хартије, који се, већ неколико дана, глади, кваси и суши...</p> <pb n="181" /> <p>Отац |
| залагуј слушкињу како год знаш неколико дана, док се ја добро упознам с газдарицом, па после ћу |
| њигу скоро на половини и чита: »Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дј |
| — Оче игумане, кажем опет: ово дете пет дана није ништа окусило и донесено је мртво у манастир. |
| прилоге.</p> <p>— Најмање још једанаест дана, израчуна Велимир, на питање Леонтијево: колико ће |
| тозар оствари свој план, и после недељу дана Љубомир се наслушао хвалисавих прича о провођењу и |
| ај и онакав, какав је био до пре недељу дана, кад поче читати ова чудна два житија.</p> <p>Сад |
| ободни!... и то мож’да за читаву недељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме радити шта ко хоће: |
| е напомене о Љубомиру.{S} Пре дваестину дана он је, хотећи се похвалити, поново писао владици о |
| и остатак <pb n="56" /> прошлих срећних дана, који га одмах, чим га обуче, навије на маштање, п |
| вршише, а литургије, по обичају потоњих дана, неће бити...{S} Монаси сложно, тихим, лаганим гла |
| ора се заборавити и молитва и све...{S} Данас је недељни дан, игуман има госта, некаква чиновни |
| кчије... све мед тече из уста.</p> <p>— Данас треба отворити очи! наставља Велимир.{S} Знаш как |
| се повратио, гласно изговори:</p> <p>— Данас!...{S} А хаљине?</p> <p>— Хм...{S} Надам се ја, с |
| ни, да без тога пе може бити примљен, а данас почиње упис...{S} Дакле све <pb n="37" /> пропало |
| му, са протом, што изговори о свету, па данас ово са тетком, па Велимир оно вече, па онај госпо |
| ким рукавом... — Кажем вам... шта ви је данас?!... доврши уздрхталим гласом, па и сам бризну пл |
| а квасију и слатку папрат.{S} Попио сам данас десет чаша те ракије, па ништа...</p> <p>»Најбоље |
| грешио, те још како!{S} Ето, баш мислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш Јованку...</p> |
| његова женидба, то је нешто!...{S} Камо данас таких дјевственика!...{S} Кад га сведоше, прве но |
| p> <p>»Шта је ово?...{S} Колико се само данас намучио и настраховао...{S} Да ли ће то бити једн |
| и гледа...</p> <p>— Манастири, какви су данас, узвикну говорник још јаче, не требају нам, њих т |
| у грлу... „Дошло!... <pb n="194" /> Баш данас?...{S} Не може бити!...{S} Је ли то сија сунце од |
| м, одмах се забави...{S} И куд нађе баш данас, кад ме она чека!{S} Него, дотле ће престати, чим |
| га до сад није видео.{S} Зато му он још данас изгледа друкчији!</p> <p>— Говори, забога, како ј |
| <p>— Ама, Љубо !...{S} Који ти је ђаво данаске !...{S} Ево ти коза̑, па их чувај сам.</p> <p>— |
| ехом: хи-хи-хи...</p> <p>— Нос’ те ђаво данаске! викну Марија, смејући се и бранећи се.{S} Каки |
| шен, не знајући још шта ће затећи после данашњег окршаја, али се запрепасти, кад угледа како Ва |
| су му молитвене речи најбољи одговор на данашњу сумњу и потврда његовој потоњој одлуци...{S} За |
| шашава занесењака«, те му сад загорчава дане, грди »онога« ко му први помену да га прими (чувши |
| Голијата.{S} Са њом је проводно читаве дане, витлајући је и хитајући обло камење у зрак, или г |
| аломише, истргоше му сваку наду на боље дане, <pb n="260" /> убише му одједном сву вољу и одуше |
| за њега нема веће радости, но проводити дане у <hi>оваким</hi> приликама.</p> <p>— Бог Господ, |
| све једни исти, једначити <pb n="9" /> дани, час мирно, непомично, гробно ћутање Маљеново, час |
| д онога, што му је одређено...</p> <p>А дани пролазе један за другим, са једним истим наличјем, |
| а и обећаваше да ће се наставити срећни дани за Љубомира.{S} Али одједном дође <hi>оно</hi>.</p |
| уђени, изненађени отац Леонтије.</p> <p>Дани пролазе...{S} И све што беше чудно и необично, пос |
| то смишљено и утврђено.</p> <p>А дан за даном пролази брзо, неосетно.{S} Није још добро ни разг |
| зао, да се не бринемо много о сутрашњем дану...</p> <p>Све је око узбуђена младића тако светло, |
| колико је ноћи провео маштајући о овом дану, кад ће се наћи у зидинама чудна, до сад непозната |
| ито зими на каквом наоблаченом, влажном дану, кад је сав <pb n="191" /> ваздух испуњен неком не |
| густу шуму види путовати као на облачну дану.{S} Спустила се лака ноћна хладовина па успављује |
| ик, мој бане, кад само о њој мислим!{S} Дању, ноћу... једнако!...</p> <p>— Чини ти се...{S} Кад |
| е дужности ослободити.{S} Да звониш!{S} Дању већ није ништа, али јутром мораш устати пре свију, |
| stone unit="subSection" /> <p>Дувала је дању топла југовина, па се спустило тихо, лако пролећно |
| , оче?{S} Де, да поједемо мало лепца... дао га је Бог!</p> <pb n="212" /> <p>— Та-а... отеже Ар |
| , после онако исто поетична почетка.{S} Дао нам је Бог деце и здравља, али ето, немам са чим да |
| >— А куд ћеш оволике калуђере?</p> <p>— Дао бих им све овчарске и кабларске манастире, па нек’ |
| хоћеш.</p> <p>— Хе мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни за владичанство! узвикну младић одушев |
| арабар, па да поделимо љуцки што је Бог дао... да гриземо заједно...</p> <p>»Он мисли ја овамо |
| , ову холбу, још из бисага, а кад ми је дао кључ да је носим у подрум, изнео сам отуд још две п |
| тих.{S} Игуман се најпре противио, није дао ни поменути.{S} Какво читање сад, кад <pb n="119" / |
| бити ту у механи, имаће још кога, па се дао у објашњења, док иза угла механског изиђоше човек и |
| ост код свог узбуђеног слушаоца и да би дао већу важност своме саопштењу — за твоје... архиманд |
| није... шта говориш!...{S} Максим не би дао ни Богу тамњана, то баш од истине...{S} А онај је о |
| од паргара, што га Леонтију подноси на дар каква слободна девојчура, навикнута на ове послове. |
| аде везено марамче.{S} И он не одби њен дар, као што ни друге није могао одбити.{S} Али је друг |
| ад примао прилоге у котарицу, а од њена дара осети, познату му од јесенас, трему и лаку збуњено |
| а домаћица, па се извињава што нема чим даривати крст.</p> <p>— Даће Бог, снашо...{S} Од немана |
| била Сави.{S} Опрости се лепо са свима, дарова сваком брату убрус и чарапе, па оде задовољна.</ |
| воју ћелију, а тетка побаца и прилоге и дарове, стаде их газити ногама и праскати на сва уста, |
| оказује му једну узвишицу, подигнуту од дасака, опкољену ретким жућкастим лишћем хладолежа, кој |
| љен до половине циглом, а испред ћелија даскама.</p> <p>То игуман чини своју обичну јутрењу шет |
| лупнувши поткованом копитом о храстову даску...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 |
| ела и пламен лагано нагорева суху масну даску; почиње се развијати по соби дим, све више и више |
| кућама.{S} Са нарочитим смислом и циљем дат је, још у најстаријим временима, манастирским општи |
| е марећи ни за чије мишљење, испустити, дати му одушке у живом говору, песми, игри, свађи... на |
| е он отезао, гњавио, мрмљао и није знао дати никаква одговора; игуман се смешкао иронично, да т |
| онако лоповски и обешењачки стаде погле́дати на кућу. — Нана сад кроји кошуље, неће изићи.{S} Х |
| ва што нема чим даривати крст.</p> <p>— Даће Бог, снашо...{S} Од немана тврђег града нема! одго |
| на, као на вашар, са изгледом на богату даћу.{S} Све се живо смеје, шали... јер шта би друго ра |
| трагу од коњске копите... још се осећа дах земље која се суши.{S} А тамо, изван ограде, озелен |
| м.{S} Задахну их онај познати подрумски дах, у коме има не само алкохолног мириса, него је <pb |
| лашеним погледом, како испушта последњи дах...</p> <pb n="246" /> <p>После кратког времена Леон |
| ћ се поведе... наже се к њој, осети њен дах и близину њена тела... и опет јој погледа у очи...{ |
| да пређе преко некакве велике препоне, дахну душом и прође му пријатна топлина кроз цело тело. |
| и у памети све оно, што виде и чу!{S} И дахну душом кад стиже у Београд, и настави свој скромни |
| .. јер овај убија, ништи...{S} И рад би дахнути слободно, пуним грудима...{S} Ах, живота!...{S} |
| баш ни њој <pb n="166" /> самој неправо дахнути душом слободније »као сваки жив двоножац«...</p |
| ајмање два дана.{S} Братија беше вољна »дахнути душом« одмах, али је било много пречих послова. |
| а, калуђери, момци, па чак и они сељаци дахнуше душом слободно...</p> <p>Тетка одведе Љубомира |
| аква имају фрушкогорски манастири... »И дахом јему (манастиру) двадесјат три веси«... рекло се |
| иње причати о тешким временима, великим дацијама и, онако уз реч, како јој је кућа овештала, мо |
| акав се ретко чује и међу људима.{S} Не даш му једну цигару, а попушио си му толики дуван! рече |
| зразом, на оној убогој, сниској, кривој дашчарици, чија су се брвна искривила, поизваљивала, ши |
| је зину, прекрсти се и одмаче се корак, два од њега.</p> <p>— Сад полазим у Београд... тамо је |
| поједе хлеба, па му газдарица да асуру, два џака с вуном, па седне у хлад под лужником, близу б |
| па само млека, млека... ништа друго.{S} Два-три дана тако...</p> <p>Тетка климну главом пркосно |
| ех и стрча низ степенице. . .</p> <p>За два дана изређаше још петорицу цензора у другом одељењу |
| ер жени, вели отац Спира, смешећи се на два млађа игумана, који одједном почеше гладити и сукат |
| недељу дана, кад поче читати ова чудна два житија.</p> <p>Сад је други, то зна... то осећа доб |
| алим вратницама.{S} У средини ујармљена два вола, около њих калуђери и сељани.{S} Види се, по с |
| е увуче у шталу, јер су у њој затворена два добра коња.</p> <p>Наместио се, сад је миран, и то |
| и...{S} Тимотије Пустиножитељ... па она два брата Теодор и Теофан... сви велики иноци и, што је |
| вена, примамљива група: човек и жена са два мала мушкарчета, који се једва прекрећу и љуљушкају |
| се сија у оку, јер су дочекали да виде два »господина« из њихова убога села: њега и Светозара |
| е по неки пут и сунце варало.{S} Јео је два пут дневно хлеба са водом.{S} Остало време проводио |
| мир се обрадова таквој понуди.{S} После два дана добио је <title>Робинзона</title>.{S} За децу |
| стењања, ни гласа!...</p> <p>Тек после два часа калуђер се диже на колена и погледа у мрачни х |
| кројачицом!...{S} Хи-хи...</p> <p>После два месеца дође глас манастиру да је Нићифор рашчињен, |
| pb n="180" /> да ће се забавити најмање два дана.{S} Братија беше вољна »дахнути душом« одмах, |
| .</p> <pb n="156" /> <p>А Љубомира, пре два дана, нестало из манастира.{S} Разаслао је да га тр |
| значајно намигују.{S} Али кад се изнеше два тронедељна сисанчета, испечена на ражњу, са набрано |
| погледа целе школе.{S} Нешто му рекоше два његова суседа, он је чуо речи, али му оне не осташе |
| S} Сад ти је седамнаеста?</p> <p>— Кроз два месеца, пуним.</p> <p>— Е... а кад зађеш сад по пар |
| себе.{S} А пића и јела стаде се трошити два и три пута више, него пређашњих година.{S} Сава нап |
| е попово нек’ је готово!{S} Само нећемо два, него у свакој руци по неколико.</p> <p>Домаћица се |
| ваљати.{S} Али се Сава сваке године по два-три пута овако присећао и чинио ово што сад чини.</ |
| де ништа до заласка сунчева, често и по два, по три дана не окуси ништа.{S} Целе поћи проводи у |
| н гост, због кога се морају заклати бар два брава, одмах се ови »обични гости« нађу у близини и |
| десетином попова из града и околине, ту два игумана из ближих манастира, ту дваестина чиновника |
| и се с Ђоком, после кога му приђоше још два непозната, неотесана сељачета.{S} Све, као што је и |
| уман опет поћута значајно, стави му још два питања, на која Максим одмах и наопачке одговори, п |
| о се отац Сава огрнуо монашком расом, а двадесет и шест како управља овом значајном кућом.{S} К |
| прочита га на душак, јер је имало свега двадесет један ред.</p> <p>Одједном се осети као човек |
| рополит...{S} Кажу, на глави му капа од двадесет ока жежена злата и драгог камена.{S} Да ми је |
| дравима.{S} Обојица беху младићи, испод двадесет година, живи, окретни и весели.</p> <p>Љубомир |
| уђерским новцем...{S} А још кад ти буде двадесет!...</p> <p>— Нећу ја у парохију.{S} Владика од |
| ој капи, за коју је и сад држао да мери двадесет ока, у свему томе што се види очима и што је т |
| манастири... »И дахом јему (манастиру) двадесјат три веси«... рекло се у повељи, и мислило се |
| ну један ћосав млад калуђер, око својих дваеспет година.{S} Дохвати »тетку« за врат хладним као |
| ту два игумана из ближих манастира, ту дваестина чиновника и трговаца из града, све опробани п |
| непријатним предуверењем, али се, после дваестину реда, сав задубе у читање...{S} Стајаше тамо |
| се због ове напомене о Љубомиру.{S} Пре дваестину дана он је, хотећи се похвалити, поново писао |
| убомир је чуо до сад једно предавање, и дваестину пута мучио се од сваке руке да погоди онај по |
| а сликама...</p> <pb n="143" /> <p>Гле, дваестогодишњи младић Антоније, леп као уписан, обучен |
| b n="244" /> шесет — седамдесет, чистих дванаест хиљада прихода...{S} Једног лепог дана бануше |
| се зове економија, на је тамо и приход двапут и трипут већи, него кад се ради старински.</p> < |
| — тамо брат Вујо отире очи песницама, а две сестре, уз њега, покриле лице широким рукавом... — |
| вадица... и друга би једна жена продала две кравице...</p> <pb n="255" /> <p>И тетке, и стрине, |
| страну.{S} Василијана је вукло срце на две стране: хтео је и он мало до потеса, али га вуче у |
| двизавати« отац Сава, пазећи највише на две монашке обавезе: »молчаније« и »послушаније«.{S} У |
| S} УФ-Ф!...{S} Наслади се, ко човек, са две ћасе бураније и <pb n="130" /> ћасом купуса, а <hi> |
| глу, на другом крају од пећи, док друге две беху около пећи. — А ми ћемо одмах наместити онде ч |
| м везеним рукавима, из којих се пружиле две обле, црвенкасте руке, снује по ходнику, по собама, |
| ултат тога угађања опази Сава тек после две године: млађи се калуђери промирњали, много мирнији |
| milestone unit="subSection" /> <p>После две године одсуствовања, ево га опет у својој кући.{S} |
| аређује црквено правило...</p> <p>После две недеље, по наредби духовне власти, Леонтије прими у |
| кар све што је знао и видео.</p> <p>Пре две године Максим је постављен за старешину манастира Т |
| дица по целом селу.{S} Ради тога и висе две веће котарице иза Леонтијевих леђа, преко бисага, у |
| P19000_C7"> <head>VII</head> <p>Прођоше две непуне године.{S} Љубомир већ момче.{S} Дува љута м |
| рчеве очи заводњише, како из њих кануше две сузе.{S} Па пренесе очи у други крај — тамо брат Ву |
| вештине...{S} Зашаренише се међу стоком две необично велике жуте краве, са црвенкасто жутим мрљ |
| ерен...</p> <p>Архимандрит већ прочитао две молитве и, пошто последњи пут закле збуњена младића |
| добра ластика и чим се вратио, направио две праћке: једну од ластика са ракљастим дрветом, и њу |
| и сина и четири кћери, а од имањца само две њиве, једну ливаду и мало окућњице.{S} Шта ће подел |
| ши да иде своме родном Маљену, кога већ две године не гледа очима.</p> <p>Давно је то било, чин |
| а је носим у подрум, изнео сам отуд још две пуне вина.</p> <p>— Неће то, бојим, ваљати... рече |
| Србији, газдовање манастирско...</p> <p>Две године после школовања проведе у манастиру тихо, не |
| ова зове „велика“, за разлику од других двеју — палилулске и теразиске), готово гласно изговара |
| дуго, са завишћу, управо са злобом, за двема богомољкама, које све даље одмицаху, док се не из |
| ак...</p> <p>— Доведи! загрми игуман са двери.</p> <p>Монаси се ужурбаше...{S} Велимир узе Љубо |
| о правилу, учини »велико метаније« пред дверима и пред свима присутнима, па се опет врати у пре |
| стоји у олтару, пред отвореним царским дверима, окренут храму, претурајући тамне листове некак |
| часа да лети право на небо, кад загрме двеста богословских гласова: »Господи возвах к тебје, у |
| на средства: понуди сваком члану најпре двеста, па четири, па пет стотина...{S} Не иде!{S} Ђаво |
| и како се једна коза успела уз стричев двогодишњи калем, од оних брежђанских медњака, па савиј |
| испразни целу своју собу, натовари пуна двоја кола разним покућанством и посла својој кући.</p> |
| а је ту из оближњег села, да има мужа и двоје деце, да је, већ четири године, овде у манастиру |
| спреми се да, онако ђачки, поздрави ово двоје, досећајући се по њихову изгледу и оделу, да су т |
| >— Тхе... знам оне школске све, али нас двоје сами то не можемо.{S} Него ’нако... јарца, или ја |
| кад нико није ни мислио...</p> <p>А њих двоје и иначе нису ни о чем мислили.{S} Они се предадош |
| измакоше, само одједном виде да су њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га она некако страш |
| у?...{S} Он се хвали много...{S} Па она двојица из Брежђа... један већ на неким великим чколама |
| мају око места до тетке, пребаце јој по двојица руку око врата и терају је да пева из свег глас |
| е, па после штуца. <pb n="92" /> Они су двојица сасвим друкчији... дружевни су.{S} Кад ми имамо |
| у дугом разговору са Велимиром.{S} Њих двојица су остали непрекидно у искреним другарским одно |
| шу:</p> <pb n="239" /> <p>— Докторе!... двојицу!</p> <p>Тек у вече стигоше лекари, и одмах посл |
| а живи сиђосмо.{S} Те дај, рекох, једне двоколице испред воденице.</p> <p>— Добро те само ви, к |
| ника...</p> <p>На криваји, углављеној у двоколице, пресамићен преко предњег јастука, као дугачк |
| упцима, да не вуку цела кола, него само двоколицу.{S} Игуман се рашири на <pb n="162" /> средин |
| дахнути душом слободније »као сваки жив двоножац«...</p> <p>И Велимир весео.{S} Срећно прође оп |
| овезаних и одједном пуштених на слободу двоножаца!...</p> <p>Леонтије се подаде сав овом изнена |
| Степовића!{S} Некад му је изгледала као двор, а сад тако сниска, стара, и тако обична...{S} Овд |
| у градиницу од тачака, подигнуту у сред дворишта около некаква дугуљаста камена са <pb n="33" / |
| p> <p>Крцнуше пуна кола, извукоше их из дворишта; у манастиру одмах настаде мир.{S} Тетка, још |
| се од брисања давно непочишћене куће и дворишта, рибања сниских трпеза, на којима ће се светит |
| , како је и он сам радио, тапкају преко дворишта и крију се са смехом за трула ћерчива старе ку |
| ваљада, због његова доласка?...{S} Гле, двориште... све оно исто!...{S} Само међу калуђерима ст |
| ајући се узроку теткине љутње, изиђе на двориште и седе на кола.</p> <p>— Седај! викну он Никиф |
| е за столове.{S} Ђаци и момци изнеше на двориште, под хладовиту и сенасту липу, што добише за ј |
| и, девојкара, полегла са метлом и брише двориште, а из куће гуди потмули глас кустуре, која хит |
| ога, да дркће не само ходник, но и цело двориште од игуманове псовке...</p> <p>— Зови Велимира! |
| по њима товнија, и воћњаци гушћи и само двориште <pb n="251" /> манастирско примамљивије, весел |
| дина било: ђаци јурну после предавања у двориште, скачу, смеју се, бацају камена с рамена, вичу |
| многобројних врата, која сва гледају у двориште, поврве многобројни младићи, па лаганим корако |
| а читања над мртвацем, прође ходником и двориштем, гледајући шта се ради.{S} Завири и у собе, у |
| старији чиновник.</p> <p>А по ходнику и дворишту све већа ларма, узвици и чак нешто на лик песм |
| ку књигу.{S} Видевши се усамљен у целом дворишту, он приђе и седе на једну клупу, испод самог д |
| е руке, снује по ходнику, по собама, по дворишту.{S} Под њеним здравим живим ступањем тресе се |
| учајно затекла.{S} Предахну, погледа по дворишту и стаде се подавати оном леном дремежу, што на |
| шње тврђење, и затим се сви разиђоше по дворишту...</p> <p>У вече, кад остаде сам у својој ћели |
| је игуман? запита гост, разгледајући по дворишту онако, како обично разгледамо добро познато на |
| испод звонаре...</p> <p>Шта је ово... у дворишту сви калуђери?{S} Гле, и отац Сава стоји на док |
| .{S} Биће од оних из конзисторије.{S} У дворишту не беше никог другог; кочијаш, који је довезао |
| у неко тужио, сетно осећање.</p> <p>А у дворишту и по стајама пустош, занемареност и нема сањив |
| антију, превио се наш смерни Леонтије у дворишту богословијском, са исто онако, као и у гимнази |
| сали смо ти... рече Вујо, кад стадоше у дворишту:{S} Бабо те на самрти поздравио и опростио се |
| ко тренутака, кад не остаде живе душе у дворишту манастирском, кад се сви гости разбегоше и кад |
| ветом, и њу је употребљавао искључиво у дворишту манастирском против многобројних врабаца, и др |
| само да седне у кола, која га чекају у дворишту, али се њему не седа.{S} Он псује, трешти, про |
| е... оне знаш, за велике празнике...{S} Де још...</p> <p>Љубомир прича, а Максим само узвикује: |
| тање:</p> <p>— Да нисте гладни, оче?{S} Де, да поједемо мало лепца... дао га је Бог!</p> <pb n= |
| дала, насмеја се он дижући се.</p> <p>— Де ти... ђаволе! одговори монах, обарајући очи к земљи. |
| томе, каже му Велимир у шали.</p> <p>— Де, ти, Еро!...{S} Онај други мање лаже, али је велики |
| гладећи руком стакло с вином.</p> <p>— Де, ви ђаволи!... виче им тетка, смешећи се и обарајући |
| Свето Писмо.</p> <pb n="77" /> <p>— Ене де... од куд то знаш?{S} И мене је то предавао...{S} А |
| пешкире, шарене мараме...</p> <p>— Ене де... везени марамчићи!... узвикну она, вадећи неколико |
| е прену и скочи с лежанке.</p> <p>— Ене де !... узвикну она изненађена и погледа госта искрено, |
| он и насмеши се ширетски.</p> <p>— Ене де! рече изненађена жена поцрвеневши.{S} Добро баш...{S |
| вуче дугачку њушку у јасле.</p> <p>»Ене де...{S} То мени говори... мисли Љубомир, слушајући пан |
| да мрдне.{S} Покрене је другом руком, и де-де на више обема — а ја... не може!...{S} А оно га п |
| пурња све цигару за цигаром...{S} Чекни де, Максо, платићеш ти то! узвикну љутито, изиђе из куј |
| ак му каза и пође.</p> <p>— Хм... чекај де...{S} Арсеније се стаде мислити, зашто му је оно мал |
| азом на лицу, прошапта му:</p> <p>— Амо де!</p> <p>Калуђер приђе другом празном углу.{S} Љубоми |
| мрдне.{S} Покрене је другом руком, и де-де на више обема — а ја... не може!...{S} А оно га прљи |
| , познаде га и препаде се.</p> <p>— Ене-де!...{S} Јес’ ти то, Љубомире?</p> <p>Он обори главу и |
| масним, прљавим, искрпљеним кошуљама од дебела кудељна платна...</p> <p>И сву ту шарену масу гл |
| е омањег раста, погнута стаса, кратка и дебела <pb n="4" /> врата.{S} Сад, кад није пред њим пл |
| <p>— Еве га!...{S} Угрејали му штапови дебела меса!...</p> <p>— Чучни у вир!</p> <p>— Отперја |
| м као лед рукама, развуче своје широке, дебеле, ћосаве усне, од чега му цело лице постаде округ |
| камилавке и готовог сашивеног луба, од дебеле хартије, који се, већ неколико дана, глади, квас |
| о укљукане ћурке и гуске, па неке младе дебеле пловчице пржене на кајмаку, па сваких пола часа |
| угледа девојче, развукоше му се широке дебеле усне у некакав груб полуосмејак, а потуљене очи |
| аве зеленкасте очи, обрасле и утонуле у дебеле испупчене капке, одједном се показаше целе, изиђ |
| луђерима стоји огроман, угојен ован, са дебелим, вештачки у вис управљеним роговима, и гледа пр |
| е у књижницу, где ће лупкати прстима по дебелим томовима црквених књига, разгледати урамљене ли |
| ује...</p> <p>— За вечеру гледајте које дебело младо ћуре... почиње наређивати полицајац.</p> < |
| па ућута.{S} Дуго тако постаја.{S} Зави дебелу цигару од сеоског, накрижаног крупно, дувана, за |
| ше успеха...</p> <p>Сад је добио велику дебелу књигу, какве никад у животу није видео.{S} Остра |
| ости, дођоше до угнуте стене, седоше на дебео слој мека суха лишћа и наставише започету препирк |
| о личе на чамовину.{S} У једној му руци дебео црвенкасто жућкаст трсковак са дршком од беле изв |
| ју, у врху дугачка стола, сеђаше крупан дебео просед калуђер, са великом шубаром па глави, испо |
| љају.{S} Он се подупро леђима о храпаво дебло лужниково (са оног истог узрока, са кога сваки те |
| њим ногама; али пошто је необична псећа дебљина искључивала сваку помисао на какав било успех у |
| бо одговори:</p> <p>— Нисам.</p> <p>— И деведесет комада угојених свиња... настави прота, али г |
| сиромашне свадбе, на којој је оно било девер, истесао и спремио вична и глупа манастирског ђак |
| ри часа корача.{S} Прошао је давно свих девет манастирских воденица, и сад се љуто каје што не |
| } Шумар заметне пушку за леђа, па оде у девето село...{S} Воденичари замоле помељаре, да припаз |
| } Сестрицу оставља код обречених Христу девојака, а он се удаљује у тиха ненасељена места...{S} |
| ише осећа онај празнични мирис намазане девојачке косе, који је запамтио од својих сестара.{S} |
| главу и гледа кроз баџу.{S} Кад он уђе, девојка се прену и скочи с лежанке.</p> <p>— Ене де !.. |
| >Све то, што је требало раније мислити, девојка сад, овако преплашена и изненађена, протури кро |
| да ли је то баш у <pb n="187" /> реду, девојка подиже своју једру, облу, поцрвенелу руку, у та |
| они да се смеје даље над праведником... девојка, у порођајним мукама, проказује правог кривца, |
| нако... што је... што је <hi>таква</hi> девојка.</p> <p>Ево их, седе у хладу и чешљају.{S} Он с |
| ло, да би је погледао право у очи...{S} Девојка не може довољно да се начуди: онај исти кога су |
| <p>— Је ли оно ти хоћеш у свеце? запита девојка са подсмехом, гледајући га ђаволастим, немирно- |
| у стара времена.</p> <p>— Море... отеже девојка ђаволасто: лепше је нама ’вако стајати и... ко |
| игла, разбарушена, у поцепаној сукњери, девојкара, полегла са метлом и брише двориште, а из кућ |
| ри Љубомир узбуђено.</p> <p>— Зар и ми, девојке?</p> <p>— Сви!...{S} Тако се радило у стара вре |
| рашна слика свога греха и он одскочи од девојке као ожежен.{S} Погледа уплашено, збуњено око се |
| слатке као ружин мирис, примамљиве голе девојке!...</p> <p>»Што ти је човек... мисли Љубомир; — |
| ... па онај страшни догађај због трудне девојке, која обеђује Макарија у греху...{S} Кад се сам |
| се закалуђери, кидисаше око њега жене и девојке, стадоше га ловити, те му ни на ум не дође њего |
| ки пут онако... у село, где се скупљају девојке, па тако, шали се и смеј са њима.{S} Терају нас |
| м, само мало развијенијом и слободнијом девојком.{S} Оне се још смејаху, гледајући радознало Љу |
| ену љубав у срцу своме према обожаваној девојци, како грозничаво ступа стазицом, на којој ће на |
| обанче устаде, протеже се и пође лено к девојци, која држаше јарца и прекореваше га што је наму |
| о, па никад ништа не помисли онако... о девојци; а ето сад са Милком баш не би смео онако.{S} Н |
| пред њим.</p> <p>Чим стадоше на место, девојче га одмах нападе.{S} Она беше жива и одлучна, ка |
| "5" /> леже на њу и стаде је давити.{S} Девојче је очајно млатало ногама, не обзирући се на то, |
| и пролазници.{S} Стид га да се врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га храбри отвореним и, к |
| ди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а девојче леже по њему и притиште га целим телом.</p> <p> |
| и се играо са том твојом Миром? пита га девојче.{S} Које игре знате?...</p> <p>— Тхе... знам он |
| као да се крију од кога.{S} Кад угледа девојче, развукоше му се широке дебеле усне у некакав г |
| ро пролази кроз гушу.</p> <p>После јела девојче опет оде у шуму; немирне козе опет су се растур |
| диста, зар нећеш од мене бежати? запита девојче веома живо, и хтеде га погледати право у очи, а |
| је блажено.</p> <p>— Нека... повлачи се девојче стидљиво.{S} И ово је доста.{S} Сад знамо да са |
| с.</p> <p>— Како ли је тамо, Боже? рече девојче после краћег ћутања.</p> <p>— То и ја све мисли |
| , бре, да видиш... севну очима и повуче девојче к себи.{S} Али се цура одупре босим прстима о з |
| одаде првој навали.{S} Клецну једаред и девојче већ наже на њега, али он се реши да се не да јо |
| p>— Не марим толико за све друго, збори девојче кроз сузе.{S} Огрешићу се о родитеље, али морам |
| Како, зар као и ти!? узвикује зачуђено девојче, и на уснама се већ купе црте, које ће прећи у |
| а једног шибљака, задихано и унезверено девојче.{S} Он хтеде вриснути од страха, застаде и — од |
| нског дивљачета постало је право обично девојче.{S} Сад је друкчије одевена и <pb n="61" /> оче |
| гледајући радознало, шта ће враголасто девојче учинити.</p> <p>— Је ли оно ти хоћеш у свеце? з |
| и, зар од онда једнако лежиш ! викну му девојче, нагнувши главу у страну, исказујући тим своје |
| n="159" /> <p>— Баш си ти неки... плану девојче и хтеде нешто непријатно Велимиру рећи, али је |
| леба!...{S} Шта ћеш јести, болан! викну девојче за њим и пође у напред, као да га заустави.</p> |
| ко’ ти заспо̑... а он ћути ’нако, викну девојче силазећи с јарца и држећи га за рогове.</p> <p> |
| с тобом, Љубо, шта то говориш! узвикну девојче и приђе му још ближе, као да се жели уверити: ј |
| детелина...{S} Онде је згодно, узвикну девојче и устаде, па онако лоповски и обешењачки стаде |
| .{S} Ђаво је, па уме да саплете.</p> <p>Девојче већ нестрпљиво.{S} Кад њега Мира обаљује, онда |
| } Збогом.{S} Сутра ћу ти јавити.</p> <p>Девојче остаде наслоњено на чатал, гледајући за младиће |
| ата баш према њој и обори главу.</p> <p>Девојче се насмеја гласно.{S} Погледа га онако крутуљав |
| чне капке и прелетевши очима преко лица девојчетова.</p> <p>Она му каза име села.</p> <p>— Има |
| р се диже плашљиво, погури се и пође за девојчетом, које весело скакуташе пред њим.</p> <p>Чим |
| дочека збуњена дечка слушкиња суседина, девојчица, старија од Љубомира.{S} Одмах се на њој могл |
| ешто промуцати, али га претече смешљива девојчица.{S} Она каза оцу ко је, од куда је и с неким |
| одједном виде да су њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га она некако страшно гледа, и да м |
| То га за часак умири.{S} Али кад једна девојчица пружи снаси карлицу с топлом водом, и кад се |
| и, али на доксату механском стоји једна девојчица његових година и гледа га љубопитно, као што |
| и пријатна као цветак, шеснаестогодишња девојчица, кћи једног осредњег поштеног домаћина, стаја |
| Леонтију подноси на дар каква слободна девојчура, навикнута на ове послове.{S} Једна удовица м |
| ољо једна.{S} Ја ћу те одвести кући.{S} Дед’, док нисам викнуо кмета и пандуре да те вежу... </ |
| и теткину руку.</p> <p>— Тето-о-о...{S} Дедер нашу кајмаклију, отеже трећи, средовечан калуђер, |
| о Љубомир, беше се заузео једним малим, дежмекастим и рундавим овчарским штенетом.{S} Обеси о р |
| беше руком исписано : „Житија свјатих; декемврији — февруа.«, а више тога, на марки : № 9.</p> |
| ђењем.{S} Он викну неким новим, јасним, декламаторским гласом, који одјекиваше ходником:</p> <p |
| много учити и толковати.</p> <p>— Јест, дела, славе ти!</p> <p>— Знаш, прво... а то је баш тешк |
| том... тој библији... како ли се...{S} Дела ми баш испричај.</p> <p>Љубомир стане причати редо |
| ... игуман изговори непристојну реч.{S} Дела!{S} Извол’те оче!... дрекну он и жиле слепоочне по |
| е се нико не устручава ни од речи ни од дела.{S} Пир затворених, усамљених, повучених у себе, с |
| ледајући механџију плашљиво.</p> <p>— Е дела сад мени реци, како ћеш сутра капетану казати.</p> |
| ћутање, то је онако, узгред...{S} Него дела да пређемо целу литургију.{S} Кажи ти мени... игум |
| сти, подстиче мисао на јаче, напрегнуто делање.{S} Калуђери се пренуше.{S} Сви се дадоше на при |
| причати о постанку српских манастира, о делима Немањића и потоњих владалаца и властеле српске, |
| м газдарицама, о Чукурлији или некаквој Делиској чесми, о младим и душевним куварицама, без кој |
| и!{S} И после тога, не морамо ове холбе делити на троје, него опет на пола, као и до сад.{S} Не |
| ола часа његова срећна мисао постала је дело.{S} У то срећно доба ни »крштенице« не беху потреб |
| онако ја легнем крај студенца, ти нешто дељкаш, а тек папоња завречи чак у другим косама!...{S} |
| калуђери да се посатиру радећи, а он да дембелише... ха-ха-ха...{S} Има неке »планове« човек са |
| но!{S} Обузима га ужас...{S} Он замишља демона, кад је, пре створења света, својим оштрим крили |
| једним шареним сандуком, једним великим дењком хаљина, на коме грациозно чучаше једно бело, чис |
| ине.{S} Објасни доста добро најглавнији део литургије, па се осети заморен. »Е, ово се баш поте |
| и већ гледати даље... а Љубомиру пада у део слушкиња.{S} Он се постара и да објасни дечку његов |
| еног замотуљка.{S} Рођак предлаже мирну деобу, »па да нико не зна«, а Арсеније упорно тврди, да |
| и говори: сад јој ни на памет не долази дерање јарца.</p> <p>Љубомир заузе половину њене лежанк |
| му се Мира стане превртати пред очима и дерати јарца, а он сад сасвим друкчије гледа у покрете |
| ци раде.{S} Али Мира?...</p> <p>— И она дере жестоко.</p> <p>— Како, зар као и ти!? узвикује за |
| ања...</p> <p>— Како то јарца?</p> <p>— Деремо јарца...{S} Он се осврне око себе пажљиво, па ви |
| м, љутим очима, шта ће му ово уплашено »дериште« рећи.</p> <pb n="157" /> <p>— Молио бих понизн |
| } Обеси о раме једну стару манастирску, десет ока тешку, гарабиљчину, поведе свога белова, који |
| био дозволу да изузме из Управе Фондова десет хиљада динара манастирског новца ради ове поточар |
| p> <p>— Каки!... игуман је гори од њега десет пута, викну Велимир.{S} Знаш оне чизме... ха-ха-х |
| та поче:</p> <p>— Ти ниси завео у књиге десет хиљада ока кукуруза јесенашњег?</p> <p>„А, то ли |
| _C28"> <head>XXVIII</head> <p>Прошло је десет година.{S} У манастиру се за то време учинише мно |
| шити посао.</p> <p>Најволео је кад, око десет часова, дотера напашену стоку, поједе хлеба, па м |
| ију и слатку папрат.{S} Попио сам данас десет чаша те ракије, па ништа...</p> <p>»Најбоље да по |
| а даје користи и с друге стране.{S} Пре десетак година, <pb n="141" /> после једне добре пијанк |
| е за каву и пристављају их уз ватру, по десети пут загледају совру, тамњан, кадионицу, је ли св |
| луша... »Је ли могуће!«... питао се већ десети пут. »Јест, знам... сећам се те приче.{S} А ја с |
| гла онда подићи, сад ће се опет изузети десетина хиљада, да се попуне тамо неки други рачуни... |
| она из резиденције, ту окружни прота са десетином попова из града и околине, ту два игумана из |
| <pb n="13" /> сељака, као зец, потеран десетином керова, прескочи врзину и нададе преко ливада |
| гли стати с колима и стоком...{S} После десетину година изузето је за исту сврху петнаест хиљад |
| кујући ред да уђу.{S} Разгледа он добро десетину тих табачића, види да су то штампани бланкети, |
| је пазио Сава и на себе.{S} За читавих десетину година калуђерства не дођоше му на ум какве ве |
| отованима, изелицама... и он изређа још десетину оваких и горих епитета.</p> <p>— Пуна ми кућа |
| Макарије?...{S} Зацело нису!«...</p> <p>Десетог дана, рано из јутра, дође Велимир у испосницу.< |
| р не мора давати »проценат« учитељу.{S} Десетогодишњи, чумави малишан, у масној, потпасаној пам |
| н, сеоско дете сиромашне породице.{S} У десетој години отац га доведе у овај манастир, чувеном |
| ј... само лажу обојица, а Василијану ни десету не примај...</p> <p>— Ниси, вала, ни ти заостао |
| е...{S} И опет, при тако строгу животу, деси се да му изиђе пред очи некакво чудно виђење <pb n |
| не газити по пртини или целцу — како се деси, — погури се и сагне главу, а мисли се стану колут |
| d>XIX</head> <p>Прве недеље по Ваведењу десио се тако леп дан, какав се виђа само у августу.{S} |
| p> <p>Кад пође неким послом, може му се десити да узгред види Саву, да гледа лађу и »швапску« з |
| лекове, уф-ф... нешто ми од ноћас сева десна страна, вели Арсеније, нагибајући се на десну стр |
| ца на друго, шмркћући и чешући се испод десне мишице, не знајући шта би друго радио.{S} Василиј |
| о на длану с леве стране подринске, и с десне шумадиске планине.</p> <p>При врху Рудишта бије к |
| роклета камилавка: како је год окренеш, десно или лево, она стоји подједнако...{S} Празна је ду |
| ена, умора и глади.{S} Свуд око њега, и десно и лево, склопила се огромна планина, којој, како |
| ге и на њима се равномерно њиха, лево и десно, погурено, здепасто, неокретно тело.{S} Само је п |
| сад невиђену густу шуму, која се лево и десно пружила, — новина ова паде у манастир као бомба.{ |
| ади!{S} Овај твој... прота махну главом десно, одкуда се, из даљине, виђаху сеоски дућани, — он |
| ! викну он Никифору, узмичући се мало у десно.</p> <p>Нови инок волео је трпети многе муке овог |
| ча... одупире се левом руком о бедем, а десном балансира... ноге једва имају о шта да се одупру |
| иким постављеним џубетом, подупро главу десном руком, па гледа некуд пред собом.{S} Поглед му ј |
| страна, вели Арсеније, нагибајући се на десну страну и мрштећи се.{S} А ти ми спреми, роде...</ |
| кад се Љубомир одједном исправи и пружи десну руку на тетку: образи му пребледеше, дођоше као м |
| монасима.{S} Од тада настаде оно сурово деспотско понашање према млађима, које видесмо у манаст |
| , одговара му Велимир.</p> <p>— Уједај, дете-е-е... отеже Максим, мљацкајући великим незграпним |
| зе и виче детету: »Чедо, устани!«...{S} Дете устаје, и настаје... онако...</p> <p>Љубомир се тр |
| и о школи.{S} Ко је год инокосан, а има дете одрасло, обилази око кмета и пита га шта ће да пиј |
| остао владика, дотле се она удала и има дете...{S} Гледајући неисказану тугу на њену лицу, он п |
| лукавошћу и препреденом вештином утиша дете, па га узе на испит.{S} Уплашен дечко све му о себ |
| побожни«, мисли он идући. »И ово им је дете ваљано; ваљад’ није ништа украло или 'нако... неки |
| обего од капетана, сунца ми! превија се дете и одједном заплака.</p> <p>Пандур омекша.{S} И он |
| годбу: »Твоје месо, моје кости«, остави дете и оде.</p> <p>За шест година игуман је од правог д |
| и женидбом и још многим саблазнима, али дете остаје стално »трудами и воздержанијем умершчвљаја |
| ња по Маљену.</p> <p>— То је боље! вели дете, па се плашљиво осврће и погледа на кућу; затим, с |
| помисли сиромах и одмах се реши: замочи дете с ногу, докле могаше ући у воду. »Опет је ово мањи |
| о старац, постао благ и приступачан као дете.{S} Леонтије се бојао прекора због новог одела, ко |
| авијао своја леђа, а не каже је ли живо дете!...{S} Игуман кресну грубу сељачку псовку и саже с |
| е говорио.</p> <p>— Јест, богобојажљиво дете! проговори попа, вероучитељ гимназиски, пошто га п |
| :</p> <p>— Оче игумане, кажем опет: ово дете пет дана није ништа окусило и донесено је мртво у |
| нио...{S} Васкрсао <pb n="125" /> мртво дете!«...{S} И у његовој занесеној главици он већ ствар |
| p>Игуман Сава је родом Гружанин, сеоско дете сиромашне породице.{S} У десетој години отац га до |
| >— Господин-игумане!</p> <p>— Погрешило дете...</p> <p>Повикаше сви гости одједном и, нашавши п |
| , она ђаволаста Милка, носи своје умрло дете и ставља га пред његове ноге... наравно, док је он |
| ћи, шта ли је нагнало ово добро и мирно дете да бега од куће. »Васићи су сви поштени и побожни« |
| а озбиљно:</p> <p>— Јоковићу, остави то дете.{S} Гледај ти твоје травуљине... тамо у школи, а о |
| о.</p> <p>— Ха, ено иза штале, покошена детелина...{S} Онде је згодно, узвикну девојче и устаде |
| говеда и једно старо, сплатичено кљусе; детелиниште зарасло аптовином, поврће у градини не види |
| сејана сточном репом, па трећу засејану детелином, па подизати неке многе а веома потребне прив |
| ј мирис, а испод њега вруште и грицкају детелину коњи, фркнувши по неки пут широким ноздрвама и |
| лике планове, односно будућности »овога детета«, па му препоручује, да ослободи новог брата од |
| >— Вељков, чу се обичан одговор сеоског детета, које држи да је његов Вељко знан целом свету.</ |
| ако крије очи, како се збунио пред њом, дететом као и он, па се још више насмеја.</p> <p>»Ала с |
| гу на њену лицу, он пролива сузе и виче детету: »Чедо, устани!«...{S} Дете устаје, и настаје... |
| ом беспослицом, узвишене тежње — глупом детињаријом...{S} И Љубомир, тога дана, кад доби писмо, |
| ике и маштања беху веома наивне, чисте, детиње... »Она Соломунова... мисли дечко у мраку: већ м |
| поруши, однесе све његове тежње, његове детиње нејасне идеале...</p> <p>Србија поведе рат за не |
| е своје дотадашње идеале, своје заносне детиње снове, које је годинама, један по један, стварао |
| ео да је гледа и да слуша њено отворено детиње ћеретање...{S} И за чудо му: он се са Миром игра |
| д погледа озбиљна, добро позната му оца детињег, застиде се и сам и увиде да сад не сме ни уста |
| гледа у очи...{S} Преплашен, изненађен, детињи поглед беше управљен на њега...</p> <p>»А завет! |
| ећини испрекидано, горко јецање и прави детињи неутешни плач.</p> <p>У мислима стоји само једна |
| е лагано склапају, наступа тврд, уморан детињи сан...</p> <p>Буди га врућина.{S} Кроз сан осећа |
| Они се предадоше чистој, невиној, скоро детињској љубави, која их све више зближаваше.{S} Чести |
| рајан низ година, у коме пројурише брзо детињство, младост, зрелост, па ево стиже и старост, а |
| но, та последња утеха, помисао на своју детињу чистоту, с којом је мислио у гроб поћи!...{S} Св |
| и сапуном, па ништа: опет се шарени ка детлић.{S} Све се жуте пеге по врату докле сунце грије. |
| чета осула неколико плотуна.{S} Жуње и детлићи, на јакој студени, тражећи хране и заклона, изб |
| внати са издацима.{S} Како која година, дефицит све огромнији...{S} Био се јадник ко риба о зем |
| смртна пресуда.{S} Школа се утаја...{S} Деца гледају, зачуђена необичном појавом, па не стижу ј |
| p> <p>Ах, то су све Васићи...{S} Вујова деца.{S} И калуђеру се чини, да му оне живе и плашљиве, |
| е он мали као они...{S} Шта ће ова туђа деца овде!...{S} Ко се усуди заузети <hi>његово</hi> ме |
| кулук, за туђе куће, где су остала сама деца и по једна жена, и то му беше веома тешко.</p> <p> |
| , сасвим случајно, састала тако немирна деца, какве није упамтила велика гимназија.</p> <p>Али |
| зудале се, а около снују нека непозната деца, и са оним истим покретима, са истим начином и изр |
| Сотоно, у теби је пакао!...{S} Камо ти деца, што си их родила... и човек?...{S} Шта то чиниш!. |
| у потоку, испод штале, једнако сачекују деца и муж, и потом у трку, по један од њих, јури кући. |
| сто поетична почетка.{S} Дао нам је Бог деце и здравља, али ето, немам са чим да их мрсим...{S} |
| ј велики, до сад не виђени, мравињак од деце, како се шарени разноврсном одећом, које не може д |
| у из оближњег села, да има мужа и двоје деце, да је, већ четири године, овде у манастиру »код г |
| ац прогура се неколико пута кроз гомиле деце, која стајаху пред школским вратима, са превијеним |
| о, као што се сећа своје давно покопане деце родитељ, који је у млађој, после рођеној, деци наш |
| } Људи говоре свашта, а мене је жао оне деце... да нешто Бог са њима учини, ради мене... заплак |
| опколило ову шарену, многобројну гомилу деце, дечака, младића ћосавих, младића с брчићима и бра |
| же довољно да се нагледа.{S} Било је ту деце у прљавим и чистим, поцепаним и новим, затворене и |
| новост у манастиру.{S} Архимандрит, од децембра, стаде држати калуђерима и ђацима редовна пред |
| дитељ, који је у млађој, после рођеној, деци нашао срећу, тихи домаћи мир и задовољство...</p> |
| нам...{S} Хм... тако важну науку давати деци!{S} Да је бар игуман...{S} А псикологију сигурно ј |
| о Богу много криво, реци ми, па да идем деци...</p> <p>Леонтије се смрзо, окаменио, па нити мож |
| ињемо политику, кад треба само пити.{S} Децо, точите... сви сте задремали.</p> <p>Од гостију ни |
| што ми овако живимо, а онај тамо сам са децом?...{S} Људи говоре свашта, а мене је жао оне деце |
| кладе.{S} Боли, каже, мене срце за свом децом«.</p> <p>Тужне, тешке сузе облише Љубомира; он ст |
| тару братију и остао са својом духовном децом, новим монасима.{S} Од тада настаде оно сурово де |
| обио је <title>Робинзона</title>.{S} За децу са јаком маштом ова је књига прави хипнотиста, кој |
| ћу, и сестре, и оца, и матер, и жену, и децу... нек’ прода све имање и разда милостињу сиротињи |
| да га електрична струја баца, и гледа у децу око себе тако блажено, као да би се сад са свима г |
| е бар ожених као ти, радио бих за своју децу, знао бих...</p> <p>— Бог с тобом! узвикује пренер |
| ају, и онда се жене устумарају.{S} Шиљу децу да зову домаћина, који је са плугом негде на њиви, |
| ло ову шарену, многобројну гомилу деце, дечака, младића ћосавих, младића с брчићима и брадицом, |
| и који су га тако много волели.{S} Али дечја туга није велика и дуготрајна. .</p> <p>Од овог с |
| пезе, и онај уобичајени врисак и бегање дечје од калуђера чак у поток или у планину, и оно побо |
| у побожну збиљу, која изгледа смешна на дечјем лицу.</p> <p>»Овај ће у свеце!« рече један дечко |
| -у... довикну чуварица папоњина плачним дечјим гласом, који је најречитије илустровао безобзирн |
| њу као из топа; али видевши пренеражена дечка, поврати се и погледа га пажљиво.</p> <pb n="14" |
| вац...</p> <p>На вратима дочека збуњена дечка слушкиња суседина, девојчица, старија од Љубомира |
| а њим.</p> <p>— Чији си ти мали? запита дечка, кад му овај, скидањем капе, сврну пажњу на себе. |
| p> <p>— Чији си, ти мали? запита једног дечка, који тераше краву сокаком.</p> <p>— Вељков, чу с |
| сорових очију на овога чудног погуреног дечка у дугачком жутом капуту, са прекрштеним рукама на |
| .</p> <p>Кад је пошао кући, после часа, дечко гледаше око себе скромно, бојажљиво, али у себи р |
| е бацило на зелену траву младо чобанче, дечко од својих тринаест година, па слуша жубор хладна |
| рамици, или тако нечему...{S} А овако : дечко као и они... па се упреподобио...{S} Чудно... чуд |
| кошуљица и кратка исцепана сукњица.{S} Дечко је у њој гледао друга, као обичног мушкарца, не з |
| рца и прекореваше га што је намучио.{S} Дечко беше омањег раста, погнута стаса, кратка и дебела |
| се растуриле, ваљало их је сакупити, а дечко, кога другарица назва Љубом, опет леже у хлад и о |
| бично дугих и оштрих папоњака.</p> <p>А дечко слуша речи и зна шта му другарица довикује, али о |
| асић, ученик велике гимназије«... мрмља дечко у себи (рекли су му да се ова зове „велика“, за р |
| </p> <p>»Како су му беле руке, премишља дечко у сену, сећајући се шта је могао опазити на капет |
| ственим погледом и покретом, па не може дечко да га се нагледа.{S} Највише га буне оне мале, жу |
| очима и што је тако светло, замишљао је дечко да су смештене све особине светитеља, о којима је |
| штали.{S} То пандур уводи коње.{S} Чује дечко како се <pb n="29" /> отворише шталска врата, как |
| се само преврћемо по трави... довршује дечко, а на уснама му трепери читаво блаженство.{S} Њем |
| хоће курјаци сву рашчеречити, проклиње дечко штеточињу, истрчава на последњу косу, на којој су |
| н, као са другог света глас, од кога се дечко прену, као да је у ватру пао.</p> <p>Он зна зашто |
| е чиниш по туђој наредби.{S} Хтео би се дечко неки пут забавити чиме, хтео би сести на онај сни |
| ит.</p> <p>— Како... шта то?! зачуди се дечко, не разумевајући шта овај тражи.</p> <p>Ноге су м |
| благим материнским гласом, од кога се и дечко прену.{S} Бризнуше му сузе из очију, ноге му закл |
| сам луд!... шта се бојим«, мисли у себи дечко и бадри се да је погледа и проговори с њом.</p> < |
| .</p> <p>»Ако је оно тако далеко, мисли дечко, гледајући у плаво небо, као што вели учитељ, онд |
| како оно кажу : гим-на-зист !«... мисли дечко и осврће се око себе, гледајући огромно величанст |
| ... шта ће они?...{S} У свет!«... мисли дечко, улазећи обумрлим ногама у пространу собу, у којо |
| а!...{S} Нека, нека, још мало«... мисли дечко и не довршује целу мисао, јер се већ зна све даље |
| сте, детиње... »Она Соломунова... мисли дечко у мраку: већ мора да је нека царица... а лепа!{S} |
| ва.</p> <p>»Дај да се одморим«, помисли дечко, па се завуче међу плашће.{S} Сунце већ на заранц |
| њих се усправио висок, тринаестогодишњи дечко.{S} Леонтије добро познаје свако ово лице, али му |
| е да читам... ако ти не треба, прозбори дечко бојажљиво.</p> <p>Светозар само баци око на књигу |
| > <p>— Нисмо их имали... коње, одговори дечко, гледајући га право у очи.</p> <p>Човек се зачуди |
| си ли разумео?</p> <p>— Јесам, одговори дечко, бришући широким прљавим рукавом уплакане очи и г |
| у.</p> <p>»Овај ће у свеце!« рече један дечко са подсмехом.{S} Многи му прихватише шалу и насме |
| ша дете, па га узе на испит.{S} Уплашен дечко све му о себи искрено исприча, рекавши само да га |
| {S} Умор, страшан нечувен умор !</p> <p>Дечко се зањиха и паде на траву као покошен, не мрднувш |
| } Да се бега!...{S} Ето зла!«...</p> <p>Дечко стаде плашљиво прелазити преко сена, које га одав |
| али се она тицала овога сјаја...</p> <p>Дечко је већ замишљао себе у тим сјајним одеждама, али |
| и пече све јаче, све оштрије...</p> <p>Дечко се прену.{S} Сунце одскочило високо, па прижегло |
| вако лепим појавама природним...</p> <p>Дечко подиже главу.{S} Пред очима његовим заблисташе се |
| маштао и писао стихове, заинтересова се дечком и стаде му у мислима ређати разне положаје, који |
| оју кудраву косу.{S} Ту он одмах изложи дечку цео програм, по коме ће се он упознати са суседом |
| слушкиња.{S} Он се постара и да објасни дечку његову задаћу, али Љубомир на половини разговора |
| ори очи.</p> <pb n="256" /> <p>— Тсс... дечурлија! одговори Мира немарно и погледа у страну.{S} |
| ан, не видећи од љутине шта се око њега дешава.</p> <p>И учитељ одједном скочи, као да се тек с |
| белавку за прошлогодишњи порез.</p> <p>Дешава се човеку, нарочито зими на каквом наоблаченом, |
| узимат је, из педагошких обзира, облик диалога, и то само између игумана и Максима.</p> <p>Игу |
| и.{S} Тако је било и с Максимом.{S} Ови диалози изишли су му на врх главе, и он је стао мало бо |
| } Само помисли у себи: »Боже... како је диван овај Арсеније!...{S} И сви... сви су ми као браћа |
| ти како се веселе права господа.{S} Као дивљаци, који нигда нису видели града, гледаху они овај |
| прапорци на сребрној кадионици...{S} А дивљаче маљенско блене, слуша, и заборавља где се налаз |
| > <p>За шест година игуман је од правог дивљачета, које досле није видело ни града, ни цркве, н |
| искрено, другарски.</p> <p>Од маљенског дивљачета постало је право обично девојче.{S} Сад је др |
| шће, изговарајући с нагласком и с неким дивљим задовољством ову руску пословицу, коју је чуо ил |
| озуји над <pb n="258" /> овом усамљеном дивљином; по ливадама чупкају спржену траву кржљава гов |
| кабларске манастире, па нек’ се у оној дивљој, страшној лепоти природној моле Богу за своје гр |
| ади стадоше се прекопавати и засађивати дивљом лозом за калемљење...{S} Све букну, као успавана |
| земље, увијена у тамно сивкасту маглу, дивна, пластаста Букуља...{S} А за леђима виси, непомич |
| вршује воденичар.</p> <pb n="158" /> <p>Дивна, млада као росна капљица, нежна и пријатна као цв |
| оживе.{S} Сад ће се поновити све старе, дивне успомене...</p> <p>— Знаш... кад онако ја легнем |
| ђе лети, о Београду... како ли кити оне дивне приче о добрим и злим газдарицама, о Чукурлији ил |
| о чудно виђење <pb n="144" />, у облику дивне, нежне као роса, слатке као ружин мирис, примамљи |
| а иде лагано и весело, никога не заносе дивни призори, никоме није до ноћног маштања....{S} Вид |
| тренутака, прснути блиставим као ватра, дивним као рубин руменилом...</p> <pb n="234" /> <p>Лео |
| рши, тако одједанпут!...{S} И како беше дивно у оном свету!{S} А зар се не може натраг?...</p> |
| брегу више манастира...</p> <p>Ах, како дивно греје топло сунашце, како пирка и задише хладовин |
| најљубазније му шануће:</p> <p>— Море, дивота!...{S} Само синоћ и јутрос пробао, па већ звониш |
| лубова, одсјајкујући према сунцу својим дивотним перјем; како је све у наоколо светло, мило, то |
| >Сунце је високо одскочило.{S} Давно је дигло росу са питомих долина, које се оштро преливају п |
| ..{S} Целу чашу! викну игуман.</p> <p>— Дигните му главу! рече тетка и принесе пуну чашу помодр |
| ано површе што имају, па се и они некуд дигну, нестане их, као у маглу.{S} Чобани затворе стоку |
| оцу Сави, и са тврдом намером: да се не дигну од совре докле се узмогу живи држати...</p> <p>Ва |
| ме, молим те! узвикну монах преплашено, дигнувши руке у вис, као да се брани од некакве напасти |
| орко...{S} На поновљен позив Велимиров, диже се уплакан, занесен тугом и ненадном несрећом.{S} |
| онај игласти револверски обарач диже... диже... и — дум... дум... дум... дум...{S} Задими се со |
| .{S} И далеко тамо на истоку, еј-хеј... диже се поносно од земље, увијена у тамно сивкасту магл |
| рени сач почиње тамнети...{S} И неко га диже у висину са целом столицом, па љуља, љуља...{S} А |
| и се према њему и стаде гледати како се диже у вис пара са угрејаних мокрих чарапа и дизлука.{S |
| ..</p> <p>Тек после два часа калуђер се диже на колена и погледа у мрачни храпави свод пећински |
| ће изићи.{S} Хајдемо!</p> <p>Љубомир се диже плашљиво, погури се и пође за девојчетом, које вес |
| јући целу реченицу.</p> <p>Љубомир брзо диже главу и погледа га право у очи; у том погледу беше |
| како се онај игласти револверски обарач диже... диже... и — дум... дум... дум... дум...{S} Зади |
| исно школовање, напрежу се и често пута дижу руке од досадних, тешких задаћа.{S} А како ће он!. |
| и страховите, за њега, зидине, како се дижу величанствено у високо <pb n="34" /> плаво небо, к |
| ене се и с неком величанственом тишином дижу се у вис китњасти борови и танковрхе јеле...{S} На |
| вљати манастиром.{S} Видео је да други »дижу«, па не мислећи <hi>како</hi> и у којој се сразмер |
| истина! викну онај професор »травуљар«, дижући од стола занесену главу.</p> <p>— Видите... поче |
| блаженим изразом лица, служи он госте, дижући или доносећи судове, гледајући само у оно што ра |
| бори он загушено, пружајући руку, но не дижући се.</p> <p>— Ево... ево места, показа он госту ј |
| бе.{S} Није се још удала, насмеја се он дижући се.</p> <p>— Де ти... ђаволе! одговори монах, об |
| реч, како јој је кућа овештала, мора се дизати друга... не треба много новаца, али нема где да |
| којој се сразмери то чини, стао је и он дизати без рачуна, без смисла, глупо...{S} И све је ишл |
| рало сивасто беле облаке магле, који се дизаху из дубоких планинских раселина, па се, као широк |
| /p> <p>Беше сав хладан, а груди се брзо дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с водом и прсну ру |
| ских кућа, иза којих се, још даље тамо, дизаше висока сјајна звонара.</p> <p>»А како ли је тамо |
| е ли те то мучило?...</p> <p>Љубомир не дизаше главе, не одговори ништа, очекујући да ће његово |
| еде на троножац уз прочевље, са кога се дизаше, вијугајући се, велики пламен уз оџак, рашири се |
| у вис пара са угрејаних мокрих чарапа и дизлука.{S} У кући настаде дуго немо ћутање, које, како |
| ро, да ми дође толико пута да му кажем: дијете, иди кући, ожени се, па буди срећан човек.{S} Је |
| гим.</p> <p>— Куку!... што му је!...{S} Дијете!... стаде жена викати, па му притрча.</p> <p>Беш |
| ће моћи, само да прострем чаршав...{S} Дијете!... викну, угледавши Љубомира: трчи... газдарицу |
| S} Али што: ђак, јабогме!...{S} Мене је дика, а ти се потпрдуј колико хоћеш, доврши он увређени |
| из крајње воденице, да се види некакав дим код Савине испоснице.{S} Послао је и момке и калуђе |
| ста суху траву, а из оближњег трла бије дим кроз слеме, кроз баџу и кроз саму шиндру, којом је |
| асну даску; почиње се развијати по соби дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву тав |
| ћу прозори црквени, колута се миришљави дим измирне и звецкају ситни прапорци на сребрној кадио |
| дум!...</p> <p>Кроз сиво бео, усколутан дим, угледаше на поду широку, моћну фигуру Максимову, с |
| бијајући устима читаве облаке дуванског дима и гледајући буљавим, страшним, љутим очима, шта ће |
| а, запали је и стаде гледати кроз облак дима, који се према самом прозору колутао.</p> <p>— То |
| ка направа са оџаком који се непрестано дими.{S} Рекоше му да је то Сава, а оно по њој плови ла |
| И још даље, на више, беласају се чисти димњаци и црвене сниски кровови у јасном зеленилу бескр |
| угом држи муштиклу, из које сукћу густи димови.</p> <p>Игуман је при путу; све је готово, само |
| се у пламичак, који се немоћно, загушен димом, лелујао и лагано гасио.{S} Љубомир дометну суха |
| а изузме из Управе Фондова десет хиљада динара манастирског новца ради ове поточаре.{S} Новац с |
| азно стакло с вином у вис...{S} Тамо не дирај, а онако што чинимо заједнички, то мо’ш причати.< |
| згледу.{S} Али њега сад подсмевке не би дирале...</p> <p>»Мора да је потказао неко од ових!...{ |
| дсечан, строг глас малог, чистог, седог директора, који прочита имена примљених ученика у први |
| риге професорима.{S} Спреман је предлог директору: »Да се преместе ови окачењаци изнад наших гл |
| е најпре промешкољи, али кад дође тешко дисање, напреже сву снагу, забатрга се, извуче се из ње |
| абим пламичком воштанице, уз равномерно дисање успаваних другова, гледа широко раширеним очима, |
| и овог терета, који га стегао, па не да дисати.</p> <p>— Чек’ да и ја тебе затиснем уста и нос, |
| бној самоћи, нешто га притеже, не да му дисати...{S} А он је тако рад другом животу... јер овај |
| де се друкчије живи, слободније и слађе дише.{S} Обичне су му и досадне ове шуме по Маљену, бес |
| еленожуто чудовиште, загушило се, па не дише, не трепће... нема ни конвулсије предсмртне, него |
| илике.{S} Он је знао, да владика живи и дише само калуђерством, да у томе питању код њега нема |
| скрајних воћњака.{S} Ах, како се слатко дише!....</p> <pb n="208" /> <p>Прво се имало извршити |
| моји... тата, Вујица, стричеви? пита не дишући.</p> <p>— Брину се, знаш сам...{S} Сестре ти пла |
| га ногама и вичући: »Сеј мних оскверни дјевицу нашу!«...{S} Али Бог не допушта сотони да се см |
| ба, то је нешто!...{S} Камо данас таких дјевственика!...{S} Кад га сведоше, прве ноћи по венчањ |
| сви велики иноци и, што је најглавније, дјевственици.{S} Ниједан се није преластио женском лепо |
| пише: »Сочетасја законому браку и отец дјетем бист«, па се опет посветио!...{S} А Макаријеве р |
| е родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и н |
| За св. Спиридона Тримитинског пише: „От дјетства своего пастух бје овчиј«...</p> <p>»Ето, узвик |
| стаде пред њега, смејући се и лупајући длан о длан од чуда и смеха.</p> <p>— Хи-хи-хи...{S} Ка |
| пред њега, смејући се и лупајући длан о длан од чуда и смеха.</p> <p>— Хи-хи-хи...{S} Како ’но, |
| остинске собе, разбашкарила се, махнула длановима преко бркова, па само наређује...</p> <p>— За |
| ухињи, смејући се радосно и лупајући се длановима по бутинама.{S} Певница је последњи авансман |
| планинском, а са њега се гледају као на длану с леве стране подринске, и с десне шумадиске план |
| -еј...{S} Љубомире!... отеже одоздо, са дна Маљена, далек, нејасан, као са другог света глас, о |
| «.</p> <p>Разиђоше се.{S} Љубомир уђе у дневне манастирске послове и, заузет радом и занимљивим |
| рави.{S} Све мораш завести у овогодишњи дневник, па ћемо већ ту малу »неуредност« оправдати...< |
| ни зову »комисија«, попечатише му касу, дневнике, рачуне и стадоше зивкати и саслушавати једног |
| дине добије а друге изгуби парницу, и у дневнику манастирског расхода цифра судских, адвокатски |
| и пут и сунце варало.{S} Јео је два пут дневно хлеба са водом.{S} Остало време проводио је на м |
| ну као океан слободу!...</p> <p>— Ликуј днес, Сионе!!... завапи срећним, одушевљеним гласом Вас |
| га нестаде у густом шибљу, које се при дну косе подигло.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| гашена ватришта, а у једном се види при дну пасуљ, у другоме сок...</p> <p>Жена се трже од брза |
| дану, кад ће се наћи у зидинама чудна, до сад непозната манастира, који га је, тако удаљен и т |
| том дугом низу отац Сава не види ништа, до таму и густи мрак, кроз који севне понекад нека пада |
| одлуке веома уважавао.</p> <p>»И то је, до душе, по Божјем закону, рекао би Љубомир; али тек... |
| га прекиде игуман:</p> <p>— На јелу је, до душе, први, а на послу тсс..., гори од Максима.</p> |
| на.{S} Свет се намучио до највеће мере, до врхунца, па је сваки мислио да се више не може издрж |
| е, тако лагано, гађајући уз пут сенице, до своје нове »симпатије«, јер од кад се закалуђери, ки |
| Антонијеву...{S} Читав, огроман, нови, до сад невиђени свет изиђе пред очи младићеве.{S} И он |
| ове хуке, више ништа не чује и не види, до необична, искривљена и занесена весељем и пићем лица |
| справа — сунчаник, па гледа тај велики, до сад не виђени, мравињак од деце, како се шарени разн |
| а заклиње Богу живоме, да ће следовати, до смрти своје, речима распетог Спаситеља: »Ко хоће да |
| гао пожелети себи веће славе и радости, до да остане све овако како је, док год он не изучи све |
| моран, па није ни мислио о чему другом, до о одмору.{S} Кад је улазио с Велимиром кроз велику у |
| чини му се да сиђе пред њега неко ново, до сад невиђено биће, одједном се споји са <pb n="150" |
| .{S} Од јуче у подне није ништа окусио, до воде и зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладн |
| удан !...{S} Него гледам шта му је ово: до сад све беше ’нако...</p> <pb n="51" /> <p>— Хм... п |
| окучити...{S} Ништа, ама баш ништа!{S} До сад је владика попио његове монахе на веру; не пита |
| ће рећи одмотавање...{S} Хо, брате!{S} До сад се само мотало, а не знаш шта има у клупчету...< |
| стадоше питати: »А шта ћемо сад?«...{S} До сад је ове куће издржавао народ, а сад се исцрпе тај |
| не знајући шта оставља ни куда иде.{S} До сад се ређаху све једни исти, једначити <pb n="9" /> |
| ствари све замршеније и чудноватије.{S} До сад је мислио да има бар неки ред за све догађаје, а |
| иди митрополита, и то баш кад служи.{S} До сад никако није могао уграбити прилику да га види, п |
| али сад одједном избаци нешто ново.{S} До сад је он отезао, гњавио, мрмљао и није знао дати ни |
| шеним гласом прошапта Велимир.</p> <p>— До мрака! ..{S} Њему би до мрака, а онај тамо чека у не |
| разну кошницу попуни, да се мед прелива до јесени...{S} Милило се човеку живети, кад погледа ка |
| но лице, о коме је много слушао, али га до сад није видео.{S} Зато му он још данас изгледа друк |
| Тако се свршиле све незгоде, које су га до сад ударале љуто.{S} Шта ли га очекује од сад... как |
| гледајући само пред ноге, стаде с краја до својих другова.{S} Прекрети се побожно, подиже главу |
| </p> <p>— Чучни у вир!</p> <p>— Отперја до врх Штурца!</p> <p>— Ала везе, сињу ли му!... ка ово |
| ући очи.{S} Долази свет, видеће... жена до калуђерских ћелија!...{S} Баш... могла си и ти са Жи |
| им ћутањем, реши се да му тако одговара до краја.</p> <p>— У које време? понови Максим игуманов |
| и необично смирен изглед; од прозорчета до стола само снују и севају један поред другог.{S} Обе |
| о онда, кад нисам познавао другог места до нашег села...{S} Онда сам кренуо слободно, баш као д |
| мамнија!...{S} Већ се отимају око места до тетке, пребаце јој по двојица руку око врата и терај |
| ми покажеш.</p> <p>Љубомир одведе госта до уласка и поможе му сићи низ стрме, дуге степенице, к |
| тски живот...{S} Антоније не једе ништа до заласка сунчева, често и по два, по три дана не окус |
| ли правилан одговор, па не видећи ништа до љубопитне погледе управљене на себе, пређе на друго |
| д њим разли мек, нежан, милостив, никад до сад не чувен, па ипак добро познат му архимандритов |
| Он вели да није, и без сумње није никад до сада помислио јасно: идем у манастир да се покалуђер |
| чудновати, слабачки глас, који он никад до сад није чуо.</p> <p>»Чиј је то глас? ко је то?...{S |
| Баба је рођена у Војводини, али је све до сад сачувала оне лепе особине кућевног реда, који је |
| е човека на тако теже радове, те он све до сад остаде побркан у својим симпатијама, не рачунају |
| ос воље да се куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, да изигра са механџијом и којим трговцем жан |
| ане промене у манастиру, док се не дође до овога стања, које затекосмо у њему.{S} Четрдесет је |
| брже и брже...{S} Он не осети како дође до котара, око кога се окупила гладна и премрзла стока; |
| и одједном занемари све оно, што га је до сад одушевљавало, што је давало смисла животу.{S} Пр |
| цима, Леонтије се врати из шуме, где је до сад читао једну богословску књигу.{S} Видевши се уса |
| адном путнику.{S} Баци пурењак, који је до сад, са слашћу, жвакао, скочи са столице, тресну рук |
| да Љубомир предузме сав посао, који је до сад вршио Никола, најмлађи ђак.</p> <p>— Никола за п |
| тарија кристална шљивовица, са којом је до сада од шале истеривао оваке нападе.{S} Сутрадан, зо |
| које је знао на памет.</p> <p>Очитао је до сад равно седамнаест пута »Помилуј ме, Боже«...{S} Т |
| ије првина да иде по водици.{S} Само је до сад носио котарицу или бисаге, а сад, као свештеник, |
| а разне зелене и осушене траве, коју је до сад пребирао и остављао сваку засебно у велике дуван |
| иње од њега одвајати све оно, што му је до сад тако близу било: и отац, и браћа, и сестре, и Ма |
| А ја кад почнем мислити ноћу, то траје до зоре, баш до самог сванућа...{S} Шта пута у Београду |
| ећ мераше оком, колико му корака остаје до оног мрачног угла, из кога бије јака светлост кроз п |
| дног натмуреног друга, који као да није до сад веровао ономе, што му је говорио.</p> <p>— Јест, |
| убице...{S} И цврчку ливадском сад није до песме; треба се одморити, па ће опет на посао...</p> |
| га не заносе дивни призори, никоме није до ноћног маштања....{S} Виде се пред њима котареви; та |
| риво ми...{S} А већ сам знаш да ми није до калуђерства...</p> <p>— На што ти је онда криво?...< |
| знам, па ако не ваља...</p> <p>Леонтије до сад мишљаше да је питање управљено њему, и хтеде уст |
| е сећају се јадне, гладне и жедне стоке до самог мрака.{S} Шумар заметне пушку за леђа, па оде |
| држао је да знају сви.{S} Због тога се до сад и заустављао на ситницама, те су његови слушаоци |
| м са чим да их мрсим...{S} А продаје се до саме наше куће једна ливадица... и друга би једна же |
| што се тако изненадно догоди, довуче се до постеље, леже и заспа одмах.</p> <pb n="97" /> <p>— |
| , онај весели и услужни младић, који се до синоћ звао Никола, а ноћас изиђе из цркве као инок Н |
| ло, колико се незгода претрпело, док се до тога дошло !...{S} И стадоше се ређати пред њим сви |
| у живом разговору о будућности, дођоше до угнуте стене, седоше на дебео слој мека суха лишћа и |
| одељењу, и најзад сви професори дођоше до уверења, да су се у овом разреду, сасвим случајно, с |
| .. развуче Максим онако исто, како је и до сад одговарао; али сад одједном избаци нешто ново.{S |
| ...{S} То је отровно!«</p> <p>Веља се и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, весео сме |
| лити на троје, него опет на пола, као и до сад.{S} Немој га баш приморавати да пије...</p> <p>— |
| стао онај и онакав исти, какав је био и до сад.{S} Него чекај, није он још закалуђерен...</p> < |
| лимир.</p> <p>— До мрака! ..{S} Њему би до мрака, а онај тамо чека у недељу...{S} Знаш ли да пр |
| ине и калуђере по манастирима, и долази до закључка, да је његов манастир доста одвојио, да се |
| Хоће ли живети у манастиру и испоснички до краја живота?... и тако даље{S} На сва питања редом, |
| о да је за храну најлакше: о томе се ни до сад није бринуо, па је држао да се то може одмах наћ |
| ко ошину изненада; једним скоком дојури до звонцета и огласи почетак обеда.{S} Он је први спази |
| ројици... као цигља!</p> <p>— Шта си ти до сад радио? прекиде га Љубомир, кога је овог тренутка |
| Зар ти мислиш, среће ти, да ћеш остати до краја као Антоније и Макарије?</p> <p>— Бог с тобом! |
| p> <p>— Како...{S} Ја овде морам живети до смрти, не смем излазити.{S} Прочитао сам овде и заве |
| пре њега пролазиле...{S} И тако ће бити до краја.</p> <p>Он јасно види цео свој живот унапред, |
| је, опет по савету владичину, од поноћи до зоре, али га је по неки пут и сунце варало.{S} Јео ј |
| одушевљеним гласом Василијан, седајући до Леонтија и тапкајући га по плећима.</p> <p>— Ово, ро |
| , чисто, кудраво псетанце, посматрајући до сад невиђену густу шуму, која се лево и десно пружил |
| бего из манастира, молио се у испосници до мртве главе... па зар то није светачки?</p> <p>— Так |
| лепшим осећањима...{S} Али су и одласци до Светозара постепено чинили своје: и они не остадоше |
| понови задани му одговор готово од речи до речи.{S} Газда му остаде задовољан, <pb n="32" /> па |
| : шта се то збива?... шта оно рече овај до мене?...</p> <p>Никола пребледео, глава му се немоћн |
| се онда калуђери сити набеспосличе чак до јесени.{S} Тек понеки пут ако их узнемири по нека ба |
| ас, превија се главом и целим телом чак до колена, и уз то гласно набраја:</p> <p>— Еј, мој Арс |
| бих понизно, ако може, да се размислим до мрака... слабим, уплашеним гласом прошапта Велимир.< |
| међу прстију... млади инок, с надувеним до највеће мере плућима, само изви главу и преврте очим |
| вори:</p> <p>— То ми треба... да отрчим до куће...</p> <p>— Знам ја твоју кућу, одговори јетко |
| са игуманових леђа расом, са натученом до ушију простом камилавком на глави, онај весели и усл |
| >Да ли му то заиста није долазило на ум до сада?{S} Он вели да није, и без сумње није никад до |
| и веома великих цокула, о под постављен до половине циглом, а испред ћелија даскама.</p> <p>То |
| о оних идеалних монаха, о каквима је он до скора сањао.{S} И отуд се врати разочаран. »Ово су, |
| аде осећати некако друкчије... није као до сад.</p> <p>»Шта је ово!...{S} Куд идем ја?...{S} Је |
| рестано како би оставио друштво и дошао до постеље...{S} Те-сто!... узвикује он смејући се цели |
| о променио...</p> <pb n="75" /> <p>»Ово до сад што је било у кухињи, мисли Љубомир, гледајући т |
| аза име села.</p> <p>— Има ли још много до Београда?</p> <p>— Кажу да има доста, вели она и опе |
| д није више онај и онакав, какав је био до пре недељу дана, кад поче читати ова чудна два житиј |
| {S} И сад нисам више онај, који сам био до јуче!...{S} И нећу умрети онако, како сам мислио!... |
| оју урођену особину усавршио и префинио до највеће мере.{S} Зато га и послаше да, као млађи јер |
| еди за боља времена.{S} Свет се намучио до највеће мере, до врхунца, па је сваки мислио да се в |
| се завуко у своју ћелију, па куњаш тако до века.{S} И не знаш ни сам шта радиш и зашто живиш... |
| о срце на две стране: хтео је и он мало до потеса, али га вуче у собу „нова симпатија«, у облик |
| ели:{S} Ваљада видиш колико ми је стало до тога, да се те беде опростим.</p> <p>— Знам, знам... |
| {S} Нићифору као да не беше много стало до свега тога.{S} Он отпутова весело, као на какву гозб |
| n="228" /> А ја не знам шта је ово било до сад, и коме је све то требало...{S} Да ли сам ја тре |
| но одшетају „тамо горе«, што је значило до Видина села.{S} Љубомир је обично остајао под једном |
| је ово село? промрмља он, подижући само до пола очне капке и прелетевши очима преко лица девојч |
| као лед...{S} Дај, рекох, да га скинемо до реке...{S} Тешко, болан!... једва живи сиђосмо.{S} Т |
| упке своје братије гледа много блаже но до сад.{S} Он се одмах покаја што је тетку, оно пре, ув |
| а ракију.</p> <p>И тако, Љубомир је чуо до сад једно предавање, и дваестину пута мучио се од св |
| сузама замоли, да му даду момка у помоћ до његова самостана.{S} Али, момци се беху сви разишли. |
| итаву струју некакве нове, непознате му до сад топлине или зиме... ни сам не зна чега, тек нешт |
| разјашњења о овом новом, непознатом му до сад учењу.{S} Али сва лица беху такође зачуђена нена |
| о је стварно, и сравнио са оним, што му до скора беше идеал, па је нашао, као што и житија веле |
| и кафе у шољице, па се намести на клупу до Максима, који ћутећи жудно ишчекиваше кајмаклију, не |
| стадоше вући стотине кола дрва, која су до сад трунула...{S} Појави се велики уљаник у манастир |
| , показа он госту један празан подметач до себе и посади га на њ, гледајући на другу страну, у |
| нем мислити ноћу, то траје до зоре, баш до самог сванућа...{S} Шта пута у Београду тако почнем |
| на жена, удовица, која је становала баш до његове куће.{S} Она га је чешће зивкала, али му је г |
| нека збиља и изгледа као да му није баш до јела...{S} По зидовима, испод икона, исписана главни |
| е их архимандрит скоро оставити.</p> <p>До овог часа браћа се нису ни интересовала »господиново |
| дем ја ноћаске из воденице, скоро глуво доба...{S} Таман се нешто замислио, кад пред мојим носо |
| ем лица својих другова...</p> <p>У неко доба Василијан дозва шумара и воденичара, и посла их не |
| а мисао постала је дело.{S} У то срећно доба ни »крштенице« не беху потребне одмах — веровало с |
| лази?{S} Ја кажем већ тако и тако...{S} Добар неки младић, вели она, и ваздан тамо...{S} Забора |
| то се баш види...</p> <p>— Што?... биће добар калуђер, зацело.{S} А нама неће сметати ни у чему |
| била је сама).{S} Муж јој, неки прост и добар, блесаст сељак, стараше се само да се што боље на |
| з јагодинске, а?...{S} Онда је Васа био добар за ортака, а Максим пурња све цигару за цигаром.. |
| ков лист у септембру, који је некад био добар »иберциг«, па ће и сад лепо послужити сирото ђаче |
| глави му, али он промаче брзо, а она му добаци:</p> <p>— Лоло!...</p> <p>Василијан истрча напре |
| .</p> <p>— Обуци, роде, стару антерију, добацује му Арсеније, гладећи руком стакло с вином.</p> |
| н поћута неко време, па одједном као да доби вољу да све искаже шта му је на души, исправи се н |
| њаријом...{S} И Љубомир, тога дана, кад доби писмо, беше у сличном расположењу.</p> <p>»Шта хоћ |
| к има се посла доста.</p> <p>Љубомир не доби времена ни да се одмори честито.{S} Уздисао је под |
| престадоше предавања сасвим, а Љубомир доби и намести па свој сто све Савине уџбенике, штампан |
| че му кратко.</p> <p>Истог дана Љубомир доби од свога господина чисте преобуке, цело старо одел |
| беху сви разишли...</p> <p>Тако Љубомир доби млађег друга, али се не хтеде, као Нићифор, корист |
| први глас...</p> <p>У фебруару Љубомир доби писмо од оца.{S} Пише брат Свејо у име очево, кори |
| ровести оба дана у читању књига, што их доби од архимандрита.{S} Али га Велимир, лепим речима, |
| љао, добро!...{S} Ови други нису толико добивали.{S} А има ли чарапа, пешкира? настави она, зав |
| поглед беше несвесан, а после, лагано, добиваше све више смисла, док се напослетку не заустави |
| опанчићима и срозаним великим чарапама, добивеним на крштењу, са медним, калајисаним и споља и |
| мци се поређаше око шпорета, а Љубомир, добивши неку крпетину од момака, леже на једну клупу, п |
| е је то масло овог маторог угурсуза, да добије архимандритство".</p> <p>Један професор зовну Љу |
| тјело своје«...</p> <p>У прекидима, кад добије времена, преврће Љубомир лист по лист ове необич |
| агда удешавао, те манастир једне године добије а друге изгуби парницу, и у дневнику манастирско |
| кораке, стадоше разносити јела, лица им добила немоћан, преплашен и необично смирен изглед; од |
| кога смо радили, те се »кратким путем« добило сагласије свију епископа за твоје...{S} Прота на |
| литургији, на којој се Нићифор ђаконио, добио производство.{S} Владика га, у првој ватри љутње, |
| > <head>XIII</head> <p>Једва једном!{S} Добио је дозволу да чита житија светих.{S} Игуман се на |
| радова таквој понуди.{S} После два дана добио је <title>Робинзона</title>.{S} За децу са јаком |
| г посла не беше успеха...</p> <p>Сад је добио велику дебелу књигу, какве никад у животу није ви |
| оваца, док не раздаде све... све што је добио за продато имање...{S} Сестрицу оставља код обреч |
| И каква ти још упуства и објашњења није добио Љубомир, ту под звонаром, грчећи се уз своје нове |
| е било туђе.{S} Отац Сава потражио је и добио дозволу да изузме из Управе Фондова десет хиљада |
| аве, тако ствар окренуо, да је манастир добио парницу и имао право подићи воденицу на своме вод |
| а, који од масти и других састојака већ добио затворенију, кафену боју, своју малу и необично п |
| ти једино продајом оборене горе; других добитака не беше...</p> <p>Шта... зар толики рад, па св |
| во нестало свију пређашњих манастирских добитака, а издаци се повећали огромном порезом и дугом |
| р дође пред механу с намером, да покуша добити комад проје.{S} Али кад стаде и погледа оне плав |
| ните радости и одушевљења, што ће скоро добити права, необична калуђера, а отац Сава је причао |
| } Коме дадох три велике туре... оне што добих из јагодинске, а?...{S} Онда је Васа био добар за |
| /> <p>Једног дана Леонтије опази, да се добици манастирски никако не могу изравнати са издацима |
| ед, онда и њихова и сва лица за столом, добише веселији изглед.</p> <p>— Ох, мајка му певала, ш |
| } Али после изјаве лекарске њихова лица добише разне изразе: прво страх од смрти, потом страх о |
| их строгошћу управе душа, које одједном добише непрегледну, бескрајну као океан слободу!...</p> |
| иште, под хладовиту и сенасту липу, што добише за јело, и пуну канту вина.{S} Отпоче прави, пов |
| е паде ништа, а дође тренутак да залупа добош у негда величанственим а <pb n="249" /> сад убоги |
| уче у шталу, јер су у њој затворена два добра коња.</p> <p>Наместио се, сад је миран, и то му з |
| о момке.{S} Али момци знају да је тетка добра, да је та грдња тек само »ради ворме« и да није б |
| браће...{S} Морала је она бити са њима добра и због својих интереса: ако гракну на њу сви калу |
| томе.{S} Видело се, да је игуман, после добра сна, расположен сећањем на време, проведено у Бог |
| о, као сит човек, коме се не једе после добра ручка.{S} Велимир и Никола сели уз други чанак, п |
| ко треба да ради сваки човек... ко жели добра својој души, одговори Љубомир узбуђено.</p> <p>— |
| Оца небесног, какву је Он имао, чинити добра ближњему и жртвовати се за њега, као што се Он за |
| е, док се бавио са архимандритом, купио добра ластика и чим се вратио, направио две праћке: јед |
| намазана, обојена женица, беше необично добра душа, мека болећива срца, готова да се одазове св |
| пре бегао) па се упутио онамо, камо му добра жена рече да ће изићи на пут.</p> <p>Пошто је пут |
| етак година, <pb n="141" /> после једне добре пијанке у манастиру, она угледна кућа опет поведе |
| ред монаха?{S} Чини ли то из слободне и добре воље?{S} Хоће ли живети у манастиру и испоснички |
| е у старије разреде сви они, који имају добре годишње оцене.{S} Прочиташе њихова имена: и Љубом |
| ана лица и раздрагана срца, у очекивању добре ђаконије, одједном завеје на њега овај нарочити т |
| ше време за школу, примио ме ови, реци, добри човек да ме прихрани, а и ја њега, реци, за то сл |
| округлу ћасу падају, заједно са соком, добри комади сира...{S} И само тај један поглед поврати |
| мах све испоручим, па нико не зна...{S} Добри су људи, овај... само лажу обојица, а Василијану |
| граду... како ли кити оне дивне приче о добрим и злим газдарицама, о Чукурлији или некаквој Дел |
| ма раширио...</p> <p>Тек после неколико добрих гутљаја лице му се разведри, очи стадоше гледати |
| ће.{S} Човек беше снизак, широких леђа, добро угојен, обучен у чисте кошуље од танког платна; н |
| проговори Велимир.{S} Ако хоће с нама, добро...{S} А на послетку, сваки има своју главу.</p> < |
| о, без размишљања.{S} Што ваља другима, добро је и њему!</p> <p>Истина, он још није могао угуши |
| а плетивом у руци; кад погледа озбиљна, добро позната му оца детињег, застиде се и сам и увиде |
| човек коме сметају мислити.</p> <p>— Е, добро...{S} Али у које време?</p> <p>— Хм .. помози ми |
| д нестаде и тога; остадоше непрегледне, добро очуване, драгоцене шуме и по мало поља...</p> <p> |
| а почне опсаду...</p> <p>У вече, доцне, добро нахрањен и одморен, Љубомир пристаде да остане ко |
| миришу тањири са тек испеченом, масном, добро закајмаченом, од бела и црна брашна гибаницом...{ |
| ољно поздрави:</p> <p>— Добро си шиљао, добро!...{S} Ови други нису толико добивали.{S} А има л |
| ро и стаде; замисли се.{S} Хм... добро, добро...{S} Иди па се моли, одговори смешећи се ироничн |
| <p>— А-а... гле, омаљавио!...{S} Добро, добро...{S} Хајде, поздрави се и са друговима, прокрешт |
| тиша и рукама и речима:</p> <p>— Добро, добро...{S} Ево одох.{S} Казаћу му да нећу, па шта буде |
| ашеним гласом прошапће:</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди!... иди!...</p> <p>За један и по час о |
| улазећи у своје село!{S} Све оно исто, добро познато му, и опет све друкчије, необичније...{S} |
| живота!...</p> <p>Кад је наложио ватру, добро окадио пећину и разгледао са запаљеном воштаницом |
| би све сотоне на главе ових безазорних, добро наоштрених за јело и пиће, гостију, љубазно, весе |
| ољуби с млађим братом.</p> <p>— Роде... добро дошао! промуца он, стидећи се учевна богословца, |
| ава опоро и стаде; замисли се.{S} Хм... добро, добро...{S} Иди па се моли, одговори смешећи се |
| т.</p> <p>— А-а... гле, омаљавио!...{S} Добро, добро...{S} Хајде, поздрави се и са друговима, п |
| а то исто.{S} Вели: онај гргуљави...{S} Добро ће нас почастити...</p> <pb n="54" /> <p>— Љубо, |
| е! рече изненађена жена поцрвеневши.{S} Добро баш...{S} Кад се закалуђериш, довешћу ти једну мо |
| о, ја прескочим.</p> <pb n="47" /> <p>— Добро, узми, одобри му овај, само да га остави на миру. |
| нећу да штетујем <hi>ја</hi>.</p> <p>— Добро, онда опет спреми молбу да је понесем собом, па ћ |
| орити, док не видиш све очима.</p> <p>— Добро и то... а још?</p> <p>— Сад ти узимаш Максимову с |
| дне двоколице испред воденице.</p> <p>— Добро те само ви, калуђери, остасте живи!{S} Грдна ли з |
| ка.{S} Много ћеш познати тако.</p> <p>— Добро, роде, кад знам...{S} Ако умрем, написаћу од чега |
| ељо?...{S} А ја ћу Арсенијеву.</p> <p>— Добро, насмеја се Веља; онда мени остаје онај наш вилењ |
| који га у будућности очекују.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу се заузети за тебе, али да будеш ваљан, |
| брзо утиша и рукама и речима:</p> <p>— Добро, добро...{S} Ево одох.{S} Казаћу му да нећу, па ш |
| им, уплашеним гласом прошапће:</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди!... иди!...</p> <p>За један и п |
| И тетка га задовољно поздрави:</p> <p>— Добро си шиљао, добро!...{S} Ови други нису толико доби |
| како год знаш неколико дана, док се ја добро упознам с газдарицом, па после ћу ја и код слушки |
| у ми не могу, страх ме!...</p> <p>— Ама добро, Србине, разуми се: ти залагуј слушкињу како год |
| ше.{S} Они су знали да игуман зна доста добро протумачити целу литургију, али га је мрзило да у |
| гуман поче из средине.{S} Објасни доста добро најглавнији део литургије, па се осети заморен. » |
| ри кроз главу, и, не предвиђајући ништа добро, осим муке, унапред, узвикну сама себи гласно: »Е |
| /p> <p>Сад је други, то зна... то осећа добро.{S} Али има нешто друго, важније...</p> <p>Једнак |
| поче осећати радост од тога што је све добро, па се сети јучерањег дана.{S} Срце му задрхта, о |
| ме што је видео, <pb n="242" /> али све добро разгледа, утуви и остаде пренеражен од чуда...</p |
| да му покаже правац пута.</p> <p>Све је добро; и он таман поче осећати радост од тога што је св |
| цање оствари се дословце.{S} Љубомир је добро научио, а и другове упознао са важнијим стварима, |
| S} И кад се сит исплака, осети да му је добро и да се полако враћа пријатна топлина, која се по |
| ок, тринаестогодишњи дечко.{S} Леонтије добро познаје свако ово лице, али му се сад цела група |
| р.{S} Ја бих могао тако, али прво да ме добро увежу конопцима... а, богме, и њу!...</p> <pb n=" |
| ојом мишљу.</p> <p>Једно само он разуме добро и јасно, и то је почетак од <hi>онога</hi>: зна д |
| омаћице, и оно живо брисање и намештање добро изрибане трпезе, и онај уобичајени врисак и бегањ |
| оме... како ’но рекосте, леглу... да се добро напијете, па онако... после стара вина, да грдите |
| се узмогу живи држати...</p> <p>Ваља се добро наплатити за златан архимандритски крст, који се |
| ра, трепти, као пламен лојанице, кад се добро разгори!...{S} А Никола узео некакву сасвим другу |
| е још се некако сумња...{S} Леонтије се добро сећа што је гледао у Фрушкој гори, али је тамо др |
| олусухе старе воћке око амбара, који се добро накривио у страну...</p> <p>— Д-д... да га зовнем |
| ње плава неба.</p> <p>— Ја.{S} Ти си се добро излежавао, а ја се једнако бола по трњу и рањавил |
| S} Тетка већ спремила ручак те, како се добро нахранише, сви се, по обичају, растурише.</p> <p> |
| а врху вес, метну му на уста и притиште добро.</p> <p>Момак се најпре промешкољи, али кад дође |
| таних свећица, тамњана, жижица.{S} Хоће добро да окади и осветли пећину, да му замирише тамњано |
| } Само му оно буљаво надувено лице беше добро осветљено и, према слабој светлости, изгледаше јо |
| ленели, и тако!«...{S} Ипак он запази и добро разгледа похвално, невиђено у Србији, газдовање м |
| јући грозне цртеже многобројним, већини добро познатим, примерима, објашњењима, описима...{S} Н |
| лаши!...{S} Онога туњавца треба научити добро, њега ће питати зацело...{S} О-о-ох!...{S} Отац С |
| илостив, никад до сад не чувен, па ипак добро познат му архимандритов глас:</p> <p>— Хе-хе... д |
| > <p>— Баш ти ја то из књиге не разумем добро.{S} Кажи ти то мене ’нако... рече тетка.</p> <p>— |
| ва жена куд уклонити, било би му сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ спрема за разговор, |
| и преливају са руменом, масном корицом добро укљукане ћурке и гуске, па неке младе дебеле плов |
| м, очекујући ред да уђу.{S} Разгледа он добро десетину тих табачића, види да су то штампани бла |
| утуљав, у наочарима, чичица, кога је он добро знао и већ се насмејао неколико пута чичиној шали |
| овде нестаје оног старог, на који је он добро навикнуо, света, а ниче нови, непознати, млађи св |
| еде, а тетка му не сме прићи, док се он добро не напије.</p> <p>— Кажи ми где је, шта ћеш га зв |
| ут, размишљајући, шта ли је нагнало ово добро и мирно дете да бега од куће. »Васићи су сви пошт |
| , ове године.</p> <p>— Врло добро, врло добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за паре? запита, и |
| лату, рецимо, ове године.</p> <p>— Врло добро, врло добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за пар |
| , без смисла, глупо...{S} И све је ишло добро...{S} Али шта је ово сад?!...{S} За ово нема ника |
| дворишту онако, како обично разгледамо добро познато нам место, после дужег одсуствовања. »Све |
| то...{S} Он лагано и непрестано гази по добро утрвену путу, по оном истом колосеку, којим су хи |
| јом обележеним путем, одживљавало старо добро време и уклањало се испред новог, створеног разни |
| !... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а вала <pb n="140" /> и мене ће...{S} Али ми нећ |
| ма интернатског живота, које је Љубомир добро уочио.</p> <p>— Шта, цело <title>Свето Писмо</tit |
| еста.{S} За такво »послуживање« ђаци су добро плаћали ономе ко им га нађе.{S} Била је то једна |
| е и да су се сви разбегли.</p> <p>— Баш добро! узвикну жена обрадована.{S} Онда иди па кажи Вас |
| мо синоћ и јутрос пробао, па већ звониш добро.{S} Још сутра, па ћеш после све сам.</p> <p>— Ко |
| ном пролази брзо, неосетно.{S} Није још добро ни разгледао околину, а израчуна да је већ прошао |
| је он, бити после једног <pb n="111" /> доброг сна — после свега тога, лагано идући, ослушкујућ |
| ру, па му стаде наивно причати, како су добродушне и суседа и њена слушкиња.{S} То су, без сумњ |
| ена слушкиња.{S} То су, без сумње, оне »добродушне«, о којима му је он причао?</p> <p>Младић се |
| лим годинама родитељи му се раздвајају, добром вољом, и иду у манастир.{S} После дуга времена, |
| иди да су то штампани бланкети, које су доброћудни и безазлени учитељи исправно попунили и свој |
| ном усамљеном улицом, наишао на некаква доброћудног, како се њему учинило, чичицу.{S} Чича га ј |
| ичког живота — и предати се целим бићем добру ближњих и спасењу душе своје...</p> <p>Архимандри |
| е породице.{S} У десетој години отац га доведе у овај манастир, чувеном старцу, игуману Лазару, |
| школског дана, овај исти професор, који доведе Љубомира, разгледа одраслије ђаке и постави за ц |
| омаћинов приђе најмлађа, сад о месојеђу доведена, снаха да изује Леонтија.</p> <p>— Нека... нек |
| пити <hi>онај</hi> тренутак...</p> <p>— Доведи! загрми игуман са двери.</p> <p>Монаси се ужурба |
| Ево ти коза̑, па их чувај сам.</p> <p>— Доведи папоњу овамо, да га вежемо, одговори он и подиже |
| вцу.{S} Закалуђерите најстаријег ђака и доведите да га рукоположимо.{S} На Љубомира пазите отеч |
| гласно:</p> <p>— »Књижевници и фарисеји доведоше к Исусу жену ухваћену у прељуби, и поставивши |
| не беше никог другог; кочијаш, који је довезао попа, сврнуо је сам у манастирску шталу.{S} Љуб |
| нако... рече тетка.</p> <p>— Па, ет’... довели тако жену, која је грешила ’вако ка ми... управо |
| стидљиво, оборена носа, објављује да је довео из Београда, »по угледу на друге манастире«, једн |
| де смем примати госте...{S} Па би могао довести и оног твог кудравог богословца.{S} Ја бих вас |
| {S} Добро баш...{S} Кад се закалуђериш, довешћу ти једну моју прију; таман ће дотле порасти.</p |
| . одиста иде све по чреди!«...</p> <p>— Довешћу ја теби луду Петрију, нек’ ти се нађе на чреди, |
| радио с најупорнијом журбом, мучио се, довијао се и обртао од сваке руке, али стање све очајни |
| озе у Јеленац.{S} Ништа му не могу-у... довикну чуварица папоњина плачним дечјим гласом, који ј |
| дечко слуша речи и зна шта му другарица довикује, али он не прекида своја размишљања, само му с |
| p>— А ’нако... није те ови газда никако доводио у срез, код нас? упита пандур, правећи при том |
| <p>— Игуман ме послао.</p> <p>То је био довољан заклон, да му Арсеније не сме ништа наредити.{S |
| о непријатно и одсудно да учини, а нема довољно смелости, окрете главу прозору и танким гласом |
| ледао право у очи...{S} Девојка не може довољно да се начуди: онај исти кога су пре неколико не |
| шарени разноврсном одећом, које не може довољно да се нагледа.{S} Било је ту деце у прљавим и ч |
| поуке и праве богословске науке, да је довољно прочитати га марљиво и разумљиво, па као да си |
| о издржи цело лето и не побегне, тај је довољно искушан.{S} На њих се свали сав посао огромне к |
| астаје после њих...</p> <p>Само се није довољно навикао на свете службе црквене и на осећања, к |
| с !...«</p> <p>А Љубомир, наслушавши се довољно господске шале и смеха, оде у своју собу, леже |
| воме се чак и одликовао, — и то је било довољно.{S} У шеснаестој години, још ћосав, дугуљаст, н |
| адици на очи с таквим гласом!...</p> <p>Довољно разлога, да дркће не само ходник, но и цело дво |
| је дика, а ти се потпрдуј колико хоћеш, доврши он увређеним гласом.</p> <p>— Јуф, наљутио се!{S |
| ... — Кажем вам... шта ви је данас?!... доврши уздрхталим гласом, па и сам бризну плакати.</p> |
| и дру...</p> <p>Игуман га не сачека да доврши.{S} Као човек, који је нашао оно што је тражио и |
| ну и викну гласно, не дајући игуману да доврши:</p> <p>— Оче игумане, кажем опет: ово дете пет |
| XXVI</head> <p>Јеромонах Леонтије мирно доврши своје школовање.{S} Са њим отац Сава, треће годи |
| стити због скупа рада...{S} И, да би се довршило зло, једног пролећа удари страховит поводањ, з |
| учило се по цео дан, па ипак није могло довршити посао.</p> <p>Најволео је кад, око десет часов |
| Леонтију«: да му Бог помогне непорочно довршити намеру монашког образа... остати у побожности |
| и, човече! гракнуше гости, не дајући му довршити реченицу ни устати.</p> <p>— Као волове... узв |
| .{S} Тако се само преврћемо по трави... довршује дечко, а на уснама му трепери читаво блаженств |
| ка, нека, још мало«... мисли дечко и не довршује целу мисао, јер се већ зна све даље...{S} Све |
| се свему што се тако изненадно догоди, довуче се до постеље, леже и заспа одмах.</p> <pb n="97 |
| омцем, као и сам што је, дотера, управо довуче једно полумртво, мршаво кљусе, упрегнуто у таљиж |
| е Макаријево у иноке... па онај страшни догађај због трудне девојке, која обеђује Макарија у гр |
| а око себе.{S} Сви су знали за последњи догађај у испосници, јер су то и владика и отац Сава ре |
| <p>Љубомир се замисли: да ли треба овај догађај причати сваком?{S} Каза јој само да је растерао |
| .{S} И ове приче и даље посматрање ових догађаја унеше у његову чисту душу нека нова осећања, к |
| ад је мислио да има бар неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: тукли га штаповима унакрст |
| опеване лепотице и после испреда разне догађаје, у којима би он и та лепотица играли главне ул |
| ли не види ништа...{S} Понавља у памети догађаје и описе из оба житија, и како пролећу поред ње |
| ...{S} И стадоше се ређати пред њим сви догађаји од његова бегства... .</p> <p>Најмучније беше |
| оред његових мислених очију ови заносни догађаји, његова душа се све више отвара и тако се сажи |
| поменути, да често поновљени непријатни догађаји натерају и најглупљег човека, да их малко псих |
| ивши мишљење и речи Господинове, о томе догађају, које су биле ауторитетне за све госте, па у н |
| ислима, чудећи се целом овом изненадном догађају и не разумевајући га још ни мало.{S} Њему све |
| нутка више интересовало то питање, него догматика.</p> <p>— Клисар, брате! узвикну Велимир.{S} |
| вна предавања из Литургике и по мало из Догматике.{S} Велики је зор био, који га на тај корак п |
| мене је то предавао...{S} А ко предаје догматику?</p> <p>— Синђел Прокопије.</p> <p>— Мора да |
| и се из средине онај синђел што предаје догматику, погледа Љубомира прекорно и узвикну:</p> <p> |
| ...</p> <p>— Тако ће он њих, душе ми, и Догматику и, може бити, само Пастирско... па редом! узв |
| све, све...</p> <p>— Хо, јаки је он и у догматици, мој брате, додаје Никола.{S} Знаш оно о Трој |
| Али ћу и њега...</p> <p>Тако псујући и договарајући се, вратише се другови у манастир.</p> <p> |
| и чудећи се свему што се тако изненадно догоди, довуче се до постеље, леже и заспа одмах.</p> < |
| нако, кад је човеку свеједно, ма шта се догодило.{S} Само - махну главом и рече : »Хоће Шваба, |
| оље обавести о свима променама, које се догодише у целом крају за ових седам, осам година.{S} О |
| стаде хватати по сјајним жишкама, које догореваху, и севајући још по кадшто слабом светлошћу, |
| > <p>Свећа, усправно прилепљена за сто, догорела и пламен лагано нагорева суху масну даску; поч |
| о парченце — Никола показа пола палца — догореле воштане свећице, он се згране па да ме убије.{ |
| рвеном кубету, кад се забелише зграде и дограде, које се лепе и гомилају <pb n="223" /> једна у |
| чима на једно место.{S} Трипут је морао додавати ножнице архимандриту, који их је отурао од себ |
| ивим дрхтањем руку.</p> <p>— А, ваљано! додаје механџија више ради учтивости, али он осећа исто |
| о, јаки је он и у догматици, мој брате, додаје Никола.{S} Знаш оно о Тројици... као цигља!</p> |
| препреденост.{S} То му је помогло да се додвори игуману и свакоме, ко има каква било утицаја на |
| > <p>Ђак се стресе од овог неочекиваног додира, који изазва у његовим нервима читаву струју нек |
| ш очајније, а преко равна поља лети, не додирујући ногама земљу, са раширеном, завитланом у наз |
| ...</p> <p>Десетог дана, рано из јутра, дође Велимир у испосницу.</p> <p>— Е, мој Леко... рекох |
| n="131" /> <p>Једног дана, пред подне, дође у манастир један постарији свештеник, обучен фино, |
| <pb n="188" /> После, по новој години, дође игуман сиромашног Преображенског манастира, који ј |
| S} Љубомир се, чим ово угледа, поврати, дође к себи и уплаши се, ни сам не зна од чега.{S} Он п |
| рт и проклество.</p> <p>Једаред, потом, дође теткин муж, као обично, с колима и врећама.{S} Тет |
| } То је у моју славу...{S} Кад, рецимо, дође у манастир владика или тако неко од оних великих.. |
| е гледати у чађава брвна.</p> <p>— Ето, дође и тај дан, проговори Љубомир, да се иде у свет!</p |
| </p> <p>— То ми по један за наше госте: дође нам родбина или тако...{S} Сад ће овај бити твој, |
| рачуна).{S} Тако је свакад у манастиру: дође ли један стран гост, због кога се морају заклати б |
| неће да се мрдне без обуће и јелека.{S} Дође тешко време!...</p> <p>— Ах !...{S} Леонтије горко |
| каје што не остаде у којој да ноћи.{S} Дође му много тешко, хтеде кукати из свег гласа, неће л |
| кочи и погледа око себе незадовољно.{S} Дође му на памет: ако владика запита што, на пример из |
| атру, што ће се метнути у кадионицу.{S} Дође братија.{S} Отац Арсеније, као редни ове недеље, з |
| н, ништаван.</p> <p>»Да се иде одавде!« дође му одједном у главу, и он одмах осети, како је овд |
| езу три године.{S} Али не паде ништа, а дође тренутак да залупа добош у негда величанственим а |
| <p>Али оном малом професору у наочарима дође на ум паметна мисао: »Зар баш мора, рецимо, писме |
| он, и тетка, и сва три калуђера.{S} Па дође час кад не знаш кога ћеш пре послушати...{S} А ми |
| ...{S} Хи-хи...</p> <p>После два месеца дође глас манастиру да је Нићифор рашчињен, а мало зати |
| и припрети му, да ће га на пролеће, кад дође у манастир, ако затече оваке незналице, с места из |
| а Светозар богословац, његов сељак, кад дође лети, о Београду... како ли кити оне дивне приче о |
| <p>Момак се најпре промешкољи, али кад дође тешко дисање, напреже сву снагу, забатрга се, изву |
| ута гледао ове исте призоре, сад му све дође као ново, као да ово први пут гледа...{S} Не осети |
| о у оно што ради, чиме је заузет.{S} Не дође му ни на ум да се погорди толиком пажњом важних љу |
| престане промене у манастиру, док се не дође до овога стања, које затекосмо у њему.{S} Четрдесе |
| е, стадоше га ловити, те му ни на ум не дође његова стара, бескорисна, искрена пријатељица...{S |
| прође му брзо, и он се зачуди: кад пре дође други одмор!...</p> <milestone unit="subSection" / |
| ликом милином и заносом, и онда му срце дође тако пуно, у грудима га задише некакво радосно рас |
| д... какав се ово сад олуј спрема!{S} И дође изненада, кад нико није ни мислио...</p> <p>А њих |
| о калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми дође толико пута да му кажем: дијете, иди кући, ожени с |
| >Љубомир се прену, пробуди се и сад тек дође му на памет зашто је дошао овамо.{S} Одједном га о |
| и становници збуне и ушепртљају, кад им дође из града, после дужег одсуства, какав члан њихове |
| ..{S} Али му, сасвим случајно, одједном дође у главу једна ситна, практична мисао, коју он, да |
| рећни дани за Љубомира.{S} Али одједном дође <hi>оно</hi>.</p> <p>Никако не може да се сети кад |
| почех опет мислити.{S} И ту ми одједном дође <hi>оно</hi>...{S} Више никад нисам ни о чем друго |
| оволико трпели !?«... </p> <p>Сутрадан дође Леонтију порука од архимандрита, да обиђе с водицо |
| се владам по вашем реду и обичају, а ко дође у моју кућу, мора се владати по нашем обичају.</p> |
| све брже и брже...{S} Он не осети како дође до котара, око кога се окупила гладна и премрзла с |
| ан, а попио сам доста.{S} Него ми онако дође, као да сам неки други човек... друкчије и мислим |
| му је то пало на памет...{S} Тек онако дође му у главу: »Да проведем неко време у манастиру... |
| лио, само о томе.</p> <p>Мира постепено дође к себи, али јој Љубомир од овог часа постаде као н |
| сти школу, а и он сам не зна како му то дође, нити жали за школом.{S} Ако хоће, може сутра ићи |
| , пријатељским погледом.</p> <p>Љубомир дође пред механу с намером, да покуша добити комад прој |
| 6" /> <p>После кратког времена Леонтију дође налог, да упути оца Арсенија у манастир т-н, камо |
| тавише саме, и никако не може сад да му дође у главу: зашто би му то било неправо?{S} Обузет он |
| омунов храм... мудрост... и од некуд му дође на памет — Соломуново слово !«...{S} Јест, јест... |
| {S} Игуман се одједном уозбиљи; лице му дође осетно отвореније, блеђе, а нос модрији.{S} Зна он |
| ке, које је сотона стварао...{S} Час му дође суседина слушкиња из Београда, па га тапка по раме |
| онтије пође за општим покретом.{S} Њему дође цела ова ствар, као болеснику у ватруштини гутљај |
| нем, па зажмурим, <hi>оно</hi> ми одмах дође.{S} Најпре ми се беласа, далеко пред очима, нека м |
| туљеним погледом, обори главу...</p> <p>Дође на виђење и стара другарица с Маљена, водећи синчи |
| окућанством и посла својој кући.</p> <p>Дође исповедник из удаљеног манастира, те исповеди и пр |
| утаче се домаћин мало јачим гласом: кад дођем код вас у манастир, ја се владам по вашем реду и |
| рзом ходу.</p> <p>— Побро...{S} Саво... дођи к себи!{S} Биће ти зло...{S} Знаш твоју чувствител |
| е друго...</p> <pb n="64" /> <p>— А кад дођох овамо и кад одоше сви наши на границу, почех опет |
| ну руку на тетку: образи му пребледеше, дођоше као мртвачки, а очи севнуше неком нејасном злобо |
| ругови, у живом разговору о будућности, дођоше до угнуте стене, седоше на дебео слој мека суха |
| с ђацима, Љубомир се одвоји из реда кад дођоше близу иконе за <pb n="48" /> целивање, стаде поб |
| читавих десетину година калуђерства не дођоше му на ум какве веће саблажњиве мисли.{S} Његова |
| другом одељењу, и најзад сви професори дођоше до уверења, да су се у овом разреду, сасвим случ |
| другова...</p> <p>У неко доба Василијан дозва шумара и воденичара, и посла их некуд.{S} Калуђер |
| арешинства, него замоли архимандрита за дозволу, да и даље врши свој црквењачки посао.</p> <p>Ј |
| III</head> <p>Једва једном!{S} Добио је дозволу да чита житија светих.{S} Игуман се најпре прот |
| туђе.{S} Отац Сава потражио је и добио дозволу да изузме из Управе Фондова десет хиљада динара |
| ти за трпезу, не!</p> <p>— Откуд они то дознају?{S} То треба знати.</p> <p>— Знам, брате...{S} |
| , родбину, све...{S} Случајно су, вели, дознали где је, преко неког Светозаревог друга, учитеља |
| али му оне не осташе у памети.</p> <p>«Дознали!...{S} Да се бега!...{S} А моји... шта ће они?. |
| очекивао с великим нестрпљењем, јер је дознао од богословаца, да ће митрополит служити тога да |
| >После кратког времена и Љубомир и жена дознаше ове, што су хтели једно о другом <pb n="68" /> |
| д новог, створеног разним условима, већ дозрелог за живот, времена и правца?...{S} Тек све се о |
| на време, проведено у Богословији...{S} Доиста, он стаде распитивати о свему, о многим ситницам |
| а, него их дају на наполицу.{S} Тако је доиста и корисније.{S} Само гаје винограде сами, и то и |
| </p> <p>Али за ђаке манастирске лето је доиста право »искушење«.{S} Ко издржи цело лето и не по |
| о очи, па не верује својим ушима да оне доиста слушају Савин глас.</p> <p>— И тица, и бубица, и |
| истос опростио!...{S} И сви су они људи доиста били грешни.{S} Али шта је то?...{S} Је ли могућ |
| ти... ето, не гледам у тебе«.{S} Игуман доиста оборио главу и нашао се у некакву послу са чашам |
| ижило школско време.</p> <p>Једног дана дојаха пред механу неки коњаник, а за њим пандур са пуш |
| а га неко ошину изненада; једним скоком дојури до звонцета и огласи почетак обеда.{S} Он је прв |
| је, вели, пити за раније <pb n="95" />, док те није снашла беда.{S} Једном га преварили те исту |
| дна.{S} Ја ћу те одвести кући.{S} Дед’, док нисам викнуо кмета и пандуре да те вежу... </p> <p> |
| део, мислио, сањао, по неколико часова, док се не врати весео Велимир.{S} Он је на Велимирове о |
| о дочека и није се одвајао од Леонтија, док год се овај бавио код куће.{S} Он га најбоље обавес |
| осле, лагано, добиваше све више смисла, док се напослетку не заустави плашљиво на игуману.</p> |
| м ногама и врљуца бесциљно по ливадама, док га чобани не ухвате...{S} И Леонтије, пометен, збуњ |
| љи, и мислило се да то остаде вековима, док сунце сија...{S} После које стотине година, од неог |
| огледаше се и насмејаше се самим очима, док им лице беше озбиљно...</p> <p>Друга новина беше: н |
| ј слушкињу како год знаш неколико дана, док се ја добро упознам с газдарицом, па после ћу ја и |
| имаће још кога, па се дао у објашњења, док иза угла механског изиђоше човек и жена.{S} Љубомир |
| руку свакоме сиромаху пуну кесу новаца, док не раздаде све... све што је добио за продато имање |
| о пута прекомбрљаше једно преко другог, док се не уморише.{S} Онда се дохватише торбе, из које |
| то...{S} Него само да ме не истера сад, док не видим са стричевима за имање, ето то је...{S} А |
| ологије и часловца...{S} И тако ће све, док му Бог даде снаге...</p> <p>Дакле, почело је!...</p |
| а и даље о школовању, и тако редом све, док се неко не сети, те изнесе пред уморна приповедача |
| ном сањању...</p> <p>Овако је ишло све, док не наиђе на »<title>Житије преподобнаго отца нашего |
| адости, до да остане све овако како је, док год он не изучи све школе.{S} Сад се школа истакла |
| алуђерио, једина забава.{S} У граду је, док се бавио са архимандритом, купио добра ластика и чи |
| нос.</p> <p>— Не, да га омрсиш сабаиле, док не пије лековиту ракију, викну први калуђер, отурај |
| год је био грешан, сваки побего напоље, док не остаде сам Христос и пред њим жена.{S} А кад то |
| о неки стекне...{S} Само за прво време, док ме не приме у школу... па после ћу у послуживање«.. |
| какав ли ће бити Арсо кроз пола године, док се насрче теја!...{S} И он оде весео на ново место, |
| ра једног џандара на овако расположење, док му се побратим-игуман одљути, а то ће, знао је он, |
| т, у размацима, поновити овако звоњење, док се Велимир појави.{S} Беше се јако задувао од нагло |
| ек?...{S} Шта то чиниш!...{S} Покај се, док има времена...{S} Бог ће опростити...</p> <p>Ђаци с |
| а она се, та мисао, развијаше све више, док га не отрже од рођена гнезда.{S} Он је није у почет |
| зговарати.{S} Игуман неће никога звати, док не истресе цео полокењак.</p> <p>— Видиш како ми ле |
| ово правило никад није могао прочитати, док су она друга строга правила — молчаније, послушаниј |
| с мишљу: да му се не може душа смирити, док ову књигу не прочита.</p> <p>— Је л’ твоја ова књиг |
| ти све показати: не вреди ту говорити, док не видиш све очима.</p> <p>— Добро и то... а још?</ |
| тору после не верује: неће да га пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљување...</p> <p>— Ха |
| остељу у углу, на другом крају од пећи, док друге две беху около пећи. — А ми ћемо одмах намест |
| тка не изведе, а тетка му не сме прићи, док се он добро не напије.</p> <p>— Кажи ми где је, шта |
| као тањир, па као тепсија и тако редом, док не порасте као кућа, и већа...{S} Па све ближе и бл |
| Љубомир.</p> <p>— Изнајпре ћеш са мном, док се не научиш звонити.{S} Али ја мислим ти ћеш то бр |
| обна светлост...{S} И седим, ет’ овако, док не зађе сунце, или док... хм ..</p> <p>— Ти пијеш, |
| чето причање:</p> <p>— Тако то једнако, док ме не пусти нека слабост у глави, што ме обузме чим |
| е.{S} Док ти женска рука не такне јело, док она не удеси сто, трпезу, док она не завири у собе, |
| ке видело, колико се незгода претрпело, док се до тога дошло !...{S} И стадоше се ређати пред њ |
| ставља га пред његове ноге... наравно, док је он постао владика, дотле се она удала и има дете |
| же у једној руци велико парче, резерву, док другом руком приносе друго парче великим гладним ус |
| кне јело, док она не удеси сто, трпезу, док она не завири у собе, ту нема реда... ту ти је, бра |
| ругих села, и да се не враћа манастиру, док не сврши посао.{S} Момак ће манастирски долазити св |
| и собом непрестане промене у манастиру, док се не дође до овога стања, које затекосмо у њему.{S |
| ма богомољкама, које све даље одмицаху, док се не изгубише близу сеоских кућа, иза којих се, јо |
| око столова, згледају се и смешкају... док отац Арсеније не ускочи у зачеље и брижно-слатким п |
| ми је досадило сунце, зато бегам...{S} Док је зима, не марим, али кад озелени гора, кад запева |
| игда беше снаге ђиласнух у целац...{S} Док ја летим у целац, а онај скаче на другу страну, бег |
| о народ вели, да нема куће без жене.{S} Док ти женска рука не такне јело, док она не удеси сто, |
| да једу, па затим оде у трпезарију.{S} Док се испразни чанак, тетка се врати с новим налогом:< |
| та говориш?</p> <pb n="203" /> <p>— Ама док ти још уђеш у године...{S} Сад ти је седамнаеста?</ |
| запита он Светозара, после дуга чекања док овај сврши читање предмета.{S} Али није погодио вре |
| дем реци на веће школе у Београд.{S} Па док сташе време за школу, примио ме ови, реци, добри чо |
| ке, па вуци једно друго, омахуј, рви се док једно не падне.{S} После се оно одоздо искобеља, па |
| едим, ет’ овако, док не зађе сунце, или док... хм ..</p> <p>— Ти пијеш, онако... прекиде га про |
| к испржени уштипци, који ће се охладити док он сврши, а није ред јести или пити у овакој прилиц |
| ошто се ижљуби с новом браћом, чекајући док архимандрит скине одежду и изиђе из олтара, опет за |
| рипазе на камење, па их нема у воденици док год се не чује да се игуман вратио...{S} Све се рас |
| а на једну, ја на другу страну, па тако док не сване...{S} А Василијан и ови други не би.{S} Хе |
| S} Спремићу ти га ја, не бој се... само док још мало одвркне!...{S} Ха-ха-ха!«...{S} И Савин па |
| во са мном јуче, то је онако...{S} Само док ја нађем место, па да видиш!«...</p> <p>Охрабрен ов |
| сли сам отурује од себе, за после, тамо док се одмори.</p> <p>Изјутра је све, што је гледао и с |
| јим суседима нешто живо објашњавати или доказивати, па онда замаха рукама по ваздуху, дајући на |
| ају, сишао у подрум, и неће изићи отуд, докле га тетка не изведе, а тетка му не сме прићи, док |
| } Па се сме радити шта ко хоће: спавај, докле хоћеш, иди куд год те срце вуче, једи и пиј што г |
| их моралних разлога и правила.{S} Само, докле ли ће то да иде?...</p> <p>— Не могу ракије, слав |
| ах и одмах се реши: замочи дете с ногу, докле могаше ући у воду. »Опет је ово мањи грех, него д |
| игуман чини своју обичну јутрењу шетњу, докле не види да су поизлазили напоље сви калуђери, ђац |
| тајанствени смисао...</p> <p>Докле, ах, докле ће се трпети ове муке, ова неизвесност?!...{S} Гд |
| рви неуспешни покушај.</p> <p>— Како... докле да живиш?</p> <p>— Па, једнако!... одговори монах |
| беше му чудно, што га игуман не запита: докле ће остати у манастиру, што је дошао, ради чега... |
| тврдом намером: да се не дигну од совре докле се узмогу живи држати...</p> <p>Ваља се добро нап |
| би кога јарца, и опет би трчао и трчао докле га ноге носе...{S} А овако само подскочи од земље |
| рао три дана.</p> <p>Сељак удари у вику докле га год могаше видети, па се онда осврте и продужи |
| ка детлић.{S} Све се жуте пеге по врату докле сунце грије...{S} Аха, сигурно капетана никад не |
| улева неки тајанствени смисао...</p> <p>Докле, ах, докле ће се трпети ове муке, ова неизвесност |
| 5" /> књига, било је доста; а шумар, на доколици, навуко му доста суха лишћа у пећину, да има н |
| одавно.{S} Игуман већ да побесни...{S} Докопа чизме, стаде их превртати и пипати.{S} А у том о |
| етане ?... изводи механџија капетана на доксат и показује му једну узвишицу, подигнуту од дасак |
| ула к њему, а остала онако наслоњена на доксат, раширила очи па гледа...{S} А игуман таман поум |
| црвена од љутине, изиђе и наслони се на доксат близу Љубомира.{S} Велимир таман хтеде да јој об |
| им потребама.{S} Љубомир се наслонио на доксат па, и ако је већ неколико пута гледао ове исте п |
| оре... и Василијан ширетски баци око на доксат, — и ако је ован!</p> <pb n="225" /> <p>Леонтију |
| !« мисли у себи и стара се да умакне са доксата неопажен.</p> <p>— Где ћете сести, господин-кап |
| све сам.</p> <p>— Ко је звонио? грми са доксата.</p> <p>— Љубомир, одговара Никола некаквим тан |
| ам не зна од чега.{S} Он пође лагано са доксата.{S} Велимир викну за њим:</p> <p>— Јеси луд!... |
| риђе и седе на једну клупу, испод самог доксата, пред ћелијама, која се ту случајно затекла.{S} |
| благи поглед, он се збуни, стаде испред доксата баш према њој и обори главу.</p> <p>Девојче се |
| >Приближује се подне, гости још седе на доксату, пију стару препеченицу и жмиркају на топло про |
| ча пред госта.</p> <p>Љубомир сеђаше на доксату, чистећи трешњеву буранију, која ће се кувати з |
| и ни црква.</p> <p>Млади игуман седи на доксату, заклоњен за дрвени стуб, и посматра како излаз |
| калуђери?{S} Гле, и отац Сава стоји на доксату, гледа, радознало и реко бих смешка се!{S} Није |
| Он би се вратио одмах, бегао би, али на доксату механском стоји једна девојчица његових година |
| заноћио код игумана.{S} Изјутра сели на доксату, разговарају се нешто о прављењу сира и пију ра |
| сле се и сам игуман уплаши, те посла за доктора...</p> <p>Чује се како пуцкарају ћутци у огромн |
| , те попи крв; доноси му млеко, трчи за доктора...{S} Та то је требало само видети!{S} Па докто |
| емном кочијашу:</p> <pb n="239" /> <p>— Докторе!... двојицу!</p> <p>Тек у вече стигоше лекари, |
| {S} Та то је требало само видети!{S} Па доктору после не верује: неће да га пушти, док му не да |
| ће она плашљиво, срећно, стидљиво...{S} Долазе њени родитељи; благосиљају и гледају некако весе |
| па се само гиба жућкасто црно блато.{S} Долазе сељани у механу и већ почињу нешто говорити о шк |
| на памет Мира ил’ Милка“.</p> <p>После долазе они страшни надчовечни напори, муке и болести те |
| еље... хап... на чреду.</p> <p>Љубомиру долазе ове ствари све замршеније и чудноватије.{S} До с |
| есући прстима брадицу и кријући очи.{S} Долази свет, видеће... жена до калуђерских ћелија!...{S |
| и држи и говори: сад јој ни на памет не долази дерање јарца.</p> <p>Љубомир заузе половину њене |
| старешине и калуђере по манастирима, и долази до закључка, да је његов манастир доста одвојио, |
| Љубомир: каки ти је оно младић, што ти долази?{S} Ја кажем већ тако и тако...{S} Добар неки мл |
| о...</p> <p>Друга новина беше: намесник долази у цркву само о празницима, недељом и тако... пор |
| pb n="60" /> <p>Да ли му то заиста није долазило на ум до сада?{S} Он вели да није, и без сумње |
| ту.{S} Народ је, из удаљенијих крајева, долазио у манастире као у праве <hi>свете куће</hi>, до |
| ом лице као да је њему сасвим свеједно: долазио ил’ не долазио у срез.{S} А ово он пита тек ’на |
| посланик; а сад је њихово царство...{S} Долазио ономад министру, све му испричао и нуди сведоке |
| Арсеније још унапред су уживали, кад је долазио ред на овакве куће.{S} После освећене водице, п |
| је њему сасвим свеједно: долазио ил’ не долазио у срез.{S} А ово он пита тек ’нако... из радозн |
| ту душу нека нова осећања, која стадоше долазити у сукоб са његовим досадањим тежњама.</p> <p>Љ |
| не сврши посао.{S} Момак ће манастирски долазити свако јутро, и односити покупљене прилоге.</p> |
| време може и код ње поседети и може му долазити сваки дан онај богословац...</p> <p>На вратима |
| } Тек каже: да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, брате, тако ми кажи.{S} |
| ...{S} Од недеље је моја чреда.{S} И ти долазиш под моје, оногај... како ћу рећи... под моју вл |
| ће се светити водица, чишћења полица и долапа...{S} И сва та прашина, стругање, истресање, риб |
| шка се!{S} Није то, ваљада, због његова доласка?...{S} Гле, двориште... све оно исто!...{S} Сам |
| па квит...{S} Сигурно је још пре његова доласка била чреда Велимирова, сад је Николина прошла, |
| мир види да се чини гозба у част његова доласка, па не сме да одрекне ни једну чашу.{S} Почиње |
| ом обузе трема, би му незгодно од овога доласка, и ако он није ништа имао са среском влашћу. »К |
| <head>XX</head> <p>Прошла је година од доласка Љубомирова у манастир.{S} Зимус, некако пред Бо |
| , како је он маштао о даљем путовању, о доласку у Београд...</p> <p>А кад има више посла у кући |
| n="210" /> <p>Село, обавештено раније о доласку, запурњало се од брисања давно непочишћене куће |
| има, опази, да се обојица радују његову доласку.{S} Први му приступи Никола, с тако услужном љу |
| , цела родбина.{S} Сви се радују његову доласку, сви се, као нарочито, утркују, ко ће му се при |
| ина, којој, како изгледа, нема краја, а доле, поред сама пута шушти, ваља се и бруји манастирск |
| много...{S} Послао је и шумара; ено га доле у потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је да те <p |
| игра нека тама пред очима, стаде га чак доле, испод груди, нешто стезати, и он неколико секунад |
| нула бескрајна провалија и чује се како доле шушти вода и бије влага...</p> <p>— Ево ти мотке! |
| рачну пећину, испод кога дубоко, дубоко доле, весело жубори, скакуће преко камичака и слева се |
| д бела и црна брашна гибаницом...{S} Па долећу често они сеоски »колачићи« умешени с јајима, ис |
| ишчезавају из памети, а на њихова места долећу некакве друге — нејасне, магловите, не разуме их |
| настира.</p> <p>Овај поступак дућанџија доли још више уља у распаљени бес игуманов, и он, гледа |
| иста, искривудана, уска и дубока речна долина, по <pb n="257" /> којој се јутром носи и колута |
| чило.{S} Давно је дигло росу са питомих долина, које се оштро преливају под његовим ватреним зр |
| енадан очајни глас, шаљући одјек речној долини, кроз коју се отеже и замире његов последњи звук |
| зиђем на онај челопек горе, па погледам долину моје лепе Груже, како се њоме на све стране разм |
| ује, па истог дана, кад му попа улази у дом с крстом, целива и крст и попину руку.{S} И његови |
| ма би назвао игуманов поступак, — твоје домаће расправе.{S} То ти остави за после, кад ми одемо |
| , после рођеној, деци нашао срећу, тихи домаћи мир и задовољство...</p> <p>Још једна жеља остад |
| « и претећи му разним, већ уобичајеним, домаћим казнама...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| </p> <pb n="213" /> <p>— Попо, утаче се домаћин мало јачим гласом: кад дођем код вас у манастир |
| це, попију се неколико кава и ракија, и домаћин управља обично питање:</p> <p>— Да нисте гладни |
| звеселили.{S} Покажите нам макар једног домаћина у Србији, који би тако исто...</p> <p>— А шта |
| девојчица, кћи једног осредњег поштеног домаћина, стајаше уз Велимира, наслоњена на врљике, зак |
| е жене устумарају.{S} Шиљу децу да зову домаћина, који је са плугом негде на њиви, спремају ђез |
| се по њихову изгледу и оделу, да су то домаћини ове куће.{S} Човек беше снизак, широких леђа, |
| се Леонтије највише плашио.{S} На знак домаћинов приђе најмлађа, сад о месојеђу доведена, снах |
| адно!«... помисли он и случајно погледа домаћинову босу ногу, која није била чистија од његове. |
| Радојевића се надали, па дочекаше госте домаћински.{S} Вечера прође лепо и весело, али после на |
| {S} Ручак је справљен на брзу руку, али домаћински: поклао се читав чопор младине.</p> <p>У чет |
| ди монах.{S} У сваком селу има неколико домаћинских кућа, где калуђери вазда ноћивају, кад су у |
| дотле имало и незгодица...</p> <p>Прва домаћица манастирска, она лепа намазана, обојена женица |
| упна развијена Рудничанка бити као нека домаћица у овој кући, па стаде још више пазити на себе |
| уха, исцеђена муком и немаштином, стара домаћица, па се извињава што нема чим даривати крст.</p |
| него у свакој руци по неколико.</p> <p>Домаћица се смеје весело, одвраћа шалу и доноси пуне ру |
| удовице, и оно препирање Велимирово са домаћицама због прилога...</p> <p>— Снашо, узвикује ђак |
| но усплахирено сновање по кући стидљиве домаћице, и оно живо брисање и намештање добро изрибане |
| тенике и калуђере, који псују непажљиве домаћице, и ради казне траже, да се спусти што већи при |
| раве и градине и њиве једва подмириваху домаћу потребу; а виноград се морао напустити због скуп |
| мом, лелујао и лагано гасио.{S} Љубомир дометну суха грања, и ако је ватру наложио једино с раз |
| а се жена већ спрема за разговор, па се домишља шта да јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души му се |
| и бисаге, а сад, као свештеник, улази у домове и сам врши освећење.{S} Буни га све, што га срет |
| то жељено архимандритство?{S} Шта би ми донело и владичанство!{S} Округла је она проклета камил |
| и ми душу, зар није?...{S} А баш ову је донео игуман из Прњавора, од његове неке... <pb n="91" |
| ах Леонтије, при повратку са посвећења, донесе оцу Сави писмо од владике.{S} Архијереј препоруч |
| лепим, казао му је да те <pb n="206" /> донесе на леђима...{S} Знаш да сам ти друг... хајдемо л |
| тати и пипати.{S} А у том овај — Веља — донесе сир и метну на астал.{S} Професор одломи парченц |
| ком, уписивао колико <pb n="88" /> чега донесе из парохије и предаје старешини, колико је пало |
| у ракију.{S} Игуман привика да се одмах донесе парче млада сира.. хтео је, ваљад’, нешто показа |
| >— Хоћу.</p> <p>— А можеш сести сам, да донесем ?</p> <p>— Могу...</p> <p>Нахрањен, напојен, Љу |
| кухати?... у чему, како?...{S} Шта ће с донесеним млеком?{S} Ко ће сирити оно из карлица?{S} Гд |
| ово дете пет дана није ништа окусило и донесено је мртво у манастир.{S} Нека вам обећају влади |
| и оно из карлица?{S} Где ће се оставити донесено брашно?{S} Шта ће са неопраним трпезариским <p |
| о.</p> <p>И одједном као чаробном руком донесено, настаде сасвим друго, ново време, други живот |
| а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесме, ама оногај... да разладиш стакло...</ |
| сав свет манастирски, не мислећи шта ће донети сутрашњи дан, шта ли понети ноћ.{S} Посматра ред |
| стакло, <pb n="106" /> наточити воде и донети га онако мокро и хладно на сто.</p> <p>После нек |
| разумеш ти ове ствари...{S} А ја ћу ти донети, ако хоћеш да читаш, што лепо.</p> <p>Љубомир се |
| е ко бубрег у лоју; све ће му се готово донети, и он ће бити као прави господин.{S} А за време |
| {S} А ко попуши са мном оку дувана, што донех из Крагујевца, а?...{S} Коме дадох три велике тур |
| а?...{S} Тек све се одједном измени.{S} Донеше се важни црквени закони, уредише се многа црквен |
| у незгоди због писманцета, које му сад донеше из града.{S} На малом, минијатурном, белом парче |
| ије памуком и црним кашмиром; јутрос му донеше кашмир из града, и сад га веома занима како ли ћ |
| калуђери и ђаци на ногама; снују, трче, доносе и односе јела и пића, послужују, сипају и бојажљ |
| /> <p>Тако пролажаху године за годином, доносећи собом непрестане промене у манастиру, док се н |
| зразом лица, служи он госте, дижући или доносећи судове, гледајући само у оно што ради, чиме је |
| окласмо све маторе пловке, те попи крв; доноси му млеко, трчи за доктора...{S} Та то је требало |
| омаћица се смеје весело, одвраћа шалу и доноси пуне руке прилога.</p> <pb n="211" /> <p>У неком |
| ..</p> <pb n="136" /> <p>— А шта ми оно доноси... то жељено архимандритство?{S} Шта би ми донел |
| астире као у праве <hi>свете куће</hi>, доносио прилоге, који су све више подизали материјално |
| ио мањег раста, скоро ћосав.{S} Само по доњој вилици пробиле га меке, жућкасто црне маље.{S} Па |
| ир, узевши стакло к себи.{S} Коме се не допада, нека не пије...{S} Здрав си!</p> <p>Љубомир ућу |
| . нека зна ко му је господин, кад му се допада бити слуга« мисли у себи ново-печени монах и не |
| за владику.{S} Чуо је он шта се владици допада, а бојао се помало да га не врате, што није зака |
| осмех кад говоре са женама, које им се допадају.{S} У том осмеху исписана је бездна грешне пож |
| таде читати целу »главу« од почетка.{S} Допаде му се.{S} Лепше је ово написано, него што им је |
| и придржавао.{S} Архимандриту се веома допаде снажан и леп глас Ђокин, који на опште задовољст |
| /> воље за дуга маштања; он прочита, на допаду, неколико листа па, не размишљајући много, рекне |
| ном размишљању...</p> <p>Ах, како му се допао овакав живот!...{S} То је <hi>оно право</hi>, за |
| раво овамо, у овај тамни подрум, куд не допире та чаробна светлост...{S} И седим, ет’ овако, до |
| н празнични.{S} Сунце бије косо, али не допире у ходник, где се угибају широки столови, под тер |
| хитао право високу небу...</p> <p>— Што допусти?!... прекореваше он некога у боном заносу.{S} И |
| скверни дјевицу нашу!«...{S} Али Бог не допушта сотони да се смеје даље над праведником... дево |
| убомир, гледајући у страну: тако... без допуштења.</p> <p>— Та оно знаш, тако је...{S} Само не |
| ако је...{S} Само не знам ко би дочекао допуштење.{S} Ни на Божић се неки пут не сете да понуде |
| ећутати, али не беше <pb n="185" /> још дорастао великим стрпљивим иноцима, него плану:</p> <p> |
| ав предао вештини правити камилавке.{S} Досад је начинио једну себи, а сад је предузео, да, по |
| </p> <p>Код гостију се изнајпре опажаше досада на оне олињале, хиљадама пута, без икаква основа |
| рете се све у његову животу на боље.{S} Досадање место напусти, нађе му Светозар много боље, уп |
| ној, вечно мрачној души, која је за све досадање случајеве у животу имала једну сталну подлогу |
| " /> онако »испод жита« да наставе пити досадање вино, али их присилише на поштовање већине и њ |
| езнатни послови у пећини, пореметише му досадање одушевљено-побожно расположење, и он, као свак |
| нова, од целе мучне прошлости, од свега досадањег живота, остаде само магловито сећање...</p> < |
| калуђерства, као Велимир, што му је жао досадањег живота.{S} Не.{S} Он се уплашио саме ове изне |
| узело цела.{S} Каква противност његовом досадањем дремљивом, вечно празном, полумртвом животу!. |
| ... како се срце разиграло, па му тесан досадањи скучени простор!...{S} А душа се надима и хоће |
| оја стадоше долазити у сукоб са његовим досадањим тежњама.</p> <p>Љубомиру се одједном отворише |
| стање и наређује му, да одмах пошље сву досадању уштеду, јер ће морати продати белавку за прошл |
| в било успех у томе предузећу, оно брзо досади оцу Василијану.{S} Он пренесе сву своју пажњу на |
| м из собе, велиш.{S} Хм...{S} Што ми је досадило сунце, зато бегам...{S} Док је зима, не марим, |
| /head> <p>Већ су почеле оне дуготрајне, досадне јесење кише.{S} Дрвеће пожутело, лишће му се сл |
| бодније и слађе дише.{S} Обичне су му и досадне ове шуме по Маљену, бесмислен му је овај живот |
| е, напрежу се и често пута дижу руке од досадних, тешких задаћа.{S} А како ће он!...{S} Него, и |
| у да ће и овај лепи празнични дан проћи досадно, тешко, јер отац Сава не показиваше од јутрос в |
| ом севну очима и готово гласно одговори досадном госту:</p> <p>— Да се стидим !...{S} Ишао сам |
| химандрит шмркну нестрпљиво, не кријући досаду што је осећаше.{S} Игумани се значајно погледаше |
| у.{S} Љубомир, и ако још чист и наиван, досети се да ће ова крупна развијена Рудничанка бити ка |
| ндура и необично учтиво лице механџино, досети се да ће то бити нека власт из среза.{S} Нешто г |
| право у оца Василијана.{S} Леонтије се досети, да ће то бити најновија Василијанова пасија...{ |
| ј, али много мекше и присебније, јер се досети да су се обојица уплашили један од другог.</p> < |
| ао, али шта оно беше?</p> <p>Љубомир се досети јаду, па рече:</p> <p>— Игуман ме послао.</p> <p |
| о сам, на основу стеченог знања у школи досети, да у Србији нема никакве пустиње...{S} А да оде |
| /p> <p>Пред Божић се архимандрит нечему досети. «Море... промрмља он у себи, — кад ће ти <hi>он |
| да се мењају чаше и боце, она се одмах досети о чему је говорено. -</p> <p>Пред госте наместиш |
| а Леонтија ћемо на јесен у школу«...{S} Досетио се отац Сава, да ће и то школовање коштати дост |
| аке инервације поче живље мислити...{S} Досетио се: ако стане обилазити људе, умреће од глади.{ |
| вршним: »ни ја те не осуђујем«.{S} Само досетљиви калуђер не прочита последњу реченицу: »иди, и |
| с заболи! рече Велимир.</p> <p>— А-а... досећа се Љубомир.{S} Ама зашто те оно ’нако... због че |
| се да, онако ђачки, поздрави ово двоје, досећајући се по њихову изгледу и оделу, да су то домаћ |
| омиру.</p> <p>Игуман, као сваки кривац, досећајући се узроку теткине љутње, изиђе на двориште и |
| S} Почеше се ређати најслободније шале, доскочице, песме...{S} Калуђери, који се беху склонили |
| ина игуман је од правог дивљачета, које досле није видело ни града, ни цркве, ни већег збора љу |
| <p>Архимандритово прорицање оствари се дословце.{S} Љубомир је добро научио, а и другове упозн |
| /p> <p>А ћелије манастирске, са уласка, доста личе на нишан од платна, у који је цела чета осул |
| а с једне, и игумана с друге стране.{S} Доста му је за сад оно, што је од мене научио, вели игу |
| ћ знало куда ће.{S} Његова је »штација« доста далеко.{S} Арсеније рече да ће у шуму, ради некак |
| шње околности помогоше му у »подвизима« доста.{S} После је већ и он, као и сваки човек, почео м |
| .. видиш како је скомолао!«...</p> <p>— Доста! грми иза стола; у ходнику престаде фијук, чује с |
| и непрекидно на своме језичцу.</p> <p>— Доста, рече Никола, и Љубомир врло лепо заустави звонце |
| дижући многобројне манастире:{S} Изређа доста опширно, наводећи примере, како су српски иноци р |
| ане да не однесе...{S} Тек има се посла доста.</p> <p>Љубомир не доби времена ни да се одмори ч |
| много до Београда?</p> <p>— Кажу да има доста, вели она и опет се смеје његову изгледу.</p> <p> |
| :</p> <p>— У Јасеновац!...{S} Посла има доста, Велимир зна...{S} Он ће с тобом, да... да ти се |
| оку знам да умеш чувати: код вас је има доста, него знаш ли што око коња?</p> <p>— Нисмо их има |
| пренуше.{S} Они су знали да игуман зна доста добро протумачити целу литургију, али га је мрзил |
| ђаволасту суседину слушкињу, која га је доста пута частила, очекујући да је Светозар походи.</p |
| , па ступи у разговор.{S} Распитивао је доста и он њу и она њега, и он је већ заборавио на свак |
| нао зашто ће му такво знање.{S} Знао је доста лепих ствари из земљописа, јер је то професор леп |
| ли — служењу Богу...</p> <p>Прочитао је доста других, краћих ну лепих, животописа, и већ је по |
| овлачи се девојче стидљиво.{S} И ово је доста.{S} Сад знамо да сам ја јача, рече она весело, па |
| шуму, или тако нешто...</p> <p>Понео је доста нагорелих воштаних свећица, тамњана, жижица.{S} Х |
| тамњана, <pb n="205" /> књига, било је доста; а шумар, на доколици, навуко му доста суха лишћа |
| ди тамо постају срећни, виђени, и то је доста да га и он зажели свом млађаном душом.{S} Што ће |
| ким меким гласом, који даваше упитаноме доста повода за лаж.{S} Он као да вељаше у себи: »Та сл |
| ло се кад размишљати о свему.{S} У томе доста поможе Велимир, својом бистром практичном увиђавн |
| у за сад, после толиких неприлика, беше доста.{S} Чак му се чинило да му је све овде, у овој ку |
| а се удала за једног среског писара — и доста других радо знаних вести...</p> <p>И сељани Леонт |
| {S} Куд ћу сад?«...{S} Он отвори уста и доста одлучним гласом, који чак и њега сама зачуди, про |
| у некакву незгоду, па викну благо, али доста озбиљно:</p> <p>— Јоковићу, остави то дете.{S} Гл |
| утим игуман поче из средине.{S} Објасни доста добро најглавнији део литургије, па се осети замо |
| рено и живо.</p> <p>— А ви сте... ти си доста учио, поправи се Никола, гледајући Љубомира влажн |
| калуђеримо, јер ћемо, кажу, онда имати доста пара, па се можемо проводити како хоћемо...{S} И |
| и Максим, одљутиће се, а мени ће остати доста цигара, што би их он попушио.</p> <p>За то време |
| </hi> кад год хоће, и опет ће му остати доста времена, да се нађе око тетке.{S} Сад је сав поса |
| отац Сава, да ће и то школовање коштати доста...</p> <p>Кад стадоше пред њега смерно калуђер и |
| ..{S} Ето, сад нисам пијан, а попио сам доста.{S} Него ми онако дође, као да сам неки други чов |
| паде све нерасположење и бојазан.{S} Он доста грубо одговори:</p> <p>— Нисам.</p> <p>— И деведе |
| ије заборављао ни школу.{S} Већ је знао доста лекција о некаквим минералима, о кристалима, о тв |
| о не могу ништа да утуве, а ја сам знао доста...</p> <p>— Како ’но... оногај... што учите о кам |
| нтије?...{S} Он се и без овога намислио доста, па сад само представља себи, како ће то изгледат |
| тре у народу.{S} Истина, у томе је било доста егоизма, материјалних рачуна, <pb n="85" /> али к |
| олази до закључка, да је његов манастир доста одвојио, да се у њему још по мало зна за Бога...{ |
| кад би он сам зажелео.</p> <p>Милка му доста пута приђе, кад је залудан, па би одмах повели ра |
| доста; а шумар, на доколици, навуко му доста суха лишћа у пећину, да има на шта лећи.{S} Млади |
| ња.</p> <p>— Па... како коме.{S} Има их доста што не могу ништа да утуве, а ја сам знао доста.. |
| угледа неколико великих сена и око њих доста навучених незденутих пластова.</p> <p>»Дај да се |
| јај отца или матер паче мене, њест мене достоин«...</p> <p>Сврши се!</p> <p>Брат Леонтије, пошт |
| м држањем... некаквом гордом уљудношћу, достојанственим погледом и покретом, па не може дечко д |
| крсте се и улазе у цркву.{S} А за њима достојанствено ступа некакав дугачак брадат поп у дугач |
| јми шта се спрема.{S} Он се енергично и достојанствено обрте игуману:</p> <p>— Пријатељу, ја ни |
| /p> <p>Момци изиђоше одмах, јер не беху достојни слушати ове ствари.{S} И такав је ред...</p> < |
| ледати на свој живот и на све...{S} Сви дотадањи идеали изгледају ништавни, смешни... љубав се |
| је због ње заборавио, порушио све своје дотадашње идеале, своје заносне детиње снове, које је г |
| > <p>Најволео је кад, око десет часова, дотера напашену стоку, поједе хлеба, па му газдарица да |
| ушкогорским питомцем, као и сам што је, дотера, управо довуче једно полумртво, мршаво кљусе, уп |
| зеленом варбом.{S} А ти покупи ујам, па дотерај, обрте се најзад Велимиру.</p> <p>— Неће, брате |
| е... наравно, док је он постао владика, дотле се она удала и има дете...{S} Гледајући неисказан |
| ђе баш данас, кад ме она чека!{S} Него, дотле ће престати, чим једем«.</p> <p>— Е, роде, од куд |
| у менажерији каква невиђена и нечувена дотле реткост.</p> <p>Љубомир види да служи гостима за |
| ма, које видесмо у манастиру.{S} Али се дотле имало и незгодица...</p> <p>Прва домаћица манасти |
| , довешћу ти једну моју прију; таман ће дотле порасти.</p> <p>— Нека, не треба!... јок! виче мо |
| хињу да с тетком четврти пут »ужинају«, дотрчаше и стадоше, са ђацима, љубопитно посматрати и с |
| а то време учинити?...{S} И ко ће после доћи за старешину... мож’да он?...{S} Ко зна?!...{S} Ех |
| н у себи, — кад ће ти <hi>он</hi> овамо доћи!{S} Само ме плаши!...{S} Онога туњавца треба научи |
| с топлом водом, и кад се млада спусти, дохвати његову ногу и стаде је пажљиво, својом меком и |
| со, ја сам пречи, приђе весељак полици, дохвати стакло па наже.</p> <p>— Е, брајко, оногај... н |
| његове тромости, а он, кад сврши посао, дохвати је за руке и стаде се ја̏кати са њом.</p> <p>— |
| имати ма чим одбранити.{S} Оде у амбар, дохвати торбу с кукурузом и оде свињцу.{S} Уз пут је са |
| калуђер, око својих дваеспет година.{S} Дохвати »тетку« за врат хладним као лед рукама, развуче |
| ра у главу, а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га за мишице и повуче.{S} Уведе га у ону највећ |
| ну својим ручицама, а сад, гле: само га дохвати прстима!...</p> <p>»Што ли је то?... мисли Љубо |
| о стакло пуно воде, како га нечија рука дохвати и наже.{S} Зачу се клокотање воде, које потраја |
| , да у почетку није знао чега пре да се дохвати.{S} Срећом, беше зима, па се није могао никакав |
| , лако као на крилима, искочи из реда и дохвати леп исцифран полокењак у коме се преливаше, жућ |
| са великом милином на срцу пада земљи и дохвати челом хладни под...{S} Та ове су му молитвене р |
| е искре, и послужи старешину.{S} Игуман дохвати чашу гломазним великим прстима, принесе је отво |
| оца Васу, уздахну Никола са завишћу: он дохвати метлу, па сам почисти собу.</p> <p>— А каки су |
| рупан заповеднички глас.</p> <p>Велимир дохвати са прозорчета наслаган шећер и однесе кроз собу |
| нити.</p> <p>— Е, то је много лепше.{S} Дохватимо се за руке, па вуци једно друго, омахуј, рви |
| и све чека, сваког тренутка, кад ће га дохватити снажна пандурска рука и зауставити.{S} Поглед |
| о другог, док се не уморише.{S} Онда се дохватише торбе, из које извадише велики комад прљаве п |
| Шта чекате! грмну игуман на момке, који дохватише преплашена Николу за рамена и изведоше га на |
| ћи се да почне опсаду...</p> <p>У вече, доцне, добро нахрањен и одморен, Љубомир пристаде да ос |
| весели и баца лаку копрену заборава на дочек родбине му.</p> <p>Али му је од свега био најмили |
| Леонтије се стаде прибирати.{S} Овакав дочек изненадио би свакога, а њега је сасвим помео.{S} |
| је од свега био најмилији, најзаноснији дочек старе, давно невиђене околине, висока Маљена и це |
| о човек свиње у подне!...{S} Хи-хи-хи.. дочека га Василијан.</p> <p>— Е, роде, ти си најпаметни |
| искрена другарска погледа, с каквим га дочека при уласку у трло.</p> <p>Љубомир ућута.{S} Чита |
| ..{S} Кад стиже манастиру, Василијан га дочека весело:</p> <p>— Готова ти камилавка!{S} Права с |
| укчије...{S} И сам отац Сава искрено га дочека.{S} Омекшао старац, постао благ и приступачан ка |
| ан онај богословац...</p> <p>На вратима дочека збуњена дечка слушкиња суседина, девојчица, стар |
| што лако закачио, и кад паде на земљу и дочека се на руке, испод њега се искотрља некакав сламн |
| његову селу, обрадова.{S} Он га искрено дочека и није се одвајао од Леонтија, док год се овај б |
| ле овако љубазна и невиђена у манастиру дочека, не беше ни ова рогоњина пажња према њему необич |
| кудравог богословца.{S} Ја бих вас лепо дочекала...</p> <p>После тако лепо и јасно исказаних же |
| ст њихова, што им се сија у оку, јер су дочекали да виде два »господина« из њихова убога села: |
| ом, и сутрадан, кад се остарели игуман, дочекан потпуно калуђерски, како се већ и сам надао, ст |
| ти интерпелацијом.{S} Министар то једва дочекао, знаш већ...</p> <p>Игуман само опсова грубо, с |
| знаш, тако је...{S} Само не знам ко би дочекао допуштење.{S} Ни на Божић се неки пут не сете д |
| <hi>онаквог</hi> живота, какву је славу дочекао!...{S} Па Макарије...{S} Павле Тивејски...{S} Т |
| се нико не посвети, а »Шваба« ће једва дочекати.{S} Иди!</p> <p>Николу је игуман, кад му је би |
| : »Хоће Шваба, хоће!...{S} Тај ће једва дочекати«, и ућута.{S} И није се преварио.{S} А Велимир |
| одсуствовати годинама, па кад се врати, дочекаће га хладни поглед сабрата му, који као да говор |
| абрен пандуром, вратио у кујну, тамо га дочекаше с псовком и великом праском.{S} Траже га од ка |
| .</p> <p>А код Радојевића се надали, па дочекаше госте домаћински.{S} Вечера прође лепо и весел |
| алих воденичица, чија га клепала весело дочекиваху и испраћаху.{S} За њим шушти и пршти вода из |
| Задржао си ме од пута, те нећу бити на дочеку владике.{S} Шта ми ту...</p> <p>Љубомир се плашљ |
| тресање, рибање, сновање вредних жена — дочекује и испраћа свештенике и калуђере, који псују не |
| лепрша његове меке освећене власи, а он дочепа обема рукама читаве праменове, кида их и урла бе |
| обеже од овог саблажњивог обора.</p> <p>Дошавши у кухињу, Љубомир затече све калуђере и ђаке ок |
| ед сабрата му, који као да говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије...{S} И сам отац |
| сказано мишљење.{S} Имам једног ђачића, дошао из гимназије...{S} Залуди се читајући житија свет |
| манастирски чак на другом крају Србије, дошао послом у Крагујевац, па свратио на виђење старом |
| ш да ти то испричам, настави Никола.{S} Дошао неки професор из Крагујевца и заноћио код игумана |
| дати забави или послу око ње.{S} Кад је дошао Љубомир, беше се заузео једним малим, дежмекастим |
| та: докле ће остати у манастиру, што је дошао, ради чега...{S} Истина питала га је тетка, хоће |
| се и сад тек дође му на памет зашто је дошао овамо.{S} Одједном га обузе исто оно осећање, кад |
| д му је био у вољи, звао Швабом, јер је дошао из »швапске државе«.</p> <p>Велимир се окрете и, |
| ало мисао толико време.</p> <p>Синоћ је дошао уморан, па није ни мислио о чему другом, до о одм |
| ћи непрестано како би оставио друштво и дошао до постеље...{S} Те-сто!... узвикује он смејући с |
| вас одморити«...</p> <p>— Ради чега си дошао, брате?... чује Љубомир оштро, јасно питање; види |
| е игуману:</p> <p>— Пријатељу, ја нисам дошао овде, да гледам твоје... твоје .. он се заплете, |
| са среском влашћу. »Ко зна зашто је он дошао!« мисли у себи и стара се да умакне са доксата не |
| ади чега ли је сам капетан тако ненадно дошао.</p> <p>У позну ноћ, пошто се вечера давно свршил |
| с млађим братом.</p> <p>— Роде... добро дошао! промуца он, стидећи се учевна богословца, који с |
| али се изненади кад је угледа оваку.{S} Дошла му некако друкчија, сасвим друкчија... укочена, с |
| <p>»Власт«, духовна и световна, која је дошла да све »прими и прегледа« у току од седам — осам |
| да је Никола морао овако проћи, јер је дошла његова „чреда“.{S} Видео је да се све у манастиру |
| зрок Николиној казни, држао је да му је дошла чреда, па квит...{S} Сигурно је још пре његова до |
| да видим и то«...</p> <p>И од кад му је дошла та мисао у главу, од тада он не мисли ни о чем др |
| пази да су се и они уозбиљили и лица им дошла друкчија.</p> <p>— Дај! зачу се отуд крупан запов |
| ући изненађена Љубомира благо:</p> <p>— Дошло од владике, и он махну белом савијеном хартицом п |
| ко се незгода претрпело, док се до тога дошло !...{S} И стадоше се ређати пред њим сви догађаји |
| Василијан се насмеши, а Максимово лице дошло бледо и некако онако... необично.</p> <p>— Оче Ма |
| што теби казах...{S} Тако ми нешто било дошло, ка ово сад... па се предомислих...</p> <p>Уплаше |
| себе као па простог слугу, и однекуд му дошло на памет, да све то сноси ради распетог Спаситеља |
| што рећи, али му застаде реч у грлу... „Дошло!... <pb n="194" /> Баш данас?...{S} Не може бити! |
| бом.</p> <p>— Није наш, одсече Велимир; дошљак из н-ског манастира...</p> <p>— Море, то... прек |
| луђери разумеше, да се тетка заузела за дошљака и да је већ примљен, само им беше љубопитно зна |
| , трљајући руке и нагибајући главу пред дошљаком, као да је овај какав јеромонах, али видите са |
| а шта игуман прича оно пре, знаш кад си дошо, да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S} А ја, богме, зн |
| бомира: трчи... газдарицу...{S} Капетан дошо... кажи.</p> <p>Љубомир једним кораком ускочи у ме |
| а, јер би му сад и онај пандур био тако драг... или што га не ухвати онај његов сељак и не одве |
| ступа стазицом, на којој ће наћи своју драгану и на којој ће се рећи последња реч?...{S} Мириш |
| му капа од двадесет ока жежена злата и драгог камена.{S} Да ми је само то видети... кад се зас |
| <hi>свете куће</hi>, био је подједнако драгоцен и старијима и млађима, и сваки се од њих патио |
| амо неки други рачуни...</p> <p>Али ова драгоцена крава—музара даје користи и с друге стране.{S |
| а; остадоше непрегледне, добро очуване, драгоцене шуме и по мало поља...</p> <p>Шта ће се сад?. |
| амере постају <pb n="193" /> узвишени и драгоцени, као што беху пре овог ненадног, чудног пламе |
| аде, наравно кришом, лебдети над својим драгоценим »туњавцем«...</p> <p>— Тако ће он њих, душе |
| >— Знам...{S} И оно мало говеди, оваца, дрва...{S} Али ти то знаш.</p> <pb n="139" /> <p>— Хмм. |
| их дубодолина стадоше вући стотине кола дрва, која су до сад трунула...{S} Појави се велики уља |
| тињаше ватра, постаче угарке, убаци још дрва, подиже се и угледа па клупи нешто смотуљано, згур |
| у толикој мери не израђује и не продаје дрвена грађа, као у чувеним стружницама т-нског манасти |
| ади игуман седи на доксату, заклоњен за дрвени стуб, и посматра како излази причешћен народ из |
| ан постарији свештеник, обучен фино, са дрвеном поставом на мантији и црвеним појасом.{S} Љубом |
| е праћке: једну од ластика са ракљастим дрветом, и њу је употребљавао искључиво у дворишту мана |
| оне дуготрајне, досадне јесење кише.{S} Дрвеће пожутело, лишће му се слепило од многе воде, окл |
| мо се несташне козе ревносно пропињу уз дрвеће, савијају храпавим језиком младе изданке, смотај |
| ина метара, обрасо шипражјем и кржљавим дрвећем.{S} Око њега непрестано облећу орлови и јастреб |
| колико пластова у реду, да не закачиш о дрво; уљаник зарасто у корову, и још по нека пчелица пр |
| р нека нико не улази са својим уставом! дрекну игуман још жешће, изговарајући с нагласком и с н |
| тојну реч.{S} Дела!{S} Извол’те оче!... дрекну он и жиле слепоочне почеше му одскакати.{S} Ви б |
| <p>— И тебе, и тебе ће закалуђерити!... дрекну игуман злобно, као да му је тетка крива.{S} Скин |
| на синоћњег Љубомирова вођа.{S} Како је дрекнуо Веља, кажи право...{S} Хи-хи-хи.{S} Ко се више |
| о, кад пред мојим носом мрда црно...{S} Дрекнух, па што игда беше снаге ђиласнух у целац...{S} |
| — човек!{S} О, 'натеме!...{S} У мал’ не дрекнух...</p> <p>Љубомир се насмеши, али му одмах, вео |
| страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем...{S} Он понови у памети несвесно цео сан, прелети |
| е пола часа.{S} Најзад се отрже од овог дремања, отвори књигу, стаде најпре разгледати редове и |
| S} И какав је то живот из вечно празног дремежа, <pb n="238" /> или монотоног механичког читања |
| дворишту и стаде се подавати оном леном дремежу, што наступа на оваким припекама...{S} Тако про |
| ла густим млазевима по зеленим врховима дремљивог бучја и целим видиком.</p> <p>— Сотона!.., ша |
| .{S} Каква противност његовом досадањем дремљивом, вечно празном, полумртвом животу!...</p> <p> |
| , звао Швабом, јер је дошао из »швапске државе«.</p> <p>Велимир се окрете и, све у трку, одјури |
| ОВИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900</p> </d |
| и са ђацима па и момцима — ко је хтео — држали сваконедељно веџбање у црквеном певању.{S} То је |
| ње у цркви, на господско <pb n="113" /> држање онога синђела, за кога му рекоше да ће бити влад |
| ену и наслеђену вештину да своје лице и држање тако удеси, како ће што боље личити на свеца.{S} |
| бомир се сасвим променио: друкчије му и држање, изглед, говор, све, све...{S} Кад му што другов |
| сасвим другу позитуру и изглед: није му држање више онако усиљено принижено, нити му очи гледај |
| га млади великошколац својим необичним држањем... некаквом гордом уљудношћу, достојанственим п |
| од првога, калуђер.{S} По његову целом држању и говору изгледа да су га спопале све болести ов |
| мо оно, што он не разуме; а што он зна, држао је да знају сви.{S} Због тога се до сад и заустав |
| , не знајући још узрок Николиној казни, држао је да му је дошла чреда, па квит...{S} Сигурно је |
| у оној необичној капи, за коју је и сад држао да мери двадесет ока, у свему томе што се види оч |
| о томе се ни до сад није бринуо, па је држао да се то може одмах наћи, чим човек огладни.{S} Т |
| ровно!«</p> <p>Веља се и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, весео смех.</p> <pb n="9 |
| иру.{S} Архимандрит, од децембра, стаде држати калуђерима и ђацима редовна предавања из Литурги |
| не дигну од совре докле се узмогу живи држати...</p> <p>Ваља се добро наплатити за златан архи |
| који су се и у народу и у послу морали држати и понашати онако исто као што се понашају пред њ |
| смо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поправљам кад погрешиш.</p> <p>Клатно |
| протеже се и пође лено к девојци, која држаше јарца и прекореваше га што је намучио.{S} Дечко |
| тка пребирајући рукама суве шљиве, које држаше на крилу расуте.</p> <p>— Хи-хи... причекај, оче |
| све у залуд!?...</p> <p>Леонтије најпре држаше да је то нека погрешка, да ту мора бити нешто др |
| да ми сви мислимо: ту је.{S} Одиста га држе они лекови.{S} Али, брате, кад заседне за трпезу, |
| квим печењем, па <pb n="115" /> обојица држе у једној руци велико парче, резерву, док другом ру |
| кад се присети, почешће наређивао да се држе и ванредни часови.{S} Шта би се радило на дугим зи |
| ао и све ондашње манастирске старешине, држећи да то »све мора пасти«, није плаћао порезу три г |
| и као ја и ти! узвикну Леонтије весело, држећи да му друг не може на ово ништа одговорити.</p> |
| бљике; краве почињу чешће мењати место, држећи се ближе хладова, само се несташне козе ревносно |
| ’нако, викну девојче силазећи с јарца и држећи га за рогове.</p> <p>Чобанче устаде, протеже се |
| огослов.</p> <p>— Знаш ли Амфилохија... држи ли се још старац?</p> <p>— Здрав је.{S} Предаје Св |
| ливање светог крста и његове руке, која држи крст, и оно, у понекој кући, значајно стрељање очи |
| рчићи постали гушћи и црњи, и он се сад држи некако сасвим друкчије... независније, озбиљније.{ |
| се обичан одговор сеоског детета, које држи да је његов Вељко знан целом свету.</p> <p>— Од ко |
| у на топло пролетње сунце.{S} Игуман се држи као обично; по томе ђаци закључују, да гост није м |
| и <pb n="61" /> очешљана, друкчије се и држи и говори: сад јој ни на памет не долази дерање јар |
| им, као голубије јаје, зрнима, а другом држи муштиклу, из које сукћу густи димови.</p> <p>Игума |
| што је тетку, оно пре, увредио...{S} Он држи да имају право и онај господин и отац Сава, само г |
| игуман...{S} А псикологију сигурно још држи чича-Срета?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Хе-хе... узвикну |
| </p> <p>— Није, славе ми... ја ’нако... дркће Љубомир и муца плашљиво пред њим.</p> <p>— Шта »’ |
| м гласом!...</p> <p>Довољно разлога, да дркће не само ходник, но и цело двориште од игуманове п |
| у, код самих врата, стоји с Велимиром и дркће...{S} Чини му се да има праву грозницу.{S} Он виш |
| мним тамним сводовима храма, тресу се и дркћу прозори црквени, колута се миришљави дим измирне |
| тек сад нечега сетио.{S} Блед, узбуђен, дркћући вилицама и коленима, као човек, који хоће нешто |
| ако како га је он разумео.</p> <p>— Еј, дрљане, пропали смо!... викну узбуђен механџија, који ј |
| у исто време осећа како га неко снажно дрмуса и виче му над главом:</p> <p>— Устај, да звонимо |
| очајање и — претња...</p> <p>— Како си дробио, онако и кусај! одговарају му.</p> <p>— А-а-а от |
| е раскошне, господске, а црквене одежде дроњаве, свећњаци прљави, позеленели, и тако!«...{S} Ип |
| Тетка раскопча и готово скиде све горње дроњке Љубомирове, даде шумару стакленце најљуће ракије |
| ма, гледати како се црне некакви каљави дроњци на криваји, како се тресу и љушкају, као да има |
| ну, да сва три трговца одједном, као на дроту, поскакаше и, псујући и претећи страшно, одјурише |
| ним писком мање крмачице, од које какав дрски прождрљиви нераст хоће да отме најслађи залогај, |
| ња и ужасан, очајан лавеж изненађених и дрских сеоских паса...</p> <p>Леонтију није првина да и |
| Антонија Великог, Макарија Египатског и дру...</p> <p>Игуман га не сачека да доврши.{S} Као чов |
| ..{S} Само је Василијан опет човек и... друг... и ако је ’наки.</p> <p>— Само гледај, прекиде г |
| p>— А због чега ти живиш? насмеја му се друг.</p> <p>— Ја... ја, брате, сад не знам.</p> <p>Вел |
| едан архимандрит, његов најбољи школски друг, старешина манастирски чак на другом крају Србије, |
| е и са њом поздрави.{S} То му је једини друг из младости...</p> <p>Око разбацаних, по реду, гом |
| > донесе на леђима...{S} Знаш да сам ти друг... хајдемо лепо заједно.</p> <p>Леонтије, као у сн |
| ! узвикну Леонтије весело, држећи да му друг не може на ово ништа одговорити.</p> <p>— То не зн |
| о заливен.{S} Изгледа да не чује шта му друг говори, јер му очи опет бесмислено блуде око оног |
| и је тамо друга земља и, што је главно, друга количина...</p> <p>Све ври у послу, а млади старе |
| груба страст и позив на састанак...{S} Друга... трећа...{S} Али ту већ настају црне, страхотне |
| ој скромни, повучени, мирни живот...{S} Друга година, услед великог посла у школи и у цркви, пр |
| Љубомиру се пред вратима придружише оба друга, и он одмах, по њиховим радосним лицима, опази, д |
| која је одвајала његов живот од некаква друга, непозната му живота, да ће због тога од сад све |
| ...{S} Овамо!... и Леонтије увуче свога друга у собу, посади га да седне, па и сам седе и загле |
| ра се сива магла; веле му да је то нека друга, »швапска« земља, и он би је онда гледао још с ве |
| млађе« из суседних кућа и намешта их на друга места.</p> <p>Али Љубомир сад стаде мислити : »Ка |
| {S} Љубомир? запита, смешећи се, Видина друга.</p> <p>Велимир климну главом, гледајући радознал |
| никад није могао прочитати, док су она друга строга правила — молчаније, послушаније и тако да |
| ишли...</p> <p>Тако Љубомир доби млађег друга, али се не хтеде, као Нићифор, користити правом с |
| писан велики ужас.{S} Гледа у некадањег друга, као у неко чудовиште, и пита <pb n="63" /> се у |
| ознали где је, преко неког Светозаревог друга, учитеља из околине манастирске.{S} Описује му се |
| развуче игуман, познавши свога школског друга проту, који је сад »велика сила« тамо код владике |
| а... рече и погледа у једног натмуреног друга, који као да није до сад веровао ономе, што му је |
| и никога се не тичу радости или невоље друга му.{S} Може ко одсуствовати годинама, па кад се в |
| елиштима господаре други људи и чују се друга имена...</p> <p>И овде нестаје оног старог, на ко |
| е до саме наше куће једна ливадица... и друга би једна жена продала две кравице...</p> <pb n="2 |
| арно и погледа у страну.{S} Нисмо имали друга посла.</p> <p>— Па онако боси обоје... севају нам |
| ко јој је кућа овештала, мора се дизати друга... не треба много новаца, али нема где да се узме |
| м:</p> <p>— Хлеба!</p> <p>— Ојађена сам друга!... он је гладан !... викну она и отрча судовима. |
| тело.</p> <p>Архимандрит настави редом друга питања, по правилу:{S} Има ли жељу удостојити се |
| епана сукњица.{S} Дечко је у њој гледао друга, као обичног мушкарца, не знајући још јасно ни за |
| о је гледао у Фрушкој гори, али је тамо друга земља и, што је главно, друга количина...</p> <p> |
| и.</p> <p>— Мој Љубо, завршује разговор друга сестра, после онако исто поетична почетка.{S} Дао |
| рохијама, по једном селу пође попа, а у друга пошље ђаке.{S} Ако има синчића, онда шиље њега, ј |
| звикну калуђер грозничаво и упиљи очи у друга, да би му из саме душе извукао жељени одговор.</p |
| са свима пороцима и недостацима својих друга.</p> <p>— О, господин-ђаче, дакле смо се смиловал |
| има, док им лице беше озбиљно...</p> <p>Друга новина беше: намесник долази у цркву само о празн |
| а друге косе трчи, као без душе, његова другарица, Мирослава...{S} А по стричевој <pb n="8" /> |
| е, ваљало их је сакупити, а дечко, кога другарица назва Љубом, опет леже у хлад и обрте очи пла |
| главу...</p> <p>Дође на виђење и стара другарица с Маљена, водећи синчића за руку.{S} Гле, пра |
| </p> <p>А дечко слуша речи и зна шта му другарица довикује, али он не прекида своја размишљања, |
| и, уз пуцкарање веселе ватре, са својом другарицом, и макар не говорити ништа, само ћутати...</ |
| и — одмах се поврати, кад познаде своју другарицу.</p> <p>— Миро!...{S} Их што ме уплаши !{S} А |
| Она више не имаде за њега онако искрена другарска погледа, с каквим га дочека при уласку у трло |
| си!</p> <p>Љубомир ућута.{S} Овде, ради другарске слоге, морају се обрнути уши од неких морални |
| она изненађена и погледа госта искрено, другарски.</p> <p>Од маљенског дивљачета постало је пра |
| двојица су остали непрекидно у искреним другарским односима, па су волели провести који тренута |
| оби, кад мора пити, па му отеже дугачку другарску поуку.</p> <p>Љубомир већ види да није погреш |
| или и својеручним потписом утврдили.{S} Друге му тврђе у оно време није ни требало.</p> <p>»Па |
| авао, те манастир једне године добије а друге изгуби парницу, и у дневнику манастирског расхода |
| да је довео из Београда, »по угледу на друге манастире«, једну честиту жену, која ће бити свим |
| ешто по економији, нешто по угледању на друге, а највише по нахођењу самог оца намесника и по њ |
| јадни ђаци полипсали од глади...{S} Па друге приче о Сави и Дунаву, о Топчидеру, и ваздан, ваз |
| ј су њиве и стаје окамењен...</p> <p>Са друге косе трчи, као без душе, његова другарица, Миросл |
| амети, а на њихова места долећу некакве друге — нејасне, магловите, не разуме их баш ни мало, а |
| је ово сад?!...{S} За ово нема никакве друге навике ни упутства, сем онога што је опробао...</ |
| о ни друге није могао одбити.{S} Али је друге примао равнодушно, као што је некад примао прилог |
| ије«, некакво »извјешченије« и још неке друге ствари, на које он не сврну пажњу.{S} Нађе прво ж |
| ће се према томе и управљати, а за оне друге... не мари, нека живе како хоће.</p> </div> <div |
| ње у зрак, или гађајући свраке, чавке и друге крупније штеточине.{S} Сад ће, тако лагано, гађај |
| г бразда по њима одавно, а у копачице и друге пољоделске справе још се некако сумња...{S} Леонт |
| ем и уче се правилно вршити литургију и друге свештене радње.</p> <p>Пред Божић се архимандрит |
| хињи и сваки час запиткују Арсенија или друге калуђере: шта ће се кухати?... у чему, како?...{S |
| че.{S} И он не одби њен дар, као што ни друге није могао одбити.{S} Али је друге примао равноду |
| љу у углу, на другом крају од пећи, док друге две беху около пећи. — А ми ћемо одмах наместити |
| n="223" /> једна уз другу, једна преко друге, као гљиве... кад се указаше прозори од ћелија и |
| једне стране вири масна камилавка, а с друге висе нове, глатке цокуле...</p> </div> </body> </ |
| анастирских житеља с једне, и игумана с друге стране.{S} Доста му је за сад оно, што је од мене |
| драгоцена крава—музара даје користи и с друге стране.{S} Пре десетак година, <pb n="141" /> пос |
| Василијанове главе, помаљају и нестају друге главе...{S} Нека чудна тајанственост и неки нејас |
| , о васпитању новокрштенога.{S} Истина, други калуђери то не раде никад, али се он давно одлучн |
| сено, настаде сасвим друго, ново време, други живот, други изглед манастира, друго све... све ! |
| сасвим друго, ново време, други живот, други изглед манастира, друго све... све !...</p> <p>И |
| града, гледаху они овај <pb n="179" /> други, господски народ у новим му, за њих, околностима |
| који га тако немилосрдно мучи.</p> <p>— Други свет, кад га боли стомак, бар не може ништа јести |
| че управљати манастиром.{S} Видео је да други »дижу«, па не мислећи <hi>како</hi> и у којој се |
| е, као широка повесма, хватаху један за други и протезаху се тако шумовитом средином горостасно |
| ужни прото.{S} Види се што је рођено за други свет!</p> <p>Игуман Успенског манастира, са ирони |
| и му се као да одједном упаде у некакав други, мрачан и ужасан свет...{S} И како то би... кад с |
| а ради онако како треба, а не како раде други.{S} Али кад погледа пребледелу, озбиљну и мало за |
| е му брзо, и он се зачуди: кад пре дође други одмор!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ати ова чудна два житија.</p> <p>Сад је други, то зна... то осећа добро.{S} Али има нешто друго |
| цем, и на њиховим пепелиштима господаре други људи и чују се друга имена...</p> <p>И овде неста |
| изданке, смотају их брзо у уста и мотре други сладак залогај.</p> <p>Под густом хладовином, кра |
| личним интересима.{S} У манастиру поче други живот и други ред.{S} Обрте се све...</p> <p>Обрт |
| обра ручка.{S} Велимир и Никола сели уз други чанак, па и они пребирају и стругућу ножићима нек |
| 245" /> се навикло, како се видело да и други раде, Тако се Максим закалуђерио, тако је живео, |
| , а и не треба му за сад.{S} Антоније и други иноци по неколико дана нису ништа окусили, па зар |
| >— Знам, а како су Пахомије, Макарије и други?{S} И они су створени као ја и ти! узвикну Леонти |
| треба живети: као Антоније, Макарије и други угодници.</p> <p>Архимандрит се уозбиљи, као да н |
| ао општем животу и чинио све што чине и други.{S} Само се и у тим приликама нигда није могла уг |
| сима.{S} У манастиру поче други живот и други ред.{S} Обрте се све...</p> <p>Обрте се за мало и |
| узме чарапе, махрамицу, грош у новцу и други какав »прилог за здравље новокрштенога«...</p> <p |
| > <p>— Добро си шиљао, добро!...{S} Ови други нису толико добивали.{S} А има ли чарапа, пешкира |
| ко док не сване...{S} А Василијан и ови други не би.{S} Хе, <hi>друго</hi> су они!«...</p> <p>П |
| којом је мислио у гроб поћи!...{S} Сви други идеали разбише се у варљивом светском метежу, сал |
| е. »Баш одмах, првог дана... па као сви други!...{S} И све онако... све мора тећи по старим, да |
| S} Живели људи у народу ’нако... ко сви други људи, па се опет посветили...{S} Шта је то... как |
| {S} Него ми онако дође, као да сам неки други човек... друкчије и мислим и све...{S} То што ти |
| десетина хиљада, да се попуне тамо неки други рачуни...</p> <p>Али ова драгоцена крава—музара д |
| шали.</p> <p>— Де, ти, Еро!...{S} Онај други мање лаже, али је велики циција, скоро као и Макс |
| кад познаде да је то свет други, сасвим други, туђи свет, не онакав како га је он замишљао; кад |
| жан, плашљив, неодлучан, сасвим, сасвим други!...</p> <p>— Али ме је страх за после...{S} Шта ћ |
| ле ће бити све друкчије, настаће сасвим други свет!...{S} И људи из старог времена одлазе, и св |
| питам једнако: је ли ово Сава или неко други.</p> <p>Опет настаде ћутање.{S} Тек ће, после дуж |
| 21"> <head>XXI</head> <p>Архимандрит по други пут прочита одлучно, у љутини написано, владичино |
| и тамо и амо; кад познаде да је то свет други, сасвим други, туђи свет, не онакав како га је он |
| отели храм (због њих Василијан побеже у други манастир), па му се сад не мили ни црква.</p> <p> |
| то је <pb n="112" /> боли, па побегне у други крај, нераст се обрће журно, тражећи плен на друг |
| их кануше две сузе.{S} Па пренесе очи у други крај — тамо брат Вујо отире очи песницама, а две |
| по вољи, али из дубине душе говораше му други глас, да он није напустио свој Маљен <pb n="20" / |
| воју мисао: да он није оно исто, што су други калуђери; али се ипак подао општем животу и чинио |
| , није!... то сам сад ја.{S} А онај <hi>други</hi>, што је пре био и што се звао Љубомир, њега |
| ст, знам ко је...{S} То је сад онај <hi>други</hi>, онај монах...{S} Чекај, није!... то сам сад |
| кроз неколико часова постати сасвим <hi>други</hi>... биће од њега нешто ново.{S} И њега плаши |
| у своју душу: како сад изгледа као <hi>други</hi>, и на своје велико запрепашћење опази, да је |
| l:id="SRP19000_C2"> <head>II.</head> <p>Други дан је како путује Љубомир.{S} Подне је давно пре |
| акло с ракијом, што стајаше пред њим и, другим изласком, побеже на свој омиљени заравањ, на бре |
| еђено...</p> <p>А дани пролазе један за другим, са једним истим наличјем, са истим околностима, |
| дњи узвик као »отпуст«, нагоше један за другим, погнутих леђа, убрзаним корацима, сваки у своју |
| оше опет браде <pb n="74" /> и један за другим, лагано и смерно, изиђоше на врата.</p> <p>Љубом |
| чешће извирује на вратнице, кад тамо на другим вратницама стоји ђаволаста слушкиња; да на часу |
| рбе, качице са житом, варивом, смоком и другим кућним потребама.{S} Љубомир се наслонио на докс |
| у одједном све онемили, да почне сасвим другим очима гледати на свој живот и на све...{S} Сви д |
| ао покошен, не мрднувши ни руком ни чим другим.</p> <p>— Куку!... што му је!...{S} Дијете!... с |
| му се приближаваше, али не мрдну ничим другим и не покрете се.</p> <p>— Шта ту чиниш, мој црња |
| ешто дељкаш, а тек папоња завречи чак у другим косама!...{S} Леонтије се хтеде овим подсетити н |
| у неосетно, без размишљања.{S} Што ваља другима, добро је и њему!</p> <p>Истина, он још није мо |
| ни ходника, претрчаваше од једних врата другима, желећи, без сумње, узети какву своју ствар, бе |
| а је отац послао у службу, као што је и другима говорио.</p> <p>— А ’нако... није те ови газда |
| ивотарити једино продајом оборене горе; других добитака не беше...</p> <p>Шта... зар толики рад |
| лужењу Богу...</p> <p>Прочитао је доста других, краћих ну лепих, животописа, и већ је по њима с |
| дала за једног среског писара — и доста других радо знаних вести...</p> <p>И сељани Леонтијеви |
| А ђаци су, уз то, обавезни да се, поред других послова, брину и о ономе, што је посао коњушарев |
| да се ова зове „велика“, за разлику од других двеју — палилулске и теразиске), готово гласно и |
| их племенољубивих кћери, Навина, Јова и других са сликама Робинзона, Петка, папагаја... <pb n=" |
| сећајући се живота Савина, Максимова и других.{S} И он ће за њима... неће бити ништа друкчије. |
| ирских архимандрита, важнијих владика и других знаменитих лица и, певушећи полугласно, прислушк |
| је у суседном округу, да проси хране и других потреба за свој убоги самостан.{S} Игуман, са св |
| извуче из жутог капута, који од масти и других састојака већ добио затворенију, кафену боју, св |
| ог расхода цифра судских, адвокатских и других трошкова за овај спор била је огромна.{S} Тако т |
| их ногу, није као пре...{S} И још много других и много саблажњивијих сотонских кушања...</p> <p |
| рхимандрита, да обиђе с водицом још пет других села, и да се не враћа манастиру, док не сврши п |
| е, други живот, други изглед манастира, друго све... све !...</p> <p>И тужни и суморни постадош |
| >— Па... само малко хлеба да ми шаљете, друго ништа...{S} Господин вели...</p> <p>— А-а... »Гос |
| ао механским момком. »Није то, није!... друго је!« узвикује му тај глас, и он зна да је то друг |
| агорео:</p> <p>— Хе... не знам ти ја за друго уживање, него да ми замирише ова патока, мој Спир |
| куту, претурајући очи с једног лица на друго, шмркћући и чешући се испод десне мишице, не знај |
| тне погледе управљене на себе, пређе на друго питање.</p> <p>— А шта оно још представља св. пре |
| ашури и своје незнање и прелазило се на друго питање...{S} Али сад Максим, не знајући ни сам за |
| з њега још нешто, што не личи ни на шта друго.{S} У једном крају подрума светлуца запаљено виде |
| постељу, па само млека, млека... ништа друго.{S} Два-три дана тако...</p> <p>Тетка климну глав |
| живог осећања хладноће, не осети ништа друго.{S} Кад се подиже, после великог и последњег мета |
| ки...{S} И ја сам друкчији и све је сад друго...{S} Све је онако, како сам оно ја мислио, и све |
| — или !</p> <p>— Не марим толико за све друго, збори девојче кроз сузе.{S} Огрешићу се о родите |
| го о томе мислио.</p> <p>- Па то је све друго...</p> <pb n="64" /> <p>— А кад дођох овамо и кад |
| све, па да идемо за њим...{S} А оно све друго, тамо у свету, све је ’нако«...</p> <p>И Љубомир |
| , ја не бих оставио Маљена.{S} А сад је друго... друкчије је ово...</p> <p>— Како, Љубо?</p> <p |
| арче, резерву, док другом руком приносе друго парче великим гладним устима и кидају га одлучно |
| х сена, зденутих <pb n="11" /> једно уз друго, па жваће још незреле јабуке, убране јутрос у јед |
| е смркне...</p> <p>Обоје стоје једно уз друго, гледају се и тим погледом кажу све: нема више др |
| или мож’да, узбуђен, не знађаше шта би друго <pb n="109" /> радио.{S} Одједном иза његове глав |
| е испод десне мишице, не знајући шта би друго радио.{S} Василијан га спази одмах, па као лопта |
| } Све се живо смеје, шали... јер шта би друго радили: мртва калуђера не ваља жалити!</p> <p>— Д |
| чаробном руком донесено, настаде сасвим друго, ново време, други живот, други изглед манастира, |
| пише једно, а у животу је нешто сасвим друго, друкчије...{S} Он је почео живети као свети Анто |
| о, као што и житија веле, да је све ово друго таштина, ништавило: и свет, и школа, и господство |
| звршим његову заповест?...{S} Ја ћу ово друго.</p> <pb n="204" /> <p>— Е, а заборавио си оно Хр |
| ти...{S} Зато се јадни отац Сава, свако друго вече, ненавикнут на умни рад, зноји, стење, крха, |
| воје послове тако, како ће му бар свако друго, треће вече остајати времена за читање ове занимљ |
| {S} Дохватимо се за руке, па вуци једно друго, омахуј, рви се док једно не падне.{S} После се о |
| узвикује му тај глас, и он зна да је то друго много лепше, светлије... и да ће он, у своје врем |
| хм... после сам осетио да сам за нешто друго створен...{S} Сад, или да лажем Бога, или да посл |
| зна... то осећа добро.{S} Али има нешто друго, важније...</p> <p>Једнако га је, још од повратка |
| е бити није <hi>то</hi>, него има нешто друго...{S} Отац... како ’но рече кад пођох... ех!...{S |
| р неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: тукли га штаповима унакрст, и није га болело, и |
| е уз њега, још га је тамо вукло и нешто друго.{S} Он се заносио гледајући, кад удари звоно на в |
| то нека погрешка, да ту мора бити нешто друго, нешто што он не разуме...{S} Очекиваше да се то |
| Љубомир од овог часа постаде као нешто друго, што не личи на човека, или што није прави створ |
| оне сцене у кухињи чине му се као нешто друго, што нема никакве везе са храмом и са овом светом |
| азни?...{S} Није ту све... има ту нешто друго... мора имати!{S} Јер, што би се онда мучили толи |
| , и сав народ...{S} А ово ти је код нас друго...{S} Море, кажем ти: видећеш!</p> <milestone uni |
| му је то:{S} Бог вели једно, а Христос друго...</p> <p>— Јок, Христос неће да сви <hi>тако</hi |
| е по гласу, али га још не угледа: иди у друго одељење, па ме чекај, сад ћу ја..</p> <p>Он се ис |
| сад ћу ја..</p> <p>Он се испе лагано у друго одељење, које је било баш над професорском канцел |
| о узвишеније, светије...{S} Али, они су друго... сви ови младићи!{S} Јер гле, зар не изгледа он |
| Василијан и ови други не би.{S} Хе, <hi>друго</hi> су они!«...</p> <p>Па ступање Макаријево у и |
| као муње, и он се лагано провлачи поред другова, кријући очи од љубопитних погледа целе школе.{ |
| вљена комисија, па сваки члан зазире од другова.{S} Аха!... па ово је нешто страшно!...{S} Шта |
| е слабити...{S} Бркају се у памети речи другова, не распознају се више јасно њихова лица, све с |
| никакве молбе, савети, преклињања свију другова да не срамоти име њихова пострига, њихове опште |
| и занесена весељем и пићем лица својих другова...</p> <p>У неко доба Василијан дозва шумара и |
| само пред ноге, стаде с краја до својих другова.{S} Прекрети се побожно, подиже главу и одједар |
| штанице, уз равномерно дисање успаваних другова, гледа широко раширеним очима, али не види ништ |
| у се и тим погледом кажу све: нема више друговања, нема веселе игре и јакања, нема мирног живот |
| гледа с раширеним у блажени смех устима другове и <pb n="230" /> не умеде ништа одговорити.{S} |
| смејући се целим устима, клибећи се на другове несвесно, па одједном устаде и поводећи се на н |
| у под звонаром, грчећи се уз своје нове другове...</p> <p>Али чудо: колико га месеци мучи та ст |
| биљена лица.</p> <p>Чим седе Љубомир уз другове, Никола се насмеши на њега, пруживши му лепо па |
| словце.{S} Љубомир је добро научио, а и другове упознао са важнијим стварима, које треба да зна |
| одине.{S} Сео је у последњу клупу, међу другове одевене као и он, од којих један имађаше и брад |
| и маше рукама.</p> <p>Кад сиђе с кола, другови се сви склонише у страну, дајући му отворен пут |
| калуђери позатварају у своје ћелије, а другови се окупе око топле пећи, поваде из неких тајних |
| марјаш и спусти га на икону.{S} Сви га другови посматраху са чуђењем.{S} И пре им његово лице |
| {S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га другови наслањају на врљике разграђена котара, и он сто |
| о псујући и договарајући се, вратише се другови у манастир.</p> <p>Воденично питање је у овом м |
| олова, тамније од ноћи...</p> <p>Гле, и другови његови, који имају прописно школовање, напрежу |
| ом поводњу, у који запливаше сви његови другови.{S} Та околност, што јурнуше у ватру весеља сви |
| гуркају, загледају га с чуђењем његови другови из гимназије, сада богослови, подсећајући га на |
| зглед, говор, све, све...{S} Кад му што другови говоре, гледа их некако благо и у исто време, р |
| е прибере и да мисли о себи; не даду му другови, нарочито Никола, који га не оставља са својим |
| ђерима, а он гори од калуђера...</p> <p>Другови се још мало прокошкаше речима, потом погасише в |
| и тек... тек... није оно право«.</p> <p>Другови, у живом разговору о будућности, дођоше до угну |
| брзо лупати а нос чешће фркати.</p> <p>Другови се послушно поклонише и брзо за пут спремише.{S |
| ат, кад овај иде у варош, шапуће Никола друговима.{S} То је, зацело.{S} Иначе би он друкчије... |
| ро, добро...{S} Хајде, поздрави се и са друговима, прокрешта отац Сава слабим гласом.</p> <pb n |
| ебе, старајући се да самим очима покаже друговима колико су му мили, јер не могаше још речи про |
| Гледајући некуд у даљину, примичући се друговима, он прозбори:</p> <p>— Идем по стопама Господ |
| /p> <pb n="224" /> <p>Леонтије се врати друговима.{S} Кад прође поред тетке, она подиже руку пр |
| . хап!</p> <p>Кад Василијан даде стакло друговима, Љубомир га лагано повуче за мантију и, знача |
| и окретни младић, какав је Велимир међу друговима у манастиру.{S} Не, сад је питом, нежан, плаш |
| Али... беше и нових лица.</p> <p>Тетка, другог дана по смрти архимандритовој, предаде Арсенију |
| , који је висом надвисио цео разред.{S} Другог часа Петар предузе нову почасну дужност: узе кре |
| омир преноси зачуђен поглед с једног на другог.</p> <p>— Зар би нас смео ко тако тући, да нас з |
| у година, механа је удаљена од села, па другог друштва немају.{S} Али је газдино око вазда пази |
| , са дна Маљена, далек, нејасан, као са другог света глас, од кога се дечко прену, као да је у |
| нзисторије.{S} У дворишту не беше никог другог; кочијаш, који је довезао попа, сврнуо је сам у |
| пустињи...</p> <p>На Петковачу беше ред другог одељења за цркву.{S} Љубомир је тај дан очекивао |
| о стола само снују и севају један поред другог.{S} Обед је обичан, недељни: мало се што више сп |
| онда настаје мување свиња, једно поред другог, јер се свако нада да ће затећи још које зрно ко |
| сети да су се обојица уплашили један од другог.</p> <p>— Ја... ја сам... ђак, промуца Љубомир в |
| ако нада да ће затећи још које зрно код другог нејачег; кад настаде овај свињски метеж, Љубомир |
| све више осећаху, да не могу једно без другог.{S} А ни једно од њих не помисли: како ће то да |
| па стаде разливати калуђерима ракију из другог стаклета.</p> <p>Врата се лагано отворише и кроз |
| м се почиње први глас.{S} И од једног и другог посла не беше успеха...</p> <p>Сад је добио вели |
| ="62" /> бојао онда, кад нисам познавао другог места до нашег села...{S} Онда сам кренуо слобод |
| неколико пута прекомбрљаше једно преко другог, док се не уморише.{S} Онда се дохватише торбе, |
| сад све ниче пред њим у <pb n="252" /> другој светлости и другом облику...{S} Гле, зар оно кућ |
| беше се загледао у чиновника, који, на другој страни ходника, претрчаваше од једних врата друг |
| нераст се обрће журно, тражећи плен на другој страни, и онда настаје мување свиња, једно поред |
| есму над пјесмама</title>«.{S} Одмах на другој страни наиђе на некакве речи, које му се учинише |
| ју чувствителну натуру!</p> <p>У свакој другој прилици ова би опомена освестила љута игумана, и |
| о тихо, лако пролећно вече.{S} Месец, у другој четврти, већ испливао и прелива се својом бледом |
| града нема! одговара Велимир.</p> <p>У другој кући задригла, разбарушена, у поцепаној сукњери, |
| а крупним, као голубије јаје, зрнима, а другом држи муштиклу, из које сукћу густи димови.</p> < |
| е гледати смишљеније, а мисли, једна за другом, све брже и брже, стадоше ницати и пролетати у р |
| е стану колутати и ређати, све једна за другом, све брже и брже...{S} Он не осети како дође до |
| сао.</p> <p>Ћелије се отварају једна за другом, кухињска врата шкрипе сваки час.{S} Никола отво |
| /> показа му Велимир постељу у углу, на другом крају од пећи, док друге две беху около пећи. — |
| налази начин те га оставља сама.{S} На другом крају наиђе на Арсенија, види га где седи у хлад |
| ри половина старе масне камилавке, а на другом крају висе нове цокуле...{S} Бацише грешно тело |
| зног рада«, пошто, вели, он већ мора на другом месту записивати све то, те мора...{S} Што би се |
| лски друг, старешина манастирски чак на другом крају Србије, дошао послом у Крагујевац, па свра |
| е за бачву, па стаде гледати.</p> <p>На другом крају подрума, у суморној нејасној тами, на једн |
| .{S} У великој пространој соби, тамо па другом крају, у врху дугачка стола, сеђаше крупан дебео |
| } Никола отворио цркву, упалио свеће са другом, на иде у кухињу за ватру, што ће се метнути у к |
| не да му дисати...{S} А он је тако рад другом животу... јер овај убија, ништи...{S} И рад би д |
| > <p>Леонтије отвори врата и стаде пред другом.</p> <p>— Куд ћеш? запита га чудећи се.</p> <p>— |
| :</p> <p>— Амо де!</p> <p>Калуђер приђе другом празном углу.{S} Љубомир му, са неком тајанствен |
| о, рука не може да мрдне.{S} Покрене је другом руком, и де-де на више обема — а ја... не може!. |
| њим у <pb n="252" /> другој светлости и другом облику...{S} Гле, зар оно кућа Степовића!{S} Нек |
| једној руци велико парче, резерву, док другом руком приносе друго парче великим гладним устима |
| о у главу, од тада он не мисли ни о чем другом.{S} Најчудније је, како се реши да напусти школу |
| но</hi>...{S} Више никад нисам ни о чем другом мислио, само о томе.</p> <p>Мира постепено дође |
| јелом и, по свој прилици, игра са њеним другом у овој китњасто немој самоћи.</p> <p>— Ја реко’ |
| о у кантама, и заводњио очима са старим другом, натежући у подруму истом кантом, онако ђачки... |
| аци око на књигу и, као да говори неком другом, рече:</p> <p>— Није то за тебе још.{S} Нећеш је |
| у, упали воштаницу и прилепи је на оном другом ужем крају пећине, где беху зарезани у стени нек |
| ично-пакосним изразом, подмигујући оном другом сабрату, смешећи се и полугласно, да не би чуо к |
| ше значајно и као да очима говоре један другом: »Мртав, није него...{S} Гле како је задриго, ци |
| о манастиру?</p> <p>— Најпре сам све о другом којечему.{S} Највише сам мислио о мојима и о теб |
| жена дознаше ове, што су хтели једно о другом <pb n="68" /> знати.{S} Љубомир сазнаде да се же |
| S} И његов живот мора бити друкчији, по другом реду.{S} Зато га и одвајају у засебну собу, одре |
| ва дана изређаше још петорицу цензора у другом одељењу, и најзад сви професори дођоше до уверењ |
| гимназије!«</p> <p>А цензорско питање у другом одељењу задавало је велике бриге професорима.{S} |
| >Тако се сврши тешко цензорско питање у другом одељењу, и наш Љубомир постаде »цензор велике ги |
| е рат за независност.{S} Љубомир беше у другом разреду.{S} Једног дана распустише школу, рекоше |
| елу душу, па не може да мисли ни о чему другом, ево већ скоро цела година.{S} А сад... какав се |
| дошао уморан, па није ни мислио о чему другом, до о одмору.{S} Кад је улазио с Велимиром кроз |
| Велимирове породичне среће.{S} Мисли о другоме чему, а оно једнако пред њим...</p> <p>Он зна з |
| та, а у једном се види при дну пасуљ, у другоме сок...</p> <p>Жена се трже од брза и ненадна ск |
| кад се воштаница угаси, он ће у мраку, другу неће палити...{S} Изјутра, у свануће, умиће се на |
| ори.{S} На њено место намести отац Сава другу, неку Пречанку из Руме, ну ова беше још милостиви |
| р.{S} Вуку их мисли, овако угрејане, на другу страну, и разговор полако прелази на предмете, ко |
| их и ја радио...{S} Она на једну, ја на другу страну, па тако док не сване...{S} А Василијан и |
| та премести тежину тела с једне ноге на другу...{S} У том се сети смелих Логових кћери, ослобод |
| код њега се неки пут омакло, па оде на другу страну...{S} Почне о Богу, а после оде...{S} То с |
| но преноси очи с једне нове тековине на другу.{S} Сад му и шума изгледа китњастија и хладовитиј |
| итог корења, али још од капије обрте на другу страну.{S} Василијана је вукло срце на две стране |
| } Док ја летим у целац, а онај скаче на другу страну, бега од мене...</p> <p>— Хи-хи-хи... ђаво |
| таде гледати у пламен; она се спусти на другу половину, подаље од њега, и, очекујући да он прог |
| до себе и посади га на њ, гледајући на другу страну, у мрак.</p> <p>— Тако ти Бога, шта радиш |
| нати намерник, још пре њега, клиснуо на другу страну, баш у целац.</p> <p>— Ко си? викну опет о |
| м — главном храном сваког манастира, па другу, која је засејана сточном репом, па трећу засејан |
| лепе и гомилају <pb n="223" /> једна уз другу, једна преко друге, као гљиве... кад се указаше п |
| стирском против многобројних врабаца, и другу од канапа, дугачку, пастирску, као она што је уби |
| ори!...{S} А Никола узео некакву сасвим другу позитуру и изглед: није му држање више онако усиљ |
| Крагујевац, па свратио на виђење старом другу.{S} За архимандритом пошли, као навикнуте овчице |
| аљен њега поздравља...</p> <p>— Здраво, друже стари!...{S} Да ли ћемо се још кад видети? узвику |
| 2" /> Они су двојица сасвим друкчији... дружевни су.{S} Кад ми имамо што важније или ’нако... х |
| осипа се!...{S} Чаша за чашом облеће, а дружина све веселија... све бешња... све помамнија!...{ |
| тави се у богословији читава калуђерска дружина из разних манастира, која одмах заведе свој оде |
| ак право у Прњавор, а тамо те чека цела дружина...{S} Знаш, опет је најбоље да си се оженио! уз |
| а посао...</p> <p>Некаква необична црна дружина излази из шуме и ступа на ливаде.{S} Трепери ср |
| у, нему, осветљену тишину...</p> <p>Али дружина иде лагано и весело, никога не заносе дивни при |
| ја на души, али гле: ово је сад некаква друкчија, топлија, светлија, но јача туга...{S} Јер ево |
| а су се и они уозбиљили и лица им дошла друкчија.</p> <p>— Дај! зачу се отуд крупан заповедничк |
| ку.{S} Дошла му некако друкчија, сасвим друкчија... укочена, сплетена, некако онако...{S} А как |
| кад је угледа оваку.{S} Дошла му некако друкчија, сасвим друкчија... укочена, сплетена, некако |
| кчије одевена и <pb n="61" /> очешљана, друкчије се и држи и говори: сад јој ни на памет не дол |
| едно, а у животу је нешто сасвим друго, друкчије...{S} Он је почео живети као свети Антоније, а |
| ко дође, као да сам неки други човек... друкчије и мислим и све...{S} То што ти сад рекох... ни |
| их оставио Маљена.{S} А сад је друго... друкчије је ово...</p> <p>— Како, Љубо?</p> <p>— Сад ме |
| p> <p>...{S}Љубомир се сасвим променио: друкчије му и држање, изглед, говор, све, све...{S} Кад |
| ако треба.{S} Ово је једно, а све треба друкчије!{S} Чини ми се, брате... не знам како да ти ка |
| давно очекивано чудо.{S} Сад би мож’да друкчије одговорио, кад би га, запитали: хоће ли остати |
| >»И игуман је друкчије обучен, и Никола друкчије изгледа... калуђерски...{S} И ја сам друкчији |
| .{S} И он ће за њима... неће бити ништа друкчије...{S} И види јасно, да је тај живот празнији о |
| амо... тамо напред, мора бити да је све друкчије, светлије, радосније...{S} Љубомир осети да се |
| ова кућа...{S} И тек после ће бити све друкчије, настаће сасвим други свет!...{S} И људи из ст |
| оно исто, добро познато му, и опет све друкчије, необичније...{S} Преко свега се навукло паучи |
| тало је право обично девојче.{S} Сад је друкчије одевена и <pb n="61" /> очешљана, друкчије се |
| даше га зачуђено...</p> <p>»И игуман је друкчије обучен, и Никола друкчије изгледа... калуђерск |
| су млађи људи старешине, нашао је да се друкчије газдује, по новој науци, која се зове економиј |
| м као за неким чаробним местима, где се друкчије живи, слободније и слађе дише.{S} Обичне су му |
| пригревак, кад се и моји калуђери осете друкчије... па се размиле по перилима и становима, онда |
| ори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије...{S} И сам отац Сава искрено га дочека.{S} Ом |
| д очима и дерати јарца, а он сад сасвим друкчије гледа у покрете њених ногу, није као пре...{S} |
| и црњи, и он се сад држи некако сасвим друкчије... независније, озбиљније.{S} Нема ни чега ђач |
| овима.{S} То је, зацело.{S} Иначе би он друкчије... све мед тече из уста.</p> <p>— Данас треба |
| , шта је ово?...{S} Да видите... некако друкчије...</p> <p>— Ама ти једнако ту твоју књигу! вел |
| његовом душом и он стаде осећати некако друкчије... није као до сад.</p> <p>»Шта је ово!...{S} |
| та, да ће због тога од сад све бити <hi>друкчије</hi>, ново...{S} У очекивању тога <hi>непознат |
| магловитој даљини настаће некакав нови, друкчији живот.{S} Он не зна баш какав је тај живот, ал |
| о баш од истине...{S} А онај је опет... друкчији.</p> <p>— Та да!...{S} Друкчији, да како...{S} |
| опет... друкчији.</p> <p>— Та да!...{S} Друкчији, да како...{S} Али знаш... кад избацим из собе |
| видео.{S} Зато му он још данас изгледа друкчији!</p> <p>— Говори, забога, како је то?...{S} Ја |
| глас по ходнику.{S} Само је игуман сад друкчији.{S} На глави му нова, од венецијанске кадифе, |
| нам.{S} Зацело су онда морали бити неки друкчији људи, и сав народ...{S} А ово ти је код нас др |
| итлају се...{S} И његов живот мора бити друкчији, по другом реду.{S} Зато га и одвајају у засеб |
| је изгледа... калуђерски...{S} И ја сам друкчији и све је сад друго...{S} Све је онако, како са |
| ца. <pb n="92" /> Они су двојица сасвим друкчији... дружевни су.{S} Кад ми имамо што важније ил |
| бурно живи, и како је овај живот сасвим друкчији!...{S} И овде сваки зна шта хоће, и нико не ра |
| ав је тај живот, али зна само да је <hi>друкчији</hi> од овога, да људи тамо постају срећни, ви |
| и пође запаженом знаку.{S} За мало нађе друм, па пође брже.{S} Обилазио је села и механе, опет |
| b n="27" /> кола цео дан, па и ноћу; на друму само се вије густа прашина, или се раскаља после |
| а, механа је удаљена од села, па другог друштва немају.{S} Али је газдино око вазда пазило да о |
| гласом: неки млакоња...{S} Није за наше друштво, то се баш види...</p> <p>— Што?... биће добар |
| мир, мислећи непрестано како би оставио друштво и дошао до постеље...{S} Те-сто!... узвикује он |
| ј...{S} Тешко ми што нисам и ја у вашем друштву...</p> <p>— Па ко ти брани ?{S} Сутра можеш, са |
| ећа се туђином у томе веселом, живахном друштву...</p> <p>И то вечито гледање примамљива, весел |
| њених одлука.</p> <p>— Напослетку... у друштву се и калуђер жени, вели отац Спира, смешећи се |
| и! наставља Велимир.{S} Знаш какав је у друштву.</p> <p>— А јао!...{S} Никола погрчи леђа, као |
| рополитову.{S} Прође му неко грозничаво дрхтање целим телом...{S} Али он то не осећа, он се сав |
| у, са неком побожном жудњом и осетљивим дрхтањем руку.</p> <p>— А, ваљано! додаје механџија виш |
| ити од изненадна помена свога имена.{S} Дрхтао је од страха и од свега, што грешним ушима саслу |
| ладна црквена пода, и он стаде још јаче дрхтати...</p> <p>Часови се свршише, а литургије, по об |
| у...</p> <p>— Како ти је име? запита он дрхтећи и чудећи се толикој својој смелости.</p> <p>— Ј |
| смеши се иронично и усиљено.{S} Још му дрхћу усне и купе се на крајевима, и он осећа да му још |
| ци дебео црвенкасто жућкаст трсковак са дршком од беле извијене кости и златном кићанком; око и |
| је, и кад зашуми густо бучје... калуђер дршће.{S} Чини му се да то Маљен њега поздравља...</p> |
| небу.{S} Чиста је и мирна плава небесна дубина, али тај сјајни лазур све јаче привлачи меку душ |
| све овде, у овој кући, по вољи, али из дубине душе говораше му други глас, да он није напустио |
| изиђе из олтара, опет загледа у себе, у дубину душе своје, очекујући да осети очигледну, јасну |
| лаву у небо, и загледа се у меку, нежну дубину небесног плаветнила...{S} Исто, као што беше и н |
| шуму, те се из мрачних и неприступачних дубодолина стадоше вући стотине кола дрва, која су до с |
| м се уморио од дуга пута, а запао у ову дубодолину, па мислим да сам залутао.</p> <p>После неко |
| рапним устима и пуштајући затим из грла дубок отегнут глас, који личи на а-а...</p> <p>— Е, род |
| .{S} Гле, она иста, искривудана, уска и дубока речна долина, по <pb n="257" /> којој се јутром |
| в било циљ живота...</p> <p>Чим наступи дубока мочарна јесен, отац Сава занеможе.{S} Првог дана |
| љуља...{S} А у глави све теже...</p> <p>Дубока ноћ...{S} Разлила се јасна летња месечина, па се |
| јутрењу влажну тишину, губећи се тамо у дубоким планинским склоповима.{S} На први звук звона по |
| то беле облаке магле, који се дизаху из дубоких планинских раселина, па се, као широка повесма, |
| као једини, вечни идеал своје младости, дубоко урезао у душу своју и предао му се сав, са свим |
| то онако, као и у гимназији, потуљеним, дубоко сакривеним очима, и обореном главом.{S} Око њега |
| лаз у мрачну пећину, испод кога дубоко, дубоко доле, весело жубори, скакуће преко камичака и сл |
| велики улаз у мрачну пећину, испод кога дубоко, дубоко доле, весело жубори, скакуће преко камич |
| овито сећање...</p> <p>Леонтије загледа дубоко у прошли живот и, после дуга ћутања, уздахну гор |
| едача хлеба и пасуља...</p> <p>Зашло се дубоко у ноћ; ђаци се разиђоше по собама, момци се поре |
| зиду и прозору, као обично кад се човек дубоко занесе једном мишљу.</p> <p>— Дај ми је да читам |
| икошколаца, који сваку занимљиву појаву дубоко аналишу.{S} Он познаде одмах ко је пред њим, и к |
| неко прође ходником, али он беше заузет дубоком и новом за себе мишљу, коју прочита у књизи, па |
| смоница, са понеком заосталом барицом у дубоку трагу од коњске копите... још се осећа дах земље |
| заборавио.{S} Видиш... ја ти не знам ту дубоку науку, али <hi>мислим</hi> много о свачему...{S} |
| непуне године.{S} Љубомир већ момче.{S} Дува љута мећава са Маљена, па затрпава цело село снего |
| ђерити цео свет!... грми он и плаховито дува и шмркће широким ноздрвама.{S} Позваће и кочијаше, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дувала је дању топла југовина, па се спустило тихо, лак |
| му једну цигару, а попушио си му толики дуван! рече и разли кафе у шољице, па се намести на клу |
| у цигару од сеоског, накрижаног крупно, дувана, запали је и стаде гледати кроз облак дима, који |
| очима бесно.{S} А ко попуши са мном оку дувана, што донех из Крагујевца, а?...{S} Коме дадох тр |
| бирао и остављао сваку засебно у велике дуванске или бакалске кесе.{S} Али је сад прекинуо рад; |
| и низа се и отресати руком ситне прашке дуванске, истресоше опет браде <pb n="74" /> и један за |
| гаром а за њим Арсеније, са пет великих дуванских кеса литрењача, у којима су разне осушене лек |
| ед њим, одбијајући устима читаве облаке дуванског дима и гледајући буљавим, страшним, љутим очи |
| Максо! узвикује весељак, пружајући руку дувањари.</p> <p>— Е, белаја!...{S} Шта ће остати мене, |
| премишљања, одлучио да извади и отвори дувањару.</p> <p>— Гле, набавио тазе, па и не нуди.{S} |
| ="71" /> зубе! одговара Максим, кријући дувањару у хаљину.{S} Суши зубе-е-е понови он, савијају |
| > <p>На крају ходника, као прилепљен уз дувар, пренимио се, превио се, огрнут широком, масном, |
| ос проветрена и окађена измирном.{S} Уз дуварове стајаху само три постеље, један гломазан, маст |
| к и жена.{S} Љубомир ућута, окрете леђа дувару и спреми се да, онако ђачки, поздрави ово двоје, |
| вати.{S} Требало је сад отплаћивати тај дуг, одуживати порезу и сносити веће издатке кућевне... |
| ика, и стара се савесно да наплати свој дуг.{S} А нови архимандрит, призивајући у себи све сото |
| прошло и утулило се, и само стоји један дуг бескрајан низ година, у коме пројурише брзо детињст |
| мор не даваху му <pb n="128" /> воље за дуга маштања; он прочита, на допаду, неколико листа па, |
| — Јок, море...{S} Него сам се уморио од дуга пута, а запао у ову дубодолину, па мислим да сам з |
| ова књига'? запита он Светозара, после дуга чекања док овај сврши читање предмета.{S} Али није |
| лијан и прилази Максиму, који се, после дуга премишљања, одлучио да извади и отвори дувањару.</ |
| загледа дубоко у прошли живот и, после дуга ћутања, уздахну горко...</p> <p>О, како је тамо, к |
| обром вољом, и иду у манастир.{S} После дуга времена, анђео наређује оцу Макаријеву да се опет |
| смислен, као ’но кад човек устане после дуга спавања, на само блене...</p> <p>То је игуман Сава |
| да га Максим задржава од беспослице, из дуга времена, па налази начин те га оставља сама.{S} На |
| сли израз, па све слободније и јасније, дугачак говор о нашим манастирима, за који би се пре ре |
| А за њима достојанствено ступа некакав дугачак брадат поп у дугачкој, необична изгледа, капи.{ |
| Хе-хе... месечари се зову!</p> <p>Овако дугачак игуманов монолог запрепасти калуђере.{S} Он ниј |
| ја и најпобожнија хришћанска молитва... дугачка је веома, а што је читалац боље разуме, што се |
| унцу, по коме прође једаред нека велика дугачка направа са оџаком који се непрестано дими.{S} Р |
| , пресамићен преко предњег јастука, као дугачка врећица, окренут главом руди, као мртав лежи Љу |
| аној соби, тамо па другом крају, у врху дугачка стола, сеђаше крупан дебео просед калуђер, са в |
| , режући на четири места унакрст, меке, дугачке косе младићеве, проговори свечаним, јасним глас |
| са нешто, као кад жене на перилу отегну дугачке комаде платна.{S} Само је ово много шире.{S} Он |
| и.{S} Кроз прозорче се једнако провлаче дугачки судови са читавим »кршем« разноврсна печења: пр |
| ескрајну шуму, која је окитила цео онај дугачки планински ланац; не повуче јаче у себе ове мири |
| Милка и Мира!«... мисли и разгледа свој дугачки жути капут, што се прелива као крушков лист у с |
| нџика викну, а Љубомир брзо подиже свој дугачки прут, замахну њиме весело и потера стоку.{S} Те |
| ном судбином, <pb n="207" /> гига се на дугачким ногама и врљуца бесциљно по ливадама, док га ч |
| На врата утрчаше коњушар и воденичар са дугачким, загасито сивим, окресаним грабовим штаповима. |
| ило их је у таким истим и још кратким и дугачким панталонама.{S} Љубомира зачудише ови први, ко |
| е.</p> <p>— Лепо је, и ја волим.{S} Али дугачко, брате... заболе ноге, па једва чекам да изиђем |
| ље, започе јутрење...{S} Разлеже се оно дугачко, једначито, тајанствено читање шестопсалмија.{S |
| ="67" /> одмах излази из кујне.{S} А из дугачког ходника, који се пружа пред свима ћелијама, пр |
| b n="23" /> устане брзо и покаже јој на дугачкој лужниковој грани како се то ради.{S} Ет’ ’вако |
| вено ступа некакав дугачак брадат поп у дугачкој, необична изгледа, капи.{S} Кад га <pb n="44" |
| смежурана лица, које је обрасло густом, дугачком, жућкасто црном брадом.</p> <pb n="69" /> <p>— |
| очију на овога чудног погуреног дечка у дугачком жутом капуту, са прекрштеним рукама на грудима |
| ногобројних врабаца, и другу од канапа, дугачку, пастирску, као она што је убила Голијата.{S} С |
| својој соби, кад мора пити, па му отеже дугачку другарску поуку.</p> <p>Љубомир већ види да ниј |
| рно капетанова бељца, који одмах завуче дугачку њушку у јасле.</p> <p>»Ене де...{S} То мени гов |
| узвикује му Велимир, пружајући некакву дугачку белу мотку.{S} Одупири се њоме, па се не бој... |
| а до уласка и поможе му сићи низ стрме, дуге степенице, које воде у простран и мрачан манастирс |
| та, мерећи жудним и завидљивим погледом дуге тробојне редове пуних бачава, буради великих, сред |
| и, којима је грло веома засушило у току дуге беседе.</p> <p>— Да се укину! узвикну и говорник, |
| ванредни часови.{S} Шта би се радило на дугим зимским ноћима него то!</p> <p>Чувши певање, игум |
| дићског заноса...</p> <p>А у, замореној дугим читањем, глави само се ређају слике за сликама... |
| ијом, са голим разбарушеним и заљуљаним дугим власима, са подигнутим рукама у вис, нечовечја из |
| розваног »папоњом« због својих необично дугих и оштрих папоњака.</p> <p>А дечко слуша речи и зн |
| е му се ишло одавде...{S} Хтео би дуго, дуго седети овако у самоћи, уз пуцкарање веселе ватре, |
| ој плови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у ону бескрајну раван, што се пружила преко Саве и |
| ише Љубомира; он стаде јецати неутешно, дуго... сећајући се својих најмилијих, које је тако гру |
| у, а једна му се баш учини срамотна.{S} Дуго је премишљао о овим незгодним речима, читао их по |
| жњу на обично отварање собних врата.{S} Дуго потраја <pb n="216" /> тишина.{S} Одједном он чује |
| одмах и наопачке одговори, па ућута.{S} Дуго тако постаја.{S} Зави дебелу цигару од сеоског, на |
| лашава потпуно...</p> <p>Али вино не да дуго мислити...{S} Велимир махну руком безбрижно и весе |
| г новаца, он то зна, иначе га се још за дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ попуштају...{ |
| S} Зачу се клокотање воде, које потраја дуго, па онда некакав громки груби глас уз предисање, и |
| сугестује и заузме све њихове мисли на дуго време, а многи целог живота не могу да забораве ос |
| рих чарапа и дизлука.{S} У кући настаде дуго немо ћутање, које, како изгледа, не хтеде нико пре |
| пламена.</p> <pb n="134" /> <p>Прота је дуго говорио, карао, претио, па напослетку ућута, јер м |
| и капуту!...{S} Освртао се, загледао се дуго са свију страна, и никако му није падало на ум да |
| и стадоше пасти, он се осврте и гледаше дуго, са завишћу, управо са злобом, за двема богомољкам |
| S} Није му се ишло одавде...{S} Хтео би дуго, дуго седети овако у самоћи, уз пуцкарање веселе в |
| {S} Само је ово много шире.{S} Он стоји дуго, гледа у ту необичну појаву и чуди се...</p> <p>»Е |
| о по њој плови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у ону бескрајну раван, што се пружила преко |
| проредише, манастири исплатише порезу, дугове, ситнице и калуђери се стадоше питати: »А шта ће |
| са се, изу се и остаде бос, гологлав, у дугој сеоској распојасаној кошуљи...{S} Подиђе га језа |
| вуко се међу зидине градске и предао се дугом, заносном маштању...</p> <p>Дакле, свршено је: по |
| а издаци се повећали огромном порезом и дугом.{S} Што је било готовине у Управи фондова, то је |
| , пратећи благословени Израиљ у његовом дугом, мучном и занимљивом лутању по пустињи...</p> <p> |
| релост, па ево стиже и старост, а у том дугом низу отац Сава не види ништа, до таму и густи мра |
| че Леонтије, у својој ћелији, проведе у дугом разговору са Велимиром.{S} Њих двојица су остали |
| волели.{S} Али дечја туга није велика и дуготрајна. .</p> <p>Од овог срећног дана, кад се саста |
| > <head>XVI</head> <p>Већ су почеле оне дуготрајне, досадне јесење кише.{S} Дрвеће пожутело, ли |
| љно.{S} У шеснаестој години, још ћосав, дугуљаст, незграпни Стева претвори се у брата Саву, при |
| подигнуту у сред дворишта около некаква дугуљаста камена са <pb n="33" /> лименим поклопцем, за |
| уј, подај господи... то зна.{S} Али оне дуже...</p> <p>— Нека учи! нека учи! прекиде га игуман |
| ушепртљају, кад им дође из града, после дужег одсуства, какав члан њихове породице.</p> <p>Ижљу |
| p>Опет настаде ћутање.{S} Тек ће, после дужег прекида, прота рећи:</p> <p>— И то ми је: не очек |
| згледамо добро познато нам место, после дужег одсуствовања. »Све исто! све исто!« као да говора |
| .{S} Али он не одговори одмах.{S} После дужег ћутања он проговори:</p> <p>— Чекај! и његове цок |
| S} И тамо далеко хеј, вије се и пружа у дужину некаква беличаста магла, а под њом се вијуга и б |
| озбиљно сматра архимандрита као правог дужника, и стара се савесно да наплати свој дуг.{S} А н |
| о ! чује он сад јасно, и ова опомена на дужност раздрема га одједном, као пљусак хладне воде.</ |
| Другог часа Петар предузе нову почасну дужност: узе креду, стаде уз чисту таблу и видевши безб |
| сти.{S} Одоше сви људи на заветну свету дужност; одоше и професори, одоше и старији ђаци, и Све |
| му заигра блажен осмех, што ће се од те дужности ослободити.{S} Да звониш!{S} Дању већ није ниш |
| собу, одређујући му нарочита правила и дужности.</p> <pb n="221" /> <p>Пролећу месеци за месец |
| кењак у коме се преливаше, жућкаста као дукат, стара препечена шљивовица.{S} Насу ракију у чашу |
| историји позајмити по пет, шест стотина дуката, без облигације и интереса, осетио се тако сигур |
| кад си таки господин, да имаш пун казан дуката...</p> <p>— А ти не мислиш тако?!... погледа га |
| тим мрљама по кожи, плаћене по тридесет дуката.{S} Уништени филоксером виногради стадоше се пре |
| Ко зна?!...{S} Ех, кад би имао стотину дуката, да их ћушне где треба!...</p> <p>Василијан се с |
| ли?</p> <p>— Уха!... треснем под њом ка дулек.{S} Ђаво је, па уме да саплете.</p> <p>Девојче ве |
| рну у груди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а девојче леже по њему и притиште га целим телом |
| у архимандритов глас:</p> <p>— Хе-хе... дулечићу мој!{S} Питај, роде, што год хоћеш...</p> <p>П |
| иже... диже... и — дум... дум... дум... дум...{S} Задими се соба, замириса барут, сва четири чл |
| барач диже... диже... и — дум... дум... дум... дум...{S} Задими се соба, замириса барут, сва че |
| ику, даље од врата, опет прасну: дум... дум!...</p> <p>Кроз сиво бео, усколутан дим, угледаше н |
| ерски обарач диже... диже... и — дум... дум... дум... дум...{S} Задими се соба, замириса барут, |
| у ходнику, даље од врата, опет прасну: дум... дум!...</p> <p>Кроз сиво бео, усколутан дим, угл |
| револверски обарач диже... диже... и — дум... дум... дум... дум...{S} Задими се соба, замириса |
| од глади...{S} Па друге приче о Сави и Дунаву, о Топчидеру, и ваздан, ваздан...</p> <p>- Он оп |
| ра једног бумбара, који облеће око неке дупље, начињене руком у сену...</p> <p>Уморан је и глад |
| има и врећама.{S} Тетка се, по обичају, дурну, стаде праскати и псовати некога по кујни (а била |
| но, одкуда се, из даљине, виђаху сеоски дућани, — он је сад сила... посланик; а сад је њихово ц |
| рише из манастира.</p> <p>Овај поступак дућанџија доли још више уља у распаљени бес игуманов, и |
| чку чест!...{S} Тако ли !... виче један дућанџија бледећи, спремајући се да устане, али као још |
| ам механџија-арендатор манастирски, три дућанџице, председник, учитељ, неизбежни побратим игума |
| кав нарочити дух уљудности, честитости, дух лепога, и ви се одмах гледате низа се, цените је ли |
| настирским општим трпезаријама изглед и дух »молитвених места«.{S} И кад човек улази у овакову |
| мах нешто манастирско, некакав нарочити дух и тон, својствен само светим кућама.{S} Са нарочити |
| ... на вас завеје отуд некакав нарочити дух уљудности, честитости, дух лепога, и ви се одмах гл |
| воваху они обични гости.{S} Прота, неки духовит весељак, непрестано је правио шале на рачун Мак |
| оведати, он је и газда.</p> <p>»Власт«, духовна и световна, која је дошла да све »прими и прегл |
| ...</p> <p>После две недеље, по наредби духовне власти, Леонтије прими управу манастирску, као |
| > да буде владика, а <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да га љубим у руку!...{S} Ха-ха-ха...{S} |
| изјавивши жељу: да га његово најмилије духовно чедо, отац Сава, у старешинству наследи.</p> <p |
| вог његовог живота, игуман га препоручи духовној власти, те оца Саву примише у Богословију.{S} |
| штањем!«... чуди се он, прилазећи своме духовном оцу, осећајући овога тренутка према њему необи |
| настира стару братију и остао са својом духовном децом, новим монасима.{S} Од тада настаде оно |
| браћом.</p> <p>Настаде велика, силна по духу, јектенија — молитва »о брату нашем Леонтију«: да |
| ма се све више губи онај обични смисао, душа му се све више подаје побожној, аскетској екстази. |
| тесан досадањи скучени простор!...{S} А душа се надима и хоће ширине, простора, светлости...</p |
| е кукати из свег гласа, неће ли га жива душа чути, кад се неко иза самих његових леђа продера:< |
| ених очију ови заносни догађаји, његова душа се све више отвара и тако се саживљује и нераздвој |
| ини му се, да су и његов живот и његова душа празнији од те вечне ноћи...</p> <p>И нешто му је |
| .{S} Његова раздрагана, мека, сањалачка душа хтела би се бавити светлом прошлошћу.</p> <p>— Сећ |
| скупе, и кроз њих се види ведра, весела душа...</p> <p>...{S}Љубомир се сасвим променио: друкчи |
| дели уз пуне бачве, зато им и није била душа празна, него све по пустињи и пећинама!«...</p> <p |
| рски казан, или се пријави која побожна душа за молитву.{S} Манастири не раде своја имања, него |
| а је коме била... како ’но рече: празна душа... и да је хтео некуд полетети...{S} Е, мој бане.. |
| на, обојена женица, беше необично добра душа, мека болећива срца, готова да се одазове свакој м |
| ених у себе, стегнутих строгошћу управе душа, које одједном добише непрегледну, бескрајну као о |
| беше на чисто с мишљу: да му се не може душа смирити, док ову књигу не прочита.</p> <p>— Је л’ |
| о, она стоји подједнако...{S} Празна је душа, мој брате, празна... не можеш је ничим напунити.{ |
| и то треба замочити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли сиромах и одмах се реши: зам |
| мислило и сањало само ради тога, да би душа имала забаве?...{S} Зар су све то била само привиђ |
| ан да почне сад мислити како се то вади душа, а онај га глас опет прекиде:</p> <p>— Ама, Љубо ! |
| вети!{S} Ево рада!...{S} Заузета послом душа, нема кад да сумња ни да тугује...{S} Леонтије се |
| свјатаго пророка Наума« и прочита га на душак, јер је имало свега двадесет један ред.</p> <p>Од |
| так и смеран у срцу, и наћи ћете спокој душама својима.{S} Јер је јарам мој благ, и бреме је мо |
| »туњавцем«...</p> <p>— Тако ће он њих, душе ми, и Догматику и, може бити, само Пастирско... па |
| <p>Ах, проклето тело, ова грешна облога душе човекове, како га називају свети испосници, оно је |
| неколико тренутака, кад не остаде живе душе у дворишту манастирском, кад се сви гости разбегош |
| негде, у најсакривенијем крајићу његове душе, светлуцаше слабачак пламичак наде: да ће се све т |
| о и упиљи очи у друга, да би му из саме душе извукао жељени одговор.</p> <p>Велимир полустидљив |
| по неки уздах, што се отме из саломљене душе, показује да ту има још живота.</p> <p>Једне посне |
| де, у овој кући, по вољи, али из дубине душе говораше му други глас, да он није напустио свој М |
| оти природној моле Богу за своје грешне душе, нека живе онако, како онај младић рече малопре да |
| н...</p> <p>Са друге косе трчи, као без душе, његова другарица, Мирослава...{S} А по стричевој |
| уке веома уважавао.</p> <p>»И то је, до душе, по Божјем закону, рекао би Љубомир; али тек... те |
| прекиде игуман:</p> <p>— На јелу је, до душе, први, а на послу тсс..., гори од Максима.</p> <p> |
| з олтара, опет загледа у себе, у дубину душе своје, очекујући да осети очигледну, јасну промену |
| се целим бићем добру ближњих и спасењу душе своје...</p> <p>Архимандрит шмркну нестрпљиво, не |
| гућности да се наставе ови чудни изливи душевна бола.{S} Он се занесе и занеми...{S} Ни уздаха, |
| или некаквој Делиској чесми, о младим и душевним куварицама, без којих би јадни ђаци полипсали |
| оно што прича Светозар, кад се потреви душевно живинче...{S} Само ће ми ње бити жао, кад одем |
| 7"> <head>XXVII</head> <p>Опет се нашла души забава, опет се мили успавану човеку живети!{S} Ев |
| са неком злом слутњом <pb n="57" /> на души.{S} Да ли ће још икад прекорачити овај значајни пр |
| и било...{S} И туга му се још свија на души, али гле: ово је сад некаква друкчија, топлија, св |
| да доби вољу да све искаже шта му је на души, исправи се на сену, очи му засветлеше и он прогов |
| о нечувени, ужасни бол, што се савио на души му...</p> <p>»Нестаје света!...{S} Пропаст!«... по |
| млада живота, лагано ствара и у његовој души тајну жудњу за оваким животом...{S} Загледа се, а |
| ади сваки човек... ко жели добра својој души, одговори Љубомир узбуђено.</p> <p>— Зар и ми, дев |
| на, провидна измаглица, која сањалачкој души улева неки тајанствени смисао...</p> <p>Докле, ах, |
| .{S} А после тога, у свакој је сељачкој души скривено по мало подлости: ако у чему зависи од те |
| едаред сасвим помрачити у иначе мрачној души Максимовој.{S} Он је изгледао као курјак, кога су |
| да кувало у оној празној, вечно мрачној души, која је за све досадање случајеве у животу имала |
| шља шта да јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души му се почиње поткрадати сумња у лепоту тога хваљен |
| један игуман.{S} Ова иста кућа, коју ви душмански грдите, очувала је триестогодишње вино, од ко |
| ери, момци, па чак и они сељаци дахнуше душом слободно...</p> <p>Тетка одведе Љубомира у собу, |
| ој <pb n="166" /> самој неправо дахнути душом слободније »као сваки жив двоножац«...</p> <p>И В |
| ва дана.{S} Братија беше вољна »дахнути душом« одмах, али је било много пречих послова.{S} Чред |
| дном се споји са <pb n="150" /> његовом душом и он стаде осећати некако друкчије... није као до |
| ажно и непријатно.{S} Он затрепта целом душом, као ухваћена птица, на коју већ спуштамо руку.</ |
| далеко узвишеније, хтео је живети самом душом, која је битна, суштина у човеку, али му људи не |
| е доста да га и он зажели свом млађаном душом.{S} Што ће да живи овако и да се злопати, као сви |
| еђе преко некакве велике препоне, дахну душом и прође му пријатна топлина кроз цело тело.</p> < |
| мети све оно, што виде и чу!{S} И дахну душом кад стиже у Београд, и настави свој скромни, пову |
| е то све шарени, суморно црни и баца на душу гледаочеву неко тужио, сетно осећање.</p> <p>А у д |
| тешки бол и страх, што леже одједном на душу његову.{S} И кад се сит исплака, осети да му је до |
| аље?...{S} Плашљива зебња наилази му на душу, али је он одмах одгони својом чаробном реченицом: |
| како свети Аранђео сиђе тако брзо, узме душу и однесе је?«...</p> <p>Он се не стара много да ра |
| а, гладећи хладно стакло.{S} Имамо и ми душу, зар није?...{S} А баш ову је донео игуман из Прња |
| кривало, што се спустило на земљу, мами душу некуд напред, и све се човеку тада нешто хоће... и |
| е то тако близу срца, шта му је заузело душу.{S} А сад... сад је знао све, све...{S} Видео је ј |
| и идеал своје младости, дубоко урезао у душу своју и предао му се сав, са свим жаром младићског |
| о, зрело живети, да за своју покретљиву душу измисли какав било циљ живота...</p> <p>Чим наступ |
| , сасвим необична жудња увлачи у његову душу.{S} Он је још није умео јасно схватити, али се она |
| } Он је умро!«...{S} Он загледа у своју душу: како сад изгледа као <hi>други</hi>, и на своје в |
| отона... лукави сотона увукао се у моју душу, а ја слаб, страшљив, не знађах него се подадох вл |
| тај сјајни лазур све јаче привлачи меку душу, која је рођена само да сања и да трепери пред ова |
| ајући за младићем, који јој заузео целу душу, па не може да мисли ни о чему другом, ево већ ско |
| д свима његовим жељама, заузела му целу душу и испунила је најлепшим осећањима...{S} Али су и о |
| а, да није овог светлог пламена, што му душу разгаљује...</p> <p>Пламен се превија и лиже, ватр |
| едан по један, стварао и слагао на саму душу своју, лебдећи над њима, као над јединим благом ср |
| без утицаја па ову меку, нежну и наивну душу.{S} После честог стајања <pb n="45" /> на вечерњи, |
| рање ових догађаја унеше у његову чисту душу нека нова осећања, која стадоше долазити у сукоб с |
| Једном ме тужио самом игуману, а овај, ђаво, испита га све точно како је било, и колика је бил |
| , као преко маљенских коса.{S} А сад... ђаво га знао...</p> <p>— Је л’ ти тешко поћи?</p> <p>— |
| у, бега од мене...</p> <p>— Хи-хи-хи... ђаво од ђавола!... смеје се Василијан.</p> <p>— То би б |
| >— Уха!... треснем под њом ка дулек.{S} Ђаво је, па уме да саплете.</p> <p>Девојче већ нестрпљи |
| :</p> <p>— Ама, Љубо !...{S} Који ти је ђаво данаске !...{S} Ево ти коза̑, па их чувај сам.</p> |
| им смехом: хи-хи-хи...</p> <p>— Нос’ те ђаво данаске! викну Марија, смејући се и бранећи се.{S} |
| p> <p>»Баш исто онако, као што је кушао ђаво Саву Освећеног! мисли Љубомир, упирући раширене зе |
| тир«...</p> <p>После већ чита даље како ђаво куша Саву освећеног имањем, па после, богме, и жен |
| од мене...</p> <p>— Хи-хи-хи... ђаво од ђавола!... смеје се Василијан.</p> <p>— То би било да с |
| заврнутим рукавима и уздигнутом главом, ђаволаста Јованка.</p> <p>У овако светлим тренуцима Лео |
| стоји на једном брежуљку, а Милка, она ђаволаста Милка, носи своје умрло дете и ставља га пред |
| е свежине.{S} Баш лепа!...{S} А како је ђаволаста!...«</p> <pb n="186" /> <p>Он не опази, кад с |
| це, кад тамо на другим вратницама стоји ђаволаста слушкиња; да на часу веронауке премишља: што |
| пита девојка са подсмехом, гледајући га ђаволастим, немирно-смешљивим погледом.</p> <p>Љубомира |
| времена.</p> <p>— Море... отеже девојка ђаволасто: лепше је нама ’вако стајати и... ко једна мл |
| д угледа застиђена Леонтија, насмеши се ђаволасто, па и сама врдне очима у страну, као да се ст |
| д Велимира а мало га збунило сећање на, ђаволасту суседину слушкињу, која га је доста пута част |
| ешто онако... шарено«...</p> <p>— Тето, ђаволе-е...{S} Од недеље је моја чреда.{S} И ти долазиш |
| меја се он дижући се.</p> <p>— Де ти... ђаволе! одговори монах, обарајући очи к земљи.</p> <p>» |
| о ћу рећи... под моју власт.{S} Хап!{S} Ђаволе-е... отеже Максим тромо, а на лицу му јасно изва |
| /p> <p>— Чекај, бре, Максиме: видиш ове ђаволе, одговара му тетка и осврће се око шпорета, траж |
| 43" /> <p>— Ехе...{S} А да ја: умирујем ђаволе...{S} Ка да је ударио обад у све...</p> <p>Профе |
| и руком стакло с вином.</p> <p>— Де, ви ђаволи!... виче им тетка, смешећи се и обарајући очи ст |
| четири, па пет стотина...{S} Не иде!{S} Ђаволски састављена комисија, па сваки члан зазире од д |
| јако шире и скупљају...</p> <p>— Хм... ђавоља посла! промрмља он у себи, а гласно рече:{S} Нег |
| ио тамо ујам, па се нешто замислио..{S} Ђавоље ово време !...{S} Кад пред самим мојим носом — ч |
| , да му кажеш: ја сам, реци, господине, ђак; идем реци на веће школе у Београд.{S} Па док сташе |
| дан од другог.</p> <p>— Ја... ја сам... ђак, промуца Љубомир више од забуне но из страха.{S} Ид |
| и речи прозборити?...{S} Мустра и јеси: ђак!... .</p> <p>Љубомир се збуни и неколико пута преме |
| сам баш тако, како велиш...{S} Али што: ђак, јабогме!...{S} Мене је дика, а ти се потпрдуј коли |
| за самовласне манастирске старешине.{S} Ђак је знао цело црквено правило, све послове манастирс |
| Велимир се спрема за калуђера... јер је ђак манастирски.{S} Истина, он има свога имања, али то |
| бог прилога...</p> <p>— Снашо, узвикује ђак: што је попово нек’ је готово!{S} Само нећемо два, |
| >Кад стадоше пред њега смерно калуђер и ђак, архимандрит фркну носом, промумла некакву претњу и |
| head>XII</head> <p>Љубомир је већ прави ђак-послушник: навикао се потпуно па свој посао, па га |
| , који је до сад вршио Никола, најмлађи ђак.</p> <p>— Никола за певницу!</p> <p>У кухињи, уз пр |
| шао...{S} Не праћа се више!«... помисли ђак и пође к вратима.</p> <p>— Куд ћеш?...{S} Седи још. |
| атељским гласом и приђе му.{S} И ја сам ђак манастирски... хајдемо заједно.</p> <p>Љубомира као |
| — Устао! узвикну значајним гласом један ђак, промоливши главу кроз врата.</p> <p>Марија одмах у |
| от?«...</p> <p>— Аха! искашља се збуњен ђак, махну рукавом преко носа и хтеде још што тако ситн |
| ислити, зашто му је оно мало пре требао ђак; сад не може човек ни да их види лако, а њему је ба |
| пет је најбоље да си се оженио! узвикну ђак одсечним увереним тоном.</p> <p>— А ко би се калуђе |
| бомира, гурну га прстима у раме.</p> <p>Ђак се стресе од овог неочекиваног додира, који изазва |
| ну он гласно, кад наиђе Љубомир.</p> <p>Ђак му каза и пође.</p> <p>— Хм... чекај де...{S} Арсен |
| l:id="SRP19000_C4"> <head>IV</head> <p>»Ђак београдске гимназије...{S} Боже, је ли ово истина и |
| онце, које виси испред кухиње...{S} Оба ђака истрчаше на поље, а Љубомир, не знајући шта ће ова |
| радању.</p> <p>— Ха-ха-ха, смеју се оба ђака, а Љубомир преноси зачуђен поглед с једног на друг |
| а шта пре да се ухвати.{S} Истрчаше оба ђака под звонару и таман да приђу конопцу, а из ходника |
| ства; навикао се и на положај најмлађег ђака, коме сваки заповеда, навикао се чак да гледа на с |
| Крагујевцу.{S} Закалуђерите најстаријег ђака и доведите да га рукоположимо.{S} На Љубомира пази |
| ао и спремио вична и глупа манастирског ђака, онаква, какав је најподеснији за самовласне манас |
| клупи и разгледајући увијеног успаваног ђака.{S} Еј, море... ко си?...{S} Устај, свануло !</p> |
| три калуђера поседаше.</p> <p>— Дај тог ђака... хм... госта.</p> <pb n="76" /> <p>—Улази овамо, |
| мати за полазак, јавише му најпре да је ђака нестало, а после му Велимир, кријући се да га не о |
| ах после поздрава, наместе и калуђера и ђака на раније спремљене високе столице, са јастуцима з |
| а, осим Јованке и њена мужа.{S} Нема ни ђака ни калуђера, осим игумана.{S} Све се, као по маху |
| и погледа га мекше, ко што обично гледа ђаке и незване госте.{S} По овоме погледу калуђери разу |
| ма са чим летина средити.</p> <p>Али за ђаке манастирске лето је доиста право »искушење«.{S} Ко |
| /p> <p>За то време је тетка распитивала ђаке, да ли су почишћене и намештене калуђерске собе.</ |
| оји доведе Љубомира, разгледа одраслије ђаке и постави за цензора поменутог Петра Ужичанина, ко |
| једном селу пође попа, а у друга пошље ђаке.{S} Ако има синчића, онда шиље њега, јер не мора д |
| у кухињу, Љубомир затече све калуђере и ђаке око тетке.{S} Максим и Арсеније наклопили се у јед |
| е.</p> <p>— А Милоје водник?{S} А Ненад Ђаков?...{S} И калуђер нестрпљиво изређа неколико стари |
| оставио свој први младачки идеал, лепо ђаковање, оставио родбину, село, све... — и гле, сад не |
| о се већ и сам надао, стаде освртати за ђаком и спремати за полазак, јавише му најпре да је ђак |
| ој убоги самостан.{S} Игуман, са својим ђаком Ђоком, фрушкогорским питомцем, као и сам што је, |
| их рудничких огранака.{S} Леонтије, још ђаком, волео је пратити овамо кога калуђера у послу му. |
| аник, прота Спира, са неколико попова и ђакона из резиденције, ту окружни прота са десетином по |
| , весело, реко би пуна срца, нуди госте ђаконијама, старајући се збиљски, да сваки оде из ове к |
| ца и раздрагана срца, у очекивању добре ђаконије, одједном завеје на њега овај нарочити трпезар |
| ранијој литургији, на којој се Нићифор ђаконио, добио производство.{S} Владика га, у првој ват |
| Знаш ли да прекосутра треба ићи, да се ђакониш!</p> <p>Велимир се још више опусти, изгуби се о |
| ка и излива.</p> <p>Игуман мрдну очима, ђаци за час променише на столу чаше и вино.</p> <p>Поче |
| ом и <pb n="229" /> пићем.{S} Калуђери, ђаци, момци, чисто занемели од изненађења...{S} Мислили |
| и да су поизлазили напоље сви калуђери, ђаци и момци, потом се враћа у своју ћелију и наставља |
| о, као што је пре неколико година било: ђаци јурну после предавања у двориште, скачу, смеју се, |
| пасуља...</p> <p>Зашло се дубоко у ноћ; ђаци се разиђоше по собама, момци се поређаше око шпоре |
| Велимир и тетка поседаше за столове.{S} Ђаци и момци изнеше на двориште, под хладовиту и сенаст |
| ају ћутци у огромној бронзаној пећи.{S} Ђаци се раскокали, раширили се; ударила их по лицу ватр |
| ретких места.{S} За такво »послуживање« ђаци су добро плаћали ономе ко им га нађе.{S} Била је т |
| ћелију...{S} Гости појурише за њима, а ђаци и момци, видећи се овако усамљени на ударцу игуман |
| се оне одежде на попу, ка само сунце, а ђаци укараре, па бруји сва црква.{S} Их!...{S} Ја ти он |
| не спада у његову »специјалност«.{S} А ђаци су, уз то, обавезни да се, поред других послова, б |
| .{S} Игуман се држи као обично; по томе ђаци закључују, да гост није много важан, него је онако |
| ћосави Василијан.{S} Али је сад окупише ђаци са поздравима.{S} Обојица беху младићи, испод двад |
| p> <p>У том утрчаше у кухињу калуђери и ђаци, па сваки стаде облетати око Марије, тапкати је по |
| тир располаже.</p> <p>Сви су калуђери и ђаци на ногама; снују, трче, доносе и односе јела и пић |
| {S} И такав је ред...</p> <p>Калуђери и ђаци погледаше Максима, као што се гледа неко, кога ће |
| се уклони од разговора.{S} Кад момци и ђаци почну пред њим говорити о женскима, он уздахне и, |
| .{S} И Он је карао грешнике...</p> <p>И ђаци начинише лица, као што беше мало пре игуманово, го |
| </p> <p>А Љубомир, кад се разбегоше сви ђаци и момци, нађе се у неприлици: побећи ће и он лако, |
| ост; одоше и професори, одоше и старији ђаци, и Светозар оде са некаквом »легијом«, оде и »госп |
| стране, збивени у скамијама, седе неки ђаци, калуђери, шта ли су, а напред, тамо куд га гура н |
| о њега се окупили љубопитни манастирски ђаци и момци, па слушају, разјапљених уста, његова прич |
| ике...{S} А ни његови калуђери, камо ли ђаци, не знају ни окучити...{S} Ништа, ама баш ништа!{S |
| душевним куварицама, без којих би јадни ђаци полипсали од глади...{S} Па друге приче о Сави и Д |
| ишта; <pb n="120" /> ко вели:{S} Савини ђаци морају ваљати.{S} Али се Сава сваке године по два- |
| ремена...{S} Бог ће опростити...</p> <p>Ђаци се окаменили, зинули па само трепћу; тетка се само |
| после господин љути, заврши она.</p> <p>Ђаци истрчаше на посао.</p> <p>— Баш си и ти неки...{S} |
| то, не мислећи више о самоубици.</p> <p>Ђаци и неки момци беху још раније отпуштени, и сад, од |
| и пут »ужинају«, дотрчаше и стадоше, са ђацима, љубопитно посматрати и слушати како се веселе п |
| еколико пута чичиној шали, коју води са ђацима.{S} Чича му метну руку на раме и као с неком хва |
| трпезарији певање.{S} То су калуђери са ђацима па и момцима — ко је хтео — држали сваконедељно |
| од децембра, стаде држати калуђерима и ђацима редовна предавања из Литургике и по мало из Догм |
| митрополит?...</p> <p>Улазећи у цркву с ђацима, Љубомир се одвоји из реда кад дођоше близу икон |
| ни сам јасно шта жели...</p> <p>-— Еј, ђаче... у шта си се загледао! викну му над самим ухом н |
| има.</p> <p>— Аха, Свето Писмо ! понови ђаче гласом, који казиваше да није никад чуло за такву |
| 49" /> <p>»То је <hi>он</hi>... помисли ђаче и стаде са чуђењем и насладом посматрати, како при |
| А он, онако исто, као некадање стидљиво ђаче, одвојио се у крај и осећа се туђином у томе весел |
| циг«, па ће и сад лепо послужити сирото ђаче.</p> <p>У школи му рекоше, да је уписан у прво оде |
| цима својих друга.</p> <p>— О, господин-ђаче, дакле смо се смиловали да учинимо посјету мојој г |
| своје исказано мишљење.{S} Имам једног ђачића, дошао из гимназије...{S} Залуди се читајући жит |
| шко ишла у главу.{S} Слушао је монотона ђачка причања пред попом, научена из књиге на памет, ал |
| ад је писао«...</p> <p>Професор уђе.{S} Ђачке очи само прелећу са професорових очију на овога ч |
| епрату, где скиде своје масне, поцепане ђачке хаљинице, отпаса се, изу се и остаде бос, гологла |
| тинама.{S} Певница је последњи авансман ђачки...</p> <p>— Идите! махну игуман очима и трпезариј |
| крете леђа дувару и спреми се да, онако ђачки, поздрави ово двоје, досећајући се по њихову изгл |
| натежући у подруму истом кантом, онако ђачки...</p> <p>Весеље тече бурно и, као што обично бив |
| манастиру«.</p> <p>Одведоше га у своје ђачко скровиште: уђоше у велику, пространу топлу собу, |
| независније, озбиљније.{S} Нема ни чега ђачког...</p> <p>— Кажем ја: неће рого на њега!{S} А?.. |
| но, загушљиво хркање...</p> <p>А у соби ђачкој свануло.{S} Љубомир устао и гледа како сад лепа |
| ми, роде...</p> <p>— Нађи ми, Василије, ђегођ татуле, да му искувам у теју, смеје се тетка и пр |
| увам у теју, смеје се тетка и приставља ђезве.</p> <p>— Са тим се не шали! викну болесник препл |
| е лековите траве.</p> <p>— Васо, ено ти ђезве па сипај, рече му тетка.{S} А твоја је вода у том |
| ји је са плугом негде на њиви, спремају ђезвице за каву и пристављају их уз ватру, по десети пу |
| етом, као да је сваки од њих прави Хаџи-Ђера, па само слушају оно, што им по заслузи припада .. |
| /p> <p>— Стоја неће више да нас пере... ђеца иду као...</p> <p>Из кухиње загрми врисак, прасак. |
| о...{S} Дрекнух, па што игда беше снаге ђиласнух у целац...{S} Док ја летим у целац, а онај ска |
| је игуман, на већој низбрдици седао, а Ђока их, одупирући о руду, лагано пуштао и придржавао.{ |
| , кријући се да га не опазе, саопшти да Ђока остаје овде.{S} Старац се уплаши: како ће сам одву |
| дриту се веома допаде снажан и леп глас Ђокин, који на опште задовољство отпева вечерње са Нићи |
| ги самостан.{S} Игуман, са својим ђаком Ђоком, фрушкогорским питомцем, као и сам што је, дотера |
| ом, Нићифором, Велимиром; поздрави се с Ђоком, после кога му приђоше још два непозната, неотеса |
| ...{S} Па онда иди горе у планину, реци Ђоку да не обара оне букве, што су закршћене црвеном, н |
| штале, отимари коње, храни свиње, вуче ђубре на њиве... и то он, некадањи цензор велике гимназ |
| виноград, с радницима.{S} Да надгледаш ђубрење: сваки чокот, сваки чокот!...</p> <p>— Ја бих с |
| им застаје: обреде се последњи свечари, ђурђевци, обнесу се мајске сеоске литије, па се онда ка |
| та, баш уз његову ливаду, стоји Веселин Ђурић, онај што ме жестоко у школи шамарао.{S} Стој, бр |
| овек са њим: зацело ће га у владике!{S} Е баш те поздравио за то архимандрит Сава: <hi>он</hi> |
| ша... и да је хтео некуд полетети...{S} Е, мој бане...{S} Нису толики праведници седели уз пуне |
| а тим народом... куд иде тај свет...{S} Е-ех!...{S} Игуман махну руком преко лица и чела, откуд |
| од јастреба, који се спушта одозго.{S} Е-е... чека-а-ај... хап!</p> <p>Кад Василијан даде стак |
| е зацрвенеше и овлажише <pb n="10" /> — Е, моја Миро... <hi>никад</hi> се више нећемо видети.</ |
| ндурски монолог.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, тако ли ви знате!...{S} Кријете се по тавану, да чпи |
| а ћу ово друго.</p> <pb n="204" /> <p>— Е, а заборавио си оно Христово: »ко хоће да иде за мном |
| и видите сами...</p> <pb n="79" /> <p>— Е што су ти ови Пречани! прекиде га Велимир, ухвативши |
| p>— Врло добро, врло добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за паре? запита, игуман значајно и ка |
| па после ћу у послуживање«...</p> <p>— Е-е-еј...{S} Љубомире!... отеже одоздо, са дна Маљена, |
| гнут глас, који личи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто ми од ноћас сев |
| лажњивијих сотонских кушања...</p> <p>— Е-е... отеже окружни прото.{S} Види се што је рођено за |
| те...{S} Баш му тако и нише...</p> <p>— Е, после си вид’ла...{S} Ко год је био грешан, сваки по |
| циција, скоро као и Максим...</p> <p>— Е, није... шта говориш!...{S} Максим не би дао ни Богу |
| <p>— Није нешто се замислио...</p> <p>— Е, богме кад се таки момци замисле, ту нешто има!... ре |
| и и ти са Живојином на трлу...</p> <p>— Е-е!... па да идем? отеже она и узвикну тако значајно и |
| а.{S} Настаде грохотан смех...</p> <p>— Е, роде, то не би ваљало за тебе, рече му Арсеније, сме |
| , да је он »свршени богослов«.</p> <p>— Е, зар си одлазио тамо? запита игуман весело, кад чу да |
| дотле ће престати, чим једем«.</p> <p>— Е, роде, од куд ти? викну он гласно, кад наиђе Љубомир. |
| >њему</hi>, одговори му тетка.</p> <p>— Е јест!... махну Велимир главом с таквим изразом, који |
| та пушка не пали код игумана.</p> <p>— Е, немој баш тако... знаш сам да је слаба стомака.{S} Н |
| едном, као пљусак хладне воде.</p> <p>— Е, мој бато, поздравиће те игуман Сава, ако му тако ста |
| олици, дохвати стакло па наже.</p> <p>— Е, брајко, оногај... нећемо тако, не!... ускипе Максим |
| , Милка не хте да га притисне.</p> <p>— Е, па сад да се јакамо... могу ли се искобељати, кад ме |
| ди, одговори тетка смејући се.</p> <p>— Е, немој болан, оногај...{S} Зар тако наша... како ћу р |
| ељак, пружајући руку дувањари.</p> <p>— Е, белаја!...{S} Шта ће остати мене, оногај...{S} Тако |
| ао човек коме сметају мислити.</p> <p>— Е, добро...{S} Али у које време?</p> <p>— Хм .. помози |
| хтеде све по танко објаснити.</p> <p>— Е, то је много лепше.{S} Дохватимо се за руке, па вуци |
| наш оно, што се каже црквењак.</p> <p>— Е, ту се имаш много полирати.{S} Морамо те много учити |
| мени остаје онај наш вилењак.</p> <p>— Е, лако је слушати оца Васу, уздахну Никола са завишћу: |
| > <p>— Знам то... слушала сам.</p> <p>— Е, слушај и сад...{S} Аха! опет се Сава искашља још јач |
| > <p>— Кроз два месеца, пуним.</p> <p>— Е... а кад зађеш сад по парохији, па те окупе оне... он |
| и-хи-хи.. дочека га Василијан.</p> <p>— Е, роде, ти си најпаметнији! вели му Арсеније, кидајући |
| гледајући механџију плашљиво.</p> <p>— Е дела сад мени реци, како ћеш сутра капетану казати.</ |
| тра, дође Велимир у испосницу.</p> <p>— Е, мој Леко... рекох ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове |
| <p>— Куд ћеш?...{S} Седи још.</p> <p>— Е-е... да ти знаш шта мене сад чека!{S} Мека постеља, м |
| д јастреба, који се спушта одозго.{S} Е-е... чека-а-ај... хап!</p> <p>Кад Василијан даде стакло |
| а после ћу у послуживање«...</p> <p>— Е-е-еј...{S} Љубомире!... отеже одоздо, са дна Маљена, да |
| жњивијих сотонских кушања...</p> <p>— Е-е... отеже окружни прото.{S} Види се што је рођено за д |
| и ти са Живојином на трлу...</p> <p>— Е-е!... па да идем? отеже она и узвикну тако значајно и с |
| p>— Куд ћеш?...{S} Седи још.</p> <p>— Е-е... да ти знаш шта мене сад чека!{S} Мека постеља, мла |
| ућима и грлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!...</p> <p>После неколико секунада |
| ијући дувањару у хаљину.{S} Суши зубе-е-е понови он, савијајући цигару.</p> <p>— А-а... тако ли |
| стидљив и зачуђен смех.</p> <p>— Море-е-е... отеже приповедач: каки ја !...{S} Не умем ја ни ма |
| ара му Велимир.</p> <p>— Уједај, дете-е-е... отеже Максим, мљацкајући великим незграпним устима |
| икну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!...</p> <p>После неколико секунада појави се на врати |
| плућима и грлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!...</p> <p>После неколико секунад |
| кријући дувањару у хаљину.{S} Суши зубе-е-е понови он, савијајући цигару.</p> <p>— А-а... тако |
| <pb n="116" /> <p>— Тето, да се залије-е!... хап! промрмља он, гледајући нејасно влажним и бле |
| ако... шарено«...</p> <p>— Тето, ђаволе-е...{S} Од недеље је моја чреда.{S} И ти долазиш под мо |
| ћи... под моју власт.{S} Хап!{S} Ђаволе-е... отеже Максим тромо, а на лицу му јасно извајан она |
| у стидљив и зачуђен смех.</p> <p>— Море-е-е... отеже приповедач: каки ја !...{S} Не умем ја ни |
| овара му Велимир.</p> <p>— Уједај, дете-е-е... отеже Максим, мљацкајући великим незграпним усти |
| двикну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!...</p> <p>После неколико секунада појави се на вра |
| узвикује пренеражен прота.</p> <p>— Хе-е-еј... кад изиђем на онај челопек горе, па погледам до |
| у плућима и грлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!...</p> <p>После неколико секун |
| ји део литургије, па се осети заморен. »Е, ово се баш потеже јуначки!« као да говораше његово л |
| .</p> <p>А у себи архимандрит помисли: »Е, мој владико...{S} Мислиш, неко је луд да храни готов |
| о... у реду«...</p> <p>- Хи-хи-хи...{S} Еве га... бегунац!...{S} Гле ти ширечине ваљевске: хран |
| ебе још.{S} Нећеш је разумети.</p> <p>— Еве пуно прича, славе ми!... све што смо учили у школи. |
| њим узвикују весели помељари:</p> <p>— Еве га!...{S} Угрејали му штапови дебела меса!...</p> < |
| n" /> <p>После две године одсуствовања, ево га опет у својој кући.{S} Сад је тек отац Леонтије |
| о велике муке овог света...{S} Али сад, ево, хоће баш од истине...</p> <p>Међутим игуман поче и |
| , па не може да мисли ни о чему другом, ево већ скоро цела година.{S} А сад... какав се ово сад |
| а синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поп |
| руку, но не дижући се.</p> <p>— Ево... ево места, показа он госту један празан подметач до себ |
| опет се мили успавану човеку живети!{S} Ево рада!...{S} Заузета послом душа, нема кад да сумња |
| !...{S} Који ти је ђаво данаске !...{S} Ево ти коза̑, па их чувај сам.</p> <p>— Доведи папоњу о |
| . јер је и Содом чистији од њега!...{S} Ево потока!{S} Напред... скачи преко вирића и камења, а |
| шно!...{S} Шта се ово приближује?...{S} Ево свакоме цела хиљада цекина!...{S} Не, опет не иде!. |
| >— Трговачка чест!...{S} Ха-ха-ха...{S} Ево ти је! игуман се тако незгодно лупну, да сва три тр |
| а и речима:</p> <p>— Добро, добро...{S} Ево одох.{S} Казаћу му да нећу, па шта буде...{S} Збого |
| оле шушти вода и бије влага...</p> <p>— Ево ти мотке! узвикује му Велимир, пружајући некакву ду |
| ужајући руку, но не дижући се.</p> <p>— Ево... ево места, показа он госту један празан подметач |
| брадована жена веселим гласом.</p> <p>— Ево ти књиге, па терај Леонтија нек’ ти чита.</p> <p>Ле |
| бомиру.{S} Тек је лето било ославило, а ево зиме на измаку.{S} Шта се терета, за то време, прек |
| ше брзо детињство, младост, зрелост, па ево стиже и старост, а у том дугом низу отац Сава не ви |
| тајанствен, снажно к себи привлачио; и ево, сад је учинио све, што му је одавно тајанствени гл |
| плија, светлија, но јача туга...{S} Јер ево, сад живо осећа, како му се, под утицајем ових утеш |
| id="SRP19000_C24"> <head>XXIV</head> <p>Ево га опет у чудном, варљивом свету, за чим га је негд |
| . што је <hi>таква</hi> девојка.</p> <p>Ево их, седе у хладу и чешљају.{S} Он се подупро леђима |
| м за стопама Антонија Великог, Макарија Египатског и дру...</p> <p>Игуман га не сачека да доврш |
| S} Кад би само прочитао житије Макарија Египатског, како је он провео целу ноћ, у једној соби.. |
| само Антонија Великог, него и Макарија Египатског, чије му се житије учинило још заносније, по |
| народу.{S} Истина, у томе је било доста егоизма, материјалних рачуна, <pb n="85" /> али ко ће з |
| ом шумом...{S} И далеко тамо на истоку, еј-хеј... диже се поносно од земље, увијена у тамно сив |
| ш много, бесна мрцино, зацело не!...{S} Еј да ли те хоће курјаци сву рашчеречити, проклиње дечк |
| азгледајући увијеног успаваног ђака.{S} Еј, море... ко си?...{S} Устај, свануло !</p> <p>Љубоми |
| мрда руком по мраку, да нађе конопац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево |
| јући ни сам јасно шта жели...</p> <p>-— Еј, ђаче... у шта си се загледао! викну му над самим ух |
| о вуче...{S} Боже, лепоте!«...</p> <p>— Еј, море... шта радиш ту? викну неко испред њега.</p> < |
| , онако како га је он разумео.</p> <p>— Еј, дрљане, пропали смо!... викну узбуђен механџија, ко |
| олена, и уз то гласно набраја:</p> <p>— Еј, мој Арсо, мој кукавче сињи... баш ти се не да, јадн |
| после ћу у послуживање«...</p> <p>— Е-е-еј...{S} Љубомире!... отеже одоздо, са дна Маљена, дале |
| звикује пренеражен прота.</p> <p>— Хе-е-еј... кад изиђем на онај челопек горе, па погледам доли |
| уклим отегнутим узвиком: ‘</p> <p>— Ехе-еј... момче!</p> <p>Љубомир му прилази са поштовањем и |
| олесник пружа под хирургову тестерицу. »Еј, кукавцу, сад ће да се виде онако каљаве!...{S} Ено. |
| ке, унапред, узвикну сама себи гласно: »Еј,црна Видо!« и лагано се крену кући.</p> <milestone u |
| и мали »вход« шта значе, и заамвона, и екваристија, и свако парче одежде, и све, све...</p> <p |
| е газдује, по новој науци, која се зове економија, на је тамо и приход двапут и трипут већи, не |
| p>Тако поче новина за новином, нешто по економији, нешто по угледању на друге, а највише по нах |
| се све више подаје побожној, аскетској екстази...</p> <p>У вече, кад обузе мрак и иначе мрачну |
| овако само подскочи од земље, као да га електрична струја баца, и гледа у децу око себе тако бл |
| ности...{S} Сваки се осећа испуњен, као електрична батерија, неким веселим одушевљеним осећањем |
| о би му то било неправо?{S} Обузет оном електричном топлином или зебњом, он се само стреса под |
| аје Свето Писмо.</p> <pb n="77" /> <p>— Ене де... од куд то знаш?{S} И мене је то предавао...{S |
| апе, пешкире, шарене мараме...</p> <p>— Ене де... везени марамчићи!... узвикну она, вадећи неко |
| ико кривих поломљених столица.</p> <p>— Ене, три кревета! зачуди се Љубомир.</p> <p>— То ми по |
| ка се прену и скочи с лежанке.</p> <p>— Ене де !... узвикну она изненађена и погледа госта искр |
| ђима, познаде га и препаде се.</p> <p>— Ене-де!...{S} Јес’ ти то, Љубомире?</p> <p>Он обори гла |
| рбља он и насмеши се ширетски.</p> <p>— Ене де! рече изненађена жена поцрвеневши.{S} Добро баш. |
| главом пркосно, као да би хтела рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нисам знала!« и пође Љ |
| х завуче дугачку њушку у јасле.</p> <p>»Ене де...{S} То мени говори... мисли Љубомир, слушајући |
| т тек сад појми шта се спрема.{S} Он се енергично и достојанствено обрте игуману:</p> <p>— Приј |
| е на то никад ни помишљао.</p> <p>— Ха, ено иза штале, покошена детелина...{S} Онде је згодно, |
| осушене лековите траве.</p> <p>— Васо, ено ти ђезве па сипај, рече му тетка.{S} А твоја је вод |
| ка...{S} Навише, уз стеновите кршеве... ено их — тамне се, а црпи отвор пећински зјапи и тајанс |
| е да се виде онако каљаве!...{S} Ено... ено!...{S} Мора да је и њој одвратно, гадно!«... помисл |
| оварамо много...{S} Послао је и шумара; ено га доле у потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је д |
| , сад ће да се виде онако каљаве!...{S} Ено... ено!...{S} Мора да је и њој одвратно, гадно!«... |
| ити најновија Василијанова пасија...{S} Ено и тетке!...{S} Смеши се онако исто глупо, с разјапљ |
| ељена места...{S} И почиње се живот.{S} Ено, сотона прилази у »ношчними мечтанијами«...</p> <p> |
| а се злопати, као сви његови Васићи?{S} Ено их, четири куће под Маљеном, а све пука сиротиња.</ |
| нтије на путу, пратећи свога владику по епархији, из манастира у манастир.{S} Ово га путовање т |
| »кратким путем« добило сагласије свију епископа за твоје...{S} Прота нарочито застаде са краје |
| ешке задаће.{S} Сви су се трудили.{S} И епископи су обрађивали њиве, жњели, копали...{S} Па зар |
| он већ ствара слику...{S} Он, обучен у епископско одело, стоји на једном брежуљку, а Милка, он |
| и он изређа још десетину оваких и горих епитета.</p> <p>— Пуна ми кућа готована, беспосличара, |
| аже му Велимир у шали.</p> <p>— Де, ти, Еро!...{S} Онај други мање лаже, али је велики циција, |
| ени људи: уза сваку реч »ви«...{S} А ми ерцепураћи ’вако... узвикну он и хтеде учинити некакву |
| мене ’нако... рече тетка.</p> <p>— Па, ет’... довели тако жену, која је грешила ’вако ка ми... |
| њихови погледи као да му веле: »Ништа, ет’... све је као обично... у реду«...</p> <p>- Хи-хи-х |
| пире та чаробна светлост...{S} И седим, ет’ овако, док не зађе сунце, или док... хм ..</p> <p>— |
| ој лужниковој грани како се то ради.{S} Ет’ ’вако...</p> <p>— Знам то.{S} И код нас мушкарци ра |
| ту, бре...{S} Од куд чак овде?</p> <p>— Ет’ идем... одговори он, зверајући око себе.</p> <p>— К |
| и ја сам се за <hi>то</hi> спремао, па ет’!...{S} Некако ми онако знаш... као да сте ми и ти и |
| д, док не видим са стричевима за имање, ето то је...{S} А после је лако...</p> <p>— Онда... рец |
| »Та слажи, море... видиш, помажем ти... ето, не гледам у тебе«.{S} Игуман доиста оборио главу и |
| се одоздо понови.</p> <p>— Ето-о-о-о... ето, слава је убила... викну Љубомир, трчећи из све сна |
| кад се положи на св. престо... онда!{S} Ето ти!...</p> <p>Игуману се замрзе осмех на уснама, он |
| е... али му је жена свуд пред очима!{S} Ето и ја: мало, мало... па тек ми падне на памет Мира и |
| ...{S} И сви... сви су ми као браћа!{S} Ето живота!«...</p> <p>Вино се пени, прелива се, просип |
| м.{S} И ти си погрешио, те још како!{S} Ето, баш мислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш |
| њима о томе...{S} Само ме забуњују!{S} Ето, и сад ми је некако тако... тешко ми«...</p> <p>Кад |
| о нешто једем !...{S} Да се бега!...{S} Ето зла!«...</p> <p>Дечко стаде плашљиво прелазити прек |
| ја не пијем онако како ти мислиш...{S} Ето, сад нисам пијан, а попио сам доста.{S} Него ми она |
| ... промуца Љубомир, сагињући главу.{S} Ето, стојим с тобом.</p> <p>— Одиста, зар нећеш од мене |
| га баш приморавати да пије...</p> <p>— Ето га!{S} Сад причао о калуђерима, а он гори од калуђе |
| стаде гледати у чађава брвна.</p> <p>— Ето, дође и тај дан, проговори Љубомир, да се иде у све |
| </p> <p>Глас се одоздо понови.</p> <p>— Ето-о-о-о... ето, слава је убила... викну Љубомир, трче |
| ништа не помисли онако... о девојци; а ето сад са Милком баш не би смео онако.{S} Није с тога, |
| а увиђам своје ништавило пред тобом, па ето«...</p> <p>— Што, зар волиш ићи у цркву?</p> <p>— Н |
| а лоптица... игра, игра ми пред очима и ето је све ближе к мени...{S} И што год ближа, она све |
| .{S} Дао нам је Бог деце и здравља, али ето, немам са чим да их мрсим...{S} А продаје се до сам |
| узвик као да га наведе на неке мисли. »Ето, уче... то је лепо, мисли игуман.{S} То је у моју с |
| тва своего пастух бје овчиј«...</p> <p>»Ето, узвикује Љубомир: чувао овце и козе, ка и ја по Ма |
| ту необичну појаву и чуди се...</p> <p>»Ето ти свет!...{S} То је <hi>оно</hi>, за чим ме срце о |
| .{S} Отац... како ’но рече кад пођох... ех!...{S} А игуман у подруму... каже: батали!...{S} А о |
| шину... мож’да он?...{S} Ко зна?!...{S} Ех, кад би имао стотину дуката, да их ћушне где треба!. |
| у сеоску школу.</p> <pb n="80" /> <p>— Ех, ми... шта ми! <hi>Овај</hi> ће показати игуману, че |
| тим народом... куд иде тај свет...{S} Е-ех!...{S} Игуман махну руком преко лица и чела, откуд п |
| мешењем протепа:</p> <pb n="43" /> <p>— Ехе...{S} А да ја: умирујем ђаволе...{S} Ка да је удари |
| промуклим отегнутим узвиком: ‘</p> <p>— Ехе-еј... момче!</p> <p>Љубомир му прилази са поштовање |
| </p> <p>— Тај је још гори, тај је права жаба ..{S} Идеш, на прилику, са њим кад је најтежи, кад |
| д целом гомилом расплинуло се брујање и жагор...</p> <p>Наш планинац се наслонио на неку градин |
| а и он сам не зна како му то дође, нити жали за школом.{S} Ако хоће, може сутра ићи у Београд, |
| ти плачу и помињу мајку... она би много жалила, да је жива.{S} Чули су да си овамо отишо.{S} Чи |
| побожности, читању житија, и као чак се жалио мало на претерану побожност, која му ствара непри |
| би друго радили: мртва калуђера не ваља жалити!</p> <p>— Дај врућу!{S} Кувај у бакрачу! узвикуј |
| ну Арсеније.</p> <p>— Ах! уздахну прота жалобно и незадовољно.</p> <p>— Море... какав пост! узв |
| послетку, отац му опширно описује своје жалосно стање и наређује му, да одмах пошље сву досадањ |
| печално осиротео, јер скоро свако буре жалосно звони, одајући нему празнину.{S} Наточи у старо |
| едају ништавни, смешни... љубав се чини жалосном обманом, озбиљан рад — узалудном беспослицом, |
| , рече она, не старајући се да прикрије жалост, која се показа на лицу јој.{S} Бо’зна ћеш у ман |
| све тихо.{S} Нико пе плаче, не види се жалост ни на чијем лицу.{S} Родбина архимандритова подо |
| ијан.{S} И то га сазнање сад ни мало не жалости и не буни.{S} Напротив, он се све више чуди при |
| вади, не осећајући ни туге, ни бола, ни жалости.{S} Тамо негде, у најсакривенијем крајићу његов |
| алуђерење већ попуштају...{S} И све оне жалостивне речи у писму, које су, он зна, целим скупом, |
| а изигра са механџијом и којим трговцем жандара, ипак се не сме нико удаљавати чак у села.{S} А |
| стио манастир... не знам како ћу то.{S} Жао ми.</p> <p>— А где ти је жена?</p> <p>— И тамо и ам |
| p> <p>— А жао ти манастира, а?</p> <p>— Жао ми, што сам се навикао.{S} И да ми је некако да ова |
| Нисмо, знаш, још скућили...</p> <p>— А жао ти манастира, а?</p> <p>— Жао ми, што сам се навика |
| ом?...{S} Људи говоре свашта, а мене је жао оне деце... да нешто Бог са њима учини, ради мене.. |
| шио калуђерства, као Велимир, што му је жао досадањег живота.{S} Не.{S} Он се уплашио саме ове |
| де Велимир излагати своје погледе.{S} И жао ми, због мене, кад те видим таког... и ја сам се за |
| ушевно живинче...{S} Само ће ми ње бити жао, кад одем одавде«...</p> <p>Једне младе недеље спре |
| душу своју и предао му се сав, са свим жаром младићског заноса...</p> <p>А у, замореној дугим |
| амне нејасне слике: приближиш се каквом жбунићу, учини ти се читаво страшило... раширило се, ра |
| аци пурењак, који је до сад, са слашћу, жвакао, скочи са столице, тресну руком по кошуљи спреда |
| а част изнесена.{S} Обоје стадоше жудно жвакати, истежући вратове при гутању, јер проја споро п |
| енутих <pb n="11" /> једно уз друго, па жваће још незреле јабуке, убране јутрос у једном воћњак |
| м сновима, иђаше несвесно, као пометени ждрал по ливади, не осећајући ни туге, ни бола, ни жало |
| могло опазити да га што занима.{S} Као ждрал, кога, на сеоби у топле крајеве, избаци јато из с |
| пажњу на једног младог, тек пројаханог, ждребака, и одлучи се да га, по што по то, научи раван. |
| н.{S} Али му један хитац ногом несташна ждрепца у мало не однесе бедро, и он остави коње, па се |
| нестане, и не сећају се јадне, гладне и жедне стоке до самог мрака.{S} Шумар заметне пушку за л |
| а она нејасна светлост, мори га страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем...{S} Он понови у |
| Кажу, на глави му капа од двадесет ока жежена злата и драгог камена.{S} Да ми је само то видет |
| а, претрчаваше од једних врата другима, желећи, без сумње, узети какву своју ствар, без које не |
| руке плашљиво према игуману, као да га жели зауставити у брзом ходу.</p> <p>— Побро...{S} Саво |
| а рукама по ваздуху, дајући на знање да жели говорити...{S} Неко лупну виљушком о чашу, неко за |
| а тим, не разумевајући ни сам јасно шта жели...</p> <p>-— Еј, ђаче... у шта си се загледао! вик |
| девојче и приђе му још ближе, као да се жели уверити: је ли он то. — Куд ћеш?</p> <p>— Идем у с |
| >— Тако треба да ради сваки човек... ко жели добра својој души, одговори Љубомир узбуђено.</p> |
| одговора, који треба да каже.</p> <p>—- Желим испоснички живети, часни оче, промуца он, и одјед |
| и мир и задовољство...</p> <p>Још једна жеља остаде на срцу Леонтијеву.{S} Толике године прођош |
| у вест, и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно живи правим испосничким животом, |
| ужити тога дана.{S} Још му је остала та жеља: да види митрополита, и то баш кад служи.{S} До са |
| p> <p>После тако лепо и јасно исказаних жеља, Љубомир оде право Светозару, па му стаде наивно п |
| кола истакла напред, пред свима његовим жељама, заузела му целу душу и испунила је најлепшим ос |
| у друга, да би му из саме душе извукао жељени одговор.</p> <p>Велимир полустидљиво обори главу |
| S} Све је тако ново и све је тако давно жељено!... »<hi>То</hi> је оно!... <hi>то</hi> је оно«. |
| "136" /> <p>— А шта ми оно доноси... то жељено архимандритство?{S} Шта би ми донело и владичанс |
| ога је полетео у свет, не виде ни свога жељеног Маљена!...</p> <p>Кад преради све послове, Леон |
| целом разговору, нарочито о једнодушној жељи сусединој и њене слушкиње.</p> <p>— Пита она, знаш |
| ске манастире.{S} Одавно је горео живом жељом уверити се: нема ли тамо оних идеалних монаха, о |
| дом друга питања, по правилу:{S} Има ли жељу удостојити се анђелског образа и бити увршћен у ре |
| н, пре неколико месеци, умро, изјавивши жељу: да га његово најмилије духовно чедо, отац Сава, у |
| <p>Дакле, свршено је: постиго је главну жељу.{S} А колико се муке видело, колико се незгода пре |
| кријући очи.{S} Долази свет, видеће... жена до калуђерских ћелија!...{S} Баш... могла си и ти |
| , а груди се брзо дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с водом и прсну руком по бледу лицу.{S} |
| , водећи синчића за руку.{S} Гле, права жена!... развијена, чиста, обична поцрнела лица.{S} Лео |
| о себе задовољно и, само да се хоће ова жена куд уклонити, било би му сасвим добро.{S} Овако ви |
| воту није учинио грех, што га учини ова жена, нек’ се најпре баци каменом на њу«.{S} Разумеш ли |
| шамо: нађе нас, на прилику, нека њихова жена, па нам слободно каже: »Реци, вели, Васи то и то«; |
| прича о његовој госпођи: како је то зла жена, циција, помреше млађи од глади, па хоће и да се т |
| аш све тако пише?... узвикну обрадована жена веселим гласом.</p> <p>— Ево ти књиге, па терај Ле |
| ан.</p> <p>Под јасеном се нагнула једна жена, па нешто ради рукама око лонаца, који су се испре |
| куће једна ливадица... и друга би једна жена продала две кравице...</p> <pb n="255" /> <p>И тет |
| а како...{S} А после неће моћи ни једна жена проћи на миру поред тебе.{S} Реци му нек’ пожури, |
| уће, где су остала сама деца и по једна жена, и то му беше веома тешко.</p> <p>Али прође све.{S |
| етски.</p> <p>— Ене де! рече изненађена жена поцрвеневши.{S} Добро баш...{S} Кад се закалуђериш |
| гледа сад боље, беше суседа, средовечна жена, удовица, која је становала баш до његове куће.{S} |
| егао) па се упутио онамо, камо му добра жена рече да ће изићи на пут.</p> <p>Пошто је путовао ц |
| арамом у накрст преко груди, лепушкаста жена.{S} Приђе шпорету, у коме још тињаше ватра, постач |
| у!... што му је!...{S} Дијете!... стаде жена викати, па му притрча.</p> <p>Беше сав хладан, а г |
| је на среду рекоше му: учитељу, ова је жена ухваћена сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону |
| ћу то.{S} Жао ми.</p> <p>— А где ти је жена?</p> <p>— И тамо и амо.,..{S} Час код наше куће, ч |
| мисли Љубомир; — све, све... али му је жена свуд пред очима!{S} Ето и ја: мало, мало... па тек |
| ене, па коме, тамо после педесете, умре жена, нек’ се калуђери, ако хоће...{S} Ко се, вала, онд |
| "68" /> знати.{S} Љубомир сазнаде да се жена зове Марија, да је ту из оближњег села, да има муж |
| би му сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ спрема за разговор, па се домишља шта да јој р |
| лепо одевена, примамљива група: човек и жена са два мала мушкарчета, који се једва прекрећу и љ |
| док иза угла механског изиђоше човек и жена.{S} Љубомир ућута, окрете леђа дувару и спреми се |
| p> <p>После кратког времена и Љубомир и жена дознаше ове, што су хтели једно о другом <pb n="68 |
| е, док не остаде сам Христос и пред њим жена.{S} А кад то виде Христос, он каже тој жени: »Није |
| љут.</p> <p>— Зашто?...{S} Стој! викну жена радознало.</p> <pb n="114" /> <p>Љубомир се замисл |
| и разбегли.</p> <p>— Баш добро! узвикну жена обрадована.{S} Онда иди па кажи Васи да га чекам о |
| ање, истресање, рибање, сновање вредних жена — дочекује и испраћа свештенике и калуђере, који п |
| при дну пасуљ, у другоме сок...</p> <p>Жена се трже од брза и ненадна скока овог бегунца, који |
| е главу и да је подупре руком...</p> <p>Жена му принесе сок и проју, подиже га да седне и насло |
| ецијално калуђерски осмех кад говоре са женама, које им се допадају.{S} У том осмеху исписана ј |
| од кад се закалуђери, кидисаше око њега жене и девојке, стадоше га ловити, те му ни на ум не до |
| д њом се вијуга и беласа нешто, као кад жене на перилу отегну дугачке комаде платна.{S} Само је |
| еки пут, при исповести какве средовечне жене, одједном сав зацрвени и убрзаним, уплашеним гласо |
| к, новина у облику једне триестогодишње жене, познанице Савине из Београда, на једним простим к |
| седење, моле их да причекају, и онда се жене устумарају.{S} Шиљу децу да зову домаћина, који је |
| ишљу, како народ вели, да нема куће без жене.{S} Док ти женска рука не такне јело, док она не у |
| р му напомену, да кућа не може бити без жене...{S} Него му саветова, да преда сву стоку и поље |
| сам мислио... најбоље је да се сви људи жене, па коме, тамо после педесете, умре жена, нек’ се |
| p>Срећно прођоше Бошковића куће, где су жене језичне и бестидне.{S} Леонтије иђаше као преко жи |
| »он (т. ј. сатана) в ношчех в краснија жени преображашесја, всјеми ухишчренијами похот возбужд |
| је газдарица рекла да се не одзива тој жени, која само један посао има: одмамљује »млађе« из с |
| .{S} А кад то виде Христос, он каже тој жени: »Није вајде... сви <pb n="218" /> су грешни, па и |
| ке њиве, преко од механе и казује нешто жени, која, са заметнутим празним бакрачем на леђима, о |
| >— Напослетку... у друштву се и калуђер жени, вели отац Спира, смешећи се на два млађа игумана, |
| овога рађа се Макарије...{S} Али његова женидба, то је нешто!...{S} Камо данас таких дјевствени |
| ву освећеног имањем, па после, богме, и женидбом и још многим саблазнима, али дете остаје сталн |
| вајући смисао говора му.</p> <p>— Ја се женим! узвикну Нићифор смешећи се.</p> <p>Леонтије зину |
| наслонио.{S} Пред њега стаде лепа млада женица, мале црнпурасте главе, кицошки опремљена и наме |
| д чека!{S} Мека постеља, млада и згодна женица и... згрчимо се тако заједно, па нит’ су нам вре |
| манастирска, она лепа намазана, обојена женица, беше необично добра душа, мека болећива срца, г |
| те куће.{S} Знала је то све ова паметна женица, па је угађала својим »сестрићима« исто онако, к |
| рачунајући ту ону црнпурасту ситноглаву женицу, према којој су његове симпатије вазда биле стал |
| на Маљену!«...</p> <p>Разговорио се са женом, уверио је да мора одмах даље путовати (само се б |
| је оцу Макаријеву да се опет састави са женом, и после овога рађа се Макарије...{S} Али његова |
| оше, прве ноћи по венчању, у ложницу са женом, Макарије се претвори да га обузе некаква болест |
| у, отворене боје, хтела је, као и свака женска, да се похвали своме вршњаку, мислећи да изгледа |
| јој говори!{S} Она безразложна, урођена женска љубопитност, која је подједнако развијена и у се |
| вели, да нема куће без жене.{S} Док ти женска рука не такне јело, док она не удеси сто, трпезу |
| обичан разговор...</p> <p>— Од куд овде женске? чуди се он у сну, и све више осећа онај празнич |
| а оде задовољна.</p> <p>Кућа остаде без женске руке... жива мука!{S} Пуно живих људи, навикнути |
| , чу се одозго са планине отегнут јасан женски глас.</p> <p>Чобанче се одазва обичним узвиком, |
| а нигде!... говори она једначито, онако женски, без наглашавања и уводи га у његову ћелију.</p> |
| ао! викну му над самим ухом неко, тањим женским гласом, који одјекиваше пријатно.</p> <p>Љубоми |
| лој манастирској околини, нарочито међу женским светом, причале најчудније бајке.{S} А Љубомир, |
| момци и ђаци почну пред њим говорити о женскима, он уздахне и, с великом тугом на срцу, уклони |
| онтију сад преноћиште у кућама, где има женских, изгледа страшније од многих мука.{S} Али мора |
| .. ихи-хи... зачу се иза стене загушено женско смејање, као кад се неко узалудно уздржава од см |
| вственици.{S} Ниједан се није преластио женском лепотом и грешном пожудом...{S} Има их на стоти |
| заметне шалу с којом удовицом или ’нако женском — <pb n="86" /> чувао се туђег погледа и »гласа |
| Љубомир се стресе, отвори очи, погледа жену пажљиво, па прошапта неким уморним и стидљивим гла |
| у, и браћу, и сестре, и оца, и матер, и жену, и децу... нек’ прода све имање и разда милостињу |
| бега или се крије, чим опази човека или жену; обилази далеко око места, где чобани чувају стоку |
| !</p> <p>Љубомир се пробуди, и опазивши жену уза се, скочи и стаде трљати очи песницама.</p> <p |
| тетка.</p> <p>— Па, ет’... довели тако жену, која је грешила ’вако ка ми... управо није грешил |
| »Књижевници и фарисеји доведоше к Исусу жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду рекош |
| леду на друге манастире«, једну честиту жену, која ће бити свима на услузи — за јело, преобуке, |
| ве спремно.{S} Леонтије се осећа као на жеравици: продангубиће читав час, а мож'да и више.{S} А |
| у глави, и он скочи са сламе као посут жеравицом.{S} Још једном понови сећање, као да још сумњ |
| мо, узвикну Велимир.{S} Истина, и он је жесток у литургици: што је зна, махни се...{S} И велики |
| иваду, стоји Веселин Ђурић, онај што ме жестоко у школи шамарао.{S} Стој, бре, сад да те питам |
| де.{S} Али Мира?...</p> <p>— И она дере жестоко.</p> <p>— Како, зар као и ти!? узвикује зачуђен |
| ед игуманом свакад начиниш као да си се жестоко од њега препануо.{S} Он то воле.</p> <p>— Мене |
| и метну му руку на раме.</p> <p>— Ти се жестоко уплаши!</p> <p>— Није нешто се замислио...</p> |
| е, све...</p> <p>— Али Арсеније, тај се жестоко боји.</p> <p>— Јест.{S} Знаш ли, он се не лечи |
| овори :</p> <p>— И ја се, вала, уплаших жестоко.{S} А било ме страх и од ове пустиње... све нем |
| зи са својим уставом! дрекну игуман још жешће, изговарајући с нагласком и с неким дивљим задово |
| ј тражи.</p> <p>Ноге су му се пресекле, жив је умро, кад му земљак објасни, да без тога пе може |
| д Љубомиром.</p> <p>— Жив је, оче Саво, жив!...{S} Слушао сам ја! вели Арсеније.</p> <p>Тетка р |
| совку и саже се над Љубомиром.</p> <p>— Жив је, оче Саво, жив!...{S} Слушао сам ја! вели Арсени |
| манастиру тихо, нечујно, као да и није жив.{S} И какав је то живот из вечно празног дремежа, < |
| аво дахнути душом слободније »као сваки жив двоножац«...</p> <p>И Велимир весео.{S} Срећно прођ |
| — А-а!...{S} Вељка Максимовог?{S} Је ли жив чича Максим?</p> <p>— Умро је.</p> <p>— А Милоје во |
| .</p> <p>Кућа остаде без женске руке... жива мука!{S} Пуно живих људи, навикнутих на известан р |
| хтеде кукати из свег гласа, неће ли га жива душа чути, кад се неко иза самих његових леђа прод |
| пламена, што одједном букну...{S} И она жива, ватрена жудња за слободом, за светом, угаси се ис |
| ињу мајку... она би много жалила, да је жива.{S} Чули су да си овамо отишо.{S} Чича Живојин вел |
| , од страха, тек да се јави и она да је жива.</p> <p>— А ја кад почнем мислити ноћу, то траје д |
| о, девојче га одмах нападе.{S} Она беше жива и одлучна, као и Мира.{S} А Љубомир се збуни, осет |
| и бестидне.{S} Леонтије иђаше као преко жива огња.{S} Онаких задиркивања није чуо ни међу људим |
| се њиве зрела кукуруза и промичу младе живахне праље...{S} И они голи сниски хумови, по којима |
| крај и осећа се туђином у томе веселом, живахном друштву...</p> <p>И то вечито гледање примамљи |
| а, поплави га свега и продре му у сваки живац, у сваки атом што осећа...{S} Ах, ала је све пред |
| Јок, Христос неће да сви <hi>тако</hi> живе, него само неки...</p> <p>— Као, на пример, ти!{S} |
| вим светлим покровом веселе, радују и — живе...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19000 |
| и, па се удаљити од света...</p> <p>— А живе ли тако ови твоји калуђери? прекиде га професор по |
| ој моле Богу за своје грешне душе, нека живе онако, како онај младић рече малопре да треба живе |
| ављати, а за оне друге... не мари, нека живе како хоће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| После неколико тренутака, кад не остаде живе душе у дворишту манастирском, кад се сви гости раз |
| деца.{S} И калуђеру се чини, да му оне живе и плашљиве, вижљасте очице говоре: »Наше је ово ог |
| /> чувао се туђег погледа и »гласа« као живе ватре.</p> <p>Због таквог његовог живота, игуман г |
| ветозар вели да и то многи раде па лепо живе, и још по неки стекне...{S} Само за прво време, до |
| } Они, т. ј. не манастири, него они што живе у њима, упропашћују нам чедност и поштење у народу |
| ео саставља на заједничку ложницу...{S} Живели људи у народу ’нако... ко сви други људи, па се |
| све његове заповести, живим као што су живели његови велики угодници...</p> <p>— Знам, знам... |
| мамљивије и лепше...</p> <p>А у кући се живело старински.{S} Беше свега у изобиљу...</p> <pb n= |
| оца Леонтија!{S} Хоћемо ли?...</p> <p>— Живео!... загрмеше сложни гласови око стола.</p> <p>— Ж |
| меше сложни гласови око стола.</p> <p>— Живео!... одјекнуше гласови испод липе.</p> <p>Леонтије |
| де, Тако се Максим закалуђерио, тако је живео, тако поче управљати манастиром.{S} Видео је да д |
| бог тих речи продао цело имање, и после живео по њима цела живота!...</p> <p>Кад је наложио ват |
| кавче сињи... баш ти се не да, јаднику, живети!...{S} УФ-Ф!...{S} Наслади се, ко човек, са две |
| S} И најзад, он зна <hi>како</hi> треба живети — пример му је у томе праведни Јов — па ће се пр |
| како онај младић рече малопре да треба живети: као Антоније, Макарије и други угодници.</p> <p |
| аос од ноћног размишљања на ово: »Треба живети — како сам се Богу заклео.{S} Ако не могу бити А |
| <p>»Овде је прави живот... овде се може живети као ’но што вели Христос: да оставимо и оца и ма |
| е хтео нешто далеко узвишеније, хтео је живети самом душом, која је битна, суштина у човеку, ал |
| е стварима из гостинских соба, а муж ће живети <pb n="248" /> на трлу код стоке.{S} Леонтије пр |
| еба да каже.</p> <p>—- Желим испоснички живети, часни оче, промуца он, и одједном, као да пређе |
| то из слободне и добре воље?{S} Хоће ли живети у манастиру и испоснички до краја живота?... и т |
| мном.</p> <p>— Како...{S} Ја овде морам живети до смрти, не смем излазити.{S} Прочитао сам овде |
| асвим друго, друкчије...{S} Он је почео живети као свети Антоније, а овамо га зову да привређуј |
| сели и живи!...{S} О, како је лепо тако живети !...{S} Али <pb n="222" /> се он сећа вазда, да |
| ију би суђено да отпочне озбиљно, зрело живети, да за своју покретљиву душу измисли какав било |
| једнаки.{S} Ако смо и сиротиња, можемо живети...</p> <p>Једва се утишаше.</p> <p>Љубомир седе |
| оно је узрок свему!{S} Оно не да човеку живети како би требало!...{S} Али како су толики испосн |
| релива до јесени...{S} Милило се човеку живети, кад погледа како око њега све кључа и бризга жи |
| ши забава, опет се мили успавану човеку живети!{S} Ево рада!...{S} Заузета послом душа, нема ка |
| .{S} А тамо, где му је она нашла место, живеће ко бубрег у лоју; све ће му се готово донети, и |
| ца беху младићи, испод двадесет година, живи, окретни и весели.</p> <p>Љубомир стајаше у свом к |
| мо до реке...{S} Тешко, болан!... једва живи сиђосмо.{S} Те дај, рекох, једне двоколице испред |
| ажели свом млађаном душом.{S} Што ће да живи овако и да се злопати, као сви његови Васићи?{S} Е |
| ра неприлике.{S} Он је знао, да владика живи и дише само калуђерством, да у томе питању код њег |
| г факта: да ће он, који шеснаест година живи одмерено, једним истим, младићским животом, кроз н |
| неким чаробним местима, где се друкчије живи, слободније и слађе дише.{S} Обичне су му и досадн |
| дити, и знаће се опет <hi>зашто</hi> се живи!...</p> <p>И сад се млади монах сећа својих давно |
| !{S} А после... хо, мај... ала ће да се живи!...{S} Велимира ћу узети да ми успрема собу... нек |
| забранише даље сећи...{S} Како ће да се живи... треба јести?...{S} А шумадиски манастирски ктит |
| p>— Добро те само ви, калуђери, остасте живи!{S} Грдна ли зора потегосте! узвикује игуман љутит |
| ас живота, па се весели по њему, ради и живи.{S} А он, онако исто, као некадање стидљиво ђаче, |
| њим се све тако весело комеша, весели и живи!...{S} О, како је лепо тако живети !...{S} Али <pb |
| оји влада у свима манастирима.{S} Сваки живи за себе, и никога се не тичу радости или невоље др |
| све на вама уљудно и у реду.{S} У кући живи само једна баба са сином.{S} Баба је рођена у Војв |
| давнашња заветна жеља, и ако већ одавно живи правим испосничким животом, Љубомир се препаде на |
| арима...</p> <p>Гле, како се овде бурно живи, и како је овај живот сасвим друкчији!...{S} И овд |
| ељак, и зна се наћи у животу, зна зашто живи... стаде мислити калуђер. <pb n="228" /> А ја не з |
| убица, и свако створење Божје зна зашто живи и радује се сунцу.{S} Радује се што... знам већ, и |
| једнако пред њим...</p> <p>Он зна зашто живи, и зато је срећан; а ја?!...</p> <p>И нашто оде ов |
| да се не дигну од совре докле се узмогу живи држати...</p> <p>Ваља се добро наплатити за златан |
| и:</p> <p>— Вршим све његове заповести, живим као што су живели његови велики угодници...</p> < |
| не радујем, јер не знам <hi>зашто</hi> живим и јер не очекујем више <hi>ништа</hi>... ама баш |
| вих хришћанских манастира на истоку.{S} Живим, уметничким бојама оцрта тип првих »подвижника« и |
| ати.</p> <p>— Господин... одобрио ми да живим у испосници, одговори он, кријући очи, јер се зас |
| ћу ја у парохију.{S} Владика одобрио да живим у испосници једнако.{S} И архимандрит ми сад одоб |
| е улази у ред монашки, и Љубомир се, са живим, одушевљеним блаженством на лицу, закле, да ће св |
| бама, по дворишту.{S} Под њеним здравим живим ступањем тресе се под, а она весело и срчано поди |
| не: је ли ово велики грех, што ми овако живимо, а онај тамо сам са децом?...{S} Људи говоре сва |
| от, како то ти живиш... да ли и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви не живите...{S} Треба се одрећ |
| прича Светозар, кад се потреви душевно живинче...{S} Само ће ми ње бити жао, кад одем одавде«. |
| и и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви не живите...{S} Треба се одрећи свега: и оца и мајке, родб |
| е без женске руке... жива мука!{S} Пуно живих људи, навикнутих на известан ред, а сад нема кога |
| че професор, гледајући редове несташних живих очију, које се све упрле у њега.{S} Тако сте крас |
| Бог да.</p> <p>— Како... зар због тога живиш? зачуди се Леонтије.</p> <p>— А због чега ти живи |
| ешни покушај.</p> <p>— Како... докле да живиш?</p> <p>— Па, једнако!... одговори монах, гледају |
| ди се Леонтије.</p> <p>— А због чега ти живиш? насмеја му се друг.</p> <p>— Ја... ја, брате, са |
| во, — али какав је то живот, како то ти живиш... да ли и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви не жи |
| отац Сава...</p> <p>— А ти... зашто ти живиш? узвикну калуђер грозничаво и упиљи очи у друга, |
| .{S} И не знаш ни сам шта радиш и зашто живиш...{S} Тек тако само да се протерају године, ка от |
| — а у веселој глави млада намесника све живље се и узбуђеније оцртавају и колутају разни планов |
| ваљада услед тако јаке инервације поче живље мислити...{S} Досетио се: ако стане обилазити људ |
| . Сава... сјајније, светлије, чудније и живље прелива се, трепери и блешти ова нова и ванземаљс |
| т, али је он све то знао далеко лепше и живље испричати...</p> <p>Тако се, постепено, текло мал |
| и надимају јаче, како срце закуца живо, живо, брзо... и зна, да је сад на Маљену, само би полет |
| еш од мене бежати? запита девојче веома живо, и хтеде га погледати право у очи, али он опет обо |
| а груди надимају јаче, како срце закуца живо, живо, брзо... и зна, да је сад на Маљену, само би |
| етлија, но јача туга...{S} Јер ево, сад живо осећа, како му се, под утицајем ових утешних Спаси |
| ени гора, кад запевају славуји, кад све живо појури тамо, хм... тамо на пригревак, кад се и мој |
| оискакало, истрчало чак у воћњак, па се живо радује тако важну и милу госту...{S} Вујо старешин |
| , са изгледом на богату даћу.{S} Све се живо смеје, шали... јер шта би друго радили: мртва калу |
| . као браћа! прозбори Љубомир искрено и живо.</p> <p>— А ви сте... ти си доста учио, поправи се |
| је савијао своја леђа, а не каже је ли живо дете!...{S} Игуман кресну грубу сељачку псовку и с |
| {S} Зацрнио се сав, покуњио се... а они живо скакућу, прелећу, витлају се...{S} И његов живот м |
| <p>— Чекај да ти кажем, настави игуман живо, после краћег ћутања, са јасном намером: да још бо |
| престајаше звонити кроз ходник, јер он живо престави себи слику Леонтијевих »подвига«, који ће |
| новање по кући стидљиве домаћице, и оно живо брисање и намештање добро изрибане трпезе, и онај |
| а.{S} После стаде својим суседима нешто живо објашњавати или доказивати, па онда замаха рукама |
| поплочаног, храма, и осим тога јасног, живог осећања хладноће, не осети ништа друго.{S} Кад се |
| .{S} Чули су да си овамо отишо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако га видиш, нека се труди на |
| х ћелија!...{S} Баш... могла си и ти са Живојином на трлу...</p> <p>— Е-е!... па да идем? отеже |
| S} Љубо, шта ћу код куће казати... чича-Живојину?</p> <p>— Кажи: отишо̑ у свет, рече он и за ма |
| шкогорске манастире.{S} Одавно је горео живом жељом уверити се: нема ли тамо оних идеалних мона |
| к... није оно право«.</p> <p>Другови, у живом разговору о будућности, дођоше до угнуте стене, с |
| је мишљење, испустити, дати му одушке у живом говору, песми, игри, свађи... наравно — сваки по |
| се најстрашнијим заветима заклиње Богу живоме, да ће следовати, до смрти своје, речима распето |
| »Црна раса!...{S} А <hi>она</hi>?... а живот?«...</p> <p>— Аха! искашља се збуњен ђак, махну р |
| се лагано тули живот човеков, или можда живот целог човечанства?...</p> </div> <div type="chapt |
| ореног разним условима, већ дозрелог за живот, времена и правца?...{S} Тек све се одједном изме |
| ила, која обара, ништи, ствара, одузима живот, даје здравље и срећу...{S} Пред таком појавом Љу |
| {S} А Савин одговор расположи га, да на живот и поступке своје братије гледа много блаже но до |
| и помете му и иначе нејасне погледе на живот и будућност, да више скоро ни о чему није мислио. |
| у...</p> <p>Ах, како му се допао овакав живот!...{S} То је <hi>оно право</hi>, за чим га је срц |
| b n="222" /> се он сећа вазда, да такав живот није за њега...{S} Та он се заклео самом Богу!{S} |
| некакве границе, која је одвајала његов живот од некаква друга, непозната му живота, да ће због |
| а оне што су пружили пушке и хоће његов живот... па у шуму!...</p> <p>После неколико тренутака |
| кућу, прелећу, витлају се...{S} И његов живот мора бити друкчији, по другом реду.{S} Зато га и |
| празну ноћ, и чини му се, да су и његов живот и његова душа празнији од те вечне ноћи...</p> <p |
| се крије од кога, помисли у себи: то је живот, мој брате!... али се брзо трже, сетивши се да је |
| ост?!...{S} Где је истина?{S} У чему је живот?{S} Где је <hi>оно право</hi>?... оно, за чим се |
| тиха ненасељена места...{S} И почиње се живот.{S} Ено, сотона прилази у »ношчними мечтанијами«. |
| адић би хтео видети праву истину, прави живот...</p> <p>А весело, сјајано плаветнило над њим чи |
| г гласа запевати.</p> <p>»Овде је прави живот... овде се може живети као ’но што вели Христос: |
| настаде сасвим друго, ново време, други живот, други изглед манастира, друго све... све !...</p |
| м интересима.{S} У манастиру поче други живот и други ред.{S} Обрте се све...</p> <p>Обрте се з |
| стављао себе на место онога свеца, чији живот чита...</p> <p>Негде наиђе на велику сличност са |
| ј даљини настаће некакав нови, друкчији живот.{S} Он не зна баш какав је тај живот, али зна сам |
| о има каква било утицаја на манастирски живот и интересе му.</p> <p>Али је пазио Сава и на себе |
| је у гору Нитрејску и наставља аскетски живот, као и учитељ његов Антоније...</p> <p>Свећа, усп |
| рочује у народу његов праведни аскетски живот и кад свет нагрне са свију страна, онда ће се уда |
| ави, ну у самој ствари страшни аскетски живот...{S} Антоније не једе ништа до заласка сунчева, |
| едовали за Антонијем, и сви су завршили живот чисти и невини, као од мајке рођени, и сви се пос |
| овечји идеали... као што се лагано тули живот човеков, или можда живот целог човечанства?...</p |
| /p> <p>Леонтије загледа дубоко у прошли живот и, после дуга ћутања, уздахну горко...</p> <p>О, |
| трудих се отворити, проживех мој блудни живот«...{S} Љубомир осети како га опет неко поведе пре |
| и настави свој скромни, повучени, мирни живот...{S} Друга година, услед великог посла у школи и |
| хала... да не оставља овај прости мирни живот, у коме је за сад само једна брига: да су му бела |
| вају и колутају разни планови за будући живот...{S} Све ће се урадити, и знаће се опет <hi>зашт |
| ара се полако неки <pb n="135" /> лепши живот, шта ли је то, ја не знам...{S} Тек ја бих тада п |
| ећан; а ја?!...</p> <p>И нашто оде овај живот?...{S} Куд пролетеше толике године?...{S} Шта би |
| како се овде бурно живи, и како је овај живот сасвим друкчији!...{S} И овде сваки зна шта хоће, |
| ве шуме по Маљену, бесмислен му је овај живот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој магл |
| друкчије...{S} И види јасно, да је тај живот празнији од прошлости, да је бесмислен, чемеран, |
| ји живот.{S} Он не зна баш какав је тај живот, али зна само да је <hi>друкчији</hi> од овога, д |
| чне сасвим другим очима гледати на свој живот и на све...{S} Сви дотадањи идеали изгледају ништ |
| до краја.</p> <p>Он јасно види цео свој живот унапред, сећајући се живота Савина, Максимова и д |
| Обузе га страх...{S} Какав ли је то црн живот, који се овако проклиње!{S} У исто време он беше |
| е, и чини му се да је изложен коцки цео живот му...{S} Чека повољан одговор, као једини смисао |
| ста црна, тешка тамнина, са које му цео живот постаде празан, ништаван.</p> <p>»Да се иде одавд |
| шио да следује стопама оних који су цео живот свој посветили великој заветној мисли — служењу Б |
| но, као да и није жив.{S} И какав је то живот из вечно празног дремежа, <pb n="238" /> или моно |
| е га гост нестрпљиво, — али какав је то живот, како то ти живиш... да ли и ми тако живимо?</p> |
| ни?...{S} Да ли је тамо овако миран тих живот, да ли га тамо свагда чека готово парче хлеба?..< |
| хнути слободно, пуним грудима...{S} Ах, живота!...{S} У свет!...{S} Тамо, тамо!...</p> <p>Скочи |
| {S} Антоније!{S} После <hi>онаквог</hi> живота, какву је славу дочекао!...{S} Па Макарије...{S} |
| ечито гледање примамљива, весела, млада живота, лагано ствара и у његовој души тајну жудњу за о |
| е знају у чему се састоји права наслада живота, али је чистоту њихове одлуке веома уважавао.</p |
| ивети у манастиру и испоснички до краја живота?... и тако даље{S} На сва питања редом, Љубомир |
| па ипак примамљиве мисли, море га цела живота!...</p> <pb n="262" /> <p>Непрестано му игра пре |
| цело имање, и после живео по њима цела живота!...</p> <p>Кад је наложио ватру, добро окадио пе |
| ови...{S} Па сад само настави тако цела живота!{S} А шта ће бити после? — Што рекне Бог.{S} Јер |
| е прошлости и црне будућности, око цела живота и око себе сама, види обавијену грубу рогозину, |
| мостани српски у новом времену!{S} Нема живота, ни рада, ничега!...{S} Чу се узвик: манастири п |
| е одмах учинило, да ван овог места нема живота, да за њега нема веће радости, но проводити дане |
| у њима, ни једног зрачка смисла и умна живота!...{S} Мрак, тама, бескрајно ништа!...{S} Пред њ |
| саблажњивије слике из Велимирова брачна живота, меша се ту нешто и Јованка, и он сам...{S} И св |
| еле мучне прошлости, од свега досадањег живота, остаде само магловито сећање...</p> <p>Леонтије |
| а, као Велимир, што му је жао досадањег живота.{S} Не.{S} Он се уплашио саме ове изненадне поја |
| живе ватре.</p> <p>Због таквог његовог живота, игуман га препоручи духовној власти, те оца Сав |
| иљ и битне особине иночког, калуђерског живота.</p> <p>— Ко се облачи у ову црну расу, господо, |
| свему, о многим ситницама интернатског живота, које је Љубомир добро уочио.</p> <p>— Шта, цело |
| аво одрећи се себе сама — свог физичког живота — и предати се целим бићем добру ближњих и спасе |
| она, исписана главнија правила монашког живота.{S} Николи је пало у очи само то, што је баш виш |
| хове мисли на дуго време, а многи целог живота не могу да забораве осећања, која су имали при ч |
| нема веселе игре и јакања, нема мирног живота; нема више ничега; оде све, све...</p> <p>— У зд |
| ео је све оно што је истина и што је од живота, што је стварно, и сравнио са оним, што му до ск |
| иди цео свој живот унапред, сећајући се живота Савина, Максимова и других.{S} И он ће за њима.. |
| покретљиву душу измисли какав било циљ живота...</p> <p>Чим наступи дубока мочарна јесен, отац |
| Чека повољан одговор, као једини смисао живота...</p> <p>— Да! шапуће она плашљиво, срећно, сти |
| S} И сви... сви су ми као браћа!{S} Ето живота!«...</p> <p>Вино се пени, прелива се, просипа се |
| ...{S} И све то запливало у општи талас живота, па се весели по њему, ради и живи.{S} А он, она |
| простачки разговор са Велимиром о циљу живота, кад му овај стидљиво наговести очекивање подмла |
| ов живот од некаква друга, непозната му живота, да ће због тога од сад све бити <hi>друкчије</h |
| и он грешио?... или није разумео задаћу живота онако правилно као Велимир?...{S} Та он је хтео |
| дмах заведе свој оделити начин и правац живота.{S} И рад, и одмор, и весеље, све беше заједничк |
| ш сасвим јасан, али ипак одређен правац живота.{S} Рад и велики умор не даваху му <pb n="128" / |
| саломљене душе, показује да ту има још живота.</p> <p>Једне посне недеље Леонтије не оде у црк |
| сатре све под собом...{S} Сад се могло животарити једино продајом оборене горе; других добитак |
| около прави зимски тајац, кад се свака животиња и човек згрчи у топлу легалу, па не пушта од с |
| а ноћна хладовина па успављује и људе и животиње и бубице...{S} И цврчку ливадском сад није до |
| као и многи људи, заволети какву ствар, животињу, посао, и сав се предати забави или послу око |
| етском метежу, саломи их и разнесе бура животна, као слабачку сламчицу...{S} И гле: сврши се!.. |
| у целој Шумадији својим »подвижничким« животом, па стављајући ондашњу обичну и своју једину по |
| огледа како око њега све кључа и бризга животом, како се све мења на боље, како је све примамљи |
| асветли у свези са науком Христовом, са животом пређашњих монаха, са уставом манастирским, откр |
| и у његовој души тајну жудњу за оваким животом...{S} Загледа се, а пред њим се све тако весело |
| живи одмерено, једним истим, младићским животом, кроз неколико часова постати сасвим <hi>други< |
| ако већ одавно живи правим испосничким животом, Љубомир се препаде на ове речи.{S} Он погледа |
| де превртати листове, да види колики је животопис...{S} Преко четрдесет листова.{S} Читава књиг |
| читао је доста других, краћих ну лепих, животописа, и већ је по њима створио себи, не још сасви |
| црвену, масну вунену залогу на почетак животописа, затвори књигу и остави је под главу.{S} Сад |
| сад одушевљавало, што је давало смисла животу.{S} Престаде и мислити.{S} Него се тако загледа |
| руги калуђери; али се ипак подао општем животу и чинио све што чине и други.{S} Само се и у тим |
| ем дремљивом, вечно празном, полумртвом животу!...</p> <p>Гле, како крв ври, кључа... како бију |
| му дисати...{S} А он је тако рад другом животу... јер овај убија, ништи...{S} И рад би дахнути |
| ће све то испунити.{S} Та он је о таком животу само и сањао!...</p> <p>На погнуту главу Љубомир |
| ти томе, при онако озбиљном калуђерском животу.{S} Народ је, из удаљенијих крајева, долазио у м |
| мови о манастиру и знање о манастирском животу своде на какво ретко, необично старо вино; којим |
| али што се више привикавао манастирском животу, осећао је да се и мисао његова остварује.</p> < |
| а, предаде строгом и тешком испосничком животу.{S} Сад, кад није имао узрока да се крије, снабд |
| на шта хоће, и нико не размишља много о животу.{S} Све се то креће само, по неком, давно утврђе |
| чи и он стаде гледати на своју одлуку о животу свесно, разумљиво, као човек, који потпуно зна н |
| <p>Јер у светим књигама пише једно, а у животу је нешто сасвим друго, друкчије...{S} Он је поче |
| ве...{S} То што ти сад рекох... никад у животу нисам ником казао...</p> <p>— Знам, брате.{S} За |
| обио велику дебелу књигу, какве никад у животу није видео.{S} Остраг на корицама беше руком исп |
| } Па им онда каже: »Који од вас никад у животу није учинио грех, што га учини ова жена, нек’ се |
| ши, која је за све досадање случајеве у животу имала једну сталну подлогу — навику...{S} Све се |
| своју корист.</p> <p>А после и иначе у животу, у разним забавним и младићским стварима, Сава ј |
| p> <p>»Он, прост сељак, и зна се наћи у животу, зна зашто живи... стаде мислити калуђер. <pb n= |
| е са Светозарем, окрете се све у његову животу на боље.{S} Досадање место напусти, нађе му Свет |
| ли корење...{S} И опет, при тако строгу животу, деси се да му изиђе пред очи некакво чудно виђе |
| та нагорелих воштаних свећица, тамњана, жижица.{S} Хоће добро да окади и осветли пећину, да му |
| чај изговарати.</p> <p>Кресну спремљену жижицу, упали воштаницу и прилепи је на оном другом уже |
| целе, изиђоше изван капака, а оне крвне жиле на слепим очима набрекоше, набубрише необично...</ |
| } Дела!{S} Извол’те оче!... дрекну он и жиле слепоочне почеше му одскакати.{S} Ви бар знате заш |
| оци пробаху <pb n="174" /> онако »испод жита« да наставе пити досадање вино, али их присилише н |
| едничку улогу између свију манастирских житеља с једне, и игумана с друге стране.{S} Доста му ј |
| онавља у памети догађаје и описе из оба житија, и како пролећу поред његових мислених очију ови |
| ељу дана, кад поче читати ова чудна два житија.</p> <p>Сад је други, то зна... то осећа добро.{ |
| и привлачило...{S} Кад је прочитао прва житија, осетио је и разумео је шта му је то тако близу |
| два једном!{S} Добио је дозволу да чита житија светих.{S} Игуман се најпре противио, није дао н |
| да мисле на смрт: и песме, и чтенија, и житија и све, све...</p> <p>— Али Арсеније, тај се жест |
| кора беше идеал, па је нашао, као што и житија веле, да је све ово друго таштина, ништавило: и |
| о из гимназије...{S} Залуди се читајући житија светих, а још у гимназији прочитао целу библију. |
| дан угао и ставили га да ту чита гласно житија светих.{S} Прота окружни, мало иронично, смешећи |
| о његовој необичној побожности, читању житија, и као чак се жалио мало на претерану побожност, |
| му рад није био противан.{S} Из многих житија, која је успео прочитати, видео је да су сви све |
| траг на корицама беше руком исписано : „Житија свјатих; декемврији — февруа.«, а више тога, на |
| посветише!...{S} И нигде не пише у овим житијама, да је коме била... како ’но рече: празна душа |
| него и Макарија Египатског, чије му се житије учинило још заносније, побожније...{S} Сад лежи, |
| е, одиста шта је ово?«...</p> <p>Ово ће житије научити на памет, тако је одмах одлучно у себи.{ |
| — Чини ти се...{S} Кад би само прочитао житије Макарија Египатског, како је он провео целу ноћ, |
| од неких богословаца, да је Антонијево житије написано најозбиљније, да га је морао писати как |
| Толико пута је слушао да је Антонијево житије једно од најлепших и најзанимљивијих.{S} Говорил |
| на које он не сврну пажњу.{S} Нађе прво житије: »Памјат свјатаго пророка Наума« и прочита га на |
| реварио у очекивању. »3ар ми је то како житије!{S} Прореко само за оно језеро, то ти је свега!« |
| ему су казивали, кад се почне које лепо житије читати, не може се човек одвојити лако од њега.. |
| ко је ишло све, док не наиђе на »<title>Житије преподобнаго отца нашего Антонија великога</titl |
| едом?{S} Преврте подоста листа и нађе: »Житије и подвиги преподобнаго оца нашего Сави освјашчен |
| их.{S} Говорили су му и калуђери о томе житију, и ако га ниједан није читао, него се знало онак |
| ао и праведни Јов.</p> <p>А оне поуке у житију Антонијеву...{S} Читав, огроман, нови, до сад не |
| што боље напуне вреће, торбе, качице са житом, варивом, смоком и другим кућним потребама.{S} Љу |
| ракао штапићем по растуреним прегорелим жишкама.{S} Није му се ишло одавде...{S} Хтео би дуго, |
| p> <p>Пухор се стаде хватати по сјајним жишкама, које догореваху, и севајући још по кадшто слаб |
| ерење огња; и што више гледа како вреле жишке одсјајкују, севају и преливају се, — све више му |
| де на доксату, пију стару препеченицу и жмиркају на топло пролетње сунце.{S} Игуман се држи као |
| дили.{S} И епископи су обрађивали њиве, жњели, копали...{S} Па зар да избегава рад он, који се |
| ти се за њега, као што се Он за све нас жртвовао... значи управо одрећи се себе сама — свог физ |
| кву је Он имао, чинити добра ближњему и жртвовати се за њега, као што се Он за све нас жртвовао |
| чко од својих тринаест година, па слуша жубор хладна студенца и гледа чистину плава неба, блуде |
| свет...{S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе бистри поточићи, што се слевају с Маљенових изво |
| вагда чека готово парче хлеба?..</p> <p>Жуборе тихо, лагано вијугави млазеви бистре воде, скачу |
| љиво све око себе.{S} Ослушну како река жубори, стресе се од капљица које му падају за врат и п |
| а студенац непрекидно шушти, клокоће и жубори...</p> <p>»Ако је оно тако далеко, мисли дечко, |
| испод кога дубоко, дубоко доле, весело жубори, скакуће преко камичака и слева се у вирове мана |
| бреме лако«, што га узима на себе...{S} Жудео за тим, и сад га све то плаши!...</p> <p>Да ли ст |
| ростор што се зове <hi>свет</hi>.{S} Он жуди за том даљином и за тим светом као за неким чаробн |
| Бога, шта радиш ту? пита прота, мерећи жудним и завидљивим погледом дуге тробојне редове пуних |
| илица сена, окупила се гладна стока, па жудно савија и купи у уста суху траву, а из оближњег тр |
| велика част изнесена.{S} Обоје стадоше жудно жвакати, истежући вратове при гутању, јер проја с |
| а јахачица пева неку чобанску песмицу и жудно погледа на студенац, где је чека хладна вода, тор |
| амести на клупу до Максима, који ћутећи жудно ишчекиваше кајмаклију, не марећи сад ништа, ако б |
| лостивим гласом, гледајући како малишан жудно узима проју и гута је несажвакану.</p> <p>— Хоћеш |
| ираним, сељачким, тужбаличким изразима, жудња и туга целе родбине за њим, понавља му се ранија |
| се то збива око њега.</p> <p>Она велика жудња за светом, за далеким простором, уталожи се код Љ |
| ао што и пониче...{S} Само остаде једна жудња у њему, која сад беше јача од свију: »Ах, кад ће |
| дједном букну...{S} И она жива, ватрена жудња за слободом, за светом, угаси се исто онако, одје |
| едао још с већим чуђењем, и она нејасна жудња за даљином, за светом, сад би се у већој мери пој |
| ко се лагано нека нова, сасвим необична жудња увлачи у његову душу.{S} Он је још није умео јасн |
| а на младу прасетину, са неком побожном жудњом и осетљивим дрхтањем руку.</p> <p>— А, ваљано! д |
| е даде на посао.{S} Толико је пренаглио жудњом за радиношћу, да у почетку није знао чега пре да |
| а, лагано ствара и у његовој души тајну жудњу за оваким животом...{S} Загледа се, а пред њим се |
| је цела чета осула неколико плотуна.{S} Жуње и детлићи, на јакој студени, тражећи хране и закло |
| у ходнику престаде фијук, чује се нека журба, преношење некакве клупе, чепају и шушкају опанци |
| .</p> <p>Тек понеки пут га, усред какве журбе, заустави троми Максим промуклим отегнутим узвико |
| ал загушљив ваздух, па нити чу звона ни журбе момачке; а ови се и не сетише да га пробуде: свак |
| оустајаше момци, стадоше се облачити са журбом, и како се који спреми, <pb n="67" /> одмах изла |
| слу са неком новом за себе, грозничавом журбом...{S} Стадоше ницати просечени равни путови кроз |
| к ко риба о земљу, радио с најупорнијом журбом, мучио се, довијао се и обртао од сваке руке, ал |
| ичио на скорашњи рој, који је с великом журбом и хуком кидисао да своју празну кошницу попуни, |
| оде, скачући брзо с камичка на камичак, журећи се своме утоку, а преко њих, брижно и уплашено к |
| ом...</p> <p>И момци весели; нико се не жури на посао.{S} Или гледају да рано површе што имају, |
| рки : № 9.</p> <p>Уздрхталим рукама, са журним погледом, превртао је прве листове, на којима бе |
| p>— И пловчица... није згорег! утаче се журно и гладно прота.</p> <p>— Пост је!... како ћемо? н |
| у некакав нејасан одговор и уклањају се журно, да не чују још какво питање.</p> <p>Чим Леонтије |
| а побегне у други крај, нераст се обрће журно, тражећи плен на другој страни, и онда настаје му |
| свима сад ижљубио, али видите!«... и он журно, весело и скромно пројури поред њих, видећи само |
| а... у свеце хоће!...{S} Па се одједном жустро осврте и привикну: кола!</p> <p>Кочијаш излети и |
| а, а кад опече сунце, зелене се ливаде, жуте се њиве зрела кукуруза и промичу младе живахне пра |
| нише се међу стоком две необично велике жуте краве, са црвенкасто жутим мрљама по кожи, плаћене |
| И они голи сниски хумови, по којима се жуте стрњаци, или зелене воћњаци и црне или црвене кућн |
| та: опет се шарени ка детлић.{S} Све се жуте пеге по врату докле сунце грије...{S} Аха, сигурно |
| озно тргну ретке, једва приметне прљаво жуте обрве, у знак незадовољства.</p> <p>Прође четврт ч |
| прасећег, пилећег, телећег... па се ту жуте и преливају са руменом, масном корицом добро укљук |
| њег знака београдског »полира«, само га жути капут опомињаше, да је и он некада био <hi>нешто</ |
| и господине, она погледа иронично његов жути капут и некакву извешталу шубару: што си ти <pb n= |
| да у својој постељици ноћу, кад намакне жути капут на главу, ствара слику Соломуном опеване леп |
| ндеци са оградом од трња.{S} Сокаком се жути осушена, чагљевита смоница, са понеком заосталом б |
| Мира!«... мисли и разгледа свој дугачки жути капут, што се прелива као крушков лист у септембру |
| тоци сено и лисник.{S} Обуче свој стари жути капут, једини остатак <pb n="56" /> прошлих срећни |
| :</p> <p>— А-а... тамо има хајдучице са жутим цветом!...{S} Како је оно зову?...{S} Ох, какав л |
| обично велике жуте краве, са црвенкасто жутим мрљама по кожи, плаћене по тридесет дуката.{S} Ун |
| ло да га свештеник помаже, па извуче из жутог капута, који од масти и других састојака већ доби |
| је то човек, насмејали би се и они, или жутом капуту, или прљавој марамици, или тако нечему...{ |
| овога чудног погуреног дечка у дугачком жутом капуту, са прекрштеним рукама на грудима.</p> <p> |
| дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву таваницу, не мрда очима и не трепље, само м |
| е нагледа.{S} Највише га буне оне мале, жућкарасте па се преливају у црно, паметне господске оч |
| у.{S} У једној му руци дебео црвенкасто жућкаст трсковак са дршком од беле извијене кости и зла |
| исцифран полокењак у коме се преливаше, жућкаста као дукат, стара препечена шљивовица.{S} Насу |
| а се као рубин, у великој широкој чаши, жућкаста стара шљивовица.</p> <p>Гост, видећи га онако |
| у, подигнуту од дасака, опкољену ретким жућкастим лишћем хладолежа, који се пење на више уз пла |
| } Само по доњој вилици пробиле га меке, жућкасто црне маље.{S} Па кад издигне рамена некако њег |
| лица, које је обрасло густом, дугачком, жућкасто црном брадом.</p> <pb n="69" /> <p>— ’хоћеш са |
| се раскаља после кише, па се само гиба жућкасто црно блато.{S} Долазе сељани у механу и већ по |
| живот!...{S} То је <hi>оно право</hi>, за чим га је срце вукло, то су његови идеали, његови сн |
| »Ето ти свет!...{S} То је <hi>оно</hi>, за чим ме срце одавно вуче...{S} Боже, лепоте!«...</p> |
| и (рекли су му да се ова зове „велика“, за разлику од других двеју — палилулске и теразиске), г |
| е једном од некаква хаџије са Теразија, за кога му после рекоше да прави ћевапчиће, помислио: д |
| ко <pb n="113" /> држање онога синђела, за кога му рекоше да ће бити владика, и некако је нејас |
| ије, дугачак говор о нашим манастирима, за који би се пре рекло да је јавно предавање но здрави |
| шта то?</p> <p>— Бројим виле за сутра, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би би |
| а ево зиме на измаку.{S} Шта се терета, за то време, преко главе претурило, колико се муке виде |
| <hi>оне</hi> мисли сам отурује од себе, за после, тамо док се одмори.</p> <p>Изјутра је све, шт |
| собом, па ћемо ти одобрити.{S} Ово је, за твоје управе, чини ми се, трећи пут?</p> <p>— Не зна |
| <p>...{S}Гледа у ове неме и страховите, за њега, зидине, како се дижу величанствено у високо <p |
| уком да одгурне од себе то гвожђе, али, за чудо, рука не може да мрдне.{S} Покрене је другом ру |
| ...</p> <p>И сад настаје онај необични, за Љубомира светли и прави, ну у самој ствари страшни а |
| атотканој одећи, у оној необичној капи, за коју је и сад држао да мери двадесет ока, у свему то |
| овек да ме прихрани, а и ја њега, реци, за то слушам.{S} Нипошто да не кажеш, да смо се погодил |
| орета, тражећи судове за Арсенијев теј, за Максимову и њену кајмаклију, којој неће манисати ни |
| тешко, али је још више радио под кулук, за туђе куће, где су остала сама деца и по једна жена, |
| ена са <pb n="33" /> лименим поклопцем, за који му рекоше, да је та справа — сунчаник, па гледа |
| аше дуго, са завишћу, управо са злобом, за двема богомољкама, које све даље одмицаху, док се не |
| И она жива, ватрена жудња за слободом, за светом, угаси се исто онако, одједаред, као што и по |
| уђењем, и она нејасна жудња за даљином, за светом, сад би се у већој мери појавила.{S} Хтео би |
| али он отеже промуклим крупним гласом, за који се обично каже да је загорео:</p> <p>— Хе... не |
| ега.</p> <p>Она велика жудња за светом, за далеким простором, уталожи се код Љубомира и сад ста |
| једна удубена ниша са равном плочицом, за коју се прича, да је служила св. Сави као престо.</p |
| одмах нашао место, нашао кров и заклон, за чим му је највише стало...{S} Од тада је непрекидно |
| та!...{S} А за кога сам се ја заузимао, за кога смо радили, те се »кратким путем« добило саглас |
| ?{S} Где је <hi>оно право</hi>?... оно, за чим се он непрестано гони и не налази га!?...{S} Да |
| " /> други, господски народ у новим му, за њих, околностима и положају...</p> <p>»Како умеју да |
| и бригу, а они ће свак на своју страну, за својим послом...</p> <p>И момци весели; нико се не ж |
| p>Ево га опет у чудном, варљивом свету, за чим га је негда срце толико вукло!{S} Са грубом ками |
| ха...{S} Па то су паремије... оне знаш, за велике празнике...{S} Де још...</p> <p>Љубомир прича |
| им чколама, а брат му учи <pb n="17" /> за попа, ко и Светозар...{S} И они су тумарнули у свет, |
| па ни један неће да чује <pb n="127" /> за оно, што не спада у његову »специјалност«.{S} А ђаци |
| добро...{S} Али шта је ово сад?!...{S} За ово нема никакве друге навике ни упутства, сем онога |
| а добио је <title>Робинзона</title>.{S} За децу са јаком маштом ова је књига прави хипнотиста, |
| Љубомирово било је од ретких места.{S} За такво »послуживање« ђаци су добро плаћали ономе ко и |
| </p> <p>Али је пазио Сава и на себе.{S} За читавих десетину година калуђерства не дођоше му на |
| бројено пута почињао своје одговоре.{S} За јасле већ зна се... и то тако... јасле, јасле...</p> |
| т са собом, и то га необично порази.{S} За св. Спиридона Тримитинског пише: „От дјетства своего |
| пећина измени, неће ни ватре ложити.{S} За јело није понео ништа, а и не треба му за сад.{S} Ан |
| /> запиткивати како иде са певањем.{S} За Љубомира рече му Василијан:</p> <p>— Баш не може ник |
| ца, крст и босиљак, креће се на пут.{S} За њим весело ступа, с великом мочагом у руци и набијен |
| , па свратио на виђење старом другу.{S} За архимандритом пошли, као навикнуте овчице на солило, |
| свог заклона и пође запаженом знаку.{S} За мало нађе друм, па пође брже.{S} Обилазио је села и |
| доше га и положише на под у ходнику.{S} За то време Василијан гласно прича игуману како су га н |
| епала весело дочекиваху и испраћаху.{S} За њим шушти и пршти вода из пуне букве, гуди потмуло в |
| јих дваеспет година.{S} Дохвати »тетку« за врат хладним као лед рукама, развуче своје широке, д |
| ту жену, која ће бити свима на услузи — за јело, преобуке, постеље и тако...{S} Он моли да је п |
| а би дао већу важност своме саопштењу — за твоје... архимандритство !...{S} А?...</p> <pb n="13 |
| ко бркова, па само наређује...</p> <p>— За вечеру гледајте које дебело младо ћуре... почиње нар |
| ора да је млад?</p> <p>— Јест.</p> <p>— За то га ја не знам...{S} Хм... тако важну науку давати |
| ов — па ће се према томе и управљати, а за оне друге... не мари, нека живе како хоће.</p> </div |
| дана дојаха пред механу неки коњаник, а за њим пандур са пушком о рамену.{S} Механџија, како уг |
| , води за руку своју једину сестрицу, а за њим нагрнули ништи, убоги, слепи, хроми...{S} Антони |
| е: не очекује човек више ништа!...{S} А за кога сам се ја заузимао, за кога смо радили, те се » |
| маглу, дивна, пластаста Букуља...{S} А за леђима виси, непомичан и светао, мио као сунце, зеле |
| , и он ће бити као прави господин.{S} А за време може и код ње поседети и може му долазити свак |
| гомилом, крсте се и улазе у цркву.{S} А за њима достојанствено ступа некакав дугачак брадат поп |
| ијан, са готовом неприпаљеном цигаром а за њим Арсеније, са пет великих дуванских кеса литрењач |
| /> па га посла да спреми све, што треба за чишћење ципела.</p> <p>Црни се и тајанствено ћути ви |
| округу, да проси хране и других потреба за свој убоги самостан.{S} Игуман, са својим ђаком Ђоко |
| ину, поведе свога белова, који се једва за њим ваљушка, преврће и скичи, па иде тако по шуми, с |
| судских, адвокатских и других трошкова за овај спор била је огромна.{S} Тако то иде лепо сваке |
| ложан весео одговор монаха, као молитва за новога брата...</p> <p>И ако беше у светлом и блажен |
| а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га за мишице и повуче.{S} Уведе га у ону највећу собу у Бо |
| ну девојче силазећи с јарца и држећи га за рогове.</p> <p>Чобанче устаде, протеже се и пође лен |
| ечани! прекиде га Велимир, ухвативши га за обе мишице, па га преви преко колена, смејући се... |
| а није била чистија од његове.{S} То га за часак умири.{S} Али кад једна девојчица пружи снаси |
| опроштајне молитве, не питајући никога за грехе, ако се ко сам не јави.{S} Нићифор се, по неки |
| осећа како га подузима нека сетна туга за оним местима, која тако нагло остави.</p> <p>Најпре |
| нило, да ван овог места нема живота, да за њега нема веће радости, но проводити дане у <hi>овак |
| пуцка и крши се, а Љубомиру се чини, да за њим лете читави легиони нечастиве силе, и он се још |
| но да отпочне озбиљно, зрело живети, да за своју покретљиву душу измисли какав било циљ живота. |
| има у далеки свет...{S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе бистри поточићи, што се слевају с М |
| цу...{S} Боже, слободни!... и то мож’да за читаву недељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме ра |
| Најпре ћемо браду — ФИК-ФИК... па онда за колац: дан-дан!«...</p> <p>— Је ли ви нећете ни пара |
| Тетко, роде...{S} Да ли је готова вода за мој теј? рече, стењући, мрштећи се и превијајући се, |
| сом, који даваше упитаноме доста повода за лаж.{S} Он као да вељаше у себи: »Та слажи, море... |
| то теку из његових очију...</p> <p>Суза за сузом тече и слева се низ младићево лице, олакшавају |
| е загорео:</p> <p>— Хе... не знам ти ја за друго уживање, него да ми замирише ова патока, мој С |
| ење главчина, тесање палаца и наплатака за точкове.</p> <p>Нићифор, који се овог лета вратио из |
| } Он му саопшти и за Милку, да се удала за једног среског писара — и доста других радо знаних в |
| калуђери разумеше, да се тетка заузела за дошљака и да је већ примљен, само им беше љубопитно |
| о Никола, најмлађи ђак.</p> <p>— Никола за певницу!</p> <p>У кухињи, уз прозорче, стајаше Никол |
| оно рекосмо пре о значењу св. престола за време вршења св. литургије?{S} Како оно веле свети о |
| После се и сам игуман уплаши, те посла за доктора...</p> <p>Чује се како пуцкарају ћутци у огр |
| де на послетку?...{S} Велимир се спрема за калуђера... јер је ђак манастирски.{S} Истина, он им |
| ро.{S} Овако види да се жена већ спрема за разговор, па се домишља шта да јој рекне.</p> <p>Мис |
| истера сад, док не видим са стричевима за имање, ето то је...{S} А после је лако...</p> <p>— О |
| т.</p> <p>Љубомир види да служи гостима за предмет нарочите пажње, али се он не осврће на то.{S |
| спремљене високе столице, са јастуцима за седење, моле их да причекају, и онда се жене устумар |
| доше гледати смишљеније, а мисли, једна за другом, све брже и брже, стадоше ницати и пролетати |
| и се стану колутати и ређати, све једна за другом, све брже и брже...{S} Он не осети како дође |
| посао.</p> <p>Ћелије се отварају једна за другом, кухињска врата шкрипе сваки час.{S} Никола о |
| је...</p> <p>Свећа, усправно прилепљена за сто, догорела и пламен лагано нагорева суху масну да |
| вако друго, треће вече остајати времена за читање ове занимљиве књиге.{S} То је било, код овако |
| а одвојио, да се у њему још по мало зна за Бога...{S} А ово куд прође... страх га поновити у па |
| узалуд мучили!</p> <p>Тако поче новина за новином, нешто по економији, нешто по угледању на др |
| му нек’ пожури, очију ти! узвикује она за Љубомиром, који готово побеже од овог саблажњивог об |
| збива око њега.</p> <p>Она велика жудња за светом, за далеким простором, уталожи се код Љубомир |
| м букну...{S} И она жива, ватрена жудња за слободом, за светом, угаси се исто онако, одједаред, |
| ош с већим чуђењем, и она нејасна жудња за даљином, за светом, сад би се у већој мери појавила. |
| <p>На Петковачу беше ред другог одељења за цркву.{S} Љубомир је тај дан очекивао с великим нест |
| путем« добило сагласије свију епископа за твоје...{S} Прота нарочито застаде са крајем речениц |
| мпатија«, у облику једног грубог калупа за камилавке и готовог сашивеног луба, од дебеле хартиј |
| се ужурбаше...{S} Велимир узе Љубомира за руку, више лакта, и поведе га олтару...{S} Мало звон |
| гама карниза...{S} Он се грчевито хвата за четвртасто поцрнело камење, узидано у бедему, али ос |
| старешинства, него замоли архимандрита за дозволу, да и даље врши свој црквењачки посао.</p> < |
| , устао је, пребледео и није знао ништа за себе.</p> <p>— Љубомир Васић! зову те у канцеларију, |
| тара другарица с Маљена, водећи синчића за руку.{S} Гле, права жена!... развијена, чиста, обичн |
| } Помену огромне заслуге потоњих монаха за време робовања и ослобођења српског...</p> <p>Монаси |
| стима као мед, онда и њихова и сва лица за столом, добише веселији изглед.</p> <p>— Ох, мајка м |
| >— Чудне будале, мајко! викну газдарица за њим.{S} То га је <hi>онај</hi> наплашио... и он се т |
| ени, прелива се, просипа се!...{S} Чаша за чашом облеће, а дружина све веселија... све бешња... |
| ава негда посматрао свет...</p> <p>Чаша за чашом слева се неосетно — јер шта би радио човек у о |
| о, гледајући да не трчи какав гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, обрастао трњаком, ослободи |
| казан, или се пријави која побожна душа за молитву.{S} Манастири не раде своја имања, него их д |
| S} А ми... истреси окењачу, па си готов за час !...«</p> <p>А Љубомир, наслушавши се довољно го |
| створеног разним условима, већ дозрелог за живот, времена и правца?...{S} Тек све се одједном и |
| ицу, грош у новцу и други какав »прилог за здравље новокрштенога«...</p> <p>Прва свештена радња |
| ло добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за паре? запита, игуман значајно и као прекорно.</p> <p |
| S} До сад је мислио да има бар неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: тукли га штаповима |
| и осврће се око шпорета, тражећи судове за Арсенијев теј, за Максимову и њену кајмаклију, којој |
| њацима, шта ли су.{S} Она више не имаде за њега онако искрена другарска погледа, с каквим га до |
| има распетог Спаситеља: »Ко хоће да иде за мном, нека узме крст мој... нека остави кућу, и браћ |
| оравио си оно Христово: »ко хоће да иде за мном«... и оно: »узмите јарам мој!«...</p> <p>— Ниса |
| ли се, кад се оно једном ја сакрио онде за ћерчиво, а ти идеш, у вече, с крављачом млека, па те |
| леда преплашено, а Велимир скочи и зађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже он радосним гласом, ка |
| .</p> <pb n="250" /> <p>И Леонтије пође за општим покретом.{S} Њему дође цела ова ствар, као бо |
| омир се диже плашљиво, погури се и пође за девојчетом, које весело скакуташе пред њим.</p> <p>Ч |
| ад се јадна Мира мучи сама.{S} Ако пође за козама, одоше краве у штету...{S} Ваљад јој помаже м |
| привремена управа?...{S} И шта се може за то време учинити?...{S} И ко ће после доћи за стареш |
| је сад!...</p> <p>А он је мислио да је за храну најлакше: о томе се ни до сад није бринуо, па |
| ој празној, вечно мрачној души, која је за све досадање случајеве у животу имала једну сталну п |
| овој кући, онда њему све сева, а кад је за чанком, онда је вреднији од свију.{S} Сева му!...{S} |
| авља овај прости мирни живот, у коме је за сад само једна брига: да су му белавка и папоња увек |
| ови.{S} А овај Велимир, чујеш, то ти је за чудо и за причу.{S} Нашао цуру па, шта мислиш, завол |
| ости, а он, кад сврши посао, дохвати је за руке и стаде се ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, бре, |
| p>И нешто му је најчудније!...{S} Он је за себе смишљао све нешто особито, неку нарочиту стазу, |
| же и он тако?{S} А после?...{S} Лако је за то...{S} Зар није Господ казао: не брините се за сут |
| е можеш је ничим напунити.{S} Прошло је за њу све, кажем ти...</p> <p>— Чекај да ти кажем, наст |
| ...{S} После десетину година изузето је за исту сврху петнаест хиљада и, пошто се воденица није |
| ко једна младина, шалити се.{S} Зар је за нас испосница!{S} Ха-ха-ха!... засмеја се она и лага |
| игумана с друге стране.{S} Доста му је за сад оно, што је од мене научио, вели игуман, а нешто |
| лакшим гласом: неки млакоња...{S} Није за наше друштво, то се баш види...</p> <p>— Што?... бић |
| нешто се и она оболестила хм... па није за овако велику кућу и овај посао.</p> <p>После овога т |
| > се он сећа вазда, да такав живот није за њега...{S} Та он се заклео самом Богу!{S} И он ће од |
| убомир пристаде да остане код механџије за одређен месечни ајлук.{S} После свршене погодбе одве |
| е.</p> <p>— А Јованка једнако распитује за тебе.{S} Није се још удала, насмеја се он дижући се. |
| гим читањем, глави само се ређају слике за сликама...</p> <pb n="143" /> <p>Гле, дваестогодишњи |
| аки... мрмља пандур, везујући поводнике за јасле и гледајући прекорно капетанова бељца, који од |
| ш шире и надувеније, а очи се приковале за пламен свећице, па само трепћу и опет стану као окам |
| >— А ти... шта то?</p> <p>— Бројим виле за сутра, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} |
| и умор не даваху му <pb n="128" /> воље за дуга маштања; он прочита, на допаду, неколико листа |
| и: стакло! а то је значило, да је време за ракију.</p> <p>И тако, Љубомир је чуо до сад једно п |
| школе у Београд.{S} Па док сташе време за школу, примио ме ови, реци, добри човек да ме прихра |
| да се обува у сандалије, ради припреме за проповед мира...{S} И кад се изређаше сва ова оглаше |
| анастиру <pb n="89" />, па да се заузме за њу и сам владика.{S} Народ би је силом истерао из св |
| е« ципеле, то је све.{S} Па после седне за чист, велики кухињски сто, примакне ближе малу лампи |
| они лекови.{S} Али, брате, кад заседне за трпезу, па стане макљати, ни Максим му није раван... |
| какве речи, које му се учинише незгодне за ову свету књигу, а једна му се баш учини срамотна.{S |
| ким изразима, жудња и туга целе родбине за њим, понавља му се ранија молба: ако може, нек’ се н |
| <pb n="90" /> <p>Тако пролажаху године за годином, доносећи собом непрестане промене у манасти |
| зна шта ће сад.{S} Треба да се побрине за преноћиште (у <hi>своме</hi> селу лако је било) јер |
| е одвоји из реда кад дођоше близу иконе за <pb n="48" /> целивање, стаде побожно пред икону, пр |
| томе догађају, које су биле ауторитетне за све госте, па у неколико и за неповерљиве игумане.{S |
| ије ни сањао.{S} Затим настаде спремање за упис у школу.</p> <p>— Дај ми сведочанство, рече му |
| о истинито, вечно и непроменљиво: идење за стопама Господњим.{S} То је, као највећу светињу, ка |
| убише му одједном сву вољу и одушевљење за радом.</p> <p>Леонтије се повуче у собе, и одједном |
| ите! махну игуман очима и трпезарија се за тренут испразни.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| е пружа руке напред и у страху хвата се за нешто покретно, миришљаво, врело, у сну не може да р |
| S} Зар није Господ казао: не брините се за сутра, шта ћете јести...; зар није Антоније због тих |
| ред.{S} Обрте се све...</p> <p>Обрте се за мало и понашање намесниково према братији.{S} Кад је |
| то је увео госта у подрум.{S} Прикри се за бачву, па стаде гледати.</p> <p>На другом крају подр |
| о, чинити добра ближњему и жртвовати се за њега, као што се Он за све нас жртвовао... значи упр |
| мене, кад те видим таког... и ја сам се за <hi>то</hi> спремао, па ет’!...{S} Некако ми онако з |
| — Е, то је много лепше.{S} Дохватимо се за руке, па вуци једно друго, омахуј, рви се док једно |
| ошло је десет година.{S} У манастиру се за то време учинише многе промене.{S} Кроз шуму можеш п |
| ина, обележава се сјајни котур, који ће за мало, кроз неколико тренутака, прснути блиставим као |
| Савина, Максимова и других.{S} И он ће за њима... неће бити ништа друкчије...{S} И види јасно, |
| е би било да му се већ јаве... одоцниће за пут.</p> <p>Одједном се зацрни и зашарени необична г |
| плугом негде на њиви, спремају ђезвице за каву и пристављају их уз ватру, по десети пут заглед |
| ивер од кладе.{S} Боли, каже, мене срце за свом децом«.</p> <p>Тужне, тешке сузе облише Љубомир |
| {S} Шта ћеш јести, болан! викну девојче за њим и пође у напред, као да га заустави.</p> <p>— То |
| кло друговима, Љубомир га лагано повуче за мантију и, значајним изразом на лицу, прошапта му:</ |
| > <p>Калуђери, Велимир и тетка поседаше за столове.{S} Ђаци и момци изнеше на двориште, под хла |
| а, обучена у неку цицану сукњицу, иђаше за њим.</p> <p>— Чији си ти мали? запита дечка, кад му |
| од хладовиту и сенасту липу, што добише за јело, и пуну канту вина.{S} Отпоче прави, поверљиви, |
| идиш, и ово не ваља што ми Теофило пише за квасију и слатку папрат.{S} Попио сам данас десет ча |
| аки у своју ћелију...{S} Гости појурише за њима, а ђаци и момци, видећи се овако усамљени на уд |
| е хтеде нико прекидати.{S} Сестре одоше за послом, а они, отац и синови, сеђаху гледајући у пла |
| ерења.{S} Кола звркнуше преко камења, и за један миг излетеше кроз велике усвођене вратнице...{ |
| а њено отворено детиње ћеретање...{S} И за чудо му: он се са Миром играо, превртао, прескакао, |
| че га се још за дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ попуштају...{S} И све оне жалостивне |
| дур оштријим гласом — да ли има места и за нас, и ако смо пандурска сорта...</p> <p>»Куку, јадо |
| </p> <p>— Па ја у вече извукох батине и за тебе!</p> <p>— А јарца... јакања!...{S} Их, болан... |
| седам, осам година.{S} Он му саопшти и за Милку, да се удала за једног среског писара — и дост |
| >свет</hi>.{S} Он жуди за том даљином и за тим светом као за неким чаробним местима, где се дру |
| /p> <p>— Кажи: отишо̑ у свет, рече он и за мало га нестаде у густом шибљу, које се при дну косе |
| овај Велимир, чујеш, то ти је за чудо и за причу.{S} Нашао цуру па, шта мислиш, заволео је више |
| торитетне за све госте, па у неколико и за неповерљиве игумане.{S} Тек оба се игумана погледаше |
| уке видело.{S} Оде му брат на границу и за њим и отац.{S} Остаде сва кућа на леђима невешта мом |
| зачу се оштар, танак глас кроз ваздух и за њим нешто јаукну...</p> <p>Љубомир се сав нађе као у |
| } Али га Велимир, лепим речима, придоби за своју намеру: да се, по обичају, заједно одшетају „т |
| твоје домаће расправе.{S} То ти остави за после, кад ми одемо...</p> <p>— У <hi>мој</hi> манас |
| мира, разгледа одраслије ђаке и постави за цензора поменутог Петра Ужичанина, који је висом над |
| лада у свима манастирима.{S} Сваки живи за себе, и никога се не тичу радости или невоље друга м |
| није оцртавају и колутају разни планови за будући живот...{S} Све ће се урадити, и знаће се опе |
| е његови са границе и наступише изгледи за боља времена.{S} Свет се намучио до највеће мере, до |
| леп као уписан, обучен господски, води за руку своју једину сестрицу, а за њим нагрнули ништи, |
| р што се зове <hi>свет</hi>.{S} Он жуди за том даљином и за тим светом као за неким чаробним ме |
| ког ђака, онаква, какав је најподеснији за самовласне манастирске старешине.{S} Ђак је знао цел |
| идео си, брате, одговори Веља.{S} Сваки за се...{S} Само је Василијан опет човек и... друг... и |
| ојица, кад одрасту и почну кућити сваки за себе!...{S} А како лепо прича Светозар богословац, њ |
| гледајући у пламен, премишљајући сваки за себе једну исту, тешку, суморну мисао...</p> <p>»Шта |
| е има са чим летина средити.</p> <p>Али за ђаке манастирске лето је доиста право »искушење«.{S} |
| S} Има их на стотине, који су следовали за Антонијем, и сви су завршили живот чисти и невини, к |
| архимандритова подолазила; сви поседали за столове, пију и гледају немарно око себе.{S} Само се |
| н сам не зна како му то дође, нити жали за школом.{S} Ако хоће, може сутра ићи у Београд, али о |
| омира гостима око себе.{S} Сви су знали за последњи догађај у испосници, јер су то и владика и |
| му је увређена »чест«.{S} Сви су засели за богату совру са пуним уверењем, да својим присутство |
| ре, то... прекиде га Никола.{S} Није ни за што: само да једе и пије, па после штуца. <pb n="92" |
| ије могло распознати ни место за јаз ни за воденицу.{S} Пре стотину и више година била је ту ма |
| виде да се никоме ту не сме обрнути ни за што запитати, јер њега неће нико, ама баш нико да по |
| осврћући се ни на кога, и не марећи ни за чије мишљење, испустити, дати му одушке у живом гово |
| тешко било издржати ту чреду, онако ни за што.{S} Не мари да ради какав хоћеш посао: зар не чи |
| ичног мушкарца, не знајући још јасно ни за полну разлику.{S} Тако се неколико пута прекомбрљаше |
| Хе мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни за владичанство! узвикну младић одушевљено и загледа се |
| и они што слушају, стоје као приковани за место, као човек, који очекује последњи миг, кад ће |
| бећаваше да ће се наставити срећни дани за Љубомира.{S} Али одједном дође <hi>оно</hi>.</p> <p> |
| х тајних места бутеле, хлеб што се меси за самог игумана и како је кад чему време: пастрме или |
| ћи трешњеву буранију, која ће се кувати за вечеру, па се и сам трже од ненадних јахача.{S} А ка |
| дао, стаде освртати за ђаком и спремати за полазак, јавише му најпре да је ђака нестало, а посл |
| S} Знао је наш св. Сава шта ће изабрати за испосницу...{S} О Боже, да ли се смем усудити ја гре |
| како се већ и сам надао, стаде освртати за ђаком и спремати за полазак, јавише му најпре да је |
| су мени да Васу свакад треба послушати за то, избрбља он и насмеши се ширетски.</p> <p>— Ене д |
| ју.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу се заузети за тебе, али да будеш ваљан, рече му кратко.</p> <p>Ист |
| , једног дана...</p> <p>Најгоре ће бити за преноћиште.{S} О томе се, још од јутрос, забринуо мл |
| нема ту болест.{S} Боље је, вели, пити за раније <pb n="95" />, док те није снашла беда.{S} Је |
| ржати...</p> <p>Ваља се добро наплатити за златан архимандритски крст, који се блиста на — трбу |
| и мене ће...{S} Али ми неће више сести за трпезу, не!</p> <p>— Откуд они то дознају?{S} То тре |
| време учинити?...{S} И ко ће после доћи за старешину... мож’да он?...{S} Ко зна?!...{S} Ех, кад |
| ли нерад и да су у раду налазили помоћи за постизање своје тешке задаће.{S} Сви су се трудили.{ |
| лије... и да ће он, у своје време, поћи за њим...{S} Мирише суво младо сено, шушти при сваком њ |
| че остаде наслоњено на чатал, гледајући за младићем, који јој заузео целу душу, па не може да м |
| ир, трчећи плашљиво по соби, не знајући за шта пре да се ухвати.{S} Истрчаше оба ђака под звона |
| излива.</p> <p>Игуман мрдну очима, ђаци за час променише на столу чаше и вино.</p> <p>Поче да с |
| и.</p> <pb n="221" /> <p>Пролећу месеци за месецима, а у глави побожна монаха витлају се све не |
| вке, те попи крв; доноси му млеко, трчи за доктора...{S} Та то је требало само видети!{S} Па до |
| ога ће сад да нагараве, а Максим, чувши за литургику, погледа плашљиво око себе, очекујући да Б |
| гумана, море.</p> <p>— Аха... не бригај за то.{S} Спава сад ваш игуман ко заклан.{S} Само ти по |
| беше надчовечански <pb n="235" /> јаук за ишчупаним срцем, или очајно рикање рањена звера, или |
| .{S} Их!...{S} Ја ти онда ништа не знам за себе.</p> <p>— Лепо је, и ја волим.{S} Али дугачко, |
| е, брате, хм... после сам осетио да сам за нешто друго створен...{S} Сад, или да лажем Бога, ил |
| </p> <p>— Да се стидим !...{S} Ишао сам за стопама Господа нашег, Спаситеља и његових великих у |
| ним гласом проговори:</p> <p>— Ишао сам за стопама Антонија Великог, Макарија Египатског и дру. |
| грешити.{S} А ја те, каже, не осуђујем за то; него иди кући, па гледај своја посла« каже њој Х |
| му Светозар једног дана, да те пријавим за испит.</p> <p>— Како... шта то?! зачуди се дечко, не |
| ком, али он беше заузет дубоком и новом за себе мишљу, коју прочита у књизи, па и не сврну пажњ |
| лијан предадоше се послу са неком новом за себе, грозничавом журбом...{S} Стадоше ницати просеч |
| е прекопавати и засађивати дивљом лозом за калемљење...{S} Све букну, као успавана трава после |
| на посао.{S} Толико је пренаглио жудњом за радиношћу, да у почетку није знао чега пре да се дох |
| ају преко дворишта и крију се са смехом за трула ћерчива старе куће...{S} Њему се учини да је о |
| је то смишљено и утврђено.</p> <p>А дан за даном пролази брзо, неосетно.{S} Није још добро ни р |
| одређено...</p> <p>А дани пролазе један за другим, са једним истим наличјем, са истим околности |
| следњи узвик као »отпуст«, нагоше један за другим, погнутих леђа, убрзаним корацима, сваки у св |
| ресоше опет браде <pb n="74" /> и један за другим, лагано и смерно, изиђоше на врата.</p> <p>Љу |
| уди се Љубомир.</p> <p>— То ми по један за наше госте: дође нам родбина или тако...{S} Сад ће о |
| а се, као широка повесма, хватаху један за други и протезаху се тако шумовитом средином гороста |
| а од размишљања.{S} Као да беше повезан за њих, повукоше га у вртлог младићске бурне пијанке.{S |
| рсенија у манастир т-н, камо је одређен за старешину.</p> <p>— Их, роде, како ћу... ојађеник си |
| е питаш!« Али игуман не беше расположен за нежна изливања, него подвикну:</p> <p>— Говори, гаде |
| > <p>Пре две године Максим је постављен за старешину манастира Т. У целој Србији, нигде се у то |
| >Млади игуман седи на доксату, заклоњен за дрвени стуб, и посматра како излази причешћен народ |
| продао прошле године, али ми је термин за наплату, рецимо, ове године.</p> <p>— Врло добро, вр |
| у и жртвовати се за њега, као што се Он за све нас жртвовао... значи управо одрећи се себе сама |
| не знајући шта ће овако сам, пође и он за њима.</p> <p>Тетка им у кухињи спремила посну попару |
| жуди за том даљином и за тим светом као за неким чаробним местима, где се друкчије живи, слобод |
| , а гласно рече:{S} Него знаш, није ово за тебе...{S} Чудни су ови свети књижевници: неки пут с |
| оставити.</p> <p>Нашло се сведочанство за час, и са свим просто, без муке.{S} Забринути богосл |
| ђима невешта момчета.{S} Радио је много за своју кућу и то му не беше тешко, али је још више ра |
| лако«, што га узима на себе...{S} Жудео за тим, и сад га све то плаши!...</p> <p>Да ли сте виде |
| убомира као да огреја сунце; пође весео за својим вођем, који нешто у себи мрмљаше.</p> <pb n=" |
| <p>Другови се послушно поклонише и брзо за пут спремише.{S} После четврт часа, Леонтије на коњу |
| док не раздаде све... све што је добио за продато имање...{S} Сестрицу оставља код обречених Х |
| ће га у владике!{S} Е баш те поздравио за то архимандрит Сава: <hi>он</hi> да буде владика, а |
| дан бедем градски, под којим је он учио за испит.{S} Игуман га упућује да пређе карнизом, који |
| путем, не видећи никога, не чујући како за њим узвикују весели помељари:</p> <p>— Еве га!...{S} |
| о: или — или !</p> <p>— Не марим толико за све друго, збори девојче кроз сузе.{S} Огрешићу се о |
| ех...</p> <p>— Е, роде, то не би ваљало за тебе, рече му Арсеније, смејући се весело.</p> <p>— |
| ра је све, што је гледао и слушао, било за њега у толикој мери ново и важно, да се није ни сети |
| ласом, који казиваше да није никад чуло за такву књигу.</p> <p>Отвори неколико првих листова и |
| о живе, и још по неки стекне...{S} Само за прво време, док ме не приме у школу... па после ћу у |
| р ми је то како житије!{S} Прореко само за оно језеро, то ти је свега!«...{S} А њему су казивал |
| ваш Максим!{S} Газда-Мирковић ишао тамо за грађу и сад се вратио...{S} Видео човек очима све!.. |
| тавимо и оца и мајку и све, па да идемо за њим...{S} А оно све друго, тамо у свету, све је ’нак |
| конопац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћ |
| асове као окамењен.{S} Око му приковано за сиву даљину, не креће се.{S} Али у њему нема смисла, |
| о чему није мислио.{S} Иде тако лагано за временом, као и сав свет манастирски, не мислећи шта |
| — храњења свиња.{S} Истина, још је рано за то, али ће се ипак имати ма чим одбранити.{S} Оде у |
| окружни прото.{S} Види се што је рођено за други свет!</p> <p>Игуман Успенског манастира, са ир |
| е бити некако ваљано момче као поручено за мене, само да га одвратим од Београда«, мисли механџ |
| ри неком другом, рече:</p> <p>— Није то за тебе још.{S} Нећеш је разумети.</p> <p>— Еве пуно пр |
| оним, што је најсаблажњивије, нарочито за младиће... »он (т. ј. сатана) в ношчех в краснија же |
| но« лице спремао је и удешавао нарочито за владику.{S} Чуо је он шта се владици допада, а бојао |
| е се сад није могло распознати ни место за јаз ни за воденицу.{S} Пре стотину и више година бил |
| чобане по ливадама, да ако се нађе што за јело...</p> <p>Опет се крећу кратке, крутуљаве, умор |
| оцем све, јер му је још раније поменуо за своју намеру.</p> <p>— Синко, рече му отац, ти одавн |
| динске, а?...{S} Онда је Васа био добар за ортака, а Максим пурња све цигару за цигаром...{S} Ч |
| ршу, који се, усред шуме, издигао у вис за неколико стотина метара, обрасо шипражјем и кржљавим |
| асне идеале...</p> <p>Србија поведе рат за независност.{S} Љубомир беше у другом разреду.{S} Је |
| читих наредаба, спремила је богату част за ретка и важна госта.{S} И ручак и вечера прођоше вес |
| и очима крвнички, па ипак кријући главу за њихова леђа, стаде Велимир.{S} Љубомир се само прибл |
| ој, страшној лепоти природној моле Богу за своје грешне душе, нека живе онако, како онај младић |
| ри, стресе се од капљица које му падају за врат и погледа мрачан отвор на пећини.{S} Махну руко |
| е руковаше, ни поздравише: они не знају за то.{S} Они се само растадоше, не поимајући још цео с |
| оменама, које се догодише у целом крају за ових седам, осам година.{S} Он му саопшти и за Милку |
| у уштеду, јер ће морати продати белавку за прошлогодишњи порез.</p> <p>Дешава се човеку, нарочи |
| до самог мрака.{S} Шумар заметне пушку за леђа, па оде у девето село...{S} Воденичари замоле п |
| момке, који дохватише преплашена Николу за рамена и изведоше га на ходник, пред врата.</p> <p>Љ |
| јело није понео ништа, а и не треба му за сад.{S} Антоније и други иноци по неколико дана нису |
| > <p>Наместио се, сад је миран, и то му за сад, после толиких неприлика, беше доста.{S} Чак му |
| ад му се чини да неколико гласова викну за њим...{S} Он наже кроз један кукуруз, истрча отуд на |
| ође лагано са доксата.{S} Велимир викну за њим:</p> <p>— Јеси луд!...{S} Шта ти је?</p> <p>А Љу |
| ано ствара и у његовој души тајну жудњу за оваким животом...{S} Загледа се, а пред њим се све т |
| упалио свеће са другом, на иде у кухињу за ватру, што ће се метнути у кадионицу.{S} Дође братиј |
| ар за ортака, а Максим пурња све цигару за цигаром...{S} Чекни де, Максо, платићеш ти то! узвик |
| личи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто ми од ноћас сева десна страна, |
| на крај, иза монаха, који лагано иђаху за архимандритом...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| црквене књиге, што их монаси остављаху за целивање посетиоцима, осветљен слабачким пламеном во |
| свим други!...</p> <p>— Али ме је страх за после...{S} Шта ћемо и куда ћемо?{S} Ако се саставим |
| <p>— Да се бар ожених као ти, радио бих за своју децу, знао бих...</p> <p>— Бог с тобом! узвику |
| главе ових безазорних, добро наоштрених за јело и пиће, гостију, љубазно, весело, реко би пуна |
| се Велимир гласно.{S} А Максим... знаш за ону траву!</p> <p>— Тај је још гори, тај је права жа |
| S} А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по твом Златибору...</p> <pb n="42" /> <p>» |
| важну новост.</p> <p>— Како ти то идеш за стопама Спаситељевим?...{S} Шта ће то, управо рећи? |
| ..</p> <p>— Онда... реци му да не можеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме изјури?...</p> < |
| због новаца, он то зна, иначе га се још за дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ попуштају. |
| смех и стрча низ степенице. . .</p> <p>За два дана изређаше још петорицу цензора у другом одељ |
| ро, добро!...{S} Иди!... иди!...</p> <p>За један и по час одиђе сав народ причешћен, а калуђери |
| моје кости«, остави дете и оде.</p> <p>За шест година игуман је од правог дивљачета, које досл |
| ику, обзирући се уз пут пажљиво.</p> <p>За њом ступа Љубомир, тешким незграпним кораком, а на л |
| та цигара, што би их он попушио.</p> <p>За то време је тетка распитивала ђаке, да ли су почишће |
| е што још не види крв или ватру.</p> <p>За Јоцом истрча један професор.</p> <p>— Шта је? пита Ј |
| {S} И велики и мали »вход« шта значе, и заамвона, и екваристија, и свако парче одежде, и све, с |
| {S} То му је био најмилији посао, права забава.{S} Тада се сит насањао, ређајући разне планове |
| } То му је, како се закалуђерио, једина забава.{S} У граду је, док се бавио са архимандритом, к |
| head>XXVII</head> <p>Опет се нашла души забава, опет се мили успавану човеку живети!{S} Ево рад |
| сањало само ради тога, да би душа имала забаве?...{S} Зар су све то била само привиђења, сенке? |
| ћ у памети цела и јасна слика безбрижне забаве и пландовања по Маљену.</p> <p>— То је боље! вел |
| > умирити.{S} Чим што поједем, одмах се забави...{S} И куд нађе баш данас, кад ме она чека!{S} |
| твар, животињу, посао, и сав се предати забави или послу око ње.{S} Кад је дошао Љубомир, беше |
| што је значило <pb n="180" /> да ће се забавити најмање два дана.{S} Братија беше вољна »дахну |
| мир, на питање Леонтијево: колико ће се забавити у овом послу.</p> <p>Монах погледа очајно у не |
| ј наредби.{S} Хтео би се дечко неки пут забавити чиме, хтео би сести на онај сниски хумић више |
| о да разреши ту загонетку, него се само забавља њоме и преставља у памети, како светац мора да |
| > <p>А после и иначе у животу, у разним забавним и младићским стварима, Сава је био опрезан.{S} |
| није смео ни помислити на тако интимну забаву са њом.{S} Оно што је било обично са Миром, овде |
| д дође тешко дисање, напреже сву снагу, забатрга се, извуче се из њених руку, па онда он <pb n= |
| а, и како белавка брзо маше репом па га забаци на сапи и подржи тако, па опет махне... и како с |
| ра; игуман се смешкао иронично, да тиме забашури и своје незнање и прелазило се на друго питање |
| е она иста врата, и на њима стаде блед, забезекнут, преплашен, са блесаво тупим погледом, Макси |
| озлаћени крст на црвеном кубету, кад се забелише зграде и дограде, које се лепе и гомилају <pb |
| шљивовица.</p> <p>Гост, видећи га онако забленута, накашља се прилазећи му.{S} Игуман лагано пр |
| чко подиже главу.{S} Пред очима његовим заблисташе се таласасти брежуљци, а иза њих, тамо још д |
| анас изгледа друкчији!</p> <p>— Говори, забога, како је то?...{S} Ја још не верујем.{S} Шта сад |
| е, и ја волим.{S} Али дугачко, брате... заболе ноге, па једва чекам да изиђем.</p> <p>— Мене јо |
| ка.{S} Неки пут га одиста тако завије и заболи, <pb n="93" /> да ми сви мислимо: ту је.{S} Одис |
| >— Зар би нас смео ко тако тући, да нас заболи! рече Велимир.</p> <p>— А-а... досећа се Љубомир |
| га се навукло паучинасто покривало лака заборава давно негледаних слика, па сад све ниче пред њ |
| а то радује, весели и баца лаку копрену заборава на дочек родбине му.</p> <p>Али му је од свега |
| време, а многи целог живота не могу да забораве осећања, која су имали при читању појединих сц |
| , муке и болести телесне, у којима људи забораве и Бога и све, али смерни инок остаје сталан, к |
| о нечастиви, али се обично брзо занесе, заборави све »бјесе« и преда се слатком, заносном сањањ |
| ево, кори га што је тако тврда срца, па заборави своју кућу, родбину, све...{S} Случајно су, ве |
| која је његовим новцем подигнута, он и заборави на њу...{S} Него му остаде приковано око, с не |
| розборити.</p> <p>— А квасију си, роде, заборавио купити, а?... пита га брижно отац Арсеније.</ |
| , и он је већ заборавио на сваки страх, заборавио је помислити, да она неће сама бити ту у меха |
| и младић, вели она, и ваздан тамо...{S} Заборавио сам...{S} Тек каже: да ја будем код ње, а ти |
| је остао скрушен, збуњен и занесен.{S} Заборавио је да се крсти и моли Богу, само је гледао, г |
| ово друго.</p> <pb n="204" /> <p>— Е, а заборавио си оно Христово: »ко хоће да иде за мном«... |
| обујмила, <pb n="142" /> да је због ње заборавио, порушио све своје дотадашње идеале, своје за |
| : »узмите јарам мој!«...</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Видиш... ја ти не знам ту дубоку науку, а |
| е доста и он њу и она њега, и он је већ заборавио на сваки страх, заборавио је помислити, да он |
| и.{S} Јер не вреди га само прочитати па заборавити...{S} Треба знати цело, као »оченаш«...</p> |
| нутка.</p> <p>Али кад је посао, мора се заборавити и молитва и све...{S} Данас је недељни дан, |
| .{S} А дивљаче маљенско блене, слуша, и заборавља где се налази и шта се то збива око њега.</p> |
| ти <title>Свето Писмо</title>, али није заборављао ни школу.{S} Већ је знао доста лекција о нек |
| <p>Леонтије му осмехом одговара да није заборавно, и обрће се да иде архимандриту на разговор.< |
| род, а сад се исцрпе тај извор.{S} Шуме забранише даље сећи...{S} Како ће да се живи... треба ј |
| реноћиште.{S} О томе се, још од јутрос, забринуо млади монах.{S} У сваком селу има неколико дом |
| да тај нови може бити гори од Саве.{S} Забринуо се још: да ли му ова промена неће омести његов |
| за час, и са свим просто, без муке.{S} Забринути богословац прогура се неколико пута кроз гоми |
| моубилца!... узвикну Арсеније с болесно-забринутим изразом.{S} Па се тек после нечему присети:< |
| х некако благо и у исто време, реко би, забринуто, на лицу му вазда игра неки свечан побожан из |
| се он не осврће на то.{S} Са оним истим забринуто побожним, блаженим изразом лица, служи он гос |
| лекари, и одмах после прегледа изјавише забринутом »братству«, да ће их архимандрит скоро остав |
| ја сам... ђак, промуца Љубомир више од забуне но из страха.{S} Идем у манастир, па сам, канда, |
| >— Нека, не треба!... јок! виче момак у забуни, вешајући торбу о раме.</p> <p>— Не треба сад, ј |
| и говорити са њима о томе...{S} Само ме забуњују!{S} Ето, и сад ми је некако тако... тешко ми«. |
| и, ако хоћете, придворним тактом умири завађену братију, поновивши мишљење и речи Господинове, |
| оду!...</p> <p>— Ликуј днес, Сионе!!... завапи срећним, одушевљеним гласом Василијан, седајући |
| дружина из разних манастира, која одмах заведе свој оделити начин и правац живота.{S} И рад, и |
| еобично прљаву марамицу, одреши некакав завезак, извади бакрени марјаш и спусти га на икону.{S} |
| <p>Кад би све готово, насуто, напуњено, завезано, сељак бојажљиво приђе кухињским вратима и, пр |
| а, у очекивању добре ђаконије, одједном завеје на њега овај нарочити трпезариски тон, госту одј |
| а тако солидно, чисто, уредно... на вас завеје отуд некакав нарочити дух уљудности, честитости, |
| вина — укиде се »велики тевтер« који су завели стари игумани, где је сваки калуђер, својом руко |
| е подоста, прота поче:</p> <p>— Ти ниси завео у књиге десет хиљада ока кукуруза јесенашњег?</p> |
| p>— Него да се то поправи.{S} Све мораш завести у овогодишњи дневник, па ћемо већ ту малу »неур |
| глед беше управљен на њега...</p> <p>»А завет!?«... севну му у глави страшна слика свога греха |
| е смем излазити.{S} Прочитао сам овде и завет — заклео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с вам |
| лтир«...{S} А кад Љубомир пређе на Нови Завет, он викну: »То је јеванђелије!«...</p> <p>— Па шт |
| пећину, и ако је, међу осталим његовим заветима, кад се одлучивао да побегне у пећину, био и т |
| рну расу, господо, тај се најстрашнијим заветима заклиње Богу живоме, да ће следовати, до смрти |
| кивао ову вест, и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно живи правим испосничким |
| ничава језа, кад осети да се и над оним заветним, давно сређеним и осветљеним идеалима навукла |
| оји су цео живот свој посветили великој заветној мисли — служењу Богу...</p> <p>Прочитао је дос |
| <p>Београд опусти.{S} Одоше сви људи на заветну свету дужност; одоше и професори, одоше и стари |
| ори, па ућута.{S} Дуго тако постаја.{S} Зави дебелу цигару од сеоског, накрижаног крупно, дуван |
| а радиш ту? пита прота, мерећи жудним и завидљивим погледом дуге тробојне редове пуних бачава, |
| м купуса, а <hi>он</hi>, паклени створ, завија као утегом... вије, вије, вије...{S} А слатко ти |
| а јабуке чине своје.{S} Стомак све више завија, осећа велику необичну глад, и ваљада услед тако |
| ... само по неки пут стомак... онако... завије, а <pb n="138" /> није да је болестан, питајте о |
| аба стомака.{S} Неки пут га одиста тако завије и заболи, <pb n="93" /> да ми сви мислимо: ту је |
| и двориштем, гледајући шта се ради.{S} Завири и у собе, у кухињу, у трпезарију, и као окамењен |
| ок она не удеси сто, трпезу, док она не завири у собе, ту нема реда... ту ти је, брате, ’нако.. |
| А има ли чарапа, пешкира? настави она, завирујући у кожне бисаге, скинуте с коња, и вадећи оту |
| и скривено по мало подлости: ако у чему зависи од тебе, он ће се сам унизити пред тобом на сто |
| и роб!</p> <p>— Калуђерска посла!...{S} Завист!... заврши отац Сава, плаховито шмркнувши ноздрв |
| ести очекивање подмлатка...{S} И злобна завист, и очајна, немоћна туга севнуше у оку <pb n="261 |
| додирујући ногама земљу, са раширеном, завитланом у назад мантијом, са голим разбарушеним и за |
| пасти, он се осврте и гледаше дуго, са завишћу, управо са злобом, за двема богомољкама, које с |
| је слушати оца Васу, уздахну Никола са завишћу: он дохвати метлу, па сам почисти собу.</p> <p> |
| часним оцем Никифором вино у кантама, и заводњио очима са старим другом, натежући у подруму ист |
| ромуца он гледећи, како се старчеве очи заводњише, како из њих кануше две сузе.{S} Па пренесе о |
| S} Како се радовао, кад је на последњој завојици угледао широки позлаћени крст на црвеном кубет |
| за причу.{S} Нашао цуру па, шта мислиш, заволео је више од оца и мајке... обоје као свеци...{S} |
| лијан имао је обичај, као и многи људи, заволети какву ствар, животињу, посао, и сав се предати |
| студенца, ти нешто дељкаш, а тек папоња завречи чак у другим косама!...{S} Леонтије се хтеде ов |
| е, нарочито кад проплива њиме, са вечно заврнутим рукавима и уздигнутом главом, ђаволаста Јован |
| више није могло сумњати.</p> <p>Игуман заврти главом и ућута.</p> <p>— Сипај! викну он изненад |
| о? запита Сава младића, не разумевајући завршетак владичина писма. — Какве су то твоје испоснич |
| е вичу ту, и да се после господин љути, заврши она.</p> <p>Ђаци истрчаше на посао.</p> <p>— Баш |
| <p>— Има времена... тамо после поноћи, заврши окружни прото, грицкајући и сишући лагано с прав |
| <p>— Калуђерска посла!...{S} Завист!... заврши отац Сава, плаховито шмркнувши ноздрвама.</p> <p |
| ји од свију.{S} Сева му!...{S} Хе-хе... заврши он и махну руком, нашта сва три калуђера поседаш |
| ваца, али нема где да се узме...{S} Она заврши говор тако слатким сестринским погледом, да се Л |
| оји су следовали за Антонијем, и сви су завршили живот чисти и невини, као од мајке рођени, и с |
| а, нека најпре баци камен на њу« и оним завршним: »ни ја те не осуђујем«.{S} Само досетљиви кал |
| везе, сињу ли му!... ка ово моје коло! завршује воденичар.</p> <pb n="158" /> <p>Дивна, млада |
| се Леонтије намршти.</p> <p>— Мој Љубо, завршује разговор друга сестра, после онако исто поетич |
| ..</p> <p>Отишо је затим на Калимегдан, завуко се међу зидине градске и предао се дугом, заносн |
| алске кесе.{S} Али је сад прекинуо рад; завуко обе руке под појас, превија се главом и целим те |
| /> <p>— Хе, је ли боље!...{S} Ти си се завуко у своју ћелију, па куњаш тако до века.{S} И не з |
| анџије, али опет...</p> <p>А Љубомир се завуко у сено, ћути и премишља како је страшан капетан. |
| S} Он се стресе и, крстећи се плашљиво, завуче се у сено...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ај да се одморим«, помисли дечко, па се завуче међу плашће.{S} Сунце већ на заранцима, а он се |
| и прекорно капетанова бељца, који одмах завуче дугачку њушку у јасле.</p> <p>»Ене де...{S} То м |
| га убила!«...</p> <p>— Само да ти је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, мрцино — наст |
| трчаше коњушар и воденичар са дугачким, загасито сивим, окресаним грабовим штаповима.{S} Иза њи |
| ца, који су се испревртали, нагнули око загашена ватришта, а у једном се види при дну пасуљ, у |
| претурајући <title>Свето Писмо</title>, загледа се у »<title>Пјесму над пјесмама</title>«.{S} О |
| ање вратнице манастирске, отуд од реке, загледа у часовник и шмркће плаховито.{S} Већ је пети д |
| уши тајну жудњу за оваким животом...{S} Загледа се, а пред њим се све тако весело комеша, весел |
| еселе! пређе он одједном са мислима.{S} Загледа се у онај мрак, а у глави му се поновише све ма |
| амо магловито сећање...</p> <p>Леонтије загледа дубоко у прошли живот и, после дуга ћутања, узд |
| а си свршио целу школу...{S} Љубомир се загледа у ова црна, кривуљава, незграпно израђена цркве |
| ланинску постељу, обрте главу у небо, и загледа се у меку, нежну дубину небесног плаветнила...{ |
| бу, посади га да седне, па и сам седе и загледа се у њега...</p> <p>Изгледа му сад као неко нео |
| самом уласку, али се опет обрте шуми и загледа се некуд...</p> <p>Учини му се да сиђе пред њег |
| е сасвим обичним равнодушним погледом и загледа се у пламичак, који се немоћно, загушен димом, |
| адичанство! узвикну младић одушевљено и загледа се у простор пред собом.{S} И ти си погрешио, т |
| n="51" /> <p>— Хм... промрмља младић и загледа се у редове, које му Љубомир показа.{S} При прв |
| ега нема више.{S} Он је умро!«...{S} Он загледа у своју душу: како сад изгледа као <hi>други</h |
| горко...</p> <p>О, како је тамо, куд он загледа, све празно, ништавно, бесмислено, тамно!...{S} |
| {S} Престаде и мислити.{S} Него се тако загледа негде, па седи по читаве часове као окамењен.{S |
| ит скине одежду и изиђе из олтара, опет загледа у себе, у дубину душе своје, очекујући да осети |
| бореном главом.{S} Око њега се гуркају, загледају га с чуђењем његови другови из гимназије, сад |
| пристављају их уз ватру, по десети пут загледају совру, тамњан, кадионицу, је ли све спремно.{ |
| ћу у цркву, рече она, ставши уз њега и загледајући око себе да се не упрља.</p> <p>— Благо теб |
| о и Максим, гутајући последњи залогај и загледајући брижно и пажљиво у суд са костима, надајући |
| панталонама и капуту!...{S} Освртао се, загледао се дуго са свију страна, и никако му није пада |
| еднако капаху.{S} Велимир стоји погнут, загледао се у земљу, као да тамо тражи разјашњење својо |
| > <p>Љубомир, стојећи уз врата, беше се загледао у чиновника, који, на другој страни ходника, п |
| ли...</p> <p>-— Еј, ђаче... у шта си се загледао! викну му над самим ухом неко, тањим женским г |
| аиде по свету!{S} Знам <hi>онда</hi>... загледаш се тако у маглу и ћутиш пола дана, па после ми |
| > <p>Он се не стара много да разреши ту загонетку, него се само забавља њоме и преставља у паме |
| састаје са земљом, и што више гледа ту загонетну даљину, она га све више заноси својом бескрај |
| им гласом, за који се обично каже да је загорео:</p> <p>— Хе... не знам ти ја за друго уживање, |
| скоро празно.</p> <p>— Хи-хи...{S} И не загорео! прошапта Василијан, кријући се иза тетке.</p> |
| еко тамо:</p> <p>— А-а...{S} Ала ли сам загорео!...</p> <p>У Велимировој руци опет се нађе оно |
| манастир »шашава занесењака«, те му сад загорчава дане, грди »онога« ко му први помену да га пр |
| питам !...{S} А он кад виде како смо се загрлили ја и царица и кад угледа сва она царска чуда, |
| , лаганим гласом запеваше тужну песму: »Загрљај Очев потрудих се отворити, проживех мој блудни |
| поди помилуј!</p> <p>— Господи помилуј! загрме сложан весео одговор монаха, као молитва за ново |
| мњао у његову реч.</p> <p>— Штапове!... загрме игуман одједаред, затресе му се густа, разбацана |
| ући тог часа да лети право на небо, кад загрме двеста богословских гласова: »Господи возвах к т |
| . још бешње, још силовитије и одсечније загрме игуман, наслађујући се чисто звонком оштрином, к |
| е великог и последњег метанија, над њим загрме Савин глас, читајући молитву: »Отвори срце твоје |
| ја!{S} Хоћемо ли?...</p> <p>— Живео!... загрмеше сложни гласови око стола.</p> <p>— Живео!... о |
| >онај</hi> тренутак...</p> <p>— Доведи! загрми игуман са двери.</p> <p>Монаси се ужурбаше...{S} |
| ере... ђеца иду као...</p> <p>Из кухиње загрми врисак, прасак...{S} Сељак одјапи врата, окрете |
| мрдну калуђерско лице, кад затресоше и загруваше лаке таљижице по помошћену уласку испод звона |
| о као сунце, зелени Маљен...{S} Ах, кад загуди великан врховима густа јелашја, и кад засвира иг |
| загледа се у пламичак, који се немоћно, загушен димом, лелујао и лагано гасио.{S} Љубомир домет |
| камења, а из усахла грла још се разлеже загушена рика...{S} Навише, уз стеновите кршеве... ено |
| развитлана оркана?!...</p> <p>Понови се загушена, ужасна рика још очајније, а преко равна поља |
| леђа свима, глава му се затресе и чу се загушени хропац, а потом јецање...</p> <p>Поиздолазише |
| есело, па се опет насмеја својим ситним загушеним смехом: хи-хи-хи...</p> <p>— Нос’ те ђаво дан |
| <p>— Кхх... ихи-хи... зачу се иза стене загушено женско смејање, као кад се неко узалудно уздрж |
| тамо код владике.{S} Одкуд? прозбори он загушено, пружајући руку, но не дижући се.</p> <p>— Ево |
| о огромно, густо, зеленожуто чудовиште, загушило се, па не дише, не трепће... нема ни конвулсиј |
| Савладао га тешки умор, занео га топал загушљив ваздух, па нити чу звона ни журбе момачке; а о |
| јно, на разне тонове и начине изведено, загушљиво хркање...</p> <p>А у соби ђачкој свануло.{S} |
| <p>А цензорско питање у другом одељењу задавало је велике бриге професорима.{S} Спреман је пре |
| . и ја све чекам кад ће да ме прегази и задави, а он се провлачи око мене, као да је сав од ваз |
| аге ове речи...{S} И у грлу га све јаче задављује, и усне му се развлаче...{S} Он плаче горко, |
| капетану казати.</p> <p>Љубомир понови задани му одговор готово од речи до речи.{S} Газда му о |
| есто пута дижу руке од досадних, тешких задаћа.{S} А како ће он!...{S} Него, има и лепших ствар |
| алазили помоћи за постизање своје тешке задаће.{S} Сви су се трудили.{S} И епископи су обрађива |
| дузео последње »слишавање« из прочитане задаће.</p> <p>— Моја, проговори он, не гледајући не са |
| <p>Је ли он грешио?... или није разумео задаћу живота онако правилно као Велимир?...{S} Та он ј |
| Он се постара и да објасни дечку његову задаћу, али Љубомир на половини разговора плашљиво зама |
| ростран и мрачан манастирски подрум.{S} Задахну их онај познати подрумски дах, у коме има не са |
| нови му газда на таван од штале, где га задахну свеже суво сено, и препоручи му да пази ноћу да |
| е... и — дум... дум... дум... дум...{S} Задими се соба, замириса барут, сва четири члана скочиш |
| ко целим селом носи весела граја, шала, задиркивања и ужасан, очајан лавеж изненађених и дрских |
| је иђаше као преко жива огња.{S} Онаких задиркивања није чуо ни међу људима.{S} По нека слободн |
| и јарца ликом.</p> <p>Чобаница га стаде задиркивати због његове тромости, а он, кад сврши посао |
| — Да, потврди Никола тако убедљиво, још задихан од далека трчања, да нико не би посумњао у њего |
| д искочи пред њега, иза једног шибљака, задихано и унезверено девојче.{S} Он хтеде вриснути од |
| ну.{S} Мирише цвеће планинско око њега, задише <pb n="3" /> га блага смоласта боровина, а студе |
| да му срце дође тако пуно, у грудима га задише некакво радосно расположење, и он се гуши, грца |
| дивно греје топло сунашце, како пирка и задише хладовином сенасто бучје, како се сјаји, шарени |
| куће, по цео дан, учи штене чловити на задњим ногама; али пошто је необична псећа дебљина искљ |
| ово од речи до речи.{S} Газда му остаде задовољан, <pb n="32" /> па га посла да спреми све, што |
| вно утврђеном, поретку...{S} И сваки је задовољан својим стањем (тако се њему чини), и не сећа |
| а: неће рого на њега!{S} А?... узвикује задовољан Василијан, чешкајући свога љубимца по уску че |
| ћи се збиљски, да сваки оде из ове куће задовољан, пресићен свима понудама, којима манастир рас |
| ија... то га занима веома, и он је ипак задовољан...</p> <p>И све исто онако, као што је пре не |
| ова сваком брату убрус и чарапе, па оде задовољна.</p> <p>Кућа остаде без женске руке... жива м |
| и да је приме лепо, па ће бити њоме сви задовољни.</p> <p>Старији калуђери почешаше се иза уха, |
| ... само да видиш!...</p> <p>И тетка га задовољно поздрави:</p> <p>— Добро си шиљао, добро!...{ |
| Та-а... отеже Арсеније, севајући очима задовољно; прихватисмо се малко јутрос...{S} Ако се што |
| > <p>Све ври у послу, а млади старешина задовољно преноси очи с једне нове тековине на другу.{S |
| претерује сувише у својој ревности, па задовољно леже у вече на меку постељу.{S} Спавао је, оп |
| ни и почне да вари.{S} Погледа око себе задовољно и, само да се хоће ова жена куд уклонити, бил |
| ваке године: она угледна кућа трља руке задовољно, а манастир шта ће... мора бранити своје, од |
| обична изгледа, вина.{S} Архимандрит се задовољно смешка.{S} Мило му што сами гости затражише о |
| Сава малко застаде; монаси се насмешише задовољно, а погнути искушеник, мрдајући главом под теш |
| жним и уједно блаженим осећањем побожна задовољства, Љубомир лагано увлачи врат у овај »лаки ја |
| снажан и леп глас Ђокин, који на опште задовољство отпева вечерње са Нићифором.{S} Архимандрит |
| ој, деци нашао срећу, тихи домаћи мир и задовољство...</p> <p>Још једна жеља остаде на срцу Лео |
| ало, али осећа некакву топлину, некакво задовољство од њихова присуства.{S} Под утицајем тога о |
| итом такву <pb n="21" /> насладу, такво задовољство...{S} Хтео би још много што учити, али свем |
| анаестог дана млади инок осећаше велико задовољство од прања уморних, подбивених ногу у топлој |
| ети одједанпут и необичну тугу и слатко задовољство од ове сложно испеване <pb n="199" /> молит |
| таријим, и на његову лицу беше исписано задовољство што је господин прота изволео сврнути пажњу |
| а по лицу му се разли неизмерно блажено задовољство.{S} Гледајући некуд у даљину, примичући се |
| ука.</p> <p>Прихватише се јела с правим задовољством, као да им је велика част изнесена.{S} Обо |
| говарајући с нагласком и с неким дивљим задовољством ову руску пословицу, коју је чуо или прочи |
| ом стеном, на крају шуме, ту с највећим задовољством седео, мислио, сањао, по неколико часова, |
| а само пити.{S} Децо, точите... сви сте задремали.</p> <p>Од гостију нико се не маши чаше: свак |
| Хтео би се кренути на пут одмах, али га задржава овака ноћ...{S} Преко неба прелети једна падал |
| плаши.</p> <p>Љубомир види да га Максим задржава од беспослице, из дуга времена, па налази начи |
| м, али га она обична људска радозналост задржава да остане још у свом заклону, да чује још што, |
| ку...{S} Гости пружили руке према њему, задржавају га...</p> <p>— Мој устав!... мој устав! грми |
| подвикну:</p> <p>— Говори, гаде!...{S} Задржао си ме од пута, те нећу бити на дочеку владике.{ |
| хни га! викну Никола, кад Велимир хтеде задржати Љубомира.{S} Видиш да је то неки, овај... он п |
| кује неће ли се игуман извинити или бар задржати га.</p> <p>— Трговачка чест!...{S} Ха-ха-ха... |
| ан?«... помисли Љубомир и напреже се да задржи сузе.</p> <p>Није се младић уплашио калуђерства, |
| одговара Велимир.</p> <p>У другој кући задригла, разбарушена, у поцепаној сукњери, девојкара, |
| ом: »Мртав, није него...{S} Гле како је задриго, ципов гејачки!...{S} Све је то масло овог мато |
| н испод очију погледао, старао се да му задркће широки рукав расе.{S} А »преподобно« лице спрем |
| type="titlepage"> <p>62 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 62</p> <p>ПОРУШЕНИ ИДЕАЛИ</p> <p>РОМАН</p> <p>С |
| а, навикао се гледати у Сави правог оца задруге, без кога, чини му се, не може опстати ни ова к |
| још раније отпуштени, и сад, од онолике задруге, остадоше сами Леонтије и Василијан.{S} Али... |
| му ближе.{S} Љубомир се још више збуни, задрхта и опет промуца некакав одговор.</p> <p>— Враћај |
| , па се сети јучерањег дана.{S} Срце му задрхта, обузе га страх и нерасположење. »Ама да ли ће |
| ... реци што знаш...{S} А ја... глас му задрхта, очи се зацрвенеше и овлажише <pb n="10" /> — Е |
| ењем, али се, после дваестину реда, сав задубе у читање...{S} Стајаше тамо написано о овоме пре |
| у!... — пролетеше у мислима...{S} Он се задубе... насмеши се блажено, као у сну, на некакву при |
| док се Велимир појави.{S} Беше се јако задувао од наглог трчања.{S} Приђе игуману и, као обичн |
| нца, као кртица...</p> <p>Игуман поћута задуго.{S} Прота раширио очи, па не верује својим ушима |
| анастирски ктитори нису оставили својим задужбинама онаква средства, каква имају фрушкогорски м |
| а Леонтије се, по саветима умних људи, задужи, да би могао учинити оне промене које видесмо — |
| не трчи какав гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, обрастао трњаком, ослободи се.</p> <p>Наба |
| етлост...{S} И седим, ет’ овако, док не зађе сунце, или док... хм ..</p> <p>— Ти пијеш, онако.. |
| о погледа преплашено, а Велимир скочи и зађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже он радосним гласо |
| два месеца, пуним.</p> <p>— Е... а кад зађеш сад по парохији, па те окупе оне... оне научене, |
| е то виде и осети, Љубомир се препаде и зажали што га не ухвати капетанова потера, јер би му са |
| </p> <p>А Љубомир, не гледећи на њу, са зажареним очима, са раширеним зеницама, управљеним у љу |
| ушти и букће, а млади усамљеник гледа у зажарено светло треперење огња; и што више гледа како в |
| то не може учинити онда, кад би он сам зажелео.</p> <p>Милка му доста пута приђе, кад је залуд |
| рећни, виђени, и то је доста да га и он зажели свом млађаном душом.{S} Што ће да живи овако и д |
| ља... песма, прича, шала, смех...{S} Он зажмури и као да се крије од кога, помисли у себи: то ј |
| ја све мислим.{S} У вече кад легнем, па зажмурим, <hi>оно</hi> ми одмах дође.{S} Најпре ми се б |
| м у страну, и видевши да је Љубомир већ зажмурио, настави лакшим гласом: неки млакоња...{S} Ниј |
| лски састављена комисија, па сваки члан зазире од другова.{S} Аха!... па ово је нешто страшно!. |
| е на све стране размилио свет... у мени заигра срце, повуче ме нешто некуд... мами ме нека лепо |
| одсјајкује лазурно плаветнило, под њим заигра нека млечно-бела, танка као паучина, провидна из |
| онда снажно лупи о звучни метал и затим заигра, запишта, и све јаче и све бешње стаде лупати, ш |
| ужбено викну служитељ.</p> <p>Њему само заигра нека тама пред очима, стаде га чак доле, испод г |
| аш тешко, започе Никола, и на уснама му заигра блажен осмех, што ће се од те дужности ослободит |
| густа, разбацана, кудрава коса, очи му заиграше некуд у напред, не гледећи ни у кога.</p> <p>Г |
| приличној мери, маштао и писао стихове, заинтересова се дечком и стаде му у мислима ређати разн |
| такве ствари не причају.{S} Али се гост заинтересовао јако, па хоће да чује одговор.{S} Он приб |
| и <pb n="219" /> су Антоније и Пахомије заиста постојали, или је то обична, побожна прича?!...< |
| рство.</p> <pb n="60" /> <p>Да ли му то заиста није долазило на ум до сада?{S} Он вели да није, |
| Да имаш капетан-Мишино благо, не би их зајазио.{S} Него... ако велиш, ја ћу им рећи... да се н |
| ови испод липе.</p> <p>Леонтије се само зајапури, погледа с раширеним у блажени смех устима дру |
| а зову уштипцима...{S} А Велимир се сав зајапурио, вукући с часним оцем Никифором вино у кантам |
| о заједнички, то мо’ш причати.</p> <p>— Заједнички... шта чиниш заједнички?{S} Изиђемо неки пут |
| ..{S} Тамо не дирај, а онако што чинимо заједнички, то мо’ш причати.</p> <p>— Заједнички... шта |
| продатог мала; веће суме записивали су заједнички, сви калуђери.{S} Млади намесник ослободи бр |
| ичати.</p> <p>— Заједнички... шта чиниш заједнички?{S} Изиђемо неки пут онако... у село, где се |
| .{S} И рад, и одмор, и весеље, све беше заједничко.{S} Леонтије се подаде томе колу неосетно, б |
| каријеве родитеље сам анђео саставља на заједничку ложницу...{S} Живели људи у народу ’нако... |
| људи, које је знао...{S} И сви помрли, заједно с његовим оцем, и на њиховим пепелиштима господ |
| очету послу, утучен, прегажен судбином, заједно са свима својим сновима, иђаше несвесно, као по |
| им соком, и како у округлу ћасу падају, заједно са соком, добри комади сира...{S} И само тај је |
| оби за своју намеру: да се, по обичају, заједно одшетају „тамо горе«, што је значило до Видина |
| да и згодна женица и... згрчимо се тако заједно, па нит’ су нам вреле илинске, ни хладне божићн |
| {S} И ја сам ђак манастирски... хајдемо заједно.</p> <p>Љубомира као да огреја сунце; пође весе |
| лимо љуцки што је Бог дао... да гриземо заједно...</p> <p>»Он мисли ја овамо нешто једем !...{S |
| {S} Знаш да сам ти друг... хајдемо лепо заједно.</p> <p>Леонтије, као у сну, не разумевајући ви |
| а!...</p> <p>Тетка се одједном заплака, зајеца па побеже у кухињу.{S} Љубомир се, чим ово углед |
| тањири са тек испеченом, масном, добро закајмаченом, од бела и црна брашна гибаницом...{S} Па |
| ојао се помало да га не врате, што није закалуђерен по чреди.</p> <p>»Та начинићу се, Бого... к |
| ио и до сад.{S} Него чекај, није он још закалуђерен...</p> <p>Архимандрит већ прочитао две моли |
| уђери, ако хоће...{S} Ко се, вала, онда закалуђери, биће зацело бољи од ових наших.</p> <p>— Зн |
| ра истог дана, кад прими писмо, с места закалуђери и да га одмах потом упути к њему ради посвећ |
| о своје нове »симпатије«, јер од кад се закалуђери, кидисаше око њега жене и девојке, стадоше г |
| и врапце и сенице.{S} То му је, како се закалуђерио, једина забава.{S} У граду је, док се бавио |
| {S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и закалуђерио.</p> <p>— Знаш, немамо кад да се разговарам |
| видело да и други раде, Тако се Максим закалуђерио, тако је живео, тако поче управљати манасти |
| едељу служићемо службу у Крагујевцу.{S} Закалуђерите најстаријег ђака и доведите да га рукополо |
| ни мислио скоро као ти, и био сам готов закалуђерити се.{S} Али после, брате, хм... после сам о |
| опет натраг.</p> <p>— И тебе, и тебе ће закалуђерити!... дрекну игуман злобно, као да му је тет |
| еничаре, и чобане манастирске, и све ће закалуђерити.</p> <pb n="155" /> <p>У тај мах тетка изи |
| поцрвеневши.{S} Добро баш...{S} Кад се закалуђериш, довешћу ти једну моју прију; таман ће дотл |
| S} Али се то око брзо овлажи, и из њега закапаше вреле сузе...{S} Кроз помућене сузама очи, ука |
| У мало ми главу не однесе... само да ме закачи бутовима!...</p> <p>— Није, славе ми... ја ’нако |
| а земљу осети, да је кошуљом нешто лако закачио, и кад паде на земљу и дочека се на руке, испод |
| , да нађе конопац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти ву |
| провући неколико пластова у реду, да не закачиш о дрво; уљаник зарасто у корову, и још по нека |
| се Љубомирове груди тргоше, он се јако закашља, из уста му прсну ракија и он немоћно, лагано о |
| ригај за то.{S} Спава сад ваш игуман ко заклан.{S} Само ти пожури.</p> <p>— Не брини ти.{S} Каз |
| о са нашим познаницама, они нам помажу, заклањају нас...{S} А и ми њих у том послушамо: нађе на |
| знам...{S} То је оно, кад је Аврам хтео заклати Исака...{S} Од куд то овде?«</p> <p>Врати се оч |
| и један стран гост, због кога се морају заклати бар два брава, одмах се ови »обични гости« нађу |
| живим, одушевљеним блаженством на лицу, закле, да ће све то испунити.{S} Та он је о таком живот |
| читао две молитве и, пошто последњи пут закле збуњена младића: да својевољно ступа у анђелски р |
| злазити.{S} Прочитао сам овде и завет — заклео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја са |
| такав живот није за њега...{S} Та он се заклео самом Богу!{S} И он ће одржати заклетву...</p> < |
| а ово: »Треба живети — како сам се Богу заклео.{S} Ако не могу бити Антоније, могу остати поште |
| осподин на ручку!...{S} А овамо страшна заклетва, и правила, и углед на толике испоснике!...{S} |
| На сва питања редом, Љубомир одговараше заклетвом, да ће тако чинити.{S} Архимандрит изређа све |
| е заклео самом Богу!{S} И он ће одржати заклетву...</p> <p>Одмор после прве школске године пров |
| .{S} Бризнуше му сузе из очију, ноге му заклецаше, нешто га гуши у грудима, не може да се надиш |
| господо, тај се најстрашнијим заветима заклиње Богу живоме, да ће следовати, до смрти своје, р |
| оследњи пут застења очајно, а у грудима заклокота изнемогло, промукло урлање...</p> <p>Грешник |
| и он је одмах нашао место, нашао кров и заклон, за чим му је највише стало...{S} Од тада је неп |
| еда страшљиво на сваку врзину, на сваки заклон, и очекује кад ће се отуд помолити човек.{S} У у |
| ман ме послао.</p> <p>То је био довољан заклон, да му Арсеније не сме ништа наредити.{S} И он о |
| н оваким мислима, Љубомир изиђе из свог заклона и пође запаженом знаку.{S} За мало нађе друм, п |
| лићи, на јакој студени, тражећи хране и заклона, избушили су безбројне рупе на прљаву зиду, а н |
| ило?«...</p> <p>А мали бегунац све бира заклонитија места, прескаче бурумке и врзине по њивама, |
| дозналост задржава да остане још у свом заклону, да чује још што, кад и ’нако сад не сме нико п |
| 24" /> то било!...{S} Али да је негде у заклону, да нас не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да |
| а.</p> <p>Млади игуман седи на доксату, заклоњен за дрвени стуб, и посматра како излази причешћ |
| ајаше уз Велимира, наслоњена на врљике, заклоњена густим трњаком, кроз који се провлачила оград |
| и окречених, и он се нађе као стегнут, заклопљен том громадом...{S} Кад све то виде и осети, Љ |
| и калуђере по манастирима, и долази до закључка, да је његов манастир доста одвојио, да се у њ |
| Игуман се држи као обично; по томе ђаци закључују, да гост није много важан, него је онако у во |
| е: »и измахну руком својом и узе нож да закоље сина својега«...</p> <p>Нешто нејасно, тамно, ал |
| не прошлости! зачу се општи узвик.{S} А закон, хладан и нем као стена, хоће своје...</p> <p>Под |
| дном измени.{S} Донеше се важни црквени закони, уредише се многа црквена практична питања на но |
| Спиридону Тримитинском пише: »Сочетасја законому браку и отец дјетем бист«, па се опет посветио |
| ао.</p> <p>»И то је, до душе, по Божјем закону, рекао би Љубомир; али тек... тек... није оно пр |
| пет морамо твојој кући, па... по божјем закону!... ,</p> <p>— Море знам то...{S} Него само да м |
| аћена сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеди да такове камењем убијамо; а ти шта вел |
| огњиште!...{S} И кад тебе, Вуја и Свеја закопамо, онда ћемо овде ми господарити тако, као ви са |
| и је било издржати...{S} Гомиле народа, закрвављених очију, запенушених од злобе уста, вуку вез |
| реци Ђоку да не обара оне букве, што су закршћене црвеном, него само зеленом варбом.{S} А ти по |
| се тада груди надимају јаче, како срце закуца живо, живо, брзо... и зна, да је сад на Маљену, |
| > <p>— Ама добро, Србине, разуми се: ти залагуј слушкињу како год знаш неколико дана, док се ја |
| а слушати...{S} Максим? запита Љубомир, залажући се меким белим хлебом.</p> <p>— Није наш, одсе |
| оштрим ножићем бутић младе јагњетине и залажући се полако, као сит човек, коме се не једе посл |
| и живот...{S} Антоније не једе ништа до заласка сунчева, често и по два, по три дана не окуси н |
| ина...{S} Само по неки цврчак зрикне, и залелуја се тихи, сањиви ноћни лахор, успављујући узбуђ |
| и ово, тетка га, не излазећи из кухиње, залепи масним одговором), шмркће и често погледа у косо |
| p> <p>Игуман је оборио главу и ћути као заливен.{S} Изгледа да не чује шта му друг говори, јер |
| ...</p> <pb n="116" /> <p>— Тето, да се залије-е!... хап! промрмља он, гледајући нејасно влажни |
| прождрљиви нераст хоће да отме најслађи залогај, па је претходно пирне њушком у слабину, крмачи |
| мумла нешто и Максим, гутајући последњи залогај и загледајући брижно и пажљиво у суд са костима |
| ају их брзо у уста и мотре други сладак залогај.</p> <p>Под густом хладовином, крај самог студе |
| наслони на своју руку, па стаде ломити залогаје проје, умочи их у сок и даде му да једе.</p> < |
| њем младић намести црвену, масну вунену залогу на почетак животописа, затвори књигу и остави је |
| </p> <p>Шта... зар толики рад, па све у залуд!?...</p> <p>Леонтије најпре држаше да је то нека |
| е у себи архимандрит.{S} А ја потегох у залуд онолики зор!{S} Ха-ха-ха!...{S} Извол’те сад, гос |
| рилазећи к столу.</p> <p>— Тек ’нако... залудан !...{S} Него гледам шта му је ово: до сад све б |
| газдино око вазда пазило да он не буде залудан.{S} И ако седи, нађу му шта може и тако радити. |
| p> <p>Милка му доста пута приђе, кад је залудан, па би одмах повели разговор.{S} Једних су годи |
| једног ђачића, дошао из гимназије...{S} Залуди се читајући житија светих, а још у гимназији про |
| ију види немарно расположење према тим »залудницама«.{S} Она вешто обрће разговор и почиње прич |
| } Али не паде ништа, а дође тренутак да залупа добош у негда величанственим а <pb n="249" /> са |
| говори:</p> <p>— Чекај! и његове цокуле залупаше ходником.</p> <p>Кад се врати и седе, чуло се |
| у, а из ходника шкрипнуше једна врата и залупаше потковане цокуле.</p> <p>— Видиш, само мало да |
| ојица нешто ослушкивати.{S} Кроз ходник залупаше потковане цокуле, зачу се познато им фркање кр |
| ко наређују старешине!</p> <p>Отац Сава залупи врата, и опет, онако исто одмерено и лагано, ста |
| аха.{S} Идем у манастир, па сам, канда, залутао?</p> <p>— Ниси, брате, ниси, одговори онај из м |
| апао у ову дубодолину, па мислим да сам залутао.</p> <p>После неколико минута Љубомир се грејао |
| назад мантијом, са голим разбарушеним и заљуљаним дугим власима, са подигнутим рукама у вис, не |
| иво објашњавати или доказивати, па онда замаха рукама по ваздуху, дајући на знање да жели говор |
| Љубомир на половини разговора плашљиво замаха рукама.</p> <p>— Нећу... немој ти мене!...{S} Оч |
| Љубомир брзо подиже свој дугачки прут, замахну њиме весело и потера стоку.{S} Тек кад се смири |
| ијалних рачуна, <pb n="85" /> али ко ће замерити томе, при онако озбиљном калуђерском животу.{S |
| опрезан.{S} Ако му се укаже прилика, те заметне шалу с којом удовицом или ’нако женском — <pb n |
| и жедне стоке до самог мрака.{S} Шумар заметне пушку за леђа, па оде у девето село...{S} Воден |
| од механе и казује нешто жени, која, са заметнутим празним бакрачем на леђима, обучена у неку ц |
| јек речној долини, кроз коју се отеже и замире његов последњи звук...{S} Да ли то беше надчовеч |
| дум... дум... дум...{S} Задими се соба, замириса барут, сва четири члана скочише неповређени, н |
| .</p> <p>Гости уђоше у трпезарију, која замириса тамњаном, и на њих погледаше ликови многобројн |
| знам ти ја за друго уживање, него да ми замирише ова патока, мој Спиро...{S} Онда ми се срце ра |
| добро да окади и осветли пећину, да му замирише тамњаном и воском као права црква, па после, к |
| а управо, чим се помене манастир, одмах замирише у носу старо вино, они гракнуше сложно да се р |
| аку, па сваких пола часа запурњају се и замиришу тањири са тек испеченом, масном, добро закајма |
| ...</p> <p>— Е, богме кад се таки момци замисле, ту нешто има!... рече она шаљиво, смејући се и |
| днако тако, да ли је такав тај свет?... замисли се малишан, наслоњен на пласт, гледајући како ј |
| н вели«, прекиде га Сава опоро и стаде; замисли се.{S} Хм... добро, добро...{S} Иди па се моли, |
| му паде на срце туга Јосифова оца...{S} Замисли се, хтео би да мисли о кући, али му те мисли не |
| настаде овај свињски метеж, Љубомир се замисли...</p> <p>»Зашто?...{S} Шта ово би?«... питаше |
| знало.</p> <pb n="114" /> <p>Љубомир се замисли: да ли треба овај догађај причати сваком?{S} Ка |
| жестоко уплаши!</p> <p>— Није нешто се замислио...</p> <p>— Е, богме кад се таки момци замисле |
| тонија Великог...{S} А он је већ у себи замислио, да је почео исто онако као и Антоније.{S} Пећ |
| идем... поделио тамо ујам, па се нешто замислио..{S} Ђавоље ово време !...{S} Кад пред самим м |
| , скоро глуво доба...{S} Таман се нешто замислио, кад пред мојим носом мрда црно...{S} Дрекнух, |
| је хладно!{S} Обузима га ужас...{S} Он замишља демона, кад је, пре створења света, својим оштр |
| , и он је одстојао са земљаком вечерње, замишљајући тог часа да лети право на небо, кад загрме |
| па иде тако по шуми, с празном пушком, замишљајући себе у разним ритерско-романтичним околност |
| што се види очима и што је тако светло, замишљао је дечко да су смештене све особине светитеља, |
| уги, туђи свет, не онакав како га је он замишљао; кад виде да се никоме ту не сме обрнути ни за |
| цала овога сјаја...</p> <p>Дечко је већ замишљао себе у тим сјајним одеждама, али тако да то ни |
| , а преко њих, брижно и уплашено корача замишљено чобанче.{S} Одједаред искочи пред њега, иза ј |
| , па оде у девето село...{S} Воденичари замоле помељаре, да припазе на камење, па их нема у вод |
| није давало никакве наде — па са сузама замоли, да му даду момка у помоћ до његова самостана.{S |
| ор, користити правом старешинства, него замоли архимандрита за дозволу, да и даље врши свој црк |
| аки чокот!...</p> <p>— Ја бих се усудио замолити, да Василијан однесе водицу, а Велимир би мога |
| најглавнији део литургије, па се осети заморен. »Е, ово се баш потеже јуначки!« као да говораш |
| изговара у мислима испрекидану молитву заморени бегунац, јер већ не може ни шапутати...</p> </ |
| жаром младићског заноса...</p> <p>А у, замореној дугим читањем, глави само се ређају слике за |
| епире са Арсенијем, због једног нађеног замотуљка.{S} Рођак предлаже мирну деобу, »па да нико н |
| у га!« помисли сиромах и одмах се реши: замочи дете с ногу, докле могаше ући у воду. »Опет је о |
| јасто телце у својој руци... и то треба замочити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли |
| здо слабо одјекну неразговетно викање и замре у даљини...{S} То неко псује непажљива чобанина и |
| . онда!{S} Ето ти!...</p> <p>Игуману се замрзе осмех на уснама, он прошара очима преко свију ли |
| омоливши само главу, проговори некаквим замрзнутим гласом:</p> <p>— Стоја неће више да нас пере |
| .</p> <p>Љубомиру долазе ове ствари све замршеније и чудноватије.{S} До сад је мислио да има ба |
| громки груби глас уз предисање, и онда замумла неко тамо:</p> <p>— А-а...{S} Ала ли сам загоре |
| зује Леонтија.</p> <p>— Нека... нека... замуца калуђер, врдајући главом и бранећи се рукама.{S} |
| страну...</p> <p>— Д-д... да га зовнем? замуца Љубомир, не смејући казати да је отац Сава још ј |
| обичним узвиком, не мрднувши главом.{S} Занела га је нека необична мисао, па се боји да не покв |
| p> <p>А у дворишту и по стајама пустош, занемареност и нема сањивост...</p> <p>Од момака и посл |
| p>Леонтије се повуче у собе, и одједном занемари све оно, што га је до сад одушевљавало, што је |
| пићем.{S} Калуђери, ђаци, момци, чисто занемели од изненађења...{S} Мислили су да ће и овај ле |
| изливи душевна бола.{S} Он се занесе и занеми...{S} Ни уздаха, ни јаука, ни стењања, ни гласа! |
| наступи дубока мочарна јесен, отац Сава занеможе.{S} Првог дана обузе га ломљава, језа, па онда |
| р још спава.{S} Савладао га тешки умор, занео га топал загушљив ваздух, па нити чу звона ни жур |
| па ври...{S} Она га беседа о калуђерима занесе, отвори му очи и он стаде гледати на своју одлук |
| љачки и наслони браду на песнице, па се занесе, пратећи благословени Израиљ у његовом дугом, му |
| ови чудни изливи душевна бола.{S} Он се занесе и занеми...{S} Ни уздаха, ни јаука, ни стењања, |
| да је то нечастиви, али се обично брзо занесе, заборави све »бјесе« и преда се слатком, заносн |
| прозору, као обично кад се човек дубоко занесе једном мишљу.</p> <p>— Дај ми је да читам... ако |
| о првом јутрењу.{S} И сад се онако исто занесе, уздрхти при служби... готов је плакати сваког т |
| овљен позив Велимиров, диже се уплакан, занесен тугом и ненадном несрећом.{S} Сећао се трећег п |
| ам: да ли плашљиво или радосно.{S} Чита занесен; понеки пут прекине читање каквим узвиком и кра |
| оно!... <hi>то</hi> је оно«... узвикује занесен и очаран овом светом тајанственошћу, коју је, и |
| авом Љубомир је остао скрушен, збуњен и занесен.{S} Заборавио је да се крсти и моли Богу, само |
| свет изиђе пред очи младићеве.{S} И он занесен, збуњен многобројним новим појмовима, значајним |
| велике гимназије!...{S} Али сад, овако занесен, претрпан грубим и тешким сеоским пословима, чи |
| је и не види, до необична, искривљена и занесена весељем и пићем лица својих другова...</p> <p> |
| "125" /> мртво дете!«...{S} И у његовој занесеној главици он већ ствара слику...{S} Он, обучен |
| ај професор »травуљар«, дижући од стола занесену главу.</p> <p>— Видите... поче увредљивим тоно |
| ње час кад је примио у манастир »шашава занесењака«, те му сад загорчава дане, грди »онога« ко |
| парохије, па би се човек опет имао чим занети.</p> <p>Још пре неколико година учини се велика |
| вари, на пр. библиска историја... то га занима веома, и он је ипак задовољан...</p> <p>И све ис |
| донеше кашмир из града, и сад га веома занима како ли ће изгледати овај груби луб, кад се покр |
| ако, и зна где је и шта је, али га више занима клисарски посао...</p> <p>И беше му чудно, што г |
| и му се на лицу могло опазити да га што занима.{S} Као ждрал, кога, на сеоби у топле крајеве, и |
| богословску науку...{S} А по једно вече занимају се црквеним певањем и уче се правилно вршити л |
| з Београда, као што видесмо, мучила или занимала нека велика мисао, која га је тако обујмила, < |
| а је и Милкина слика у тим ноћима много занимала, али се уздржа. — После сам о школи, о цркви и |
| ега све оно, што га је у последње време занимало и привлачило...{S} Кад је прочитао прва житија |
| се бедро, и он остави коње, па се стаде занимати бушењем ципунова.{S} Лети воденице престадоше |
| ти уз Милку, газдину кћер, слушати њена занимљива причања и осећати притом такву <pb n="21" /> |
| еће вече остајати времена за читање ове занимљиве књиге.{S} То је било, код овакових људи, где |
| ним новим појмовима, значајним мислима, занимљивим фактима, само блуди очима и пита се у чуду: |
| е манастирске послове и, заузет радом и занимљивим причањем коњушаревим, не осети како време пр |
| ловени Израиљ у његовом дугом, мучном и занимљивом лутању по пустињи...</p> <p>На Петковачу беш |
| ови слушаоци сматрали ова предавања као занимљиву шалу са Максимом, а Максим — као велике муке |
| д оних старих великошколаца, који сваку занимљиву појаву дубоко аналишу.{S} Он познаде одмах ко |
| ка и нечега што највише личи на љубавни занос, а није то.{S} Сликарска четкица могла би то најб |
| дао му се сав, са свим жаром младићског заноса...</p> <p>А у, замореној дугим читањем, глави са |
| е чу кад се прочита апостол; трже се из заноса од громког Савиног гласа, који читаше <pb n="200 |
| . шта ово би ?!«... буди се одједном из заноса срећни младожења, и јасно осећа да се нешто са њ |
| ће се рећи последња реч?...{S} Миришу, заносе црвенкасте мајске ружице, трепери и опија разноб |
| дружина иде лагано и весело, никога не заносе дивни призори, никоме није до ноћног маштања.... |
| нејасна светлост, мори га страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем...{S} Он понови у памет |
| више љуља... љуља... и онај мирис косе заноси... и чатал, о који се одупро, попушта у натраг и |
| да ту загонетну даљину, она га све више заноси својом бескрајном чаробношћу, све више га обузим |
| ио од својих сестара.{S} И тај га мирис заноси, опија... и све ближе прилази и све јаче стеже.. |
| а је тамо вукло и нешто друго.{S} Он се заносио гледајући, кад удари звоно на вечерње, како из |
| рушио све своје дотадашње идеале, своје заносне детиње снове, које је годинама, један по један, |
| ролећу поред његових мислених очију ови заносни догађаји, његова душа се све више отвара и тако |
| ипатског, чије му се житије учинило још заносније, побожније...{S} Сад лежи, уз затворену огром |
| ека...</p> <p>Монаси певаху тако лепо и заносно, новом иноку беше тако топло и пријатно, да му |
| међу зидине градске и предао се дугом, заносном маштању...</p> <p>Дакле, свршено је: постиго ј |
| аборави све »бјесе« и преда се слатком, заносном сањању...</p> <p>Овако је ишло све, док не наи |
| S} Зато их понавља са великом милином и заносом, и онда му срце дође тако пуно, у грудима га за |
| усти?!... прекореваше он некога у боном заносу.{S} И сад нисам више онај, који сам био до јуче! |
| {S} Дошао неки професор из Крагујевца и заноћио код игумана.{S} Изјутра сели на доксату, разгов |
| овим смислом, који му се по некад учини заношљив... онако младићски.{S} У том наиђе његов госпо |
| страшан нечувен умор !</p> <p>Дечко се зањиха и паде на траву као покошен, не мрднувши ни руко |
| осушена, чагљевита смоница, са понеком заосталом барицом у дубоку трагу од коњске копите... јо |
| не примај...</p> <p>— Ниси, вала, ни ти заостао од њега у томе, каже му Велимир у шали.</p> <p> |
| а, Љубомир изиђе из свог заклона и пође запаженом знаку.{S} За мало нађе друм, па пође брже.{S} |
| ави, позеленели, и тако!«...{S} Ипак он запази и добро разгледа похвално, невиђено у Србији, га |
| ве мирисне борове хладовине, која га је запајала и јачала као своје чедо...</p> <p>Уплашена, уз |
| од сеоског, накрижаног крупно, дувана, запали је и стаде гледати кроз облак дима, који се прем |
| уго.{S} У једном крају подрума светлуца запаљено видело, те показује госту правац, којим му ваљ |
| тру, добро окадио пећину и разгледао са запаљеном воштаницом сваки кутак пећине, видео где ће с |
| мирис намазане девојачке косе, који је запамтио од својих сестара.{S} И тај га мирис заноси, о |
| ицу с једног краја села.</p> <p>Ко није запамтио оно старо обношење водице по селима!{S} У свеш |
| .{S} Него сам се уморио од дуга пута, а запао у ову дубодолину, па мислим да сам залутао.</p> < |
| о им је учитељ причао.{S} Али при крају запе: стадоше се ређати некаква неразумљива имена, и ре |
| ма, не марим, али кад озелени гора, кад запевају славуји, кад све живо појури тамо, хм... тамо |
| оних великих... оних, хм... па ови моји запевају, све се тресе...{S} Обешењаци Василијан и Нико |
| , и у исто време готов је из свег гласа запевати.</p> <p>»Овде је прави живот... овде се може ж |
| S} Монаси сложно, тихим, лаганим гласом запеваше тужну песму: »Загрљај Очев потрудих се отворит |
| .{S} Гомиле народа, закрвављених очију, запенушених од злобе уста, вуку везана праведника кроз |
| че тетка и принесе пуну чашу помодрелим запеченим уснама бониковим.{S} Љубомир, погледавши стро |
| да у цркви од свештенорадњи...{S} Ту се записивала свака пара од прилога или од продатог мала; |
| прилога или од продатог мала; веће суме записивали су заједнички, сви калуђери.{S} Млади намесн |
| ошто, вели, он већ мора на другом месту записивати све то, те мора...{S} Што би се људи узалуд |
| обу, па га тајанствено, са полушапатом, запита:</p> <p>— Шта је то било с тобом и с оним... ту |
| во бављење овде зашто је, ради чега?... запита се, и обузе га грозничава језа, кад осети да се |
| чи. »Шта је ово?...{S} Где сам ја?!«... запита се преплашен монах, гледајући окамењеним погледо |
| од мене, и шта ово радим ја овде?!«... запита се он одједном, пошто прочита писмо, као да сад |
| очита.</p> <p>— Је л’ твоја ова књига'? запита он Светозара, после дуга чекања док овај сврши ч |
| <p>— Ти си Љубомир, је ли... новајлија? запита она, гледајући му пажљиво лице и цео стас, као д |
| ан... сећаш ли се како си се претурала? запита Леонтије стидљиво и обори очи.</p> <pb n="256" / |
| дно гледају...</p> <p>— Како ти је име? запита он дрхтећи и чудећи се толикој својој смелости.< |
| нак Никола не опази.</p> <p>— Са чесме? запита игуман неким меким гласом, који даваше упитаноме |
| ...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за паре? запита, игуман значајно и као прекорно.</p> <p>Прота об |
| и.</p> <p>— Је ли оно ти хоћеш у свеце? запита девојка са подсмехом, гледајући га ђаволастим, н |
| ље, а сад...</p> <p>— Чији си, ти мали? запита једног дечка, који тераше краву сокаком.</p> <p> |
| иђаше за њим.</p> <p>— Чији си ти мали? запита дечка, кад му овај, скидањем капе, сврну пажњу н |
| и собу.</p> <p>— А каки су ви калуђери? запита Љубомир.</p> <p>— Видео си, брате, одговори Веља |
| <p>— Одиста, зар нећеш од мене бежати? запита девојче веома живо, и хтеде га погледати право у |
| ’нако превија и... од чега се оно лечи? запита Љубомир.</p> <p>— Превија се из ширетлука, одгов |
| вај, што ћу га ја слушати...{S} Максим? запита Љубомир, залажући се меким белим хлебом.</p> <p> |
| госту гологлав.</p> <p>— Где је игуман? запита гост, разгледајући по дворишту онако, како обичн |
| онити.{S} Али ја мислим ти ћеш то брзо? запита Никола, гледајући га бојажљиво; ко вели:{S} Ваља |
| рама...</p> <p>— Шта си ти то намислио? запита Сава младића, не разумевајући завршетак владичин |
| слов«.</p> <p>— Е, зар си одлазио тамо? запита игуман весело, кад чу да је Љубомир често одлази |
| .</p> <p>— Је ли ово тај...{S} Љубомир? запита, смешећи се, Видина друга.</p> <p>Велимир климну |
| немо!...</p> <p>— Зар се ти бојиш ноћу? запита манастирац с прекором, као да би хтео рећи: »Вид |
| и стаде пред другом.</p> <p>— Куд ћеш? запита га чудећи се.</p> <p>— Кући... одговори Велимир |
| вољно.{S} Дође му на памет: ако владика запита што, на пример из литургике...{S} А ни његови ка |
| p> <p>И беше му чудно, што га игуман не запита: докле ће остати у манастиру, што је дошао, ради |
| ти — онда се обрте око себе и као да се запита:</p> <p>— А шта ћу сад?...</p> <p>Ови незнатни п |
| огледом, па се обрне, рецимо Велимиру и запита га«...{S} При овоме игуман одједном скочи и погл |
| уку преко рамена, и лаганим полушапатом запита га:</p> <pb n="170" /> <p>— Кажи ми... мали: как |
| Где си био?...{S} Шта је то!... сурово запита игуман Љубомира, гледајући га право у очи.</p> < |
| принуђен оборити главу.{S} Али га опет запита:</p> <p>— Или се мож’да стидиш, па не смеш да пр |
| и мож’да друкчије одговорио, кад би га, запитали: хоће ли остати у манастиру, јер му се одмах у |
| а се никоме ту не сме обрнути ни за што запитати, јер њега неће нико, ама баш нико да погледа.. |
| да не почиње разговор, осим ако има што запитати.{S} Одговара на питања кратко, и увек гледа да |
| гово лице...{S} Он стаде <pb n="123" /> запиткивати како иде са певањем.{S} За Љубомира рече му |
| S} Од куд ти...{S} Чији си?... стаде га запиткивати благим материнским гласом, од кога се и деч |
| ти око Марије, тапкати је по раменима и запиткивати.</p> <p>— ’Број’тро, тетице!... хи-хи-хи... |
| и збуњени, снују по кухињи и сваки час запиткују Арсенија или друге калуђере: шта ће се кухати |
| егово цензорство, на своје несташице, и запиткујући га о манастиру, о калуђерству, о многим вес |
| жно лупи о звучни метал и затим заигра, запишта, и све јаче и све бешње стаде лупати, шкрипећи |
| а нешто Бог са њима учини, ради мене... заплака се тетка одједном, и настави јецајући: ако је т |
| за костријет око себе«...{S} Љубомир се заплака и кришом обриса сузе, које му полетеше из очију |
| и божје.{S} Он седе на уласку пећине и заплака се горко, гледајући немоћно у натуштено суморно |
| Натема га!...</p> <p>Тетка се одједном заплака, зајеца па побеже у кухињу.{S} Љубомир се, чим |
| а, сунца ми! превија се дете и одједном заплака.</p> <p>Пандур омекша.{S} И он се био уплашио д |
| старицом изврши мало боље, али се и ту заплетао и брзао при читању познатих му молитава из тре |
| овде, да гледам твоје... твоје .. он се заплете, не налазећи <pb n="108" /> у мислима речи, кој |
| отуд тражи помоћи и разјашњења у овоме заплетеном склопу црних мисли...{S} А из неба само сипи |
| .</p> <p>Господин поче лагано, изнајпре заплећући се, застајкујући да смисли израз, па све слоб |
| ао, улазе смерно у цркву...{S} И све то запливало у општи талас живота, па се весели по њему, р |
| изненадном, плаховитом поводњу, у који запливаше сви његови другови.{S} Та околност, што јурну |
| и на положај најмлађег ђака, коме сваки заповеда, навикао се чак да гледа на себе као па просто |
| е, и сад се не зна чија је...{S} Ко уме заповедати, он је и газда.</p> <p>»Власт«, духовна и св |
| Игуман мрдну Николи:</p> <p>— Са чесме! заповеди одсечно, што је значило да треба отрчати са ст |
| и, и сваког мораш послушати, што год ти заповеди.{S} Игуман ти је одредио редован посао, али по |
| га мораш цео дан трчати и радити што ти заповеди он, и тетка, и сва три калуђера.{S} Па дође ча |
| омиру:</p> <pb n="104" /> <p>Ако ти што заповеди, кажи нама да те научимо, да не погрешиш...</p |
| ад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеди да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?«... |
| чија.</p> <p>— Дај! зачу се отуд крупан заповеднички глас.</p> <p>Велимир дохвати са прозорчета |
| ом трпезаријом и кухињом, чује се оштро заповедничко гунђање и незграпно лупање поткованих, по |
| као обично, стаде пред њега, очекујући заповест.</p> <p>— Да се калуђериш !... сутра! одсече и |
| ли да послушам и поштено извршим његову заповест?...{S} Ја ћу ово друго.</p> <pb n="204" /> <p> |
| ања одговори:</p> <p>— Вршим све његове заповести, живим као што су живели његови велики угодни |
| S} Отац Арсеније, као редни ове недеље, започе јутрење...{S} Разлеже се оно дугачко, једначито, |
| > <p>— Знаш, прво... а то је баш тешко, започе Никола, и на уснама му заигра блажен осмех, што |
| познатих му молитава из требника...{S} Започе проносити ускршњу водицу с једног краја села.</p |
| над једном болесницом и потом се имала започети ускршња водица по целом селу.{S} Ради тога и в |
| зима, па се није могао никакав већи рад започети.{S} Имало се кад размишљати о свему.{S} У томе |
| го да га удавим!« рече у себи и настави започети рад.</p> <p>После свршеног крштења сети се да |
| ије пред њим, шушти и пуцкара, наставља започето причање:</p> <p>— Тако то једнако, док ме не п |
| колико корисних и бескорисних предузећа започето и напуштено...</p> <p>И све то прошло и утулил |
| дебео слој мека суха лишћа и наставише започету препирку.{S} Обојица беху сагласни, да је Вели |
| у селу и граду, подстаче је да продужи започету игру.{S} Не мислећи много да ли је то баш у <p |
| ате...{S} И Леонтије, пометен, збуњен у започету послу, утучен, прегажен судбином, заједно са с |
| одједном прену: ама шта ми <hi>сад</hi> започињемо политику, кад треба само пити.{S} Децо, точи |
| !</p> <p>Овако дугачак игуманов монолог запрепасти калуђере.{S} Он није имао обичај да пред њим |
| е затећи после данашњег окршаја, али се запрепасти, кад угледа како Василијан весело прича и ка |
| ир се препао од те непознате му новине, запрепастио се...{S} Али му, сасвим случајно, одједном |
| не види нана?</p> <p>Љубомир је погледа запрепашћен.{S} Она је у његовим очима тако високо стај |
| ебе, трљајући очи песницом, и наједаред запрепашћено отвори очи. »Шта је ово?...{S} Где сам ја? |
| сс..., гори од Максима.</p> <p>Арсеније запрепашћено погледа игумана, па као утучен његовим одг |
| 162" /> средини ходника и стаде гледати запрепашћено у гомилу, која се лагано примицаше.</p> <p |
| где треба!...</p> <p>Василијан се само запрепашћено питао: ко ли ће сад?!... и стрепио од поми |
| а као <hi>други</hi>, и на своје велико запрепашћење опази, да је остао онај и онакав исти, как |
| пржене на кајмаку, па сваких пола часа запурњају се и замиришу тањири са тек испеченом, масном |
| > <p>Село, обавештено раније о доласку, запурњало се од брисања давно непочишћене куће и двориш |
| Манастир је полагао право на неко старо запуштено воденичиште, на једном сеоском потоку, где се |
| } Ето, стојим с тобом.</p> <p>— Одиста, зар нећеш од мене бежати? запита девојче веома живо, и |
| а је он »свршени богослов«.</p> <p>— Е, зар си одлазио тамо? запита игуман весело, кад чу да је |
| ој светлости и другом облику...{S} Гле, зар оно кућа Степовића!{S} Некад му је изгледала као дв |
| у друго... сви ови младићи!{S} Јер гле, зар не изгледа он међу њима као врана међу голубовима!{ |
| едаху право и јасно.</p> <p>— Славе ти, зар од онда једнако лежиш ! викну му девојче, нагнувши |
| а« каже њој Христос.</p> <p>— Очију ти, зар баш све тако пише?... узвикну обрадована жена весел |
| дњи, са страхом, приђе руци игумановој, зар то Василијан!...{S} Па онај прави светац, што се бе |
| <p>— И она дере жестоко.</p> <p>— Како, зар као и ти!? узвикује зачуђено девојче, и на уснама с |
| ло пред тобом, па ето«...</p> <p>— Што, зар волиш ићи у цркву?</p> <p>— Но!... ’Нака лепота!..{ |
| дећи хладно стакло.{S} Имамо и ми душу, зар није?...{S} А баш ову је донео игуман из Прњавора, |
| ругих добитака не беше...</p> <p>Шта... зар толики рад, па све у залуд!?...</p> <p>Леонтије нај |
| видећеш... ако Бог да.</p> <p>— Како... зар због тога живиш? зачуди се Леонтије.</p> <p>— А збо |
| .{S} Не мари да ради какав хоћеш посао: зар не чисти штале, отимари коње, храни свиње, вуче ђуб |
| брините се за сутра, шта ћете јести...; зар није Антоније због тих речи продао цело имање, и по |
| д овде у кухињи смејаше, свађаше!...{S} Зар онај бледи, преврнутих очију, смирени и скромни кал |
| Шта би од оноликих идеала, снова?...{S} Зар се толико мислило и сањало само ради тога, да би ду |
| ди тога, да би душа имала забаве?...{S} Зар су све то била само привиђења, сенке?</p> <p>Не мож |
| кажем само шта мислим.{S} Па што?...{S} Зар ти мислиш, среће ти, да ћеш остати до краја као Ант |
| ситеља и његових великих угодника...{S} Зар је то срамота?!</p> <p>Гост погледа зачуђено околна |
| <p>— Но, знам ја да она све лаже...{S} Зар ја не видим како је мене!...</p> <p>Светозар оствар |
| .</p> <p>— Е, немој болан, оногај...{S} Зар тако наша... како ћу рећи... наша љубав?</p> <p>— Љ |
| ?{S} А после?...{S} Лако је за то...{S} Зар није Господ казао: не брините се за сутра, шта ћете |
| .. насмеја се говорник из свег срца.{S} Зар ви чувате веру... <hi>ви</hi>?!...</p> <p>— А ви се |
| ти и... ко једна младина, шалити се.{S} Зар је за нас испосница!{S} Ха-ха-ха!... засмеја се она |
| устињи путник, погледа у плаво небо.{S} Зар сви једно исто!?...</p> <p>Само га поп Светозар, ко |
| м, као да је нашао све што је тражио. — Зар ви тако... из заседе!...</p> <p>Кикот се продужи јо |
| луђери боје смрти, то је чудо!</p> <p>— Зар и Василијан? пита Љубомир.</p> <p>— Хо, тај мисли д |
| од ове пустиње... све немо!...</p> <p>— Зар се ти бојиш ноћу? запита манастирац с прекором, као |
| аквој кући?{S} Чијој кући?«...</p> <p>— Зар ти нису јавили... оженио сам се пролетос.{S} Сад ми |
| ђен поглед с једног на другог.</p> <p>— Зар би нас смео ко тако тући, да нас заболи! рече Велим |
| дњих, малих...</p> <p>— Пијем.</p> <p>— Зар ту, болан брајко!... поче га прота корити, али он о |
| p>Љубомир стане причати редом.</p> <p>— Зар то... ха-ха-ха...{S} Па то су паремије... оне знаш, |
| ши, одговори Љубомир узбуђено.</p> <p>— Зар и ми, девојке?</p> <p>— Сви!...{S} Тако се радило у |
| а Љубомира прекорно и узвикну:</p> <p>— Зар ти тако?!...{S} Први дан у светој кући, па пијан!.. |
| S} И како беше дивно у оном свету!{S} А зар се не може натраг?...</p> <p>»Шта је то!... да калу |
| биле те свраке, како си леп!</p> <p>— А зар је ови Арсеније... хап!... лепши од мене?</p> <p>— |
| по неколико дана нису ништа окусили, па зар не може и он тако?{S} А после?...{S} Лако је за то. |
| зар...{S} И они су тумарнули у свет, па зар су се једнако мучили!?...{S} Нису, зацело нису.{S} |
| лио се у испосници до мртве главе... па зар то није светачки?</p> <p>— Тако треба да ради сваки |
| обрађивали њиве, жњели, копали...{S} Па зар да избегава рад он, који се тврдо решио да следује |
| же одмах наћи, чим човек огладни.{S} Та зар није слушао толико пута, како људи путују без ичега |
| подложно трулежу, ништавило?{S} Та нису зар све то гатке?!... .</p> <p>И владика му сад поручио |
| ва се беличасто сива маховина...</p> <p>Зар то она стара »наша кућа«?!...</p> <p>А родбина весе |
| у наочарима дође на ум паметна мисао: »Зар баш мора, рецимо, писме <hi>људи</hi> бити у првом |
| другим изласком, побеже на свој омиљени заравањ, на брегу више манастира...</p> <p>Ах, како див |
| у — све снагом надничарском.{S} Зими се заради много, те се има са чим летина средити.</p> <p>А |
| ... прекиде га игуман.{S} Кад треба што зарадити овој кући, онда њему све сева, а кад је за чан |
| а ја, што!... свршио сам богословију... зарадићемо парче хлеба.</p> <p>Не помогоше никакве молб |
| у последњу околност.</p> <p>— Па... кад зарађујемо по тој новој иконији... како ли је зовете — |
| наника, кметова и пандура, и кад би око заранака, ни сам не зна како, натрапа управо пред механ |
| се завуче међу плашће.{S} Сунце већ на заранцима, а он се осећа тако уморан, тако преплашен и |
| но старо, сплатичено кљусе; детелиниште зарасло аптовином, поврће у градини не види се од траве |
| ва у реду, да не закачиш о дрво; уљаник зарасто у корову, и још по нека пчелица прозуји над <pb |
| оном другом ужем крају пећине, где беху зарезани у стени неки крстови и једна удубена ниша са р |
| чена на ражњу, са набраном као павлака, заруделом младом кожицом, испод које провирује месо, шт |
| ером виногради стадоше се прекопавати и засађивати дивљом лозом за калемљење...{S} Све букну, к |
| екакав груб полуосмејак, а потуљене очи засветлеше и гледаху право и јасно.</p> <p>— Славе ти, |
| је на души, исправи се на сену, очи му засветлеше и он проговори:</p> <p>— Знаш како ме онда в |
| главом са одобравањем, и у очима му се засветли радост, као да је пронашао какву важну новост. |
| и великан врховима густа јелашја, и кад засвира игласто борје, и кад зашуми густо бучје... калу |
| оју је до сад пребирао и остављао сваку засебно у велике дуванске или бакалске кесе.{S} Али је |
| по другом реду.{S} Зато га и одвајају у засебну собу, одређујући му нарочита правила и дужности |
| све што је тражио. — Зар ви тако... из заседе!...</p> <p>Кикот се продужи још јаче и затим, ка |
| га држе они лекови.{S} Али, брате, кад заседне за трпезу, па стане макљати, ни Максим му није |
| м; треба уређивати читаву њиву, која је засејана самим пасуљем — главном храном сваког манастир |
| ном сваког манастира, па другу, која је засејана сточном репом, па трећу засејану детелином, па |
| оја је засејана сточном репом, па трећу засејану детелином, па подизати неке многе а веома потр |
| и што му је увређена »чест«.{S} Сви су засели за богату совру са пуним уверењем, да својим при |
| а.{S} Да ми је само то видети... кад се засија!...{S} А са њим, кажу, сто попова.{S} Боже, како |
| >А Љубомир, после овог узвика, одједном засија очима а по лицу му се разли неизмерно блажено за |
| е развесели.{S} Најпре му се овлажише и засијаше крупне, црне очи, па се стаде смешити на свако |
| и основани манастири.{S} Помену огромне заслуге потоњих монаха за време робовања и ослобођења с |
| џи-Ђера, па само слушају оно, што им по заслузи припада ..</p> <p>Али говорник обрте лист...{S} |
| ар је за нас испосница!{S} Ха-ха-ха!... засмеја се она и лагано, пажљиво, бојећи се да не увред |
| но цео сан, прелети га једном мишљу и — заспа...</p> <p>Чини му се кроз сан да је баш овог трен |
| но догоди, довуче се до постеље, леже и заспа одмах.</p> <pb n="97" /> <p>— Та махни га! викну |
| момака, леже на једну клупу, покри се и заспа истог тренутка.</p> <p>...{S}Јасно и чисто звони |
| му се кроз сан да је баш овог тренутка заспао, а у исто време осећа како га неко снажно дрмуса |
| ије зашло сунце, које је грејало кад је заспо, али по том, кад боље око себе разгледа, познаде |
| асто немој самоћи.</p> <p>— Ја реко’ ти заспо̑... а он ћути ’нако, викну девојче силазећи с јар |
| евојче.{S} Он хтеде вриснути од страха, застаде и — одмах се поврати, кад познаде своју другари |
| се оштра, љута челична пила и секира... застаде у ваздуху... као да се предомишља, да ли да изв |
| би... хм! — он не нађе згодна израза и застаде.</p> <p>— Господе Спаситељу и сви анђели... пом |
| n="198" /> Леонтија«... отац Сава малко застаде; монаси се насмешише задовољно, а погнути искуш |
| дјури у стовариште Мирковићево.{S} Тамо застаде читаву гомилу радозналих слушалаца...{S} Исприч |
| епископа за твоје...{S} Прота нарочито застаде са крајем реченице, да би изазвао љубопитност к |
| авац, којим му ваља ићи.</p> <p>Љубомир застаде на последњој степеници.{S} Знао је да се треба |
| иво оца Саву и хтеде нешто рећи, али му застаде реч у грлу... „Дошло!... <pb n="194" /> Баш дан |
| кући.{S} Посао парохиски готово сасвим застаје: обреде се последњи свечари, ђурђевци, обнесу с |
| дин поче лагано, изнајпре заплећући се, застајкујући да смисли израз, па све слободније и јасни |
| е разговор о старом, традиционалном, ну застарелом реду и газдовању <pb n="87" /> манастирском. |
| ићане, шта ћеш сад!...</p> <p>— Пуштај, застења мушкарац и мрдну рукама да се ослободи овог тер |
| га.{S} Тамо... тамо!...{S} Последњи пут застења очајно, а у грудима заклокота изнемогло, промук |
| озбиљна, добро позната му оца детињег, застиде се и сам и увиде да сад не сме ни уста отворити |
| сници, одговори он, кријући очи, јер се застиде од сећања на свој први неуспешни покушај.</p> < |
| гледа око себе радознало, и кад угледа застиђена Леонтија, насмеши се ђаволасто, па и сама врд |
| кад погледа пребледелу, озбиљну и мало застиђену породиљу, која се јуче разрешила од бремена, |
| , још тајанственије трепери онај далеки застор и призива к себи сва мека срца, склона маштању.. |
| а у ону сиву даљину, у онај тајанствени застор, који му сакрива од очију те чаробне слике његов |
| једног пролећа удари страховит поводањ, засу све манастирске воденице, а после неколико недеља |
| а као јабука, накицошена, намештена, са засуканим везеним рукавима, из којих се пружиле две обл |
| ше говорника неки, којима је грло веома засушило у току дуге беседе.</p> <p>— Да се укину! узви |
| ава те не убила!... '</p> <p>А Леонтије затвара очи, шапуће молитву и бега, остављајући често н |
| ен кроз мали отвор на великим бронзаним затварачима и из собе игуманове и Максимове разлеже се |
| гну, нестане их, као у маглу.{S} Чобани затворе стоку чим сунце мало одскочи, па и њих нестане, |
| да се ко не увуче у шталу, јер су у њој затворена два добра коња.</p> <p>Наместио се, сад је ми |
| у прљавим и чистим, поцепаним и новим, затворене и отворене боје капутима; било их је у таким |
| од шуме...</p> <p>Вратнице манастирске затворене су, а храм је необично, као у очи великих пра |
| и од масти и других састојака већ добио затворенију, кафену боју, своју малу и необично прљаву |
| устручава ни од речи ни од дела.{S} Пир затворених, усамљених, повучених у себе, стегнутих стро |
| ? прошапта Максим опрезно, гледајући на затворено прозорче.</p> <p>— Хм-м... махну тетка главом |
| заносније, побожније...{S} Сад лежи, уз затворену огромну књигу, осветљен слабим пламичком вошт |
| ну вунену залогу на почетак животописа, затвори књигу и остави је под главу.{S} Сад се није мог |
| спремно, одговори Сава одсечно и хтеде затворити врата.</p> <p>— Бар вечерас... ово вече... да |
| ата, пред ћелијама, која се ту случајно затекла.{S} Предахну, погледа по дворишту и стаде се по |
| о није грешила, него њена зла батуна... затекли је.{S} Питају Христа, чула си... а он шара по п |
| ру, док се не дође до овога стања, које затекосмо у њему.{S} Четрдесет је скоро година, како се |
| .{S} Али мора се.{S} И он зна где ће га затећи ноћ: тамо око Радојевића кућа...</p> <p>Срећно п |
| о поред другог, јер се свако нада да ће затећи још које зрно код другог нејачег; кад настаде ов |
| емирен и уплашен, не знајући још шта ће затећи после данашњег окршаја, али се запрепасти, кад у |
| га на пролеће, кад дође у манастир, ако затече оваке незналице, с места изјурити...{S} Зато се |
| обора.</p> <p>Дошавши у кухињу, Љубомир затече све калуђере и ђаке око тетке.{S} Максим и Арсен |
| у собу.</p> <p>Тако остаде недирнут цео затечени ред после тетке.</p> </div> <div type="chapter |
| ако исто глупо, с разјапљеним вилицама, затим му нешто говори и маше рукама.</p> <p>Кад сиђе с |
| се имало извршити једно прешно крштење, затим молитва над једном болесницом и потом се имала за |
| а се плашљиво осврће и погледа на кућу; затим, спуштеним гласом, готово шапатом наставља: и ја |
| најбоље, о каквом он није ни сањао.{S} Затим настаде спремање за упис у школу.</p> <p>— Дај ми |
| Капетан !... трчи...{S} Газда зове, па затим излети напоље и сакри се на таван шталски, своје |
| >Али прође све.{S} Настаде примирје, па затим мир; вратише се његови са границе и наступише изг |
| накрст зејтином.{S} Даде им да једу, па затим оде у трпезарију.{S} Док се испразни чанак, тетка |
| ик велике гимназије«...</p> <p>Отишо је затим на Калимегдан, завуко се међу зидине градске и пр |
| а! понови Нићифор малопрешње тврђење, и затим се сви разиђоше по дворишту...</p> <p>У вече, кад |
| S} Аха! опет се Сава искашља још јаче и затим стаде читати гласно:</p> <p>— »Књижевници и фарис |
| !...</p> <p>Кикот се продужи још јаче и затим, као по нечијем знаку, лишће зашушта и пред узнев |
| д, па онда снажно лупи о звучни метал и затим заигра, запишта, и све јаче и све бешње стаде луп |
| и великим незграпним устима и пуштајући затим из грла дубок отегнут глас, који личи на а-а...</ |
| анастиру да је Нићифор рашчињен, а мало затим — да се венчао...</p> <p>Некако наодмах по одласк |
| уста, уђе у отворену собу тетка, и мало затим поврати се, водећи игумана, готово носећи га на ј |
| S} Шкрипнуше врата од трпезарије и мало затим отвори се прозорче између кухиње и трпезарије и н |
| ање воде у чашу, некакво цвркање и мало затим глас:</p> <p>— Стакло!</p> <p>Љубомир угледа, как |
| е да дисати.</p> <p>— Чек’ да и ја тебе затиснем уста и нос, ка ти мене, кад ме обалиш, насмеја |
| толики праведници седели уз пуне бачве, зато им и није била душа празна, него све по пустињи и |
| .{S} Хм...{S} Што ми је досадило сунце, зато бегам...{S} Док је зима, не марим, али кад озелени |
| оваке незналице, с места изјурити...{S} Зато се јадни отац Сава, свако друго вече, ненавикнут н |
| и потврда његовој потоњој одлуци...{S} Зато их понавља са великом милином и заносом, и онда му |
| на пролеће <pb n="149" /> оживело...{S} Зато, пст!...{S} Не реметимо неми, вечни, бескрајни мир |
| усавршио и префинио до највеће мере.{S} Зато га и послаше да, као млађи јеромонах, мимо три ста |
| ником казао...</p> <p>— Знам, брате.{S} Зато се и питам једнако: је ли ово Сава или неко други. |
| го слушао, али га до сад није видео.{S} Зато му он још данас изгледа друкчији!</p> <p>— Говори, |
| мора бити друкчији, по другом реду.{S} Зато га и одвајају у засебну собу, одређујући му нарочи |
| Богу...{S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и закалуђерио.</p> <p>— Знаш, немамо кад да се раз |
| пред њим...</p> <p>Он зна зашто живи, и зато је срећан; а ја?!...</p> <p>И нашто оде овај живот |
| вољно смешка.{S} Мило му што сами гости затражише ово неколико боца, које ће му спасти читаво к |
| и нешто веома важно и непријатно.{S} Он затрепта целом душом, као ухваћена птица, на коју већ с |
| >— Штапове!... загрме игуман одједаред, затресе му се густа, разбацана, кудрава коса, очи му за |
| ије брзо окрете леђа свима, глава му се затресе и чу се загушени хропац, а потом јецање...</p> |
| и на једноме мрдну калуђерско лице, кад затресоше и загруваше лаке таљижице по помошћену уласку |
| омче.{S} Дува љута мећава са Маљена, па затрпава цело село снегом и мразом, а он мора чак на ли |
| суд са костима, надајући се још каквом затуреном парчету.{S} Али видевши да су му наде узалудн |
| тртицу, која се, на његову срећу, била затурила међу батацима, а он је некако изненадно набоде |
| ни шешир, на босим ногама папуче.{S} Он затурио чабрњак па леђа, па гледа на неке њиве, преко о |
| е...</p> <p>И види у сну, да близу њега заудара из грла пијана човека... и промиче једна камила |
| а...{S} Она одмах, без икаква упутства, заузе онај исти положај у манастиру, какав је заузимала |
| не долази дерање јарца.</p> <p>Љубомир заузе половину њене лежанке, седе на сено и подупре леђ |
| акла напред, пред свима његовим жељама, заузела му целу душу и испунила је најлепшим осећањима. |
| ао, која се већ одавно утврдила у њему, заузела га свега, па врти, врти...</p> <p>Кад је себе о |
| погледу калуђери разумеше, да се тетка заузела за дошљака и да је већ примљен, само им беше љу |
| је већ у њему сама мисао, кад га је она заузела свега, он и сада није начисто ни са собом ни са |
| да се покалуђерим.{S} Али од кад га је заузела она једна мисао, од тада се непрестано уз њу по |
| шта му је то тако близу срца, шта му је заузело душу.{S} А сад... сад је знао све, све...{S} Ви |
| ко ње.{S} Кад је дошао Љубомир, беше се заузео једним малим, дежмекастим и рундавим овчарским ш |
| чатал, гледајући за младићем, који јој заузео целу душу, па не може да мисли ни о чему другом, |
| мир уђе у дневне манастирске послове и, заузет радом и занимљивим причањем коњушаревим, не осет |
| гледајући само у оно што ради, чиме је заузет.{S} Не дође му ни на ум да се погорди толиком па |
| врата, неко прође ходником, али он беше заузет дубоком и новом за себе мишљу, коју прочита у књ |
| авану човеку живети!{S} Ево рада!...{S} Заузета послом душа, нема кад да сумња ни да тугује...{ |
| ти очекују.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу се заузети за тебе, али да будеш ваљан, рече му кратко.</p |
| е ова туђа деца овде!...{S} Ко се усуди заузети <hi>његово</hi> место иза ћерчива!...</p> <p>Ах |
| тумачењем.</p> <pb n="105" /> <p>Гости заузеше места, очита се молитва, игуман благослови трпе |
| онај исти положај у манастиру, какав је заузимала тетка.{S} Узе и њену собу, намести је стварим |
| "82" /> ништа од свега онога, што му је заузимало мисао толико време.</p> <p>Синоћ је дошао умо |
| к више ништа!...{S} А за кога сам се ја заузимао, за кога смо радили, те се »кратким путем« доб |
| нка у манастиру <pb n="89" />, па да се заузме за њу и сам владика.{S} Народ би је силом истера |
| а прави хипнотиста, који их сугестује и заузме све њихове мисли на дуго време, а многи целог жи |
| p>Тек понеки пут га, усред какве журбе, заустави троми Максим промуклим отегнутим узвиком: ‘</p |
| угледавши Никифора у овом црном оделу, заустави очи на њему и гледаше га зачуђено...</p> <p>»И |
| војче за њим и пође у напред, као да га заустави.</p> <p>— Торба је на студенцу, а ја ћу ’вако. |
| е све више смисла, док се напослетку не заустави плашљиво на игуману.</p> <p>— Сад ракију!...{S |
| Доста, рече Никола, и Љубомир врло лепо заустави звонце.</p> <pb n="100" /> <p>Обојица пођоше ц |
| ће га дохватити снажна пандурска рука и зауставити.{S} Погледа страшљиво на сваку врзину, на св |
| плашљиво према игуману, као да га жели зауставити у брзом ходу.</p> <p>— Побро...{S} Саво... д |
| да знају сви.{S} Због тога се до сад и заустављао на ситницама, те су његови слушаоци сматрали |
| p> <p>Велимир јој стиште руку и погледа захвално у очи јој.{S} То није више онај одлучни, трезв |
| ислио кренути се куд.</p> <p>И Сава је, зацело, био изненађен.{S} Али он не одговори одмах.{S} |
| рош, шапуће Никола друговима.{S} То је, зацело.{S} Иначе би он друкчије... све мед тече из уста |
| .</p> <p>— А нећеш много, бесна мрцино, зацело не!...{S} Еј да ли те хоће курјаци сву рашчеречи |
| ..</p> <p>— Што?... биће добар калуђер, зацело.{S} А нама неће сметати ни у чему.{S} Још нам мо |
| зар су се једнако мучили!?...{S} Нису, зацело нису.{S} А ово са мном јуче, то је онако...{S} С |
| ...{S} Има неке »планове« човек са њим: зацело ће га у владике!{S} Е баш те поздравио за то арх |
| овако срећни Антоније и Макарије?...{S} Зацело нису!«...</p> <p>Десетог дана, рано из јутра, до |
| шта одговорити.</p> <p>— То не знам.{S} Зацело су онда морали бити неки друкчији људи, и сав на |
| .{S} Ко се, вала, онда закалуђери, биће зацело бољи од ових наших.</p> <p>— Знам, а како су Пах |
| вца треба научити добро, њега ће питати зацело...{S} О-о-ох!...{S} Отац Сава с таквом насладом |
| ш...{S} А ја... глас му задрхта, очи се зацрвенеше и овлажише <pb n="10" /> — Е, моја Миро... < |
| сти какве средовечне жене, одједном сав зацрвени и убрзаним, уплашеним гласом прошапће:</p> <p> |
| ... одоцниће за пут.</p> <p>Одједном се зацрни и зашарени необична гомила на малим вратницама.{ |
| међу њима као врана међу голубовима!{S} Зацрнио се сав, покуњио се... а они живо скакућу, преле |
| ешкају... док отац Арсеније не ускочи у зачеље и брижно-слатким погледом привуче себи један тањ |
| гледају на весело лице архимандритово у зачељу.{S} Оцу Нићифору, новом јеромонаху, наместили на |
| p> <pb n="154" /> <p>— Гле: »У греху се зачех и у греху ме роди мати моја«... говори Љубомир гл |
| етиња и мили споменици давне прошлости! зачу се општи узвик.{S} А закон, хладан и нем као стена |
| и лица им дошла друкчија.</p> <p>— Дај! зачу се отуд крупан заповеднички глас.</p> <p>Велимир д |
| Кроз ходник залупаше потковане цокуле, зачу се познато им фркање кроз нос и кашаљ.{S} Шкрипнуш |
| необично Фијукну.</p> <p>— Ф-ф-фик!... зачу се оштар, танак глас кроз ваздух и за њим нешто ја |
| p> <pb n="184" /> <p>— Кхх... ихи-хи... зачу се иза стене загушено женско смејање, као кад се н |
| како га нечија рука дохвати и наже.{S} Зачу се клокотање воде, које потраја дуго, па онда нека |
| искрено...</p> <p>Неко лупну о врата, и зачу се Велимиров глас:</p> <p>— Лаку ноћ, Леко!...</p> |
| вим за испит.</p> <p>— Како... шта то?! зачуди се дечко, не разумевајући шта овај тражи.</p> <p |
| них столица.</p> <p>— Ене, три кревета! зачуди се Љубомир.</p> <p>— То ми по један за наше гост |
| .</p> <p>— Како... зар због тога живиш? зачуди се Леонтије.</p> <p>— А због чега ти живиш? насм |
| а одлучним гласом, који чак и њега сама зачуди, проговори:</p> <p>— То ми треба... да отрчим до |
| едајући га право у очи.</p> <p>Човек се зачуди овом новом погледу.{S} Малопре му изгледаше сумњ |
| школи и у цркви, прође му брзо, и он се зачуди: кад пре дође други одмор!...</p> <milestone uni |
| о ваљ’да знаш«.</p> <p>И архимандрит се зачуди:</p> <p>— Шта ћеш јести тамо?</p> <p>— Па... сам |
| ким и дугачким панталонама.{S} Љубомира зачудише ови први, који су сви, махом, чисто одевени. » |
| ећ купе црте, које ће прећи у стидљив и зачуђен смех.</p> <p>— Море-е-е... отеже приповедач: ка |
| а, смеју се оба ђака, а Љубомир преноси зачуђен поглед с једног на другог.</p> <p>— Зар би нас |
| .{S} Школа се утаја...{S} Деца гледају, зачуђена необичном појавом, па не стижу још ни да се на |
| јан поцрвене, збуни се па оштро погледа зачуђена Љубомира и пође вратима.</p> <p>— Ха-ха-ха... |
| сад учењу.{S} Али сва лица беху такође зачуђена ненадним и необичним речима младићевим; само ј |
| од којих морамо бегати, као што учини и зачуђени, изненађени отац Леонтије.</p> <p>Дани пролазе |
| } Него му остаде приковано око, с немим зачуђеним изразом, на оној убогој, сниској, кривој дашч |
| вог места и побеже у шуму.{S} Са новим, зачуђено-преплашеним, осећањем баци се на меку планинск |
| И сву ту шарену масу гледа узбезекнуто, зачуђено сељаче, а у ушима му још бруји одсечан, строг |
| делу, заустави очи на њему и гледаше га зачуђено...</p> <p>»И игуман је друкчије обучен, и Нико |
| ом би почели.{S} А онај варошанин гледа зачуђено, питајући погледом околину: шта се то збива?.. |
| о парче меса.</p> <p>Љубомир га погледа зачуђено.</p> <p>— Шта је, море... збори му полугласно |
| Зар је то срамота?!</p> <p>Гост погледа зачуђено околна лица, који су могли чути одговор, као д |
| </p> <p>— Како, зар као и ти!? узвикује зачуђено девојче, и на уснама се већ купе црте, које ће |
| , једнако!... одговори монах, гледајући зачуђено старешину, мислећи у себи: »Што сам се калуђер |
| насмејаше се; али их беше који гледаху зачуђено и озбиљно: да је то човек, насмејали би се и о |
| гости одједном и, нашавши полазну реч, заџакаше и узвикнуше сви без реда.</p> <p>— Шта чекате! |
| иће за пут.</p> <p>Одједном се зацрни и зашарени необична гомила на малим вратницама.{S} У сред |
| ијана из наручја коларске вештине...{S} Зашаренише се међу стоком две необично велике жуте крав |
| ...{S} Неко лупну виљушком о чашу, неко зашикта устима, те се гости умирише.{S} Сви се учинише |
| а поправљам кад погрешиш.</p> <p>Клатно зашкрипа једаред, па онда снажно лупи о звучни метал и |
| он скочи.{S} Најпре помисли да још није зашло сунце, које је грејало кад је заспо, али по том, |
| аничне, пријатељске и шаљиве, сунце већ зашло и архимандрит наредио да се спреме свећњаци, а го |
| на приповедача хлеба и пасуља...</p> <p>Зашло се дубоко у ноћ; ђаци се разиђоше по собама, момц |
| моћи.{S} А богме... требаће и њему њена заштита...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| кај де...{S} Арсеније се стаде мислити, зашто му је оно мало пре требао ђак; сад не може човек |
| одине, ка отац Сава...</p> <p>— А ти... зашто ти живиш? узвикну калуђер грозничаво и упиљи очи |
| ричање Николино, и само му једно чудно: зашто Николина глава игра, трепти, као пламен лојанице, |
| никако не може сад да му дође у главу: зашто би му то било неправо?{S} Обузет оном електричном |
| Него да идем... игуман је љут.</p> <p>— Зашто?...{S} Стој! викну жена радознало.</p> <pb n="114 |
| > <p>— А-а... досећа се Љубомир.{S} Ама зашто те оно ’нако... због чега то?...</p> <p>— Што нис |
| рост сељак, и зна се наћи у животу, зна зашто живи... стаде мислити калуђер. <pb n="228" /> А ј |
| а, и бубица, и свако створење Божје зна зашто живи и радује се сунцу.{S} Радује се што... знам |
| сутра ићи у Београд, али он неће и зна зашто неће.{S} И сад, враћајући се од стоке, спрема се |
| а оно једнако пред њим...</p> <p>Он зна зашто живи, и зато је срећан; а ја?!...</p> <p>И нашто |
| у, као да је у ватру пао.</p> <p>Он зна зашто га зову, и не одзива се одмах, него смишља како б |
| е ништа имао са среском влашћу. »Ко зна зашто је он дошао!« мисли у себи и стара се да умакне с |
| просто!...{S} И ово његово бављење овде зашто је, ради чега?... запита се, и обузе га грозничав |
| не почеше му одскакати.{S} Ви бар знате зашто бисте се мучили, а он...{S} Игуман још јаче повик |
| аје <hi>оно</hi>...</p> <p>Не зна кад и зашто му је то пало на памет...{S} Тек онако дође му у |
| о века.{S} И не знаш ни сам шта радиш и зашто живиш...{S} Тек тако само да се протерају године, |
| ..{S} Али сад Максим, не знајући ни сам зашто, повика: јеванђеље, брате... оногај, кад се полож |
| што он није ни мало разумевао нити знао зашто ће му такво знање.{S} Знао је доста лепих ствари |
| , пробуди се и сад тек дође му на памет зашто је дошао овамо.{S} Одједном га обузе исто оно осе |
| а не само <hi>шта</hi> хоће, него и <hi>зашто</hi> тако хоће.{S} А Савин одговор расположи га, |
| мо му се ја не радујем, јер не знам <hi>зашто</hi> живим и јер не очекујем више <hi>ништа</hi>. |
| Све ће се урадити, и знаће се опет <hi>зашто</hi> се живи!...</p> <p>И сад се млади монах сећа |
| нски у томе неочекиваном писму. </p> <p>Зашто се игуман љути, видели смо; а плаши се због ове н |
| ки метеж, Љубомир се замисли...</p> <p>»Зашто?...{S} Шта ово би?«... питаше се у мислима, чудећ |
| шја, и кад засвира игласто борје, и кад зашуми густо бучје... калуђер дршће.{S} Чини му се да т |
| че и затим, као по нечијем знаку, лишће зашушта и пред узневерена Љубомира стаде Вида са једном |
| о, питајући погледом околину: шта се то збива?... шта оно рече овај до мене?...</p> <p>Никола п |
| , и заборавља где се налази и шта се то збива око њега.</p> <p>Она велика жудња за светом, за д |
| вља Свети Сава.{S} И сад с леве стране, збивени у скамијама, седе неки ђаци, калуђери, шта ли с |
| нестаје осмеха на лицу, обузима га нека збиља и изгледа као да му није баш до јела...{S} По зид |
| ца, нуди госте ђаконијама, старајући се збиљски, да сваки оде из ове куће задовољан, пресићен с |
| утростручило и прешло у некакву побожну збиљу, која изгледа смешна на дечјем лицу.</p> <p>»Овај |
| коро детињској љубави, која их све више зближаваше.{S} Чести састанци пролажаху, а они све више |
| реко бих смешка се!{S} Није то, ваљада, због његова доласка?...{S} Гле, двориште... све оно ист |
| ир излагати своје погледе.{S} И жао ми, због мене, кад те видим таког... и ја сам се за <hi>то< |
| тва Саве, кошка и препире са Арсенијем, због једног нађеног замотуљка.{S} Рођак предлаже мирну |
| у манастиру: дође ли један стран гост, због кога се морају заклати бар два брава, одмах се ови |
| е Љубомир.{S} Ама зашто те оно ’нако... због чега то?...</p> <p>— Што нисам ишао на чесму, него |
| а што он зна, држао је да знају сви.{S} Због тога се до сад и заустављао на ситницама, те су ње |
| ког брадатог јарца, прозваног »папоњом« због својих необично дугих и оштрих папоњака.</p> <p>А |
| а живиш? зачуди се Леонтије.</p> <p>— А због чега ти живиш? насмеја му се друг.</p> <p>— Ја... |
| оно препирање Велимирово са домаћицама због прилога...</p> <p>— Снашо, узвикује ђак: што је по |
| као дете.{S} Леонтије се бојао прекора због новог одела, које је у Београду, на рачун манастир |
| је тако обујмила, <pb n="142" /> да је због ње заборавио, порушио све своје дотадашње идеале, |
| ме у манастиру... ’нако само...{S} Није због чега... нећу ја ту остати.{S} Него тек, да видим и |
| а, шта ћете јести...; зар није Антоније због тих речи продао цело имање, и после живео по њима |
| се игуман љути, видели смо; а плаши се због ове напомене о Љубомиру.{S} Пре дваестину дана он |
| каква друга, непозната му живота, да ће због тога од сад све бити <hi>друкчије</hi>, ново...{S} |
| .{S} Морала је она бити са њима добра и због својих интереса: ако гракну на њу сви калуђери, не |
| лику младеж.</p> <p>Игуман је у незгоди због писманцета, које му сад донеше из града.{S} На мал |
| м.</p> <p>Чобаница га стаде задиркивати због његове тромости, а он, кад сврши посао, дохвати је |
| потребу; а виноград се морао напустити због скупа рада...{S} И, да би се довршило зло, једног |
| јево у иноке... па онај страшни догађај због трудне девојке, која обеђује Макарија у греху...{S |
| чан, недељни: мало се што више спремило због госта, па су и монаси поседали са игуманом.{S} По |
| траховито!...</p> <p>И ови му пишу само због новаца, он то зна, иначе га се још за дуго не би с |
| , али није; њему је само малко необично због ових Васиних напомена, које су све истините.{S} Ал |
| ћеш... ако Бог да.</p> <p>— Како... зар због тога живиш? зачуди се Леонтије.</p> <p>— А због че |
| вештеници, који су давно преотели храм (због њих Василијан побеже у други манастир), па му се с |
| огледа и »гласа« као живе ватре.</p> <p>Због таквог његовог живота, игуман га препоручи духовно |
| ичан, мио и светао!...</p> <p>— Збогом! збогом!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| лији кутић на свету...</p> <p>— Збогом! збогом!...</p> <p>— Све је пролазно и ништавно, мој Маљ |
| S} Казаћу му да нећу, па шта буде...{S} Збогом.{S} Сутра ћу ти јавити.</p> <p>Девојче остаде на |
| н, непомичан, мио и светао!...</p> <p>— Збогом! збогом!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ћи најмилији кутић на свету...</p> <p>— Збогом! збогом!...</p> <p>— Све је пролазно и ништавно, |
| ије видело ни града, ни цркве, ни већег збора људи од једне сиромашне свадбе, на којој је оно б |
| </p> <p>— Не марим толико за све друго, збори девојче кроз сузе.{S} Огрешићу се о родитеље, али |
| леда зачуђено.</p> <p>— Шта је, море... збори му полугласно Велимир: ти мислиш њега су убили?</ |
| , од чега му цело лице постаде округло, збрчкано и усиљено весело, па се опет насмеја својим си |
| као што се обично сви сеоски становници збуне и ушепртљају, кад им дође из града, после дужег о |
| да појташ...</p> <p>Василијан поцрвене, збуни се па оштро погледа зачуђена Љубомира и пође врат |
| ћери, кад виде онај благи поглед, он се збуни, стаде испред доксата баш према њој и обори главу |
| и одлучна, као и Мира.{S} А Љубомир се збуни, осети се незгодно кад ухвати оне меке и чисте ру |
| тра и јеси: ђак!... .</p> <p>Љубомир се збуни и неколико пута премести тежину тела с једне ноге |
| приђе му ближе.{S} Љубомир се још више збуни, задрхта и опет промуца некакав одговор.</p> <p>— |
| е намере?...</p> <p>Леонтија изненади и збуни ово питање.{S} Он је мислио, да је владичино писм |
| а у манастир.{S} Ово га путовање толико збуни, и помете му и иначе нејасне погледе на живот и б |
| решина...{S} Хм... ту се намесник малко збуни и сплете, не знајући како да почне излагати ову т |
| служном љубазношћу, да се и сам Љубомир збуни.</p> <p>— Све хоћу да вам приђем од јутрос, вели |
| } Мало се уплашио од Велимира а мало га збунило сећање на, ђаволасту суседину слушкињу, која га |
| рена, потуљена, како крије очи, како се збунио пред њом, дететом као и он, па се још више насме |
| хладна, а он је тако млад и неискусан, збуњен и преплашен свима својим последњим поступцима, д |
| ђе пред очи младићеве.{S} И он занесен, збуњен многобројним новим појмовима, значајним мислима, |
| ни не ухвате...{S} И Леонтије, пометен, збуњен у започету послу, утучен, прегажен судбином, зај |
| таком појавом Љубомир је остао скрушен, збуњен и занесен.{S} Заборавио је да се крсти и моли Бо |
| . а живот?«...</p> <p>— Аха! искашља се збуњен ђак, махну рукавом преко носа и хтеде још што та |
| сам га понекад у Београду, одговара он збуњен и црвен.{S} Мало се уплашио од Велимира а мало г |
| богословац...</p> <p>На вратима дочека збуњена дечка слушкиња суседина, девојчица, старија од |
| две молитве и, пошто последњи пут закле збуњена младића: да својевољно ступа у анђелски ред, на |
| ај ред настави.{S} Момци, ненавикнути и збуњени, снују по кухињи и сваки час запиткују Арсенија |
| -а... отеже и он, али меко, попустљиво, збуњено и побеже у собу.</p> <p>Тако остаде недирнут це |
| евојке као ожежен.{S} Погледа уплашено, збуњено око себе, па се окрете, и одједном, не говорећи |
| апетан! виче сама са собом, осврћући се збуњено и тражећи нешто, не знајући ни сама шта тражи. |
| света, него сести уз игумана.{S} Он се збуњено, преплашено претури преко лотре, и седе баш уз |
| е, и дај ми их.</p> <p>Младић се осврте збуњено... »Какве ножнице?... где су?«... помисли, и уг |
| треса под навалом неких нових осећања и збуњено гледа у оне јасне плаве очи, које га чудно глед |
| е учини тек од онда, кад му газда онако збуњено викну: трчи!...</p> <p>»Како су му беле руке, п |
| као прекорно.</p> <p>Прота обори главу збуњено.{S} Његов велики гојазни трбух стаде се чисто у |
| ти, познату му од јесенас, трему и лаку збуњеност...{S} Кад стиже манастиру, Василијан га дочек |
| " /> <p>Изређане су давно све здравице, званичне и незваничне, пријатељске и шаљиве, сунце већ |
| Николу је игуман, кад му је био у вољи, звао Швабом, јер је дошао из »швапске државе«.</p> <p>В |
| <hi>други</hi>, што је пре био и што се звао Љубомир, њега нема више.{S} Он је умро!«...{S} Он |
| сели и услужни младић, који се до синоћ звао Никола, а ноћас изиђе из цркве као инок Никифор.{S |
| је.</p> <p>— Кажи ми где је, шта ћеш га звати! одговори гост одлучно.</p> <p>— У подруму, проша |
| одно разговарати.{S} Игуман неће никога звати, док не истресе цео полокењак.</p> <p>— Видиш как |
| Баш као онај преподобни... како ’но се зваше...{S} Али није!{S} Кушање се даје онима, који су |
| ко...{S} Он се осећа потпуно као рањена звер, која одједном сазнаје своју пропаст...{S} И хтела |
| чупаним срцем, или очајно рикање рањена звера, или страховито гуђење развитлана оркана?!...</p> |
| овде?</p> <p>— Ет’ идем... одговори он, зверајући око себе.</p> <p>— Куд идеш, несрећниче! викн |
| причале најчудније бајке.{S} А Љубомир, зверајући око себе плашљиво, као зец кога су керови саг |
| курузом и оде свињцу.{S} Уз пут је само зверао уплашено, освртао се често, гледајући да не трчи |
| опет се из младих груди отме и разлегне зверски крик...</p> <p>А ноге носе, лете преко равна по |
| злеже се громовит, страхотан, нечовечји зверски урлик...{S} Далека брда одбијају од себе ненада |
| вени, колута се миришљави дим измирне и звецкају ситни прапорци на сребрној кадионици...{S} А д |
| но, гробно ћутање Маљеново, час фијук и звиждање бесна ветра, преко игластих борових грана, час |
| ечи: »сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела...{S} И раздрије Јаков хаљине своје, и в |
| планинским склоповима.{S} На први звук звона поустајаше момци, стадоше се облачити са журбом, |
| ео га топал загушљив ваздух, па нити чу звона ни журбе момачке; а ови се и не сетише да га проб |
| се, још даље тамо, дизаше висока сјајна звонара.</p> <p>»А како ли је тамо, у Београду ?!...{S} |
| лаке таљижице по помошћену уласку испод звонаре...</p> <p>Шта је ово... у дворишту сви калуђери |
| и објашњења није добио Љубомир, ту под звонаром, грчећи се уз своје нове другове...</p> <p>Али |
| да се ухвати.{S} Истрчаше оба ђака под звонару и таман да приђу конопцу, а из ходника шкрипнуш |
| ре свију, пре самих момака, па овде под звонару.</p> <p>— Лако ћу ја то, рече Љубомир.</p> <p>— |
| ов смех, па се сви тројица повукоше под звонару, где су се могли слободно разговарати.{S} Игума |
| мркћем, преврћем се и одједном чујем да звони јутрење.{S} Кад пре, не знам ни ја... чини ми се |
| осиротео, јер скоро свако буре жалосно звони, одајући нему празнину.{S} Наточи у старо Савино |
| ог тренутка.</p> <p>...{S}Јасно и чисто звони најмање манастирско звоно, и његов танки и сребрн |
| виче му над главом:</p> <p>— Устај, да звонимо ! чује он сад јасно, и ова опомена на дужност р |
| а, па ћеш после све сам.</p> <p>— Ко је звонио? грми са доксата.</p> <p>— Љубомир, одговара Ник |
| .{S} И Савин пакосни смех не престајаше звонити кроз ходник, јер он живо престави себи слику Ле |
| Изнајпре ћеш са мном, док се не научиш звонити.{S} Али ја мислим ти ћеш то брзо? запита Никола |
| ће се од те дужности ослободити.{S} Да звониш!{S} Дању већ није ништа, али јутром мораш устати |
| .{S} Само синоћ и јутрос пробао, па већ звониш добро.{S} Још сутра, па ћеш после све сам.</p> < |
| ије загрме игуман, наслађујући се чисто звонком оштрином, која се јасно издваја из остале грмља |
| .{S} Он се заносио гледајући, кад удари звоно на вечерње, како из оних многобројних врата, која |
| Јасно и чисто звони најмање манастирско звоно, и његов танки и сребрни глас одјече кроз јутрењу |
| ше лакта, и поведе га олтару...{S} Мало звоно одјекну кроз нему тиху ноћ, монаси стадоше читати |
| ена с рамена, вичу... кад лупне црквено звоно, окупе се и онако исто, као некад што је гледао, |
| — Их, ниси знао... који прапорац и мала звонца, да окитим рогове овом обешењаку!...{S} Ала, што |
| ви Велимира!</p> <p>Мара изиђе и повуче звонце једаред.{S} Морала је трипут, у размацима, понов |
| че Никола, и Љубомир врло лепо заустави звонце.</p> <pb n="100" /> <p>Обојица пођоше цркви.{S} |
| бојажљиво, скоро нечујно лупну момачко звонце, које виси испред кухиње...{S} Оба ђака истрчаше |
| ошину изненада; једним скоком дојури до звонцета и огласи почетак обеда.{S} Он је први спазио к |
| је трипут, у размацима, поновити овако звоњење, док се Велимир појави.{S} Беше се јако задувао |
| бичнија од синоћњег калуђерења.{S} Кола звркнуше преко камења, и за један миг излетеше кроз вел |
| боким планинским склоповима.{S} На први звук звона поустајаше момци, стадоше се облачити са жур |
| ма.</p> <p>— А-а... чује се онај громки звук из Максимова грла, а он се малко променио у лицу: |
| з коју се отеже и замире његов последњи звук...{S} Да ли то беше надчовечански <pb n="235" /> ј |
| зашкрипа једаред, па онда снажно лупи о звучни метал и затим заигра, запишта, и све јаче и све |
| је само сан?...{S} Обилазе око столова, згледају се и смешкају... док отац Арсеније не ускочи у |
| , не гледећи ни у кога.</p> <p>Гости се згледаше; они »обични« узнемирише се одједном, и спрема |
| оставља са својим причама.{S} Нарочита згода беше у вече, кад се калуђери позатварају у своје |
| , па да би... да би... хм! — он не нађе згодна израза и застаде.</p> <p>— Господе Спаситељу и с |
| мене сад чека!{S} Мека постеља, млада и згодна женица и... згрчимо се тако заједно, па нит’ су |
| штале, покошена детелина...{S} Онде је згодно, узвикну девојче и устаде, па онако лоповски и о |
| , вели она и разгледа око себе, тражећи згодно место.{S} Али где би..., да нас не види нана?</p |
| опет погледа око себе...</p> <p>— Оваку згоду није имао Антоније, рече он у себи.{S} Тамо је, к |
| полицајац.</p> <p>— И пловчица... није згорег! утаче се журно и гладно прота.</p> <p>— Пост је |
| њавора, од његове неке... <pb n="91" /> Зграбио сам је, ову холбу, још из бисага, а кад ми је д |
| крст на црвеном кубету, кад се забелише зграде и дограде, које се лепе и гомилају <pb n="223" / |
| палца — догореле воштане свећице, он се згране па да ме убије.{S} Једном ме тужио самом игуману |
| ки тајац, кад се свака животиња и човек згрчи у топлу легалу, па не пушта од себе ни гласа.{S} |
| ека постеља, млада и згодна женица и... згрчимо се тако заједно, па нит’ су нам вреле илинске, |
| е се и угледа па клупи нешто смотуљано, згурено, чудновато.</p> <p>— Шта је ово? рече она гласн |
| о себе, гледајући огромно величанствено здање, које се са све четири стране у наоколо склопило |
| ише привлаче и ове молитве, и ово тамно здање и ова тиха побожност, што се рађа на овом месту.. |
| о у хлад, између неколико великих сена, зденутих <pb n="11" /> једно уз друго, па жваће још нез |
| авномерно њиха, лево и десно, погурено, здепасто, неокретно тело.{S} Само је подигао главу и гл |
| } Коме се не допада, нека не пије...{S} Здрав си!</p> <p>Љубомир ућута.{S} Овде, ради другарске |
| хија... држи ли се још старац?</p> <p>— Здрав је.{S} Предаје Свето Писмо.</p> <pb n="77" /> <p> |
| </p> <p>Не прође недеља дана, а Јованка здрава, једра и пуна као јабука, накицошена, намештена, |
| у, по собама, по дворишту.{S} Под њеним здравим живим ступањем тресе се под, а она весело и срч |
| и се пре рекло да је јавно предавање но здравица.</p> <p>Код гостију се изнајпре опажаше досада |
| <pb n="172" /> <p>Изређане су давно све здравице, званичне и незваничне, пријатељске и шаљиве, |
| .</p> <p>Један професор изговори шаљиву здравицу: напомену, како се у манастиру чува некаква тр |
| тична почетка.{S} Дао нам је Бог деце и здравља, али ето, немам са чим да их мрсим...{S} А прод |
| , грош у новцу и други какав »прилог за здравље новокрштенога«...</p> <p>Прва свештена радња, п |
| ара, ништи, ствара, одузима живот, даје здравље и срећу...{S} Пред таком појавом Љубомир је ост |
| више ничега; оде све, све...</p> <p>— У здрављу ! рече он и крену се.</p> <p>Нити се руковаше, |
| да то Маљен њега поздравља...</p> <p>— Здраво, друже стари!...{S} Да ли ћемо се још кад видети |
| трже се Арсеније и погледа тако ведро и здраво, да сви присутни прснуше у смех. — Мене, знате.. |
| .. како ли ће бити даље?...{S} Плашљива зебња наилази му на душу, али је он одмах одгони својом |
| S} Обузет оном електричном топлином или зебњом, он се само стреса под навалом неких нових осећа |
| је необично и ретко, прелила је унакрст зејтином.{S} Даде им да једу, па затим оде у трпезарију |
| инско место на његов Маљен...{S} Густа, зелена, китњаста павитина од лозе, оструге и трња, пруж |
| че у подне није ништа окусио, до воде и зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладни.{S} Сети |
| лечно сиваста магла, а кад опече сунце, зелене се ливаде, жуте се њиве зрела кукуруза и промичу |
| бистре хладне воде, а око њега миришу, зелене се и с неком величанственом тишином дижу се у ви |
| ладу, на крилима му читава пласка разне зелене и осушене траве, коју је до сад пребирао и остав |
| ред очију!...{S} Мало јој је овако лепе зелене траве и хладовине, него хоће кукуруза, па још ст |
| хумови, по којима се жуте стрњаци, или зелене воћњаци и црне или црвене кућни кровови...{S} И |
| иси, непомичан и светао, мио као сунце, зелени Маљен...{S} Ах, кад загуди великан врховима густ |
| адина разноврснија и шаренија, и ливаде зеленије и стока по њима товнија, и воћњаци гушћи и сам |
| оровој шуми, па се утркује с њоме меким зеленилом своје сочне траве.{S} Он је високо, ближе врх |
| имњаци и црвене сниски кровови у јасном зеленилу бескрајних воћњака.{S} Ах, како се слатко дише |
| ву, која је прснула густим млазевима по зеленим врховима дремљивог бучја и целим видиком.</p> < |
| врзине по њивама, јури преко покошених зелених ливада, провлачи се кроз огрнуте кукурузе и све |
| а из остале грмљаве.{S} Оне мале буљаве зеленкасте очи, обрасле и утонуле у дебеле испупчене ка |
| д, кад није пред њим плаво небо, његове зеленкасте очи гледају потуљено, испод обрва, као да се |
| ка ведрина и радост, и онда се оне мале зеленкасте очи скупе, и кроз њих се види ведра, весела |
| сагнуо главу, али му испод обрва сјакте зеленкасте очи, а усне се развукле у весео, радостан и |
| блудећи својим полудивљим, радозналим, зеленкастим очима по јасном лазурном недогледу...</p> < |
| од очију, погледа шарену ткану сукњу са зеленкастом, ишараном купљеном кецељом, која стајаше ск |
| У шуми тајац: умире ово огромно, густо, зеленожуто чудовиште, загушило се, па не дише, не трепћ |
| ве, што су закршћене црвеном, него само зеленом варбом.{S} А ти покупи ујам, па дотерај, обрте |
| пше играју и преливају сунчеви зраци по зеленом Рудишту, једном премагревку, који се отео густо |
| ај самог студенца, немарно се бацило на зелену траву младо чобанче, дечко од својих тринаест го |
| а као небо, и што је страшније од свију земаљских ужаса.{S} Ослушну... нема никога.{S} Пред њим |
| веле му да је то нека друга, »швапска« земља, и он би је онда гледао још с већим чуђењем, и он |
| миче једна камилавка, шта ли је...{S} А земља се све више љуља... љуља... и онај мирис косе зан |
| ледао у Фрушкој гори, али је тамо друга земља и, што је главно, друга количина...</p> <p>Све вр |
| сламе.</p> <p>Леонтије само осећа да се земља под њим једнако љуља и да га овај мирис скорашње |
| су му се пресекле, жив је умро, кад му земљак објасни, да без тога пе може бити примљен, а дан |
| p>Кад год је могао, и он је одстојао са земљаком вечерње, замишљајући тог часа да лети право на |
| оге носе...{S} А овако само подскочи од земље, као да га електрична струја баца, и гледа у децу |
| на истоку, еј-хеј... диже се поносно од земље, увијена у тамно сивкасту маглу, дивна, пластаста |
| {S} И одједном осећа да под њим нестаје земље... он лети или пада, а око њега шушти и мирише сл |
| гу од коњске копите... још се осећа дах земље која се суши.{S} А тамо, изван ограде, озеленели |
| прети, са великом милином на срцу пада земљи и дохвати челом хладни под...{S} Та ове су му мол |
| ће и школе почети, наставиће се у целој земљи прекинути рад.</p> <p>Све беше како треба и обећа |
| ђаволе! одговори монах, обарајући очи к земљи.</p> <p>»Хм... сад је омекшао...{S} Не праћа се в |
| се није могла подићи, јер нема околног земљишта, где би помељари могли стати с колима и стоком |
| у на своме воденичишту, и ако је остало земљиште било туђе.{S} Отац Сава потражио је и добио до |
| Једна угледна кућа сеоска, која је исто земљиште убаштинила, спорила је право манастиру.{S} Сад |
| који се у манастиру, као најподеснијем земљишту, ошлифовао и преродио се у препреденост.{S} То |
| асну пругу, тамо где се небо састаје са земљом, и што више гледа ту загонетну даљину, она га св |
| знање.{S} Знао је доста лепих ствари из земљописа, јер је то професор лепо причао.{S} Бележио ј |
| ед види Саву, да гледа лађу и »швапску« земљу, али то не може учинити онда, кад би он сам зажел |
| о равна поља лети, не додирујући ногама земљу, са раширеном, завитланом у назад мантијом, са го |
| шуљом нешто лако закачио, и кад паде на земљу и дочека се на руке, испод њега се искотрља некак |
| ча преко сена и рипну с тавана право на земљу, немајући кад силазити низ степенице.{S} У оном л |
| осветљено покривало, што се спустило на земљу, мами душу некуд напред, и све се човеку тада неш |
| зити низ степенице.{S} У оном летењу на земљу осети, да је кошуљом нешто лако закачио, и кад па |
| тије ретко кад осети да стаје ногама па земљу.{S} Воде га, управо носе на рукама, Василијан и Н |
| у Св. Писму: »...плодите се и напуните земљу«...{S} Чекај, не љути се...{S} И ја сам у седамна |
| огромнији...{S} Био се јадник ко риба о земљу, радио с најупорнијом журбом, мучио се, довијао с |
| .{S} Али се цура одупре босим прстима о земљу, подаде се његовом вучењу и још се сама навали, с |
| {S} Велимир стоји погнут, загледао се у земљу, као да тамо тражи разјашњење својој ненадној нев |
| нове цокуле...{S} Бацише грешно тело у земљу, од које је и постало, и вратише се манастиру вес |
| себе капљу по капљу, која пада на мокру земљу.{S} Птице се не чују; вране изгледају одвратне он |
| на њу, са зажареним очима, са раширеним зеницама, управљеним у љубичасто ватрени стуб, што се в |
| уха...</p> <p>Мира пребледела, раширила зенице, и на лицу јој исписан велики ужас.{S} Гледа у н |
| ећеног! мисли Љубомир, упирући раширене зенице на једну пукотину у зиду, из које се сваки час п |
| у испред свог <pb n="13" /> сељака, као зец, потеран десетином керова, прескочи врзину и нададе |
| бомир, зверајући око себе плашљиво, као зец кога су керови сагнали у угао, гледаше само како би |
| баш до његове куће.{S} Она га је чешће зивкала, али му је газдарица рекла да се не одзива тој |
| ише му касу, дневнике, рачуне и стадоше зивкати и саслушавати једног по једног човека из околин |
| поизвиривали и почели трулити, осуо се зид испод темеља, па се то све шарени, суморно црни и б |
| е карнизом, који се пружио, испупчен из зида.{S} Љубомир корача... одупире се левом руком о бед |
| ом свету, и умрети од глади међу каквим зидинама?...</p> <p>Смишљао је у памети најстрашније сл |
| маштајући о овом дану, кад ће се наћи у зидинама чудна, до сад непозната манастира, који га је, |
| Гледа у ове неме и страховите, за њега, зидине, како се дижу величанствено у високо <pb n="34" |
| је затим на Калимегдан, завуко се међу зидине градске и предао се дугом, заносном маштању...</ |
| ед, прелетајући са испуцаних, ољуштених зидова црквених на полусухе старе воћке око амбара, кој |
| гледа високу, са црвеним кровом и белим зидовима кућу, која је његовим новцем подигнута, он и з |
| зноврсним рамовима, без икаква реда, по зидовима.{S} Осети се одмах нешто манастирско, некакав |
| еда као да му није баш до јела...{S} По зидовима, испод икона, исписана главнија правила монашк |
| ни у шта; очи му блуђаху неодређено по зиду и прозору, као обично кад се човек дубоко занесе ј |
| ући раширене зенице на једну пукотину у зиду, из које се сваки час помаља велики собни паук <pb |
| . мој устав! грми игуман, обрћући главу зиду, старајући се да не гледа у госта, који већ прелаз |
| а, избушили су безбројне рупе на прљаву зиду, а нико и не помисли да те рупе чудно изгледају... |
| досадило сунце, зато бегам...{S} Док је зима, не марим, али кад озелени гора, кад запевају слав |
| чега пре да се дохвати.{S} Срећом, беше зима, па се није могао никакав већи рад започети.{S} Им |
| е нове, непознате му до сад топлине или зиме... ни сам не зна чега, тек нешто прозуја кроз њега |
| ру.{S} Тек је лето било ославило, а ево зиме на измаку.{S} Шта се терета, за то време, преко гл |
| , јако, као да хоће нарочито, на измаку зиме, да плаши сиротињу и да покаже своју невиђену силу |
| ку ракију — све снагом надничарском.{S} Зими се заради много, те се има са чим летина средити.< |
| орез.</p> <p>Дешава се човеку, нарочито зими на каквом наоблаченом, влажном дану, кад је сав <p |
| на, тамна ноћ; настаде свуд около прави зимски тајац, кад се свака животиња и човек згрчи у топ |
| ни часови.{S} Шта би се радило на дугим зимским ноћима него то!</p> <p>Чувши певање, игуман реч |
| на од доласка Љубомирова у манастир.{S} Зимус, некако пред Божић, преместише оца Максима у једн |
| врата од Љубомирове ћелије, коју му је зимус уступио и, хркнувши својим јаким грлом, проговори |
| слатко ти гутати буранију, несрећо!... зинеш као хала, кад је осетиш !... узвикује он и све ви |
| кну Нићифор смешећи се.</p> <p>Леонтије зину, прекрсти се и одмаче се корак, два од њега.</p> < |
| мају о шта да се одупру...{S} А под њим зинула бескрајна провалија и чује се како доле шушти во |
| опростити...</p> <p>Ђаци се окаменили, зинули па само трепћу; тетка се само полуобрнула к њему |
| Васић, гимна... како оно кажу : гим-на-зист !«... мисли дечко и осврће се око себе, гледајући |
| и тајанствено место.{S} На средини крша зјапи велики улаз у мрачну пећину, испод кога дубоко, д |
| но их — тамне се, а црпи отвор пећински зјапи и тајанствено брује врхови бучја око њега.{S} Там |
| ка ми... управо није грешила, него њена зла батуна... затекли је.{S} Питају Христа, чула си... |
| покров.{S} Путник већ пао у очајање од зла времена, умора и глади.{S} Свуд око њега, и десно и |
| вом прича о његовој госпођи: како је то зла жена, циција, помреше млађи од глади, па хоће и да |
| што једем !...{S} Да се бега!...{S} Ето зла!«...</p> <p>Дечко стаде плашљиво прелазити преко се |
| има, о тврдоћи и хемиском саставу соли, злата и буди-бог-с-нама !... што он није ни мало разуме |
| на глави му капа од двадесет ока жежена злата и драгог камена.{S} Да ми је само то видети... ка |
| аво мојој кући.{S} Хинтов царски сав од злата, и већ све се блиста... царска посла!...{S} А <hi |
| ти...</p> <p>Ваља се добро наплатити за златан архимандритски крст, који се блиста на — трбуху |
| ти-си, боље да идеш за говедима по твом Златибору...</p> <pb n="42" /> <p>»Цензор... ја?!...{S} |
| овак са дршком од беле извијене кости и златном кићанком; око исте руке су омотане велике ћилиб |
| ка пред њим...</p> <p>Ту, у тој светлој златотканој одећи, у оној необичној капи, за коју је и |
| како ли кити оне дивне приче о добрим и злим газдарицама, о Чукурлији или некаквој Делиској чес |
| на маштању...</p> <p>А овде је пропаст, зло... страшно зло...{S} Шта га само чека код куће!...< |
| о...{S} Саво... дођи к себи!{S} Биће ти зло...{S} Знаш твоју чувствителну натуру!</p> <p>У свак |
| то... и он већ предосећа некакво велико зло...</p> <p>»Али шта је ово?...{S} Откуд!«... и он на |
| г скупа рада...{S} И, да би се довршило зло, једног пролећа удари страховит поводањ, засу све м |
| p> <p>А овде је пропаст, зло... страшно зло...{S} Шта га само чека код куће!...</p> <p>У свет!. |
| ода, закрвављених очију, запенушених од злобе уста, вуку везана праведника кроз село, бијући га |
| о наговести очекивање подмлатка...{S} И злобна завист, и очајна, немоћна туга севнуше у оку <pb |
| тебе ће закалуђерити!... дрекну игуман злобно, као да му је тетка крива.{S} Скинуће ти сукњу и |
| е и гледаше дуго, са завишћу, управо са злобом, за двема богомољкама, које све даље одмицаху, д |
| мртвачки, а очи севнуше неком нејасном злобом и узбуђењем.{S} Он викну неким новим, јасним, де |
| из школе празна слеђена срца, са неком злом слутњом <pb n="57" /> на души.{S} Да ли ће још ика |
| душом.{S} Што ће да живи овако и да се злопати, као сви његови Васићи?{S} Ено их, четири куће |
| ударци кроз сву Србију, и као да својим злослутим гласом опомињаху некога: »Хеј, не дај!«...</p |
| о облећу орлови и јастребови, те својим злослутим писком оживљују ово суморно и тајанствено мес |
| те да ме упропастите? пита Максим неким злослутим гласом, у коме се чује и очајање и — претња.. |
| етура и спада слама са њега, како шушти злослуто... и он већ предосећа некакво велико зло...</p |
| ...{S} Обелоданише се нечувене, огромне злоупотребе...</p> <p>Отац Максим најпре опроба обична |
| . као да се предомишља, да ли да изврши злочин.{S} Одјекнуше чести ударци кроз сву Србију, и ка |
| тешко чинило.{S} Та он има своје место, зна где је и, што је главно, није више сам.</p> <p>Тек |
| н, прост сељак, и зна се наћи у животу, зна зашто живи... стаде мислити калуђер. <pb n="228" /> |
| .. а лепа!{S} Па се ја са њом оженим... зна се: ко бајаги, није од истине...{S} Па право мојој |
| сно, и то је почетак од <hi>онога</hi>: зна да више неће ићи у школу, то је сам смислио и то ће |
| је сам смислио и то ће тако бити...{S} Зна још, да неће остати ни код куће — ту нема никаква п |
| но отвореније, блеђе, а нос модрији.{S} Зна он, однекуд осећа, да ће му се у тој шетњи казати н |
| hi>онда</hi>, код студенца, одлучио.{S} Зна да ће ићи у свет...{S} И сад настаје <hi>оно</hi>.. |
| нао са важнијим стварима, које треба да зна свако свештено лице.{S} Само са црквеним певањем ос |
| не зна, је ли?</p> <p>— Ја бих реко да зна, одговори Љубомир неодлучно.</p> <p>— М-м... реко б |
| ира ћу узети да ми успрема собу... нека зна ко му је господин, кад му се допада бити слуга« мис |
| знајући ни сама шта тражи. — Оно истина зна се: капетан може да одере нас механџије, али опет.. |
| и се овде«.{S} И он се стаде сећати шта зна о Соломуну: »Соломунов храм... мудрост... и од неку |
| се гртао великим кашикама...</p> <p>Бог зна шта је радио и како је управљао отац Максим толиким |
| н и није га ни мало страх, јер од некуд зна да се неће убити...{S} Ипак се трже кад паде у хлад |
| ина, и он је жесток у литургици: што је зна, махни се...{S} И велики и мали »вход« шта значе, и |
| тица, и бубица, и свако створење Божје зна зашто живи и радује се сунцу.{S} Радује се што... з |
| а топлина, срце му се некако стегне, не зна ни сам: да ли плашљиво или радосно.{S} Чита занесен |
| учно.</p> <p>— М-м... реко би!...{S} Не зна, мој брате.{S} Не зна ни оно што мене пита, само на |
| реко би!...{S} Не зна, мој брате.{S} Не зна ни оно што мене пита, само нас плаши.</p> <p>Љубоми |
| о, као да сад тек први пут увиђа, да не зна сам шта то чини овде.</p> <p>Тамна, тешка, валовита |
| прича оно пре, знаш кад си дошо, да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S} А ја, богме, знам!...</p> < |
| знемирио, препао се и наљутио се, па не зна које је осећање веће: да ли се треба више плашити и |
| ј кући, у којој нема газде, и сад се не зна чија је...{S} Ко уме заповедати, он је и газда.</p> |
| ран, тако преплашен и несрећан, да и не зна шта ће сад.{S} Треба да се побрине за преноћиште (у |
| ат попа, виђао га је у Београду, али не зна шта беше тада.{S} Биће од оних из конзисторије.{S} |
| ндура, и кад би око заранака, ни сам не зна како, натрапа управо пред механу.{S} Он би се врати |
| ати, дође к себи и уплаши се, ни сам не зна од чега.{S} Он пође лагано са доксата.{S} Велимир в |
| му до сад топлине или зиме... ни сам не зна чега, тек нешто прозуја кроз њега и он увуче врат у |
| се реши да напусти школу, а и он сам не зна како му то дође, нити жали за школом.{S} Ако хоће, |
| бомир се чуди.{S} Сви веле да Максим не зна баш ништа, а оно видиш...{S} И оно пре, <pb n="129" |
| у њему се утврди мисао: да ни игуман не зна ове ствари.{S} Првим одговором учинио је пробу, па |
| мртвачки обара пијану главу...{S} Он не зна да ли што чује или осећа, али му се чини да спава и |
| некакав нови, друкчији живот.{S} Он не зна баш какав је тај живот, али зна само да је <hi>друк |
| гледа како се овај под од цигаља (он не зна да је то под од цигаља) претворио у ватрено, издубе |
| ак предлаже мирну деобу, »па да нико не зна«, а Арсеније упорно тврди, да све припада манастиру |
| ; ја му одмах све испоручим, па нико не зна...{S} Добри су људи, овај... само лажу обојица, а В |
| да ми је то научити!...{S} Игуман то не зна, је ли?</p> <p>— Ја бих реко да зна, одговори Љубом |
| И сад настаје <hi>оно</hi>...</p> <p>Не зна кад и зашто му је то пало на памет...{S} Тек онако |
| S} Лаку ноћ!</p> <p>»Он, прост сељак, и зна се наћи у животу, зна зашто живи... стаде мислити к |
| сетио никаквих мисли.{S} Стоји тако, и зна где је и шта је, али га више занима клисарски посао |
| како срце закуца живо, живо, брзо... и зна, да је сад на Маљену, само би полетео косом...{S} У |
| може сутра ићи у Београд, али он неће и зна зашто неће.{S} И сад, враћајући се од стоке, спрема |
| х папоњака.</p> <p>А дечко слуша речи и зна шта му другарица довикује, али он не прекида своја |
| е Љубомир често одлазио у Богословију и зна сва лица и сав ред, као да је прави богослов.</p> < |
| вот сасвим друкчији!...{S} И овде сваки зна шта хоће, и нико не размишља много о животу.{S} Све |
| } Он не зна баш какав је тај живот, али зна само да је <hi>друкчији</hi> од овога, да људи тамо |
| како ли је зовете — трипут више, ондак зна се... морамо и трошити више, одврати му иронично на |
| и се пренуше.{S} Они су знали да игуман зна доста добро протумачити целу литургију, али га је м |
| е рађа на овом месту...{S} И најзад, он зна <hi>како</hi> треба живети — пример му је у томе пр |
| не жалостивне речи у писму, које су, он зна, целим скупом, сели и измишљали, све су празне, сам |
| ешто вуче да још мало промашта...{S} Он зна да је то нечастиви, али се обично брзо занесе, забо |
| . друго је!« узвикује му тај глас, и он зна да је то друго много лепше, светлије... и да ће он, |
| од многих мука.{S} Али мора се.{S} И он зна где ће га затећи ноћ: тамо око Радојевића кућа...</ |
| ло само оно, што он не разуме; а што он зна, држао је да знају сви.{S} Због тога се до сад и за |
| му, а оно једнако пред њим...</p> <p>Он зна зашто живи, и зато је срећан; а ја?!...</p> <p>И на |
| прену, као да је у ватру пао.</p> <p>Он зна зашто га зову, и не одзива се одмах, него смишља ка |
| оћи за старешину... мож’да он?...{S} Ко зна?!...{S} Ех, кад би имао стотину дуката, да их ћушне |
| а, да њега оговоре код капетана..{S} Ко зна!{S} С великом лукавошћу и препреденом вештином утиш |
| је: »Тс... није баш ствари, али тек ко зна!«...</p> <p>— Ја, одговори Љубомир, кријући очи и в |
| није ништа имао са среском влашћу. »Ко зна зашто је он дошао!« мисли у себи и стара се да умак |
| доста одвојио, да се у њему још по мало зна за Бога...{S} А ово куд прође... страх га поновити |
| сно, разумљиво, као човек, који потпуно зна не само <hi>шта</hi> хоће, него и <hi>зашто</hi> та |
| дна два житија.</p> <p>Сад је други, то зна... то осећа добро.{S} Али има нешто друго, важније. |
| е: господи помилуј, подај господи... то зна.{S} Али оне дуже...</p> <p>— Нека учи! нека учи! пр |
| p>И ови му пишу само због новаца, он то зна, иначе га се још за дуго не би сетили.{S} И за калу |
| .{S} Није он то чинио ради игумана, јер зна да се овај »курјак« не вара лако.{S} Пред њим се он |
| сеновац!...{S} Посла има доста, Велимир зна...{S} Он ће с тобом, да... да ти се нађе, пресече а |
| почињао своје одговоре.{S} За јасле већ зна се... и то тако... јасле, јасле...</p> <p>— Ама как |
| ко и не довршује целу мисао, јер се већ зна све даље...{S} Све је то смишљено и утврђено.</p> < |
| лост, која се показа на лицу јој.{S} Бо’зна ћеш у манастир?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Нећеш, ваљад’ |
| теде још што тако ситно учинити, али не знаде шта би и немаде кад, јер игуман стоји пред њим, о |
| се у моју душу, а ја слаб, страшљив, не знађах него се подадох власти његовој!</p> <p>— Даље, н |
| е крене на пут, или мож’да, узбуђен, не знађаше шта би друго <pb n="109" /> радио.{S} Одједном |
| 90" /> само Љубомир, но и сви калуђери, знају прилично објаснити целу литургију.{S} Учећи себе, |
| он не разуме; а што он зна, држао је да знају сви.{S} Због тога се до сад и заустављао на ситни |
| А ни његови калуђери, камо ли ђаци, не знају ни окучити...{S} Ништа, ама баш ништа!{S} До сад |
| о око мене!...{S} А сведочанство!... не знају«...</p> <p>Кад је пошао кући, после часа, дечко г |
| Нити се руковаше, ни поздравише: они не знају за то.{S} Они се само растадоше, не поимајући још |
| дао са снисходљивим сажаљењем, — што не знају у чему се састоји права наслада живота, али је чи |
| ди, псује, нарочито момке.{S} Али момци знају да је тетка добра, да је та грдња тек само »ради |
| као у сну, не разумевајући више ништа, знајући само да мора напустити ово омиљено место, приђе |
| видевши безброј несташних малишана, не знајући им још имена, раскречи се, подиже обе руке у ви |
| се све у манастиру врши по чреди па, не знајући још узрок Николиној казни, држао је да му је до |
| гледао друга, као обичног мушкарца, не знајући још јасно ни за полну разлику.{S} Тако се некол |
| ту се намесник малко збуни и сплете, не знајући како да почне излагати ову тугаљиву ствар...{S} |
| ћући и чешући се испод десне мишице, не знајући шта би друго радио.{S} Василијан га спази одмах |
| је Љубомир, трчећи плашљиво по соби, не знајући за шта пре да се ухвати.{S} Истрчаше оба ђака п |
| а друго питање...{S} Али сад Максим, не знајући ни сам зашто, повика: јеванђеље, брате... онога |
| ир уђе у кухињу узнемирен и уплашен, не знајући још шта ће затећи после данашњег окршаја, али с |
| осврћући се збуњено и тражећи нешто, не знајући ни сама шта тражи. — Оно истина зна се: капетан |
| ба ђака истрчаше на поље, а Љубомир, не знајући шта ће овако сам, пође и он за њима.</p> <p>Тет |
| што се наслуша и нагледа од јутрос, не знајући још како да сматра ове људе: да ли као свете, и |
| ена погледа корачао је мали бегунац, не знајући шта оставља ни куда иде.{S} До сад се ређаху св |
| чега се Леонтије највише плашио.{S} На знак домаћинов приђе најмлађа, сад о месојеђу доведена, |
| очи, па извири иза плашћа и погледа на знак, који је синоћ утувио, да му покаже правац пута.</ |
| ега, раширише се ноздрве, али тај опаки знак Никола не опази.</p> <p>— Са чесме? запита игуман |
| ке, једва приметне прљаво жуте обрве, у знак незадовољства.</p> <p>Прође четврт часа.{S} Чобанч |
| осељачио сасвим, нестало је и последњег знака београдског »полира«, само га жути капут опомињаш |
| родужи још јаче и затим, као по нечијем знаку, лишће зашушта и пред узневерена Љубомира стаде В |
| изиђе из свог заклона и пође запаженом знаку.{S} За мало нађе друм, па пође брже.{S} Обилазио |
| д би је силом истерао из свете куће.{S} Знала је то све ова паметна женица, па је угађала своји |
| а!«...</p> <p>А тетка Мара, која је све знала и разумевала без нарочитих наредаба, спремила је |
| »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нисам знала!« и пође Љубомиру.</p> <p>Игуман, као сваки крива |
| интересовала »господиновом« болешћу.{S} Знали су да то код њега прође брзо.{S} Али после изјаве |
| за Љубомира гостима око себе.{S} Сви су знали за последњи догађај у испосници, јер су то и влад |
| .</p> <p>Калуђери се пренуше.{S} Они су знали да игуман зна доста добро протумачити целу литург |
| рече која, не помену ничије име, али се знало о коме говори: јест, нешто се и она оболестила хм |
| у, и ако га ниједан није читао, него се знало онако, по предању...{S} Чуо је и пре тога, од нек |
| </p> <p>Максим узјаха коња, а то се већ знало куда ће.{S} Његова је »штација« доста далеко.{S} |
| еба и рече:{S} Авраме!«...</p> <p>»Аха, знам...{S} То је оно, кад је Аврам хтео заклати Исака.. |
| на цело!...{S} Ха-ха...{S} А ја, богме, знам!...</p> <p>Љубомир се чуди.{S} Сви веле да Максим |
| егови велики угодници...</p> <p>— Знам, знам... прекиде га гост нестрпљиво, — али какав је то ж |
| да се те беде опростим.</p> <p>— Знам, знам... лако је то.{S} А после?</p> <p>— Црква ти мора |
| р прича, а Максим само узвикује: »Знам, знам... то се чита о Сретењу, то о Благовестима... то ј |
| А ти чувај твоје место...</p> <p>— Но, знам ја да она све лаже...{S} Зар ја не видим како је м |
| н?...{S} Ко је то Леонтије?...{S} Јест, знам ко је...{S} То је сад онај <hi>други</hi>, онај мо |
| ће!«... питао се већ десети пут. »Јест, знам... сећам се те приче.{S} А ја сам је ’нако прочита |
| {S} Које игре знате?...</p> <p>— Тхе... знам оне школске све, али нас двоје сами то не можемо.{ |
| и радује се сунцу.{S} Радује се што... знам већ, и ја сам му се некад радовао...{S} Само му се |
| .</p> <p>— Баш се ти наиде по свету!{S} Знам <hi>онда</hi>... загледаш се тако у маглу и ћутиш |
| у гимназији прочитао целу библију...{S} Знам већ шта га чека: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш |
| еном на њу«.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Знам, брате...{S} Баш му тако и нише...</p> <p>— Е, пос |
| треба... да отрчим до куће...</p> <p>— Знам ја твоју кућу, одговори јетко игуман.{S} Напослетк |
| вео целу ноћ, у једној соби...</p> <p>— Знам, причао си, насмеја се Велимир.{S} Ја бих могао та |
| вели његови велики угодници...</p> <p>— Знам, знам... прекиде га гост нестрпљиво, — али какав ј |
| ера и наука Христова.{S} Хм...</p> <p>— Знам то... слушала сам.</p> <p>— Е, слушај и сад...{S} |
| у животу нисам ником казао...</p> <p>— Знам, брате.{S} Зато се и питам једнако: је ли ово Сава |
| ко се то ради.{S} Ет’ ’вако...</p> <p>— Знам то.{S} И код нас мушкарци раде.{S} Али Мира?...</p |
| то дознају?{S} То треба знати.</p> <p>— Знам, брате...{S} Онај мој лудак, побратим... опију га |
| тога, да се те беде опростим.</p> <p>— Знам, знам... лако је то.{S} А после?</p> <p>— Црква ти |
| иће зацело бољи од ових наших.</p> <p>— Знам, а како су Пахомије, Макарије и други?{S} И они су |
| прота, али га игуман прекиде:</p> <p>— Знам...{S} И оно мало говеди, оваца, дрва...{S} Али ти |
| којекакве разговоре.{S} Хоћу, брате, да знам, па ако не ваља...</p> <p>Леонтије до сад мишљаше |
| познати тако.</p> <p>— Добро, роде, кад знам...{S} Ако умрем, написаћу од чега је, па ће то наћ |
| <p>Али Љубомир сад стаде мислити : »Кад знам шта она хоће, онда је се не бојим.{S} Дај да видим |
| чујем да звони јутрење.{S} Кад пре, не знам ни ја... чини ми се тек сам лего.{S} Тамо ми је то |
| ба друкчије!{S} Чини ми се, брате... не знам како да ти кажем...{S} Ја мислим да нас је <hi>све |
| о каже да је загорео:</p> <p>— Хе... не знам ти ја за друго уживање, него да ми замирише ова па |
| а.{S} Нисам још напустио манастир... не знам како ћу то.{S} Жао ми.</p> <p>— А где ти је жена?< |
| сам; после не знам како сам окренут: не знам где су врата, ни пенџери, ништа...{S} Па кад и то |
| Љубо?</p> <p>— Сад ме је страх...{S} Не знам како то: вуче ме и баш волим, много волим да идем |
| аве, чини ми се, трећи пут?</p> <p>— Не знам, свеједно!... одговара игуман љутито, псујући оног |
| 35" /> лепши живот, шта ли је то, ја не знам...{S} Тек ја бих тада полетео, и ја бих некуд поша |
| мислити калуђер. <pb n="228" /> А ја не знам шта је ово било до сад, и коме је све то требало.. |
| </p> <p>— Јест.</p> <p>— За то га ја не знам...{S} Хм... тако важну науку давати деци!{S} Да је |
| црква.{S} Их!...{S} Ја ти онда ништа не знам за себе.</p> <p>— Лепо је, и ја волим.{S} Али дуга |
| S} Онда се окрећем у постељи и ништа не знам где сам; после не знам како сам окренут: не знам г |
| друг.</p> <p>— Ја... ја, брате, сад не знам.</p> <p>Велимир се грохотом насмеја.{S} Настаде ћу |
| стељи и ништа не знам где сам; после не знам како сам окренут: не знам где су врата, ни пенџери |
| — Нисам заборавио.{S} Видиш... ја ти не знам ту дубоку науку, али <hi>мислим</hi> много о сваче |
| <p>— Та оно знаш, тако је...{S} Само не знам ко би дочекао допуштење.{S} Ни на Божић се неки пу |
| на ово ништа одговорити.</p> <p>— То не знам.{S} Зацело су онда морали бити неки друкчији људи, |
| ...{S} Само му се ја не радујем, јер не знам <hi>зашто</hi> живим и јер не очекујем више <hi>ни |
| .. по божјем закону!... ,</p> <p>— Море знам то...{S} Него само да ме не истера сад, док не вид |
| вели : »Ја ви не разумем те ствари, али знам да је то нешто онако... шарено«...</p> <p>— Тето, |
| џија га погледа пажљиво.</p> <p>— Стоку знам да умеш чувати: код вас је има доста, него знаш ли |
| Љубомир прича, а Максим само узвикује: »Знам, знам... то се чита о Сретењу, то о Благовестима.. |
| архимандрита, важнијих владика и других знаменитих лица и, певушећи полугласно, прислушкивати ш |
| јче стидљиво.{S} И ово је доста.{S} Сад знамо да сам ја јача, рече она весело, па окрете ка луж |
| ког детета, које држи да је његов Вељко знан целом свету.</p> <p>— Од којих је твој Вељко?{S} Г |
| ог среског писара — и доста других радо знаних вести...</p> <p>И сељани Леонтијеви учинише приј |
| и зрак, и немим ћутањем поздравља стара знанца...</p> <pb n="254" /> <p>— Писали смо ти... рече |
| , али се некако сам, на основу стеченог знања у школи досети, да у Србији нема никакве пустиње. |
| >Тако се, постепено, текло мало по мало знања, и кориснога и бескориснога, и он је напредовао у |
| нда замаха рукама по ваздуху, дајући на знање да жели говорити...{S} Неко лупну виљушком о чашу |
| их се већином сви појмови о манастиру и знање о манастирском животу своде на какво ретко, необи |
| о разумевао нити знао зашто ће му такво знање.{S} Знао је доста лепих ствари из земљописа, јер |
| му се побратим-игуман одљути, а то ће, знао је он, бити после једног <pb n="111" /> доброг сна |
| ожених као ти, радио бих за своју децу, знао бих...</p> <p>— Бог с тобом! узвикује пренеражен п |
| каменита равница, а ово — гледај!...{S} Знао је наш св. Сава шта ће изабрати за испосницу...{S} |
| о нити знао зашто ће му такво знање.{S} Знао је доста лепих ствари из земљописа, јер је то проф |
| омир застаде на последњој степеници.{S} Знао је да се треба вратити одмах, али је хтео видети: |
| уће, Љубомир сврну на трла у потесу.{S} Знао је да ће тамо бити Мира, па да се и са њом поздрав |
| еко маљенских коса.{S} А сад... ђаво га знао...</p> <p>— Је л’ ти тешко поћи?</p> <p>— Није... |
| му је заузело душу.{S} А сад... сад је знао све, све...{S} Видео је јасно пут, којим му ваља п |
| оворећи гласно црквене молитве, које је знао на памет.</p> <p>Очитао је до сад равно седамнаест |
| неколико старијих, зрелих људи, које је знао...{S} И сви помрли, заједно с његовим оцем, и на њ |
| пов синчић, смејући се са њима, који је знао коме припадају новци са иконе.</p> <p>Љубомир, пог |
| власне манастирске старешине.{S} Ђак је знао цело црквено правило, све послове манастирског газ |
| ост, која му ствара неприлике.{S} Он је знао, да владика живи и дише само калуђерством, да у то |
| Исприча му трговац испотекар све што је знао и видео.</p> <p>Пре две године Максим је постављен |
| али није заборављао ни школу.{S} Већ је знао доста лекција о некаквим минералима, о кристалима, |
| ш мирисала маљенском боровином.{S} Није знао шта ће пре да га пита...</p> <p>— Шта веле моји... |
| сад је он отезао, гњавио, мрмљао и није знао дати никаква одговора; игуман се смешкао иронично, |
| Јоцин позив, устао је, пребледео и није знао ништа за себе.</p> <p>— Љубомир Васић! зову те у к |
| жудњом за радиношћу, да у почетку није знао чега пре да се дохвати.{S} Срећом, беше зима, па с |
| квеним певањем остаде назадан: још није знао окренути први глас...</p> <p>У фебруару Љубомир до |
| и гладан необично.{S} Глад је већ иначе знао трпети, али овакву глад, која иде упоредо са уморо |
| мандриту на разговор.</p> <p>— Их, ниси знао... који прапорац и мала звонца, да окитим рогове о |
| !... што он није ни мало разумевао нити знао зашто ће му такво знање.{S} Знао је доста лепих ст |
| та што не могу ништа да утуве, а ја сам знао доста...</p> <p>— Како ’но... оногај... што учите |
| , у наочарима, чичица, кога је он добро знао и већ се насмејао неколико пута чичиној шали, коју |
| ена из књиге на памет, али је он све то знао далеко лепше и живље испричати...</p> <p>Тако се, |
| да сви присутни прснуше у смех. — Мене, знате... само по неки пут стомак... онако... завије, а |
| ема ту, онај... како да вам кажем...{S} Знате...{S} Ваљевци су препредени...</p> <p>Архимандрит |
| ом Миром? пита га девојче.{S} Које игре знате?...</p> <p>— Тхе... знам оне школске све, али нас |
| г.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, тако ли ви знате!...{S} Кријете се по тавану, да чпијунишете шта ћ |
| злагати ову тугаљиву ствар...{S} Ви сви знате, настави он, ослобођен новом мишљу, како народ ве |
| лепоочне почеше му одскакати.{S} Ви бар знате зашто бисте се мучили, а он...{S} Игуман још јаче |
| Хм... светац!... »Од куд ћу му, врага, знати...{S} Соломунова пјесма над пјесмама, вели се овд |
| о су хтели једно о другом <pb n="68" /> знати.{S} Љубомир сазнаде да се жена зове Марија, да је |
| амо прочитати па заборавити...{S} Треба знати цело, као »оченаш«...</p> <p>А Макаријево... чудо |
| <p>— Откуд они то дознају?{S} То треба знати.</p> <p>— Знам, брате...{S} Онај мој лудак, побра |
| је већ примљен, само им беше љубопитно знати: да ли ће му се одредити посао »по реду«.</p> <p> |
| будући живот...{S} Све ће се урадити, и знаће се опет <hi>зашто</hi> се живи!...</p> <p>И сад с |
| а говорник ће разјаснити њен археолошки значај.</p> <p>Сава, смешећи се, мрдну очима тетки, кој |
| а је њему овај манастир, сад је схватио значај »пострига«, као јединог свог уточишта...{S} Како |
| .{S} Да ли ће још икад прекорачити овај значајни праг, преко кога се улази у науку?...</p> <p>Б |
| н, збуњен многобројним новим појмовима, значајним мислима, занимљивим фактима, само блуди очима |
| Љубомир га лагано повуче за мантију и, значајним изразом на лицу, прошапта му:</p> <p>— Амо де |
| ко је, од куда је и с неким нарочитим, значајним гласом, напомену, да он тражи службу.{S} Меха |
| вешто кашиком.</p> <p>— Устао! узвикну значајним гласом један ђак, промоливши главу кроз врата |
| која држи крст, и оно, у понекој кући, значајно стрељање очима, од стране какве угарене удовиц |
| уплете у разговор, погледајући Василија значајно.</p> <p>— То су, богме, послале господину архи |
| ј поступак.{S} Велимир се неколико пута значајно погледа с Нићифором па са Василијаном.{S} Могл |
| . на великом.</p> <p>Игуман опет поћута значајно, стави му још два питања, на која Максим одмах |
| кама и скором крају.</p> <p>Арсеније се значајно узнемири.{S} Од врата ћелије болесникове није |
| ћи досаду што је осећаше.{S} Игумани се значајно погледаше и, самим крајевима очију, насмешише. |
| х устаде и оде на врата.{S} Калуђери се значајно погледаше.{S} Арсеније стаде сипати свој теј, |
| гумане.{S} Тек оба се игумана погледаше значајно и као да очима говоре један другом: »Мртав, ни |
| ично питање је у овом манастиру старо и значајно.{S} Манастир је полагао право на неко старо за |
| усне иронично и пакосно скупљају, а очи значајно намигују.{S} Али кад се изнеше два тронедељна |
| а шта ћемо сад за паре? запита, игуман значајно и као прекорно.</p> <p>Прота обори главу збуње |
| .. па да идем? отеже она и узвикну тако значајно и смело, да се калуђер прену.</p> <p>— Па-а... |
| ом, а двадесет и шест како управља овом значајном кућом.{S} Колико је воде протекло; колико ли |
| а, без икаква основа, поновљене фразе о значају српских манастира, које говорник, као увод, нап |
| о треба одмах родитеље и кума поучити о значају крштења, о васпитању новокрштенога.{S} Истина, |
| хни се...{S} И велики и мали »вход« шта значе, и заамвона, и екваристија, и свако парче одежде, |
| вирује иронија. — Шта оно рекосмо пре о значењу св. престола за време вршења св. литургије?{S} |
| а, као што се Он за све нас жртвовао... значи управо одрећи се себе сама — свог физичког живота |
| у сиротињи«...{S} А носити крст Христов значи: имати веру у Оца небесног, какву је Он имао, чин |
| есто... сав његов посао !</p> <p>Ово је значило да Љубомир предузме сав посао, који је до сад в |
| на вратима, он процеди: стакло! а то је значило, да је време за ракију.</p> <p>И тако, Љубомир |
| у, заједно одшетају „тамо горе«, што је значило до Видина села.{S} Љубомир је обично остајао по |
| химандрит зором отпутова у град, што је значило <pb n="180" /> да ће се забавити најмање два да |
| <p>— Са чесме! заповеди одсечно, што је значило да треба отрчати са стаклетом на чесму, која ни |
| ној и њене слушкиње.</p> <p>— Пита она, знаш, одговара му Љубомир: каки ти је оно младић, што т |
| .</p> <p>— Па шта игуман прича оно пре, знаш кад си дошо, да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S} А ј |
| еви? пита не дишући.</p> <p>— Брину се, знаш сам...{S} Сестре ти плачу и помињу мајку... она би |
| о пођох у свет, онако преплашен и мали, знаш како смо се гледали и ћутали на коси?...</p> <p>— |
| елацијом.{S} Министар то једва дочекао, знаш већ...</p> <p>Игуман само опсова грубо, сељачки, п |
| свет...{S} Оне котарице што сам оплео, знаш где су, у оној шупљој букви... узми их све...{S} П |
| ше куће, час код своје мајке.{S} Нисмо, знаш, још скућили...</p> <p>— А жао ти манастира, а?</p |
| собом:</p> <p>— Баш хоћу да те питам... знаш, одавно се каним...{S} А не могу више да слушам ко |
| смеје се Велимир гласно.{S} А Максим... знаш за ону траву!</p> <p>— Тај је још гори, тај је пра |
| игумана.</p> <p>— Е, немој баш тако... знаш сам да је слаба стомака.{S} Неки пут га одиста так |
| што се ради по манастирима, није оно... знаш, оно како треба.{S} Ово је једно, а све треба друк |
| огме, послале господину архимандриту... знаш, неке из Јасеновца, саопшти јој он лагано, као нек |
| ја ћу им рећи... да се не мразиш?...{S} Знаш... они мисле, кад си таки господин, да имаш пун ка |
| е <pb n="206" /> донесе на леђима...{S} Знаш да сам ти друг... хајдемо лепо заједно.</p> <p>Лео |
| авор, а тамо те чека цела дружина...{S} Знаш, опет је најбоље да си се оженио! узвикну ђак одсе |
| во... дођи к себи!{S} Биће ти зло...{S} Знаш твоју чувствителну натуру!</p> <p>У свакој другој |
| мрака, а онај тамо чека у недељу...{S} Знаш ли да прекосутра треба ићи, да се ђакониш!</p> <p> |
| догматици, мој брате, додаје Никола.{S} Знаш оно о Тројици... као цигља!</p> <p>— Шта си ти до |
| ти треба са нама лепо... као браћа.{S} Знаш, овде су сви од нас старији, и сваког мораш послуш |
| реба отворити очи! наставља Велимир.{S} Знаш какав је у друштву.</p> <p>— А јао!...{S} Никола п |
| и од њега десет пута, викну Велимир.{S} Знаш оне чизме... ха-ха-ха...</p> <p>— Баш да ти то исп |
| <p>— Клисар, брате! узвикну Велимир.{S} Знаш оно, што се каже црквењак.</p> <p>— Е, ту се имаш |
| тај се жестоко боји.</p> <p>— Јест.{S} Знаш ли, он се не лечи само од стомака.{S} Он слуша све |
| /p> <p>— Јест, дела, славе ти!</p> <p>— Знаш, прво... а то је баш тешко, започе Никола, и на ус |
| и све старе, дивне успомене...</p> <p>— Знаш... кад онако ја легнем крај студенца, ти нешто дељ |
| ред, као да је прави богослов.</p> <p>— Знаш ли Амфилохија... држи ли се још старац?</p> <p>— З |
| пане и писане, из богословије.</p> <p>— Знаш... рећи ће архимандрит Љубомиру: ја видим да ти во |
| ја сам се зато и закалуђерио.</p> <p>— Знаш, немамо кад да се разговарамо много...{S} Послао ј |
| ста... гле! потврди и Нићифор.</p> <p>— Знаш-.. овај напада све странце, макар били и калуђери. |
| му засветлеше и он проговори:</p> <p>— Знаш како ме онда вукло...{S} То није било ништа.{S} Св |
| /p> <p>— А ко би се калуђерио?</p> <p>— Знаш, мислио сам — али немој да се љутиш, молим те — ми |
| оком, те није морао казати именицу, да знаш што су!...{S} Хе-хе... ти си још млад, ал’ не мари |
| »Што сам се калуђерио!...{S} То ваљ’да знаш«.</p> <p>И архимандрит се зачуди:</p> <p>— Шта ћеш |
| себи мрмљаше.</p> <pb n="66" /> <p>— Ја знаш идем... поделио тамо ујам, па се нешто замислио..{ |
| разуми се: ти залагуј слушкињу како год знаш неколико дана, док се ја добро упознам с газдарицо |
| ричекај мало! насмеши се Велимир.{S} Не знаш ти њега!...{S} Ти ћеш, мој бане, кроз који недељак |
| , брате!{S} До сад се само мотало, а не знаш шта има у клупчету...</p> <p>Леонтије га погледа ч |
| сва три калуђера.{S} Па дође час кад не знаш кога ћеш пре послушати...{S} А ми овако сложно, ле |
| ћелију, па куњаш тако до века.{S} И не знаш ни сам шта радиш и зашто живиш...{S} Тек тако само |
| ха-ха-ха...{S} Па то су паремије... оне знаш, за велике празнике...{S} Де још...</p> <p>Љубомир |
| а да!...{S} Друкчији, да како...{S} Али знаш... кад избацим из собе оволицно парченце — Никола |
| та га чека: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми дође толико пута да му кажем: диј |
| ?...{S} Седи још.</p> <p>— Е-е... да ти знаш шта мене сад чека!{S} Мека постеља, млада и згодна |
| р нешто отели, криво ми...{S} А већ сам знаш да ми није до калуђерства...</p> <p>— На што ти је |
| умеш чувати: код вас је има доста, него знаш ли што око коња?</p> <p>— Нисмо их имали... коње, |
| еш видети, тако ми младости!...{S} Него знаш... ја сам мислио... најбоље је да се сви људи жене |
| мрмља он у себи, а гласно рече:{S} Него знаш, није ово за тебе...{S} Чудни су ови свети књижевн |
| ти си толике чколе учио...{S} Ради како знаш.{S} Али те само једно сви молимо: немој се калуђер |
| спремао, па ет’!...{S} Некако ми онако знаш... као да сте ми и ти и Нићифор нешто отели, криво |
| тако... без допуштења.</p> <p>— Та оно знаш, тако је...{S} Само не знам ко би дочекао допуштењ |
| <pb n="77" /> <p>— Ене де... од куд то знаш?{S} И мене је то предавао...{S} А ко предаје догма |
| ало говеди, оваца, дрва...{S} Али ти то знаш.</p> <pb n="139" /> <p>— Хмм...{S} Чујеш, невоља ј |
| па баци сву кривицу на мене... реци што знаш...{S} А ја... глас му задрхта, очи се зацрвенеше и |
| о лед и по њему се просуле честе грашке зноја...{S} Умор, страшан нечувен умор !</p> <p>Дечко с |
| у неке капљице.{S} Да л’ то беху грашке зноја или сузе, прота не виде.</p> <p>— Али кад погледа |
| ако друго вече, ненавикнут на умни рад, зноји, стење, крха, проклиње, грми и — предаје богослов |
| ... рекох ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове те архимандрит, да идеш одмах са мном.</p> <p>— Ка |
| мља дечко у себи (рекли су му да се ова зове „велика“, за разлику од других двеју — палилулске |
| </p> <p>— Капетан !... трчи...{S} Газда зове, па затим излети напоље и сакри се на таван шталск |
| /> знати.{S} Љубомир сазнаде да се жена зове Марија, да је ту из оближњег села, да има мужа и д |
| укчије газдује, по новој науци, која се зове економија, на је тамо и приход двапут и трипут већ |
| даљину, у тај неизмерни простор што се зове <hi>свет</hi>.{S} Он жуди за том даљином и за тим |
| и обични манастирски гости, које игуман зове лонцолизи; ту су вам механџија-арендатор манастирс |
| јемо по тој новој иконији... како ли је зовете — трипут више, ондак зна се... морамо и трошити |
| вориште од игуманове псовке...</p> <p>— Зови Велимира!</p> <p>Мара изиђе и повуче звонце једаре |
| ривио у страну...</p> <p>— Д-д... да га зовнем? замуца Љубомир, не смејући казати да је отац Са |
| а и људи готово поизодлазили, механџија зовну Љубомира у једну собу, па га тајанствено, са полу |
| архимандритство".</p> <p>Један професор зовну Љубомира, пребаци му руку преко рамена, и лаганим |
| ништа за себе.</p> <p>— Љубомир Васић! зову те у канцеларију, одсечно и службено викну служите |
| о живети као свети Антоније, а овамо га зову да привређује кући, која га храни, јер и њему треб |
| је у ватру пао.</p> <p>Он зна зашто га зову, и не одзива се одмах, него смишља како би се осве |
| нда се жене устумарају.{S} Шиљу децу да зову домаћина, који је са плугом негде на њиви, спремај |
| пржени на масти, што их господа варошка зову уштипцима...{S} А Велимир се сав зајапурио, вукући |
| високих кућа...{S} Хе-хе... месечари се зову!</p> <p>Овако дугачак игуманов монолог запрепасти |
| ше глупо-пренераженом Максиму да се они зову »комисија«, попечатише му касу, дневнике, рачуне и |
| чице са жутим цветом!...{S} Како је оно зову?...{S} Ох, какав ли ће бити Арсо кроз пола године, |
| ке и по мало из Догматике.{S} Велики је зор био, који га на тај корак принуди.{S} Владика, <pb |
| андрит.{S} А ја потегох у залуд онолики зор!{S} Ха-ха-ха!...{S} Извол’те сад, господин-владико! |
| ви, калуђери, остасте живи!{S} Грдна ли зора потегосте! узвикује игуман љутито и иронично.{S} О |
| љујући узбуђене, пијане главе...</p> <p>Зора!{S} Беласа се густа роса по потесу, а тамо иза гро |
| ја кад почнем мислити ноћу, то траје до зоре, баш до самог сванућа...{S} Шта пута у Београду та |
| опет по савету владичину, од поноћи до зоре, али га је по неки пут и сунце варало.{S} Јео је д |
| ле истеривао оваке нападе.{S} Сутрадан, зором, привика спремном кочијашу:</p> <pb n="239" /> <p |
| се виђа само у августу.{S} Архимандрит зором отпутова у град, што је значило <pb n="180" /> да |
| вено и моћно избија у светли недогледни зрак, и немим ћутањем поздравља стара знанца...</p> <pb |
| , витлајући је и хитајући обло камење у зрак, или гађајући свраке, чавке и друге крупније штето |
| , нежном светлошћу, бацајући своје лаке зраке на позлаћени крст и црвенкасто кубе храма.{S} Нек |
| се најлепше играју и преливају сунчеви зраци по зеленом Рудишту, једном премагревку, који се о |
| ја се фигура нејасно оцртава под слабим зрацима свећице.{S} Само му оно буљаво надувено лице бе |
| > плаво небо, како трепере под сунчевим зрацима, и полугласно, блудећи маленим очима, понавља у |
| преливају бела кравља леђа под сунчаним зрацима, и како белавка брзо маше репом па га забаци на |
| се оштро преливају под његовим ватреним зрацима, и растерало сивасто беле облаке магле, који се |
| ка Маљена и цела, светло оцртана јасним зрацима, неравна видика...{S} Гле, она иста, искривудан |
| не.{S} Ни једне мисли у њима, ни једног зрачка смисла и умна живота!...{S} Мрак, тама, бескрајн |
| е сунце, зелене се ливаде, жуте се њиве зрела кукуруза и промичу младе живахне праље...{S} И он |
| <p>А Макаријево... чудо! чудо!...{S} У зрелим годинама родитељи му се раздвајају, добром вољом |
| ер нестрпљиво изређа неколико старијих, зрелих људи, које је знао...{S} И сви помрли, заједно с |
| Леонтију би суђено да отпочне озбиљно, зрело живети, да за своју покретљиву душу измисли какав |
| коме пројурише брзо детињство, младост, зрелост, па ево стиже и старост, а у том дугом низу ота |
| манастирску трпезу, као јато чавака на зрелу кукурузну њиву.{S} Ту је наш познаник, прота Спир |
| /p> <p>Тишина...{S} Само по неки цврчак зрикне, и залелуја се тихи, сањиви ноћни лахор, успављу |
| ројанице са крупним, као голубије јаје, зрнима, а другом држи муштиклу, из које сукћу густи дим |
| јер се свако нада да ће затећи још које зрно код другог нејачег; кад настаде овај свињски метеж |
| .{S} Навали, а Макса суши <pb n="71" /> зубе! одговара Максим, кријући дувањару у хаљину.{S} Су |
| стима, ножем размаче мало јако стиснуте зубе младићеве.{S} Тетка сручи лагано целу чашу.{S} Рад |
| сим, кријући дувањару у хаљину.{S} Суши зубе-е-е понови он, савијајући цигару.</p> <p>— А-а... |
| пирне њушком у слабину, крмачица шчепа зубима клип, писне опако ради обичаја или кокетарије, а |
| пропаст, — или: јурнути напред, поклати зубима оне што су пружили пушке и хоће његов живот... п |
| тима и кидају га одлучно једрим чврстим зубима.{S} Василијан нешто весело прича, шетајући по ку |
| Чувши певање, игуман рече у себи : аха! и тај узвик као да га наведе на неке мисли. »Ето, уче.. |
| ег ћутања он проговори:</p> <p>— Чекај! и његове цокуле залупаше ходником.</p> <p>Кад се врати |
| ољан својим стањем (тако се њему чини), и не сећа се да потражи што узвишеније, светије...{S} А |
| у: како сад изгледа као <hi>други</hi>, и на своје велико запрепашћење опази, да је остао онај |
| ба, хоће!...{S} Тај ће једва дочекати«, и ућута.{S} И није се преварио.{S} А Велимир сад слобод |
| лагано увлачи врат у овај »лаки јарам«, и осећа да се враћа све исто, како је и пре било...{S} |
| >Иза његових леђа смеши се игуман Сава, и нешто шапуће тетки, која се пригнула к њему.</p> <p>Љ |
| S} И оно озбиљно поштовање чина његова, и оно свесрдно прилажење руци му и старих и младих, и о |
| ј невољи...</p> <p>И наредба игуманова, и околности, прилике... све је тако јасно, да не остављ |
| ручку!...{S} А овамо страшна заклетва, и правила, и углед на толике испоснике!...{S} Како је т |
| говором, Јованка се скоро наже на њега, и гурну га лагано прстом у чело, да би је погледао прав |
| Распитивао је доста и он њу и она њега, и он је већ заборавио на сваки страх, заборавио је поми |
| усти на другу половину, подаље од њега, и, очекујући да он проговори, стаде гледати у чађава бр |
| емена, умора и глади.{S} Свуд око њега, и десно и лево, склопила се огромна планина, којој, как |
| свој начин, не осврћући се ни на кога, и не марећи ни за чије мишљење, испустити, дати му одуш |
| е, из педагошких обзира, облик диалога, и то само између игумана и Максима.</p> <p>Игуман мрдну |
| мало знања, и кориснога и бескориснога, и он је напредовао у школи.</p> <p>Једаред, претурајући |
| сагледа само крајичак онога страшнога, и опет се из младих груди отме и разлегне зверски крик. |
| дух уљудности, честитости, дух лепога, и ви се одмах гледате низа се, цените је ли све на вама |
| у се пред вратима придружише оба друга, и он одмах, по њиховим радосним лицима, опази, да се об |
| иром; јутрос му донеше кашмир из града, и сад га веома занима како ли ће изгледати овај груби л |
| , сами, да га она некако страшно гледа, и да му није немио тај поглед.{S} Он опази чак да му је |
| ан, отворен и присебан.{S} Он разгледа, и, види се, разгледа пажљиво све око себе.{S} Ослушну к |
| Подиђе га језа од хладна црквена пода, и он стаде још јаче дрхтати...</p> <p>Часови се свршише |
| дице, попију се неколико кава и ракија, и домаћин управља обично питање:</p> <p>— Да нисте глад |
| иваде зеленије и стока по њима товнија, и воћњаци гушћи и само двориште <pb n="251" /> манастир |
| ија, и градина разноврснија и шаренија, и ливаде зеленије и стока по њима товнија, и воћњаци гу |
| е да мисле на смрт: и песме, и чтенија, и житија и све, све...</p> <p>— Али Арсеније, тај се же |
| /p> <p>После пола часа врати се Марија, и одмах стаде нешто око ватре намештати.{S} Калуђери по |
| шума изгледа китњастија и хладовитија, и градина разноврснија и шаренија, и ливаде зеленије и |
| памети догађаје и описе из оба житија, и како пролећу поред његових мислених очију ови заносни |
| ој необичној побожности, читању житија, и као чак се жалио мало на претерану побожност, која му |
| « шта значе, и заамвона, и екваристија, и свако парче одежде, и све, све...</p> <p>— Хо, јаки ј |
| загуди великан врховима густа јелашја, и кад засвира игласто борје, и кад зашуми густо бучје.. |
| едног младог, тек пројаханог, ждребака, и одлучи се да га, по што по то, научи раван.{S} Али му |
| У ушима му још бруји вика оног сељака, и сад му се чини да неколико гласова викну за њим...{S} |
| , за кога му рекоше да ће бити владика, и некако је нејасно своја маштања мешао са тим, не разу |
| , ка и ја по Маљену, па постао владика, и гледај само каква је чуда починио...{S} Васкрсао <pb |
| ма стоји само једна црна, ужасна слика, и у томе грозном призору, као у сну, промиче Јованка... |
| сматра архимандрита као правог дужника, и стара се савесно да наплати свој дуг.{S} А нови архим |
| чна живота, меша се ту нешто и Јованка, и он сам...{S} И све му се више не спава...{S} Напослет |
| трема, би му незгодно од овога доласка, и ако он није ништа имао са среском влашћу. »Ко зна заш |
| е?...{S} И она нова, висока, господска, и она испод ње <pb n="253" /> накривљена чатрљица...{S} |
| и и радити што ти заповеди он, и тетка, и сва три калуђера.{S} Па дође час кад не знаш кога ћеш |
| ецељом уста, уђе у отворену собу тетка, и мало затим поврати се, водећи игумана, готово носећи |
| ивила, поизваљивала, шиндра поотпадала, и по избушену крову прелива се беличасто сива маховина. |
| се она црна тамнина, што га је омотала, и срце му још ледено, и све је око њега тамно, као што |
| да обиђе с водицом још пет других села, и да се не враћа манастиру, док не сврши посао.{S} Мома |
| S} А овамо страшна заклетва, и правила, и углед на толике испоснике!...{S} Како је то?{S} Све с |
| е језичцу.</p> <p>— Доста, рече Никола, и Љубомир врло лепо заустави звонце.</p> <pb n="100" /> |
| во... а то је баш тешко, започе Никола, и на уснама му заигра блажен осмех, што ће се од те дуж |
| а, и сестре, и Маљен са Миром, и школа, и све оно са чим је младост провео.{S} Он више не мисли |
| го таштина, ништавило: и свет, и школа, и господство, и Маљен, и све, све...{S} Само је једно и |
| еда Велимирова, сад је Николина прошла, и онда настаје његова!{S} Сад је, дакле, настала његова |
| , и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно живи правим испосничким животом, Љубом |
| у да је то нека друга, »швапска« земља, и он би је онда гледао још с већим чуђењем, и она нејас |
| меном <pb n="197" /> поплочаног, храма, и осим тога јасног, живог осећања хладноће, не осети ни |
| с часним оцем Никифором вино у кантама, и заводњио очима са старим другом, натежући у подруму и |
| ш му дрхћу усне и купе се на крајевима, и он осећа да му још стоји на срцу сва она тежина, што |
| им, вештачки у вис управљеним роговима, и гледа право у оца Василијана.{S} Леонтије се досети, |
| једнако драгоцен и старијима и млађима, и сваки се од њих патио, да се тај глас што више распро |
| сам располагао нежним благим осећањима, и уз то, у приличној мери, маштао и писао стихове, заин |
| ом старешине и калуђере по манастирима, и долази до закључка, да је његов манастир доста одвоји |
| ебо, како трепере под сунчевим зрацима, и полугласно, блудећи маленим очима, понавља у себи: »Љ |
| бела кравља леђа под сунчаним зрацима, и како белавка брзо маше репом па га забаци на сапи и п |
| преливају под његовим ватреним зрацима, и растерало сивасто беле облаке магле, који се дизаху и |
| ји, потуљеним, дубоко сакривеним очима, и обореном главом.{S} Око њега се гуркају, загледају га |
| блене пренераженим, исколаченим очима, и само чује, после сваког фијука, онај непознати му, чу |
| иблиска историја... то га занима веома, и он је ипак задовољан...</p> <p>И све исто онако, као |
| ова би опомена освестила љута игумана, и он би се одмах прибрао, али је сад, после неиспаване |
| о се, загледао се дуго са свију страна, и никако му није падало на ум да је то старо, изношено, |
| де су остала сама деца и по једна жена, и то му беше веома тешко.</p> <p>Али прође све.{S} Наст |
| се главом и целим телом чак до колена, и уз то гласно набраја:</p> <p>— Еј, мој Арсо, мој кука |
| Љубомира, пребаци му руку преко рамена, и лаганим полушапатом запита га:</p> <pb n="170" /> <p> |
| ше се ређати некаква неразумљива имена, и речи; он обрте неколико листова — опет позната прича |
| ропаст...{S} И хтела би да није рањена, и да се врати све како је било пре, и увиђа да је сврше |
| воје богословско образовање.{S} Истина, и то је образовање крње, јер му недостаје основно и гим |
| чекни само, узвикну Велимир.{S} Истина, и он је жесток у литургици: што је зна, махни се...{S} |
| тако...{S} Добар неки младић, вели она, и ваздан тамо...{S} Заборавио сам...{S} Тек каже: да ја |
| ки и мали »вход« шта значе, и заамвона, и екваристија, и свако парче одежде, и све, све...</p> |
| е, постепено, текло мало по мало знања, и кориснога и бескориснога, и он је напредовао у школи. |
| о гасио.{S} Љубомир дометну суха грања, и ако је ватру наложио једино с разлога: да има на чему |
| и и гуди разиграни талас бесна поводња, и он, услед ове хуке, више ништа не чује и не види, до |
| ир осећа како му теку сузе од узбуђења, и у исто време готов је из свег гласа запевати.</p> <p> |
| се одједном из заноса срећни младожења, и јасно осећа да се нешто са њим свршило, да је он преш |
| уђерења.{S} Кола звркнуше преко камења, и за један миг излетеше кроз велике усвођене вратнице.. |
| ирујући у кожне бисаге, скинуте с коња, и вадећи отуд све, што је припадало кући, односно њој: |
| а.{S} Љубомир се наслонио на доксат па, и ако је већ неколико пута гледао ове исте призоре, сад |
| наслањају на врљике разграђена котара, и он стоји тако и мртвачки обара пијану главу...{S} Он |
| ала као двор, а сад тако сниска, стара, и тако обична...{S} Овде се некад побадао вито...{S} Ка |
| ба Василијан дозва шумара и воденичара, и посла их некуд.{S} Калуђери сви, осим Леонтија, весел |
| е подизали материјално стање манастира, и враћао се сваки утешен и охрабрен надом.</p> <p>У так |
| сле овога тетку испратише из манастира, и она весело казиваше свакоме, како једва чека да стигн |
| се нових познаника, кметова и пандура, и кад би око заранака, ни сам не зна како, натрапа упра |
| та других, краћих ну лепих, животописа, и већ је по њима створио себи, не још сасвим јасан, али |
| ој кући.{S} Хинтов царски сав од злата, и већ све се блиста... царска посла!...{S} А <hi>она</h |
| сије«, опет се отворише она иста врата, и на њима стаде блед, забезекнут, преплашен, са блесаво |
| ких огранака.</p> <p>Отворише се врата, и у трпезарију стадоше улазити, смерно и побожно, калуђ |
| арешине!</p> <p>Отац Сава залупи врата, и опет, онако исто одмерено и лагано, стадоше лупати по |
| , искрено...</p> <p>Неко лупну о врата, и зачу се Велимиров глас:</p> <p>— Лаку ноћ, Леко!...</ |
| су га спопале све болести овога света, и он се сам чуди, како може још да иде, једе, пије...{S |
| је остала та жеља: да види митрополита, и то баш кад служи.{S} До сад никако није могао уграбит |
| лимир узе Љубомира за руку, више лакта, и поведе га олтару...{S} Мало звоно одјекну кроз нему т |
| бично...</p> <p>Побратим скочи с места, и пружи руке плашљиво према игуману, као да га жели зау |
| о звучни метал и затим заигра, запишта, и све јаче и све бешње стаде лупати, шкрипећи непрекидн |
| о сад тако близу било: и отац, и браћа, и сестре, и Маљен са Миром, и школа, и све оно са чим ј |
| p>Сестра се смеши, одговара да се сећа, и ако јој се из очију види немарно расположење према ти |
| и тако редом, док не порасте као кућа, и већа...{S} Па све ближе и ближе... и таман да ме удар |
| емље, као да га електрична струја баца, и гледа у децу око себе тако блажено, као да би се сад |
| настирском против многобројних врабаца, и другу од канапа, дугачку, пастирску, као она што је у |
| се, а около снују нека непозната деца, и са оним истим покретима, са истим начином и изразима |
| Савин глас.</p> <p>— И тица, и бубица, и свако створење Божје зна зашто живи и радује се сунцу |
| давно свих девет манастирских воденица, и сад се љуто каје што не остаде у којој да ноћи.{S} До |
| </p> <p>— Ја...{S} Кад ти будеш царица, и ја ћу онда у свеце!</p> <p>— Што?...{S} Ти си побего |
| та слушају Савин глас.</p> <p>— И тица, и бубица, и свако створење Божје зна зашто живи и радуј |
| остави кућу, и браћу, и сестре, и оца, и матер, и жену, и децу... нек’ прода све имање и разда |
| претурао главачки, одрао би кога јарца, и опет би трчао и трчао докле га ноге носе...{S} А овак |
| м одеждама... и он да је исто што чича, и чича да је <hi>он</hi> или <hi>као</hi> он... тако не |
| ...{S} А дивљаче маљенско блене, слуша, и заборавља где се налази и шта се то збива око њега.</ |
| ди на доксату, заклоњен за дрвени стуб, и посматра како излази причешћен народ из храма.{S} Одј |
| још више уља у распаљени бес игуманов, и он, гледајући несвесно, блесаво још ово неколико људи |
| шама својима.{S} Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако«...</p> <p>Шта је ово сад?!...{S} |
| онтије се смешкао на саблажњив предлог, и као предомишљао се. »Баш одмах, првог дана... па као |
| ише завија, осећа велику необичну глад, и ваљада услед тако јаке инервације поче живље мислити. |
| делити начин и правац живота.{S} И рад, и одмор, и весеље, све беше заједничко.{S} Леонтије се |
| !{S} И дахну душом кад стиже у Београд, и настави свој скромни, повучени, мирни живот...{S} Дру |
| /> А ја не знам шта је ово било до сад, и коме је све то требало...{S} Да ли сам ја требао Богу |
| стило на земљу, мами душу некуд напред, и све се човеку тада нешто хоће... и он би тихо и весел |
| им</hi> приликама.</p> <p>— Бог Господ, и јависја нам... грми Василијан својим снажним гласом, |
| само од стомака.{S} Он слуша све бабе, и све будале и свакога...{S} Чим чује да нека трава леч |
| има манастирима.{S} Сваки живи за себе, и никога се не тичу радости или невоље друга му.{S} Мож |
| утрос читао: »Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу |
| , па пође опет натраг.</p> <p>— И тебе, и тебе ће закалуђерити!... дрекну игуман злобно, као да |
| адом.</p> <p>Леонтије се повуче у собе, и одједном занемари све оно, што га је до сад одушевљав |
| но страшно и веома слатко од те појаве, и он скиде руку и погледа...{S} Лепше, много лепше но ш |
| Ови диалози изишли су му на врх главе, и он је стао мало боље размишљати о њима.{S} Учинило му |
| р вели да и то многи раде па лепо живе, и још по неки стекне...{S} Само за прво време, док ме н |
| о срце све више привлаче и ове молитве, и ово тамно здање и ова тиха побожност, што се рађа на |
| одлучан, да сви монаси, и они што седе, и они што слушају, стоје као приковани за место, као чо |
| а, и екваристија, и свако парче одежде, и све, све...</p> <p>— Хо, јаки је он и у догматици, мо |
| да су у пуној кући, у којој нема газде, и сад се не зна чија је...{S} Ко уме заповедати, он је |
| у...</p> <p>Љубомир се плашљиво подиже, и седећи, оборене главе, слабим но одлучним гласом прог |
| ...{S} И људи из старог времена одлазе, и свега, свега нестаје...</p> <p>Петог дана тетка испра |
| сање и намештање добро изрибане трпезе, и онај уобичајени врисак и бегање дечје од калуђера чак |
| ишта не знам за себе.</p> <p>— Лепо је, и ја волим.{S} Али дугачко, брате... заболе ноге, па је |
| ету: »Чедо, устани!«...{S} Дете устаје, и настаје... онако...</p> <p>Љубомир се трже. »Видиш, и |
| мљених ученика у први разред гимназије, и још тамо нешто стаде говорити, али он од узбуђења не |
| зило на ум до сада?{S} Он вели да није, и без сумње није никад до сада помислио јасно: идем у м |
| а више робовања!...{S} Опет да се пије, и само ’нако... да се гледа у маглу!«...</p> <p>Од тог |
| ла...{S} И раздрије Јаков хаљине своје, и веза костријет око себе«...{S} Љубомир се заплака и к |
| а јелашја, и кад засвира игласто борје, и кад зашуми густо бучје... калуђер дршће.{S} Чини му с |
| и...{S} И у грлу га све јаче задављује, и усне му се развлаче...{S} Он плаче горко, неутешно, о |
| омира благо:</p> <p>— Дошло од владике, и он махну белом савијеном хартицом пред собом, — да се |
| у као на длану с леве стране подринске, и с десне шумадиске планине.</p> <p>При врху Рудишта би |
| ре, и воденичаре, и чобане манастирске, и све ће закалуђерити.</p> <pb n="155" /> <p>У тај мах |
| авице...</p> <pb n="255" /> <p>И тетке, и стрине, и браћа од стричева... сви окупили једно, сви |
| ово... у дворишту сви калуђери?{S} Гле, и отац Сава стоји на доксату, гледа, радознало и реко б |
| д олова, тамније од ноћи...</p> <p>Гле, и другови његови, који имају прописно школовање, напреж |
| њим лете читави легиони нечастиве силе, и он се још јаче упиње, трчи, прескаче, јури, не гледај |
| чак да му је мило што их оставише саме, и никако не може сад да му дође у главу: зашто би му то |
| а ме добро увежу конопцима... а, богме, и њу!...</p> <pb n="184" /> <p>— Кхх... ихи-хи... зачу |
| Саву освећеног имањем, па после, богме, и женидбом и још многим саблазнима, али дете остаје ста |
| нако опомиње да мисле на смрт: и песме, и чтенија, и житија и све, све...</p> <p>— Али Арсеније |
| м сунце мало одскочи, па и њих нестане, и не сећају се јадне, гладне и жедне стоке до самог мра |
| међу свију манастирских житеља с једне, и игумана с друге стране.{S} Доста му је за сад оно, шт |
| положењу.</p> <p>»Шта хоће ови од мене, и шта ово радим ја овде?!«... запита се он одједном, по |
| ћи уф-ф... па се сети протине напомене, и одједном оно набрано смежурано лице, оног истог секун |
| p> <pb n="255" /> <p>И тетке, и стрине, и браћа од стричева... сви окупили једно, сви имају нек |
| ишина...{S} Само по неки цврчак зрикне, и залелуја се тихи, сањиви ноћни лахор, успављујући узб |
| ем ја ни макнути...{S} А она кад почне, и он се са неком гордом хвалисавошћу насмеши... мој бра |
| Љубомир је чуо до сад једно предавање, и дваестину пута мучио се од сваке руке да погоди онај |
| n="122" /> ово игуманово прећуткивање, и мало по мало, у њему се утврди мисао: да ни игуман не |
| тоније због тих речи продао цело имање, и после живео по њима цела живота!...</p> <p>Кад је нал |
| некакав громки груби глас уз предисање, и онда замумла неко тамо:</p> <p>— А-а...{S} Ала ли сам |
| и прелива се...{S} Он је ставио питање, и чини му се да је изложен коцки цео живот му...{S} Чек |
| ста! понови Нићифор малопрешње тврђење, и затим се сви разиђоше по дворишту...</p> <p>У вече, к |
| осадање одушевљено-побожно расположење, и он, као сваки ко је свршио један већи посао, седе кра |
| га задише некакво радосно расположење, и он се гуши, грца од навале осећања...</p> <p>Одлучио |
| а кукуруза пред гладне халапљиве свиње, и кад настаде обичан врусак и мљацкање, са неизбежним п |
| .. севају му мисли кроз главу као муње, и он се лагано провлачи поред другова, кријући очи од љ |
| онда се оне мале зеленкасте очи скупе, и кроз њих се види ведра, весела душа...</p> <p>...{S}Љ |
| рвама.{S} Позваће и кочијаше, и куваре, и воденичаре, и чобане манастирске, и све ће закалуђери |
| аће и кочијаше, и куваре, и воденичаре, и чобане манастирске, и све ће закалуђерити.</p> <pb n= |
| је обишао многе наше велике манастире, и свуда, где год су млађи људи старешине, нашао је да с |
| у у чашу, из које бризнуше ситне искре, и послужи старешину.{S} Игуман дохвати чашу гломазним в |
| на, и да се врати све како је било пре, и увиђа да је свршено све...</p> <p>Кроз тихо, бледо, м |
| буњено, преплашено претури преко лотре, и седе баш уз саму левчу, не марећи што ће му она одбит |
| близу било: и отац, и браћа, и сестре, и Маљен са Миром, и школа, и све оно са чим је младост |
| .. нека остави кућу, и браћу, и сестре, и оца, и матер, и жену, и децу... нек’ прода све имање |
| овде зашто је, ради чега?... запита се, и обузе га грозничава језа, кад осети да се и над оним |
| ..</p> <p>И све то прошло и утулило се, и само стоји један дуг бескрајан низ година, у коме про |
| редстављају читаво племе.{S} А њему се, и ако и сам управља кућом, чини то необично, па чак и — |
| ј Спиро...{S} Онда ми се срце растресе, и онда... хеј, шта ту !...</p> <p>Прота га стаде корити |
| лашено, збуњено око себе, па се окрете, и одједном, не говорећи ништа, из све снаге, јурну кроз |
| некадањег друга, као у неко чудовиште, и пита <pb n="63" /> се у страху: да ли је он још човек |
| кчији!...{S} И овде сваки зна шта хоће, и нико не размишља много о животу.{S} Све се то креће с |
| S} Може ићи <hi>тамо</hi> кад год хоће, и опет ће му остати доста времена, да се нађе око тетке |
| b n="46" /> са својим бегством од куће, и тешко му паде на срце туга Јосифова оца...{S} Замисли |
| и поред њих, видећи само веселе осмехе, и приђе архимандриту.</p> <p>»Ала је оседео !... гле, о |
| очима, од стране какве угарене удовице, и оно препирање Велимирово са домаћицама због прилога.. |
| p> <p>Мира пребледела, раширила зенице, и на лицу јој исписан велики ужас.{S} Гледа у некадањег |
| ред, нареди му:</p> <p>— Узми ножнице, и дај ми их.</p> <p>Младић се осврте збуњено... »Какве |
| рено сновање по кући стидљиве домаћице, и оно живо брисање и намештање добро изрибане трпезе, и |
| алуђере, који псују непажљиве домаћице, и ради казне траже, да се спусти што већи прилог у биса |
| његово цензорство, на своје несташице, и запиткујући га о манастиру, о калуђерству, о многим в |
| ..{S} И велики и мали »вход« шта значе, и заамвона, и екваристија, и свако парче одежде, и све, |
| р као и ти!? узвикује зачуђено девојче, и на уснама се већ купе црте, које ће прећи у стидљив и |
| роким ноздрвама.{S} Позваће и кочијаше, и куваре, и воденичаре, и чобане манастирске, и све ће |
| и им се одмах по уводу лица разведрише, и они стадоше слушати пажљиво.</p> <p>Гост објасни потр |
| под штале, једнако сачекују деца и муж, и потом у трку, по један од њих, јури кући...</p> <pb n |
| и се обрадова толикој пажњи према себи, и лепо се пољуби с млађим братом.</p> <p>— Роде... добр |
| ведоше к Исусу жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду рекоше му: учитељу, ова је жен |
| ло!...{S} Пропао!«... севну му у глави, и он скочи са сламе као посут жеравицом.{S} Још једном |
| ла околина...{S} Он обрте кључ у брави, и таман отвори врата и стаде на хладне цигле, од којих |
| м архимандриту <pb n="167" /> оцу Сави, и са тврдом намером: да се не дигну од совре докле се у |
| ..</p> <p>Гле, како се овде бурно живи, и како је овај живот сасвим друкчији!...{S} И овде свак |
| о пред њим...</p> <p>Он зна зашто живи, и зато је срећан; а ја?!...</p> <p>И нашто оде овај жив |
| ђер не прочита последњу реченицу: »иди, и одселе више не греши«.</p> <p>— Баш ти ја то из књиге |
| ј, свануло !</p> <p>Љубомир се пробуди, и опазивши жену уза се, скочи и стаде трљати очи песниц |
| су онда морали бити неки друкчији људи, и сав народ...{S} А ово ти је код нас друго...{S} Море, |
| /> му...{S} Али се то око брзо овлажи, и из њега закапаше вреле сузе...{S} Кроз помућене сузам |
| мољетен</hi>... отверже всјех имјенији, и шед в манастир, пријат на сја ангелски образ«...</p> |
| а.{S} Знаш, овде су сви од нас старији, и сваког мораш послушати, што год ти заповеди.{S} Игума |
| је само о томе, како је он најстарији, и како ће кроз који дан бркнути у све углове Савине уту |
| одбе, са којима се улази у ред монашки, и Љубомир се, са живим, одушевљеним блаженством на лицу |
| е дроњаве, свећњаци прљави, позеленели, и тако!«...{S} Ипак он запази и добро разгледа похвално |
| ажи.{S} Брзо су се објаснили, наредили, и он је одмах нашао место, нашао кров и заклон, за чим |
| више.{S} Али, тако су старији удесили, и он нема куд...{S} Максим и Арсеније још унапред су уж |
| своје калуђере, како нису ништа учили, и да им тим напомене своје богословско образовање.{S} И |
| »Какве ножнице?... где су?«... помисли, и угледа како му сви показују очима на једно место.{S} |
| адесјат три веси«... рекло се у повељи, и мислило се да то остаде вековима, док сунце сија...{S |
| м«...</p> <p>— Тако ће он њих, душе ми, и Догматику и, може бити, само Пастирско... па редом! у |
| корисније.{S} Само гаје винограде сами, и то им је најглавнији пољски посао.{S} Покосе ливаде, |
| е журно, тражећи плен на другој страни, и онда настаје мување свиња, једно поред другог, јер се |
| а, да људи тамо постају срећни, виђени, и то је доста да га и он зажели свом млађаном душом.{S} |
| от чисти и невини, као од мајке рођени, и сви се посветили.{S} Никог није повукло срце у свет, |
| и неки момци беху још раније отпуштени, и сад, од онолике задруге, остадоше сами Леонтије и Вас |
| ени сви, што сте оптерећени и намучени, и ја ћу вас одморити«...</p> <p>— Ради чега си дошао, б |
| одједном, као вихор на врелој ведрини, и пресече, поруши, однесе све његове тежње, његове дети |
| астир.{S} Ово га путовање толико збуни, и помете му и иначе нејасне погледе на живот и будућнос |
| Велимирови брчићи постали гушћи и црњи, и он се сад држи некако сасвим друкчије... независније, |
| велики коњ...{S} Ја му лепо видим сапи, и једна му је нога као. .{S} Боже ме прости, већа од то |
| јицу!</p> <p>Тек у вече стигоше лекари, и одмах после прегледа изјавише забринутом »братству«, |
| овито-убедљив и одлучан, да сви монаси, и они што седе, и они што слушају, стоје као приковани |
| едамнаестој години мислио скоро као ти, и био сам готов закалуђерити се.{S} Али после, брате, х |
| а чак доле, испод груди, нешто стезати, и он неколико секунада стајаше као камени кип.</p> <p>» |
| ова.{S} Лети воденице престадоше млети, и он, не налазећи брзе примене својој вештини, а и врућ |
| рег у лоју; све ће му се готово донети, и он ће бити као прави господин.{S} А за време може и к |
| а будући живот...{S} Све ће се урадити, и знаће се опет <hi>зашто</hi> се живи!...</p> <p>И сад |
| е ту не може <pb n="36" /> ништа учити, и да има много бољих места, где се мање ради и више кор |
| на протине шале, само се увија и мршти, и ако га сад баш ништа не боли.</p> <p>Прота ће, опазив |
| доше и професори, одоше и старији ђаци, и Светозар оде са некаквом »легијом«, оде и »господин«. |
| !{S} Лаку ноћ!</p> <p>»Он, прост сељак, и зна се наћи у животу, зна зашто живи... стаде мислити |
| моћно избија у светли недогледни зрак, и немим ћутањем поздравља стара знанца...</p> <pb n="25 |
| вар: треба сачекати какав већи празник, и онда почети читање.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| тотине, који су следовали за Антонијем, и сви су завршили живот чисти и невини, као од мајке ро |
| разговору, махну главом са одобравањем, и у очима му се засветли радост, као да је пронашао как |
| би је онда гледао још с већим чуђењем, и она нејасна жудња за даљином, за светом, сад би се у |
| } И сви помрли, заједно с његовим оцем, и на њиховим пепелиштима господаре други људи и чују се |
| зно, као што се пристоји пред старијим, и на његову лицу беше исписано задовољство што је госпо |
| шу.{S} Он познаде одмах ко је пред њим, и како је и сам располагао нежним благим осећањима, и у |
| то га узима на себе...{S} Жудео за тим, и сад га све то плаши!...</p> <p>Да ли сте видели срећн |
| егде наиђе на велику сличност са собом, и то га необично порази.{S} За св. Спиридона Тримитинск |
| е момци, стадоше се облачити са журбом, и како се који спреми, <pb n="67" /> одмах излази из ку |
| ица пружи снаси карлицу с топлом водом, и кад се млада спусти, дохвати његову ногу и стаде је п |
| уша нагиње лонац са густим белим соком, и како у округлу ћасу падају, заједно са соком, добри к |
| е да мрдне.{S} Покрене је другом руком, и де-де на више обема — а ја... не може!...{S} А оно га |
| гу, тамо где се небо састаје са земљом, и што више гледа ту загонетну даљину, она га све више з |
| одитељи му се раздвајају, добром вољом, и иду у манастир.{S} После дуга времена, анђео наређује |
| е у трпезарију, која замириса тамњаном, и на њих погледаше ликови многобројних светитеља и прав |
| ради мене... заплака се тетка одједном, и настави јецајући: ако је то Богу много криво, реци ми |
| е; они »обични« узнемирише се одједном, и спремаху се сви да нешто кажу, али су толико изненађе |
| Макаријеву да се опет састави са женом, и после овога рађа се Макарије...{S} Али његова женидба |
| рхимандрит се нешто разговори са Маром, и сутрадан, кад се остарели игуман, дочекан потпуно кал |
| ц, и браћа, и сестре, и Маљен са Миром, и школа, и све оно са чим је младост провео.{S} Он више |
| х понавља са великом милином и заносом, и онда му срце дође тако пуно, у грудима га задише нека |
| једну од ластика са ракљастим дрветом, и њу је употребљавао искључиво у дворишту манастирском |
| огледа око себе, трљајући очи песницом, и наједаред запрепашћено отвори очи. »Шта је ово?...{S} |
| ање веселе ватре, са својом другарицом, и макар не говорити ништа, само ћутати...</p> <p>Пухор |
| последње време обичају, сишао у подрум, и неће изићи отуд, докле га тетка не изведе, а тетка му |
| је пукла пред очима му бескрајна раван, и отегла се у недоглед...{S} И тамо далеко хеј, вије се |
| !...</p> <p>Светозар оствари свој план, и после недељу дана Љубомир се наслушао хвалисавих прич |
| ?</p> <p>„А, то ли је!« помисли игуман, и одједном му спаде све нерасположење и бојазан.{S} Он |
| коња.</p> <p>Наместио се, сад је миран, и то му за сад, после толиких неприлика, беше доста.{S} |
| и свет, и школа, и господство, и Маљен, и све, све...{S} Само је једно истинито, вечно и непром |
| ну, насред које се виђаше велики јасен, и стаде као укопан.</p> <p>Под јасеном се нагнула једна |
| ..</p> <p>»И игуман је друкчије обучен, и Никола друкчије изгледа... калуђерски...{S} И ја сам |
| Пред њим се он само начинио преплашен, и кад год би га игуман испод очију погледао, старао се |
| поснички живети, часни оче, промуца он, и одједном, као да пређе преко некакве велике препоне, |
| дан трчати и радити што ти заповеди он, и тетка, и сва три калуђера.{S} Па дође час кад не знаш |
| шљиво на сваку врзину, на сваки заклон, и очекује кад ће се отуд помолити човек.{S} У ушима му |
| носе калуђери.</p> <p>Кад год је могао, и он је одстојао са земљаком вечерње, замишљајући тог ч |
| заволети какву ствар, животињу, посао, и сав се предати забави или послу око ње.{S} Кад је дош |
| о, што је било далеко од њега као небо, и што је страшније од свију земаљских ужаса.{S} Ослушну |
| планинску постељу, обрте главу у небо, и загледа се у меку, нежну дубину небесног плаветнила.. |
| мене бежати? запита девојче веома живо, и хтеде га погледати право у очи, али он опет обори гла |
| штавило: и свет, и школа, и господство, и Маљен, и све, све...{S} Само је једно истинито, вечно |
| ио тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљавала га свјетлост!«...</p> <p>Обузе га стр |
| чисто и бело какво он није никад видео, и ако су у селу му и поп и учитељ имали кћери, кад виде |
| не знам...{S} Тек ја бих тада полетео, и ја бих некуд пошао са тим народом... куд иде тај свет |
| посла у школи и у цркви, прође му брзо, и он се зачуди: кад пре дође други одмор!...</p> <miles |
| } Све је онако, како сам оно ја мислио, и све је у реду... како треба да буде.{S} Само — овај п |
| он то некако у својој главици помирио, и опет је остало: да и он и онај чича буду у тим одежда |
| сети, да је кошуљом нешто лако закачио, и кад паде на земљу и дочека се на руке, испод њега се |
| ни сетио никаквих мисли.{S} Стоји тако, и зна где је и шта је, али га више занима клисарски пос |
| запитати.{S} Одговара на питања кратко, и увек гледа да се уклони од разговора.{S} Кад момци и |
| одигла главу, гледа око себе радознало, и кад угледа застиђена Леонтија, насмеши се ђаволасто, |
| шно тело у земљу, од које је и постало, и вратише се манастиру весело, »славећи Бога«, као што |
| иту и сенасту липу, што добише за јело, и пуну канту вина.{S} Отпоче прави, поверљиви, слободни |
| га штаповима унакрст, и није га болело, и није му, каже, ништа.{S} И тако — ништа није ни било! |
| Велимир махну руком безбрижно и весело, и опет се <pb n="231" /> настави пијанка...{S} Тетку из |
| ђаво, испита га све точно како је било, и колика је била свећа, па кад се поче смејати... хо!.. |
| му осмехом одговара да није заборавно, и обрће се да иде архимандриту на разговор.</p> <p>— Их |
| то га је омотала, и срце му још ледено, и све је око њега тамно, као што је и било...{S} И туга |
| штале, где га задахну свеже суво сено, и препоручи му да пази ноћу да се ко не увуче у шталу, |
| ре мисли.{S} Он слуша причање Николино, и само му једно чудно: зашто Николина глава игра, трепт |
| чисто звони најмање манастирско звоно, и његов танки и сребрни глас одјече кроз јутрењу влажну |
| ина и што је од живота, што је стварно, и сравнио са оним, што му до скора беше идеал, па је на |
| Устај, да звонимо ! чује он сад јасно, и ова опомена на дужност раздрема га одједном, као пљус |
| <p>Једно само он разуме добро и јасно, и то је почетак од <hi>онога</hi>: зна да више неће ићи |
| се нађе, пресече архимандрит иронично, и цокуле стадоше брзо лупати а нос чешће фркати.</p> <p |
| есташна ждрепца у мало не однесе бедро, и он остави коње, па се стаде занимати бушењем ципунова |
| ак ће манастирски долазити свако јутро, и односити покупљене прилоге.</p> <p>— Најмање још једа |
| кад не гледа право, него некако у косо, и опет гледа човека у очи.{S} Па ход господин-Николин!. |
| о томе...{S} Само ме забуњују!{S} Ето, и сад ми је некако тако... тешко ми«...</p> <p>Кад се о |
| ућу, и браћу, и сестре, и оца, и матер, и жену, и децу... нек’ прода све имање и разда милостињ |
| тако вешта куварском послу.{S} Љубомир, и ако још чист и наиван, досети се да ће ова крупна раз |
| /p> <p>»Што ли је то?... мисли Љубомир, и лагано, кришом, подиже очне капке испод надвијених ве |
| чин и правац живота.{S} И рад, и одмор, и весеље, све беше заједничко.{S} Леонтије се подаде то |
| је!... друго је!« узвикује му тај глас, и он зна да је то друго много лепше, светлије... и да ћ |
| ијим гласом — да ли има места и за нас, и ако смо пандурска сорта...</p> <p>»Куку, јадо!...{S} |
| и.</p> <p>Нашло се сведочанство за час, и са свим просто, без муке.{S} Забринути богословац про |
| ако необично опружио свој гломазни нос, и ако не може никако да удеси, да личи на свеца, тек и |
| ?...{S} Венчао се, брате, као сав свет, и сад славим Бога.{S} Нисам још напустио манастир... не |
| е ово друго таштина, ништавило: и свет, и школа, и господство, и Маљен, и све, све...{S} Само ј |
| И ако је сваког часа очекивао ову вест, и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно |
| кивање подмлатка...{S} И злобна завист, и очајна, немоћна туга севнуше у оку <pb n="261" /> му. |
| а светла, надземаљска ведрина и радост, и онда се оне мале зеленкасте очи скупе, и кроз њих се |
| ог крста и његове руке, која држи крст, и оно, у понекој кући, значајно стрељање очима, од стра |
| ешто друго: тукли га штаповима унакрст, и није га болело, и није му, каже, ништа.{S} И тако — н |
| се сунцу.{S} Радује се што... знам већ, и ја сам му се некад радовао...{S} Само му се ја не рад |
| крилима парао вечну, црну, празну ноћ, и чини му се, да су и његов живот и његова душа празниј |
| уку, у танком, широком, везеном рукаву, и наслони је на Љубомирово раме.{S} Обоје се тога трену |
| ашена и изненађена, протури кроз главу, и, не предвиђајући ништа добро, осим муке, унапред, узв |
| ене!?«... севну му одједном кроз главу, и он поими сву страхоту и важност игуманове речи. — »Цр |
| ва.</p> <p>Цензор стидљиво обори главу, и са оним снебивљивим ужичким смешењем протепа:</p> <pb |
| иде одавде!« дође му одједном у главу, и он одмах осети, како је овде све <pb n="192" /> тако |
| ватру пао.</p> <p>Он зна зашто га зову, и не одзива се одмах, него смишља како би се осветио пр |
| акачиш о дрво; уљаник зарасто у корову, и још по нека пчелица прозуји над <pb n="258" /> овом у |
| да гледа на себе као па простог слугу, и однекуд му дошло на памет, да све то сноси ради распе |
| туцима за седење, моле их да причекају, и онда се жене устумарају.{S} Шиљу децу да зову домаћин |
| се учинише као да врло пажљиво слушају, и ако су се многи љутили на говорника, јер се пред њима |
| Одјекнуше чести ударци кроз сву Србију, и као да својим злослутим гласом опомињаху некога: »Хеј |
| авири и у собе, у кухињу, у трпезарију, и као окамењен, са бесмислено управљеним погледом у про |
| оворили су му и калуђери о томе житију, и ако га ниједан није читао, него се знало онако, по пр |
| или, па слатко трепћу, чим опазе тетку, и стану је неког белаја мувати по угловима ходника или |
| оше обилним млазом низ усијано лице му, и стадоше лагано видати љуте очајне боле...{S} Разлеже |
| ело!{S} Све оно исто, добро познато му, и опет све друкчије, необичније...{S} Преко свега се на |
| ад мишљаше да је питање управљено њему, и хтеде устати да саслуша озбиљну тетку, али се над њим |
| неки, овај... он погледа оком у страну, и видевши да је Љубомир већ зажмурио, настави лакшим гл |
| мисли, овако угрејане, на другу страну, и разговор полако прелази на предмете, који су ближи ов |
| раћу, и сестре, и оца, и матер, и жену, и децу... нек’ прода све имање и разда милостињу сироти |
| од калуђера чак у поток или у планину, и оно побожно целивање светог крста и његове руке, која |
| разлога: да има на чему окадити пећину, и ако је, међу осталим његовим заветима, кад се одлучив |
| — Од куд овде женске? чуди се он у сну, и све више осећа онај празнични мирис намазане девојачк |
| о путовању, па онда и даље о школовању, и тако редом све, док се неко не сети, те изнесе пред у |
| још петорицу цензора у другом одељењу, и најзад сви професори дођоше до уверења, да су се у ов |
| ешко цензорско питање у другом одељењу, и наш Љубомир постаде »цензор велике гимназије«.</p> </ |
| уге приче о Сави и Дунаву, о Топчидеру, и ваздан, ваздан...</p> <p>- Он опет гледа у ону сиву д |
| ђерске собе.</p> <p>— Да ми не вичу ту, и да се после господин љути, заврши она.</p> <p>Ђаци ис |
| асти, изгубити се у овом шареном свету, и умрети од глади међу каквим зидинама?...</p> <p>Смишљ |
| о подићи воденицу на своме воденичишту, и ако је остало земљиште било туђе.{S} Отац Сава потраж |
| крст мој... нека остави кућу, и браћу, и сестре, и оца, и матер, и жену, и децу... нек’ прода |
| нека узме крст мој... нека остави кућу, и браћу, и сестре, и оца, и матер, и жену, и децу... не |
| ти по сјајним жишкама, које догореваху, и севајући још по кадшто слабом светлошћу, умираху, туљ |
| е године добије а друге изгуби парницу, и у дневнику манастирског расхода цифра судских, адвока |
| ене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете спокој душама својима.{S} Јер је јарам мој |
| ше сложно да се реликвија изнесе одмах, и одржаше победу.{S} Господа оци пробаху <pb n="174" /> |
| но прилажење руци му и старих и младих, и она искрена радост њихова, што им се сија у оку, јер |
| и чита: »Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!{S} Био тај дан т |
| , великих и малих, прљавих и окречених, и он се нађе као стегнут, заклопљен том громадом...{S} |
| у отворен пут.{S} Он се осмехну на њих, и као да им говораше лицем и очима: »Ја бих се са свима |
| хоће ли <hi>сасвим</hi> остати код њих, и онако по издаље напомињала калуђерство.{S} А он је ск |
| још лепше!« помисли бистроумни Ваљевац, и кроз пола часа његова срећна мисао постала је дело.{S |
| љена тихо-тихо силази лагани повијарац, и прелеће му преко румених обрашчића...{S} Он и не чу к |
| о му је до сад тако близу било: и отац, и браћа, и сестре, и Маљен са Миром, и школа, и све оно |
| <p>— Како изненада?</p> <p>Реч по реч, и Љубомир повери своме обожаваном љубимцу целу тајну св |
| ен би прогутало и самлело!...{S} Видиш, и ово не ваља што ми Теофило пише за квасију и слатку п |
| нако...</p> <p>Љубомир се трже. »Видиш, и мене почео нечастиви да куша!...{S} Шта ми износи пре |
| о запрепашћено питао: ко ли ће сад?!... и стрепио од помисли, да тај нови може бити гори од Сав |
| илинском сунцу...{S} Боже, слободни!... и то мож’да за читаву недељу дана... мож’да и више!{S} |
| ти!{S} Имаш своју кућу!...{S} Овамо!... и Леонтије увуче свога друга у собу, посади га да седне |
| астиру и испоснички до краја живота?... и тако даље{S} На сва питања редом, Љубомир одговараше |
| p> <p>»Али шта је ово?...{S} Откуд!«... и он напреже памћење...{S} Некакве нејасне, оделите сли |
| е са свима сад ижљубио, али видите!«... и он журно, весело и скромно пројури поред њих, видећи |
| куша!...{S} Шта ми износи пред очи!«... и он се удубљује даље у читање, осећајући у исто време |
| кога питају... а-а!... мене питају!«... и он напреже ум, да се сети одговора, који треба да каж |
| о Христово: »ко хоће да иде за мном«... и оно: »узмите јарам мој!«...</p> <p>— Нисам заборавио. |
| ара.{S} И тај га мирис заноси, опија... и све ближе прилази и све јаче стеже...</p> <p>И види у |
| у њега заудара из грла пијана човека... и промиче једна камилавка, шта ли је...{S} А земља се с |
| ј, осети њен дах и близину њена тела... и опет јој погледа у очи...{S} Преплашен, изненађен, де |
| ..{S} Камо ти деца, што си их родила... и човек?...{S} Шта то чиниш!...{S} Покај се, док има вр |
| /p> <p>— Хм...{S} Голготу представља... и њу, ја.</p> <p>— У које време?</p> <p>Овде се мора по |
| {S} А земља се све више љуља... љуља... и онај мирис косе заноси... и чатал, о који се одупро, |
| и он и онај чича буду у тим одеждама... и он да је исто што чича, и чича да је <hi>он</hi> или |
| овако красним готованима, изелицама... и он изређа још десетину оваких и горих епитета.</p> <p |
| се до саме наше куће једна ливадица... и друга би једна жена продала две кравице...</p> <pb n= |
| е била... како ’но рече: празна душа... и да је хтео некуд полетети...{S} Е, мој бане...{S} Нис |
| ао ми, због мене, кад те видим таког... и ја сам се за <hi>то</hi> спремао, па ет’!...{S} Некак |
| мо је Василијан опет човек и... друг... и ако је ’наки.</p> <p>— Само гледај, прекиде га Никола |
| оње, храни свиње, вуче ђубре на њиве... и то он, некадањи цензор велике гимназије!...</p> <p>А |
| м, давно издубеним јазићима, баш све... и ако сам <hi>ја</hi> ту!«...{S} Из његових потуљених, |
| а понесе некуд у страну, па оде, оде... и њега носи, накривљена у страну...{S} И глава све ниже |
| асти револверски обарач диже... диже... и — дум... дум... дум... дум...{S} Задими се соба, зами |
| а, и већа...{S} Па све ближе и ближе... и таман да ме удари у главу, оно некако прође кроз мене |
| да је то друго много лепше, светлије... и да ће он, у своје време, поћи за њим...{S} Мирише сув |
| читајући молитву: »Отвори срце твоје... и чуј глас господњи: ходите к мени сви, што сте оптерећ |
| Христових речи: »Ко се постиди мене... и ја ћу се постидети њега у царству Оца мојега«, па одј |
| на сапи и подржи тако, па опет махне... и како се једна коза успела уз стричев двогодишњи калем |
| м да тебе неће.{S} Паметнији је море... и Василијан ширетски баци око на доксат, — и ако је ова |
| оје одговоре.{S} За јасле већ зна се... и то тако... јасле, јасле...</p> <p>— Ама каке јасле?</ |
| {S} Али судбина посла изненада госте... и калуђери се чисто плаше, да ово није само сан?...{S} |
| ред, и све се човеку тада нешто хоће... и он би тихо и весело полетео тамо... у ту тајанствену, |
| т — заклео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и закалуђерио.</p> <p>— Зн |
| медњака, па савија језиком ластаре и... и гледа како упаде у њиву стричев син и потера стоку са |
| којој само угледа много, много људи... и сви се некако црне, као да су у тами.</p> <p>Из те ма |
| , Антоније, Макарије, Павле Тивејски... и сви велики угодници Божји, смилујте се мени окорелом, |
| и владика и сви они учевни калуђери... и не пада им на ум јарам Христов!«...</p> <p>Прошла је |
| ... љуља... и онај мирис косе заноси... и чатал, о који се одупро, попушта у натраг и лети... л |
| чко и пиктијасто телце у својој руци... и то треба замочити цело у воду! »Бог и душа, удавићу г |
| мир сагибајући главу.</p> <p>— Мирен... и-хи-хи-хи!...{S} Како рече, вјере ти?... мир... ала, д |
| и моли Богу, само је гледао, гледао... и осећао како се лагано нека нова, сасвим необична жудњ |
| е, како срце закуца живо, живо, брзо... и зна, да је сад на Маљену, само би полетео косом...{S} |
| .{S} То га је <hi>онај</hi> наплашио... и он се тако боји капетана.{S} Чудна ми чуда, ако је и |
| ја требао Богу?!...{S} А видиш тамо... и владика и сви они учевни калуђери... и не пада им на |
| . већи је од Маљена и Повлена уједно... и ја све чекам кад ће да ме прегази и задави, а он се п |
| а слама са њега, како шушти злослуто... и он већ предосећа некакво велико зло...</p> <p>»Али шт |
| Соломуну: »Соломунов храм... мудрост... и од некуд му дође на памет — Соломуново слово !«...{S} |
| а од тороња Саборне цркве у Београду... и толике су све четири...{S} Па игра, скаче и што ближи |
| не живите...{S} Треба се одрећи свега: и оца и мајке, родбине, имања... све то оставити, па се |
| штеним гласом, готово шапатом наставља: и ја бих то пробала... да видимо баш ко је јачи.{S} А м |
| дишње оцене.{S} Прочиташе њихова имена: и Љубомир прелази у трећи разред.{S} Изишо је из школе |
| ци до Светозара постепено чинили своје: и они не остадоше без утицаја па ову меку, нежну и наив |
| оно, што му је до сад тако близу било: и отац, и браћа, и сестре, и Маљен са Миром, и школа, и |
| да је све ово друго таштина, ништавило: и свет, и школа, и господство, и Маљен, и све, све...{S |
| цркви једнако опомиње да мисле на смрт: и песме, и чтенија, и житија и све, све...</p> <p>— Али |
| .{S} Буни га све, што га срета у послу: и оно усплахирено сновање по кући стидљиве домаћице, и |
| гледа у зажарено светло треперење огња; и што више гледа како вреле жишке одсјајкују, севају и |
| и тајанствен, снажно к себи привлачио; и ево, сад је учинио све, што му је одавно тајанствени |
| окаже правац пута.</p> <p>Све је добро; и он таман поче осећати радост од тога што је све добро |
| ..</p> <p>»Баш као и ја, мисли Љубомир; и он је много ноћу мислио...{S} И код њега се неки пут |
| таће га то добро, а вала <pb n="140" /> и мене ће...{S} Али ми неће више сести за трпезу, не!</ |
| нзона, Петка, папагаја... <pb n="52" /> И он се сам нађе у распутици и стаде се освртати око се |
| ске, истресоше опет браде <pb n="74" /> и један за другим, лагано и смерно, изиђоше на врата.</ |
| је веома учтив, послушан <pb n="146" /> и побожан.{S} Сам никада не почиње разговор, осим ако и |
| т прострла се по видику, <pb n="196" /> и лако трепери по местима, која су удаљена од шуме...</ |
| уги »дижу«, па не мислећи <hi>како</hi> и у којој се сразмери то чини, стао је и он дизати без |
| сад... какав се ово сад олуј спрема!{S} И дође изненада, кад нико није ни мислио...</p> <p>А њи |
| користи.</p> <p>— Та да, од користи!{S} И после тога, не морамо ове холбе делити на троје, него |
| ушају.{S} Као да није ништа ни било!{S} И њихови погледи као да му веле: »Ништа, ет’... све је |
| га...{S} Та он се заклео самом Богу!{S} И он ће одржати заклетву...</p> <p>Одмор после прве шко |
| ити у памети све оно, што виде и чу!{S} И дахну душом кад стиже у Београд, и настави свој скром |
| претрпело, док се до тога дошло !...{S} И стадоше се ређати пред њим сви догађаји од његова бег |
| пола године, док се насрче теја!...{S} И он оде весео на ново место, не мислећи више о самоуби |
| S} А оно видиш: чудеса... чудеса!...{S} И одиста јој је Христос опростио!...{S} И сви су они љу |
| е... како је диван овај Арсеније!...{S} И сви... сви су ми као браћа!{S} Ето живота!«...</p> <p |
| гимназија!... да то чудо видите!...{S} И све ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеос |
| ице говоре: »Наше је ово огњиште!...{S} И кад тебе, Вуја и Свеја закопамо, онда ћемо овде ми го |
| више онај, који сам био до јуче!...{S} И нећу умрети онако, како сам мислио!...</p> <p>И одјед |
| као и он, како се они посветише!...{S} И нигде не пише у овим житијама, да је коме била... как |
| , првог дана... па као сви други!...{S} И све онако... све мора тећи по старим, давно издубеним |
| ко је овај живот сасвим друкчији!...{S} И овде сваки зна шта хоће, и нико не размишља много о ж |
| очи.{S} Па ход господин-Николин!...{S} И он је био мањег раста, скоро ћосав.{S} Само по доњој |
| а је оседео !... гле, од куд ово!...{S} И какав је ово нов старачки глас, са шушкањем и промукл |
| рска сорта...</p> <p>»Куку, јадо!...{S} И он хоће овде код мене...{S} А ја?«...</p> <p>— И ’нак |
| И одиста јој је Христос опростио!...{S} И сви су они људи доиста били грешни.{S} Али шта је то? |
| је то себично, ништавно, просто!...{S} И ово његово бављење овде зашто је, ради чега?... запит |
| кчије, настаће сасвим други свет!...{S} И људи из старог времена одлазе, и свега, свега нестаје |
| кад се то сврши, тако одједанпут!...{S} И како беше дивно у оном свету!{S} А зар се не може нат |
| же на кревет. — Сотона је у њему!...{S} И то је кушање...</p> <p>»Баш исто онако, као што је ку |
| трајати његова привремена управа?...{S} И шта се може за то време учинити?...{S} И ко ће после |
| Милоје водник?{S} А Ненад Ђаков?...{S} И калуђер нестрпљиво изређа неколико старијих, зрелих љ |
| А шта је оно... чије су оно куће?...{S} И она нова, висока, господска, и она испод ње <pb n="25 |
| шта се може за то време учинити?...{S} И ко ће после доћи за старешину... мож’да он?...{S} Ко |
| ош мало одвркне!...{S} Ха-ха-ха!«...{S} И Савин пакосни смех не престајаше звонити кроз ходник, |
| крсао <pb n="125" /> мртво дете!«...{S} И у његовој занесеној главици он већ ствара слику...{S} |
| р Васић, ученик велике гимназије«...{S} И осећа како му се тада груди надимају јаче, како срце |
| рам... готово и не смем тако ићи«...{S} И сад отпада из даље радње царица, него сам он усео у х |
| : »Овако ћу и ја, баш овако исто«...{S} И опет је настављао прекинути посао.</p> <p>Тек понеки |
| као над јединим благом срца свога...{S} И само што се јави она, та чудна мисао, идеали његови п |
| е морао напустити због скупа рада...{S} И, да би се довршило зло, једног пролећа удари страхови |
| , час густи пљусак из црна облака...{S} И све то оставља мали бегунац, као што одрасло полетарч |
| иво наговести очекивање подмлатка...{S} И злобна завист, и очајна, немоћна туга севнуше у оку < |
| хаљина; љута га је звјерка изјела...{S} И раздрије Јаков хаљине своје, и веза костријет око себ |
| и водица, чишћења полица и долапа...{S} И сва та прашина, стругање, истресање, рибање, сновање |
| као сач, небо, па се обрће, игра...{S} И осећа како се његова столица понесе некуд у страну, п |
| во је било ’нако... као нека игра...{S} И они су људи...{S} А ово је баш оно право!«...</p> <p> |
| е, ради припреме за проповед мира...{S} И кад се изређаше сва ова оглашења, нови брат стаде, по |
| једно са соком, добри комади сира...{S} И само тај један поглед поврати му снагу, те слободно о |
| е удаљује у тиха ненасељена места...{S} И почиње се живот.{S} Ено, сотона прилази у »ношчними м |
| у се, не може опстати ни ова кућа...{S} И тек после ће бити све друкчије, настаће сасвим други |
| з оне старе ирмологије и часловца...{S} И тако ће све, док му Бог даде снаге...</p> <p>Дакле, п |
| јна раван, и отегла се у недоглед...{S} И тамо далеко хеј, вије се и пружа у дужину некаква бел |
| {S}Сву тежину тела преноси напред...{S} И одједном осећа да под њим нестаје земље... он лети ил |
| рогозину, исто онако као око Саве...{S} И с једне стране вири масна камилавка, а с друге висе н |
| та новина, која одједном мења све...{S} И, што је главно, плаши га оно »бреме лако«, што га узи |
| ода, славу светску, разне насладе...{S} И све то јака воља младићева издржа...</p> <p>И сад нас |
| куд осећају да тако треба да буде...{S} И он осећа да његово срце све више привлаче и ове молит |
| тац Леонтије.</p> <p>Дани пролазе...{S} И све што беше чудно и необично, постаје сносно, те се |
| > <p>— Хмм...{S} Чујеш, невоља је...{S} И то сад, после овог саборског решења о награди!{S} Ова |
| све углове Савине утуткане ћелије...{S} И колико ће времена трајати његова привремена управа?.. |
| њима... неће бити ништа друкчије...{S} И види јасно, да је тај живот празнији од прошлости, да |
| си!« А ово сад све беше друкчије...{S} И сам отац Сава искрено га дочека.{S} Омекшао старац, п |
| ојим су хиљаде пре њега пролазиле...{S} И тако ће бити до краја.</p> <p>Он јасно види цео свој |
| уза и промичу младе живахне праље...{S} И они голи сниски хумови, по којима се жуте стрњаци, ил |
| ног дана, ни месеца, па ни године...{S} И сада, кад је већ у њему сама мисао, кад га је она зау |
| уша њено отворено детиње ћеретање...{S} И за чудо му: он се са Миром играо, превртао, прескакао |
| {S} Једе само сув хлеб или корење...{S} И опет, при тако строгу животу, деси се да му изиђе пре |
| покрете њених ногу, није као пре...{S} И још много других и много саблажњивијих сотонских куша |
| у литургици: што је зна, махни се...{S} И велики и мали »вход« шта значе, и заамвона, и екварис |
| те земљу«...{S} Чекај, не љути се...{S} И ја сам у седамнаестој години мислио скоро као ти, и б |
| живо скакућу, прелећу, витлају се...{S} И његов живот мора бити друкчији, по другом реду.{S} За |
| ливадама, док га чобани не ухвате...{S} И Леонтије, пометен, збуњен у започету послу, утучен, п |
| ављује и људе и животиње и бубице...{S} И цврчку ливадском сад није до песме; треба се одморити |
| Чим што поједем, одмах се забави...{S} И куд нађе баш данас, кад ме она чека!{S} Него, дотле ћ |
| и и црне или црвене кућни кровови...{S} И они већи брегови, окићени густом шумом...{S} И далеко |
| ће му се приказати милији, ближи...{S} И као да у овоме он опази нешто непријатно.{S} Поведе р |
| ла друкчије изгледа... калуђерски...{S} И ја сам друкчији и све је сад друго...{S} Све је онако |
| д очима и ето је све ближе к мени...{S} И што год ближа, она све већа и већа... после као тањир |
| ба: ако може, нек’ се не калуђери...{S} И, напослетку, отац му опширно описује своје жалосно ст |
| а онај ватрени сач почиње тамнети...{S} И неко га диже у висину са целом столицом, па љуља, љуљ |
| м животу... јер овај убија, ништи...{S} И рад би дахнути слободно, пуним грудима...{S} Ах, живо |
| акло скоро празно.</p> <p>— Хи-хи...{S} И не загорео! прошапта Василијан, кријући се иза тетке. |
| благо, као што су благе ове речи...{S} И у грлу га све јаче задављује, и усне му се развлаче.. |
| га игуман прекиде:</p> <p>— Знам...{S} И оно мало говеди, оваца, дрва...{S} Али ти то знаш.</p |
| а се ту нешто и Јованка, и он сам...{S} И све му се више не спава...{S} Напослетку сведе сав ха |
| вишене тежње — глупом детињаријом...{S} И Љубомир, тога дана, кад доби писмо, беше у сличном ра |
| ећи брегови, окићени густом шумом...{S} И далеко тамо на истоку, еј-хеј... диже се поносно од з |
| макљати, ни Максим му није раван...{S} И онда, кад се сит наједе, вели да га ништа не боли и в |
| ет</hi>, кога се сам инок одрекао...{S} И отац Сава, оно лани у подруму, са протом, што изговор |
| аријих, зрелих људи, које је знао...{S} И сви помрли, заједно с његовим оцем, и на њиховим пепе |
| би се сад са свима грлио и љубио...{S} И опет понавља : »Љубомир Васић, ученик велике гимназиј |
| убомир; и он је много ноћу мислио...{S} И код њега се неки пут омакло, па оде на другу страну.. |
| раћа све исто, како је и пре било...{S} И сви пређашњи снови и намере постају <pb n="193" /> уз |
| око њега тамно, као што је и било...{S} И туга му се још свија на души, али гле: ово је сад нек |
| а се можемо проводити како хоћемо...{S} И ’нако већ, кад нас поведе Василијан на уречено место. |
| ати без рачуна, без смисла, глупо...{S} И све је ишло добро...{S} Али шта је ово сад?!...{S} За |
| n="17" /> за попа, ко и Светозар...{S} И они су тумарнули у свет, па зар су се једнако мучили! |
| какав други, мрачан и ужасан свет...{S} И како то би... кад се то сврши, тако одједанпут!...{S} |
| одлучио.{S} Зна да ће ићи у свет...{S} И сад настаје <hi>оно</hi>...</p> <p>Не зна кад и зашто |
| ја одједном сазнаје своју пропаст...{S} И хтела би да није рањена, и да се врати све како је би |
| куд не допире та чаробна светлост...{S} И седим, ет’ овако, док не зађе сунце, или док... хм .. |
| о је гледао, улазе смерно у цркву...{S} И све то запливало у општи талас живота, па се весели п |
| завет — заклео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и закалуђерио.</p> <p |
| {S} И за калуђерење већ попуштају...{S} И све оне жалостивне речи у писму, које су, он зна, цел |
| о неком, давно утврђеном, поретку...{S} И сваки је задовољан својим стањем (тако се њему чини), |
| м и са овом светом службом у њему...{S} И његови сељани посвађају се некипут са својим попом, н |
| и њега носи, накривљена у страну...{S} И глава све ниже <pb n="232" /> пада, а онај ватрени са |
| удног пламена, што одједном букну...{S} И она жива, ватрена жудња за слободом, за светом, угаси |
| ожност, што се рађа на овом месту...{S} И најзад, он зна <hi>како</hi> треба живети — пример му |
| ра животна, као слабачку сламчицу...{S} И гле: сврши се!...</p> </div> <pb n="237" /> <div type |
| сим не зна баш ништа, а оно видиш...{S} И оно пре, <pb n="129" /> кад га пита игуман, како одго |
| ама изглед и дух »молитвених места«.{S} И кад човек улази у овакову одају, после испијених неко |
| пјесма над пјесмама, вели се овде«.{S} И он се стаде сећати шта зна о Соломуну: »Соломунов хра |
| адској, где се прославља Свети Сава.{S} И сад с леве стране, збивени у скамијама, седе неки ђац |
| рукама и нагнут напред игуман Сава.{S} И онако широк и плећат, у овој полутами, иза слабе шкиљ |
| еви учинише пријатан утисак на њега.{S} И оно озбиљно поштовање чина његова, и оно свесрдно при |
| оле-е...{S} Од недеље је моја чреда.{S} И ти долазиш под моје, оногај... како ћу рећи... под мо |
| о провођењу и уживању свога сељака.{S} И ове приче и даље посматрање ових догађаја унеше у њег |
| своју ћелију, па куњаш тако до века.{S} И не знаш ни сам шта радиш и зашто живиш...{S} Тек тако |
| мрачно... гле, светли се пред очима.{S} И има нешто пријатно, чега сад треба да се сети...</p> |
| ац мора да јури од прилике као муња.{S} И таман да почне сад мислити како се то вади душа, а он |
| који је запамтио од својих сестара.{S} И тај га мирис заноси, опија... и све ближе прилази и с |
| ене, не осврћући се на шалу собрата.{S} И ова се хм... он не рече која, не помену ничије име, а |
| смисла, празно је, као од стаклета.{S} И само по неки уздах, што се отме из саломљене душе, по |
| свој оделити начин и правац живота.{S} И рад, и одмор, и весеље, све беше заједничко.{S} Леонт |
| богату част за ретка и важна госта.{S} И ручак и вечера прођоше весело, ма да одсуствоваху они |
| {S} Тај ће једва дочекати«, и ућута.{S} И није се преварио.{S} А Велимир сад слободан.{S} Може |
| е га болело, и није му, каже, ништа.{S} И тако — ништа није ни било!{S} А овамо опет Максим пом |
| то су све Васићи...{S} Вујова деца.{S} И калуђеру се чини, да му оне живе и плашљиве, вижљасте |
| едном заплака.</p> <p>Пандур омекша.{S} И он се био уплашио да то није каква подвала, да њега о |
| ру тихо, нечујно, као да и није жив.{S} И какав је то живот из вечно празног дремежа, <pb n="23 |
| иђени свет изиђе пред очи младићеве.{S} И он занесен, збуњен многобројним новим појмовима, знач |
| у... </p> <p>Љубомир не саслуша све.{S} И ово, што је чуо, удари га по срцу горе, него белавчин |
| таде Велимир излагати своје погледе.{S} И жао ми, због мене, кад те видим таког... и ја сам се |
| атруштини гутљај хладне бистре воде.{S} И он и Василијан предадоше се послу са неком новом за с |
| о он сам поруши своје раније идеале.{S} И од свију тих снова, од целе мучне прошлости, од свега |
| није од многих мука.{S} Али мора се.{S} И он зна где ће га затећи ноћ: тамо око Радојевића кућа |
| оград, али он неће и зна зашто неће.{S} И сад, враћајући се од стоке, спрема се да утврди са оц |
| на му и Јованка даде везено марамче.{S} И он не одби њен дар, као што ни друге није могао одбит |
| а сто начина, само да те умилостиви.{S} И Љубомир је мислио таким поступком да учини по вољи Ми |
| тешке задаће.{S} Сви су се трудили.{S} И епископи су обрађивали њиве, жњели, копали...{S} Па з |
| наче га се још за дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ попуштају...{S} И све оне жалостивн |
| ве ми!... све што смо учили у школи.{S} И кад наиђе оно неразговетно, ја прескочим.</p> <pb n=" |
| не беху достојни слушати ове ствари.{S} И такав је ред...</p> <p>Калуђери и ђаци погледаше Макс |
| ђамо се и не мрзимо се као калуђери.{S} И ти треба са нама лепо... као браћа.{S} Знаш, овде су |
| а му Арсеније не сме ништа наредити.{S} И он оде, мислећи о малопрешњем Арсенијеву јадиковању.< |
| наши на границу, почех опет мислити.{S} И ту ми одједном дође <hi>оно</hi>...{S} Више никад нис |
| ја га храни, јер и њему треба јести.{S} И најгоре је то, што се мора јести!...{S} Смишљао је да |
| ви га другови посматраху са чуђењем.{S} И пре им његово лице беше необично, али сад... сад је м |
| </p> <p>— Идем по стопама Господњим.{S} И Он је карао грешнике...</p> <p>И ђаци начинише лица, |
| о и загледа се у простор пред собом.{S} И ти си погрешио, те још како!{S} Ето, баш мислим данас |
| <p>Арсеније га опет послужи ракијом.{S} И калуђери се обредише још једном.</p> <p>— На Николино |
| носу Максимову и величином и бојом.{S} И најзад се веома истицаху крупне буљаве плаве очи, са |
| вазда пазило да он не буде залудан.{S} И ако седи, нађу му шта може и тако радити.</p> <p>А ка |
| ди шта се ради и разуме да је пијан.{S} И то га сазнање сад ни мало не жалости и не буни.{S} На |
| и премишља како је страшан капетан.{S} И то му се учини тек од онда, кад му газда онако збуњен |
| /p> <p>— Жао ми, што сам се навикао.{S} И да ми је некако да овако остане једнако...</p> <p>— П |
| аха, о каквима је он до скора сањао.{S} И отуд се врати разочаран. »Ово су, брате, господа-калу |
| Нека... повлачи се девојче стидљиво.{S} И ово је доста.{S} Сад знамо да сам ја јача, рече она в |
| уги</hi>... биће од њега нешто ново.{S} И њега плаши сама та новина, која одједном мења све...{ |
| рополиту... о томе сам много мислио.{S} И тамо још... читао сам неке књиге па сам много о томе |
| добрио да живим у испосници једнако.{S} И архимандрит ми сад одобри...</p> <p>— Архимандрит... |
| и.{S} Ет’ ’вако...</p> <p>— Знам то.{S} И код нас мушкарци раде.{S} Али Мира?...</p> <p>— И она |
| сама кушања сотонска .. све је исто.{S} И њему су, трећег дана, кад је већ сасвим обезвијао од |
| полутон, којим се почиње први глас.{S} И од једног и другог посла не беше успеха...</p> <p>Сад |
| х, што леже одједном на душу његову.{S} И кад се сит исплака, осети да му је добро и да се пола |
| топлом, веселом сунчевом пригревку.{S} И још даље, на више, беласају се чисти димњаци и црвене |
| крстом, целива и крст и попину руку.{S} И његови сељани и он не мисле много о својим поступцима |
| ци, највећој штеточињи у целом селу.{S} И кад му пре мрдну испред очију!...{S} Мало јој је овак |
| рака пријатељским гласом и приђе му.{S} И ја сам ђак манастирски... хајдемо заједно.</p> <p>Љуб |
| се шта је могао опазити на капетану.{S} И врат... све као снег...{S} Од чега то тако човек побе |
| мљиво, као што беше о првом јутрењу.{S} И сад се онако исто занесе, уздрхти при служби... готов |
| рекореваше он некога у боном заносу.{S} И сад нисам више онај, који сам био до јуче!...{S} И не |
| е живота Савина, Максимова и других.{S} И он ће за њима... неће бити ништа друкчије...{S} И вид |
| како су Пахомије, Макарије и други?{S} И они су створени као ја и ти! узвикну Леонтије весело, |
| 7" /> <p>— Ене де... од куд то знаш?{S} И мене је то предавао...{S} А ко предаје догматику?</p> |
| аве ти!...{S} А ја баш то нисам знала!« и пође Љубомиру.</p> <p>Игуман, као сваки кривац, досећ |
| о је <hi>оно</hi>!... али нека, после!« и већ мераше оком, колико му корака остаје до оног мрач |
| викну сама себи гласно: »Еј,црна Видо!« и лагано се крену кући.</p> <milestone unit="subSection |
| ким бојама оцрта тип првих »подвижника« и првих самостана, показа суштину, циљ и битне особине |
| житије: »Памјат свјатаго пророка Наума« и прочита га на душак, јер је имало свега двадесет једа |
| ати на сва уста, грдећи »маторог лисца« и претећи му разним, већ уобичајеним, домаћим казнама.. |
| ише на две монашке обавезе: »молчаније« и »послушаније«.{S} У његовој природи беше много онога |
| »предисловије«, некакво »извјешченије« и још неке друге ствари, на које он не сврну пажњу.{S} |
| а, да је та грдња тек само »ради ворме« и да није баш ни њој <pb n="166" /> самој неправо дахну |
| бично брзо занесе, заборави све »бјесе« и преда се слатком, заносном сањању...</p> <p>Овако је |
| , али без онога што је »његово царство« и што му је увређена »чест«.{S} Сви су засели за богату |
| ез греха, нека најпре баци камен на њу« и оним завршним: »ни ја те не осуђујем«.{S} Само досетљ |
| динства — у овоме се чак и одликовао, — и то је било довољно.{S} У шеснаестој години, још ћосав |
| асилијан ширетски баци око на доксат, — и ако је ован!</p> <pb n="225" /> <p>Леонтију сад, посл |
| ковање, оставио родбину, село, све... — и гле, сад не осећа ништа, ама баш <pb n="82" /> ништа |
| да се удала за једног среског писара — и доста других радо знаних вести...</p> <p>И сељани Лео |
| и се себе сама — свог физичког живота — и предати се целим бићем добру ближњих и спасењу душе с |
| Василијан само лизну језиком обе усне — и стадоше <pb n="73" /> сви тројица нешто ослушкивати.{ |
| мушкарци раде.{S} Али Мира?...</p> <p>— И она дере жестоко.</p> <p>— Како, зар као и ти!? узвик |
| овде код мене...{S} А ја?«...</p> <p>— И ’нако... да станемо барабар, па да поделимо љуцки што |
| кве ћасе, па пође опет натраг.</p> <p>— И тебе, и тебе ће закалуђерити!... дрекну игуман злобно |
| и, него кад се ради старински.</p> <p>— И... тамо сам, вели отац Сава даље, опазио једну паметн |
| рубо одговори:</p> <p>— Нисам.</p> <p>— И деведесет комада угојених свиња... настави прота, али |
| А баш сам мислио да те нађем.</p> <p>— И ја тебе чекам...{S} Шта ћемо сад, несрећници?{S} Поби |
| оне доиста слушају Савин глас.</p> <p>— И тица, и бубица, и свако створење Божје зна зашто живи |
| . почиње наређивати полицајац.</p> <p>— И пловчица... није згорег! утаче се журно и гладно прот |
| ријатељским гласом, одговори :</p> <p>— И ја се, вала, уплаших жестоко.{S} А било ме страх и од |
| сле дужег прекида, прота рећи:</p> <p>— И то ми је: не очекује човек више ништа!...{S} А за ког |
| ми.</p> <p>— А где ти је жена?</p> <p>— И тамо и амо.,..{S} Час код наше куће, час код своје ма |
| , тако ми кажи.{S} А слушкиња?</p> <p>— И она то исто.{S} Вели: онај гргуљави...{S} Добро ће на |
| ложити.{S} За јело није понео ништа, а и не треба му за сад.{S} Антоније и други иноци по неко |
| ви, реци, добри човек да ме прихрани, а и ја њега, реци, за то слушам.{S} Нипошто да не кажеш, |
| налазећи брзе примене својој вештини, а и врућина некако баш не располаже човека на тако теже р |
| дословце.{S} Љубомир је добро научио, а и другове упознао са важнијим стварима, које треба да з |
| је је, како се реши да напусти школу, а и он сам не зна како му то дође, нити жали за школом.{S |
| р наивно.{S} Ти вала баш ниси така... а и госпођа...</p> <p>— Ха-ха-ха ..{S} Ама ти, <hi>ти</hi |
| тамо стриц... гледа и не верује...{S} А и ја се кријем иза царице, да ме он не види...{S} После |
| , они нам помажу, заклањају нас...{S} А и ми њих у том послушамо: нађе нас, на прилику, нека њи |
| пример, ти!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог створио исто ’нако, као и мене... то ћеш |
| > <p>Само поља остадоше по старом.{S} А и шта ћеш им?{S} Шта можеш унети новога, а стварнога и |
| не недеље Леонтије не оде у цркву.{S} А и што ће!...{S} Тамо служе парохиски свештеници, који с |
| мирњали, много мирнији од маторих.{S} А и матори се некако упитомили, па слатко трепћу, чим опа |
| те изнесе пред уморна приповедача хлеба и пасуља...</p> <p>Зашло се дубоко у ноћ; ђаци се разиђ |
| ље: »али анђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Авраме!«...</p> <p>»Аха, знам...{S} То је он |
| екинути рад.</p> <p>Све беше како треба и обећаваше да ће се наставити срећни дани за Љубомира. |
| свећене водице, попију се неколико кава и ракија, и домаћин управља обично питање:</p> <p>— Да |
| т, мори га страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем...{S} Он понови у памети несвесно цео с |
| ви пијанка...{S} Тетку издадоше и глава и ноге.{S} Једва је одвукоше на њену постељу.</p> <p>А |
| чује или осећа, али му се чини да спава и у сну осећа леп мирис сламе и чује некакав необичан р |
| и интересе му.</p> <p>Али је пазио Сава и на себе.{S} За читавих десетину година калуђерства не |
| .{S} А пића и јела стаде се трошити два и три пута више, него пређашњих година.{S} Сава напомен |
| ова беше још милостивија срца, те једва и она састави у манастиру три године.</p> <pb n="90" /> |
| војче га одмах нападе.{S} Она беше жива и одлучна, као и Мира.{S} А Љубомир се збуни, осети се |
| о вијугаво чудо, што се беласа, прелива и одсјајкује на сунцу, по коме прође једаред нека велик |
| ад му попа улази у дом с крстом, целива и крст и попину руку.{S} И његови сељани и он не мисле |
| ових племенољубивих кћери, Навина, Јова и других са сликама Робинзона, Петка, папагаја... <pb n |
| а ослободи новог брата од свију послова и да му буде на руци у његовим строго-испосничким намер |
| д, сећајући се живота Савина, Максимова и других.{S} И он ће за њима... неће бити ништа друкчиј |
| е прелива се, трепери и блешти ова нова и ванземаљска слика пред њим...</p> <p>Ту, у тој светло |
| знаник, прота Спира, са неколико попова и ђакона из резиденције, ту окружни прота са десетином |
| глад, бојао се нових познаника, кметова и пандура, и кад би око заранака, ни сам не зна како, н |
| у.</p> <p>Отвори неколико првих листова и прочита један стих, која му прво паде у очи.{S} Читаш |
| се топи у устима као мед, онда и њихова и сва лица за столом, добише веселији изглед.</p> <p>— |
| је посао, мора се заборавити и молитва и све...{S} Данас је недељни дан, игуман има госта, нек |
| ћеш се...</p> <p>И каква ти још упуства и објашњења није добио Љубомир, ту под звонаром, грчећи |
| и цео свет!... грми он и плаховито дува и шмркће широким ноздрвама.{S} Позваће и кочијаше, и ку |
| од које болести, он је одмах нађе, кува и пије, ако нема ту болест.{S} Боље је, вели, пити за р |
| ају срећни, виђени, и то је доста да га и он зажели свом млађаном душом.{S} Што ће да живи овак |
| {S} Сваки пролази поред њега, као да га и нема ту на <pb n="35" /> улици, или га обилазе равнод |
| еном пуном торбом на леђима, познаде га и препаде се.</p> <p>— Ене-де!...{S} Јес’ ти то, Љубоми |
| , као мртав лежи Љубомир.{S} Скидоше га и положише на под у ходнику.{S} За то време Василијан г |
| и префинио до највеће мере.{S} Зато га и послаше да, као млађи јеромонах, мимо три старија бра |
| ти друкчији, по другом реду.{S} Зато га и одвајају у засебну собу, одређујући му нарочита прави |
| бузе млада искушеника, поплави га свега и продре му у сваки живац, у сваки атом што осећа...{S} |
| »господина« из њихова убога села: њега и Светозара — све га то радује, весели и баца лаку копр |
| осети ни кад игуман пројури поред њега и, по обичају, побеже у књижницу, где ће лупкати прстим |
| е зна чега, тек нешто прозуја кроз њега и он увуче врат у рамена.{S} Ово сад није онако, као ка |
| Ја ћу у цркву, рече она, ставши уз њега и загледајући око себе да се не упрља.</p> <p>— Благо т |
| телесне, у којима људи забораве и Бога и све, али смерни инок остаје сталан, као и праведни Јо |
| е обрнути уши од неких моралних разлога и правила.{S} Само, докле ли ће то да иде?...</p> <p>— |
| {S} Шта можеш унети новога, а стварнога и кориснога, у неколико манастирских ливада и њива.{S} |
| , текло мало по мало знања, и кориснога и бескориснога, и он је напредовао у школи.</p> <p>Једа |
| ршња водица по целом селу.{S} Ради тога и висе две веће котарице иза Леонтијевих леђа, преко би |
| ва беличаста магла, а под њом се вијуга и беласа нешто, као кад жене на перилу отегну дугачке к |
| о уморан, тако преплашен и несрећан, да и не зна шта ће сад.{S} Треба да се побрине за преноћиш |
| баш мислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш Јованку...</p> <p>— Не, не о томе, молим те! |
| него замоли архимандрита за дозволу, да и даље врши свој црквењачки посао.</p> <p>Још се уведе |
| ј главици помирио, и опет је остало: да и он и онај чича буду у тим одеждама... и он да је исто |
| егао, па не да дисати.</p> <p>— Чек’ да и ја тебе затиснем уста и нос, ка ти мене, кад ме обали |
| огу бити и харџија!{S} Светозар вели да и то многи раде па лепо живе, и још по неки стекне...{S |
| оведе у манастиру тихо, нечујно, као да и није жив.{S} И какав је то живот из вечно празног дре |
| ="245" /> се навикло, како се видело да и други раде, Тако се Максим закалуђерио, тако је живео |
| авици: продангубиће читав час, а мож'да и више.{S} Али, тако су старији удесили, и он нема куд. |
| мож’да за читаву недељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме радити шта ко хоће: спавај, докле |
| , прескочи врзину и нададе преко ливада и њива, као да се одмарао три дана.</p> <p>Сељак удари |
| риснога, у неколико манастирских ливада и њива.{S} Гвоздени плуг бразда по њима одавно, а у коп |
| а мене сад чека!{S} Мека постеља, млада и згодна женица и... згрчимо се тако заједно, па нит’ с |
| зузето је за исту сврху петнаест хиљада и, пошто се воденица није могла онда подићи, сад ће се |
| ужни прота са десетином попова из града и околине, ту два игумана из ближих манастира, ту дваес |
| ма чупкају спржену траву кржљава говеда и једно старо, сплатичено кљусе; детелиниште зарасло ап |
| {S} Нека га...{S} А тамо стриц... гледа и не верује...{S} А и ја се кријем иза царице, да ме он |
| илка.{S} А он је тако волео да је гледа и да слуша њено отворено детиње ћеретање...{S} И за чуд |
| о правилу искува.{S} Љубомир само гледа и трепће, чудећи се свему што се наслуша и нагледа од ј |
| — <pb n="86" /> чувао се туђег погледа и »гласа« као живе ватре.</p> <p>Због таквог његовог жи |
| и у себи дечко и бадри се да је погледа и проговори с њом.</p> <pb n="18" /> <p>— Које је ово с |
| је, лако као на крилима, искочи из реда и дохвати леп исцифран полокењак у коме се преливаше, ж |
| столице, тресну руком по кошуљи спреда и, сагнувши главу толико, да је морао гледати испод обр |
| но причати, како су добродушне и суседа и њена слушкиња.{S} То су, без сумње, оне »добродушне«, |
| есо, што се топи у устима као мед, онда и њихова и сва лица за столом, добише веселији изглед.< |
| ста, његова причања о путовању, па онда и даље о школовању, и тако редом све, док се неко не се |
| бојао никога.{S} Али су потпуна слобода и самовлашће наступили тек онда, кад је нови игуман, у |
| ровалија и чује се како доле шушти вода и бије влага...</p> <p>— Ево ти мотке! узвикује му Вели |
| ејући се и лупајући длан о длан од чуда и смеха.</p> <p>— Хи-хи-хи...{S} Како ’но, како... он?. |
| подиже очне капке испод надвијених веђа и посматра ово пуначко, једро лице, по коме се виђаху п |
| да је ту из оближњег села, да има мужа и двоје деце, да је, већ четири године, овде у манастир |
| , кад наиђе Љубомир.</p> <p>Ђак му каза и пође.</p> <p>— Хм... чекај де...{S} Арсеније се стаде |
| ли жељу удостојити се анђелског образа и бити увршћен у ред монаха?{S} Чини ли то из слободне |
| да би... хм! — он не нађе згодна израза и застаде.</p> <p>— Господе Спаситељу и сви анђели... п |
| гоме сок...</p> <p>Жена се трже од брза и ненадна скока овог бегунца, који испаде пред њу као и |
| се ливаде, жуте се њиве зрела кукуруза и промичу младе живахне праље...{S} И они голи сниски х |
| осле не треба ничији пристанак...{S} Ја и моја <pb n="243" /> Јула: она с њеном машином, а ја, |
| } А он кад виде како смо се загрлили ја и царица и кад угледа сва она царска чуда, паде у праши |
| је и други?{S} И они су створени као ја и ти! узвикну Леонтије весело, држећи да му друг не мож |
| >— Он то вели, оногај... ко што ћемо ја и тетка сад од недеље... хап... на чреду.</p> <p>Љубоми |
| ро упознам с газдарицом, па после ћу ја и код слушкиње у госте.{S} Биће ту части!...{S} А ти чу |
| > <p>— Као, на пример, ти!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог створио исто ’нако, као и м |
| овој, предаде Арсенију кључеве од стаја и све чиме је она руковала, па оде својој кући.{S} Увид |
| на њега љутили.</p> <p>Оба протојереја и игумани, као искусни људи, изјавише да не би требало |
| купила се гладна стока, па жудно савија и купи у уста суху траву, а из оближњег трла бије дим к |
| у разгаљује...</p> <p>Пламен се превија и лиже, ватра шушти и букће, а млади усамљеник гледа у |
| а га то боли толико, те с ’нако превија и... од чега се оно лечи? запита Љубомир.</p> <p>— Прев |
| понизно на протине шале, само се увија и мршти, и ако га сад баш ништа не боли.</p> <p>Прота ћ |
| е јако закашља, из уста му прсну ракија и он немоћно, лагано отвори очи и болно погледа око себ |
| S} А под њим зинула бескрајна провалија и чује се како доле шушти вода и бије влага...</p> <p>— |
| иве... кад се указаше прозори од ћелија и на једноме мрдну калуђерско лице, кад затресоше и заг |
| оже«...{S} То је најлепша, најзаноснија и најпобожнија хришћанска молитва... дугачка је веома, |
| а и хладовитија, и градина разноврснија и шаренија, и ливаде зеленије и стока по њима товнија, |
| већа... после као тањир, па као тепсија и тако редом, док не порасте као кућа, и већа...{S} Па |
| е на смрт: и песме, и чтенија, и житија и све, све...</p> <p>— Али Арсеније, тај се жестоко бој |
| гласом Василијан, седајући до Леонтија и тапкајући га по плећима.</p> <p>— Ово, роде, узвикну |
| гу.{S} Сад му и шума изгледа китњастија и хладовитија, и градина разноврснија и шаренија, и лив |
| одвратим од Београда«, мисли механџија и кашљуца, спремајући се да почне опсаду...</p> <p>У ве |
| је ово огњиште!...{S} И кад тебе, Вуја и Свеја закопамо, онда ћемо овде ми господарити тако, к |
| има по зеленим врховима дремљивог бучја и целим видиком.</p> <p>— Сотона!.., шапуће полугласно |
| узвикује Љубомир: чувао овце и козе, ка и ја по Маљену, па постао владика, и гледај само каква |
| јевцу.{S} Закалуђерите најстаријег ђака и доведите да га рукоположимо.{S} На Љубомира пазите от |
| ијет око себе«...{S} Љубомир се заплака и кришом обриса сузе, које му полетеше из очију.{S} У о |
| пут, како нестаде таласастих брежуљака и како је пукла пред очима му бескрајна раван, и отегла |
| азумеше, да се тетка заузела за дошљака и да је већ примљен, само им беше љубопитно знати: да л |
| ост и нема сањивост...</p> <p>Од момака и послуге никога, осим Јованке и њена мужа.{S} Нема ни |
| проговори:</p> <p>— Каки сватови, онака и млада; какво село, онаки кметови...{S} У колико нам в |
| чећи из све снаге, скачући преко трњака и клада, не гледајући где стаје.</p> <p>Опет одоздо сла |
| , весело жубори, скакуће преко камичака и слева се у вирове манастирска речица.</p> <p>Близу пе |
| сад само једна брига: да су му белавка и папоња увек на очима.{S} Јер шта ли га чека од сада, |
| селу, обрадова.{S} Он га искрено дочека и није се одвајао од Леонтија, док год се овај бавио ко |
| им, само се уздржава од сувишних узвика и излива.</p> <p>Игуман мрдну очима, ђаци за час промен |
| Богу?!...{S} А видиш тамо... и владика и сви они учевни калуђери... и не пада им на ум јарам Х |
| огађај у испосници, јер су то и владика и отац Сава ревносно раструбили.{S} Владика — из истини |
| стирских архимандрита, важнијих владика и других знаменитих лица и, певушећи полугласно, прислу |
| о волели.{S} Али дечја туга није велика и дуготрајна. .</p> <p>Од овог срећног дана, кад се сас |
| лижих манастира, ту дваестина чиновника и трговаца из града, све опробани пријатељи оца Саве, т |
| ашири на <pb n="162" /> средини ходника и стаде гледати запрепашћено у гомилу, која се лагано п |
| највише по нахођењу самог оца намесника и по његовим личним интересима.{S} У манастиру поче дру |
| о са архимандритом, купио добра ластика и чим се вратио, направио две праћке: једну од ластика |
| то ти је...{S} Их, да ме сад виде Милка и Мира!«... мисли и разгледа свој дугачки жути капут, ш |
| о дивно греје топло сунашце, како пирка и задише хладовином сенасто бучје, како се сјаји, шарен |
| вечја изгледа калуђер...{S} Ветар пирка и лепрша његове меке освећене власи, а он дочепа обема |
| .</p> <p>Љубомир одведе госта до уласка и поможе му сићи низ стрме, дуге степенице, које воде у |
| ...{S} Гле, она иста, искривудана, уска и дубока речна долина, по <pb n="257" /> којој се јутро |
| еше омањег раста, погнута стаса, кратка и дебела <pb n="4" /> врата.{S} Сад, кад није пред њим |
| едаба, спремила је богату част за ретка и важна госта.{S} И ручак и вечера прођоше весело, ма д |
| е, да му искувам у теју, смеје се тетка и приставља ђезве.</p> <p>— Са тим се не шали! викну бо |
| .</p> <p>— Дигните му главу! рече тетка и принесе пуну чашу помодрелим запеченим уснама боников |
| ме: видиш ове ђаволе, одговара му тетка и осврће се око шпорета, тражећи судове за Арсенијев те |
| велики комад прљаве проје, соли и лука и неколико јабука.</p> <p>Прихватише се јела с правим з |
| сана је бездна грешне пожуде, ширетлука и нечега што највише личи на љубавни занос, а није то.{ |
| д ће га дохватити снажна пандурска рука и зауставити.{S} Погледа страшљиво на сваку врзину, на |
| рцима његових опанака, сухо грање пуцка и крши се, а Љубомиру се чини, да за њим лете читави ле |
| одице, у ћелији, крај мртва Саве, кошка и препире са Арсенијем, због једног нађеног замотуљка.{ |
| е он постао владика, дотле се она удала и има дете...{S} Гледајући неисказану тугу на њену лицу |
| слетку око свега тога, око свију идеала и снова, око празне прошлости и црне будућности, око це |
| а...</p> <p>Ах, од свију његових идеала и снова остаде му само то једно, та последња утеха, пом |
| е борове хладовине, која га је запајала и јачала као своје чедо...</p> <p>Уплашена, узверена по |
| </p> <p>А тетка Мара, која је све знала и разумевала без нарочитих наредаба, спремила је богату |
| ом, масном, добро закајмаченом, од бела и црна брашна гибаницом...{S} Па долећу често они сеоск |
| гама; снују, трче, доносе и односе јела и пића, послужују, сипају и бојажљиво погледају на весе |
| а, усправно прилепљена за сто, догорела и пламен лагано нагорева суху масну даску; почиње се ра |
| друм, па пође брже.{S} Обилазио је села и механе, опет осетио и трпио велику глад, бојао се нов |
| лаженство.{S} Њему је већ у памети цела и јасна слика безбрижне забаве и пландовања по Маљену.< |
| ећини.{S} Махну руком преко влажна чела и опет погледа око себе...</p> <p>— Оваку згоду није им |
| ну собу, одређујући му нарочита правила и дужности.</p> <pb n="221" /> <p>Пролећу месеци за мес |
| > <p>Подиже се оштра, љута челична пила и секира... застаде у ваздуху... као да се предомишља, |
| озну ноћ, пошто се вечера давно свршила и људи готово поизодлазили, механџија зовну Љубомира у |
| Василијан весело прича и како га Никола и Велимир, са осмехом на устима, слушају.{S} Као да ниј |
| тродневно сухојаденије... шапће Никола и мрда руком по мраку, да нађе конопац. — Еј, да ли га |
| е мисли у њима, ни једног зрачка смисла и умна живота!...{S} Мрак, тама, бескрајно ништа!...{S} |
| } Са њим отац Сава, треће године, посла и Нићифора да учи школу.{S} Састави се у богословији чи |
| ељак, опазивши да овде нису чиста посла и приђе му ближе.{S} Љубомир се још више збуни, задрхта |
| сам за стопама Господа нашег, Спаситеља и његових великих угодника...{S} Зар је то срамота?!</p |
| погледаше ликови многобројних светитеља и праведника, повешани у разноврсним рамовима, без икак |
| е осмеха на лицу, обузима га нека збиља и изгледа као да му није баш до јела...{S} По зидовима, |
| у Фрушкој гори, али је тамо друга земља и, што је главно, друга количина...</p> <p>Све ври у по |
| крштењу, са медним, калајисаним и споља и изнутра котлићем у руци, у коме је освећена водица, к |
| чићима и брадицом, која се таласа, љуља и комеша без икаква реда, од које се чују узвици, смех, |
| осећа да се земља под њим једнако љуља и да га овај мирис скорашње <pb n="233" /> сламе све ви |
| како изгледа, немарно шврљка по собама и стајама, гледајући тупо свакога ко је сретне, али је |
| ући, чупајући му косе, газећи га ногама и вичући: »Сеј мних оскверни дјевицу нашу!«...{S} Али Б |
| рилоге и дарове, стаде их газити ногама и праскати на сва уста, грдећи »маторог лисца« и претећ |
| b n="207" /> гига се на дугачким ногама и врљуца бесциљно по ливадама, док га чобани не ухвате. |
| таде и поводећи се на несигурним ногама и чудећи се свему што се тако изненадно догоди, довуче |
| ери почешаше се иза уха, мрднуше веђама и ћуташе, а млађи макоше руком преко брчића, погледаше |
| ти о тешким временима, великим дацијама и, онако уз реч, како јој је кућа овештала, мора се диз |
| ава; Нико и не помисли о његовим мукама и скором крају.</p> <p>Арсеније се значајно узнемири.{S |
| енут уласку, седи подбочен обема рукама и нагнут напред игуман Сава.{S} И онако широк и плећат, |
| иру рећи, али је он брзо утиша и рукама и речима:</p> <p>— Добро, добро...{S} Ево одох.{S} Каза |
| са свећом, јеванђељем и крстом у рукама и ижљуби се са својом, по Господу Исусу Христу, браћом. |
| епрекидно трчкарао по некаквим порукама и радио у кући као роб, радио без одмора, без сна... из |
| и пада, а око њега шушти и мирише слама и намазана коса...</p> <p>Тишина...{S} Само по неки цвр |
| p>Боже, кад је видео себе у панталонама и капуту!...{S} Освртао се, загледао се дуго са свију с |
| е му у руке.{S} Он стаде махати свећама и обрте се народу...</p> <p>Љубомир сакри очи рукама... |
| тио.{S} Блед, узбуђен, дркћући вилицама и коленима, као човек, који хоће нешто непријатно и одс |
| адаћа.{S} А како ће он!...{S} Него, има и лепших ствари, на пр. библиска историја... то га зани |
| плива њиме, са вечно заврнутим рукавима и уздигнутом главом, ђаволаста Јованка.</p> <p>У овако |
| ући устима читаве облаке дуванског дима и гледајући буљавим, страшним, љутим очима, шта ће му о |
| скучени простор!...{S} А душа се надима и хоће ширине, простора, светлости...</p> <p>А она пауч |
| био је подједнако драгоцен и старијима и млађима, и сваки се од њих патио, да се тај глас што |
| и«...</p> <p>Кад се опростио са својима и пошао од куће, Љубомир сврну на трла у потесу.{S} Зна |
| ојечему.{S} Највише сам мислио о мојима и о теби, о нашој игри и тако...{S} Он хтеде поменути д |
| е друкчије... па се размиле по перилима и становима, онда ја бежим у подрум...{S} Кријем се од |
| , дође теткин муж, као обично, с колима и врећама.{S} Тетка се, по обичају, дурну, стаде праска |
| а, где би помељари могли стати с колима и стоком...{S} После десетину година изузето је за исту |
| ња из Београда, па га тапка по раменима и вуче у собу са неким новим, сладострасним изразом на |
| тати око Марије, тапкати је по раменима и запиткивати.</p> <p>— ’Број’тро, тетице!... хи-хи-хи. |
| чан пандур уведе коње, говорећи са њима и пребацујући капетанову бељцу како је поклапан и нестр |
| у, учини »велико метаније« пред дверима и пред свима присутнима, па се опет врати у препрату, г |
| т, од децембра, стаде држати калуђерима и ђацима редовна предавања из Литургике и по мало из До |
| сељак бојажљиво приђе кухињским вратима и, промоливши само главу, проговори некаквим замрзнутим |
| и народ у новим му, за њих, околностима и положају...</p> <p>»Како умеју да се веселе! мисле ка |
| носе друго парче великим гладним устима и кидају га одлучно једрим чврстим зубима.{S} Василијан |
| им прстима, принесе је отвореним устима и некако одједанпут, не наслањајући чашу на уста, само |
| м, мљацкајући великим незграпним устима и пуштајући затим из грла дубок отегнут глас, који личи |
| рзо усваја вештину, тапка га по плећима и најљубазније му шануће:</p> <p>— Море, дивота!...{S} |
| сукње, у искривљеним старим опанчићима и срозаним великим чарапама, добивеним на крштењу, са м |
| ка, младића ћосавих, младића с брчићима и брадицом, која се таласа, љуља и комеша без икаква ре |
| ке у вис и, колико беше снаге у плућима и грлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!. |
| београдска слушкиња., са свима пороцима и недостацима својих друга.</p> <p>— О, господин-ђаче, |
| отвор на великим бронзаним затварачима и из собе игуманове и Максимове разлеже се громко, беск |
| а у жуту чађаву таваницу, не мрда очима и не трепље, само му се по лицу често разлева нека свет |
| ала лоптица... игра, игра ми пред очима и ето је све ближе к мени...{S} И што год ближа, она св |
| с му се Мира стане превртати пред очима и дерати јарца, а он сад сасвим друкчије гледа у покрет |
| Од куд то овде?«</p> <p>Врати се очима и стаде читати целу »главу« од почетка.{S} Допаде му се |
| сет ока, у свему томе што се види очима и што је тако светло, замишљао је дечко да су смештене |
| а, занимљивим фактима, само блуди очима и пита се у чуду: »Шта је ово?...{S} Гле, одиста шта је |
| акије, па се расплинули, ужагрили очима и остављају овај сувопарни разговор.{S} Вуку их мисли, |
| и...</p> <p>— Идите! махну игуман очима и трпезарија се за тренут испразни.</p> </div> <div typ |
| је први спазио кад је игуман само очима и обрвама мрднуо...</p> <p>Гости уђоше у трпезарију, ко |
| p>— Чекај, бре, да видиш... севну очима и повуче девојче к себи.{S} Али се цура одупре босим пр |
| ву Оца мојега«, па одједном севну очима и готово гласно одговори досадном госту:</p> <p>— Да се |
| уше чаше, отпева се једна црквена песма и сви гости одједном, као по команди, издигоше лица на |
| во крдо стоке, да не буде ноћас поклана и печена.{S} Да је сам изнео ово вино, сутра би се сви |
| теле, хлеб што се меси за самог игумана и како је кад чему време: пастрме или суве рибе.</p> <p |
| облик диалога, и то само између игумана и Максима.</p> <p>Игуман мрдну оком на ону страну, где |
| ље, трепери под врелом измаглицом равна и плодна ваљевска Посавина.{S} Он гледа у нејасну пругу |
| он је и газда.</p> <p>»Власт«, духовна и световна, која је дошла да све »прими и прегледа« у т |
| е до котара, око кога се окупила гладна и премрзла стока; не осети како му је чело слеђено, как |
| чно девојче.{S} Сад је друкчије одевена и <pb n="61" /> очешљана, друкчије се и држи и говори: |
| једне недеље по подне испаван, надувена и туробна лица, игуман чује у трпезарији певање.{S} То |
| а; <pb n="160" /> коса марљиво углађена и рашчешљана, па се сад не витлају они груби гргурави п |
| <p>— Ене де !... узвикну она изненађена и погледа госта искрено, другарски.</p> <p>Од маљенског |
| то се гледа у менажерији каква невиђена и нечувена дотле реткост.</p> <p>Љубомир види да служи |
| бопитност, која је подједнако развијена и у селу и граду, подстаче је да продужи започету игру. |
| осле два часа калуђер се диже на колена и погледа у мрачни храпави свод пећински...{S} Болан, о |
| , давно невиђене околине, висока Маљена и цела, светло оцртана јасним зрацима, неравна видика.. |
| мени, он све већи... већи је од Маљена и Повлена уједно... и ја све чекам кад ће да ме прегази |
| чује и не види, до необична, искривљена и занесена весељем и пићем лица својих другова...</p> < |
| але црнпурасте главе, кицошки опремљена и намештена; насмеја се његову страху и метну му руку н |
| и дохватише преплашена Николу за рамена и изведоше га на ходник, пред врата.</p> <p>Љубомир, ст |
| словима, већ дозрелог за живот, времена и правца?...{S} Тек све се одједном измени.{S} Донеше с |
| песницама.</p> <p>После кратког времена и Љубомир и жена дознаше ове, што су хтели једно о друг |
| оплу собу, која је од јутрос проветрена и окађена измирном.{S} Уз дуварове стајаху само три пос |
| још више уплаши, па претрча преко сена и рипну с тавана право на земљу, немајући кад силазити |
| о цео час, угледа неколико великих сена и око њих доста навучених незденутих пластова.</p> <p>» |
| мислити, девојка сад, овако преплашена и изненађена, протури кроз главу, и, не предвиђајући ни |
| p>Дивна, млада као росна капљица, нежна и пријатна као цветак, шеснаестогодишња девојчица, кћи |
| /> <p>Леонтију сад, после овако љубазна и невиђена у манастиру дочека, не беше ни ова рогоњина |
| о лицу ватра од пећи а још више од вина и ракије, па се расплинули, ужагрили очима и остављају |
| ом стоји једна девојчица његових година и гледа га љубопитно, као што се обично гледају странци |
| године, овде у манастиру »код господина и тако... рачуња се као куварица«, али признаје да није |
| ...{S} То неко псује непажљива чобанина и напомиње му шта га чека код куће кад се врати.</p> <p |
| азлева нека светла, надземаљска ведрина и радост, и онда се оне мале зеленкасте очи скупе, и кр |
| иња.</p> <p>Његов отац има њих три сина и четири кћери, а од имањца само две њиве, једну ливаду |
| опет иђаше оструга, који трн, павитина и опет врљике, или јендеци са оградом од трња.{S} Сокак |
| ља поћи, видео је све оно што је истина и што је од живота, што је стварно, и сравнио са оним, |
| котареви; тамо су саденута сена, гумна и стогови сламе.{S} Тамо су се браћа упутила...</p> <p> |
| </p> <p>— Е-е!... па да идем? отеже она и узвикну тако значајно и смело, да се калуђер прену.</ |
| посница!{S} Ха-ха-ха!... засмеја се она и лагано, пажљиво, бојећи се да не увреди Љубомира, гур |
| а?</p> <p>— Кажу да има доста, вели она и опет се смеје његову изгледу.</p> <p>Он се охрабри ма |
| >— Да ми је да се ми појакамо, вели она и разгледа око себе, тражећи згодно место.{S} Али где б |
| м друга!... он је гладан !... викну она и отрча судовима.</p> <p>Љубомир ушкиљио очима, па глед |
| мислима, Љубомир изиђе из свог заклона и пође запаженом знаку.{S} За мало нађе друм, па пође б |
| едам низа се, кад видим себе овако црна и несрећна... црњана, како ти рече мало пре... онда... |
| ско вечерње брујање, пећина беше мрачна и ужасна...{S} На противном крају од уласка, тамо уз ма |
| оно било девер, истесао и спремио вична и глупа манастирског ђака, онаква, какав је најподесниј |
| едначито, онако женски, без наглашавања и уводи га у његову ћелију.</p> <p>— Мој устав!...{S} Л |
| Грме одјеци сложног многогласног певања и проламају се под огромним тамним сводовима храма, тре |
| ом носи весела граја, шала, задиркивања и ужасан, очајан лавеж изненађених и дрских сеоских пас |
| аслуге потоњих монаха за време робовања и ослобођења српског...</p> <p>Монаси се одобровољили, |
| словију.{S} После трогодишњег школовања и бављења у Београду, Сава се толико »полирао«, да је с |
| {S} Била је то једна <pb n="38" /> мања и, по изгледу, сиромашна кућа, каквих је био препун Бео |
| меку душу, која је рођена само да сања и да трепери пред овако лепим појавама природним...</p> |
| 238" /> или монотоног механичког читања и молитвања у цркви!{S} Бар да остадоше парохије, па би |
| де протекло; колико ли је нових осећања и нових страсти плануло, горело и утулило се; колико ко |
| стреса под навалом неких нових осећања и збуњено гледа у оне јасне плаве очи, које га чудно гл |
| ну кћер, слушати њена занимљива причања и осећати притом такву <pb n="21" /> насладу, такво зад |
| , сељачким, тужбаличким изразима, жудња и туга целе родбине за њим, понавља му се ранија молба: |
| {S} Не дајте да нам се бешчасте светиња и мили споменици давне прошлости! зачу се општи узвик.{ |
| ави зимски тајац, кад се свака животиња и човек згрчи у топлу легалу, па не пушта од себе ни гл |
| оге воде, оклембесило се тромо, па куња и цеди са себе капљу по капљу, која пада на мокру земљу |
| квим приликама волео све да увећава, па и опасност, која га очекује. — Нисам те уписао, видиш.. |
| да сакрије своје осећање од свакога, па и од Велимира.</p> <p>Не прође недеља дана, а Јованка з |
| дура.</p> <p>Љубомир му све исприча, па и пандуров монолог, онако како га је он разумео.</p> <p |
| као и Антоније.{S} Пећина, молитве, па и сама кушања сотонска .. све је исто.{S} И њему су, тр |
| увањару.</p> <p>— Гле, набавио тазе, па и не нуди.{S} Нећемо тако, Максо! узвикује весељак, пру |
| га друга у собу, посади га да седне, па и сам седе и загледа се у њега...</p> <p>Изгледа му сад |
| за себе мишљу, коју прочита у књизи, па и не сврну пажњу на обично отварање собних врата.{S} Ду |
| јде... сви <pb n="218" /> су грешни, па и ти мораш грешити.{S} А ја те, каже, не осуђујем за то |
| атворе стоку чим сунце мало одскочи, па и њих нестане, и не сећају се јадне, гладне и жедне сто |
| елимир и Никола сели уз други чанак, па и они пребирају и стругућу ножићима некакве кости, слуш |
| данас?!... доврши уздрхталим гласом, па и сам бризну плакати.</p> <p>— Сви тројица сте моји, на |
| ци, крче <pb n="27" /> кола цео дан, па и ноћу; на друму само се вије густа прашина, или се рас |
| ђена Леонтија, насмеши се ђаволасто, па и сама врдне очима у страну, као да се стиди њега...{S} |
| певање.{S} То су калуђери са ђацима па и момцима — ко је хтео — држали сваконедељно веџбање у |
| у оно време није ни требало.</p> <p>»Па и ја умем тако попунити... још лепше!« помисли бистроум |
| е у вис пара са угрејаних мокрих чарапа и дизлука.{S} У кући настаде дуго немо ћутање, које, ка |
| ти се рукама би је мешао.{S} Снег сипа и веје густо, јако, као да хоће нарочито, на измаку зим |
| е леђа кад седи или стоји) па брзо чупа и растреса бела, опрана, нежна као свила вунена влакна; |
| огађаји, његова душа се све више отвара и тако се саживљује и нераздвојно спаја са свима овим ч |
| ва, весела, млада живота, лагано ствара и у његовој души тајну жудњу за оваким животом...{S} За |
| > <p>У неко доба Василијан дозва шумара и воденичара, и посла их некуд.{S} Калуђери сви, осим Л |
| у пада у део слушкиња.{S} Он се постара и да објасни дечку његову задаћу, али Љубомир на полови |
| ...{S} Морала је она бити са њима добра и због својих интереса: ако гракну на њу сви калуђери, |
| ајно ништа!...{S} Пред њим на пању игра и прелива се као рубин, у великој широкој чаши, жућкаст |
| ђе недеља дана, а Јованка здрава, једра и пуна као јабука, накицошена, намештена, са засуканим |
| е Свето Писмо... ту ти је сва наша вера и наука Христова.{S} Хм...</p> <p>— Знам то... слушала |
| д чуда...</p> <p>Опеваше мртва калуђера и сахранише, увијена у рогозину, повезану на три места |
| дмах после поздрава, наместе и калуђера и ђака на раније спремљене високе столице, са јастуцима |
| p> <p>— А код куће !... присети се Мира и викну :{S} Љубо, шта ћу код куће казати... чича-Живој |
| и се па оштро погледа зачуђена Љубомира и пође вратима.</p> <p>— Ха-ха-ха... разлеже се општи с |
| еким простором, уталожи се код Љубомира и сад стадоше да се јављају нове тежње, управо нови иде |
| > <p>»Најбоље да потражим од тетке сира и хлеба, то ће <hi>га</hi> умирити.{S} Чим што поједем, |
| у, разговарају се нешто о прављењу сира и пију ракију.{S} Игуман привика да се одмах донесе пар |
| наредбу игуманову, отпучи се од прозора и стаде скакати по кухињи, смејући се радосно и лупајућ |
| м погледу беше тако много немог прекора и истине, да гост беше принуђен оборити главу.{S} Али г |
| већ пао у очајање од зла времена, умора и глади.{S} Свуд око њега, и десно и лево, склопила се |
| ним у једнаком одстојању, пуцкара ватра и севне пламен кроз мали отвор на великим бронзаним зат |
| тобом ни речи прозборити?...{S} Мустра и јеси: ђак!... .</p> <p>Љубомир се збуни и неколико пу |
| ненадних јахача.{S} А кад виде пандура и необично учтиво лице механџино, досети се да ће то би |
| ући окамењеним погледом како се претура и спада слама са њега, како шушти злослуто... и он већ |
| оме, што сад сви трепте од његова гласа и срџбе.</p> <p>На врата утрчаше коњушар и воденичар са |
| едао како се мењају учитељи сваког часа и с гордошћу рачунао: колико ће имати учитеља ове годин |
| се збуњен ђак, махну рукавом преко носа и хтеде још што тако ситно учинити, али не знаде шта би |
| време осећа како га неко снажно дрмуса и виче му над главом:</p> <p>— Устај, да звонимо ! чује |
| гледајући Љубомира влажним очима.{S} Та и ми смо... онако манастирски, али то тек није, рецимо, |
| тврдоћи и хемиском саставу соли, злата и буди-бог-с-нама !... што он није ни мало разумевао ни |
| ви му капа од двадесет ока жежена злата и драгог камена.{S} Да ми је само то видети... кад се з |
| све, отворише се лагано кухињска врата и кроз њих прође омлађа, чисто одевена, повезана велико |
| пцу, а из ходника шкрипнуше једна врата и залупаше потковане цокуле.</p> <p>— Видиш, само мало |
| , Леко!...</p> <p>Леонтије отвори врата и стаде пред другом.</p> <p>— Куд ћеш? запита га чудећи |
| брте кључ у брави, и таман отвори врата и стаде на хладне цигле, од којих му <pb n="98" /> у ис |
| , пребаце јој по двојица руку око врата и терају је да пева из свег гласа...{S} Весеље повезани |
| у подруму, него су сви бежали од света и његових ужасних грехова...{S} Па шта је ово, шта оно |
| , а има дете одрасло, обилази око кмета и пита га шта ће да пије.{S} Види се да се приближило ш |
| и кући.{S} Дед’, док нисам викнуо кмета и пандуре да те вежу... </p> <p>Љубомир не саслуша све. |
| и-хи-хи...</p> <p>Издвоји се од шпорета и Велимир, па се и он стаде смејати.</p> <pb n="70" /> |
| енада; једним скоком дојури до звонцета и огласи почетак обеда.{S} Он је први спазио кад је игу |
| ости и црне будућности, око цела живота и око себе сама, види обавијену грубу рогозину, исто он |
| де хаос: помешаше се слике Аврама, Лота и његових племенољубивих кћери, Навина, Јова и других с |
| викнуте овчице на солило, окружни прота и три виша чиновника.{S} Ручак је справљен на брзу руку |
| андур оштријим гласом — да ли има места и за нас, и ако смо пандурска сорта...</p> <p>»Куку, ја |
| агано, неосетно, удаљи се са свог места и побеже у шуму.{S} Са новим, зачуђено-преплашеним, осе |
| /> чита редом?{S} Преврте подоста листа и нађе: »Житије и подвиги преподобнаго оца нашего Сави |
| их дају на наполицу.{S} Тако је доиста и корисније.{S} Само гаје винограде сами, и то им је на |
| тупи у разговор.{S} Распитивао је доста и он њу и она њега, и он је већ заборавио на сваки стра |
| ну, и оно побожно целивање светог крста и његове руке, која држи крст, и оно, у понекој кући, з |
| процепљен на врху вес, метну му на уста и притиште добро.</p> <p>Момак се најпре промешкољи, ал |
| ..{S} Куд ћу сад?«...{S} Он отвори уста и доста одлучним гласом, који чак и њега сама зачуди, п |
| p> <p>— Чек’ да и ја тебе затиснем уста и нос, ка ти мене, кад ме обалиш, насмеја се одважна по |
| м младе изданке, смотају их брзо у уста и мотре други сладак залогај.</p> <p>Под густом хладови |
| одним речима, читао их по неколико пута и све више се бунио њиховим смислом, који му се по нека |
| .{S} Љубомир се још више збуни, задрхта и опет промуца некакав одговор.</p> <p>— Враћај се натр |
| и он сам радио, тапкају преко дворишта и крију се са смехом за трула ћерчива старе куће...{S} |
| им, као по нечијем знаку, лишће зашушта и пред узневерена Љубомира стаде Вида са једном, њених |
| ени...{S} И што год ближа, она све већа и већа... после као тањир, па као тепсија и тако редом, |
| ку српских манастира, о делима Немањића и потоњих владалаца и властеле српске, о намерама њихов |
| врћући се бојажљиво око себе.{S} А пића и јела стаде се трошити два и три пута више, него пређа |
| потока!{S} Напред... скачи преко вирића и камења, а из усахла грла још се разлеже загушена рика |
| има: одмамљује »млађе« из суседних кућа и намешта их на друга места.</p> <p>Али Љубомир сад ста |
| љајући сањиве очи, па извири иза плашћа и погледа на знак, који је синоћ утувио, да му покаже п |
| е, седоше на дебео слој мека суха лишћа и наставише започету препирку.{S} Обојица беху сагласни |
| паучинаста измаглица постаје све гушћа и влажнија, у глави се осећа све јаче стезање, као проц |
| ена свога имена.{S} Дрхтао је од страха и од свега, што грешним ушима саслуша... »Је ли могуће! |
| > <p>Љубомир одскочи у страну од страха и изненађења, али угледа да је и онај непознати намерни |
| ну му у глави страшна слика свога греха и он одскочи од девојке као ожежен.{S} Погледа уплашено |
| н нечувен умор !</p> <p>Дечко се зањиха и паде на траву као покошен, не мрднувши ни руком ни чи |
| ења.</p> <p>Отац Сава се почеша иза уха и у себи промрмља: »Није вајде... више се не може врдат |
| тије оде у своју ћелију, а тетка побаца и прилоге и дарове, стаде их газити ногама и праскати н |
| , о делима Немањића и потоњих владалаца и властеле српске, о намерама њиховим, које су имали пр |
| посао — врћење главчина, тесање палаца и наплатака за точкове.</p> <p>Нићифор, који се овог ле |
| а.{S} Дошао неки професор из Крагујевца и заноћио код игумана.{S} Изјутра сели на доксату, разг |
| , за туђе куће, где су остала сама деца и по једна жена, и то му беше веома тешко.</p> <p>Али п |
| оку, испод штале, једнако сачекују деца и муж, и потом у трку, по један од њих, јури кући...</p |
| то одлазио у Богословију и зна сва лица и сав ред, као да је прави богослов.</p> <p>— Знаш ли А |
| неколико чаша шљивовице, насмејана лица и раздрагана срца, у очекивању добре ђаконије, одједном |
| ех!...{S} Игуман махну руком преко лица и чела, откуд падаху неке капљице.{S} Да л’ то беху гра |
| жнијих владика и других знаменитих лица и, певушећи полугласно, прислушкивати шта се чини на по |
| ма ће се светити водица, чишћења полица и долапа...{S} И сва та прашина, стругање, истресање, р |
| ла једна прљава, сва искрпљена кошуљица и кратка исцепана сукњица.{S} Дечко је у њој гледао дру |
| {S} Мека постеља, млада и згодна женица и... згрчимо се тако заједно, па нит’ су нам вреле илин |
| д виде како смо се загрлили ја и царица и кад угледа сва она царска чуда, паде у прашину...{S} |
| година, па слуша жубор хладна студенца и гледа чистину плава неба, блудећи својим полудивљим, |
| па, шта мислиш, заволео је више од оца и мајке... обоје као свеци...{S} А, шта велиш?</p> <p>— |
| вите...{S} Треба се одрећи свега: и оца и мајке, родбине, имања... све то оставити, па се удаљи |
| ’но што вели Христос: да оставимо и оца и мајку и све, па да идемо за њим...{S} А оно све друго |
| љубопитност код свог узбуђеног слушаоца и да би дао већу важност своме саопштењу — за твоје... |
| пође лено к девојци, која држаше јарца и прекореваше га што је намучио.{S} Дечко беше омањег р |
| и ’нако, викну девојче силазећи с јарца и држећи га за рогове.</p> <p>Чобанче устаде, протеже с |
| кад угледа како Василијан весело прича и како га Никола и Велимир, са осмехом на устима, слуша |
| а! вели Арсеније.</p> <p>Тетка раскопча и готово скиде све горње дроњке Љубомирове, даде шумару |
| ти, кад погледа како око њега све кључа и бризга животом, како се све мења на боље, како је све |
| тно Велимиру рећи, али је он брзо утиша и рукама и речима:</p> <p>— Добро, добро...{S} Ево одох |
| трепће, чудећи се свему што се наслуша и нагледа од јутрос, не знајући још како да сматра ове |
| ифор претрча ходник, наслони се на стуб и стаде, такође уплашеним очима, гледати како се црне н |
| надно-страхотан, тако громовито-убедљив и одлучан, да сви монаси, и они што седе, и они што слу |
| већ купе црте, које ће прећи у стидљив и зачуђен смех.</p> <p>— Море-е-е... отеже приповедач: |
| Умро !... несрећник! оте му се плашљив и сумњив узвик.</p> <p>Никифор претрча ходник, наслони |
| естано је правио шале на рачун Максимов и Арсенијев.{S} Максим је том приликом само трептао бој |
| , и он је одмах нашао место, нашао кров и заклон, за чим му је највише стало...{S} Од тада је н |
| дочека.{S} Омекшао старац, постао благ и приступачан као дете.{S} Леонтије се бојао прекора зб |
| рође кроз мене, па се опет врати натраг и стане играти далеко, као неки велики, велики коњ...{S |
| тал, о који се одупро, попушта у натраг и лети... лети...</p> <p>Леонтије пружа руке напред и у |
| Кажи ми... мали: како ти је било трећег и четвртог дана, кад ниси ништа јео?</p> <p>Љубомир обо |
| аздовањем, Сава се врати у свој постриг и узе управу манастирску.</p> <p>Прва новина у манастир |
| . и то треба замочити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли сиромах и одмах се реши: з |
| друго.{S} Кад се подиже, после великог и последњег метанија, над њим загрме Савин глас, читају |
| ; да прима палију, као обручење великог и анђелског образа; да се обува у сандалије, ради припр |
| и!.. мрмља игуман, не видећи више никог и не разумевајући ништа...</p> <p>Игуман почива.</p> <p |
| а Антонија Великог, Макарија Египатског и дру...</p> <p>Игуман га не сачека да доврши.{S} Као ч |
| јим се почиње први глас.{S} И од једног и другог посла не беше успеха...</p> <p>Сад је добио ве |
| зи, али је се боји, као нечега страшног и опаког, као да она носи собом смрт и проклество.</p> |
| побожности и чистоти... одбацити старог и обући се у новог, Богом створеног човека...</p> <p>Мо |
| ош у свом заклону, да чује још што, кад и ’нако сад не сме нико привирити у подрум.</p> <p>Игум |
| стаје <hi>оно</hi>...</p> <p>Не зна кад и зашто му је то пало на памет...{S} Тек онако дође му |
| у врата, ни пенџери, ништа...{S} Па кад и то прође, онда станем мислити...</p> <p>— Мислити... |
| чи и узвикне:</p> <p>— Их, како си млад и лијеп, слава те не убила!... '</p> <p>А Леонтије затв |
| ећина је тако хладна, а он је тако млад и неискусан, збуњен и преплашен свима својим последњим |
| другарица назва Љубом, опет леже у хлад и обрте очи плаву небу.{S} Чиста је и мирна плава небес |
| али ипак одређен правац живота.{S} Рад и велики умор не даваху му <pb n="128" /> воље за дуга |
| је да су сви светитељи избегавали нерад и да су у раду налазили помоћи за постизање своје тешке |
| је да знају сви.{S} Због тога се до сад и заустављао на ситницама, те су његови слушаоци сматра |
| ухвати капетанова потера, јер би му сад и онај пандур био тако драг... или што га не ухвати она |
| оже да се надише, а чело хладно као лед и по њему се просуле честе грашке зноја...{S} Умор, стр |
| се лагано отворише и кроз њих се, блед и погурен, потуљен на свој начин, гологлав, провуче Љуб |
| манастирским општим трпезаријама изглед и дух »молитвених места«.{S} И кад човек улази у оваков |
| подаде првој навали.{S} Клецну једаред и девојче већ наже на њега, али он се реши да се не да |
| ти...</p> <p>Леонтије пружа руке напред и у страху хвата се за нешто покретно, миришљаво, врело |
| гласом, а уз њега брује Николин секунд и Максимов бас...</p> <p>Љубомир осећа како му теку суз |
| кући, па стаде још више пазити на себе и обарати очи.</p> <p>У том утрчаше у кухињу калуђери и |
| он госту један празан подметач до себе и посади га на њ, гледајући на другу страну, у мрак.</p |
| кама, пуцка прстима, окреће се око себе и весело подиграва...{S} Одједном нанесе ветар мирис св |
| где ће спавати — онда се обрте око себе и као да се запита:</p> <p>— А шта ћу сад?...</p> <p>Ов |
| али увиђаш да се растојање између тебе и чудовишта не мења...</p> <p>Љубомир сео на врата од с |
| и у механу, истрча у ходник где су собе и преплашеним гласом викну:</p> <p>— Капетан !... трчи. |
| ети цела и јасна слика безбрижне забаве и пландовања по Маљену.</p> <p>— То је боље! вели дете, |
| е«, није могао пожелети себи веће славе и радости, до да остане све овако како је, док год он н |
| издатке кућевне...{S} А уљаник и краве и градине и њиве једва подмириваху домаћу потребу; а ви |
| болести телесне, у којима људи забораве и Бога и све, али смерни инок остаје сталан, као и прав |
| {S} Мало јој је овако лепе зелене траве и хладовине, него хоће кукуруза, па још стричева кукуру |
| крајну раван, што се пружила преко Саве и над њом непрестано виси и котура се сива магла; веле |
| .{S} И калуђеру се чини, да му оне живе и плашљиве, вижљасте очице говоре: »Наше је ово огњиште |
| чава на последњу косу, на којој су њиве и стаје окамењен...</p> <p>Са друге косе трчи, као без |
| раширеним у блажени смех устима другове и <pb n="230" /> не умеде ништа одговорити.{S} Само пом |
| и књигу, стаде најпре разгледати редове и речи како иду, па се полако удубе у читање...{S} Над |
| у, који је продирао кроз камене сводове и хитао право високу небу...</p> <p>— Што допусти?!... |
| убомир уђе у дневне манастирске послове и, заузет радом и занимљивим причањем коњушаревим, не о |
| е, а сад, као свештеник, улази у домове и сам врши освећење.{S} Буни га све, што га срета у пос |
| онзаним затварачима и из собе игуманове и Максимове разлеже се громко, бескрајно, на разне тоно |
| е се громко, бескрајно, на разне тонове и начине изведено, загушљиво хркање...</p> <p>А у соби |
| о преко њега па, напослетку, остави све и оде у потес, носећи на рамену велику буџу, јер није в |
| сложно испеване <pb n="199" /> молитве и од свега што се учини са њим, па му грунуше сузе...</ |
| <p>Архимандрит већ прочитао две молитве и, пошто последњи пут закле збуњена младића: да својево |
| своју ћелију, а тетка побаца и прилоге и дарове, стаде их газити ногама и праскати на сва уста |
| се крећу кратке, крутуљаве, уморне ноге и на њима се равномерно њиха, лево и десно, погурено, з |
| ена, китњаста павитина од лозе, оструге и трња, пружаше се крај пута, прекидајући се понегде сн |
| све то виде и осети, Љубомир се препаде и зажали што га не ухвати капетанова потера, јер би му |
| црвеном кубету, кад се забелише зграде и дограде, које се лепе и гомилају <pb n="223" /> једна |
| има у њима нешто тешко.{S} Гомила стаде и расклопи се испред ходника...</p> <p>На криваји, угла |
| ша добити комад проје.{S} Али кад стаде и погледа оне плаве јасне очи, оно чисто, пуначко бело |
| S} Он хтеде вриснути од страха, застаде и — одмах се поврати, кад познаде своју другарицу.</p> |
| де само парохиско право.{S} Сад нестаде и тога; остадоше непрегледне, добро очуване, драгоцене |
| то је давало смисла животу.{S} Престаде и мислити.{S} Него се тако загледа негде, па седи по чи |
| на другове несвесно, па одједном устаде и поводећи се на несигурним ногама и чудећи се свему шт |
| ави на миру.</p> <p>Љубомир брзо устаде и оде, бојећи се да се Светозар не предомисли.</p> <p>С |
| кроз врата.</p> <p>Марија одмах устаде и оде на врата.{S} Калуђери се значајно погледаше.{S} А |
| не смем излазити.{S} Прочитао сам овде и завет — заклео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с в |
| Никола.{S} Није ни за што: само да једе и пије, па после штуца. <pb n="92" /> Они су двојица са |
| собу, посади га да седне, па и сам седе и загледа се у њега...</p> <p>Изгледа му сад као неко н |
| пљен том громадом...{S} Кад све то виде и осети, Љубомир се препаде и зажали што га не ухвати к |
| га поновити у памети све оно, што виде и чу!{S} И дахну душом кад стиже у Београд, и настави с |
| Светозар оде са некаквом »легијом«, оде и »господин«...{S} Љубомир се осврта један дан по Беогр |
| ти стакло, <pb n="106" /> наточити воде и донети га онако мокро и хладно на сто.</p> <p>После н |
| јуче у подне није ништа окусио, до воде и зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладни.{S} Се |
| ака ноћна хладовина па успављује и људе и животиње и бубице...{S} И цврчку ливадском сад није д |
| .{S} Тетка, још црвена од љутине, изиђе и наслони се на доксат близу Љубомира.{S} Велимир таман |
| да...{S} А игуман таман поумио да изиђе и <pb n="148" /> отворио врата, кад се разлеже Љубомиро |
| <pb n="155" /> <p>У тај мах тетка изиђе и испљусну чисту воду из некакве ћасе, па пође опет нат |
| > <p>— Зови Велимира!</p> <p>Мара изиђе и повуче звонце једаред.{S} Морала је трипут, у размаци |
| да су у тами.</p> <p>Из те магле изиђе и стаде крај њега један мали, крутуљав, у наочарима, чи |
| и се усамљен у целом дворишту, он приђе и седе на једну клупу, испод самог доксата, пред ћелија |
| дати у чађава брвна.</p> <p>— Ето, дође и тај дан, проговори Љубомир, да се иде у свет!</p> <p> |
| омир, не знајући шта ће овако сам, пође и он за њима.</p> <p>Тетка им у кухињи спремила посну п |
| баш над професорском канцеларијом, уђе и стаде близу табле, не гледајући никога; стаде као чов |
| адно догоди, довуче се до постеље, леже и заспа одмах.</p> <pb n="97" /> <p>— Та махни га! викн |
| е калуђер прену.</p> <p>— Па-а... отеже и он, али меко, попустљиво, збуњено и побеже у собу.</p |
| одјек речној долини, кроз коју се отеже и замире његов последњи звук...{S} Да ли то беше надчов |
| д ове ненадне саблазни.{S} Он се подиже и, онако испод очију, погледа шарену ткану сукњу са зел |
| сте као кућа, и већа...{S} Па све ближе и ближе... и таман да ме удари у главу, оно некако прођ |
| се јави случајно истог дана, кад стиже и млади намесник, новина у облику једне триестогодишње |
| тињство, младост, зрелост, па ево стиже и старост, а у том дугом низу отац Сава не види ништа, |
| алудан.{S} И ако седи, нађу му шта може и тако радити.</p> <p>А како беше на Маљену!{S} Слобода |
| као прави господин.{S} А за време може и код ње поседети и може му долазити сваки дан онај бог |
| дана нису ништа окусили, па зар не може и он тако?{S} А после?...{S} Лако је за то...{S} Зар ни |
| ад њега Мира обаљује, онда сигурно може и она. »Ала би <pb n="24" /> то било!...{S} Али да је н |
| ије, а мисли, једна за другом, све брже и брже, стадоше ницати и пролетати у растресеној глави |
| и ређати, све једна за другом, све брже и брже...{S} Он не осети како дође до котара, око кога |
| е присети, почешће наређивао да се држе и ванредни часови.{S} Шта би се радило на дугим зимским |
| киваше пријатно.</p> <p>Љубомир се трже и одскочи од врљика, на које се беше наслонио.{S} Пред |
| овце па чак и козе...{S} Оне само газе и кидају...</p> <p>Пропала цела њива... свршена ствар!. |
| киселија јабука...{S} После опет гризе и посматра једног бумбара, који облеће око неке дупље, |
| стиру, какав је заузимала тетка.{S} Узе и њену собу, намести је стварима из гостинских соба, а |
| бузе га ломљава, језа, па онда га обузе и ватра.{S} Не поможе му ни најстарија кристална шљивов |
| вада, провлачи се кроз огрнуте кукурузе и све чека, сваког тренутка, кад ће га дохватити снажна |
| зану тугу на њену лицу, он пролива сузе и виче детету: »Чедо, устани!«...{S} Дете устаје, и нас |
| и тако...{S} Он хтеде поменути да га је и Милкина слика у тим ноћима много занимала, али се узд |
| на врх онога високог брега, са кога је и Сава негда посматрао свет...</p> <p>Чаша за чашом сле |
| а«, само га жути капут опомињаше, да је и он некада био <hi>нешто</hi> — цензор велике гимназиј |
| д страха и изненађења, али угледа да је и онај непознати намерник, још пре њега, клиснуо на дру |
| аве!...{S} Ено... ено!...{S} Мора да је и њој одвратно, гадно!«... помисли он и случајно поглед |
| чица.{S} Она каза оцу ко је, од куда је и с неким нарочитим, значајним гласом, напомену, да он |
| лад и обрте очи плаву небу.{S} Чиста је и мирна плава небесна дубина, али тај сјајни лазур све |
| а још из далека оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S} Брзо су се објаснили, наредили, и он је |
| о.{S} Та он има своје место, зна где је и, што је главно, није више сам.</p> <p>Тек после, кад |
| квих мисли.{S} Стоји тако, и зна где је и шта је, али га више занима клисарски посао...</p> <p> |
| Бацише грешно тело у земљу, од које је и постало, и вратише се манастиру весело, »славећи Бога |
| га поче распитивати : ко је, одакле је и тако даље, али све површно : видело се да му је све т |
| г, накрижаног крупно, дувана, запали је и стаде гледати кроз облак дима, који се према самом пр |
| м је проводно читаве дане, витлајући је и хитајући обло камење у зрак, или гађајући свраке, чав |
| ери — прави свеци!</p> <p>— Такав им је и народ, није чудо!... одговори архимандрит, па се одје |
| чињене руком у сену...</p> <p>Уморан је и гладан необично.{S} Глад је већ иначе знао трпети, ал |
| чија је...{S} Ко уме заповедати, он је и газда.</p> <p>»Власт«, духовна и световна, која је до |
| да се разговарамо много...{S} Послао је и шумара; ено га доле у потоку.{S} Ако нећеш лепим, каз |
| дим код Савине испоснице.{S} Послао је и момке и калуђере да разгледају пећину, да прокрстаре |
| расе.{S} А »преподобно« лице спремао је и удешавао нарочито за владику.{S} Чуо је он шта се вла |
| и у којој се сразмери то чини, стао је и он дизати без рачуна, без смисла, глупо...{S} И све ј |
| на је вукло срце на две стране: хтео је и он мало до потеса, али га вуче у собу „нова симпатија |
| ште било туђе.{S} Отац Сава потражио је и добио дозволу да изузме из Управе Фондова десет хиљад |
| Кад је прочитао прва житија, осетио је и разумео је шта му је то тако близу срца, шта му је за |
| Ову своју давнашњу опаску, саопштио је и Љубомиру, са нарочитим тумачењем.</p> <pb n="105" /> |
| S} Чича га још из далека оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S} Брзо су се објаснили, наредили |
| боји капетана.{S} Чудна ми чуда, ако је и капетан! виче сама са собом, осврћући се збуњено и тр |
| истим начином и изразима лица, како је и он сам радио, тапкају преко дворишта и крију се са см |
| , и осећа да се враћа све исто, како је и пре било...{S} И сви пређашњи снови и намере постају |
| ј... развуче Максим онако исто, како је и до сад одговарао; али сад одједном избаци нешто ново. |
| познаде одмах ко је пред њим, и како је и сам располагао нежним благим осећањима, и уз то, у пр |
| ољи Милки.</p> <pb n="25" /> <p>Тако је и било.{S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га прити |
| {S} Већ се посељачио сасвим, нестало је и последњег знака београдског »полира«, само га жути ка |
| змишљања.{S} Што ваља другима, добро је и њему!</p> <p>Истина, он још није могао угушити стару |
| неотесана сељачета.{S} Све, као што је и било!...{S} Само Велимирови брчићи постали гушћи и цр |
| но, и све је око њега тамно, као што је и било...{S} И туга му се још свија на души, али гле: о |
| га је отац послао у службу, као што је и другима говорио.</p> <p>— А ’нако... није те ови газд |
| се знало онако, по предању...{S} Чуо је и пре тога, од неких богословаца, да је Антонијево жити |
| ја места на свету!...{S} Даље... јер је и Содом чистији од њега!...{S} Ево потока!{S} Напред... |
| дећи, у оној необичној капи, за коју је и сад држао да мери двадесет ока, у свему томе што се в |
| и ништа...{S} Понавља у памети догађаје и описе из оба житија, и како пролећу поред његових мис |
| е младић са побожном одлучношћу, устаје и улази у пећину, крстећи се и шапућући молитве, које ј |
| мака.{S} Неки пут га одиста тако завије и заболи, <pb n="93" /> да ми сви мислимо: ту је.{S} Од |
| удновата бољка!{S} А хоће да се превије и онако... кад му није ништа; то хоће, није вајде.{S} А |
| мења на боље, како је све примамљивије и лепше...</p> <p>А у кући се живело старински.{S} Беше |
| ве, читајући их из оне старе ирмологије и часловца...{S} И тако ће све, док му Бог даде снаге.. |
| лади се, ко човек, са две ћасе бураније и <pb n="130" /> ћасом купуса, а <hi>он</hi>, паклени с |
| строга правила — молчаније, послушаније и тако даље стајала баш пред очима млађих калуђера.{S} |
| стима, где се друкчије живи, слободније и слађе дише.{S} Обичне су му и досадне ове шуме по Маљ |
| јући да смисли израз, па све слободније и јасније, дугачак говор о нашим манастирима, за који б |
| св. Сава... сјајније, светлије, чудније и живље прелива се, трепери и блешти ова нова и ванзема |
| новрснија и шаренија, и ливаде зеленије и стока по њима товнија, и воћњаци гушћи и само дворишт |
| ће подмирити оволики свет.{S} Арсеније и Василијан, а после и Нићифор, целе службе примаху поб |
| е Васа.</p> <p>— Уф-ф... стење Арсеније и сипа разне траве у лонац, мешајући вешто кашиком.</p> |
| аб?... високопречасни! трже се Арсеније и погледа тако ведро и здраво, да сви присутни прснуше |
| бомиру долазе ове ствари све замршеније и чудноватије.{S} До сад је мислио да има бар неки ред |
| та, а и не треба му за сад.{S} Антоније и други иноци по неколико дана нису ништа окусили, па з |
| и: »Да ли су били овако срећни Антоније и Макарије?...{S} Зацело нису!«...</p> <p>Десетог дана, |
| ти, да ћеш остати до краја као Антоније и Макарије?</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта говориш?</p> < |
| ...{S} Да ли <pb n="219" /> су Антоније и Пахомије заиста постојали, или је то обична, побожна |
| кашаљ.{S} Шкрипнуше врата од трпезарије и мало затим отвори се прозорче између кухиње и трпезар |
| се прозорче између кухиње и трпезарије и на њему се појави бледо, предругојачено лице Велимиро |
| <p>— Знам, а како су Пахомије, Макарије и други?{S} И они су створени као ја и ти! узвикну Леон |
| да треба живети: као Антоније, Макарије и други угодници.</p> <p>Архимандрит се уозбиљи, као да |
| — Штапове!... још бешње, још силовитије и одсечније загрме игуман, наслађујући се чисто звонком |
| } Преврте подоста листа и нађе: »Житије и подвиги преподобнаго оца нашего Сави освјашченаго«.</ |
| онолике задруге, остадоше сами Леонтије и Василијан.{S} Али... беше и нових лица.</p> <p>Тетка, |
| о <pb n="88" /> чега донесе из парохије и предаје старешини, колико је пало прихода у цркви од |
| ет, шест стотина дуката, без облигације и интереса, осетио се тако сигуран, да се већ није боја |
| као да сам неки други човек... друкчије и мислим и све...{S} То што ти сад рекох... никад у жив |
| ко није ни мислио...</p> <p>А њих двоје и иначе нису ни о чем мислили.{S} Они се предадоше чист |
| ји, нигде се у толикој мери не израђује и не продаје дрвена грађа, као у чувеним стружницама т- |
| рибање, сновање вредних жена — дочекује и испраћа свештенике и калуђере, који псују непажљиве д |
| над клупицом и сунце весело одсјајкује и прелива се...{S} Он је ставио питање, и чини му се да |
| ла се лака ноћна хладовина па успављује и људе и животиње и бубице...{S} И цврчку ливадском сад |
| се све више отвара и тако се саживљује и нераздвојно спаја са свима овим чудима, да он већ јас |
| ига прави хипнотиста, који их сугестује и заузме све њихове мисли на дуго време, а многи целог |
| он, услед ове хуке, више ништа не чује и не види, до необична, искривљена и занесена весељем и |
| неким злослутим гласом, у коме се чује и очајање и — претња...</p> <p>— Како си дробио, онако |
| аче такав придевак, какав се ретко чује и међу људима.{S} Не даш му једну цигару, а попушио си |
| леда га мекше, ко што обично гледа ђаке и незване госте.{S} По овоме погледу калуђери разумеше, |
| оведе Љубомира, разгледа одраслије ђаке и постави за цензора поменутог Петра Ужичанина, који је |
| блику једног грубог калупа за камилавке и готовог сашивеног луба, од дебеле хартије, који се, в |
| мење у зрак, или гађајући свраке, чавке и друге крупније штеточине.{S} Сад ће, тако лагано, гађ |
| , осети се незгодно кад ухвати оне меке и чисте руке, па се подаде првој навали.{S} Клецну једа |
| Некаква непојмљива предавања из логике и психологије невешта професора, некаква чудна, високоу |
| и ђацима редовна предавања из Литургике и по мало из Догматике.{S} Велики је зор био, који га н |
| и главне улоге.</p> <p>Али све те слике и маштања беху веома наивне, чисте, детиње... »Она Соло |
| их жена — дочекује и испраћа свештенике и калуђере, који псују непажљиве домаћице, и ради казне |
| -научењака, некаква причања из реторике и књижевности... све се то меша у његовој глави, постај |
| Савине испоснице.{S} Послао је и момке и калуђере да разгледају пећину, да прокрстаре целу шум |
| ира заклонитија места, прескаче бурумке и врзине по њивама, јури преко покошених зелених ливада |
| д момака и послуге никога, осим Јованке и њена мужа.{S} Нема ни ђака ни калуђера, осим игумана. |
| оде уз поток, купећи уз пут обле шљунке и гађајући врапце и сенице.{S} То му је, како се закалу |
| ља он, подижући само до пола очне капке и прелетевши очима преко лица девојчетова.</p> <p>Она м |
| ом, масном корицом добро укљукане ћурке и гуске, па неке младе дебеле пловчице пржене на кајмак |
| лимегдан, завуко се међу зидине градске и предао се дугом, заносном маштању...</p> <p>Дакле, св |
| за разлику од других двеју — палилулске и теразиске), готово гласно изговара целу своју нову ти |
| ице, званичне и незваничне, пријатељске и шаљиве, сунце већ зашло и архимандрит наредио да се с |
| уђере?</p> <p>— Дао бих им све овчарске и кабларске манастире, па нек’ се у оној дивљој, страшн |
| зи одмах, па као лопта одскочи од тетке и стаде пред њега, смејући се и лупајући длан о длан од |
| азе они страшни надчовечни напори, муке и болести телесне, у којима људи забораве и Бога и све, |
| кле све <pb n="37" /> пропало, све муке и наде узалуд!...{S} Али срећа, која му се једном насме |
| преман човек и да је тако препуно поуке и праве богословске науке, да је довољно прочитати га м |
| он, кад сврши посао, дохвати је за руке и стаде се ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, бре, да види |
| праси! узвикује побратим, трљајући руке и светлећи очима на младу прасетину, са неком побожном |
| риђем од јутрос, вели он, трљајући руке и нагибајући главу пред дошљаком, као да је овај какав |
| поклати зубима оне што су пружили пушке и хоће његов живот... па у шуму!...</p> <p>После неколи |
| ака.{S} Он слуша све бабе, и све будале и свакога...{S} Чим чује да нека трава лечи од које бол |
| прозорче, слушаше како се господа шале и како говоре некакве речи, које нико не разуме (тако с |
| р, наслушавши се довољно господске шале и смеха, оде у своју собу, леже на постељу и стаде умор |
| лу, <pb n="22" /> даду му лопату и виле и покажу како то треба очистити.{S} Сироче, онако нејак |
| мља пандур, везујући поводнике за јасле и гледајући прекорно капетанова бељца, који одмах завуч |
| Оне мале буљаве зеленкасте очи, обрасле и утонуле у дебеле испупчене капке, одједном се показаш |
| свет.{S} Арсеније и Василијан, а после и Нићифор, целе службе примаху побожни свет на исповест |
| намером у своју корист.</p> <p>А после и иначе у животу, у разним забавним и младићским ствари |
| рају немачка писмена ај, уи и тако даље и пљуцкао од муке са својим професором, јер му је та на |
| ти, ствара, одузима живот, даје здравље и срећу...{S} Пред таком појавом Љубомир је остао скруш |
| да је читао, како треба одмах родитеље и кума поучити о значају крштења, о васпитању новокрште |
| на услузи — за јело, преобуке, постеље и тако...{S} Он моли да је приме лепо, па ће бити њоме |
| .. док отац Арсеније не ускочи у зачеље и брижно-слатким погледом привуче себи један тањир.</p> |
| .{S} Газда зове, па затим излети напоље и сакри се на таван шталски, своје омиљено преноћиште.< |
| је страх...{S} Не знам како то: вуче ме и баш волим, много волим да идем тамо и да све видим, а |
| да спава и у сну осећа леп мирис сламе и чује некакав необичан разговор...</p> <p>— Од куд овд |
| а ђацима.{S} Чича му метну руку на раме и као с неком хвалисавошћу узвикну:</p> <pb n="41" /> < |
| мназије«.</p> <p>...{S}Гледа у ове неме и страховите, за њега, зидине, како се дижу величанстве |
| им путем, одживљавало старо добро време и уклањало се испред новог, створеног разним условима, |
| ту загонетку, него се само забавља њоме и преставља у памети, како светац мора да јури од прили |
| томе праведни Јов — па ће се према томе и управљати, а за оне друге... не мари, нека живе како |
| егово високопреосвештенство пише о томе и томе.{S} Видело се, да је игуман, после добра сна, ра |
| рашнога, и опет се из младих груди отме и разлегне зверски крик...</p> <p>А ноге носе, лете пре |
| ра... игра...</p> <p>Леонтије не разуме и не види ништа више.{S} Подупро ослабелим рукама тешку |
| регледне, добро очуване, драгоцене шуме и по мало поља...</p> <p>Шта ће се сад?...{S} А оно веч |
| ва необична црна дружина излази из шуме и ступа на ливаде.{S} Трепери сребрна светлост преко чи |
| свој сто све Савине уџбенике, штампане и писане, из богословије.</p> <p>— Знаш... рећи ће архи |
| ји је у суседном округу, да проси хране и других потреба за свој убоги самостан.{S} Игуман, са |
| етлићи, на јакој студени, тражећи хране и заклона, избушили су безбројне рупе на прљаву зиду, а |
| па гледа на неке њиве, преко од механе и казује нешто жени, која, са заметнутим празним бакрач |
| сести на онај сниски хумић више механе и вечито гледати оно широко вијугаво чудо, што се белас |
| х нестане, и не сећају се јадне, гладне и жедне стоке до самог мрака.{S} Шумар заметне пушку за |
| принесе сок и проју, подиже га да седне и наслони на своју руку, па стаде ломити залогаје проје |
| у ред монаха?{S} Чини ли то из слободне и добре воље?{S} Хоће ли живети у манастиру и испосничк |
| довољно навикао на свете службе црквене и на осећања, која му оне изазивају.{S} Свагда је у црк |
| д се закалуђери, кидисаше око њега жене и девојке, стадоше га ловити, те му ни на ум не дође ње |
| ако његовски и пође, Љубомир само блене и мисли у себи: »Бадава, овај ће некад бити министар!«. |
| а крилима му читава пласка разне зелене и осушене траве, коју је до сад пребирао и остављао сва |
| и чистим, поцепаним и новим, затворене и отворене боје капутима; било их је у таким истим и јо |
| ка распитивала ђаке, да ли су почишћене и намештене калуђерске собе.</p> <p>— Да ми не вичу ту, |
| ућевне...{S} А уљаник и краве и градине и њиве једва подмириваху домаћу потребу; а виноград се |
| ..</p> <p>— Па ја у вече извукох батине и за тебе!</p> <p>— А јарца... јакања!...{S} Их, болан. |
| ћи оштрим ножићем бутић младе јагњетине и залажући се полако, као сит човек, коме се не једе по |
| о, али их присилише на поштовање већине и њених одлука.</p> <p>— Напослетку... у друштву се и к |
| ко и божје.{S} Он седе на уласку пећине и заплака се горко, гледајући немоћно у натуштено сумор |
| одао општем животу и чинио све што чине и други.{S} Само се и у тим приликама нигда није могла |
| понети ноћ.{S} Посматра редом старешине и калуђере по манастирима, и долази до закључка, да је |
| ш ти то! узвикну љутито, изиђе из кујне и лупи вратима.</p> <p>— А-а... чује се онај громки зву |
| рквени, колута се миришљави дим измирне и звецкају ситни прапорци на сребрној кадионици...{S} А |
| о о школи али тадање мисли беху нејасне и неодређене.{S} Сад, кад је постао чак »цензор велике |
| ронично и усиљено.{S} Још му дрхћу усне и купе се на крајевима, и он осећа да му још стоји на с |
| о се обично сви сеоски становници збуне и ушепртљају, кад им дође из града, после дужег одсуств |
| «, попечатише му касу, дневнике, рачуне и стадоше зивкати и саслушавати једног по једног човека |
| ред њим говорити о женскима, он уздахне и, с великом тугом на срцу, уклони се од оних, које сот |
| оше Бошковића куће, где су жене језичне и бестидне.{S} Леонтије иђаше као преко жива огња.{S} О |
| зређане су давно све здравице, званичне и незваничне, пријатељске и шаљиве, сунце већ зашло и а |
| у те чаробне слике његове још сиромашне и неразвијене маште. </p> <pb n="7" /> <p>»Па што! могу |
| таде наивно причати, како су добродушне и суседа и њена слушкиња.{S} То су, без сумње, оне »доб |
| а се да на њему искаже велико поштовање и покорност према ненадном путнику.{S} Баци пурењак, ко |
| ивлаче и ове молитве, и ово тамно здање и ова тиха побожност, што се рађа на овом месту...{S} И |
| њом, чује се оштро заповедничко гунђање и незграпно лупање поткованих, по свој прилици веома ве |
| слутим гласом, у коме се чује и очајање и — претња...</p> <p>— Како си дробио, онако и кусај! о |
| над целом гомилом расплинуло се брујање и жагор...</p> <p>Наш планинац се наслонио на неку град |
| доздо слабо одјекну неразговетно викање и замре у даљини...{S} То неко псује непажљива чобанина |
| ује сипање воде у чашу, некакво цвркање и мало затим глас:</p> <p>— Стакло!</p> <p>Љубомир угле |
| </p> <p>— М-м-м... чује се неко мумлање и опет потковане цокуле настављају посао.</p> <p>Ћелије |
| и жену, и децу... нек’ прода све имање и разда милостињу сиротињи«...{S} А носити крст Христов |
| нично, да тиме забашури и своје незнање и прелазило се на друго питање...{S} Али сад Максим, не |
| и стидљиве домаћице, и оно живо брисање и намештање добро изрибане трпезе, и онај уобичајени вр |
| му опширно описује своје жалосно стање и наређује му, да одмах пошље сву досадању уштеду, јер |
| рачној пећини испрекидано, горко јецање и прави детињи неутешни плач.</p> <p>У мислима стоји са |
| ља, а ово тајанствено-слатко светлуцање и овај поглед на немо осветљено покривало, што се спуст |
| м, обори главу...</p> <p>Дође на виђење и стара другарица с Маљена, водећи синчића за руку.{S} |
| , и одједном му спаде све нерасположење и бојазан.{S} Он доста грубо одговори:</p> <p>— Нисам.< |
| ири завађену братију, поновивши мишљење и речи Господинове, о томе догађају, које су биле аутор |
| ладовина па успављује и људе и животиње и бубице...{S} И цврчку ливадском сад није до песме; тр |
| затим отвори се прозорче између кухиње и трпезарије и на њему се појави бледо, предругојачено |
| ла чета осула неколико плотуна.{S} Жуње и детлићи, на јакој студени, тражећи хране и заклона, и |
| забелише зграде и дограде, које се лепе и гомилају <pb n="223" /> једна уз другу, једна преко д |
| ских медњака, па савија језиком ластаре и... и гледа како упаде у њиву стричев син и потера сто |
| : нема више друговања, нема веселе игре и јакања, нема мирног живота; нема више ничега; оде све |
| d> <p>Љубомир још не може да се прибере и да мисли о себи; не даду му другови, нарочито Никола, |
| и у кухињу, Љубомир затече све калуђере и ђаке око тетке.{S} Максим и Арсеније наклопили се у ј |
| {S} Изјављује му да има нарочите намере и велике планове, односно будућности »овога детета«, па |
| но пламте, како му се ноздрве јако шире и скупљају...</p> <p>— Хм... ђавоља посла! промрмља он |
| ма слабој светлости, изгледаше још шире и надувеније, а очи се приковале за пламен свећице, па |
| рицу.{S} Вешти момци настављају прекоре и тражњу прилога, па се тако целим селом носи весела гр |
| е чашу што му поднесу и опет се подупре и гледа како се овај под од цигаља (он не зна да је то |
| сасвим омекне, уплаши <pb n="147" /> се и стане од страха певати, што иначе никад не чини...</p |
| ило над њим чисто се смешка, прелива се и блиста, позивајући <pb n="220" /> сва млађана срца, д |
| и благим материнским гласом, од кога се и дечко прену.{S} Бризнуше му сузе из очију, ноге му за |
| кола, с тако услужном љубазношћу, да се и сам Љубомир збуни.</p> <p>— Све хоћу да вам приђем од |
| Знао је да ће тамо бити Мира, па да се и са њом поздрави.{S} То му је једини друг из младости. |
| ао манастирском животу, осећао је да се и мисао његова остварује.</p> <p>Кад је присуствовао пр |
| узе га грозничава језа, кад осети да се и над оним заветним, давно сређеним и осветљеним идеали |
| ђера исправише, стадоше гледати низа се и отресати руком ситне прашке дуванске, истресоше опет |
| а доле, поред сама пута шушти, ваља се и бруји манастирска река, низ коју уморни путник већ тр |
| ма...{S} То је отровно!«</p> <p>Веља се и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, весео с |
| Разлила се јасна летња месечина, па се и кроз густу шуму види путовати као на облачну дану.{S} |
| >Издвоји се од шпорета и Велимир, па се и он стаде смејати.</p> <pb n="70" /> <p>— Хо-хо-хо...{ |
| се осврта један дан по Београду, па се и он реши да иде своме родном Маљену, кога већ две годи |
| гледају да рано површе што имају, па се и они некуд дигну, нестане их, као у маглу.{S} Чобани з |
| ију, која ће се кувати за вечеру, па се и сам трже од ненадних јахача.{S} А кад виде пандура и |
| и тамо, хм... тамо на пригревак, кад се и моји калуђери осете друкчије... па се размиле по пери |
| обро позната му оца детињег, застиде се и сам и увиде да сад не сме ни уста отворити...{S} Побе |
| гове.</p> <p>Чобанче устаде, протеже се и пође лено к девојци, која држаше јарца и прекореваше |
| стаче угарке, убаци још дрва, подиже се и угледа па клупи нешто смотуљано, згурено, чудновато.< |
| доглед...{S} И тамо далеко хеј, вије се и пружа у дужину некаква беличаста магла, а под њом се |
| а и <pb n="61" /> очешљана, друкчије се и држи и говори: сад јој ни на памет не долази дерање ј |
| у неких морских орашчића...{S} После се и сам игуман уплаши, те посла за доктора...</p> <p>Чује |
| елој глави млада намесника све живље се и узбуђеније оцртавају и колутају разни планови за буду |
| адне воде, а око њега миришу, зелене се и с неком величанственом тишином дижу се у вис китњасти |
| чу... кад лупне црквено звоно, окупе се и онако исто, као некад што је гледао, улазе смерно у ц |
| то је рекао у Св. Писму: »...плодите се и напуните земљу«...{S} Чекај, не љути се...{S} И ја са |
| им вратима тако целом гомилом, крсте се и улазе у цркву.{S} А за њима достојанствено ступа нека |
| и молитве...{S} Лишће шушти, преврће се и избија у вис под ударцима његових опанака, сухо грање |
| макоше руком преко брчића, погледаше се и насмејаше се самим очима, док им лице беше озбиљно... |
| збиљно: да је то човек, насмејали би се и они, или жутом капуту, или прљавој марамици, или тако |
| } Добро, добро...{S} Хајде, поздрави се и са друговима, прокрешта отац Сава слабим гласом.</p> |
| ућута, игуман тешко уздахну, усправи се и, гледајући некуд у мрак, проговори:</p> <p>— Што бега |
| ити чу звона ни журбе момачке; а ови се и не сетише да га пробуде: сваки се бринуо само о томе, |
| сети смелих Логових кћери, ослободи се и погледа ову језичну цуру право у очи.</p> <p>— Тхе... |
| ...</p> <p>Љубомир се прену, пробуди се и сад тек дође му на памет зашто је дошао овамо.{S} Одј |
| лабом старицом изврши мало боље, али се и ту заплетао и брзао при читању познатих му молитава и |
| е се скупљају девојке, па тако, шали се и смеј са њима.{S} Терају нас да се калуђеримо, јер ћем |
| p>Монаси се одобровољили, раскравили се и гледају победнички, с неком гордом сујетом, као да је |
| треба за чишћење ципела.</p> <p>Црни се и тајанствено ћути високо небо, црни се тамна летња ноћ |
| д момака, леже на једну клупу, покри се и заспа истог тренутка.</p> <p>...{S}Јасно и чисто звон |
| <p>Љубомир се диже плашљиво, погури се и пође за девојчетом, које весело скакуташе пред њим.</ |
| и или целцу — како се деси, — погури се и сагне главу, а мисли се стану колутати и ређати, све |
| и видевши пренеражена дечка, поврати се и погледа га пажљиво.</p> <pb n="14" /> <p>— Шта је, ма |
| и се.</p> <p>Леонтије зину, прекрсти се и одмаче се корак, два од њега.</p> <p>— Сад полазим у |
| , стаде побожно пред икону, прекрсти се и наже чело да га свештеник помаже, па извуче из жутог |
| > <p>— Јок, одговори Љубомир, чудећи се и одговором и погледом што га то пита.</p> <p>»А, није |
| натраг изненађен и уплашен, крстећи се и мрмљајући:</p> <p>— Часни га!...{S} Натема га!...</p> |
| ћу, устаје и улази у пећину, крстећи се и шапућући молитве, које је Антоније имао обичај изгова |
| а за мој теј? рече, стењући, мрштећи се и превијајући се, старији од првога, калуђер.{S} По њег |
| ви ђаволи!... виче им тетка, смешећи се и обарајући очи стидљиво, са изразом <pb n="117" /> на |
| игујући оном другом сабрату, смешећи се и полугласно, да не би чуо ко од послуге, напомену:</p> |
| од тетке и стаде пред њега, смејући се и лупајући длан о длан од чуда и смеха.</p> <p>— Хи-хи- |
| ђаво данаске! викну Марија, смејући се и бранећи се.{S} Каки си ка гуја...</p> <p>— Тетко, род |
| оју књигу! вели му господин, смејући се и прилазећи к столу.</p> <p>— Тек ’нако... залудан !... |
| што има!... рече она шаљиво, смејући се и стежући још више раме Љубомирово, који се стараше да |
| то.</p> <p>Велимир рашири очи, укочи се и учини му се као да одједном упаде у некакав други, мр |
| ко почнем мислити, шмркћем, преврћем се и одједном чујем да звони јутрење.{S} Кад пре, не знам |
| чему...</p> <p>А Леонтије?...{S} Он се и без овога намислио доста, па сад само представља себи |
| јупорнијом журбом, мучио се, довијао се и обртао од сваке руке, али стање све очајније...{S} Шт |
| помоћи и без туђег упуства; навикао се и на положај најмлађег ђака, коме сваки заповеда, навик |
| head> <p>Игуман се узнемирио, препао се и наљутио се, па не зна које је осећање веће: да ли се |
| ко ми лепо, рече Велимир; пе свађамо се и не мрзимо се као калуђери.{S} И ти треба са нама лепо |
| чинио све што чине и други.{S} Само се и у тим приликама нигда није могла угушити његова урође |
| зао...</p> <p>— Знам, брате.{S} Зато се и питам једнако: је ли ово Сава или неко други.</p> <p> |
| се знало о коме говори: јест, нешто се и она оболестила хм... па није за овако велику кућу и о |
| ни су ови свети књижевници: неки пут се и они прођаволе...</p> <p>— Је ли то светац, господине, |
| ка.</p> <p>— Напослетку... у друштву се и калуђер жени, вели отац Спира, смешећи се на два млађ |
| ји имају прописно школовање, напрежу се и често пута дижу руке од досадних, тешких задаћа.{S} А |
| епане ђачке хаљинице, отпаса се, изу се и остаде бос, гологлав, у дугој сеоској распојасаној ко |
| >Обоје стоје једно уз друго, гледају се и тим погледом кажу све: нема више друговања, нема весе |
| ...{S} Обилазе око столова, згледају се и смешкају... док отац Арсеније не ускочи у зачеље и бр |
| јмаку, па сваких пола часа запурњају се и замиришу тањири са тек испеченом, масном, добро закај |
| али погледавши калуђере, опази да су се и они уозбиљили и лица им дошла друкчија.</p> <p>— Дај! |
| аки корак својих потчињених, који су се и у народу и у послу морали држати и понашати онако ист |
| ромним тамним сводовима храма, тресу се и дркћу прозори црквени, колута се миришљави дим измирн |
| ни изливи душевна бола.{S} Он се занесе и занеми...{S} Ни уздаха, ни јаука, ни стењања, ни глас |
| окрете леђа свима, глава му се затресе и чу се загушени хропац, а потом јецање...</p> <p>Поизд |
| у њиховим очима, Љубомир се сав стресе и већ се поведе... наже се к њој, осети њен дах и близи |
| прелети једна падалица.{S} Он се стресе и, крстећи се плашљиво, завуче се у сено...</p> </div> |
| Велимир.{S} Он је на Велимирове односе и намере с Видом гледао са снисходљивим сажаљењем, — шт |
| и и ђаци на ногама; снују, трче, доносе и односе јела и пића, послужују, сипају и бојажљиво пог |
| од капетана, сунца ми! превија се дете и одједном заплака.</p> <p>Пандур омекша.{S} И он се би |
| : »Твоје месо, моје кости«, остави дете и оде.</p> <p>За шест година игуман је од правог дивљач |
| ђаволаста Милка, носи своје умрло дете и ставља га пред његове ноге... наравно, док је он пост |
| апске државе«.</p> <p>Велимир се окрете и, све у трку, одјури уз манастирску реку, поред оних ч |
| обећају владичанство... па ако издржите и три дана као он, нека ме баце у... игуман изговори не |
| га год могаше видети, па се онда осврте и продужи пут, размишљајући, шта ли је нагнало ово добр |
| у ливади и стадоше пасти, он се осврте и гледаше дуго, са завишћу, управо са злобом, за двема |
| оће!...{S} Па се одједном жустро осврте и привикну: кола!</p> <p>Кочијаш излети из ходника, Ник |
| помисли : »Мученици Христови, да ли сте и ви оволико трпели !?«... </p> <p>Сутрадан дође Леонти |
| јој кући, одмах после поздрава, наместе и калуђера и ђака на раније спремљене високе столице, с |
| ?{S} Каза јој само да је растерао госте и да су се сви разбегли.</p> <p>— Баш добро! узвикну же |
| ло пре игуманово, готови да се прекрсте и да узвикну, као и он: часни га!...</p> </div> <div ty |
| ећег, пилећег, телећег... па се ту жуте и преливају са руменом, масном корицом добро укљукане ћ |
| лости; не погледа своје омиљено рудиште и студенац; не баци око на китњасту, плаву, бескрајну ш |
| узроку теткине љутње, изиђе на двориште и седе на кола.</p> <p>— Седај! викну он Никифору, узми |
| га опија тај мирис, а испод њега вруште и грицкају детелину коњи, фркнувши по неки пут широким |
| колу«...{S} Досетио се отац Сава, да ће и то школовање коштати доста...</p> <p>Кад стадоше пред |
| ли од изненађења...{S} Мислили су да ће и овај лепи празнични дан проћи досадно, тешко, јер ота |
| дном огрејати јасно сунце...{S} Тада ће и школе почети, наставиће се у целој земљи прекинути ра |
| оји је некад био добар »иберциг«, па ће и сад лепо послужити сирото ђаче.</p> <p>У школи му рек |
| и момци, нађе се у неприлици: побећи ће и он лако, али шта ћемо ако игуман одједном баш њега по |
| треба јој помоћи.{S} А богме... требаће и њему њена заштита...</p> </div> <div type="chapter" x |
| и шмркће широким ноздрвама.{S} Позваће и кочијаше, и куваре, и воденичаре, и чобане манастирск |
| о принесоше <hi>томе</hi> некакве свеће и дадоше му у руке.{S} Он стаде махати свећама и обрте |
| , може сутра ићи у Београд, али он неће и зна зашто неће.{S} И сад, враћајући се од стоке, спре |
| ухиње, залепи масним одговором), шмркће и често погледа у косо, наокришке, у једно место, где с |
| а, а студенац непрекидно шушти, клокоће и жубори...</p> <p>»Ако је оно тако далеко, мисли дечко |
| циција, помреше млађи од глади, па хоће и да се туче...{S} А тамо, где му је она нашла место, ж |
| стеже уздрхталом руком бутиницу, трепће и одједном му грунуше сузе на очи.</p> <p>— Него пази: |
| , који се једва за њим ваљушка, преврће и скичи, па иде тако по шуми, с празном пушком, замишља |
| боље! вели дете, па се плашљиво осврће и погледа на кућу; затим, спуштеним гласом, готово шапа |
| вај мој мали неће да се мрдне без обуће и јелека.{S} Дође тешко време!...</p> <p>— Ах !...{S} Л |
| ло се од брисања давно непочишћене куће и дворишта, рибања сниских трпеза, на којима ће се свет |
| ити...{S} Побеже <pb n="209" /> из куће и чак код вратница сачека Велимира, који остаде да узме |
| им бојама стаде цртати сувремене монахе и манастире, осветљујући грозне цртеже многобројним, ве |
| > <p>»Ето, узвикује Љубомир: чувао овце и козе, ка и ја по Маљену, па постао владика, и гледај |
| оетична почетка.{S} Дао нам је Бог деце и здравља, али ето, немам са чим да их мрсим...{S} А пр |
| ођену и наслеђену вештину да своје лице и држање тако удеси, како ће што боље личити на свеца.{ |
| утника из механе, прену се, измени лице и постара се да на њему искаже велико поштовање и покор |
| ? запита она, гледајући му пажљиво лице и цео стас, као да је рада оценити га овим једним погле |
| појас и већ начини болно-намрштено лице и таман хтеде рећи уф-ф... па се сети протине напомене, |
| затим мир; вратише се његови са границе и наступише изгледи за боља времена.{S} Свет се намучио |
| чки, пообара шуму, развали све воденице и однесе, сатре све под собом...{S} Сад се могло живота |
| .{S} Напослетку отац Сава прими ножнице и, после кратке молитве, режући на четири места унакрст |
| стири исплатише порезу, дугове, ситнице и калуђери се стадоше питати: »А шта ћемо сад?«...{S} Д |
| ствара слику Соломуном опеване лепотице и после испреда разне догађаје, у којима би он и та леп |
| луг бразда по њима одавно, а у копачице и друге пољоделске справе још се некако сумња...{S} Лео |
| га искочи Раде.{S} Дохвати га за мишице и повуче.{S} Уведе га у ону највећу собу у Богословији |
| у на астал.{S} Професор одломи парченце и мету у уста... »Пробајте, викну он игуману, па ћете с |
| ћи уз пут обле шљунке и гађајући врапце и сенице.{S} То му је, како се закалуђерио, једина заба |
| > <p>»То је <hi>он</hi>... помисли ђаче и стаде са чуђењем и насладом посматрати, како принесош |
| тал и затим заигра, запишта, и све јаче и све бешње стаде лупати, шкрипећи непрекидно на своме |
| >— А наше, наше... он удари гласом јаче и намигну оком, те није морао казати именицу, да знаш ш |
| .{S} Аха! опет се Сава искашља још јаче и затим стаде читати гласно:</p> <p>— »Књижевници и фар |
| де!...</p> <p>Кикот се продужи још јаче и затим, као по нечијем знаку, лишће зашушта и пред узн |
| лике су све четири...{S} Па игра, скаче и што ближи мени, он све већи... већи је од Маљена и По |
| осећа да његово срце све више привлаче и ове молитве, и ово тамно здање и ова тиха побожност, |
| ару, а попушио си му толики дуван! рече и разли кафе у шољице, па се намести на клупу до Максим |
| <p>— Аха... то је!{S} Кажем ја... рече и погледа у једног натмуреног друга, који као да није д |
| ових очију...</p> <p>Суза за сузом тече и слева се низ младићево лице, олакшавајући лагано пауч |
| и уживању свога сељака.{S} И ове приче и даље посматрање ових догађаја унеше у његову чисту ду |
| /> <p>— Баш си ти неки... плану девојче и хтеде нешто непријатно Велимиру рећи, али је он брзо |
| , Љубо, шта то говориш! узвикну девојче и приђе му још ближе, као да се жели уверити: је ли он |
| а...{S} Онде је згодно, узвикну девојче и устаде, па онако лоповски и обешењачки стаде погле́да |
| !« Игуман, онако у љутини, одломи парче и поједе. »Их, шта учинисте, викну професор : руке вам |
| > <p>— Сви! викну Велимир кроз прозорче и махну главом на калуђере.</p> <p>Одједном се сва три |
| часа, сити, пијани и весели, отпутоваше и гости и отац Сава у суседни манастир, где ће преноћит |
| ећаше.{S} Игумани се значајно погледаше и, самим крајевима очију, насмешише.</p> <p>А говорник, |
| девене као и он, од којих један имађаше и браду.{S} Четвртог дана позваше га у канцеларију...</ |
| говца одједном, као на дроту, поскакаше и, псујући и претећи страшно, одјурише из манастира.</p |
| једном и, нашавши полазну реч, заџакаше и узвикнуше сви без реда.</p> <p>— Шта чекате! грмну иг |
| >— Да се укину! да се униште! привикаше и прекидоше говорника неки, којима је грло веома засуши |
| ћине.{S} Овце већ побегле са густе паше и још по мало тумарају под хладовима, чупкајући лишће с |
| ад архимандрит нареди да се мењају чаше и боце, она се одмах досети о чему је говорено. -</p> < |
| ма, ђаци за час променише на столу чаше и вино.</p> <p>Поче да се пије без реда, неки од гостиј |
| тетком четврти пут »ужинају«, дотрчаше и стадоше, са ђацима, љубопитно посматрати и слушати ка |
| ми Леонтије и Василијан.{S} Али... беше и нових лица.</p> <p>Тетка, другог дана по смрти архима |
| кад му он саопшти своју одлуку.{S} Беше и расположен тога тренутка онако, кад је човеку свеједн |
| ног плаветнила...{S} Исто, као што беше и на Маљену, трепери и одсјајкује лазурно плаветнило, п |
| полуосмејак, а потуљене очи засветлеше и гледаху право и јасно.</p> <p>— Славе ти, зар од онда |
| , исправи се на сену, очи му засветлеше и он проговори:</p> <p>— Знаш како ме онда вукло...{S} |
| а... глас му задрхта, очи се зацрвенеше и овлажише <pb n="10" /> — Е, моја Миро... <hi>никад</h |
| чиње се развијати по соби дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву таваницу, не мрда |
| се развесели.{S} Најпре му се овлажише и засијаше крупне, црне очи, па се стаде смешити на сва |
| е више не може издржати и да после кише и мећаве мора једном огрејати јасно сунце...{S} Тада ће |
| и.</p> <p>Другови се послушно поклонише и брзо за пут спремише.{S} После четврт часа, Леонтије |
| аклета.</p> <p>Врата се лагано отворише и кроз њих се, блед и погурен, потуљен на свој начин, г |
| ри кидисаше, те читаше молитве, крстише и површише све послове, који су их чекали.{S} Тетка већ |
| људи не дадоше.{S} Угасише му, порушише и тај идеал, као што он сам поруши своје раније идеале. |
| Ко си? викну опет онај, али много мекше и присебније, јер се досети да су се обојица уплашили ј |
| анастирском, кад се сви гости разбегоше и кад сам побратим оде у механу да одигра једног џандар |
| /> настави пијанка...{S} Тетку издадоше и глава и ноге.{S} Једва је одвукоше на њену постељу.</ |
| свету дужност; одоше и професори, одоше и старији ђаци, и Светозар оде са некаквом »легијом«, о |
| ви људи на заветну свету дужност; одоше и професори, одоше и старији ђаци, и Светозар оде са не |
| ме мрдну калуђерско лице, кад затресоше и загруваше лаке таљижице по помошћену уласку испод зво |
| мет, али је он све то знао далеко лепше и живље испричати...</p> <p>Тако се, постепено, текло м |
| де кочијаш, вешт томе послу, извади нож и, размакнувши уснице прстима, ножем размаче мало јако |
| тако ситно учинити, али не знаде шта би и немаде кад, јер игуман стоји пред њим, одбијајући уст |
| е, чим ово угледа, поврати, дође к себи и уплаши се, ни сам не зна од чега.{S} Он пође лагано с |
| сваки човек, почео мислити више о себи и — ближњима...{S} Но и у таким се приликама отац Сава |
| и грех, него да га удавим!« рече у себи и настави започети рад.</p> <p>После свршеног крштења с |
| Ко зна зашто је он дошао!« мисли у себи и стара се да умакне са доксата неопажен.</p> <p>— Где |
| тадоше предавања сасвим, а Љубомир доби и намести па свој сто све Савине уџбенике, штампане и п |
| Мира гласно, од страха, тек да се јави и она да је жива.</p> <p>— А ја кад почнем мислити ноћу |
| д њима, са накривљеном шубаром на глави и подигнутим у вис рукама, пуцка прстима, окреће се око |
| {S} Почиње осећати неку незгоду у глави и стомаку, али још су му ведре мисли.{S} Он слуша прича |
| издао, кад се Љубомир одједном исправи и пружи десну руку на тетку: образи му пребледеше, дођо |
| ли од глади...{S} Па друге приче о Сави и Дунаву, о Топчидеру, и ваздан, ваздан...</p> <p>- Он |
| ме притиснеш, вели он, лежећи на отави и гледајући је блажено.</p> <p>— Нека... повлачи се дев |
| прилике.{S} Он је знао, да владика живи и дише само калуђерством, да у томе питању код њега нем |
| , и свако створење Божје зна зашто живи и радује се сунцу.{S} Радује се што... знам већ, и ја с |
| се уздржа. — После сам о школи, о цркви и митрополиту... о томе сам много мислио.{S} И тамо још |
| м.{S} Око њега непрестано облећу орлови и јастребови, те својим злослутим писком оживљују ово с |
| е и пре било...{S} И сви пређашњи снови и намере постају <pb n="193" /> узвишени и драгоцени, к |
| рквена практична питања на новој основи и — одузеше се манастирима парохије...</p> <p>— Попови |
| м тишином дижу се у вис китњасти борови и танковрхе јеле...{S} Настао је онај обични тајац при |
| где беху зарезани у стени неки крстови и једна удубена ниша са равном плочицом, за коју се при |
| и ништа.{S} Целе поћи проводи у молитви и разговору с Богом... спава тек четврте ноћи по мало, |
| ="242" /> али све добро разгледа, утуви и остаде пренеражен од чуда...</p> <p>Опеваше мртва кал |
| широка повесма, хватаху један за други и протезаху се тако шумовитом средином горостасног Маље |
| осле дуга премишљања, одлучио да извади и отвори дувањару.</p> <p>— Гле, набавио тазе, па и не |
| к кад се смирише гладна говеда у ливади и стадоше пасти, он се осврте и гледаше дуго, са завишћ |
| тамњана, жижица.{S} Хоће добро да окади и осветли пећину, да му замирише тамњаном и воском као |
| ије могло ни на ум пасти, да онај млади и љубезни Сава чини што с намером у своју корист.</p> < |
| чке намере?...</p> <p>Леонтија изненади и збуни ово питање.{S} Он је мислио, да је владичино пи |
| алас живота, па се весели по њему, ради и живи.{S} А он, онако исто, као некадање стидљиво ђаче |
| има много бољих места, где се мање ради и више користи.</p> <p>О, како га је обрадовао састанак |
| азазнаје све око себе, види шта се ради и разуме да је пијан.{S} И то га сазнање сад ни мало не |
| узео, да, по некој новој методи, изради и Нићифору.{S} Луб је готов, <pb n="182" /> само да се |
| дник из удаљеног манастира, те исповеди и причести оца Саву.{S} Седмог дана болести архимандрит |
| е хоћеш, иди куд год те срце вуче, једи и пиј што год хоћеш!...{S} Нема ни чреде, ни јутрења, н |
| му, Љубо, ово стакло са полице, па седи и ти да једеш, рече тетка пребирајући рукама суве шљиве |
| ку челу.</p> <p>—Одиста... гле! потврди и Нићифор.</p> <p>— Знаш-.. овај напада све странце, ма |
| а га, у првој ватри љутње, грубо изгрди и припрети му, да ће га на пролеће, кад дође у манастир |
| иховим пепелиштима господаре други људи и чују се друга имена...</p> <p>И овде нестаје оног ста |
| n="61" /> очешљана, друкчије се и држи и говори: сад јој ни на памет не долази дерање јарца.</ |
| ... и ја све чекам кад ће да ме прегази и задави, а он се провлачи око мене, као да је сав од в |
| блене, слуша, и заборавља где се налази и шта се то збива око њега.</p> <p>Она велика жудња за |
| ис заноси, опија... и све ближе прилази и све јаче стеже...</p> <p>И види у сну, да близу њега |
| зеленели, и тако!«...{S} Ипак он запази и добро разгледа похвално, невиђено у Србији, газдовање |
| ен фино, са дрвеном поставом на мантији и црвеним појасом.{S} Љубомиру се учини познат попа, ви |
| а... калуђерски...{S} И ја сам друкчији и све је сад друго...{S} Све је онако, како сам оно ја |
| нова страшна погледа, клиснуше куд који и нестаде их у шуми...</p> <p>Игуман остаде сам.</p> <p |
| ци: што је зна, махни се...{S} И велики и мали »вход« шта значе, и заамвона, и екваристија, и с |
| ајмање манастирско звоно, и његов танки и сребрни глас одјече кроз јутрењу влажну тишину, губећ |
| } Па кад издигне рамена некако његовски и пође, Љубомир само блене и мисли у себи: »Бадава, ова |
| кну девојче и устаде, па онако лоповски и обешењачки стаде погле́дати на кућу. — Нана сад кроји |
| ајним корицама, погури се онако сељачки и наслони браду на песнице, па се занесе, пратећи благо |
| је то живот, како то ти живиш... да ли и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви не живите...{S} Треб |
| а лепа поотпадала, темељци поизвиривали и почели трулити, осуо се зид испод темеља, па се то св |
| плашен и мали, знаш како смо се гледали и ћутали на коси?...</p> <p>— Па ја у вече извукох бати |
| му, које су, он зна, целим скупом, сели и измишљали, све су празне, само ’нако... опет ради нов |
| д њим се све тако весело комеша, весели и живи!...{S} О, како је лепо тако живети !...{S} Али < |
| и Светозара — све га то радује, весели и баца лаку копрену заборава на дочек родбине му.</p> < |
| ростом камилавком на глави, онај весели и услужни младић, који се до синоћ звао Никола, а ноћас |
| -.. овај напада све странце, макар били и калуђери.{S} А ја кажем да тебе неће.{S} Паметнији је |
| алуђере, опази да су се и они уозбиљили и лица им дошла друкчија.</p> <p>— Дај! зачу се отуд кр |
| и и безазлени учитељи исправно попунили и својеручним потписом утврдили.{S} Друге му тврђе у он |
| бани пријатељи оца Саве, ту се привукли и они обични гости, названи лонцолизи, али без онога шт |
| се сит наједе, вели да га ништа не боли и види се по лицу... весео човек.{S} Чудновата бољка!{S |
| уга година, услед великог посла у школи и у цркви, прође му брзо, и он се зачуди: кад пре дође |
| звадише велики комад прљаве проје, соли и лука и неколико јабука.</p> <p>Прихватише се јела с п |
| да ме сад виде Милка и Мира!«... мисли и разгледа свој дугачки жути капут, што се прелива као |
| стаје онај необични, за Љубомира светли и прави, ну у самој ствари страшни аскетски живот...{S} |
| им легнем.{S} Онда се окрећем у постељи и ништа не знам где сам; после не знам како сам окренут |
| тами, на једном усправљеном пању, шкиљи и светлуца слабо прилепљена воштаница.{S} Пред њом, на |
| , са великом милином на срцу пада земљи и дохвати челом хладни под...{S} Та ове су му молитвене |
| — а ја... не може!...{S} А оно га прљи и пече све јаче, све оштрије...</p> <p>Дечко се прену.{ |
| } Некако ми онако знаш... као да сте ми и ти и Нићифор нешто отели, криво ми...{S} А већ сам зн |
| азнима, али дете остаје стално »трудами и воздержанијем умершчвљаја тјело своје«...</p> <p>У пр |
| и световна, која је дошла да све »прими и прегледа« у току од седам — осам недеља, наместила се |
| рад, зноји, стење, крха, проклиње, грми и — предаје богословску науку...{S} А по једно вече зан |
| е бурне пијанке.{S} Око њега хучи, грми и гуди разиграни талас бесна поводња, и он, услед ове х |
| stone unit="subSection" /> <p>Опет грми и трешти игуманов глас по ходнику.{S} Само је игуман са |
| к самом уласку, али се опет обрте шуми и загледа се некуд...</p> <p>Учини му се да сиђе пред њ |
| ине.</p> <p>У четири часа, сити, пијани и весели, отпутоваше и гости и отац Сава у суседни мана |
| крст и попину руку.{S} И његови сељани и он не мисле много о својим поступцима, јер однекуд ос |
| о штампани бланкети, које су доброћудни и безазлени учитељи исправно попунили и својеручним пот |
| {S} То није више онај одлучни, трезвени и окретни младић, какав је Велимир међу друговима у ман |
| средовечне жене, одједном сав зацрвени и убрзаним, уплашеним гласом прошапће:</p> <p>— Добро, |
| ом сенасто бучје, како се сјаји, шарени и прелива разноврсним бојама далеки пространи видик, на |
| р онај бледи, преврнутих очију, смирени и скромни калуђерак, што последњи, са страхом, приђе ру |
| да бега од куће. »Васићи су сви поштени и побожни«, мисли он идући. »И ово им је дете ваљано; в |
| : ходите к мени сви, што сте оптерећени и намучени, и ја ћу вас одморити«...</p> <p>— Ради чега |
| намере постају <pb n="193" /> узвишени и драгоцени, као што беху пре овог ненадног, чудног пла |
| а, друго све... све !...</p> <p>И тужни и суморни постадоше самостани српски у новом времену!{S |
| ћања, он отвара књигу скоро на половини и чита: »Не било дана у који се родих, и ноћи у којој р |
| ах се ови »обични гости« нађу у близини и, хтео не хтео, мораш их позвати. ,</p> <p>Приближује |
| га тавана, окренуо лице тамној помрчини и, као да се решава куд ће...{S} Хтео би се кренути на |
| , од којих морамо бегати, као што учини и зачуђени, изненађени отац Леонтије.</p> <p>Дани прола |
| >?... оно, за чим се он непрестано гони и не налази га!?...{S} Да ли <pb n="219" /> су Антоније |
| ле... све оно, што носи тип хуманитарни и културно-привредни...{S} То им и јесте главна сврха, |
| меља, па се то све шарени, суморно црни и баца на душу гледаочеву неко тужио, сетно осећање.</p |
| цниће за пут.</p> <p>Одједном се зацрни и зашарени необична гомила на малим вратницама.{S} У ср |
| и, испод двадесет година, живи, окретни и весели.</p> <p>Љубомир стајаше у свом куту, претурају |
| јеси: ђак!... .</p> <p>Љубомир се збуни и неколико пута премести тежину тела с једне ноге на др |
| ...{S} Хм... ту се намесник малко збуни и сплете, не знајући како да почне излагати ову тугаљив |
| м стању кад се прегладнео стомак напуни и почне да вари.{S} Погледа око себе задовољно и, само |
| е била душа празна, него све по пустињи и пећинама!«...</p> <p>А тетка Мара, која је све знала |
| ненавикнути и збуњени, снују по кухињи и сваки час запиткују Арсенија или друге калуђере: шта |
| а свакодневне јутрење састанке у кухињи и на суморно тужно расположење, које му настаје после њ |
| — тамне се, а црпи отвор пећински зјапи и тајанствено брује врхови бучја око њега.{S} Тамо... т |
| ка брзо маше репом па га забаци на сапи и подржи тако, па опет махне... и како се једна коза ус |
| у црних мисли...{S} А из неба само сипи и капље хладна магловита влага, која се меша са врелим |
| , израсто на улици...{S} Кад га поклопи и увуче у своје чељусти та читава гора од кућа, великих |
| труд: брише топла југовина, па га, топи и, цеди још у падању.</p> <pb n="65" /> <p>Под ногама у |
| је ово? рече она гласно, пришавши клупи и разгледајући увијеног успаваног ђака.{S} Еј, море... |
| мислио о мојима и о теби, о нашој игри и тако...{S} Он хтеде поменути да га је и Милкина слика |
| </p> <p>У том утрчаше у кухињу калуђери и ђаци, па сваки стаде облетати око Марије, тапкати је |
| астир располаже.</p> <p>Сви су калуђери и ђаци на ногама; снују, трче, доносе и односе јела и п |
| ујармљена два вола, около њих калуђери и сељани.{S} Види се, по ступцима, да не вуку цела кола |
| и.{S} И такав је ред...</p> <p>Калуђери и ђаци погледаше Максима, као што се гледа неко, кога ћ |
| на, кад прими писмо, с места закалуђери и да га одмах потом упути к њему ради посвећења.</p> <p |
| је, чудније и живље прелива се, трепери и блешти ова нова и ванземаљска слика пред њим...</p> < |
| аносе црвенкасте мајске ружице, трепери и опија разнобојни шебој, лелуја се гранчица мирте над |
| Исто, као што беше и на Маљену, трепери и одсјајкује лазурно плаветнило, под њим заигра нека мл |
| алмија.{S} Мала воштана свећица трепери и слабо осветљава поцрнеле, масне, покапане воском лист |
| неки нејасан светитељски смисао трепери и вије се око ових воштаница, око листова који се брзо |
| иштем, гледајући шта се ради.{S} Завири и у собе, у кухињу, у трпезарију, и као окамењен, са бе |
| апљеним вилицама, затим му нешто говори и маше рукама.</p> <p>Кад сиђе с кола, другови се сви с |
| сма, прича, шала, смех...{S} Он зажмури и као да се крије од кога, помисли у себи: то је живот, |
| н се смешкао иронично, да тиме забашури и своје незнање и прелазило се на друго питање...{S} Ал |
| луђерских ћелија!...{S} Баш... могла си и ти са Живојином на трлу...</p> <p>— Е-е!... па да иде |
| Ђаци истрчаше на посао.</p> <p>— Баш си и ти неки...{S} Овде се тетки омаче такав придевак, как |
| оји се, већ неколико дана, глади, кваси и суши...</p> <pb n="181" /> <p>Отац Василијан имао је |
| ла преко Саве и над њом непрестано виси и котура се сива магла; веле му да је то нека друга, »ш |
| по <pb n="257" /> којој се јутром носи и колута млечно сиваста магла, а кад опече сунце, зелен |
| у ону маглу, тамо у свет...{S} Је л’ ти и сад тако, Љубо?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Вуче ли те, ве |
| ако ми онако знаш... као да сте ми и ти и Нићифор нешто отели, криво ми...{S} А већ сам знаш да |
| </p> <p>— То би било да сте се срели ти и отац Максим, одговара му Велимир.</p> <p>— Уједај, де |
| ксером виногради стадоше се прекопавати и засађивати дивљом лозом за калемљење...{S} Све букну, |
| пуно воде, како га нечија рука дохвати и наже.{S} Зачу се клокотање воде, које потраја дуго, п |
| у се и у народу и у послу морали држати и понашати онако исто као што се понашају пред њим сами |
| ваки мислио да се више не може издржати и да после кише и мећаве мора једном огрејати јасно сун |
| тон разговора.{S} Он се хтеде уздржати и прећутати, али не беше <pb n="185" /> још дорастао ве |
| ђаволасто: лепше је нама ’вако стајати и... ко једна младина, шалити се.{S} Зар је за нас испо |
| асу, дневнике, рачуне и стадоше зивкати и саслушавати једног по једног човека из околине...{S} |
| а се, по обичају, дурну, стаде праскати и псовати некога по кујни (а била је сама).{S} Муж јој, |
| залупаше ходником.</p> <p>Кад се врати и седе, чуло се да преврће листове некакве књиге.</p> < |
| ком и врелом руком (то је осетио) прати и трљати између прстију... млади инок, с надувеним до н |
| тадоше, са ђацима, љубопитно посматрати и слушати како се веселе права господа.{S} Као дивљаци, |
| ...{S} Докопа чизме, стаде их превртати и пипати.{S} А у том овај — Веља — донесе сир и метну н |
| сагне главу, а мисли се стану колутати и ређати, све једна за другом, све брже и брже...{S} Он |
| другом, све брже и брже, стадоше ницати и пролетати у растресеној глави му.</p> <p>Ах, ове тешк |
| ао, али поред тога мораш цео дан трчати и радити што ти заповеди он, и тетка, и сва три калуђер |
| н.{S} А за време може и код ње поседети и може му долазити сваки дан онај богословац...</p> <p> |
| </p> <pb n="7" /> <p>»Па што! могу бити и харџија!{S} Светозар вели да и то многи раде па лепо |
| <p>Али кад је посао, мора се заборавити и молитва и све...{S} Данас је недељни дан, игуман има |
| а игумана, који одједном почеше гладити и сукати брке.</p> <p>Не прођоше неколико минута после |
| в, воденичарев...</p> <p>Треба одгајити и уредити огромне градине манастирске са разноврсним по |
| ного полирати.{S} Морамо те много учити и толковати.</p> <p>— Јест, дела, славе ти!</p> <p>— Зн |
| ола пребледео, глава му се немоћно врти и тресе, сав се омлитавио, начинио се као осуђеник, ког |
| а извуче из жутог капута, који од масти и других састојака већ добио затворенију, кафену боју, |
| примати госте...{S} Па би могао довести и оног твог кудравог богословца.{S} Ја бих вас лепо доч |
| ова драгоцена крава—музара даје користи и с друге стране.{S} Пре десетак година, <pb n="141" /> |
| нтонијем, и сви су завршили живот чисти и невини, као од мајке рођени, и сви се посветили.{S} Н |
| ти, пијани и весели, отпутоваше и гости и отац Сава у суседни манастир, где ће преноћити, па су |
| убили.{S} Владика — из истините радости и одушевљења, што ће скоро добити права, необична калуђ |
| сковак са дршком од беле извијене кости и златном кићанком; око исте руке су омотане велике ћил |
| И то га сазнање сад ни мало не жалости и не буни.{S} Напротив, он се све више чуди пријатном, |
| д њим у <pb n="252" /> другој светлости и другом облику...{S} Гле, зар оно кућа Степовића!{S} Н |
| ју идеала и снова, око празне прошлости и црне будућности, око цела живота и око себе сама, вид |
| монашког образа... остати у побожности и чистоти... одбацити старог и обући се у новог, Богом |
| и занесен.{S} Заборавио је да се крсти и моли Богу, само је гледао, гледао... и осећао како се |
| тај ред настави.{S} Момци, ненавикнути и збуњени, снују по кухињи и сваки час запиткују Арсени |
| /p> <p>А Љубомир се завуко у сено, ћути и премишља како је страшан капетан.{S} И то му се учини |
| их седам, осам година.{S} Он му саопшти и за Милку, да се удала за једног среског писара — и до |
| трени стуб, што се вије пред њим, шушти и пуцкара, наставља започето причање:</p> <p>— Тако то |
| е... он лети или пада, а око њега шушти и мирише слама и намазана коса...</p> <p>Тишина...{S} С |
| p>Пламен се превија и лиже, ватра шушти и букће, а млади усамљеник гледа у зажарено светло треп |
| дочекиваху и испраћаху.{S} За њим шушти и пршти вода из пуне букве, гуди потмуло воденично каме |
| <p>— Како ти је име? запита он дрхтећи и чудећи се толикој својој смелости.</p> <p>— Јованка.{ |
| вим минералима, о кристалима, о тврдоћи и хемиском саставу соли, злата и буди-бог-с-нама !... ш |
| но па свој посао, па га врши без помоћи и без туђег упуства; навикао се и на положај најмлађег |
| суморно небо, као да отуд тражи помоћи и разјашњења у овоме заплетеном склопу црних мисли...{S |
| оноћи, заврши окружни прото, грицкајући и сишући лагано с правим гастрономским уживањем и велик |
| е свега тога, лагано идући, ослушкујући и бришући кецељом уста, уђе у отворену собу тетка, и ма |
| ном, као на дроту, поскакаше и, псујући и претећи страшно, одјурише из манастира.</p> <p>Овај п |
| S} Али ћу и њега...</p> <p>Тако псујући и договарајући се, вратише се другови у манастир.</p> < |
| селе! мисле калуђери.{S} Полако, сркући и слажи таван по таван, па пију цео дан...{S} Умеју да |
| ћи очи с једног лица на друго, шмркћући и чешући се испод десне мишице, не знајући шта би друго |
| S} Само Велимирови брчићи постали гушћи и црњи, и он се сад држи некако сасвим друкчије... неза |
| стока по њима товнија, и воћњаци гушћи и само двориште <pb n="251" /> манастирско примамљивије |
| ко се изговарају немачка писмена ај, уи и тако даље и пљуцкао од муке са својим професором, јер |
| су поизлазили напоље сви калуђери, ђаци и момци, потом се враћа у своју ћелију и наставља преки |
| ир и тетка поседаше за столове.{S} Ђаци и момци изнеше на двориште, под хладовиту и сенасту лип |
| ју...{S} Гости појурише за њима, а ђаци и момци, видећи се овако усамљени на ударцу игуманова с |
| <p>А Љубомир, кад се разбегоше сви ђаци и момци, нађе се у неприлици: побећи ће и он лако, али |
| а се окупили љубопитни манастирски ђаци и момци, па слушају, разјапљених уста, његова причања о |
| е мислећи више о самоубици.</p> <p>Ђаци и неки момци беху још раније отпуштени, и сад, од оноли |
| аље, на више, беласају се чисти димњаци и црвене сниски кровови у јасном зеленилу бескрајних во |
| има се жуте стрњаци, или зелене воћњаци и црне или црвене кућни кровови...{S} И они већи брегов |
| днику и дворишту све већа ларма, узвици и чак нешто на лик песме...</p> <p>Леонтије, пошто се с |
| малишан, у масној, потпасаној памуклици и шареним накриво сашивеним »лажигаћама«, од оне исте т |
| аде читати гласно:</p> <p>— »Књижевници и фарисеји доведоше к Исусу жену ухваћену у прељуби, и |
| n="52" /> И он се сам нађе у распутици и стаде се освртати око себе.{S} Прво што угледа сад бо |
| да се уклони од разговора.{S} Кад момци и ђаци почну пред њим говорити о женскима, он уздахне и |
| ата Теодор и Теофан... сви велики иноци и, што је најглавније, дјевственици.{S} Ниједан се није |
| весело ступа, с великом мочагом у руци и набијеним кострутним бисагама па врату, или котарицам |
| рха, коју им наменише узвишени оснивачи и побожни приложници... <pb n="178" /> кад већ нема ког |
| рих папоњака.</p> <p>А дечко слуша речи и зна шта му другарица довикује, али он не прекида свој |
| </p> <pb n="39" /> <p>Љубомир обара очи и стидљиво гледа своју једину, скоро поцрнелу кошуљу.</ |
| ажњу на себе.</p> <p>Љубомир подиже очи и хтеде нешто промуцати, али га претече смешљива девојч |
| ћи широким прљавим рукавом уплакане очи и гледајући механџију плашљиво.</p> <p>— Е дела сад мен |
| ути маљ... само отвори уста, рашири очи и гледа...</p> <p>— Манастири, какви су данас, узвикну |
| ракија и он немоћно, лагано отвори очи и болно погледа око себе.{S} Најпре му поглед беше несв |
| оврати му снагу, те слободно отвори очи и покуша да подигне главу и да је подупре руком...</p> |
| <p>— Ја, одговори Љубомир, кријући очи и вртећи се под њеном руком.</p> <p>— Морее... отеже он |
| По нека слободнија снаша упиљи му у очи и узвикне:</p> <p>— Их, како си млад и лијеп, слава те |
| седа о калуђерима занесе, отвори му очи и он стаде гледати на своју одлуку о животу свесно, раз |
| пробуди, и опазивши жену уза се, скочи и стаде трљати очи песницама.</p> <p>После кратког врем |
| «...{S} При овоме игуман одједном скочи и погледа око себе незадовољно.{S} Дође му на памет: ак |
| га неко поли врелом водом.{S} Он скочи и стаде се извлачити иза стола, изговарајући некакву пр |
| амо погледа преплашено, а Велимир скочи и зађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже он радосним гла |
| Николи.{S} Господин вели: нек’ се научи и око коња...{S} Па онда иди горе у планину, реци Ђоку |
| ђење.</p> <p>— Ја што ћу? одговори овај и стаде везивати јарца ликом.</p> <p>Чобаница га стаде |
| што и Максим, гутајући последњи залогај и загледајући брижно и пажљиво у суд са костима, надају |
| ећ јасно осећа, како сад није више онај и онакав, какав је био до пре недељу дана, кад поче чит |
| ко запрепашћење опази, да је остао онај и онакав исти, какав је био и до сад.{S} Него чекај, ни |
| кадање стидљиво ђаче, одвојио се у крај и осећа се туђином у томе веселом, живахном друштву...< |
| м то... слушала сам.</p> <p>— Е, слушај и сад...{S} Аха! опет се Сава искашља још јаче и затим |
| , нарочито о једнодушној жељи сусединој и њене слушкиње.</p> <p>— Пита она, знаш, одговара му Љ |
| уни, стаде испред доксата баш према њој и обори главу.</p> <p>Девојче се насмеја гласно.{S} Пог |
| ..{S} Не праћа се више!«... помисли ђак и пође к вратима.</p> <p>— Куд ћеш?...{S} Седи још.</p> |
| . или што га не ухвати онај његов сељак и не одведе на Маљен.{S} Ах, он је тако јадан, тако сам |
| {S} Буди бог с нама!«... премишља момак и смеши се иронично и усиљено.{S} Још му дрхћу усне и к |
| кстази...</p> <p>У вече, кад обузе мрак и иначе мрачну густу шуму, кад се кроз хладну влагу раз |
| рибане трпезе, и онај уобичајени врисак и бегање дечје од калуђера чак у поток или у планину, и |
| љиве свиње, и кад настаде обичан врусак и мљацкање, са неизбежним писком мање крмачице, од које |
| и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете спокој душама својима.{S} |
| ништа...{S} Тетка гледа кућу, поље, чак и о нурији води бригу, а они ће свак на своју страну, з |
| се некипут са својим попом, неки га чак и опсује, па истог дана, кад му попа улази у дом с крст |
| це...{S} Тетка, калуђери, момци, па чак и они сељаци дахнуше душом слободно...</p> <p>Тетка одв |
| управља кућом, чини то необично, па чак и — незгодно...{S} Сви из његове врсте треба да су млађ |
| е пред игуманом, то Арсеније!{S} Па чак и Максим некако необично опружио свој гломазни нос, и а |
| ="8" /> њиви плинуле краве, овце па чак и козе...{S} Оне само газе и кидају...</p> <p>Пропала ц |
| анастирског газдинства — у овоме се чак и одликовао, — и то је било довољно.{S} У шеснаестој го |
| уста и доста одлучним гласом, који чак и њега сама зачуди, проговори:</p> <p>— То ми треба... |
| част за ретка и важна госта.{S} И ручак и вечера прођоше весело, ма да одсуствоваху они обични |
| и лепо одевена, примамљива група: човек и жена са два мала мушкарчета, који се једва прекрећу и |
| а, док иза угла механског изиђоше човек и жена.{S} Љубомир ућута, окрете леђа дувару и спреми с |
| га је морао писати какав спреман човек и да је тако препуно поуке и праве богословске науке, д |
| а се...{S} Само је Василијан опет човек и... друг... и ако је ’наки.</p> <p>— Само гледај, прек |
| никако да удеси, да личи на свеца, тек и он се много, много променио...</p> <pb n="75" /> <p>» |
| ити веће издатке кућевне...{S} А уљаник и краве и градине и њиве једва подмириваху домаћу потре |
| ирске, отуд од реке, загледа у часовник и шмркће плаховито.{S} Већ је пети дан како нема Љубоми |
| брат.</p> <p>— Хм... промрмља намесник и настави своје напомене, не осврћући се на шалу собрат |
| ут напред игуман Сава.{S} И онако широк и плећат, у овој полутами, иза слабе шкиљаве воштанице, |
| пре руком...</p> <p>Жена му принесе сок и проју, подиже га да седне и наслони на своју руку, па |
| е ломити залогаје проје, умочи их у сок и даде му да једе.</p> <pb n="15" /> <p>— Јадниче, како |
| ично, гробно ћутање Маљеново, час фијук и звиждање бесна ветра, преко игластих борових грана, ч |
| ред, па онда снажно лупи о звучни метал и затим заигра, запишта, и све јаче и све бешње стаде л |
| аучинастом, ваздушастом руком тешки бол и страх, што леже одједном на душу његову.{S} И кад се |
| и првих самостана, показа суштину, циљ и битне особине иночког, калуђерског живота.</p> <p>— К |
| .. онај из Павлове посланице, такав сам и ја Антоније...</p> <p>— А у Русији су калуђери — прав |
| озната му оца детињег, застиде се и сам и увиде да сад не сме ни уста отворити...{S} Побеже <pb |
| иш...{S} Чекај...{S} Тешко ми што нисам и ја у вашем друштву...</p> <p>— Па ко ти брани ?{S} Су |
| Сад, или да лажем Бога, или да послушам и поштено извршим његову заповест?...{S} Ја ћу ово друг |
| колико стотина метара, обрасо шипражјем и кржљавим дрвећем.{S} Око њега непрестано облећу орлов |
| алуђерском оделу, са свећом, јеванђељем и крстом у рукама и ижљуби се са својом, по Господу Ису |
| необична, искривљена и занесена весељем и пићем лица својих другова...</p> <p>У неко доба Васил |
| једно вече занимају се црквеним певањем и уче се правилно вршити литургију и друге свештене рад |
| сви, осим Леонтија, веселим намигивањем и климањем главе, одобрише тај поступак.{S} Велимир се |
| лагано с правим гастрономским уживањем и великом вештином, масну ћурчију тртицу, која се, на њ |
| /p> <p>Љубомир му прилази са поштовањем и озбиљношћу, како обично прилази свима калуђерима.</p> |
| в је ово нов старачки глас, са шушкањем и промуклим крештањем!«... чуди се он, прилазећи своме |
| /hi>... помисли ђаче и стаде са чуђењем и насладом посматрати, како принесоше <hi>томе</hi> нек |
| а Леонтије га тек сад погледа с чуђењем и немим питањем: »Каквој кући?{S} Чијој кући?«...</p> < |
| ехну на њих, и као да им говораше лицем и очима: »Ја бих се са свима сад ижљубио, али видите!«. |
| итарни и културно-привредни...{S} То им и јесте главна сврха, коју им наменише узвишени оснивач |
| раведници седели уз пуне бачве, зато им и није била душа празна, него све по пустињи и пећинама |
| Али сад, овако занесен, претрпан грубим и тешким сеоским пословима, чисто не вероваше своме нек |
| е нагледа.{S} Било је ту деце у прљавим и чистим, поцепаним и новим, затворене и отворене боје |
| дујем, јер не знам <hi>зашто</hi> живим и јер не очекујем више <hi>ништа</hi>... ама баш ништа! |
| приближаваше, али не мрдну ничим другим и не покрете се.</p> <p>— Шта ту чиниш, мој црњане! узв |
| и или некаквој Делиској чесми, о младим и душевним куварицама, без којих би јадни ђаци полипсал |
| ећу ја ту остати.{S} Него тек, да видим и то«...</p> <p>И од кад му је дошла та мисао у главу, |
| било их је у таким истим и још кратким и дугачким панталонама.{S} Љубомира зачудише ови први, |
| а, брзо и вешто, са оним великоварошким и, ако хоћете, придворним тактом умири завађену братију |
| магловита влага, која се меша са врелим и бистрим капљицама, што теку из његових очију...</p> < |
| м неки други човек... друкчије и мислим и све...{S} То што ти сад рекох... никад у животу нисам |
| е ту деце у прљавим и чистим, поцепаним и новим, затворене и отворене боје капутима; било их је |
| еним на крштењу, са медним, калајисаним и споља и изнутра котлићем у руци, у коме је освећена в |
| сле и иначе у животу, у разним забавним и младићским стварима, Сава је био опрезан.{S} Ако му с |
| сва лица беху такође зачуђена ненадним и необичним речима младићевим; само један озбиљан, сред |
| мена у цркви.{S} Да ли је то, природним и историјом обележеним путем, одживљавало старо добро в |
| шта радиш ту? пита прота, мерећи жудним и завидљивим погледом дуге тробојне редове пуних бачава |
| се и над оним заветним, давно сређеним и осветљеним идеалима навукла она иста црна, тешка тамн |
| а кроја, са широким, црвено постављеним и посувраћеним рукавима.{S} Испод расе, кад се игуман н |
| о лепо гледа, чисто га храбри отвореним и, како му се чини, пријатељским погледом.</p> <p>Љубом |
| у назад мантијом, са голим разбарушеним и заљуљаним дугим власима, са подигнутим рукама у вис, |
| промрмља он, гледајући нејасно влажним и блесастим погледом.</p> <p>— Подај му, Љубо, ово стак |
| </p> <p>И опет, са неким сетним, тужним и уједно блаженим осећањем побожна задовољства, Љубомир |
| жену пажљиво, па прошапта неким уморним и стидљивим гласом:</p> <p>— Хлеба!</p> <p>— Ојађена са |
| ћеш јести, болан! викну девојче за њим и пође у напред, као да га заустави.</p> <p>— Торба је |
| ело.{S} Оде му брат на границу и за њим и отац.{S} Остаде сва кућа на леђима невешта момчета.{S |
| стакло с ракијом, што стајаше пред њим и, другим изласком, побеже на свој омиљени заравањ, на |
| . како ли кити оне дивне приче о добрим и злим газдарицама, о Чукурлији или некаквој Делиској ч |
| ији удесили, и он нема куд...{S} Максим и Арсеније још унапред су уживали, кад је долазио ред н |
| ве калуђере и ђаке око тетке.{S} Максим и Арсеније наклопили се у једном углу, не гледајући ник |
| ај... нећемо тако, не!... ускипе Максим и хтеде скочити, али нађе да му је лакше само махнути р |
| у оком на ону страну, где сеђаше Максим и повуче крај уста у страну.{S} Василијан се насмеши, а |
| еше се заузео једним малим, дежмекастим и рундавим овчарским штенетом.{S} Обеси о раме једну ст |
| боје капутима; било их је у таким истим и још кратким и дугачким панталонама.{S} Љубомира зачуд |
| оваког сукна«...{S} Било их је у чистим и белим као снег, танким сеоским кошуљицама, са ишарани |
| оставља старо гнездо и вије се невештим и слабим крилима у далеки свет...{S} Гле, чини се да за |
| астира, упознавши се са њиховом уредбом и газдовањем, Сава се врати у свој постриг и узе управу |
| ног имањем, па после, богме, и женидбом и још многим саблазнима, али дете остаје стално »трудам |
| ки, а очи севнуше неком нејасном злобом и узбуђењем.{S} Он викну неким новим, јасним, декламато |
| запита:</p> <p>— Шта је то било с тобом и с оним... ту механџија крупно опсова пандура.</p> <p> |
| скорашњи рој, који је с великом журбом и хуком кидисао да своју празну кошницу попуни, да се м |
| о обе руке под појас, превија се главом и целим телом чак до колена, и уз то гласно набраја:</p |
| ло сумњати.</p> <p>Игуман заврти главом и ућута.</p> <p>— Сипај! викну он изненада.</p> <p>Арсе |
| нека... замуца калуђер, врдајући главом и бранећи се рукама.{S} Ја ћу сам...</p> <pb n="213" /> |
| ледаше сумњив са својом обореном главом и оним непрестано сакривеним очима.</p> <p>»Какво је ов |
| шта се догодило.{S} Само - махну главом и рече : »Хоће Шваба, хоће!...{S} Тај ће једва дочекати |
| } Он не гледа високу, са црвеним кровом и белим зидовима кућу, која је његовим новцем подигнута |
| игуман, мрднувши неосетно једном обрвом и гледајући ко и пре расејано.</p> <p>Арсеније, лако ка |
| ари пуна двоја кола разним покућанством и посла својој кући.</p> <p>Дође исповедник из удаљеног |
| са Маљена, па затрпава цело село снегом и мразом, а он мора чак на ливаду, да положи стоци сено |
| хришћанског аскетизма, предаде строгом и тешком испосничком животу.{S} Сад, кад није имао узро |
| 91" /> ваздух испуњен неком немом тугом и црном туробношћу, да му одједном све онемили, да почн |
| лимиров, диже се уплакан, занесен тугом и ненадном несрећом.{S} Сећао се трећег правила (погодб |
| вне манастирске послове и, заузет радом и занимљивим причањем коњушаревим, не осети како време |
| дом уљудношћу, достојанственим погледом и покретом, па не може дечко да га се нагледа.{S} Најви |
| ине сасвим обичним равнодушним погледом и загледа се у пламичак, који се немоћно, загушен димом |
| м, по коме ће се он упознати са суседом и већ гледати даље... а Љубомиру пада у део слушкиња.{S |
| у и спуштаху.{S} Жена узе тикву с водом и прсну руком по бледу лицу.{S} Љубомир се стресе, отво |
| , а издаци се повећали огромном порезом и дугом.{S} Што је било готовине у Управи фондова, то ј |
| Оде у амбар, дохвати торбу с кукурузом и оде свињцу.{S} Уз пут је само зверао уплашено, осврта |
| исто тако лепом, само мало развијенијом и слободнијом девојком.{S} Оне се још смејаху, гледајућ |
| има ћелијама, пред огромном трпезаријом и кухињом, чује се оштро заповедничко гунђање и незграп |
| зиђе до механе, да изигра са механџијом и којим трговцем жандара, ипак се не сме нико удаљавати |
| очи.{S} Читаше: »и измахну руком својом и узе нож да закоље сина својега«...</p> <p>Нешто нејас |
| ећ и сам надао, стаде освртати за ђаком и спремати за полазак, јавише му најпре да је ђака нест |
| тио у кујну, тамо га дочекаше с псовком и великом праском.{S} Траже га од кад себе, пуне им рук |
| у ногу и стаде је пажљиво, својом меком и врелом руком (то је осетио) прати и трљати између прс |
| онеки пут прекине читање каквим узвиком и краћим размишљањем, у коме је обично стављао себе на |
| еда читања над мртвацем, прође ходником и двориштем, гледајући шта се ради.{S} Завири и у собе, |
| ђе ходником, али он беше заузет дубоком и новом за себе мишљу, коју прочита у књизи, па и не св |
| торбе, качице са житом, варивом, смоком и другим кућним потребама.{S} Љубомир се наслонио на до |
| ман још жешће, изговарајући с нагласком и с неким дивљим задовољством ову руску пословицу, коју |
| готово раскрвави врат од трљања песком и сапуном, па ништа: опет се шарени ка детлић.{S} Све с |
| ућерку, превила се суха, исцеђена муком и немаштином, стара домаћица, па се извињава што нема ч |
| b n="182" /> само да се покрије памуком и црним кашмиром; јутрос му донеше кашмир из града, и с |
| и писао стихове, заинтересова се дечком и стаде му у мислима ређати разне положаје, који га у б |
| где је чека хладна вода, торба с јелом и, по свој прилици, игра са њеним другом у овој китњаст |
| ови, под теретом судова, препуних јелом и <pb n="229" /> пићем.{S} Калуђери, ђаци, момци, чисто |
| пећину неколико пута, једном са Николом и Велимиром.{S} Место је удаљено од манастира само пола |
| светим кућама.{S} Са нарочитим смислом и циљем дат је, још у најстаријим временима, манастирск |
| га брата...</p> <p>И ако беше у светлом и блаженом расположењу, младић осети одједанпут и необи |
| ј сукњери, девојкара, полегла са метлом и брише двориште, а из куће гуди потмули глас кустуре, |
| лази у цркву само о празницима, недељом и тако... поређе.{S} Трећа новина — укиде се »велики те |
| друго, што нема никакве везе са храмом и са овом светом службом у њему...{S} И његови сељани п |
| осветли пећину, да му замирише тамњаном и воском као права црква, па после, кад се пећина измен |
| <pb n="16" /> сам у овом пустом, равном и непознатом пољу.{S} Како ли ће изгледати кад се смркн |
| е...</p> <p>Повикаше сви гости одједном и, нашавши полазну реч, заџакаше и узвикнуше сви без ре |
| .{S} Зато их понавља са великом милином и заносом, и онда му срце дође тако пуно, у грудима га |
| hi>свет</hi>.{S} Он жуди за том даљином и за тим светом као за неким чаробним местима, где се д |
| оним истим покретима, са истим начином и изразима лица, како је и он сам радио, тапкају преко |
| но наликовао носу Максимову и величином и бојом.{S} И најзад се веома истицаху крупне буљаве пл |
| ословени Израиљ у његовом дугом, мучном и занимљивом лутању по пустињи...</p> <p>На Петковачу б |
| аду прасетину, са неком побожном жудњом и осетљивим дрхтањем руку.</p> <p>— А, ваљано! додаје м |
| ћина гостију почешће погледаше с пажњом и поштовањем, одједном се развесели.{S} Најпре му се ов |
| д није онако, као кад се јакао са Миром и Милком...{S} Онда није ништа марио кад га оне стегну |
| ору, код самих врата, стоји с Велимиром и дркће...{S} Чини му се да има праву грозницу.{S} Он в |
| одговори Љубомир, чудећи се и одговором и погледом што га то пита.</p> <p>»А, није га уписао! п |
| овори онај из мрака пријатељским гласом и приђе му.{S} И ја сам ђак манастирски... хајдемо заје |
| један се није преластио женском лепотом и грешном пожудом...{S} Има их на стотине, који су след |
| вршњаци већ управљају породицама, кућом и често представљају читаво племе.{S} А њему се, и ако |
| испити, обори главу покорно са уздахом и изразом на лицу, који као да вели:{S} Буди воља твоја |
| је да се смејао, но све клокоће трбухом и превија се...</p> <p>— Шта га то боли толико, те с ’н |
| ње, затим молитва над једном болесницом и потом се имала започети ускршња водица по целом селу. |
| , лелуја се гранчица мирте над клупицом и сунце весело одсјајкује и прелива се...{S} Он је став |
| ит се насмеја, опет махну оном хартицом и рече одлучно:</p> <p>— Кажем... тако наређују стареши |
| е споји са <pb n="150" /> његовом душом и он стаде осећати некако друкчије... није као до сад.< |
| еко некакве велике препоне, дахну душом и прође му пријатна топлина кроз цело тело.</p> <p>Архи |
| осто и тако обично.{S} Лутао је, гладан и неиспаван, једном усамљеном улицом, наишао на некаква |
| зачу се општи узвик.{S} А закон, хладан и нем као стена, хоће своје...</p> <p>Подиже се оштра, |
| !...{S} Иди!... иди!...</p> <p>За један и по час одиђе сав народ причешћен, а калуђери кидисаше |
| но у бедему, али осећа да пада у бездан и није га ни мало страх, јер од некуд зна да се неће уб |
| } Слободан је ко птица у гори, слободан и све... само, — да не мрдне куд белавка...</p> <p>»Сад |
| {S} Архимандриту се веома допаде снажан и леп глас Ђокин, који на опште задовољство отпева вече |
| де га, управо носе на рукама, Василијан и Нићифор, а отац Арсеније пред њима, са накривљеном шу |
| па тако док не сване...{S} А Василијан и ови други не би.{S} Хе, <hi>друго</hi> су они!«...</p |
| -хи-хи... превија се од смеха Василијан и прилази Максиму, који се, после дуга премишљања, одлу |
| све се тресе...{S} Обешењаци Василијан и Никола певају као славуји...{S} Владици мило; погледа |
| Срећан пут! срећан пут!... виче игуман и блене преко свију глава, не гледајући <pb n="110" /> |
| све, све... ама баш све! узвикну игуман и натеже чашу са шљивовицом.</p> <p>— Да се бар ожених |
| о коме се прича да сав мирише на тамњан и да се већ у пола посветио, он стоји уз њу и <hi>овако |
| ујући капетанову бељцу како је поклапан и нестрпљив.</p> <p>— Ти си као и твој газда... сви сте |
| .. онда ће бити!« помисли у себи уморан и озебо монах, стајући на крај, иза монаха, који лагано |
| е, дуге степенице, које воде у простран и мрачан манастирски подрум.{S} Задахну их онај познати |
| ријављен, а после неколико дана испитан и примљен у први разред гимназије.</p> <p>Тако се сврши |
| и, а усне се развукле у весео, радостан и глуп смех.</p> <p>— Како си се играо са том твојом Ми |
| одједном упаде у некакав други, мрачан и ужасан свет...{S} И како то би... кад се то сврши, та |
| укуља...{S} А за леђима виси, непомичан и светао, мио као сунце, зелени Маљен...{S} Ах, кад заг |
| S} Одједном се умири, постаде непомичан и неосетљив као стена...{S} Не беше више физичке могућн |
| ја, али је много мали«... мисли малишан и осећа како га подузима нека сетна туга за оним местим |
| лас...{S} Игуман сукну натраг изненађен и уплашен, крстећи се и мрмљајући:</p> <p>— Часни га!.. |
| е боје.{S} Беше висок, крупан, развијен и силан као столетни грм; глас му наликоваше пролетњој |
| ната манастира, који га је, тако удаљен и тајанствен, снажно к себи привлачио; и ево, сад је уч |
| ..</p> <p>У вече, доцне, добро нахрањен и одморен, Љубомир пристаде да остане код механџије за |
| , а он је тако млад и неискусан, збуњен и преплашен свима својим последњим поступцима, да би, п |
| ојавом Љубомир је остао скрушен, збуњен и занесен.{S} Заборавио је да се крсти и моли Богу, сам |
| понекад у Београду, одговара он збуњен и црвен.{S} Мало се уплашио од Велимира а мало га збуни |
| .</p> <p>Љубомир уђе у кухињу узнемирен и уплашен, не знајући још шта ће затећи после данашњег |
| .{S} Поглед му је сасвим јасан, отворен и присебан.{S} Он разгледа, и, види се, разгледа пажљив |
| <hi>то</hi> је оно«... узвикује занесен и очаран овом светом тајанственошћу, коју је, исту овак |
| могу бити Антоније, могу остати поштен и побожан калуђер!«</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| е куће</hi>, био је подједнако драгоцен и старијима и млађима, и сваки се од њих патио, да се т |
| јела, лица им добила немоћан, преплашен и необично смирен изглед; од прозорчета до стола само с |
| А кад оно пођох у свет, онако преплашен и мали, знаш како смо се гледали и ћутали на коси?...</ |
| он се осећа тако уморан, тако преплашен и несрећан, да и не зна шта ће сад.{S} Треба да се побр |
| ање манастира, и враћао се сваки утешен и охрабрен надом.</p> <p>У таквим околностима почео се |
| Он држи да имају право и онај господин и отац Сава, само говор првога односи на себе, а одгово |
| . и гледа како упаде у њиву стричев син и потера стоку са ужасном псовком...</p> <p>А сад?...</ |
| а, која одмах заведе свој оделити начин и правац живота.{S} И рад, и одмор, и весеље, све беше |
| мисао, кад га је она заузела свега, он и сада није начисто ни са собом ни са својом мишљу.</p> |
| у, која је његовим новцем подигнута, он и заборави на њу...{S} Него му остаде приковано око, с |
| само одједном виде да су њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га она некако страшно гледа, |
| еће му преко румених обрашчића...{S} Он и не чу кад се прочита апостол; трже се из заноса од гр |
| вакад треба послушати за то, избрбља он и насмеши се ширетски.</p> <p>— Ене де! рече изненађена |
| вина у школи.</p> <p>— Шта је?! пита он и гледа по школи, чудећи се што још не види крв или ват |
| , и све, све...</p> <p>— Хо, јаки је он и у догматици, мој брате, додаје Никола.{S} Знаш оно о |
| ао хала, кад је осетиш !... узвикује он и све више гњави песницама свој несрећни стомак, који г |
| n="217" /> <p>— Видиш... искашља се он и отеже последњи глас.{S} Ово је Свето Писмо... ту ти ј |
| ве, све...</p> <p>— У здрављу ! рече он и крену се.</p> <p>Нити се руковаше, ни поздравише: они |
| ?</p> <p>— Кажи: отишо̑ у свет, рече он и за мало га нестаде у густом шибљу, које се при дну ко |
| тини гутљај хладне бистре воде.{S} И он и Василијан предадоше се послу са неком новом за себе, |
| вици помирио, и опет је остало: да и он и онај чича буду у тим одеждама... и он да је исто што |
| испреда разне догађаје, у којима би он и та лепотица играли главне улоге.</p> <p>Али све те сл |
| е и њој одвратно, гадно!«... помисли он и случајно погледа домаћинову босу ногу, која није била |
| ај ће покалуђерити цео свет!... грми он и плаховито дува и шмркће широким ноздрвама.{S} Позваће |
| папоњу овамо, да га вежемо, одговори он и подиже главу, гледајући краве, које се приближиле вод |
| у.{S} Сева му!...{S} Хе-хе... заврши он и махну руком, нашта сва три калуђера поседаше.</p> <p> |
| {S} Дела!{S} Извол’те оче!... дрекну он и жиле слепоочне почеше му одскакати.{S} Ви бар знате з |
| {S} А ми ерцепураћи ’вако... узвикну он и хтеде учинити некакву гимнастичку вештину са Николом, |
| } Месец, у другој четврти, већ испливао и прелива се својом бледом, сребрнастом, нежном светлош |
| , као најподеснијем земљишту, ошлифовао и преродио се у препреденост.{S} То му је помогло да се |
| ромонаху, наместили налоњу у један угао и ставили га да ту чита гласно житија светих.{S} Прота |
| и.</p> <p>Изјутра је све, што је гледао и слушао, било за њега у толикој мери ново и важно, да |
| После неколико минута Љубомир се грејао и сушио поред топла »шпорета« у манастирској кухињи, а |
| који се немоћно, загушен димом, лелујао и лагано гасио.{S} Љубомир дометну суха грања, и ако је |
| тио огромном порезом.{S} Отац Сава, као и све ондашње манастирске старешине, држећи да то »све |
| делити на троје, него опет на пола, као и до сад.{S} Немој га баш приморавати да пије...</p> <p |
| нападе.{S} Она беше жива и одлучна, као и Мира.{S} А Љубомир се збуни, осети се незгодно кад ух |
| хаљиницу, отворене боје, хтела је, као и свака женска, да се похвали своме вршњаку, мислећи да |
| мо од тако исто непоречне важности, као и посланица <pb n="201" /> апостола Павла, те се о њему |
| > <p>Отац Василијан имао је обичај, као и многи људи, заволети какву ствар, животињу, посао, и |
| аком Ђоком, фрушкогорским питомцем, као и сам што је, дотера, управо довуче једно полумртво, мр |
| ио.{S} Иде тако лагано за временом, као и сав свет манастирски, не мислећи шта ће донети сутраш |
| све, али смерни инок остаје сталан, као и праведни Јов.</p> <p>А оне поуке у житију Антонијеву. |
| изима« доста.{S} После је већ и он, као и сваки човек, почео мислити више о себи и — ближњима.. |
| А и тебе је Бог створио исто ’нако, као и мене... то ћеш видети, тако ми младости!...{S} Него з |
| ала својим »сестрићима« исто онако, као и самом намеснику.</p> <p>Резултат тога угађања опази С |
| ишту богословијском, са исто онако, као и у гимназији, потуљеним, дубоко сакривеним очима, и об |
| им чакширицама, а било их неколико, као и он, у масним, прљавим, искрпљеним кошуљама од дебела |
| итрејску и наставља аскетски живот, као и учитељ његов Антоније...</p> <p>Свећа, усправно приле |
| готови да се прекрсте и да узвикну, као и он: часни га!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| оследњу клупу, међу другове одевене као и он, од којих један имађаше и браду.{S} Четвртог дана |
| су били прости калуђери или игумани као и он, како се они посветише!...{S} И нигде не пише у ов |
| оклапан и нестрпљив.</p> <p>— Ти си као и твој газда... сви сте једнаки... мрмља пандур, везују |
| и, како се збунио пред њом, дететом као и он, па се још више насмеја.</p> <p>»Ала сам луд!... ш |
| од манастира само пола часа, таман као и Антонијево прво пребивалиште.{S} После... кад се већ |
| би замислио, да је почео исто онако као и Антоније.{S} Пећина, молитве, па и сама кушања сотонс |
| и тако нечему...{S} А овако : дечко као и они... па се упреподобио...{S} Чудно... чудно!...</p> |
| е лаже, али је велики циција, скоро као и Максим...</p> <p>— Е, није... шта говориш!...{S} Макс |
| на дере жестоко.</p> <p>— Како, зар као и ти!? узвикује зачуђено девојче, и на уснама се већ ку |
| ошчними мечтанијами«...</p> <p>»Баш као и ја, мисли Љубомир; и он је много ноћу мислио...{S} И |
| {S} До сад је он отезао, гњавио, мрмљао и није знао дати никаква одговора; игуман се смешкао ир |
| ча му трговац испотекар све што је знао и видео.</p> <p>Пре две године Максим је постављен за с |
| аочарима, чичица, кога је он добро знао и већ се насмејао неколико пута чичиној шали, коју води |
| је је годинама, један по један, стварао и слагао на саму душу своју, лебдећи над њима, као над |
| осушене траве, коју је до сад пребирао и остављао сваку засебно у велике дуванске или бакалске |
| бе, на којој је оно било девер, истесао и спремио вична и глупа манастирског ђака, онаква, кака |
| изврши мало боље, али се и ту заплетао и брзао при читању познатих му молитава из требника...{ |
| у соби ђачкој свануло.{S} Љубомир устао и гледа како сад лепа светлост улази кроз прозоре.{S} О |
| <p>Љубомир ућута.{S} Читав час је ћутао и џаракао штапићем по растуреним прегорелим жишкама.{S} |
| који <pb n="171" /> је непрестано ћутао и понекад се смешкао каквој шали што падне при разговор |
| њима, и уз то, у приличној мери, маштао и писао стихове, заинтересова се дечком и стаде му у ми |
| ока их, одупирући о руду, лагано пуштао и придржавао.{S} Архимандриту се веома допаде снажан и |
| е године по два-три пута овако присећао и чинио ово што сад чини.</p> <p>Игуман уђе у трпезариј |
| олазио ономад министру, све му испричао и нуди сведоке... а прети интерпелацијом.{S} Министар т |
| и, одрао би кога јарца, и опет би трчао и трчао докле га ноге носе...{S} А овако само подскочи |
| е, увредио...{S} Он држи да имају право и онај господин и отац Сава, само говор првога односи н |
| потуљене очи засветлеше и гледаху право и јасно.</p> <p>— Славе ти, зар од онда једнако лежиш ! |
| то ти живиш? узвикну калуђер грозничаво и упиљи очи у друга, да би му из саме душе извукао жеље |
| ноге и на њима се равномерно њиха, лево и десно, погурено, здепасто, неокретно тело.{S} Само је |
| о сад невиђену густу шуму, која се лево и десно пружила, — новина ова паде у манастир као бомба |
| оштро и прекорно.</p> <p>Вујо, стидљиво и ширетски, са оним истим, урођеним обојици, потуљеним |
| се претурала? запита Леонтије стидљиво и обори очи.</p> <pb n="256" /> <p>— Тсс... дечурлија! |
| Сељак одјапи врата, окрете се бојажљиво и пође натраг, машући главом, као да се нечему чуди или |
| је том приликом само трептао бојажљиво и понизно, као што се пристоји пред старијим, и на њего |
| уке, да је довољно прочитати га марљиво и разумљиво, па као да си свршио целу школу...{S} Љубом |
| сасуд.{S} А Арсеније, смешећи се учтиво и понизно на протине шале, само се увија и мршти, и ако |
| лушао, било за њега у толикој мери ново и важно, да се није ни сетио никаквих мисли.{S} Стоји т |
| му излазе пред очи.{S} Све је тако ново и све је тако давно жељено!... »<hi>То</hi> је оно!... |
| {S} После: оцу баш и не морам... готово и не смем тако ићи«...{S} И сад отпада из даље радње ца |
| лећи непрестано како би оставио друштво и дошао до постеље...{S} Те-сто!... узвикује он смејући |
| о другови говоре, гледа их некако благо и у исто време, реко би, забринуто, на лицу му вазда иг |
| ао је... не само Антонија Великог, него и Макарија Египатског, чије му се житије учинило још за |
| уно зна не само <hi>шта</hi> хоће, него и <hi>зашто</hi> тако хоће.{S} А Савин одговор располож |
| е насмеши, а Максимово лице дошло бледо и некако онако... необично.</p> <p>— Оче Максиме, поче |
| одрасло полетарче оставља старо гнездо и вије се невештим и слабим крилима у далеки свет...{S} |
| А овај Велимир, чујеш, то ти је за чудо и за причу.{S} Нашао цуру па, шта мислиш, заволео је ви |
| о око себе, очекујући да Бог учини чудо и да га спасе од »наступајућег истјазанија«.{S} Па виде |
| о чика-Јоцин позив, устао је, пребледео и није знао ништа за себе.</p> <p>— Љубомир Васић! зову |
| ине у Управи фондова, то је Сава изузео и потрошио, а Леонтије се, по саветима умних људи, заду |
| увши ноздрвама.</p> <p>Отац Спира, брзо и вешто, са оним великоварошким и, ако хоћете, придворн |
| ико не гледа, <pb n="23" /> устане брзо и покаже јој на дугачкој лужниковој грани како се то ра |
| тину пута гледао, како то калуђери брзо и вешто раде, али је први пут осетио слабачко и пиктија |
| д се одлучивао да побегне у пећину, био и тај: да не ложи <pb n="153" /> ватре ради свога тела. |
| остао онај и онакав исти, какав је био и до сад.{S} Него чекај, није он још закалуђерен...</p> |
| } А онај <hi>други</hi>, што је пре био и што се звао Љубомир, њега нема више.{S} Он је умро!«. |
| воришту:{S} Бабо те на самрти поздравио и опростио се лепо...</p> <p>Леонтије брзо окрете леђа |
| најмилијих, које је тако грубо оставио и који су га тако много волели.{S} Али дечја туга није |
| , вели игуман, а нешто је ваљад’ утувио и из пјенија.</p> <p>Шта је то Љубомир могао од игумана |
| кашикама...</p> <p>Бог зна шта је радио и како је управљао отац Максим толиким приходом, тек у |
| лажено, као да би се сад са свима грлио и љубио...{S} И опет понавља : »Љубомир Васић, ученик в |
| ише неће ићи у школу, то је сам смислио и то ће тако бити...{S} Зна још, да неће остати ни код |
| е није се више одмицао.{S} Све је пиљио и мотрио шта тетка отуд износи.{S} Мислио је само о том |
| Само си ти један сталан, непомичан, мио и светао!...</p> <p>— Збогом! збогом!...</p> </div> <di |
| чичицу.{S} Чича га још из далека оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S} Брзо су се објаснили, |
| мирове ћелије, коју му је зимус уступио и, хркнувши својим јаким грлом, проговори, гледајући из |
| ишљу, <pb n="240" /> коју је често крио и од себе сама.{S} Сад је увидео да наступа час распред |
| Обилазио је села и механе, опет осетио и трпио велику глад, бојао се нових познаника, кметова |
| ово?...{S} Колико се само данас намучио и настраховао...{S} Да ли ће то бити једнако?...{S} А к |
| је сваку своју урођену особину усавршио и префинио до највеће мере.{S} Зато га и послаше да, ка |
| а брат му учи <pb n="17" /> за попа, ко и Светозар...{S} И они су тумарнули у свет, па зар су с |
| е... хап!... лепши од мене?</p> <p>— Ко и ти.</p> <p>— А игуман? прошапта Максим опрезно, гледа |
| и неосетно једном обрвом и гледајући ко и пре расејано.</p> <p>Арсеније, лако као на крилима, и |
| од јутрос воље да се куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, да изигра са механџијом и којим трго |
| вљају читаво племе.{S} А њему се, и ако и сам управља кућом, чини то необично, па чак и — незго |
| млађаном душом.{S} Што ће да живи овако и да се злопати, као сви његови Васићи?{S} Ено их, чети |
| ретња...</p> <p>— Како си дробио, онако и кусај! одговарају му.</p> <p>— А-а-а отеже Максим туп |
| љике разграђена котара, и он стоји тако и мртвачки обара пијану главу...{S} Он не зна да ли што |
| ић, што ти долази?{S} Ја кажем већ тако и тако...{S} Добар неки младић, вели она, и ваздан тамо |
| </p> <p>— Знам, брате...{S} Баш му тако и нише...</p> <p>— Е, после си вид’ла...{S} Ко год је б |
| ауторитетне за све госте, па у неколико и за неповерљиве игумане.{S} Тек оба се игумана погледа |
| ите на <hi>прве</hi> хришћане, у толико и ми на <hi>прве</hi> калуђере...{S} Какав сте ви Ониси |
| паде, тога часа, јадни отац Сава; Нико и не помисли о његовим мукама и скором крају.</p> <p>Ар |
| у безбројне рупе на прљаву зиду, а нико и не помисли да те рупе чудно изгледају...{S} Велика па |
| навући на главу проклетство родитељско и божје.{S} Он седе на уласку пећине и заплака се горко |
| о раде, али је први пут осетио слабачко и пиктијасто телце у својој руци... и то треба замочити |
| д!... шта се бојим«, мисли у себи дечко и бадри се да је погледа и проговори с њом.</p> <pb n=" |
| но кажу : гим-на-зист !«... мисли дечко и осврће се око себе, гледајући огромно величанствено з |
| S} Нека, нека, још мало«... мисли дечко и не довршује целу мисао, јер се већ зна све даље...{S} |
| Обрте се све...</p> <p>Обрте се за мало и понашање намесниково према братији.{S} Кад је толико |
| есмо у манастиру.{S} Али се дотле имало и незгодица...</p> <p>Прва домаћица манастирска, она ле |
| но, што га је у последње време занимало и привлачило...{S} Кад је прочитао прва житија, осетио |
| Сава стоји на доксату, гледа, радознало и реко бих смешка се!{S} Није то, ваљада, због његова д |
| сти, а ово... мастан камен би прогутало и самлело!...{S} Видиш, и ово не ваља што ми Теофило пи |
| више јасно њихова лица, све се помешало и претворило у некакав велики осветљен круг, који се пр |
| рокошкаше речима, потом погасише видело и полегаше.{S} Цео манастир обузе густа, непробојна, та |
| подина чисте преобуке, цело старо одело и обућу.</p> <p>Боже, кад је видео себе у панталонама и |
| их безазорних, добро наоштрених за јело и пиће, гостију, љубазно, весело, реко би пуна срца, ну |
| но архимандритство?{S} Шта би ми донело и владичанство!{S} Округла је она проклета камилавка: к |
| осећања и нових страсти плануло, горело и утулило се; колико корисних и бескорисних предузећа з |
| био, али видите!«... и он журно, весело и скромно пројури поред њих, видећи само веселе осмехе, |
| вим ступањем тресе се под, а она весело и срчано подигла главу, гледа око себе радознало, и кад |
| свој дугачки прут, замахну њиме весело и потера стоку.{S} Тек кад се смирише гладна говеда у л |
| ...{S} Само ти мене слушај, рече весело и стаде намештати своју кудраву косу.{S} Ту он одмах из |
| ема њему необична.{S} Он се само весело и блажено осврташе око себе, старајући се да самим очим |
| ко психолошки промотри.{S} Тако је било и с Максимом.{S} Ови диалози изишли су му на врх главе, |
| ала, снова?...{S} Зар се толико мислило и сањало само ради тога, да би душа имала забаве?...{S} |
| са све четири стране у наоколо склопило и опколило ову шарену, многобројну гомилу деце, дечака, |
| а изнела пред кућу, метнула га на крило и лагано га љушка... а са Маљена тихо-тихо силази лаган |
| т: ово дете пет дана није ништа окусило и донесено је мртво у манастир.{S} Нека вам обећају вла |
| , бојажљиви поглед, све се утростручило и прешло у некакву побожну збиљу, која изгледа смешна н |
| капљице.</p> <p>Игуману, чим узе стакло и погледа у њега, раширише се ноздрве, али тај опаки зн |
| м, кад је уз њега, још га је тамо вукло и нешто друго.{S} Он се заносио гледајући, кад удари зв |
| и заносно, новом иноку беше тако топло и пријатно, да му се учини као да је мали, као да се од |
| ног Маљена.{S} Сад је све јасно, светло и топло.</p> <p>Чини се, да се најлепше играју и прелив |
| , пријатељске и шаљиве, сунце већ зашло и архимандрит наредио да се спреме свећњаци, а гости јо |
| о и напуштено...</p> <p>И све то прошло и утулило се, и само стоји један дуг бескрајан низ годи |
| p> <pb n="64" /> <p>— А кад дођох овамо и кад одоше сви наши на границу, почех опет мислити.{S} |
| Никола, гладећи хладно стакло.{S} Имамо и ми душу, зар није?...{S} А баш ову је донео игуман из |
| е — трипут више, ондак зна се... морамо и трошити више, одврати му иронично најстарији брат.</p |
| пунити.{S} Та он је о таком животу само и сањао!...</p> <p>На погнуту главу Љубомирову, архиман |
| уци, која се зове економија, на је тамо и приход двапут и трипут већи, него кад се ради старинс |
| <p>— А где ти је жена?</p> <p>— И тамо и амо.,..{S} Час код наше куће, час код своје мајке.{S} |
| а толики свет, што непрекидно врви тамо и амо; кад познаде да је то свет други, сасвим други, т |
| е и баш волим, много волим да идем тамо и да све видим, али ме страх.{S} Нисам се <pb n="62" /> |
| Али ме је страх за после...{S} Шта ћемо и куда ћемо?{S} Ако се саставимо, ти не можеш остати у |
| и као ’но што вели Христос: да оставимо и оца и мајку и све, па да идемо за њим...{S} А оно све |
| оз плач: сви сте ми једнаки.{S} Ако смо и сиротиња, можемо живети...</p> <p>Једва се утишаше.</ |
| но разлога, да дркће не само ходник, но и цело двориште од игуманове псовке...</p> <p>— Зови Ве |
| , да не <pb n="190" /> само Љубомир, но и сви калуђери, знају прилично објаснити целу литургију |
| слити више о себи и — ближњима...{S} Но и у таким се приликама отац Сава умео вазда одржати на |
| <pb n="74" /> и један за другим, лагано и смерно, изиђоше на врата.</p> <p>Љубомир се, гоњен љу |
| тишину...</p> <p>Али дружина иде лагано и весело, никога не заносе дивни призори, никоме није д |
| ако обично, тако просто...{S} Он лагано и непрестано гази по добро утрвену путу, по оном истом |
| му цело лице постаде округло, збрчкано и усиљено весело, па се опет насмеја својим ситним загу |
| пред њега, иза једног шибљака, задихано и унезверено девојче.{S} Он хтеде вриснути од страха, з |
| ије.</p> <p>— Ах! уздахну прота жалобно и незадовољно.</p> <p>— Море... какав пост! узвикује тр |
| а Леонтије сиђе у подрум, који је давно и печално осиротео, јер скоро свако буре жалосно звони, |
| разовање крње, јер му недостаје основно и гимназиско образовање, али то не мари...{S} Главно је |
| штркљасто бучје, крстећи се непрекидно и шапућући молитве...{S} Лишће шушти, преврће се и изби |
| је разумео да му је ово место незгодно и тешко, да се ту не може <pb n="36" /> ништа учити, и |
| иза се, цените је ли све на вама уљудно и у реду.{S} У кући живи само једна баба са сином.{S} Б |
| Дани пролазе...{S} И све што беше чудно и необично, постаје сносно, те се може слободним оком г |
| најновија Василијанова пасија...{S} Ено и тетке!...{S} Смеши се онако исто глупо, с разјапљеним |
| ...</p> <p>А Маљен одозго величанствено и моћно избија у светли недогледни зрак, и немим ћутање |
| е се; али их беше који гледаху зачуђено и озбиљно: да је то човек, насмејали би се и они, или ж |
| владичанство! узвикну младић одушевљено и загледа се у простор пред собом.{S} И ти си погрешио, |
| љаво надувено лице беше добро осветљено и, према слабој светлости, изгледаше још шире и надувен |
| ћ зна све даље...{S} Све је то смишљено и утврђено.</p> <p>А дан за даном пролази брзо, неосетн |
| еже и он, али меко, попустљиво, збуњено и побеже у собу.</p> <p>Тако остаде недирнут цео затече |
| виче сама са собом, осврћући се збуњено и тражећи нешто, не знајући ни сама шта тражи. — Оно ис |
| са постеље, осврте се око себе узверено и одједанпут, сасвим случајно, паде му поглед на крупне |
| лупи врата, и опет, онако исто одмерено и лагано, стадоше лупати потковане цокуле...</p> <miles |
| ... као браћа! прозбори Љубомир искрено и живо.</p> <p>— А ви сте... ти си доста учио, поправи |
| узе половину њене лежанке, седе на сено и подупре леђа о тренице па стаде гледати у пламен; она |
| ора чак на ливаду, да положи стоци сено и лисник.{S} Обуче свој стари жути капут, једини остата |
| м се не шали! викну болесник преплашено и побеже на поље.</p> <p>— Хи-хи-хи... превија се од см |
| се у тој шетњи казати нешто веома важно и непријатно.{S} Он затрепта целом душом, као ухваћена |
| ећи се своме утоку, а преко њих, брижно и уплашено корача замишљено чобанче.{S} Одједаред искоч |
| и последњи залогај и загледајући брижно и пажљиво у суд са костима, надајући се још каквом зату |
| ити...{S} Велимир махну руком безбрижно и весело, и опет се <pb n="231" /> настави пијанка...{S |
| и, све мења пред очима... постаје тужно и благо, као што су благе ове речи...{S} И у грлу га св |
| ом! збогом!...</p> <p>— Све је пролазно и ништавно, мој Маљене; све је тако себично и така груб |
| ти!... ха-ха-ха... смеје се он нервозно и иронично, гледајући сад сваког госта у лице.</p> <p>— |
| } Тек оба се игумана погледаше значајно и као да очима говоре један другом: »Мртав, није него.. |
| мо сад за паре? запита, игуман значајно и као прекорно.</p> <p>Прота обори главу збуњено.{S} Ње |
| идем? отеже она и узвикну тако значајно и смело, да се калуђер прену.</p> <p>— Па-а... отеже и |
| да вари.{S} Погледа око себе задовољно и, само да се хоће ова жена куд уклонити, било би му са |
| га тела...{S} Али на пољу је тако тамно и влажно, пећина је тако хладна, а он је тако млад и не |
| омињала калуђерство.{S} А он је скромно и паметно одговорио: »Да видим... још нисам никад био у |
| Тсс... дечурлија! одговори Мира немарно и погледа у страну.{S} Нисмо имали друга посла.</p> <p> |
| и у трпезарију стадоше улазити, смерно и побожно, калуђери.</p> <p>Боже, какви су ово људи !.. |
| је догматику, погледа Љубомира прекорно и узвикну:</p> <p>— Зар ти тако?!...{S} Први дан у свет |
| м злослутим писком оживљују ово суморно и тајанствено место.{S} На средини крша зјапи велики ул |
| онако ђачки...</p> <p>Весеље тече бурно и, као што обично бива, све више се губи такт уљудности |
| пловчица... није згорег! утаче се журно и гладно прота.</p> <p>— Пост је!... како ћемо? напомен |
| аспа истог тренутка.</p> <p>...{S}Јасно и чисто звони најмање манастирско звоно, и његов танки |
| мора и глади.{S} Свуд око њега, и десно и лево, склопила се огромна планина, којој, како изглед |
| о узбуђена младића тако светло, радосно и блажено, да он неки пут у себи помисли: »Да ли су бил |
| е скакати по кухињи, смејући се радосно и лупајући се длановима по бутинама.{S} Певница је посл |
| примере, како су српски иноци ревносно и <pb n="176" /> с великим прегнућем радили у истој свр |
| p> <p>— Хе-хе... узвикну игуман поносно и погледа она три неука према себи, међу којима је Макс |
| , као човек, који хоће нешто непријатно и одсудно да учини, а нема довољно смелости, окрете гла |
| све...{S} Само је једно истинито, вечно и непроменљиво: идење за стопама Господњим.{S} То је, к |
| р Васић! зову те у канцеларију, одсечно и службено викну служитељ.</p> <p>Њему само заигра нека |
| } Све је спремно, одговори Сава одсечно и хтеде затворити врата.</p> <p>— Бар вечерас... ово ве |
| о је срце тако незахвално, тако себично и, како вели Љ. Вуличевић, хладно, као ледено мраморје |
| штавно, мој Маљене; све је тако себично и така грубо; све је удешено, измајсторисано, намештено |
| ила посну попару и чак, што је необично и ретко, прелила је унакрст зејтином.{S} Даде им да јед |
| појми шта се спрема.{S} Он се енергично и достојанствено обрте игуману:</p> <p>— Пријатељу, ја |
| д оваког ручка само им се усне иронично и пакосно скупљају, а очи значајно намигују.{S} Али кад |
| а се моли, одговори смешећи се иронично и савијајући писмо.</p> <p>А у себи архимандрит помисли |
| «... премишља момак и смеши се иронично и усиљено.{S} Још му дрхћу усне и купе се на крајевима, |
| очи рукама...{S} Би му необично страшно и веома слатко од те појаве, и он скиде руку и погледа. |
| госте домаћински.{S} Вечера прође лепо и весело, али после настаде оно, чега се Леонтије најви |
| лепо дочекала...</p> <p>После тако лепо и јасно исказаних жеља, Љубомир оде право Светозару, па |
| овека...</p> <p>Монаси певаху тако лепо и заносно, новом иноку беше тако топло и пријатно, да м |
| ју му.</p> <p>— А-а-а отеже Максим тупо и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада кувало у оној празној, в |
| енично питање је у овом манастиру старо и значајно.{S} Манастир је полагао право на неко старо |
| док не видиш све очима.</p> <p>— Добро и то... а још?</p> <p>— Сад ти узимаш Максимову собу... |
| ад се сит исплака, осети да му је добро и да се полако враћа пријатна топлина, која се почиње р |
| ишљу.</p> <p>Једно само он разуме добро и јасно, и то је почетак од <hi>онога</hi>: зна да више |
| змишљајући, шта ли је нагнало ово добро и мирно дете да бега од куће. »Васићи су сви поштени и |
| ве у наоколо светло, мило, топло, ведро и весело!...</p> <p>А усамљени игуман, суморнији од вла |
| ! трже се Арсеније и погледа тако ведро и здраво, да сви присутни прснуше у смех. — Мене, знате |
| > наточити воде и донети га онако мокро и хладно на сто.</p> <p>После неколико минута утрча Ник |
| »Господин вели«, прекиде га Сава опоро и стаде; замисли се.{S} Хм... добро, добро...{S} Иди па |
| лиш тако?!... погледа га Леонтије оштро и прекорно.</p> <p>Вујо, стидљиво и ширетски, са оним и |
| евојче после краћег ћутања.</p> <p>— То и ја све мислим.{S} У вече кад легнем, па зажмурим, <hi |
| ни ми се тек сам лего.{S} Тамо ми је то и почело, а већ овде једнако, сваку ноћ...</p> <p>— Па |
| нам слободно каже: »Реци, вели, Васи то и то«; ја му одмах све испоручим, па нико не зна...{S} |
| последњи догађај у испосници, јер су то и владика и отац Сава ревносно раструбили.{S} Владика — |
| ..{S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и закалуђерио.</p> <p>— Знаш, немамо кад да се разговар |
| ком реком, шљепка се густо хладно блато и једва се назире црна пруга, што вијуга кроз бео снежн |
| али му је жена свуд пред очима!{S} Ето и ја: мало, мало... па тек ми падне на памет Мира ил’ М |
| ако ново, тајанствено, исто онако свето и примамљиво, као што беше о првом јутрењу.{S} И сад се |
| раво »искушење«.{S} Ко издржи цело лето и не побегне, тај је довољно искушан.{S} На њих се свал |
| рисних и бескорисних предузећа започето и напуштено...</p> <p>И све то прошло и утулило се, и с |
| зора потегосте! узвикује игуман љутито и иронично.{S} Он ми прича како је савијао своја леђа, |
| стеље, један гломазан, мастан липов сто и неколико кривих поломљених столица.</p> <p>— Ене, три |
| ећину и, онако у трку, паде пред престо и лупи врелом главом о <pb n="236" /> хладну камену пло |
| не једе ништа до заласка сунчева, често и по два, по три дана не окуси ништа.{S} Целе поћи пров |
| d>VI</head> <p>Љубомир је одлазио често и врло радо своме сељаку — богословцу.{S} Поред тога шт |
| народ из храма.{S} Одједном изиђе чисто и лепо одевена, примамљива група: човек и жена са два м |
| но чисто, пуначко бело лице, тако чисто и бело какво он није никад видео, и ако су у селу му и |
| га чекају, а оно изишло све тако просто и тако обично.{S} Лутао је, гладан и неиспаван, једном |
| све тамније слике, меша се нешто густо и неразговетно као тесто, муте се пређашње јасне, одређ |
| угаси се исто онако, одједаред, као што и пониче...{S} Само остаде једна жудња у њему, која сад |
| скора беше идеал, па је нашао, као што и житија веле, да је све ово друго таштина, ништавило: |
| ди учтивости, али он осећа исто оно што и побратим, само се уздржава од сувишних узвика и излив |
| се уверити.{S} Није сиришњача исто што и преса!« Игуман, онако у љутини, одломи парче и поједе |
| на лицу.</p> <p>— М-м-ма... мумла нешто и Максим, гутајући последњи залогај и загледајући брижн |
| имирова брачна живота, меша се ту нешто и Јованка, и он сам...{S} И све му се више не спава...{ |
| човеку тада нешто хоће... и он би тихо и весело полетео тамо... у ту тајанствену, нему, осветљ |
| беда.{S} Једном га преварили те истуцо и попио литру неких морских орашчића...{S} После се и с |
| е никад видео, и ако су у селу му и поп и учитељ имали кћери, кад виде онај благи поглед, он се |
| ри боје смрти, то је чудо!</p> <p>— Зар и Василијан? пита Љубомир.</p> <p>— Хо, тај мисли да не |
| одговори Љубомир узбуђено.</p> <p>— Зар и ми, девојке?</p> <p>— Сви!...{S} Тако се радило у ста |
| срџбе.</p> <p>На врата утрчаше коњушар и воденичар са дугачким, загасито сивим, окресаним граб |
| <p>Кад стадоше пред њега смерно калуђер и ђак, архимандрит фркну носом, промумла некакву претњу |
| да привређује кући, која га храни, јер и њему треба јести.{S} И најгоре је то, што се мора јес |
| ир дохвати са прозорчета наслаган шећер и однесе кроз собу.{S} Отуд се чује сипање воде у чашу, |
| еној, деци нашао срећу, тихи домаћи мир и задовољство...</p> <p>Још једна жеља остаде на срцу Л |
| и један тањир.</p> <p>Калуђери, Велимир и тетка поседаше за столове.{S} Ђаци и момци изнеше на |
| е не једе после добра ручка.{S} Велимир и Никола сели уз други чанак, па и они пребирају и стру |
| њиву, или да трпи као што чине Велимир и Никола?{S} Све, све... али би му баш тешко било издрж |
| "186" /> <p>Он не опази, кад се Велимир и Вида измакоше, само одједном виде да су њих двоје, он |
| е, из густог шипражја извуче се Љубомир и стаде.{S} Поглед му је сасвим јасан, отворен и присеб |
| , славе ми... ја ’нако... дркће Љубомир и муца плашљиво пред њим.</p> <p>— Шта »’нако« бре!...{ |
| </p> <p>После кратког времена и Љубомир и жена дознаше ове, што су хтели једно о другом <pb n=" |
| или је све ово сан?«... помисли Љубомир и напреже се да задржи сузе.</p> <p>Није се младић упла |
| ти.{S} А у том овај — Веља — донесе сир и метну на астал.{S} Професор одломи парченце и мету у |
| а пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљување...</p> <p>— Ха-ха-ха... смеје се Велимир глас |
| упо, промрмљају некакав нејасан одговор и уклањају се журно, да не чују још какво питање.</p> < |
| чера.{S} Напољу се чује граја, разговор и по неки гласнији смех.{S} То су подолазили кметови, о |
| лудницама«.{S} Она вешто обрће разговор и почиње причати о тешким временима, великим дацијама и |
| Пустиножитељ... па она два брата Теодор и Теофан... сви велики иноци и, што је најглавније, дје |
| ајанственије трепери онај далеки застор и призива к себи сва мека срца, склона маштању...</p> < |
| и се, понесе руке да их метне под појас и већ начини болно-намрштено лице и таман хтеде рећи уф |
| ена, раскречи се, подиже обе руке у вис и, колико беше снаге у плућима и грлу, подвикну: </p> < |
| уле, зачу се познато им фркање кроз нос и кашаљ.{S} Шкрипнуше врата од трпезарије и мало затим |
| обего напоље, док не остаде сам Христос и пред њим жена.{S} А кад то виде Христос, он каже тој |
| епо са свима, дарова сваком брату убрус и чарапе, па оде задовољна.</p> <p>Кућа остаде без женс |
| се се од капљица које му падају за врат и погледа мрачан отвор на пећини.{S} Махну руком преко |
| ... изводи механџија капетана на доксат и показује му једну узвишицу, подигнуту од дасака, опко |
| Сава огрнуо монашком расом, а двадесет и шест како управља овом значајном кућом.{S} Колико је |
| Савин одговор расположи га, да на живот и поступке своје братије гледа много блаже но до сад.{S |
| ете му и иначе нејасне погледе на живот и будућност, да више скоро ни о чему није мислио.{S} Ид |
| ноћ, и чини му се, да су и његов живот и његова душа празнији од те вечне ноћи...</p> <p>И неш |
| ресима.{S} У манастиру поче други живот и други ред.{S} Обрте се све...</p> <p>Обрте се за мало |
| каква било утицаја на манастирски живот и интересе му.</p> <p>Али је пазио Сава и на себе.{S} З |
| у народу његов праведни аскетски живот и кад свет нагрне са свију страна, онда ће се удалити < |
| >Леонтије загледа дубоко у прошли живот и, после дуга ћутања, уздахну горко...</p> <p>О, како ј |
| свим другим очима гледати на свој живот и на све...{S} Сви дотадањи идеали изгледају ништавни, |
| ог и опаког, као да она носи собом смрт и проклество.</p> <p>Једаред, потом, дође теткин муж, к |
| писмо, у коме се исказује груба страст и позив на састанак...{S} Друга... трећа...{S} Али ту в |
| рском послу.{S} Љубомир, и ако још чист и наиван, досети се да ће ова крупна развијена Рудничан |
| ажњиве мисли.{S} Његова незрела младост и ондашње околности помогоше му у »подвизима« доста.{S} |
| то живе у њима, упропашћују нам чедност и поштење у народу, те најдрагоценије особине старе срп |
| ге главе...{S} Нека чудна тајанственост и неки нејасан светитељски смисао трепери и вије се око |
| ришту и по стајама пустош, занемареност и нема сањивост...</p> <p>Од момака и послуге никога, о |
| могла угушити његова урођена побожност и скромност, која се вазда јасно огледала на лицу му.</ |
| а била је сама).{S} Муж јој, неки прост и добар, блесаст сељак, стараше се само да се што боље |
| у руци, у коме је освећена водица, крст и босиљак, креће се на пут.{S} За њим весело ступа, с в |
| опа улази у дом с крстом, целива и крст и попину руку.{S} И његови сељани и он не мисле много о |
| јући своје лаке зраке на позлаћени крст и црвенкасто кубе храма.{S} Нека беличасто-тамна светло |
| д поноћи до зоре, али га је по неки пут и сунце варало.{S} Јео је два пут дневно хлеба са водом |
| е економија, на је тамо и приход двапут и трипут већи, него кад се ради старински.</p> <p>— И.. |
| , она погледа иронично његов жути капут и некакву извешталу шубару: што си ти <pb n="53" /> гор |
| ом расположењу, младић осети одједанпут и необичну тугу и слатко задовољство од ове сложно испе |
| му у »подвизима« доста.{S} После је већ и он, као и сваки човек, почео мислити више о себи и — |
| дочекан потпуно калуђерски, како се већ и сам надао, стаде освртати за ђаком и спремати за пола |
| pb n="51" /> <p>— Хм... промрмља младић и загледа се у редове, које му Љубомир показа.{S} При п |
| /p> <p>— Море, дивота!...{S} Само синоћ и јутрос пробао, па већ звониш добро.{S} Још сутра, па |
| ласно уплашен младић, трчи у своју собу и леже на кревет. — Сотона је у њему!...{S} И то је куш |
| стоји дуго, гледа у ту необичну појаву и чуди се...</p> <p>»Ето ти свет!...{S} То је <hi>оно</ |
| негде на њиви, спремају ђезвице за каву и пристављају их уз ватру, по десети пут загледају совр |
| на великој гомили сена; устурила главу и гледа кроз баџу.{S} Кад он уђе, девојка се прену и ск |
| еченицу.</p> <p>Љубомир брзо диже главу и погледа га право у очи; у том погледу беше тако много |
| а.{S} Прекрети се побожно, подиже главу и одједаред рашири очи, као да је највеће чудо угледао. |
| провуче Љубомир.{S} Игуман подиже главу и погледа га мекше, ко што обично гледа ђаке и незване |
| но отвори очи и покуша да подигне главу и да је подупре руком...</p> <p>Жена му принесе сок и п |
| о највеће мере плућима, само изви главу и преврте очима, као да га кољу, а у себи помисли : »Му |
| ти то, Љубомире?</p> <p>Он обори главу и промумла нешто као одговор.</p> <p>— Шта ћеш ту, бре. |
| /p> <p>Велимир полустидљиво обори главу и одговори:</p> <p>— Чекај.... кроз неколико месеци вид |
| и ништа јео?</p> <p>Љубомир обори главу и, онако старински, потуљи очи стидљиво.</p> <p>— Тсс.. |
| еокретно тело.{S} Само је подигао главу и гледа са последњег <pb n="12" /> хумића, преко кога в |
| у тебе«.{S} Игуман доиста оборио главу и нашао се у некакву послу са чашама.</p> <p>— Да, потв |
| у подрум.</p> <p>Игуман је оборио главу и ћути као заливен.{S} Изгледа да не чује шта му друг г |
| речи.{S} Он погледа бојажљиво оца Саву и хтеде нешто рећи, али му застаде реч у грлу... „Дошло |
| и судове за Арсенијев теј, за Максимову и њену кајмаклију, којој неће манисати ни онај ћосави В |
| ји је необично наликовао носу Максимову и величином и бојом.{S} И најзад се веома истицаху круп |
| p> <p>Кад Љубомир пољуби руку игуманову и стаде према њему смерно, овај га поче распитивати : к |
| >А Леонтије затвара очи, шапуће молитву и бега, остављајући често недовршен посао.</p> <p>А код |
| </p> <p>Светозар само баци око на књигу и, као да говори неком другом, рече:</p> <p>— Није то з |
| аза.{S} При првим редовима подиже књигу и стаде пажљиво читати.{S} Љубомир опази како се мења л |
| у Љубомирову, архимандрит наслони књигу и стаде читати молитву: »Господе, Боже наш... прими слу |
| гу на почетак животописа, затвори књигу и остави је под главу.{S} Сад се није могла почињати ов |
| ад се млада спусти, дохвати његову ногу и стаде је пажљиво, својом меком и врелом руком (то је |
| младић осети одједанпут и необичну тугу и слатко задовољство од ове сложно испеване <pb n="199" |
| а од имањца само две њиве, једну ливаду и мало окућњице.{S} Шта ће поделити међу собом њих трој |
| i> девојка.</p> <p>Ево их, седе у хладу и чешљају.{S} Он се подупро леђима о храпаво дебло лужн |
| да се спреме свећњаци, а гости још једу и пију, као да су тек почели.{S} Кроз прозорче се једна |
| двоје, досећајући се по њихову изгледу и оделу, да су то домаћини ове куће.{S} Човек беше сниз |
| у манастир, ја се владам по вашем реду и обичају, а ко дође у моју кућу, мора се владати по на |
| ром, традиционалном, ну застарелом реду и газдовању <pb n="87" /> манастирском.{S} Помену како |
| е врсте треба да су млађи, то је у реду и обично...{S} Али где су старији?...</p> <p>А шта је о |
| , чекајући док архимандрит скине одежду и изиђе из олтара, опет загледа у себе, у дубину душе с |
| шта; очи му блуђаху неодређено по зиду и прозору, као обично кад се човек дубоко занесе једном |
| {S} Ипак се трже кад паде у хладну воду и — пробуди се...</p> <pb n="99" /> <p>Пред очима му јо |
| војих потчињених, који су се и у народу и у послу морали држати и понашати онако исто као што с |
| сити да узгред види Саву, да гледа лађу и »швапску« земљу, али то не може учинити онда, кад би |
| м!{S} Газда-Мирковић ишао тамо за грађу и сад се вратио...{S} Видео човек очима све!...</p> <p> |
| та се молитва, игуман благослови трпезу и поче обед.{S} Млађи убрзаше кораке, стадоше разносити |
| д отплаћивати тај дуг, одуживати порезу и сносити веће издатке кућевне...{S} А уљаник и краве и |
| ика све живље се и узбуђеније оцртавају и колутају разни планови за будући живот...{S} Све ће с |
| еда како вреле жишке одсјајкују, севају и преливају се, — све више му се враћа пређашње побожно |
| удећи се целом овом изненадном догађају и не разумевајући га још ни мало.{S} Њему све изгледа, |
| тамо крај Василијанове главе, помаљају и нестају друге главе...{S} Нека чудна тајанственост и |
| о, од тада се непрестано уз њу помаљају и некакве нејасне калуђерске слике, у којима често Љубо |
| ..{S} Долазе њени родитељи; благосиљају и гледају некако весело-свечано...</p> <p>»А-а!... шта |
| и кметови, одборници, сељани... лармају и гледају да пропипкају <pb n="31" /> одмах: ради чега |
| журба, преношење некакве клупе, чепају и шушкају опанци...</p> <p>— Онај господин оде, процмил |
| и односе јела и пића, послужују, сипају и бојажљиво погледају на весело лице архимандритово у з |
| .</p> <p>Чини се, да се најлепше играју и преливају сунчеви зраци по зеленом Рудишту, једном пр |
| поновљени непријатни догађаји натерају и најглупљег човека, да их малко психолошки промотри.{S |
| сели уз други чанак, па и они пребирају и стругућу ножићима некакве кости, слушајући причање Ва |
| напред, церекајући се по своме обичају и пружајући руке.</p> <p>— Хи-хи-хи... богослов!...</p> |
| је Љубомир често одлазио у Богословију и зна сва лица и сав ред, као да је прави богослов.</p> |
| ањем и уче се правилно вршити литургију и друге свештене радње.</p> <p>Пред Божић се архимандри |
| го игуманово лице, послушно испи ракију и, угледавши Никифора у овом црном оделу, заустави очи |
| и момци, потом се враћа у своју ћелију и наставља прекинуто спавање, уз пријатно брујање цркве |
| долазила; сви поседали за столове, пију и гледају немарно око себе.{S} Само се најстарији члан |
| не ваља што ми Теофило пише за квасију и слатку папрат.{S} Попио сам данас десет чаша те ракиј |
| на, разјурио из манастира стару братију и остао са својом духовном децом, новим монасима.{S} Од |
| ма, Љубомир га лагано повуче за мантију и, значајним изразом на лицу, прошапта му:</p> <p>— Амо |
| је младости, дубоко урезао у душу своју и предао му се сав, са свим жаром младићског заноса...< |
| ледајући како малишан жудно узима проју и гута је несажвакану.</p> <p>— Хоћеш ли воде?</p> <p>— |
| његовим светлим покровом веселе, радују и — живе...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| глед; од прозорчета до стола само снују и севају један поред другог.{S} Обед је обичан, недељни |
| тинском пише: »Сочетасја законому браку и отец дјетем бист«, па се опет посветио!...{S} А Макар |
| .{S} Игуман кресну грубу сељачку псовку и саже се над Љубомиром.</p> <p>— Жив је, оче Саво, жив |
| >После неколико недеља, на своју велику и неописану радост, отац Сава опази, да не <pb n="190" |
| о, као у сну, на некакву пријатну слику и одједном се трже...{S} Сетио се!</p> <p>»Било!...{S} |
| и старији чиновник.</p> <p>А по ходнику и дворишту све већа ларма, узвици и чак нешто на лик пе |
| >— Тако ће он њих, душе ми, и Догматику и, може бити, само Пастирско... па редом! узвикује у се |
| вели Христос: да оставимо и оца и мајку и све, па да идемо за њим...{S} А оно све друго, тамо у |
| S} Него му саветова, да преда сву стоку и поље Јованчином мужу под најам, а Јованка да прими св |
| а Макарије се удаљује у гору Нитрејску и наставља аскетски живот, као и учитељ његов Антоније. |
| p>— Као волове... узвикну он напослетку и искочи иза стола.</p> <p>— Срећан пут! срећан пут!... |
| > <p>А Љубомир се смеши, не прима мотку и осећа како нестаје под ногама карниза...{S} Он се грч |
| p>Отац Нићифор узе своју омиљену праћку и оде уз поток, купећи уз пут обле шљунке и гађајући вр |
| ма слатко од те појаве, и он скиде руку и погледа...{S} Лепше, много лепше но што је насликан с |
| убила...</p> <p>Велимир јој стиште руку и погледа захвално у очи јој.{S} То није више онај одлу |
| ио затворенију, кафену боју, своју малу и необично прљаву марамицу, одреши некакав завезак, изв |
| >Домаћица се смеје весело, одвраћа шалу и доноси пуне руке прилога.</p> <pb n="211" /> <p>У нек |
| подсмехом.{S} Многи му прихватише шалу и насмејаше се; али их беше који гледаху зачуђено и озб |
| ужност: узе креду, стаде уз чисту таблу и видевши безброј несташних малишана, не знајући им још |
| i>онда</hi>... загледаш се тако у маглу и ћутиш пола дана, па после ми велиш да те вуче нешто у |
| у цео дан...{S} Умеју да уживају у јелу и пићу...{S} А ми... истреси окењачу, па си готов за ча |
| , која је подједнако развијена и у селу и граду, подстаче је да продужи започету игру.{S} Не ми |
| на где појави, он се одмах нађе у послу и окрене јој леђа.{S} Она опажа да је младић не мрзи, а |
| гласно изговара целу своју нову титулу и чуди се како се то лепо срочило, да буде баш »велике |
| а и застаде.</p> <p>— Господе Спаситељу и сви анђели... помозите му!... узвикну пренеражен Леон |
| меха, оде у своју собу, леже на постељу и стаде уморно гледати по мрачној соби...{S} У глави му |
| во, уђе у своју ћелију, леже на постељу и стаде несвесно шарати очима по таваници.{S} Он не мож |
| нешто лако закачио, и кад паде на земљу и дочека се на руке, испод њега се искотрља некакав сла |
| b n="260" /> убише му одједном сву вољу и одушевљење за радом.</p> <p>Леонтије се повуче у собе |
| свесно цео сан, прелети га једном мишљу и — заспа...</p> <p>Чини му се кроз сан да је баш овог |
| х ногу у топлој води...{S} Тога дана му и Јованка даде везено марамче.{S} И он не одби њен дар, |
| једне нове тековине на другу.{S} Сад му и шума изгледа китњастија и хладовитија, и градина разн |
| Љубомир се сасвим променио: друкчије му и држање, изглед, говор, све, све...{S} Кад му што друг |
| о га путовање толико збуни, и помете му и иначе нејасне погледе на живот и будућност, да више с |
| егова, и оно свесрдно прилажење руци му и старих и младих, и она искрена радост њихова, што им |
| он није никад видео, и ако су у селу му и поп и учитељ имали кћери, кад виде онај благи поглед, |
| лободније и слађе дише.{S} Обичне су му и досадне ове шуме по Маљену, бесмислен му је овај живо |
| их и најзанимљивијих.{S} Говорили су му и калуђери о томе житију, и ако га ниједан није читао, |
| е.{S} Једна удовица му увезала у мараму и писмо, у коме се исказује груба страст и позив на сас |
| м низу отац Сава не види ништа, до таму и густи мрак, кроз који севне понекад нека падалица или |
| ки пламен уз оџак, рашири се према њему и стаде гледати како се диже у вис пара са угрејаних мо |
| овом црном оделу, заустави очи на њему и гледаше га зачуђено...</p> <p>»И игуман је друкчије о |
| траву као дулек, а девојче леже по њему и притиште га целим телом.</p> <p>— А, кићане, шта ћеш |
| какву је Он имао, чинити добра ближњему и жртвовати се за њега, као што се Он за све нас жртвов |
| ара осети, познату му од јесенас, трему и лаку збуњеност...{S} Кад стиже манастиру, Василијан г |
| преко равна поља, скачу кроз густу шуму и прескачу сниско шипражје...{S} Даље, само даље од стр |
| тазицом, на којој ће наћи своју драгану и на којој ће се рећи последња реч?...{S} Миришу, занос |
| препредени...</p> <p>Архимандрит плану и викну гласно, не дајући игуману да доврши:</p> <p>— О |
| увао од наглог трчања.{S} Приђе игуману и, као обично, стаде пред њега, очекујући заповест.</p> |
| То му је помогло да се додвори игуману и свакоме, ко има каква било утицаја на манастирски жив |
| скренуо, опустио главу немоћно у страну и гледа бесмислено у пространи шарени свет, који се пре |
| Арсеније, нагибајући се на десну страну и мрштећи се.{S} А ти ми спреми, роде...</p> <p>— Нађи |
| о црно блато.{S} Долазе сељани у механу и већ почињу нешто говорити о школи.{S} Ко је год иноко |
| Употребно је сву <pb n="161" /> урођену и наслеђену вештину да своје лице и држање тако удеси, |
| з баџу.{S} Кад он уђе, девојка се прену и скочи с лежанке.</p> <p>— Ене де !... узвикну она изн |
| /p> <pb n="234" /> <p>Леонтије се прену и одмах се стресе од јутрење студи, која га обузе свега |
| му је он причао?</p> <p>Младић се прену и стаде потанко распитивати о целом разговору, нарочито |
| у воћњак, па се живо радује тако важну и милу госту...{S} Вујо старешина кућни, Свејо већ коса |
| остадоше без утицаја па ову меку, нежну и наивну душу.{S} После честог стајања <pb n="45" /> на |
| теран десетином керова, прескочи врзину и нададе преко ливада и њива, као да се одмарао три дан |
| езни да се, поред других послова, брину и о ономе, што је посао коњушарев, говедаров, чобанинов |
| о за јаз ни за воденицу.{S} Пре стотину и више година била је ту манастирска воденица.{S} Једна |
| д је наложио ватру, добро окадио пећину и разгледао са запаљеном воштаницом сваки кутак пећине, |
| урлање...</p> <p>Грешник улете у пећину и, онако у трку, паде пред престо и лупи врелом главом |
| место, приђе к малом престочићу, клекну и стаде јецати горко...{S} На поновљен позив Велимиров, |
| е беседе.</p> <p>— Да се укину! узвикну и говорник, промуклим гласом, гледајући влажним очима о |
| ...{S} Како ’но, како... он?... узвикну и пружи прст на синоћњег Љубомирова вођа.{S} Како је др |
| {S} Али кад погледа пребледелу, озбиљну и мало застиђену породиљу, која се јуче разрешила од бр |
| гледа чудновато, готово прекорно, јасну и топлу светлост сунчеву, која је прснула густим млазев |
| е наслањајући чашу на уста, само пљусну и врати натраг празну чашу.</p> <p>— Максим у Прњавор.. |
| <p>Монах погледа очајно у небо, уздахну и погну главу трпељиво, увиђајући своју немоћ да промен |
| могао у страну погледати.{S} Он уздахну и хтеде пропустити игуманово питање, одговарајући му <p |
| <p>— Ах !...{S} Леонтије горко уздахну и очајно, као остављени у пустињи путник, погледа у пла |
| « животом, па стављајући ондашњу обичну и своју једину погодбу: »Твоје месо, моје кости«, остав |
| ру <pb n="89" />, па да се заузме за њу и сам владика.{S} Народ би је силом истерао из свете ку |
| уку, па онда он <pb n="5" /> леже на њу и стаде је давити.{S} Девојче је очајно млатало ногама, |
| се већ у пола посветио, он стоји уз њу и <hi>овако</hi> јој говори!{S} Она безразложна, урођен |
| азговор.{S} Распитивао је доста и он њу и она њега, и он је већ заборавио на сваки страх, забор |
| ога, калуђер.{S} По његову целом држању и говору изгледа да су га спопале све болести овога све |
| е наслушао хвалисавих прича о провођењу и уживању свога сељака.{S} И ове приче и даље посматрањ |
| стима о земљу, подаде се његовом вучењу и још се сама навали, саплете га једном босом ногом, а |
| чито, на измаку зиме, да плаши сиротињу и да покаже своју невиђену силу.{S} Ма узаман му је тру |
| му је тетка крива.{S} Скинуће ти сукњу и натући антерију... хоће он!...{S} Боји се да нам се с |
| е речи најбољи одговор на данашњу сумњу и потврда његовој потоњој одлуци...{S} Зато их понавља |
| излежавао, а ја се једнако бола по трњу и рањавила ноге...</p> <p>— А кад оно пођох у свет, она |
| ит фркну носом, промумла некакву претњу и узвикну оштро:</p> <p>— У Јасеновац!...{S} Посла има |
| а.{S} Љубомир ућута, окрете леђа дувару и спреми се да, онако ђачки, поздрави ово двоје, досећа |
| хвати.{S} Истрчаше оба ђака под звонару и таман да приђу конопцу, а из ходника шкрипнуше једна |
| Тетка им у кухињи спремила посну попару и чак, што је необично и ретко, прелила је унакрст зејт |
| , која хитро струже прљаву, криву совру и чује се лен промукао глас:</p> <p>— Причекај, попо, о |
| погледом, па се обрне, рецимо Велимиру и запита га«...{S} При овоме игуман одједном скочи и по |
| ојих се већином сви појмови о манастиру и знање о манастирском животу своде на какво ретко, нео |
| бре воље?{S} Хоће ли живети у манастиру и испоснички до краја живота?... и тако даље{S} На сва |
| довољно смелости, окрете главу прозору и танким гласом проговори:</p> <p>— Није ни мени овде м |
| кола узео некакву сасвим другу позитуру и изглед: није му држање више онако усиљено принижено, |
| , црну, празну ноћ, и чини му се, да су и његов живот и његова душа празнији од те вечне ноћи.. |
| се што више спремило због госта, па су и монаси поседали са игуманом.{S} По лицима »обичних го |
| ила је најлепшим осећањима...{S} Али су и одласци до Светозара постепено чинили своје: и они не |
| пошто се готови већи ручак, позвани су и они обични манастирски гости, које игуман зове лонцол |
| егнућем радили у истој сврси с којом су и основани манастири.{S} Помену огромне заслуге потоњих |
| па послушно испије чашу што му поднесу и опет се подупре и гледа како се овај под од цигаља (о |
| каљави дроњци на криваји, како се тресу и љушкају, као да има у њима нешто тешко.{S} Гомила ста |
| у у шталу, <pb n="22" /> даду му лопату и виле и покажу како то треба очистити.{S} Сироче, онак |
| аци јато из свога круга, пометен у лету и намери, утучен ненадном црном судбином, <pb n="207" / |
| сено, шушти при сваком његовом покрету и чисто га опија тај мирис, а испод њега вруште и грицк |
| момци изнеше на двориште, под хладовиту и сенасту липу, што добише за јело, и пуну канту вина.{ |
| луђери; али се ипак подао општем животу и чинио све што чине и други.{S} Само се и у тим прилик |
| ном кроз главу, и он поими сву страхоту и важност игуманове речи. — »Црна раса!...{S} А <hi>она |
| ити међу собом њих тројица, кад одрасту и почну кућити сваки за себе!...{S} А како лепо прича С |
| текла.{S} Предахну, погледа по дворишту и стаде се подавати оном леном дремежу, што наступа на |
| жио, сетно осећање.</p> <p>А у дворишту и по стајама пустош, занемареност и нема сањивост...</p |
| м... опију га па им све каже.{S} Али ћу и њега...</p> <p>Тако псујући и договарајући се, вратиш |
| ишљајући много, рекне у себи: »Овако ћу и ја, баш овако исто«...{S} И опет је настављао прекину |
| мала мушкарчета, који се једва прекрећу и љуљушкају на трунтавим несигурним ногама, а уз њих се |
| овале за пламен свећице, па само трепћу и опет стану као окамењене.{S} Ни једне мисли у њима, н |
| омчета.{S} Радио је много за своју кућу и то му не беше тешко, али је још више радио под кулук, |
| тила хм... па није за овако велику кућу и овај посао.</p> <p>После овога тетку испратише из ман |
| ана..{S} Ко зна!{S} С великом лукавошћу и препреденом вештином утиша дете, па га узе на испит.{ |
| {S} Љубомир му, са неком тајанственошћу и оном неотесаном сељачком, бејаги поверљивом мимиком, |
| књига!...</p> <p>Са великом побожношћу и страхопоштовањем младић намести црвену, масну вунену |
| чица, чија га клепала весело дочекиваху и испраћаху.{S} За њим шушти и пршти вода из пуне букве |
| Беше сав хладан, а груди се брзо дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с водом и прсну руком по |
| а и намештена; насмеја се његову страху и метну му руку на раме.</p> <p>— Ти се жестоко уплаши! |
| да узме чарапе, махрамицу, грош у новцу и други какав »прилог за здравље новокрштенога«...</p> |
| годно! рече он, тресући прстима брадицу и кријући очи.{S} Долази свет, видеће... жена до калуђе |
| , а јахачица пева неку чобанску песмицу и жудно погледа на студенац, где је чека хладна вода, т |
| муке видело.{S} Оде му брат на границу и за њим и отац.{S} Остаде сва кућа на леђима невешта м |
| ресну спремљену жижицу, упали воштаницу и прилепи је на оном другом ужем крају пећине, где беху |
| иљним изразом на лицу, стоје уз певницу и нешто шапућу.{S} Љубомир, тамо у притвору, код самих |
| седе на доксату, пију стару препеченицу и жмиркају на топло пролетње сунце.{S} Игуман се држи к |
| р окренуо, да је манастир добио парницу и имао право подићи воденицу на своме воденичишту, и ак |
| рину се, знаш сам...{S} Сестре ти плачу и помињу мајку... она би много жалила, да је жива.{S} Ч |
| њег трла бије дим кроз слеме, кроз баџу и кроз саму шиндру, којом је стаја покривена.{S} Кад се |
| свети Аранђео сиђе тако брзо, узме душу и однесе је?«...</p> <p>Он се не стара много да разреши |
| ма његовим жељама, заузела му целу душу и испунила је најлепшим осећањима...{S} Али су и одласц |
| поведе... наже се к њој, осети њен дах и близину њена тела... и опет јој погледа у очи...{S} П |
| му још два питања, на која Максим одмах и наопачке одговори, па ућута.{S} Дуго тако постаја.{S} |
| ог и душа, удавићу га!« помисли сиромах и одмах се реши: замочи дете с ногу, докле могаше ући у |
| и слуга« мисли у себи ново-печени монах и не испушта из очију сваки покрет игуманов.</p> <p>А и |
| ана.{S} Срце му задрхта, обузе га страх и нерасположење. »Ама да ли ће то једнако тако, да ли ј |
| ла, уплаших жестоко.{S} А било ме страх и од ове пустиње... све немо!...</p> <p>— Зар се ти бој |
| д у све...</p> <p>Професор прсну у смех и стрча низ степенице. . .</p> <p>За два дана изређаше |
| n="154" /> <p>— Гле: »У греху се зачех и у греху ме роди мати моја«... говори Љубомир гласно, |
| обема рукама читаве праменове, кида их и урла бесно, страховито... да би тим угушио нечувени, |
| е у варљивом светском метежу, саломи их и разнесе бура животна, као слабачку сламчицу...{S} И г |
| раним срмом чоханим јелечићима; било их и у танким сукненим чакширицама, а било их неколико, ка |
| о је јунак ! мисли Љубомир.{S} Тако бих и ја радио...{S} Она на једну, ја на другу страну, па т |
| гора од кућа, великих и малих, прљавих и окречених, и он се нађе као стегнут, заклопљен том гр |
| ог »папоњом« због својих необично дугих и оштрих папоњака.</p> <p>А дечко слуша речи и зна шта |
| , није као пре...{S} И још много других и много саблажњивијих сотонских кушања...</p> <p>— Е-е. |
| цама... и он изређа још десетину оваких и горих епитета.</p> <p>— Пуна ми кућа готована, беспос |
| чељусти та читава гора од кућа, великих и малих, прљавих и окречених, и он се нађе као стегнут, |
| ског расхода цифра судских, адвокатских и других трошкова за овај спор била је огромна.{S} Тако |
| , са сипањем необичних имена католичких и протестантских богослова-научењака, некаква причања и |
| ва из свег гласа...{S} Весеље повезаних и одједном пуштених на слободу двоножаца!...</p> <p>Лео |
| вања и ужасан, очајан лавеж изненађених и дрских сеоских паса...</p> <p>Леонтију није првина да |
| о, горело и утулило се; колико корисних и бескорисних предузећа започето и напуштено...</p> <p> |
| ајну манастирску шуму, те се из мрачних и неприступачних дубодолина стадоше вући стотине кола д |
| и предати се целим бићем добру ближњих и спасењу душе своје...</p> <p>Архимандрит шмркну нестр |
| оно свесрдно прилажење руци му и старих и младих, и она искрена радост њихова, што им се сија у |
| је Антонијево житије једно од најлепших и најзанимљивијих.{S} Говорили су му и калуђери о томе |
| нешто манастирско, некакав нарочити дух и тон, својствен само светим кућама.{S} Са нарочитим см |
| . зачу се оштар, танак глас кроз ваздух и за њим нешто јаукну...</p> <p>Љубомир се сав нађе као |
| д!...</p> <p>— Пуштај, застења мушкарац и мрдну рукама да се ослободи овог терета, који га стег |
| /p> <p>— Их, ниси знао... који прапорац и мала звонца, да окитим рогове овом обешењаку!...{S} А |
| {S} Сестре одоше за послом, а они, отац и синови, сеђаху гледајући у пламен, премишљајући сваки |
| ад ништа, ако би се наљутио на њега баш и цео свет.</p> <pb n="72" /> <p>Уђе Василијан, са гото |
| , да ме он не види...{S} После: оцу баш и не морам... готово и не смем тако ићи«...{S} И сад от |
| некакав завезак, извади бакрени марјаш и спусти га на икону.{S} Сви га другови посматраху са ч |
| и... све ће браћа теби показ’ти, па ћеш и ти са нама у »странствовања«...</p> <p>Љубомир се ста |
| до века.{S} И не знаш ни сам шта радиш и зашто живиш...{S} Тек тако само да се протерају годин |
| привредни рад...</p> <pb n="250" /> <p>И Леонтије пође за општим покретом.{S} Њему дође цела о |
| ла две кравице...</p> <pb n="255" /> <p>И тетке, и стрине, и браћа од стричева... сви окупили ј |
| Та нису зар све то гатке?!... .</p> <p>И владика му сад поручио да се не удаљује много из мана |
| манастира, друго све... све !...</p> <p>И тужни и суморни постадоше самостани српски у новом вр |
| иви, и зато је срећан; а ја?!...</p> <p>И нашто оде овај живот?...{S} Куд пролетеше толике годи |
| опет <hi>зашто</hi> се живи!...</p> <p>И сад се млади монах сећа својих давно порушених идеала |
| мрети онако, како сам мислио!...</p> <p>И одједном, као плаха летња киша, грунуше сузе младом г |
| њим црно, пусто, страховито!...</p> <p>И ови му пишу само због новаца, он то зна, иначе га се |
| а, од сукна... само да видиш!...</p> <p>И тетка га задовољно поздрави:</p> <p>— Добро си шиљао, |
| , тамо у свету, све је ’нако«...</p> <p>И Љубомир осећа како се лагано почиње од њега одвајати |
| .{S} Него тек, да видим и то«...</p> <p>И од кад му је дошла та мисао у главу, од тада он не ми |
| није »као сваки жив двоножац«...</p> <p>И Велимир весео.{S} Срећно прође опасност: игуман не мр |
| брате, ’нако... све без реда...</p> <p>И потом отац намесник, мало стидљиво, оборена носа, обј |
| то јака воља младићева издржа...</p> <p>И сад настаје онај необични, за Љубомира светли и прави |
| нека свежа, хладовинаста језа...</p> <p>И Љубомир се препао од те непознате му новине, запрепас |
| ги људи и чују се друга имена...</p> <p>И овде нестаје оног старог, на који је он добро навикну |
| љама од дебела кудељна платна...</p> <p>И сву ту шарену масу гледа узбезекнуто, зачуђено сељаче |
| , као молитва за новога брата...</p> <p>И ако беше у светлом и блаженом расположењу, младић осе |
| лиже прилази и све јаче стеже...</p> <p>И види у сну, да близу њега заудара из грла пијана чове |
| им.{S} И Он је карао грешнике...</p> <p>И ђаци начинише лица, као што беше мало пре игуманово, |
| .</p> <p>— Чекај, научићеш се...</p> <p>И каква ти још упуства и објашњења није добио Љубомир, |
| ашњење својој ненадној невољи...</p> <p>И наредба игуманова, и околности, прилике... све је так |
| оста других радо знаних вести...</p> <p>И сељани Леонтијеви учинише пријатан утисак на њега.{S} |
| уша празнији од те вечне ноћи...</p> <p>И нешто му је најчудније!...{S} Он је за себе смишљао с |
| воју страну, за својим послом...</p> <p>И момци весели; нико се не жури на посао.{S} Или гледај |
| веома, и он је ипак задовољан...</p> <p>И све исто онако, као што је пре неколико година било: |
| а више занима клисарски посао...</p> <p>И беше му чудно, што га игуман не запита: докле ће оста |
| редузећа започето и напуштено...</p> <p>И све то прошло и утулило се, и само стоји један дуг бе |
| плаче горко, неутешно, очајно...</p> <p>И опет, са неким сетним, тужним и уједно блаженим осећа |
| еран, ужасан као црна вечност...</p> <p>И на послетку око свега тога, око свију идеала и снова, |
| оме веселом, живахном друштву...</p> <p>И то вечито гледање примамљива, весела, млада живота, л |
| алуђерио!...{S} То ваљ’да знаш«.</p> <p>И архимандрит се зачуди:</p> <p>— Шта ћеш јести тамо?</ |
| д љутине шта се око њега дешава.</p> <p>И учитељ одједном скочи, као да се тек сад нечега сетио |
| није ни помислио кренути се куд.</p> <p>И Сава је, зацело, био изненађен.{S} Али он не одговори |
| астир! узвикнуло се тада громко.</p> <p>И одједном као чаробном руком донесено, настаде сасвим |
| значило, да је време за ракију.</p> <p>И тако, Љубомир је чуо до сад једно предавање, и дваест |
| обом, — да се вечерас калуђериш.</p> <p>И ако је сваког часа очекивао ову вест, и ако му је то |
| каква имају фрушкогорски манастири... »И дахом јему (манастиру) двадесјат три веси«... рекло с |
| ви поштени и побожни«, мисли он идући. »И ово им је дете ваљано; ваљад’ није ништа украло или ' |
| х, која му прво паде у очи.{S} Читаше: »и измахну руком својом и узе нож да закоље сина својега |
| се претвори да га обузе некаква болест »и не коснувсја невјестје, чист изиде от ложа«...</p> <p |
| а њему и гледаше га зачуђено...</p> <p>»И игуман је друкчије обучен, и Никола друкчије изгледа. |
| у њихове одлуке веома уважавао.</p> <p>»И то је, до душе, по Божјем закону, рекао би Љубомир; а |
| опрешњем Арсенијеву јадиковању.</p> <p>»И то је Божје кушање.{S} Баш као онај преподобни... как |
| т у септембру, који је некад био добар »иберциг«, па ће и сад лепо послужити сирото ђаче.</p> < |
| ом послу.{S} Није он отпао од мене, као ивер од кладе.{S} Боли, каже, мене срце за свом децом«. |
| м носом мрда црно...{S} Дрекнух, па што игда беше снаге ђиласнух у целац...{S} Док ја летим у ц |
| према вратима, само угледа како се онај игласти револверски обарач диже... диже... и — дум... д |
| час фијук и звиждање бесна ветра, преко игластих борових грана, час густи пљусак из црна облака |
| н врховима густа јелашја, и кад засвира игласто борје, и кад зашуми густо бучје... калуђер дршћ |
| чима, нека мала — мала лоптица... игра, игра ми пред очима и ето је све ближе к мени...{S} И шт |
| о, издубено као сач, небо, па се обрће, игра...{S} И осећа како се његова столица понесе некуд |
| вода, торба с јелом и, по свој прилици, игра са њеним другом у овој китњасто немој самоћи.</p> |
| еврће по столу, па онда игра... игра... игра...</p> <p>Леонтије не разуме и не види ништа више. |
| ји се преврће по столу, па онда игра... игра... игра...</p> <p>Леонтије не разуме и не види ниш |
| пред очима, нека мала — мала лоптица... игра, игра ми пред очима и ето је све ближе к мени...{S |
| мо му једно чудно: зашто Николина глава игра, трепти, као пламен лојанице, кад се добро разгори |
| е, реко би, забринуто, на лицу му вазда игра неки свечан побожан изглед.{S} Пред калуђерима је |
| круг, који се преврће по столу, па онда игра... игра... игра...</p> <p>Леонтије не разуме и не |
| игуманом, ово је било ’нако... као нека игра...{S} И они су људи...{S} А ово је баш оно право!« |
| раду... и толике су све четири...{S} Па игра, скаче и што ближи мени, он све већи... већи је од |
| на њену постељу.</p> <p>А Леонтију све игра пред очима весело, сјајно, са неком лаком, паучина |
| о, нека говори...{S} Само ово што ’вако игра«... лете му нејасне мисли у глави, а пред очима се |
| о блуде око оног црвенкастог круга, што игра у тами око пламена.</p> <pb n="134" /> <p>Прота је |
| ако се мења лице »господиново«, како му игра несташан осмех на уснама, како му очи необично пла |
| ...</p> <pb n="262" /> <p>Непрестано му игра пред очима слика Велимирове породичне среће.{S} Ми |
| бескрајно ништа!...{S} Пред њим на пању игра и прелива се као рубин, у великој широкој чаши, жу |
| </p> <pb n="99" /> <p>Пред очима му још игра она нејасна светлост, мори га страшна жеђ, заноси |
| и топло.</p> <p>Чини се, да се најлепше играју и преливају сунчеви зраци по зеленом Рудишту, је |
| догађаје, у којима би он и та лепотица играли главне улоге.</p> <p>Али све те слике и маштања |
| достан и глуп смех.</p> <p>— Како си се играо са том твојом Миром? пита га девојче.{S} Које игр |
| тање...{S} И за чудо му: он се са Миром играо, превртао, прескакао, па никад ништа не помисли о |
| з мене, па се опет врати натраг и стане играти далеко, као неки велики, велики коњ...{S} Ја му |
| твојом Миром? пита га девојче.{S} Које игре знате?...</p> <p>— Тхе... знам оне школске све, ал |
| у све: нема више друговања, нема веселе игре и јакања, нема мирног живота; нема више ничега; од |
| , дати му одушке у живом говору, песми, игри, свађи... наравно — сваки по своме темпераменту... |
| е сам мислио о мојима и о теби, о нашој игри и тако...{S} Он хтеде поменути да га је и Милкина |
| граду, подстаче је да продужи започету игру.{S} Не мислећи много да ли је то баш у <pb n="187" |
| а чест!...{S} Ха-ха-ха...{S} Ево ти је! игуман се тако незгодно лупну, да сва три трговца одјед |
| >Гости заузеше места, очита се молитва, игуман благослови трпезу и поче обед.{S} Млађи убрзаше |
| <p>— Е, а шта ћемо сад за паре? запита, игуман значајно и као прекорно.</p> <p>Прота обори глав |
| тре.</p> <p>Због таквог његовог живота, игуман га препоручи духовној власти, те оца Саву примиш |
| ва није при себи.{S} Али, кад он ућута, игуман тешко уздахну, усправи се и, гледајући некуд у м |
| подне испаван, надувена и туробна лица, игуман чује у трпезарији певање.{S} То су калуђери са ђ |
| им ноћима него то!</p> <p>Чувши певање, игуман рече у себи : аха! и тај узвик као да га наведе |
| литва и све...{S} Данас је недељни дан, игуман има госта, некаква чиновника из Милановца, па по |
| ји смрти, то нема!...</p> <p>— Каки!... игуман је гори од њега десет пута, викну Велимир.{S} Зн |
| ђемо целу литургију.{S} Кажи ти мени... игуман отеже, састављајући у памети питање.</p> <p>Калу |
| p> <p>— Јок, море...{S} Него да идем... игуман је љут.</p> <p>— Зашто?...{S} Стој! викну жена р |
| те и три дана као он, нека ме баце у... игуман изговори непристојну реч.{S} Дела!{S} Извол’те о |
| елимир весео.{S} Срећно прође опасност: игуман не мрдну ни главом, кад му он саопшти своју одлу |
| мљао и није знао дати никаква одговора; игуман се смешкао иронично, да тиме забашури и своје не |
| леђа, а не каже је ли живо дете!...{S} Игуман кресну грубу сељачку псовку и саже се над Љубоми |
| ак!...{S} Их да ми је то научити!...{S} Игуман то не зна, је ли?</p> <p>— Ја бих реко да зна, о |
| м... куд иде тај свет...{S} Е-ех!...{S} Игуман махну руком преко лица и чела, откуд падаху неке |
| знате зашто бисте се мучили, а он...{S} Игуман још јаче повика: он губи, губи!... постаје вечит |
| та, кад се разлеже Љубомиров глас...{S} Игуман сукну натраг изненађен и уплашен, крстећи се и м |
| омажем ти... ето, не гледам у тебе«.{S} Игуман доиста оборио главу и нашао се у некакву послу с |
| озва игумана »да се мало прошетају«.{S} Игуман се одједном уозбиљи; лице му дође осетно отворен |
| еда, неки од гостију потражише воде.{S} Игуман мрдну Николи:</p> <p>— Са чесме! заповеди одсечн |
| и жмиркају на топло пролетње сунце.{S} Игуман се држи као обично; по томе ђаци закључују, да г |
| ораш послушати, што год ти заповеди.{S} Игуман ти је одредио редован посао, али поред тога мора |
| де су се могли слободно разговарати.{S} Игуман неће никога звати, док не истресе цео полокењак. |
| угих потреба за свој убоги самостан.{S} Игуман, са својим ђаком Ђоком, фрушкогорским питомцем, |
| нашао у штали, а изгубиле се одавно.{S} Игуман већ да побесни...{S} Докопа чизме, стаде их прев |
| ој начин, гологлав, провуче Љубомир.{S} Игуман подиже главу и погледа га мекше, ко што обично г |
| дски, под којим је он учио за испит.{S} Игуман га упућује да пређе карнизом, који се пружио, ис |
| нешто о прављењу сира и пију ракију.{S} Игуман привика да се одмах донесе парче млада сира.. хт |
| забленута, накашља се прилазећи му.{S} Игуман лагано пренесе очи на тамну фигуру, која му се п |
| ше ситне искре, и послужи старешину.{S} Игуман дохвати чашу гломазним великим прстима, принесе |
| вуку цела кола, него само двоколицу.{S} Игуман се рашири на <pb n="162" /> средини ходника и ст |
| ио је дозволу да чита житија светих.{S} Игуман се најпре противио, није дао ни поменути.{S} Как |
| и.{S} Није сиришњача исто што и преса!« Игуман, онако у љутини, одломи парче и поједе. »Их, шта |
| бомир се досети јаду, па рече:</p> <p>— Игуман ме послао.</p> <p>То је био довољан заклон, да м |
| како ’но рече кад пођох... ех!...{S} А игуман у подруму... каже: батали!...{S} А о св. Спиридо |
| а доксат, раширила очи па гледа...{S} А игуман таман поумио да изиђе и <pb n="148" /> отворио в |
| и од мене?</p> <p>— Ко и ти.</p> <p>— А игуман? прошапта Максим опрезно, гледајући на затворено |
| з очију сваки покрет игуманов.</p> <p>А игуман сваки час погледа на мање вратнице манастирске, |
| /p> <p>— Нека учи! нека учи! прекиде га игуман устајући иза стола.{S} Кад беше на вратима, он п |
| сева...</p> <p>— Сева, а!... прекиде га игуман.{S} Кад треба што зарадити овој кући, онда њему |
| само начинио преплашен, и кад год би га игуман испод очију погледао, старао се да му задркће ши |
| угојених свиња... настави прота, али га игуман прекиде:</p> <p>— Знам...{S} И оно мало говеди, |
| посао...</p> <p>И беше му чудно, што га игуман не запита: докле ће остати у манастиру, што је д |
| Калуђери се пренуше.{S} Они су знали да игуман зна доста добро протумачити целу литургију, али |
| p>— Мој устав!...{S} Лонцолизи!.. мрмља игуман, не видећи више никог и не разумевајући ништа... |
| стави дете и оде.</p> <p>За шест година игуман је од правог дивљачета, које досле није видело н |
| /p> <p>— Не знам, свеједно!... одговара игуман љутито, псујући онога, што је сад »његово царств |
| } И оно пре, <pb n="129" /> кад га пита игуман, како одговара!...{S} Да ли то они њега сви мрзе |
| ола не опази.</p> <p>— Са чесме? запита игуман неким меким гласом, који даваше упитаноме доста |
| /p> <p>— Е, зар си одлазио тамо? запита игуман весело, кад чу да је Љубомир често одлазио у Бог |
| био?...{S} Шта је то!... сурово запита игуман Љубомира, гледајући га право у очи.</p> <p>Љубом |
| »То је јеванђелије!«...</p> <p>— Па шта игуман прича оно пре, знаш кад си дошо, да не зна цело! |
| повукло срце у свет, као ’но што прича игуман у подруму, него су сви бежали од света и његових |
| ни на пољу.{S} То је једина прилика кад игуман сасвим омекне, уплаши <pb n="147" /> се и стане |
| во први пут гледа...{S} Не осети ни кад игуман пројури поред њега и, по обичају, побеже у књижн |
| и подбочен обема рукама и нагнут напред игуман Сава.{S} И онако широк и плећат, у овој полутами |
| олутао.</p> <p>— То већ нека... прекиде игуман ћутање, то је онако, узгред...{S} Него дела да п |
| даље правдати Арсеније, али га прекиде игуман:</p> <p>— На јелу је, до душе, први, а на послу |
| n="188" /> После, по новој години, дође игуман сиромашног Преображенског манастира, који је у с |
| пише о томе и томе.{S} Видело се, да је игуман, после добра сна, расположен сећањем на време, п |
| етак обеда.{S} Он је први спазио кад је игуман само очима и обрвама мрднуо...</p> <p>Гости уђош |
| притрча госту гологлав.</p> <p>— Где је игуман? запита гост, разгледајући по дворишту онако, ка |
| кљусе, упрегнуто у таљижице, на које је игуман, на већој низбрдици седао, а Ђока их, одупирући |
| евању.{S} То је био редован час, али је игуман, кад се присети, почешће наређивао да се држе и |
| ти игуманов глас по ходнику.{S} Само је игуман сад друкчији.{S} На глави му нова, од венецијанс |
| спавања, на само блене...</p> <p>То је игуман Сава, старешина Покровског манастира, испод крај |
| едва дочекати.{S} Иди!</p> <p>Николу је игуман, кад му је био у вољи, звао Швабом, јер је дошао |
| су и они обични манастирски гости, које игуман зове лонцолизи; ту су вам механџија-арендатор ма |
| и!{S} Грдна ли зора потегосте! узвикује игуман љутито и иронично.{S} Он ми прича како је савија |
| о Велимиру и запита га«...{S} При овоме игуман одједном скочи и погледа око себе незадовољно.{S |
| његову реч.</p> <p>— Штапове!... загрме игуман одједаред, затресе му се густа, разбацана, кудра |
| ешње, још силовитије и одсечније загрме игуман, наслађујући се чисто звонком оштрином, која се |
| ема у воденици док год се не чује да се игуман вратио...{S} Све се распасало, растегнуло, па не |
| раћеним рукавима.{S} Испод расе, кад се игуман нагло окрене, те се црвено постављени крајеви ра |
| устане, али као још очекује неће ли се игуман извинити или бар задржати га.</p> <p>— Трговачка |
| ан!...</p> <p>Иза његових леђа смеши се игуман Сава, и нешто шапуће тетки, која се пригнула к њ |
| ме неочекиваном писму. </p> <p>Зашто се игуман љути, видели смо; а плаши се због ове напомене о |
| манове било исписано »воздержаније«, те игуман ово правило никад није могао прочитати, док су о |
| де.</p> <p>— Е, мој бато, поздравиће те игуман Сава, ако му тако станеш устајати.</p> <p>— Их, |
| укну.</p> <p>— Сад ћемо литургику, рече игуман седајући тромо на своје место.</p> <p>Момци изиђ |
| <p>— Да се калуђериш !... сутра! одсече игуман љутито.</p> <p>Велимир рашири очи, укочи се и уч |
| p> <p>— Срећан пут! срећан пут!... виче игуман и блене преко свију глава, не гледајући <pb n="1 |
| .. необично.</p> <p>— Оче Максиме, поче игуман неким особитим наставничким тоном, из кога јасно |
| .</p> <pb n="133" /> <p>— А-а-а развуче игуман, познавши свога школског друга проту, који је са |
| њему и гледаше га зачуђено...</p> <p>»И игуман је друкчије обучен, и Никола друкчије изгледа... |
| ...</p> <p>— Чекај да ти кажем, настави игуман живо, после краћег ћутања, са јасном намером: да |
| овлашће наступили тек онда, кад је нови игуман, у току неколиких година, разјурио из манастира |
| у се сад не мили ни црква.</p> <p>Млади игуман седи на доксату, заклоњен за дрвени стуб, и посм |
| ласио: »Видиш сам... што ме питаш!« Али игуман не беше расположен за нежна изливања, него подви |
| за сад оно, што је од мене научио, вели игуман, а нешто је ваљад’ утувио и из пјенија.</p> <p>Ш |
| и са Маром, и сутрадан, кад се остарели игуман, дочекан потпуно калуђерски, како се већ и сам н |
| е мисли. »Ето, уче... то је лепо, мисли игуман.{S} То је у моју славу...{S} Кад, рецимо, дође у |
| сенашњег?</p> <p>„А, то ли је!« помисли игуман, и одједном му спаде све нерасположење и бојазан |
| </p> <p>— Мој устав!... мој устав! грми игуман, обрћући главу зиду, старајући се да не гледа у |
| <p>— Мој устав! мој устав!... још грми игуман, не видећи од љутине шта се око њега дешава.</p> |
| hi> тренутак...</p> <p>— Доведи! загрми игуман са двери.</p> <p>Монаси се ужурбаше...{S} Велими |
| по мало, у њему се утврди мисао: да ни игуман не зна ове ствари.{S} Првим одговором учинио је |
| о, ведро и весело!...</p> <p>А усамљени игуман, суморнији од влажне јесени, туробнији од кишна |
| прими управу манастира, пошто је стари игуман, пре неколико месеци, умро, изјавивши жељу: да г |
| х морских орашчића...{S} После се и сам игуман уплаши, те посла за доктора...</p> <p>Чује се ка |
| о, хоће баш од истине...</p> <p>Међутим игуман поче из средине.{S} Објасни доста добро најглавн |
| — Видите... поче увредљивим тоном један игуман.{S} Ова иста кућа, коју ви душмански грдите, очу |
| свију мојих калуђера, насмеја се шаљиво игуман, који никад није пропустио прилику да не пецне с |
| ушу, зар није?...{S} А баш ову је донео игуман из Прњавора, од његове неке... <pb n="91" /> Згр |
| : побећи ће и он лако, али шта ћемо ако игуман одједном баш њега потражи?{S} Сети се свога редо |
| <p>— Знам ја твоју кућу, одговори јетко игуман.{S} Напослетку... назор се нико не посвети, а »Ш |
| лом, а испред ћелија даскама.</p> <p>То игуман чини своју обичну јутрењу шетњу, докле не види д |
| о важну науку давати деци!{S} Да је бар игуман...{S} А псикологију сигурно још држи чича-Срета? |
| , али не знаде шта би и немаде кад, јер игуман стоји пред њим, одбијајући устима читаве облаке |
| нико не улази са својим уставом! дрекну игуман још жешће, изговарајући с нагласком и с неким ди |
| тебе, и тебе ће закалуђерити!... дрекну игуман злобно, као да му је тетка крива.{S} Скинуће ти |
| баш оно право!«...</p> <p>— Точи! викну игуман, мрднувши неосетно једном обрвом и гледајући ко |
| <p>— Сад ракију!...{S} Целу чашу! викну игуман.</p> <p>— Дигните му главу! рече тетка и принесе |
| >Свето Писмо</title> прочитао?! узвикну игуман, кад Љубомир то уз реч помену.</p> <p>— Ја, цело |
| Прошло све, све... ама баш све! узвикну игуман и натеже чашу са шљивовицом.</p> <p>— Да се бар |
| </p> <p>— Ја.</p> <p>— Хе-хе... узвикну игуман поносно и погледа она три неука према себи, међу |
| ви без реда.</p> <p>— Шта чекате! грмну игуман на момке, који дохватише преплашена Николу за ра |
| авансман ђачки...</p> <p>— Идите! махну игуман очима и трпезарија се за тренут испразни.</p> </ |
| ха... не бригај за то.{S} Спава сад ваш игуман ко заклан.{S} Само ти пожури.</p> <p>— Не брини |
| а овако расположење, док му се побратим-игуман одљути, а то ће, знао је он, бити после једног < |
| id="SRP19000_C17"> <head>XVII</head> <p>Игуман се узнемирио, препао се и наљутио се, па не зна |
| ml:id="SRP19000_C10"> <head>X</head> <p>Игуман Сава је родом Гружанин, сеоско дете сиромашне по |
| се што је рођено за други свет!</p> <p>Игуман Успенског манастира, са иронично-пакосним изразо |
| никог и не разумевајући ништа...</p> <p>Игуман почива.</p> <p>А Љубомир, кад се разбегоше сви ђ |
| е од јарког сунца, као кртица...</p> <p>Игуман поћута задуго.{S} Прота раширио очи, па не веруј |
| ица као у некој сјајној магли...</p> <p>Игуман скочи, узе стакло с ракијом, што стајаше пред њи |
| куд који и нестаде их у шуми...</p> <p>Игуман остаде сам.</p> <p>После неколико тренутака, кад |
| ар то једва дочекао, знаш већ...</p> <p>Игуман само опсова грубо, сељачки, па опет ућута.</p> < |
| ог, Макарија Египатског и дру...</p> <p>Игуман га не сачека да доврши.{S} Као човек, који је на |
| ава од сувишних узвика и излива.</p> <p>Игуман мрдну очима, ђаци за час променише на столу чаше |
| о само између игумана и Максима.</p> <p>Игуман мрдну оком на ону страну, где сеђаше Максим и по |
| , што упропашћује толику младеж.</p> <p>Игуман је у незгоди због писманцета, које му сад донеше |
| клу, из које сукћу густи димови.</p> <p>Игуман је при путу; све је готово, само да седне у кола |
| исећао и чинио ово што сад чини.</p> <p>Игуман уђе у трпезарију, сви поскакаше, певање одједном |
| , да се више није могло сумњати.</p> <p>Игуман заврти главом и ућута.</p> <p>— Сипај! викну он |
| : на входу, брате... на великом.</p> <p>Игуман опет поћута значајно, стави му још два питања, н |
| не сме нико привирити у подрум.</p> <p>Игуман је оборио главу и ћути као заливен.{S} Изгледа д |
| о нисам знала!« и пође Љубомиру.</p> <p>Игуман, као сваки кривац, досећајући се узроку теткине |
| тином попова из града и околине, ту два игумана из ближих манастира, ту дваестина чиновника и т |
| о српско јутрење послужење, прота позва игумана »да се мало прошетају«.{S} Игуман се одједном у |
| а.</p> <p>Арсеније запрепашћено погледа игумана, па као утучен његовим одговором, обори очи, пр |
| ели отац Спира, смешећи се на два млађа игумана, који одједном почеше гладити и сукати брке.</p |
| ли... кашље!</p> <p>Ово се односило на игумана, који је могао чути њихов смех, па се сви троји |
| ј прилици ова би опомена освестила љута игумана, и он би се одмах прибрао, али је сад, после не |
| 38" /> није да је болестан, питајте оца игумана...{S} Хе, роде... имам ја таке лекарије... хтед |
| места бутеле, хлеб што се меси за самог игумана и како је кад чему време: пастрме или суве рибе |
| о томе, како ће што пре шмугнути поред игумана...{S} Кад се утиша све, отворише се лагано кухи |
| врапци...</p> <p>— Што?</p> <p>— Па од игумана, море.</p> <p>— Аха... не бригај за то.{S} Спав |
| нија.</p> <p>Шта је то Љубомир могао од игумана научити?</p> <p>Седећи једне недеље по подне ис |
| е од посла, али му та пушка не пали код игумана.</p> <p>— Е, немој баш тако... знаш сам да је с |
| ки професор из Крагујевца и заноћио код игумана.{S} Изјутра сели на доксату, разговарају се неш |
| и за неповерљиве игумане.{S} Тек оба се игумана погледаше значајно и као да очима говоре један |
| ти многе муке овог света, него сести уз игумана.{S} Он се збуњено, преплашено претури преко лот |
| ђу свију манастирских житеља с једне, и игумана с друге стране.{S} Доста му је за сад оно, што |
| чити на свеца.{S} Није он то чинио ради игумана, јер зна да се овај »курјак« не вара лако.{S} П |
| тетка, и мало затим поврати се, водећи игумана, готово носећи га на једном рамену, на које се |
| ри се, људи се расклопише, пропуштајући игумана, који се осврте тетки:</p> <p>— На постељу, па |
| мужа.{S} Нема ни ђака ни калуђера, осим игумана.{S} Све се, као по маху чаробна штапића, измени |
| обзира, облик диалога, и то само између игумана и Максима.</p> <p>Игуман мрдну оком на ону стра |
| е госте, па у неколико и за неповерљиве игумане.{S} Тек оба се игумана погледаше значајно и као |
| дајући игуману да доврши:</p> <p>— Оче игумане, кажем опет: ово дете пет дана није ништа окуси |
| <p>— Остави, човече!</p> <p>— Господин-игумане!</p> <p>— Погрешило дете...</p> <p>Повикаше сви |
| о, не кријући досаду што је осећаше.{S} Игумани се значајно погледаше и, самим крајевима очију, |
| а њега љутили.</p> <p>Оба протојереја и игумани, као искусни људи, изјавише да не би требало јо |
| избежни побратим игуманов (имају их сви игумани) некакав староислужени »чиновник« без пензије ( |
| титељи, што су били прости калуђери или игумани као и он, како се они посветише!...{S} И нигде |
| се »велики тевтер« који су завели стари игумани, где је сваки калуђер, својом руком, уписивао к |
| ко треба да буде.{S} Само — овај поглед игуманов!...{S} Али ја не марим«... мисли Љубомир тешко |
| t="subSection" /> <p>Опет грми и трешти игуманов глас по ходнику.{S} Само је игуман сад друкчиј |
| месечари се зову!</p> <p>Овако дугачак игуманов монолог запрепасти калуђере.{S} Он није имао о |
| председник, учитељ, неизбежни побратим игуманов (имају их сви игумани) некакав староислужени » |
| 08" /> у мислима речи, којима би назвао игуманов поступак, — твоје домаће расправе.{S} То ти ос |
| нџија доли још више уља у распаљени бес игуманов, и он, гледајући несвесно, блесаво још ово нек |
| онах и не испушта из очију сваки покрет игуманов.</p> <p>А игуман сваки час погледа на мање вра |
| јој ненадној невољи...</p> <p>И наредба игуманова, и околности, прилике... све је тако јасно, д |
| ја, Господе!...</p> <p>Сва су предавања игуманова била једнака: узимат је, из педагошких обзира |
| који не имађаше стрпљења сачекати крај игуманова разговора, — после, кад укинемо манастире.</p |
| мци, видећи се овако усамљени на ударцу игуманова страшна погледа, клиснуше куд који и нестаде |
| е не само ходник, но и цело двориште од игуманове псовке...</p> <p>— Зови Велимира!</p> <p>Мара |
| великим бронзаним затварачима и из собе игуманове и Максимове разлеже се громко, бескрајно, на |
| ло у очи само то, што је баш више главе игуманове било исписано »воздержаније«, те игуман ово п |
| лаву, и он поими сву страхоту и важност игуманове речи. — »Црна раса!...{S} А <hi>она</hi>?... |
| аг Рада кочијаша са буђавим, полутрулим игумановим старим чизмама, које је нашао у штали, а изг |
| одговором учинио је пробу, па ослобођен игумановим ћутањем, реши се да му тако одговара до крај |
| се, огрнут широком, масном, скинутом са игуманових леђа расом, са натученом до ушију простом ка |
| ци начинише лица, као што беше мало пре игуманово, готови да се прекрсте и да узвикну, као и он |
| едати.{S} Он уздахну и хтеде пропустити игуманово питање, одговарајући му <pb n="164" /> поглед |
| а.</p> <p>— У које време? понови Максим игуманово питање, па одједном избаци: на входу, брате.. |
| чинило му се сумњиво <pb n="122" /> ово игуманово прећуткивање, и мало по мало, у њему се утврд |
| ониковим.{S} Љубомир, погледавши строго игуманово лице, послушно испи ракију и, угледавши Никиф |
| к, што последњи, са страхом, приђе руци игумановој, зар то Василијан!...{S} Па онај прави света |
| зговор.{S} Кад саслуша последњу наредбу игуманову, отпучи се од прозора и стаде скакати по кухи |
| о реду«.</p> <p>Кад Љубомир пољуби руку игуманову и стаде према њему смерно, овај га поче распи |
| због госта, па су и монаси поседали са игуманом.{S} По лицима »обичних гостију« види се да су |
| и светац, што се бесилно пренемаже пред игуманом, то Арсеније!{S} Па чак и Максим некако необич |
| о гледај, прекиде га Никола, да се пред игуманом свакад начиниш као да си се жестоко од њега пр |
| и три калуђера како сложно клањају пред игуманом, ово је било ’нако... као нека игра...{S} И он |
| доведе у овај манастир, чувеном старцу, игуману Лазару, који се прославио у целој Шумадији свој |
| чи с места, и пружи руке плашљиво према игуману, као да га жели зауставити у брзом ходу.</p> <p |
| к се напослетку не заустави плашљиво на игуману.</p> <p>— Сад ракију!...{S} Целу чашу! викну иг |
| .{S} За то време Василијан гласно прича игуману како су га нашли.</p> <p>— Лежи тако под престо |
| јако задувао од наглог трчања.{S} Приђе игуману и, као обично, стаде пред њега, очекујући запов |
| Он се енергично и достојанствено обрте игуману:</p> <p>— Пријатељу, ја нисам дошао овде, да гл |
| није много важан, него је онако у вољи игуману.</p> <p>— Биће му неки лумп-камарат, кад овај и |
| ност.{S} То му је помогло да се додвори игуману и свакоме, ко има каква било утицаја на манасти |
| ми... шта ми! <hi>Овај</hi> ће показати игуману, чекни само, узвикну Велимир.{S} Истина, и он ј |
| мандрит плану и викну гласно, не дајући игуману да доврши:</p> <p>— Оче игумане, кажем опет: ов |
| а да ме убије.{S} Једном ме тужио самом игуману, а овај, ђаво, испита га све точно како је било |
| це и мету у уста... »Пробајте, викну он игуману, па ћете се уверити.{S} Није сиришњача исто што |
| в. престо... онда!{S} Ето ти!...</p> <p>Игуману се замрзе осмех на уснама, он прошара очима пре |
| кога још капаху бистре капљице.</p> <p>Игуману, чим узе стакло и погледа у њега, раширише се н |
| се, разјапило чељусти, па иде на тебе, иде, али увиђаш да се растојање између тебе и чудовишта |
| ласку по пласку сена преко врљика...{S} Иде, врши посао, враћа се, а једна стална мисао, која с |
| да више скоро ни о чему није мислио.{S} Иде тако лагано за временом, као и сав свет манастирски |
| p>Једне младе недеље спреми се Милка да иде у цркву с мајком.{S} Љубомир таман потерао стоку на |
| паса...</p> <p>Леонтију није првина да иде по водици.{S} Само је до сад носио котарицу или бис |
| говара да није заборавно, и обрће се да иде архимандриту на разговор.</p> <p>— Их, ниси знао... |
| речима распетог Спаситеља: »Ко хоће да иде за мном, нека узме крст мој... нека остави кућу, и |
| заборавио си оно Христово: »ко хоће да иде за мном«... и оно: »узмите јарам мој!«...</p> <p>— |
| дан дан по Београду, па се и он реши да иде своме родном Маљену, кога већ две године не гледа о |
| а и правила.{S} Само, докле ли ће то да иде?...</p> <p>— Не могу ракије, славе ми !... окусити |
| ета, и он се сам чуди, како може још да иде, једе, пије...{S} Има му тридесет година, висок је |
| бегунац, не знајући шта оставља ни куда иде.{S} До сад се ређаху све једни исти, једначити <pb |
| наче знао трпети, али овакву глад, која иде упоредо са умором, није никад осећао.{S} Од јуче у |
| ворио цркву, упалио свеће са другом, на иде у кухињу за ватру, што ће се метнути у кадионицу.{S |
| осветљену тишину...</p> <p>Али дружина иде лагано и весело, никога не заносе дивни призори, ни |
| рднути.{S} Папоња види да нема шале, па иде послушно, а јахачица пева неку чобанску песмицу и ж |
| о... раширило се, разјапило чељусти, па иде на тебе, иде, али увиђаш да се растојање између теб |
| два за њим ваљушка, преврће и скичи, па иде тако по шуми, с празном пушком, замишљајући себе у |
| д се помену чреда. »Хм, видиш... одиста иде све по чреди!«...</p> <p>— Довешћу ја теби луду Пет |
| а бих некуд пошао са тим народом... куд иде тај свет...{S} Е-ех!...{S} Игуман махну руком преко |
| од којих му <pb n="98" /> у исто време иде ватра у главу, а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати |
| ста, па четири, па пет стотина...{S} Не иде!{S} Ђаволски састављена комисија, па сваки члан заз |
| е цела хиљада цекина!...{S} Не, опет не иде!...{S} Хоћете ли новаца?...{S} Кажите само колико х |
| ође и тај дан, проговори Љубомир, да се иде у свет!</p> <p>— Чула сам, рече она, не старајући с |
| постаде празан, ништаван.</p> <p>»Да се иде одавде!« дође му одједном у главу, и он одмах осети |
| p>— Биће му неки лумп-камарат, кад овај иде у варош, шапуће Никола друговима.{S} То је, зацело. |
| н стаде <pb n="123" /> запиткивати како иде са певањем.{S} За Љубомира рече му Василијан:</p> < |
| а овај спор била је огромна.{S} Тако то иде лепо сваке године: она угледна кућа трља руке задов |
| и сравнио са оним, што му до скора беше идеал, па је нашао, као што и житија веле, да је све ов |
| мом шапутао: оставио свој први младачки идеал, лепо ђаковање, оставио родбину, село, све... — и |
| као највећу светињу, као једини, вечни идеал своје младости, дубоко урезао у душу своју и пред |
| е дадоше.{S} Угасише му, порушише и тај идеал, као што он сам поруши своје раније идеале.{S} И |
| И на послетку око свега тога, око свију идеала и снова, око празне прошлости и црне будућности, |
| Јованка...</p> <p>Ах, од свију његових идеала и снова остаде му само то једно, та последња уте |
| толике године?...{S} Шта би од оноликих идеала, снова?...{S} Зар се толико мислило и сањало сам |
| млади монах сећа својих давно порушених идеала онако исто, као што се сећа своје давно покопане |
| еал, као што он сам поруши своје раније идеале.{S} И од свију тих снова, од целе мучне прошлост |
| све његове тежње, његове детиње нејасне идеале...</p> <p>Србија поведе рат за независност.{S} Љ |
| заборавио, порушио све своје дотадашње идеале, своје заносне детиње снове, које је годинама, ј |
| И само што се јави она, та чудна мисао, идеали његови постепено сломише се, срушише се, а она с |
| , за чим га је срце вукло, то су његови идеали, његови снови...{S} Па сад само настави тако цел |
| е да се јављају нове тежње, управо нови идеали.{S} Још код студенца је најрадије мислио о школи |
| је мислио у гроб поћи!...{S} Сви други идеали разбише се у варљивом светском метежу, саломи их |
| , као што се постепено туле сви човечји идеали... као што се лагано тули живот човеков, или мож |
| СКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 62</p> <p>ПОРУШЕНИ ИДЕАЛИ</p> <p>РОМАН</p> <p>СВЕТОЛИКА РАНКОВИЋА</p> <p>Б |
| свој живот и на све...{S} Сви дотадањи идеали изгледају ништавни, смешни... љубав се чини жало |
| м заветним, давно сређеним и осветљеним идеалима навукла она иста црна, тешка тамнина, са које |
| вом жељом уверити се: нема ли тамо оних идеалних монаха, о каквима је он до скора сањао.{S} И о |
| умње није никад до сада помислио јасно: идем у манастир да се покалуђерим.{S} Али од кад га је |
| му кажеш: ја сам, реци, господине, ђак; идем реци на веће школе у Београд.{S} Па док сташе врем |
| Љубомир више од забуне но из страха.{S} Идем у манастир, па сам, канда, залутао?</p> <p>— Ниси, |
| о...{S} Бруке људи!...{S} Да чујете.{S} Идем ја ноћаске из воденице, скоро глуво доба...{S} Там |
| ући се друговима, он прозбори:</p> <p>— Идем по стопама Господњим.{S} И Он је карао грешнике... |
| ерити: је ли он то. — Куд ћеш?</p> <p>— Идем у свет...{S} Оне котарице што сам оплео, знаш где |
| бре...{S} Од куд чак овде?</p> <p>— Ет’ идем... одговори он, зверајући око себе.</p> <p>— Куд и |
| је то Богу много криво, реци ми, па да идем деци...</p> <p>Леонтије се смрзо, окаменио, па нит |
| јином на трлу...</p> <p>— Е-е!... па да идем? отеже она и узвикну тако значајно и смело, да се |
| то: вуче ме и баш волим, много волим да идем тамо и да све видим, али ме страх.{S} Нисам се <pb |
| мене?</p> <p>— Јок, море...{S} Него да идем... игуман је љут.</p> <p>— Зашто?...{S} Стој! викн |
| о до сад.</p> <p>»Шта је ово!...{S} Куд идем ја?...{S} Је ли то баш <hi>оно</hi>, <hi>право</hi |
| мрмљаше.</p> <pb n="66" /> <p>— Ја знаш идем... поделио тамо ујам, па се нешто замислио..{S} Ђа |
| да оставимо и оца и мајку и све, па да идемо за њим...{S} А оно све друго, тамо у свету, све ј |
| е једно истинито, вечно и непроменљиво: идење за стопама Господњим.{S} То је, као највећу свети |
| ај је још гори, тај је права жаба ..{S} Идеш, на прилику, са њим кад је најтежи, кад га мрзи да |
| ће да буде!{S} Зове те архимандрит, да идеш одмах са мном.</p> <p>— Како...{S} Ја овде морам ж |
| д...{S} А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по твом Златибору...</p> <pb n="42" /> |
| S} Онда сам кренуо слободно, баш као да идеш у госте ујацима; трчао сам преко непознатих места, |
| ри он, зверајући око себе.</p> <p>— Куд идеш, несрећниче! викну сељак, опазивши да овде нису чи |
| једном ја сакрио онде за ћерчиво, а ти идеш, у вече, с крављачом млека, па те ја уплаших, а ти |
| какву важну новост.</p> <p>— Како ти то идеш за стопама Спаситељевим?...{S} Шта ће то, управо р |
| и дође толико пута да му кажем: дијете, иди кући, ожени се, па буди срећан човек.{S} Једном сам |
| адити шта ко хоће: спавај, докле хоћеш, иди куд год те срце вуче, једи и пиј што год хоћеш!...{ |
| е:</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди!... иди!...</p> <p>За један и по час одиђе сав народ причеш |
| познаде по гласу, али га још не угледа: иди у друго одељење, па ме чекај, сад ћу ја..</p> <p>Он |
| прошапће:</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди!... иди!...</p> <p>За један и по час одиђе сав наро |
| замисли се.{S} Хм... добро, добро...{S} Иди па се моли, одговори смешећи се иронично и савијају |
| освети, а »Шваба« ће једва дочекати.{S} Иди!</p> <p>Николу је игуман, кад му је био у вољи, зва |
| Побиће нас...</p> <p>— Ти се не бој.{S} Иди кући, па баци сву кривицу на мене... реци што знаш. |
| ја не могу сам товарити вреће.</p> <p>— Иди, па то кажи <hi>њему</hi>, одговори му тетка.</p> < |
| /p> <p>— Је л’ то митрополит'?</p> <p>— Иди, бре...{S} То је професор.</p> <p>— Кака му је оно |
| добро! узвикну жена обрадована.{S} Онда иди па кажи Васи да га чекам овде.</p> <p>— А, ти си то |
| нек’ се научи и око коња...{S} Па онда иди горе у планину, реци Ђоку да не обара оне букве, шт |
| А ја те, каже, не осуђујем за то; него иди кући, па гледај своја посла« каже њој Христос.</p> |
| калуђер не прочита последњу реченицу: »иди, и одселе више не греши«.</p> <p>— Баш ти ја то из |
| је последњи авансман ђачки...</p> <p>— Идите! махну игуман очима и трпезарија се за тренут исп |
| p>— Стоја неће више да нас пере... ђеца иду као...</p> <p>Из кухиње загрми врисак, прасак...{S} |
| итељи му се раздвајају, добром вољом, и иду у манастир.{S} После дуга времена, анђео наређује о |
| де најпре разгледати редове и речи како иду, па се полако удубе у читање...{S} Над њим горе отв |
| стане чича-Срета да прича о онима, што иду ноћу по крововима високих кућа...{S} Хе-хе... месеч |
| ићи су сви поштени и побожни«, мисли он идући. »И ово им је дете ваљано; ваљад’ није ништа укра |
| > доброг сна — после свега тога, лагано идући, ослушкујући и бришући кецељом уста, уђе у отворе |
| тајући на крај, иза монаха, који лагано иђаху за архимандритом...</p> </div> <div type="chapter |
| бином, заједно са свима својим сновима, иђаше несвесно, као пометени ждрал по ливади, не осећај |
| леђима, обучена у неку цицану сукњицу, иђаше за њим.</p> <p>— Чији си ти мали? запита дечка, к |
| су жене језичне и бестидне.{S} Леонтије иђаше као преко жива огња.{S} Онаких задиркивања није ч |
| елих, полутрулих врљика.{S} А тамо опет иђаше оструга, који трн, павитина и опет врљике, или је |
| врши се!</p> <p>Брат Леонтије, пошто се ижљуби с новом браћом, чекајући док архимандрит скине о |
| свећом, јеванђељем и крстом у рукама и ижљуби се са својом, по Господу Исусу Христу, браћом.</ |
| тва, какав члан њихове породице.</p> <p>Ижљуби се с Василијаном, Нићифором, Велимиром; поздрави |
| лицем и очима: »Ја бих се са свима сад ижљубио, али видите!«... и он журно, весело и скромно п |
| а он не виде више свога старог гнезда, из кога је полетео у свет, не виде ни свога жељеног Маљ |
| му корака остаје до оног мрачног угла, из кога бије јака светлост кроз прозор.{S} Ту је претпо |
| ирове груди тргоше, он се јако закашља, из уста му прсну ракија и он немоћно, лагано отвори очи |
| ијаново.{S} Цео храм обвила густа тама, из које се, тамо крај Василијанове главе, помаљају и не |
| мештена, са засуканим везеним рукавима, из којих се пружиле две обле, црвенкасте руке, снује по |
| окрете, и одједном, не говорећи ништа, из све снаге, јурну кроз проређено штркљасто бучје, крс |
| не уморише.{S} Онда се дохватише торбе, из које извадише велики комад прљаве проје, соли и лука |
| биљном калуђерском животу.{S} Народ је, из удаљенијих крајева, долазио у манастире као у праве |
| вања игуманова била једнака: узимат је, из педагошких обзира, облик диалога, и то само између и |
| све Савине уџбенике, штампане и писане, из богословије.</p> <p>— Знаш... рећи ће архимандрит Љу |
| анастирска речица.</p> <p>Близу пећине, из густог шипражја извуче се Љубомир и стаде.{S} Поглед |
| .. прота махну главом десно, одкуда се, из даљине, виђаху сеоски дућани, — он је сад сила... по |
| то! рече Љубомир ослобођен, сетивши се, из Николина причања, која ће то бити. — Не смије ти он |
| ди да га Максим задржава од беспослице, из дуга времена, па налази начин те га оставља сама.{S} |
| уту, пратећи свога владику по епархији, из манастира у манастир.{S} Ово га путовање толико збун |
| уман неким особитим наставничким тоном, из кога јасно провирује иронија. — Шта оно рекосмо пре |
| ширене зенице на једну пукотину у зиду, из које се сваки час помаља велики собни паук <pb n="13 |
| у, бесмислен му је овај живот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој магловитој даљини на |
| е јаје, зрнима, а другом држи муштиклу, из које сукћу густи димови.</p> <p>Игуман је при путу; |
| ечена шљивовица.{S} Насу ракију у чашу, из које бризнуше ситне искре, и послужи старешину.{S} И |
| и као роб, радио без одмора, без сна... из сата у сат, тако непрекидно.{S} Али се то њему није |
| о у срез.{S} А ово он пита тек ’нако... из радозналости.</p> <p>— Јок, одговори Љубомир, чудећи |
| шао све што је тражио. — Зар ви тако... из заседе!...</p> <p>Кикот се продужи још јаче и затим, |
| та отворити...{S} Побеже <pb n="209" /> из куће и чак код вратница сачека Велимира, који остаде |
| све... и ако сам <hi>ја</hi> ту!«...{S} Из његових потуљених, полузакривених очију, севнула би |
| лио, никад му рад није био противан.{S} Из многих житија, која је успео прочитати, видео је да |
| од мантије, у коју је увијено тело.{S} Из грубе, широко савијене рогозине, вири половина старе |
| јер су дочекали да виде два »господина« из њихова убога села: њега и Светозара — све га то раду |
| само један посао има: одмамљује »млађе« из суседних кућа и намешта их на друга места.</p> <p>Ал |
| ц баш сад предузео последње »слишавање« из прочитане задаће.</p> <p>— Моја, проговори он, не гл |
| Сава ревносно раструбили.{S} Владика — из истините радости и одушевљења, што ће скоро добити п |
| апред... скачи преко вирића и камења, а из усахла грла још се разлеже загушена рика...{S} Навиш |
| , полегла са метлом и брише двориште, а из куће гуди потмули глас кустуре, која хитро струже пр |
| удно савија и купи у уста суху траву, а из оближњег трла бије дим кроз слеме, кроз баџу и кроз |
| под звонару и таман да приђу конопцу, а из ходника шкрипнуше једна врата и залупаше потковане ц |
| е заплетеном склопу црних мисли...{S} А из неба само сипи и капље хладна магловита влага, која |
| b n="67" /> одмах излази из кујне.{S} А из дугачког ходника, који се пружа пред свима ћелијама, |
| и брзао при читању познатих му молитава из требника...{S} Започе проносити ускршњу водицу с јед |
| јица руку око врата и терају је да пева из свег гласа...{S} Весеље повезаних и одједном пуштени |
| е, ту окружни прота са десетином попова из града и околине, ту два игумана из ближих манастира, |
| у пре неколико недеља извукли полумртва из испоснице, о коме се прича да сав мирише на тамњан и |
| и не смем тако ићи«...{S} И сад отпада из даље радње царица, него сам он усео у хинтов, па так |
| испраћаху.{S} За њим шушти и пршти вода из пуне букве, гуди потмуло воденично камење, а он прес |
| звонком оштрином, која се јасно издваја из остале грмљаве.{S} Оне мале буљаве зеленкасте очи, о |
| и и саслушавати једног по једног човека из околине...{S} Обелоданише се нечувене, огромне злоуп |
| ан, игуман има госта, некаква чиновника из Милановца, па пошто се готови већи ручак, позвани су |
| мену.{S} Механџија, како угледа путника из механе, прену се, измени лице и постара се да на њем |
| .</p> <p>Једнако га је, још од повратка из Београда, као што видесмо, мучила или занимала нека |
| преко неког Светозаревог друга, учитеља из околине манастирске.{S} Описује му се, оним бираним, |
| служи овде.{S} Чудио се што никога нема из његова краја, да прође овуда.{S} Пролазе разни путни |
| S} Узе и њену собу, намести је стварима из гостинских соба, а муж ће живети <pb n="248" /> на т |
| на свагда истрже одушевљена Василијана из наручја коларске вештине...{S} Зашаренише се међу ст |
| пова из града и околине, ту два игумана из ближих манастира, ту дваестина чиновника и трговаца |
| отона ђачка причања пред попом, научена из књиге на памет, али је он све то знао далеко лепше и |
| у богословији читава калуђерска дружина из разних манастира, која одмах заведе свој оделити нач |
| рота Спира, са неколико попова и ђакона из резиденције, ту окружни прота са десетином попова из |
| мере...{S} Некаква непојмљива предавања из логике и психологије невешта професора, некаква чудн |
| и калуђерима и ђацима редовна предавања из Литургике и по мало из Догматике.{S} Велики је зор б |
| их богослова-научењака, некаква причања из реторике и књижевности... све се то меша у његовој г |
| рао...{S} Час му дође суседина слушкиња из Београда, па га тапка по раменима и вуче у собу са н |
| <p>И види у сну, да близу њега заудара из грла пијана човека... и промиче једна камилавка, шта |
| еним вратима, не разумевајући још ништа из свега што је видео, осећајући само из погледа свију |
| и у себи ново-печени монах и не испушта из очију сваки покрет игуманов.</p> <p>А игуман сваки ч |
| тира, ту дваестина чиновника и трговаца из града, све опробани пријатељи оца Саве, ту се привук |
| Он се хвали много...{S} Па она двојица из Брежђа... један већ на неким великим чколама, а брат |
| а њом поздрави.{S} То му је једини друг из младости...</p> <p>Око разбацаних, по реду, гомилица |
| и посматра како излази причешћен народ из храма.{S} Одједном изиђе чисто и лепо одевена, прима |
| убомире, бога-ти-си, проговори од некуд из таме његов професор рачуна, кога познаде по гласу, а |
| их јутрењих песама, што се разлева отуд из храма...</p> <p>Љубомир још спава.{S} Савладао га те |
| другови се окупе око топле пећи, поваде из неких тајних места бутеле, хлеб што се меси за самог |
| и да је негде у заклону, да нас не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да се ми појакамо, вели она |
| ама, старајући се збиљски, да сваки оде из ове куће задовољан, пресићен свима понудама, којима |
| , платићеш ти то! узвикну љутито, изиђе из кујне и лупи вратима.</p> <p>— А-а... чује се онај г |
| ћи док архимандрит скине одежду и изиђе из олтара, опет загледа у себе, у дубину душе своје, оч |
| >Охрабрен оваким мислима, Љубомир изиђе из свог заклона и пође запаженом знаку.{S} За мало нађе |
| се до синоћ звао Никола, а ноћас изиђе из цркве као инок Никифор.{S} Употребно је сву <pb n="1 |
| новници збуне и ушепртљају, кад им дође из града, после дужег одсуства, какав члан њихове пород |
| и гласа.{S} Само у пећима, које се ложе из ходника, поређаним у једнаком одстојању, пуцкара ват |
| а се и дечко прену.{S} Бризнуше му сузе из очију, ноге му заклецаше, нешто га гуши у грудима, н |
| зе од узбуђења, и у исто време готов је из свег гласа запевати.</p> <p>»Овде је прави живот... |
| мир прелази у трећи разред.{S} Изишо је из школе празна слеђена срца, са неком злом слутњом <pb |
| ле господину архимандриту... знаш, неке из Јасеновца, саопшти јој он лагано, као неку велику та |
| а монаха прелећу све саблажњивије слике из Велимирова брачна живота, меша се ту нешто и Јованка |
| ди!...{S} Да чујете.{S} Идем ја ноћаске из воденице, скоро глуво доба...{S} Таман се нешто зами |
| а потражио је и добио дозволу да изузме из Управе Фондова десет хиљада динара манастирског новц |
| калуђера, а отац Сава је причао о томе из себичних разлога: нек’ се <pb n="168" /> види какве |
| а.{S} И само по неки уздах, што се отме из саломљене душе, показује да ту има још живота.</p> < |
| е триестогодишње жене, познанице Савине из Београда, на једним простим каљавим таљигама, са јед |
| чи? запита Љубомир.</p> <p>— Превија се из ширетлука, одговори Велимир.{S} Хтео би да се извуче |
| кругласти трбух обема рукама, на шта се из самог трбуха разлеже оно пресито грубо штуцање: хап! |
| и не чу кад се прочита апостол; трже се из заноса од громког Савиног гласа, који читаше <pb n=" |
| кроз бескрајну манастирску шуму, те се из мрачних и неприступачних дубодолина стадоше вући сто |
| преже сву снагу, забатрга се, извуче се из њених руку, па онда он <pb n="5" /> леже на њу и ста |
| таца у калуђерском руху...{S} Одвоји се из средине онај синђел што предаје догматику, погледа Љ |
| меши, одговара да се сећа, и ако јој се из очију види немарно расположење према тим »залудницам |
| амо крајичак онога страшнога, и опет се из младих груди отме и разлегне зверски крик...</p> <p> |
| исивао колико <pb n="88" /> чега донесе из парохије и предаје старешини, колико је пало прихода |
| ..{S} Понавља у памети догађаје и описе из оба житија, и како пролећу поред његових мислених оч |
| S} Иначе би он друкчије... све мед тече из уста.</p> <p>— Данас треба отворити очи! наставља Ве |
| од истине...</p> <p>Међутим игуман поче из средине.{S} Објасни доста добро најглавнији део литу |
| чело да га свештеник помаже, па извуче из жутог капута, који од масти и других састојака већ д |
| оди због писманцета, које му сад донеше из града.{S} На малом, минијатурном, белом парченцету х |
| и кришом обриса сузе, које му полетеше из очију.{S} У овоме причању нађе он некакву сличност < |
| ан како нема Љубомира; јутрос му јавише из крајње воденице, да се види некакав дим код Савине и |
| и, псујући и претећи страшно, одјурише из манастира.</p> <p>Овај поступак дућанџија доли још в |
| сао.</p> <p>После овога тетку испратише из манастира, и она весело казиваше свакоме, како једва |
| > му...{S} Али се то око брзо овлажи, и из њега закапаше вреле сузе...{S} Кроз помућене сузама |
| твор на великим бронзаним затварачима и из собе игуманове и Максимове разлеже се громко, бескра |
| вели игуман, а нешто је ваљад’ утувио и из пјенија.</p> <p>Шта је то Љубомир могао од игумана н |
| , загледају га с чуђењем његови другови из гимназије, сада богослови, подсећајући га на његово |
| необично, па чак и — незгодно...{S} Сви из његове врсте треба да су млађи, то је у реду и обичн |
| настаће сасвим други свет!...{S} И људи из старог времена одлазе, и свега, свега нестаје...</p> |
| <p>Некаква необична црна дружина излази из шуме и ступа на ливаде.{S} Трепери сребрна светлост |
| који спреми, <pb n="67" /> одмах излази из кујне.{S} А из дугачког ходника, који се пружа пред |
| ећи у цркву с ђацима, Љубомир се одвоји из реда кад дођоше близу иконе за <pb n="48" /> целивањ |
| је све овде, у овој кући, по вољи, али из дубине душе говораше му други глас, да он није напус |
| во знање.{S} Знао је доста лепих ствари из земљописа, јер је то професор лепо причао.{S} Бележи |
| по свој прилици, пред вече морао бежати из овога хладна, страшна мрака, да није овог светлог пл |
| и.{S} Дође му много тешко, хтеде кукати из свег гласа, неће ли га жива душа чути, кад се неко и |
| разишли по потоцима, Леонтије се врати из шуме, где је до сад читао једну богословску књигу.{S |
| и привикну: кола!</p> <p>Кочијаш излети из ходника, Никифор се усправи, узнемири се, људи се ра |
| ити. — Не смије ти он сад носа помолити из његове собе...{S} Кажем ти: сви се разбегоше, ко вра |
| надно набоде виљушком.</p> <p>Али гости из града, код којих се већином сви појмови о манастиру |
| прими (чувши ово, тетка га, не излазећи из кухиње, залепи масним одговором), шмркће и често пог |
| слава је убила... викну Љубомир, трчећи из све снаге, скачући преко трњака и клада, не гледајућ |
| p>Арсеније, лако као на крилима, искочи из реда и дохвати леп исцифран полокењак у коме се прел |
| ере...{S} Какав сте ви Онисифор... онај из Павлове посланице, такав сам и ја Антоније...</p> <p |
| > <p>— Ниси, брате, ниси, одговори онај из мрака пријатељским гласом и приђе му.{S} И ја сам ђа |
| > <p>— Није наш, одсече Велимир; дошљак из н-ског манастира...</p> <p>— Море, то... прекиде га |
| гластих борових грана, час густи пљусак из црна облака...{S} И све то оставља мали бегунац, као |
| сла својој кући.</p> <p>Дође исповедник из удаљеног манастира, те исповеди и причести оца Саву. |
| p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се говорник из свег срца.{S} Зар ви чувате веру... <hi>ви</hi>?!... |
| p> <p>— А-а... чује се онај громки звук из Максимова грла, а он се малко променио у лицу: неко |
| д у мрак, проговори:</p> <p>— Што бегам из собе, велиш.{S} Хм...{S} Што ми је досадило сунце, з |
| ким незграпним устима и пуштајући затим из грла дубок отегнут глас, који личи на а-а...</p> <p> |
| , да како...{S} Али знаш... кад избацим из собе оволицно парченце — Никола показа пола палца — |
| !... шта ово би ?!«... буди се одједном из заноса срећни младожења, и јасно осећа да се нешто с |
| р није?...{S} А баш ову је донео игуман из Прњавора, од његове неке... <pb n="91" /> Зграбио са |
| ређе карнизом, који се пружио, испупчен из зида.{S} Љубомир корача... одупире се левом руком о |
| а овог бегунца, који испаде пред њу као из топа; али видевши пренеражена дечка, поврати се и по |
| м владика.{S} Народ би је силом истерао из свете куће.{S} Знала је то све ова паметна женица, п |
| о мишљење.{S} Имам једног ђачића, дошао из гимназије...{S} Залуди се читајући житија светих, а |
| е био у вољи, звао Швабом, јер је дошао из »швапске државе«.</p> <p>Велимир се окрете и, све у |
| свеце!</p> <p>— Што?...{S} Ти си побего из манастира, молио се у испосници до мртве главе... па |
| а му сад поручио да се не удаљује много из манастира, хоће да га упише у школу, да га уведе у < |
| во, оборена носа, објављује да је довео из Београда, »по угледу на друге манастире«, једну чест |
| уман, у току неколиких година, разјурио из манастира стару братију и остао са својом духовном д |
| p> <p>Нићифор, који се овог лета вратио из школе, носио се неком тешком оловном мишљу, <pb n="2 |
| ветозара богословца, који се тек вратио из села, тада је разумео да му је ово место незгодно и |
| — Што нисам ишао на чесму, него наточио из видрице, насмеја се Никола.</p> <p>— Их, како познад |
| ајући, кад удари звоно на вечерње, како из оних многобројних врата, која сва гледају у двориште |
| и, како се старчеве очи заводњише, како из њих кануше две сузе.{S} Па пренесе очи у други крај |
| едовна предавања из Литургике и по мало из Догматике.{S} Велики је зор био, који га на тај кора |
| /> <p>А Љубомира, пре два дана, нестало из манастира.{S} Разаслао је да га траже на све стране, |
| а из свега што је видео, осећајући само из погледа свију људи, да се спрема нешто страшно.</p> |
| ђак, промуца Љубомир више од забуне но из страха.{S} Идем у манастир, па сам, канда, залутао?< |
| ело нису!«...</p> <p>Десетог дана, рано из јутра, дође Велимир у испосницу.</p> <p>— Е, мој Лек |
| с донесеним млеком?{S} Ко ће сирити оно из карлица?{S} Где ће се оставити донесено брашно?{S} Ш |
| е више не греши«.</p> <p>— Баш ти ја то из књиге не разумем добро.{S} Кажи ти то мене ’нако... |
| ити увршћен у ред монаха?{S} Чини ли то из слободне и добре воље?{S} Хоће ли живети у манастиру |
| , на сеоби у топле крајеве, избаци јато из свога круга, пометен у лету и намери, утучен ненадно |
| амет: ако владика запита што, на пример из литургике...{S} А ни његови калуђери, камо ли ђаци, |
| црним кашмиром; јутрос му донеше кашмир из града, и сад га веома занима како ли ће изгледати ов |
| настави Никола.{S} Дошао неки професор из Крагујевца и заноћио код игумана.{S} Изјутра сели на |
| о да и није жив.{S} И какав је то живот из вечно празног дремежа, <pb n="238" /> или монотоног |
| ино, досети се да ће то бити нека власт из среза.{S} Нешто га одједном обузе трема, би му незго |
| ј мах тетка изиђе и испљусну чисту воду из некакве ћасе, па пође опет натраг.</p> <p>— И тебе, |
| али му те мисли некако брзо ишчезавају из памети, а на њихова места долећу некакве друге — неј |
| у, па стаде разливати калуђерима ракију из другог стаклета.</p> <p>Врата се лагано отворише и к |
| са врелим и бистрим капљицама, што теку из његових очију...</p> <p>Суза за сузом тече и слева с |
| намести отац Сава другу, неку Пречанку из Руме, ну ова беше још милостивија срца, те једва и о |
| розничаво и упиљи очи у друга, да би му из саме душе извукао жељени одговор.</p> <p>Велимир пол |
| азнаде да се жена зове Марија, да је ту из оближњег села, да има мужа и двоје деце, да је, већ |
| васто беле облаке магле, који се дизаху из дубоких планинских раселина, па се, као широка повес |
| ко попуши са мном оку дувана, што донех из Крагујевца, а?...{S} Коме дадох три велике туре... о |
| .</p> <p>Крцнуше пуна кола, извукоше их из дворишта; у манастиру одмах настаде мир.{S} Тетка, ј |
| ставити непрекидне молитве, читајући их из оне старе ирмологије и часловца...{S} И тако ће све, |
| дадох три велике туре... оне што добих из јагодинске, а?...{S} Онда је Васа био добар за ортак |
| и не зна шта беше тада.{S} Биће од оних из конзисторије.{S} У дворишту не беше никог другог; ко |
| ="91" /> Зграбио сам је, ову холбу, још из бисага, а кад ми је дао кључ да је носим у подрум, и |
| се њему учинило, чичицу.{S} Чича га још из далека оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S} Брзо |
| е да нас пере... ђеца иду као...</p> <p>Из кухиње загрми врисак, прасак...{S} Сељак одјапи врат |
| е некако црне, као да су у тами.</p> <p>Из те магле изиђе и стаде крај њега један мали, крутуља |
| чобанче.{S} Одједаред искочи пред њега, иза једног шибљака, задихано и унезверено девојче.{S} О |
| док се не изгубише близу сеоских кућа, иза којих се, још даље тамо, дизаше висока сјајна звона |
| онако широк и плећат, у овој полутами, иза слабе шкиљаве воштанице, изгледаше као велики црн п |
| уморан и озебо монах, стајући на крај, иза монаха, који лагано иђаху за архимандритом...</p> < |
| сивим, окресаним грабовим штаповима.{S} Иза њих блед, севајући очима крвнички, па ипак кријући |
| вим заблисташе се таласасти брежуљци, а иза њих, тамо још даље, трепери под врелом измаглицом р |
| и посвећења.</p> <p>Отац Сава се почеша иза уха и у себи промрмља: »Није вајде... више се не мо |
| ни.</p> <p>Старији калуђери почешаше се иза уха, мрднуше веђама и ћуташе, а млађи макоше руком |
| загорео! прошапта Василијан, кријући се иза тетке.</p> <p>— Сви! викну Велимир кроз прозорче и |
| ="184" /> <p>— Кхх... ихи-хи... зачу се иза стене загушено женско смејање, као кад се неко узал |
| .{S} Ради тога и висе две веће котарице иза Леонтијевих леђа, преко бисага, у које ће Велимир к |
| алама, гужва, врева...{S} Сви поскакаше иза столова.{S} Братија монаси, сматрајући последњи узв |
| о је скомолао!«...</p> <p>— Доста! грми иза стола; у ходнику престаде фијук, чује се нека журба |
| теже се, трљајући сањиве очи, па извири иза плашћа и погледа на знак, који је синоћ утувио, да |
| водом.{S} Он скочи и стаде се извлачити иза стола, изговарајући некакву претњу, псовку...{S} Го |
| и! нека учи! прекиде га игуман устајући иза стола.{S} Кад беше на вратима, он процеди: стакло! |
| олове... узвикну он напослетку и искочи иза стола.</p> <p>— Срећан пут! срећан пут!... виче игу |
| ће још кога, па се дао у објашњења, док иза угла механског изиђоше човек и жена.{S} Љубомир ућу |
| леда и не верује...{S} А и ја се кријем иза царице, да ме он не види...{S} После: оцу баш и не |
| друго <pb n="109" /> радио.{S} Одједном иза његове главе нешто необично Фијукну.</p> <p>— Ф-ф-ф |
| неће ли га жива душа чути, кад се неко иза самих његових леђа продера:</p> <p>— Ко је то!</p> |
| Беласа се густа роса по потесу, а тамо иза громадних, тајанствено-црних планина, обележава се |
| то никад ни помишљао.</p> <p>— Ха, ено иза штале, покошена детелина...{S} Онде је згодно, узви |
| се усуди заузети <hi>његово</hi> место иза ћерчива!...</p> <p>Ах, то су све Васићи...{S} Вујов |
| дан у светој кући, па пијан!...</p> <p>Иза његових леђа смеши се игуман Сава, и нешто шапуће т |
| едај!...{S} Знао је наш св. Сава шта ће изабрати за испосницу...{S} О Боже, да ли се смем усуди |
| љиво.</p> <p>Гост објасни потребу, која изазва појаву првих хришћанских манастира на истоку.{S} |
| тресе од овог неочекиваног додира, који изазва у његовим нервима читаву струју некакве нове, не |
| очито застаде са крајем реченице, да би изазвао љубопитност код свог узбуђеног слушаоца и да би |
| лужбе црквене и на осећања, која му оне изазивају.{S} Свагда је у цркви, као да је први <pb n=" |
| ждрал, кога, на сеоби у топле крајеве, избаци јато из свога круга, пометен у лету и намери, ут |
| ви Максим игуманово питање, па одједном избаци: на входу, брате... на великом.</p> <p>Игуман оп |
| је и до сад одговарао; али сад одједном избаци нешто ново.{S} До сад је он отезао, гњавио, мрмљ |
| Друкчији, да како...{S} Али знаш... кад избацим из собе оволицно парченце — Никола показа пола |
| али њиве, жњели, копали...{S} Па зар да избегава рад он, који се тврдо решио да следује стопама |
| већ јасно види, да је Љубомир отворено избегава.{S} Чим се она где појави, он се одмах нађе у |
| прочитати, видео је да су сви светитељи избегавали нерад и да су у раду налазили помоћи за пост |
| молитве...{S} Лишће шушти, преврће се и избија у вис под ударцима његових опанака, сухо грање п |
| <p>А Маљен одозго величанствено и моћно избија у светли недогледни зрак, и немим ћутањем поздра |
| и да Васу свакад треба послушати за то, избрбља он и насмеши се ширетски.</p> <p>— Ене де! рече |
| намештати.{S} Калуђери побацаше цигаре, избрисаше бркове — Василијан само лизну језиком обе усн |
| , поизваљивала, шиндра поотпадала, и по избушену крову прелива се беличасто сива маховина...</p |
| јакој студени, тражећи хране и заклона, избушили су безбројне рупе на прљаву зиду, а нико и не |
| рљаву марамицу, одреши некакав завезак, извади бакрени марјаш и спусти га на икону.{S} Сви га д |
| "163" /> Раде кочијаш, вешт томе послу, извади нож и, размакнувши уснице прстима, ножем размаче |
| и се, после дуга премишљања, одлучио да извади и отвори дувањару.</p> <p>— Гле, набавио тазе, п |
| ше.{S} Онда се дохватише торбе, из које извадише велики комад прљаве проје, соли и лука и некол |
| отеже Максим тромо, а на лицу му јасно извајан онај ширетски, специјално калуђерски осмех кад |
| сећа дах земље која се суши.{S} А тамо, изван ограде, озеленели воћњаци, па весело одсјајкују с |
| пке, одједном се показаше целе, изиђоше изван капака, а оне крвне жиле на слепим очима набрекош |
| м, и неће изићи отуд, докле га тетка не изведе, а тетка му не сме прићи, док се он добро не нап |
| ко, бескрајно, на разне тонове и начине изведено, загушљиво хркање...</p> <p>А у соби ђачкој св |
| дохватише преплашена Николу за рамена и изведоше га на ходник, пред врата.</p> <p>Љубомир, стој |
| мука!{S} Пуно живих људи, навикнутих на известан ред, а сад нема кога да тај ред настави.{S} Мо |
| еда иронично његов жути капут и некакву извешталу шубару: што си ти <pb n="53" /> горд, те се н |
| надувеним до највеће мере плућима, само изви главу и преврте очима, као да га кољу, а у себи по |
| асто жућкаст трсковак са дршком од беле извијене кости и златном кићанком; око исте руке су омо |
| , али као још очекује неће ли се игуман извинити или бар задржати га.</p> <p>— Трговачка чест!. |
| ком и немаштином, стара домаћица, па се извињава што нема чим даривати крст.</p> <p>— Даће Бог, |
| {S} Протеже се, трљајући сањиве очи, па извири иза плашћа и погледа на знак, који је синоћ утув |
| обележена тежња, која га гони да чешће извирује на вратнице, кад тамо на другим вратницама сто |
| на којима беху »предисловије«, некакво »извјешченије« и још неке друге ствари, на које он не св |
| ли врелом водом.{S} Он скочи и стаде се извлачити иза стола, изговарајући некакву претњу, псовк |
| Где ћете сести, господин-капетане ?... изводи механџија капетана на доксат и показује му једну |
| н изговори непристојну реч.{S} Дела!{S} Извол’те оче!... дрекну он и жиле слепоочне почеше му о |
| у залуд онолики зор!{S} Ха-ха-ха!...{S} Извол’те сад, господин-владико!...</p> <p>Архимандритов |
| исано задовољство што је господин прота изволео сврнути пажњу на њега — недостојан сасуд.{S} А |
| ће издржавао народ, а сад се исцрпе тај извор.{S} Шуме забранише даље сећи...{S} Како ће да се |
| ри поточићи, што се слевају с Маљенових извора, призивајући га да се врати, да не оставља своју |
| аном.{S} Могло се опазити, да се спрема извршење некаквог општег, раније смишљеног плана, с кој |
| здуху... као да се предомишља, да ли да изврши злочин.{S} Одјекнуше чести ударци кроз сву Србиј |
| .{S} Молитву над једном слабом старицом изврши мало боље, али се и ту заплетао и брзао при чита |
| а лажем Бога, или да послушам и поштено извршим његову заповест?...{S} Ја ћу ово друго.</p> <pb |
| ...</p> <pb n="208" /> <p>Прво се имало извршити једно прешно крштење, затим молитва над једном |
| пиљи очи у друга, да би му из саме душе извукао жељени одговор.</p> <p>Велимир полустидљиво обо |
| : онај исти кога су пре неколико недеља извукли полумртва из испоснице, о коме се прича да сав |
| утали на коси?...</p> <p>— Па ја у вече извукох батине и за тебе!</p> <p>— А јарца... јакања!.. |
| ред Љубомира.</p> <p>Крцнуше пуна кола, извукоше их из дворишта; у манастиру одмах настаде мир. |
| и у угао, гледаше само како би се могао извући испред ове ненадне саблазни.{S} Он се подиже и, |
| дисање, напреже сву снагу, забатрга се, извуче се из њених руку, па онда он <pb n="5" /> леже н |
| /p> <p>Близу пећине, из густог шипражја извуче се Љубомир и стаде.{S} Поглед му је сасвим јасан |
| и наже чело да га свештеник помаже, па извуче из жутог капута, који од масти и других састојак |
| ука, одговори Велимир.{S} Хтео би да се извуче од посла, али му та пушка не пали код игумана.</ |
| сасвим променио: друкчије му и држање, изглед, говор, све, све...{S} Кад му што другови говоре |
| енима, манастирским општим трпезаријама изглед и дух »молитвених места«.{S} И кад човек улази у |
| ла узео некакву сасвим другу позитуру и изглед: није му држање више онако усиљено принижено, ни |
| м друго, ново време, други живот, други изглед манастира, друго све... све !...</p> <p>И тужни |
| а и сва лица за столом, добише веселији изглед.</p> <p>— Ох, мајка му певала, што га тако опрас |
| лицу му вазда игра неки свечан побожан изглед.{S} Пред калуђерима је веома учтив, послушан <pb |
| ла немоћан, преплашен и необично смирен изглед; од прозорчета до стола само снују и севају једа |
| д преноћиште у кућама, где има женских, изгледа страшније од многих мука.{S} Али мора се.{S} И |
| је оборио главу и ћути као заливен.{S} Изгледа да не чује шта му друг говори, јер му очи опет |
| да се похвали своме вршњаку, мислећи да изгледа бозна како лепо у новој опреми.{S} Али се прева |
| и прешло у некакву побожну збиљу, која изгледа смешна на дечјем лицу.</p> <p>»Овај ће у свеце! |
| , са подигнутим рукама у вис, нечовечја изгледа калуђер...{S} Ветар пирка и лепрша његове меке |
| ове тековине на другу.{S} Сад му и шума изгледа китњастија и хладовитија, и градина разноврсниј |
| ици неколико боца тамно белог, необична изгледа, вина.{S} Архимандрит се задовољно смешка.{S} М |
| дугачак брадат поп у дугачкој, необична изгледа, капи.{S} Кад га <pb n="44" /> је први пут виде |
| ..{S} Он загледа у своју душу: како сад изгледа као <hi>други</hi>, и на своје велико запрепашћ |
| азумевајући га још ни мало.{S} Њему све изгледа, да је Никола морао овако проћи, јер је дошла њ |
| н је друкчије обучен, и Никола друкчије изгледа... калуђерски...{S} И ја сам друкчији и све је |
| ... сви ови младићи!{S} Јер гле, зар не изгледа он међу њима као врана међу голубовима!{S} Зацр |
| осмеха на лицу, обузима га нека збиља и изгледа као да му није баш до јела...{S} По зидовима, и |
| о, изношено, искрпљено одело, у коме он изгледа смешан.</p> <p>»Баш прави господин, па то ти је |
| све припада манастиру...{S} Тетка, како изгледа, немарно шврљка по собама и стајама, гледајући |
| ћи настаде дуго немо ћутање, које, како изгледа, не хтеде нико прекидати.{S} Сестре одоше за по |
| аније смишљеног плана, с којим се, како изгледа, Велимир не саглашава потпуно...</p> <p>Али вин |
| клопила се огромна планина, којој, како изгледа, нема краја, а доле, поред сама пута шушти, ваљ |
| , кажу, сто попова.{S} Боже, како ли то изгледа... у једној гомили, сто попова!...{S} Нека, нек |
| сад није видео.{S} Зато му он још данас изгледа друкчији!</p> <p>— Говори, забога, како је то?. |
| ђер.{S} По његову целом држању и говору изгледа да су га спопале све болести овога света, и он |
| сам седе и загледа се у њега...</p> <p>Изгледа му сад као неко необично лице, о коме је много |
| мокру земљу.{S} Птице се не чују; вране изгледају одвратне онако отрцане са својим уквашеним пе |
| ивот и на све...{S} Сви дотадањи идеали изгледају ништавни, смешни... љубав се чини жалосном об |
| у, а нико и не помисли да те рупе чудно изгледају...{S} Велика парчета лепа поотпадала, темељци |
| зар оно кућа Степовића!{S} Некад му је изгледала као двор, а сад тако сниска, стара, и тако об |
| иначе мрачној души Максимовој.{S} Он је изгледао као курјак, кога су ловци сјурили у ћошак.{S} |
| равном и непознатом пољу.{S} Како ли ће изгледати кад се смркне?...{S} Али он се не стара да пр |
| града, и сад га веома занима како ли ће изгледати овај груби луб, кад се покрије меким лепим ка |
| па сад само представља себи, како ће то изгледати ова кућа после смрти Савине.{S} Он се тако на |
| е не стара да представи себи како ће то изгледати, јер му се мисли већ муте, умор се све више о |
| полутами, иза слабе шкиљаве воштанице, изгледаше као велики црн пласт чија се фигура нејасно о |
| ро осветљено и, према слабој светлости, изгледаше још шире и надувеније, а очи се приковале за |
| бедро.{S} Ова му почаст <pb n="165" /> изгледаше много необичнија од синоћњег калуђерења.{S} К |
| ачуди овом новом погледу.{S} Малопре му изгледаше сумњив са својом обореном главом и оним непре |
| ратише се његови са границе и наступише изгледи за боља времена.{S} Свет се намучио до највеће |
| Појурила сва околина, као на вашар, са изгледом на богату даћу.{S} Све се живо смеје, шали... |
| а не стижу још ни да се насмеју његовом изгледу.{S} Али њега сад подсмевке не би дирале...</p> |
| ла је то једна <pb n="38" /> мања и, по изгледу, сиромашна кућа, каквих је био препун Београд у |
| доста, вели она и опет се смеје његову изгледу.</p> <p>Он се охрабри мало уз њен смех, па ступ |
| рави ово двоје, досећајући се по њихову изгледу и оделу, да су то домаћини ове куће.{S} Човек б |
| се мени окорелом, смрадном грешнику«... изговара у мислима испрекидану молитву заморени бегунац |
| палилулске и теразиске), готово гласно изговара целу своју нову титулу и чуди се како се то ле |
| есор лепо причао.{S} Бележио је како се изговарају немачка писмена ај, уи и тако даље и пљуцкао |
| н скочи и стаде се извлачити иза стола, изговарајући некакву претњу, псовку...{S} Гости пружили |
| војим уставом! дрекну игуман још жешће, изговарајући с нагласком и с неким дивљим задовољством |
| ко само удесио... отеже он, нарочито не изговарајући целу реченицу.</p> <p>Љубомир брзо диже гл |
| и молитве, које је Антоније имао обичај изговарати.</p> <p>Кресну спремљену жижицу, упали вошта |
| и дана као он, нека ме баце у... игуман изговори непристојну реч.{S} Дела!{S} Извол’те оче!... |
| сао, коју он, да би се повратио, гласно изговори:</p> <p>— Данас!...{S} А хаљине?</p> <p>— Хм.. |
| ава, оно лани у подруму, са протом, што изговори о свету, па данас ово са тетком, па Велимир он |
| е темпераменту...</p> <p>Један професор изговори шаљиву здравицу: напомену, како се у манастиру |
| Владика га, у првој ватри љутње, грубо изгрди и припрети му, да ће га на пролеће, кад дође у м |
| ниш!</p> <p>Велимир се још више опусти, изгуби се од страха... »Ово нема шале!...{S} Куд ћу сад |
| те манастир једне године добије а друге изгуби парницу, и у дневнику манастирског расхода цифра |
| е о родитеље, али морам, да не бих тебе изгубила...</p> <p>Велимир јој стиште руку и погледа за |
| тарим чизмама, које је нашао у штали, а изгубиле се одавно.{S} Игуман већ да побесни...{S} Доко |
| бити са њим ?...{S} Да ли ће пропасти, изгубити се у овом шареном свету, и умрети од глади међ |
| кама, које све даље одмицаху, док се не изгубише близу сеоских кућа, иза којих се, још даље там |
| n="231" /> настави пијанка...{S} Тетку издадоше и глава и ноге.{S} Једва је одвукоше на њену п |
| >сасвим</hi> остати код њих, и онако по издаље напомињала калуђерство.{S} А он је скромно и пам |
| дрвеће, савијају храпавим језиком младе изданке, смотају их брзо у уста и мотре други сладак за |
| ман хтеде да јој објасни колико је чега издао, кад се Љубомир одједном исправи и пружи десну ру |
| 26" /> начинио.{S} Отац Сава одобри тај издатак.{S} Све је око млада госта приступачно, весело, |
| азати да је отац Сава још јутрос, после издатих наредаба, по учестаном у последње време обичају |
| ај дуг, одуживати порезу и сносити веће издатке кућевне...{S} А уљаник и краве и градине и њиве |
| вију пређашњих манастирских добитака, а издаци се повећали огромном порезом и дугом.{S} Што је |
| манастирски никако не могу изравнати са издацима.{S} Како која година, дефицит све огромнији... |
| е чисто звонком оштрином, која се јасно издваја из остале грмљаве.{S} Оне мале буљаве зеленкаст |
| се више уплашио?{S} Хи-хи-хи...</p> <p>Издвоји се од шпорета и Велимир, па се и он стаде смеја |
| чу стеновиту кршу, који се, усред шуме, издигао у вис за неколико стотина метара, обрасо шипраж |
| га меке, жућкасто црне маље.{S} Па кад издигне рамена некако његовски и пође, Љубомир само бле |
| а и сви гости одједном, као по команди, издигоше лица на више, гледајући у таван, слевајући у у |
| ладе...{S} И све то јака воља младићева издржа...</p> <p>И сад настаје онај необични, за Љубоми |
| шта ћемо сад?«...{S} До сад је ове куће издржавао народ, а сад се исцрпе тај извор.{S} Шуме заб |
| , па је сваки мислио да се више не може издржати и да после кише и мећаве мора једном огрејати |
| хоће човек да полуди, а како ли је било издржати...{S} Гомиле народа, закрвављених очију, запен |
| S} Све, све... али би му баш тешко било издржати ту чреду, онако ни за што.{S} Не мари да ради |
| лето је доиста право »искушење«.{S} Ко издржи цело лето и не побегне, тај је довољно искушан.{ |
| Нека вам обећају владичанство... па ако издржите и три дана као он, нека ме баце у... игуман из |
| отивном крају од уласка, тамо уз малени издубени престо, на коме стајаху неке старе црквене књи |
| онако... све мора тећи по старим, давно издубеним јазићима, баш све... и ако сам <hi>ја</hi> ту |
| то под од цигаља) претворио у ватрено, издубено као сач, небо, па се обрће, игра...{S} И осећа |
| семе не утре, овако красним готованима, изелицама... и он изређа још десетину оваких и горих еп |
| куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, да изигра са механџијом и којим трговцем жандара, ипак се |
| болест »и не коснувсја невјестје, чист изиде от ложа«...</p> <pb n="145" /> <p>»То је јунак ! |
| олико, да је морао гледати испод обрва, изиђе, управо истрча пред госта.</p> <p>Љубомир сеђаше |
| де мир.{S} Тетка, још црвена од љутине, изиђе и наслони се на доксат близу Љубомира.{S} Велимир |
| ац, досећајући се узроку теткине љутње, изиђе на двориште и седе на кола.</p> <p>— Седај! викну |
| Максо, платићеш ти то! узвикну љутито, изиђе из кујне и лупи вратима.</p> <p>— А-а... чује се |
| па гледа...{S} А игуман таман поумио да изиђе и <pb n="148" /> отворио врата, кад се разлеже Љу |
| .</p> <pb n="155" /> <p>У тај мах тетка изиђе и испљусну чисту воду из некакве ћасе, па пође оп |
| ...</p> <p>— Зови Велимира!</p> <p>Мара изиђе и повуче звонце једаред.{S} Морала је трипут, у р |
| е, као да су у тами.</p> <p>Из те магле изиђе и стаде крај њега један мали, крутуљав, у наочари |
| д јутрос воље да се куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, да изигра са механџијом и којим трговц |
| му.</p> <p>— А-а-а отеже Максим тупо и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада кувало у оној празној, веч |
| чекајући док архимандрит скине одежду и изиђе из олтара, опет загледа у себе, у дубину душе сво |
| и причешћен народ из храма.{S} Одједном изиђе чисто и лепо одевена, примамљива група: човек и ж |
| опостављени намесник.{S} Одмах сутрадан изиђе пред њега весео Нићифор.</p> <p>— Сад настаје оно |
| ..</p> <p>После неколико тренутака како изиђе Максим од »комисије«, опет се отворише она иста в |
| /p> <p>Охрабрен оваким мислима, Љубомир изиђе из свог заклона и пође запаженом знаку.{S} За мал |
| , који се до синоћ звао Никола, а ноћас изиђе из цркве као инок Никифор.{S} Употребно је сву <p |
| ав, огроман, нови, до сад невиђени свет изиђе пред очи младићеве.{S} И он занесен, збуњен много |
| , при тако строгу животу, деси се да му изиђе пред очи некакво чудно виђење <pb n="144" />, у о |
| брате... заболе ноге, па једва чекам да изиђем.</p> <p>— Мене јок.{S} Остао бих, вала, цео дан. |
| енеражен прота.</p> <p>— Хе-е-еј... кад изиђем на онај челопек горе, па погледам долину моје ле |
| Заједнички... шта чиниш заједнички?{S} Изиђемо неки пут онако... у село, где се скупљају девој |
| пчене капке, одједном се показаше целе, изиђоше изван капака, а оне крвне жиле на слепим очима |
| /> и један за другим, лагано и смерно, изиђоше на врата.</p> <p>Љубомир се, гоњен љубопитством |
| дао у објашњења, док иза угла механског изиђоше човек и жена.{S} Љубомир ућута, окрете леђа дув |
| јући тромо на своје место.</p> <p>Момци изиђоше одмах, јер не беху достојни слушати ове ствари. |
| д њега још никаква гласа.{S} Ко сме сад изићи владици на очи с таквим гласом!...</p> <p>Довољно |
| ио онамо, камо му добра жена рече да ће изићи на пут.</p> <p>Пошто је путовао цео час, угледа н |
| на кућу. — Нана сад кроји кошуље, неће изићи.{S} Хајдемо!</p> <p>Љубомир се диже плашљиво, пог |
| е време обичају, сишао у подрум, и неће изићи отуд, докле га тетка не изведе, а тетка му не сме |
| ко је било и с Максимом.{S} Ови диалози изишли су му на врх главе, и он је стао мало боље разми |
| шније слике мука, које га чекају, а оно изишло све тако просто и тако обично.{S} Лутао је, глад |
| а: и Љубомир прелази у трећи разред.{S} Изишо је из школе празна слеђена срца, са неком злом сл |
| да то код њега прође брзо.{S} Али после изјаве лекарске њихова лица добише разне изразе: прво с |
| тари игуман, пре неколико месеци, умро, изјавивши жељу: да га његово најмилије духовно чедо, от |
| ротојереја и игумани, као искусни људи, изјавише да не би требало још на то прелазити...</p> <p |
| стигоше лекари, и одмах после прегледа изјавише забринутом »братству«, да ће их архимандрит ск |
| већу пажњу необичноме младоме иноку.{S} Изјављује му да има нарочите намере и велике планове, о |
| на је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела...{S} И раздрије Јаков хаљине своје, и веза кост |
| за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме изјури?...</p> <pb n="159" /> <p>— Баш си ти неки... пл |
| ир, ако затече оваке незналице, с места изјурити...{S} Зато се јадни отац Сава, свако друго веч |
| он ће у мраку, другу неће палити...{S} Изјутра, у свануће, умиће се на реци, па ће опет настав |
| из Крагујевца и заноћио код игумана.{S} Изјутра сели на доксату, разговарају се нешто о прављењ |
| смех.{S} Опет се сви насмејаше.</p> <p>Изјутра, пошто се обреди оно лепо српско јутрење послуж |
| е, за после, тамо док се одмори.</p> <p>Изјутра је све, што је гледао и слушао, било за њега у |
| буни и сплете, не знајући како да почне излагати ову тугаљиву ствар...{S} Ви сви знате, настави |
| како не умем да ти кажем, стаде Велимир излагати своје погледе.{S} И жао ми, због мене, кад те |
| редао посматрању чудних прилика, што му излазе пред очи.{S} Све је тако ново и све је тако давн |
| ну да га прими (чувши ово, тетка га, не излазећи из кухиње, залепи масним одговором), шмркће и |
| ..</p> <p>Некаква необична црна дружина излази из шуме и ступа на ливаде.{S} Трепери сребрна св |
| аклоњен за дрвени стуб, и посматра како излази причешћен народ из храма.{S} Одједном изиђе чист |
| он усео у хинтов, па тако величанствено излази пред оца, као »цензор велике гимназије«...</p> < |
| ако се који спреми, <pb n="67" /> одмах излази из кујне.{S} А из дугачког ходника, који се пруж |
| им баш... да чујем шта ће рећи«.</p> <p>Излазио је од опасне суседе са пуном главом прича о њег |
| је већ сасвим обезвијао од глади, стале излазити пред очи разне саблажњиве слике, које је сотон |
| Ја овде морам живети до смрти, не смем излазити.{S} Прочитао сам овде и завет — заклео сам се |
| ракијом, што стајаше пред њим и, другим изласком, побеже на свој омиљени заравањ, на брегу више |
| ва неба.</p> <p>— Ја.{S} Ти си се добро излежавао, а ја се једнако бола по трњу и рањавила ноге |
| а звркнуше преко камења, и за један миг излетеше кроз велике усвођене вратнице...{S} Тетка, кал |
| ан !... трчи...{S} Газда зове, па затим излети напоље и сакри се на таван шталски, своје омиљен |
| осврте и привикну: кола!</p> <p>Кочијаш излети из ходника, Никифор се усправи, узнемири се, људ |
| , само се уздржава од сувишних узвика и излива.</p> <p>Игуман мрдну очима, ђаци за час промениш |
| Али игуман не беше расположен за нежна изливања, него подвикну:</p> <p>— Говори, гаде!...{S} З |
| ичке могућности да се наставе ови чудни изливи душевна бола.{S} Он се занесе и занеми...{S} Ни |
| Он је ставио питање, и чини му се да је изложен коцки цео живот му...{S} Чека повољан одговор, |
| тати своју кудраву косу.{S} Ту он одмах изложи дечку цео програм, по коме ће се он упознати са |
| лечно-бела, танка као паучина, провидна измаглица, која сањалачкој души улева неки тајанствени |
| а, светлости...</p> <p>А она паучинаста измаглица постаје све гушћа и влажнија, у глави се осећ |
| њих, тамо још даље, трепери под врелом измаглицом равна и плодна ваљевска Посавина.{S} Он глед |
| ло, сјајно, са неком лаком, паучинастом измаглицом.{S} Он још разазнаје све око себе, види шта |
| о себично и така грубо; све је удешено, измајсторисано, намештено... све је хладно као лед, без |
| > <p>Он не опази, кад се Велимир и Вида измакоше, само одједном виде да су њих двоје, он и ова |
| е густо, јако, као да хоће нарочито, на измаку зиме, да плаши сиротињу и да покаже своју невиђе |
| ек је лето било ославило, а ево зиме на измаку.{S} Шта се терета, за то време, преко главе прет |
| која му прво паде у очи.{S} Читаше: »и измахну руком својом и узе нож да закоље сина својега«. |
| } Тетка сручи лагано целу чашу.{S} Раде измаче нож...</p> <p>Одједном се Љубомирове груди тргош |
| вно превалило.{S} Он се склонио у хлад, између неколико великих сена, зденутих <pb n="11" /> је |
| а тебе, иде, али увиђаш да се растојање између тебе и чудовишта не мења...</p> <p>Љубомир сео н |
| езарије и мало затим отвори се прозорче између кухиње и трпезарије и на њему се појави бледо, п |
| лом руком (то је осетио) прати и трљати између прстију... млади инок, с надувеним до највеће ме |
| гошких обзира, облик диалога, и то само између игумана и Максима.</p> <p>Игуман мрдну оком на о |
| им случајевима вршила посредничку улогу између свију манастирских житеља с једне, и игумана с д |
| ако угледа путника из механе, прену се, измени лице и постара се да на њему искаже велико пошто |
| ао права црква, па после, кад се пећина измени, неће ни ватре ложити.{S} За јело није понео ниш |
| ена и правца?...{S} Тек све се одједном измени.{S} Донеше се важни црквени закони, уредише се м |
| S} Све се, као по маху чаробна штапића, изменило, изумрло, отуђило...</p> <p>У почетку је, као |
| розори црквени, колута се миришљави дим измирне и звецкају ситни прапорци на сребрној кадионици |
| која је од јутрос проветрена и окађена измирном.{S} Уз дуварове стајаху само три постеље, једа |
| ело живети, да за своју покретљиву душу измисли какав било циљ живота...</p> <p>Чим наступи дуб |
| , које су, он зна, целим скупом, сели и измишљали, све су празне, само ’нако... опет ради новац |
| иректору: »Да се преместе ови окачењаци изнад наших глава«...</p> <p>Првог школског дана, овај |
| ј прилици.</p> <p>Господин поче лагано, изнајпре заплећући се, застајкујући да смисли израз, па |
| — Лако ћу ја то, рече Љубомир.</p> <p>— Изнајпре ћеш са мном, док се не научиш звонити.{S} Али |
| вање но здравица.</p> <p>Код гостију се изнајпре опажаше досада на оне олињале, хиљадама пута, |
| се одједном врати то време, па га мајка изнела пред кућу, метнула га на крило и лагано га љушка |
| бомир, одговара Никола некаквим танким, изнемоглим, преплашеним гласом, од кога се сам Љубомир |
| т застења очајно, а у грудима заклокота изнемогло, промукло урлање...</p> <p>Грешник улете у пе |
| кошуљу.</p> <p>— Нисам понео... ’нако, изненада пошо...</p> <p>— Како изненада?</p> <p>Реч по |
| љавати чак у села.{S} Али судбина посла изненада госте... и калуђери се чисто плаше, да ово ниј |
| какав се ово сад олуј спрема!{S} И дође изненада, кад нико није ни мислио...</p> <p>А њих двоје |
| прихода...{S} Једног лепог дана бануше изненада неки људи, објавише глупо-пренераженом Максиму |
| лавом и ућута.</p> <p>— Сипај! викну он изненада.</p> <p>Арсеније га опет послужи ракијом.{S} И |
| . ’нако, изненада пошо...</p> <p>— Како изненада?</p> <p>Реч по реч, и Љубомир повери своме обо |
| се одједном трже, као да га неко ошину изненада; једним скоком дојури до звонцета и огласи поч |
| е испосничке намере?...</p> <p>Леонтија изненади и збуни ово питање.{S} Он је мислио, да је вла |
| крај памети да гледа на опрему, али се изненади кад је угледа оваку.{S} Дошла му некако друкчи |
| е.{S} Али чим отворите врата, одмах вас изненади све што видите унутра.{S} Не видите никакве бо |
| отпутова своме крају...</p> <p>Како се изненадио, улазећи у своје село!{S} Све оно исто, добро |
| ије се стаде прибирати.{S} Овакав дочек изненадио би свакога, а њега је сасвим помео.{S} Он је |
| чита.</p> <p>Леонтије хтеде скочити од изненадна помена свога имена.{S} Дрхтао је од страха и |
| а отворити ни помаћи се с места.{S} Ове изненадне речи тако му приковаше пажњу, да није ни поми |
| ивота.{S} Не.{S} Он се уплашио саме ове изненадне појаве, самог факта: да ће он, који шеснаест |
| <head>XXV</head> <p>Отац Сава приређује изненадно велику гозбу.{S} Један архимандрит, његов нај |
| затурила међу батацима, а он је некако изненадно набоде виљушком.</p> <p>Али гости из града, к |
| им ногама и чудећи се свему што се тако изненадно догоди, довуче се до постеље, леже и заспа од |
| вере, побожности...{S} Говор беше тако изненадно-страхотан, тако громовито-убедљив и одлучан, |
| <p>— А вера?!... проговори архимандрит изненадно, као после тврда спавања.</p> <p>— Шта, вера? |
| !...</p> <p>Леонтије се подаде сав овом изненадном, плаховитом поводњу, у који запливаше сви ње |
| таше се у мислима, чудећи се целом овом изненадном догађају и не разумевајући га још ни мало.{S |
| опет јој погледа у очи...{S} Преплашен, изненађен, детињи поглед беше управљен на њега...</p> < |
| убомиров глас...{S} Игуман сукну натраг изненађен и уплашен, крстећи се и мрмљајући:</p> <p>— Ч |
| и се куд.</p> <p>И Сава је, зацело, био изненађен.{S} Али он не одговори одмах.{S} После дужег |
| жанке.</p> <p>— Ене де !... узвикну она изненађена и погледа госта искрено, другарски.</p> <p>О |
| меши се ширетски.</p> <p>— Ене де! рече изненађена жена поцрвеневши.{S} Добро баш...{S} Кад се |
| ислити, девојка сад, овако преплашена и изненађена, протури кроз главу, и, не предвиђајући ништ |
| војим јаким грлом, проговори, гледајући изненађена Љубомира благо:</p> <p>— Дошло од владике, и |
| <p>— Нећу! одговори он одлучно.</p> <p>Изненађена оваким одговором, Јованка се скоро наже на њ |
| орамо бегати, као што учини и зачуђени, изненађени отац Леонтије.</p> <p>Дани пролазе...{S} И с |
| аху се сви да нешто кажу, али су толико изненађени, да не могу још наћи реч, с којом би почели. |
| ала, задиркивања и ужасан, очајан лавеж изненађених и дрских сеоских паса...</p> <p>Леонтију ни |
| алуђери, ђаци, момци, чисто занемели од изненађења...{S} Мислили су да ће и овај лепи празнични |
| <p>Љубомир одскочи у страну од страха и изненађења, али угледа да је и онај непознати намерник, |
| ад ми је дао кључ да је носим у подрум, изнео сам отуд још две пуне вина.</p> <p>— Неће то, бој |
| де ноћас поклана и печена.{S} Да је сам изнео ово вино, сутра би се сви на њега љутили.</p> <p> |
| у, а Василијану даде кључ подрумски, да изнесе ракије, нек’ се послуже људи...</p> <p>После јед |
| но, они гракнуше сложно да се реликвија изнесе одмах, и одржаше победу.{S} Господа оци пробаху |
| тако редом све, док се неко не сети, те изнесе пред уморна приповедача хлеба и пасуља...</p> <p |
| у, објасни она Арсенију, који бојажљиво изнесе лонче на светлост, разгледајући да ли је чиста в |
| задовољством, као да им је велика част изнесена.{S} Обоје стадоше жудно жвакати, истежући врат |
| ија, коју би <pb n="173" /> сад требало изнети пред госте, а говорник ће разјаснити њен археоло |
| а очи значајно намигују.{S} Али кад се изнеше два тронедељна сисанчета, испечена на ражњу, са |
| ка поседаше за столове.{S} Ђаци и момци изнеше на двориште, под хладовиту и сенасту липу, што д |
| S} Све је пиљио и мотрио шта тетка отуд износи.{S} Мислио је само о томе, како је он најстарији |
| е почео нечастиви да куша!...{S} Шта ми износи пред очи!«... и он се удубљује даље у читање, ос |
| им приходом, тек у годишњим рачунима он износи, у место пређашњих <pb n="244" /> шесет — седамд |
| ијами похот возбуждаја« ...{S} После му износи пред очи сећање на продату очевину, тугу сестрин |
| ко му није падало на ум да је то старо, изношено, искрпљено одело, у коме он изгледа смешан.</p |
| штењу, са медним, калајисаним и споља и изнутра котлићем у руци, у коме је освећена водица, крс |
| ћи се живело старински.{S} Беше свега у изобиљу...</p> <pb n="259" /> <p>Једног дана Леонтије о |
| да се добици манастирски никако не могу изравнати са издацима.{S} Како која година, дефицит све |
| је предузео, да, по некој новој методи, изради и Нићифору.{S} Луб је готов, <pb n="182" /> само |
| агледа у ова црна, кривуљава, незграпно израђена црквено-словенска писмена као у неку светињу.< |
| елој Србији, нигде се у толикој мери не израђује и не продаје дрвена грађа, као у чувеним струж |
| ада оценити га овим једним погледом.{S} Израз њена лица, после овога прегледа, гласио је: »Тс.. |
| ре заплећући се, застајкујући да смисли израз, па све слободније и јасније, дугачак говор о наш |
| би... да би... хм! — он не нађе згодна израза и застаде.</p> <p>— Господе Спаситељу и сви анђе |
| зјаве лекарске њихова лица добише разне изразе: прво страх од смрти, потом страх од неизвесне с |
| ним истим покретима, са истим начином и изразима лица, како је и он сам радио, тапкају преко дв |
| се, оним бираним, сељачким, тужбаличким изразима, жудња и туга целе родбине за њим, понавља му |
| смешећи се и обарајући очи стидљиво, са изразом <pb n="117" /> на лицу, који вели : »Ја ви не р |
| ’ те бољело? пита га Љубомир наивно, са изразом искрена учешћа у његову страдању.</p> <p>— Ха-х |
| спити, обори главу покорно са уздахом и изразом на лицу, који као да вели:{S} Буди воља твоја, |
| јест!... махну Велимир главом с таквим изразом, који је говорио: »Волим ти цео дан товарити џа |
| остаде приковано око, с немим зачуђеним изразом, на оној убогој, сниској, кривој дашчарици, чиј |
| оним истим забринуто побожним, блаженим изразом лица, служи он госте, дижући или доносећи судов |
| није, кидајући месо са веселим блаженим изразом на лицу.</p> <p>— М-м-ма... мумла нешто и Макси |
| а лагано повуче за мантију и, значајним изразом на лицу, прошапта му:</p> <p>— Амо де!</p> <p>К |
| чном руху, са неким напрегнуто озбиљним изразом на лицу, стоје уз певницу и нешто шапућу.{S} Љу |
| че у собу са неким новим, сладострасним изразом на лицу; час му се Мира стане превртати пред оч |
| пенског манастира, са иронично-пакосним изразом, подмигујући оном другом сабрату, смешећи се и |
| . узвикну Арсеније с болесно-забринутим изразом.{S} Па се тек после нечему присети:</p> <p>— А- |
| ице, па се занесе, пратећи благословени Израиљ у његовом дугом, мучном и занимљивом лутању по п |
| е гледајући га, као да је он какав пањ, израсто на улици...{S} Кад га поклопи и увуче у своје ч |
| е.</p> <p>— Најмање још једанаест дана, израчуна Велимир, на питање Леонтијево: колико ће се за |
| Није још добро ни разгледао околину, а израчуна да је већ прошао месец како служи овде.{S} Чуд |
| стаје Мира наложила велику ватру, па се изребрила према ватри, на великој гомили сена; устурила |
| има, подижући многобројне манастире:{S} Изређа доста опширно, наводећи примере, како су српски |
| о красним готованима, изелицама... и он изређа још десетину оваких и горих епитета.</p> <p>— Пу |
| Ненад Ђаков?...{S} И калуђер нестрпљиво изређа неколико старијих, зрелих људи, које је знао...{ |
| твом, да ће тако чинити.{S} Архимандрит изређа све оне тешке погодбе, са којима се улази у ред |
| настирско вино...</p> <pb n="172" /> <p>Изређане су давно све здравице, званичне и незваничне, |
| а низ степенице. . .</p> <p>За два дана изређаше још петорицу цензора у другом одељењу, и најза |
| рипреме за проповед мира...{S} И кад се изређаше сва ова оглашења, нови брат стаде, потпуно оде |
| е, и оно живо брисање и намештање добро изрибане трпезе, и онај уобичајени врисак и бегање дечј |
| не, поцепане ђачке хаљинице, отпаса се, изу се и остаде бос, гологлав, у дугој сеоској распојас |
| о готовине у Управи фондова, то је Сава изузео и потрошио, а Леонтије се, по саветима умних људ |
| није могла онда подићи, сад ће се опет изузети десетина хиљада, да се попуне тамо неки други р |
| ма и стоком...{S} После десетину година изузето је за исту сврху петнаест хиљада и, пошто се во |
| тац Сава потражио је и добио дозволу да изузме из Управе Фондова десет хиљада динара манастирск |
| лађа, сад о месојеђу доведена, снаха да изује Леонтија.</p> <p>— Нека... нека... замуца калуђер |
| као по маху чаробна штапића, изменило, изумрло, отуђило...</p> <p>У почетку је, као што видесм |
| штао!...{S} Да учи школе, све... све да изучи, па да буде као његов некадањи господин; онако ис |
| остане све овако како је, док год он не изучи све школе.{S} Сад се школа истакла напред, пред с |
| <pb n="57" /> на души.{S} Да ли ће још икад прекорачити овај значајни праг, преко кога се улаз |
| а, повешани у разноврсним рамовима, без икаква реда, по зидовима.{S} Осети се одмах нешто манас |
| сада на оне олињале, хиљадама пута, без икаква основа, поновљене фразе о значају српских манаст |
| о да се стиди њега...{S} Она одмах, без икаква упутства, заузе онај исти положај у манастиру, к |
| ицом, која се таласа, љуља и комеша без икаква реда, од које се чују узвици, смех, а над целом |
| је баш до јела...{S} По зидовима, испод икона, исписана главнија правила монашког живота.{S} Ни |
| а, који је знао коме припадају новци са иконе.</p> <p>Љубомир, погнуте главе, гледајући само пр |
| омир се одвоји из реда кад дођоше близу иконе за <pb n="48" /> целивање, стаде побожно пред ико |
| <p>— Па... кад зарађујемо по тој новој иконији... како ли је зовете — трипут више, ондак зна с |
| к, извади бакрени марјаш и спусти га на икону.{S} Сви га другови посматраху са чуђењем.{S} И пр |
| n="48" /> целивање, стаде побожно пред икону, прекрсти се и наже чело да га свештеник помаже, |
| , мало... па тек ми падне на памет Мира ил’ Милка“.</p> <p>После долазе они страшни надчовечни |
| као да је њему сасвим свеједно: долазио ил’ не долазио у срез.{S} А ово он пита тек ’нако... из |
| о створен...{S} Сад, или да лажем Бога, или да послушам и поштено извршим његову заповест?...{S |
| као нешто друго, што не личи на човека, или што није прави створ божји, него се узео са неким с |
| у; на друму само се вије густа прашина, или се раскаља после кише, па се само гиба жућкасто црн |
| срцем, или очајно рикање рањена звера, или страховито гуђење развитлана оркана?!...</p> <p>Пон |
| и то не можемо.{S} Него ’нако... јарца, или јакања...</p> <p>— Како то јарца?</p> <p>— Деремо ј |
| . као што се лагано тули живот човеков, или можда живот целог човечанства?...</p> </div> <div t |
| а сам за нешто друго створен...{S} Сад, или да лажем Бога, или да послушам и поштено извршим ње |
| во, као да ће рећи: »Да ли је овај луд, или се само прави?« па му, без предомишљања одговори:</ |
| вара!...{S} Да ли то они њега сви мрзе, или говоре тек ’нако?...</p> <p>— А у тој гимназији... |
| руга, који трн, павитина и опет врљике, или јендеци са оградом од трња.{S} Сокаком се жути осуш |
| ко да сматра ове људе: да ли као свете, или онако како се они сами сматрају.</p> <p>После пола |
| И седим, ет’ овако, док не зађе сунце, или док... хм ..</p> <p>— Ти пијеш, онако... прекиде га |
| S} Остало време проводио је на молитви, или у побожном размишљању...</p> <p>Ах, како му се допа |
| у Антоније и Пахомије заиста постојали, или је то обична, побожна прича?!...</p> <p>Јер у свети |
| да је то човек, насмејали би се и они, или жутом капуту, или прљавој марамици, или тако нечему |
| иски хумови, по којима се жуте стрњаци, или зелене воћњаци и црне или црвене кућни кровови...{S |
| да га и нема ту на <pb n="35" /> улици, или га обилазе равнодушно, не гледајући га, као да је о |
| или жутом капуту, или прљавој марамици, или тако нечему...{S} А овако : дечко као и они... па с |
| ајући је и хитајући обло камење у зрак, или гађајући свраке, чавке и друге крупније штеточине.{ |
| <pb n="235" /> јаук за ишчупаним срцем, или очајно рикање рањена звера, или страховито гуђење р |
| крив октобарски или новембарски казан, или се пријави која побожна душа за молитву.{S} Манасти |
| ху: да ли је он још човек, божји створ, или се већ прометнуо у какво чудо?...</p> <p>А Љубомир, |
| твар, без које неће да се крене на пут, или мож’да, узбуђен, не знађаше шта би друго <pb n="109 |
| д белавка уведе говеда у стричеву њиву, или да трпи као што чине Велимир и Никола?{S} Све, све. |
| 2" /> у какву пустињу, или велику шуму, или тако нешто...</p> <p>Понео је доста нагорелих вошта |
| притисну Милка, кад га обори у јакању, или: што он њу не обори, <pb n="55" /> па да је притисн |
| удалити <pb n="152" /> у какву пустињу, или велику шуму, или тако нешто...</p> <p>Понео је дост |
| {S} Смишљао је да бежи у какву пустињу, или у опште удаљено место од света, али се некако сам, |
| набијеним кострутним бисагама па врату, или котарицама преко рамена (како је чему време), вешт |
| асмејали би се и они, или жутом капуту, или прљавој марамици, или тако нечему...{S} А овако : д |
| оже бити!...</p> <p>Је ли он грешио?... или није разумео задаћу живота онако правилно као Велим |
| и му сад и онај пандур био тако драг... или што га не ухвати онај његов сељак и не одведе на Ма |
| ...{S} Је ли то сија сунце од истине... или је све ово сан?«... помисли Љубомир и напреже се да |
| а не оставља места размишљању.{S} Него: или — или !</p> <p>— Не марим толико за све друго, збор |
| з вечно празног дремежа, <pb n="238" /> или монотоног механичког читања и молитвања у цркви!{S} |
| исто што чича, и чича да је <hi>он</hi> или <hi>као</hi> он... тако нешто...</p> <pb n="50" /> |
| ци весели; нико се не жури на посао.{S} Или гледају да рано површе што имају, па се и они некуд |
| раво</hi>, о чему сам толико мислио?{S} Или може бити није <hi>то</hi>, него има нешто друго... |
| } Види само једно: неизбежну пропаст, — или: јурнути напред, поклати зубима оне што су пружили |
| ставља места размишљању.{S} Него: или — или !</p> <p>— Не марим толико за све друго, збори дево |
| главу.{S} Али га опет запита:</p> <p>— Или се мож’да стидиш, па не смеш да причаш како је било |
| вор.{S} Он прибегну ширетлуку:</p> <p>— Или си ти то онако само удесио... отеже он, нарочито не |
| Зато се и питам једнако: је ли ово Сава или неко други.</p> <p>Опет настаде ћутање.{S} Тек ће, |
| {S} А шта је ово!...{S} Истина, он бега или се крије, чим опази човека или жену; обилази далеко |
| Ту се записивала свака пара од прилога или од продатог мала; веће суме записивали су заједничк |
| а зубима клип, писне опако ради обичаја или кокетарије, а није баш што је <pb n="112" /> боли, |
| о кухињи и сваки час запиткују Арсенија или друге калуђере: шта ће се кухати?... у чему, како?. |
| капљице.{S} Да л’ то беху грашке зноја или сузе, прота не виде.</p> <p>— Али кад погледам низа |
| он бега или се крије, чим опази човека или жену; обилази далеко око места, где чобани чувају с |
| S} Кад, рецимо, дође у манастир владика или тако неко од оних великих... оних, хм... па ови мој |
| неког белаја мувати по угловима ходника или кујне, осврћући се бојажљиво око себе.{S} А пића и |
| ка из Београда, као што видесмо, мучила или занимала нека велика мисао, која га је тако обујмил |
| фркнувши по неки пут широким ноздрвама или лупнувши поткованом копитом о храстову даску...</p> |
| рећна, весела младића, који је месецима или годинама носно бурну, младићску, искрену љубав у ср |
| о један за наше госте: дође нам родбина или тако...{S} Сад ће овај бити твој, <pb n="83" /> пок |
| гимназије...{S} Боже, је ли ово истина или сан!..., Ја, Љубомир Васић, гимна... како оно кажу |
| ма потребне привремене оградице од трња или облица...{S} Кад је лепо време — трчи праши, плеви, |
| , кроз који севне понекад нека падалица или репатица.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| /> јеванђеље: »Рече Господ: љубјај отца или матер паче мене, њест мене достоин«...</p> <p>Сврши |
| ало, на рогозини.{S} Једе само сув хлеб или корење...{S} И опет, при тако строгу животу, деси с |
| по школи, чудећи се што још не види крв или ватру.</p> <p>За Јоцом истрча један професор.</p> < |
| , да се спусти што већи прилог у бисаге или котарицу.{S} Вешти момци настављају прекоре и тражњ |
| ружевни су.{S} Кад ми имамо што важније или ’нако... хитно са нашим познаницама, они нам помажу |
| ну главу...{S} Он не зна да ли што чује или осећа, али му се чини да спава и у сну осећа леп ми |
| стављао сваку засебно у велике дуванске или бакалске кесе.{S} Али је сад прекинуо рад; завуко о |
| умана и како је кад чему време: пастрме или суве рибе.</p> <p>— Видиш шта вреди слога: ’вако ми |
| какве нове, непознате му до сад топлине или зиме... ни сам не зна чега, тек нешто прозуја кроз |
| жуте стрњаци, или зелене воћњаци и црне или црвене кућни кровови...{S} И они већи брегови, окић |
| ивотињу, посао, и сав се предати забави или послу око ње.{S} Кад је дошао Љубомир, беше се зауз |
| ки тежак гледа да подупре леђа кад седи или стоји) па брзо чупа и растреса бела, опрана, нежна |
| г, машући главом, као да се нечему чуди или неком прети.</p> <p>— ...{S}Као да их је туркиња ро |
| добрим и злим газдарицама, о Чукурлији или некаквој Делиској чесми, о младим и душевним кувари |
| нека бабињара, којој је крив октобарски или новембарски казан, или се пријави која побожна душа |
| е на маштање, па стане газити по пртини или целцу — како се деси, — погури се и сагне главу, а |
| светитељи, што су били прости калуђери или игумани као и он, како се они посветише!...{S} И ни |
| сад гледа само, да се још сит наговори или напева...{S} Почеше се ређати најслободније шале, д |
| својим суседима нешто живо објашњавати или доказивати, па онда замаха рукама по ваздуху, дајућ |
| ећа да под њим нестаје земље... он лети или пада, а око њега шушти и мирише слама и намазана ко |
| још очекује неће ли се игуман извинити или бар задржати га.</p> <p>— Трговачка чест!...{S} Ха- |
| ећање веће: да ли се треба више плашити или љутити.{S} По ходнику грми његов глас, а под одјече |
| охладити док он сврши, а није ред јести или пити у овакој прилици.</p> <p>Господин поче лагано, |
| ви за себе, и никога се не тичу радости или невоље друга му.{S} Може ко одсуствовати годинама, |
| им изразом лица, служи он госте, дижући или доносећи судове, гледајући само у оно што ради, чим |
| и бегање дечје од калуђера чак у поток или у планину, и оно побожно целивање светог крста и ње |
| во?{S} Обузет оном електричном топлином или зебњом, он се само стреса под навалом неких нових о |
| илика, те заметне шалу с којом удовицом или ’нако женском — <pb n="86" /> чувао се туђег поглед |
| о стегне, не зна ни сам: да ли плашљиво или радосно.{S} Чита занесен; понеки пут прекине читање |
| човек, који је нашао оно што је тражио или очекивао, узвикну са неким полусмехом:</p> <p>— Каж |
| е дете ваљано; ваљад’ није ништа украло или 'нако... неки паксијанлук урадило?«...</p> <p>А мал |
| а камилавка: како је год окренеш, десно или лево, она стоји подједнако...{S} Празна је душа, мо |
| љством ову руску пословицу, коју је чуо или прочитао негде у Богословији.</p> <p>— Аха, тако да |
| одици.{S} Само је до сад носио котарицу или бисаге, а сад, као свештеник, улази у домове и сам |
| о се тако заједно, па нит’ су нам вреле илинске, ни хладне божићне ноћи!...{S} А ти куњај тако! |
| и, калуђери се расплинуше, као восак на илинском сунцу...{S} Боже, слободни!... и то мож’да за |
| чним дечјим гласом, који је најречитије илустровао безобзирну непослушност великог брадатог јар |
| е калуђере, како нису ништа учили, и да им тим напомене своје богословско образовање.{S} Истина |
| е се јела с правим задовољством, као да им је велика част изнесена.{S} Обоје стадоше жудно жвак |
| пут.{S} Он се осмехну на њих, и као да им говораше лицем и очима: »Ја бих се са свима сад ижљу |
| и сви они учевни калуђери... и не пада им на ум јарам Христов!«...</p> <p>Прошла је давно поно |
| , блесаво још ово неколико људи, повика им:</p> <p>— Лонцолизи!{S} Манастирски лонцолизи!... св |
| ко сам, пође и он за њима.</p> <p>Тетка им у кухињи спремила посну попару и чак, што је необичн |
| чула си... а он шара по песку...{S} Па им онда каже: »Који од вас никад у животу није учинио г |
| Онај мој лудак, побратим... опију га па им све каже.{S} Али ћу и њега...</p> <p>Тако псујући и |
| ше кораке, стадоше разносити јела, лица им добила немоћан, преплашен и необично смирен изглед; |
| , опази да су се и они уозбиљили и лица им дошла друкчија.</p> <p>— Дај! зачу се отуд крупан за |
| калуђери — прави свеци!</p> <p>— Такав им је и народ, није чудо!... одговори архимандрит, па с |
| оски становници збуне и ушепртљају, кад им дође из града, после дужег одсуства, какав члан њихо |
| о, прелила је унакрст зејтином.{S} Даде им да једу, па затим оде у трпезарију.{S} Док се испраз |
| ђерски осмех кад говоре са женама, које им се допадају.{S} У том осмеху исписана је бездна греш |
| праском.{S} Траже га од кад себе, пуне им руке посла, спрема се велика вечера.{S} Напољу се чу |
| другови посматраху са чуђењем.{S} И пре им његово лице беше необично, али сад... сад је много н |
| вином.</p> <p>— Де, ви ђаволи!... виче им тетка, смешећи се и обарајући очи стидљиво, са израз |
| мићи, спахије, шта ли су!...{S} Столови им блистају сребрним посуђем, кухиње раскошне, господск |
| од, напомену.</p> <pb n="175" /> <p>Али им се одмах по уводу лица разведрише, и они стадоше слу |
| безброј несташних малишана, не знајући им још имена, раскречи се, подиже обе руке у вис и, кол |
| даше се и насмејаше се самим очима, док им лице беше озбиљно...</p> <p>Друга новина беше: намес |
| тени и побожни«, мисли он идући. »И ово им је дете ваљано; ваљад’ није ништа украло или 'нако.. |
| ди путују без ичега, па се увек нађе ко им да хлеба.{S} А шта је ово!...{S} Истина, он бега или |
| уживање« ђаци су добро плаћали ономе ко им га нађе.{S} Била је то једна <pb n="38" /> мања и, п |
| ла за дошљака и да је већ примљен, само им беше љубопитно знати: да ли ће му се одредити посао |
| ного бољу гозбу, а од оваког ручка само им се усне иронично и пакосно скупљају, а очи значајно |
| манитарни и културно-привредни...{S} То им и јесте главна сврха, коју им наменише узвишени осни |
| није.{S} Само гаје винограде сами, и то им је најглавнији пољски посао.{S} Покосе ливаде, отрес |
| и праведници седели уз пуне бачве, зато им и није била душа празна, него све по пустињи и пећин |
| упаше потковане цокуле, зачу се познато им фркање кроз нос и кашаљ.{S} Шкрипнуше врата од трпез |
| ладих, и она искрена радост њихова, што им се сија у оку, јер су дочекали да виде два »господин |
| ави Хаџи-Ђера, па само слушају оно, што им по заслузи припада ..</p> <p>Али говорник обрте лист |
| се.{S} Лепше је ово написано, него што им је учитељ причао.{S} Али при крају запе: стадоше се |
| који су сви, махом, чисто одевени. »Што им то мајка ократи пеленгирице?{S} Мора да није имала в |
| <p>— Како... кака чреда?</p> <p>Љубомир им каза како је мислио.{S} Велимир то исприча осталима. |
| ...{S} То им и јесте главна сврха, коју им наменише узвишени оснивачи и побожни приложници... < |
| их зајазио.{S} Него... ако велиш, ја ћу им рећи... да се не мразиш?...{S} Знаш... они мисле, ка |
| о ће на то пристати?...</p> <p>— Бацићу им пред ноге ове рите, па ми после не треба ничији прис |
| ћеш оволике калуђере?</p> <p>— Дао бих им све овчарске и кабларске манастире, па нек’ се у оно |
| поља остадоше по старом.{S} А и шта ћеш им?{S} Шта можеш унети новога, а стварнога и кориснога, |
| их задаћа.{S} А како ће он!...{S} Него, има и лепших ствари, на пр. библиска историја... то га |
| рех, па без казни?...{S} Није ту све... има ту нешто друго... мора имати!{S} Јер, што би се онд |
| азну чашу.</p> <p>— Максим у Прњавор... има опело, проговори он, гледајући кроз прозор према се |
| ћи, а он да дембелише... ха-ха-ха...{S} Има неке »планове« човек са њим: зацело ће га у владике |
| како може још да иде, једе, пије...{S} Има му тридесет година, висок је одвећ, сух, смежурана |
| женском лепотом и грешном пожудом...{S} Има их на стотине, који су следовали за Антонијем, и св |
| ег ћутања.</p> <p>— Па... како коме.{S} Има их доста што не могу ништа да утуве, а ја сам знао |
| тави редом друга питања, по правилу:{S} Има ли жељу удостојити се анђелског образа и бити увршћ |
| требало још на то прелазити...</p> <p>— Има времена... тамо после поноћи, заврши окружни прото, |
| .</p> <p>Она му каза име села.</p> <p>— Има ли још много до Београда?</p> <p>— Кажу да има дост |
| орити о школи.{S} Ко је год инокосан, а има дете одрасло, обилази око кмета и пита га шта ће да |
| S} Ови други нису толико добивали.{S} А има ли чарапа, пешкира? настави она, завирујући у кожне |
| е Марија, да је ту из оближњег села, да има мужа и двоје деце, да је, већ четири године, овде у |
| навуко му доста суха лишћа у пећину, да има на шта лећи.{S} Младић хтеде одбити овај раскош, ал |
| о је ватру наложио једино с разлога: да има на чему окадити пећину, и ако је, међу осталим њего |
| с Велимиром и дркће...{S} Чини му се да има праву грозницу.{S} Он више не мисли, него само, у с |
| не може <pb n="36" /> ништа учити, и да има много бољих места, где се мање ради и више користи. |
| риваји, како се тресу и љушкају, као да има у њима нешто тешко.{S} Гомила стаде и расклопи се и |
| е и чудноватије.{S} До сад је мислио да има бар неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: ту |
| још много до Београда?</p> <p>— Кажу да има доста, вели она и опет се смеје његову изгледу.</p> |
| чноме младоме иноку.{S} Изјављује му да има нарочите намере и велике планове, односно будућност |
| штро:</p> <p>— У Јасеновац!...{S} Посла има доста, Велимир зна...{S} Он ће с тобом, да... да ти |
| на срцу, уклони се од оних, које сотона има у својој власти.</p> <p>А тетка већ јасно види, да |
| S} До сад се само мотало, а не знаш шта има у клупчету...</p> <p>Леонтије га погледа чудно, не |
| њу, о доласку у Београд...</p> <p>А кад има више посла у кући, онда Милку пошљу да чува говеда, |
| А Леонтију сад преноћиште у кућама, где има женских, изгледа страшније од многих мука.{S} Али м |
| — Стоку знам да умеш чувати: код вас је има доста, него знаш ли што око коња?</p> <p>— Нисмо их |
| у их онај познати подрумски дах, у коме има не само алкохолног мириса, него је <pb n="132" /> у |
| чарском.{S} Зими се заради много, те се има са чим летина средити.</p> <p>Али за ђаке манастирс |
| ачно... гле, светли се пред очима.{S} И има нешто пријатно, чега сад треба да се сети...</p> <p |
| он постао владика, дотле се она удала и има дете...{S} Гледајући неисказану тугу на њену лицу, |
| нама, добро...{S} А на послетку, сваки има своју главу.</p> <p>— Хе, да видиш моју Аницу.{S} Н |
| наставља пандур оштријим гласом — да ли има места и за нас, и ако смо пандурска сорта...</p> <p |
| други, то зна... то осећа добро.{S} Али има нешто друго, важније...</p> <p>Једнако га је, још о |
| <p>Љубомир га послуша.</p> <p>— Шта ти има у том... тој библији... како ли се...{S} Дела ми ба |
| и намештај гране да не однесе...{S} Тек има се посла доста.</p> <p>Љубомир не доби времена ни д |
| ..{S} Шта то чиниш!...{S} Покај се, док има времена...{S} Бог ће опростити...</p> <p>Ђаци се ок |
| све...{S} Данас је недељни дан, игуман има госта, некаква чиновника из Милановца, па пошто се |
| . јер је ђак манастирски.{S} Истина, он има свога имања, али то још није одељено од стричева.</ |
| ему није ни мало тешко чинило.{S} Та он има своје место, зна где је и, што је главно, није више |
| одзива тој жени, која само један посао има: одмамљује »млађе« из суседних кућа и намешта их на |
| S} Или може бити није <hi>то</hi>, него има нешто друго...{S} Отац... како ’но рече кад пођох.. |
| гло да се додвори игуману и свакоме, ко има каква било утицаја на манастирски живот и интересе |
| пође попа, а у друга пошље ђаке.{S} Ако има синчића, онда шиље њега, јер не мора давати »процен |
| Сам никада не почиње разговор, осим ако има што запитати.{S} Одговара на питања кратко, и увек |
| ле нечему присети:</p> <p>— А-а... тамо има хајдучице са жутим цветом!...{S} Како је оно зову?. |
| гме кад се таки момци замисле, ту нешто има!... рече она шаљиво, смејући се и стежући још више |
| забринуо млади монах.{S} У сваком селу има неколико домаћинских кућа, где калуђери вазда ноћив |
| отме из саломљене душе, показује да ту има још живота.</p> <p>Једне посне недеље Леонтије не о |
| а све пука сиротиња.</p> <p>Његов отац има њих три сина и четири кћери, а од имањца само две њ |
| , вилењацима, шта ли су.{S} Она више не имаде за њега онако искрена другарска погледа, с каквим |
| м имањем, викну један грађанин, који не имађаше стрпљења сачекати крај игуманова разговора, — п |
| ругове одевене као и он, од којих један имађаше и браду.{S} Четвртог дана позваше га у канцелар |
| бедем, а десном балансира... ноге једва имају о шта да се одупру...{S} А под њим зинула бескрај |
| ојим задужбинама онаква средства, каква имају фрушкогорски манастири... »И дахом јему (манастир |
| етку, оно пре, увредио...{S} Он држи да имају право и онај господин и отац Сава, само говор прв |
| а од стричева... сви окупили једно, сви имају неку невољицу...</p> <p>— Ови су сви подолазили д |
| и...</p> <p>Гле, и другови његови, који имају прописно школовање, напрежу се и често пута дижу |
| прелазе у старије разреде сви они, који имају добре годишње оцене.{S} Прочиташе њихова имена: и |
| свали сав посао огромне куће, јер момци имају сваки своју »струку«, па ни један неће да чује <p |
| осао.{S} Или гледају да рано површе што имају, па се и они некуд дигну, нестане их, као у маглу |
| к, учитељ, неизбежни побратим игуманов (имају их сви игумани) некакав староислужени »чиновник« |
| ило и сањало само ради тога, да би душа имала забаве?...{S} Зар су све то била само привиђења, |
| јка ократи пеленгирице?{S} Мора да није имала више оваког сукна«...{S} Било их је у чистим и бе |
| олитва над једном болесницом и потом се имала започети ускршња водица по целом селу.{S} Ради то |
| а је за све досадање случајеве у животу имала једну сталну подлогу — навику...{S} Све се радило |
| идео, и ако су у селу му и поп и учитељ имали кћери, кад виде онај благи поглед, он се збуни, с |
| ра немарно и погледа у страну.{S} Нисмо имали друга посла.</p> <p>— Па онако боси обоје... сева |
| та не могу да забораве осећања, која су имали при читању појединих сцена...</p> <p>У Љубомирово |
| еле српске, о намерама њиховим, које су имали пред очима, подижући многобројне манастире:{S} Из |
| знаш ли што око коња?</p> <p>— Нисмо их имали... коње, одговори дечко, гледајући га право у очи |
| ије могао никакав већи рад започети.{S} Имало се кад размишљати о свему.{S} У томе доста поможе |
| тром практичном увиђавношћу...</p> <p>А имало се о чему смишљати.{S} Манастир се, услед новог п |
| ка Наума« и прочита га на душак, јер је имало свега двадесет један ред.</p> <p>Одједном се осет |
| је видесмо у манастиру.{S} Али се дотле имало и незгодица...</p> <p>Прва домаћица манастирска, |
| дише!....</p> <pb n="208" /> <p>Прво се имало извршити једно прешно крштење, затим молитва над |
| , питајте оца игумана...{S} Хе, роде... имам ја таке лекарије... хтеде се даље правдати Арсениј |
| боље истакне своје исказано мишљење.{S} Имам једног ђачића, дошао из гимназије...{S} Залуди се |
| о.{S} Па ако се бојиш твоје госпође, ја имам моју собу, где смем примати госте...{S} Па би мога |
| икује Никола, гладећи хладно стакло.{S} Имамо и ми душу, зар није?...{S} А баш ову је донео игу |
| свим друкчији... дружевни су.{S} Кад ми имамо што важније или ’нако... хитно са нашим познаница |
| е одрећи свега: и оца и мајке, родбине, имања... све то оставити, па се удаљити од света...</p> |
| ак манастирски.{S} Истина, он има свога имања, али то још није одељено од стричева.</p> <p>Све |
| за молитву.{S} Манастири не раде своја имања, него их дају на наполицу.{S} Тако је доиста и ко |
| ..</p> <p>— Је ли ви нећете ни пара, ни имања, ни кућа, ни стоке, ништа... а?...{S} Је ли ви ба |
| тера сад, док не видим са стричевима за имање, ето то је...{S} А после је лако...</p> <p>— Онда |
| матер, и жену, и децу... нек’ прода све имање и разда милостињу сиротињи«...{S} А носити крст Х |
| није Антоније због тих речи продао цело имање, и после живео по њима цела живота!...</p> <p>Кад |
| даде све... све што је добио за продато имање...{S} Сестрицу оставља код обречених Христу девој |
| чита даље како ђаво куша Саву освећеног имањем, па после, богме, и женидбом и још многим саблаз |
| шта ћете после, господине, са оволиким имањем, викну један грађанин, који не имађаше стрпљења |
| ц има њих три сина и четири кћери, а од имањца само две њиве, једну ливаду и мало окућњице.{S} |
| о од овога доласка, и ако он није ништа имао са среском влашћу. »Ко зна зашто је он дошао!« мис |
| е Светозар не предомисли.</p> <p>Сад је имао само једну бригу: да удеси своје послове тако, как |
| ом испосничком животу.{S} Сад, кад није имао узрока да се крије, снабдео је испосницу најпречим |
| монолог запрепасти калуђере.{S} Он није имао обичај да пред њима што прича, осим што неки пут, |
| а око себе...</p> <p>— Оваку згоду није имао Антоније, рече он у себи.{S} Тамо је, кажу, камени |
| се и шапућући молитве, које је Антоније имао обичај изговарати.</p> <p>Кресну спремљену жижицу, |
| окренуо, да је манастир добио парницу и имао право подићи воденицу на своме воденичишту, и ако |
| ’да он?...{S} Ко зна?!...{S} Ех, кад би имао стотину дуката, да их ћушне где треба!...</p> <p>В |
| ..</p> <pb n="181" /> <p>Отац Василијан имао је обичај, као и многи људи, заволети какву ствар, |
| имати веру у Оца небесног, какву је Он имао, чинити добра ближњему и жртвовати се за њега, као |
| остадоше парохије, па би се човек опет имао чим занети.</p> <p>Још пре неколико година учини с |
| ињи«...{S} А носити крст Христов значи: имати веру у Оца небесног, какву је Он имао, чинити доб |
| да се калуђеримо, јер ћемо, кажу, онда имати доста пара, па се можемо проводити како хоћемо... |
| је ту све... има ту нешто друго... мора имати!{S} Јер, што би се онда мучили толики испосници?« |
| ог часа и с гордошћу рачунао: колико ће имати учитеља ове године.{S} Сео је у последњу клупу, м |
| тина, још је рано за то, али ће се ипак имати ма чим одбранити.{S} Оде у амбар, дохвати торбу с |
| ити, да она неће сама бити ту у механи, имаће још кога, па се дао у објашњења, док иза угла мех |
| ти се оженио!...{S} Ко ће ми јавити!{S} Имаш своју кућу!...{S} Овамо!... и Леонтије увуче свога |
| ај ће некад бити министар!«...</p> <p>— Имаш ли, море, каква одела? пита га господин Никола у о |
| ... они мисле, кад си таки господин, да имаш пун казан дуката...</p> <p>— А ти не мислиш тако?! |
| то искамче, рече му Вујо на само.{S} Да имаш капетан-Мишино благо, не би их зајазио.{S} Него... |
| што се каже црквењак.</p> <p>— Е, ту се имаш много полирати.{S} Морамо те много учити и толкова |
| ко лица девојчетова.</p> <p>Она му каза име села.</p> <p>— Има ли још много до Београда?</p> <p |
| га чудно гледају...</p> <p>— Како ти је име? запита он дрхтећи и чудећи се толикој својој смело |
| хм... он не рече која, не помену ничије име, али се знало о коме говори: јест, нешто се и она о |
| преклињања свију другова да не срамоти име њихова пострига, њихове опште куће...{S} Нићифору к |
| доби писмо од оца.{S} Пише брат Свејо у име очево, кори га што је тако тврда срца, па заборави |
| : стадоше се ређати некаква неразумљива имена, и речи; он обрте неколико листова — опет позната |
| обре годишње оцене.{S} Прочиташе њихова имена: и Љубомир прелази у трећи разред.{S} Изишо је из |
| хтеде скочити од изненадна помена свога имена.{S} Дрхтао је од страха и од свега, што грешним у |
| ма господаре други људи и чују се друга имена...</p> <p>И овде нестаје оног старог, на који је |
| , чистог, седог директора, који прочита имена примљених ученика у први разред гимназије, и још |
| уђења не саслуша ништа више, после свог имена...</p> <p>»Љубомир Васић, ученик велике гимназије |
| розаветног текста, са сипањем необичних имена католичких и протестантских богослова-научењака, |
| ј несташних малишана, не знајући им још имена, раскречи се, подиже обе руке у вис и, колико беш |
| че и намигну оком, те није морао казати именицу, да знаш што су!...{S} Хе-хе... ти си још млад, |
| ао »<hi>осмољетен</hi>... отверже всјех имјенији, и шед в манастир, пријат на сја ангелски обра |
| га је мрзило да улази у то.{S} Њему је импоновало само оно, што он не разуме; а што он зна, др |
| ви му пишу само због новаца, он то зна, иначе га се још за дуго не би сетили.{S} И за калуђерењ |
| Никола друговима.{S} То је, зацело.{S} Иначе би он друкчије... све мед тече из уста.</p> <p>— |
| није ни мислио...</p> <p>А њих двоје и иначе нису ни о чем мислили.{S} Они се предадоше чистој |
| амером у своју корист.</p> <p>А после и иначе у животу, у разним забавним и младићским стварима |
| тази...</p> <p>У вече, кад обузе мрак и иначе мрачну густу шуму, кад се кроз хладну влагу разли |
| га путовање толико збуни, и помете му и иначе нејасне погледе на живот и будућност, да више ско |
| 47" /> се и стане од страха певати, што иначе никад не чини...</p> <p>Кад би све готово, насуто |
| ан је и гладан необично.{S} Глад је већ иначе знао трпети, али овакву глад, која иде упоредо са |
| >Морало се одједаред сасвим помрачити у иначе мрачној души Максимовој.{S} Он је изгледао као ку |
| необичну глад, и ваљада услед тако јаке инервације поче живље мислити...{S} Досетио се: ако ста |
| те новоме брату широку мантију.{S} Нови инок осети ону обичну пријатност, коју осећа сваки, кад |
| , узмичући се мало у десно.</p> <p>Нови инок волео је трпети многе муке овог света, него сести |
| прати и трљати између прстију... млади инок, с надувеним до највеће мере плућима, само изви гл |
| оком гледати.{S} Једанаестог дана млади инок осећаше велико задовољство од прања уморних, подби |
| људи забораве и Бога и све, али смерни инок остаје сталан, као и праведни Јов.</p> <p>А оне по |
| а га уведе у <hi>свет</hi>, кога се сам инок одрекао...{S} И отац Сава, оно лани у подруму, са |
| звао Никола, а ноћас изиђе из цркве као инок Никифор.{S} Употребно је сву <pb n="161" /> урођен |
| они!«...</p> <p>Па ступање Макаријево у иноке... па онај страшни догађај због трудне девојке, к |
| њу нешто говорити о школи.{S} Ко је год инокосан, а има дете одрасло, обилази око кмета и пита |
| освети највећу пажњу необичноме младоме иноку.{S} Изјављује му да има нарочите намере и велике |
| онаси певаху тако лепо и заносно, новом иноку беше тако топло и пријатно, да му се учини као да |
| не треба му за сад.{S} Антоније и други иноци по неколико дана нису ништа окусили, па зар не мо |
| два брата Теодор и Теофан... сви велики иноци и, што је најглавније, дјевственици.{S} Ниједан с |
| ширно, наводећи примере, како су српски иноци ревносно и <pb n="176" /> с великим прегнућем рад |
| "185" /> још дорастао великим стрпљивим иноцима, него плану:</p> <p>— Ја...{S} Кад ти будеш цар |
| на, показа суштину, циљ и битне особине иночког, калуђерског живота.</p> <p>— Ко се облачи у ов |
| , шест стотина дуката, без облигације и интереса, осетио се тако сигуран, да се већ није бојао |
| је она бити са њима добра и због својих интереса: ако гракну на њу сви калуђери, нема јој опста |
| ква било утицаја на манастирски живот и интересе му.</p> <p>Али је пазио Сава и на себе.{S} За |
| самог оца намесника и по његовим личним интересима.{S} У манастиру поче други живот и други ред |
| и.</p> <p>До овог часа браћа се нису ни интересовала »господиновом« болешћу.{S} Знали су да то |
| га Љубомир, кога је овог тренутка више интересовало то питање, него догматика.</p> <p>— Клисар |
| распитивати о свему, о многим ситницама интернатског живота, које је Љубомир добро уочио.</p> < |
| е му испричао и нуди сведоке... а прети интерпелацијом.{S} Министар то једва дочекао, знаш већ. |
| јала, да није смео ни помислити на тако интимну забаву са њом.{S} Оно што је било обично са Мир |
| са механџијом и којим трговцем жандара, ипак се не сме нико удаљавати чак у села.{S} Али судбин |
| њаци прљави, позеленели, и тако!«...{S} Ипак он запази и добро разгледа похвално, невиђено у Ср |
| јер од некуд зна да се неће убити...{S} Ипак се трже кад паде у хладну воду и — пробуди се...</ |
| ави му.</p> <p>Ах, ове тешке, мучне, па ипак примамљиве мисли, море га цела живота!...</p> <pb |
| а њих блед, севајући очима крвнички, па ипак кријући главу за њихова леђа, стаде Велимир.{S} Љу |
| нејако, мало, мучило се по цео дан, па ипак није могло довршити посао.</p> <p>Најволео је кад, |
| ан, милостив, никад до сад не чувен, па ипак добро познат му архимандритов глас:</p> <p>— Хе-хе |
| {S} Не видите никакве богаштине, али је ипак све унутра тако солидно, чисто, уредно... на вас з |
| историја... то га занима веома, и он је ипак задовољан...</p> <p>И све исто онако, као што је п |
| S} Истина, још је рано за то, али ће се ипак имати ма чим одбранити.{S} Оде у амбар, дохвати то |
| оно исто, што су други калуђери; али се ипак подао општем животу и чинио све што чине и други.{ |
| створио себи, не још сасвим јасан, али ипак одређен правац живота.{S} Рад и велики умор не дав |
| </hi> некако почињу од Београда, али он ипак не може да се сети кад <pb n="58" /> је то било, к |
| оступака свију калуђера.{S} Али Љубомир ипак осуђиваше тај поступак, тврдећи да би Велимир мога |
| кидне молитве, читајући их из оне старе ирмологије и часловца...{S} И тако ће све, док му Бог д |
| авничким тоном, из кога јасно провирује иронија. — Шта оно рекосмо пре о значењу св. престола з |
| е уозбиљи, као да ништа није окусио.{S} Иронично погледа на ону страну, где сеђаше гост, па, не |
| hi>ти</hi> млади господине, она погледа иронично његов жути капут и некакву извешталу шубару: ш |
| !</p> <p>Игуман Успенског манастира, са иронично-пакосним изразом, подмигујући оном другом сабр |
| озбу, а од оваког ручка само им се усне иронично и пакосно скупљају, а очи значајно намигују.{S |
| {S} Иди па се моли, одговори смешећи се иронично и савијајући писмо.</p> <p>А у себи архимандри |
| г с нама!«... премишља момак и смеши се иронично и усиљено.{S} Још му дрхћу усне и купе се на к |
| !... ха-ха-ха... смеје се он нервозно и иронично, гледајући сад сваког госта у лице.</p> <p>— А |
| ора потегосте! узвикује игуман љутито и иронично.{S} Он ми прича како је савијао своја леђа, а |
| ати никаква одговора; игуман се смешкао иронично, да тиме забашури и своје незнање и прелазило |
| о житија светих.{S} Прота окружни, мало иронично, смешећи се, напомену оцу Сави:</p> <p>— Ако в |
| а... да ти се нађе, пресече архимандрит иронично, и цокуле стадоше брзо лупати а нос чешће фрка |
| се... морамо и трошити више, одврати му иронично најстарији брат.</p> <p>— Хм... промрмља намес |
| S} То је оно, кад је Аврам хтео заклати Исака...{S} Од куд то овде?«</p> <p>Врати се очима и ст |
| ијена у рогозину, повезану на три места исеченим крајевима од мантије, у коју је увијено тело.{ |
| ме, па одједном као да доби вољу да све искаже шта му је на души, исправи се на сену, очи му за |
| се, измени лице и постара се да на њему искаже велико поштовање и покорност према ненадном путн |
| екала...</p> <p>После тако лепо и јасно исказаних жеља, Љубомир оде право Светозару, па му стад |
| сном намером: да још боље истакне своје исказано мишљење.{S} Имам једног ђачића, дошао из гимна |
| му увезала у мараму и писмо, у коме се исказује груба страст и позив на састанак...{S} Друга.. |
| ну му девојче, нагнувши главу у страну, исказујући тим своје чуђење.</p> <p>— Ја што ћу? одгово |
| ир таман потерао стоку на пашу, а Милка искакута пред њега.{S} Обучена у нову цицану хаљиницу, |
| .</p> <p>— Ови су сви подолазили да што искамче, рече му Вујо на само.{S} Да имаш капетан-Мишин |
| она</hi>?... а живот?«...</p> <p>— Аха! искашља се збуњен ђак, махну рукавом преко носа и хтеде |
| књиге.</p> <pb n="217" /> <p>— Видиш... искашља се он и отеже последњи глас.{S} Ово је Свето Пи |
| Е, слушај и сад...{S} Аха! опет се Сава искашља још јаче и затим стаде читати гласно:</p> <p>— |
| ма; али пошто је необична псећа дебљина искључивала сваку помисао на какав било успех у томе пр |
| ракљастим дрветом, и њу је употребљавао искључиво у дворишту манастирском против многобројних в |
| једно не падне.{S} После се оно одоздо искобеља, па узјаше оно што га је обалило.{S} Па... три |
| >— Е, па сад да се јакамо... могу ли се искобељати, кад ме притиснеш, вели он, лежећи на отави |
| ами, ништа не види, блене пренераженим, исколаченим очима, и само чује, после сваког фијука, он |
| емљу и дочека се на руке, испод њега се искотрља некакав сламни шешир, а над самом његовом глав |
| .</p> <p>Арсеније, лако као на крилима, искочи из реда и дохвати леп исцифран полокењак у коме |
| то време иде ватра у главу, а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га за мишице и повуче.{S} Уведе |
| корача замишљено чобанче.{S} Одједаред искочи пред њега, иза једног шибљака, задихано и унезве |
| — Као волове... узвикну он напослетку и искочи иза стола.</p> <p>— Срећан пут! срећан пут!... в |
| у ракију у чашу, из које бризнуше ситне искре, и послужи старешину.{S} Игуман дохвати чашу глом |
| на ум не дође његова стара, бескорисна, искрена пријатељица...{S} Ах, калуђерско је срце тако н |
| лажење руци му и старих и младих, и она искрена радост њихова, што им се сија у оку, јер су доч |
| ело? пита га Љубомир наивно, са изразом искрена учешћа у његову страдању.</p> <p>— Ха-ха-ха, см |
| су.{S} Она више не имаде за њега онако искрена другарска погледа, с каквим га дочека при уласк |
| .{S} Њих двојица су остали непрекидно у искреним другарским односима, па су волели провести кој |
| је око млада госта приступачно, весело, искрено...</p> <p>Неко лупну о врата, и зачу се Велимир |
| све беше друкчије...{S} И сам отац Сава искрено га дочека.{S} Омекшао старац, постао благ и при |
| парох у његову селу, обрадова.{S} Он га искрено дочека и није се одвајао од Леонтија, док год с |
| узвикну она изненађена и погледа госта искрено, другарски.</p> <p>Од маљенског дивљачета поста |
| а испит.{S} Уплашен дечко све му о себи искрено исприча, рекавши само да га је отац послао у сл |
| .. треба... као браћа! прозбори Љубомир искрено и живо.</p> <p>— А ви сте... ти си доста учио, |
| ма или годинама носно бурну, младићску, искрену љубав у срцу своме према обожаваној девојци, ка |
| евијене ноге на трулу кладу пред собом, искренуо, опустио главу немоћно у страну и гледа бесмис |
| кој, кривој дашчарици, чија су се брвна искривила, поизваљивала, шиндра поотпадала, и по избуше |
| е ништа не чује и не види, до необична, искривљена и занесена весељем и пићем лица својих друго |
| е, од које попадија кроји себи сукње, у искривљеним старим опанчићима и срозаним великим чарапа |
| ма, неравна видика...{S} Гле, она иста, искривудана, уска и дубока речна долина, по <pb n="257" |
| о, што је на њој била једна прљава, сва искрпљена кошуљица и кратка исцепана сукњица.{S} Дечко |
| неколико, као и он, у масним, прљавим, искрпљеним кошуљама од дебела кудељна платна...</p> <p> |
| падало на ум да је то старо, изношено, искрпљено одело, у коме он изгледа смешан.</p> <p>»Баш |
| ј теј, не чекајући да се баш по правилу искува.{S} Љубомир само гледа и трепће, чудећи се свему |
| Нађи ми, Василије, ђегођ татуле, да му искувам у теју, смеје се тетка и приставља ђезве.</p> < |
| .</p> <p>Оба протојереја и игумани, као искусни људи, изјавише да не би требало још на то прела |
| цело лето и не побегне, тај је довољно искушан.{S} На њих се свали сав посао огромне куће, јер |
| онаси се насмешише задовољно, а погнути искушеник, мрдајући главом под тешком књигом, помисли: |
| туга, као плаховит поводањ, обузе млада искушеника, поплави га свега и продре му у сваки живац, |
| ђаке манастирске лето је доиста право »искушење«.{S} Ко издржи цело лето и не побегне, тај је |
| ти?</p> <p>Седећи једне недеље по подне испаван, надувена и туробна лица, игуман чује у трпезар |
| брза и ненадна скока овог бегунца, који испаде пред њу као из топа; али видевши пренеражена деч |
| азу, којом нико није пролазио.{S} А оно испало <pb n="263" /> све тако обично, тако просто...{S |
| , па ме чекај, сад ћу ја..</p> <p>Он се испе лагано у друго одељење, које је било баш над профе |
| тугу и слатко задовољство од ове сложно испеване <pb n="199" /> молитве и од свега што се учини |
| осао.{S} Покосе ливаде, отресу воћњаке, испеку ракију — све снагом надничарском.{S} Зими се зар |
| кад се изнеше два тронедељна сисанчета, испечена на ражњу, са набраном као павлака, заруделом м |
| а запурњају се и замиришу тањири са тек испеченом, масном, добро закајмаченом, од бела и црна б |
| ледавши строго игуманово лице, послушно испи ракију и, угледавши Никифора у овом црном оделу, з |
| лабелим рукама тешку главу, па послушно испије чашу што му поднесу и опет се подупре и гледа ка |
| кад човек улази у овакову одају, после испијених неколико чаша шљивовице, насмејана лица и раз |
| .. то је његово старо гнездо, у коме се испилио!{S} Он не гледа високу, са црвеним кровом и бел |
| бледела, раширила зенице, и на лицу јој исписан велики ужас.{S} Гледа у некадањег друга, као у |
| до јела...{S} По зидовима, испод икона, исписана главнија правила монашког живота.{S} Николи је |
| а, које им се допадају.{S} У том осмеху исписана је бездна грешне пожуде, ширетлука и нечега шт |
| ји пред старијим, и на његову лицу беше исписано задовољство што је господин прота изволео сврн |
| видео.{S} Остраг на корицама беше руком исписано : „Житија свјатих; декемврији — февруа.«, а ви |
| о, што је баш више главе игуманове било исписано »воздержаније«, те игуман ово правило никад ни |
| отказ владичин да премести Арсенија.{S} Исписао му прота баш владичине речи: »Требају му она тр |
| Светозар једног дана, да те пријавим за испит.</p> <p>— Како... шта то?! зачуди се дечко, не ра |
| бедем градски, под којим је он учио за испит.{S} Игуман га упућује да пређе карнизом, који се |
| деном вештином утиша дете, па га узе на испит.{S} Уплашен дечко све му о себи искрено исприча, |
| м ме тужио самом игуману, а овај, ђаво, испита га све точно како је било, и колика је била свећ |
| је био пријављен, а после неколико дана испитан и примљен у први разред гимназије.</p> <p>Тако |
| ија«.{S} Па видевши да се ова чаша мора испити, обори главу покорно са уздахом и изразом на лиц |
| а се питања отац Сава најжешће бојао на испиту у Богословији, па је њиме у манастиру почињао св |
| дједном на душу његову.{S} И кад се сит исплака, осети да му је добро и да се полако враћа приј |
| анастирске шуме се проредише, манастири исплатише порезу, дугове, ситнице и калуђери се стадоше |
| о вече.{S} Месец, у другој четврти, већ испливао и прелива се својом бледом, сребрнастом, нежно |
| b n="155" /> <p>У тај мах тетка изиђе и испљусну чисту воду из некакве ћасе, па пође опет натра |
| ђе исповедник из удаљеног манастира, те исповеди и причести оца Саву.{S} Седмог дана болести ар |
| > <p>— Бар вечерас... ово вече... да се исповедим, да читам каноне...{S} Да се спремим?</p> <p> |
| нством и посла својој кући.</p> <p>Дође исповедник из удаљеног манастира, те исповеди и причест |
| ор, целе службе примаху побожни свет на исповест, ограничавајући се само мрмљањем скраћене опро |
| е јави.{S} Нићифор се, по неки пут, при исповести какве средовечне жене, одједном сав зацрвени |
| му није баш до јела...{S} По зидовима, испод икона, исписана главнија правила монашког живота. |
| н Сава, старешина Покровског манастира, испод крајњих рудничких огранака.</p> <p>Отворише се вр |
| кад паде на земљу и дочека се на руке, испод њега се искотрља некакав сламни шешир, а над само |
| ека тама пред очима, стаде га чак доле, испод груди, нешто стезати, и он неколико секунада стај |
| д калуђер, са великом шубаром па глави, испод које се просула густа разбацана коса.{S} Лице му |
| са поздравима.{S} Обојица беху младићи, испод двадесет година, живи, окретни и весели.</p> <p>Љ |
| као павлака, заруделом младом кожицом, испод које провирује месо, што се топи у устима као мед |
| његове зеленкасте очи гледају потуљено, испод обрва, као да се крију од кога.{S} Кад угледа дев |
| свакога ко је сретне, али је у потоку, испод штале, једнако сачекују деца и муж, и потом у трк |
| крша зјапи велики улаз у мрачну пећину, испод кога дубоко, дубоко доле, весело жубори, скакуће |
| оришту, он приђе и седе на једну клупу, испод самог доксата, пред ћелијама, која се ту случајно |
| постављеним и посувраћеним рукавима.{S} Испод расе, кад се игуман нагло окрене, те се црвено по |
| м покрету и чисто га опија тај мирис, а испод њега вруште и грицкају детелину коњи, фркнувши по |
| S} И она нова, висока, господска, и она испод ње <pb n="253" /> накривљена чатрљица...{S} Јест. |
| звиривали и почели трулити, осуо се зид испод темеља, па се то све шарени, суморно црни и баца |
| ир, и лагано, кришом, подиже очне капке испод надвијених веђа и посматра ово пуначко, једро лиц |
| ног лица на друго, шмркћући и чешући се испод десне мишице, не знајући шта би друго радио.{S} В |
| а.</p> <p>— Живео!... одјекнуше гласови испод липе.</p> <p>Леонтије се само зајапури, погледа с |
| нувши главу толико, да је морао гледати испод обрва, изиђе, управо истрча пред госта.</p> <p>Љу |
| чинио преплашен, и кад год би га игуман испод очију погледао, старао се да му задркће широки ру |
| адне саблазни.{S} Он се подиже и, онако испод очију, погледа шарену ткану сукњу са зеленкастом, |
| уваше лаке таљижице по помошћену уласку испод звонаре...</p> <p>Шта је ово... у дворишту сви ка |
| ила вунена влакна; сагнуо главу, али му испод обрва сјакте зеленкасте очи, а усне се развукле у |
| спода оци пробаху <pb n="174" /> онако »испод жита« да наставе пити досадање вино, али их приси |
| ока, простачка лица, на коме је утврђен исполински нос, љубичасте боје.{S} Беше висок, крупан, |
| и, вели, Васи то и то«; ја му одмах све испоручим, па нико не зна...{S} Добри су људи, овај... |
| пут.</p> <p>Ништа више не осећаше млади испосник, нити му се на лицу могло опазити да га што за |
| ави калуђер.</p> <p>— Ала бих ти ја био испосник, мој бане, кад само о њој мислим!{S} Дању, ноћ |
| заклетва, и правила, и углед на толике испоснике!...{S} Како је то?{S} Све се помешало, па се |
| на младина, шалити се.{S} Зар је за нас испосница!{S} Ха-ха-ха!... засмеја се она и лагано, паж |
| нице, да се види некакав дим код Савине испоснице.{S} Послао је и момке и калуђере да разгледај |
| ре неколико недеља извукли полумртва из испоснице, о коме се прича да сав мирише на тамњан и да |
| и!{S} Јер, што би се онда мучили толики испосници?«...</p> <p>Лагано, неосетно, удаљи се са сво |
| ко би требало!...{S} Али како су толики испосници савладали, умртвили ово слабо, подложно труле |
| а душе човекове, како га називају свети испосници, оно је узрок свему!{S} Оно не да човеку живе |
| } Ти си побего из манастира, молио се у испосници до мртве главе... па зар то није светачки?</p |
| .{S} Сви су знали за последњи догађај у испосници, јер су то и владика и отац Сава ревносно рас |
| <p>— Господин... одобрио ми да живим у испосници, одговори он, кријући очи, јер се застиде од |
| парохију.{S} Владика одобрио да живим у испосници једнако.{S} И архимандрит ми сад одобри...</p |
| Знао је наш св. Сава шта ће изабрати за испосницу...{S} О Боже, да ли се смем усудити ја грешни |
| ије имао узрока да се крије, снабдео је испосницу најпречим потребама: свећа, тамњана, <pb n="2 |
| тог дана, рано из јутра, дође Велимир у испосницу.</p> <p>— Е, мој Леко... рекох ли ја теби шта |
| ак владичина писма. — Какве су то твоје испосничке намере?...</p> <p>Леонтија изненади и збуни |
| е воље?{S} Хоће ли живети у манастиру и испоснички до краја живота?... и тако даље{S} На сва пи |
| ра, који треба да каже.</p> <p>—- Желим испоснички живети, часни оче, промуца он, и одједном, к |
| етна жеља, и ако већ одавно живи правим испосничким животом, Љубомир се препаде на ове речи.{S} |
| а и да му буде на руци у његовим строго-испосничким намерама...</p> <p>— Шта си ти то намислио? |
| ког аскетизма, предаде строгом и тешком испосничком животу.{S} Сад, кад није имао узрока да се |
| алих слушалаца...{S} Исприча му трговац испотекар све што је знао и видео.</p> <p>Пре две годин |
| и вољу да све искаже шта му је на души, исправи се на сену, очи му засветлеше и он проговори:</ |
| је чега издао, кад се Љубомир одједном исправи и пружи десну руку на тетку: образи му пребледе |
| уме...{S} Очекиваше да се то све некако исправи.{S} Али га последње недаће саломише, истргоше м |
| ре.</p> <p>Одједном се сва три калуђера исправише, стадоше гледати низа се и отресати руком сит |
| које су доброћудни и безазлени учитељи исправно попунили и својеручним потписом утврдили.{S} Д |
| вега нестаје...</p> <p>Петог дана тетка испразни целу своју собу, натовари пуна двоја кола разн |
| у, па затим оде у трпезарију.{S} Док се испразни чанак, тетка се врати с новим налогом:</p> <p> |
| игуман очима и трпезарија се за тренут испразни.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| и овај посао.</p> <p>После овога тетку испратише из манастира, и она весело казиваше свакоме, |
| бање, сновање вредних жена — дочекује и испраћа свештенике и калуђере, који псују непажљиве дом |
| ца, чија га клепала весело дочекиваху и испраћаху.{S} За њим шушти и пршти вода из пуне букве, |
| ешто ради рукама око лонаца, који су се испревртали, нагнули око загашена ватришта, а у једном |
| , о под постављен до половине циглом, а испред ћелија даскама.</p> <p>То игуман чини своју обич |
| /p> <p>Уплашен, пренеражен, као да бега испред пружене пушке, истрча Љубомир уз степенице, погл |
| е онај благи поглед, он се збуни, стаде испред доксата баш према њој и обори главу.</p> <p>Дево |
| то тешко.{S} Гомила стаде и расклопи се испред ходника...</p> <p>На криваји, углављеној у двоко |
| вљавало старо добро време и уклањало се испред новог, створеног разним условима, већ дозрелог з |
| осмо.{S} Те дај, рекох, једне двоколице испред воденице.</p> <p>— Добро те само ви, калуђери, о |
| нечујно лупну момачко звонце, које виси испред кухиње...{S} Оба ђака истрчаше на поље, а Љубоми |
| о, гледаше само како би се могао извући испред ове ненадне саблазни.{S} Он се подиже и, онако и |
| >— Еј, море... шта радиш ту? викну неко испред њега.</p> <p>Он се осврте, погледа у човека, кој |
| ињи у целом селу.{S} И кад му пре мрдну испред очију!...{S} Мало јој је овако лепе зелене траве |
| лавчина пакост у кукурузу.{S} Он клисну испред свог <pb n="13" /> сељака, као зец, потеран десе |
| лику Соломуном опеване лепотице и после испреда разне догађаје, у којима би он и та лепотица иг |
| боле...{S} Разлеже се по мрачној пећини испрекидано, горко јецање и прави детињи неутешни плач. |
| мрадном грешнику«... изговара у мислима испрекидану молитву заморени бегунац, јер већ не може н |
| они сеоски »колачићи« умешени с јајима, испржени на масти, што их господа варошка зову уштипцим |
| на говорника, јер се пред њима пуше тек испржени уштипци, који ће се охладити док он сврши, а н |
| итаву гомилу радозналих слушалаца...{S} Исприча му трговац испотекар све што је знао и видео.</ |
| о опсова пандура.</p> <p>Љубомир му све исприча, па и пандуров монолог, онако како га је он раз |
| {S} Уплашен дечко све му о себи искрено исприча, рекавши само да га је отац послао у службу, ка |
| р им каза како је мислио.{S} Велимир то исприча осталима.{S} Настаде грохотан смех...</p> <p>— |
| библији... како ли се...{S} Дела ми баш испричај.</p> <p>Љубомир стане причати редом.</p> <p>— |
| ме... ха-ха-ха...</p> <p>— Баш да ти то испричам, настави Никола.{S} Дошао неки професор из Кра |
| о...{S} Долазио ономад министру, све му испричао и нуди сведоке... а прети интерпелацијом.{S} М |
| је он све то знао далеко лепше и живље испричати...</p> <p>Тако се, постепено, текло мало по м |
| његовим жељама, заузела му целу душу и испунила је најлепшим осећањима...{S} Али су и одласци |
| лаженством на лицу, закле, да ће све то испунити.{S} Та он је о таком животу само и сањао!...</ |
| дности, умерености...{S} Сваки се осећа испуњен, као електрична батерија, неким веселим одушевљ |
| дану, кад је сав <pb n="191" /> ваздух испуњен неком немом тугом и црном туробношћу, да му одј |
| ћује да пређе карнизом, који се пружио, испупчен из зида.{S} Љубомир корача... одупире се левом |
| енкасте очи, обрасле и утонуле у дебеле испупчене капке, одједном се показаше целе, изиђоше изв |
| а кога, и не марећи ни за чије мишљење, испустити, дати му одушке у живом говору, песми, игри, |
| да говораше тај поглед, прелетајући са испуцаних, ољуштених зидова црквених на полусухе старе |
| га« мисли у себи ново-печени монах и не испушта из очију сваки покрет игуманов.</p> <p>А игуман |
| , са раширеним уплашеним погледом, како испушта последњи дах...</p> <pb n="246" /> <p>После кра |
| е увредљивим тоном један игуман.{S} Ова иста кућа, коју ви душмански грдите, очувала је триесто |
| зрацима, неравна видика...{S} Гле, она иста, искривудана, уска и дубока речна долина, по <pb n |
| ђеним и осветљеним идеалима навукла она иста црна, тешка тамнина, са које му цео живот постаде |
| сим од »комисије«, опет се отворише она иста врата, и на њима стаде блед, забезекнут, преплашен |
| он не изучи све школе.{S} Сад се школа истакла напред, пред свима његовим жељама, заузела му ц |
| ћутања, са јасном намером: да још боље истакне своје исказано мишљење.{S} Имам једног ђачића, |
| , и ако је већ неколико пута гледао ове исте призоре, сад му све дође као ново, као да ово први |
| накриво сашивеним »лажигаћама«, од оне исте тканине, од које попадија кроји себи сукње, у искр |
| ну.{S} Наточи у старо Савино стакло оне исте, укрћене кристалне шљивовице, па одшета равним про |
| извијене кости и златном кићанком; око исте руке су омотане велике ћилибарске бројанице са кру |
| а њоме по грудима, а она му пуну чашицу исте ракије принесе устима. <pb n="163" /> Раде кочијаш |
| несена.{S} Обоје стадоше жудно жвакати, истежући вратове при гутању, јер проја споро пролази кр |
| — Море знам то...{S} Него само да ме не истера сад, док не видим са стричевима за имање, ето то |
| њу и сам владика.{S} Народ би је силом истерао из свете куће.{S} Знала је то све ова паметна ж |
| шљивовица, са којом је до сада од шале истеривао оваке нападе.{S} Сутрадан, зором, привика спр |
| шне свадбе, на којој је оно било девер, истесао и спремио вична и глупа манастирског ђака, онак |
| ашћење опази, да је остао онај и онакав исти, какав је био и до сад.{S} Него чекај, није он још |
| куда иде.{S} До сад се ређаху све једни исти, једначити <pb n="9" /> дани, час мирно, непомично |
| о људи !...{S} Није могуће да су то они исти што се сад овде у кухињи смејаше, свађаше!...{S} З |
| ва«...</p> <p>Првог школског дана, овај исти професор, који доведе Љубомира, разгледа одраслије |
| ојка не може довољно да се начуди: онај исти кога су пре неколико недеља извукли полумртва из и |
| одмах, без икаква упутства, заузе онај исти положај у манастиру, какав је заузимала тетка.{S} |
| ата деца, и са оним истим покретима, са истим начином и изразима лица, како је и он сам радио, |
| за другим, са једним истим наличјем, са истим околностима, само <pb n="214" /> понеки пут порем |
| орене боје капутима; било их је у таким истим и још кратким и дугачким панталонама.{S} Љубомира |
| и шеснаест година живи одмерено, једним истим, младићским животом, кроз неколико часова постати |
| дани пролазе један за другим, са једним истим наличјем, са истим околностима, само <pb n="214" |
| > <p>Вујо, стидљиво и ширетски, са оним истим, урођеним обојици, потуљеним погледом, обори глав |
| , али се он не осврће на то.{S} Са оним истим забринуто побожним, блаженим изразом лица, служи |
| ло снују нека непозната деца, и са оним истим покретима, са истим начином и изразима лица, како |
| и разне планове у глави.{S} Не беху то, истина, баш прави планови, јер је код њега била само је |
| ко им да хлеба.{S} А шта је ово!...{S} Истина, он бега или се крије, чим опази човека или жену |
| устури, па шеширај кроз чаршију!...{S} Истина, још чешће је помишљао на митрополитово служење |
| анастиру, што је дошао, ради чега...{S} Истина питала га је тетка, хоће ли <hi>сасвим</hi> оста |
| крштења, о васпитању новокрштенога.{S} Истина, други калуђери то не раде никад, али се он давн |
| вога редовног посла — храњења свиња.{S} Истина, још је рано за то, али ће се ипак имати ма чим |
| помене своје богословско образовање.{S} Истина, и то је образовање крње, јер му недостаје основ |
| ко, па прижегло право у његово лице.{S} Истина, сад га не прљи као у сну, али он скочи.{S} Најп |
| калуђера... јер је ђак манастирски.{S} Истина, он има свога имања, али то још није одељено од |
| гуману, чекни само, узвикну Велимир.{S} Истина, и он је жесток у литургици: што је зна, махни с |
| ј глас што више распростре у народу.{S} Истина, у томе је било доста егоизма, материјалних рачу |
| ега, али он се реши да се не да још.{S} Истина, чим је пошао од лужника, он се већ унапред реши |
| ве муке, ова неизвесност?!...{S} Где је истина?{S} У чему је живот?{S} Где је <hi>оно право</hi |
| м му ваља поћи, видео је све оно што је истина и што је од живота, што је стварно, и сравнио са |
| грдите ово легло...</p> <p>— У вину је истина! викну онај професор »травуљар«, дижући од стола |
| градске гимназије...{S} Боже, је ли ово истина или сан!..., Ја, Љубомир Васић, гимна... како он |
| то, не знајући ни сама шта тражи. — Оно истина зна се: капетан може да одере нас механџије, али |
| о ваља другима, добро је и њему!</p> <p>Истина, он још није могао угушити стару вечну своју мис |
| ом оженим... зна се: ко бајаги, није од истине...{S} Па право мојој кући.{S} Хинтов царски сав |
| може бити!...{S} Је ли то сија сунце од истине... или је све ово сан?«... помисли Љубомир и нап |
| г света...{S} Али сад, ево, хоће баш од истине...</p> <p>Међутим игуман поче из средине.{S} Обј |
| им не би дао ни Богу тамњана, то баш од истине...{S} А онај је опет... друкчији.</p> <p>— Та да |
| погледу беше тако много немог прекора и истине, да гост беше принуђен оборити главу.{S} Али га |
| лашавати, да се нови брат опасује силом истине; да се покрива шлемом наде на спасење; да прима |
| због ових Васиних напомена, које су све истините.{S} Али нека га, мисли у себи Максим, одљутиће |
| ва ревносно раструбили.{S} Владика — из истините радости и одушевљења, што ће скоро добити прав |
| и Маљен, и све, све...{S} Само је једно истинито, вечно и непроменљиво: идење за стопама Господ |
| баш онако... оче архимандрите, оно <hi>истинско</hi> подвиженије?...{S} Хоћу рећи, овај... да |
| та!...{S} А младић би хтео видети праву истину, прави живот...</p> <p>А весело, сјајано плаветн |
| величином и бојом.{S} И најзад се веома истицаху крупне буљаве плаве очи, са јако надувеним кап |
| ини чудо и да га спасе од »наступајућег истјазанија«.{S} Па видевши да се ова чаша мора испити, |
| ира стаде Вида са једном, њених година, исто тако лепом, само мало развијенијом и слободнијом д |
| све му је исто онако ново, тајанствено, исто онако свето и примамљиво, као што беше о првом јут |
| бе сама, види обавијену грубу рогозину, исто онако као око Саве...{S} И с једне стране вири мас |
| нежну дубину небесног плаветнила...{S} Исто, као што беше и на Маљену, трепери и одсјајкује ла |
| ница, па је угађала својим »сестрићима« исто онако, као и самом намеснику.</p> <p>Резултат тога |
| Леонтије у дворишту богословијском, са исто онако, као и у гимназији, потуљеним, дубоко сакрив |
| нџија више ради учтивости, али он осећа исто оно што и побратим, само се уздржава од сувишних у |
| , па ћете се уверити.{S} Није сиришњача исто што и преса!« Игуман, онако у љутини, одломи парче |
| осле дужег одсуствовања. »Све исто! све исто!« као да говораше тај поглед, прелетајући са испуц |
| ј »лаки јарам«, и осећа да се враћа све исто, како је и пре било...{S} И сви пређашњи снови и н |
| и он је ипак задовољан...</p> <p>И све исто онако, као што је пре неколико година било: ђаци ј |
| м место, после дужег одсуствовања. »Све исто! све исто!« као да говораше тај поглед, прелетајућ |
| то је дошао овамо.{S} Одједном га обузе исто оно осећање, кад је на <pb n="101" /> Петковачу по |
| чича буду у тим одеждама... и он да је исто што чича, и чича да је <hi>он</hi> или <hi>као</hi |
| .{S} Једна угледна кућа сеоска, која је исто земљиште убаштинила, спорила је право манастиру.{S |
| ве, па и сама кушања сотонска .. све је исто.{S} И њему су, трећег дана, кад је већ сасвим обез |
| pb n="103" /> пут у њу ушао : све му је исто онако ново, тајанствено, исто онако свето и примам |
| жудња за слободом, за светом, угаси се исто онако, одједаред, као што и пониче...{S} Само оста |
| ренут њему леђима, стајаше неко, обучен исто онако, као што је насликан св. Сава у његовој школ |
| он је већ у себи замислио, да је почео исто онако као и Антоније.{S} Пећина, молитве, па и сам |
| ја и велим.{S} А и тебе је Бог створио исто ’нако, као и мене... то ћеш видети, тако ми младос |
| рекне у себи: »Овако ћу и ја, баш овако исто«...{S} И опет је настављао прекинути посао.</p> <p |
| ли по њему, ради и живи.{S} А он, онако исто, као некадање стидљиво ђаче, одвојио се у крај и о |
| p>Отац Сава залупи врата, и опет, онако исто одмерено и лагано, стадоше лупати потковане цокуле |
| буде као његов некадањи господин; онако исто да подигне једно раме, да се устури, па шеширај кр |
| ећа својих давно порушених идеала онако исто, као што се сећа своје давно покопане деце родитељ |
| шује разговор друга сестра, после онако исто поетична почетка.{S} Дао нам је Бог деце и здравља |
| беше о првом јутрењу.{S} И сад се онако исто занесе, уздрхти при служби... готов је плакати сва |
| ..{S} Ено и тетке!...{S} Смеши се онако исто глупо, с разјапљеним вилицама, затим му нешто гово |
| д лупне црквено звоно, окупе се и онако исто, као некад што је гледао, улазе смерно у цркву...{ |
| у послу морали држати и понашати онако исто као што се понашају пред њим самим.{S} Глас манаст |
| <p>— Хм... оногај... поче Максим онако исто, као што је вазда, небројено пута почињао своје од |
| азати... оногај... развуче Максим онако исто, како је и до сад одговарао; али сад одједном изба |
| е мислио, да је владичино писмо од тако исто непоречне важности, као и посланица <pb n="201" /> |
| једног домаћина у Србији, који би тако исто...</p> <p>— А шта ћете после, господине, са оволик |
| погледа у плаво небо.{S} Зар сви једно исто!?...</p> <p>Само га поп Светозар, који је сад паро |
| доласка?...{S} Гле, двориште... све оно исто!...{S} Само међу калуђерима стоји огроман, угојен |
| надио, улазећи у своје село!{S} Све оно исто, добро познато му, и опет све друкчије, необичније |
| стару вечну своју мисао: да он није оно исто, што су други калуђери; али се ипак подао општем ж |
| кажи.{S} А слушкиња?</p> <p>— И она то исто.{S} Вели: онај гргуљави...{S} Добро ће нас почасти |
| зу радости, рече архимандрит, а неко, у исто време, огрте новоме брату широку мантију.{S} Нови |
| адне цигле, од којих му <pb n="98" /> у исто време иде ватра у главу, а пред њега искочи Раде.{ |
| црн живот, који се овако проклиње!{S} У исто време он беше на чисто с мишљу: да му се не може д |
| сан да је баш овог тренутка заспао, а у исто време осећа како га неко снажно дрмуса и виче му н |
| сећа како му теку сузе од узбуђења, и у исто време готов је из свег гласа запевати.</p> <p>»Овд |
| угови говоре, гледа их некако благо и у исто време, реко би, забринуто, на лицу му вазда игра н |
| се удубљује даље у читање, осећајући у исто време велику пријатност од прошлог маштања; осећај |
| му!...{S} И то је кушање...</p> <p>»Баш исто онако, као што је кушао ђаво Саву Освећеног! мисли |
| својим попом, неки га чак и опсује, па истог дана, кад му попа улази у дом с крстом, целива и |
| , леже на једну клупу, покри се и заспа истог тренутка.</p> <p>...{S}Јасно и чисто звони најмањ |
| hi>трећи</hi> пут наређује: да Љубомира истог дана, кад прими писмо, с места закалуђери и да га |
| једном оно набрано смежурано лице, оног истог секунда, развуче се у понизан ширетски смех.{S} О |
| ђима о храпаво дебло лужниково (са оног истог узрока, са кога сваки тежак гледа да подупре леђа |
| вина у манастиру, која се јави случајно истог дана, кад стиже и млади намесник, новина у облику |
| ава не даде бомби распрснути се.</p> <p>Истог часа, кад се престављао целом браству, отац Сава |
| да будеш ваљан, рече му кратко.</p> <p>Истог дана Љубомир доби од свога господина чисте преобу |
| бне одмах — веровало се учитељу.</p> <p>Истог дана Љубомир је био пријављен, а после неколико д |
| n="176" /> с великим прегнућем радили у истој сврси с којом су и основани манастири.{S} Помену |
| а појаву првих хришћанских манастира на истоку.{S} Живим, уметничким бојама оцрта тип првих »по |
| ени густом шумом...{S} И далеко тамо на истоку, еј-хеј... диже се поносно од земље, увијена у т |
| ијама разиђу се сви калуђери, са оваком истом пратњом.</p> <pb n="210" /> <p>Село, обавештено р |
| ано гази по добро утрвену путу, по оном истом колосеку, којим су хиљаде пре њега пролазиле...{S |
| удити ја грешник, да се настаним у оном истом месту, у коме је помало боравио твој велики свети |
| ма са старим другом, натежући у подруму истом кантом, онако ђачки...</p> <p>Весеље тече бурно и |
| о, има и лепших ствари, на пр. библиска историја... то га занима веома, и он је ипак задовољан. |
| а професора, некаква чудна, високоучена историја старозаветног текста, са сипањем необичних име |
| на у цркви.{S} Да ли је то, природним и историјом обележеним путем, одживљавало старо добро вре |
| ви.{S} Али га последње недаће саломише, истргоше му сваку наду на боље дане, <pb n="260" /> уби |
| олапа...{S} И сва та прашина, стругање, истресање, рибање, сновање вредних жена — дочекује и ис |
| ти.{S} Игуман неће никога звати, док не истресе цео полокењак.</p> <p>— Видиш како ми лепо, реч |
| да уживају у јелу и пићу...{S} А ми... истреси окењачу, па си готов за час !...«</p> <p>А Љубо |
| и отресати руком ситне прашке дуванске, истресоше опет браде <pb n="74" /> и један за другим, л |
| у манастирској градини, који на свагда истрже одушевљена Василијана из наручја коларске вештин |
| ажен, као да бега испред пружене пушке, истрча Љубомир уз степенице, погледа чудновато, готово |
| а њим...{S} Он наже кроз један кукуруз, истрча отуд на једну чистину, насред које се виђаше вел |
| Љубомир једним кораком ускочи у механу, истрча у ходник где су собе и преплашеним гласом викну: |
| не види крв или ватру.</p> <p>За Јоцом истрча један професор.</p> <p>— Шта је? пита Јоцу, глед |
| аци:</p> <p>— Лоло!...</p> <p>Василијан истрча напред, церекајући се по своме обичају и пружају |
| орао гледати испод обрва, изиђе, управо истрча пред госта.</p> <p>Љубомир сеђаше на доксату, чи |
| рашчеречити, проклиње дечко штеточињу, истрчава на последњу косу, на којој су њиве и стаје ока |
| <p>А родбина весела... све поискакало, истрчало чак у воћњак, па се живо радује тако важну и м |
| не знајући за шта пре да се ухвати.{S} Истрчаше оба ђака под звонару и таман да приђу конопцу, |
| које виси испред кухиње...{S} Оба ђака истрчаше на поље, а Љубомир, не знајући шта ће овако са |
| господин љути, заврши она.</p> <p>Ђаци истрчаше на посао.</p> <p>— Баш си и ти неки...{S} Овде |
| ан овом светом тајанственошћу, коју је, исту овакову, у својим сновима гледао.</p> <p>То је, да |
| {S} После десетину година изузето је за исту сврху петнаест хиљада и, пошто се воденица није мо |
| ламен, премишљајући сваки за себе једну исту, тешку, суморну мисао...</p> <p>»Шта је њима пало |
| снашла беда.{S} Једном га преварили те истуцо и попио литру неких морских орашчића...{S} После |
| <p>— »Књижевници и фарисеји доведоше к Исусу жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду |
| укама и ижљуби се са својом, по Господу Исусу Христу, браћом.</p> <p>Настаде велика, силна по д |
| неком убогом кућерку, превила се суха, исцеђена муком и немаштином, стара домаћица, па се изви |
| прљава, сва искрпљена кошуљица и кратка исцепана сукњица.{S} Дечко је у њој гледао друга, као о |
| а крилима, искочи из реда и дохвати леп исцифран полокењак у коме се преливаше, жућкаста као ду |
| д је ове куће издржавао народ, а сад се исцрпе тај извор.{S} Шуме забранише даље сећи...{S} Как |
| едељу...{S} Знаш ли да прекосутра треба ићи, да се ђакониш!</p> <p>Велимир се још више опусти, |
| те показује госту правац, којим му ваља ићи.</p> <p>Љубомир застаде на последњој степеници.{S} |
| жали за школом.{S} Ако хоће, може сутра ићи у Београд, али он неће и зна зашто неће.{S} И сад, |
| рио.{S} А Велимир сад слободан.{S} Може ићи <hi>тамо</hi> кад год хоће, и опет ће му остати дос |
| само једна мисао о будућности: »мора се ићи у Београд, у школу«, а планови су се састојали у ра |
| i>, код студенца, одлучио.{S} Зна да ће ићи у свет...{S} И сад настаје <hi>оно</hi>...</p> <p>Н |
| так од <hi>онога</hi>: зна да више неће ићи у школу, то је сам смислио и то ће тако бити...{S} |
| »Волим ти цео дан товарити џакове, него ићи к њему на тужбу«.</p> <p>Разиђоше се.{S} Љубомир уђ |
| баш и не морам... готово и не смем тако ићи«...{S} И сад отпада из даље радње царица, него сам |
| бом, па ето«...</p> <p>— Што, зар волиш ићи у цркву?</p> <p>— Но!... ’Нака лепота!..{S} Сјакте |
| тебе!</p> <p>— А јарца... јакања!...{S} Их, болан... сећаш ли се како си се претурала? запита Л |
| ги-ја.</p> <p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их да ми је то научити!...{S} Игуман то не зна, је ли?< |
| е своју другарицу.</p> <p>— Миро!...{S} Их што ме уплаши !{S} А баш сам мислио да те нађем.</p> |
| >»Баш прави господин, па то ти је...{S} Их, да ме сад виде Милка и Мира!«... мисли и разгледа с |
| а ђаци укараре, па бруји сва црква.{S} Их!...{S} Ја ти онда ништа не знам за себе.</p> <p>— Ле |
| из видрице, насмеја се Никола.</p> <p>— Их, како познаде!{S} А ја мишљах да је то по чреди...</ |
| , ако му тако станеш устајати.</p> <p>— Их, кукавцу!... успавао се!... узвикује Љубомир, трчећи |
| стурене у скрињи Светозаревој.</p> <p>— Их, колика је ова!{S} Рече једаред, разгледајући књиге. |
| иде архимандриту на разговор.</p> <p>— Их, ниси знао... који прапорац и мала звонца, да окитим |
| камо је одређен за старешину.</p> <p>— Их, роде, како ћу... ојађеник сињи!...{S} После самоуби |
| наша упиљи му у очи и узвикне:</p> <p>— Их, како си млад и лијеп, слава те не убила!... '</p> < |
| гађаји натерају и најглупљег човека, да их малко психолошки промотри.{S} Тако је било и с Макси |
| .{S} Ех, кад би имао стотину дуката, да их ћушне где треба!...</p> <p>Василијан се само запрепа |
| ом, обори очи, преви се, понесе руке да их метне под појас и већ начини болно-намрштено лице и |
| пре требао ђак; сад не може човек ни да их види лако, а њему је баш нешто требао, али шта оно б |
| осврне око себе пажљиво, па видевши да их нико не гледа, <pb n="23" /> устане брзо и покаже јо |
| еце и здравља, али ето, немам са чим да их мрсим...{S} А продаје се до саме наше куће једна лив |
| или неком прети.</p> <p>— ...{S}Као да их је туркиња родила, а није она! говораше он, пролазећ |
| ...{S} Кад му што другови говоре, гледа их некако благо и у исто време, реко би, забринуто, на |
| епа обема рукама читаве праменове, кида их и урла бесно, страховито... да би тим угушио нечувен |
| , невиној, скоро детињској љубави, која их све више зближаваше.{S} Чести састанци пролажаху, а |
| гуман, на већој низбрдици седао, а Ђока их, одупирући о руду, лагано пуштао и придржавао.{S} Ар |
| Ђаци се раскокали, раширили се; ударила их по лицу ватра од пећи а још више од вина и ракије, п |
| ијан дозва шумара и воденичара, и посла их некуд.{S} Калуђери сви, осим Леонтија, веселим намиг |
| ком лепотом и грешном пожудом...{S} Има их на стотине, који су следовали за Антонијем, и сви су |
| утања.</p> <p>— Па... како коме.{S} Има их доста што не могу ништа да утуве, а ја сам знао дост |
| е ђаво данаске !...{S} Ево ти коза̑, па их чувај сам.</p> <p>— Доведи папоњу овамо, да га вежем |
| моле помељаре, да припазе на камење, па их нема у воденици док год се не чује да се игуман врат |
| ка попио његове монахе на веру; не пита их ништа; <pb n="120" /> ко вели:{S} Савини ђаци морају |
| љује »млађе« из суседних кућа и намешта их на друга места.</p> <p>Али Љубомир сад стаде мислити |
| ре нестанути цео свет...</p> <p>— А све их у цркви једнако опомиње да мисле на смрт: и песме, и |
| тетка побаца и прилоге и дарове, стаде их газити ногама и праскати на сва уста, грдећи »маторо |
| ећ да побесни...{S} Докопа чизме, стаде их превртати и пипати.{S} А у том овај — Веља — донесе |
| на погледа, клиснуше куд који и нестаде их у шуми...</p> <p>Игуман остаде сам.</p> <p>После нек |
| е столице, са јастуцима за седење, моле их да причекају, и онда се жене устумарају.{S} Шиљу дец |
| е друге — нејасне, магловите, не разуме их баш ни мало, али осећа некакву топлину, некакво задо |
| имају, па се и они некуд дигну, нестане их, као у маглу.{S} Чобани затворе стоку чим сунце мало |
| а изјавише забринутом »братству«, да ће их архимандрит скоро оставити.</p> <p>До овог часа браћ |
| ира.</p> <p>Крцнуше пуна кола, извукоше их из дворишта; у манастиру одмах настаде мир.{S} Тетка |
| {S} Да имаш капетан-Мишино благо, не би их зајазио.{S} Него... ако велиш, ја ћу им рећи... да с |
| , а мени ће остати доста цигара, што би их он попушио.</p> <p>За то време је тетка распитивала |
| том ова је књига прави хипнотиста, који их сугестује и заузме све њихове мисли на дуго време, а |
| рао додавати ножнице архимандриту, који их је отурао од себе.{S} Напослетку отац Сава прими нож |
| ита« да наставе пити досадање вино, али их присилише на поштовање већине и њених одлука.</p> <p |
| му прихватише шалу и насмејаше се; али их беше који гледаху зачуђено и озбиљно: да је то човек |
| еди му:</p> <p>— Узми ножнице, и дај ми их.</p> <p>Младић се осврте збуњено... »Какве ножнице?. |
| наш где су, у оној шупљој букви... узми их све...{S} Па сад... скоро ће да се смркне...</p> <p> |
| е се у варљивом светском метежу, саломи их и разнесе бура животна, као слабачку сламчицу...{S} |
| би је пакао!...{S} Камо ти деца, што си их родила... и човек?...{S} Шта то чиниш!...{S} Покај с |
| наставити непрекидне молитве, читајући их из оне старе ирмологије и часловца...{S} И тако ће с |
| , па стаде ломити залогаје проје, умочи их у сок и даде му да једе.</p> <pb n="15" /> <p>— Јадн |
| ремишљао о овим незгодним речима, читао их по неколико пута и све више се бунио њиховим смислом |
| о је <hi>таква</hi> девојка.</p> <p>Ево их, седе у хладу и чешљају.{S} Он се подупро леђима о х |
| {S} Манастири не раде своја имања, него их дају на наполицу.{S} Тако је доиста и корисније.{S} |
| че чак до јесени.{S} Тек понеки пут ако их узнемири по нека бабињара, којој је крив октобарски |
| мирне козе опет су се растуриле, ваљало их је сакупити, а дечко, кога другарица назва Љубом, оп |
| атворене и отворене боје капутима; било их је у таким истим и још кратким и дугачким панталонам |
| ишараним срмом чоханим јелечићима; било их и у танким сукненим чакширицама, а било их неколико, |
| ије имала више оваког сукна«...{S} Било их је у чистим и белим као снег, танким сеоским кошуљиц |
| и у танким сукненим чакширицама, а било их неколико, као и он, у масним, прљавим, искрпљеним ко |
| го знаш ли што око коња?</p> <p>— Нисмо их имали... коње, одговори дечко, гледајући га право у |
| .{S} Навише, уз стеновите кршеве... ено их — тамне се, а црпи отвор пећински зјапи и тајанствен |
| злопати, као сви његови Васићи?{S} Ено их, четири куће под Маљеном, а све пука сиротиња.</p> < |
| тврда његовој потоњој одлуци...{S} Зато их понавља са великом милином и заносом, и онда му срце |
| о провести оба дана у читању књига, што их доби од архимандрита.{S} Али га Велимир, лепим речим |
| е стајаху неке старе црквене књиге, што их монаси остављаху за целивање посетиоцима, осветљен с |
| мешени с јајима, испржени на масти, што их господа варошка зову уштипцима...{S} А Велимир се са |
| глед.{S} Он опази чак да му је мило што их оставише саме, и никако не може сад да му дође у гла |
| спремају ђезвице за каву и пристављају их уз ватру, по десети пут загледају совру, тамњан, кад |
| тељ, неизбежни побратим игуманов (имају их сви игумани) некакав староислужени »чиновник« без пе |
| храпавим језиком младе изданке, смотају их брзо у уста и мотре други сладак залогај.</p> <p>Под |
| ављају овај сувопарни разговор.{S} Вуку их мисли, овако угрејане, на другу страну, и разговор п |
| и мрачан манастирски подрум.{S} Задахну их онај познати подрумски дах, у коме има не само алкох |
| крстише и површише све послове, који су их чекали.{S} Тетка већ спремила ручак те, како се добр |
| « нађу у близини и, хтео не хтео, мораш их позвати. ,</p> <p>Приближује се подне, гости још сед |
| онако у љутини, одломи парче и поједе. »Их, шта учинисте, викну професор : руке вам све од буђе |
| и њу!...</p> <pb n="184" /> <p>— Кхх... ихи-хи... зачу се иза стене загушено женско смејање, ка |
| лушао толико пута, како људи путују без ичега, па се увек нађе ко им да хлеба.{S} А шта је ово! |
| ом госту:</p> <p>— Да се стидим !...{S} Ишао сам за стопама Господа нашег, Спаситеља и његових |
| рекоше, да је уписан у прво одељење.{S} Ишао је у школу три дана мирно - <pb n="40" /> тихо, ка |
| но одлучним гласом проговори:</p> <p>— Ишао сам за стопама Антонија Великог, Макарија Египатск |
| ... због чега то?...</p> <p>— Што нисам ишао на чесму, него наточио из видрице, насмеја се Нико |
| — Убио се ваш Максим!{S} Газда-Мирковић ишао тамо за грађу и сад се вратио...{S} Видео човек оч |
| листове некаква уџбеника, који беше сав ишаран крупним црквенословенским словима.</p> <p>— Аха, |
| као снег, танким сеоским кошуљицама, са ишараним срмом чоханим јелечићима; било их и у танким с |
| леда шарену ткану сукњу са зеленкастом, ишараном купљеном кецељом, која стајаше скоро уз сама њ |
| им професором, јер му је та наука тешко ишла у главу.{S} Слушао је монотона ђачка причања пред |
| ачуна, без смисла, глупо...{S} И све је ишло добро...{S} Али шта је ово сад?!...{S} За ово нема |
| ком, заносном сањању...</p> <p>Овако је ишло све, док не наиђе на »<title>Житије преподобнаго о |
| реним прегорелим жишкама.{S} Није му се ишло одавде...{S} Хтео би дуго, дуго седети овако у сам |
| сли о кући, али му те мисли некако брзо ишчезавају из памети, а на њихова места долећу некакве |
| на клупу до Максима, који ћутећи жудно ишчекиваше кајмаклију, не марећи сад ништа, ако би се н |
| ше надчовечански <pb n="235" /> јаук за ишчупаним срцем, или очајно рикање рањена звера, или ст |
| нути, јер су нам од штете...{S} Они, т. ј. не манастири, него они што живе у њима, упропашћују |
| гледајући је као с неким снебивањем, т. ј. са погледом, <pb n="26" /> који је говорио: »ја увиђ |
| жњивије, нарочито за младиће... »он (т. ј. сатана) в ношчех в краснија жени преображашесја, всј |
| {S} Боже, је ли ово истина или сан!..., Ја, Љубомир Васић, гимна... како оно кажу : гим-на-зист |
| се на то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и закалуђерио.</p> <p>— Знаш, немамо кад |
| ћи торбу о раме.</p> <p>— Не треба сад, ја како...{S} А после неће моћи ни једна жена проћи на |
| , који личи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто ми од ноћас сева десна с |
| рамо.{S} Па ако се бојиш твоје госпође, ја имам моју собу, где смем примати госте...{S} Па би м |
| у њега пред мој полазак...</p> <p>— Ко, ја слаб?... високопречасни! трже се Арсеније и погледа |
| школи.{S} И кад наиђе оно неразговетно, ја прескочим.</p> <pb n="47" /> <p>— Добро, узми, одобр |
| </p> <p>— Хи-хи... причекај, оче Максо, ја сам пречи, приђе весељак полици, дохвати стакло па н |
| b n="135" /> лепши живот, шта ли је то, ја не знам...{S} Тек ја бих тада полетео, и ја бих неку |
| м гласом: кад дођем код вас у манастир, ја се владам по вашем реду и обичају, а ко дође у моју |
| чини: да стока не опусти стричеву њиву, ја не бих оставио Маљена.{S} А сад је друго... друкчије |
| вено обрте игуману:</p> <p>— Пријатељу, ја нисам дошао овде, да гледам твоје... твоје .. он се |
| Тако бих и ја радио...{S} Она на једну, ја на другу страну, па тако док не сване...{S} А Васили |
| >— Хм...{S} Голготу представља... и њу, ја.</p> <p>— У које време?</p> <p>Овде се мора поменути |
| не би их зајазио.{S} Него... ако велиш, ја ћу им рећи... да се не мразиш?...{S} Знаш... они мис |
| плашили један од другог.</p> <p>— Ја... ја сам... ђак, промуца Љубомир више од забуне но из стр |
| виш? насмеја му се друг.</p> <p>— Ја... ја, брате, сад не знам.</p> <p>Велимир се грохотом насм |
| бутовима!...</p> <p>— Није, славе ми... ја ’нако... дркће Љубомир и муца плашљиво пред њим.</p> |
| бору...</p> <pb n="42" /> <p>»Цензор... ја?!...{S} Шта ово свањује...{S} Шта је ово лепо око ме |
| и, тако ми младости!...{S} Него знаш... ја сам мислио... најбоље је да се сви људи жене, па ком |
| .</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Видиш... ја ти не знам ту дубоку науку, али <hi>мислим</hi> мног |
| — Знаш... рећи ће архимандрит Љубомиру: ја видим да ти волиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све |
| ... кад те капетан позове, да му кажеш: ја сам, реци, господине, ђак; идем реци на веће школе у |
| бодно каже: »Реци, вели, Васи то и то«; ја му одмах све испоручим, па нико не зна...{S} Добри с |
| авдати...</p> <p>— Што »неуредност«!{S} Ја јесам продао прошле године, али ми је термин за напл |
| араре, па бруји сва црква.{S} Их!...{S} Ја ти онда ништа не знам за себе.</p> <p>— Лепо је, и ј |
| Како се може <hi>то</hi> волети?...{S} Ја мислим да је ни прави пијанци не воле.{S} А ја не пи |
| <p>— Говори, забога, како је то?...{S} Ја још не верујем.{S} Шта сад радиш?</p> <p>— Како?...{ |
| поштено извршим његову заповест?...{S} Ја ћу ово друго.</p> <pb n="204" /> <p>— Е, а заборавио |
| и после не треба ничији пристанак...{S} Ја и моја <pb n="243" /> Јула: она с њеном машином, а ј |
| брате... не знам како да ти кажем...{S} Ја мислим да нас је <hi>све</hi> Бог створио ради онога |
| леко, као неки велики, велики коњ...{S} Ја му лепо видим сапи, и једна му је нога као. .{S} Бож |
| идеш одмах са мном.</p> <p>— Како...{S} Ја овде морам живети до смрти, не смем излазити.{S} Про |
| врдајући главом и бранећи се рукама.{S} Ја ћу сам...</p> <pb n="213" /> <p>— Попо, утаче се дом |
| <p>— Враћај се натраг, невољо једна.{S} Ја ћу те одвести кући.{S} Дед’, док нисам викнуо кмета |
| сти и оног твог кудравог богословца.{S} Ја бих вас лепо дочекала...</p> <p>После тако лепо и ја |
| шта ти је! узвикну Велимир озбиљно.{S} Ја ти кажем само шта мислим.{S} Па што?...{S} Зар ти ми |
| будућности очекују.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу се заузети за тебе, али да будеш ваљан, рече му к |
| Знам, причао си, насмеја се Велимир.{S} Ја бих могао тако, али прво да ме добро увежу конопцима |
| аки ти је оно младић, што ти долази?{S} Ја кажем већ тако и тако...{S} Добар неки младић, вели |
| у себи мрмљаше.</p> <pb n="66" /> <p>— Ја знаш идем... поделио тамо ујам, па се нешто замислио |
| : сваки чокот, сваки чокот!...</p> <p>— Ја бих се усудио замолити, да Василијан однесе водицу, |
| аш ствари, али тек ко зна!«...</p> <p>— Ја, одговори Љубомир, кријући очи и вртећи се под њеном |
| сањалачко гледање плава неба.</p> <p>— Ја.{S} Ти си се добро излежавао, а ја се једнако бола п |
| јица уплашили један од другог.</p> <p>— Ја... ја сам... ђак, промуца Љубомир више од забуне но |
| ти живиш? насмеја му се друг.</p> <p>— Ја... ја, брате, сад не знам.</p> <p>Велимир се грохото |
| , исказујући тим своје чуђење.</p> <p>— Ја што ћу? одговори овај и стаде везивати јарца ликом.< |
| у овој китњасто немој самоћи.</p> <p>— Ја реко’ ти заспо̑... а он ћути ’нако, викну девојче си |
| ке, оперважено црним гајтаном.</p> <p>— Ја ћу у цркву, рече она, ставши уз њега и загледајући о |
| разумевајући смисао говора му.</p> <p>— Ја се женим! узвикну Нићифор смешећи се.</p> <p>Леонтиј |
| кад Љубомир то уз реч помену.</p> <p>— Ја, цело.</p> <p>— Лажеш, бре...{S} Нисам га ни ја ни п |
| стрпљивим иноцима, него плану:</p> <p>— Ја...{S} Кад ти будеш царица, и ја ћу онда у свеце!</p> |
| у сигурно још држи чича-Срета?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Хе-хе... узвикну игуман поносно и погледа |
| лићемо, што смо ми тако горди?</p> <p>— Ја не бих реко, одговори Љубомир наивно.{S} Ти вала баш |
| ..{S} Игуман то не зна, је ли?</p> <p>— Ја бих реко да зна, одговори Љубомир неодлучно.</p> <p> |
| јој.{S} Бо’зна ћеш у манастир?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Нећеш, ваљад’, остати тамо?</p> <p>— Јок.< |
| их доста што не могу ништа да утуве, а ја сам знао доста...</p> <p>— Како ’но... оногај... што |
| а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поправљам кад погрешиш.</p> <p>К |
| n="243" /> Јула: она с њеном машином, а ја, што!... свршио сам богословију... зарадићемо парче |
| <p>— Ја.{S} Ти си се добро излежавао, а ја се једнако бола по трњу и рањавила ноге...</p> <p>— |
| стави.</p> <p>— Торба је на студенцу, а ја ћу ’вако... одговори он прескачући једну врзину.</p> |
| лукави сотона увукао се у моју душу, а ја слаб, страшљив, не знађах него се подадох власти њег |
| >Он зна зашто живи, и зато је срећан; а ја?!...</p> <p>И нашто оде овај живот?...{S} Куд пролет |
| стаде мислити калуђер. <pb n="228" /> А ја не знам шта је ово било до сад, и коме је све то тре |
| Никола.</p> <p>— Их, како познаде!{S} А ја мишљах да је то по чреди...</p> <p>— Како... кака чр |
| би хтела рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нисам знала!« и пође Љубомиру.</p> <p>Игуман, |
| Максимову собу... је ли, Вељо?...{S} А ја ћу Арсенијеву.</p> <p>— Добро, насмеја се Веља; онда |
| шо, да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S} А ја, богме, знам!...</p> <p>Љубомир се чуди.{S} Сви веле |
| !...{S} И он хоће овде код мене...{S} А ја?«...</p> <p>— И ’нако... да станемо барабар, па да п |
| олима, он бега у горње воденице...{S} А ја не могу сам товарити вреће.</p> <p>— Иди, па то кажи |
| и ово, не разумеш ти ове ствари...{S} А ја ћу ти донети, ако хоћеш да читаш, што лепо.</p> <p>Љ |
| ривицу на мене... реци што знаш...{S} А ја... глас му задрхта, очи се зацрвенеше и овлажише <pb |
| им да је ни прави пијанци не воле.{S} А ја не пијем онако како ти мислиш...{S} Ето, сад нисам п |
| »Јест, знам... сећам се те приче.{S} А ја сам је ’нако прочитао!...{S} А оно видиш: чудеса... |
| ве странце, макар били и калуђери.{S} А ја кажем да тебе неће.{S} Паметнији је море... и Васили |
| су грешни, па и ти мораш грешити.{S} А ја те, каже, не осуђујем за то; него иди кући, па гледа |
| едом! узвикује у себи архимандрит.{S} А ја потегох у залуд онолики зор!{S} Ха-ха-ха!...{S} Изво |
| другом руком, и де-де на више обема — а ја... не може!...{S} А оно га прљи и пече све јаче, све |
| да се јави и она да је жива.</p> <p>— А ја кад почнем мислити ноћу, то траје до зоре, баш до са |
| ку!...{S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га ја, не бој се... само док још мало одвркне!...{S} Ха-ха |
| млад?</p> <p>— Јест.</p> <p>— За то га ја не знам...{S} Хм... тако важну науку давати деци!{S} |
| и.</p> <p>— Каки вам је овај, што ћу га ја слушати...{S} Максим? запита Љубомир, залажући се ме |
| ...{S} Заборавио сам...{S} Тек каже: да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, |
| :</p> <pb n="43" /> <p>— Ехе...{S} А да ја: умирујем ђаволе...{S} Ка да је ударио обад у све... |
| е размиле по перилима и становима, онда ја бежим у подрум...{S} Кријем се од јарког сунца, као |
| ледали и ћутали на коси?...</p> <p>— Па ја у вече извукох батине и за тебе!</p> <p>— А јарца... |
| монах...{S} Чекај, није!... то сам сад ја.{S} А онај <hi>други</hi>, што је пре био и што се з |
| а да је нека царица... а лепа!{S} Па се ја са њом оженим... зна се: ко бајаги, није од истине.. |
| ши посао, дохвати је за руке и стаде се ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, бре, да видиш... севну |
| ињу како год знаш неколико дана, док се ја добро упознам с газдарицом, па после ћу ја и код слу |
| S} А хаљине?</p> <p>— Хм...{S} Надам се ја, синко, овоме колачу одавно.{S} Све је спремно, одго |
| овек више ништа!...{S} А за кога сам се ја заузимао, за кога смо радили, те се »кратким путем« |
| ам му се некад радовао...{S} Само му се ја не радујем, јер не знам <hi>зашто</hi> живим и јер н |
| идеш, у вече, с крављачом млека, па те ја уплаших, а ти просу млеко?</p> <p>Сестра се смеши, о |
| p> <p>— Ја...{S} Кад ти будеш царица, и ја ћу онда у свеце!</p> <p>— Што?...{S} Ти си побего из |
| та не знам за себе.</p> <p>— Лепо је, и ја волим.{S} Али дугачко, брате... заболе ноге, па једв |
| и сви, што сте оптерећени и намучени, и ја ћу вас одморити«...</p> <p>— Ради чега си дошао, бра |
| е знам...{S} Тек ја бих тада полетео, и ја бих некуд пошао са тим народом... куд иде тај свет.. |
| сунцу.{S} Радује се што... знам већ, и ја сам му се некад радовао...{S} Само му се ја не радуј |
| ми, због мене, кад те видим таког... и ја сам се за <hi>то</hi> спремао, па ет’!...{S} Некако |
| ристових речи: »Ко се постиди мене... и ја ћу се постидети њега у царству Оца мојега«, па одјед |
| већи је од Маљена и Повлена уједно... и ја све чекам кад ће да ме прегази и задави, а он се про |
| еним гласом, готово шапатом наставља: и ја бих то пробала... да видимо баш ко је јачи.{S} А мож |
| земљу«...{S} Чекај, не љути се...{S} И ја сам у седамнаестој години мислио скоро као ти, и био |
| друкчије изгледа... калуђерски...{S} И ја сам друкчији и све је сад друго...{S} Све је онако, |
| ка пријатељским гласом и приђе му.{S} И ја сам ђак манастирски... хајдемо заједно.</p> <p>Љубом |
| баш сам мислио да те нађем.</p> <p>— И ја тебе чекам...{S} Шта ћемо сад, несрећници?{S} Побиће |
| јатељским гласом, одговори :</p> <p>— И ја се, вала, уплаших жестоко.{S} А било ме страх и од о |
| , реци, добри човек да ме прихрани, а и ја њега, реци, за то слушам.{S} Нипошто да не кажеш, да |
| мо стриц... гледа и не верује...{S} А и ја се кријем иза царице, да ме он не види...{S} После: |
| ао, па не да дисати.</p> <p>— Чек’ да и ја тебе затиснем уста и нос, ка ти мене, кад ме обалиш, |
| викује Љубомир: чувао овце и козе, ка и ја по Маљену, па постао владика, и гледај само каква је |
| оно време није ни требало.</p> <p>»Па и ја умем тако попунити... још лепше!« помисли бистроумни |
| онај из Павлове посланице, такав сам и ја Антоније...</p> <p>— А у Русији су калуђери — прави |
| ...{S} Чекај...{S} Тешко ми што нисам и ја у вашем друштву...</p> <p>— Па ко ти брани ?{S} Сутр |
| чними мечтанијами«...</p> <p>»Баш као и ја, мисли Љубомир; и он је много ноћу мислио...{S} И ко |
| ојче после краћег ћутања.</p> <p>— То и ја све мислим.{S} У вече кад легнем, па зажмурим, <hi>о |
| ли му је жена свуд пред очима!{S} Ето и ја: мало, мало... па тек ми падне на памет Мира ил’ Мил |
| љајући много, рекне у себи: »Овако ћу и ја, баш овако исто«...{S} И опет је настављао прекинути |
| је јунак ! мисли Љубомир.{S} Тако бих и ја радио...{S} Она на једну, ја на другу страну, па так |
| <p>— Море-е-е... отеже приповедач: каки ја !...{S} Не умем ја ни макнути...{S} А она кад почне, |
| сницу.</p> <p>— Е, мој Леко... рекох ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове те архимандрит, да идеш |
| Само — овај поглед игуманов!...{S} Али ја не марим«... мисли Љубомир тешко уздишући.</p> <p>— |
| мном, док се не научиш звонити.{S} Али ја мислим ти ћеш то брзо? запита Никола, гледајући га б |
| .{S} А он кад виде како смо се загрлили ја и царица и кад угледа сва она царска чуда, паде у пр |
| да гриземо заједно...</p> <p>»Он мисли ја овамо нешто једем !...{S} Да се бега!...{S} Ето зла! |
| .</p> <p>— Лажеш, бре...{S} Нисам га ни ја ни половину прочитао!</p> <pb n="78" /> <p>— Јесам, |
| а звони јутрење.{S} Кад пре, не знам ни ја... чини ми се тек сам лего.{S} Тамо ми је то и почел |
| баци камен на њу« и оним завршним: »ни ја те не осуђујем«.{S} Само досетљиви калуђер не прочит |
| а је загорео:</p> <p>— Хе... не знам ти ја за друго уживање, него да ми замирише ова патока, мо |
| бити прави калуђер.</p> <p>— Ала бих ти ја био испосник, мој бане, кад само о њој мислим!{S} Да |
| одселе више не греши«.</p> <p>— Баш ти ја то из књиге не разумем добро.{S} Кажи ти то мене ’на |
| ицу...{S} О Боже, да ли се смем усудити ја грешник, да се настаним у оном истом месту, у коме ј |
| вот, шта ли је то, ја не знам...{S} Тек ја бих тада полетео, и ја бих некуд пошао са тим народо |
| а беше снаге ђиласнух у целац...{S} Док ја летим у целац, а онај скаче на другу страну, бега од |
| а мном јуче, то је онако...{S} Само док ја нађем место, па да видиш!«...</p> <p>Охрабрен оваким |
| ајте оца игумана...{S} Хе, роде... имам ја таке лекарије... хтеде се даље правдати Арсеније, ал |
| чувај твоје место...</p> <p>— Но, знам ја да она све лаже...{S} Зар ја не видим како је мене!. |
| а... да отрчим до куће...</p> <p>— Знам ја твоју кућу, одговори јетко игуман.{S} Напослетку... |
| {S} И ово је доста.{S} Сад знамо да сам ја јача, рече она весело, па окрете ка лужнику, обзирућ |
| отвори очи. »Шта је ово?...{S} Где сам ја?!«... запита се преплашен монах, гледајући окамењени |
| коме је све то требало...{S} Да ли сам ја требао Богу?!...{S} А видиш тамо... и владика и сви |
| Жив је, оче Саво, жив!...{S} Слушао сам ја! вели Арсеније.</p> <p>Тетка раскопча и готово скиде |
| на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете спокој душама св |
| S} Бруке људи!...{S} Да чујете.{S} Идем ја ноћаске из воденице, скоро глуво доба...{S} Таман се |
| сад.</p> <p>»Шта је ово!...{S} Куд идем ја?...{S} Је ли то баш <hi>оно</hi>, <hi>право</hi>, о |
| и...</p> <pb n="54" /> <p>— Љубо, кажем ја: биће ћара!...{S} Само ти мене слушај, рече весело и |
| b n="41" /> <p>— Аха... то је!{S} Кажем ја... рече и погледа у једног натмуреног друга, који ка |
| } Нема ни чега ђачког...</p> <p>— Кажем ја: неће рого на њега!{S} А?... узвикује задовољан Васи |
| вај беше тешко наслонио.</p> <p>— Кажем ја тебе: немој мешати вино; не можеш ти да поднесеш све |
| кну са неким полусмехом:</p> <p>— Кажем ја... у свеце хоће!...{S} Па се одједном жустро осврте |
| еже приповедач: каки ја !...{S} Не умем ја ни макнути...{S} А она кад почне, и он се са неком г |
| >»Шта хоће ови од мене, и шта ово радим ја овде?!«... запита се он одједном, пошто прочита писм |
| /p> <p>— Сећаш ли се, кад се оно једном ја сакрио онде за ћерчиво, а ти идеш, у вече, с крављач |
| арије и други?{S} И они су створени као ја и ти! узвикну Леонтије весело, држећи да му друг не |
| кором, као да би хтео рећи: »Видиш како ја сам путујем, па се никог не бојим!«...</p> <p>— Јок, |
| успомене...</p> <p>— Знаш... кад онако ја легнем крај студенца, ти нешто дељкаш, а тек папоња |
| <p>— Он то вели, оногај... ко што ћемо ја и тетка сад од недеље... хап... на чреду.</p> <p>Љуб |
| друго...{S} Све је онако, како сам оно ја мислио, и све је у реду... како треба да буде.{S} Са |
| ајко, све написано много боље, него што ја умем казати.{S} Па сад гледај... научи све...</p> <p |
| — Но, знам ја да она све лаже...{S} Зар ја не видим како је мене!...</p> <p>Светозар оствари св |
| ди у друго одељење, па ме чекај, сад ћу ја..</p> <p>Он се испе лагано у друго одељење, које је |
| добро упознам с газдарицом, па после ћу ја и код слушкиње у госте.{S} Биће ту части!...{S} А ти |
| , па овде под звонару.</p> <p>— Лако ћу ја то, рече Љубомир.</p> <p>— Изнајпре ћеш са мном, док |
| ’нако само...{S} Није због чега... нећу ја ту остати.{S} Него тек, да видим и то«...</p> <p>И о |
| кад ти буде двадесет!...</p> <p>— Нећу ја у парохију.{S} Владика одобрио да живим у испосници |
| иде све по чреди!«...</p> <p>— Довешћу ја теби луду Петрију, нек’ ти се нађе на чреди, одговор |
| ако хоћеш.</p> <p>— Хе мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни за владичанство! узвикну младић оду |
| </p> <p>— Као, на пример, ти!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог створио исто ’нако, као |
| то, на слогове:</p> <p>— Ми-не-ра-ло-ги-ја.</p> <p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их да ми је то нау |
| ава: <hi>он</hi> да буде владика, а <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да га љубим у руку!...{S} |
| еним јазићима, баш све... и ако сам <hi>ја</hi> ту!«...{S} Из његових потуљених, полузакривених |
| наредите.{S} Само нећу да штетујем <hi>ја</hi>.</p> <p>— Добро, онда опет спреми молбу да је п |
| ом <pb n="117" /> на лицу, који вели : »Ја ви не разумем те ствари, али знам да је то нешто она |
| х, и као да им говораше лицем и очима: »Ја бих се са свима сад ижљубио, али видите!«... и он жу |
| гледом, <pb n="26" /> који је говорио: »ја увиђам своје ништавило пред тобом, па ето«...</p> <p |
| аш тако, како велиш...{S} Али што: ђак, јабогме!...{S} Мене је дика, а ти се потпрдуј колико хо |
| прикупе јако, кад се нађе која киселија јабука...{S} После опет гризе и посматра једног бумбара |
| ана, а Јованка здрава, једра и пуна као јабука, накицошена, намештена, са засуканим везеним рук |
| ад прљаве проје, соли и лука и неколико јабука.</p> <p>Прихватише се јела с правим задовољством |
| </p> <p>Овако премишља гладни путник, а јабуке чине своје.{S} Стомак све више завија, осећа вел |
| /> једно уз друго, па жваће још незреле јабуке, убране јутрос у једном воћњаку.{S} Очни капци м |
| га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... одоцниће за пут.</p> <p>Одједном се зацрни и за |
| ајући никога за грехе, ако се ко сам не јави.{S} Нићифор се, по неки пут, при исповести какве с |
| навља Мира гласно, од страха, тек да се јави и она да је жива.</p> <p>— А ја кад почнем мислити |
| /p> <p>Прва новина у манастиру, која се јави случајно истог дана, кад стиже и млади намесник, н |
| м благом срца свога...{S} И само што се јави она, та чудна мисао, идеали његови постепено сломи |
| ти кад <pb n="58" /> је то било, кад се јавила у њему прва мисао.{S} А у самој ствари то није п |
| S} Чијој кући?«...</p> <p>— Зар ти нису јавили... оженио сам се пролетос.{S} Сад ми је Вида...< |
| </hi> приликама.</p> <p>— Бог Господ, и јависја нам... грми Василијан својим снажним гласом, а |
| <p>— Ти... ти се оженио!...{S} Ко ће ми јавити!{S} Имаш своју кућу!...{S} Овамо!... и Леонтије |
| а шта буде...{S} Збогом.{S} Сутра ћу ти јавити.</p> <p>Девојче остаде наслоњено на чатал, гледа |
| свртати за ђаком и спремати за полазак, јавише му најпре да је ђака нестало, а после му Велимир |
| пети дан како нема Љубомира; јутрос му јавише из крајње воденице, да се види некакав дим код С |
| е очи: он стаде разумевати да се у њему јавља нека нова, још нејасна, али већ обележена тежња, |
| ожи се код Љубомира и сад стадоше да се јављају нове тежње, управо нови идеали.{S} Још код студ |
| астирима, за који би се пре рекло да је јавно предавање но здравица.</p> <p>Код гостију се изна |
| едајући кроз прозор према себи.{S} Ти у Јаворце... водицу...{S} Василијан у виноград, с радници |
| ушност према старијима...{S} Он се, као јагње што се води на клање, упути к манастиру.</p> <p>А |
| хињи, режући оштрим ножићем бутић младе јагњетине и залажући се полако, као сит човек, коме се |
| дох три велике туре... оне што добих из јагодинске, а?...{S} Онда је Васа био добар за ортака, |
| и не одведе на Маљен.{S} Ах, он је тако јадан, тако сам!...</p> <p>Шта ли ће бити са њим ?...{S |
| н оде, мислећи о малопрешњем Арсенијеву јадиковању.</p> <p>»И то је Божје кушање.{S} Баш као он |
| не мрдне куд белавка...</p> <p>»Сад се јадна Мира мучи сама.{S} Ако пође за козама, одоше крав |
| скочи, па и њих нестане, и не сећају се јадне, гладне и жедне стоке до самог мрака.{S} Шумар за |
| <p>А ником ни на ум не паде, тога часа, јадни отац Сава; Нико и не помисли о његовим мукама и с |
| зналице, с места изјурити...{S} Зато се јадни отац Сава, свако друго вече, ненавикнут на умни р |
| дим и душевним куварицама, без којих би јадни ђаци полипсали од глади...{S} Па друге приче о Са |
| ина, дефицит све огромнији...{S} Био се јадник ко риба о земљу, радио с најупорнијом журбом, му |
| о, мој кукавче сињи... баш ти се не да, јаднику, живети!...{S} УФ-Ф!...{S} Наслади се, ко човек |
| даде му да једе.</p> <pb n="15" /> <p>— Јадниче, како је гладно! вели она милостивим гласом, гл |
| ко смо пандурска сорта...</p> <p>»Куку, јадо!...{S} И он хоће овде код мене...{S} А ја?«...</p> |
| шта оно беше?</p> <p>Љубомир се досети јаду, па рече:</p> <p>— Игуман ме послао.</p> <p>То је |
| е сад није могло распознати ни место за јаз ни за воденицу.{S} Пре стотину и више година била ј |
| ве мора тећи по старим, давно издубеним јазићима, баш све... и ако сам <hi>ја</hi> ту!«...{S} И |
| преко бисага, у које ће Велимир купити јаја...</p> <p>Прва свештена радња!{S} С каквим побожни |
| рске бројанице са крупним, као голубије јаје, зрнима, а другом држи муштиклу, из које сукћу гус |
| у често они сеоски »колачићи« умешени с јајима, испржени на масти, што их господа варошка зову |
| и-не-ра-ло-ги-ја.</p> <p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их да ми је то научити!...{S} Игуман то не з |
| таје до оног мрачног угла, из кога бије јака светлост кроз прозор.{S} Ту је претпостављао да га |
| у светску, разне насладе...{S} И све то јака воља младићева издржа...</p> <p>И сад настаје онај |
| а га притисне.</p> <p>— Е, па сад да се јакамо... могу ли се искобељати, кад ме притиснеш, вели |
| х батине и за тебе!</p> <p>— А јарца... јакања!...{S} Их, болан... сећаш ли се како си се прету |
| нема више друговања, нема веселе игре и јакања, нема мирног живота; нема више ничега; оде све, |
| не можемо.{S} Него ’нако... јарца, или јакања...</p> <p>— Како то јарца?</p> <p>— Деремо јарца |
| онда не притисну Милка, кад га обори у јакању, или: што он њу не обори, <pb n="55" /> па да је |
| мена.{S} Ово сад није онако, као кад се јакао са Миром и Милком...{S} Онда није ништа марио кад |
| тине ка оногај...</p> <p>— А како се то јакате? прекиде га Милка баш кад се он одушеви причањем |
| лику необичну глад, и ваљада услед тако јаке инервације поче живље мислити...{S} Досетио се: ак |
| стао је онај обични тајац при наступању јаке врућине.{S} Овце већ побегле са густе паше и још п |
| арче одежде, и све, све...</p> <p>— Хо, јаки је он и у догматици, мој брате, додаје Никола.{S} |
| му је зимус уступио и, хркнувши својим јаким грлом, проговори, гледајући изненађена Љубомира б |
| би је мешао.{S} Снег сипа и веје густо, јако, као да хоће нарочито, на измаку зиме, да плаши си |
| ма истицаху крупне буљаве плаве очи, са јако надувеним капцима.{S} Огрнуо се великим постављени |
| очи необично пламте, како му се ноздрве јако шире и скупљају...</p> <p>— Хм... ђавоља посла! пр |
| у.{S} Очни капци му се неки пут прикупе јако, кад се нађе која киселија јабука...{S} После опет |
| њење, док се Велимир појави.{S} Беше се јако задувао од наглог трчања.{S} Приђе игуману и, као |
| едном се Љубомирове груди тргоше, он се јако закашља, из уста му прсну ракија и он немоћно, лаг |
| како крв ври, кључа... како бију дамари јако... како се срце разиграло, па му тесан досадањи ск |
| е причају.{S} Али се гост заинтересовао јако, па хоће да чује одговор.{S} Он прибегну ширетлуку |
| увши уснице прстима, ножем размаче мало јако стиснуте зубе младићеве.{S} Тетка сручи лагано цел |
| а га је звјерка изјела...{S} И раздрије Јаков хаљине своје, и веза костријет око себе«...{S} Љу |
| неколико плотуна.{S} Жуње и детлићи, на јакој студени, тражећи хране и заклона, избушили су без |
| <title>Робинзона</title>.{S} За децу са јаком маштом ова је књига прави хипнотиста, који их суг |
| {S} Знаш какав је у друштву.</p> <p>— А јао!...{S} Никола погрчи леђа, као да се брани од нечег |
| Кад се Љубомир наже на врата, удари га јара по лицу.{S} На самој средини стаје Мира наложила в |
| и ћете спокој душама својима.{S} Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако«...</p> <p>Шта је |
| њизи, коју је још јутрос читао: »Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кро |
| хоће да иде за мном«... и оно: »узмите јарам мој!«...</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Видиш... ја |
| Љубомир лагано увлачи врат у овај »лаки јарам«, и осећа да се враћа све исто, како је и пре бил |
| и учевни калуђери... и не пада им на ум јарам Христов!«...</p> <p>Прошла је давно поноћ, а у ми |
| је прутићем с оне стране главе, камо би јарац хтео врднути.{S} Папоња види да нема шале, па иде |
| да ја бежим у подрум...{S} Кријем се од јарког сунца, као кртица...</p> <p>Игуман поћута задуго |
| оје сами то не можемо.{S} Него ’нако... јарца, или јакања...</p> <p>— Како то јарца?</p> <p>— Д |
| че извукох батине и за тебе!</p> <p>— А јарца... јакања!...{S} Их, болан... сећаш ли се како си |
| би се претурао главачки, одрао би кога јарца, и опет би трчао и трчао докле га ноге носе...{S} |
| езобзирну непослушност великог брадатог јарца, прозваног »папоњом« због својих необично дугих и |
| и: сад јој ни на памет не долази дерање јарца.</p> <p>Љубомир заузе половину њене лежанке, седе |
| е се и пође лено к девојци, која држаше јарца и прекореваше га што је намучио.{S} Дечко беше ом |
| што ћу? одговори овај и стаде везивати јарца ликом.</p> <p>Чобаница га стаде задиркивати због |
| ира стане превртати пред очима и дерати јарца, а он сад сасвим друкчије гледа у покрете њених н |
| /p> <p>— Како то јарца?</p> <p>— Деремо јарца...{S} Он се осврне око себе пажљиво, па видевши д |
| . јарца, или јакања...</p> <p>— Како то јарца?</p> <p>— Деремо јарца...{S} Он се осврне око себ |
| он ћути ’нако, викну девојче силазећи с јарца и држећи га за рогове.</p> <p>Чобанче устаде, про |
| о, кроз шуму, млада чобаница на великом јарцу; опкорачила га ногама, па бије прутићем с оне стр |
| Љубомир и стаде.{S} Поглед му је сасвим јасан, отворен и присебан.{S} Он разгледа, и, види се, |
| је по њима створио себи, не још сасвим јасан, али ипак одређен правац живота.{S} Рад и велики |
| О Љубо, чу се одозго са планине отегнут јасан женски глас.</p> <p>Чобанче се одазва обичним узв |
| у чистину, насред које се виђаше велики јасен, и стаде као укопан.</p> <p>Под јасеном се нагнул |
| акву претњу и узвикну оштро:</p> <p>— У Јасеновац!...{S} Посла има доста, Велимир зна...{S} Он |
| S} Та нада сачува га од очајања.</p> <p>Јасеновац је брдско село, разбацано по косама горостасн |
| господину архимандриту... знаш, неке из Јасеновца, саопшти јој он лагано, као неку велику тајну |
| и јасен, и стаде као укопан.</p> <p>Под јасеном се нагнула једна жена, па нешто ради рукама око |
| јасле већ зна се... и то тако... јасле, јасле...</p> <p>— Ама каке јасле?</p> <p>— Јасле, брате |
| {S} За јасле већ зна се... и то тако... јасле, јасле...</p> <p>— Ама каке јасле?</p> <p>— Јасле |
| ле...</p> <p>— Ама каке јасле?</p> <p>— Јасле, брате, витлејемске, оногај... преставља свети пр |
| јено пута почињао своје одговоре.{S} За јасле већ зна се... и то тако... јасле, јасле...</p> <p |
| ... мрмља пандур, везујући поводнике за јасле и гледајући прекорно капетанова бељца, који одмах |
| ко... јасле, јасле...</p> <p>— Ама каке јасле?</p> <p>— Јасле, брате, витлејемске, оногај... пр |
| ељца, који одмах завуче дугачку њушку у јасле.</p> <p>»Ене де...{S} То мени говори... мисли Љуб |
| е...</p> <p>Дубока ноћ...{S} Разлила се јасна летња месечина, па се и кроз густу шуму види путо |
| женство.{S} Њему је већ у памети цела и јасна слика безбрижне забаве и пландовања по Маљену.</p |
| Маљенов, који је треперио под млазовима јасне светлости; не погледа своје омиљено рудиште и сту |
| е.{S} Али кад стаде и погледа оне плаве јасне очи, оно чисто, пуначко бело лице, тако чисто и б |
| ких нових осећања и збуњено гледа у оне јасне плаве очи, које га чудно гледају...</p> <p>— Како |
| еразговетно као тесто, муте се пређашње јасне, одређене намере...{S} Некаква непојмљива предава |
| ћи да смисли израз, па све слободније и јасније, дугачак говор о нашим манастирима, за који би |
| псовком...</p> <p>А сад?...</p> <p>Још јасније се прелива магловита даљина, још тајанственије |
| м и узбуђењем.{S} Он викну неким новим, јасним, декламаторским гласом, који одјекиваше ходником |
| чке косе младићеве, проговори свечаним, јасним гласом:</p> <p>— Брат наш Леонтије постригава вл |
| е, висока Маљена и цела, светло оцртана јасним зрацима, неравна видика...{S} Гле, она иста, иск |
| <p>— Ово, роде, узвикну Арсеније новим јасним гласом: да се провеселимо у част нашег милог саб |
| си дошао, брате?... чује Љубомир оштро, јасно питање; види архимандритов поглед управљен на себ |
| им особитим наставничким тоном, из кога јасно провирује иронија. — Шта оно рекосмо пре о значењ |
| на побожност и скромност, која се вазда јасно огледала на лицу му.</p> <p>Последње године школо |
| p> <p>— Устај, да звонимо ! чује он сад јасно, и ова опомена на дужност раздрема га одједном, к |
| дином горостасног Маљена.{S} Сад је све јасно, светло и топло.</p> <p>Чини се, да се најлепше и |
| ... сад је знао све, све...{S} Видео је јасно пут, којим му ваља поћи, видео је све оно што је |
| јући се чисто звонком оштрином, која се јасно издваја из остале грмљаве.{S} Оне мале буљаве зел |
| ети речи другова, не распознају се више јасно њихова лица, све се помешало и претворило у некак |
| одједном из заноса срећни младожења, и јасно осећа да се нешто са њим свршило, да је он прешао |
| туљене очи засветлеше и гледаху право и јасно.</p> <p>— Славе ти, зар од онда једнако лежиш ! в |
| по дочекала...</p> <p>После тако лепо и јасно исказаних жеља, Љубомир оде право Светозару, па м |
| љу.</p> <p>Једно само он разуме добро и јасно, и то је почетак од <hi>онога</hi>: зна да више н |
| . неће бити ништа друкчије...{S} И види јасно, да је тај живот празнији од прошлости, да је бес |
| осле кише и мећаве мора једном огрејати јасно сунце...{S} Тада ће и школе почети, наставиће се |
| ња мешао са тим, не разумевајући ни сам јасно шта жели...</p> <p>-— Еј, ђаче... у шта си се заг |
| .{S} И тако ће бити до краја.</p> <p>Он јасно види цео свој живот унапред, сећајући се живота С |
| и у његову душу.{S} Он је још није умео јасно схватити, али се она тицала овога сјаја...</p> <p |
| и без сумње није никад до сада помислио јасно: идем у манастир да се покалуђерим.{S} Али од кад |
| ва, и околности, прилике... све је тако јасно, да не оставља места размишљању.{S} Него: или — и |
| елиш?«...</p> <p>Отац Сава прочита врло јасно целу причу јеванђелску о грешници, ударајући глас |
| има у својој власти.</p> <p>А тетка већ јасно види, да је Љубомир отворено избегава.{S} Чим се |
| о спаја са свима овим чудима, да он већ јасно осећа, како сад није више онај и онакав, какав је |
| е-е... отеже Максим тромо, а на лицу му јасно извајан онај ширетски, специјално калуђерски осме |
| а, као обичног мушкарца, не знајући још јасно ни за полну разлику.{S} Тако се неколико пута пре |
| се и заспа истог тренутка.</p> <p>...{S}Јасно и чисто звони најмање манастирско звоно, и његов |
| "197" /> поплочаног, храма, и осим тога јасног, живог осећања хладноће, не осети ништа друго.{S |
| ви игуман живо, после краћег ћутања, са јасном намером: да још боље истакне своје исказано мишљ |
| ивљим, радозналим, зеленкастим очима по јасном лазурном недогледу...</p> <p>— О Љубо, чу се одо |
| чисти димњаци и црвене сниски кровови у јасном зеленилу бескрајних воћњака.{S} Ах, како се слат |
| це, погледа чудновато, готово прекорно, јасну и топлу светлост сунчеву, која је прснула густим |
| ше своје, очекујући да осети очигледну, јасну промену у себи, али увиде одмах да, осим новог ка |
| о махнути руком, као да брани пилиће од јастреба, који се спушта одозго.{S} Е-е... чека-а-ај... |
| {S} Око њега непрестано облећу орлови и јастребови, те својим злослутим писком оживљују ово сум |
| ј у двоколице, пресамићен преко предњег јастука, као дугачка врећица, окренут главом руди, као |
| на раније спремљене високе столице, са јастуцима за седење, моле их да причекају, и онда се же |
| кога, на сеоби у топле крајеве, избаци јато из свога круга, пометен у лету и намери, утучен не |
| нагрнула је на манастирску трпезу, као јато чавака на зрелу кукурузну њиву.{S} Ту је наш позна |
| ли то беше надчовечански <pb n="235" /> јаук за ишчупаним срцем, или очајно рикање рањена звера |
| се занесе и занеми...{S} Ни уздаха, ни јаука, ни стењања, ни гласа!...</p> <p>Тек после два ча |
| , танак глас кроз ваздух и за њим нешто јаукну...</p> <p>Љубомир се сав нађе као у некој тами, |
| за вечеру, па се и сам трже од ненадних јахача.{S} А кад виде пандура и необично учтиво лице ме |
| а види да нема шале, па иде послушно, а јахачица пева неку чобанску песмицу и жудно погледа на |
| И ово је доста.{S} Сад знамо да сам ја јача, рече она весело, па окрете ка лужнику, обзирући с |
| стаде једна жудња у њему, која сад беше јача од свију: »Ах, кад ће једном бити крај томе тешком |
| некаква друкчија, топлија, светлија, но јача туга...{S} Јер ево, сад живо осећа, како му се, по |
| борове хладовине, која га је запајала и јачала као своје чедо...</p> <p>Уплашена, узверена погл |
| вило: да треба јести, подстиче мисао на јаче, напрегнуто делање.{S} Калуђери се пренуше.{S} Сви |
| су благе ове речи...{S} И у грлу га све јаче задављује, и усне му се развлаче...{S} Он плаче го |
| гушћа и влажнија, у глави се осећа све јаче стезање, као процепом, снага почиње слабити...{S} |
| не може!...{S} А оно га прљи и пече све јаче, све оштрије...</p> <p>Дечко се прену.{S} Сунце од |
| ни метал и затим заигра, запишта, и све јаче и све бешње стаде лупати, шкрипећи непрекидно на с |
| оси, опија... и све ближе прилази и све јаче стеже...</p> <p>И види у сну, да близу њега заудар |
| ебесна дубина, али тај сјајни лазур све јаче привлачи меку душу, која је рођена само да сања и |
| онај дугачки планински ланац; не повуче јаче у себе ове мирисне борове хладовине, која га је за |
| p> <p>— А наше, наше... он удари гласом јаче и намигну оком, те није морао казати именицу, да з |
| И осећа како му се тада груди надимају јаче, како срце закуца живо, живо, брзо... и зна, да је |
| сад...{S} Аха! опет се Сава искашља још јаче и затим стаде читати гласно:</p> <p>— »Књижевници |
| од хладна црквена пода, и он стаде још јаче дрхтати...</p> <p>Часови се свршише, а литургије, |
| ави легиони нечастиве силе, и он се још јаче упиње, трчи, прескаче, јури, не гледајући где гази |
| заседе!...</p> <p>Кикот се продужи још јаче и затим, као по нечијем знаку, лишће зашушта и пре |
| и, какви су данас, узвикну говорник још јаче, не требају нам, њих треба укинути, јер су нам од |
| бисте се мучили, а он...{S} Игуман још јаче повика: он губи, губи!... постаје вечити роб!</p> |
| а бих то пробала... да видимо баш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да обали?</p> <p>— Уха!... |
| 13" /> <p>— Попо, утаче се домаћин мало јачим гласом: кад дођем код вас у манастир, ја се влада |
| је то научити!...{S} Игуман то не зна, је ли?</p> <p>— Ја бих реко да зна, одговори Љубомир не |
| p>»Ђак београдске гимназије...{S} Боже, је ли ово истина или сан!..., Ја, Љубомир Васић, гимна. |
| ми радимо?</p> <pb n="227" /> <p>— Хе, је ли боље!...{S} Ти си се завуко у своју ћелију, па ку |
| били?</p> <pb n="118" /> <p>— Славе ти, је л’ те бољело? пита га Љубомир наивно, са изразом иск |
| езгодна терета.</p> <p>— Ти си Љубомир, је ли... новајлија? запита она, гледајући му пажљиво ли |
| пут загледају совру, тамњан, кадионицу, је ли све спремно.{S} Леонтије се осећа као на жеравици |
| ’нако?...</p> <p>— А у тој гимназији... је ли тешко? пита Максим после краћег ћутања.</p> <p>— |
| p> <p>— Сад ти узимаш Максимову собу... је ли, Вељо?...{S} А ја ћу Арсенијеву.</p> <p>— Добро, |
| свију лица, тражећи да прочита на њима: је ли правилан одговор, па не видећи ништа до љубопитне |
| Остави то сад...{S} Него, кажи ти мене: је ли ово велики грех, што ми овако живимо, а онај тамо |
| е му још ближе, као да се жели уверити: је ли он то. — Куд ћеш?</p> <p>— Идем у свет...{S} Оне |
| нам, брате.{S} Зато се и питам једнако: је ли ово Сава или неко други.</p> <p>Опет настаде ћута |
| редовечан господин, који <pb n="171" /> је непрестано ћутао и понекад се смешкао каквој шали шт |
| изгледа, капи.{S} Кад га <pb n="44" /> је први пут видео, прошапта Светозару са страхом:</p> < |
| ак не може да се сети кад <pb n="58" /> је то било, кад се јавила у њему прва мисао.{S} А у сам |
| ... »<hi>То</hi> је оно!... <hi>то</hi> је оно«... узвикује занесен и очаран овом светом тајанс |
| е је тако давно жељено!... »<hi>То</hi> је оно!... <hi>то</hi> је оно«... узвикује занесен и оч |
| ко...</p> <p>— Па како... причај ми!{S} Је ли боље тако, него ово што ми радимо?</p> <pb n="227 |
| /> Баш данас?...{S} Не може бити!...{S} Је ли то сија сунце од истине... или је све ово сан?«.. |
| а, ни кућа, ни стоке, ништа... а?...{S} Је ли ви баш нарочито хоћете да ме упропастите? пита Ма |
| p>»Шта је ово!...{S} Куд идем ја?...{S} Је ли то баш <hi>оно</hi>, <hi>право</hi>, о чему сам т |
| та били грешни.{S} Али шта је то?...{S} Је ли могуће... <hi>такав</hi> грех, па без казни?...{S |
| че нешто у ону маглу, тамо у свет...{S} Је л’ ти и сад тако, Љубо?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Вуче |
| p> <p>— А-а!...{S} Вељка Максимовог?{S} Је ли жив чича Максим?</p> <p>— Умро је.</p> <p>— А Мил |
| да ми кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је ли те то мучило?...</p> <p>Љубомир не дизаше главе, |
| па онда за колац: дан-дан!«...</p> <p>— Је ли ви нећете ни пара, ни имања, ни кућа, ни стоке, н |
| неки пут се и они прођаволе...</p> <p>— Је ли то светац, господине,... што ово пише ?</p> <p>— |
| а.{S} А сад... ђаво га знао...</p> <p>— Је л’ ти тешко поћи?</p> <p>— Није... баш ми је мило... |
| е скоро уз сама његова колена.</p> <p>— Је ли ово тај...{S} Љубомир? запита, смешећи се, Видина |
| ити, док ову књигу не прочита.</p> <p>— Је л’ твоја ова књига'? запита он Светозара, после дуга |
| ће враголасто девојче учинити.</p> <p>— Је ли оно ти хоћеш у свеце? запита девојка са подсмехом |
| прошапта Светозару са страхом:</p> <p>— Је л’ то митрополит'?</p> <p>— Иди, бре...{S} То је про |
| Снашо, узвикује ђак: што је попово нек’ је готово!{S} Само нећемо два, него у свакој руци по не |
| живи само једна баба са сином.{S} Баба је рођена у Војводини, али је све до сад сачувала оне л |
| ред, као да га заустави.</p> <p>— Торба је на студенцу, а ја ћу ’вако... одговори он прескачући |
| онови.</p> <p>— Ето-о-о-о... ето, слава је убила... викну Љубомир, трчећи из све снаге, скачући |
| им забавним и младићским стварима, Сава је био опрезан.{S} Ако му се укаже прилика, те заметне |
| есет година како се повео спор.{S} Сава је, још почетком своје управе, тако ствар окренуо, да ј |
| помислио кренути се куд.</p> <p>И Сава је, зацело, био изненађен.{S} Али он не одговори одмах. |
| 000_C10"> <head>X</head> <p>Игуман Сава је родом Гружанин, сеоско дете сиромашне породице.{S} У |
| опет поведе парбу на суду.{S} Отац Сава је свагда удешавао, те манастир једне године добије а д |
| и права, необична калуђера, а отац Сава је причао о томе из себичних разлога: нек’ се <pb n="16 |
| Тетку издадоше и глава и ноге.{S} Једва је одвукоше на њену постељу.</p> <p>А Леонтију све игра |
| па постао владика, и гледај само каква је чуда починио...{S} Васкрсао <pb n="125" /> мртво дет |
| вши је на среду рекоше му: учитељу, ова је жена ухваћена сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у зако |
| /title>.{S} За децу са јаком маштом ова је књига прави хипнотиста, који их сугестује и заузме с |
| а, а то се већ знало куда ће.{S} Његова је »штација« доста далеко.{S} Арсеније рече да ће у шум |
| ево житије написано најозбиљније, да га је морао писати какав спреман човек и да је тако препун |
| ри и тако...{S} Он хтеде поменути да га је и Милкина слика у тим ноћима много занимала, али се |
| променио у лицу: неко би помислио да га је стид, али није; њему је само малко необично због ови |
| еби искрено исприча, рекавши само да га је отац послао у службу, као што је и другима говорио.< |
| е ове мирисне борове хладовине, која га је запајала и јачала као своје чедо...</p> <p>Уплашена, |
| или занимала нека велика мисао, која га је тако обујмила, <pb n="142" /> да је због ње заборави |
| и, да не оставља своју колевку, која га је лепо одњихала... да не оставља овај прости мирни жив |
| а, ђаволасту суседину слушкињу, која га је доста пута частила, очекујући да је Светозар походи. |
| дошао, ради чега...{S} Истина питала га је тетка, хоће ли <hi>сасвим</hi> остати код њих, и она |
| виком, не мрднувши главом.{S} Занела га је нека необична мисао, па се боји да не поквари све, а |
| становала баш до његове куће.{S} Она га је чешће зивкала, али му је газдарица рекла да се не од |
| а речи: »сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела...{S} И раздрије Јаков хаљине своје, |
| а, кад је већ у њему сама мисао, кад га је она заузела свега, он и сада није начисто ни са собо |
| тир да се покалуђерим.{S} Али од кад га је заузела она једна мисао, од тада се непрестано уз њу |
| на, до сад непозната манастира, који га је, тако удаљен и тајанствен, снажно к себи привлачио; |
| ту владичину, од поноћи до зоре, али га је по неки пут и сунце варало.{S} Јео је два пут дневно |
| обро протумачити целу литургију, али га је мрзило да улази у то.{S} Њему је импоновало само оно |
| {S} То је <hi>оно право</hi>, за чим га је срце вукло, то су његови идеали, његови снови...{S} |
| пет у чудном, варљивом свету, за чим га је негда срце толико вукло!{S} Са грубом камилавчицом н |
| S} Де, да поједемо мало лепца... дао га је Бог!</p> <pb n="212" /> <p>— Та-а... отеже Арсеније, |
| Љубомиру се учини познат попа, виђао га је у Београду, али не зна шта беше тада.{S} Биће од они |
| ради и више користи.</p> <p>О, како га је обрадовао састанак са Светозарем!...{S} Хтео је пољу |
| вим други, туђи свет, не онакав како га је он замишљао; кад виде да се никоме ту не сме обрнути |
| а, па и пандуров монолог, онако како га је он разумео.</p> <p>— Еј, дрљане, пропали смо!... вик |
| што друго, важније...</p> <p>Једнако га је, још од повратка из Београда, као што видесмо, мучил |
| мајко! викну газдарица за њим.{S} То га је <hi>онај</hi> наплашио... и он се тако боји капетана |
| Не разлази се она црна тамнина, што га је омотала, и срце му још ледено, и све је око њега там |
| азало, да је близу њега све оно, што га је у последње време занимало и привлачило...{S} Кад је |
| бе, и одједном занемари све оно, што га је до сад одушевљавало, што је давало смисла животу.{S} |
| p> <p>То је, дакле, <hi>оно</hi> што га је вукло у манастир тако силно, а он није разумевао што |
| о одоздо искобеља, па узјаше оно што га је обалило.{S} Па... триста чуда!...{S} Тако се само пр |
| hi>своме</hi> селу лако је било) јер га је страх да остане <pb n="16" /> сам у овом пустом, рав |
| посао у кухињи буде брзо готов, јер га је мало: опрати неколико тањира, очистити »господинове« |
| крилом мајчиним, кад је уз њега, још га је тамо вукло и нешто друго.{S} Он се заносио гледајући |
| акав дочек изненадио би свакога, а њега је сасвим помео.{S} Он је навикао на онај општи хладни, |
| знам...{S} Ако умрем, написаћу од чега је, па ће то наћи власт после...</p> <p>— Јес’, луди см |
| ли, крутуљав, у наочарима, чичица, кога је он добро знао и већ се насмејао неколико пута чичино |
| до сад радио? прекиде га Љубомир, кога је овог тренутка више интересовало то питање, него догм |
| тем на врх онога високог брега, са кога је и Сава негда посматрао свет...</p> <p>Чаша за чашом |
| виде више свога старог гнезда, из кога је полетео у свет, не виде ни свога жељеног Маљена!...< |
| Београду, Сава се толико »полирао«, да је сваку своју урођену особину усавршио и префинио до н |
| га још ни мало.{S} Њему све изгледа, да је Никола морао овако проћи, јер је дошла његова „чреда |
| омир сазнаде да се жена зове Марија, да је ту из оближњег села, да има мужа и двоје деце, да је |
| о манастирима, и долази до закључка, да је његов манастир доста одвојио, да се у њему још по ма |
| помињу мајку... она би много жалила, да је жива.{S} Чули су да си овамо отишо.{S} Чича Живојин |
| {S} И нигде не пише у овим житијама, да је коме била... како ’но рече: празна душа... и да је х |
| це закуца живо, живо, брзо... и зна, да је сад на Маљену, само би полетео косом...{S} Уз пут би |
| } Али момци знају да је тетка добра, да је та грдња тек само »ради ворме« и да није баш ни њој |
| је и пре тога, од неких богословаца, да је Антонијево житије написано најозбиљније, да га је мо |
| а равном плочицом, за коју се прича, да је служила св. Сави као престо.</p> <p>Љубомир је улази |
| ање, али то не мари...{S} Главно је, да је он »свршени богослов«.</p> <p>— Е, зар си одлазио та |
| уно поуке и праве богословске науке, да је довољно прочитати га марљиво и разумљиво, па као да |
| па је нашао, као што и житија веле, да је све ово друго таштина, ништавило: и свет, и школа, и |
| во пише о томе и томе.{S} Видело се, да је игуман, после добра сна, расположен сећањем на време |
| жњег села, да има мужа и двоје деце, да је, већ четири године, овде у манастиру »код господина |
| лира«, само га жути капут опомињаше, да је и он некада био <hi>нешто</hi> — цензор велике гимна |
| именим поклопцем, за који му рекоше, да је та справа — сунчаник, па гледа тај велики, до сад не |
| рото ђаче.</p> <p>У школи му рекоше, да је уписан у прво одељење.{S} Ишао је у школу три дана м |
| асти.</p> <p>А тетка већ јасно види, да је Љубомир отворено избегава.{S} Чим се она где појави, |
| на своје велико запрепашћење опази, да је остао онај и онакав исти, какав је био и до сад.{S} |
| препирку.{S} Обојица беху сагласни, да је Велимиров поступак далеко поштенији од поступака сви |
| це.{S} У оном летењу на земљу осети, да је кошуљом нешто лако закачио, и кад паде на земљу и до |
| а.{S} Одмах се на њој могло опазити, да је то већ прекаљена права београдска слушкиња., са свим |
| је тај живот празнији од прошлости, да је бесмислен, чемеран, ужасан као црна вечност...</p> < |
| ма братији.{S} Кад је толико стекао, да је могао некима у конзисторији позајмити по пет, шест с |
| и збуни ово питање.{S} Он је мислио, да је владичино писмо од тако исто непоречне важности, као |
| г...{S} А он је већ у себи замислио, да је почео исто онако као и Антоније.{S} Пећина, молитве, |
| уљи спреда и, сагнувши главу толико, да је морао гледати испод обрва, изиђе, управо истрча пред |
| на праву путу; осећање му је казало, да је близу њега све оно, што га је у последње време заним |
| он процеди: стакло! а то је значило, да је време за ракију.</p> <p>И тако, Љубомир је чуо до са |
| но осећа да се нешто са њим свршило, да је он прешао <pb n="195" /> преко некакве границе, која |
| и ништа друкчије...{S} И види јасно, да је тај живот празнији од прошлости, да је бесмислен, че |
| ом своје управе, тако ствар окренуо, да је манастир добио парницу и имао право подићи воденицу |
| војој кући.{S} Увидела је она одмах, да је њено време прошло, да она не може млађим калуђерима |
| еше који гледаху зачуђено и озбиљно: да је то човек, насмејали би се и они, или жутом капуту, и |
| га је тако обујмила, <pb n="142" /> да је због ње заборавио, порушио све своје дотадашње идеал |
| ... тако важну науку давати деци!{S} Да је бар игуман...{S} А псикологију сигурно још држи чича |
| а не буде ноћас поклана и печена.{S} Да је сам изнео ово вино, сутра би се сви на њега љутили.< |
| у од страха и изненађења, али угледа да је и онај непознати намерник, још пре њега, клиснуо на |
| врати све како је било пре, и увиђа да је свршено све...</p> <p>Кроз тихо, бледо, магловито по |
| ослу и окрене јој леђа.{S} Она опажа да је младић не мрзи, али је се боји, као нечега страшног |
| S} А да ја: умирујем ђаволе...{S} Ка да је ударио обад у све...</p> <p>Професор прсну у смех и |
| ако се овај под од цигаља (он не зна да је то под од цигаља) претворио у ватрено, издубено као |
| че да још мало промашта...{S} Он зна да је то нечастиви, али се обично брзо занесе, заборави св |
| је!« узвикује му тај глас, и он зна да је то друго много лепше, светлије... и да ће он, у свој |
| сно, од страха, тек да се јави и она да је жива.</p> <p>— А ја кад почнем мислити ноћу, то трај |
| бро ни разгледао околину, а израчуна да је већ прошао месец како служи овде.{S} Чудио се што ни |
| што он њу не обори, <pb n="55" /> па да је притисне... да у својој постељици ноћу, кад намакне |
| во слово !«...{S} Јест, јест... мора да је светац.{S} Него кажем ти: остави ти ово, не разумеш |
| каљаве!...{S} Ено... ено!...{S} Мора да је и њој одвратно, гадно!«... помисли он и случајно пог |
| <p>— Синђел Прокопије.</p> <p>— Мора да је млад?</p> <p>— Јест.</p> <p>— За то га ја не знам... |
| ова... мисли дечко у мраку: већ мора да је нека царица... а лепа!{S} Па се ја са њом оженим... |
| дсмевке не би дирале...</p> <p>»Мора да је потказао неко од ових!...{S} Видео Светозара кад је |
| ... и он да је исто што чича, и чича да је <hi>он</hi> или <hi>као</hi> он... тако нешто...</p> |
| кад боље око себе разгледа, познаде да је преспавао целу ноћ.{S} Протеже се, трљајући сањиве о |
| рекидно врви тамо и амо; кад познаде да је то свет други, сасвим други, туђи свет, не онакав ка |
| упним гласом, за који се обично каже да је загорео:</p> <p>— Хе... не знам ти ја за друго ужива |
| ако... завије, а <pb n="138" /> није да је болестан, питајте оца игумана...{S} Хе, роде... имам |
| ло стидљиво, оборена носа, објављује да је довео из Београда, »по угледу на друге манастире«, ј |
| око себе, види шта се ради и разуме да је пијан.{S} И то га сазнање сад ни мало не жалости и н |
| премати за полазак, јавише му најпре да је ђака нестало, а после му Велимир, кријући се да га н |
| ојим«, мисли у себи дечко и бадри се да је погледа и проговори с њом.</p> <pb n="18" /> <p>— Ко |
| p> <p>После свршеног крштења сети се да је читао, како треба одмах родитеље и кума поучити о зн |
| ате!... али се брзо трже, сетивши се да је то кушање«.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| S} Он је ставио питање, и чини му се да је изложен коцки цео живот му...{S} Чека повољан одгово |
| д!?...</p> <p>Леонтије најпре држаше да је то нека погрешка, да ту мора бити нешто друго, нешто |
| ља...</p> <p>Леонтије до сад мишљаше да је питање управљено њему, и хтеде устати да саслуша озб |
| а... како ’но рече: празна душа... и да је хтео некуд полетети...{S} Е, мој бане...{S} Нису тол |
| ше, да се тетка заузела за дошљака и да је већ примљен, само им беше љубопитно знати: да ли ће |
| е морао писати какав спреман човек и да је тако препуно поуке и праве богословске науке, да је |
| вори очи и покуша да подигне главу и да је подупре руком...</p> <p>Жена му принесе сок и проју, |
| ан одговор сеоског детета, које држи да је његов Вељко знан целом свету.</p> <p>— Од којих је т |
| полушапатом.</p> <p>Отац Сава опази да је Љубомир пао у некакву незгоду, па викну благо, али д |
| би <pb n="24" /> то било!...{S} Али да је негде у заклону, да нас не виде из куће.«</p> <p>— Д |
| еобуке, постеље и тако...{S} Он моли да је приме лепо, па ће бити њоме сви задовољни.</p> <p>Ст |
| рчива старе куће...{S} Њему се учини да је он мали као они...{S} Шта ће ова туђа деца овде!...{ |
| м? замуца Љубомир, не смејући казати да је отац Сава још јутрос, после издатих наредаба, по уче |
| {S} А тамо... тамо напред, мора бити да је све друкчије, светлије, радосније...{S} Љубомир осет |
| га је доста пута частила, очекујући да је Светозар походи.</p> <p>— Каки вам је овај, што ћу г |
| он погледа оком у страну, и видевши да је Љубомир већ зажмурио, настави лакшим гласом: неки мл |
| Ја ви не разумем те ствари, али знам да је то нешто онако... шарено«...</p> <p>— Тето, ђаволе-е |
| > <p>— Е, немој баш тако... знаш сам да је слаба стомака.{S} Неки пут га одиста тако завије и з |
| <hi>то</hi> волети?...{S} Ја мислим да је ни прави пијанци не воле.{S} А ја не пијем онако как |
| трана, и никако му није падало на ум да је то старо, изношено, искрпљено одело, у коме он изгле |
| заспа...</p> <p>Чини му се кроз сан да је баш овог тренутка заспао, а у исто време осећа како |
| нај чича буду у тим одеждама... и он да је исто што чича, и чича да је <hi>он</hi> или <hi>као< |
| азе равнодушно, не гледајући га, као да је он какав пањ, израсто на улици...{S} Кад га поклопи |
| ловију и зна сва лица и сав ред, као да је прави богослов.</p> <p>— Знаш ли Амфилохија... држи |
| дави, а он се провлачи око мене, као да је сав од ваздуха...</p> <p>Мира пребледела, раширила з |
| изазивају.{S} Свагда је у цркви, као да је први <pb n="103" /> пут у њу ушао : све му је исто о |
| {S} По леђима му помилеше трнци, као да је Савин дан.{S} Стриц је опак...</p> <p>Глас се одоздо |
| же главу и одједаред рашири очи, као да је највеће чудо угледао...{S} Право пред њим, на узвише |
| чика-Јоца, са преплашеним лицем, као да је паљевина у школи.</p> <p>— Шта је?! пита он и гледа |
| нагибајући главу пред дошљаком, као да је овај какав јеромонах, али видите сами...</p> <pb n=" |
| -а!... отеже он радосним гласом, као да је нашао све што је тражио. — Зар ви тако... из заседе! |
| еднички, с неком гордом сујетом, као да је сваки од њих прави Хаџи-Ђера, па само слушају оно, ш |
| јући му пажљиво лице и цео стас, као да је рада оценити га овим једним погледом.{S} Израз њена |
| и у очима му се засветли радост, као да је пронашао какву важну новост.</p> <p>— Како ти то иде |
| та глас, од кога се дечко прену, као да је у ватру пао.</p> <p>Он зна зашто га зову, и не одзив |
| ита пандур, правећи при том лице као да је њему сасвим свеједно: долазио ил’ не долазио у срез. |
| топло и пријатно, да му се учини као да је мали, као да се одједном врати то време, па га мајка |
| а</title>«.{S} Толико пута је слушао да је Антонијево житије једно од најлепших и најзанимљивиј |
| омагала Милка.{S} А он је тако волео да је гледа и да слуша њено отворено детиње ћеретање...{S} |
| му је сад!...</p> <p>А он је мислио да је за храну најлакше: о томе се ни до сад није бринуо, |
| манастирима, за који би се пре рекло да је јавно предавање но здравица.</p> <p>Код гостију се и |
| баш какав је тај живот, али зна само да је <hi>друкчији</hi> од овога, да људи тамо постају сре |
| ђај причати сваком?{S} Каза јој само да је растерао госте и да су се сви разбегли.</p> <p>— Баш |
| вао првом јутрењу, познао је Љубомир да је на праву путу; осећање му је казало, да је близу њег |
| > <p>— Добро, онда опет спреми молбу да је понесем собом, па ћемо ти одобрити.{S} Ово је, за тв |
| , нарочито момке.{S} Али момци знају да је тетка добра, да је та грдња тек само »ради ворме« и |
| виси и котура се сива магла; веле му да је то нека друга, »швапска« земља, и он би је онда глед |
| оји се непрестано дими.{S} Рекоше му да је то Сава, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би гледати |
| После два месеца дође глас манастиру да је Нићифор рашчињен, а мало затим — да се венчао...</p> |
| о тамо? запита игуман весело, кад чу да је Љубомир често одлазио у Богословију и зна сва лица и |
| p>— Их, како познаде!{S} А ја мишљах да је то по чреди...</p> <p>— Како... кака чреда?</p> <p>Љ |
| још из бисага, а кад ми је дао кључ да је носим у подрум, изнео сам отуд још две пуне вина.</p |
| ир хтеде задржати Љубомира.{S} Видиш да је то неки, овај... он погледа оком у страну, и видевши |
| ловца, који се тек вратио из села, тада је разумео да му је ово место незгодно и тешко, да се т |
| а чим му је највише стало...{S} Од тада је непрекидно трчкарао по некаквим порукама и радио у к |
| ећања, која му оне изазивају.{S} Свагда је у цркви, као да је први <pb n="103" /> пут у њу ушао |
| мислити : »Кад знам шта она хоће, онда је се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће |
| њему све сева, а кад је за чанком, онда је вреднији од свију.{S} Сева му!...{S} Хе-хе... заврши |
| што добих из јагодинске, а?...{S} Онда је Васа био добар за ортака, а Максим пурња све цигару |
| војчица.{S} Она каза оцу ко је, од куда је и с неким нарочитим, значајним гласом, напомену, да |
| којој нема газде, и сад се не зна чија је...{S} Ко уме заповедати, он је и газда.</p> <p>»Влас |
| зве па сипај, рече му тетка.{S} А твоја је вода у том мањем лонцу, објасни она Арсенију, који б |
| био противан.{S} Из многих житија, која је успео прочитати, видео је да су сви светитељи избега |
| ица.{S} Једна угледна кућа сеоска, која је исто земљиште убаштинила, спорила је право манастиру |
| p> <p>»Власт«, духовна и световна, која је дошла да све »прими и прегледа« у току од седам — ос |
| пећинама!«...</p> <p>А тетка Мара, која је све знала и разумевала без нарочитих наредаба, спрем |
| суседа, средовечна жена, удовица, која је становала баш до његове куће.{S} Она га је чешће зив |
| n="195" /> преко некакве границе, која је одвајала његов живот од некаква друга, непозната му |
| <p>Најпре је чувао стоку у ливади, која је била близу механе.{S} То му је био најмилији посао, |
| ба највише радити, рекао је тетки, која је вазда у сличним случајевима вршила посредничку улогу |
| оној празној, вечно мрачној души, која је за све досадање случајеве у животу имала једну сталн |
| о, обрасло густом округлом брадом, која је била беља од косе.{S} На лицу му нос, који је необич |
| еније, хтео је живети самом душом, која је битна, суштина у човеку, али му људи не дадоше.{S} У |
| ложна, урођена женска љубопитност, која је подједнако развијена и у селу и граду, подстаче је д |
| ше у велику, пространу топлу собу, која је од јутрос проветрена и окађена измирном.{S} Уз дувар |
| о, јасну и топлу светлост сунчеву, која је прснула густим млазевима по зеленим врховима дремљив |
| рћем; треба уређивати читаву њиву, која је засејана самим пасуљем — главном храном сваког манас |
| храном сваког манастира, па другу, која је засејана сточном репом, па трећу засејану детелином, |
| ео је пољубити сваку крпу на њему, која је још мирисала маљенском боровином.{S} Није знао шта ћ |
| а китњасту, плаву, бескрајну шуму, која је окитила цео онај дугачки планински ланац; не повуче |
| <p>— Па, ет’... довели тако жену, која је грешила ’вако ка ми... управо није грешила, него њен |
| еним кровом и белим зидовима кућу, која је његовим новцем подигнута, он и заборави на њу...{S} |
| лазур све јаче привлачи меку душу, која је рођена само да сања и да трепери пред овако лепим по |
| крињи Светозаревој.</p> <p>— Их, колика је ова!{S} Рече једаред, разгледајући књиге.{S} Кака ти |
| ита га све точно како је било, и колика је била свећа, па кад се поче смејати... хо!... та није |
| крије меким лепим кашмиром.{S} Али мука је — недељом се не ради...{S} Обрта окорели луб, онако |
| побожнија хришћанска молитва... дугачка је веома, а што је читалац боље разуме, што се више уду |
| ц, у сваки атом што осећа...{S} Ах, ала је све пред њим црно, пусто, страховито!...</p> <p>И ов |
| ="SRP19000_C3"> <head>III</head> <p>Ала је тешко у туђој кући па још кад си слуга, кад си везан |
| мехе, и приђе архимандриту.</p> <p>»Ала је оседео !... гле, од куд ово!...{S} И какав је ово но |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Дувала је дању топла југовина, па се спустило тихо, лако проле |
| кућа, коју ви душмански грдите, очувала је триестогодишње вино, од кога сте се ви, само од једн |
| е силом истерао из свете куће.{S} Знала је то све ова паметна женица, па је угађала својим »сес |
| ве свакој молби црне браће...{S} Морала је она бити са њима добра и због својих интереса: ако г |
| зиђе и повуче звонце једаред.{S} Морала је трипут, у размацима, поновити овако звоњење, док се |
| з пола часа његова срећна мисао постала је дело.{S} У то срећно доба ни »крштенице« не беху пот |
| би ми донело и владичанство!{S} Округла је она проклета камилавка: како је год окренеш, десно и |
| уковала, па оде својој кући.{S} Увидела је она одмах, да је њено време прошло, да она не може м |
| у цицану хаљиницу, отворене боје, хтела је, као и свака женска, да се похвали своме вршњаку, ми |
| ро плаћали ономе ко им га нађе.{S} Била је то једна <pb n="38" /> мања и, по изгледу, сиромашна |
| скати и псовати некога по кујни (а била је сама).{S} Муж јој, неки прост и добар, блесаст сељак |
| ницу.{S} Пре стотину и више година била је ту манастирска воденица.{S} Једна угледна кућа сеоск |
| слике, тек онако... а мисао о томе била је далеко.</p> <p>»Баш није требало ни говорити са њима |
| ких и других трошкова за овај спор била је огромна.{S} Тако то иде лепо сваке године: она углед |
| и чак, што је необично и ретко, прелила је унакрст зејтином.{S} Даде им да једу, па затим оде у |
| мевала без нарочитих наредаба, спремила је богату част за ретка и важна госта.{S} И ручак и веч |
| жељама, заузела му целу душу и испунила је најлепшим осећањима...{S} Али су и одласци до Светоз |
| ја је исто земљиште убаштинила, спорила је право манастиру.{S} Сад је равно шесет година како с |
| целу тајну свога бегства.</p> <p>Никола је био необично бистар младић, од оних старих великошко |
| Господинова« у резиденцију му, нагрнула је на манастирску трпезу, као јато чавака на зрелу куку |
| RP19000_C20"> <head>XX</head> <p>Прошла је година од доласка Љубомирова у манастир.{S} Зимус, н |
| на ум јарам Христов!«...</p> <p>Прошла је давно поноћ, а у мислима узбуђена монаха прелећу све |
| n="139" /> <p>— Хмм...{S} Чујеш, невоља је...{S} И то сад, после овог саборског решења о наград |
| ли тамо оних идеалних монаха, о каквима је он до скора сањао.{S} И отуд се врати разочаран. »Ов |
| каше и прекидоше говорника неки, којима је грло веома засушило у току дуге беседе.</p> <p>— Да |
| мештене све особине светитеља, о којима је слушао нешто у школи а највише од покојне мајке.{S} |
| а она три неука према себи, међу којима је Максим био најучевнији, јер је сасвим уредно свршио |
| ечан побожан изглед.{S} Пред калуђерима је веома учтив, послушан <pb n="146" /> и побожан.{S} С |
| новој науци, која се зове економија, на је тамо и приход двапут и трипут већи, него кад се ради |
| је обрте на другу страну.{S} Василијана је вукло срце на две стране: хтео је и он мало до потес |
| м се допадају.{S} У том осмеху исписана је бездна грешне пожуде, ширетлука и нечега што највише |
| и разговор.{S} Једних су година, механа је удаљена од села, па другог друштва немају.{S} Али је |
| лево, она стоји подједнако...{S} Празна је душа, мој брате, празна... не можеш је ничим напунит |
| } Читаше је, а кад наиђе на речи: »сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела...{S} И раз |
| на пољу је тако тамно и влажно, пећина је тако хладна, а он је тако млад и неискусан, збуњен и |
| 9000_C8"> <head>VIII</head> <p>Помрчина је густа; чини ти се рукама би је мешао.{S} Снег сипа и |
| еке строгости по манастирима: старешина је пазио на сваки корак својих потчињених, који су се и |
| >Љубомир је погледа запрепашћен.{S} Она је у његовим очима тако високо стајала, да није смео ни |
| у своју собу и леже на кревет. — Сотона је у њему!...{S} И то је кушање...</p> <p>»Баш исто она |
| Знала је то све ова паметна женица, па је угађала својим »сестрићима« исто онако, као и самом |
| намучио до највеће мере, до врхунца, па је сваки мислио да се више не може издржати и да после |
| е могао уграбити прилику да га види, па је често помишљао од разних људи: да не буде то митропо |
| жешће бојао на испиту у Богословији, па је њиме у манастиру почињао сва своја предавања.</p> <p |
| ераст хоће да отме најслађи залогај, па је претходно пирне њушком у слабину, крмачица шчепа зуб |
| са оним, што му до скора беше идеал, па је нашао, као што и житија веле, да је све ово друго та |
| еиспаване ноћи, био сувише нервозан, па је налазио некакву сласт у томе, што сад сви трепте од |
| ше: о томе се ни до сад није бринуо, па је држао да се то може одмах наћи, чим човек огладни.{S |
| овде једнако, сваку ноћ...</p> <p>— Па је ли све мислиш о манастиру?</p> <p>— Најпре сам све о |
| сле, тамо док се одмори.</p> <p>Изјутра је све, што је гледао и слушао, било за њега у толикој |
| ко пламена.</p> <pb n="134" /> <p>Прота је дуго говорио, карао, претио, па напослетку ућута, је |
| у хлад и обрте очи плаву небу.{S} Чиста је и мирна плава небесна дубина, али тај сјајни лазур с |
| и како малишан жудно узима проју и гута је несажвакану.</p> <p>— Хоћеш ли воде?</p> <p>— Хоћу.< |
| онија великога</title>«.{S} Толико пута је слушао да је Антонијево житије једно од најлепших и |
| његов господин.</p> <p>— Господине, шта је ово?...{S} Да видите... некако друкчије...</p> <p>— |
| здишући.</p> <p>— Где си био?...{S} Шта је то!... сурово запита игуман Љубомира, гледајући га п |
| руке, али стање све очајније...{S} Шта је то?</p> <p>Смањили се, управо нестало свију пређашњи |
| .. ја?!...{S} Шта ово свањује...{S} Шта је ово лепо око мене!...{S} А сведочанство!... не знају |
| ги људи, па се опет посветили...{S} Шта је то... како ћу сад?«...</p> <p>Младић уздрхта од стра |
| га пажљиво.</p> <pb n="14" /> <p>— Шта је, мали?...{S} Од куд ти...{S} Чији си?... стаде га за |
| ао да је паљевина у школи.</p> <p>— Шта је?! пита он и гледа по школи, чудећи се што још не вид |
| бомир га погледа зачуђено.</p> <p>— Шта је, море... збори му полугласно Велимир: ти мислиш њега |
| уљано, згурено, чудновато.</p> <p>— Шта је ово? рече она гласно, пришавши клупи и разгледајући |
| цом истрча један професор.</p> <p>— Шта је? пита Јоцу, гледајући по свима школским угловима.{S} |
| о, са полушапатом, запита:</p> <p>— Шта је то било с тобом и с оним... ту механџија крупно опсо |
| а се увек нађе ко им да хлеба.{S} А шта је ово!...{S} Истина, он бега или се крије, чим опази ч |
| {S} Али где су старији?...</p> <p>А шта је оно... чије су оно куће?...{S} И она нова, висока, г |
| њења, Љубомир је одмах причао свима шта је прочитао.{S} Отац Сава, стаде, наравно кришом, лебде |
| великим кашикама...</p> <p>Бог зна шта је радио и како је управљао отац Максим толиким приходо |
| во, врело, у сну не може да разазна шта је...{S}Сву тежину тела преноси напред...{S} И одједном |
| и његових ужасних грехова...{S} Па шта је ово, шта оно беше малопре?!...{S} Сотона... лукави с |
| уду: »Шта је ово?...{S} Гле, одиста шта је ово?«...</p> <p>Ово ће житије научити на памет, тако |
| премишља дечко у сену, сећајући се шта је могао опазити на капетану.{S} И врат... све као снег |
| исли.{S} Стоји тако, и зна где је и шта је, али га више занима клисарски посао...</p> <p>И беше |
| а га још из далека оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S} Брзо су се објаснили, наредили, и он |
| ..{S} И све је ишло добро...{S} Али шта је ово сад?!...{S} За ово нема никакве друге навике ни |
| они људи доиста били грешни.{S} Али шта је то?...{S} Је ли могуће... <hi>такав</hi> грех, па бе |
| а некакво велико зло...</p> <p>»Али шта је ово?...{S} Откуд!«... и он напреже памћење...{S} Нек |
| алуђер. <pb n="228" /> А ја не знам шта је ово било до сад, и коме је све то требало...{S} Да л |
| S} Сад је тек отац Леонтије разумео шта је њему овај манастир, сад је схватио значај »пострига« |
| аг, и бреме је моје лако«...</p> <p>Шта је ово сад?!...{S} Не разлази се она црна тамнина, што |
| ћену уласку испод звонаре...</p> <p>Шта је ово... у дворишту сви калуђери?{S} Гле, и отац Сава |
| ваљад’ утувио и из пјенија.</p> <p>Шта је то Љубомир могао од игумана научити?</p> <p>Седећи ј |
| наједаред запрепашћено отвори очи. »Шта је ово?...{S} Где сам ја?!«... запита се преплашен мона |
| само блуди очима и пита се у чуду: »Шта је ово?...{S} Гле, одиста шта је ово?«...</p> <p>Ово ће |
| А зар се не може натраг?...</p> <p>»Шта је то!... да калуђере... мене!?«... севну му одједном к |
| поту тога хваљеног света...</p> <p>»Шта је ово?...{S} Колико се само данас намучио и настрахова |
| ту, тешку, суморну мисао...</p> <p>»Шта је њима пало на памет...{S} Буди бог с нама!«... премиш |
| рукчије... није као до сад.</p> <p>»Шта је ово!...{S} Куд идем ја?...{S} Је ли то баш <hi>оно</ |
| ћи се длановима по бутинама.{S} Певница је последњи авансман ђачки...</p> <p>— Идите! махну игу |
| управо нови идеали.{S} Још код студенца је најрадије мислио о школи али тадање мисли беху нејас |
| новој методи, изради и Нићифору.{S} Луб је готов, <pb n="182" /> само да се покрије памуком и ц |
| глупа манастирског ђака, онаква, какав је најподеснији за самовласне манастирске старешине.{S} |
| како сад није више онај и онакав, какав је био до пре недељу дана, кад поче читати ова чудна дв |
| , да је остао онај и онакав исти, какав је био и до сад.{S} Него чекај, није он још закалуђерен |
| лучни, трезвени и окретни младић, какав је Велимир међу друговима у манастиру.{S} Не, сад је пи |
| зе онај исти положај у манастиру, какав је заузимала тетка.{S} Узе и њену собу, намести је ства |
| део !... гле, од куд ово!...{S} И какав је ово нов старачки глас, са шушкањем и промуклим крешт |
| нечујно, као да и није жив.{S} И какав је то живот из вечно празног дремежа, <pb n="238" /> ил |
| прекиде га гост нестрпљиво, — али какав је то живот, како то ти живиш... да ли и ми тако живимо |
| друкчији живот.{S} Он не зна баш какав је тај живот, али зна само да је <hi>друкчији</hi> од о |
| ти очи! наставља Велимир.{S} Знаш какав је у друштву.</p> <p>— А јао!...{S} Никола погрчи леђа, |
| достојни слушати ове ствари.{S} И такав је ред...</p> <p>Калуђери и ђаци погледаше Максима, као |
| . држи ли се још старац?</p> <p>— Здрав је.{S} Предаје Свето Писмо.</p> <pb n="77" /> <p>— Ене |
| ажи.</p> <p>Ноге су му се пресекле, жив је умро, кад му земљак објасни, да без тога пе може бит |
| у и саже се над Љубомиром.</p> <p>— Жив је, оче Саво, жив!...{S} Слушао сам ја! вели Арсеније.< |
| сто занесе, уздрхти при служби... готов је плакати сваког тренутка.</p> <p>Али кад је посао, мо |
| сузе од узбуђења, и у исто време готов је из свег гласа запевати.</p> <p>»Овде је прави живот. |
| месеца, па ни године...{S} И сада, кад је већ у њему сама мисао, кад га је она заузела свега, |
| да и самовлашће наступили тек онда, кад је нови игуман, у току неколиких година, разјурио из ма |
| ранију, несрећо!... зинеш као хала, кад је осетиш !... узвикује он и све више гњави песницама с |
| је исто.{S} И њему су, трећег дана, кад је већ сасвим обезвијао од глади, стале излазити пред о |
| ма га ужас...{S} Он замишља демона, кад је, пре створења света, својим оштрим крилима парао веч |
| беху нејасне и неодређене.{S} Сад, кад је постао чак »цензор велике гимназије«, није могао пож |
| .</p> <p>Милка му доста пута приђе, кад је залудан, па би одмах повели разговор.{S} Једних су г |
| о старо одело и обућу.</p> <p>Боже, кад је видео себе у панталонама и капуту!...{S} Освртао се, |
| о, није више сам.</p> <p>Тек после, кад је с тешком муком нашао свог сељака, Светозара богослов |
| Одједном га обузе исто оно осећање, кад је на <pb n="101" /> Петковачу посматрао службу митропо |
| и Арсеније још унапред су уживали, кад је долазио ред на овакве куће.{S} После освећене водице |
| сећао као пиле под крилом мајчиним, кад је уз њега, још га је тамо вукло и нешто друго.{S} Он с |
| вог уточишта...{S} Како се радовао, кад је на последњој завојици угледао широки позлаћени крст |
| е и расположен тога тренутка онако, кад је човеку свеједно, ма шта се догодило.{S} Само - махну |
| </p> <p>»Аха, знам...{S} То је оно, кад је Аврам хтео заклати Исака...{S} Од куд то овде?«</p> |
| а каквом наоблаченом, влажном дану, кад је сав <pb n="191" /> ваздух испуњен неком немом тугом |
| вај; кад је киша — трчи сади расад; кад је ветар — трчи намештај гране да не однесе...{S} Тек и |
| реме — трчи праши, плеви, окопавај; кад је киша — трчи сади расад; кад је ветар — трчи намештај |
| е оградице од трња или облица...{S} Кад је лепо време — трчи праши, плеви, окопавај; кад је киш |
| е време занимало и привлачило...{S} Кад је прочитао прва житија, осетио је и разумео је шта му |
| предати забави или послу око ње.{S} Кад је дошао Љубомир, беше се заузео једним малим, дежмекас |
| ашање намесниково према братији.{S} Кад је толико стекао, да је могао некима у конзисторији поз |
| слио о чему другом, до о одмору.{S} Кад је улазио с Велимиром кроз велику усвођену капију, само |
| ти овој кући, онда њему све сева, а кад је за чанком, онда је вреднији од свију.{S} Сева му!... |
| неко од ових!...{S} Видео Светозара кад је писао«...</p> <p>Професор уђе.{S} Ђачке очи само пре |
| да гледа на опрему, али се изненади кад је угледа оваку.{S} Дошла му некако друкчија, сасвим др |
| n="25" /> <p>Тако је и било.{S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га притисне.</p> <p>— Е, па |
| плакати сваког тренутка.</p> <p>Али кад је посао, мора се заборавити и молитва и све...{S} Дана |
| >.</p> <p>Никако не може да се сети кад је то почело.{S} Све мисли о <hi>томе</hi> некако почињ |
| жаба ..{S} Идеш, на прилику, са њим кад је најтежи, кад га мрзи да макне ногом.{S} Само му пока |
| почетак обеда.{S} Он је први спазио кад је игуман само очима и обрвама мрднуо...</p> <p>Гости у |
| ш није зашло сунце, које је грејало кад је заспо, али по том, кад боље око себе разгледа, позна |
| .{S} Он псује, трешти, проклиње час кад је примио у манастир »шашава занесењака«, те му сад заг |
| ивео по њима цела живота!...</p> <p>Кад је наложио ватру, добро окадио пећину и разгледао са за |
| ведочанство!... не знају«...</p> <p>Кад је пошао кући, после часа, дечко гледаше око себе скром |
| а га свега, па врти, врти...</p> <p>Кад је себе оставио Београд!{S} Већ се посељачио сасвим, не |
| позваше га у канцеларију...</p> <p>Кад је саслушао чика-Јоцин позив, устао је, пребледео и ниј |
| се и мисао његова остварује.</p> <p>Кад је присуствовао првом јутрењу, познао је Љубомир да је |
| он, одбијајући пружено му стакло; никад је нисам пио...{S} Немој, очију ти!...</p> <p>— А вина? |
| <p>Уморан је и гладан необично.{S} Глад је већ иначе знао трпети, али овакву глад, која иде упо |
| гова доласка била чреда Велимирова, сад је Николина прошла, и онда настаје његова!{S} Сад је, д |
| међу друговима у манастиру.{S} Не, сад је питом, нежан, плашљив, неодлучан, сасвим, сасвим дру |
| два добра коња.</p> <p>Наместио се, сад је миран, и то му за сад, после толиких неприлика, беше |
| ен, снажно к себи привлачио; и ево, сад је учинио све, што му је одавно тајанствени глас у њему |
| разумео шта је њему овај манастир, сад је схватио значај »пострига«, као јединог свог уточишта |
| ећи се напоменути:</p> <p>— А јест, сад је манастир В. без старешине...{S} Штета што је отац Ар |
| шта му је заузело душу.{S} А сад... сад је знао све, све...{S} Видео је јасно пут, којим му ваљ |
| гово лице беше необично, али сад... сад је много необично.{S} Она пређашња скромност, онај тих, |
| барајући очи к земљи.</p> <p>»Хм... сад је омекшао...{S} Не праћа се више!«... помисли ђак и по |
| нити му очи гледају лукаво услужно; сад је сасвим отворен, прост, весео момак.</p> <p>— А наше, |
| а прошла, и онда настаје његова!{S} Сад је, дакле, настала његова чреда!...</p> <p>Али шта да р |
| ју је често крио и од себе сама.{S} Сад је увидео да наступа час распредања свега, па стаде нес |
| том средином горостасног Маљена.{S} Сад је све јасно, светло и топло.</p> <p>Чини се, да се нај |
| а времена, да се нађе око тетке.{S} Сад је сав посао спао на њу, треба јој помоћи.{S} А богме.. |
| постало је право обично девојче.{S} Сад је друкчије одевена и <pb n="61" /> очешљана, друкчије |
| вања, ево га опет у својој кући.{S} Сад је тек отац Леонтије разумео шта је њему овај манастир, |
| ила, спорила је право манастиру.{S} Сад је равно шесет година како се повео спор.{S} Сава је, ј |
| .{S} Досад је начинио једну себи, а сад је предузео, да, по некој новој методи, изради и Нићифо |
| ни, — он је сад сила... посланик; а сад је њихово царство...{S} Долазио ономад министру, све му |
| иву, ја не бих оставио Маљена.{S} А сад је друго... друкчије је ово...</p> <p>— Како, Љубо?</p> |
| и...{S} Ништа, ама баш ништа!{S} До сад је владика попио његове монахе на веру; не пита их ништ |
| питати: »А шта ћемо сад?«...{S} До сад је ове куће издржавао народ, а сад се исцрпе тај извор. |
| све замршеније и чудноватије.{S} До сад је мислио да има бар неки ред за све догађаје, а сад не |
| д одједном избаци нешто ново.{S} До сад је он отезао, гњавио, мрмљао и није знао дати никаква о |
| угог посла не беше успеха...</p> <p>Сад је добио велику дебелу књигу, какве никад у животу није |
| читати ова чудна два житија.</p> <p>Сад је други, то зна... то осећа добро.{S} Али има нешто др |
| а се Светозар не предомисли.</p> <p>Сад је имао само једну бригу: да удеси своје послове тако, |
| дао вештини правити камилавке.{S} Досад је начинио једну себи, а сад је предузео, да, по некој |
| ју и севају један поред другог.{S} Обед је обичан, недељни: мало се што више спремило због гост |
| авка, што носе калуђери.</p> <p>Кад год је могао, и он је одстојао са земљаком вечерње, замишља |
| p> <p>— Е, после си вид’ла...{S} Ко год је био грешан, сваки побего напоље, док не остаде сам Х |
| о озбиљном калуђерском животу.{S} Народ је, из удаљенијих крајева, долазио у манастире као у пр |
| , ти!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог створио исто ’нако, као и мене... то ћеш видети, |
| .{S} А оно све друго, тамо у свету, све је ’нако«...</p> <p>И Љубомир осећа како се лагано почи |
| литве, па и сама кушања сотонска .. све је исто.{S} И њему су, трећег дана, кад је већ сасвим о |
| леди као да му веле: »Ништа, ет’... све је као обично... у реду«...</p> <p>- Хи-хи-хи...{S} Еве |
| игуманова, и околности, прилике... све је тако јасно, да не оставља места размишљању.{S} Него: |
| ешено, измајсторисано, намештено... све је хладно као лед, без срца...{S} Само си ти један стал |
| је пролазно и ништавно, мој Маљене; све је тако себично и така грубо; све је удешено, измајстор |
| ; све је тако себично и така грубо; све је удешено, измајсторисано, намештено... све је хладно |
| димови.</p> <p>Игуман је при путу; све је готово, само да седне у кола, која га чекају у двори |
| ко је задриго, ципов гејачки!...{S} Све је то масло овог маторог угурсуза, да добије архимандри |
| амо ’нако... опет ради новаца...{S} Све је то себично, ништавно, просто!...{S} И ово његово бав |
| исао, јер се већ зна све даље...{S} Све је то смишљено и утврђено.</p> <p>А дан за даном пролаз |
| м друкчији и све је сад друго...{S} Све је онако, како сам оно ја мислио, и све је у реду... ка |
| прилика, што му излазе пред очи.{S} Све је тако ново и све је тако давно жељено!... »<hi>То</hi |
| S} Отац Сава одобри тај издатак.{S} Све је око млада госта приступачно, весело, искрено...</p> |
| олесникове није се више одмицао.{S} Све је пиљио и мотрио шта тетка отуд износи.{S} Мислио је с |
| ја, синко, овоме колачу одавно.{S} Све је спремно, одговори Сава одсечно и хтеде затворити вра |
| p> <p>— Збогом! збогом!...</p> <p>— Све је пролазно и ништавно, мој Маљене; све је тако себично |
| је онако, како сам оно ја мислио, и све је у реду... како треба да буде.{S} Само — овај поглед |
| је омотала, и срце му још ледено, и све је око њега тамно, као што је и било...{S} И туга му се |
| з рачуна, без смисла, глупо...{S} И све је ишло добро...{S} Али шта је ово сад?!...{S} За ово н |
| алуђерски...{S} И ја сам друкчији и све је сад друго...{S} Све је онако, како сам оно ја мислио |
| азе пред очи.{S} Све је тако ново и све је тако давно жељено!... »<hi>То</hi> је оно!... <hi>то |
| мо много о сутрашњем дану...</p> <p>Све је око узбуђена младића тако светло, радосно и блажено, |
| о, да му покаже правац пута.</p> <p>Све је добро; и он таман поче осећати радост од тога што је |
| ада спусти, дохвати његову ногу и стаде је пажљиво, својом меком и врелом руком (то је осетио) |
| онда он <pb n="5" /> леже на њу и стаде је давити.{S} Девојче је очајно млатало ногама, не обзи |
| а срца, склона маштању...</p> <p>А овде је пропаст, зло... страшно зло...{S} Шта га само чека к |
| је из свег гласа запевати.</p> <p>»Овде је прави живот... овде се може живети као ’но што вели |
| отоцима, Леонтије се врати из шуме, где је до сад читао једну богословску књигу.{S} Видевши се |
| .{S} То је било, код овакових људи, где је он становао, лако удесити.{S} Рада школског још не б |
| втер« који су завели стари игумани, где је сваки калуђер, својом руком, уписивао колико <pb n=" |
| ћ беше одлучно упутио у своју собу, где је мислио провести оба дана у читању књига, што их доби |
| есмицу и жудно погледа на студенац, где је чека хладна вода, торба с јелом и, по свој прилици, |
| и ове муке, ова неизвесност?!...{S} Где је истина?{S} У чему је живот?{S} Где је <hi>оно право< |
| е је истина?{S} У чему је живот?{S} Где је <hi>оно право</hi>?... оно, за чим се он непрестано |
| ир притрча госту гологлав.</p> <p>— Где је игуман? запита гост, разгледајући по дворишту онако, |
| нило.{S} Та он има своје место, зна где је и, што је главно, није више сам.</p> <p>Тек после, к |
| икаквих мисли.{S} Стоји тако, и зна где је и шта је, али га више занима клисарски посао...</p> |
| ве...{S} Случајно су, вели, дознали где је, преко неког Светозаревог друга, учитеља из околине |
| н добро не напије.</p> <p>— Кажи ми где је, шта ћеш га звати! одговори гост одлучно.</p> <p>— У |
| иза штале, покошена детелина...{S} Онде је згодно, узвикну девојче и устаде, па онако лоповски |
| а како је савијао своја леђа, а не каже је ли живо дете!...{S} Игуман кресну грубу сељачку псов |
| ања <pb n="45" /> на вечерњи, најрадије је претурао књиге које лежаху растурене у скрињи Светоз |
| не мисли ни о чем другом.{S} Најчудније је, како се реши да напусти школу, а и он сам не зна ка |
| о Маљена.{S} А сад је друго... друкчије је ово...</p> <p>— Како, Љубо?</p> <p>— Сад ме је страх |
| се бојао прекора због новог одела, које је у Београду, на рачун манастирски, <pb n="226" /> нач |
| утрулим игумановим старим чизмама, које је нашао у штали, а изгубиле се одавно.{S} Игуман већ д |
| гим ситницама интернатског живота, које је Љубомир добро уочио.</p> <p>— Шта, цело <title>Свето |
| сок је одвећ, сух, смежурана лица, које је обрасло густом, дугачком, жућкасто црном брадом.</p> |
| деале, своје заносне детиње снове, које је годинама, један по један, стварао и слагао на саму д |
| , говорећи гласно црквене молитве, које је знао на памет.</p> <p>Очитао је до сад равно седамна |
| ну, крстећи се и шапућући молитве, које је Антоније имао обичај изговарати.</p> <p>Кресну спрем |
| и пред очи разне саблажњиве слике, које је сотона стварао...{S} Час му дође суседина слушкиња и |
| Он се испе лагано у друго одељење, које је било баш над професорском канцеларијом, уђе и стаде |
| е помисли да још није зашло сунце, које је грејало кад је заспо, али по том, кад боље око себе |
| ђа неколико старијих, зрелих људи, које је знао...{S} И сви помрли, заједно с његовим оцем, и н |
| ... сећајући се својих најмилијих, које је тако грубо оставио и који су га тако много волели.{S |
| вори с њом.</p> <pb n="18" /> <p>— Које је ово село? промрмља он, подижући само до пола очне ка |
| во кљусе, упрегнуто у таљижице, на које је игуман, на већој низбрдици седао, а Ђока их, одупиру |
| препао се и наљутио се, па не зна које је осећање веће: да ли се треба више плашити или љутити |
| {S} Бацише грешно тело у земљу, од које је и постало, и вратише се манастиру весело, »славећи Б |
| вај га поче распитивати : ко је, одакле је и тако даље, али све површно : видело се да му је св |
| могоше му у »подвизима« доста.{S} После је већ и он, као и сваки човек, почео мислити више о се |
| евима за имање, ето то је...{S} А после је лако...</p> <p>— Онда... реци му да не можеш за сад, |
| /p> <p>— Тето, ђаволе-е...{S} Од недеље је моја чреда.{S} И ти долазиш под моје, оногај... како |
| ува и пије, ако нема ту болест.{S} Боље је, вели, пити за раније <pb n="95" />, док те није сна |
| } Него знаш... ја сам мислио... најбоље је да се сви људи жене, па коме, тамо после педесете, у |
| ..</p> <p>— Како, Љубо?</p> <p>— Сад ме је страх...{S} Не знам како то: вуче ме и баш волим, мн |
| асвим, сасвим други!...</p> <p>— Али ме је страх за после...{S} Шта ћемо и куда ћемо?{S} Ако се |
| јима.{S} Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако«...</p> <p>Шта је ово сад?!...{S} Не разла |
| то би их он попушио.</p> <p>За то време је тетка распитивала ђаке, да ли су почишћене и намеште |
| ве, гледајући само у оно што ради, чиме је заузет.{S} Не дође му ни на ум да се погорди толиком |
| де Арсенију кључеве од стаја и све чиме је она руковала, па оде својој кући.{S} Увидела је она |
| груба, широка, простачка лица, на коме је утврђен исполински нос, љубичасте боје.{S} Беше висо |
| не знам шта је ово било до сад, и коме је све то требало...{S} Да ли сам ја требао Богу?!...{S |
| а му сад као неко необично лице, о коме је много слушао, али га до сад није видео.{S} Зато му о |
| споља и изнутра котлићем у руци, у коме је освећена водица, крст и босиљак, креће се на пут.{S} |
| им узвиком и краћим размишљањем, у коме је обично стављао себе на место онога свеца, чији живот |
| оставља овај прости мирни живот, у коме је за сад само једна брига: да су му белавка и папоња у |
| се настаним у оном истом месту, у коме је помало боравио твој велики светитељ?...</p> <p>Са ве |
| распростре у народу.{S} Истина, у томе је било доста егоизма, материјалних рачуна, <pb n="85" |
| ги дан је како путује Љубомир.{S} Подне је давно превалило.{S} Он се склонио у хлад, између нек |
| ..{S} Али што: ђак, јабогме!...{S} Мене је дика, а ти се потпрдуј колико хоћеш, доврши он увређ |
| препануо.{S} Он то воле.</p> <p>— Мене је одиста стра.</p> <p>— Чекај, научићеш се...</p> <p>И |
| децом?...{S} Људи говоре свашта, а мене је жао оне деце... да нешто Бог са њима учини, ради мен |
| p>— Ене де... од куд то знаш?{S} И мене је то предавао...{S} А ко предаје догматику?</p> <p>— С |
| чудо, рука не може да мрдне.{S} Покрене је другом руком, и де-де на више обема — а ја... не мож |
| ови у манастир.</p> <p>Воденично питање је у овом манастиру старо и значајно.{S} Манастир је по |
| и, јер и њему треба јести.{S} И најгоре је то, што се мора јести!...{S} Смишљао је да бежи у ка |
| , која тако нагло остави.</p> <p>Најпре је чувао стоку у ливади, која је била близу механе.{S} |
| нђео сиђе тако брзо, узме душу и однесе је?«...</p> <p>Он се не стара много да разреши ту загон |
| чашу гломазним великим прстима, принесе је отвореним устима и некако одједанпут, не наслањајући |
| , и ви се одмах гледате низа се, цените је ли све на вама уљудно и у реду.{S} У кући живи само |
| ј кроз чаршију!...{S} Истина, још чешће је помишљао на митрополитово служење у цркви, на господ |
| ="SRP19000_C1"> <head>I</head> <p>Сунце је високо одскочило.{S} Давно је дигло росу са питомих |
| ко развијена и у селу и граду, подстаче је да продужи започету игру.{S} Не мислећи много да ли |
| еже на њу и стаде је давити.{S} Девојче је очајно млатало ногама, не обзирући се на то, што је |
| плашљиве, вижљасте очице говоре: »Наше је ово огњиште!...{S} И кад тебе, Вуја и Свеја закопамо |
| опет позната прича о Јосифу.{S} Читаше је, а кад наиђе на речи: »сина је мојега хаљина; љута г |
| Море... отеже девојка ђаволасто: лепше је нама ’вако стајати и... ко једна младина, шалити се. |
| « од почетка.{S} Допаде му се.{S} Лепше је ово написано, него што им је учитељ причао.{S} Али п |
| и гурну га лагано прстом у чело, да би је погледао право у очи...{S} Девојка не може довољно д |
| Помрчина је густа; чини ти се рукама би је мешао.{S} Снег сипа и веје густо, јако, као да хоће |
| заузме за њу и сам владика.{S} Народ би је силом истерао из свете куће.{S} Знала је то све ова |
| о се више удубљује у њен смисао, све би је више читао...</p> <pb n="154" /> <p>— Гле: »У греху |
| то нека друга, »швапска« земља, и он би је онда гледао још с већим чуђењем, и она нејасна жудња |
| иваше ходником:</p> <p>— Сотоно, у теби је пакао!...{S} Камо ти деца, што си их родила... и чов |
| ироким рукавом... — Кажем вам... шта ви је данас?!... доврши уздрхталим гласом, па и сам бризну |
| етак животописа, затвори књигу и остави је под главу.{S} Сад се није могла почињати овако озбиљ |
| } А ја кажем да тебе неће.{S} Паметнији је море... и Василијан ширетски баци око на доксат, — и |
| ла оне лепе особине кућевног реда, који је наследила од своје матере.{S} Син јој је великошкола |
| и смо!... викну узбуђен механџија, који је у таквим приликама волео све да увећава, па и опасно |
| попов синчић, смејући се са њима, који је знао коме припадају новци са иконе.</p> <p>Љубомир, |
| /p> <p>Ово се односило на игумана, који је могао чути њихов смех, па се сви тројица повукоше по |
| цензора поменутог Петра Ужичанина, који је висом надвисио цео разред.{S} Другог часа Петар пред |
| ју.{S} Шиљу децу да зову домаћина, који је са плугом негде на њиви, спремају ђезвице за каву и |
| ромашног Преображенског манастира, који је у суседном округу, да проси хране и других потреба з |
| сте видели срећна, весела младића, који је месецима или годинама носно бурну, младићску, искрен |
| сврте на плави широки врх Маљенов, који је треперио под млазовима јасне светлости; не погледа с |
| чни мирис намазане девојачке косе, који је запамтио од својих сестара.{S} И тај га мирис заноси |
| р Леонтијев личио на скорашњи рој, који је с великом журбом и хуком кидисао да своју празну кош |
| вири иза плашћа и погледа на знак, који је синоћ утувио, да му покаже правац пута.</p> <p>Све ј |
| ненадном путнику.{S} Баци пурењак, који је до сад, са слашћу, жвакао, скочи са столице, тресну |
| не сачека да доврши.{S} Као човек, који је нашао оно што је тражио или очекивао, узвикну са нек |
| ни у кога нарочито.{S} Председник, који је седео према вратима, само угледа како се онај игласт |
| своје давно покопане деце родитељ, који је у млађој, после рођеној, деци нашао срећу, тихи дома |
| рајући му <pb n="164" /> погледом, који је гласио: »Видиш сам... што ме питаш!« Али игуман не б |
| у Велимир главом с таквим изразом, који је говорио: »Волим ти цео дан товарити џакове, него ићи |
| ца папоњина плачним дечјим гласом, који је најречитије илустровао безобзирну непослушност велик |
| тренуцима Леонтије сиђе у подрум, који је давно и печално осиротео, јер скоро свако буре жалос |
| ило да Љубомир предузме сав посао, који је до сад вршио Никола, најмлађи ђак.</p> <p>— Никола з |
| !?...</p> <p>Само га поп Светозар, који је сад парох у његову селу, обрадова.{S} Он га искрено |
| а беља од косе.{S} На лицу му нос, који је необично наликовао носу Максимову и величином и бојо |
| очајан прекор беше у том погледу, који је продирао кроз камене сводове и хитао право високу не |
| лива као крушков лист у септембру, који је некад био добар »иберциг«, па ће и сад лепо послужит |
| знавши свога школског друга проту, који је сад »велика сила« тамо код владике.{S} Одкуд? прозбо |
| шту не беше никог другог; кочијаш, који је довезао попа, сврнуо је сам у манастирску шталу.{S} |
| , т. ј. са погледом, <pb n="26" /> који је говорио: »ја увиђам своје ништавило пред тобом, па е |
| <p>И овде нестаје оног старог, на који је он добро навикнуо, света, а ниче нови, непознати, мл |
| , доста личе на нишан од платна, у који је цела чета осула неколико плотуна.{S} Жуње и детлићи, |
| сом нарочито на Христовим речима: »који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу« и |
| давно утврђеном, поретку...{S} И сваки је задовољан својим стањем (тако се њему чини), и не се |
| одежде, и све, све...</p> <p>— Хо, јаки је он и у догматици, мој брате, додаје Никола.{S} Знаш |
| ргике и по мало из Догматике.{S} Велики је зор био, који га на тај корак принуди.{S} Владика, < |
| Стаде превртати листове, да види колики је животопис...{S} Преко четрдесет листова.{S} Читава к |
| пкају <pb n="31" /> одмах: ради чега ли је сам капетан тако ненадно дошао.</p> <p>У позну ноћ, |
| расплинуле шарене фигуре радника, Да ли је тако било Светозару?...{S} Он се хвали много...{S} П |
| е. »Ама да ли ће то једнако тако, да ли је такав тај свет?... замисли се малишан, наслоњен на п |
| ратити одмах, али је хтео видети: да ли је погрешио што је увео госта у подрум.{S} Прикри се за |
| оше да прави ћевапчиће, помислио: да ли је то митрополит?...</p> <p>Улазећи у цркву с ђацима, Љ |
| и пита <pb n="63" /> се у страху: да ли је он још човек, божји створ, или се већ прометнуо у ка |
| да, тамо у незнаној даљини?...{S} Да ли је тамо овако миран тих живот, да ли га тамо свагда чек |
| уја...</p> <p>— Тетко, роде...{S} Да ли је готова вода за мој теј? рече, стењући, мрштећи се и |
| ини се велика промена у цркви.{S} Да ли је то, природним и историјом обележеним путем, одживљав |
| мену:</p> <pb n="169" /> <p>— Ама да ли је то баш онако... оче архимандрите, оно <hi>истинско</ |
| е лонче на светлост, разгледајући да ли је чиста вода у њему.</p> <p>— Бацила сам татуле, смеје |
| апочету игру.{S} Не мислећи много да ли је то баш у <pb n="187" /> реду, девојка подиже своју ј |
| погледа пажљиво, као да ће рећи: »Да ли је овај луд, или се само прави?« па му, без предомишљањ |
| ка... и промиче једна камилавка, шта ли је...{S} А земља се све више љуља... љуља... и онај мир |
| рте и продужи пут, размишљајући, шта ли је нагнало ово добро и мирно дете да бега од куће. »Вас |
| неки <pb n="135" /> лепши живот, шта ли је то, ја не знам...{S} Тек ја бих тада полетео, и ја б |
| ..</p> <p>Обузе га страх...{S} Какав ли је то црн живот, који се овако проклиње!{S} У исто врем |
| ван обичај — нећемо кварити ред; ако ли је ради нас — батали!...</p> <p>Архимандрит мрдну очима |
| ађујемо по тој новој иконији... како ли је зовете — трипут више, ондак зна се... морамо и троши |
| кад оставим наш потес.</p> <p>— Како ли је тамо, Боже? рече девојче после краћег ћутања.</p> <p |
| о чита, хоће човек да полуди, а како ли је било издржати...{S} Гомиле народа, закрвављених очиј |
| исока сјајна звонара.</p> <p>»А како ли је тамо, у Београду ?!...{S} Па још кад се обуче сам ми |
| ијајући цигару.</p> <p>— А-а... тако ли је! викну Васа, севајући очима бесно.{S} А ко попуши са |
| .{S} Колико је воде протекло; колико ли је нових осећања и нових страсти плануло, горело и утул |
| а кукуруза јесенашњег?</p> <p>„А, то ли је!« помисли игуман, и одједном му спаде све нерасполож |
| Леонтије није метнуо у свој џеп. —То ли је онај свети!...</p> <pb n="215" /> <p>Леонтије хтеде |
| о га дохвати прстима!...</p> <p>»Што ли је то?... мисли Љубомир, и лагано, кришом, подиже очне |
| у...{S} Ваљад јој помаже мој Свеја, али је много мали«... мисли малишан и осећа како га подузим |
| му се састоји права наслада живота, али је чистоту њихове одлуке веома уважавао.</p> <p>»И то ј |
| како то калуђери брзо и вешто раде, али је први пут осетио слабачко и пиктијасто телце у својој |
| и, Еро!...{S} Онај други мање лаже, али је велики циција, скоро као и Максим...</p> <p>— Е, ниј |
| ра.{S} Не видите никакве богаштине, али је ипак све унутра тако солидно, чисто, уредно... на ва |
| ледајући тупо свакога ко је сретне, али је у потоку, испод штале, једнако сачекују деца и муж, |
| {S} Она опажа да је младић не мрзи, али је се боји, као нечега страшног и опаког, као да она но |
| ном.{S} Баба је рођена у Војводини, али је све до сад сачувала оне лепе особине кућевног реда, |
| сећа што је гледао у Фрушкој гори, али је тамо друга земља и, што је главно, друга количина... |
| еде нешто непријатно Велимиру рећи, али је он брзо утиша и рукама и речима:</p> <p>— Добро, доб |
| игумана, и он би се одмах прибрао, али је сад, после неиспаване ноћи, био сувише нервозан, па |
| а своју кућу и то му не беше тешко, али је још више радио под кулук, за туђе куће, где су остал |
| м певању.{S} То је био редован час, али је игуман, кад се присети, почешће наређивао да се држе |
| д попом, научена из књиге на памет, али је он све то знао далеко лепше и живље испричати...</p> |
| Плашљива зебња наилази му на душу, али је он одмах одгони својом чаробном реченицом: »Љубомир |
| а беше вољна »дахнути душом« одмах, али је било много пречих послова.{S} Чредни, отац Максим, п |
| Знао је да се треба вратити одмах, али је хтео видети: да ли је погрешио што је увео госта у п |
| лике дуванске или бакалске кесе.{S} Али је сад прекинуо рад; завуко обе руке под појас, превија |
| што ни друге није могао одбити.{S} Али је друге примао равнодушно, као што је некад примао при |
| нисати ни онај ћосави Василијан.{S} Али је сад окупише ђаци са поздравима.{S} Обојица беху млад |
| села, па другог друштва немају.{S} Али је газдино око вазда пазило да он не буде залудан.{S} И |
| стирски живот и интересе му.</p> <p>Али је пазио Сава и на себе.{S} За читавих десетину година |
| ског, накрижаног крупно, дувана, запали је и стаде гледати кроз облак дима, који се према самом |
| тоније и Пахомије заиста постојали, или је то обична, побожна прича?!...</p> <p>Јер у светим књ |
| S} Је ли то сија сунце од истине... или је све ово сан?«... помисли Љубомир и напреже се да зад |
| решила, него њена зла батуна... затекли је.{S} Питају Христа, чула си... а он шара по песку...{ |
| нија правила монашког живота.{S} Николи је пало у очи само то, што је баш више главе игуманове |
| жежена злата и драгог камена.{S} Да ми је само то видети... кад се засија!...{S} А са њим, каж |
| да нас не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да се ми појакамо, вели она и разгледа око себе, тра |
| Жао ми, што сам се навикао.{S} И да ми је некако да овако остане једнако...</p> <p>— Па како.. |
| > <p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их да ми је то научити!...{S} Игуман то не зна, је ли?</p> <p>— |
| је, ову холбу, још из бисага, а кад ми је дао кључ да је носим у подрум, изнео сам отуд још дв |
| ли... оженио сам се пролетос.{S} Сад ми је Вида...</p> <p>— Ти... ти се оженио!...{S} Ко ће ми |
| .{S} Само ме забуњују!{S} Ето, и сад ми је некако тако... тешко ми«...</p> <p>Кад се опростио с |
| } Ја јесам продао прошле године, али ми је термин за наплату, рецимо, ове године.</p> <p>— Врло |
| ко занесе једном мишљу.</p> <p>— Дај ми је да читам... ако ти не треба, прозбори дечко бојажљив |
| иво; ко вели:{S} Ваљада видиш колико ми је стало до тога, да се те беде опростим.</p> <p>— Знам |
| ... чини ми се тек сам лего.{S} Тамо ми је то и почело, а већ овде једнако, сваку ноћ...</p> <p |
| г прекида, прота рећи:</p> <p>— И то ми је: не очекује човек више ништа!...{S} А за кога сам се |
| егам из собе, велиш.{S} Хм...{S} Што ми је досадило сунце, зато бегам...{S} Док је зима, не мар |
| се веома преварио у очекивању. »3ар ми је то како житије!{S} Прореко само за оно језеро, то ти |
| ти тешко поћи?</p> <p>— Није... баш ми је мило...{S} Али ће ме бити страх, кад оставим наш пот |
| е вајде... опет воденицу?</p> <p>— Мени је право, како год ви тамо наредите.{S} Само нећу да шт |
| ком, широком, везеном рукаву, и наслони је на Љубомирово раме.{S} Обоје се тога тренутка поглед |
| мљену жижицу, упали воштаницу и прилепи је на оном другом ужем крају пећине, где беху зарезани |
| слава га убила!«...</p> <p>— Само да ти је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, мрцино |
| једаред, разгледајући књиге.{S} Кака ти је ово?...</p> <p>— Прочитај.{S} Видиш да пише: <title> |
| апасти.</p> <p>— Чекај, брате... шта ти је! узвикну Велимир озбиљно.{S} Ја ти кажем само шта ми |
| за њим:</p> <p>— Јеси луд!...{S} Шта ти је?</p> <p>А Љубомир, после овог узвика, одједном засиј |
| а док ти још уђеш у године...{S} Сад ти је седамнаеста?</p> <p>— Кроз два месеца, пуним.</p> <p |
| ако ћу то.{S} Жао ми.</p> <p>— А где ти је жена?</p> <p>— И тамо и амо.,..{S} Час код наше куће |
| иде:</p> <p>— Ама, Љубо !...{S} Који ти је ђаво данаске !...{S} Ево ти коза̑, па их чувај сам.< |
| она, знаш, одговара му Љубомир: каки ти је оно младић, што ти долази?{S} Ја кажем већ тако и та |
| шати, што год ти заповеди.{S} Игуман ти је одредио редован посао, али поред тога мораш цео дан |
| вачка чест!...{S} Ха-ха-ха...{S} Ево ти је! игуман се тако незгодно лупну, да сва три трговца о |
| укчији људи, и сав народ...{S} А ово ти је код нас друго...{S} Море, кажем ти: видећеш!</p> <mi |
| ="170" /> <p>— Кажи ми... мали: како ти је било трећег и четвртог дана, кад ниси ништа јео?</p> |
| је га чудно гледају...</p> <p>— Како ти је име? запита он дрхтећи и чудећи се толикој својој см |
| е!{S} Прореко само за оно језеро, то ти је свега!«...{S} А њему су казивали, кад се почне које |
| лубови.{S} А овај Велимир, чујеш, то ти је за чудо и за причу.{S} Нашао цуру па, шта мислиш, за |
| н.</p> <p>»Баш прави господин, па то ти је...{S} Их, да ме сад виде Милка и Мира!«... мисли и р |
| је до калуђерства...</p> <p>— На што ти је онда криво?...</p> <p>— Ама није то !{S} Није мени к |
| мамљиве голе девојке!...</p> <p>»Што ти је човек... мисли Љубомир; — све, све... али му је жена |
| не завири у собе, ту нема реда... ту ти је, брате, ’нако... све без реда...</p> <p>И потом отац |
| њи глас.{S} Ово је Свето Писмо... ту ти је сва наша вера и наука Христова.{S} Хм...</p> <p>— Зн |
| ја видим да ти волиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све написано много боље, него што ја умем к |
| ромости, а он, кад сврши посао, дохвати је за руке и стаде се ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, б |
| ваки стаде облетати око Марије, тапкати је по раменима и запиткивати.</p> <p>— ’Број’тро, тетиц |
| — Не могу ракије, славе ми !... окусити је не могу, куне се он, одбијајући пружено му стакло; н |
| мала тетка.{S} Узе и њену собу, намести је стварима из гостинских соба, а муж ће живети <pb n=" |
| е и што ближи мени, он све већи... већи је од Маљена и Повлена уједно... и ја све чекам кад ће |
| <p>— Благо тебе, одговори он, гледајући је као с неким снебивањем, т. ј. са погледом, <pb n="26 |
| ш, вели он, лежећи на отави и гледајући је блажено.</p> <p>— Нека... повлачи се девојче стидљив |
| њом је проводно читаве дане, витлајући је и хитајући обло камење у зрак, или гађајући свраке, |
| у жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду рекоше му: учитељу, ова је жена ухваћена са |
| тамњана, то баш од истине...{S} А онај је опет... друкчији.</p> <p>— Та да!...{S} Друкчији, да |
| } Ко издржи цело лето и не побегне, тај је довољно искушан.{S} На њих се свали сав посао огромн |
| ну траву!</p> <p>— Тај је још гори, тај је права жаба ..{S} Идеш, на прилику, са њим кад је нај |
| ксим... знаш за ону траву!</p> <p>— Тај је још гори, тај је права жаба ..{S} Идеш, на прилику, |
| и он никад до сад није чуо.</p> <p>»Чиј је то глас? ко је то?...{S} Викали су на Николу, али ов |
| ш: чудеса... чудеса!...{S} И одиста јој је Христос опростио!...{S} И сви су они људи доиста бил |
| е наследила од своје матере.{S} Син јој је великошколац, у последњој години.</p> <p>Љубомир не |
| иким дацијама и, онако уз реч, како јој је кућа овештала, мора се дизати друга... не треба мног |
| сплетена, некако онако...{S} А како јој је лепо стајало јуче просто јелече, од пругасте ћитајке |
| пре мрдну испред очију!...{S} Мало јој је овако лепе зелене траве и хладовине, него хоће кукур |
| ако их узнемири по нека бабињара, којој је крив октобарски или новембарски казан, или се пријав |
| уди од једне сиромашне свадбе, на којој је оно било девер, истесао и спремио вична и глупа мана |
| њу обалио!...{S} А после тога, у свакој је сељачкој души скривено по мало подлости: ако у чему |
| амовласне манастирске старешине.{S} Ђак је знао цело црквено правило, све послове манастирског |
| људи: да не буде то митрополит.{S} Чак је једном од некаква хаџије са Теразија, за кога му пос |
| ни прота и три виша чиновника.{S} Ручак је справљен на брзу руку, али домаћински: поклао се чит |
| но је то било, чини се Љубомиру.{S} Тек је лето било ославило, а ево зиме на измаку.{S} Шта се |
| вља га пред његове ноге... наравно, док је он постао владика, дотле се она удала и има дете...{ |
| је досадило сунце, зато бегам...{S} Док је зима, не марим, али кад озелени гора, кад запевају с |
| ије...{S} Има му тридесет година, висок је одвећ, сух, смежурана лица, које је обрасло густом, |
| а је Светозар походи.</p> <p>— Каки вам је овај, што ћу га ја слушати...{S} Максим? запита Љубо |
| се, напомену оцу Сави:</p> <p>— Ако вам је то редован обичај — нећемо кварити ред; ако ли је ра |
| онако исто поетична почетка.{S} Дао нам је Бог деце и здравља, али ето, немам са чим да их мрси |
| атнице манастирске затворене су, а храм је необично, као у очи великих празника, осветљен.{S} А |
| знам... сећам се те приче.{S} А ја сам је ’нако прочитао!...{S} А оно видиш: чудеса... чудеса! |
| егове неке... <pb n="91" /> Зграбио сам је, ову холбу, још из бисага, а кад ми је дао кључ да ј |
| е јела с правим задовољством, као да им је велика част изнесена.{S} Обоје стадоше жудно жвакати |
| луђери — прави свеци!</p> <p>— Такав им је и народ, није чудо!... одговори архимандрит, па се о |
| и и побожни«, мисли он идући. »И ово им је дете ваљано; ваљад’ није ништа украло или 'нако... н |
| е.{S} Само гаје винограде сами, и то им је најглавнији пољски посао.{S} Покосе ливаде, отресу в |
| .{S} Лепше је ово написано, него што им је учитељ причао.{S} Али при крају запе: стадоше се ређ |
| е пружи ногу с таким осећањем, с каквим је болесник пружа под хирургову тестерицу. »Еј, кукавцу |
| ба прећи један бедем градски, под којим је он учио за испит.{S} Игуман га упућује да пређе карн |
| а рачун Максимов и Арсенијев.{S} Максим је том приликом само трептао бојажљиво и понизно, као ш |
| о и видео.</p> <p>Пре две године Максим је постављен за старешину манастира Т. У целој Србији, |
| се реши да се не да још.{S} Истина, чим је пошао од лужника, он се већ унапред решио да јој се |
| љен са Миром, и школа, и све оно са чим је младост провео.{S} Он више не мисли о <pb n="102" /> |
| ме, кроз баџу и кроз саму шиндру, којом је стаја покривена.{S} Кад се Љубомир наже на врата, уд |
| ајстарија кристална шљивовица, са којом је до сада од шале истеривао оваке нападе.{S} Сутрадан, |
| омисао на своју детињу чистоту, с којом је мислио у гроб поћи!...{S} Сви други идеали разбише с |
| ао она што је убила Голијата.{S} Са њом је проводно читаве дане, витлајући је и хитајући обло к |
| 9000_C2"> <head>II.</head> <p>Други дан је како путује Љубомир.{S} Подне је давно превалило.{S} |
| > <p>А како беше на Маљену!{S} Слободан је ко птица у гори, слободан и све... само, — да не мрд |
| је велике бриге професорима.{S} Спреман је предлог директору: »Да се преместе ови окачењаци изн |
| и, то нема!...</p> <p>— Каки!... игуман је гори од њега десет пута, викну Велимир.{S} Знаш оне |
| Јок, море...{S} Него да идем... игуман је љут.</p> <p>— Зашто?...{S} Стој! викну жена радознал |
| ете и оде.</p> <p>За шест година игуман је од правог дивљачета, које досле није видело ни града |
| гледаше га зачуђено...</p> <p>»И игуман је друкчије обучен, и Никола друкчије изгледа... калуђе |
| пропашћује толику младеж.</p> <p>Игуман је у незгоди због писманцета, које му сад донеше из гра |
| које сукћу густи димови.</p> <p>Игуман је при путу; све је готово, само да седне у кола, која |
| нико привирити у подрум.</p> <p>Игуман је оборио главу и ћути као заливен.{S} Изгледа да не чу |
| начињене руком у сену...</p> <p>Уморан је и гладан необично.{S} Глад је већ иначе знао трпети, |
| } Нешто му рекоше два његова суседа, он је чуо речи, али му оне не осташе у памети.</p> <p>«Доз |
| зна чија је...{S} Ко уме заповедати, он је и газда.</p> <p>»Власт«, духовна и световна, која је |
| да нека трава лечи од које болести, он је одмах нађе, кува и пије, ако нема ту болест.{S} Боље |
| в сељак и не одведе на Маљен.{S} Ах, он је тако јадан, тако сам!...</p> <p>Шта ли ће бити са њи |
| леба!</p> <p>— Ојађена сам друга!... он је гладан !... викну она и отрча судовима.</p> <p>Љубом |
| > <p>И нешто му је најчудније!...{S} Он је за себе смишљао све нешто особито, неку нарочиту ста |
| е нешто сасвим друго, друкчије...{S} Он је почео живети као свети Антоније, а овамо га зову да |
| весело одсјајкује и прелива се...{S} Он је ставио питање, и чини му се да је изложен коцки цео |
| звонцета и огласи почетак обеда.{S} Он је први спазио кад је игуман само очима и обрвама мрдну |
| док га не отрже од рођена гнезда.{S} Он је није у почетку разумео, али што се више привикавао м |
| еким зеленилом своје сочне траве.{S} Он је високо, ближе врху планинском, а са њега се гледају |
| ожност, која му ствара неприлике.{S} Он је знао, да владика живи и дише само калуђерством, да у |
| тија изненади и збуни ово питање.{S} Он је мислио, да је владичино писмо од тако исто непоречне |
| се звао Љубомир, њега нема више.{S} Он је умро!«...{S} Он загледа у своју душу: како сад изгле |
| у иначе мрачној души Максимовој.{S} Он је изгледао као курјак, кога су ловци сјурили у ћошак.{ |
| свакога, а њега је сасвим помео.{S} Он је навикао на онај општи хладни, себични тон, који влад |
| а, док се не врати весео Велимир.{S} Он је на Велимирове односе и намере с Видом гледао са снис |
| жењем«, ухвати га камена препаст.{S} Он је стотину пута гледао, како то калуђери брзо и вешто р |
| бична жудња увлачи у његову душу.{S} Он је још није умео јасно схватити, али се она тицала овог |
| , из даљине, виђаху сеоски дућани, — он је сад сила... посланик; а сад је њихово царство...{S} |
| рећу, била затурила међу батацима, а он је некако изненадно набоде виљушком.</p> <p>Али гости и |
| о и влажно, пећина је тако хладна, а он је тако млад и неискусан, збуњен и преплашен свима свој |
| ода пратиле Антонија Великог...{S} А он је већ у себи замислио, да је почео исто онако као и Ан |
| га притеже, не да му дисати...{S} А он је тако рад другом животу... јер овај убија, ништи...{S |
| е у послу вазда помагала Милка.{S} А он је тако волео да је гледа и да слуша њено отворено дети |
| издаље напомињала калуђерство.{S} А он је скромно и паметно одговорио: »Да видим... још нисам |
| а помисли: да му је сад!...</p> <p>А он је мислио да је за храну најлакше: о томе се ни до сад |
| не о Љубомиру.{S} Пре дваестину дана он је, хотећи се похвалити, поново писао владици о Љубомир |
| онако правилно као Велимир?...{S} Та он је хтео нешто далеко узвишеније, хтео је живети самом д |
| закле, да ће све то испунити.{S} Та он је о таком животу само и сањао!...</p> <p>На погнуту гл |
| тивао је доста и он њу и она њега, и он је већ заборавио на сваки страх, заборавио је помислити |
| знања, и кориснога и бескориснога, и он је напредовао у школи.</p> <p>Једаред, претурајући <tit |
| ка историја... то га занима веома, и он је ипак задовољан...</p> <p>И све исто онако, као што ј |
| само, узвикну Велимир.{S} Истина, и он је жесток у литургици: што је зна, махни се...{S} И вел |
| диалози изишли су му на врх главе, и он је стао мало боље размишљати о њима.{S} Учинило му се с |
| S} Брзо су се објаснили, наредили, и он је одмах нашао место, нашао кров и заклон, за чим му је |
| калуђери.</p> <p>Кад год је могао, и он је одстојао са земљаком вечерње, замишљајући тог часа д |
| > <p>»Баш као и ја, мисли Љубомир; и он је много ноћу мислио...{S} И код њега се неки пут омакл |
| {S} Па ход господин-Николин!...{S} И он је био мањег раста, скоро ћосав.{S} Само по доњој вилиц |
| <p>— Идем по стопама Господњим.{S} И Он је карао грешнике...</p> <p>И ђаци начинише лица, као ш |
| бити после? — Што рекне Бог.{S} Јер он је казао, да се не бринемо много о сутрашњем дану...</p |
| леже у вече на меку постељу.{S} Спавао је, опет по савету владичину, од поноћи до зоре, али га |
| мех, па ступи у разговор.{S} Распитивао је доста и он њу и она њега, и он је већ заборавио на с |
| одељењу?« Тражећи подесно лице, угледао је скромна Љубомира...</p> <p>Тако се сврши тешко цензо |
| , што он не разуме; а што он зна, држао је да знају сви.{S} Због тога се до сад и заустављао на |
| најући још узрок Николиној казни, држао је да му је дошла чреда, па квит...{S} Сигурно је још п |
| n="119" /> треба највише радити, рекао је тетки, која је вазда у сличним случајевима вршила по |
| дана, нестало из манастира.{S} Разаслао је да га траже на све стране, али од њега још никаква г |
| ад да се разговарамо много...{S} Послао је и шумара; ено га доле у потоку.{S} Ако нећеш лепим, |
| кав дим код Савине испоснице.{S} Послао је и момке и калуђере да разгледају пећину, да прокрста |
| ди очима и што је тако светло, замишљао је дечко да су смештене све особине светитеља, о којима |
| је то, што се мора јести!...{S} Смишљао је да бежи у какву пустињу, или у опште удаљено место о |
| међу каквим зидинама?...</p> <p>Смишљао је у памети најстрашније слике мука, које га чекају, а |
| ав расе.{S} А »преподобно« лице спремао је и удешавао нарочито за владику.{S} Чуо је он шта се |
| > <pb n="181" /> <p>Отац Василијан имао је обичај, као и многи људи, заволети какву ствар, живо |
| е побратим-игуман одљути, а то ће, знао је он, бити после једног <pb n="111" /> доброг сна — по |
| ита равница, а ово — гледај!...{S} Знао је наш св. Сава шта ће изабрати за испосницу...{S} О Бо |
| и знао зашто ће му такво знање.{S} Знао је доста лепих ствари из земљописа, јер је то професор |
| застаде на последњој степеници.{S} Знао је да се треба вратити одмах, али је хтео видети: да ли |
| Љубомир сврну на трла у потесу.{S} Знао је да ће тамо бити Мира, па да се и са њом поздрави.{S} |
| д је присуствовао првом јутрењу, познао је Љубомир да је на праву путу; осећање му је казало, д |
| "40" /> тихо, као сенка...{S} Посматрао је све око себе радознало, гледао како се мењају учитељ |
| ена ни да се одмори честито.{S} Уздисао је под теретом тешка посла, али се никад није пожалио, |
| е, које је знао на памет.</p> <p>Очитао је до сад равно седамнаест пута »Помилуј ме, Боже«...{S |
| 19000_C15"> <head>XV</head> <p>Прочитао је... не само Антонија Великог, него и Макарија Египатс |
| мисли — служењу Богу...</p> <p>Прочитао је доста других, краћих ну лепих, животописа, и већ је |
| им рукама, са журним погледом, превртао је прве листове, на којима беху »предисловије«, некакво |
| hi> и у којој се сразмери то чини, стао је и он дизати без рачуна, без смисла, глупо...{S} И св |
| ти борови и танковрхе јеле...{S} Настао је онај обични тајац при наступању јаке врућине.{S} Овц |
| Кад је саслушао чика-Јоцин позив, устао је, пребледео и није знао ништа за себе.</p> <p>— Љубом |
| све тако просто и тако обично.{S} Лутао је, гладан и неиспаван, једном усамљеном улицом, наишао |
| изненадна помена свога имена.{S} Дрхтао је од страха и од свега, што грешним ушима саслуша... » |
| привикавао манастирском животу, осећао је да се и мисао његова остварује.</p> <p>Кад је присус |
| ао трњаком, ослободи се.</p> <p>Набацао је клипове суха кукуруза пред гладне халапљиве свиње, и |
| > <p>Уплашена, узверена погледа корачао је мали бегунац, не знајући шта оставља ни куда иде.{S} |
| где год су млађи људи старешине, нашао је да се друкчије газдује, по новој науци, која се зове |
| е, да је уписан у прво одељење.{S} Ишао је у школу три дана мирно - <pb n="40" /> тихо, као сен |
| и путник већ три часа корача.{S} Прошао је давно свих девет манастирских воденица, и сад се љут |
| та наука тешко ишла у главу.{S} Слушао је монотона ђачка причања пред попом, научена из књиге |
| а!... треснем под њом ка дулек.{S} Ђаво је, па уме да саплете.</p> <p>Девојче већ нестрпљиво.{S |
| рестано сакривеним очима.</p> <p>»Какво је ово чудо !{S} Гледа као да се моли Богу...{S} Очи му |
| ја ангелски образ«...</p> <p>»Боже, ово је... ово је <hi>оно</hi>!... узвикује Љубомир, прекида |
| како сложно клањају пред игуманом, ово је било ’нако... као нека игра...{S} И они су људи...{S |
| и образ«...</p> <p>»Боже, ово је... ово је <hi>оно</hi>!... узвикује Љубомир, прекидајући читањ |
| а му се још свија на души, али гле: ово је сад некаква друкчија, топлија, светлија, но јача туг |
| ије оно... знаш, оно како треба.{S} Ово је једно, а све треба друкчије!{S} Чини ми се, брате... |
| епа светлост улази кроз прозоре.{S} Ово је онако, као да греје сунце, али сунца нема нигде, сам |
| есем собом, па ћемо ти одобрити.{S} Ово је, за твоје управе, чини ми се, трећи пут?</p> <p>— Не |
| шља се он и отеже последњи глас.{S} Ово је Свето Писмо... ту ти је сва наша вера и наука Христо |
| ка игра...{S} И они су људи...{S} А ово је баш оно право!«...</p> <p>— Точи! викну игуман, мрдн |
| а, који су Богу веома омиљели.{S} А ово је ’нако, нека казна«...</p> <pb n="131" /> <p>Једног д |
| ан зазире од другова.{S} Аха!... па ово је нешто страшно!...{S} Шта се ово приближује?...{S} Ев |
| . повлачи се девојче стидљиво.{S} И ово је доста.{S} Сад знамо да сам ја јача, рече она весело, |
| о место... сав његов посао !</p> <p>Ово је значило да Љубомир предузме сав посао, који је до са |
| оме има не само алкохолног мириса, него је <pb n="132" /> уз њега још нешто, што не личи ни на |
| кључују, да гост није много важан, него је онако у вољи игуману.</p> <p>— Биће му неки лумп-кам |
| њу...</p> <p>Дакле, свршено је: постиго је главну жељу.{S} А колико се муке видело, колико се н |
| једна му се баш учини срамотна.{S} Дуго је премишљао о овим незгодним речима, читао их по некол |
| анским момком. »Није то, није!... друго је!« узвикује му тај глас, и он зна да је то друго мног |
| д није имао узрока да се крије, снабдео је испосницу најпречим потребама: свећа, тамњана, <pb n |
| житија, која је успео прочитати, видео је да су сви светитељи избегавали нерад и да су у раду |
| је јасно пут, којим му ваља поћи, видео је све оно што је истина и што је од живота, што је ств |
| сад... сад је знао све, све...{S} Видео је јасно пут, којим му ваља поћи, видео је све оно што |
| , јер је дошла његова „чреда“.{S} Видео је да се све у манастиру врши по чреди па, не знајући ј |
| ако поче управљати манастиром.{S} Видео је да други »дижу«, па не мислећи <hi>како</hi> и у кој |
| а је по неки пут и сунце варало.{S} Јео је два пут дневно хлеба са водом.{S} Остало време прово |
| огранака.{S} Леонтије, још ђаком, волео је пратити овамо кога калуђера у послу му.{S} Опомињаше |
| се мало у десно.</p> <p>Нови инок волео је трпети многе муке овог света, него сести уз игумана. |
| .{S} Нашао цуру па, шта мислиш, заволео је више од оца и мајке... обоје као свеци...{S} А, шта |
| е могло довршити посао.</p> <p>Најволео је кад, око десет часова, дотера напашену стоку, поједе |
| очитао прва житија, осетио је и разумео је шта му је то тако близу срца, шта му је заузело душу |
| ку шуму, или тако нешто...</p> <p>Понео је доста нагорелих воштаних свећица, тамњана, жижица.{S |
| ико ће имати учитеља ове године.{S} Сео је у последњу клупу, међу другове одевене као и он, од |
| н је хтео нешто далеко узвишеније, хтео је живети самом душом, која је битна, суштина у човеку, |
| се одмах донесе парче млада сира.. хтео је, ваљад’, нешто показати.{S} У том нанеси враг Рада к |
| ијана је вукло срце на две стране: хтео је и он мало до потеса, али га вуче у собу „нова симпат |
| овао састанак са Светозарем!...{S} Хтео је пољубити сваку крпу на њему, која је још мирисала ма |
| манастира, као <hi>свете куће</hi>, био је подједнако драгоцен и старијима и млађима, и сваки с |
| d>XIII</head> <p>Једва једном!{S} Добио је дозволу да чита житија светих.{S} Игуман се најпре п |
| таквој понуди.{S} После два дана добио је <title>Робинзона</title>.{S} За децу са јаком маштом |
| већ заборавио на сваки страх, заборавио је помислити, да она неће сама бити ту у механи, имаће |
| скрушен, збуњен и занесен.{S} Заборавио је да се крсти и моли Богу, само је гледао, гледао... и |
| ућа на леђима невешта момчета.{S} Радио је много за своју кућу и то му не беше тешко, али је јо |
| леба са водом.{S} Остало време проводио је на молитви, или у побожном размишљању...</p> <p>Ах, |
| мљиште било туђе.{S} Отац Сава потражио је и добио дозволу да изузме из Управе Фондова десет хи |
| је то професор лепо причао.{S} Бележио је како се изговарају немачка писмена ај, уи и тако даљ |
| . да чујем шта ће рећи«.</p> <p>Излазио је од опасне суседе са пуном главом прича о његовој гос |
| ло нађе друм, па пође брже.{S} Обилазио је села и механе, опет осетио и трпио велику глад, боја |
| мотрио шта тетка отуд износи.{S} Мислио је само о томе, како је он најстарији, и како ће кроз к |
| а ове ствари.{S} Првим одговором учинио је пробу, па ослобођен игумановим ћутањем, реши се да м |
| .</p> <p>Разговорио се са женом, уверио је да мора одмах даље путовати (само се боји да га опет |
| њена лица, после овога прегледа, гласио је: »Тс... није баш ствари, али тек ко зна!«...</p> <p> |
| {S} Кад је прочитао прва житија, осетио је и разумео је шта му је то тако близу срца, шта му је |
| {S} Ову своју давнашњу опаску, саопштио је и Љубомиру, са нарочитим тумачењем.</p> <pb n="105" |
| рца од навале осећања...</p> <p>Одлучио је да овако проведе целу ноћ; кад се воштаница угаси, о |
| у смерно, овај га поче распитивати : ко је, одакле је и тако даље, али све површно : видело се |
| ад није чуо.</p> <p>»Чиј је то глас? ко је то?...{S} Викали су на Николу, али ово није његов гл |
| књигом, помисли: »Шта ово он?...{S} Ко је то Леонтије?...{S} Јест, знам ко је...{S} То је сад |
| ајући по свима школским угловима.{S} Ко је викао?</p> <p>— Цензор, одговорише неколико гласова. |
| ећ почињу нешто говорити о школи.{S} Ко је год инокосан, а има дете одрасло, обилази око кмета |
| су калуђери са ђацима па и момцима — ко је хтео — држали сваконедељно веџбање у црквеном певању |
| утра, па ћеш после све сам.</p> <p>— Ко је звонио? грми са доксата.</p> <p>— Љубомир, одговара |
| самих његових леђа продера:</p> <p>— Ко је то!</p> <p>Љубомир одскочи у страну од страха и изне |
| ма и стајама, гледајући тупо свакога ко је сретне, али је у потоку, испод штале, једнако сачеку |
| у.{S} Чича га још из далека оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S} Брзо су се објаснили, наред |
| побожно расположење, и он, као сваки ко је свршио један већи посао, седе крај ватре, промотри н |
| Ко је то Леонтије?...{S} Јест, знам ко је...{S} То је сад онај <hi>други</hi>, онај монах...{S |
| смешљива девојчица.{S} Она каза оцу ко је, од куда је и с неким нарочитим, значајним гласом, н |
| дубоко аналишу.{S} Он познаде одмах ко је пред њим, и како је и сам располагао нежним благим о |
| и ја бих то пробала... да видимо баш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да обали?</p> <p>— Уха! |
| ко боји капетана.{S} Чудна ми чуда, ако је и капетан! виче сама са собом, осврћући се збуњено и |
| тетка одједном, и настави јецајући: ако је то Богу много криво, реци ми, па да идем деци...</p> |
| о.{S} Љубомир дометну суха грања, и ако је ватру наложио једино с разлога: да има на чему окади |
| Љубомир се наслонио на доксат па, и ако је већ неколико пута гледао ове исте призоре, сад му св |
| а: да има на чему окадити пећину, и ако је, међу осталим његовим заветима, кад се одлучивао да |
| ћи воденицу на своме воденичишту, и ако је остало земљиште било туђе.{S} Отац Сава потражио је |
| Василијан опет човек и... друг... и ако је ’наки.</p> <p>— Само гледај, прекиде га Никола, да с |
| ан ширетски баци око на доксат, — и ако је ован!</p> <pb n="225" /> <p>Леонтију сад, после овак |
| — да се вечерас калуђериш.</p> <p>И ако је сваког часа очекивао ову вест, и ако му је то давнаш |
| шушти, клокоће и жубори...</p> <p>»Ако је оно тако далеко, мисли дечко, гледајући у плаво небо |
| латком, заносном сањању...</p> <p>Овако је ишло све, док не наиђе на »<title>Житије преподобнаг |
| друкчији!</p> <p>— Говори, забога, како је то?...{S} Ја још не верујем.{S} Шта сад радиш?</p> < |
| су се састојали у разним облицима, како је он маштао о даљем путовању, о доласку у Београд...</ |
| са истим начином и изразима лица, како је и он сам радио, тапкају преко дворишта и крију се са |
| очитао житије Макарија Египатског, како је он провео целу ноћ, у једној соби...</p> <p>— Знам, |
| животом, како се све мења на боље, како је све примамљивије и лепше...</p> <p>А у кући се живел |
| износи.{S} Мислио је само о томе, како је он најстарији, и како ће кроз који дан бркнути у све |
| p>Леонтије се смешка, сећајући се, како је прошлог ускршњег поста, пратећи Арсенија по водици, |
| е.</p> <pb n="15" /> <p>— Јадниче, како је гладно! вели она милостивим гласом, гледајући како м |
| дједном у главу, и он одмах осети, како је овде све <pb n="192" /> тако страшно, тако ужасно... |
| ло комеша, весели и живи!...{S} О, како је лепо тако живети !...{S} Али <pb n="222" /> се он се |
| ћутања, уздахну горко...</p> <p>О, како је тамо, куд он загледа, све празно, ништавно, бесмисле |
| ради?...{S} Да ли да учини онако, како је учинио кад белавка уведе говеда у стричеву њиву, или |
| ам«, и осећа да се враћа све исто, како је и пре било...{S} И сви пређашњи снови и намере поста |
| огај... развуче Максим онако исто, како је и до сад одговарао; али сад одједном избаци нешто но |
| .{S} Само помисли у себи: »Боже... како је диван овај Арсеније!...{S} И сви... сви су ми као бр |
| Округла је она проклета камилавка: како је год окренеш, десно или лево, она стоји подједнако... |
| ом главом прича о његовој госпођи: како је то зла жена, циција, помреше млађи од глади, па хоће |
| рема сунцу својим дивотним перјем; како је све у наоколо светло, мило, топло, ведро и весело!.. |
| и углед на толике испоснике!...{S} Како је то?{S} Све се помешало, па се не види ништа!...{S} А |
| а хајдучице са жутим цветом!...{S} Како је оно зову?...{S} Ох, какав ли ће бити Арсо кроз пола |
| ст на синоћњег Љубомирова вођа.{S} Како је дрекнуо Веља, кажи право...{S} Хи-хи-хи.{S} Ко се ви |
| сење свежине.{S} Баш лепа!...{S} А како је ђаволаста!...«</p> <pb n="186" /> <p>Он не опази, ка |
| Да ли ће то бити једнако?...{S} А како је мирно на Маљену!«...</p> <p>Разговорио се са женом, |
| нзор велике гимназије!...</p> <p>А како је он лепо маштао!...{S} Да учи школе, све... све да из |
| кака чреда?</p> <p>Љубомир им каза како је мислио.{S} Велимир то исприча осталима.{S} Настаде г |
| се завуко у сено, ћути и премишља како је страшан капетан.{S} И то му се учини тек од онда, ка |
| љутито и иронично.{S} Он ми прича како је савијао своја леђа, а не каже је ли живо дете!...{S} |
| да није рањена, и да се врати све како је било пре, и увиђа да је свршено све...</p> <p>Кроз т |
| ругом: »Мртав, није него...{S} Гле како је задриго, ципов гејачки!...{S} Све је то масло овог м |
| <p>Гле, како се овде бурно живи, и како је овај живот сасвим друкчији!...{S} И овде сваки зна ш |
| Он познаде одмах ко је пред њим, и како је и сам располагао нежним благим осећањима, и уз то, у |
| ако нестаде таласастих брежуљака и како је пукла пред очима му бескрајна раван, и отегла се у н |
| леб што се меси за самог игумана и како је кад чему време: пастрме или суве рибе.</p> <p>— Види |
| а...</p> <p>Бог зна шта је радио и како је управљао отац Максим толиким приходом, тек у годишњи |
| ишан, наслоњен на пласт, гледајући како је оживело цело поље, по коме су се расплинуле шарене ф |
| она све лаже...{S} Зар ја не видим како је мене!...</p> <p>Светозар оствари свој план, и после |
| и радости, до да остане све овако како је, док год он не изучи све школе.{S} Сад се школа иста |
| а овај, ђаво, испита га све точно како је било, и колика је била свећа, па кад се поче смејати |
| n="87" /> манастирском.{S} Помену како је обишао многе наше велике манастире, и свуда, где год |
| има и пребацујући капетанову бељцу како је поклапан и нестрпљив.</p> <p>— Ти си као и твој газд |
| ож’да стидиш, па не смеш да причаш како је било!...</p> <p>Љубомир се сети Христових речи: »Ко |
| глас...{S} То неког даве... видиш како је скомолао!«...</p> <p>— Доста! грми иза стола; у ходн |
| рату, или котарицама преко рамена (како је чему време), вешт овоме послу, момак.{S} По манастир |
| му рекоше да ће бити владика, и некако је нејасно своја маштања мешао са тим, не разумевајући |
| таје онај наш вилењак.</p> <p>— Е, лако је слушати оца Васу, уздахну Никола са завишћу: он дохв |
| е опростим.</p> <p>— Знам, знам... лако је то.{S} А после?</p> <p>— Црква ти мора бити свакад ч |
| може и он тако?{S} А после?...{S} Лако је за то...{S} Зар није Господ казао: не брините се за |
| преноћиште (у <hi>своме</hi> селу лако је било) јер га је страх да остане <pb n="16" /> сам у |
| капетана никад не грије сунце, једнако је у хладовини«...</p> <p>Прекиде му мисли лупњава од п |
| код куће — ту нема никаква посла, тако је још <hi>онда</hi>, код студенца, одлучио.{S} Зна да |
| раде, Тако се Максим закалуђерио, тако је живео, тако поче управљати манастиром.{S} Видео је д |
| <p>Ово ће житије научити на памет, тако је одмах одлучно у себи.{S} Јер не вреди га само прочит |
| з допуштења.</p> <p>— Та оно знаш, тако је...{S} Само не знам ко би дочекао допуштење.{S} Ни на |
| склапањем манастирских рачуна).{S} Тако је свакад у манастиру: дође ли један стран гост, због к |
| а их малко психолошки промотри.{S} Тако је било и с Максимом.{S} Ови диалози изишли су му на вр |
| мања, него их дају на наполицу.{S} Тако је доиста и корисније.{S} Само гаје винограде сами, и т |
| о вољи Милки.</p> <pb n="25" /> <p>Тако је и било.{S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га пр |
| сли: »Е, мој владико...{S} Мислиш, неко је луд да храни готована.{S} Ови калуђери да се посатир |
| из парохије и предаје старешини, колико је пало прихода у цркви од свештенорадњи...{S} Ту се за |
| учи та стална, грозничава мисао; колико је ноћи провео маштајући о овом дану, кад ће се наћи у |
| управља овом значајном кућом.{S} Колико је воде протекло; колико ли је нових осећања и нових ст |
| лимир таман хтеде да јој објасни колико је чега издао, кад се Љубомир одједном исправи и пружи |
| S} Леонтије се даде на посао.{S} Толико је пренаглио жудњом за радиношћу, да у почетку није зна |
| скрена пријатељица...{S} Ах, калуђерско је срце тако незахвално, тако себично и, како вели Љ. В |
| ица и кратка исцепана сукњица.{S} Дечко је у њој гледао друга, као обичног мушкарца, не знајући |
| она тицала овога сјаја...</p> <p>Дечко је већ замишљао себе у тим сјајним одеждама, али тако д |
| би могао паметно газдовати.{S} Требало је сад отплаћивати тај дуг, одуживати порезу и сносити |
| зорско питање у другом одељењу задавало је велике бриге професорима.{S} Спреман је предлог дире |
| } На Љубомира пазите отечески«, стајало је лаконски у томе неочекиваном писму. </p> <p>Зашто се |
| ад!{S} Већ се посељачио сасвим, нестало је и последњег знака београдског »полира«, само га жути |
| .</p> <p>Од маљенског дивљачета постало је право обично девојче.{S} Сад је друкчије одевена и < |
| Бог даде снаге...</p> <p>Дакле, почело је!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19000_ |
| ћа, тамњана, <pb n="205" /> књига, било је доста; а шумар, на доколици, навуко му доста суха ли |
| не може довољно да се нагледа.{S} Било је ту деце у прљавим и чистим, поцепаним и новим, затво |
| >V</head> <p>Ново место Љубомирово било је од ретких места.{S} За такво »послуживање« ђаци су д |
| . не можеш је ничим напунити.{S} Прошло је за њу све, кажем ти...</p> <p>— Чекај да ти кажем, н |
| 000_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Прошло је десет година.{S} У манастиру се за то време учинише |
| упути оца Арсенија у манастир т-н, камо је одређен за старешину.</p> <p>— Их, роде, како ћу... |
| оравио је да се крсти и моли Богу, само је гледао, гледао... и осећао како се лагано нека нова, |
| подство, и Маљен, и све, све...{S} Само је једно истинито, вечно и непроменљиво: идење за стопа |
| дговори Веља.{S} Сваки за се...{S} Само је Василијан опет човек и... друг... и ако је ’наки.</p |
| у отегну дугачке комаде платна.{S} Само је ово много шире.{S} Он стоји дуго, гледа у ту необичн |
| у није првина да иде по водици.{S} Само је до сад носио котарицу или бисаге, а сад, као свештен |
| рено, здепасто, неокретно тело.{S} Само је подигао главу и гледа са последњег <pb n="12" /> хум |
| решти игуманов глас по ходнику.{S} Само је игуман сад друкчији.{S} На глави му нова, од венециј |
| </p> <p>— Сад полазим у Београд... тамо је цео Сабор на окупу.{S} Морају ме рашчинити, па да би |
| имао Антоније, рече он у себи.{S} Тамо је, кажу, каменита равница, а ово — гледај!...{S} Знао |
| Прота, неки духовит весељак, непрестано је правио шале на рачун Максимов и Арсенијев.{S} Максим |
| из цркве као инок Никифор.{S} Употребно је сву <pb n="161" /> урођену и наслеђену вештину да св |
| <p>Сунце је високо одскочило.{S} Давно је дигло росу са питомих долина, које се оштро преливај |
| две године не гледа очима.</p> <p>Давно је то било, чини се Љубомиру.{S} Тек је лето било ослав |
| осети фрушкогорске манастире.{S} Одавно је горео живом жељом уверити се: нема ли тамо оних идеа |
| образовање, али то не мари...{S} Главно је, да је он »свршени богослов«.</p> <p>— Е, зар си одл |
| пет дана није ништа окусило и донесено је мртво у манастир.{S} Нека вам обећају владичанство.. |
| носном маштању...</p> <p>Дакле, свршено је: постиго је главну жељу.{S} А колико се муке видело, |
| е се.{S} Али у њему нема смисла, празно је, као од стаклета.{S} И само по неки уздах, што се от |
| , како га називају свети испосници, оно је узрок свему!{S} Оно не да човеку живети како би треб |
| у је дошла чреда, па квит...{S} Сигурно је још пре његова доласка била чреда Велимирова, сад је |
| да ништа не знам за себе.</p> <p>— Лепо је, и ја волим.{S} Али дугачко, брате... заболе ноге, п |
| размишљања.{S} Што ваља другима, добро је и њему!</p> <p>Истина, он још није могао угушити ста |
| S} Је ли жив чича Максим?</p> <p>— Умро је.</p> <p>— А Милоје водник?{S} А Ненад Ђаков?...{S} И |
| етеше кроз главу пређашње мисли: »А, то је <hi>оно</hi>!... али нека, после!« и већ мераше оком |
| е Макарије...{S} Али његова женидба, то је нешто!...{S} Камо данас таких дјевственика!...{S} Ка |
| о је било готовине у Управи фондова, то је Сава изузео и потрошио, а Леонтије се, по саветима у |
| све по танко објаснити.</p> <p>— Е, то је много лепше.{S} Дохватимо се за руке, па вуци једно |
| њира, очистити »господинове« ципеле, то је све.{S} Па после седне за чист, велики кухињски сто, |
| о већ нека... прекиде игуман ћутање, то је онако, узгред...{S} Него дела да пређемо целу литург |
| зацело нису.{S} А ово са мном јуче, то је онако...{S} Само док ја нађем место, па да видиш!«.. |
| и из његове врсте треба да су млађи, то је у реду и обично...{S} Али где су старији?...</p> <p> |
| >— Море, сви се калуђери боје смрти, то је чудо!</p> <p>— Зар и Василијан? пита Љубомир.</p> <p |
| </hi>: зна да више неће ићи у школу, то је сам смислио и то ће тако бити...{S} Зна још, да неће |
| жљиво промотри.</p> <p>»Ухватили!... то је.{S} Сад ће да привикну : на поље!...«</p> <p>— Љубом |
| чита о Сретењу, то о Благовестима... то је псалтир«...{S} А кад Љубомир пређе на Нови Завет, он |
| викну:</p> <pb n="41" /> <p>— Аха... то је!{S} Кажем ја... рече и погледа у једног натмуреног д |
| е школе. — Псикологија, мој брате... то је наука!{S} Кад стане чича-Срета да прича о онима, што |
| а наведе на неке мисли. »Ето, уче... то је лепо, мисли игуман.{S} То је у моју славу...{S} Кад, |
| /> накривљена чатрљица...{S} Јест... то је његово старо гнездо, у коме се испилио!{S} Он не гле |
| да се крије од кога, помисли у себи: то је живот, мој брате!... али се брзо трже, сетивши се да |
| уди се...</p> <p>»Ето ти свет!...{S} То је <hi>оно</hi>, за чим ме срце одавно вуче...{S} Боже, |
| како му се допао овакав живот!...{S} То је <hi>оно право</hi>, за чим га је срце вукло, то су њ |
| мнаест пута »Помилуј ме, Боже«...{S} То је најлепша, најзаноснија и најпобожнија хришћанска мол |
| буђе, а ви узесте сир прстима...{S} То је отровно!«</p> <p>Веља се и до сад на силу држао, а с |
| онтије?...{S} Јест, знам ко је...{S} То је сад онај <hi>други</hi>, онај монах...{S} Чекај, ниј |
| митрополит'?</p> <p>— Иди, бре...{S} То је професор.</p> <p>— Кака му је оно капа?</p> <p>— Кам |
| Авраме!«...</p> <p>»Аха, знам...{S} То је оно, кад је Аврам хтео заклати Исака...{S} Од куд то |
| у варош, шапуће Никола друговима.{S} То је, зацело.{S} Иначе би он друкчије... све мед тече из |
| на за читање ове занимљиве књиге.{S} То је било, код овакових људи, где је он становао, лако уд |
| љиво: идење за стопама Господњим.{S} То је, као највећу светињу, као једини, вечни идеал своје |
| уче... то је лепо, мисли игуман.{S} То је у моју славу...{S} Кад, рецимо, дође у манастир влад |
| рислушкивати шта се чини на пољу.{S} То је једина прилика кад игуман сасвим омекне, уплаши <pb |
| едељно веџбање у црквеном певању.{S} То је био редован час, али је игуман, кад се присети, поче |
| аве и пландовања по Маљену.</p> <p>— То је боље! вели дете, па се плашљиво осврће и погледа на |
| ше на вратима, он процеди: стакло! а то је значило, да је време за ракију.</p> <p>И тако, Љубом |
| , славе ти!</p> <p>— Знаш, прво... а то је баш тешко, започе Никола, и на уснама му заигра блаж |
| сам много о томе мислио.</p> <p>- Па то је све друго...</p> <pb n="64" /> <p>— А кад дођох овам |
| и му млеко, трчи за доктора...{S} Та то је требало само видети!{S} Па доктору после не верује: |
| богословско образовање.{S} Истина, и то је образовање крње, јер му недостаје основно и гимназис |
| људи тамо постају срећни, виђени, и то је доста да га и он зажели свом млађаном душом.{S} Што |
| едно само он разуме добро и јасно, и то је почетак од <hi>онога</hi>: зна да више неће ићи у шк |
| кревет. — Сотона је у њему!...{S} И то је кушање...</p> <p>»Баш исто онако, као што је кушао ђ |
| ва — у овоме се чак и одликовао, — и то је било довољно.{S} У шеснаестој години, још ћосав, дуг |
| ове одлуке веома уважавао.</p> <p>»И то је, до душе, по Божјем закону, рекао би Љубомир; али те |
| њем Арсенијеву јадиковању.</p> <p>»И то је Божје кушање.{S} Баш као онај преподобни... како ’но |
| не видим са стричевима за имање, ето то је...{S} А после је лако...</p> <p>— Онда... реци му да |
| ажљиво, својом меком и врелом руком (то је осетио) прати и трљати између прстију... млади инок, |
| уга спавања, на само блене...</p> <p>То је игуман Сава, старешина Покровског манастира, испод к |
| ову, у својим сновима гледао.</p> <p>То је, дакле, <hi>оно</hi> што га је вукло у манастир тако |
| е:</p> <p>— Игуман ме послао.</p> <p>То је био довољан заклон, да му Арсеније не сме ништа наре |
| омир пређе на Нови Завет, он викну: »То је јеванђелије!«...</p> <p>— Па шта игуман прича оно пр |
| е от ложа«...</p> <pb n="145" /> <p>»То је јунак ! мисли Љубомир.{S} Тако бих и ја радио...{S} |
| радозналост...</p> <pb n="49" /> <p>»То је <hi>он</hi>... помисли ђаче и стаде са чуђењем и нас |
| ана милина, срећа, радост...</p> <p>»То је оно што прича Светозар, кад се потреви душевно живин |
| нада стајаше као камени кип.</p> <p>»То је оно... сведочанство!...{S} Пропаст!...{S} Свршено св |
| њим...</p> <p>Он зна зашто живи, и зато је срећан; а ја?!...</p> <p>И нашто оде овај живот?...{ |
| птица... игра, игра ми пред очима и ето је све ближе к мени...{S} И што год ближа, она све већа |
| ком...{S} После десетину година изузето је за исту сврху петнаест хиљада и, пошто се воденица н |
| ти.</p> <p>Али за ђаке манастирске лето је доиста право »искушење«.{S} Ко издржи цело лето и не |
| једном са Николом и Велимиром.{S} Место је удаљено од манастира само пола часа, таман као и Ант |
| м сад ја.{S} А онај <hi>други</hi>, што је пре био и што се звао Љубомир, њега нема више.{S} Он |
| чају, заједно одшетају „тамо горе«, што је значило до Видина села.{S} Љубомир је обично остајао |
| hi>све</hi> Бог створио ради онога, што је рекао у Св. Писму: »...плодите се и напуните земљу«. |
| овара игуман љутито, псујући онога, што је сад »његово царство«.{S} Он, гејачина... па да суди |
| ш не би смео онако.{S} Није с тога, што је газдина кћи, него баш онако... што је... што је <hi> |
| о што је истина и што је од живота, што је стварно, и сравнио са оним, што му до скора беше иде |
| Архимандрит зором отпутова у град, што је значило <pb n="180" /> да ће се забавити најмање два |
| скинуте с коња, и вадећи отуд све, што је припадало кући, односно њој: чарапе, пешкире, шарене |
| к се одмори.</p> <p>Изјутра је све, што је гледао и слушао, било за њега у толикој мери ново и |
| ед других послова, брину и о ономе, што је посао коњушарев, говедаров, чобанинов, шумарев, воде |
| на, која одједном мења све...{S} И, што је главно, плаши га оно »бреме лако«, што га узима на с |
| ој гори, али је тамо друга земља и, што је главно, друга количина...</p> <p>Све ври у послу, а |
| а он има своје место, зна где је и, што је главно, није више сам.</p> <p>Тек после, кад је с те |
| дор и Теофан... сви велики иноци и, што је најглавније, дјевственици.{S} Ниједан се није прелас |
| кухињи спремила посну попару и чак, што је необично и ретко, прелила је унакрст зејтином.{S} Да |
| ура«...</p> <p>Прво се почиње оним, што је најсаблажњивије, нарочито за младиће... »он (т. ј. с |
| p>Љубомир не саслуша све.{S} И ово, што је чуо, удари га по срцу горе, него белавчина пакост у |
| оно, што га је до сад одушевљавало, што је давало смисла животу.{S} Престаде и мислити.{S} Него |
| настирски, али то тек није, рецимо, што је гимназија.{S} Хо, мај... карловачка гимназија!... да |
| стране.{S} Доста му је за сад оно, што је од мене научио, вели игуман, а нешто је ваљад’ утуви |
| не може млађим калуђерима бити оно, што је била Сави.{S} Опрости се лепо са свима, дарова свако |
| ови сећање, као да још сумња у оно, што је било далеко од њега као небо, и што је страшније од |
| p> <p>— Са чесме! заповеди одсечно, што је значило да треба отрчати са стаклетом на чесму, која |
| атало ногама, не обзирући се на то, што је на њој била једна прљава, сва искрпљена кошуљица и к |
| одељено од стричева.</p> <p>Све то, што је требало раније мислити, девојка сад, овако преплашен |
| а.{S} Николи је пало у очи само то, што је баш више главе игуманове било исписано »воздержаније |
| апита: докле ће остати у манастиру, што је дошао, ради чега...{S} Истина питала га је тетка, хо |
| на кћи, него баш онако... што је... што је <hi>таква</hi> девојка.</p> <p>Ево их, седе у хладу |
| о је газдина кћи, него баш онако... што је... што је <hi>таква</hi> девојка.</p> <p>Ево их, сед |
| Истина, и он је жесток у литургици: што је зна, махни се...{S} И велики и мали »вход« шта значе |
| га...</p> <p>— Снашо, узвикује ђак: што је попово нек’ је готово!{S} Само нећемо два, него у св |
| већали огромном порезом и дугом.{S} Што је било готовине у Управи фондова, то је Сава изузео и |
| нска молитва... дугачка је веома, а што је читалац боље разуме, што се више удубљује у њен смис |
| која држаше јарца и прекореваше га што је намучио.{S} Дечко беше омањег раста, погнута стаса, |
| ише брат Свејо у име очево, кори га што је тако тврда срца, па заборави своју кућу, родбину, св |
| не разумевајући још ништа из свега што је видео, осећајући само из погледа свију људи, да се с |
| и, названи лонцолизи, али без онога што је »његово царство« и што му је увређена »чест«.{S} Сви |
| друге навике ни упутства, сем онога што је опробао...</p> <p>Морало се одједаред сасвим помрачи |
| н таман поче осећати радост од тога што је све добро, па се сети јучерањег дана.{S} Срце му зад |
| же но до сад.{S} Он се одмах покаја што је тетку, оно пре, увредио...{S} Он држи да имају право |
| канапа, дугачку, пастирску, као она што је убила Голијата.{S} Са њом је проводно читаве дане, в |
| настир В. без старешине...{S} Штета што је отац Арсеније тако слаб, а Господин баш помену њега |
| сумња...{S} Леонтије се добро сећа што је гледао у Фрушкој гори, али је тамо друга земља и, шт |
| о, окупе се и онако исто, као некад што је гледао, улазе смерно у цркву...{S} И све то запливал |
| ..</p> <pb n="75" /> <p>»Ово до сад што је било у кухињи, мисли Љубомир, гледајући три калуђера |
| у новаца, док не раздаде све... све што је добио за продато имање...{S} Сестрицу оставља код об |
| адосним гласом, као да је нашао све што је тражио. — Зар ви тако... из заседе!...</p> <p>Кикот |
| S} Исприча му трговац испотекар све што је знао и видео.</p> <p>Пре две године Максим је постав |
| .{S} Он не може сад мислити о ономе што је видео, <pb n="242" /> али све добро разгледа, утуви |
| ... отеже окружни прото.{S} Види се што је рођено за други свет!</p> <p>Игуман Успенског манаст |
| је било далеко од њега као небо, и што је страшније од свију земаљских ужаса.{S} Ослушну... не |
| а, у свему томе што се види очима и што је тако светло, замишљао је дечко да су смештене све ос |
| и, видео је све оно што је истина и што је од живота, што је стварно, и сравнио са оним, што му |
| анемо барабар, па да поделимо љуцки што је Бог дао... да гриземо заједно...</p> <p>»Он мисли ја |
| , фрушкогорским питомцем, као и сам што је, дотера, управо довуче једно полумртво, мршаво кљусе |
| тир тако силно, а он није разумевао што је.{S} Сад му се оно показало као неко откривење, као д |
| та, неотесана сељачета.{S} Све, као што је и било!...{S} Само Велимирови брчићи постали гушћи и |
| љан...</p> <p>И све исто онако, као што је пре неколико година било: ђаци јурну после предавања |
| тајаше неко, обучен исто онако, као што је насликан св. Сава у његовој школи.{S} Њега текну нек |
| шање...</p> <p>»Баш исто онако, као што је кушао ђаво Саву Освећеног! мисли Љубомир, упирући ра |
| едено, и све је око њега тамно, као што је и било...{S} И туга му се још свија на души, али гле |
| Али је друге примао равнодушно, као што је некад примао прилоге у котарицу, а од њена дара осет |
| огај... поче Максим онако исто, као што је вазда, небројено пута почињао своје одговоре.{S} За |
| да га је отац послао у службу, као што је и другима говорио.</p> <p>— А ’нако... није те ови г |
| гову лицу беше исписано задовољство што је господин прота изволео сврнути пажњу на њега — недос |
| и је хтео видети: да ли је погрешио што је увео госта у подрум.{S} Прикри се за бачву, па стаде |
| p>Љубомир већ види да није погрешио што је увео госта у подрум, али га она обична људска радозн |
| ила!{S} Беше му криво, али се тешио што је то <hi>почетак</hi>, који никоме није лак.{S} Молитв |
| рне први глас.{S} Одговарање, онако што је краће: господи помилуј, подај господи... то зна.{S} |
| погледа...{S} Лепше, много лепше но што је насликан св. Сава... сјајније, светлије, чудније и ж |
| тако интимну забаву са њом.{S} Оно што је било обично са Миром, овде му се чинило недостижно; |
| ојим му ваља поћи, видео је све оно што је истина и што је од живота, што је стварно, и сравнио |
| ши.{S} Као човек, који је нашао оно што је тражио или очекивао, узвикну са неким полусмехом:</p |
| мркну нестрпљиво, не кријући досаду што је осећаше.{S} Игумани се значајно погледаше и, самим к |
| Савине.{S} Он се тако навикао свему што је око њега, навикао се гледати у Сави правог оца задру |
| обичаја или кокетарије, а није баш што је <pb n="112" /> боли, па побегне у други крај, нераст |
| а имао са среском влашћу. »Ко зна зашто је он дошао!« мисли у себи и стара се да умакне са докс |
| !...{S} И ово његово бављење овде зашто је, ради чега?... запита се, и обузе га грозничава језа |
| уди се и сад тек дође му на памет зашто је дошао овамо.{S} Одједном га обузе исто оно осећање, |
| је од мене научио, вели игуман, а нешто је ваљад’ утувио и из пјенија.</p> <p>Шта је то Љубомир |
| ја брата, прими управу манастира, пошто је стари игуман, пре неколико месеци, умро, изјавивши ж |
| ене чловити на задњим ногама; али пошто је необична псећа дебљина искључивала сваку помисао на |
| а рече да ће изићи на пут.</p> <p>Пошто је путовао цео час, угледа неколико великих сена и око |
| ; кочијаш, који је довезао попа, сврнуо је сам у манастирску шталу.{S} Љубомир притрча госту го |
| го се знало онако, по предању...{S} Чуо је и пре тога, од неких богословаца, да је Антонијево ж |
| и удешавао нарочито за владику.{S} Чуо је он шта се владици допада, а бојао се помало да га не |
| убомир прелази у трећи разред.{S} Изишо је из школе празна слеђена срца, са неком злом слутњом |
| ченик велике гимназије«...</p> <p>Отишо је затим на Калимегдан, завуко се међу зидине градске и |
| ља и његових великих угодника...{S} Зар је то срамота?!</p> <p>Гост погледа зачуђено околна лиц |
| ... ко једна младина, шалити се.{S} Зар је за нас испосница!{S} Ха-ха-ха!... засмеја се она и л |
| те свраке, како си леп!</p> <p>— А зар је ови Арсеније... хап!... лепши од мене?</p> <p>— Ко и |
| је доста лепих ствари из земљописа, јер је то професор лепо причао.{S} Бележио је како се изгов |
| редмета.{S} Али није погодио време, јер је богословац баш сад предузео последње »слишавање« из |
| беху то, истина, баш прави планови, јер је код њега била само једна мисао о будућности: »мора с |
| у којима је Максим био најучевнији, јер је сасвим уредно свршио три разреда основне школе. — Пс |
| да, да је Никола морао овако проћи, јер је дошла његова „чреда“.{S} Видео је да се све у манаст |
| орока Наума« и прочита га на душак, јер је имало свега двадесет један ред.</p> <p>Одједном се о |
| дан очекивао с великим нестрпљењем, јер је дознао од богословаца, да ће митрополит служити тога |
| кад му је био у вољи, звао Швабом, јер је дошао из »швапске државе«.</p> <p>Велимир се окрете |
| S} Велимир се спрема за калуђера... јер је ђак манастирски.{S} Истина, он има свога имања, али |
| шнија места на свету!...{S} Даље... јер је и Содом чистији од њега!...{S} Ево потока!{S} Напред |
| наћи ћете спокој душама својима.{S} Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако«...</p> <p>Шта |
| н новином прочитаних објашњења, Љубомир је одмах причао свима шта је прочитао.{S} Отац Сава, ст |
| време за ракију.</p> <p>И тако, Љубомир је чуо до сад једно предавање, и дваестину пута мучио с |
| о је значило до Видина села.{S} Љубомир је обично остајао под једном угнутом стеном, на крају ш |
| орицање оствари се дословце.{S} Љубомир је добро научио, а и другове упознао са важнијим ствари |
| ред другог одељења за цркву.{S} Љубомир је тај дан очекивао с великим нестрпљењем, јер је дозна |
| о се учитељу.</p> <p>Истог дана Љубомир је био пријављен, а после неколико дана испитан и примљ |
| на, само да те умилостиви.{S} И Љубомир је мислио таким поступком да учини по вољи Милки.</p> < |
| срећу...{S} Пред таком појавом Љубомир је остао скрушен, збуњен и занесен.{S} Заборавио је да |
| 19000_C12"> <head>XII</head> <p>Љубомир је већ прави ђак-послушник: навикао се потпуно па свој |
| RP19000_C6"> <head>VI</head> <p>Љубомир је одлазио често и врло радо своме сељаку — богословцу. |
| ила св. Сави као престо.</p> <p>Љубомир је улазио у ову пећину неколико пута, једном са Николом |
| .., да нас не види нана?</p> <p>Љубомир је погледа запрепашћен.{S} Она је у његовим очима тако |
| манастиру старо и значајно.{S} Манастир је полагао право на неко старо запуштено воденичиште, н |
| <p>— Стоку знам да умеш чувати: код вас је има доста, него знаш ли што око коња?</p> <p>— Нисмо |
| како да ти кажем...{S} Ја мислим да нас је <hi>све</hi> Бог створио ради онога, што је рекао у |
| заборавити и молитва и све...{S} Данас је недељни дан, игуман има госта, некаква чиновника из |
| рло.</p> <p>Љубомир ућута.{S} Читав час је ћутао и џаракао штапићем по растуреним прегорелим жи |
| ма.{S} Са нарочитим смислом и циљем дат је, још у најстаријим временима, манастирским општим тр |
| редавања игуманова била једнака: узимат је, из педагошких обзира, облик диалога, и то само изме |
| о те чека цела дружина...{S} Знаш, опет је најбоље да си се оженио! узвикну ђак одсечним уверен |
| како би могао бити такав!...{S} Па опет је он то некако у својој главици помирио, и опет је ост |
| некако у својој главици помирио, и опет је остало: да и он и онај чича буду у тим одеждама... и |
| о ћу и ја, баш овако исто«...{S} И опет је настављао прекинути посао.</p> <p>Тек понеки пут га, |
| с ногу, докле могаше ући у воду. »Опет је ово мањи грех, него да га удавим!« рече у себи и нас |
| ња, које затекосмо у њему.{S} Четрдесет је скоро година, како се отац Сава огрнуо монашком расо |
| м најпростијим питањима.{S} Архимандрит је већ, на ранијој литургији, на којој се Нићифор ђакон |
| се журно и гладно прота.</p> <p>— Пост је!... како ћемо? напомену Арсеније.</p> <p>— Ах! уздах |
| рбу с кукурузом и оде свињцу.{S} Уз пут је само зверао уплашено, освртао се често, гледајући да |
| оказују очима на једно место.{S} Трипут је морао додавати ножнице архимандриту, који их је отур |
| а у часовник и шмркће плаховито.{S} Већ је пети дан како нема Љубомира; јутрос му јавише из кра |
| >, али није заборављао ни школу.{S} Већ је знао доста лекција о некаквим минералима, о кристали |
| гих, краћих ну лепих, животописа, и већ је по њима створио себи, не још сасвим јасан, али ипак |
| зимало мисао толико време.</p> <p>Синоћ је дошао уморан, па није ни мислио о чему другом, до о |
| S} После <hi>онаквог</hi> живота, какву је славу дочекао!...{S} Па Макарије...{S} Павле Тивејск |
| значи: имати веру у Оца небесног, какву је Он имао, чинити добра ближњему и жртвовати се за њег |
| мо и ми душу, зар није?...{S} А баш ову је донео игуман из Прњавора, од његове неке... <pb n="9 |
| закалуђерио, једина забава.{S} У граду је, док се бавио са архимандритом, купио добра ластика |
| јој по двојица руку око врата и терају је да пева из свег гласа...{S} Весеље повезаних и одјед |
| аска разне зелене и осушене траве, коју је до сад пребирао и остављао сваку засебно у велике ду |
| пне црне редове у отвореној књизи, коју је још јутрос читао: »Узмите јарам мој на себе, и научи |
| очаран овом светом тајанственошћу, коју је, исту овакову, у својим сновима гледао.</p> <p>То је |
| задовољством ову руску пословицу, коју је чуо или прочитао негде у Богословији.</p> <p>— Аха, |
| шком оловном мишљу, <pb n="240" /> коју је често крио и од себе сама.{S} Сад је увидео да насту |
| ј одећи, у оној необичној капи, за коју је и сад држао да мери двадесет ока, у свему томе што с |
| а исеченим крајевима од мантије, у коју је увијено тело.{S} Из грубе, широко савијене рогозине, |
| о, изумрло, отуђило...</p> <p>У почетку је, као што видесмо, цео манастир Леонтијев личио на ск |
| али га прекиде игуман:</p> <p>— На јелу је, до душе, први, а на послу тсс..., гори од Максима.< |
| е једва дочекати.{S} Иди!</p> <p>Николу је игуман, кад му је био у вољи, звао Швабом, јер је до |
| ватре ради свога тела...{S} Али на пољу је тако тамно и влажно, пећина је тако хладна, а он је |
| остаде код студенца, па помисли: да му је сад!...</p> <p>А он је мислио да је за храну најлакш |
| Максим и хтеде скочити, али нађе да му је лакше само махнути руком, као да брани пилиће од јас |
| ш узрок Николиној казни, држао је да му је дошла чреда, па квит...{S} Сигурно је још пре његова |
| даље, али све површно : видело се да му је све то већ познато.{S} Пажљивије га стаде питати о б |
| у.{S} И кад се сит исплака, осети да му је добро и да се полако враћа пријатна топлина, која се |
| немио тај поглед.{S} Он опази чак да му је мило што их оставише саме, и никако не може сад да м |
| ити!... дрекну игуман злобно, као да му је тетка крива.{S} Скинуће ти сукњу и натући антерију.. |
| к вратио из села, тада је разумео да му је ово место незгодно и тешко, да се ту не може <pb n=" |
| , беше доста.{S} Чак му се чинило да му је све овде, у овој кући, по вољи, али из дубине душе г |
| ...{S} То је професор.</p> <p>— Кака му је оно капа?</p> <p>— Камилавка, што носе калуђери.</p> |
| ез сумње, оне »добродушне«, о којима му је он причао?</p> <p>Младић се прену и стаде потанко ра |
| ..{S} Ја му лепо видим сапи, и једна му је нога као. .{S} Боже ме прости, већа од тороња Саборн |
| , и игумана с друге стране.{S} Доста му је за сад оно, што је од мене научио, вели игуман, а не |
| је шта му је то тако близу срца, шта му је заузело душу.{S} А сад... сад је знао све, све...{S} |
| м као да доби вољу да све искаже шта му је на души, исправи се на сену, очи му засветлеше и он |
| а житија, осетио је и разумео је шта му је то тако близу срца, шта му је заузело душу.{S} А сад |
| о... залудан !...{S} Него гледам шта му је ово: до сад све беше ’нако...</p> <pb n="51" /> <p>— |
| S} Иди!</p> <p>Николу је игуман, кад му је био у вољи, звао Швабом, јер је дошао из »швапске др |
| к, да видим и то«...</p> <p>И од кад му је дошла та мисао у главу, од тада он не мисли ни о чем |
| ле, зар оно кућа Степовића!{S} Некад му је изгледала као двор, а сад тако сниска, стара, и тако |
| извуче се Љубомир и стаде.{S} Поглед му је сасвим јасан, отворен и присебан.{S} Он разгледа, и, |
| па гледа некуд пред собом.{S} Поглед му је празан, бесмислен, као ’но кад човек устане после ду |
| импатије вазда биле сталне — кад год му је она пред очима...</p> <p>Сад се отац Василијан сав п |
| и <pb n="103" /> пут у њу ушао : све му је исто онако ново, тајанствено, исто онако свето и при |
| хоће и да се туче...{S} А тамо, где му је она нашла место, живеће ко бубрег у лоју; све ће му |
| ао се трећег правила (погодбе), које му је отац Сава прочитао при калуђерењу — безусловна послу |
| Љубомир да је на праву путу; осећање му је казало, да је близу њега све оно, што га је у послед |
| уће.{S} Она га је чешће зивкала, али му је газдарица рекла да се не одзива тој жени, која само |
| је био скоро свакодневни посао, али му је у послу вазда помагала Милка.{S} А он је тако волео |
| ... мисли Љубомир; — све, све... али му је жена свуд пред очима!{S} Ето и ја: мало, мало... па |
| рава на дочек родбине му.</p> <p>Али му је од свега био најмилији, најзаноснији дочек старе, да |
| о место, нашао кров и заклон, за чим му је највише стало...{S} Од тада је непрекидно трчкарао п |
| же своју невиђену силу.{S} Ма узаман му је труд: брише топла југовина, па га, топи и, цеди још |
| осадне ове шуме по Маљену, бесмислен му је овај живот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој си |
| у потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је да те <pb n="206" /> донесе на леђима...{S} Знаш да |
| ти да ми успрема собу... нека зна ко му је господин, кад му се допада бити слуга« мисли у себи |
| сваког часа очекивао ову вест, и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно живи прав |
| бесмислено, тамно!...{S} Брр... како му је хладно!{S} Обузима га ужас...{S} Он замишља демона, |
| слим</hi> много о свачему...{S} Како му је то:{S} Бог вели једно, а Христос друго...</p> <p>— Ј |
| адна и премрзла стока; не осети како му је чело слеђено, како не може да обухвати рукама ледене |
| ди, која је била близу механе.{S} То му је био најмилији посао, права забава.{S} Тада се сит на |
| ке и гађајући врапце и сенице.{S} То му је, како се закалуђерио, једина забава.{S} У граду је, |
| а, па да се и са њом поздрави.{S} То му је једини друг из младости...</p> <p>Око разбацаних, по |
| и преродио се у препреденост.{S} То му је помогло да се додвори игуману и свакоме, ко има какв |
| , близу бунара, да чешља вуну.{S} То му је био скоро свакодневни посао, али му је у послу вазда |
| n="82" /> ништа од свега онога, што му је заузимало мисао толико време.</p> <p>Синоћ је дошао |
| у немоћ да промени што од онога, што му је одређено...</p> <p>А дани пролазе један за другим, с |
| лачио; и ево, сад је учинио све, што му је одавно тајанствени глас у њему самом шапутао: остави |
| ао да није до сад веровао ономе, што му је говорио.</p> <p>— Јест, богобојажљиво дете! проговор |
| почиње од њега одвајати све оно, што му је до сад тако близу било: и отац, и браћа, и сестре, и |
| плашио калуђерства, као Велимир, што му је жао досадањег живота.{S} Не.{S} Он се уплашио саме о |
| ни чим другим.</p> <p>— Куку!... што му је!...{S} Дијете!... стаде жена викати, па му притрча.< |
| онога што је »његово царство« и што му је увређена »чест«.{S} Сви су засели за богату совру са |
| {S} Арсеније се стаде мислити, зашто му је оно мало пре требао ђак; сад не може човек ни да их |
| но</hi>...</p> <p>Не зна кад и зашто му је то пало на памет...{S} Тек онако дође му у главу: »Д |
| и од те вечне ноћи...</p> <p>И нешто му је најчудније!...{S} Он је за себе смишљао све нешто ос |
| спрема се да утврди са оцем све, јер му је још раније поменуо за своју намеру.</p> <p>— Синко, |
| ао од муке са својим професором, јер му је та наука тешко ишла у главу.{S} Слушао је монотона ђ |
| <hi>како</hi> треба живети — пример му је у томе праведни Јов — па ће се према томе и управљат |
| ори врата од Љубомирове ћелије, коју му је зимус уступио и, хркнувши својим јаким грлом, прогов |
| митрополит служити тога дана.{S} Још му је остала та жеља: да види митрополита, и то баш кад сл |
| помислио да га је стид, али није; њему је само малко необично због ових Васиних напомена, које |
| а му трепери читаво блаженство.{S} Њему је већ у памети цела и јасна слика безбрижне забаве и п |
| али га је мрзило да улази у то.{S} Њему је импоновало само оно, што он не разуме; а што он зна, |
| е може човек ни да их види лако, а њему је баш нешто требао, али шта оно беше?</p> <p>Љубомир с |
| гурави перчини око очију му.{S} На њему је широка црна раса од тешке свиле, рускога кроја, са ш |
| чаше и боце, она се одмах досети о чему је говорено. -</p> <p>Пред госте наместише послушници н |
| есност?!...{S} Где је истина?{S} У чему је живот?{S} Где је <hi>оно право</hi>?... оно, за чим |
| слатко трепћу, чим опазе тетку, и стану је неког белаја мувати по угловима ходника или кујне, о |
| да грдите ово легло...</p> <p>— У вину је истина! викну онај професор »травуљар«, дижући од ст |
| у од ластика са ракљастим дрветом, и њу је употребљавао искључиво у дворишту манастирском проти |
| ли, <pb n="93" /> да ми сви мислимо: ту је.{S} Одиста га држе они лекови.{S} Али, брате, кад за |
| школи а највише од покојне мајке.{S} Ту је свемогућа сила, која обара, ништи, ствара, одузима ж |
| а бије јака светлост кроз прозор.{S} Ту је претпостављао да га очекује одмор, а <hi>оне</hi> ми |
| о чавака на зрелу кукурузну њиву.{S} Ту је наш познаник, прота Спира, са неколико попова и ђако |
| у светим књигама пише једно, а у животу је нешто сасвим друго, друкчије...{S} Он је почео живет |
| и неком прети.</p> <p>— ...{S}Као да их је туркиња родила, а није она! говораше он, пролазећи п |
| додавати ножнице архимандриту, који их је отурао од себе.{S} Напослетку отац Сава прими ножниц |
| не козе опет су се растуриле, ваљало их је сакупити, а дечко, кога другарица назва Љубом, опет |
| орене и отворене боје капутима; било их је у таким истим и још кратким и дугачким панталонама.{ |
| имала више оваког сукна«...{S} Било их је у чистим и белим као снег, танким сеоским кошуљицама |
| а и, по изгледу, сиромашна кућа, каквих је био препун Београд у оно време.{S} Али чим отворите |
| опет не окупе овчарски керови, од којих је оно мало пре бегао) па се упутио онамо, камо му добр |
| љко знан целом свету.</p> <p>— Од којих је твој Вељко?{S} Где су вам куће?</p> <p>— Тамо, више |
| сачува га од очајања.</p> <p>Јасеновац је брдско село, разбацано по косама горостасних, густих |
| ше трнци, као да је Савин дан.{S} Стриц је опак...</p> <p>Глас се одоздо понови.</p> <p>— Ето-о |
| је душа, мој брате, празна... не можеш је ничим напунити.{S} Прошло је за њу све, кажем ти...< |
| </p> <p>— Није то за тебе још.{S} Нећеш је разумети.</p> <p>— Еве пуно прича, славе ми!... све |
| г посла — храњења свиња.{S} Истина, још је рано за то, али ће се ипак имати ма чим одбранити.{S |
| , сенке?</p> <p>Не може бити!...</p> <p>Је ли он грешио?... или није разумео задаћу живота онак |
| од свега, што грешним ушима саслуша... »Је ли могуће!«... питао се већ десети пут. »Јест, знам. |
| р пређе на Нови Завет, он викну: »То је јеванђелије!«...</p> <p>— Па шта игуман прича оно пре, |
| Отац Сава прочита врло јасно целу причу јеванђелску о грешници, ударајући гласом нарочито на Хр |
| аксим, не знајући ни сам зашто, повика: јеванђеље, брате... оногај, кад се положи на св. престо |
| виног гласа, који читаше <pb n="200" /> јеванђеље: »Рече Господ: љубјај отца или матер паче мен |
| одевен, у калуђерском оделу, са свећом, јеванђељем и крстом у рукама и ижљуби се са својом, по |
| заносне детиње снове, које је годинама, један по један, стварао и слагао на саму душу своју, ле |
| } Уз дуварове стајаху само три постеље, један гломазан, мастан липов сто и неколико кривих поло |
| много...{S} Па она двојица из Брежђа... један већ на неким великим чколама, а брат му учи <pb n |
| ва приређује изненадно велику гозбу.{S} Један архимандрит, његов најбољи школски друг, старешин |
| <p>Из те магле изиђе и стаде крај њега један мали, крутуљав, у наочарима, чичица, кога је он д |
| ња.{S} Кола звркнуше преко камења, и за један миг излетеше кроз велике усвођене вратнице...{S} |
| добро!...{S} Иди!... иди!...</p> <p>За један и по час одиђе сав народ причешћен, а калуђери ки |
| Отвори неколико првих листова и прочита један стих, која му прво паде у очи.{S} Читаше: »и изма |
| де и »господин«...{S} Љубомир се осврта један дан по Београду, па се и он реши да иде своме род |
| и крв или ватру.</p> <p>За Јоцом истрча један професор.</p> <p>— Шта је? пита Јоцу, гледајући п |
| му је одређено...</p> <p>А дани пролазе један за другим, са једним истим наличјем, са истим око |
| огледаше значајно и као да очима говоре један другом: »Мртав, није него...{S} Гле како је задри |
| ем лицу.</p> <p>»Овај ће у свеце!« рече један дечко са подсмехом.{S} Многи му прихватише шалу и |
| трговачку чест!...{S} Тако ли !... виче један дућанџија бледећи, спремајући се да устане, али к |
| ући последњи узвик као »отпуст«, нагоше један за другим, погнутих леђа, убрзаним корацима, свак |
| гласова викну за њим...{S} Он наже кроз један кукуруз, истрча отуд на једну чистину, насред кој |
| е, истресоше опет браде <pb n="74" /> и један за другим, лагано и смерно, изиђоше на врата.</p> |
| и брижно-слатким погледом привуче себи један тањир.</p> <p>Калуђери, Велимир и тетка поседаше |
| ве то прошло и утулило се, и само стоји један дуг бескрајан низ година, у коме пројурише брзо д |
| {S} Тако је свакад у манастиру: дође ли један стран гост, због кога се морају заклати бар два б |
| јер се досети да су се обојица уплашили један од другог.</p> <p>— Ја... ја сам... ђак, промуца |
| момци имају сваки своју »струку«, па ни један неће да чује <pb n="127" /> за оно, што не спада |
| адно као лед, без срца...{S} Само си ти један сталан, непомичан, мио и светао!...</p> <p>— Због |
| о к њима да се оправда, али треба прећи један бедем градски, под којим је он учио за испит.{S} |
| ком, добри комади сира...{S} И само тај један поглед поврати му снагу, те слободно отвори очи и |
| p> <p>— Видите... поче увредљивим тоном један игуман.{S} Ова иста кућа, коју ви душмански грдит |
| p> <p>— Устао! узвикну значајним гласом један ђак, промоливши главу кроз врата.</p> <p>Марија о |
| сположење, и он, као сваки ко је свршио један већи посао, седе крај ватре, промотри неке тамне |
| ним и необичним речима младићевим; само један озбиљан, средовечан господин, који <pb n="171" /> |
| кла да се не одзива тој жени, која само један посао има: одмамљује »млађе« из суседних кућа и н |
| сачекују деца и муж, и потом у трку, по један од њих, јури кући...</p> <pb n="241" /> <p>Стаде |
| а! зачуди се Љубомир.</p> <p>— То ми по један за наше госте: дође нам родбина или тако...{S} Са |
| етиње снове, које је годинама, један по један, стварао и слагао на саму душу своју, лебдећи над |
| едног дана, пред подне, дође у манастир један постарији свештеник, обучен фино, са дрвеном пост |
| а на душак, јер је имало свега двадесет један ред.</p> <p>Одједном се осети као човек који се в |
| у, новом јеромонаху, наместили налоњу у један угао и ставили га да ту чита гласно житија светих |
| прозорчета до стола само снују и севају један поред другог.{S} Обед је обичан, недељни: мало се |
| а, по што по то, научи раван.{S} Али му један хитац ногом несташна ждрепца у мало не однесе бед |
| е, господине, са оволиким имањем, викну један грађанин, који не имађаше стрпљења сачекати крај |
| ’Број’тро, тетице!... хи-хи-хи... викну један ћосав млад калуђер, око својих дваеспет година.{S |
| <p>— Ево... ево места, показа он госту један празан подметач до себе и посади га на њ, гледају |
| ина, па се, као широка повесма, хватаху један за други и протезаху се тако шумовитом средином г |
| међу другове одевене као и он, од којих један имађаше и браду.{S} Четвртог дана позваше га у ка |
| уза, да добије архимандритство".</p> <p>Један професор зовну Љубомира, пребаци му руку преко ра |
| — сваки по своме темпераменту...</p> <p>Један професор изговори шаљиву здравицу: напомену, како |
| покупљене прилоге.</p> <p>— Најмање још једанаест дана, израчуна Велимир, на питање Леонтијево: |
| , те се може слободним оком гледати.{S} Једанаестог дана млади инок осећаше велико задовољство |
| ам кад погрешиш.</p> <p>Клатно зашкрипа једаред, па онда снажно лупи о звучни метал и затим заи |
| ва и одсјајкује на сунцу, по коме прође једаред нека велика дугачка направа са оџаком који се н |
| мира!</p> <p>Мара изиђе и повуче звонце једаред.{S} Морала је трипут, у размацима, поновити ова |
| ој.</p> <p>— Их, колика је ова!{S} Рече једаред, разгледајући књиге.{S} Кака ти је ово?...</p> |
| е, па се подаде првој навали.{S} Клецну једаред и девојче већ наже на њега, али он се реши да с |
| оз помућене сузама очи, указа му се још једаред Велимирова породица као у некој сјајној магли.. |
| d="SRP19000_C23"> <head>XXIII</head> <p>Једаред у мају, кад не беше никог од калуђера у манасти |
| ога, и он је напредовао у школи.</p> <p>Једаред, претурајући <title>Свето Писмо</title>, заглед |
| на носи собом смрт и проклество.</p> <p>Једаред, потом, дође теткин муж, као обично, с колима и |
| шљања, само му се нервозно тргну ретке, једва приметне прљаво жуте обрве, у знак незадовољства. |
| скинемо до реке...{S} Тешко, болан!... једва живи сиђосмо.{S} Те дај, рекох, једне двоколице и |
| ..{S} Тетку издадоше и глава и ноге.{S} Једва је одвукоше на њену постељу.</p> <p>А Леонтију св |
| } Али дугачко, брате... заболе ноге, па једва чекам да изиђем.</p> <p>— Мене јок.{S} Остао бих, |
| ..{S} А уљаник и краве и градине и њиве једва подмириваху домаћу потребу; а виноград се морао н |
| ком о бедем, а десном балансира... ноге једва имају о шта да се одупру...{S} А под њим зинула б |
| рабиљчину, поведе свога белова, који се једва за њим ваљушка, преврће и скичи, па иде тако по ш |
| и жена са два мала мушкарчета, који се једва прекрећу и љуљушкају на трунтавим несигурним нога |
| е, ну ова беше још милостивија срца, те једва и она састави у манастиру три године.</p> <pb n=" |
| назор се нико не посвети, а »Шваба« ће једва дочекати.{S} Иди!</p> <p>Николу је игуман, кад му |
| рече : »Хоће Шваба, хоће!...{S} Тај ће једва дочекати«, и ућута.{S} И није се преварио.{S} А В |
| м реком, шљепка се густо хладно блато и једва се назире црна пруга, што вијуга кроз бео снежни |
| ра, и она весело казиваше свакоме, како једва чека да стигне у Београд, да се сита одмори.{S} Н |
| а прети интерпелацијом.{S} Министар то једва дочекао, знаш већ...</p> <p>Игуман само опсова гр |
| id="SRP19000_C13"> <head>XIII</head> <p>Једва једном!{S} Добио је дозволу да чита житија светих |
| смо и сиротиња, можемо живети...</p> <p>Једва се утишаше.</p> <p>Љубомир седе на троножац уз пр |
| и он се сам чуди, како може још да иде, једе, пије...{S} Има му тридесет година, висок је одвећ |
| к четврте ноћи по мало, на рогозини.{S} Једе само сув хлеб или корење...{S} И опет, при тако ст |
| е га Никола.{S} Није ни за што: само да једе и пије, па после штуца. <pb n="92" /> Они су двоји |
| гаје проје, умочи их у сок и даде му да једе.</p> <pb n="15" /> <p>— Јадниче, како је гладно! в |
| трашни аскетски живот...{S} Антоније не једе ништа до заласка сунчева, често и по два, по три д |
| ћи се полако, као сит човек, коме се не једе после добра ручка.{S} Велимир и Никола сели уз дру |
| а чека!{S} Него, дотле ће престати, чим једем«.</p> <p>— Е, роде, од куд ти? викну он гласно, к |
| едно...</p> <p>»Он мисли ја овамо нешто једем !...{S} Да се бега!...{S} Ето зла!«...</p> <p>Деч |
| , ово стакло са полице, па седи и ти да једеш, рече тетка пребирајући рукама суве шљиве, које д |
| докле хоћеш, иди куд год те срце вуче, једи и пиј што год хоћеш!...{S} Нема ни чреде, ни јутре |
| нице.{S} То му је, како се закалуђерио, једина забава.{S} У граду је, док се бавио са архимандр |
| лушкивати шта се чини на пољу.{S} То је једина прилика кад игуман сасвим омекне, уплаши <pb n=" |
| лисник.{S} Обуче свој стари жути капут, једини остатак <pb n="56" /> прошлих срећних дана, који |
| па да се и са њом поздрави.{S} То му је једини друг из младости...</p> <p>Око разбацаних, по ре |
| ивот му...{S} Чека повољан одговор, као једини смисао живота...</p> <p>— Да! шапуће она плашљив |
| њим.{S} То је, као највећу светињу, као једини, вечни идеал своје младости, дубоко урезао у душ |
| у душу своју, лебдећи над њима, као над јединим благом срца свога...{S} И само што се јави она, |
| под собом...{S} Сад се могло животарити једино продајом оборене горе; других добитака не беше.. |
| етну суха грања, и ако је ватру наложио једино с разлога: да има на чему окадити пећину, и ако |
| , сад је схватио значај »пострига«, као јединог свог уточишта...{S} Како се радовао, кад је на |
| убомир обара очи и стидљиво гледа своју једину, скоро поцрнелу кошуљу.</p> <p>— Нисам понео... |
| м, па стављајући ондашњу обичну и своју једину погодбу: »Твоје месо, моје кости«, остави дете и |
| н, обучен господски, води за руку своју једину сестрицу, а за њим нагрнули ништи, убоги, слепи, |
| чи стадоше гледати смишљеније, а мисли, једна за другом, све брже и брже, стадоше ницати и прол |
| гомилају <pb n="223" /> једна уз другу, једна преко друге, као гљиве... кад се указаше прозори |
| које се лепе и гомилају <pb n="223" /> једна уз другу, једна преко друге, као гљиве... кад се |
| ина била је ту манастирска воденица.{S} Једна угледна кућа сеоска, која је исто земљиште убашти |
| девојчура, навикнута на ове послове.{S} Једна удовица му увезала у мараму и писмо, у коме се ис |
| љика...{S} Иде, врши посао, враћа се, а једна стална мисао, која се већ одавно утврдила у њему, |
| учинише незгодне за ову свету књигу, а једна му се баш учини срамотна.{S} Дуго је премишљао о |
| е обзирући се на то, што је на њој била једна прљава, сва искрпљена кошуљица и кратка исцепана |
| о укопан.</p> <p>Под јасеном се нагнула једна жена, па нешто ради рукама око лонаца, који су се |
| уђерим.{S} Али од кад га је заузела она једна мисао, од тада се непрестано уз њу помаљају и нек |
| ве.{S} То га за часак умири.{S} Али кад једна девојчица пружи снаси карлицу с топлом водом, и к |
| а мисли се стану колутати и ређати, све једна за другом, све брже и брже...{S} Он не осети како |
| ред, као што и пониче...{S} Само остаде једна жудња у њему, која сад беше јача од свију: »Ах, к |
| ј црквењачки посао.</p> <p>Још се уведе једна новост у манастиру.{S} Архимандрит, од децембра, |
| је.</p> <p>Опет куцнуше чаше, отпева се једна црквена песма и сви гости одједном, као по команд |
| подржи тако, па опет махне... и како се једна коза успела уз стричев двогодишњи калем, од оних |
| им...{S} А продаје се до саме наше куће једна ливадица... и друга би једна жена продала две кра |
| дара из грла пијана човека... и промиче једна камилавка, шта ли је...{S} А земља се све више љу |
| а приђу конопцу, а из ходника шкрипнуше једна врата и залупаше потковане цокуле.</p> <p>— Видиш |
| лики коњ...{S} Ја му лепо видим сапи, и једна му је нога као. .{S} Боже ме прости, већа од торо |
| де беху зарезани у стени неки крстови и једна удубена ниша са равном плочицом, за коју се прича |
| наше куће једна ливадица... и друга би једна жена продала две кравице...</p> <pb n="255" /> <p |
| егао би, али на доксату механском стоји једна девојчица његових година и гледа га љубопитно, ка |
| сад, ја како...{S} А после неће моћи ни једна жена проћи на миру поред тебе.{S} Реци му нек’ по |
| жава овака ноћ...{S} Преко неба прелети једна падалица.{S} Он се стресе и, крстећи се плашљиво, |
| то: лепше је нама ’вако стајати и... ко једна младина, шалити се.{S} Зар је за нас испосница!{S |
| овор.</p> <p>— Враћај се натраг, невољо једна.{S} Ја ћу те одвести кући.{S} Дед’, док нисам вик |
| рави планови, јер је код њега била само једна мисао о будућности: »мора се ићи у Београд, у шко |
| ости мирни живот, у коме је за сад само једна брига: да су му белавка и папоња увек на очима.{S |
| ма уљудно и у реду.{S} У кући живи само једна баба са сином.{S} Баба је рођена у Војводини, али |
| тешни плач.</p> <p>У мислима стоји само једна црна, ужасна слика, и у томе грозном призору, као |
| туђе куће, где су остала сама деца и по једна жена, и то му беше веома тешко.</p> <p>Али прође |
| ћали ономе ко им га нађе.{S} Била је то једна <pb n="38" /> мања и, по изгледу, сиромашна кућа, |
| сасвим случајно, одједном дође у главу једна ситна, практична мисао, коју он, да би се поврати |
| ављају посао.</p> <p>Ћелије се отварају једна за другом, кухињска врата шкрипе сваки час.{S} Ни |
| домаћи мир и задовољство...</p> <p>Још једна жеља остаде на срцу Леонтијеву.{S} Толике године |
| </p> <p>Сва су предавања игуманова била једнака: узимат је, из педагошких обзира, облик диалога |
| и!{S} Манастирски лонцолизи!... сви сте једнаки!...</p> <p>Начини се галама, гужва, врева...{S} |
| <p>— Ти си као и твој газда... сви сте једнаки... мрмља пандур, везујући поводнике за јасле и |
| , наставља старац кроз плач: сви сте ми једнаки.{S} Ако смо и сиротиња, можемо живети...</p> <p |
| >— Како... докле да живиш?</p> <p>— Па, једнако!... одговори монах, гледајући зачуђено старешин |
| е сретне, али је у потоку, испод штале, једнако сачекују деца и муж, и потом у трку, по један о |
| сигурно капетана никад не грије сунце, једнако је у хладовини«...</p> <p>Прекиде му мисли лупњ |
| кад само о њој мислим!{S} Дању, ноћу... једнако!...</p> <p>— Чини ти се...{S} Кад би само прочи |
| и јасно.</p> <p>— Славе ти, зар од онда једнако лежиш ! викну му девојче, нагнувши главу у стра |
| .{S} Настаде ћутање.</p> <p>— А Јованка једнако распитује за тебе.{S} Није се још удала, насмеј |
| вари све, ако се мрдне.</p> <p>— Папоња једнако вуче козе у Јеленац.{S} Ништа му не могу-у... д |
| .{S} Тамо ми је то и почело, а већ овде једнако, сваку ноћ...</p> <p>— Па је ли све мислиш о ма |
| о.{S} И да ми је некако да овако остане једнако...</p> <p>— Па како... причај ми!{S} Је ли боље |
| а.{S} Ти си се добро излежавао, а ја се једнако бола по трњу и рањавила ноге...</p> <p>— А кад |
| о да су тек почели.{S} Кроз прозорче се једнако провлаче дугачки судови са читавим »кршем« разн |
| И они су тумарнули у свет, па зар су се једнако мучили!?...{S} Нису, зацело нису.{S} А ово са м |
| и цео свет...</p> <p>— А све их у цркви једнако опомиње да мисле на смрт: и песме, и чтенија, и |
| е... некако друкчије...</p> <p>— Ама ти једнако ту твоју књигу! вели му господин, смејући се и |
| ио и настраховао...{S} Да ли ће то бити једнако?...{S} А како је мирно на Маљену!«...</p> <p>Ра |
| S} Владика одобрио да живим у испосници једнако.{S} И архимандрит ми сад одобри...</p> <p>— Арх |
| рукав очима, те отираше сузе, које јој једнако капаху.{S} Велимир стоји погнут, загледао се у |
| p> <p>— Знам, брате.{S} Зато се и питам једнако: је ли ово Сава или неко други.</p> <p>Опет нас |
| кад стиже у Београд, осврћући се путем једнако, бојећи се капетанове потере.{S} Сад, кад уђе м |
| Леонтије само осећа да се земља под њим једнако љуља и да га овај мирис скорашње <pb n="233" /> |
| е среће.{S} Мисли о другоме чему, а оно једнако пред њим...</p> <p>Он зна зашто живи, и зато је |
| страх и нерасположење. »Ама да ли ће то једнако тако, да ли је такав тај свет?... замисли се ма |
| авља започето причање:</p> <p>— Тако то једнако, док ме не пусти нека слабост у глави, што ме о |
| Али има нешто друго, важније...</p> <p>Једнако га је, још од повратка из Београда, као што вид |
| а, које се ложе из ходника, поређаним у једнаком одстојању, пуцкара ватра и севне пламен кроз м |
| де.{S} До сад се ређаху све једни исти, једначити <pb n="9" /> дани, час мирно, непомично, гроб |
| е јутрење...{S} Разлеже се оно дугачко, једначито, тајанствено читање шестопсалмија.{S} Мала во |
| ш ако не нађе коња нигде!... говори она једначито, онако женски, без наглашавања и уводи га у њ |
| . једва живи сиђосмо.{S} Те дај, рекох, једне двоколице испред воденице.</p> <p>— Добро те само |
| града, ни цркве, ни већег збора људи од једне сиромашне свадбе, на којој је оно било девер, ист |
| одишње вино, од кога сте се ви, само од једне чаше... развеселили.{S} Покажите нам макар једног |
| ре десетак година, <pb n="141" /> после једне добре пијанке у манастиру, она угледна кућа опет |
| репћу и опет стану као окамењене.{S} Ни једне мисли у њима, ни једног зрачка смисла и умна живо |
| могао од игумана научити?</p> <p>Седећи једне недеље по подне испаван, надувена и туробна лица, |
| ац Сава је свагда удешавао, те манастир једне године добије а друге изгуби парницу, и у дневник |
| и неколико пута премести тежину тела с једне ноге на другу...{S} У том се сети смелих Логових |
| логу између свију манастирских житеља с једне, и игумана с друге стране.{S} Доста му је за сад |
| зину, исто онако као око Саве...{S} И с једне стране вири масна камилавка, а с друге висе нове, |
| млади старешина задовољно преноси очи с једне нове тековине на другу.{S} Сад му и шума изгледа |
| стиже и млади намесник, новина у облику једне триестогодишње жене, познанице Савине из Београда |
| ње бити жао, кад одем одавде«...</p> <p>Једне младе недеље спреми се Милка да иде у цркву с мај |
| , показује да ту има још живота.</p> <p>Једне посне недеље Леонтије не оде у цркву.{S} А и што |
| ља ни куда иде.{S} До сад се ређаху све једни исти, једначити <pb n="9" /> дани, час мирно, неп |
| м таљигама, са једним шареним сандуком, једним великим дењком хаљина, на коме грациозно чучаше |
| он, који шеснаест година живи одмерено, једним истим, младићским животом, кроз неколико часова |
| ом трже, као да га неко ошину изненада; једним скоком дојури до звонцета и огласи почетак обеда |
| жене, познанице Савине из Београда, на једним простим каљавим таљигама, са једним шареним санд |
| на једним простим каљавим таљигама, са једним шареним сандуком, једним великим дењком хаљина, |
| > <p>А дани пролазе један за другим, са једним истим наличјем, са истим околностима, само <pb n |
| ео стас, као да је рада оценити га овим једним погледом.{S} Израз њена лица, после овога прегле |
| S} Кад је дошао Љубомир, беше се заузео једним малим, дежмекастим и рундавим овчарским штенетом |
| S} Капетан дошо... кажи.</p> <p>Љубомир једним кораком ускочи у механу, истрча у ходник где су |
| алудан, па би одмах повели разговор.{S} Једних су година, механа је удаљена од села, па другог |
| а другој страни ходника, претрчаваше од једних врата другима, желећи, без сумње, узети какву св |
| ој страни, и онда настаје мување свиња, једно поред другог, јер се свако нада да ће затећи још |
| ко великих сена, зденутих <pb n="11" /> једно уз друго, па жваће још незреле јабуке, убране јут |
| и угледа како му сви показују очима на једно место.{S} Трипут је морао додавати ножнице архима |
| у.</p> <p>И тако, Љубомир је чуо до сад једно предавање, и дваестину пута мучио се од сваке рук |
| оно... знаш, оно како треба.{S} Ово је једно, а све треба друкчије!{S} Чини ми се, брате... не |
| ство, и Маљен, и све, све...{S} Само је једно истинито, вечно и непроменљиво: идење за стопама |
| пута је слушао да је Антонијево житије једно од најлепших и најзанимљивијих.{S} Говорили су му |
| о ће да се смркне...</p> <p>Обоје стоје једно уз друго, гледају се и тим погледом кажу све: нем |
| екадањи господин; онако исто да подигне једно раме, да се устури, па шеширај кроз чаршију!...{S |
| као и сам што је, дотера, управо довуче једно полумртво, мршаво кљусе, упрегнуто у таљижице, на |
| .{S} Тако се неколико пута прекомбрљаше једно преко другог, док се не уморише.{S} Онда се дохва |
| дењком хаљина, на коме грациозно чучаше једно бело, чисто, кудраво псетанце, посматрајући до са |
| а?!...</p> <p>Јер у светим књигама пише једно, а у животу је нешто сасвим друго, друкчије...{S} |
| чупкају спржену траву кржљава говеда и једно старо, сплатичено кљусе; детелиниште зарасло апто |
| утник, погледа у плаво небо.{S} Зар сви једно исто!?...</p> <p>Само га поп Светозар, који је са |
| вачему...{S} Како му је то:{S} Бог вели једно, а Христос друго...</p> <p>— Јок, Христос неће да |
| убомир и жена дознаше ове, што су хтели једно о другом <pb n="68" /> знати.{S} Љубомир сазнаде |
| ине, и браћа од стричева... сви окупили једно, сви имају неку невољицу...</p> <p>— Ови су сви п |
| у, да не могу једно без другог.{S} А ни једно од њих не помисли: како ће то да буде на послетку |
| pb n="208" /> <p>Прво се имало извршити једно прешно крштење, затим молитва над једном болесниц |
| лепше.{S} Дохватимо се за руке, па вуци једно друго, омахуј, рви се док једно не падне.{S} Посл |
| па вуци једно друго, омахуј, рви се док једно не падне.{S} После се оно одоздо искобеља, па узј |
| ио...{S} Ради како знаш.{S} Али те само једно сви молимо: немој се калуђерити.</p> <pb n="59" / |
| су ловци сјурили у ћошак.{S} Види само једно: неизбежну пропаст, — или: јурнути напред, поклат |
| — предаје богословску науку...{S} А по једно вече занимају се црквеним певањем и уче се правил |
| егових идеала и снова остаде му само то једно, та последња утеха, помисао на своју детињу чисто |
| ће и често погледа у косо, наокришке, у једно место, где стоји непомично нека црна прилика.</p> |
| ко пред Божић, преместише оца Максима у једно веће, удаљено братство. <pb n="188" /> После, по |
| аху, а они све више осећаху, да не могу једно без другог.{S} А ни једно од њих не помисли: како |
| S} Он слуша причање Николино, и само му једно чудно: зашто Николина глава игра, трепти, као пла |
| ни са собом ни са својом мишљу.</p> <p>Једно само он разуме добро и јасно, и то је почетак од |
| и, морао седам пута јести са калуђером, једног дана...</p> <p>Најгоре ће бити за преноћиште.{S} |
| па рада...{S} И, да би се довршило зло, једног пролећа удари страховит поводањ, засу све манаст |
| т, чистих дванаест хиљада прихода...{S} Једног лепог дана бануше изненада неки људи, објавише г |
| т.{S} Љубомир беше у другом разреду.{S} Једног дана распустише школу, рекоше да прелазе у стари |
| н му саопшти и за Милку, да се удала за једног среског писара — и доста других радо знаних вест |
| нче.{S} Одједаред искочи пред њега, иза једног шибљака, задихано и унезверено девојче.{S} Он хт |
| ијану.{S} Он пренесе сву своју пажњу на једног младог, тек пројаханог, ждребака, и одлучи се да |
| кад сам побратим оде у механу да одигра једног џандара на овако расположење, док му се побратим |
| абука...{S} После опет гризе и посматра једног бумбара, који облеће око неке дупље, начињене ру |
| ад...</p> <p>— Чији си, ти мали? запита једног дечка, који тераше краву сокаком.</p> <p>— Вељко |
| аве, кошка и препире са Арсенијем, због једног нађеног замотуљка.{S} Рођак предлаже мирну деобу |
| тон, којим се почиње први глас.{S} И од једног и другог посла не беше успеха...</p> <p>Сад је д |
| одљути, а то ће, знао је он, бити после једног <pb n="111" /> доброг сна — после свега тога, ла |
| е, нек’ се послуже људи...</p> <p>После једног часа, кад остадоше сасвим сами, калуђери се расп |
| окамењене.{S} Ни једне мисли у њима, ни једног зрачка смисла и умна живота!...{S} Мрак, тама, б |
| да господа професори нису могли наћи ни једног, ко би могао одржавати ред...{S} А ти Петре, бог |
| рачуне и стадоше зивкати и саслушавати једног по једног човека из околине...{S} Обелоданише се |
| цветак, шеснаестогодишња девојчица, кћи једног осредњег поштеног домаћина, стајаше уз Велимира, |
| истакне своје исказано мишљење.{S} Имам једног ђачића, дошао из гимназије...{S} Залуди се читај |
| сао.{S} А у самој ствари то није почело једног дана, ни месеца, па ни године...{S} И сада, кад |
| стадоше зивкати и саслушавати једног по једног човека из околине...{S} Обелоданише се нечувене, |
| — Дај ми сведочанство, рече му Светозар једног дана, да те пријавим за испит.</p> <p>— Како... |
| е... развеселили.{S} Покажите нам макар једног домаћина у Србији, који би тако исто...</p> <p>— |
| ака, а Љубомир преноси зачуђен поглед с једног на другог.</p> <p>— Зар би нас смео ко тако тући |
| стајаше у свом куту, претурајући очи с једног лица на друго, шмркћући и чешући се испод десне |
| ..{S} Започе проносити ускршњу водицу с једног краја села.</p> <p>Ко није запамтио оно старо об |
| то је!{S} Кажем ја... рече и погледа у једног натмуреног друга, који као да није до сад верова |
| вуче у собу „нова симпатија«, у облику једног грубог калупа за камилавке и готовог сашивеног л |
| о, нека казна«...</p> <pb n="131" /> <p>Једног дана, пред подне, дође у манастир један постариј |
| вега у изобиљу...</p> <pb n="259" /> <p>Једног дана Леонтије опази, да се добици манастирски ни |
| да се приближило школско време.</p> <p>Једног дана дојаха пред механу неки коњаник, а за њим п |
| спитивати о целом разговору, нарочито о једнодушној жељи сусединој и њене слушкиње.</p> <p>— Пи |
| ипатског, како је он провео целу ноћ, у једној соби...</p> <p>— Знам, причао си, насмеја се Вел |
| опова.{S} Боже, како ли то изгледа... у једној гомили, сто попова!...{S} Нека, нека, још мало«. |
| ијене пруге, што личе на чамовину.{S} У једној му руци дебео црвенкасто жућкаст трсковак са дрш |
| чењем, па <pb n="115" /> обојица држе у једној руци велико парче, резерву, док другом руком при |
| р је улазио у ову пећину неколико пута, једном са Николом и Велимиром.{S} Место је удаљено од м |
| бично.{S} Лутао је, гладан и неиспаван, једном усамљеном улицом, наишао на некаква доброћудног, |
| ивају сунчеви зраци по зеленом Рудишту, једном премагревку, који се отео густој боровој шуми, п |
| n="95" />, док те није снашла беда.{S} Једном га преварили те истуцо и попио литру неких морск |
| већице, он се згране па да ме убије.{S} Једном ме тужио самом игуману, а овај, ђаво, испита га |
| ући, ожени се, па буди срећан човек.{S} Једном сам га баш био позвао, да му кажем све ово, што |
| P19000_C13"> <head>XIII</head> <p>Једва једном!{S} Добио је дозволу да чита житија светих.{S} И |
| вучењу и још се сама навали, саплете га једном босом ногом, а рукама га гурну у груди.{S} Јунак |
| и у памети несвесно цео сан, прелети га једном мишљу и — заспа...</p> <p>Чини му се кроз сан да |
| на неко старо запуштено воденичиште, на једном сеоском потоку, где се сад није могло распознати |
| у подрума, у суморној нејасној тами, на једном усправљеном пању, шкиљи и светлуца слабо прилепљ |
| се, водећи игумана, готово носећи га на једном рамену, на које се овај беше тешко наслонио.</p> |
| Он, обучен у епископско одело, стоји на једном брежуљку, а Милка, она ђаволаста Милка, носи сво |
| издржати и да после кише и мећаве мора једном огрејати јасно сунце...{S} Тада ће и школе почет |
| пред узневерена Љубомира стаде Вида са једном, њених година, исто тако лепом, само мало развиј |
| једно прешно крштење, затим молитва над једном болесницом и потом се имала започети ускршња вод |
| >, који никоме није лак.{S} Молитву над једном слабом старицом изврши мало боље, али се и ту за |
| села.{S} Љубомир је обично остајао под једном угнутом стеном, на крају шуме, ту с највећим зад |
| ди: да не буде то митрополит.{S} Чак је једном од некаква хаџије са Теразија, за кога му после |
| аде узалуд!...{S} Али срећа, која му се једном насмејала, није га тако лако хтела оставити.</p> |
| , као обично кад се човек дубоко занесе једном мишљу.</p> <p>— Дај ми је да читам... ако ти не |
| оја сад беше јача од свију: »Ах, кад ће једном бити крај томе тешком кушању!«...</p> </div> <di |
| лошћу.</p> <p>— Сећаш ли се, кад се оно једном ја сакрио онде за ћерчиво, а ти идеш, у вече, с |
| — Точи! викну игуман, мрднувши неосетно једном обрвом и гледајући ко и пре расејано.</p> <p>Арс |
| елима!{S} У свештеничким парохијама, по једном селу пође попа, а у друга пошље ђаке.{S} Ако има |
| ешто, што не личи ни на шта друго.{S} У једном крају подрума светлуца запаљено видело, те показ |
| али, нагнули око загашена ватришта, а у једном се види при дну пасуљ, у другоме сок...</p> <p>Ж |
| ке.{S} Максим и Арсеније наклопили се у једном углу, не гледајући никуд у страну, над некаквим |
| аће још незреле јабуке, убране јутрос у једном воћњаку.{S} Очни капци му се неки пут прикупе ја |
| чи са сламе као посут жеравицом.{S} Још једном понови сећање, као да још сумња у оно, што је би |
| ракијом.{S} И калуђери се обредише још једном.</p> <p>— На Николино место... сав његов посао ! |
| . кад се указаше прозори од ћелија и на једноме мрдну калуђерско лице, кад затресоше и загруваш |
| ограда, »по угледу на друге манастире«, једну честиту жену, која ће бити свима на услузи — за ј |
| етири кћери, а од имањца само две њиве, једну ливаду и мало окућњице.{S} Шта ће поделити међу с |
| а и чим се вратио, направио две праћке: једну од ластика са ракљастим дрветом, и њу је употребљ |
| а све досадање случајеве у животу имала једну сталну подлогу — навику...{S} Све се радило онако |
| ир.{S} Тако бих и ја радио...{S} Она на једну, ја на другу страну, па тако док не сване...{S} А |
| наже кроз један кукуруз, истрча отуд на једну чистину, насред које се виђаше велики јасен, и ст |
| ен у целом дворишту, он приђе и седе на једну клупу, испод самог доксата, пред ћелијама, која с |
| обивши неку крпетину од момака, леже на једну клупу, покри се и заспа истог тренутка.</p> <p>.. |
| сли Љубомир, упирући раширене зенице на једну пукотину у зиду, из које се сваки час помаља вели |
| ћи у пламен, премишљајући сваки за себе једну исту, тешку, суморну мисао...</p> <p>»Шта је њима |
| вим овчарским штенетом.{S} Обеси о раме једну стару манастирску, десет ока тешку, гарабиљчину, |
| његова доласка, па не сме да одрекне ни једну чашу.{S} Почиње осећати неку незгоду у глави и ст |
| аш...{S} Кад се закалуђериш, довешћу ти једну моју прију; таман ће дотле порасти.</p> <p>— Нека |
| а ја ћу ’вако... одговори он прескачући једну врзину.</p> <p>— А код куће !... присети се Мира |
| е се врати из шуме, где је до сад читао једну богословску књигу.{S} Видевши се усамљен у целом |
| . тамо сам, вели отац Сава даље, опазио једну паметну ствар... код тих млађих старешина...{S} Х |
| правити камилавке.{S} Досад је начинио једну себи, а сад је предузео, да, по некој новој метод |
| не предомисли.</p> <p>Сад је имао само једну бригу: да удеси своје послове тако, како ће му ба |
| оизодлазили, механџија зовну Љубомира у једну собу, па га тајанствено, са полушапатом, запита:< |
| анџија капетана на доксат и показује му једну узвишицу, подигнуту од дасака, опкољену ретким жу |
| ретко чује и међу људима.{S} Не даш му једну цигару, а попушио си му толики дуван! рече и разл |
| Не прође недеља дана, а Јованка здрава, једра и пуна као јабука, накицошена, намештена, са засу |
| иким гладним устима и кидају га одлучно једрим чврстим зубима.{S} Василијан нешто весело прича, |
| надвијених веђа и посматра ово пуначко, једро лице, по коме се виђаху подигнуте бледуњаве маље, |
| b n="187" /> реду, девојка подиже своју једру, облу, поцрвенелу руку, у танком, широком, везено |
| лила је унакрст зејтином.{S} Даде им да једу, па затим оде у трпезарију.{S} Док се испразни чан |
| едио да се спреме свећњаци, а гости још једу и пију, као да су тек почели.{S} Кроз прозорче се |
| неможе.{S} Првог дана обузе га ломљава, језа, па онда га обузе и ватра.{S} Не поможе му ни најс |
| га?... запита се, и обузе га грозничава језа, кад осети да се и над оним заветним, давно сређен |
| кој распојасаној кошуљи...{S} Подиђе га језа од хладна црквена пода, и он стаде још јаче дрхтат |
| , њега обузима нека свежа, хладовинаста језа...</p> <p>И Љубомир се препао од те непознате му н |
| то како житије!{S} Прореко само за оно језеро, то ти је свега!«...{S} А њему су казивали, кад |
| олина глава тако ситно трепери, а његов језик одебљао, па га мрзи говорити... »Нека <pb n="96" |
| од оних брежђанских медњака, па савија језиком ластаре и... и гледа како упаде у њиву стричев |
| но пропињу уз дрвеће, савијају храпавим језиком младе изданке, смотају их брзо у уста и мотре д |
| избрисаше бркове — Василијан само лизну језиком обе усне — и стадоше <pb n="73" /> сви тројица |
| ћно прођоше Бошковића куће, где су жене језичне и бестидне.{S} Леонтије иђаше као преко жива ог |
| огових кћери, ослободи се и погледа ову језичну цуру право у очи.</p> <p>— Тхе... нисам баш так |
| де лупати, шкрипећи непрекидно на своме језичцу.</p> <p>— Доста, рече Никола, и Љубомир врло ле |
| .</p> <p>Настаде велика, силна по духу, јектенија — молитва »о брату нашем Леонтију«: да му Бог |
| а споро пролази кроз гушу.</p> <p>После јела девојче опет оде у шуму; немирне козе опет су се р |
| и неколико јабука.</p> <p>Прихватише се јела с правим задовољством, као да им је велика част из |
| на ногама; снују, трче, доносе и односе јела и пића, послужују, сипају и бојажљиво погледају на |
| ћући се бојажљиво око себе.{S} А пића и јела стаде се трошити два и три пута више, него пређашњ |
| Млађи убрзаше кораке, стадоше разносити јела, лица им добила немоћан, преплашен и необично смир |
| а збиља и изгледа као да му није баш до јела...{S} По зидовима, испод икона, исписана главнија |
| } Ах, кад загуди великан врховима густа јелашја, и кад засвира игласто борје, и кад зашуми густ |
| жу се у вис китњасти борови и танковрхе јеле...{S} Настао је онај обични тајац при наступању ја |
| ј мој мали неће да се мрдне без обуће и јелека.{S} Дође тешко време!...</p> <p>— Ах !...{S} Лео |
| не.</p> <p>— Папоња једнако вуче козе у Јеленац.{S} Ништа му не могу-у... довикну чуварица папо |
| А како јој је лепо стајало јуче просто јелече, од пругасте ћитајке, оперважено црним гајтаном. |
| м кошуљицама, са ишараним срмом чоханим јелечићима; било их и у танким сукненим чакширицама, а |
| ина измени, неће ни ватре ложити.{S} За јело није понео ништа, а и не треба му за сад.{S} Антон |
| жену, која ће бити свима на услузи — за јело, преобуке, постеље и тако...{S} Он моли да је прим |
| хладовиту и сенасту липу, што добише за јело, и пуну канту вина.{S} Отпоче прави, поверљиви, сл |
| бане по ливадама, да ако се нађе што за јело...</p> <p>Опет се крећу кратке, крутуљаве, уморне |
| ве ових безазорних, добро наоштрених за јело и пиће, гостију, љубазно, весело, реко би пуна срц |
| ез жене.{S} Док ти женска рука не такне јело, док она не удеси сто, трпезу, док она не завири у |
| денац, где је чека хладна вода, торба с јелом и, по свој прилици, игра са њеним другом у овој к |
| и столови, под теретом судова, препуних јелом и <pb n="229" /> пићем.{S} Калуђери, ђаци, момци, |
| ије, али га прекиде игуман:</p> <p>— На јелу је, до душе, први, а на послу тсс..., гори од Макс |
| а пију цео дан...{S} Умеју да уживају у јелу и пићу...{S} А ми... истреси окењачу, па си готов |
| мају фрушкогорски манастири... »И дахом јему (манастиру) двадесјат три веси«... рекло се у пове |
| , који трн, павитина и опет врљике, или јендеци са оградом од трња.{S} Сокаком се жути осушена, |
| ли га је по неки пут и сунце варало.{S} Јео је два пут дневно хлеба са водом.{S} Остало време п |
| трећег и четвртог дана, кад ниси ништа јео?</p> <p>Љубомир обори главу и, онако старински, пот |
| те (у <hi>своме</hi> селу лако је било) јер га је страх да остане <pb n="16" /> сам у овом пуст |
| пут сенице, до своје нове »симпатије«, јер од кад се закалуђери, кидисаше око њега жене и дево |
| ке.{S} Ако има синчића, онда шиље њега, јер не мора давати »проценат« учитељу.{S} Десетогодишњи |
| и ако су се многи љутили на говорника, јер се пред њима пуше тек испржени уштипци, који ће се |
| он не мисле много о својим поступцима, јер однекуд осећају да тако треба да буде...{S} И он ос |
| веца.{S} Није он то чинио ради игумана, јер зна да се овај »курјак« не вара лако.{S} Пред њим с |
| али што га не ухвати капетанова потера, јер би му сад и онај пандур био тако драг... или што га |
| нао је доста лепих ствари из земљописа, јер је то професор лепо причао.{S} Бележио је како се и |
| ио, карао, претио, па напослетку ућута, јер му се учини да Сава није при себи.{S} Али, кад он у |
| много, посао у кухињи буде брзо готов, јер га је мало: опрати неколико тањира, очистити »госпо |
| стаје мување свиња, једно поред другог, јер се свако нада да ће затећи још које зрно код другог |
| нити, али не знаде шта би и немаде кад, јер игуман стоји пред њим, одбијајући устима читаве обл |
| стоке, спрема се да утврди са оцем све, јер му је још раније поменуо за своју намеру.</p> <p>— |
| пет онај, али много мекше и присебније, јер се досети да су се обојица уплашили један од другог |
| ње предмета.{S} Али није погодио време, јер је богословац баш сад предузео последње »слишавање« |
| би по <pb n="19" /> вољи то саопштење, јер проговори блажијим гласом.</p> <p>— Хајде горе да с |
| ње.{S} Истина, и то је образовање крње, јер му недостаје основно и гимназиско образовање, али т |
| На њих се свали сав посао огромне куће, јер момци имају сваки своју »струку«, па ни један неће |
| Не беху то, истина, баш прави планови, јер је код њега била само једна мисао о будућности: »мо |
| се погорди толиком пажњом важних људи, јер се сећа колике су гомиле народа пратиле Антонија Ве |
| међу којима је Максим био најучевнији, јер је сасвим уредно свршио три разреда основне школе. |
| има покаже друговима колико су му мили, јер не могаше још речи прозборити.</p> <p>— А квасију с |
| зову да привређује кући, која га храни, јер и њему треба јести.{S} И најгоре је то, што се мора |
| Изгледа да не чује шта му друг говори, јер му очи опет бесмислено блуде око оног црвенкастог к |
| да представи себи како ће то изгледати, јер му се мисли већ муте, умор се све више осећа, трепа |
| е ту не сме обрнути ни за што запитати, јер њега неће нико, ама баш нико да погледа...{S} Сваки |
| ако ужасан пут, који ће га упропастити, јер ће му навући на главу проклетство родитељско и божј |
| вај у бакрачу! узвикују слободни гости, јер осећају да су у пуној кући, у којој нема газде, и с |
| аче, не требају нам, њих треба укинути, јер су нам од штете...{S} Они, т. ј. не манастири, него |
| рошио, а воденица се није могла подићи, јер нема околног земљишта, где би помељари могли стати |
| згледа, да је Никола морао овако проћи, јер је дошла његова „чреда“.{S} Видео је да се све у ма |
| знали за последњи догађај у испосници, јер су то и владика и отац Сава ревносно раструбили.{S} |
| у испосници, одговори он, кријући очи, јер се застиде од сећања на свој први неуспешни покушај |
| о пророка Наума« и прочита га на душак, јер је имало свега двадесет један ред.</p> <p>Одједном |
| смех не престајаше звонити кроз ходник, јер он живо престави себи слику Леонтијевих »подвига«, |
| радовао...{S} Само му се ја не радујем, јер не знам <hi>зашто</hi> живим и јер не очекујем више |
| тај дан очекивао с великим нестрпљењем, јер је дознао од богословаца, да ће митрополит служити |
| ман, кад му је био у вољи, звао Швабом, јер је дошао из »швапске државе«.</p> <p>Велимир се окр |
| отац Сава учини некакав покушај руком, јер тетка озбиљно настави:</p> <p>— Остави то сад...{S} |
| и пљуцкао од муке са својим професором, јер му је та наука тешко ишла у главу.{S} Слушао је мон |
| . мисли дечко и не довршује целу мисао, јер се већ зна све даље...{S} Све је то смишљено и утвр |
| друм, који је давно и печално осиротео, јер скоро свако буре жалосно звони, одајући нему празни |
| епи празнични дан проћи досадно, тешко, јер отац Сава не показиваше од јутрос воље да се куд кр |
| а њима.{S} Терају нас да се калуђеримо, јер ћемо, кажу, онда имати доста пара, па се можемо про |
| му, да одмах пошље сву досадању уштеду, јер ће морати продати белавку за прошлогодишњи порез.</ |
| на радост њихова, што им се сија у оку, јер су дочекали да виде два »господина« из њихова убога |
| да пази ноћу да се ко не увуче у шталу, јер су у њој затворена два добра коња.</p> <p>Наместио |
| о жвакати, истежући вратове при гутању, јер проја споро пролази кроз гушу.</p> <p>После јела де |
| , запитали: хоће ли остати у манастиру, јер му се одмах учинило, да ван овог места нема живота, |
| у потес, носећи на рамену велику буџу, јер није волео тумарати по пољу без оружја...</p> <p>От |
| воје место.</p> <p>Момци изиђоше одмах, јер не беху достојни слушати ове ствари.{S} И такав је |
| пада у бездан и није га ни мало страх, јер од некуд зна да се неће убити...{S} Ипак се трже ка |
| а испрекидану молитву заморени бегунац, јер већ не може ни шапутати...</p> </div> <div type="ch |
| о да то није он, него опет онај старац, јер како би могао бити такав!...{S} Па опет је он то не |
| ...{S} Велимир се спрема за калуђера... јер је ђак манастирски.{S} Истина, он има свога имања, |
| јгрешнија места на свету!...{S} Даље... јер је и Содом чистији од њега!...{S} Ево потока!{S} На |
| ату даћу.{S} Све се живо смеје, шали... јер шта би друго радили: мртва калуђера не ваља жалити! |
| ..{S} А он је тако рад другом животу... јер овај убија, ништи...{S} И рад би дахнути слободно, |
| арам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете спокој д |
| се већ унапред решио да јој се покори; јер како би он њу обалио!...{S} А после тога, у свакој |
| .. има ту нешто друго... мора имати!{S} Јер, што би се онда мучили толики испосници?«...</p> <p |
| ли, они су друго... сви ови младићи!{S} Јер гле, зар не изгледа он међу њима као врана међу гол |
| , топлија, светлија, но јача туга...{S} Јер ево, сад живо осећа, како му се, под утицајем ових |
| , и наћи ћете спокој душама својима.{S} Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако«...</p> <p> |
| у му белавка и папоња увек на очима.{S} Јер шта ли га чека од сада, тамо у незнаној даљини?...{ |
| шта ће бити после? — Што рекне Бог.{S} Јер он је казао, да се не бринемо много о сутрашњем дан |
| памет, тако је одмах одлучно у себи.{S} Јер не вреди га само прочитати па заборавити...{S} Треб |
| p> <p>Чаша за чашом слева се неосетно — јер шта би радио човек у овој самоћи, — а у веселој гла |
| јем, јер не знам <hi>зашто</hi> живим и јер не очекујем више <hi>ништа</hi>... ама баш ништа!{S |
| је то обична, побожна прича?!...</p> <p>Јер у светим књигама пише једно, а у животу је нешто са |
| } Од чега то тако човек побели?{S} Наша Јерина, кад буде у очи вашара, готово раскрвави врат од |
| аву пред дошљаком, као да је овај какав јеромонах, али видите сами...</p> <pb n="79" /> <p>— Е |
| од важности светога акта приступа нови јеромонах своме послу.{S} А кад узе голо, вруће, црвено |
| ере.{S} Зато га и послаше да, као млађи јеромонах, мимо три старија брата, прими управу манасти |
| id="SRP19000_C22"> <head>XXII</head> <p>Јеромонах Леонтије, при повратку са посвећења, донесе о |
| id="SRP19000_C26"> <head>XXVI</head> <p>Јеромонах Леонтије мирно доврши своје школовање.{S} Са |
| ритово у зачељу.{S} Оцу Нићифору, новом јеромонаху, наместили налоњу у један угао и ставили га |
| га и препаде се.</p> <p>— Ене-де!...{S} Јес’ ти то, Љубомире?</p> <p>Он обори главу и промумла |
| , па ће то наћи власт после...</p> <p>— Јес’, луди смо ми да чекамо власт!{S} Ко да не умемо сп |
| ловину прочитао!</p> <pb n="78" /> <p>— Јесам, господине, одговори Љубомир таким гласом, да се |
| Пропао си!{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, одговори дечко, бришући широким прљавим рукавом |
| ати...</p> <p>— Што »неуредност«!{S} Ја јесам продао прошле године, али ми је термин за наплату |
| у му она три монаха, а Леонтија ћемо на јесен у школу«...{S} Досетио се отац Сава, да ће и то ш |
| та...</p> <p>Чим наступи дубока мочарна јесен, отац Сава занеможе.{S} Првог дана обузе га ломља |
| цу, а од њена дара осети, познату му од јесенас, трему и лаку збуњеност...{S} Кад стиже манасти |
| завео у књиге десет хиљада ока кукуруза јесенашњег?</p> <p>„А, то ли је!« помисли игуман, и одј |
| >А усамљени игуман, суморнији од влажне јесени, туробнији од кишна облака, седи на усечену буко |
| ну кошницу попуни, да се мед прелива до јесени...{S} Милило се човеку живети, кад погледа како |
| онда калуђери сити набеспосличе чак до јесени.{S} Тек понеки пут ако их узнемири по нека бабињ |
| у подигнуте бледуњаве маље, најежене од јесење свежине.{S} Баш лепа!...{S} А како је ђаволаста! |
| p>Већ су почеле оне дуготрајне, досадне јесење кише.{S} Дрвеће пожутело, лишће му се слепило од |
| сеније рече да ће у шуму, ради некаквог јесењег лековитог корења, али још од капије обрте на др |
| одили да ме служиш!...{S} Пропао си!{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, одговори дечко, бришућ |
| му!... узвикну пренеражен Леонтије.{S} Јеси ти луд!{S} Ко ће на то пристати?...</p> <p>— Бацић |
| ако?... то бих баш хтео да ми кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је ли те то мучило?...</p> <p>Љ |
| сата.{S} Велимир викну за њим:</p> <p>— Јеси луд!...{S} Шта ти је?</p> <p>А Љубомир, после овог |
| обом ни речи прозборити?...{S} Мустра и јеси: ђак!... .</p> <p>Љубомир се збуни и неколико пута |
| памет — Соломуново слово !«...{S} Јест, јест... мора да је светац.{S} Него кажем ти: остави ти |
| вако сложно, лепо, па...</p> <p>— Јест, јест... треба... као браћа! прозбори Љубомир искрено и |
| ничије име, али се знало о коме говори: јест, нешто се и она оболестила хм... па није за овако |
| ово он?...{S} Ко је то Леонтије?...{S} Јест, знам ко је...{S} То је сад онај <hi>други</hi>, о |
| ђе на памет — Соломуново слово !«...{S} Јест, јест... мора да је светац.{S} Него кажем ти: оста |
| pb n="253" /> накривљена чатрљица...{S} Јест... то је његово старо гнездо, у коме се испилио!{S |
| а да се сети...</p> <pb n="151" /> <p>— Јест...{S} Антоније!{S} После <hi>онаквог</hi> живота, |
| А ми овако сложно, лепо, па...</p> <p>— Јест, јест... треба... као браћа! прозбори Љубомир искр |
| Арсеније, тај се жестоко боји.</p> <p>— Јест.{S} Знаш ли, он се не лечи само од стомака.{S} Он |
| мо те много учити и толковати.</p> <p>— Јест, дела, славе ти!</p> <p>— Знаш, прво... а то је ба |
| овао ономе, што му је говорио.</p> <p>— Јест, богобојажљиво дете! проговори попа, вероучитељ ги |
| ије.</p> <p>— Мора да је млад?</p> <p>— Јест.</p> <p>— За то га ја не знам...{S} Хм... тако важ |
| реч, смешећи се напоменути:</p> <p>— А јест, сад је манастир В. без старешине...{S} Штета што |
| ему</hi>, одговори му тетка.</p> <p>— Е јест!... махну Велимир главом с таквим изразом, који је |
| и могуће!«... питао се већ десети пут. »Јест, знам... сећам се те приче.{S} А ја сам је ’нако п |
| арни и културно-привредни...{S} То им и јесте главна сврха, коју им наменише узвишени оснивачи |
| сећи...{S} Како ће да се живи... треба јести?...{S} А шумадиски манастирски ктитори нису остав |
| чно, старо као човек, правило: да треба јести, подстиче мисао на јаче, напрегнуто делање.{S} Ка |
| е кући, која га храни, јер и њему треба јести.{S} И најгоре је то, што се мора јести!...{S} Сми |
| јести.{S} И најгоре је то, што се мора јести!...{S} Смишљао је да бежи у какву пустињу, или у |
| ћи Арсенија по водици, морао седам пута јести са калуђером, једног дана...</p> <p>Најгоре ће би |
| , кад га боли стомак, бар не може ништа јести, а ово... мастан камен би прогутало и самлело!... |
| ће се охладити док он сврши, а није ред јести или пити у овакој прилици.</p> <p>Господин поче л |
| казао: не брините се за сутра, шта ћете јести...; зар није Антоније због тих речи продао цело и |
| ступка.</p> <p>— А хлеба!...{S} Шта ћеш јести, болан! викну девојче за њим и пође у напред, као |
| архимандрит се зачуди:</p> <p>— Шта ћеш јести тамо?</p> <p>— Па... само малко хлеба да ми шаљет |
| .</p> <p>— Знам ја твоју кућу, одговори јетко игуман.{S} Напослетку... назор се нико не посвети |
| .. заплака се тетка одједном, и настави јецајући: ако је то Богу много криво, реци ми, па да ид |
| атресе и чу се загушени хропац, а потом јецање...</p> <p>Поиздолазише му на виђење све сестре, |
| се по мрачној пећини испрекидано, горко јецање и прави детињи неутешни плач.</p> <p>У мислима с |
| риђе к малом престочићу, клекну и стаде јецати горко...{S} На поновљен позив Велимиров, диже се |
| е, тешке сузе облише Љубомира; он стаде јецати неутешно, дуго... сећајући се својих најмилијих, |
| а живети — пример му је у томе праведни Јов — па ће се према томе и управљати, а за оне друге.. |
| ерни инок остаје сталан, као и праведни Јов.</p> <p>А оне поуке у житију Антонијеву...{S} Читав |
| и његових племенољубивих кћери, Навина, Јова и других са сликама Робинзона, Петка, папагаја... |
| но.</p> <p>Изненађена оваким одговором, Јованка се скоро наже на њега, и гурну га лагано прстом |
| ћи се толикој својој смелости.</p> <p>— Јованка.{S} А што питаш, кад ти то не треба?...{S} Ти б |
| елимира.</p> <p>Не прође недеља дана, а Јованка здрава, једра и пуна као јабука, накицошена, на |
| оку и поље Јованчином мужу под најам, а Јованка да прими све оно, о чему се бринула тетка Мара. |
| насмеја.{S} Настаде ћутање.</p> <p>— А Јованка једнако распитује за тебе.{S} Није се још удала |
| рукавима и уздигнутом главом, ђаволаста Јованка.</p> <p>У овако светлим тренуцима Леонтије сиђе |
| оме грозном призору, као у сну, промиче Јованка...</p> <p>Ах, од свију његових идеала и снова о |
| ирова брачна живота, меша се ту нешто и Јованка, и он сам...{S} И све му се више не спава...{S} |
| ногу у топлој води...{S} Тога дана му и Јованка даде везено марамче.{S} И он не одби њен дар, к |
| /p> <p>Од момака и послуге никога, осим Јованке и њена мужа.{S} Нема ни ђака ни калуђера, осим |
| данас, како би лепо било, да и ти узмеш Јованку...</p> <p>— Не, не о томе, молим те! узвикну мо |
| му саветова, да преда сву стоку и поље Јованчином мужу под најам, а Јованка да прими све оно, |
| светио, он стоји уз њу и <hi>овако</hi> јој говори!{S} Она безразложна, урођена женска љубопитн |
| .{S} Сад је сав посао спао на њу, треба јој помоћи.{S} А богме... требаће и њему њена заштита.. |
| према за разговор, па се домишља шта да јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души му се почиње поткрада |
| изу Љубомира.{S} Велимир таман хтеде да јој објасни колико је чега издао, кад се Љубомир одједн |
| од лужника, он се већ унапред решио да јој се покори; јер како би он њу обалио!...{S} А после |
| ба овај догађај причати сваком?{S} Каза јој само да је растерао госте и да су се сви разбегли.< |
| са: ако гракну на њу сви калуђери, нема јој опстанка у манастиру <pb n="89" />, па да се заузме |
| илка баш кад се он одушеви причањем, па јој хтеде све по танко објаснити.</p> <p>— Е, то је мно |
| видиш: чудеса... чудеса!...{S} И одиста јој је Христос опростио!...{S} И сви су они људи доиста |
| Хе, да видиш моју Аницу.{S} Ни Маџарица јој није равна!{S} Па ми лепо нашки, љубакамо се, као н |
| козама, одоше краве у штету...{S} Ваљад јој помаже мој Свеја, али је много мали«... мисли малиш |
| шљана, друкчије се и држи и говори: сад јој ни на памет не долази дерање јарца.</p> <p>Љубомир |
| еда, <pb n="23" /> устане брзо и покаже јој на дугачкој лужниковој грани како се то ради.{S} Ет |
| заше рукав очима, те отираше сузе, које јој једнако капаху.{S} Велимир стоји погнут, загледао с |
| јави, он се одмах нађе у послу и окрене јој леђа.{S} Она опажа да је младић не мрзи, али је се |
| се отимају око места до тетке, пребаце јој по двојица руку око врата и терају је да пева из св |
| екога по кујни (а била је сама).{S} Муж јој, неки прост и добар, блесаст сељак, стараше се само |
| о на чатал, гледајући за младићем, који јој заузео целу душу, па не може да мисли ни о чему дру |
| </p> <p>Мира постепено дође к себи, али јој Љубомир од овог часа постаде као нешто друго, што н |
| иту... знаш, неке из Јасеновца, саопшти јој он лагано, као неку велику тајну.</p> <p>Леонтије о |
| ој стиште руку и погледа захвално у очи јој.{S} То није више онај одлучни, трезвени и окретни м |
| ји је наследила од своје матере.{S} Син јој је великошколац, у последњој години.</p> <p>Љубомир |
| ра се смеши, одговара да се сећа, и ако јој се из очију види немарно расположење према тим »зал |
| великим дацијама и, онако уз реч, како јој је кућа овештала, мора се дизати друга... не треба |
| на, сплетена, некако онако...{S} А како јој је лепо стајало јуче просто јелече, од пругасте ћит |
| д му пре мрдну испред очију!...{S} Мало јој је овако лепе зелене траве и хладовине, него хоће к |
| не бих тебе изгубила...</p> <p>Велимир јој стиште руку и погледа захвално у очи јој.{S} То ниј |
| и њен дах и близину њена тела... и опет јој погледа у очи...{S} Преплашен, изненађен, детињи по |
| алисавошћу насмеши... мој брате, севају јој бутине ка оногај...</p> <p>— А како се то јакате? п |
| прикрије жалост, која се показа на лицу јој.{S} Бо’зна ћеш у манастир?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Не |
| пребледела, раширила зенице, и на лицу јој исписан велики ужас.{S} Гледа у некадањег друга, ка |
| ле порасти.</p> <p>— Нека, не треба!... јок! виче момак у забуни, вешајући торбу о раме.</p> <p |
| еба?...{S} Ти бежиш од нас!...</p> <p>— Јок, море... промуца Љубомир, сагињући главу.{S} Ето, с |
| јем, па се никог не бојим!«...</p> <p>— Јок, море...{S} Него сам се уморио од дуга пута, а запа |
| вели једно, а Христос друго...</p> <p>— Јок, Христос неће да сви <hi>тако</hi> живе, него само |
| никад није ни на ум падало...</p> <p>— Јок, море... промуца он гледећи, како се старчеве очи з |
| тек ’нако... из радозналости.</p> <p>— Јок, одговори Љубомир, чудећи се и одговором и погледом |
| смеху, ти се канда бојиш мене?</p> <p>— Јок, море...{S} Него да идем... игуман је љут.</p> <p>— |
| >— Нећеш, ваљад’, остати тамо?</p> <p>— Јок.</p> <p>— Баш се ти наиде по свету!{S} Знам <hi>онд |
| виш... да ли и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви не живите...{S} Треба се одрећи свега: и оца и |
| па једва чекам да изиђем.</p> <p>— Мене јок.{S} Остао бих, вала, цео дан.</p> <p>Механџика викн |
| икну благо, али доста озбиљно:</p> <p>— Јоковићу, остави то дете.{S} Гледај ти твоје травуљине. |
| м од куће, и тешко му паде на срце туга Јосифова оца...{S} Замисли се, хтео би да мисли о кући, |
| неколико листова — опет позната прича о Јосифу.{S} Читаше је, а кад наиђе на речи: »сина је мој |
| лико секунада појави се на вратима чика-Јоца, са преплашеним лицем, као да је паљевина у школи. |
| целарију...</p> <p>Кад је саслушао чика-Јоцин позив, устао је, пребледео и није знао ништа за с |
| то још не види крв или ватру.</p> <p>За Јоцом истрча један професор.</p> <p>— Шта је? пита Јоцу |
| а један професор.</p> <p>— Шта је? пита Јоцу, гледајући по свима школским угловима.{S} Ко је ви |
| азумевати да се у њему јавља нека нова, још нејасна, али већ обележена тежња, која га гони да ч |
| ле под крилом мајчиним, кад је уз њега, још га је тамо вукло и нешто друго.{S} Он се заносио гл |
| ј гомили, сто попова!...{S} Нека, нека, још мало«... мисли дечко и не довршује целу мисао, јер |
| манастиру одмах настаде мир.{S} Тетка, још црвена од љутине, изиђе и наслони се на доксат близ |
| ош јасније се прелива магловита даљина, још тајанственије трепери онај далеки застор и призива |
| па шеширај кроз чаршију!...{S} Истина, још чешће је помишљао на митрополитово служење у цркви, |
| овног посла — храњења свиња.{S} Истина, још је рано за то, али ће се ипак имати ма чим одбранит |
| година како се повео спор.{S} Сава је, још почетком своје управе, тако ствар окренуо, да је ма |
| друго, важније...</p> <p>Једнако га је, још од повратка из Београда, као што видесмо, мучила ил |
| S} Са нарочитим смислом и циљем дат је, још у најстаријим временима, манастирским општим трпеза |
| густих рудничких огранака.{S} Леонтије, још ђаком, волео је пратити овамо кога калуђера у послу |
| n="107" /> <p>— Штапове!... још бешње, још силовитије и одсечније загрме игуман, наслађујући с |
| ре ће бити за преноћиште.{S} О томе се, још од јутрос, забринуо млади монах.{S} У сваком селу и |
| убише близу сеоских кућа, иза којих се, још даље тамо, дизаше висока сјајна звонара.</p> <p>»А |
| е било довољно.{S} У шеснаестој години, још ћосав, дугуљаст, незграпни Стева претвори се у брат |
| угледа да је и онај непознати намерник, још пре њега, клиснуо на другу страну, баш у целац.</p> |
| <p>— Да, потврди Никола тако убедљиво, још задихан од далека трчања, да нико не би посумњао у |
| pb n="91" /> Зграбио сам је, ову холбу, још из бисага, а кад ми је дао кључ да је носим у подру |
| е, час код своје мајке.{S} Нисмо, знаш, још скућили...</p> <p>— А жао ти манастира, а?</p> <p>— |
| ласу.</p> <p>— Мој устав! мој устав!... још грми игуман, не видећи од љутине шта се око њега де |
| д..</p> <pb n="107" /> <p>— Штапове!... још бешње, још силовитије и одсечније загрме игуман, на |
| S} Оволика брука!{S} Оде човек пешке... још ако не нађе коња нигде!... говори она једначито, он |
| ицом у дубоку трагу од коњске копите... још се осећа дах земље која се суши.{S} А тамо, изван о |
| .</p> <p>»Па и ја умем тако попунити... још лепше!« помисли бистроумни Ваљевац, и кроз пола час |
| ромно и паметно одговорио: »Да видим... још нисам никад био у манастиру«.</p> <p>Одведоше га у |
| амо са црквеним певањем остаде назадан: још није знао окренути први глас...</p> <p>У фебруару Љ |
| и прећутати, али не беше <pb n="185" /> још дорастао великим стрпљивим иноцима, него плану:</p> |
| да ће митрополит служити тога дана.{S} Још му је остала та жеља: да види митрополита, и то баш |
| љају нове тежње, управо нови идеали.{S} Још код студенца је најрадије мислио о школи али тадање |
| скочи са сламе као посут жеравицом.{S} Још једном понови сећање, као да још сумња у оно, што ј |
| момак и смеши се иронично и усиљено.{S} Још му дрхћу усне и купе се на крајевима, и он осећа да |
| јутрос пробао, па већ звониш добро.{S} Још сутра, па ћеш после све сам.</p> <p>— Ко је звонио? |
| о.{S} А нама неће сметати ни у чему.{S} Још нам може бити од користи.</p> <p>— Та да, од корист |
| {S} Залуди се читајући житија светих, а још у гимназији прочитао целу библију...{S} Знам већ шт |
| диш све очима.</p> <p>— Добро и то... а још?</p> <p>— Сад ти узимаш Максимову собу... је ли, Ве |
| о се кинђуре калуђерским новцем...{S} А још кад ти буде двадесет!...</p> <p>— Нећу ја у парохиј |
| се; ударила их по лицу ватра од пећи а још више од вина и ракије, па се расплинули, ужагрили о |
| омир, не смејући казати да је отац Сава још јутрос, после издатих наредаба, по учестаном у посл |
| ако се њему учинило, чичицу.{S} Чича га још из далека оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S} Б |
| р рачуна, кога познаде по гласу, али га још не угледа: иди у друго одељење, па ме чекај, сад ћу |
| зненадном догађају и не разумевајући га још ни мало.{S} Њему све изгледа, да је Никола морао ов |
| да га траже на све стране, али од њега још никаква гласа.{S} Ко сме сад изићи владици на очи с |
| мириса, него је <pb n="132" /> уз њега још нешто, што не личи ни на шта друго.{S} У једном кра |
| инута утрча Никола са стаклетом, с кога још капаху бистре капљице.</p> <p>Игуману, чим узе стак |
| о воде и зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладни.{S} Сети се оне проје што остаде код ст |
| ле краћег ћутања, са јасном намером: да још боље истакне своје исказано мишљење.{S} Имам једног |
| аже на њега, али он се реши да се не да још.{S} Истина, чим је пошао од лужника, он се већ унап |
| ања; осећајући да га опет нешто вуче да још мало промашта...{S} Он зна да је то нечастиви, али |
| сну, али он скочи.{S} Најпре помисли да још није зашло сунце, које је грејало кад је заспо, али |
| ом.{S} Још једном понови сећање, као да још сумња у оно, што је било далеко од њега као небо, и |
| им готованима, изелицама... и он изређа још десетину оваких и горих епитета.</p> <p>— Пуна ми к |
| >— Говори, забога, како је то?...{S} Ја још не верујем.{S} Шта сад радиш?</p> <p>— Како?...{S} |
| </p> <p>Понови се загушена, ужасна рика још очајније, а преко равна поља лети, не додирујући но |
| преко вирића и камења, а из усахла грла још се разлеже загушена рика...{S} Навише, уз стеновите |
| ј и сад...{S} Аха! опет се Сава искашља још јаче и затим стаде читати гласно:</p> <p>— »Књижевн |
| е из саломљене душе, показује да ту има још живота.</p> <p>Једне посне недеље Леонтије не оде у |
| сам смислио и то ће тако бити...{S} Зна још, да неће остати ни код куће — ту нема никаква посла |
| аве и хладовине, него хоће кукуруза, па још стричева кукуруза...{S} По леђима му помилеше трнци |
| како ли је тамо, у Београду ?!...{S} Па још кад се обуче сам митрополит...{S} Кажу, на глави му |
| </head> <p>Ала је тешко у туђој кући па још кад си слуга, кад си везан као конопцем, не смеш се |
| тановао, лако удесити.{S} Рада школског још не беше много, посао у кухињи буде брзо готов, јер |
| уч да је носим у подрум, изнео сам отуд још две пуне вина.</p> <p>— Неће то, бојим, ваљати... р |
| другом, рече:</p> <p>— Није то за тебе још.{S} Нећеш је разумети.</p> <p>— Еве пуно прича, сла |
| а у копачице и друге пољоделске справе још се некако сумња...{S} Леонтије се добро сећа што је |
| акрива од очију те чаробне слике његове још сиромашне и неразвијене маште. </p> <pb n="7" /> <p |
| . оне знаш, за велике празнике...{S} Де још...</p> <p>Љубомир прича, а Максим само узвикује: »З |
| као нека домаћица у овој кући, па стаде још више пазити на себе и обарати очи.</p> <p>У том утр |
| језа од хладна црквена пода, и он стаде још јаче дрхтати...</p> <p>Часови се свршише, а литурги |
| ="50" /> <p>Од ове службе Љубомир стаде још брижљивије читати <title>Свето Писмо</title>, али н |
| н ђак, махну рукавом преко носа и хтеде још што тако ситно учинити, али не знаде шта би и немад |
| вога света, и он се сам чуди, како може још да иде, једе, пије...{S} Има му тридесет година, ви |
| је пољубити сваку крпу на њему, која је још мирисала маљенском боровином.{S} Није знао шта ће п |
| воју кућу и то му не беше тешко, али је још више радио под кулук, за туђе куће, где су остала с |
| м... знаш за ону траву!</p> <p>— Тај је још гори, тај је права жаба ..{S} Идеш, на прилику, са |
| на жудња увлачи у његову душу.{S} Он је још није умео јасно схватити, али се она тицала овога с |
| д куће — ту нема никаква посла, тако је још <hi>онда</hi>, код студенца, одлучио.{S} Зна да ће |
| е дошла чреда, па квит...{S} Сигурно је још пре његова доласка била чреда Велимирова, сад је Ни |
| црне редове у отвореној књизи, коју је још јутрос читао: »Узмите јарам мој на себе, и научите |
| ема се да утврди са оцем све, јер му је још раније поменуо за своју намеру.</p> <p>— Синко, реч |
| а даном пролази брзо, неосетно.{S} Није још добро ни разгледао околину, а израчуна да је већ пр |
| , и он нема куд...{S} Максим и Арсеније још унапред су уживали, кад је долазио ред на овакве ку |
| а да остане још у свом заклону, да чује још што, кад и ’нако сад не сме нико привирити у подрум |
| бе »образ анђелски«.</p> <p>У оно време још беше неке строгости по манастирима: старешина је па |
| пушкаста жена.{S} Приђе шпорету, у коме још тињаше ватра, постаче угарке, убаци још дрва, подиж |
| писа, и већ је по њима створио себи, не још сасвим јасан, али ипак одређен правац живота.{S} Ра |
| а људска радозналост задржава да остане још у свом заклону, да чује још што, кад и ’нако сад не |
| ити покупљене прилоге.</p> <p>— Најмање још једанаест дана, израчуна Велимир, на питање Леонтиј |
| амо због новаца, он то зна, иначе га се још за дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ попушт |
| и се преситно, па сад гледа само, да се још сит наговори или напева...{S} Почеше се ређати најс |
| бунио пред њом, дететом као и он, па се још више насмеја.</p> <p>»Ала сам луд!... шта се бојим« |
| а једнако распитује за тебе.{S} Није се још удала, насмеја се он дижући се.</p> <p>— Де ти... ђ |
| нијом и слободнијом девојком.{S} Оне се још смејаху, гледајући радознало Љубомира, о коме су се |
| н гори од калуђера...</p> <p>Другови се још мало прокошкаше речима, потом погасише видело и пол |
| > <p>— Знаш ли Амфилохија... држи ли се још старац?</p> <p>— Здрав је.{S} Предаје Свето Писмо.< |
| и пажљиво у суд са костима, надајући се још каквом затуреном парчету.{S} Али видевши да су му н |
| читави легиони нечастиве силе, и он се још јаче упиње, трчи, прескаче, јури, не гледајући где |
| драво, друже стари!...{S} Да ли ћемо се још кад видети? узвикује сетни монах, остављајући најми |
| може бити гори од Саве.{S} Забринуо се још: да ли му ова промена неће омести његов омиљени пос |
| а ићи, да се ђакониш!</p> <p>Велимир се још више опусти, изгуби се од страха... »Ово нема шале! |
| а посла и приђе му ближе.{S} Љубомир се још више збуни, задрхта и опет промуца некакав одговор. |
| о, као што је и било...{S} И туга му се још свија на души, али гле: ово је сад некаква друкчија |
| } Кроз помућене сузама очи, указа му се још једаред Велимирова породица као у некој сјајној маг |
| тор пред собом.{S} И ти си погрешио, те још како!{S} Ето, баш мислим данас, како би лепо било, |
| тњом <pb n="57" /> на души.{S} Да ли ће још икад прекорачити овај значајни праг, преко кога се |
| <pb n="11" /> једно уз друго, па жваће још незреле јабуке, убране јутрос у једном воћњаку.{S} |
| а она неће сама бити ту у механи, имаће још кога, па се дао у објашњења, док иза угла механског |
| кућа готована, беспосличара, а он хоће још.{S} Не пита може ли то манастир поднети, не пита тр |
| говима колико су му мили, јер не могаше још речи прозборити.</p> <p>— А квасију си, роде, забор |
| но и, према слабој светлости, изгледаше још шире и надувеније, а очи се приковале за пламен све |
| пенице. . .</p> <p>За два дана изређаше још петорицу цензора у другом одељењу, и најзад сви про |
| угу, неку Пречанку из Руме, ну ова беше још милостивија срца, те једва и она састави у манастир |
| лужи ракијом.{S} И калуђери се обредише још једном.</p> <p>— На Николино место... сав његов пос |
| драви се с Ђоком, после кога му приђоше још два непозната, неотесана сељачета.{S} Све, као што |
| вели да и то многи раде па лепо живе, и још по неки стекне...{S} Само за прво време, док ме не |
| ених ученика у први разред гимназије, и још тамо нешто стаде говорити, али он од узбуђења не са |
| ачиш о дрво; уљаник зарасто у корову, и још по нека пчелица прозуји над <pb n="258" /> овом уса |
| окрете њених ногу, није као пре...{S} И још много других и много саблажњивијих сотонских кушања |
| оплом, веселом сунчевом пригревку.{S} И још даље, на више, беласају се чисти димњаци и црвене с |
| предисловије«, некакво »извјешченије« и још неке друге ствари, на које он не сврну пажњу.{S} На |
| не.{S} Овце већ побегле са густе паше и још по мало тумарају под хладовима, чупкајући лишће са |
| је капутима; било их је у таким истим и још кратким и дугачким панталонама.{S} Љубомира зачудиш |
| г имањем, па после, богме, и женидбом и још многим саблазнима, али дете остаје стално »трудами |
| има о земљу, подаде се његовом вучењу и још се сама навали, саплете га једном босом ногом, а ру |
| асладу, такво задовољство...{S} Хтео би још много што учити, али свему томе стоји на путу газди |
| к вратима.</p> <p>— Куд ћеш?...{S} Седи још.</p> <p>— Е-е... да ти знаш шта мене сад чека!{S} М |
| ише топла југовина, па га, топи и, цеди још у падању.</p> <pb n="65" /> <p>Под ногама усамљена |
| . из заседе!...</p> <p>Кикот се продужи још јаче и затим, као по нечијем знаку, лишће зашушта и |
| p>Она му каза име села.</p> <p>— Има ли још много до Београда?</p> <p>— Кажу да има доста, вели |
| некаквог јесењег лековитог корења, али још од капије обрте на другу страну.{S} Василијана је в |
| имандритов поглед управљен на себе, али још не разуме смисао свега. »Шта то они хоће?... чуди с |
| ати неку незгоду у глави и стомаку, али још су му ведре мисли.{S} Он слуша причање Николино, и |
| ра.</p> <p>Овај поступак дућанџија доли још више уља у распаљени бес игуманов, и он, гледајући |
| у, да знаш што су!...{S} Хе-хе... ти си још млад, ал’ не мари... све ће браћа теби показ’ти, па |
| Чекај, научићеш се...</p> <p>И каква ти још упуства и објашњења није добио Љубомир, ту под звон |
| риш?</p> <pb n="203" /> <p>— Ама док ти још уђеш у године...{S} Сад ти је седамнаеста?</p> <p>— |
| ти. ,</p> <p>Приближује се подне, гости још седе на доксату, пију стару препеченицу и жмиркају |
| наредио да се спреме свећњаци, а гости још једу и пију, као да су тек почели.{S} Кроз прозорче |
| другог, јер се свако нада да ће затећи још које зрно код другог нејачег; кад настаде овај свињ |
| . рече она шаљиво, смејући се и стежући још више раме Љубомирово, који се стараше да се ослобод |
| ваше отвореним вратима, не разумевајући још ништа из свега што је видео, осећајући само из погл |
| им жишкама, које догореваху, и севајући још по кадшто слабом светлошћу, умираху, туљаху се, као |
| {S} Они се само растадоше, не поимајући још цео смисао овога поступка.</p> <p>— А хлеба!...{S} |
| манастиру врши по чреди па, не знајући још узрок Николиној казни, држао је да му је дошла чред |
| друга, као обичног мушкарца, не знајући још јасно ни за полну разлику.{S} Тако се неколико пута |
| кухињу узнемирен и уплашен, не знајући још шта ће затећи после данашњег окршаја, али се запреп |
| наслуша и нагледа од јутрос, не знајући још како да сматра ове људе: да ли као свете, или онако |
| још тињаше ватра, постаче угарке, убаци још дрва, подиже се и угледа па клупи нешто смотуљано, |
| стири, какви су данас, узвикну говорник још јаче, не требају нам, њих треба укинути, јер су нам |
| премићу ти га ја, не бој се... само док још мало одвркне!...{S} Ха-ха-ха!«...{S} И Савин пакосн |
| о сав свет, и сад славим Бога.{S} Нисам још напустио манастир... не знам како ћу то.{S} Жао ми. |
| зброј несташних малишана, не знајући им још имена, раскречи се, подиже обе руке у вис и, колико |
| ука од архимандрита, да обиђе с водицом још пет других села, и да се не враћа манастиру, док не |
| ашто бисте се мучили, а он...{S} Игуман још јаче повика: он губи, губи!... постаје вечити роб!< |
| улази са својим уставом! дрекну игуман још жешће, изговарајући с нагласком и с неким дивљим за |
| има, добро је и њему!</p> <p>Истина, он још није могао угушити стару вечну своју мисао: да он н |
| ом лаком, паучинастом измаглицом.{S} Он још разазнаје све око себе, види шта се ради и разуме д |
| <pb n="63" /> се у страху: да ли је он још човек, божји створ, или се већ прометнуо у какво чу |
| је био и до сад.{S} Него чекај, није он још закалуђерен...</p> <p>Архимандрит већ прочитао две |
| монолог одједаред престаде, чега се он још више уплаши, па претрча преко сена и рипну с тавана |
| али га до сад није видео.{S} Зато му он још данас изгледа друкчији!</p> <p>— Говори, забога, ка |
| »швапска« земља, и он би је онда гледао још с већим чуђењем, и она нејасна жудња за даљином, за |
| едећи, спремајући се да устане, али као још очекује неће ли се игуман извинити или бар задржати |
| анов, и он, гледајући несвесно, блесаво још ово неколико људи, повика им:</p> <p>— Лонцолизи!{S |
| ешта куварском послу.{S} Љубомир, и ако још чист и наиван, досети се да ће ова крупна развијена |
| искусни људи, изјавише да не би требало још на то прелазити...</p> <p>— Има времена... тамо пос |
| а Египатског, чије му се житије учинило још заносније, побожније...{S} Сад лежи, уз затворену о |
| се таласасти брежуљци, а иза њих, тамо још даље, трепери под врелом измаглицом равна и плодна |
| у... о томе сам много мислио.{S} И тамо још... читао сам неке књиге па сам много о томе мислио. |
| окуле.</p> <p>— Видиш, само мало да смо још почасили, одмах би на тродневно сухојаденије... шап |
| еђе на друго питање.</p> <p>— А шта оно још представља св. престол?</p> <p>— Хм...{S} Голготу п |
| бар игуман...{S} А псикологију сигурно још држи чича-Срета?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Хе-хе... узв |
| .{S} Истина, он има свога имања, али то још није одељено од стричева.</p> <p>Све то, што је тре |
| пита он и гледа по школи, чудећи се што још не види крв или ватру.</p> <p>За Јоцом истрча један |
| P19000_C11"> <head>XI</head> <p>Љубомир још не може да се прибере и да мисли о себи; не даду му |
| разлева отуд из храма...</p> <p>Љубомир још спава.{S} Савладао га тешки умор, занео га топал за |
| у, али су толико изненађени, да не могу још наћи реч, с којом би почели.{S} А онај варошанин гл |
| зачуђена необичном појавом, па не стижу још ни да се насмеју његовом изгледу.{S} Али њега сад п |
| одговор и уклањају се журно, да не чују још какво питање.</p> <p>Чим Леонтије прими старешинств |
| купе се на крајевима, и он осећа да му још стоји на срцу сва она тежина, што се навали на њега |
| е...</p> <pb n="99" /> <p>Пред очима му још игра она нејасна светлост, мори га страшна жеђ, зан |
| е се отуд помолити човек.{S} У ушима му још бруји вика оног сељака, и сад му се чини да неколик |
| езекнуто, зачуђено сељаче, а у ушима му још бруји одсечан, строг глас малог, чистог, седог дире |
| то говориш! узвикну девојче и приђе му још ближе, као да се жели уверити: је ли он то. — Куд ћ |
| а тамнина, што га је омотала, и срце му још ледено, и све је око њега тамно, као што је и било. |
| p>Игуман опет поћута значајно, стави му још два питања, на која Максим одмах и наопачке одговор |
| ов манастир доста одвојио, да се у њему још по мало зна за Бога...{S} А ово куд прође... страх |
| амоубици.</p> <p>Ђаци и неки момци беху још раније отпуштени, и сад, од онолике задруге, остадо |
| сном псовком...</p> <p>А сад?...</p> <p>Још јасније се прелива магловита даљина, још тајанствен |
| тихи домаћи мир и задовољство...</p> <p>Још једна жеља остаде на срцу Леонтијеву.{S} Толике год |
| и се човек опет имао чим занети.</p> <p>Још пре неколико година учини се велика промена у цркви |
| даље врши свој црквењачки посао.</p> <p>Још се уведе једна новост у манастиру.{S} Архимандрит, |
| у.{S} Ма узаман му је труд: брише топла југовина, па га, топи и, цеди још у падању.</p> <pb n=" |
| "subSection" /> <p>Дувала је дању топла југовина, па се спустило тихо, лако пролећно вече.{S} М |
| ристанак...{S} Ја и моја <pb n="243" /> Јула: она с њеном машином, а ја, што!... свршио сам бог |
| ом ногом, а рукама га гурну у груди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а девојче леже по њему и |
| т ложа«...</p> <pb n="145" /> <p>»То је јунак ! мисли Љубомир.{S} Тако бих и ја радио...{S} Она |
| се осети заморен. »Е, ово се баш потеже јуначки!« као да говораше његово лице...{S} Он стаде <p |
| а, прескаче бурумке и врзине по њивама, јури преко покошених зелених ливада, провлачи се кроз о |
| воденично камење, а он прескаче одјаже, јури каљавим путем, не видећи никога, не чујући како за |
| и он се још јаче упиње, трчи, прескаче, јури, не гледајући где гази...</p> <p>»Свети Пахомије, |
| и муж, и потом у трку, по један од њих, јури кући...</p> <pb n="241" /> <p>Стаде грцати свет.{S |
| преставља у памети, како светац мора да јури од прилике као муња.{S} И таман да почне сад мисли |
| едном, не говорећи ништа, из све снаге, јурну кроз проређено штркљасто бучје, крстећи се непрек |
| о што је пре неколико година било: ђаци јурну после предавања у двориште, скачу, смеју се, баца |
| и само једно: неизбежну пропаст, — или: јурнути напред, поклати зубима оне што су пружили пушке |
| сви његови другови.{S} Та околност, што јурнуше у ватру весеља сви одједном, сачува га од разми |
| нису!«...</p> <p>Десетог дана, рано из јутра, дође Велимир у испосницу.</p> <p>— Е, мој Леко.. |
| што год хоћеш!...{S} Нема ни чреде, ни јутрења, ништа...{S} Тетка гледа кућу, поље, чак и о ну |
| >Леонтије се прену и одмах се стресе од јутрење студи, која га обузе свега...{S} Сањиво погледа |
| Спаситеља... навикао се на свакодневне јутрење састанке у кухињи и на суморно тужно расположењ |
| оме, шта ће настати после овако побожне јутрење: оне сцене у кухињи чине му се као нешто друго, |
| Арсеније, као редни ове недеље, започе јутрење...{S} Разлеже се оно дугачко, једначито, тајанс |
| , преврћем се и одједном чујем да звони јутрење.{S} Кад пре, не знам ни ја... чини ми се тек са |
| зјутра, пошто се обреди оно лепо српско јутрење послужење, прота позва игумана »да се мало прош |
| о спавање, уз пријатно брујање црквених јутрењих песама, што се разлева отуд из храма...</p> <p |
| његов танки и сребрни глас одјече кроз јутрењу влажну тишину, губећи се тамо у дубоким планинс |
| вето и примамљиво, као што беше о првом јутрењу.{S} И сад се онако исто занесе, уздрхти при слу |
| арује.</p> <p>Кад је присуствовао првом јутрењу, познао је Љубомир да је на праву путу; осећање |
| ама.</p> <p>То игуман чини своју обичну јутрењу шетњу, докле не види да су поизлазили напоље св |
| {S} Момак ће манастирски долазити свако јутро, и односити покупљене прилоге.</p> <p>— Најмање ј |
| ечна долина, по <pb n="257" /> којој се јутром носи и колута млечно сиваста магла, а кад опече |
| Да звониш!{S} Дању већ није ништа, али јутром мораш устати пре свију, пре самих момака, па овд |
| {S} Већ је пети дан како нема Љубомира; јутрос му јавише из крајње воденице, да се види некакав |
| да се покрије памуком и црним кашмиром; јутрос му донеше кашмир из града, и сад га веома занима |
| ћи се свему што се наслуша и нагледа од јутрос, не знајући још како да сматра ове људе: да ли к |
| елику, пространу топлу собу, која је од јутрос проветрена и окађена измирном.{S} Уз дуварове ст |
| , тешко, јер отац Сава не показиваше од јутрос воље да се куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, |
| тепа бојажљиво Арсеније.{S} Нешто ми од јутрос сева...</p> <p>— Сева, а!... прекиде га игуман.{ |
| уни.</p> <p>— Све хоћу да вам приђем од јутрос, вели он, трљајући руке и нагибајући главу пред |
| ити за преноћиште.{S} О томе се, још од јутрос, забринуо млади монах.{S} У сваком селу има неко |
| го, па жваће још незреле јабуке, убране јутрос у једном воћњаку.{S} Очни капци му се неки пут п |
| > <p>— Море, дивота!...{S} Само синоћ и јутрос пробао, па већ звониш добро.{S} Још сутра, па ће |
| и очима задовољно; прихватисмо се малко јутрос...{S} Ако се што нашло... можемо!</p> <p>Леонтиј |
| , не смејући казати да је отац Сава још јутрос, после издатих наредаба, по учестаном у последње |
| е редове у отвореној књизи, коју је још јутрос читао: »Узмите јарам мој на себе, и научите се о |
| ш, доврши он увређеним гласом.</p> <p>— Јуф, наљутио се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако веч |
| едо са умором, није никад осећао.{S} Од јуче у подне није ништа окусио, до воде и зелена воћа.{ |
| иљну и мало застиђену породиљу, која се јуче разрешила од бремена, а сад стоји удаљена у углу, |
| поправити, да ће све бити, као што беше јуче, прекојуче...{S} Та нада сачува га од очајања.</p> |
| {S} Нису, зацело нису.{S} А ово са мном јуче, то је онако...{S} Само док ја нађем место, па да |
| И сад нисам више онај, који сам био до јуче!...{S} И нећу умрети онако, како сам мислио!...</p |
| онако...{S} А како јој је лепо стајало јуче просто јелече, од пругасте ћитајке, оперважено црн |
| ст од тога што је све добро, па се сети јучерањег дана.{S} Срце му задрхта, обузе га страх и не |
| је трепери онај далеки застор и призива к себи сва мека срца, склона маштању...</p> <p>А овде ј |
| и нешто шапуће тетки, која се пригнула к њему.</p> <p>Љубомир би пошао к њима да се оправда, а |
| само трепћу; тетка се само полуобрнула к њему, а остала онако наслоњена на доксат, раширила оч |
| мора напустити ово омиљено место, приђе к малом престочићу, клекну и стаде јецати горко...{S} Н |
| еликим, побожним страхом, Љубомир приђе к самом уласку, али се опет обрте шуми и загледа се нек |
| бомир се, чим ово угледа, поврати, дође к себи и уплаши се, ни сам не зна од чега.{S} Он пође л |
| само о томе.</p> <p>Мира постепено дође к себи, али јој Љубомир од овог часа постаде као нешто |
| е праћа се више!«... помисли ђак и пође к вратима.</p> <p>— Куд ћеш?...{S} Седи још.</p> <p>— Е |
| , игра ми пред очима и ето је све ближе к мени...{S} И што год ближа, она све већа и већа... по |
| е сав стресе и већ се поведе... наже се к њој, осети њен дах и близину њена тела... и опет јој |
| це твоје... и чуј глас господњи: ходите к мени сви, што сте оптерећени и намучени, и ја ћу вас |
| а видиш... севну очима и повуче девојче к себи.{S} Али се цура одупре босим прстима о земљу, по |
| p> <p>— »Књижевници и фарисеји доведоше к Исусу жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на сре |
| ходу.</p> <p>— Побро...{S} Саво... дођи к себи!{S} Биће ти зло...{S} Знаш твоју чувствителну на |
| , као јагње што се води на клање, упути к манастиру.</p> <p>Архимандрит беше као рис.{S} Наљути |
| та закалуђери и да га одмах потом упути к њему ради посвећења.</p> <p>Отац Сава се почеша иза у |
| ели му господин, смејући се и прилазећи к столу.</p> <p>— Тек ’нако... залудан !...{S} Него гле |
| им ти цео дан товарити џакове, него ићи к њему на тужбу«.</p> <p>Разиђоше се.{S} Љубомир уђе у |
| . ђаволе! одговори монах, обарајући очи к земљи.</p> <p>»Хм... сад је омекшао...{S} Не праћа се |
| ригнула к њему.</p> <p>Љубомир би пошао к њима да се оправда, али треба прећи један бедем градс |
| јеш !... узвикну Велимир, узевши стакло к себи.{S} Коме се не допада, нека не пије...{S} Здрав |
| >Чобанче устаде, протеже се и пође лено к девојци, која држаше јарца и прекореваше га што је на |
| га је, тако удаљен и тајанствен, снажно к себи привлачио; и ево, сад је учинио све, што му је о |
| а богословских гласова: »Господи возвах к тебје, услиши мја«...{S} Грме одјеци сложног многогла |
| о, узвикује Љубомир: чувао овце и козе, ка и ја по Маљену, па постао владика, и гледај само как |
| } Тек тако само да се протерају године, ка отац Сава...</p> <p>— А ти... зашто ти живиш? узвикн |
| и казах...{S} Тако ми нешто било дошло, ка ово сад... па се предомислих...</p> <p>Уплашен, прен |
| Чек’ да и ја тебе затиснем уста и нос, ка ти мене, кад ме обалиш, насмеја се одважна победитељ |
| ота!..{S} Сјакте се оне одежде на попу, ка само сунце, а ђаци укараре, па бруји сва црква.{S} И |
| урца!</p> <p>— Ала везе, сињу ли му!... ка ово моје коло! завршује воденичар.</p> <pb n="158" / |
| хе...{S} А да ја: умирујем ђаволе...{S} Ка да је ударио обад у све...</p> <p>Професор прсну у с |
| насмеши... мој брате, севају јој бутине ка оногај...</p> <p>— А како се то јакате? прекиде га М |
| сам ја јача, рече она весело, па окрете ка лужнику, обзирући се уз пут пажљиво.</p> <p>За њом с |
| ком и сапуном, па ништа: опет се шарени ка детлић.{S} Све се жуте пеге по врату докле сунце гри |
| ја, смејући се и бранећи се.{S} Каки си ка гуја...</p> <p>— Тетко, роде...{S} Да ли је готова в |
| обали?</p> <p>— Уха!... треснем под њом ка дулек.{S} Ђаво је, па уме да саплете.</p> <p>Девојче |
| довели тако жену, која је грешила ’вако ка ми... управо није грешила, него њена зла батуна... з |
| ере?</p> <p>— Дао бих им све овчарске и кабларске манастире, па нек’ се у оној дивљој, страшној |
| сле освећене водице, попију се неколико кава и ракија, и домаћин управља обично питање:</p> <p> |
| угом негде на њиви, спремају ђезвице за каву и пристављају их уз ватру, по десети пут загледају |
| с вером, велим?...{S} Ко ће њу да чува, кад укинемо манастире?</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се |
| сва она тежина, што се навали на њега, кад отац помену калуђерство.</p> <pb n="60" /> <p>Да ли |
| тешко у туђој кући па још кад си слуга, кад си везан као конопцем, не смеш се мрднути по својој |
| во сад олуј спрема!{S} И дође изненада, кад нико није ни мислио...</p> <p>А њих двоје и иначе н |
| , ни месеца, па ни године...{S} И сада, кад је већ у њему сама мисао, кад га је она заузела све |
| петан.{S} И то му се учини тек од онда, кад му газда онако збуњено викну: трчи!...</p> <p>»Како |
| , ни Максим му није раван...{S} И онда, кад се сит наједе, вели да га ништа не боли и види се п |
| ку« земљу, али то не може учинити онда, кад би он сам зажелео.</p> <p>Милка му доста пута приђе |
| лобода и самовлашће наступили тек онда, кад је нови игуман, у току неколиких година, разјурио и |
| .{S} Нисам се <pb n="62" /> бојао онда, кад нисам познавао другог места до нашег села...{S} Онд |
| запита се, и обузе га грозничава језа, кад осети да се и над оним заветним, давно сређеним и о |
| е сам.</p> <p>После неколико тренутака, кад не остаде живе душе у дворишту манастирском, кад се |
| ремишља: што га онда не притисну Милка, кад га обори у јакању, или: што он њу не обори, <pb n=" |
| е кукурузе и све чека, сваког тренутка, кад ће га дохватити снажна пандурска рука и зауставити. |
| /p> <p>— Чији си ти мали? запита дечка, кад му овај, скидањем капе, сврну пажњу на себе.</p> <p |
| и буранију, несрећо!... зинеш као хала, кад је осетиш !... узвикује он и све више гњави песница |
| "97" /> <p>— Та махни га! викну Никола, кад Велимир хтеде задржати Љубомира.{S} Видиш да је то |
| ћа, кад пође кривим непознатим улицама, кад угледа толики свет, што непрекидно врви тамо и амо; |
| аја тјело своје«...</p> <p>У прекидима, кад добије времена, преврће Љубомир лист по лист ове не |
| ако је, међу осталим његовим заветима, кад се одлучивао да побегне у пећину, био и тај: да не |
| детињаријом...{S} И Љубомир, тога дана, кад доби писмо, беше у сличном расположењу.</p> <p>»Шта |
| све је исто.{S} И њему су, трећег дана, кад је већ сасвим обезвијао од глади, стале излазити пр |
| отрајна. .</p> <p>Од овог срећног дана, кад се састаде са Светозарем, окрете се све у његову жи |
| како ти је било трећег и четвртог дана, кад ниси ништа јео?</p> <p>Љубомир обори главу и, онако |
| м, неки га чак и опсује, па истог дана, кад му попа улази у дом с крстом, целива и крст и попин |
| > пут наређује: да Љубомира истог дана, кад прими писмо, с места закалуђери и да га одмах потом |
| тиру, која се јави случајно истог дана, кад стиже и млади намесник, новина у облику једне триес |
| ла? пита га господин Никола у очи дана, кад ће поћи у школу.</p> <pb n="39" /> <p>Љубомир обара |
| накав, какав је био до пре недељу дана, кад поче читати ова чудна два житија.</p> <p>Сад је дру |
| а то тако човек побели?{S} Наша Јерина, кад буде у очи вашара, готово раскрвави врат од трљања |
| бузима га ужас...{S} Он замишља демона, кад је, пре створења света, својим оштрим крилима парао |
| е зима, не марим, али кад озелени гора, кад запевају славуји, кад све живо појури тамо, хм... т |
| служе људи...</p> <p>После једног часа, кад остадоше сасвим сами, калуђери се расплинуше, као в |
| бомби распрснути се.</p> <p>Истог часа, кад се престављао целом браству, отац Сава поведе разго |
| а изиђе и <pb n="148" /> отворио врата, кад се разлеже Љубомиров глас...{S} Игуман сукну натраг |
| ки разговор са Велимиром о циљу живота, кад му овај стидљиво наговести очекивање подмлатка...{S |
| кад уђе међу ове бескрајне гомиле кућа, кад пође кривим непознатим улицама, кад угледа толики с |
| Шта ће поделити међу собом њих тројица, кад одрасту и почну кућити сваки за себе!...{S} А како |
| ма како ли ће изгледати овај груби луб, кад се покрије меким лепим кашмиром.{S} Али мука је — н |
| , као човек, који очекује последњи миг, кад ће га ударити подигнути маљ... само отвори уста, ра |
| ка и дебела <pb n="4" /> врата.{S} Сад, кад није пред њим плаво небо, његове зеленкасте очи гле |
| исли беху нејасне и неодређене.{S} Сад, кад је постао чак »цензор велике гимназије«, није могао |
| о, бојећи се капетанове потере.{S} Сад, кад уђе међу ове бескрајне гомиле кућа, кад пође кривим |
| ом и тешком испосничком животу.{S} Сад, кад није имао узрока да се крије, снабдео је испосницу |
| е дао ни поменути.{S} Какво читање сад, кад <pb n="119" /> треба највише радити, рекао је тетки |
| ћеш познати тако.</p> <p>— Добро, роде, кад знам...{S} Ако умрем, написаћу од чега је, па ће то |
| елео.</p> <p>Милка му доста пута приђе, кад је залудан, па би одмах повели разговор.{S} Једних |
| цело старо одело и обућу.</p> <p>Боже, кад је видео себе у панталонама и капуту!...{S} Освртао |
| не мисли, него само, у страху, очекује, кад ће наступити <hi>онај</hi> тренутак...</p> <p>— Дов |
| се не мразиш?...{S} Знаш... они мисле, кад си таки господин, да имаш пун казан дуката...</p> < |
| кати крај игуманова разговора, — после, кад укинемо манастире.</p> <p>— Подићи ћемо санаторијум |
| аће расправе.{S} То ти остави за после, кад ми одемо...</p> <p>— У <hi>мој</hi> манастир нека н |
| ном и воском као права црква, па после, кад се пећина измени, неће ни ватре ложити.{S} За јело |
| лавно, није више сам.</p> <p>Тек после, кад је с тешком муком нашао свог сељака, Светозара бого |
| — Ала бих ти ја био испосник, мој бане, кад само о њој мислим!{S} Дању, ноћу... једнако!...</p> |
| своје погледе.{S} И жао ми, због мене, кад те видим таког... и ја сам се за <hi>то</hi> спрема |
| а тебе затиснем уста и нос, ка ти мене, кад ме обалиш, насмеја се одважна победитељка, па му ск |
| {S} Одједном га обузе исто оно осећање, кад је на <pb n="101" /> Петковачу посматрао службу мит |
| иде.</p> <p>— Али кад погледам низа се, кад видим себе овако црна и несрећна... црњана, како ти |
| ветлом прошлошћу.</p> <p>— Сећаш ли се, кад се оно једном ја сакрио онде за ћерчиво, а ти идеш, |
| и посувраћеним рукавима.{S} Испод расе, кад се игуман нагло окрене, те се црвено постављени кра |
| иста га држе они лекови.{S} Али, брате, кад заседне за трпезу, па стане макљати, ни Максим му н |
| рди и припрети му, да ће га на пролеће, кад дође у манастир, ако затече оваке незналице, с мест |
| ија и на једноме мрдну калуђерско лице, кад затресоше и загруваше лаке таљижице по помошћену ул |
| лава игра, трепти, као пламен лојанице, кад се добро разгори!...{S} А Никола узео некакву сасви |
| га гони да чешће извирује на вратнице, кад тамо на другим вратницама стоји ђаволаста слушкиња; |
| причама.{S} Нарочита згода беше у вече, кад се калуђери позатварају у своје ћелије, а другови с |
| ој, аскетској екстази...</p> <p>У вече, кад обузе мрак и иначе мрачну густу шуму, кад се кроз х |
| разиђоше по дворишту...</p> <p>У вече, кад остаде сам у својој ћелији, Леонтије се стаде приби |
| е корити што бар не пије у својој соби, кад мора пити, па му отеже дугачку другарску поуку.</p> |
| деш, на прилику, са њим кад је најтежи, кад га мрзи да макне ногом.{S} Само му покажи на путу н |
| ...«</p> <pb n="186" /> <p>Он не опази, кад се Велимир и Вида измакоше, само одједном виде да с |
| кад озелени гора, кад запевају славуји, кад све живо појури тамо, хм... тамо на пригревак, кад |
| ну обичну пријатност, коју осећа сваки, кад се огрне топлом одећом у хладном простору.</p> <p>А |
| се учини да Сава није при себи.{S} Али, кад он ућута, игуман тешко уздахну, усправи се и, гледа |
| ксим и Арсеније још унапред су уживали, кад је долазио ред на овакве куће.{S} После освећене во |
| ти је свега!«...{S} А њему су казивали, кад се почне које лепо житије читати, не може се човек |
| у у селу му и поп и учитељ имали кћери, кад виде онај благи поглед, он се збуни, стаде испред д |
| да се јакамо... могу ли се искобељати, кад ме притиснеш, вели он, лежећи на отави и гледајући |
| д страха, застаде и — одмах се поврати, кад познаде своју другарицу.</p> <p>— Миро!...{S} Их шт |
| о јесени...{S} Милило се човеку живети, кад погледа како око њега све кључа и бризга животом, к |
| ле данашњег окршаја, али се запрепасти, кад угледа како Василијан весело прича и како га Никола |
| свег гласа, неће ли га жива душа чути, кад се неко иза самих његових леђа продера:</p> <p>— Ко |
| ешто друго.{S} Он се заносио гледајући, кад удари звоно на вечерње, како из оних многобројних в |
| то, повика: јеванђеље, брате... оногај, кад се положи на св. престо... онда!{S} Ето ти!...</p> |
| о појури тамо, хм... тамо на пригревак, кад се и моји калуђери осете друкчије... па се размиле |
| прича Светозар богословац, његов сељак, кад дође лети, о Београду... како ли кити оне дивне при |
| се осећао као пиле под крилом мајчиним, кад је уз њега, још га је тамо вукло и нешто друго.{S} |
| ђе опасност: игуман не мрдну ни главом, кад му он саопшти своју одлуку.{S} Беше и расположен то |
| таде живе душе у дворишту манастирском, кад се сви гости разбегоше и кад сам побратим оде у мех |
| је је грејало кад је заспо, али по том, кад боље око себе разгледа, познаде да је преспавао цел |
| е нешто разговори са Маром, и сутрадан, кад се остарели игуман, дочекан потпуно калуђерски, как |
| } То је био редован час, али је игуман, кад се присети, почешће наређивао да се држе и ванредни |
| екати.{S} Иди!</p> <p>Николу је игуман, кад му је био у вољи, звао Швабом, јер је дошао из »шва |
| исмо</title> прочитао?! узвикну игуман, кад Љубомир то уз реч помену.</p> <p>— Ја, цело.</p> <p |
| ема собу... нека зна ко му је господин, кад му се допада бити слуга« мисли у себи ново-печени м |
| задиркивати због његове тромости, а он, кад сврши посао, дохвати је за руке и стаде се ја̏кати |
| ог свог уточишта...{S} Како се радовао, кад је на последњој завојици угледао широки позлаћени к |
| де да јој објасни колико је чега издао, кад се Љубомир одједном исправи и пружи десну руку на т |
| о живинче...{S} Само ће ми ње бити жао, кад одем одавде«...</p> <p>Једне младе недеље спреми се |
| } И сада, кад је већ у њему сама мисао, кад га је она заузела свега, он и сада није начисто ни |
| шљајући тог часа да лети право на небо, кад загрме двеста богословских гласова: »Господи возвах |
| уво доба...{S} Таман се нешто замислио, кад пред мојим носом мрда црно...{S} Дрекнух, па што иг |
| о.{S} Сад би мож’да друкчије одговорио, кад би га, запитали: хоће ли остати у манастиру, јер му |
| 54" /> <p>— Писали смо ти... рече Вујо, кад стадоше у дворишту:{S} Бабо те на самрти поздравио |
| Очни капци му се неки пут прикупе јако, кад се нађе која киселија јабука...{S} После опет гризе |
| Беше и расположен тога тренутка онако, кад је човеку свеједно, ма шта се догодило.{S} Само - м |
| си одлазио тамо? запита игуман весело, кад чу да је Љубомир често одлазио у Богословију и зна |
| а се сети кад <pb n="58" /> је то било, кад се јавила у њему прва мисао.{S} А у самој ствари то |
| «...</p> <p>»Аха, знам...{S} То је оно, кад је Аврам хтео заклати Исака...{S} Од куд то овде?«< |
| >— Е, роде, од куд ти? викну он гласно, кад наиђе Љубомир.</p> <p>Ђак му каза и пође.</p> <p>— |
| <p>Ноге су му се пресекле, жив је умро, кад му земљак објасни, да без тога пе може бити примљен |
| не још у свом заклону, да чује још што, кад и ’нако сад не сме нико привирити у подрум.</p> <p> |
| .</p> <p>»То је оно што прича Светозар, кад се потреви душевно живинче...{S} Само ће ми ње бити |
| /p> <p>Игуман почива.</p> <p>А Љубомир, кад се разбегоше сви ђаци и момци, нађе се у неприлици: |
| х се забави...{S} И куд нађе баш данас, кад ме она чека!{S} Него, дотле ће престати, чим једем« |
| ну.</p> <p>— Биће му неки лумп-камарат, кад овај иде у варош, шапуће Никола друговима.{S} То је |
| немилосрдно мучи.</p> <p>— Други свет, кад га боли стомак, бар не може ништа јести, а ово... м |
| роводити како хоћемо...{S} И ’нако већ, кад нас поведе Василијан на уречено место...</p> <p>— М |
| ских кућа, где калуђери вазда ноћивају, кад су у великом послу.{S} А Леонтију сад преноћиште у |
| и сеоски становници збуне и ушепртљају, кад им дође из града, после дужег одсуства, какав члан |
| > <head>XXIII</head> <p>Једаред у мају, кад не беше никог од калуђера у манастиру — сви се, бес |
| та ми <hi>сад</hi> започињемо политику, кад треба само пити.{S} Децо, точите... сви сте задрема |
| д обузе мрак и иначе мрачну густу шуму, кад се кроз хладну влагу разли оно тајанствено шумско в |
| о је ноћи провео маштајући о овом дану, кад ће се наћи у зидинама чудна, до сад непозната манас |
| ми на каквом наоблаченом, влажном дану, кад је сав <pb n="191" /> ваздух испуњен неком немом ту |
| ироки позлаћени крст на црвеном кубету, кад се забелише зграде и дограде, које се лепе и гомила |
| притисне... да у својој постељици ноћу, кад намакне жути капут на главу, ствара слику Соломуном |
| , мио као сунце, зелени Маљен...{S} Ах, кад загуди великан врховима густа јелашја, и кад засвир |
| њему, која сад беше јача од свију: »Ах, кад ће једном бити крај томе тешком кушању!«...</p> </d |
| ми је мило...{S} Али ће ме бити страх, кад оставим наш потес.</p> <p>— Како ли је тамо, Боже? |
| ... мож’да он?...{S} Ко зна?!...{S} Ех, кад би имао стотину дуката, да их ћушне где треба!...</ |
| настаде свуд около прави зимски тајац, кад се свака животиња и човек згрчи у топлу легалу, па |
| ости.</p> <p>— Јованка.{S} А што питаш, кад ти то не треба?...{S} Ти бежиш од нас!...</p> <p>— |
| и ову последњу околност.</p> <p>— Па... кад зарађујемо по тој новој иконији... како ли је зовет |
| другу, једна преко друге, као гљиве... кад се указаше прозори од ћелија и на једноме мрдну кал |
| тонијево прво пребивалиште.{S} После... кад се већ прочује у народу његов праведни аскетски жив |
| чан и ужасан свет...{S} И како то би... кад се то сврши, тако одједанпут!...{S} И како беше див |
| г камена.{S} Да ми је само то видети... кад се засија!...{S} А са њим, кажу, сто попова.{S} Бож |
| е пренеражен прота.</p> <p>— Хе-е-еј... кад изиђем на онај челопек горе, па погледам долину мој |
| љка!{S} А хоће да се превије и онако... кад му није ништа; то хоће, није вајде.{S} Али што се б |
| еју се, бацају камена с рамена, вичу... кад лупне црквено звоно, окупе се и онако исто, као нек |
| аре, дивне успомене...</p> <p>— Знаш... кад онако ја легнем крај студенца, ти нешто дељкаш, а т |
| {S} Друкчији, да како...{S} Али знаш... кад избацим из собе оволицно парченце — Никола показа п |
| .</p> <p>— Него пази: сутра да кажеш... кад те капетан позове, да му кажеш: ја сам, реци, госпо |
| у цркви, прође му брзо, и он се зачуди: кад пре дође други одмор!...</p> <milestone unit="subSe |
| по, утаче се домаћин мало јачим гласом: кад дођем код вас у манастир, ја се владам по вашем ред |
| атећи још које зрно код другог нејачег; кад настаде овај свињски метеж, Љубомир се замисли...</ |
| копавај; кад је киша — трчи сади расад; кад је ветар — трчи намештај гране да не однесе...{S} Т |
| оји удаљена у углу, са плетивом у руци; кад погледа озбиљна, добро позната му оца детињег, заст |
| по време — трчи праши, плеви, окопавај; кад је киша — трчи сади расад; кад је ветар — трчи наме |
| свет, не онакав како га је он замишљао; кад виде да се никоме ту не сме обрнути ни за што запит |
| и свет, што непрекидно врви тамо и амо; кад познаде да је то свет други, сасвим други, туђи све |
| p>Одлучио је да овако проведе целу ноћ; кад се воштаница угаси, он ће у мраку, другу неће палит |
| и побожни приложници... <pb n="178" /> кад већ нема кога да отаљава ону најглавнију вероиспове |
| о видиш...{S} И оно пре, <pb n="129" /> кад га пита игуман, како одговара!...{S} Да ли то они њ |
| сад слободан.{S} Може ићи <hi>тамо</hi> кад год хоће, и опет ће му остати доста времена, да се |
| икологија, мој брате... то је наука!{S} Кад стане чича-Срета да прича о онима, што иду ноћу по |
| замислио..{S} Ђавоље ово време !...{S} Кад пред самим мојим носом — човек!{S} О, 'натеме!...{S |
| S} Камо данас таких дјевственика!...{S} Кад га сведоше, прве ноћи по венчању, у ложницу са жено |
| иноцима, него плану:</p> <p>— Ја...{S} Кад ти будеш царица, и ја ћу онда у свеце!</p> <p>— Што |
| ће што пре шмугнути поред игумана...{S} Кад се утиша све, отворише се лагано кухињска врата и к |
| емене оградице од трња или облица...{S} Кад је лепо време — трчи праши, плеви, окопавај; кад је |
| и држање, изглед, говор, све, све...{S} Кад му што другови говоре, гледа их некако благо и у ис |
| . једнако!...</p> <p>— Чини ти се...{S} Кад би само прочитао житије Макарија Египатског, како ј |
| је он какав пањ, израсто на улици...{S} Кад га поклопи и увуче у своје чељусти та читава гора о |
| о стегнут, заклопљен том громадом...{S} Кад све то виде и осети, Љубомир се препаде и зажали шт |
| ледње време занимало и привлачило...{S} Кад је прочитао прва житија, осетио је и разумео је шта |
| д јесенас, трему и лаку збуњеност...{S} Кад стиже манастиру, Василијан га дочека весело:</p> <p |
| сли игуман.{S} То је у моју славу...{S} Кад, рецимо, дође у манастир владика или тако неко од о |
| ке, која обеђује Макарија у греху...{S} Кад се само чита, хоће човек да полуди, а како ли је би |
| на жена поцрвеневши.{S} Добро баш...{S} Кад се закалуђериш, довешћу ти једну моју прију; таман |
| спод обрва, као да се крију од кога.{S} Кад угледа девојче, развукоше му се широке дебеле усне |
| рекиде га игуман устајући иза стола.{S} Кад беше на вратима, он процеди: стакло! а то је значил |
| " /> <p>Леонтије се врати друговима.{S} Кад прође поред тетке, она подиже руку према глави му, |
| му шиндру, којом је стаја покривена.{S} Кад се Љубомир наже на врата, удари га јара по лицу.{S} |
| век гледа да се уклони од разговора.{S} Кад момци и ђаци почну пред њим говорити о женскима, он |
| се предати забави или послу око ње.{S} Кад је дошао Љубомир, беше се заузео једним малим, дежм |
| е и одједном чујем да звони јутрење.{S} Кад пре, не знам ни ја... чини ми се тек сам лего.{S} Т |
| понашање намесниково према братији.{S} Кад је толико стекао, да је могао некима у конзисторији |
| у дугачкој, необична изгледа, капи.{S} Кад га <pb n="44" /> је први пут видео, прошапта Светоз |
| <p>— Сева, а!... прекиде га игуман.{S} Кад треба што зарадити овој кући, онда њему све сева, а |
| лете.</p> <p>Девојче већ нестрпљиво.{S} Кад њега Мира обаљује, онда сигурно може и она. »Ала би |
| ћања хладноће, не осети ништа друго.{S} Кад се подиже, после великог и последњег метанија, над |
| јаше Никола, слушајући цео разговор.{S} Кад саслуша последњу наредбу игуманову, отпучи се од пр |
| и мислио о чему другом, до о одмору.{S} Кад је улазио с Велимиром кроз велику усвођену капију, |
| јица сасвим друкчији... дружевни су.{S} Кад ми имамо што важније или ’нако... хитно са нашим по |
| а; устурила главу и гледа кроз баџу.{S} Кад он уђе, девојка се прену и скочи с лежанке.</p> <p> |
| досети. «Море... промрмља он у себи, — кад ће ти <hi>он</hi> овамо доћи!{S} Само ме плаши!...{ |
| су његове симпатије вазда биле сталне — кад год му је она пред очима...</p> <p>Сад се отац Васи |
| радити овој кући, онда њему све сева, а кад је за чанком, онда је вреднији од свију.{S} Сева му |
| био сам је, ову холбу, још из бисага, а кад ми је дао кључ да је носим у подрум, изнео сам отуд |
| м носи и колута млечно сиваста магла, а кад опече сунце, зелене се ливаде, жуте се њиве зрела к |
| позната прича о Јосифу.{S} Читаше је, а кад наиђе на речи: »сина је мојега хаљина; љута га је з |
| Кроз два месеца, пуним.</p> <p>— Е... а кад зађеш сад по парохији, па те окупе оне... оне науче |
| Благовестима... то је псалтир«...{S} А кад Љубомир пређе на Нови Завет, он викну: »То је јеван |
| стаде сам Христос и пред њим жена.{S} А кад то виде Христос, он каже тој жени: »Није вајде... с |
| се и сам трже од ненадних јахача.{S} А кад виде пандура и необично учтиво лице механџино, досе |
| иступа нови јеромонах своме послу.{S} А кад узе голо, вруће, црвено, с раширеним ручицама, меку |
| е све друго...</p> <pb n="64" /> <p>— А кад дођох овамо и кад одоше сви наши на границу, почех |
| а по трњу и рањавила ноге...</p> <p>— А кад оно пођох у свет, онако преплашен и мали, знаш како |
| товању, о доласку у Београд...</p> <p>А кад има више посла у кући, онда Милку пошљу да чува гов |
| кву с ђацима, Љубомир се одвоји из реда кад дођоше близу иконе за <pb n="48" /> целивање, стаде |
| кога сваки тежак гледа да подупре леђа кад седи или стоји) па брзо чупа и растреса бела, опран |
| се јави и она да је жива.</p> <p>— А ја кад почнем мислити ноћу, то траје до зоре, баш до самог |
| е чини на пољу.{S} То је једина прилика кад игуман сасвим омекне, уплаши <pb n="147" /> се и ст |
| о рада!...{S} Заузета послом душа, нема кад да сумња ни да тугује...{S} Леонтије се даде на пос |
| д настаје <hi>оно</hi>...</p> <p>Не зна кад и зашто му је то пало на памет...{S} Тек онако дође |
| ..{S} Не умем ја ни макнути...{S} А она кад почне, и он се са неком гордом хвалисавошћу насмеши |
| у.{S} Може ко одсуствовати годинама, па кад се врати, дочекаће га хладни поглед сабрата му, кој |
| ако је било, и колика је била свећа, па кад се поче смејати... хо!... та није да се смејао, но |
| де су врата, ни пенџери, ништа...{S} Па кад и то прође, онда станем мислити...</p> <p>— Мислити |
| биле га меке, жућкасто црне маље.{S} Па кад издигне рамена некако његовски и пође, Љубомир само |
| зао неко од ових!...{S} Видео Светозара кад је писао«...</p> <p>Професор уђе.{S} Ђачке очи само |
| овком и великом праском.{S} Траже га од кад себе, пуне им руке посла, спрема се велика вечера.{ |
| Него тек, да видим и то«...</p> <p>И од кад му је дошла та мисао у главу, од тада он не мисли н |
| у манастир да се покалуђерим.{S} Али од кад га је заузела она једна мисао, од тада се непрестан |
| нице, до своје нове »симпатије«, јер од кад се закалуђери, кидисаше око њега жене и девојке, ст |
| о учинити, али не знаде шта би и немаде кад, јер игуман стоји пред њим, одбијајући устима читав |
| зна да се неће убити...{S} Ипак се трже кад паде у хладну воду и — пробуди се...</p> <pb n="99" |
| огло довршити посао.</p> <p>Најволео је кад, око десет часова, дотера напашену стоку, поједе хл |
| што се меси за самог игумана и како је кад чему време: пастрме или суве рибе.</p> <p>— Видиш ш |
| ваку врзину, на сваки заклон, и очекује кад ће се отуд помолити човек.{S} У ушима му још бруји |
| нешто се замислио...</p> <p>— Е, богме кад се таки момци замисле, ту нешто има!... рече она ша |
| никакав већи рад започети.{S} Имало се кад размишљати о свему.{S} У томе доста поможе Велимир, |
| нина и напомиње му шта га чека код куће кад се врати.</p> <p>— А нећеш много, бесна мрцино, зац |
| </p> <p>— То и ја све мислим.{S} У вече кад легнем, па зажмурим, <hi>оно</hi> ми одмах дође.{S} |
| нешто друго...{S} Отац... како ’но рече кад пођох... ех!...{S} А игуман у подруму... каже: бата |
| ова бегства... .</p> <p>Најмучније беше кад стиже у Београд, осврћући се путем једнако, бојећи |
| агуди великан врховима густа јелашја, и кад засвира игласто борје, и кад зашуми густо бучје... |
| е нових познаника, кметова и пандура, и кад би око заранака, ни сам не зна како, натрапа управо |
| јелашја, и кад засвира игласто борје, и кад зашуми густо бучје... калуђер дршће.{S} Чини му се |
| кукуруза пред гладне халапљиве свиње, и кад настаде обичан врусак и мљацкање, са неизбежним пис |
| а пружи снаси карлицу с топлом водом, и кад се млада спусти, дохвати његову ногу и стаде је паж |
| ред њим се он само начинио преплашен, и кад год би га игуман испод очију погледао, старао се да |
| ти, да је кошуљом нешто лако закачио, и кад паде на земљу и дочека се на руке, испод њега се ис |
| игла главу, гледа око себе радознало, и кад угледа застиђена Леонтија, насмеши се ђаволасто, па |
| е говоре: »Наше је ово огњиште!...{S} И кад тебе, Вуја и Свеја закопамо, онда ћемо овде ми госп |
| ради припреме за проповед мира...{S} И кад се изређаше сва ова оглашења, нови брат стаде, потп |
| а изглед и дух »молитвених места«.{S} И кад човек улази у овакову одају, после испијених неколи |
| ми!... све што смо учили у школи.{S} И кад наиђе оно неразговетно, ја прескочим.</p> <pb n="47 |
| што леже одједном на душу његову.{S} И кад се сит исплака, осети да му је добро и да се полако |
| , највећој штеточињи у целом селу.{S} И кад му пре мрдну испред очију!...{S} Мало јој је овако |
| виде како смо се загрлили ја и царица и кад угледа сва она царска чуда, паде у прашину...{S} Не |
| астирском, кад се сви гости разбегоше и кад сам побратим оде у механу да одигра једног џандара |
| <pb n="64" /> <p>— А кад дођох овамо и кад одоше сви наши на границу, почех опет мислити.{S} И |
| народу његов праведни аскетски живот и кад свет нагрне са свију страна, онда ће се удалити <pb |
| ети да гледа на опрему, али се изненади кад је угледа оваку.{S} Дошла му некако друкчија, сасви |
| </p> <p>Момак се најпре промешкољи, али кад дође тешко дисање, напреже сву снагу, забатрга се, |
| да не трчи какав гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, обрастао трњаком, ослободи се.</p> <p> |
| бегам...{S} Док је зима, не марим, али кад озелени гора, кад запевају славуји, кад све живо по |
| бар њој чини) а сви се смеју...{S} Али кад архимандрит нареди да се мењају чаше и боце, она се |
| м, да покуша добити комад проје.{S} Али кад стаде и погледа оне плаве јасне очи, оно чисто, пун |
| ако треба, а не како раде други.{S} Али кад погледа пребледелу, озбиљну и мало застиђену породи |
| његове.{S} То га за часак умири.{S} Али кад једна девојчица пружи снаси карлицу с топлом водом, |
| <pb n="25" /> <p>Тако је и било.{S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га притисне.</p> <p>— Е |
| упљају, а очи значајно намигују.{S} Али кад се изнеше два тронедељна сисанчета, испечена на раж |
| а или сузе, прота не виде.</p> <p>— Али кад погледам низа се, кад видим себе овако црна и несре |
| је плакати сваког тренутка.</p> <p>Али кад је посао, мора се заборавити и молитва и све...{S} |
| да ово први пут гледа...{S} Не осети ни кад игуман пројури поред њега и, по обичају, побеже у к |
| епознатом пољу.{S} Како ли ће изгледати кад се смркне?...{S} Али он се не стара да представи се |
| еограда, али он ипак не може да се сети кад <pb n="58" /> је то било, кад се јавила у њему прва |
| </hi>.</p> <p>Никако не може да се сети кад је то почело.{S} Све мисли о <hi>томе</hi> некако п |
| рипну с тавана право на земљу, немајући кад силазити низ степенице.{S} У оном летењу на земљу о |
| узимајући у руке парче меса, начуљи уши кад се помену чреда. »Хм, видиш... одиста иде све по чр |
| ахну њиме весело и потера стоку.{S} Тек кад се смирише гладна говеда у ливади и стадоше пасти, |
| љена и Повлена уједно... и ја све чекам кад ће да ме прегази и задави, а он се провлачи око мен |
| уци, а ја ћу држати руком, да поправљам кад погрешиш.</p> <p>Клатно зашкрипа једаред, па онда с |
| ава жаба ..{S} Идеш, на прилику, са њим кад је најтежи, кад га мрзи да макне ногом.{S} Само му |
| ве оно, што виде и чу!{S} И дахну душом кад стиже у Београд, и настави свој скромни, повучени, |
| Стој, бре, сад да те питам !...{S} А он кад виде како смо се загрлили ја и царица и кад угледа |
| иза стене загушено женско смејање, као кад се неко узалудно уздржава од смеха.</p> <p>Љубомир |
| ат у рамена.{S} Ово сад није онако, као кад се јакао са Миром и Милком...{S} Онда није ништа ма |
| а под њом се вијуга и беласа нешто, као кад жене на перилу отегну дугачке комаде платна.{S} Сам |
| амо и приход двапут и трипут већи, него кад се ради старински.</p> <p>— И... тамо сам, вели ота |
| аси почетак обеда.{S} Он је први спазио кад је игуман само очима и обрвама мрднуо...</p> <p>Гос |
| S} Да ли да учини онако, како је учинио кад белавка уведе говеда у стричеву њиву, или да трпи к |
| ом и Милком...{S} Онда није ништа марио кад га оне стегну својим ручицама, а сад, гле: само га |
| браћа упутила...</p> <p>Леонтије ретко кад осети да стаје ногама па земљу.{S} Воде га, управо |
| а још није зашло сунце, које је грејало кад је заспо, али по том, кад боље око себе разгледа, п |
| то и закалуђерио.</p> <p>— Знаш, немамо кад да се разговарамо много...{S} Послао је и шумара; е |
| Поглед му је празан, бесмислен, као ’но кад човек устане после дуга спавања, на само блене...</ |
| } А Љубомир се збуни, осети се незгодно кад ухвати оне меке и чисте руке, па се подаде првој на |
| еодређено по зиду и прозору, као обично кад се човек дубоко занесе једном мишљу.</p> <p>— Дај м |
| тирско примамљивије, веселије, нарочито кад проплива њиме, са вечно заврнутим рукавима и уздигн |
| тка, и сва три калуђера.{S} Па дође час кад не знаш кога ћеш пре послушати...{S} А ми овако сло |
| седа.{S} Он псује, трешти, проклиње час кад је примио у манастир »шашава занесењака«, те му сад |
| се поврати сасвим, подаде се оном стању кад се прегладнео стомак напуни и почне да вари.{S} Пог |
| реко румених обрашчића...{S} Он и не чу кад се прочита апостол; трже се из заноса од громког Са |
| ј ширетски, специјално калуђерски осмех кад говоре са женама, које им се допадају.{S} У том осм |
| како се то јакате? прекиде га Милка баш кад се он одушеви причањем, па јој хтеде све по танко о |
| та жеља: да види митрополита, и то баш кад служи.{S} До сад никако није могао уграбити прилику |
| <p>— Па шта игуман прича оно пре, знаш кад си дошо, да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S} А ја, бо |
| кинђуре калуђерским новцем...{S} А још кад ти буде двадесет!...</p> <p>— Нећу ја у парохију.{S |
| ли је тамо, у Београду ?!...{S} Па још кад се обуче сам митрополит...{S} Кажу, на глави му кап |
| ad> <p>Ала је тешко у туђој кући па још кад си слуга, кад си везан као конопцем, не смеш се мрд |
| о, друже стари!...{S} Да ли ћемо се још кад видети? узвикује сетни монах, остављајући најмилији |
| зго.{S} Е-е... чека-а-ај... хап!</p> <p>Кад Василијан даде стакло друговима, Љубомир га лагано |
| виде ни свога жељеног Маљена!...</p> <p>Кад преради све послове, Леонтије отпутова своме крају. |
| ле живео по њима цела живота!...</p> <p>Кад је наложио ватру, добро окадио пећину и разгледао с |
| мо газда Цвијана...{S} Хе-хе«...</p> <p>Кад се Љубомир, охрабрен пандуром, вратио у кујну, тамо |
| и је некако тако... тешко ми«...</p> <p>Кад се опростио са својима и пошао од куће, Љубомир свр |
| А сведочанство!... не знају«...</p> <p>Кад је пошао кући, после часа, дечко гледаше око себе с |
| и то школовање коштати доста...</p> <p>Кад стадоше пред њега смерно калуђер и ђак, архимандрит |
| вати, што иначе никад не чини...</p> <p>Кад би све готово, насуто, напуњено, завезано, сељак бо |
| узела га свега, па врти, врти...</p> <p>Кад је себе оставио Београд!{S} Већ се посељачио сасвим |
| дана позваше га у канцеларију...</p> <p>Кад је саслушао чика-Јоцин позив, устао је, пребледео и |
| му се одредити посао »по реду«.</p> <p>Кад Љубомир пољуби руку игуманову и стаде према њему см |
| томе стоји на путу газдина воља.</p> <p>Кад пође неким послом, може му се десити да узгред види |
| м му нешто говори и маше рукама.</p> <p>Кад сиђе с кола, другови се сви склонише у страну, дају |
| да се и мисао његова остварује.</p> <p>Кад је присуствовао првом јутрењу, познао је Љубомир да |
| >— Камилавка, што носе калуђери.</p> <p>Кад год је могао, и он је одстојао са земљаком вечерње, |
| е горе да седнемо.{S} Уморан си.</p> <p>Кад се Љубомир, осврћући се плашљиво, намести на крај к |
| његове цокуле залупаше ходником.</p> <p>Кад се врати и седе, чуло се да преврће листове некакве |
| тица, на коју већ спуштамо руку.</p> <p>Кад одмакоше подоста, прота поче:</p> <p>— Ти ниси заве |
| /p> <p>Али Љубомир сад стаде мислити : »Кад знам шта она хоће, онда је се не бојим.{S} Дај да в |
| {S} Већ то ћу ти показати...{S} Па онда кадионице, чираке... <pb n="81" /> море то ћу ти све по |
| е и звецкају ситни прапорци на сребрној кадионици...{S} А дивљаче маљенско блене, слуша, и забо |
| по десети пут загледају совру, тамњан, кадионицу, је ли све спремно.{S} Леонтије се осећа као |
| у кухињу за ватру, што ће се метнути у кадионицу.{S} Дође братија.{S} Отац Арсеније, као редни |
| и.{S} На глави му нова, од венецијанске кадифе, камилавка; <pb n="160" /> коса марљиво углађена |
| ама, које догореваху, и севајући још по кадшто слабом светлошћу, умираху, туљаху се, као што се |
| си, вала, ни ти заостао од њега у томе, каже му Велимир у шали.</p> <p>— Де, ти, Еро!...{S} Она |
| шни, па и ти мораш грешити.{S} А ја те, каже, не осуђујем за то; него иди кући, па гледај своја |
| ао од мене, као ивер од кладе.{S} Боли, каже, мене срце за свом децом«.</p> <p>Тужне, тешке суз |
| а унакрст, и није га болело, и није му, каже, ништа.{S} И тако — ништа није ни било!{S} А овамо |
| ођох... ех!...{S} А игуман у подруму... каже: батали!...{S} А о св. Спиридону Тримитинском пише |
| ; него иди кући, па гледај своја посла« каже њој Христос.</p> <p>— Очију ти, зар баш све тако п |
| ум, да се сети одговора, који треба да каже.</p> <p>—- Желим испоснички живети, часни оче, про |
| ... а он шара по песку...{S} Па им онда каже: »Који од вас никад у животу није учинио грех, што |
| ј лудак, побратим... опију га па им све каже.{S} Али ћу и њега...</p> <p>Тако псујући и договар |
| прича како је савијао своја леђа, а не каже је ли живо дете!...{S} Игуман кресну грубу сељачку |
| е! узвикну Велимир.{S} Знаш оно, што се каже црквењак.</p> <p>— Е, ту се имаш много полирати.{S |
| Црква ти мора бити свакад чиста; што се каже: чисто ко у цркви.{S} Већ то ћу ти показати...{S} |
| здан тамо...{S} Заборавио сам...{S} Тек каже: да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> < |
| њим жена.{S} А кад то виде Христос, он каже тој жени: »Није вајде... сви <pb n="218" /> су гре |
| лику, нека њихова жена, па нам слободно каже: »Реци, вели, Васи то и то«; ја му одмах све испор |
| уклим крупним гласом, за који се обично каже да је загорео:</p> <p>— Хе... не знам ти ја за дру |
| ничим напунити.{S} Прошло је за њу све, кажем ти...</p> <p>— Чекај да ти кажем, настави игуман |
| гуману да доврши:</p> <p>— Оче игумане, кажем опет: ово дете пет дана није ништа окусило и доне |
| } А ово ти је код нас друго...{S} Море, кажем ти: видећеш!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| частити...</p> <pb n="54" /> <p>— Љубо, кажем ја: биће ћара!...{S} Само ти мене слушај, рече ве |
| /p> <pb n="41" /> <p>— Аха... то је!{S} Кажем ја... рече и погледа у једног натмуреног друга, к |
| сад носа помолити из његове собе...{S} Кажем ти: сви се разбегоше, ко врапци...</p> <p>— Што?< |
| њега, покриле лице широким рукавом... — Кажем вам... шта ви је данас?!... доврши уздрхталим гла |
| ије.{S} Нема ни чега ђачког...</p> <p>— Кажем ја: неће рого на њега!{S} А?... узвикује задовоља |
| е се овај беше тешко наслонио.</p> <p>— Кажем ја тебе: немој мешати вино; не можеш ти да поднес |
| , узвикну са неким полусмехом:</p> <p>— Кажем ја... у свеце хоће!...{S} Па се одједном жустро о |
| оном хартицом и рече одлучно:</p> <p>— Кажем... тако наређују старешине!</p> <p>Отац Сава залу |
| ти је оно младић, што ти долази?{S} Ја кажем већ тако и тако...{S} Добар неки младић, вели она |
| странце, макар били и калуђери.{S} А ја кажем да тебе неће.{S} Паметнији је море... и Василијан |
| у све, кажем ти...</p> <p>— Чекај да ти кажем, настави игуман живо, после краћег ћутања, са јас |
| </p> <p>— Брате... некако не умем да ти кажем, стаде Велимир излагати своје погледе.{S} И жао м |
| Чини ми се, брате... не знам како да ти кажем...{S} Ја мислим да нас је <hi>све</hi> Бог створи |
| и је! узвикну Велимир озбиљно.{S} Ја ти кажем само шта мислим.{S} Па што?...{S} Зар ти мислиш, |
| овај... да нема ту, онај... како да вам кажем...{S} Знате...{S} Ваљевци су препредени...</p> <p |
| ест, јест... мора да је светац.{S} Него кажем ти: остави ти ово, не разумеш ти ове ствари...{S} |
| {S} Једном сам га баш био позвао, да му кажем све ово, што теби казах...{S} Тако ми нешто било |
| ли, Спиро, да ми дође толико пута да му кажем: дијете, иди кући, ожени се, па буди срећан човек |
| зе на очи.</p> <p>— Него пази: сутра да кажеш... кад те капетан позове, да му кажеш: ја сам, ре |
| а, реци, за то слушам.{S} Нипошто да не кажеш, да смо се погодили да ме служиш!...{S} Пропао си |
| /p> <p>— Како?... то бих баш хтео да ми кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је ли те то мучило?.. |
| а кажеш... кад те капетан позове, да му кажеш: ја сам, реци, господине, ђак; идем реци на веће |
| бомирова вођа.{S} Како је дрекнуо Веља, кажи право...{S} Хи-хи-хи.{S} Ко се више уплашио?{S} Хи |
| <pb n="104" /> <p>Ако ти што заповеди, кажи нама да те научимо, да не погрешиш...</p> <p>Велим |
| ави:</p> <p>— Остави то сад...{S} Него, кажи ти мене: је ли ово велики грех, што ми овако живим |
| трчи... газдарицу...{S} Капетан дошо... кажи.</p> <p>Љубомир једним кораком ускочи у механу, ис |
| ти ја то из књиге не разумем добро.{S} Кажи ти то мене ’нако... рече тетка.</p> <p>— Па, ет’.. |
| Него дела да пређемо целу литургију.{S} Кажи ти мени... игуман отеже, састављајући у памети пит |
| атом запита га:</p> <pb n="170" /> <p>— Кажи ми... мали: како ти је било трећег и четвртог дана |
| ћи, док се он добро не напије.</p> <p>— Кажи ми где је, шта ћеш га звати! одговори гост одлучно |
| куће казати... чича-Живојину?</p> <p>— Кажи: отишо̑ у свет, рече он и за мало га нестаде у гус |
| узвикну жена обрадована.{S} Онда иди па кажи Васи да га чекам овде.</p> <p>— А, ти си то! рече |
| ш у вече.</p> <p>— Тако, брате, тако ми кажи.{S} А слушкиња?</p> <p>— И она то исто.{S} Вели: о |
| сам товарити вреће.</p> <p>— Иди, па то кажи <hi>њему</hi>, одговори му тетка.</p> <p>— Е јест! |
| си овамо отишо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако га видиш, нека се труди на сваком послу.{S |
| т не иде!...{S} Хоћете ли новаца?...{S} Кажите само колико хоћете?...{S} Ни марјаша!{S} Па шта |
| о Антоније, рече он у себи.{S} Тамо је, кажу, каменита равница, а ово — гледај!...{S} Знао је н |
| идети... кад се засија!...{S} А са њим, кажу, сто попова.{S} Боже, како ли то изгледа... у једн |
| Терају нас да се калуђеримо, јер ћемо, кажу, онда имати доста пара, па се можемо проводити как |
| а још кад се обуче сам митрополит...{S} Кажу, на глави му капа од двадесет ока жежена злата и д |
| Има ли још много до Београда?</p> <p>— Кажу да има доста, вели она и опет се смеје његову изгл |
| дно уз друго, гледају се и тим погледом кажу све: нема више друговања, нема веселе игре и јакањ |
| ., Ја, Љубомир Васић, гимна... како оно кажу : гим-на-зист !«... мисли дечко и осврће се око се |
| се одједном, и спремаху се сви да нешто кажу, али су толико изненађени, да не могу још наћи реч |
| и треба овај догађај причати сваком?{S} Каза јој само да је растерао госте и да су се сви разбе |
| и га претече смешљива девојчица.{S} Она каза оцу ко је, од куда је и с неким нарочитим, значајн |
| — Како... кака чреда?</p> <p>Љубомир им каза како је мислио.{S} Велимир то исприча осталима.{S} |
| а преко лица девојчетова.</p> <p>Она му каза име села.</p> <p>— Има ли још много до Београда?</ |
| ласно, кад наиђе Љубомир.</p> <p>Ђак му каза и пође.</p> <p>— Хм... чекај де...{S} Арсеније се |
| амо ти пожури.</p> <p>— Не брини ти.{S} Казали су мени да Васу свакад треба послушати за то, из |
| омир да је на праву путу; осећање му је казало, да је близу њега све оно, што га је у последње |
| ојој је крив октобарски или новембарски казан, или се пријави која побожна душа за молитву.{S} |
| исле, кад си таки господин, да имаш пун казан дуката...</p> <p>— А ти не мислиш тако?!... погле |
| о га доле у потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је да те <pb n="206" /> донесе на леђима...{S} |
| {S} Лако је за то...{S} Зар није Господ казао: не брините се за сутра, шта ћете јести...; зар н |
| ти после? — Што рекне Бог.{S} Јер он је казао, да се не бринемо много о сутрашњем дану...</p> < |
| сад рекох... никад у животу нисам ником казао...</p> <p>— Знам, брате.{S} Зато се и питам једна |
| Мира и викну :{S} Љубо, шта ћу код куће казати... чича-Живојину?</p> <p>— Кажи: отишо̑ у свет, |
| у које време?</p> <p>— Хм .. помози ми казати... оногај... развуче Максим онако исто, како је |
| однекуд осећа, да ће му се у тој шетњи казати нешто веома важно и непријатно.{S} Он затрепта ц |
| а га зовнем? замуца Љубомир, не смејући казати да је отац Сава још јутрос, после издатих нареда |
| е написано много боље, него што ја умем казати.{S} Па сад гледај... научи све...</p> <p>После н |
| асом јаче и намигну оком, те није морао казати именицу, да знаш што су!...{S} Хе-хе... ти си јо |
| сад мени реци, како ћеш сутра капетану казати.</p> <p>Љубомир понови задани му одговор готово |
| p> <p>— Добро, добро...{S} Ево одох.{S} Казаћу му да нећу, па шта буде...{S} Збогом.{S} Сутра ћ |
| о позвао, да му кажем све ово, што теби казах...{S} Тако ми нешто било дошло, ка ово сад... па |
| езеро, то ти је свега!«...{S} А њему су казивали, кад се почне које лепо житије читати, не може |
| Свето Писмо ! понови ђаче гласом, који казиваше да није никад чуло за такву књигу.</p> <p>Отво |
| ку испратише из манастира, и она весело казиваше свакоме, како једва чека да стигне у Београд, |
| веома омиљели.{S} А ово је ’нако, нека казна«...</p> <pb n="131" /> <p>Једног дана, пред подне |
| ећи му разним, већ уобичајеним, домаћим казнама...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| , који псују непажљиве домаћице, и ради казне траже, да се спусти што већи прилог у бисаге или |
| и могуће... <hi>такав</hi> грех, па без казни?...{S} Није ту све... има ту нешто друго... мора |
| реди па, не знајући још узрок Николиној казни, држао је да му је дошла чреда, па квит...{S} Сиг |
| S} А, шта велиш?</p> <p>— Остав’ то!... казо сам ти сто пута, викну Велимир, подигнувши скоро п |
| а гледа на неке њиве, преко од механе и казује нешто жени, која, са заметнутим празним бакрачем |
| ет манастирских воденица, и сад се љуто каје што не остаде у којој да ноћи.{S} Дође му много те |
| о Максима, који ћутећи жудно ишчекиваше кајмаклију, не марећи сад ништа, ако би се наљутио на њ |
| е за Арсенијев теј, за Максимову и њену кајмаклију, којој неће манисати ни онај ћосави Василија |
| уку.</p> <p>— Тето-о-о...{S} Дедер нашу кајмаклију, отеже трећи, средовечан калуђер, смеђе, чуп |
| па неке младе дебеле пловчице пржене на кајмаку, па сваких пола часа запурњају се и замиришу та |
| х да је то по чреди...</p> <p>— Како... кака чреда?</p> <p>Љубомир им каза како је мислио.{S} В |
| S} Рече једаред, разгледајући књиге.{S} Кака ти је ово?...</p> <p>— Прочитај.{S} Видиш да пише: |
| Иди, бре...{S} То је професор.</p> <p>— Кака му је оно капа?</p> <p>— Камилавка, што носе калуђ |
| ична и глупа манастирског ђака, онаква, какав је најподеснији за самовласне манастирске стареши |
| им дође из града, после дужег одсуства, какав члан њихове породице.</p> <p>Ижљуби се с Василија |
| сећа, како сад није више онај и онакав, какав је био до пре недељу дана, кад поче читати ова чу |
| опази, да је остао онај и онакав исти, какав је био и до сад.{S} Него чекај, није он још закал |
| {S} Овде се тетки омаче такав придевак, какав се ретко чује и међу људима.{S} Не даш му једну ц |
| деље по Ваведењу десио се тако леп дан, какав се виђа само у августу.{S} Архимандрит зором отпу |
| нај одлучни, трезвени и окретни младић, какав је Велимир међу друговима у манастиру.{S} Не, сад |
| а, заузе онај исти положај у манастиру, какав је заузимала тетка.{S} Узе и њену собу, намести ј |
| етом!...{S} Како је оно зову?...{S} Ох, какав ли ће бити Арсо кроз пола године, док се насрче т |
| ево већ скоро цела година.{S} А сад... какав се ово сад олуј спрема!{S} И дође изненада, кад н |
| жалобно и незадовољно.</p> <p>— Море... какав пост! узвикује трећи старији чиновник.</p> <p>А п |
| ко и ми на <hi>прве</hi> калуђере...{S} Какав сте ви Онисифор... онај из Павлове посланице, так |
| етлост!«...</p> <p>Обузе га страх...{S} Какав ли је то црн живот, који се овако проклиње!{S} У |
| ћа дебљина искључивала сваку помисао на какав било успех у томе предузећу, оно брзо досади оцу |
| еизбежним писком мање крмачице, од које какав дрски прождрљиви нераст хоће да отме најслађи зал |
| је оседео !... гле, од куд ово!...{S} И какав је ово нов старачки глас, са шушкањем и промуклим |
| тихо, нечујно, као да и није жив.{S} И какав је то живот из вечно празног дремежа, <pb n="238" |
| чарапе, махрамицу, грош у новцу и други какав »прилог за здравље новокрштенога«...</p> <p>Прва |
| ду, онако ни за што.{S} Не мари да ради какав хоћеш посао: зар не чисти штале, отимари коње, хр |
| ам... прекиде га гост нестрпљиво, — али какав је то живот, како то ти живиш... да ли и ми тако |
| ти, да за своју покретљиву душу измисли какав било циљ живота...</p> <p>Чим наступи дубока моча |
| ати овако озбиљна ствар: треба сачекати какав већи празник, и онда почети читање.</p> </div> <d |
| ано најозбиљније, да га је морао писати какав спреман човек и да је тако препуно поуке и праве |
| освртао се често, гледајући да не трчи какав гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, обрастао т |
| ући главу пред дошљаком, као да је овај какав јеромонах, али видите сами...</p> <pb n="79" /> < |
| внодушно, не гледајући га, као да је он какав пањ, израсто на улици...{S} Кад га поклопи и увуч |
| нови, друкчији живот.{S} Он не зна баш какав је тај живот, али зна само да је <hi>друкчији</hi |
| отворити очи! наставља Велимир.{S} Знаш какав је у друштву.</p> <p>— А јао!...{S} Никола погрчи |
| или својим задужбинама онаква средства, каква имају фрушкогорски манастири... »И дахом јему (ма |
| и министар!«...</p> <p>— Имаш ли, море, каква одела? пита га господин Никола у очи дана, кад ће |
| ећном осећању, које га обузело цела.{S} Каква противност његовом досадањем дремљивом, вечно пра |
| да се додвори игуману и свакоме, ко има каква било утицаја на манастирски живот и интересе му.< |
| екша.{S} И он се био уплашио да то није каква подвала, да њега оговоре код капетана..{S} Ко зна |
| /p> <p>— Чекај, научићеш се...</p> <p>И каква ти још упуства и објашњења није добио Љубомир, ту |
| Љубомира, као што се гледа у менажерији каква невиђена и нечувена дотле реткост.</p> <p>Љубомир |
| аљену, па постао владика, и гледај само каква је чуда починио...{S} Васкрсао <pb n="125" /> мрт |
| паргара, што га Леонтију подноси на дар каква слободна девојчура, навикнута на ове послове.{S} |
| им случајно, састала тако немирна деца, какве није упамтила велика гимназија.</p> <p>Али оном м |
| p> <p>Сад је добио велику дебелу књигу, какве никад у животу није видео.{S} Остраг на корицама |
| зумевајући завршетак владичина писма. — Какве су то твоје испосничке намере?...</p> <p>Леонтија |
| посао.</p> <p>Тек понеки пут га, усред какве журбе, заустави троми Максим промуклим отегнутим |
| ући, значајно стрељање очима, од стране какве угарене удовице, и оно препирање Велимирово са до |
| их разлога: нек’ се <pb n="168" /> види какве калуђере спрема Сава у свом манастиру!{S} Сви гле |
| Нићифор се, по неки пут, при исповести какве средовечне жене, одједном сав зацрвени и убрзаним |
| у година калуђерства не дођоше му на ум какве веће саблажњиве мисли.{S} Његова незрела младост |
| их.</p> <p>Младић се осврте збуњено... »Какве ножнице?... где су?«... помисли, и угледа како му |
| мерно и побожно, калуђери.</p> <p>Боже, какви су ово људи !...{S} Није могуће да су то они исти |
| шири очи и гледа...</p> <p>— Манастири, какви су данас, узвикну говорник још јаче, не требају н |
| Чита занесен; понеки пут прекине читање каквим узвиком и краћим размишљањем, у коме је обично с |
| њега онако искрена другарска погледа, с каквим га дочека при уласку у трло.</p> <p>Љубомир ућут |
| Леонтије пружи ногу с таким осећањем, с каквим је болесник пружа под хирургову тестерицу. »Еј, |
| радња!{S} С каквим побожним осећањем, с каквим страхом од важности светога акта приступа нови ј |
| аја...</p> <p>Прва свештена радња!{S} С каквим побожним осећањем, с каквим страхом од важности |
| м шареном свету, и умрети од глади међу каквим зидинама?...</p> <p>Смишљао је у памети најстраш |
| е: нема ли тамо оних идеалних монаха, о каквима је он до скора сањао.{S} И отуд се врати разоча |
| /> мања и, по изгледу, сиромашна кућа, каквих је био препун Београд у оно време.{S} Али чим от |
| :</p> <p>— Каки сватови, онака и млада; какво село, онаки кметови...{S} У колико нам ви личите |
| јпре противио, није дао ни поменути.{S} Какво читање сад, кад <pb n="119" /> треба највише ради |
| и знање о манастирском животу своде на какво ретко, необично старо вино; којима управо, чим се |
| о, пуначко бело лице, тако чисто и бело какво он није никад видео, и ако су у селу му и поп и у |
| /> понеки пут поремети општу монотоност какво везено бело марамче од паргара, што га Леонтију п |
| ек, божји створ, или се већ прометнуо у какво чудо?...</p> <p>А Љубомир, не гледећи на њу, са з |
| вор и уклањају се журно, да не чују још какво питање.</p> <p>Чим Леонтије прими старешинство, В |
| им непрестано сакривеним очима.</p> <p>»Какво је ово чудо !{S} Гледа као да се моли Богу...{S} |
| е непрестано ћутао и понекад се смешкао каквој шали што падне при разговору, махну главом са од |
| сад погледа с чуђењем и немим питањем: »Каквој кући?{S} Чијој кући?«...</p> <p>— Зар ти нису ја |
| > <p>Дешава се човеку, нарочито зими на каквом наоблаченом, влажном дану, кад је сав <pb n="191 |
| какве тамне нејасне слике: приближиш се каквом жбунићу, учини ти се читаво страшило... раширило |
| Светозар много боље, управо најбоље, о каквом он није ни сањао.{S} Затим настаде спремање за у |
| жљиво у суд са костима, надајући се још каквом затуреном парчету.{S} Али видевши да су му наде |
| није!{S} После <hi>онаквог</hi> живота, какву је славу дочекао!...{S} Па Макарије...{S} Павле Т |
| истов значи: имати веру у Оца небесног, какву је Он имао, чинити добра ближњему и жртвовати се |
| ега тога.{S} Он отпутова весело, као на какву гозбу...</p> <p>— Хи-хи...{S} Осетио Швабо да нем |
| врата другима, желећи, без сумње, узети какву своју ствар, без које неће да се крене на пут, ил |
| о је обичај, као и многи људи, заволети какву ствар, животињу, посао, и сав се предати забави и |
| се засветли радост, као да је пронашао какву важну новост.</p> <p>— Како ти то идеш за стопама |
| на, онда ће се удалити <pb n="152" /> у какву пустињу, или велику шуму, или тако нешто...</p> < |
| и нема никакве пустиње...{S} А да оде у какву непролазну огромну планину, како ће се хранити?.. |
| мора јести!...{S} Смишљао је да бежи у какву пустињу, или у опште удаљено место од света, али |
| то тако... јасле, јасле...</p> <p>— Ама каке јасле?</p> <p>— Јасле, брате, витлејемске, оногај. |
| >— Пита она, знаш, одговара му Љубомир: каки ти је оно младић, што ти долази?{S} Ја кажем већ т |
| </p> <p>— Море-е-е... отеже приповедач: каки ја !...{S} Не умем ја ни макнути...{S} А она кад п |
| кну Марија, смејући се и бранећи се.{S} Каки си ка гуја...</p> <p>— Тетко, роде...{S} Да ли је |
| што се боји смрти, то нема!...</p> <p>— Каки!... игуман је гори од њега десет пута, викну Велим |
| екујући да је Светозар походи.</p> <p>— Каки вам је овај, што ћу га ја слушати...{S} Максим? за |
| ога, веселим гласом проговори:</p> <p>— Каки сватови, онака и млада; какво село, онаки кметови. |
| метлу, па сам почисти собу.</p> <p>— А каки су ви калуђери? запита Љубомир.</p> <p>— Видео си, |
| опази како се мења лице »господиново«, како му игра несташан осмех на уснама, како му очи необ |
| како се претура и спада слама са њега, како шушти злослуто... и он већ предосећа некакво велик |
| леда друкчији!</p> <p>— Говори, забога, како је то?...{S} Ја још не верујем.{S} Шта сад радиш?< |
| /p> <p>— Стакло!</p> <p>Љубомир угледа, како Велимир пружи велико широко стакло пуно воде, како |
| андур са пушком о рамену.{S} Механџија, како угледа путника из механе, прену се, измени лице и |
| , да све припада манастиру...{S} Тетка, како изгледа, немарно шврљка по собама и стајама, гледа |
| како му игра несташан осмех на уснама, како му очи необично пламте, како му се ноздрве јако ши |
| нови су се састојали у разним облицима, како је он маштао о даљем путовању, о доласку у Београд |
| м себе овако црна и несрећна... црњана, како ти рече мало пре... онда... онда побегнем право ов |
| га онако крутуљава, погурена, потуљена, како крије очи, како се збунио пред њом, дететом као и |
| о у њему.{S} Четрдесет је скоро година, како се отац Сава огрнуо монашком расом, а двадесет и ш |
| е <pb n="29" /> отворише шталска врата, како вичан пандур уведе коње, говорећи са њима и пребац |
| дни.{S} Та зар није слушао толико пута, како људи путују без ичега, па се увек нађе ко им да хл |
| ача туга...{S} Јер ево, сад живо осећа, како му се, под утицајем ових утешних Спаситељевих речи |
| има овим чудима, да он већ јасно осећа, како сад није више онај и онакав, какав је био до пре н |
| тима, са истим начином и изразима лица, како је и он сам радио, тапкају преко дворишта и крију |
| мо прочитао житије Макарија Египатског, како је он провео целу ноћ, у једној соби...</p> <p>— З |
| улицом, наишао на некаква доброћудног, како се њему учинило, чичицу.{S} Чича га још из далека |
| тело, ова грешна облога душе човекове, како га називају свети испосници, оно је узрок свему!{S |
| р пружи велико широко стакло пуно воде, како га нечија рука дохвати и наже.{S} Зачу се клокотањ |
| дређен за старешину.</p> <p>— Их, роде, како ћу... ојађеник сињи!...{S} После самоубилца!... уз |
| S} А са њим, кажу, сто попова.{S} Боже, како ли то изгледа... у једној гомили, сто попова!...{S |
| ре, па погледам долину моје лепе Груже, како се њоме на све стране размилио свет... у мени заиг |
| исли ни о чем другом.{S} Најчудније је, како се реши да напусти школу, а и он сам не зна како м |
| гађајући врапце и сенице.{S} То му је, како се закалуђерио, једина забава.{S} У граду је, док |
| У кући настаде дуго немо ћутање, које, како изгледа, не хтеде нико прекидати.{S} Сестре одоше |
| ирка и задише хладовином сенасто бучје, како се сјаји, шарени и прелива разноврсним бојама дале |
| наша љубав?</p> <p>— Љубиле те свраке, како си леп!</p> <p>— А зар је ови Арсеније... хап!... |
| зном, полумртвом животу!...</p> <p>Гле, како крв ври, кључа... како бију дамари јако... како се |
| многим веселим стварима...</p> <p>Гле, како се овде бурно живи, и како је овај живот сасвим др |
| изга животом, како се све мења на боље, како је све примамљивије и лепше...</p> <p>А у кући се |
| може да обухвати рукама ледене рогуље, како с великим напрезањем пребацује пласку по пласку се |
| настира, и она весело казиваше свакоме, како једва чека да стигне у Београд, да се сита одмори. |
| отуд износи.{S} Мислио је само о томе, како је он најстарији, и како ће кроз који дан бркнути |
| а пробуде: сваки се бринуо само о томе, како ће што пре шмугнути поред игумана...{S} Кад се ути |
| м што неки пут, као мимогред, напомене, како му његово високопреосвештенство пише о томе и томе |
| ове неме и страховите, за њега, зидине, како се дижу величанствено у високо <pb n="34" /> плаво |
| гледајући, кад удари звоно на вечерње, како из оних многобројних врата, која сва гледају у дво |
| тио прилику да не пецне своје калуђере, како нису ништа учили, и да им тим напомене своје богос |
| Изређа доста опширно, наводећи примере, како су српски иноци ревносно и <pb n="176" /> с велики |
| /p> <p>Леонтије се смешка, сећајући се, како је прошлог ускршњег поста, пратећи Арсенија по вод |
| ег, раније смишљеног плана, с којим се, како изгледа, Велимир не саглашава потпуно...</p> <p>Ал |
| чекали.{S} Тетка већ спремила ручак те, како се добро нахранише, сви се, по обичају, растурише. |
| на уснама, како му очи необично пламте, како му се ноздрве јако шире и скупљају...</p> <p>— Хм. |
| ки, до сад не виђени, мравињак од деце, како се шарени разноврсном одећом, које не може довољно |
| <p>Ах, како дивно греје топло сунашце, како пирка и задише хладовином сенасто бучје, како се с |
| ћа како му се тада груди надимају јаче, како срце закуца живо, живо, брзо... и зна, да је сад н |
| а једе.</p> <pb n="15" /> <p>— Јадниче, како је гладно! вели она милостивим гласом, гледајући к |
| ледећи, како се старчеве очи заводњише, како из њих кануше две сузе.{S} Па пренесе очи у други |
| о великом броју, да се монаси уплашише, како ће подмирити оволики свет.{S} Арсеније и Василијан |
| епо гледа, чисто га храбри отвореним и, како му се чини, пријатељским погледом.</p> <p>Љубомир |
| е срце тако незахвално, тако себично и, како вели Љ. Вуличевић, хладно, као ледено мраморје олт |
| лио доста, па сад само представља себи, како ће то изгледати ова кућа после смрти Савине.{S} Он |
| болести овога света, и он се сам чуди, како може још да иде, једе, пије...{S} Има му тридесет |
| црне некакви каљави дроњци на криваји, како се тресу и љушкају, као да има у њима нешто тешко. |
| ели игуман, дочекан потпуно калуђерски, како се већ и сам надао, стаде освртати за ђаком и спре |
| тину да своје лице и држање тако удеси, како ће што боље личити на свеца.{S} Није он то чинио р |
| стаде са чуђењем и насладом посматрати, како принесоше <hi>томе</hi> некакве свеће и дадоше му |
| Светозару, па му стаде наивно причати, како су добродушне и суседа и њена слушкиња.{S} То су, |
| само забавља њоме и преставља у памети, како светац мора да јури од прилике као муња.{S} И тама |
| му одједном у главу, и он одмах осети, како је овде све <pb n="192" /> тако страшно, тако ужас |
| > <p>— Јок, море... промуца он гледећи, како се старчеве очи заводњише, како из њих кануше две |
| лашљиво.</p> <p>— Е дела сад мени реци, како ћеш сутра капетану казати.</p> <p>Љубомир понови з |
| у срцу своме према обожаваној девојци, како грозничаво ступа стазицом, на којој ће наћи своју |
| ва, погурена, потуљена, како крије очи, како се збунио пред њом, дететом као и он, па се још ви |
| во, склопила се огромна планина, којој, како изгледа, нема краја, а доле, поред сама пута шушти |
| имову, са раширеним уплашеним погледом, како испушта последњи дах...</p> <pb n="246" /> <p>Посл |
| ко око њега све кључа и бризга животом, како се све мења на боље, како је све примамљивије и ле |
| пре, <pb n="129" /> кад га пита игуман, како одговара!...{S} Да ли то они њега сви мрзе, или го |
| и прости калуђери или игумани као и он, како се они посветише!...{S} И нигде не пише у овим жит |
| весело комеша, весели и живи!...{S} О, како је лепо тако живети !...{S} Али <pb n="222" /> се |
| дуга ћутања, уздахну горко...</p> <p>О, како је тамо, куд он загледа, све празно, ништавно, бес |
| се мање ради и више користи.</p> <p>О, како га је обрадовао састанак са Светозарем!...{S} Хтео |
| препаст.{S} Он је стотину пута гледао, како то калуђери брзо и вешто раде, али је први пут осе |
| е свршеног крштења сети се да је читао, како треба одмах родитеље и кума поучити о значају кршт |
| вено у високо <pb n="34" /> плаво небо, како трепере под сунчевим зрацима, и полугласно, блудећ |
| опет воденицу?</p> <p>— Мени је право, како год ви тамо наредите.{S} Само нећу да штетујем <hi |
| за своје грешне душе, нека живе онако, како онај младић рече малопре да треба живети: као Анто |
| и све је сад друго...{S} Све је онако, како сам оно ја мислио, и све је у реду... како треба д |
| та да ради?...{S} Да ли да учини онако, како је учинио кад белавка уведе говеда у стричеву њиву |
| био до јуче!...{S} И нећу умрети онако, како сам мислио!...</p> <p>И одједном, као плаха летња |
| огу — навику...{S} Све се радило онако, како <pb n="245" /> се навикло, како се видело да и дру |
| а гост, разгледајући по дворишту онако, како обично разгледамо добро познато нам место, после д |
| дну бригу: да удеси своје послове тако, како ће му бар свако друго, треће вече остајати времена |
| у очи.</p> <p>— Тхе... нисам баш тако, како велиш...{S} Али што: ђак, јабогме!...{S} Мене је д |
| онако, како <pb n="245" /> се навикло, како се видело да и други раде, Тако се Максим закалуђе |
| меха.</p> <p>— Хи-хи-хи...{S} Како ’но, како... он?... узвикну и пружи прст на синоћњег Љубомир |
| тока; не осети како му је чело слеђено, како не може да обухвати рукама ледене рогуље, како с в |
| и јарам«, и осећа да се враћа све исто, како је и пре било...{S} И сви пређашњи снови и намере |
| .. оногај... развуче Максим онако исто, како је и до сад одговарао; али сад одједном избаци неш |
| те још како!{S} Ето, баш мислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш Јованку...</p> <p>— Не |
| ст нестрпљиво, — али какав је то живот, како то ти живиш... да ли и ми тако живимо?</p> <p>— Јо |
| n="12" /> хумића, преко кога води пут, како нестаде таласастих брежуљака и како је пукла пред |
| ате, настави он, ослобођен новом мишљу, како народ вели, да нема куће без жене.{S} Док ти женск |
| калуђере: шта ће се кухати?... у чему, како?...{S} Шта ће с донесеним млеком?{S} Ко ће сирити |
| сор изговори шаљиву здравицу: напомену, како се у манастиру чува некаква тридесетогодишња релик |
| оде у какву непролазну огромну планину, како ће се хранити?...</p> <p>Ах, проклето тело, ова гр |
| му прилази са поштовањем и озбиљношћу, како обично прилази свима калуђерима.</p> <p>— А ти... |
| ном зеленилу бескрајних воћњака.{S} Ах, како се слатко дише!....</p> <pb n="208" /> <p>Прво се |
| , на брегу више манастира...</p> <p>Ах, како дивно греје топло сунашце, како пирка и задише хла |
| или у побожном размишљању...</p> <p>Ах, како му се допао овакав живот!...{S} То је <hi>оно прав |
| идрице, насмеја се Никола.</p> <p>— Их, како познаде!{S} А ја мишљах да је то по чреди...</p> < |
| упиљи му у очи и узвикне:</p> <p>— Их, како си млад и лијеп, слава те не убила!... '</p> <p>А |
| нима, великим дацијама и, онако уз реч, како јој је кућа овештала, мора се дизати друга... не т |
| но и гладно прота.</p> <p>— Пост је!... како ћемо? напомену Арсеније.</p> <p>— Ах! уздахну прот |
| ише у овим житијама, да је коме била... како ’но рече: празна душа... и да је хтео некуд полете |
| ли сан!..., Ја, Љубомир Васић, гимна... како оно кажу : гим-на-зист !«... мисли дечко и осврће |
| сим после краћег ћутања.</p> <p>— Па... како коме.{S} Има их доста што не могу ништа да утуве, |
| !...</p> <p>Гле, како крв ври, кључа... како бију дамари јако... како се срце разиграло, па му |
| ој болан, оногај...{S} Зар тако наша... како ћу рећи... наша љубав?</p> <p>— Љубиле те свраке, |
| ле љуто.{S} Шта ли га очекује од сад... како ли ће бити даље?...{S} Плашљива зебња наилази му н |
| орити.{S} Само помисли у себи: »Боже... како је диван овај Арсеније!...{S} И сви... сви су ми к |
| </p> <p>— А ви се не стидите у овоме... како ’но рекосте, леглу... да се добро напијете, па она |
| <p>— Шта ти има у том... тој библији... како ли се...{S} Дела ми баш испричај.</p> <p>Љубомир с |
| кад зарађујемо по тој новој иконији... како ли је зовете — трипут више, ондак зна се... морамо |
| е кушање.{S} Баш као онај преподобни... како ’но се зваше...{S} Али није!{S} Кушање се даје они |
| да.{S} И ти долазиш под моје, оногај... како ћу рећи... под моју власт.{S} Хап!{S} Ђаволе-е... |
| Хоћу рећи, овај... да нема ту, онај... како да вам кажем...{S} Знате...{S} Ваљевци су препреде |
| ври, кључа... како бију дамари јако... како се срце разиграло, па му тесан досадањи скучени пр |
| па се опет посветили...{S} Шта је то... како ћу сад?«...</p> <p>Младић уздрхта од страха што га |
| штавно, бесмислено, тамно!...{S} Брр... како му је хладно!{S} Обузима га ужас...{S} Он замишља |
| гов сељак, кад дође лети, о Београду... како ли кити оне дивне приче о добрим и злим газдарицам |
| о сам оно ја мислио, и све је у реду... како треба да буде.{S} Само — овај поглед игуманов!...{ |
| hi>, него има нешто друго...{S} Отац... како ’но рече кад пођох... ех!...{S} А игуман у подруму |
| !{S} Округла је она проклета камилавка: како је год окренеш, десно или лево, она стоји подједна |
| а пуном главом прича о његовој госпођи: како је то зла жена, циција, помреше млађи од глади, па |
| p> <pb n="170" /> <p>— Кажи ми... мали: како ти је било трећег и четвртог дана, кад ниси ништа |
| ругог.{S} А ни једно од њих не помисли: како ће то да буде на послетку?...{S} Велимир се спрема |
| Ђока остаје овде.{S} Старац се уплаши: како ће сам одвући кола — кљусе није давало никакве над |
| е умро!«...{S} Он загледа у своју душу: како сад изгледа као <hi>други</hi>, и на своје велико |
| ући према сунцу својим дивотним перјем; како је све у наоколо светло, мило, топло, ведро и весе |
| к, над којим трепери чисто светло небо; како се весело витла у ваздуху пар голубова, одсјајкују |
| ила, и углед на толике испоснике!...{S} Како је то?{S} Све се помешало, па се не види ништа!... |
| ву.</p> <p>— Мирен... и-хи-хи-хи!...{S} Како рече, вјере ти?... мир... ала, да могу утувити!</p |
| мо има хајдучице са жутим цветом!...{S} Како је оно зову?...{S} Ох, какав ли ће бити Арсо кроз |
| много?</p> <p>— Волим ли ракију!...{S} Како се може <hi>то</hi> волети?...{S} Ја мислим да је |
| же се човек одвојити лако од њега...{S} Како би било да не <pb n="124" /> чита редом?{S} Преврт |
| трига«, као јединог свог уточишта...{S} Како се радовао, кад је на последњој завојици угледао ш |
| звор.{S} Шуме забранише даље сећи...{S} Како ће да се живи... треба јести?...{S} А шумадиски ма |
| д чуда и смеха.</p> <p>— Хи-хи-хи...{S} Како ’но, како... он?... узвикну и пружи прст на синоћњ |
| ашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесме, ама оногај... да р |
| ...{S} Овде се некад побадао вито...{S} Како му се велико чинило то поље, а сад...</p> <p>— Чиј |
| и <hi>мислим</hi> много о свачему...{S} Како му је то:{S} Бог вели једно, а Христос друго...</p |
| жи прст на синоћњег Љубомирова вођа.{S} Како је дрекнуо Веља, кажи право...{S} Хи-хи-хи.{S} Ко |
| икако не могу изравнати са издацима.{S} Како која година, дефицит све огромнији...{S} Био се ја |
| ом пустом, равном и непознатом пољу.{S} Како ли ће изгледати кад се смркне?...{S} Али он се не |
| стола за време вршења св. литургије?{S} Како оно веле свети оци?...</p> <p>Овога се питања отац |
| ћног размишљања на ово: »Треба живети — како сам се Богу заклео.{S} Ако не могу бити Антоније, |
| , па стане газити по пртини или целцу — како се деси, — погури се и сагне главу, а мисли се ста |
| ’нако... јарца, или јакања...</p> <p>— Како то јарца?</p> <p>— Деремо јарца...{S} Он се осврне |
| е чује и очајање и — претња...</p> <p>— Како си дробио, онако и кусај! одговарају му.</p> <p>— |
| утуве, а ја сам знао доста...</p> <p>— Како ’но... оногај... што учите о камењу?...{S} Нешто м |
| ја мишљах да је то по чреди...</p> <p>— Како... кака чреда?</p> <p>Љубомир им каза како је мисл |
| је друго... друкчије је ово...</p> <p>— Како, Љубо?</p> <p>— Сад ме је страх...{S} Не знам како |
| нео... ’нако, изненада пошо...</p> <p>— Како изненада?</p> <p>Реч по реч, и Љубомир повери свом |
| очи, које га чудно гледају...</p> <p>— Како ти је име? запита он дрхтећи и чудећи се толикој с |
| месеци видећеш... ако Бог да.</p> <p>— Како... зар због тога живиш? зачуди се Леонтије.</p> <p |
| а свој први неуспешни покушај.</p> <p>— Како... докле да живиш?</p> <p>— Па, једнако!... одгово |
| андрит, да идеш одмах са мном.</p> <p>— Како...{S} Ја овде морам живети до смрти, не смем излаз |
| ... ’нако... промуца стидљиво.</p> <p>— Како?... то бих баш хтео да ми кажеш.{S} Јеси ли осећао |
| .</p> <p>— И она дере жестоко.</p> <p>— Како, зар као и ти!? узвикује зачуђено девојче, и на ус |
| страх, кад оставим наш потес.</p> <p>— Како ли је тамо, Боже? рече девојче после краћег ћутања |
| дана, да те пријавим за испит.</p> <p>— Како... шта то?! зачуди се дечко, не разумевајући шта о |
| е пронашао какву важну новост.</p> <p>— Како ти то идеш за стопама Спаситељевим?...{S} Шта ће т |
| у весео, радостан и глуп смех.</p> <p>— Како си се играо са том твојом Миром? пита га девојче.{ |
| не верујем.{S} Шта сад радиш?</p> <p>— Како?...{S} Венчао се, брате, као сав свет, и сад слави |
| д се само чита, хоће човек да полуди, а како ли је било издржати...{S} Гомиле народа, закрвавље |
| ло бољи од ових наших.</p> <p>— Знам, а како су Пахомије, Макарије и други?{S} И они су створен |
| од јесење свежине.{S} Баш лепа!...{S} А како је ђаволаста!...«</p> <pb n="186" /> <p>Он не опаз |
| у и почну кућити сваки за себе!...{S} А како лепо прича Светозар богословац, његов сељак, кад д |
| ..{S} Да ли ће то бити једнако?...{S} А како је мирно на Маљену!«...</p> <p>Разговорио се са же |
| укочена, сплетена, некако онако...{S} А како јој је лепо стајало јуче просто јелече, од пругаст |
| у руке од досадних, тешких задаћа.{S} А како ће он!...{S} Него, има и лепших ствари, на пр. биб |
| вају јој бутине ка оногај...</p> <p>— А како се то јакате? прекиде га Милка баш кад се он одуше |
| њи цензор велике гимназије!...</p> <p>А како је он лепо маштао!...{S} Да учи школе, све... све |
| ађу му шта може и тако радити.</p> <p>А како беше на Маљену!{S} Слободан је ко птица у гори, сл |
| овор Савин на све калуђере...</p> <p>»А како се веселе! пређе он одједном са мислима.{S} Заглед |
| дизаше висока сјајна звонара.</p> <p>»А како ли је тамо, у Београду ?!...{S} Па још кад се обуч |
| ији.</p> <p>— Та да!...{S} Друкчији, да како...{S} Али знаш... кад избацим из собе оволицно пар |
| а мрдне.{S} Стао као окамењен, па гледа како се преливају бела кравља леђа под сунчаним зрацима |
| светло треперење огња; и што више гледа како вреле жишке одсјајкују, севају и преливају се, — с |
| па савија језиком ластаре и... и гледа како упаде у њиву стричев син и потера стоку са ужасном |
| то му поднесу и опет се подупре и гледа како се овај под од цигаља (он не зна да је то под од ц |
| ачкој свануло.{S} Љубомир устао и гледа како сад лепа светлост улази кроз прозоре.{S} Ово је он |
| S} Милило се човеку живети, кад погледа како око њега све кључа и бризга животом, како се све м |
| окршаја, али се запрепасти, кад угледа како Василијан весело прича и како га Никола и Велимир, |
| жнице?... где су?«... помисли, и угледа како му сви показују очима на једно место.{S} Трипут је |
| оји је седео према вратима, само угледа како се онај игласти револверски обарач диже... диже... |
| у плаво небо, као што вели учитељ, онда како свети Аранђео сиђе тако брзо, узме душу и однесе ј |
| о... кака чреда?</p> <p>Љубомир им каза како је мислио.{S} Велимир то исприча осталима.{S} Наст |
| торбу о раме.</p> <p>— Не треба сад, ја како...{S} А после неће моћи ни једна жена проћи на мир |
| уму!...</p> <p>После неколико тренутака како изиђе Максим од »комисије«, опет се отворише она и |
| бомир се завуко у сено, ћути и премишља како је страшан капетан.{S} И то му се учини тек од онд |
| зову, и не одзива се одмах, него смишља како би се осветио проклетој белавци, највећој штеточињ |
| кашмир из града, и сад га веома занима како ли ће изгледати овај груби луб, кад се покрије мек |
| а, и кад би око заранака, ни сам не зна како, натрапа управо пред механу.{S} Он би се вратио од |
| еши да напусти школу, а и он сам не зна како му то дође, нити жали за школом.{S} Ако хоће, може |
| своме вршњаку, мислећи да изгледа бозна како лепо у новој опреми.{S} Али се преварила.{S} Љубом |
| манастиру.{S} Сад је равно шесет година како се повео спор.{S} Сава је, још почетком своје упра |
| да овако остане једнако...</p> <p>— Па како... причај ми!{S} Је ли боље тако, него ово што ми |
| , мисли Љубомир, гледајући три калуђера како сложно клањају пред игуманом, ово је било ’нако... |
| ту, заклоњен за дрвени стуб, и посматра како излази причешћен народ из храма.{S} Одједном изиђе |
| г тренутка заспао, а у исто време осећа како га неко снажно дрмуса и виче му над главом:</p> <p |
| ученик велике гимназије«...{S} И осећа како му се тада груди надимају јаче, како срце закуца ж |
| , небо, па се обрће, игра...{S} И осећа како се његова столица понесе некуд у страну, па оде, о |
| је много мали«... мисли малишан и осећа како га подузима нека сетна туга за оним местима, која |
| убомир се смеши, не прима мотку и осећа како нестаје под ногама карниза...{S} Он се грчевито хв |
| све је ’нако«...</p> <p>И Љубомир осећа како се лагано почиње од њега одвајати све оно, што му |
| и Максимов бас...</p> <p>Љубомир осећа како му теку сузе од узбуђења, и у исто време готов је |
| гуман љутито и иронично.{S} Он ми прича како је савијао своја леђа, а не каже је ли живо дете!. |
| уги, сасвим други, туђи свет, не онакав како га је он замишљао; кад виде да се никоме ту не сме |
| и, а за оне друге... не мари, нека живе како хоће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ла би да није рањена, и да се врати све како је било пре, и увиђа да је свршено све...</p> <p>К |
| , сад да те питам !...{S} А он кад виде како смо се загрлили ја и царица и кад угледа сва она ц |
| 0_C2"> <head>II.</head> <p>Други дан је како путује Љубомир.{S} Подне је давно превалило.{S} Он |
| то професор лепо причао.{S} Бележио је како се изговарају немачка писмена ај, уи и тако даље и |
| дан другом: »Мртав, није него...{S} Гле како је задриго, ципов гејачки!...{S} Све је то масло о |
| манастир«...</p> <p>После већ чита даље како ђаво куша Саву освећеног имањем, па после, богме, |
| одлучно, да ради онако како треба, а не како раде други.{S} Али кад погледа пребледелу, озбиљну |
| им зинула бескрајна провалија и чује се како доле шушти вода и бије влага...</p> <p>— Ево ти мо |
| , те посла за доктора...</p> <p>Чује се како пуцкарају ћутци у огромној бронзаној пећи.{S} Ђаци |
| говара целу своју нову титулу и чуди се како се то лепо срочило, да буде баш »велике гимназије« |
| јакања!...{S} Их, болан... сећаш ли се како си се претурала? запита Леонтије стидљиво и обори |
| очима, па гледа кроз укрштене трепавице како редуша нагиње лонац са густим белим соком, и како |
| има тетки, која, кроз прозорче, слушаше како се господа шале и како говоре некакве речи, које н |
| ој земљи прекинути рад.</p> <p>Све беше како треба и обећаваше да ће се наставити срећни дани з |
| амети догађаје и описе из оба житија, и како пролећу поред његових мислених очију ови заносни д |
| ела кравља леђа под сунчаним зрацима, и како белавка брзо маше репом па га забаци на сапи и под |
| </p> <p>Гле, како се овде бурно живи, и како је овај живот сасвим друкчији!...{S} И овде сваки |
| е само о томе, како је он најстарији, и како ће кроз који дан бркнути у све углове Савине утутк |
| .{S} Он познаде одмах ко је пред њим, и како је и сам располагао нежним благим осећањима, и уз |
| момци, стадоше се облачити са журбом, и како се који спреми, <pb n="67" /> одмах излази из кујн |
| а нагиње лонац са густим белим соком, и како у округлу ћасу падају, заједно са соком, добри ком |
| сапи и подржи тако, па опет махне... и како се једна коза успела уз стричев двогодишњи калем, |
| д се то сврши, тако одједанпут!...{S} И како беше дивно у оном свету!{S} А зар се не може натра |
| кав други, мрачан и ужасан свет...{S} И како то би... кад се то сврши, тако одједанпут!...{S} И |
| ут, како нестаде таласастих брежуљака и како је пукла пред очима му бескрајна раван, и отегла с |
| ле, хлеб што се меси за самог игумана и како је кад чему време: пастрме или суве рибе.</p> <p>— |
| ад угледа како Василијан весело прича и како га Никола и Велимир, са осмехом на устима, слушају |
| розорче, слушаше како се господа шале и како говоре некакве речи, које нико не разуме (тако се |
| шикама...</p> <p>Бог зна шта је радио и како је управљао отац Максим толиким приходом, тек у го |
| S} Али он се не стара да представи себи како ће то изгледати, јер му се мисли већ муте, умор се |
| и, а ти си толике чколе учио...{S} Ради како знаш.{S} Али те само једно сви молимо: немој се ка |
| стаде пажљиво читати.{S} Љубомир опази како се мења лице »господиново«, како му игра несташан |
| овеку живети како би требало!...{S} Али како су толики испосници савладали, умртвили ово слабо, |
| покаже јој на дугачкој лужниковој грани како се то ради.{S} Ет’ ’вако...</p> <p>— Знам то.{S} И |
| {S} Он стаде <pb n="123" /> запиткивати како иде са певањем.{S} За Љубомира рече му Василијан:< |
| стаде, такође уплашеним очима, гледати како се црне некакви каљави дроњци на криваји, како се |
| к, рашири се према њему и стаде гледати како се диже у вис пара са угрејаних мокрих чарапа и ди |
| ђацима, љубопитно посматрати и слушати како се веселе права господа.{S} Као дивљаци, који нигд |
| узрок свему!{S} Оно не да човеку живети како би требало!...{S} Али како су толики испосници сав |
| нимљивим причањем коњушаревим, не осети како време пролази...</p> <pb n="84" /> </div> <div typ |
| упила гладна и премрзла стока; не осети како му је чело слеђено, како не може да обухвати рукам |
| угом, све брже и брже...{S} Он не осети како дође до котара, око кога се окупила гладна и премр |
| х мој блудни живот«...{S} Љубомир осети како га опет неко поведе преко хладног, каменом <pb n=" |
| мати доста пара, па се можемо проводити како хоћемо...{S} И ’нако већ, кад нас поведе Василијан |
| о муња.{S} И таман да почне сад мислити како се то вади душа, а онај га глас опет прекиде:</p> |
| ! вели она милостивим гласом, гледајући како малишан жудно узима проју и гута је несажвакану.</ |
| е малишан, наслоњен на пласт, гледајући како је оживело цело поље, по коме су се расплинуле шар |
| месник малко збуни и сплете, не знајући како да почне излагати ову тугаљиву ствар...{S} Ви сви |
| авим путем, не видећи никога, не чујући како за њим узвикују весели помељари:</p> <p>— Еве га!. |
| , стаде најпре разгледати редове и речи како иду, па се полако удубе у читање...{S} Над њим гор |
| укчије!{S} Чини ми се, брате... не знам како да ти кажем...{S} Ја мислим да нас је <hi>све</hi> |
| Нисам још напустио манастир... не знам како ћу то.{S} Жао ми.</p> <p>— А где ти је жена?</p> < |
| </p> <p>— Сад ме је страх...{S} Не знам како то: вуче ме и баш волим, много волим да идем тамо |
| и ништа не знам где сам; после не знам како сам окренут: не знам где су врата, ни пенџери, ниш |
| а да она све лаже...{S} Зар ја не видим како је мене!...</p> <p>Светозар оствари свој план, и п |
| ен монах, гледајући окамењеним погледом како се претура и спада слама са њега, како шушти злосл |
| и шмркће плаховито.{S} Већ је пети дан како нема Љубомира; јутрос му јавише из крајње воденице |
| атрао је све око себе радознало, гледао како се мењају учитељи сваког часа и с гордошћу рачунао |
| огу, само је гледао, гледао... и осећао како се лагано нека нова, сасвим необична жудња увлачи |
| > <p>— Ама није то !{S} Није мени криво како ти мислиш...{S} Чекај...{S} Тешко ми што нисам и ј |
| славе и радости, до да остане све овако како је, док год он не изучи све школе.{S} Сад се школа |
| е исприча, па и пандуров монолог, онако како га је он разумео.</p> <p>— Еј, дрљане, пропали смо |
| али се он давно одлучно, да ради онако како треба, а не како раде други.{S} Али кад погледа пр |
| ра ове људе: да ли као свете, или онако како се они сами сматрају.</p> <p>После пола часа врати |
| пијанци не воле.{S} А ја не пијем онако како ти мислиш...{S} Ето, сад нисам пијан, а попио сам |
| {S} То пандур уводи коње.{S} Чује дечко како се <pb n="29" /> отворише шталска врата, како вича |
| су керови сагнали у угао, гледаше само како би се могао извући испред ове ненадне саблазни.{S} |
| ... понавља Љубомир, мислећи непрестано како би оставио друштво и дошао до постеље...{S} Те-сто |
| и по манастирима, није оно... знаш, оно како треба.{S} Ово је једно, а све треба друкчије!{S} Ч |
| ману, а овај, ђаво, испита га све точно како је било, и колика је била свећа, па кад се поче см |
| ома преварио у очекивању. »3ар ми је то како житије!{S} Прореко само за оно језеро, то ти је св |
| то није он, него опет онај старац, јер како би могао бити такав!...{S} Па опет је он то некако |
| већ унапред решио да јој се покори; јер како би он њу обалио!...{S} А после тога, у свакој је с |
| грнуо монашком расом, а двадесет и шест како управља овом значајном кућом.{S} Колико је воде пр |
| ="22" /> даду му лопату и виле и покажу како то треба очистити.{S} Сироче, онако нејако, мало, |
| то време Василијан гласно прича игуману како су га нашли.</p> <p>— Лежи тако под престолом, пре |
| у <pb n="87" /> манастирском.{S} Помену како је обишао многе наше велике манастире, и свуда, гд |
| згледа пажљиво све око себе.{S} Ослушну како река жубори, стресе се од капљица које му падају з |
| Србине, разуми се: ти залагуј слушкињу како год знаш неколико дана, док се ја добро упознам с |
| са њима и пребацујући капетанову бељцу како је поклапан и нестрпљив.</p> <p>— Ти си као и твој |
| лину, а израчуна да је већ прошао месец како служи овде.{S} Чудио се што никога нема из његова |
| ох у свет, онако преплашен и мали, знаш како смо се гледали и ћутали на коси?...</p> <p>— Па ја |
| асветлеше и он проговори:</p> <p>— Знаш како ме онда вукло...{S} То није било ништа.{S} Све ми |
| се мож’да стидиш, па не смеш да причаш како је било!...</p> <p>Љубомир се сети Христових речи: |
| његов глас...{S} То неког даве... видиш како је скомолао!«...</p> <p>— Доста! грми иза стола; у |
| е истресе цео полокењак.</p> <p>— Видиш како ми лепо, рече Велимир; пе свађамо се и не мрзимо с |
| с прекором, као да би хтео рећи: »Видиш како ја сам путујем, па се никог не бојим!«...</p> <p>— |
| пред собом.{S} И ти си погрешио, те још како!{S} Ето, баш мислим данас, како би лепо било, да и |
| уша и нагледа од јутрос, не знајући још како да сматра ове људе: да ли као свете, или онако как |
| па врату, или котарицама преко рамена (како је чему време), вешт овоме послу, момак.{S} По ман |
| а овом месту...{S} И најзад, он зна <hi>како</hi> треба живети — пример му је у томе праведни Ј |
| о је да други »дижу«, па не мислећи <hi>како</hi> и у којој се сразмери то чини, стао је и он д |
| Леонтије отпутова своме крају...</p> <p>Како се изненадио, улазећи у своје село!{S} Све оно ист |
| а онако збуњено викну: трчи!...</p> <p>»Како су му беле руке, премишља дечко у сену, сећајући с |
| њих, околностима и положају...</p> <p>»Како умеју да се веселе! мисле калуђери.{S} Полако, срк |
| апама, добивеним на крштењу, са медним, калајисаним и споља и изнутра котлићем у руци, у коме ј |
| једна коза успела уз стричев двогодишњи калем, од оних брежђанских медњака, па савија језиком л |
| рекопавати и засађивати дивљом лозом за калемљење...{S} Све букну, као успавана трава после про |
| гимназије«...</p> <p>Отишо је затим на Калимегдан, завуко се међу зидине градске и предао се д |
| се и превијајући се, старији од првога, калуђер.{S} По његову целом држању и говору изгледа да |
| асто борје, и кад зашуми густо бучје... калуђер дршће.{S} Чини му се да то Маљен њега поздравља |
| игнутим рукама у вис, нечовечја изгледа калуђер...{S} Ветар пирка и лепрша његове меке освећене |
| ни гласа!...</p> <p>Тек после два часа калуђер се диже на колена и погледа у мрачни храпави св |
| онтија.</p> <p>— Нека... нека... замуца калуђер, врдајући главом и бранећи се рукама.{S} Ја ћу |
| !... хи-хи-хи... викну један ћосав млад калуђер, око својих дваеспет година.{S} Дохвати »тетку« |
| гачка стола, сеђаше крупан дебео просед калуђер, са великом шубаром па глави, испод које се про |
| и узвикну тако значајно и смело, да се калуђер прену.</p> <p>— Па-а... отеже и он, али меко, п |
| илоје водник?{S} А Ненад Ђаков?...{S} И калуђер нестрпљиво изређа неколико старијих, зрелих људ |
| .</p> <p>— Напослетку... у друштву се и калуђер жени, вели отац Спира, смешећи се на два млађа |
| тврдећи да би Велимир могао бити прави калуђер.</p> <p>— Ала бих ти ја био испосник, мој бане, |
| и ја те не осуђујем«.{S} Само досетљиви калуђер не прочита последњу реченицу: »иди, и одселе ви |
| док не пије лековиту ракију, викну први калуђер, отурајући теткину руку.</p> <p>— Тето-о-о...{S |
| и су завели стари игумани, где је сваки калуђер, својом руком, уписивао колико <pb n="88" /> че |
| животу, зна зашто живи... стаде мислити калуђер. <pb n="228" /> А ја не знам шта је ово било до |
| Антоније, могу остати поштен и побожан калуђер!«</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| ашу кајмаклију, отеже трећи, средовечан калуђер, смеђе, чупаве, гргуљаве косе, груба, широка, п |
| ..{S} Знам већ шта га чека: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми дође толико пута |
| ...</p> <p>Кад стадоше пред њега смерно калуђер и ђак, архимандрит фркну носом, промумла некакв |
| баш види...</p> <p>— Што?... биће добар калуђер, зацело.{S} А нама неће сметати ни у чему.{S} Ј |
| p> <p>— А ти... зашто ти живиш? узвикну калуђер грозничаво и упиљи очи у друга, да би му из сам |
| у, прошапта му:</p> <p>— Амо де!</p> <p>Калуђер приђе другом празном углу.{S} Љубомир му, са не |
| шали... јер шта би друго радили: мртва калуђера не ваља жалити!</p> <p>— Дај врућу!{S} Кувај у |
| неражен од чуда...</p> <p>Опеваше мртва калуђера и сахранише, увијена у рогозину, повезану на т |
| још ђаком, волео је пратити овамо кога калуђера у послу му.{S} Опомињаше га ово планинско мест |
| на послетку?...{S} Велимир се спрема за калуђера... јер је ђак манастирски.{S} Истина, он има с |
| ња, што ће скоро добити права, необична калуђера, а отац Сава је причао о томе из себичних разл |
| <p>Једаред у мају, кад не беше никог од калуђера у манастиру — сви се, беспослени, разишли по п |
| нај уобичајени врисак и бегање дечје од калуђера чак у поток или у планину, и оно побожно целив |
| } Сад причао о калуђерима, а он гори од калуђера...</p> <p>Другови се још мало прокошкаше речим |
| ј кући, одмах после поздрава, наместе и калуђера и ђака на раније спремљене високе столице, са |
| Јованке и њена мужа.{S} Нема ни ђака ни калуђера, осим игумана.{S} Све се, као по маху чаробна |
| заврши он и махну руком, нашта сва три калуђера поседаше.</p> <p>— Дај тог ђака... хм... госта |
| на калуђере.</p> <p>Одједном се сва три калуђера исправише, стадоше гледати низа се и отресати |
| што ти заповеди он, и тетка, и сва три калуђера.{S} Па дође час кад не знаш кога ћеш пре послу |
| у кухињи, мисли Љубомир, гледајући три калуђера како сложно клањају пред игуманом, ово је било |
| пак далеко поштенији од поступака свију калуђера.{S} Али Љубомир ипак осуђиваше тај поступак, т |
| тако даље стајала баш пред очима млађих калуђера.{S} Ову своју давнашњу опаску, саопштио је и Љ |
| -хе... па ти си учевнији од свију мојих калуђера, насмеја се шаљиво игуман, који никад није про |
| ди, преврнутих очију, смирени и скромни калуђерак, што последњи, са страхом, приђе руци игумано |
| ришћане, у толико и ми на <hi>прве</hi> калуђере...{S} Какав сте ви Онисифор... онај из Павлове |
| оже натраг?...</p> <p>»Шта је то!... да калуђере... мене!?«... севну му одједном кроз главу, и |
| Велимир кроз прозорче и махну главом на калуђере.</p> <p>Одједном се сва три калуђера исправише |
| лога: нек’ се <pb n="168" /> види какве калуђере спрема Сава у свом манастиру!{S} Сви гледају Љ |
| односи на себе, а одговор Савин на све калуђере...</p> <p>»А како се веселе! пређе он одједном |
| <p>Дошавши у кухињу, Љубомир затече све калуђере и ђаке око тетке.{S} Максим и Арсеније наклопи |
| сваки час запиткују Арсенија или друге калуђере: шта ће се кухати?... у чему, како?...{S} Шта |
| ије пропустио прилику да не пецне своје калуђере, како нису ништа учили, и да им тим напомене с |
| ну сврху... </p> <p>— А куд ћеш оволике калуђере?</p> <p>— Дао бих им све овчарске и кабларске |
| жена — дочекује и испраћа свештенике и калуђере, који псују непажљиве домаћице, и ради казне т |
| авине испоснице.{S} Послао је и момке и калуђере да разгледају пећину, да прокрстаре целу шуму, |
| нети ноћ.{S} Посматра редом старешине и калуђере по манастирима, и долази до закључка, да је ње |
| ако дугачак игуманов монолог запрепасти калуђере.{S} Он није имао обичај да пред њима што прича |
| рази, видећи га онакова, али погледавши калуђере, опази да су се и они уозбиљили и лица им дошл |
| изгледаше много необичнија од синоћњег калуђерења.{S} Кола звркнуше преко камења, и за један м |
| га се још за дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ попуштају...{S} И све оне жалостивне реч |
| дбе), које му је отац Сава прочитао при калуђерењу — безусловна послушност према старијима...{S |
| з велике усвођене вратнице...{S} Тетка, калуђери, момци, па чак и они сељаци дахнуше душом слоб |
| ед воденице.</p> <p>— Добро те само ви, калуђери, остасте живи!{S} Грдна ли зора потегосте! узв |
| једног часа, кад остадоше сасвим сами, калуђери се расплинуше, као восак на илинском сунцу...{ |
| е, збивени у скамијама, седе неки ђаци, калуђери, шта ли су, а напред, тамо куд га гура нечија |
| рију стадоше улазити, смерно и побожно, калуђери.</p> <p>Боже, какви су ово људи !...{S} Није м |
| зариским <pb n="247" /> рубинама?...{S} Калуђери само гледају тупо, промрмљају некакав нејасан |
| слободније шале, доскочице, песме...{S} Калуђери, који се беху склонили у кухињу да с тетком че |
| >Марија одмах устаде и оде на врата.{S} Калуђери се значајно погледаше.{S} Арсеније стаде сипат |
| мара и воденичара, и посла их некуд.{S} Калуђери сви, осим Леонтија, веселим намигивањем и клим |
| че мисао на јаче, напрегнуто делање.{S} Калуђери се пренуше.{S} Сви се дадоше на привредни рад. |
| мах стаде нешто око ватре намештати.{S} Калуђери побацаше цигаре, избрисаше бркове — Василијан |
| епуних јелом и <pb n="229" /> пићем.{S} Калуђери, ђаци, момци, чисто занемели од изненађења...{ |
| н и по час одиђе сав народ причешћен, а калуђери кидисаше, те читаше молитве, крстише и површиш |
| охије...</p> <p>— Попови нека попују, а калуђери у — манастир! узвикнуло се тада громко.</p> <p |
| есу се мајске сеоске литије, па се онда калуђери сити набеспосличе чак до јесени.{S} Тек понеки |
| селу има неколико домаћинских кућа, где калуђери вазда ноћивају, кад су у великом послу.{S} А Л |
| </p> <p>»Како умеју да се веселе! мисле калуђери.{S} Полако, сркући и слажи таван по таван, па |
| у се ранија молба: ако може, нек’ се не калуђери...{S} И, напослетку, отац му опширно описује с |
| тамо после педесете, умре жена, нек’ се калуђери, ако хоће...{S} Ко се, вала, онда закалуђери, |
| .{S} Нарочита згода беше у вече, кад се калуђери позатварају у своје ћелије, а другови се окупе |
| д отровног места.</p> <p>— Море, сви се калуђери боје смрти, то је чудо!</p> <p>— Зар и Василиј |
| ази Сава тек после две године: млађи се калуђери промирњали, много мирнији од маторих.{S} А и м |
| оно капа?</p> <p>— Камилавка, што носе калуђери.</p> <p>Кад год је могао, и он је одстојао са |
| } Али судбина посла изненада госте... и калуђери се чисто плаше, да ово није само сан?...{S} Об |
| >Арсеније га опет послужи ракијом.{S} И калуђери се обредише још једном.</p> <p>— На Николино м |
| ири исплатише порезу, дугове, ситнице и калуђери се стадоше питати: »А шта ћемо сад?«...{S} До |
| . овај напада све странце, макар били и калуђери.{S} А ја кажем да тебе неће.{S} Паметнији је м |
| и најзанимљивијих.{S} Говорили су му и калуђери о томе житију, и ако га ниједан није читао, не |
| сам почисти собу.</p> <p>— А каки су ви калуђери? запита Љубомир.</p> <p>— Видео си, брате, одг |
| , неко је луд да храни готована.{S} Ови калуђери да се посатиру радећи, а он да дембелише... ха |
| а пример из литургике...{S} А ни његови калуђери, камо ли ђаци, не знају ни окучити...{S} Ништа |
| веће суме записивали су заједнички, сви калуђери.{S} Млади намесник ослободи братију од тог »бе |
| кле не види да су поизлазили напоље сви калуђери, ђаци и момци, потом се враћа у своју ћелију и |
| о манастирским парохијама разиђу се сви калуђери, са оваком истом пратњом.</p> <pb n="210" /> < |
| е <pb n="190" /> само Љубомир, но и сви калуђери, знају прилично објаснити целу литургију.{S} У |
| г својих интереса: ако гракну на њу сви калуђери, нема јој опстанка у манастиру <pb n="89" />, |
| ...</p> <p>Шта је ово... у дворишту сви калуђери?{S} Гле, и отац Сава стоји на доксату, гледа, |
| спитању новокрштенога.{S} Истина, други калуђери то не раде никад, али се он давно одлучно, да |
| исао: да он није оно исто, што су други калуђери; али се ипак подао општем животу и чинио све ш |
| бити њоме сви задовољни.</p> <p>Старији калуђери почешаше се иза уха, мрднуше веђама и ћуташе, |
| та...</p> <p>— А живе ли тако ови твоји калуђери? прекиде га професор полушапатом.</p> <p>Отац |
| хм... тамо на пригревак, кад се и моји калуђери осете друкчије... па се размиле по перилима и |
| идиш тамо... и владика и сви они учевни калуђери... и не пада им на ум јарам Христов!«...</p> < |
| А толики светитељи, што су били прости калуђери или игумани као и он, како се они посветише!.. |
| лимир; пе свађамо се и не мрзимо се као калуђери.{S} И ти треба са нама лепо... као браћа.{S} З |
| .{S} Он је стотину пута гледао, како то калуђери брзо и вешто раде, али је први пут осетио слаб |
| ке и незване госте.{S} По овоме погледу калуђери разумеше, да се тетка заузела за дошљака и да |
| рати очи.</p> <p>У том утрчаше у кухињу калуђери и ђаци, па сваки стаде облетати око Марије, та |
| ојима манастир располаже.</p> <p>Сви су калуђери и ђаци на ногама; снују, трче, доносе и односе |
| и ја Антоније...</p> <p>— А у Русији су калуђери — прави свеци!</p> <p>— Такав им је и народ, н |
| уман чује у трпезарији певање.{S} То су калуђери са ђацима па и момцима — ко је хтео — држали с |
| У средини ујармљена два вола, около њих калуђери и сељани.{S} Види се, по ступцима, да не вуку |
| рати разочаран. »Ово су, брате, господа-калуђери! говораше он у себи.{S} Племићи, спахије, шта |
| ове ствари.{S} И такав је ред...</p> <p>Калуђери и ђаци погледаше Максима, као што се гледа нек |
| е, састављајући у памети питање.</p> <p>Калуђери се пренуше.{S} Они су знали да игуман зна дост |
| гледом привуче себи један тањир.</p> <p>Калуђери, Велимир и тетка поседаше за столове.{S} Ђаци |
| и озбиљношћу, како обично прилази свима калуђерима.</p> <p>— А ти... шта то?</p> <p>— Бројим ви |
| гра неки свечан побожан изглед.{S} Пред калуђерима је веома учтив, послушан <pb n="146" /> и по |
| реплашеном Љубомиру, па стаде разливати калуђерима ракију из другог стаклета.</p> <p>Врата се л |
| Архимандрит, од децембра, стаде држати калуђерима и ђацима редовна предавања из Литургике и по |
| ено време прошло, да она не може млађим калуђерима бити оно, што је била Сави.{S} Опрости се ле |
| итав хаос, па ври...{S} Она га беседа о калуђерима занесе, отвори му очи и он стаде гледати на |
| ије...</p> <p>— Ето га!{S} Сад причао о калуђерима, а он гори од калуђера...</p> <p>Другови се |
| ориште... све оно исто!...{S} Само међу калуђерима стоји огроман, угојен ован, са дебелим, вешт |
| се и смеј са њима.{S} Терају нас да се калуђеримо, јер ћемо, кажу, онда имати доста пара, па с |
| ним увереним тоном.</p> <p>— А ко би се калуђерио?</p> <p>— Знаш, мислио сам — али немој да се |
| старешину, мислећи у себи: »Што сам се калуђерио!...{S} То ваљ’да знаш«.</p> <p>И архимандрит |
| Али те само једно сви молимо: немој се калуђерити.</p> <pb n="59" /> <p>Љубомир уздрхта; као д |
| ега, очекујући заповест.</p> <p>— Да се калуђериш !... сутра! одсече игуман љутито.</p> <p>Вели |
| ом хартицом пред собом, — да се вечерас калуђериш.</p> <p>И ако је сваког часа очекивао ову вес |
| ја по водици, морао седам пута јести са калуђером, једног дана...</p> <p>Најгоре ће бити за пре |
| , губи!... постаје вечити роб!</p> <p>— Калуђерска посла!...{S} Завист!... заврши отац Сава, пл |
| олу.{S} Састави се у богословији читава калуђерска дружина из разних манастира, која одмах заве |
| ла ђаке, да ли су почишћене и намештене калуђерске собе.</p> <p>— Да ми не вичу ту, и да се пос |
| естано уз њу помаљају и некакве нејасне калуђерске слике, у којима често Љубомир, као у сну, ви |
| је обучен, и Никола друкчије изгледа... калуђерски...{S} И ја сам друкчији и све је сад друго.. |
| јасно извајан онај ширетски, специјално калуђерски осмех кад говоре са женама, које им се допад |
| кад се остарели игуман, дочекан потпуно калуђерски, како се већ и сам надао, стаде освртати за |
| купе оне... оне научене, што се кинђуре калуђерским новцем...{S} А још кад ти буде двадесет!... |
| очи.{S} Долази свет, видеће... жена до калуђерских ћелија!...{S} Баш... могла си и ти са Живој |
| скорисна, искрена пријатељица...{S} Ах, калуђерско је срце тако незахвално, тако себично и, как |
| ше прозори од ћелија и на једноме мрдну калуђерско лице, кад затресоше и загруваше лаке таљижиц |
| а суштину, циљ и битне особине иночког, калуђерског живота.</p> <p>— Ко се облачи у ову црну ра |
| у себи, али увиде одмах да, осим новог калуђерског одела, не беше у њему самом ништа <hi>ново< |
| ко ће замерити томе, при онако озбиљном калуђерском животу.{S} Народ је, из удаљенијих крајева, |
| ења, нови брат стаде, потпуно одевен, у калуђерском оделу, са свећом, јеванђељем и крстом у рук |
| чија снажна рука, седе триста светаца у калуђерском руху...{S} Одвоји се из средине онај синђел |
| на себе.{S} За читавих десетину година калуђерства не дођоше му на ум какве веће саблажњиве ми |
| о ми...{S} А већ сам знаш да ми није до калуђерства...</p> <p>— На што ти је онда криво?...</p> |
| ржи сузе.</p> <p>Није се младић уплашио калуђерства, као Велимир, што му је жао досадањег живот |
| и код њих, и онако по издаље напомињала калуђерство.{S} А он је скромно и паметно одговорио: »Д |
| што се навали на њега, кад отац помену калуђерство.</p> <pb n="60" /> <p>Да ли му то заиста ни |
| Он је знао, да владика живи и дише само калуђерством, да у томе питању код њега нема мере ни ра |
| ташице, и запиткујући га о манастиру, о калуђерству, о многим веселим стварима...</p> <p>Гле, к |
| о су све Васићи...{S} Вујова деца.{S} И калуђеру се чини, да му оне живе и плашљиве, вижљасте о |
| нова симпатија«, у облику једног грубог калупа за камилавке и готовог сашивеног луба, од дебеле |
| е ради...{S} Обрта окорели луб, онако с калупом, проба да намести платно преко њега па, напосле |
| . »Еј, кукавцу, сад ће да се виде онако каљаве!...{S} Ено... ено!...{S} Мора да је и њој одврат |
| ним очима, гледати како се црне некакви каљави дроњци на криваји, како се тресу и љушкају, као |
| ично камење, а он прескаче одјаже, јури каљавим путем, не видећи никога, не чујући како за њим |
| е Савине из Београда, на једним простим каљавим таљигама, са једним шареним сандуком, једним ве |
| ољи игуману.</p> <p>— Биће му неки лумп-камарат, кад овај иде у варош, шапуће Никола друговима. |
| е међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу« и оним завршним: »ни ја те не осуђујем«.{S |
| ар не може ништа јести, а ово... мастан камен би прогутало и самлело!...{S} Видиш, и ово не ваљ |
| ом обреду крсти »погружењем«, ухвати га камена препаст.{S} Он је стотину пута гледао, како то к |
| у сред дворишта около некаква дугуљаста камена са <pb n="33" /> лименим поклопцем, за који му р |
| а од двадесет ока жежена злата и драгог камена.{S} Да ми је само то видети... кад се засија!... |
| ања у двориште, скачу, смеју се, бацају камена с рамена, вичу... кад лупне црквено звоно, окупе |
| ше у том погледу, који је продирао кроз камене сводове и хитао право високу небу...</p> <p>— Шт |
| ати, и он неколико секунада стајаше као камени кип.</p> <p>»То је оно... сведочанство!...{S} Пр |
| није, рече он у себи.{S} Тамо је, кажу, каменита равница, а ово — гледај!...{S} Знао је наш св. |
| како га опет неко поведе преко хладног, каменом <pb n="197" /> поплочаног, храма, и осим тога ј |
| га учини ова жена, нек’ се најпре баци каменом на њу«.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Знам, брате. |
| и врелом главом о <pb n="236" /> хладну камену плочу.{S} Одједном се умири, постаде непомичан и |
| тока!{S} Напред... скачи преко вирића и камења, а из усахла грла још се разлеже загушена рика.. |
| ћњег калуђерења.{S} Кола звркнуше преко камења, и за један миг излетеше кроз велике усвођене вр |
| деничари замоле помељаре, да припазе на камење, па их нема у воденици док год се не чује да се |
| таве дане, витлајући је и хитајући обло камење у зрак, или гађајући свраке, чавке и друге крупн |
| е грчевито хвата за четвртасто поцрнело камење, узидано у бедему, али осећа да пада у бездан и |
| а из пуне букве, гуди потмуло воденично камење, а он прескаче одјаже, јури каљавим путем, не ви |
| Мојсије нам у закону заповеди да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?«...</p> <p>Отац Сава п |
| <p>— Како ’но... оногај... што учите о камењу?...{S} Нешто ми Никола наказива.</p> <p>— Минера |
| глави му нова, од венецијанске кадифе, камилавка; <pb n="160" /> коса марљиво углађена и рашче |
| </p> <p>— Кака му је оно капа?</p> <p>— Камилавка, што носе калуђери.</p> <p>Кад год је могао, |
| з грла пијана човека... и промиче једна камилавка, шта ли је...{S} А земља се све више љуља... |
| Саве...{S} И с једне стране вири масна камилавка, а с друге висе нове, глатке цокуле...</p> </ |
| ладичанство!{S} Округла је она проклета камилавка: како је год окренеш, десно или лево, она сто |
| ан га дочека весело:</p> <p>— Готова ти камилавка!{S} Права светогорска, од сукна... само да ви |
| тија«, у облику једног грубог калупа за камилавке и готовог сашивеног луба, од дебеле хартије, |
| ене рогозине, вири половина старе масне камилавке, а на другом крају висе нове цокуле...{S} Бац |
| ац Василијан сав предао вештини правити камилавке.{S} Досад је начинио једну себи, а сад је пре |
| ђа расом, са натученом до ушију простом камилавком на глави, онај весели и услужни младић, који |
| е негда срце толико вукло!{S} Са грубом камилавчицом на глави, обучен у неку уску, неспретну ма |
| бистре воде, скачући брзо с камичка на камичак, журећи се своме утоку, а преко њих, брижно и у |
| боко доле, весело жубори, скакуће преко камичака и слева се у вирове манастирска речица.</p> <p |
| ави млазеви бистре воде, скачући брзо с камичка на камичак, журећи се своме утоку, а преко њих, |
| а, па бије прутићем с оне стране главе, камо би јарац хтео врднути.{S} Папоња види да нема шале |
| з литургике...{S} А ни његови калуђери, камо ли ђаци, не знају ни окучити...{S} Ништа, ама баш |
| , да упути оца Арсенија у манастир т-н, камо је одређен за старешину.</p> <p>— Их, роде, како ћ |
| оно мало пре бегао) па се упутио онамо, камо му добра жена рече да ће изићи на пут.</p> <p>Пошт |
| /p> <p>— Сотоно, у теби је пакао!...{S} Камо ти деца, што си их родила... и човек?...{S} Шта то |
| Али његова женидба, то је нешто!...{S} Камо данас таких дјевственика!...{S} Кад га сведоше, пр |
| против многобројних врабаца, и другу од канапа, дугачку, пастирску, као она што је убила Голија |
| из страха.{S} Идем у манастир, па сам, канда, залутао?</p> <p>— Ниси, брате, ниси, одговори он |
| <p>— Морее... отеже она у смеху, ти се канда бојиш мене?</p> <p>— Јок, море...{S} Него да идем |
| Баш хоћу да те питам... знаш, одавно се каним...{S} А не могу више да слушам којекакве разговор |
| . ово вече... да се исповедим, да читам каноне...{S} Да се спремим?</p> <p>Архимандрит се насме |
| , вукући с часним оцем Никифором вино у кантама, и заводњио очима са старим другом, натежући у |
| старим другом, натежући у подруму истом кантом, онако ђачки...</p> <p>Весеље тече бурно и, као |
| енасту липу, што добише за јело, и пуну канту вина.{S} Отпоче прави, поверљиви, слободни пир, г |
| се старчеве очи заводњише, како из њих кануше две сузе.{S} Па пренесе очи у други крај — тамо |
| љење, које је било баш над професорском канцеларијом, уђе и стаде близу табле, не гледајући ник |
| и браду.{S} Четвртог дана позваше га у канцеларију...</p> <p>Кад је саслушао чика-Јоцин позив, |
| себе.</p> <p>— Љубомир Васић! зову те у канцеларију, одсечно и службено викну служитељ.</p> <p> |
| стир, сад је схватио значај »пострига«, као јединог свог уточишта...{S} Како се радовао, кад је |
| ше се манастиру весело, »славећи Бога«, као што наређује црквено правило...</p> <p>После две не |
| теретио огромном порезом.{S} Отац Сава, као и све ондашње манастирске старешине, држећи да то » |
| чи врзину и нададе преко ливада и њива, као да се одмарао три дана.</p> <p>Сељак удари у вику д |
| асте очи гледају потуљено, испод обрва, као да се крију од кога.{S} Кад угледа девојче, развуко |
| <p>Није се младић уплашио калуђерства, као Велимир, што му је жао досадањег живота.{S} Не.{S} |
| га обилазе равнодушно, не гледајући га, као да је он какав пањ, израсто на улици...{S} Кад га п |
| добра ближњему и жртвовати се за њега, као што се Он за све нас жртвовао... значи управо одрећ |
| погледа...{S} Сваки пролази поред њега, као да га и нема ту на <pb n="35" /> улици, или га обил |
| елики ужас.{S} Гледа у некадањег друга, као у неко чудовиште, и пита <pb n="63" /> се у страху: |
| укњица.{S} Дечко је у њој гледао друга, као обичног мушкарца, не знајући још јасно ни за полну |
| де.</p> <p>Тамна, тешка, валовита туга, као плаховит поводањ, обузе млада искушеника, поплави г |
| највеће мере.{S} Зато га и послаше да, као млађи јеромонах, мимо три старија брата, прими упра |
| ако га је, још од повратка из Београда, као што видесмо, мучила или занимала нека велика мисао, |
| не израђује и не продаје дрвена грађа, као у чувеним стружницама т-нског манастира.{S} Новац с |
| > <p>— А јао!...{S} Никола погрчи леђа, као да се брани од нечега, па се обрте Љубомиру:</p> <p |
| лисну испред свог <pb n="13" /> сељака, као зец, потеран десетином керова, прескочи врзину и на |
| црна прилика.</p> <p>На крају ходника, као прилепљен уз дувар, пренимио се, превио се, огрнут |
| лице, пресамићен преко предњег јастука, као дугачка врећица, окренут главом руди, као мртав леж |
| лбе делити на троје, него опет на пола, као и до сад.{S} Немој га баш приморавати да пије...</p |
| ано разноврсним, непрекидним пословима, као у сеоској кући.{S} Посао парохиски готово сасвим за |
| , узбуђен, дркћући вилицама и коленима, као човек, који хоће нешто непријатно и одсудно да учин |
| о на саму душу своју, лебдећи над њима, као над јединим благом срца свога...{S} И само што се ј |
| > <p>Калуђери и ђаци погледаше Максима, као што се гледа неко, кога ће сад да нагараве, а Макси |
| ућима, само изви главу и преврте очима, као да га кољу, а у себи помисли : »Мученици Христови, |
| е грцати свет.{S} Појурила сва околина, као на вашар, са изгледом на богату даћу.{S} Све се жив |
| тежу, саломи их и разнесе бура животна, као слабачку сламчицу...{S} И гле: сврши се!...</p> </d |
| мах нападе.{S} Она беше жива и одлучна, као и Мира.{S} А Љубомир се збуни, осети се незгодно ка |
| вом манастиру!{S} Сви гледају Љубомира, као што се гледа у менажерији каква невиђена и нечувена |
| шају пред њим самим.{S} Глас манастира, као <hi>свете куће</hi>, био је подједнако драгоцен и с |
| т, тргнувши се од неочекивана одговора, као да га неко поли врелом водом.{S} Он скочи и стаде с |
| цима; трчао сам преко непознатих места, као преко маљенских коса.{S} А сад... ђаво га знао...</ |
| уј! загрме сложан весео одговор монаха, као молитва за новога брата...</p> <p>И ако беше у свет |
| решнике...</p> <p>И ђаци начинише лица, као што беше мало пре игуманово, готови да се прекрсте |
| подрум...{S} Кријем се од јарког сунца, као кртица...</p> <p>Игуман поћута задуго.{S} Прота раш |
| па тако величанствено излази пред оца, као »цензор велике гимназије«...</p> </div> <div type=" |
| се боји, као нечега страшног и опаког, као да она носи собом смрт и проклество.</p> <p>Једаред |
| о сад носио котарицу или бисаге, а сад, као свештеник, улази у домове и сам врши освећење.{S} Б |
| у Богословију и зна сва лица и сав ред, као да је прави богослов.</p> <p>— Знаш ли Амфилохија.. |
| светом, угаси се исто онако, одједаред, као што и пониче...{S} Само остаде једна жудња у њему, |
| ! викну девојче за њим и пође у напред, као да га заустави.</p> <p>— Торба је на студенцу, а ја |
| непозната, неотесана сељачета.{S} Све, као што је и било!...{S} Само Велимирови брчићи постали |
| " /> једна уз другу, једна преко друге, као гљиве... кад се указаше прозори од ћелија и на једн |
| мир доби млађег друга, али се не хтеде, као Нићифор, користити правом старешинства, него замоли |
| попио сам доста.{S} Него ми онако дође, као да сам неки други човек... друкчије и мислим и све. |
| ! узвикну девојче и приђе му још ближе, као да се жели уверити: је ли он то. — Куд ћеш?</p> <p> |
| шиш...</p> <p>Велимир се одједном трже, као да га неко ошину изненада; једним скоком дојури до |
| цану хаљиницу, отворене боје, хтела је, као и свака женска, да се похвали своме вршњаку, мислећ |
| .{S} Али у њему нема смисла, празно је, као од стаклета.{S} И само по неки уздах, што се отме и |
| : идење за стопама Господњим.{S} То је, као највећу светињу, као једини, вечни идеал своје млад |
| зумрло, отуђило...</p> <p>У почетку је, као што видесмо, цео манастир Леонтијев личио на скораш |
| /> <p>Отац Леонтије се најодушевљеније, као ’но први пионири хришћанског аскетизма, предаде стр |
| ицу.{S} Дође братија.{S} Отац Арсеније, као редни ове недеље, започе јутрење...{S} Разлеже се о |
| хајдемо лепо заједно.</p> <p>Леонтије, као у сну, не разумевајући више ништа, знајући само да |
| ословца, који са самим владиком путује, као што се обично сви сеоски становници збуне и ушепртљ |
| е...{S} А овако само подскочи од земље, као да га електрична струја баца, и гледа у децу око се |
| сваком послу.{S} Није он отпао од мене, као ивер од кладе.{S} Боли, каже, мене срце за свом дец |
| зи и задави, а он се провлачи око мене, као да је сав од ваздуха...</p> <p>Мира пребледела, раш |
| го, много људи... и сви се некако црне, као да су у тами.</p> <p>Из те магле изиђе и стаде крај |
| ија, у глави се осећа све јаче стезање, као процепом, снага почиње слабити...{S} Бркају се у па |
| у се иза стене загушено женско смејање, као кад се неко узалудно уздржава од смеха.</p> <p>Љубо |
| жеравицом.{S} Још једном понови сећање, као да још сумња у оно, што је било далеко од њега као |
| му се оно показало као неко откривење, као давно очекивано чудо.{S} Сад би мож’да друкчије одг |
| из дубоких планинских раселина, па се, као широка повесма, хватаху један за други и протезаху |
| а ни калуђера, осим игумана.{S} Све се, као по маху чаробна штапића, изменило, изумрло, отуђило |
| } Сви се радују његову доласку, сви се, као нарочито, утркују, ко ће му се приказати милији, бл |
| послушност према старијима...{S} Он се, као јагње што се води на клање, упути к манастиру.</p> |
| авна!{S} Па ми лепо нашки, љубакамо се, као на прилику неки голубови.{S} А овај Велимир, чујеш, |
| о слабом светлошћу, умираху, туљаху се, као што се постепено туле сви човечји идеали... као што |
| </p> <p>— Како?...{S} Венчао се, брате, као сав свет, и сад славим Бога.{S} Нисам још напустио |
| ше сасвим сами, калуђери се расплинуше, као восак на илинском сунцу...{S} Боже, слободни!... и |
| /p> <p>Једаред, потом, дође теткин муж, као обично, с колима и врећама.{S} Тетка се, по обичају |
| тавана, окренуо лице тамној помрчини и, као да се решава куд ће...{S} Хтео би се кренути на пут |
| ко ђачки...</p> <p>Весеље тече бурно и, као што обично бива, све више се губи такт уљудности, у |
| > <p>Светозар само баци око на књигу и, као да говори неком другом, рече:</p> <p>— Није то за т |
| о од наглог трчања.{S} Приђе игуману и, као обично, стаде пред њега, очекујући заповест.</p> <p |
| му оне изазивају.{S} Свагда је у цркви, као да је први <pb n="103" /> пут у њу ушао : све му је |
| о дугачка врећица, окренут главом руди, као мртав лежи Љубомир.{S} Скидоше га и положише на под |
| а да је младић не мрзи, али је се боји, као нечега страшног и опаког, као да она носи собом смр |
| ријатно, да му се учини као да је мали, као да се одједном врати то време, па га мајка изнела п |
| таром другу.{S} За архимандритом пошли, као навикнуте овчице на солило, окружни прота и три виш |
| годници.</p> <p>Архимандрит се уозбиљи, као да ништа није окусио.{S} Иронично погледа на ону ст |
| тили.</p> <p>Оба протојереја и игумани, као искусни људи, изјавише да не би требало још на то п |
| ју <pb n="193" /> узвишени и драгоцени, као што беху пре овог ненадног, чудног пламена, што одј |
| и сви су завршили живот чисти и невини, као од мајке рођени, и сви се посветили.{S} Никог није |
| трахотне слике, од којих морамо бегати, као што учини и зачуђени, изненађени отац Леонтије.</p> |
| } Што ће да живи овако и да се злопати, као сви његови Васићи?{S} Ено их, четири куће под Маљен |
| ће се све то поправити, да ће све бити, као што беше јуче, прекојуче...{S} Та нада сачува га од |
| дно: зашто Николина глава игра, трепти, као пламен лојанице, кад се добро разгори!...{S} А Нико |
| писмо од тако исто непоречне важности, као и посланица <pb n="201" /> апостола Павла, те се о |
| ир се стаде вртети; хтео би нешто рећи, као да му нешто није по вољи, али Николина глава тако с |
| руза...{S} По леђима му помилеше трнци, као да је Савин дан.{S} Стриц је опак...</p> <p>Глас се |
| о, подиже главу и одједаред рашири очи, као да је највеће чудо угледао...{S} Право пред њим, на |
| дешава.</p> <p>И учитељ одједном скочи, као да се тек сад нечега сетио.{S} Блед, узбуђен, дркћу |
| окамењен...</p> <p>Са друге косе трчи, као без душе, његова другарица, Мирослава...{S} А по ст |
| 1" /> <p>Отац Василијан имао је обичај, као и многи људи, заволети какву ствар, животињу, посао |
| ачају српских манастира, које говорник, као увод, напомену.</p> <pb n="175" /> <p>Али им се одм |
| е.{S} Угасише му, порушише и тај идеал, као што он сам поруши своје раније идеале.{S} И од свиј |
| ратима чика-Јоца, са преплашеним лицем, као да је паљевина у школи.</p> <p>— Шта је?! пита он и |
| им ђаком Ђоком, фрушкогорским питомцем, као и сам што је, дотера, управо довуче једно полумртво |
| велике ћилибарске бројанице са крупним, као голубије јаје, зрнима, а другом држи муштиклу, из к |
| > <p>Кикот се продужи још јаче и затим, као по нечијем знаку, лишће зашушта и пред узневерена Љ |
| бојажљиво и пође натраг, машући главом, као да се нечему чуди или неком прети.</p> <p>— ...{S}К |
| ихватише се јела с правим задовољством, као да им је велика част изнесена.{S} Обоје стадоше жуд |
| руке и нагибајући главу пред дошљаком, као да је овај какав јеромонах, али видите сами...</p> |
| нађе да му је лакше само махнути руком, као да брани пилиће од јастреба, који се спушта одозго. |
| помена на дужност раздрема га одједном, као пљусак хладне воде.</p> <p>— Е, мој бато, поздравић |
| дно лупну, да сва три трговца одједном, као на дроту, поскакаше и, псујући и претећи страшно, о |
| ем благовању.{S} А све налете одједном, као вихор на врелој ведрини, и пресече, поруши, однесе |
| ети, часни оче, промуца он, и одједном, као да пређе преко некакве велике препоне, дахну душом |
| како сам мислио!...</p> <p>И одједном, као плаха летња киша, грунуше сузе младом грешнику, пот |
| дна црквена песма и сви гости одједном, као по команди, издигоше лица на више, гледајући у тава |
| мислио.{S} Иде тако лагано за временом, као и сав свет манастирски, не мислећи шта ће донети су |
| јиш ноћу? запита манастирац с прекором, као да би хтео рећи: »Видиш како ја сам путујем, па се |
| <p>— А-а!... отеже он радосним гласом, као да је нашао све што је тражио. — Зар ви тако... из |
| ају победнички, с неком гордом сујетом, као да је сваки од њих прави Хаџи-Ђера, па само слушају |
| непријатно.{S} Он затрепта целом душом, као ухваћена птица, на коју већ спуштамо руку.</p> <p>К |
| а и све, али смерни инок остаје сталан, као и праведни Јов.</p> <p>А оне поуке у житију Антониј |
| знала!« и пође Љубомиру.</p> <p>Игуман, као сваки кривац, досећајући се узроку теткине љутње, и |
| одоздо, са дна Маљена, далек, нејасан, као са другог света глас, од кога се дечко прену, као д |
| домислих...</p> <p>Уплашен, пренеражен, као да бега испред пружене пушке, истрча Љубомир уз сте |
| бом.{S} Поглед му је празан, бесмислен, као ’но кад човек устане после дуга спавања, на само бл |
| мерености...{S} Сваки се осећа испуњен, као електрична батерија, неким веселим одушевљеним осећ |
| е одушевљено-побожно расположење, и он, као сваки ко је свршио један већи посао, седе крај ватр |
| подвизима« доста.{S} После је већ и он, као и сваки човек, почео мислити више о себи и — ближњи |
| то му до скора беше идеал, па је нашао, као што и житија веле, да је све ово друго таштина, ниш |
| о, мисли дечко, гледајући у плаво небо, као што вели учитељ, онда како свети Аранђео сиђе тако |
| ајући немоћно у натуштено суморно небо, као да отуд тражи помоћи и разјашњења у овоме заплетено |
| сор.</p> <p>Љубомир га погледа пажљиво, као да ће рећи: »Да ли је овај луд, или се само прави?« |
| нствено, исто онако свето и примамљиво, као што беше о првом јутрењу.{S} И сад се онако исто за |
| воју одлуку о животу свесно, разумљиво, као човек, који потпуно зна не само <hi>шта</hi> хоће, |
| А Љубомир, зверајући око себе плашљиво, као зец кога су керови сагнали у угао, гледаше само как |
| исте призоре, сад му све дође као ново, као да ово први пут гледа...{S} Не осети ни кад игуман |
| ња пред очима... постаје тужно и благо, као што су благе ове речи...{S} И у грлу га све јаче за |
| мешао.{S} Снег сипа и веје густо, јако, као да хоће нарочито, на измаку зиме, да плаши сиротињу |
| ћ младе јагњетине и залажући се полако, као сит човек, коме се не једе после добра ручка.{S} Ве |
| {S} А и тебе је Бог створио исто ’нако, као и мене... то ћеш видети, тако ми младости!...{S} Не |
| ст улази кроз прозоре.{S} Ово је онако, као да греје сунце, али сунца нема нигде, само се блист |
| е врат у рамена.{S} Ово сад није онако, као кад се јакао са Миром и Милком...{S} Онда није ништ |
| угађала својим »сестрићима« исто онако, као и самом намеснику.</p> <p>Резултат тога угађања опа |
| дворишту богословијском, са исто онако, као и у гимназији, потуљеним, дубоко сакривеним очима, |
| к задовољан...</p> <p>И све исто онако, као што је пре неколико година било: ђаци јурну после п |
| еђима, стајаше неко, обучен исто онако, као што је насликан св. Сава у његовој школи.{S} Њега т |
| то је кушање...</p> <p>»Баш исто онако, као што је кушао ђаво Саву Освећеног! мисли Љубомир, уп |
| мо, онда ћемо овде ми господарити тако, као ви сад«...</p> <p>А Маљен одозго величанствено и мо |
| пет врати натраг и стане играти далеко, као неки велики, велики коњ...{S} Ја му лепо видим сапи |
| кненим чакширицама, а било их неколико, као и он, у масним, прљавим, искрпљеним кошуљама од деб |
| а.{S} Кроз сан осећа да га нешто врело, као усијано гвожђе, прљи по образу.{S} Он макне руком д |
| о до свега тога.{S} Он отпутова весело, као на какву гозбу...</p> <p>— Хи-хи...{S} Осетио Швабо |
| и па заборавити...{S} Треба знати цело, као »оченаш«...</p> <p>А Макаријево... чудо! чудо!...{S |
| та се он одједном, пошто прочита писмо, као да сад тек први пут увиђа, да не зна сам шта то чин |
| ке из Јасеновца, саопшти јој он лагано, као неку велику тајну.</p> <p>Леонтије оде у своју ћели |
| закалуђерити!... дрекну игуман злобно, као да му је тетка крива.{S} Скинуће ти сукњу и натући |
| ично и, како вели Љ. Вуличевић, хладно, као ледено мраморје олтарско!...</p> <pb n="183" /> <p> |
| а?!... проговори архимандрит изненадно, као после тврда спавања.</p> <p>— Шта, вера? пита гост. |
| {S} Он се задубе... насмеши се блажено, као у сну, на некакву пријатну слику и одједном се трже |
| , и гледа у децу око себе тако блажено, као да би се сад са свима грлио и љубио...{S} И опет по |
| «... говори Љубомир гласно, одушевљено, као да некоме прети, са великом милином на срцу пада зе |
| ликом само трептао бојажљиво и понизно, као што се пристоји пред старијим, и на његову лицу беш |
| ...{S} Леонтије горко уздахну и очајно, као остављени у пустињи путник, погледа у плаво небо.{S |
| вања проведе у манастиру тихо, нечујно, као да и није жив.{S} И какав је то живот из вечно праз |
| му још ледено, и све је око њега тамно, као што је и било...{S} И туга му се још свија на души, |
| а свима својим сновима, иђаше несвесно, као пометени ждрал по ливади, не осећајући ни туге, ни |
| ...</p> <p>Тетка климну главом пркосно, као да би хтела рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то |
| ца његових година и гледа га љубопитно, као што се обично гледају странци пролазници.{S} Стид г |
| ирске затворене су, а храм је необично, као у очи великих празника, осветљен.{S} Архимандрит, у |
| ити.{S} Али је друге примао равнодушно, као што је некад примао прилоге у котарицу, а од њена д |
| престо, одговори Максим мало набусито, као човек коме сметају мислити.</p> <p>— Е, добро...{S} |
| слушају, стоје као приковани за место, као човек, који очекује последњи миг, кад ће га ударити |
| дубину небесног плаветнила...{S} Исто, као што беше и на Маљену, трепери и одсјајкује лазурно |
| њему, ради и живи.{S} А он, онако исто, као некадање стидљиво ђаче, одвојио се у крај и осећа с |
| ојих давно порушених идеала онако исто, као што се сећа своје давно покопане деце родитељ, који |
| е црквено звоно, окупе се и онако исто, као некад што је гледао, улазе смерно у цркву...{S} И с |
| Хм... оногај... поче Максим онако исто, као што је вазда, небројено пута почињао своје одговоре |
| ла, а под њом се вијуга и беласа нешто, као кад жене на перилу отегну дугачке комаде платна.{S} |
| лу три дана мирно - <pb n="40" /> тихо, као сенка...{S} Посматрао је све око себе радознало, гл |
| покретом.{S} Њему дође цела ова ствар, као болеснику у ватруштини гутљај хладне бистре воде.{S |
| езено марамче.{S} И он не одби њен дар, као што ни друге није могао одбити.{S} Али је друге при |
| луђерске слике, у којима често Љубомир, као у сну, види себе сама...{S} Али то су само слике, т |
| колна лица, који су могли чути одговор, као да од њих тражи разјашњења о овом новом, непознатом |
| ео живот му...{S} Чека повољан одговор, као једини смисао живота...</p> <p>— Да! шапуће она пла |
| , гледајући му пажљиво лице и цео стас, као да је рада оценити га овим једним погледом.{S} Изра |
| монах преплашено, дигнувши руке у вис, као да се брани од некакве напасти.</p> <p>— Чекај, бра |
| или.{S} Никог није повукло срце у свет, као ’но што прича игуман у подруму, него су сви бежали |
| ру Нитрејску и наставља аскетски живот, као и учитељ његов Антоније...</p> <p>Свећа, усправно п |
| вањем, и у очима му се засветли радост, као да је пронашао какву важну новост.</p> <p>— Како ти |
| пред њима што прича, осим што неки пут, као мимогред, напомене, како му његово високопреосвеште |
| вши само да га је отац послао у службу, као што је и другима говорио.</p> <p>— А ’нако... није |
| му, нагрнула је на манастирску трпезу, као јато чавака на зрелу кукурузну њиву.{S} Ту је наш п |
| ци на криваји, како се тресу и љушкају, као да има у њима нешто тешко.{S} Гомила стаде и раскло |
| лемом наде на спасење; да прима палију, као обручење великог и анђелског образа; да се обува у |
| реме свећњаци, а гости још једу и пију, као да су тек почели.{S} Кроз прозорче се једнако провл |
| сти, Леонтије прими управу манастирску, као новопостављени намесник.{S} Одмах сутрадан изиђе пр |
| и другу од канапа, дугачку, пастирску, као она што је убила Голијата.{S} Са њом је проводно чи |
| имир стоји погнут, загледао се у земљу, као да тамо тражи разјашњење својој ненадној невољи...< |
| а, и пружи руке плашљиво према игуману, као да га жели зауставити у брзом ходу.</p> <p>— Побро. |
| оласто, па и сама врдне очима у страну, као да се стиди њега...{S} Она одмах, без икаква упутст |
| гог света глас, од кога се дечко прену, као да је у ватру пао.</p> <p>Он зна зашто га зову, и н |
| во, готови да се прекрсте и да узвикну, као и он: часни га!...</p> </div> <div type="chapter" x |
| љом лозом за калемљење...{S} Све букну, као успавана трава после пролећне кише...</p> <p>Само п |
| } Отац Сава с таквом насладом предахну, као да одједном спаде са њега цео Штурац. »Нема више ро |
| сподњим.{S} То је, као највећу светињу, као једини, вечни идеал своје младости, дубоко урезао у |
| ретлука« сељачког, који се у манастиру, као најподеснијем земљишту, ошлифовао и преродио се у п |
| ужасна слика, и у томе грозном призору, као у сну, промиче Јованка...</p> <p>Ах, од свију његов |
| у блуђаху неодређено по зиду и прозору, као обично кад се човек дубоко занесе једном мишљу.</p> |
| у, па се и они некуд дигну, нестане их, као у маглу.{S} Чобани затворе стоку чим сунце мало одс |
| ка...{S} И све то оставља мали бегунац, као што одрасло полетарче оставља старо гнездо и вије с |
| , па...</p> <p>— Јест, јест... треба... као браћа! прозбори Љубомир искрено и живо.</p> <p>— А |
| се постепено туле сви човечји идеали... као што се лагано тули живот човеков, или можда живот ц |
| додаје Никола.{S} Знаш оно о Тројици... као цигља!</p> <p>— Шта си ти до сад радио? прекиде га |
| чреди.</p> <p>»Та начинићу се, Бого... као преподобни Макарије!{S} А после... хо, мај... ала ћ |
| ају пред игуманом, ово је било ’нако... као нека игра...{S} И они су људи...{S} А ово је баш он |
| калуђери.{S} И ти треба са нама лепо... као браћа.{S} Знаш, овде су сви од нас старији, и свако |
| а пила и секира... застаде у ваздуху... као да се предомишља, да ли да изврши злочин.{S} Одјекн |
| , па ет’!...{S} Некако ми онако знаш... као да сте ми и ти и Нићифор нешто отели, криво ми...{S |
| ај младић рече малопре да треба живети: као Антоније, Макарије и други угодници.</p> <p>Архиман |
| .</p> <pb n="59" /> <p>Љубомир уздрхта; као да га муња ошину по срцу, нешто се у њему смрзе, сл |
| група учини тако непозната, тамна...{S} Као да сад први пут виђа не саму групу, него оно, што м |
| лушати како се веселе права господа.{S} Као дивљаци, који нигда нису видели града, гледаху они |
| лицу могло опазити да га што занима.{S} Као ждрал, кога, на сеоби у топле крајеве, избаци јато |
| и одједном, сачува га од размишљања.{S} Као да беше повезан за њих, повукоше га у вртлог младић |
| p> <p>Игуман га не сачека да доврши.{S} Као човек, који је нашао оно што је тражио или очекивао |
| имир, са осмехом на устима, слушају.{S} Као да није ништа ни било!{S} И њихови погледи као да м |
| аморен. »Е, ово се баш потеже јуначки!« као да говораше његово лице...{S} Он стаде <pb n="123" |
| жег одсуствовања. »Све исто! све исто!« као да говораше тај поглед, прелетајући са испуцаних, о |
| 86" /> чувао се туђег погледа и »гласа« као живе ватре.</p> <p>Због таквог његовог живота, игум |
| занимљиву шалу са Максимом, а Максим — као велике муке овог света...{S} Али сад, ево, хоће баш |
| о</hi> живе, него само неки...</p> <p>— Као, на пример, ти!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе ј |
| у довршити реченицу ни устати.</p> <p>— Као волове... узвикну он напослетку и искочи иза стола. |
| свој дугачки жути капут, што се прелива као крушков лист у септембру, који је некад био добар » |
| сумња у оно, што је било далеко од њега као небо, и што је страшније од свију земаљских ужаса.{ |
| му лепо видим сапи, и једна му је нога као. .{S} Боже ме прости, већа од тороња Саборне цркве |
| чар.</p> <pb n="158" /> <p>Дивна, млада као росна капљица, нежна и пријатна као цветак, шеснаес |
| а.</p> <p>»Какво је ово чудо !{S} Гледа као да се моли Богу...{S} Очи му некако сасвим покорне, |
| загледа у своју душу: како сад изгледа као <hi>други</hi>, и на своје велико запрепашћење опаз |
| а лицу, обузима га нека збиља и изгледа као да му није баш до јела...{S} По зидовима, испод ико |
| ислиш, среће ти, да ћеш остати до краја као Антоније и Макарије?</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта г |
| а, а <hi>он</hi>, паклени створ, завија као утегом... вије, вије, вије...{S} А слатко ти гутати |
| под њим заигра нека млечно-бела, танка као паучина, провидна измаглица, која сањалачкој души у |
| ућа Степовића!{S} Некад му је изгледала као двор, а сад тако сниска, стара, и тако обична...{S} |
| хладовине, која га је запајала и јачала као своје чедо...</p> <p>Уплашена, узверена погледа кор |
| S} Јер гле, зар не изгледа он међу њима као врана међу голубовима!{S} Зацрнио се сав, покуњио с |
| је провирује месо, што се топи у устима као мед, онда и њихова и сва лица за столом, добише вес |
| дичанство... па ако издржите и три дана као он, нека ме баце у... игуман изговори непристојну р |
| апно израђена црквено-словенска писмена као у неку светињу.<pb n="126" /> Стаде превртати листо |
| рзо чупа и растреса бела, опрана, нежна као свила вунена влакна; сагнуо главу, али му испод обр |
| ада као росна капљица, нежна и пријатна као цветак, шеснаестогодишња девојчица, кћи једног осре |
| ља дана, а Јованка здрава, једра и пуна као јабука, накицошена, намештена, са засуканим везеним |
| његови слушаоци сматрали ова предавања као занимљиву шалу са Максимом, а Максим — као велике м |
| сеније запрепашћено погледа игумана, па као утучен његовим одговором, обори очи, преви се, поне |
| но прочитати га марљиво и разумљиво, па као да си свршио целу школу...{S} Љубомир се загледа у |
| све већа и већа... после као тањир, па као тепсија и тако редом, док не порасте као кућа, и ве |
| радио.{S} Василијан га спази одмах, па као лопта одскочи од тетке и стаде пред њега, смејући с |
| мишљао се. »Баш одмах, првог дана... па као сви други!...{S} И све онако... све мора тећи по ст |
| ски... хајдемо заједно.</p> <p>Љубомира као да огреја сунце; пође весео за својим вођем, који н |
| Сваки врло озбиљно сматра архимандрита као правог дужника, и стара се савесно да наплати свој |
| полокењак у коме се преливаше, жућкаста као дукат, стара препечена шљивовица.{S} Насу ракију у |
| је ли све спремно.{S} Леонтије се осећа као на жеравици: продангубиће читав час, а мож'да и виш |
| а му се још једаред Велимирова породица као у некој сјајној магли...</p> <p>Игуман скочи, узе с |
| се умири, постаде непомичан и неосетљив као стена...{S} Не беше више физичке могућности да се н |
| леда се у њега...</p> <p>Изгледа му сад као неко необично лице, о коме је много слушао, али га |
| поведа, навикао се чак да гледа на себе као па простог слугу, и однекуд му дошло на памет, да с |
| ноћ звао Никола, а ноћас изиђе из цркве као инок Никифор.{S} Употребно је сву <pb n="161" /> ур |
| загледа негде, па седи по читаве часове као окамењен.{S} Око му приковано за сиву даљину, не кр |
| о опазити на капетану.{S} И врат... све као снег...{S} Од чега то тако човек побели?{S} Наша Је |
| близу табле, не гледајући никога; стаде као човек, који чека да му се очита смртна пресуда.{S} |
| ед које се виђаше велики јасен, и стаде као укопан.</p> <p>Под јасеном се нагнула једна жена, п |
| и, али јој Љубомир од овог часа постаде као нешто друго, што не личи на човека, или што није пр |
| школе, све... све да изучи, па да буде као његов некадањи господин; онако исто да подигне једн |
| то јаукну...</p> <p>Љубомир се сав нађе као у некој тами, ништа не види, блене пренераженим, ис |
| алих, прљавих и окречених, и он се нађе као стегнут, заклопљен том громадом...{S} Кад све то ви |
| ледао ове исте призоре, сад му све дође као ново, као да ово први пут гледа...{S} Не осети ни к |
| куће, убијају побожност у народу, служе као легло...</p> <pb n="177" /> <p>— Да се укину! да се |
| и као да му веле: »Ништа, ет’... све је као обично... у реду«...</p> <p>- Хи-хи-хи...{S} Еве га |
| — Благо тебе, одговори он, гледајући је као с неким снебивањем, т. ј. са погледом, <pb n="26" / |
| укчије гледа у покрете њених ногу, није као пре...{S} И још много других и много саблажњивијих |
| н стаде осећати некако друкчије... није као до сад.</p> <p>»Шта је ово!...{S} Куд идем ја?...{S |
| заволео је више од оца и мајке... обоје као свеци...{S} А, шта велиш?</p> <p>— Остав’ то!... ка |
| они што седе, и они што слушају, стоје као приковани за место, као човек, који очекује последњ |
| ти, како светац мора да јури од прилике као муња.{S} И таман да почне сад мислити како се то ва |
| ика свога греха и он одскочи од девојке као ожежен.{S} Погледа уплашено, збуњено око себе, па с |
| у облику дивне, нежне као роса, слатке као ружин мирис, примамљиве голе девојке!...</p> <p>»Шт |
| год ближа, она све већа и већа... после као тањир, па као тепсија и тако редом, док не порасте |
| . севну му у глави, и он скочи са сламе као посут жеравицом.{S} Још једном понови сећање, као д |
| у последњу клупу, међу другове одевене као и он, од којих један имађаше и браду.{S} Четвртог д |
| е <pb n="144" />, у облику дивне, нежне као роса, слатке као ружин мирис, примамљиве голе девој |
| удаљенијих крајева, долазио у манастире као у праве <hi>свете куће</hi>, доносио прилоге, који |
| .{S} Пред њим на пању игра и прелива се као рубин, у великој широкој чаши, жућкаста стара шљиво |
| амо написано о овоме преподобном, да се као »<hi>осмољетен</hi>... отверже всјех имјенији, и ше |
| тиру »код господина и тако... рачуња се као куварица«, али признаје да није баш тако вешта кува |
| и и тресе, сав се омлитавио, начинио се као осуђеник, кога ће сад стрељати.</p> <p>— Опростите. |
| Лежи тако под престолом, пресамитио се као мртвац...{S} Пипамо га рукама, —хладан као лед...{S |
| е Велимир; пе свађамо се и не мрзимо се као калуђери.{S} И ти треба са нама лепо... као браћа.{ |
| јутрење: оне сцене у кухињи чине му се као нешто друго, што нема никакве везе са храмом и са о |
| имир рашири очи, укочи се и учини му се као да одједном упаде у некакав други, мрачан и ужасан |
| ао тепсија и тако редом, док не порасте као кућа, и већа...{S} Па све ближе и ближе... и таман |
| нас? упита пандур, правећи при том лице као да је њему сасвим свеједно: долазио ил’ не долазио |
| удски поглед председников, који га сече као сабљом...{S} Чини му се, да му тај поглед вели: »Св |
| ене.{S} Ово ће бити некако ваљано момче као поручено за мене, само да га одвратим од Београда«, |
| иза слабе шкиљаве воштанице, изгледаше као велики црн пласт чија се фигура нејасно оцртава под |
| е језичне и бестидне.{S} Леонтије иђаше као преко жива огња.{S} Онаких задиркивања није чуо ни |
| стезати, и он неколико секунада стајаше као камени кип.</p> <p>»То је оно... сведочанство!...{S |
| ти к манастиру.</p> <p>Архимандрит беше као рис.{S} Наљутио га отказ владичин да премести Арсен |
| те се гости умирише.{S} Сви се учинише као да врло пажљиво слушају, и ако су се многи љутили н |
| на тетку: образи му пребледеше, дођоше као мртвачки, а очи севнуше неком нејасном злобом и узб |
| необичној побожности, читању житија, и као чак се жалио мало на претерану побожност, која му с |
| тије се смешкао на саблажњив предлог, и као предомишљао се. »Баш одмах, првог дана... па као св |
| јекнуше чести ударци кроз сву Србију, и као да својим злослутим гласом опомињаху некога: »Хеј, |
| ири и у собе, у кухињу, у трпезарију, и као окамењен, са бесмислено управљеним погледом у прост |
| отворен пут.{S} Он се осмехну на њих, и као да им говораше лицем и очима: »Ја бих се са свима с |
| е му се приказати милији, ближи...{S} И као да у овоме он опази нешто непријатно.{S} Поведе раз |
| е ће спавати — онда се обрте око себе и као да се запита:</p> <p>— А шта ћу сад?...</p> <p>Ови |
| ђацима.{S} Чича му метну руку на раме и као с неком хвалисавошћу узвикну:</p> <pb n="41" /> <p> |
| а, прича, шала, смех...{S} Он зажмури и као да се крије од кога, помисли у себи: то је живот, м |
| Тек оба се игумана погледаше значајно и као да очима говоре један другом: »Мртав, није него...{ |
| сад за паре? запита, игуман значајно и као прекорно.</p> <p>Прота обори главу збуњено.{S} Њего |
| а коју се прича, да је служила св. Сави као престо.</p> <p>Љубомир је улазио у ову пећину некол |
| није ништа ни било!{S} И њихови погледи као да му веле: »Ништа, ет’... све је као обично... у р |
| топло пролетње сунце.{S} Игуман се држи као обично; по томе ђаци закључују, да гост није много |
| омену, да он тражи службу.{S} Механџији као да би по <pb n="19" /> вољи то саопштење, јер прого |
| погледа у једног натмуреног друга, који као да није до сад веровао ономе, што му је говорио.</p |
| екаће га хладни поглед сабрата му, који као да говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкч |
| орно са уздахом и изразом на лицу, који као да вели:{S} Буди воља твоја, Господе!...</p> <p>Сва |
| јући још како да сматра ове људе: да ли као свете, или онако како се они сами сматрају.</p> <p> |
| а бледећи, спремајући се да устане, али као још очекује неће ли се игуман извинити или бар задр |
| куће...{S} Њему се учини да је он мали као они...{S} Шта ће ова туђа деца овде!...{S} Ко се ус |
| његово лице.{S} Истина, сад га не прљи као у сну, али он скочи.{S} Најпре помисли да још није |
| овај Арсеније!...{S} И сви... сви су ми као браћа!{S} Ето живота!«...</p> <p>Вино се пени, прел |
| што су били прости калуђери или игумани као и он, како се они посветише!...{S} И нигде не пише |
| Макарије и други?{S} И они су створени као ја и ти! узвикну Леонтије весело, држећи да му друг |
| е тако топло и пријатно, да му се учини као да је мали, као да се одједном врати то време, па г |
| еде говеда у стричеву њиву, или да трпи као што чине Велимир и Никола?{S} Све, све... али би му |
| је поклапан и нестрпљив.</p> <p>— Ти си као и твој газда... сви сте једнаки... мрмља пандур, ве |
| , па се и кроз густу шуму види путовати као на облачну дану.{S} Спустила се лака ноћна хладовин |
| које се већ сваки Србин навикао гледати као на »обичну ствар«, он расветли у свези са науком Хр |
| . високопреподобни оче!... стаде муцати као у грозници.{S} Никад..</p> <pb n="107" /> <p>— Штап |
| е је прави живот... овде се може живети као ’но што вели Христос: да оставимо и оца и мајку и с |
| руго, друкчије...{S} Он је почео живети као свети Антоније, а овамо га зову да привређује кући, |
| сет један ред.</p> <p>Одједном се осети као човек који се веома преварио у очекивању. »3ар ми ј |
| ће ова крупна развијена Рудничанка бити као нека домаћица у овој кући, па стаде још више пазити |
| ве ће му се готово донети, и он ће бити као прави господин.{S} А за време може и код ње поседет |
| м.</p> <p>Игуман је оборио главу и ћути као заливен.{S} Изгледа да не чује шта му друг говори, |
| рао по некаквим порукама и радио у кући као роб, радио без одмора, без сна... из сата у сат, та |
| свет!...{S} Тамо, тамо!...</p> <p>Скочи као помаман са постеље, осврте се око себе узверено и о |
| атија монаси, сматрајући последњи узвик као »отпуст«, нагоше један за другим, погнутих леђа, уб |
| , игуман рече у себи : аха! и тај узвик као да га наведе на неке мисли. »Ето, уче... то је лепо |
| е општи узвик.{S} А закон, хладан и нем као стена, хоће своје...</p> <p>Подиже се оштра, љута ч |
| з неколико тренутака, прснути блиставим као ватра, дивним као рубин руменилом...</p> <pb n="234 |
| <p>— Вршим све његове заповести, живим као што су живели његови велики угодници...</p> <p>— Зн |
| укна«...{S} Било их је у чистим и белим као снег, танким сеоским кошуљицама, са ишараним срмом |
| ка, прснути блиставим као ватра, дивним као рубин руменилом...</p> <pb n="234" /> <p>Леонтије с |
| ина.{S} Дохвати »тетку« за врат хладним као лед рукама, развуче своје широке, дебеле, ћосаве ус |
| ећину, да му замирише тамњаном и воском као права црква, па после, кад се пећина измени, неће н |
| санчета, испечена на ражњу, са набраном као павлака, заруделом младом кожицом, испод које прови |
| p> <p>Он поћута неко време, па одједном као да доби вољу да све искаже шта му је на души, испра |
| кнуло се тада громко.</p> <p>И одједном као чаробном руком донесено, настаде сасвим друго, ново |
| Он жуди за том даљином и за тим светом као за неким чаробним местима, где се друкчије живи, сл |
| е очи, како се збунио пред њом, дететом као и он, па се још више насмеја.</p> <p>»Ала сам луд!. |
| мртвац...{S} Пипамо га рукама, —хладан као лед...{S} Дај, рекох, да га скинемо до реке...{S} Т |
| кући па још кад си слуга, кад си везан као конопцем, не смеш се мрднути по својој вољи, него с |
| S} Беше висок, крупан, развијен и силан као столетни грм; глас му наликоваше пролетњој грмљавин |
| љено од манастира само пола часа, таман као и Антонијево прво пребивалиште.{S} После... кад се |
| лости, да је бесмислен, чемеран, ужасан као црна вечност...</p> <p>И на послетку око свега тога |
| екшао старац, постао благ и приступачан као дете.{S} Леонтије се бојао прекора због новог одела |
| ше упитаноме доста повода за лаж.{S} Он као да вељаше у себи: »Та слажи, море... видиш, помажем |
| чној души Максимовој.{S} Он је изгледао као курјак, кога су ловци сјурили у ћошак.{S} Види само |
| а ногама не може више да мрдне.{S} Стао као окамењен, па гледа како се преливају бела кравља ле |
| богословцу.{S} Поред тога што се осећао као пиле под крилом мајчиним, кад је уз њега, још га је |
| за леђима виси, непомичан и светао, мио као сунце, зелени Маљен...{S} Ах, кад загуди великан вр |
| о и пре расејано.</p> <p>Арсеније, лако као на крилима, искочи из реда и дохвати леп исцифран п |
| ди обавијену грубу рогозину, исто онако као око Саве...{S} И с једне стране вири масна камилавк |
| у себи замислио, да је почео исто онако као и Антоније.{S} Пећина, молитве, па и сама кушања со |
| , или тако нечему...{S} А овако : дечко као и они... па се упреподобио...{S} Чудно... чудно!... |
| мевао што је.{S} Сад му се оно показало као неко откривење, као давно очекивано чудо.{S} Сад би |
| ајсторисано, намештено... све је хладно као лед, без срца...{S} Само си ти један сталан, непоми |
| ма, не може да се надише, а чело хладно као лед и по њему се просуле честе грашке зноја...{S} У |
| д цигаља) претворио у ватрено, издубено као сач, небо, па се обрће, игра...{S} И осећа како се |
| је разумео задаћу живота онако правилно као Велимир?...{S} Та он је хтео нешто далеко узвишениј |
| ике, меша се нешто густо и неразговетно као тесто, муте се пређашње јасне, одређене намере...{S |
| е нешто тешко...{S} Он се осећа потпуно као рањена звер, која одједном сазнаје своју пропаст... |
| Шта ће се сад?...{S} А оно вечно, старо као човек, правило: да треба јести, подстиче мисао на ј |
| мање лаже, али је велики циција, скоро као и Максим...</p> <p>— Е, није... шта говориш!...{S} |
| сам у седамнаестој години мислио скоро као ти, и био сам готов закалуђерити се.{S} Али после, |
| слу морали држати и понашати онако исто као што се понашају пред њим самим.{S} Глас манастира, |
| </p> <p>Он обори главу и промумла нешто као одговор.</p> <p>— Шта ћеш ту, бре...{S} Од куд чак |
| ле, дваестогодишњи младић Антоније, леп као уписан, обучен господски, води за руку своју једину |
| И она дере жестоко.</p> <p>— Како, зар као и ти!? узвикује зачуђено девојче, и на уснама се ве |
| о пружила, — новина ова паде у манастир као бомба.{S} Ну, отац Сава не даде бомби распрснути се |
| но све !«... севају му мисли кроз главу као муње, и он се лагано провлачи поред другова, кријућ |
| </p> <p>Дечко се зањиха и паде на траву као покошен, не мрднувши ни руком ни чим другим.</p> <p |
| а гурну у груди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а девојче леже по њему и притиште га целим т |
| Стоја неће више да нас пере... ђеца иду као...</p> <p>Из кухиње загрми врисак, прасак...{S} Сељ |
| {S} Обешењаци Василијан и Никола певају као славуји...{S} Владици мило; погледа ме благонаклони |
| е врху планинском, а са њега се гледају као на длану с леве стране подринске, и с десне шумадис |
| ен свећице, па само трепћу и опет стану као окамењене.{S} Ни једне мисли у њима, ни једног зрач |
| одједном добише непрегледну, бескрајну као океан слободу!...</p> <p>— Ликуј днес, Сионе!!... з |
| скока овог бегунца, који испаде пред њу као из топа; али видевши пренеражена дечка, поврати се |
| трига, њихове опште куће...{S} Нићифору као да не беше много стало до свега тога.{S} Он отпутов |
| а шљивовицом.</p> <p>— Да се бар ожених као ти, радио бих за своју децу, знао бих...</p> <p>— Б |
| ела...{S} Онда сам кренуо слободно, баш као да идеш у госте ујацима; трчао сам преко непознатих |
| у.</p> <p>»И то је Божје кушање.{S} Баш као онај преподобни... како ’но се зваше...{S} Али није |
| у »ношчними мечтанијами«...</p> <p>»Баш као и ја, мисли Љубомир; и он је много ноћу мислио...{S |
| о ти гутати буранију, несрећо!... зинеш као хала, кад је осетиш !... узвикује он и све више гња |
| ола, да се пред игуманом свакад начиниш као да си се жестоко од њега препануо.{S} Он то воле.</ |
| чича, и чича да је <hi>он</hi> или <hi>као</hi> он... тако нешто...</p> <pb n="50" /> <p>Од ов |
| му чуди или неком прети.</p> <p>— ...{S}Као да их је туркиња родила, а није она! говораше он, п |
| самој неправо дахнути душом слободније »као сваки жив двоножац«...</p> <p>И Велимир весео.{S} С |
| То је професор.</p> <p>— Кака му је оно капа?</p> <p>— Камилавка, што носе калуђери.</p> <p>Кад |
| сам митрополит...{S} Кажу, на глави му капа од двадесет ока жежена злата и драгог камена.{S} Д |
| дједном се показаше целе, изиђоше изван капака, а оне крвне жиле на слепим очима набрекоше, наб |
| чима, те отираше сузе, које јој једнако капаху.{S} Велимир стоји погнут, загледао се у земљу, к |
| а утрча Никола са стаклетом, с кога још капаху бистре капљице.</p> <p>Игуману, чим узе стакло и |
| ли? запита дечка, кад му овај, скидањем капе, сврну пажњу на себе.</p> <p>Љубомир подиже очи и |
| ни сама шта тражи. — Оно истина зна се: капетан може да одере нас механџије, али опет...</p> <p |
| давши Љубомира: трчи... газдарицу...{S} Капетан дошо... кажи.</p> <p>Љубомир једним кораком уск |
| бе и преплашеним гласом викну:</p> <p>— Капетан !... трчи...{S} Газда зове, па затим излети нап |
| p>— Него пази: сутра да кажеш... кад те капетан позове, да му кажеш: ја сам, реци, господине, ђ |
| ји капетана.{S} Чудна ми чуда, ако је и капетан! виче сама са собом, осврћући се збуњено и траж |
| pb n="31" /> одмах: ради чега ли је сам капетан тако ненадно дошао.</p> <p>У позну ноћ, пошто с |
| у сено, ћути и премишља како је страшан капетан.{S} И то му се учини тек од онда, кад му газда |
| камче, рече му Вујо на само.{S} Да имаш капетан-Мишино благо, не би их зајазио.{S} Него... ако |
| господин-капетане ?... изводи механџија капетана на доксат и показује му једну узвишицу, подигн |
| S} Од куд на тавану?</p> <p>— Побего од капетана, сунца ми! превија се дете и одједном заплака. |
| није каква подвала, да њега оговоре код капетана..{S} Ко зна!{S} С великом лукавошћу и препреде |
| онај</hi> наплашио... и он се тако боји капетана.{S} Чудна ми чуда, ако је и капетан! виче сама |
| ту докле сунце грије...{S} Аха, сигурно капетана никад не грије сунце, једнако је у хладовини«. |
| ажен.</p> <p>— Где ћете сести, господин-капетане ?... изводи механџија капетана на доксат и пок |
| е по тавану, да чпијунишете шта ће рећи капетанов пандур!...{S} У мало ми главу не однесе... са |
| ир се препаде и зажали што га не ухвати капетанова потера, јер би му сад и онај пандур био тако |
| поводнике за јасле и гледајући прекорно капетанова бељца, који одмах завуче дугачку њушку у јас |
| д, осврћући се путем једнако, бојећи се капетанове потере.{S} Сад, кад уђе међу ове бескрајне г |
| де коње, говорећи са њима и пребацујући капетанову бељцу како је поклапан и нестрпљив.</p> <p>— |
| ну, сећајући се шта је могао опазити на капетану.{S} И врат... све као снег...{S} Од чега то та |
| >— Е дела сад мени реци, како ћеш сутра капетану казати.</p> <p>Љубомир понови задани му одгово |
| радат поп у дугачкој, необична изгледа, капи.{S} Кад га <pb n="44" /> је први пут видео, прошап |
| лој златотканој одећи, у оној необичној капи, за коју је и сад држао да мери двадесет ока, у св |
| ог јесењег лековитог корења, али још од капије обрте на другу страну.{S} Василијана је вукло ср |
| ти би бар свако вече стао са мном пред капију, да мало поразговарамо.{S} Па ако се бојиш твоје |
| улазио с Велимиром кроз велику усвођену капију, само му пролетеше кроз главу пређашње мисли: »А |
| и, обрасле и утонуле у дебеле испупчене капке, одједном се показаше целе, изиђоше изван капака, |
| промрмља он, подижући само до пола очне капке и прелетевши очима преко лица девојчетова.</p> <p |
| Љубомир, и лагано, кришом, подиже очне капке испод надвијених веђа и посматра ово пуначко, јед |
| црних мисли...{S} А из неба само сипи и капље хладна магловита влага, која се меша са врелим и |
| pb n="158" /> <p>Дивна, млада као росна капљица, нежна и пријатна као цветак, шеснаестогодишња |
| Ослушну како река жубори, стресе се од капљица које му падају за врат и погледа мрачан отвор н |
| влага, која се меша са врелим и бистрим капљицама, што теку из његових очију...</p> <p>Суза за |
| ом преко лица и чела, откуд падаху неке капљице.{S} Да л’ то беху грашке зноја или сузе, прота |
| са стаклетом, с кога још капаху бистре капљице.</p> <p>Игуману, чим узе стакло и погледа у њег |
| бесило се тромо, па куња и цеди са себе капљу по капљу, која пада на мокру земљу.{S} Птице се н |
| тромо, па куња и цеди са себе капљу по капљу, која пада на мокру земљу.{S} Птице се не чују; в |
| нака београдског »полира«, само га жути капут опомињаше, да је и он некада био <hi>нешто</hi> — |
| подине, она погледа иронично његов жути капут и некакву извешталу шубару: што си ти <pb n="53" |
| својој постељици ноћу, кад намакне жути капут на главу, ствара слику Соломуном опеване лепотице |
| «... мисли и разгледа свој дугачки жути капут, што се прелива као крушков лист у септембру, кој |
| сено и лисник.{S} Обуче свој стари жути капут, једини остатак <pb n="56" /> прошлих срећних дан |
| га свештеник помаже, па извуче из жутог капута, који од масти и других састојака већ добио затв |
| аним и новим, затворене и отворене боје капутима; било их је у таким истим и још кратким и дуга |
| Боже, кад је видео себе у панталонама и капуту!...{S} Освртао се, загледао се дуго са свију стр |
| човек, насмејали би се и они, или жутом капуту, или прљавој марамици, или тако нечему...{S} А о |
| чудног погуреног дечка у дугачком жутом капуту, са прекрштеним рукама на грудима.</p> <p>— Овај |
| убране јутрос у једном воћњаку.{S} Очни капци му се неки пут прикупе јако, кад се нађе која кис |
| пне буљаве плаве очи, са јако надувеним капцима.{S} Огрнуо се великим постављеним џубетом, поду |
| pb n="134" /> <p>Прота је дуго говорио, карао, претио, па напослетку ућута, јер му се учини да |
| — Идем по стопама Господњим.{S} И Он је карао грешнике...</p> <p>И ђаци начинише лица, као што |
| онесеним млеком?{S} Ко ће сирити оно из карлица?{S} Где ће се оставити донесено брашно?{S} Шта |
| {S} Али кад једна девојчица пружи снаси карлицу с топлом водом, и кад се млада спусти, дохвати |
| рецимо, што је гимназија.{S} Хо, мај... карловачка гимназија!... да то чудо видите!...{S} И све |
| а мотку и осећа како нестаје под ногама карниза...{S} Он се грчевито хвата за четвртасто поцрне |
| за испит.{S} Игуман га упућује да пређе карнизом, који се пружио, испупчен из зида.{S} Љубомир |
| а се они зову »комисија«, попечатише му касу, дневнике, рачуне и стадоше зивкати и саслушавати |
| посао, дохвати је за руке и стаде се ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, бре, да видиш... севну очи |
| тног текста, са сипањем необичних имена католичких и протестантских богослова-научењака, некакв |
| опушио си му толики дуван! рече и разли кафе у шољице, па се намести на клупу до Максима, који |
| других састојака већ добио затворенију, кафену боју, своју малу и необично прљаву марамицу, одр |
| амо да се што боље напуне вреће, торбе, качице са житом, варивом, смоком и другим кућним потреб |
| е, зачу се познато им фркање кроз нос и кашаљ.{S} Шкрипнуше врата од трпезарије и мало затим от |
| ог манастира.{S} Новац се гртао великим кашикама...</p> <p>Бог зна шта је радио и како је управ |
| ипа разне траве у лонац, мешајући вешто кашиком.</p> <p>— Устао! узвикну значајним гласом један |
| ли га овај уздржа:</p> <p>— Чујеш ли... кашље!</p> <p>Ово се односило на игумана, који је могао |
| двратим од Београда«, мисли механџија и кашљуца, спремајући се да почне опсаду...</p> <p>У вече |
| уком и црним кашмиром; јутрос му донеше кашмир из града, и сад га веома занима како ли ће изгле |
| " /> само да се покрије памуком и црним кашмиром; јутрос му донеше кашмир из града, и сад га ве |
| ј груби луб, кад се покрије меким лепим кашмиром.{S} Али мука је — недељом се не ради...{S} Обр |
| — Ако вам је то редован обичај — нећемо кварити ред; ако ли је ради нас — батали!...</p> <p>Арх |
| ије, који се, већ неколико дана, глади, кваси и суши...</p> <pb n="181" /> <p>Отац Василијан им |
| могаше још речи прозборити.</p> <p>— А квасију си, роде, заборавио купити, а?... пита га брижн |
| ш, и ово не ваља што ми Теофило пише за квасију и слатку папрат.{S} Попио сам данас десет чаша |
| азни, држао је да му је дошла чреда, па квит...{S} Сигурно је још пре његова доласка била чреда |
| " /> сељака, као зец, потеран десетином керова, прескочи врзину и нададе преко ливада и њива, к |
| мо се боји да га опет не окупе овчарски керови, од којих је оно мало пре бегао) па се упутио он |
| јући око себе плашљиво, као зец кога су керови сагнали у угао, гледаше само како би се могао из |
| њим Арсеније, са пет великих дуванских кеса литрењача, у којима су разне осушене лековите трав |
| засебно у велике дуванске или бакалске кесе.{S} Али је сад прекинуо рад; завуко обе руке под п |
| ије спушта у руку свакоме сиромаху пуну кесу новаца, док не раздаде све... све што је добио за |
| га, лагано идући, ослушкујући и бришући кецељом уста, уђе у отворену собу тетка, и мало затим п |
| сукњу са зеленкастом, ишараном купљеном кецељом, која стајаше скоро уз сама његова колена.</p> |
| н дочепа обема рукама читаве праменове, кида их и урла бесно, страховито... да би тим угушио не |
| се друго парче великим гладним устима и кидају га одлучно једрим чврстим зубима.{S} Василијан н |
| вце па чак и козе...{S} Оне само газе и кидају...</p> <p>Пропала цела њива... свршена ствар!... |
| , ти си најпаметнији! вели му Арсеније, кидајући месо са веселим блаженим изразом на лицу.</p> |
| и рој, који је с великом журбом и хуком кидисао да своју празну кошницу попуни, да се мед прели |
| »симпатије«, јер од кад се закалуђери, кидисаше око њега жене и девојке, стадоше га ловити, те |
| с одиђе сав народ причешћен, а калуђери кидисаше, те читаше молитве, крстише и површише све пос |
| . — Зар ви тако... из заседе!...</p> <p>Кикот се продужи још јаче и затим, као по нечијем знаку |
| па те окупе оне... оне научене, што се кинђуре калуђерским новцем...{S} А још кад ти буде двад |
| он неколико секунада стајаше као камени кип.</p> <p>»То је оно... сведочанство!...{S} Пропаст!. |
| неки пут прикупе јако, кад се нађе која киселија јабука...{S} После опет гризе и посматра једно |
| к, кад дође лети, о Београду... како ли кити оне дивне приче о добрим и злим газдарицама, о Чук |
| сто на његов Маљен...{S} Густа, зелена, китњаста павитина од лозе, оструге и трња, пружаше се к |
| ом величанственом тишином дижу се у вис китњасти борови и танковрхе јеле...{S} Настао је онај о |
| вине на другу.{S} Сад му и шума изгледа китњастија и хладовитија, и градина разноврснија и шаре |
| ој прилици, игра са њеним другом у овој китњасто немој самоћи.</p> <p>— Ја реко’ ти заспо̑... а |
| љено рудиште и студенац; не баци око на китњасту, плаву, бескрајну шуму, која је окитила цео он |
| и притиште га целим телом.</p> <p>— А, кићане, шта ћеш сад!...</p> <p>— Пуштај, застења мушкар |
| дршком од беле извијене кости и златном кићанком; око исте руке су омотане велике ћилибарске бр |
| па млада женица, мале црнпурасте главе, кицошки опремљена и намештена; насмеја се његову страху |
| !...</p> <p>И одједном, као плаха летња киша, грунуше сузе младом грешнику, потекоше обилним мл |
| е — трчи праши, плеви, окопавај; кад је киша — трчи сади расад; кад је ветар — трчи намештај гр |
| да се више не може издржати и да после кише и мећаве мора једном огрејати јасно сунце...{S} Та |
| ије густа прашина, или се раскаља после кише, па се само гиба жућкасто црно блато.{S} Долазе се |
| укну, као успавана трава после пролећне кише...</p> <p>Само поља остадоше по старом.{S} А и шта |
| у почеле оне дуготрајне, досадне јесење кише.{S} Дрвеће пожутело, лишће му се слепило од многе |
| уморнији од влажне јесени, туробнији од кишна облака, седи на усечену букову пању, наслонио пре |
| ћи из све снаге, скачући преко трњака и клада, не гледајући где стаје.</p> <p>Опет одоздо слабо |
| .{S} Није он отпао од мене, као ивер од кладе.{S} Боли, каже, мене срце за свом децом«.</p> <p> |
| пању, наслонио превијене ноге на трулу кладу пред собом, искренуо, опустио главу немоћно у стр |
| мир, гледајући три калуђера како сложно клањају пред игуманом, ово је било ’нако... као нека иг |
| а...{S} Он се, као јагње што се води на клање, упути к манастиру.</p> <p>Архимандрит беше као р |
| уком, да поправљам кад погрешиш.</p> <p>Клатно зашкрипа једаред, па онда снажно лупи о звучни м |
| миљено место, приђе к малом престочићу, клекну и стаде јецати горко...{S} На поновљен позив Вел |
| д оних честих малих воденичица, чија га клепала весело дочекиваху и испраћаху.{S} За њим шушти |
| сте руке, па се подаде првој навали.{S} Клецну једаред и девојче већ наже на њега, али он се ре |
| о слабим, да не продираше даље од њега, клечаше Љубомир, наслоњен рукама на престо, говорећи гл |
| .. узвикује он смејући се целим устима, клибећи се на другове несвесно, па одједном устаде и по |
| и, осим Леонтија, веселим намигивањем и климањем главе, одобрише тај поступак.{S} Велимир се не |
| о.{S} Два-три дана тако...</p> <p>Тетка климну главом пркосно, као да би хтела рећи: »Ене, слав |
| мешећи се, Видина друга.</p> <p>Велимир климну главом, гледајући радознало, шта ће враголасто д |
| њушком у слабину, крмачица шчепа зубима клип, писне опако ради обичаја или кокетарије, а није б |
| трњаком, ослободи се.</p> <p>Набацао је клипове суха кукуруза пред гладне халапљиве свиње, и ка |
| ало то питање, него догматика.</p> <p>— Клисар, брате! узвикну Велимир.{S} Знаш оно, што се каж |
| зна где је и шта је, али га више занима клисарски посао...</p> <p>И беше му чудно, што га игума |
| него белавчина пакост у кукурузу.{S} Он клисну испред свог <pb n="13" /> сељака, као зец, потер |
| онај непознати намерник, још пре њега, клиснуо на другу страну, баш у целац.</p> <p>— Ко си? в |
| ни на ударцу игуманова страшна погледа, клиснуше куд који и нестаде их у шуми...</p> <p>Игуман |
| нечија рука дохвати и наже.{S} Зачу се клокотање воде, које потраја дуго, па онда некакав гром |
| боровина, а студенац непрекидно шушти, клокоће и жубори...</p> <p>»Ако је оно тако далеко, мис |
| ... хо!... та није да се смејао, но све клокоће трбухом и превија се...</p> <p>— Шта га то боли |
| , чује се нека журба, преношење некакве клупе, чепају и шушкају опанци...</p> <p>— Онај господи |
| , осврћући се плашљиво, намести на крај клупе, механџија га погледа пажљиво.</p> <p>— Стоку зна |
| , убаци још дрва, подиже се и угледа па клупи нешто смотуљано, згурено, чудновато.</p> <p>— Шта |
| — Шта је ово? рече она гласно, пришавши клупи и разгледајући увијеног успаваног ђака.{S} Еј, мо |
| јни шебој, лелуја се гранчица мирте над клупицом и сунце весело одсјајкује и прелива се...{S} О |
| и разли кафе у шољице, па се намести на клупу до Максима, који ћутећи жудно ишчекиваше кајмакли |
| елом дворишту, он приђе и седе на једну клупу, испод самог доксата, пред ћелијама, која се ту с |
| неку крпетину од момака, леже на једну клупу, покри се и заспа истог тренутка.</p> <p>...{S}Ја |
| читеља ове године.{S} Сео је у последњу клупу, међу другове одевене као и он, од којих један им |
| сад се само мотало, а не знаш шта има у клупчету...</p> <p>Леонтије га погледа чудно, не разуме |
| ац се уплаши: како ће сам одвући кола — кљусе није давало никакве наде — па са сузама замоли, д |
| , управо довуче једно полумртво, мршаво кљусе, упрегнуто у таљижице, на које је игуман, на већо |
| ржљава говеда и једно старо, сплатичено кљусе; детелиниште зарасло аптовином, поврће у градини |
| веде Љубомира у собу, а Василијану даде кључ подрумски, да изнесе ракије, нек’ се послуже људи. |
| е планине.</p> <p>При врху Рудишта бије кључ бистре хладне воде, а око њега миришу, зелене се и |
| о се блиста цела околина...{S} Он обрте кључ у брави, и таман отвори врата и стаде на хладне ци |
| у холбу, још из бисага, а кад ми је дао кључ да је носим у подрум, изнео сам отуд још две пуне |
| ом животу!...</p> <p>Гле, како крв ври, кључа... како бију дамари јако... како се срце разиграл |
| у живети, кад погледа како око њега све кључа и бризга животом, како се све мења на боље, како |
| смрти архимандритовој, предаде Арсенију кључеве од стаја и све чиме је она руковала, па оде сво |
| окосан, а има дете одрасло, обилази око кмета и пита га шта ће да пије.{S} Види се да се прибли |
| одвести кући.{S} Дед’, док нисам викнуо кмета и пандуре да те вежу... </p> <p>Љубомир не саслуш |
| велику глад, бојао се нових познаника, кметова и пандура, и кад би око заранака, ни сам не зна |
| атови, онака и млада; какво село, онаки кметови...{S} У колико нам ви личите на <hi>прве</hi> х |
| неки гласнији смех.{S} То су подолазили кметови, одборници, сељани... лармају и гледају да проп |
| требама: свећа, тамњана, <pb n="205" /> књига, било је доста; а шумар, на доколици, навуко му д |
| .{S} Преко четрдесет листова.{S} Читава књига!...</p> <p>Са великом побожношћу и страхопоштовањ |
| гу не прочита.</p> <p>— Је л’ твоја ова књига'? запита он Светозара, после дуга чекања док овај |
| tle>.{S} За децу са јаком маштом ова је књига прави хипнотиста, који их сугестује и заузме све |
| де је мислио провести оба дана у читању књига, што их доби од архимандрита.{S} Али га Велимир, |
| ти прстима по дебелим томовима црквених књига, разгледати урамљене ликове старих манастирских а |
| побожна прича?!...</p> <p>Јер у светим књигама пише једно, а у животу је нешто сасвим друго, д |
| стајати времена за читање ове занимљиве књиге.{S} То је било, код овакових људи, где је он стан |
| еде, чуло се да преврће листове некакве књиге.</p> <pb n="217" /> <p>— Видиш... искашља се он и |
| мислио.{S} И тамо још... читао сам неке књиге па сам много о томе мислио.</p> <p>- Па то је све |
| етурајући тамне листове некакве црквене књиге.{S} Сва браћа-монаси, у празничном руху, са неким |
| сто, на коме стајаху неке старе црквене књиге, што их монаси остављаху за целивање посетиоцима, |
| еврће Љубомир лист по лист ове необичне књиге, а уз образе му вазда појури некаква ватра, цело |
| на ђачка причања пред попом, научена из књиге на памет, али је он све то знао далеко лепше и жи |
| ише не греши«.</p> <p>— Баш ти ја то из књиге не разумем добро.{S} Кажи ти то мене ’нако... реч |
| на жена веселим гласом.</p> <p>— Ево ти књиге, па терај Леонтија нек’ ти чита.</p> <p>Леонтије |
| а је ова!{S} Рече једаред, разгледајући књиге.{S} Кака ти је ово?...</p> <p>— Прочитај.{S} Види |
| 5" /> на вечерњи, најрадије је претурао књиге које лежаху растурене у скрињи Светозаревој.</p> |
| а, прота поче:</p> <p>— Ти ниси завео у књиге десет хиљада ока кукуруза јесенашњег?</p> <p>„А, |
| и искушеник, мрдајући главом под тешком књигом, помисли: »Шта ово он?...{S} Ко је то Леонтије?. |
| жљиво.</p> <p>Светозар само баци око на књигу и, као да говори неком другом, рече:</p> <p>— Ниј |
| S} Под утицајем тога осећања, он отвара књигу скоро на половини и чита: »Не било дана у који се |
| ир показа.{S} При првим редовима подиже књигу и стаде пажљиво читати.{S} Љубомир опази како се |
| у главу Љубомирову, архимандрит наслони књигу и стаде читати молитву: »Господе, Боже наш... при |
| у залогу на почетак животописа, затвори књигу и остави је под главу.{S} Сад се није могла почињ |
| Најзад се отрже од овог дремања, отвори књигу, стаде најпре разгледати редове и речи како иду, |
| а, проговори он, не гледајући не само у књигу но ни у шта; очи му блуђаху неодређено по зиду и |
| ји казиваше да није никад чуло за такву књигу.</p> <p>Отвори неколико првих листова и прочита ј |
| да му се не може душа смирити, док ову књигу не прочита.</p> <p>— Је л’ твоја ова књига'? запи |
| ије...</p> <p>— Ама ти једнако ту твоју књигу! вели му господин, смејући се и прилазећи к столу |
| , где је до сад читао једну богословску књигу.{S} Видевши се усамљен у целом дворишту, он приђе |
| ха...</p> <p>Сад је добио велику дебелу књигу, какве никад у животу није видео.{S} Остраг на ко |
| акне ближе малу лампицу, узме ону чудну књигу са црним сјајним корицама, погури се онако сељачк |
| је...{S} Сад лежи, уз затворену огромну књигу, осветљен слабим пламичком воштанице, уз равномер |
| оје му се учинише незгодне за ову свету књигу, а једна му се баш учини срамотна.{S} Дуго је пре |
| nt> <div type="titlepage"> <p>62 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 62</p> <p>ПОРУШЕНИ ИДЕАЛИ</p> <p>РОМАН |
| је ово за тебе...{S} Чудни су ови свети књижевници: неки пут се и они прођаволе...</p> <p>— Је |
| и затим стаде читати гласно:</p> <p>— »Књижевници и фарисеји доведоше к Исусу жену ухваћену у |
| аучењака, некаква причања из реторике и књижевности... све се то меша у његовој глави, постајућ |
| јури поред њега и, по обичају, побеже у књижницу, где ће лупкати прстима по дебелим томовима цр |
| оглед на крупне црне редове у отвореној књизи, коју је још јутрос читао: »Узмите јарам мој на с |
| м и новом за себе мишљу, коју прочита у књизи, па и не сврну пажњу на обично отварање собних вр |
| не очи, па се стаде смешити на свакога, ко га случајно погледа.{S} После стаде својим суседима |
| а, а брат му учи <pb n="17" /> за попа, ко и Светозар...{S} И они су тумарнули у свет, па зар с |
| да професори нису могли наћи ни једног, ко би могао одржавати ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, |
| омогло да се додвори игуману и свакоме, ко има каква било утицаја на манастирски живот и интере |
| >Прота ће, опазивши Арсенијево увијање, ко бејаги онако уз реч, смешећи се напоменути:</p> <p>— |
| , живети!...{S} УФ-Ф!...{S} Наслади се, ко човек, са две ћасе бураније и <pb n="130" /> ћасом к |
| Игуман подиже главу и погледа га мекше, ко што обично гледа ђаке и незване госте.{S} По овоме п |
| собе...{S} Кажем ти: сви се разбегоше, ко врапци...</p> <p>— Што?</p> <p>— Па од игумана, море |
| доласку, сви се, као нарочито, утркују, ко ће му се приказати милији, ближи...{S} И као да у ов |
| увијеног успаваног ђака.{S} Еј, море... ко си?...{S} Устај, свануло !</p> <p>Љубомир се пробуди |
| ласто: лепше је нама ’вако стајати и... ко једна младина, шалити се.{S} Зар је за нас испосница |
| весело.</p> <p>— Он то вели, оногај... ко што ћемо ја и тетка сад од недеље... хап... на чреду |
| <p>— Тако треба да ради сваки човек... ко жели добра својој души, одговори Љубомир узбуђено.</ |
| ицу...{S} Живели људи у народу ’нако... ко сви други људи, па се опет посветили...{S} Шта је то |
| њему смерно, овај га поче распитивати : ко је, одакле је и тако даље, али све површно : видело |
| а!{S} Па се ја са њом оженим... зна се: ко бајаги, није од истине...{S} Па право мојој кући.{S} |
| p>Василијан се само запрепашћено питао: ко ли ће сад?!... и стрепио од помисли, да тај нови мож |
| запита Никола, гледајући га бојажљиво; ко вели:{S} Ваљада видиш колико ми је стало до тога, да |
| веру; не пита их ништа; <pb n="120" /> ко вели:{S} Савини ђаци морају ваљати.{S} Али се Сава с |
| о сад није чуо.</p> <p>»Чиј је то глас? ко је то?...{S} Викали су на Николу, али ово није његов |
| пренеражен Леонтије.{S} Јеси ти луд!{S} Ко ће на то пристати?...</p> <p>— Бацићу им пред ноге о |
| — Јес’, луди смо ми да чекамо власт!{S} Ко да не умемо спалити твоје брљотине!</p> <p>— Хи-хи-х |
| ...{S} Шта ће ова туђа деца овде!...{S} Ко се усуди заузети <hi>његово</hi> место иза ћерчива!. |
| а...</p> <p>— Ти... ти се оженио!...{S} Ко ће ми јавити!{S} Имаш своју кућу!...{S} Овамо!... и |
| /p> <p>— Шта ћемо с вером, велим?...{S} Ко ће њу да чува, кад укинемо манастире?</p> <p>— Ха-ха |
| е доћи за старешину... мож’да он?...{S} Ко зна?!...{S} Ех, кад би имао стотину дуката, да их ћу |
| ком књигом, помисли: »Шта ово он?...{S} Ко је то Леонтије?...{S} Јест, знам ко је...{S} То је с |
| ше...</p> <p>— Е, после си вид’ла...{S} Ко год је био грешан, сваки побего напоље, док не остад |
| ма газде, и сад се не зна чија је...{S} Ко уме заповедати, он је и газда.</p> <p>»Власт«, духов |
| жена, нек’ се калуђери, ако хоће...{S} Ко се, вала, онда закалуђери, биће зацело бољи од ових |
| вала, да њега оговоре код капетана..{S} Ко зна!{S} С великом лукавошћу и препреденом вештином у |
| ске лето је доиста право »искушење«.{S} Ко издржи цело лето и не побегне, тај је довољно искуша |
| ледајући по свима школским угловима.{S} Ко је викао?</p> <p>— Цензор, одговорише неколико гласо |
| ране, али од њега још никаква гласа.{S} Ко сме сад изићи владици на очи с таквим гласом!...</p> |
| и већ почињу нешто говорити о школи.{S} Ко је год инокосан, а има дете одрасло, обилази око кме |
| нуо Веља, кажи право...{S} Хи-хи-хи.{S} Ко се више уплашио?{S} Хи-хи-хи...</p> <p>Издвоји се од |
| ко?...{S} Шта ће с донесеним млеком?{S} Ко ће сирити оно из карлица?{S} Где ће се оставити доне |
| те му сад загорчава дане, грди »онога« ко му први помену да га прими (чувши ово, тетка га, не |
| То су калуђери са ђацима па и момцима — ко је хтео — држали сваконедељно веџбање у црквеном пев |
| омену њега пред мој полазак...</p> <p>— Ко, ја слаб?... високопречасни! трже се Арсеније и погл |
| е иночког, калуђерског живота.</p> <p>— Ко се облачи у ову црну расу, господо, тај се најстрашн |
| ш сутра, па ћеш после све сам.</p> <p>— Ко је звонио? грми са доксата.</p> <p>— Љубомир, одгова |
| на другу страну, баш у целац.</p> <p>— Ко си? викну опет онај, али много мекше и присебније, ј |
| за самих његових леђа продера:</p> <p>— Ко је то!</p> <p>Љубомир одскочи у страну од страха и и |
| није... хап!... лепши од мене?</p> <p>— Ко и ти.</p> <p>— А игуман? прошапта Максим опрезно, гл |
| ја се владам по вашем реду и обичају, а ко дође у моју кућу, мора се владати по нашем обичају.< |
| знаш?{S} И мене је то предавао...{S} А ко предаје догматику?</p> <p>— Синђел Прокопије.</p> <p |
| викну Васа, севајући очима бесно.{S} А ко попуши са мном оку дувана, што донех из Крагујевца, |
| ђак одсечним увереним тоном.</p> <p>— А ко би се калуђерио?</p> <p>— Знаш, мислио сам — али нем |
| обама и стајама, гледајући тупо свакога ко је сретне, али је у потоку, испод штале, једнако сач |
| ћу узети да ми успрема собу... нека зна ко му је господин, кад му се допада бити слуга« мисли у |
| сам и ја у вашем друштву...</p> <p>— Па ко ти брани ?{S} Сутра можеш, само ако хоћеш.</p> <p>— |
| мож’да и више!{S} Па се сме радити шта ко хоће: спавај, докле хоћеш, иди куд год те срце вуче, |
| људи путују без ичега, па се увек нађе ко им да хлеба.{S} А шта је ово!...{S} Истина, он бега |
| чу радости или невоље друга му.{S} Може ко одсуствовати годинама, па кад се врати, дочекаће га |
| p>А како беше на Маљену!{S} Слободан је ко птица у гори, слободан и све... само, — да не мрдне |
| ослуживање« ђаци су добро плаћали ономе ко им га нађе.{S} Била је то једна <pb n="38" /> мања и |
| сено, и препоручи му да пази ноћу да се ко не увуче у шталу, јер су у њој затворена два добра к |
| ве, не питајући никога за грехе, ако се ко сам не јави.{S} Нићифор се, по неки пут, при исповес |
| тамо, где му је она нашла место, живеће ко бубрег у лоју; све ће му се готово донети, и он ће б |
| та се може за то време учинити?...{S} И ко ће после доћи за старешину... мож’да он?...{S} Ко зн |
| чицу.{S} Чича га још из далека оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S} Брзо су се објаснили, на |
| но-побожно расположење, и он, као сваки ко је свршио један већи посао, седе крај ватре, промотр |
| материјалних рачуна, <pb n="85" /> али ко ће замерити томе, при онако озбиљном калуђерском жив |
| увши неосетно једном обрвом и гледајући ко и пре расејано.</p> <p>Арсеније, лако као на крилима |
| сио је: »Тс... није баш ствари, али тек ко зна!«...</p> <p>— Ја, одговори Љубомир, кријући очи |
| фицит све огромнији...{S} Био се јадник ко риба о земљу, радио с најупорнијом журбом, мучио се, |
| {S} Ко је то Леонтије?...{S} Јест, знам ко је...{S} То је сад онај <hi>други</hi>, онај монах.. |
| Та оно знаш, тако је...{S} Само не знам ко би дочекао допуштење.{S} Ни на Божић се неки пут не |
| е бригај за то.{S} Спава сад ваш игуман ко заклан.{S} Само ти пожури.</p> <p>— Не брини ти.{S} |
| ног на другог.</p> <p>— Зар би нас смео ко тако тући, да нас заболи! рече Велимир.</p> <p>— А-а |
| а бити свакад чиста; што се каже: чисто ко у цркви.{S} Већ то ћу ти показати...{S} Па онда кади |
| , смешећи се и полугласно, да не би чуо ко од послуге, напомену:</p> <pb n="169" /> <p>— Ама да |
| ече смешљива девојчица.{S} Она каза оцу ко је, од куда је и с неким нарочитим, значајним гласом |
| аву дубоко аналишу.{S} Он познаде одмах ко је пред њим, и како је и сам располагао нежним благи |
| а: и ја бих то пробала... да видимо баш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да обали?</p> <p>— У |
| ршњу водицу с једног краја села.</p> <p>Ко није запамтио оно старо обношење водице по селима!{S |
| он није ништа имао са среском влашћу. »Ко зна зашто је он дошао!« мисли у себи и стара се да у |
| мрти своје, речима распетог Спаситеља: »Ко хоће да иде за мном, нека узме крст мој... нека оста |
| /p> <p>Љубомир се сети Христових речи: »Ко се постиди мене... и ја ћу се постидети њега у царст |
| > <p>— Е, а заборавио си оно Христово: »ко хоће да иде за мном«... и оно: »узмите јарам мој!«.. |
| е у школу, да га уведе у <hi>свет</hi>, кога се сам инок одрекао...{S} И отац Сава, оно лани у |
| од некуд из таме његов професор рачуна, кога познаде по гласу, али га још не угледа: иди у друг |
| ан мали, крутуљав, у наочарима, чичица, кога је он добро знао и већ се насмејао неколико пута ч |
| ксимовој.{S} Он је изгледао као курјак, кога су ловци сјурили у ћошак.{S} Види само једно: неиз |
| се омлитавио, начинио се као осуђеник, кога ће сад стрељати.</p> <p>— Опростите... високопрепо |
| опазити да га што занима.{S} Као ждрал, кога, на сеоби у топле крајеве, избаци јато из свога кр |
| естогодишњака, а онај озбиљни господин, кога већина гостију почешће погледаше с пажњом и поштов |
| гледаше Максима, као што се гледа неко, кога ће сад да нагараве, а Максим, чувши за литургику, |
| туриле, ваљало их је сакупити, а дечко, кога другарица назва Љубом, опет леже у хлад и обрте оч |
| си ти до сад радио? прекиде га Љубомир, кога је овог тренутка више интересовало то питање, него |
| е и он реши да иде своме родном Маљену, кога већ две године не гледа очима.</p> <p>Давно је то |
| едном од некаква хаџије са Теразија, за кога му после рекоше да прави ћевапчиће, помислио: да л |
| <pb n="113" /> држање онога синђела, за кога му рекоше да ће бити владика, и некако је нејасно |
| ...{S} А за кога сам се ја заузимао, за кога смо радили, те се »кратким путем« добило сагласије |
| не очекује човек више ништа!...{S} А за кога сам се ја заузимао, за кога смо радили, те се »кра |
| навикнутих на известан ред, а сад нема кога да тај ред настави.{S} Момци, ненавикнути и збуњен |
| иложници... <pb n="178" /> кад већ нема кога да отаљава ону најглавнију вероисповедну сврху... |
| ре, на свој начин, не осврћући се ни на кога, и не марећи ни за чије мишљење, испустити, дати м |
| им путем на врх онога високог брега, са кога је и Сава негда посматрао свет...</p> <p>Чаша за ч |
| бло лужниково (са оног истог узрока, са кога сваки тежак гледа да подупре леђа кад седи или сто |
| убомир седе на троножац уз прочевље, са кога се дизаше, вијугајући се, велики пламен уз оџак, р |
| настиру: дође ли један стран гост, због кога се морају заклати бар два брава, одмах се ови »оби |
| питкивати благим материнским гласом, од кога се и дечко прену.{S} Бризнуше му сузе из очију, но |
| ким, изнемоглим, преплашеним гласом, од кога се сам Љубомир уплаши.</p> <p>— М-м-м... чује се н |
| ите, очувала је триестогодишње вино, од кога сте се ви, само од једне чаше... развеселили.{S} П |
| , нејасан, као са другог света глас, од кога се дечко прену, као да је у ватру пао.</p> <p>Он з |
| х...{S} Он зажмури и као да се крије од кога, помисли у себи: то је живот, мој брате!... али се |
| туљено, испод обрва, као да се крију од кога.{S} Кад угледа девојче, развукоше му се широке деб |
| јапи велики улаз у мрачну пећину, испод кога дубоко, дубоко доле, весело жубори, скакуће преко |
| , Велимиром; поздрави се с Ђоком, после кога му приђоше још два непозната, неотесана сељачета.{ |
| гледати у Сави правог оца задруге, без кога, чини му се, не може опстати ни ова кућа...{S} И т |
| он не виде више свога старог гнезда, из кога је полетео у свет, не виде ни свога жељеног Маљена |
| корака остаје до оног мрачног угла, из кога бије јака светлост кроз прозор.{S} Ту је претпоста |
| н неким особитим наставничким тоном, из кога јасно провирује иронија. — Шта оно рекосмо пре о з |
| з пут би се претурао главачки, одрао би кога јарца, и опет би трчао и трчао докле га ноге носе. |
| не може довољно да се начуди: онај исти кога су пре неколико недеља извукли полумртва из испосн |
| а последњег <pb n="12" /> хумића, преко кога води пут, како нестаде таласастих брежуљака и како |
| д прекорачити овај значајни праг, преко кога се улази у науку?...</p> <p>Београд опусти.{S} Одо |
| S} Он не осети како дође до котара, око кога се окупила гладна и премрзла стока; не осети како |
| тије, још ђаком, волео је пратити овамо кога калуђера у послу му.{S} Опомињаше га ово планинско |
| ико минута утрча Никола са стаклетом, с кога још капаху бистре капљице.</p> <p>Игуману, чим узе |
| аиграше некуд у напред, не гледећи ни у кога.</p> <p>Гости се згледаше; они »обични« узнемирише |
| где сеђаше гост, па, не гледајући ни у кога, веселим гласом проговори:</p> <p>— Каки сватови, |
| е.</p> <p>А говорник, не гледајући ни у кога, стаде причати о постанку српских манастира, о дел |
| целу групу одједном, не гледајући ни у кога нарочито.{S} Председник, који је седео према врати |
| р, зверајући око себе плашљиво, као зец кога су керови сагнали у угао, гледаше само како би се |
| ри калуђера.{S} Па дође час кад не знаш кога ћеш пре послушати...{S} А ми овако сложно, лепо, п |
| а неће сама бити ту у механи, имаће још кога, па се дао у објашњења, док иза угла механског изи |
| каква посла, тако је још <hi>онда</hi>, код студенца, одлучио.{S} Зна да ће ићи у свет...{S} И |
| де виљушком.</p> <p>Али гости из града, код којих се већином сви појмови о манастиру и знање о |
| розбори:</p> <p>— Чека те она... твоја, код обора.{S} Рекла да појташ...</p> <p>Василијан поцрв |
| ије те ови газда никако доводио у срез, код нас? упита пандур, правећи при том лице као да је њ |
| ање ове занимљиве књиге.{S} То је било, код овакових људи, где је он становао, лако удесити.{S} |
| то шапућу.{S} Љубомир, тамо у притвору, код самих врата, стоји с Велимиром и дркће...{S} Чини м |
| ава даље, опазио једну паметну ствар... код тих млађих старешина...{S} Хм... ту се намесник мал |
| во.</p> <p>— Стоку знам да умеш чувати: код вас је има доста, него знаш ли што око коња?</p> <p |
| им ритерско-романтичним околностима.{S} Код куће, по цео дан, учи штене чловити на задњим ногам |
| он прескачући једну врзину.</p> <p>— А код куће !... присети се Мира и викну :{S} Љубо, шта ћу |
| вљајући често недовршен посао.</p> <p>А код Радојевића се надали, па дочекаше госте домаћински. |
| с новим налогом:</p> <p>— Одведи овога код Радојице, нек’ му помогне тамо у штали, рече она Ни |
| љива чобанина и напомиње му шта га чека код куће кад се врати.</p> <p>— А нећеш много, бесна мр |
| о... страшно зло...{S} Шта га само чека код куће!...</p> <p>У свет!... у далеки, бели свет!...< |
| за продато имање...{S} Сестрицу оставља код обречених Христу девојака, а он се удаљује у тиха н |
| гладни.{S} Сети се оне проје што остаде код студенца, па помисли: да му је сад!...</p> <p>А он |
| p> <p>»Куку, јадо!...{S} И он хоће овде код мене...{S} А ја?«...</p> <p>— И ’нако... да станемо |
| ији људи, и сав народ...{S} А ово ти је код нас друго...{S} Море, кажем ти: видећеш!</p> <miles |
| у то, истина, баш прави планови, јер је код њега била само једна мисао о будућности: »мора се и |
| н и одморен, Љубомир пристаде да остане код механџије за одређен месечни ајлук.{S} После свршен |
| то није каква подвала, да њега оговоре код капетана..{S} Ко зна!{S} С великом лукавошћу и преп |
| ветом, за далеким простором, уталожи се код Љубомира и сад стадоше да се јављају нове тежње, уп |
| омир; и он је много ноћу мислио...{S} И код њега се неки пут омакло, па оде на другу страну...{ |
| {S} Ет’ ’вако...</p> <p>— Знам то.{S} И код нас мушкарци раде.{S} Али Мира?...</p> <p>— И она д |
| упознам с газдарицом, па после ћу ја и код слушкиње у госте.{S} Биће ту части!...{S} А ти чува |
| ао прави господин.{S} А за време може и код ње поседети и може му долазити сваки дан онај богос |
| звуче од посла, али му та пушка не пали код игумана.</p> <p>— Е, немој баш тако... знаш сам да |
| о бити...{S} Зна још, да неће остати ни код куће — ту нема никаква посла, тако је још <hi>онда< |
| е тетка, хоће ли <hi>сасвим</hi> остати код њих, и онако по издаље напомињала калуђерство.{S} А |
| {S} Побеже <pb n="209" /> из куће и чак код вратница сачека Велимира, који остаде да узме чарап |
| боравио сам...{S} Тек каже: да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, брате, т |
| се домаћин мало јачим гласом: кад дођем код вас у манастир, ја се владам по вашем реду и обичај |
| крајње воденице, да се види некакав дим код Савине испоснице.{S} Послао је и момке и калуђере д |
| ајао од Леонтија, док год се овај бавио код куће.{S} Он га најбоље обавести о свима променама, |
| о неки професор из Крагујевца и заноћио код игумана.{S} Изјутра сели на доксату, разговарају се |
| а проту, који је сад »велика сила« тамо код владике.{S} Одкуд? прозбори он загушено, пружајући |
| е свако нада да ће затећи још које зрно код другог нејачег; кад настаде овај свињски метеж, Љуб |
| осподиновом« болешћу.{S} Знали су да то код њега прође брзо.{S} Али после изјаве лекарске њихов |
| амо и амо.,..{S} Час код наше куће, час код своје мајке.{S} Нисмо, знаш, још скућили...</p> <p> |
| жена?</p> <p>— И тамо и амо.,..{S} Час код наше куће, час код своје мајке.{S} Нисмо, знаш, још |
| јем реченице, да би изазвао љубопитност код свог узбуђеног слушаоца и да би дао већу важност св |
| а муж ће живети <pb n="248" /> на трлу код стоке.{S} Леонтије проба да протестује:</p> <p>— Ух |
| ише само калуђерством, да у томе питању код њега нема мере ни разлога...</p> <pb n="156" /> <p> |
| исети се Мира и викну :{S} Љубо, шта ћу код куће казати... чича-Живојину?</p> <p>— Кажи: отишо̑ |
| нове тежње, управо нови идеали.{S} Још код студенца је најрадије мислио о школи али тадање мис |
| је јавно предавање но здравица.</p> <p>Код гостију се изнајпре опажаше досада на оне олињале, |
| е, већ четири године, овде у манастиру »код господина и тако... рачуња се као куварица«, али пр |
| те краве, са црвенкасто жутим мрљама по кожи, плаћене по тридесет дуката.{S} Уништени филоксеро |
| набраном као павлака, заруделом младом кожицом, испод које провирује месо, што се топи у устим |
| апа, пешкира? настави она, завирујући у кожне бисаге, скинуте с коња, и вадећи отуд све, што је |
| тако, па опет махне... и како се једна коза успела уз стричев двогодишњи калем, од оних брежђа |
| Који ти је ђаво данаске !...{S} Ево ти коза̑, па их чувај сам.</p> <p>— Доведи папоњу овамо, д |
| се јадна Мира мучи сама.{S} Ако пође за козама, одоше краве у штету...{S} Ваљад јој помаже мој |
| е јела девојче опет оде у шуму; немирне козе опет су се растуриле, ваљало их је сакупити, а деч |
| жећи се ближе хладова, само се несташне козе ревносно пропињу уз дрвеће, савијају храпавим јези |
| се мрдне.</p> <p>— Папоња једнако вуче козе у Јеленац.{S} Ништа му не могу-у... довикну чувари |
| <p>»Ето, узвикује Љубомир: чувао овце и козе, ка и ја по Маљену, па постао владика, и гледај са |
| 8" /> њиви плинуле краве, овце па чак и козе...{S} Оне само газе и кидају...</p> <p>Пропала цел |
| одолина стадоше вући стотине кола дрва, која су до сад трунула...{S} Појави се велики уљаник у |
| мо сипи и капље хладна магловита влага, која се меша са врелим и бистрим капљицама, што теку из |
| није био противан.{S} Из многих житија, која је успео прочитати, видео је да су сви светитељи и |
| воденица.{S} Једна угледна кућа сеоска, која је исто земљиште убаштинила, спорила је право мана |
| покојне мајке.{S} Ту је свемогућа сила, која обара, ништи, ствара, одузима живот, даје здравље |
| у; све је готово, само да седне у кола, која га чекају у дворишту, али се њему не седа.{S} Он п |
| пу, испод самог доксата, пред ћелијама, која се ту случајно затекла.{S} Предахну, погледа по дв |
| дузима нека сетна туга за оним местима, која тако нагло остави.</p> <p>Најпре је чувао стоку у |
| b n="196" /> и лако трепери по местима, која су удаљена од шуме...</p> <p>Вратнице манастирске |
| да.</p> <p>»Власт«, духовна и световна, која је дошла да све »прими и прегледа« у току од седам |
| о ново.{S} И њега плаши сама та новина, која одједном мења све...{S} И, што је главно, плаши га |
| и да се полако враћа пријатна топлина, која се почиње разливати по њему...{S} Па није баш ни т |
| у његову чисту душу нека нова осећања, која стадоше долазити у сукоб са његовим досадањим тежњ |
| о на свете службе црквене и на осећања, која му оне изазивају.{S} Свагда је у цркви, као да је |
| лог живота не могу да забораве осећања, која су имали при читању појединих сцена...</p> <p>У Љу |
| бођен, сетивши се, из Николина причања, која ће то бити. — Не смије ти он сад носа помолити из |
| , још нејасна, али већ обележена тежња, која га гони да чешће извирује на вратнице, кад тамо на |
| њи и пећинама!«...</p> <p>А тетка Мара, која је све знала и разумевала без нарочитих наредаба, |
| калуђерска дружина из разних манастира, која одмах заведе свој оделити начин и правац живота.{S |
| черње, како из оних многобројних врата, која сва гледају у двориште, поврве многобројни младићи |
| ве муке и наде узалуд!...{S} Али срећа, која му се једном насмејала, није га тако лако хтела ос |
| беше суседа, средовечна жена, удовица, која је становала баш до његове куће.{S} Она га је чешћ |
| о преврћу, око нејасно осветљених лица, која одсјајкују у мраку...</p> <p>Љубомир се прену, про |
| танка као паучина, провидна измаглица, која сањалачкој души улева неки тајанствени смисао...</ |
| већ иначе знао трпети, али овакву глад, која иде упоредо са умором, није никад осећао.{S} Од ју |
| ај страшни догађај због трудне девојке, која обеђује Макарија у греху...{S} Кад се само чита, х |
| но целивање светог крста и његове руке, која држи крст, и оно, у понекој кући, значајно стрељањ |
| че у себе ове мирисне борове хладовине, која га је запајала и јачала као своје чедо...</p> <p>У |
| е, а из куће гуди потмули глас кустуре, која хитро струже прљаву, криву совру и чује се лен про |
| гура се неколико пута кроз гомиле деце, која стајаху пред школским вратима, са превијеним табач |
| о <pb n="195" /> преко некакве границе, која је одвајала његов живот од некаква друга, непознат |
| истој, невиној, скоро детињској љубави, која их све више зближаваше.{S} Чести састанци пролажах |
| </p> <p>Најпре је чувао стоку у ливади, која је била близу механе.{S} То му је био најмилији по |
| ену и одмах се стресе од јутрење студи, која га обузе свега...{S} Сањиво погледа око себе, трља |
| <p>Сава, смешећи се, мрдну очима тетки, која, кроз прозорче, слушаше како се господа шале и как |
| > треба највише радити, рекао је тетки, која је вазда у сличним случајевима вршила посредничку |
| и се игуман Сава, и нешто шапуће тетки, која се пригнула к њему.</p> <p>Љубомир би пошао к њима |
| здарица рекла да се не одзива тој жени, која само један посао има: одмамљује »млађе« из суседни |
| е, преко од механе и казује нешто жени, која, са заметнутим празним бакрачем на леђима, обучена |
| је, а овамо га зову да привређује кући, која га храни, јер и њему треба јести.{S} И најгоре је |
| таде, протеже се и пође лено к девојци, која држаше јарца и прекореваше га што је намучио.{S} Д |
| да се друкчије газдује, по новој науци, која се зове економија, на је тамо и приход двапут и тр |
| ало у оној празној, вечно мрачној души, која је за све досадање случајеве у животу имала једну |
| крупно, обрасло густом округлом брадом, која је била беља од косе.{S} На лицу му нос, који је н |
| зеленкастом, ишараном купљеном кецељом, која стајаше скоро уз сама његова колена.</p> <p>— Је л |
| наслађујући се чисто звонком оштрином, која се јасно издваја из остале грмљаве.{S} Оне мале бу |
| ћосавих, младића с брчићима и брадицом, која се таласа, љуља и комеша без икаква реда, од које |
| узвишеније, хтео је живети самом душом, која је битна, суштина у човеку, али му људи не дадоше. |
| мучила или занимала нека велика мисао, која га је тако обујмила, <pb n="142" /> да је због ње |
| посао, враћа се, а једна стална мисао, која се већ одавно утврдила у њему, заузела га свега, п |
| S} Он се осећа потпуно као рањена звер, која одједном сазнаје своју пропаст...{S} И хтела би да |
| на, не старајући се да прикрије жалост, која се показа на лицу јој.{S} Бо’зна ћеш у манастир?</ |
| к се жалио мало на претерану побожност, која му ствара неприлике.{S} Он је знао, да владика жив |
| и његова урођена побожност и скромност, која се вазда јасно огледала на лицу му.</p> <p>Последњ |
| ма волео све да увећава, па и опасност, која га очекује. — Нисам те уписао, видиш...{S} Па сад |
| езразложна, урођена женска љубопитност, која је подједнако развијена и у селу и граду, подстаче |
| и пажљиво.</p> <p>Гост објасни потребу, која изазва појаву првих хришћанских манастира на исток |
| : уђоше у велику, пространу топлу собу, која је од јутрос проветрена и окађена измирном.{S} Уз |
| екорно, јасну и топлу светлост сунчеву, која је прснула густим млазевима по зеленим врховима др |
| м поврћем; треба уређивати читаву њиву, која је засејана самим пасуљем — главном храном сваког |
| случајно погледа домаћинову босу ногу, која није била чистија од његове.{S} То га за часак уми |
| сли лупњава од поткованих коњских ногу, која се приближаваше штали.{S} То пандур уводи коње.{S} |
| вном храном сваког манастира, па другу, која је засејана сточном репом, па трећу засејану детел |
| на доксату, чистећи трешњеву буранију, која ће се кувати за вечеру, па се и сам трже од ненадн |
| нуо...</p> <p>Гости уђоше у трпезарију, која замириса тамњаном, и на њих погледаше ликови много |
| {S} Само му покажи на путу неку травку, која није баш обична, па викни : отровна трава!{S} Тај |
| се врати, да не оставља своју колевку, која га је лепо одњихала... да не оставља овај прости м |
| и стаде гледати запрепашћено у гомилу, која се лагано примицаше.</p> <p>— Умро !... несрећник! |
| учило и прешло у некакву побожну збиљу, која изгледа смешна на дечјем лицу.</p> <p>»Овај ће у с |
| елу, озбиљну и мало застиђену породиљу, која се јуче разрешила од бремена, а сад стоји удаљена |
| па куња и цеди са себе капљу по капљу, која пада на мокру земљу.{S} Птице се не чују; вране из |
| S} Хтео је пољубити сваку крпу на њему, која је још мирисала маљенском боровином.{S} Није знао |
| е...{S} Само остаде једна жудња у њему, која сад беше јача од свију: »Ах, кад ће једном бити кр |
| да треба отрчати са стаклетом на чесму, која није баш тако близу, опрати стакло, <pb n="106" /> |
| око на китњасту, плаву, бескрајну шуму, која је окитила цео онај дугачки планински ланац; не по |
| осматрајући до сад невиђену густу шуму, која се лево и десно пружила, — новина ова паде у манас |
| .</p> <p>— Па, ет’... довели тако жену, која је грешила ’вако ка ми... управо није грешила, нег |
| а друге манастире«, једну честиту жену, која ће бити свима на услузи — за јело, преобуке, посте |
| сећање на, ђаволасту суседину слушкињу, која га је доста пута частила, очекујући да је Светозар |
| тирску.</p> <p>Прва новина у манастиру, која се јави случајно истог дана, кад стиже и млади нам |
| ман лагано пренесе очи на тамну фигуру, која му се приближаваше, али не мрдну ничим другим и не |
| а црвеним кровом и белим зидовима кућу, која је његовим новцем подигнута, он и заборави на њу.. |
| великом вештином, масну ћурчију тртицу, која се, на његову срећу, била затурила међу батацима, |
| ајни лазур све јаче привлачи меку душу, која је рођена само да сања и да трепери пред овако леп |
| ико првих листова и прочита један стих, која му прво паде у очи.{S} Читаше: »и измахну руком св |
| а значајно, стави му још два питања, на која Максим одмах и наопачке одговори, па ућута.{S} Дуг |
| у се неки пут прикупе јако, кад се нађе која киселија јабука...{S} После опет гризе и посматра |
| коњске копите... још се осећа дах земље која се суши.{S} А тамо, изван ограде, озеленели воћњац |
| у собрата.{S} И ова се хм... он не рече која, не помену ничије име, али се знало о коме говори: |
| и или новембарски казан, или се пријави која побожна душа за молитву.{S} Манастири не раде свој |
| човечје чуђење над неочекиваном појавом која наступа...</p> <p>А ником ни на ум не паде, тога ч |
| не могу изравнати са издацима.{S} Како која година, дефицит све огромнији...{S} Био се јадник |
| .{S} Сећао се трећег правила (погодбе), које му је отац Сава прочитао при калуђерењу — безуслов |
| ао је у памети најстрашније слике мука, које га чекају, а оно изишло све тако просто и тако оби |
| тије се бојао прекора због новог одела, које је у Београду, на рачун манастирски, <pb n="226" / |
| управо са злобом, за двема богомољкама, које све даље одмицаху, док се не изгубише близу сеоски |
| ор се стаде хватати по сјајним жишкама, које догореваху, и севајући још по кадшто слабом светло |
| , полутрулим игумановим старим чизмама, које је нашао у штали, а изгубиле се одавно.{S} Игуман |
| калуђерски осмех кад говоре са женама, које им се допадају.{S} У том осмеху исписана је бездна |
| га најбоље обавести о свима променама, које се догодише у целом крају за ових седам, осам годи |
| урово деспотско понашање према млађима, које видесмо у манастиру.{S} Али се дотле имало и незго |
| и другове упознао са важнијим стварима, које треба да зна свако свештено лице.{S} Само са цркве |
| шта од себе ни гласа.{S} Само у пећима, које се ложе из ходника, поређаним у једнаком одстојању |
| ко необично због ових Васиних напомена, које су све истините.{S} Али нека га, мисли у себи Макс |
| ко стаде плашљиво прелазити преко сена, које га одаваше својим шуштањем.{S} Пандуров монолог од |
| Давно је дигло росу са питомих долина, које се оштро преливају под његовим ватреним зрацима, и |
| настиру, док се не дође до овога стања, које затекосмо у њему.{S} Четрдесет је скоро година, ка |
| љене фразе о значају српских манастира, које говорник, као увод, напомену.</p> <pb n="175" /> < |
| в, чу се обичан одговор сеоског детета, које држи да је његов Вељко знан целом свету.</p> <p>— |
| <p>Игуман је у незгоди због писманцета, које му сад донеше из града.{S} На малом, минијатурном, |
| т година игуман је од правог дивљачета, које досле није видело ни града, ни цркве, ни већег збо |
| о многим ситницама интернатског живота, које је Љубомир добро уочио.</p> <p>— Шта, цело <title> |
| а, висок је одвећ, сух, смежурана лица, које је обрасло густом, дугачком, жућкасто црном брадом |
| узвикну она, вадећи неколико марамица, које Леонтије није метнуо у свој џеп. —То ли је онај св |
| сами гости затражише ово неколико боца, које ће му спасти читаво крдо стоке, да не буде ноћас п |
| себе, стегнутих строгошћу управе душа, које одједном добише непрегледну, бескрајну као океан с |
| ори он и подиже главу, гледајући краве, које се приближиле води.</p> <p>После краћег времена по |
| че тетка пребирајући рукама суве шљиве, које држаше на крилу расуте.</p> <p>— Хи-хи... причекај |
| промрмља младић и загледа се у редове, које му Љубомир показа.{S} При првим редовима подиже књ |
| шње идеале, своје заносне детиње снове, које је годинама, један по један, стварао и слагао на с |
| ресто, говорећи гласно црквене молитве, које је знао на памет.</p> <p>Очитао је до сад равно се |
| пећину, крстећи се и шапућући молитве, које је Антоније имао обичај изговарати.</p> <p>Кресну |
| бету, кад се забелише зграде и дограде, које се лепе и гомилају <pb n="223" /> једна уз другу, |
| вати и наже.{S} Зачу се клокотање воде, које потраја дуго, па онда некакав громки груби глас уз |
| је.</p> <p>Тако се свршиле све незгоде, које су га до сад ударале љуто.{S} Шта ли га очекује од |
| убомир се заплака и кришом обриса сузе, које му полетеше из очију.{S} У овоме причању нађе он н |
| подизаше рукав очима, те отираше сузе, које јој једнако капаху.{S} Велимир стоји погнут, загле |
| лазити пред очи разне саблажњиве слике, које је сотона стварао...{S} Час му дође суседина слушк |
| гледајући огромно величанствено здање, које се са све четири стране у наоколо склопило и опкол |
| ка.{S} У кући настаде дуго немо ћутање, које, како изгледа, не хтеде нико прекидати.{S} Сестре |
| кухињи и на суморно тужно расположење, које му настаје после њих...</p> <p>Само се није довољн |
| > <p>Он се испе лагано у друго одељење, које је било баш над професорском канцеларијом, уђе и с |
| девојче, и на уснама се већ купе црте, које ће прећи у стидљив и зачуђен смех.</p> <p>— Море-е |
| може му сићи низ стрме, дуге степенице, које воде у простран и мрачан манастирски подрум.{S} За |
| во, скоро нечујно лупну момачко звонце, које виси испред кухиње...{S} Оба ђака истрчаше на поље |
| Најпре помисли да још није зашло сунце, које је грејало кад је заспо, али по том, кад боље око |
| изређа неколико старијих, зрелих људи, које је знао...{S} И сви помрли, заједно с његовим оцем |
| ачића, види да су то штампани бланкети, које су доброћудни и безазлени учитељи исправно попунил |
| вани су и они обични манастирски гости, које игуман зове лонцолизи; ту су вам механџија-арендат |
| на другој страни наиђе на некакве речи, које му се учинише незгодне за ову свету књигу, а једна |
| оспода шале и како говоре некакве речи, које нико не разуме (тако се бар њој чини) а сви се сме |
| и збуњено гледа у оне јасне плаве очи, које га чудно гледају...</p> <p>— Како ти је име? запит |
| и властеле српске, о намерама њиховим, које су имали пред очима, подижући многобројне манастир |
| ашљиво, погури се и пође за девојчетом, које весело скакуташе пред њим.</p> <p>Чим стадоше на м |
| еце, како се шарени разноврсном одећом, које не може довољно да се нагледа.{S} Било је ту деце |
| ње и речи Господинове, о томе догађају, које су биле ауторитетне за све госте, па у неколико и |
| гледајући редове несташних живих очију, које се све упрле у њега.{S} Тако сте красни сви у цело |
| он и за мало га нестаде у густом шибљу, које се при дну косе подигло.</p> </div> <div type="cha |
| .{S} И све оне жалостивне речи у писму, које су, он зна, целим скупом, сели и измишљали, све су |
| раздраганом, бескрајно срећном осећању, које га обузело цела.{S} Каква противност његовом досад |
| дуго... сећајући се својих најмилијих, које је тако грубо оставио и који су га тако много воле |
| ликом тугом на срцу, уклони се од оних, које сотона има у својој власти.</p> <p>А тетка већ јас |
| довима, чупкајући лишће са <pb n="2" /> које ретке шибљике; краве почињу чешће мењати место, др |
| а том твојом Миром? пита га девојче.{S} Које игре знате?...</p> <p>— Тхе... знам оне школске св |
| проговори с њом.</p> <pb n="18" /> <p>— Које је ово село? промрмља он, подижући само до пола оч |
| Љубомир се трже и одскочи од врљика, на које се беше наслонио.{S} Пред њега стаде лепа млада же |
| .{S} Најобичније појаве манастирске, на које се већ сваки Србин навикао гледати као на »обичну |
| мршаво кљусе, упрегнуто у таљижице, на које је игуман, на већој низбрдици седао, а Ђока их, од |
| вјешченије« и још неке друге ствари, на које он не сврну пажњу.{S} Нађе прво житије: »Памјат св |
| , готово носећи га на једном рамену, на које се овај беше тешко наслонио.</p> <p>— Кажем ја теб |
| ирио, препао се и наљутио се, па не зна које је осећање веће: да ли се треба више плашити или љ |
| авукла она иста црна, тешка тамнина, са које му цео живот постаде празан, ништаван.</p> <p>»Да |
| како река жубори, стресе се од капљица које му падају за врат и погледа мрачан отвор на пећини |
| з, истрча отуд на једну чистину, насред које се виђаше велики јасен, и стаде као укопан.</p> <p |
| ласа, љуља и комеша без икаква реда, од које се чују узвици, смех, а над целом гомилом расплину |
| м »лажигаћама«, од оне исте тканине, од које попадија кроји себи сукње, у искривљеним старим оп |
| са неизбежним писком мање крмачице, од које какав дрски прождрљиви нераст хоће да отме најслађ |
| ле...{S} Бацише грешно тело у земљу, од које је и постало, и вратише се манастиру весело, »слав |
| га...{S} Чим чује да нека трава лечи од које болести, он је одмах нађе, кува и пије, ако нема т |
| ђер, са великом шубаром па глави, испод које се просула густа разбацана коса.{S} Лице му крупно |
| авлака, заруделом младом кожицом, испод које провирује месо, што се топи у устима као мед, онда |
| на вечерњи, најрадије је претурао књиге које лежаху растурене у скрињи Светозаревој.</p> <p>— И |
| де вековима, док сунце сија...{S} После које стотине година, од неограниченог права над селима, |
| задужи, да би могао учинити оне промене које видесмо — да би могао паметно газдовати.{S} Требал |
| ...{S} А њему су казивали, кад се почне које лепо житије читати, не може се човек одвојити лако |
| наређује...</p> <p>— За вечеру гледајте које дебело младо ћуре... почиње наређивати полицајац.< |
| без сумње, узети какву своју ствар, без које неће да се крене на пут, или мож’да, узбуђен, не з |
| ново.{S} Цео храм обвила густа тама, из које се, тамо крај Василијанове главе, помаљају и неста |
| уморише.{S} Онда се дохватише торбе, из које извадише велики комад прљаве проје, соли и лука и |
| ене зенице на једну пукотину у зиду, из које се сваки час помаља велики собни паук <pb n="137" |
| аје, зрнима, а другом држи муштиклу, из које сукћу густи димови.</p> <p>Игуман је при путу; све |
| на шљивовица.{S} Насу ракију у чашу, из које бризнуше ситне искре, и послужи старешину.{S} Игум |
| е иза Леонтијевих леђа, преко бисага, у које ће Велимир купити јаја...</p> <p>Прва свештена рад |
| готу представља... и њу, ја.</p> <p>— У које време?</p> <p>Овде се мора поменути, да често поно |
| а му тако одговара до краја.</p> <p>— У које време? понови Максим игуманово питање, па одједном |
| мислити.</p> <p>— Е, добро...{S} Али у које време?</p> <p>— Хм .. помози ми казати... оногај.. |
| гог, јер се свако нада да ће затећи још које зрно код другог нејачег; кад настаде овај свињски |
| се каним...{S} А не могу више да слушам којекакве разговоре.{S} Хоћу, брате, да знам, па ако не |
| стиру?</p> <p>— Најпре сам све о другом којечему.{S} Највише сам мислио о мојима и о теби, о на |
| ли се тешио што је то <hi>почетак</hi>, који никоме није лак.{S} Молитву над једном слабом стар |
| стави себи слику Леонтијевих »подвига«, који ће, тамо кроз неку годину, сами собом наступити... |
| руком, као да брани пилиће од јастреба, који се спушта одозго.{S} Е-е... чека-а-ај... хап!</p> |
| ешку, гарабиљчину, поведе свога белова, који се једва за њим ваљушка, преврће и скичи, па иде т |
| че и погледа у једног натмуреног друга, који као да није до сад веровао ономе, што му је говори |
| х врљика.{S} А тамо опет иђаше оструга, који трн, павитина и опет врљике, или јендеци са оградо |
| ачувала оне лепе особине кућевног реда, који је наследила од своје матере.{S} Син јој је велико |
| љену ретким жућкастим лишћем хладолежа, који се пење на више уз плавобеле <pb n="28" /> конце ф |
| ропали смо!... викну узбуђен механџија, који је у таквим приликама волео све да увећава, па и о |
| </p> <p>Он се осврте, погледа у човека, који стајаше пред њим, наслоњена на велики штап са упрћ |
| уз врата, беше се загледао у чиновника, који, на другој страни ходника, претрчаваше од једних в |
| ази из кујне.{S} А из дугачког ходника, који се пружа пред свима ћелијама, пред огромном трпеза |
| , претурајући листове некаква уџбеника, који беше сав ишаран крупним црквенословенским словима. |
| Чији си, ти мали? запита једног дечка, који тераше краву сокаком.</p> <p>— Вељков, чу се обича |
| и; не даду му другови, нарочито Никола, који га не оставља са својим причама.{S} Нарочита згода |
| али је и стаде гледати кроз облак дима, који се према самом прозору колутао.</p> <p>— То већ не |
| .{S} Али није!{S} Кушање се даје онима, који су Богу веома омиљели.{S} А ово је ’нако, нека каз |
| рече попов синчић, смејући се са њима, који је знао коме припадају новци са иконе.</p> <p>Љубо |
| ице, па се намести на клупу до Максима, који ћутећи жудно ишчекиваше кајмаклију, не марећи сад |
| так <pb n="56" /> прошлих срећних дана, који га одмах, чим га обуче, навије на маштање, па стан |
| Спира, смешећи се на два млађа игумана, који одједном почеше гладити и сукати брке.</p> <p>Не п |
| шље!</p> <p>Ово се односило на игумана, који је могао чути њихов смех, па се сви тројица повуко |
| ди се расклопише, пропуштајући игумана, који се осврте тетки:</p> <p>— На постељу, па само млек |
| и за цензора поменутог Петра Ужичанина, који је висом надвисио цео разред.{S} Другог часа Петар |
| умарају.{S} Шиљу децу да зову домаћина, који је са плугом негде на њиви, спремају ђезвице за ка |
| них на полусухе старе воћке око амбара, који се добро накривио у страну...</p> <p>— Д-д... да г |
| е опет гризе и посматра једног бумбара, који облеће око неке дупље, начињене руком у сену...</p |
| се стресе од овог неочекиваног додира, који изазва у његовим нервима читаву струју некакве нов |
| уће и чак код вратница сачека Велимира, који остаде да узме чарапе, махрамицу, грош у новцу и д |
| нама чудна, до сад непозната манастира, који га је, тако удаљен и тајанствен, снажно к себи при |
| ан сиромашног Преображенског манастира, који је у суседном округу, да проси хране и других потр |
| . и он напреже ум, да се сети одговора, који треба да каже.</p> <p>—- Желим испоснички живети, |
| ог глас малог, чистог, седог директора, који прочита имена примљених ученика у први разред гимн |
| се из заноса од громког Савиног гласа, који читаше <pb n="200" /> јеванђеље: »Рече Господ: љуб |
| се широк црвен појас од свилена рипса, који се лепо прелива у оне превијене пруге, што личе на |
| рдну рукама да се ослободи овог терета, који га стегао, па не да дисати.</p> <p>— Чек’ да и ја |
| а: човек и жена са два мала мушкарчета, који се једва прекрећу и љуљушкају на трунтавим несигур |
| м маштом ова је књига прави хипнотиста, који их сугестује и заузме све њихове мисли на дуго вре |
| зиду, старајући се да не гледа у госта, који већ прелази преко собе.</p> <p>— Оче Саво!...</p> |
| еник помаже, па извуче из жутог капута, који од масти и других састојака већ добио затворенију, |
| а ли сте видели срећна, весела младића, који је месецима или годинама носно бурну, младићску, и |
| ебо монах, стајући на крај, иза монаха, који лагано иђаху за архимандритом...</p> </div> <div t |
| р младић, од оних старих великошколаца, који сваку занимљиву појаву дубоко аналишу.{S} Он позна |
| жена, па нешто ради рукама око лонаца, који су се испревртали, нагнули око загашена ватришта, |
| омуца он, стидећи се учевна богословца, који са самим владиком путује, као што се обично сви се |
| ашао свог сељака, Светозара богословца, који се тек вратио из села, тада је разумео да му је ов |
| > <p>Гост погледа зачуђено околна лица, који су могли чути одговор, као да од њих тражи разјашњ |
| и гледајући прекорно капетанова бељца, који одмах завуче дугачку њушку у јасле.</p> <p>»Ене де |
| е од брза и ненадна скока овог бегунца, који испаде пред њу као из топа; али видевши пренеражен |
| необичан, нељудски поглед председников, који га сече као сабљом...{S} Чини му се, да му тај пог |
| не осврте на плави широки врх Маљенов, који је треперио под млазовима јасне светлости; не погл |
| го онога урођеног »ширетлука« сељачког, који се у манастиру, као најподеснијем земљишту, ошлифо |
| творило у некакав велики осветљен круг, који се преврће по столу, па онда игра... игра... игра. |
| олитве, крстише и површише све послове, који су их чекали.{S} Тетка већ спремила ручак те, како |
| е <hi>свете куће</hi>, доносио прилоге, који су све више подизали материјално стање манастира, |
| аде му у мислима ређати разне положаје, који га у будућности очекују.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу |
| овог сашивеног луба, од дебеле хартије, који се, већ неколико дана, глади, кваси и суши...</p> |
| <p>— Шта чекате! грмну игуман на момке, који дохватише преплашена Николу за рамена и изведоше г |
| и растерало сивасто беле облаке магле, који се дизаху из дубоких планинских раселина, па се, к |
| решном пожудом...{S} Има их на стотине, који су следовали за Антонијем, и сви су завршили живот |
| чекује и испраћа свештенике и калуђере, који псују непажљиве домаћице, и ради казне траже, да с |
| разнични мирис намазане девојачке косе, који је запамтио од својих сестара.{S} И тај га мирис з |
| и разговор полако прелази на предмете, који су ближи овим младим срцима...</p> <p>Љубомир види |
| д ноћи...</p> <p>Гле, и другови његови, који имају прописно школовање, напрежу се и често пута |
| алонама.{S} Љубомира зачудише ови први, који су сви, махом, чисто одевени. »Што им то мајка окр |
| ите нам макар једног домаћина у Србији, који би тако исто...</p> <p>— А шта ћете после, господи |
| е велики уљаник у манастирској градини, који на свагда истрже одушевљена Василијана из наручја |
| е да прелазе у старије разреде сви они, који имају добре годишње оцене.{S} Прочиташе њихова име |
| шале, доскочице, песме...{S} Калуђери, који се беху склонили у кухињу да с тетком четврти пут |
| е веселе права господа.{S} Као дивљаци, који нигда нису видели града, гледаху они овај <pb n="1 |
| ...{S} Тамо служе парохиски свештеници, који су давно преотели храм (због њих Василијан побеже |
| се пред њима пуше тек испржени уштипци, који ће се охладити док он сврши, а није ред јести или |
| боном заносу.{S} И сад нисам више онај, који сам био до јуче!...{S} И нећу умрети онако, како с |
| настир Леонтијев личио на скорашњи рој, који је с великом журбом и хуком кидисао да своју празн |
| е гњави песницама свој несрећни стомак, који га тако немилосрдно мучи.</p> <p>— Други свет, кад |
| па извири иза плашћа и погледа на знак, који је синоћ утувио, да му покаже правац пута.</p> <p> |
| рема ненадном путнику.{S} Баци пурењак, који је до сад, са слашћу, жвакао, скочи са столице, тр |
| ушним погледом и загледа се у пламичак, који се немоћно, загушен димом, лелујао и лагано гасио. |
| дркћући вилицама и коленима, као човек, који хоће нешто непријатно и одсудно да учини, а нема д |
| о животу свесно, разумљиво, као човек, који потпуно зна не само <hi>шта</hi> хоће, него и <hi> |
| тоје као приковани за место, као човек, који очекује последњи миг, кад ће га ударити подигнути |
| н га не сачека да доврши.{S} Као човек, који је нашао оно што је тражио или очекивао, узвикну с |
| , не гледајући никога; стаде као човек, који чека да му се очита смртна пресуда.{S} Школа се ут |
| јући ни у кога нарочито.{S} Председник, који је седео према вратима, само угледа како се онај и |
| сећа своје давно покопане деце родитељ, који је у млађој, после рођеној, деци нашао срећу, тихи |
| реја сунце; пође весео за својим вођем, који нешто у себи мрмљаше.</p> <pb n="66" /> <p>— Ја зн |
| лоњено на чатал, гледајући за младићем, који јој заузео целу душу, па не може да мисли ни о чем |
| дговарајући му <pb n="164" /> погледом, који је гласио: »Видиш сам... што ме питаш!« Али игуман |
| махну Велимир главом с таквим изразом, који је говорио: »Волим ти цео дан товарити џакове, нег |
| S} Игуман га упућује да пређе карнизом, који се пружио, испупчен из зида.{S} Љубомир корача... |
| та и све више се бунио њиховим смислом, који му се по некад учини заношљив... онако младићски.{ |
| и, очију ти! узвикује она за Љубомиром, који готово побеже од овог саблажњивог обора.</p> <p>До |
| Аха, Свето Писмо ! понови ђаче гласом, који казиваше да није никад чуло за такву књигу.</p> <p |
| уварица папоњина плачним дечјим гласом, који је најречитије илустровао безобзирну непослушност |
| есме? запита игуман неким меким гласом, који даваше упитаноме доста повода за лаж.{S} Он као да |
| самим ухом неко, тањим женским гласом, који одјекиваше пријатно.</p> <p>Љубомир се трже и одск |
| м новим, јасним, декламаторским гласом, који одјекиваше ходником:</p> <p>— Сотоно, у теби је па |
| Он отвори уста и доста одлучним гласом, који чак и њега сама зачуди, проговори:</p> <p>— То ми |
| етлим тренуцима Леонтије сиђе у подрум, који је давно и печално осиротео, јер скоро свако буре |
| јих калуђера, насмеја се шаљиво игуман, који никад није пропустио прилику да не пецне своје кал |
| амо један озбиљан, средовечан господин, који <pb n="171" /> је непрестано ћутао и понекад се см |
| е веома допаде снажан и леп глас Ђокин, који на опште задовољство отпева вечерње са Нићифором.{ |
| оволиким имањем, викну један грађанин, који не имађаше стрпљења сачекати крај игуманова разгов |
| копали...{S} Па зар да избегава рад он, који се тврдо решио да следује стопама оних који су цео |
| зненадне појаве, самог факта: да ће он, који шеснаест година живи одмерено, једним истим, млади |
| икао на онај општи хладни, себични тон, који влада у свима манастирима.{S} Сваки живи за себе, |
| значило да Љубомир предузме сав посао, који је до сад вршио Никола, најмлађи ђак.</p> <p>— Ник |
| се и стежући још више раме Љубомирово, који се стараше да се ослободи незгодна терета.</p> <p> |
| ало из Догматике.{S} Велики је зор био, који га на тај корак принуди.{S} Владика, <pb n="189" / |
| исто!?...</p> <p>Само га поп Светозар, који је сад парох у његову селу, обрадова.{S} Он га иск |
| рвог школског дана, овај исти професор, који доведе Љубомира, разгледа одраслије ђаке и постави |
| сиву даљину, у онај тајанствени застор, који му сакрива од очију те чаробне слике његове још си |
| и наплатака за точкове.</p> <p>Нићифор, који се овог лета вратио из школе, носио се неком тешко |
| них планина, обележава се сјајни котур, који ће за мало, кроз неколико тренутака, прснути блист |
| непознати му, чудновати, слабачки глас, који он никад до сад није чуо.</p> <p>»Чиј је то глас? |
| ајући затим из грла дубок отегнут глас, који личи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, |
| е била беља од косе.{S} На лицу му нос, који је необично наликовао носу Максимову и величином и |
| еда бесмислено у пространи шарени свет, који се пред његовим очима раширио...</p> <p>Тек после |
| а страх...{S} Какав ли је то црн живот, који се овако проклиње!{S} У исто време он беше на чист |
| аплатити за златан архимандритски крст, који се блиста на — трбуху оца Саве.{S} Сваки врло озби |
| чини му се да ступа на тако ужасан пут, који ће га упропастити, јер ће му навући на главу прокл |
| на глави, онај весели и услужни младић, који се до синоћ звао Никола, а ноћас изиђе из цркве ка |
| олан, очајан прекор беше у том погледу, који је продирао кроз камене сводове и хитао право висо |
| том мањем лонцу, објасни она Арсенију, који бојажљиво изнесе лонче на светлост, разгледајући д |
| чину да бивајет«, приђе прво Арсенију, који се обрадова толикој пажњи према себи, и лепо се по |
| по зеленом Рудишту, једном премагревку, који се отео густој боровој шуми, па се утркује с њоме |
| , дочекаће га хладни поглед сабрата му, који као да говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше |
| е од смеха Василијан и прилази Максиму, који се, после дуга премишљања, одлучио да извади и отв |
| настир, чувеном старцу, игуману Лазару, који се прославио у целој Шумадији својим »подвижничким |
| е прелива као крушков лист у септембру, који је некад био добар »иберциг«, па ће и сад лепо пос |
| је морао додавати ножнице архимандриту, који их је отурао од себе.{S} Напослетку отац Сава прим |
| н, познавши свога школског друга проту, који је сад »велика сила« тамо код владике.{S} Одкуд? п |
| иво, са изразом <pb n="117" /> на лицу, који вели : »Ја ви не разумем те ствари, али знам да је |
| у покорно са уздахом и изразом на лицу, који као да вели:{S} Буди воља твоја, Господе!...</p> < |
| аци се све више примичу стеновиту кршу, који се, усред шуме, издигао у вис за неколико стотина |
| пазио на сваки корак својих потчињених, који су се и у народу и у послу морали држати и понашат |
| дворишту не беше никог другог; кочијаш, који је довезао попа, сврнуо је сам у манастирску шталу |
| на разговор.</p> <p>— Их, ниси знао... који прапорац и мала звонца, да окитим рогове овом обеш |
| вањем, т. ј. са погледом, <pb n="26" /> који је говорио: »ја увиђам своје ништавило пред тобом, |
| пет прекиде:</p> <p>— Ама, Љубо !...{S} Који ти је ђаво данаске !...{S} Ево ти коза̑, па их чув |
| Трећа новина — укиде се »велики тевтер« који су завели стари игумани, где је сваки калуђер, сво |
| вије се око ових воштаница, око листова који се брзо преврћу, око нејасно осветљених лица, која |
| , дугачак говор о нашим манастирима, за који би се пре рекло да је јавно предавање но здравица. |
| са <pb n="33" /> лименим поклопцем, за који му рекоше, да је та справа — сунчаник, па гледа та |
| и он отеже промуклим крупним гласом, за који се обично каже да је загорео:</p> <p>— Хе... не зн |
| .</p> <p>И овде нестаје оног старог, на који је он добро навикнуо, света, а ниче нови, непознат |
| игуманова страшна погледа, клиснуше куд који и нестаде их у шуми...</p> <p>Игуман остаде сам.</ |
| тадоше се облачити са журбом, и како се који спреми, <pb n="67" /> одмах излази из кујне.{S} А |
| ватише шалу и насмејаше се; али их беше који гледаху зачуђено и озбиљно: да је то човек, насмеј |
| ш ти њега!...{S} Ти ћеш, мој бане, кроз који недељак право у Прњавор, а тамо те чека цела дружи |
| види ништа, до таму и густи мрак, кроз који севне понекад нека падалица или репатица.</p> </di |
| врљике, заклоњена густим трњаком, кроз који се провлачила ограда.{S} Она често подизаше рукав |
| , како је он најстарији, и како ће кроз који дан бркнути у све углове Савине утуткане ћелије... |
| ајмилијих, које је тако грубо оставио и који су га тако много волели.{S} Али дечја туга није ве |
| би се у већој мери појавила.{S} Хтео би који пут стати уз Милку, газдину кћер, слушати њена зан |
| гарским односима, па су волели провести који тренутак у овако усамљеном тихом разговору.</p> <p |
| ред.</p> <p>Одједном се осети као човек који се веома преварио у очекивању. »3ар ми је то како |
| д нека велика дугачка направа са оџаком који се непрестано дими.{S} Рекоше му да је то Сава, а |
| и онај мирис косе заноси... и чатал, о који се одупро, попушта у натраг и лети... лети...</p> |
| ласка, доста личе на нишан од платна, у који је цела чета осула неколико плотуна.{S} Жуње и дет |
| овом изненадном, плаховитом поводњу, у који запливаше сви његови другови.{S} Та околност, што |
| оро на половини и чита: »Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!{S |
| се тврдо решио да следује стопама оних који су цео живот свој посветили великој заветној мисли |
| и гласом нарочито на Христовим речима: »који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на |
| н шара по песку...{S} Па им онда каже: »Који од вас никад у животу није учинио грех, што га учи |
| е од сваке руке да погоди онај полутон, којим се почиње први глас.{S} И од једног и другог посл |
| знао све, све...{S} Видео је јасно пут, којим му ваља поћи, видео је све оно што је истина и шт |
| о утрвену путу, по оном истом колосеку, којим су хиљаде пре њега пролазиле...{S} И тако ће бити |
| аљено видело, те показује госту правац, којим му ваља ићи.</p> <p>Љубомир застаде на последњој |
| сним бојама далеки пространи видик, над којим трепери чисто светло небо; како се весело витла у |
| ли треба прећи један бедем градски, под којим је он учио за испит.{S} Игуман га упућује да пређ |
| ђе до механе, да изигра са механџијом и којим трговцем жандара, ипак се не сме нико удаљавати ч |
| аквог општег, раније смишљеног плана, с којим се, како изгледа, Велимир не саглашава потпуно... |
| уће задовољан, пресићен свима понудама, којима манастир располаже.</p> <p>Сви су калуђери и ђац |
| ! привикаше и прекидоше говорника неки, којима је грло веома засушило у току дуге беседе.</p> < |
| налазећи <pb n="108" /> у мислима речи, којима би назвао игуманов поступак, — твоје домаће расп |
| реливају у црно, паметне господске очи, којима никад не гледа право, него некако у косо, и опет |
| де на какво ретко, необично старо вино; којима управо, чим се помене манастир, одмах замирише у |
| е и дворишта, рибања сниских трпеза, на којима ће се светити водица, чишћења полица и долапа... |
| погледом, превртао је прве листове, на којима беху »предисловије«, некакво »извјешченије« и јо |
| андрит изређа све оне тешке погодбе, са којима се улази у ред монашки, и Љубомир се, са живим, |
| } То су, без сумње, оне »добродушне«, о којима му је он причао?</p> <p>Младић се прену и стаде |
| да су смештене све особине светитеља, о којима је слушао нешто у школи а највише од покојне мај |
| раље...{S} И они голи сниски хумови, по којима се жуте стрњаци, или зелене воћњаци и црне или ц |
| пет великих дуванских кеса литрењача, у којима су разне осушене лековите траве.</p> <p>— Васо, |
| отице и после испреда разне догађаје, у којима би он и та лепотица играли главне улоге.</p> <p> |
| у и некакве нејасне калуђерске слике, у којима често Љубомир, као у сну, види себе сама...{S} А |
| вечни напори, муке и болести телесне, у којима људи забораве и Бога и све, али смерни инок оста |
| погледа она три неука према себи, међу којима је Максим био најучевнији, јер је сасвим уредно |
| се не изгубише близу сеоских кућа, иза којих се, још даље тамо, дизаше висока сјајна звонара.< |
| е, покапане воском листове часловца, са којих се одбија светлост на глатко бледо лице Василијан |
| у већ настају црне, страхотне слике, од којих морамо бегати, као што учини и зачуђени, изненађе |
| твори врата и стаде на хладне цигле, од којих му <pb n="98" /> у исто време иде ватра у главу, |
| да га опет не окупе овчарски керови, од којих је оно мало пре бегао) па се упутио онамо, камо м |
| лупу, међу другове одевене као и он, од којих један имађаше и браду.{S} Четвртог дана позваше г |
| гов Вељко знан целом свету.</p> <p>— Од којих је твој Вељко?{S} Где су вам куће?</p> <p>— Тамо, |
| иљушком.</p> <p>Али гости из града, код којих се већином сви појмови о манастиру и знање о мана |
| ми, о младим и душевним куварицама, без којих би јадни ђаци полипсали од глади...{S} Па друге п |
| тена, са засуканим везеним рукавима, из којих се пружиле две обле, црвенкасте руке, снује по хо |
| но и лево, склопила се огромна планина, којој, како изгледа, нема краја, а доле, поред сама пут |
| и пут ако их узнемири по нека бабињара, којој је крив октобарски или новембарски казан, или се |
| ев теј, за Максимову и њену кајмаклију, којој неће манисати ни онај ћосави Василијан.{S} Али је |
| дубока речна долина, по <pb n="257" /> којој се јутром носи и колута млечно сиваста магла, а к |
| ону црнпурасту ситноглаву женицу, према којој су његове симпатије вазда биле сталне — кад год м |
| бора људи од једне сиромашне свадбе, на којој је оно било девер, истесао и спремио вична и глуп |
| андрит је већ, на ранијој литургији, на којој се Нићифор ђаконио, добио производство.{S} Владик |
| јци, како грозничаво ступа стазицом, на којој ће наћи своју драгану и на којој ће се рећи после |
| теточињу, истрчава на последњу косу, на којој су њиве и стаје окамењен...</p> <p>Са друге косе |
| ом, на којој ће наћи своју драгану и на којој ће се рећи последња реч?...{S} Миришу, заносе црв |
| ости, јер осећају да су у пуној кући, у којој нема газде, и сад се не зна чија је...{S} Ко уме |
| ећи обумрлим ногама у пространу собу, у којој само угледа много, много људи... и сви се некако |
| ица, и сад се љуто каје што не остаде у којој да ноћи.{S} Дође му много тешко, хтеде кукати из |
| »дижу«, па не мислећи <hi>како</hi> и у којој се сразмери то чини, стао је и он дизати без рачу |
| »Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!{S} Био тај дан тама, не г |
| све нешто особито, неку нарочиту стазу, којом нико није пролазио.{S} А оно испало <pb n="263" / |
| оз слеме, кроз баџу и кроз саму шиндру, којом је стаја покривена.{S} Кад се Љубомир наже на вра |
| у ни најстарија кристална шљивовица, са којом је до сада од шале истеривао оваке нападе.{S} Сут |
| еха, помисао на своју детињу чистоту, с којом је мислио у гроб поћи!...{S} Сви други идеали раз |
| изненађени, да не могу још наћи реч, с којом би почели.{S} А онај варошанин гледа зачуђено, пи |
| еликим прегнућем радили у истој сврси с којом су и основани манастири.{S} Помену огромне заслуг |
| му се укаже прилика, те заметне шалу с којом удовицом или ’нако женском — <pb n="86" /> чувао |
| ува некаква тридесетогодишња реликвија, коју би <pb n="173" /> сад требало изнети пред госте, а |
| м тоном један игуман.{S} Ова иста кућа, коју ви душмански грдите, очувала је триестогодишње вин |
| редни...{S} То им и јесте главна сврха, коју им наменише узвишени оснивачи и побожни приложници |
| ва пласка разне зелене и осушене траве, коју је до сад пребирао и остављао сваку засебно у вели |
| оду, отвори врата од Љубомирове ћелије, коју му је зимус уступио и, хркнувши својим јаким грлом |
| а крупне црне редове у отвореној књизи, коју је још јутрос читао: »Узмите јарам мој на себе, и |
| се насмејао неколико пута чичиној шали, коју води са ђацима.{S} Чича му метну руку на раме и ка |
| е у главу једна ситна, практична мисао, коју он, да би се повратио, гласно изговори:</p> <p>— Д |
| Нови инок осети ону обичну пријатност, коју осећа сваки, кад се огрне топлом одећом у хладном |
| е заузет дубоком и новом за себе мишљу, коју прочита у књизи, па и не сврну пажњу на обично отв |
| ен и очаран овом светом тајанственошћу, коју је, исту овакову, у својим сновима гледао.</p> <p> |
| ивљим задовољством ову руску пословицу, коју је чуо или прочитао негде у Богословији.</p> <p>— |
| ом тешком оловном мишљу, <pb n="240" /> коју је често крио и од себе сама.{S} Сад је увидео да |
| тканој одећи, у оној необичној капи, за коју је и сад држао да мери двадесет ока, у свему томе |
| дна удубена ниша са равном плочицом, за коју се прича, да је служила св. Сави као престо.</p> < |
| пта целом душом, као ухваћена птица, на коју већ спуштамо руку.</p> <p>Кад одмакоше подоста, пр |
| , ваља се и бруји манастирска река, низ коју уморни путник већ три часа корача.{S} Прошао је да |
| глас, шаљући одјек речној долини, кроз коју се отеже и замире његов последњи звук...{S} Да ли |
| места исеченим крајевима од мантије, у коју је увијено тело.{S} Из грубе, широко савијене рого |
| бима клип, писне опако ради обичаја или кокетарије, а није баш што је <pb n="112" /> боли, па п |
| а се одједном жустро осврте и привикну: кола!</p> <p>Кочијаш излети из ходника, Никифор се успр |
| олазе разни путници, крче <pb n="27" /> кола цео дан, па и ноћу; на друму само се вије густа пр |
| о необичнија од синоћњег калуђерења.{S} Кола звркнуше преко камења, и за један миг излетеше кро |
| ни целу своју собу, натовари пуна двоја кола разним покућанством и посла својој кући.</p> <p>До |
| } Види се, по ступцима, да не вуку цела кола, него само двоколицу.{S} Игуман се рашири на <pb n |
| кине љутње, изиђе на двориште и седе на кола.</p> <p>— Седај! викну он Никифору, узмичући се ма |
| ећи поред Љубомира.</p> <p>Крцнуше пуна кола, извукоше их из дворишта; у манастиру одмах настад |
| упачних дубодолина стадоше вући стотине кола дрва, која су до сад трунула...{S} Појави се велик |
| S} Старац се уплаши: како ће сам одвући кола — кљусе није давало никакве наде — па са сузама за |
| говори и маше рукама.</p> <p>Кад сиђе с кола, другови се сви склонише у страну, дајући му отвор |
| ри путу; све је готово, само да седне у кола, која га чекају у дворишту, али се њему не седа.{S |
| истрже одушевљена Василијана из наручја коларске вештине...{S} Зашаренише се међу стоком две не |
| јпре ћемо браду — ФИК-ФИК... па онда за колац: дан-дан!«...</p> <p>— Је ли ви нећете ни пара, н |
| ницом...{S} Па долећу често они сеоски »колачићи« умешени с јајима, испржени на масти, што их г |
| <p>— Хм...{S} Надам се ја, синко, овоме колачу одавно.{S} Све је спремно, одговори Сава одсечно |
| ући га да се врати, да не оставља своју колевку, која га је лепо одњихала... да не оставља овај |
| ељом, која стајаше скоро уз сама његова колена.</p> <p>— Је ли ово тај...{S} Љубомир? запита, с |
| p>Тек после два часа калуђер се диже на колена и погледа у мрачни храпави свод пећински...{S} Б |
| превија се главом и целим телом чак до колена, и уз то гласно набраја:</p> <p>— Еј, мој Арсо, |
| вши га за обе мишице, па га преви преко колена, смејући се... фини, углађени људи: уза сваку ре |
| о.{S} Блед, узбуђен, дркћући вилицама и коленима, као човек, који хоће нешто непријатно и одсуд |
| ене у скрињи Светозаревој.</p> <p>— Их, колика је ова!{S} Рече једаред, разгледајући књиге.{S} |
| во, испита га све точно како је било, и колика је била свећа, па кад се поче смејати... хо!... |
| толиком пажњом важних људи, јер се сећа колике су гомиле народа пратиле Антонија Великог...{S} |
| 26" /> Стаде превртати листове, да види колики је животопис...{S} Преко четрдесет листова.{S} Ч |
| , раскречи се, подиже обе руке у вис и, колико беше снаге у плућима и грлу, подвикну: </p> <p>— |
| донесе из парохије и предаје старешини, колико је пало прихода у цркви од свештенорадњи...{S} Т |
| .. али нека, после!« и већ мераше оком, колико му корака остаје до оног мрачног угла, из кога б |
| лавну жељу.{S} А колико се муке видело, колико се незгода претрпело, док се до тога дошло !...{ |
| та, за то време, преко главе претурило, колико се муке видело.{S} Оде му брат на границу и за њ |
| итељи сваког часа и с гордошћу рачунао: колико ће имати учитеља ове године.{S} Сео је у последњ |
| израчуна Велимир, на питање Леонтијево: колико ће се забавити у овом послу.</p> <p>Монах поглед |
| своје нове другове...</p> <p>Али чудо: колико га месеци мучи та стална, грозничава мисао; коли |
| х страсти плануло, горело и утулило се; колико корисних и бескорисних предузећа започето и напу |
| есеци мучи та стална, грозничава мисао; колико је ноћи провео маштајући о овом дану, кад ће се |
| јном кућом.{S} Колико је воде протекло; колико ли је нових осећања и нових страсти плануло, гор |
| еног света...</p> <p>»Шта је ово?...{S} Колико се само данас намучио и настраховао...{S} Да ли |
| т како управља овом значајном кућом.{S} Колико је воде протекло; колико ли је нових осећања и н |
| вршено је: постиго је главну жељу.{S} А колико се муке видело, колико се незгода претрпело, док |
| јући се да самим очима покаже друговима колико су му мили, јер не могаше још речи прозборити.</ |
| е углове Савине утуткане ћелије...{S} И колико ће времена трајати његова привремена управа?...{ |
| .{S} Велимир таман хтеде да јој објасни колико је чега издао, кад се Љубомир одједном исправи и |
| е!...{S} Мене је дика, а ти се потпрдуј колико хоћеш, доврши он увређеним гласом.</p> <p>— Јуф, |
| е сваки калуђер, својом руком, уписивао колико <pb n="88" /> чега донесе из парохије и предаје |
| {S} Хоћете ли новаца?...{S} Кажите само колико хоћете?...{S} Ни марјаша!{S} Па шта хоћете?...{S |
| лада; какво село, онаки кметови...{S} У колико нам ви личите на <hi>прве</hi> хришћане, у толик |
| га бојажљиво; ко вели:{S} Ваљада видиш колико ми је стало до тога, да се те беде опростим.</p> |
| , потом, дође теткин муж, као обично, с колима и врећама.{S} Тетка се, по обичају, дурну, стаде |
| воденичар да ми помаже: чим ме опази с колима, он бега у горње воденице...{S} А ја не могу сам |
| земљишта, где би помељари могли стати с колима и стоком...{S} После десетину година изузето је |
| амо друга земља и, што је главно, друга количина...</p> <p>Све ври у послу, а млади старешина з |
| >— Ала везе, сињу ли му!... ка ово моје коло! завршује воденичар.</p> <pb n="158" /> <p>Дивна, |
| зи по добро утрвену путу, по оном истом колосеку, којим су хиљаде пре њега пролазиле...{S} И та |
| заједничко.{S} Леонтије се подаде томе колу неосетно, без размишљања.{S} Што ваља другима, доб |
| рама, тресу се и дркћу прозори црквени, колута се миришљави дим измирне и звецкају ситни прапор |
| о <pb n="257" /> којој се јутром носи и колута млечно сиваста магла, а кад опече сунце, зелене |
| а све живље се и узбуђеније оцртавају и колутају разни планови за будући живот...{S} Све ће се |
| облак дима, који се према самом прозору колутао.</p> <p>— То већ нека... прекиде игуман ћутање, |
| гури се и сагне главу, а мисли се стану колутати и ређати, све једна за другом, све брже и брже |
| о изви главу и преврте очима, као да га кољу, а у себи помисли : »Мученици Христови, да ли сте |
| охватише торбе, из које извадише велики комад прљаве проје, соли и лука и неколико јабука.</p> |
| пред механу с намером, да покуша добити комад проје.{S} Али кад стаде и погледа оне плаве јасне |
| и:</p> <p>— Нисам.</p> <p>— И деведесет комада угојених свиња... настави прота, али га игуман п |
| , као кад жене на перилу отегну дугачке комаде платна.{S} Само је ово много шире.{S} Он стоји д |
| лу ћасу падају, заједно са соком, добри комади сира...{S} И само тај један поглед поврати му сн |
| вена песма и сви гости одједном, као по команди, издигоше лица на више, гледајући у таван, слев |
| навикао се и на положај најмлађег ђака, коме сваки заповеда, навикао се чак да гледа на себе ка |
| не и залажући се полако, као сит човек, коме се не једе после добра ручка.{S} Велимир и Никола |
| вана, што донех из Крагујевца, а?...{S} Коме дадох три велике туре... оне што добих из јагодинс |
| викну Велимир, узевши стакло к себи.{S} Коме се не допада, нека не пије...{S} Здрав си!</p> <p> |
| дуком, једним великим дењком хаљина, на коме грациозно чучаше једно бело, чисто, кудраво псетан |
| косе, груба, широка, простачка лица, на коме је утврђен исполински нос, љубичасте боје.{S} Беше |
| ска, тамо уз малени издубени престо, на коме стајаху неке старе црквене књиге, што их монаси ос |
| о... најбоље је да се сви људи жене, па коме, тамо после педесете, умре жена, нек’ се калуђери, |
| И нигде не пише у овим житијама, да је коме била... како ’но рече: празна душа... и да је хтео |
| А ја не знам шта је ово било до сад, и коме је све то требало...{S} Да ли сам ја требао Богу?! |
| дговори Максим мало набусито, као човек коме сметају мислити.</p> <p>— Е, добро...{S} Али у кој |
| мејаху, гледајући радознало Љубомира, о коме су се, по целој манастирској околини, нарочито међ |
| згледа му сад као неко необично лице, о коме је много слушао, али га до сад није видео.{S} Зато |
| едеља извукли полумртва из испоснице, о коме се прича да сав мирише на тамњан и да се већ у пол |
| а, не помену ничије име, али се знало о коме говори: јест, нешто се и она оболестила хм... па н |
| инчић, смејући се са њима, који је знао коме припадају новци са иконе.</p> <p>Љубомир, погнуте |
| осле краћег ћутања.</p> <p>— Па... како коме.{S} Има их доста што не могу ништа да утуве, а ја |
| гледајући како је оживело цело поље, по коме су се расплинуле шарене фигуре радника, Да ли је т |
| и посматра ово пуначко, једро лице, по коме се виђаху подигнуте бледуњаве маље, најежене од је |
| у он одмах изложи дечку цео програм, по коме ће се он упознати са суседом и већ гледати даље... |
| ласа, прелива и одсјајкује на сунцу, по коме прође једаред нека велика дугачка направа са оџако |
| стоји један дуг бескрајан низ година, у коме пројурише брзо детињство, младост, зрелост, па ево |
| им и споља и изнутра котлићем у руци, у коме је освећена водица, крст и босиљак, креће се на пу |
| каквим узвиком и краћим размишљањем, у коме је обично стављао себе на место онога свеца, чији |
| ? пита Максим неким злослутим гласом, у коме се чује и очајање и — претња...</p> <p>— Како си д |
| S} Јест... то је његово старо гнездо, у коме се испилио!{S} Он не гледа високу, са црвеним кров |
| то старо, изношено, искрпљено одело, у коме он изгледа смешан.</p> <p>»Баш прави господин, па |
| удовица му увезала у мараму и писмо, у коме се исказује груба страст и позив на састанак...{S} |
| , у љутини написано, владичино писмо, у коме му се по <hi>трећи</hi> пут наређује: да Љубомира |
| а не оставља овај прости мирни живот, у коме је за сад само једна брига: да су му белавка и пап |
| и, лепушкаста жена.{S} Приђе шпорету, у коме још тињаше ватра, постаче угарке, убаци још дрва, |
| к, да се настаним у оном истом месту, у коме је помало боравио твој велики светитељ?...</p> <p> |
| адахну их онај познати подрумски дах, у коме има не само алкохолног мириса, него је <pb n="132" |
| реда и дохвати леп исцифран полокењак у коме се преливаше, жућкаста као дукат, стара препечена |
| ћима и брадицом, која се таласа, љуља и комеша без икаква реда, од које се чују узвици, смех, а |
| гледа се, а пред њим се све тако весело комеша, весели и живи!...{S} О, како је лепо тако живет |
| на...{S} Не иде!{S} Ђаволски састављена комисија, па сваки члан зазире од другова.{S} Аха!... п |
| по-пренераженом Максиму да се они зову »комисија«, попечатише му касу, дневнике, рачуне и стадо |
| еколико тренутака како изиђе Максим од »комисије«, опет се отворише она иста врата, и на њима с |
| ло се, па не дише, не трепће... нема ни конвулсије предсмртне, него ће мирно, тихо да се угаси, |
| е зна шта беше тада.{S} Биће од оних из конзисторије.{S} У дворишту не беше никог другог; кочиј |
| је толико стекао, да је могао некима у конзисторији позајмити по пет, шест стотина дуката, без |
| е Никола и мрда руком по мраку, да нађе конопац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за греду... а, |
| и па још кад си слуга, кад си везан као конопцем, не смеш се мрднути по својој вољи, него све ч |
| могао тако, али прво да ме добро увежу конопцима... а, богме, и њу!...</p> <pb n="184" /> <p>— |
| е оба ђака под звонару и таман да приђу конопцу, а из ходника шкрипнуше једна врата и залупаше |
| пење на више уз плавобеле <pb n="28" /> конце фула, опаране са старе чарапе.{S} Овде ће моћи, с |
| играти далеко, као неки велики, велики коњ...{S} Ја му лепо видим сапи, и једна му је нога као |
| шталу, јер су у њој затворена два добра коња.</p> <p>Наместио се, сад је миран, и то му за сад, |
| бичају, растурише.</p> <p>Максим узјаха коња, а то се већ знало куда ће.{S} Његова је »штација« |
| !{S} Оде човек пешке... још ако не нађе коња нигде!... говори она једначито, онако женски, без |
| .{S} Господин вели: нек’ се научи и око коња...{S} Па онда иди горе у планину, реци Ђоку да не |
| вас је има доста, него знаш ли што око коња?</p> <p>— Нисмо их имали... коње, одговори дечко, |
| а, завирујући у кожне бисаге, скинуте с коња, и вадећи отуд све, што је припадало кући, односно |
| <p>Једног дана дојаха пред механу неки коњаник, а за њим пандур са пушком о рамену.{S} Механџи |
| то око коња?</p> <p>— Нисмо их имали... коње, одговори дечко, гледајући га право у очи.</p> <p> |
| шталска врата, како вичан пандур уведе коње, говорећи са њима и пребацујући капетанову бељцу к |
| пца у мало не однесе бедро, и он остави коње, па се стаде занимати бушењем ципунова.{S} Лети во |
| приближаваше штали.{S} То пандур уводи коње.{S} Чује дечко како се <pb n="29" /> отворише штал |
| оћеш посао: зар не чисти штале, отимари коње, храни свиње, вуче ђубре на њиве... и то он, некад |
| а испод њега вруште и грицкају детелину коњи, фркнувши по неки пут широким ноздрвама или лупнув |
| ком заосталом барицом у дубоку трагу од коњске копите... још се осећа дах земље која се суши.{S |
| >Прекиде му мисли лупњава од поткованих коњских ногу, која се приближаваше штали.{S} То пандур |
| мише.{S} После четврт часа, Леонтије на коњу а Велимир пешке, одоше на пут.</p> <p>Ништа више н |
| гласа и срџбе.</p> <p>На врата утрчаше коњушар и воденичар са дугачким, загасито сивим, окреса |
| послова, брину и о ономе, што је посао коњушарев, говедаров, чобанинов, шумарев, воденичарев.. |
| е и, заузет радом и занимљивим причањем коњушаревим, не осети како време пролази...</p> <pb n=" |
| } И епископи су обрађивали њиве, жњели, копали...{S} Па зар да избегава рад он, који се тврдо р |
| воздени плуг бразда по њима одавно, а у копачице и друге пољоделске справе још се некако сумња. |
| сталом барицом у дубоку трагу од коњске копите... још се осећа дах земље која се суши.{S} А там |
| роким ноздрвама или лупнувши поткованом копитом о храстову даску...</p> </div> <div type="chapt |
| — све га то радује, весели и баца лаку копрену заборава на дочек родбине му.</p> <p>Али му је |
| >Леонтије зину, прекрсти се и одмаче се корак, два од њега.</p> <p>— Сад полазим у Београд... т |
| анастирима: старешина је пазио на сваки корак својих потчињених, који су се и у народу и у посл |
| е.{S} Велики је зор био, који га на тај корак принуди.{S} Владика, <pb n="189" /> рукополажући |
| а, после!« и већ мераше оком, колико му корака остаје до оног мрачног угла, из кога бије јака с |
| ви трпезу и поче обед.{S} Млађи убрзаше кораке, стадоше разносити јела, лица им добила немоћан, |
| поврве многобројни младићи, па лаганим кораком, разговарајући се полако уз пут, примичу се црк |
| тан дошо... кажи.</p> <p>Љубомир једним кораком ускочи у механу, истрча у ходник где су собе и |
| За њом ступа Љубомир, тешким незграпним кораком, а на лицу му неописана милина, срећа, радост.. |
| /p> <p>Кроз шуму нешто лагано шушка.{S} Кораци се све више примичу стеновиту кршу, који се, уср |
| едан за другим, погнутих леђа, убрзаним корацима, сваки у своју ћелију...{S} Гости појурише за |
| ка, низ коју уморни путник већ три часа корача.{S} Прошао је давно свих девет манастирских воде |
| е утоку, а преко њих, брижно и уплашено корача замишљено чобанче.{S} Одједаред искочи пред њега |
| се пружио, испупчен из зида.{S} Љубомир корача... одупире се левом руком о бедем, а десном бала |
| до...</p> <p>Уплашена, узверена погледа корачао је мали бегунац, не знајући шта оставља ни куда |
| у далеки, бели свет!...</p> <p>Нога му корачи...{S} Он се не осврте на плави широки врх Маљено |
| у шуму, ради некаквог јесењег лековитог корења, али још од капије обрте на другу страну.{S} Вас |
| на рогозини.{S} Једе само сув хлеб или корење...{S} И опет, при тако строгу животу, деси се да |
| од оца.{S} Пише брат Свејо у име очево, кори га што је тако тврда срца, па заборави своју кућу, |
| х дају на наполицу.{S} Тако је доиста и корисније.{S} Само гаје винограде сами, и то им је најг |
| ти плануло, горело и утулило се; колико корисних и бескорисних предузећа започето и напуштено.. |
| постепено, текло мало по мало знања, и кориснога и бескориснога, и он је напредовао у школи.</ |
| } Шта можеш унети новога, а стварнога и кориснога, у неколико манастирских ливада и њива.{S} Гв |
| љубезни Сава чини што с намером у своју корист.</p> <p>А после и иначе у животу, у разним забав |
| оже бити од користи.</p> <p>— Та да, од користи!{S} И после тога, не морамо ове холбе делити на |
| тати ни у чему.{S} Још нам може бити од користи.</p> <p>— Та да, од користи!{S} И после тога, н |
| <p>Али ова драгоцена крава—музара даје користи и с друге стране.{S} Пре десетак година, <pb n= |
| го бољих места, где се мање ради и више користи.</p> <p>О, како га је обрадовао састанак са Све |
| ег друга, али се не хтеде, као Нићифор, користити правом старешинства, него замоли архимандрита |
| Зар ту, болан брајко!... поче га прота корити, али он отеже промуклим крупним гласом, за који |
| хеј, шта ту !...</p> <p>Прота га стаде корити што бар не пије у својој соби, кад мора пити, па |
| никад у животу није видео.{S} Остраг на корицама беше руком исписано : „Житија свјатих; декемвр |
| , узме ону чудну књигу са црним сјајним корицама, погури се онако сељачки и наслони браду на пе |
| ту жуте и преливају са руменом, масном корицом добро укљукане ћурке и гуске, па неке младе деб |
| да не закачиш о дрво; уљаник зарасто у корову, и још по нека пчелица прозуји над <pb n="258" / |
| анске кадифе, камилавка; <pb n="160" /> коса марљиво углађена и рашчешљана, па се сад не витлај |
| затресе му се густа, разбацана, кудрава коса, очи му заиграше некуд у напред, не гледећи ни у к |
| ко њега шушти и мирише слама и намазана коса...</p> <p>Тишина...{S} Само по неки цврчак зрикне, |
| , испод које се просула густа разбацана коса.{S} Лице му крупно, обрасло густом округлом брадом |
| о непознатих места, као преко маљенских коса.{S} А сад... ђаво га знао...</p> <p>— Је л’ ти теш |
| љкаш, а тек папоња завречи чак у другим косама!...{S} Леонтије се хтеде овим подсетити на своје |
| >Јасеновац је брдско село, разбацано по косама горостасних, густих рудничких огранака.{S} Леонт |
| у...{S} Вујо старешина кућни, Свејо већ косач, сестара нема, разудале се, а около снују нека не |
| м округлом брадом, која је била беља од косе.{S} На лицу му нос, који је необично наликовао нос |
| овечан калуђер, смеђе, чупаве, гргуљаве косе, груба, широка, простачка лица, на коме је утврђен |
| иве и стаје окамењен...</p> <p>Са друге косе трчи, као без душе, његова другарица, Мирослава... |
| на четири места унакрст, меке, дугачке косе младићеве, проговори свечаним, јасним гласом:</p> |
| онај празнични мирис намазане девојачке косе, који је запамтио од својих сестара.{S} И тај га м |
| е све више љуља... љуља... и онај мирис косе заноси... и чатал, о који се одупро, попушта у нат |
| з село, бијући га, пљујући, чупајући му косе, газећи га ногама и вичући: »Сеј мних оскверни дје |
| нестаде у густом шибљу, које се при дну косе подигло.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| и, знаш како смо се гледали и ћутали на коси?...</p> <p>— Па ја у вече извукох батине и за тебе |
| етвори да га обузе некаква болест »и не коснувсја невјестје, чист изиде от ложа«...</p> <pb n=" |
| ад.</p> <p>Дан празнични.{S} Сунце бије косо, али не допире у ходник, где се угибају широки сто |
| им одговором), шмркће и често погледа у косо, наокришке, у једно место, где стоји непомично нек |
| има никад не гледа право, него некако у косо, и опет гледа човека у очи.{S} Па ход господин-Ник |
| а, да је сад на Маљену, само би полетео косом...{S} Уз пут би се претурао главачки, одрао би ко |
| и пребирају и стругућу ножићима некакве кости, слушајући причање Василијаново.</p> <p>Љубомир у |
| своју једину погодбу: »Твоје месо, моје кости«, остави дете и оде.</p> <p>За шест година игуман |
| аст трсковак са дршком од беле извијене кости и златном кићанком; око исте руке су омотане вели |
| и загледајући брижно и пажљиво у суд са костима, надајући се још каквом затуреном парчету.{S} А |
| } И раздрије Јаков хаљине своје, и веза костријет око себе«...{S} Љубомир се заплака и кришом о |
| а, с великом мочагом у руци и набијеним кострутним бисагама па врату, или котарицама преко раме |
| весело и стаде намештати своју кудраву косу.{S} Ту он одмах изложи дечку цео програм, по коме |
| е дечко штеточињу, истрчава на последњу косу, на којој су њиве и стаје окамењен...</p> <p>Са др |
| другови наслањају на врљике разграђена котара, и он стоји тако и мртвачки обара пијану главу.. |
| е и брже...{S} Он не осети како дође до котара, око кога се окупила гладна и премрзла стока; не |
| ноћног маштања....{S} Виде се пред њима котареви; тамо су саденута сена, гумна и стогови сламе. |
| јеним кострутним бисагама па врату, или котарицама преко рамена (како је чему време), вешт овом |
| Куд ћеш?</p> <p>— Идем у свет...{S} Оне котарице што сам оплео, знаш где су, у оној шупљој букв |
| елом селу.{S} Ради тога и висе две веће котарице иза Леонтијевих леђа, преко бисага, у које ће |
| се спусти што већи прилог у бисаге или котарицу.{S} Вешти момци настављају прекоре и тражњу пр |
| иде по водици.{S} Само је до сад носио котарицу или бисаге, а сад, као свештеник, улази у домо |
| ушно, као што је некад примао прилоге у котарицу, а од њена дара осети, познату му од јесенас, |
| а медним, калајисаним и споља и изнутра котлићем у руци, у коме је освећена водица, крст и боси |
| вено-црних планина, обележава се сјајни котур, који ће за мало, кроз неколико тренутака, прснут |
| преко Саве и над њом непрестано виси и котура се сива магла; веле му да је то нека друга, »шва |
| авио питање, и чини му се да је изложен коцки цео живот му...{S} Чека повољан одговор, као једи |
| је.{S} У дворишту не беше никог другог; кочијаш, који је довезао попа, сврнуо је сам у манастир |
| ије принесе устима. <pb n="163" /> Раде кочијаш, вешт томе послу, извади нож и, размакнувши усн |
| жустро осврте и привикну: кола!</p> <p>Кочијаш излети из ходника, Никифор се усправи, узнемири |
| што показати.{S} У том нанеси враг Рада кочијаша са буђавим, полутрулим игумановим старим чизма |
| шмркће широким ноздрвама.{S} Позваће и кочијаше, и куваре, и воденичаре, и чобане манастирске, |
| е.{S} Сутрадан, зором, привика спремном кочијашу:</p> <pb n="239" /> <p>— Докторе!... двојицу!< |
| ан породице, у ћелији, крај мртва Саве, кошка и препире са Арсенијем, због једног нађеног замот |
| журбом и хуком кидисао да своју празну кошницу попуни, да се мед прелива до јесени...{S} Милил |
| етио се отац Сава, да ће и то школовање коштати доста...</p> <p>Кад стадоше пред њега смерно ка |
| а да суди мене!... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а вала <pb n="140" /> и мене ће... |
| као и он, у масним, прљавим, искрпљеним кошуљама од дебела кудељна платна...</p> <p>И сву ту ша |
| оких леђа, добро угојен, обучен у чисте кошуље од танког платна; на глави му сламни шешир, на б |
| де погле́дати на кућу. — Нана сад кроји кошуље, неће изићи.{S} Хајдемо!</p> <p>Љубомир се диже |
| гологлав, у дугој сеоској распојасаној кошуљи...{S} Подиђе га језа од хладна црквена пода, и о |
| акао, скочи са столице, тресну руком по кошуљи спреда и, сагнувши главу толико, да је морао гле |
| на њој била једна прљава, сва искрпљена кошуљица и кратка исцепана сукњица.{S} Дечко је у њој г |
| чистим и белим као снег, танким сеоским кошуљицама, са ишараним срмом чоханим јелечићима; било |
| {S} У оном летењу на земљу осети, да је кошуљом нешто лако закачио, и кад паде на земљу и дочек |
| љиво гледа своју једину, скоро поцрнелу кошуљу.</p> <p>— Нисам понео... ’нако, изненада пошо... |
| руги рачуни...</p> <p>Али ова драгоцена крава—музара даје користи и с друге стране.{S} Пре десе |
| шће са <pb n="2" /> које ретке шибљике; краве почињу чешће мењати место, држећи се ближе хладов |
| по стричевој <pb n="8" /> њиви плинуле краве, овце па чак и козе...{S} Оне само газе и кидају. |
| се међу стоком две необично велике жуте краве, са црвенкасто жутим мрљама по кожи, плаћене по т |
| мучи сама.{S} Ако пође за козама, одоше краве у штету...{S} Ваљад јој помаже мој Свеја, али је |
| и веће издатке кућевне...{S} А уљаник и краве и градине и њиве једва подмириваху домаћу потребу |
| , одговори он и подиже главу, гледајући краве, које се приближиле води.</p> <p>После краћег вре |
| ца... и друга би једна жена продала две кравице...</p> <pb n="255" /> <p>И тетке, и стрине, и б |
| амењен, па гледа како се преливају бела кравља леђа под сунчаним зрацима, и како белавка брзо м |
| о онде за ћерчиво, а ти идеш, у вече, с крављачом млека, па те ја уплаших, а ти просу млеко?</p |
| мали? запита једног дечка, који тераше краву сокаком.</p> <p>— Вељков, чу се обичан одговор се |
| на другом крају Србије, дошао послом у Крагујевац, па свратио на виђење старом другу.{S} За ар |
| стави Никола.{S} Дошао неки професор из Крагујевца и заноћио код игумана.{S} Изјутра сели на до |
| попуши са мном оку дувана, што донех из Крагујевца, а?...{S} Коме дадох три велике туре... оне |
| ке.</p> <p>»У недељу служићемо службу у Крагујевцу.{S} Закалуђерите најстаријег ђака и доведите |
| се најстарији члан породице, у ћелији, крај мртва Саве, кошка и препире са Арсенијем, због јед |
| е... па топло, слатко...{S} Пред селом, крај пута, баш уз његову ливаду, стоји Веселин Ђурић, о |
| залогај.</p> <p>Под густом хладовином, крај самог студенца, немарно се бацило на зелену траву |
| бомир, осврћући се плашљиво, намести на крај клупе, механџија га погледа пажљиво.</p> <p>— Сток |
| у себи уморан и озебо монах, стајући на крај, иза монаха, који лагано иђаху за архимандритом... |
| преварила.{S} Љубомиру не би пало ни па крај памети да гледа на опрему, али се изненади кад је |
| тами.</p> <p>Из те магле изиђе и стаде крај њега један мали, крутуљав, у наочарима, чичица, ко |
| аки ко је свршио један већи посао, седе крај ватре, промотри неке тамне крајеве пећине сасвим о |
| ина од лозе, оструге и трња, пружаше се крај пута, прекидајући се понегде сниским, кривудавим ч |
| ону страну, где сеђаше Максим и повуче крај уста у страну.{S} Василијан се насмеши, а Максимов |
| <pb n="112" /> боли, па побегне у други крај, нераст се обрће журно, тражећи плен на другој стр |
| уше две сузе.{S} Па пренесе очи у други крај — тамо брат Вујо отире очи песницама, а две сестре |
| ња свега, па стаде нестрпљиво очекивати крај, не мислећи ни о чему...</p> <p>А Леонтије?...{S} |
| анин, који не имађаше стрпљења сачекати крај игуманова разговора, — после, кад укинемо манастир |
| јача од свију: »Ах, кад ће једном бити крај томе тешком кушању!«...</p> </div> <div type="chap |
| ..</p> <p>— Знаш... кад онако ја легнем крај студенца, ти нешто дељкаш, а тек папоња завречи ча |
| рам обвила густа тама, из које се, тамо крај Василијанове главе, помаљају и нестају друге главе |
| ао некадање стидљиво ђаче, одвојио се у крај и осећа се туђином у томе веселом, живахном друштв |
| .{S} Чудио се што никога нема из његова краја, да прође овуда.{S} Пролазе разни путници, крче < |
| омна планина, којој, како изгледа, нема краја, а доле, поред сама пута шушти, ваља се и бруји м |
| апоче проносити ускршњу водицу с једног краја села.</p> <p>Ко није запамтио оно старо обношење |
| ћутањем, реши се да му тако одговара до краја.</p> <p>— У које време? понови Максим игуманово п |
| е ли живети у манастиру и испоснички до краја живота?... и тако даље{S} На сва питања редом, Љу |
| р ти мислиш, среће ти, да ћеш остати до краја као Антоније и Макарије?</p> <p>— Бог с тобом!{S} |
| њега пролазиле...{S} И тако ће бити до краја.</p> <p>Он јасно види цео свој живот унапред, сећ |
| лаве, гледајући само пред ноге, стаде с краја до својих другова.{S} Прекрети се побожно, подиже |
| ском животу.{S} Народ је, из удаљенијих крајева, долазио у манастире као у праве <hi>свете куће |
| а.{S} Као ждрал, кога, на сеоби у топле крајеве, избаци јато из свога круга, пометен у лету и н |
| о, седе крај ватре, промотри неке тамне крајеве пећине сасвим обичним равнодушним погледом и за |
| н нагло окрене, те се црвено постављени крајеви расе рашире, види се широк црвен појас од свиле |
| љено.{S} Још му дрхћу усне и купе се на крајевима, и он осећа да му још стоји на срцу сва она т |
| Игумани се значајно погледаше и, самим крајевима очију, насмешише.</p> <p>А говорник, не гледа |
| огозину, повезану на три места исеченим крајевима од мантије, у коју је увијено тело.{S} Из гру |
| а твоје...{S} Прота нарочито застаде са крајем реченице, да би изазвао љубопитност код свог узб |
| лости.{S} Тамо негде, у најсакривенијем крајићу његове душе, светлуцаше слабачак пламичак наде: |
| му муњевита мисао...{S} Он сагледа само крајичак онога страшнога, и опет се из младих груди отм |
| како нема Љубомира; јутрос му јавише из крајње воденице, да се види некакав дим код Савине испо |
| , старешина Покровског манастира, испод крајњих рудничких огранака.</p> <p>Отворише се врата, и |
| о остајао под једном угнутом стеном, на крају шуме, ту с највећим задовољством седео, мислио, с |
| непомично нека црна прилика.</p> <p>На крају ходника, као прилепљен уз дувар, пренимио се, пре |
| ди све послове, Леонтије отпутова своме крају...</p> <p>Како се изненадио, улазећи у своје село |
| его што им је учитељ причао.{S} Али при крају запе: стадоше се ређати некаква неразумљива имена |
| таницу и прилепи је на оном другом ужем крају пећине, где беху зарезани у стени неки крстови и |
| за му Велимир постељу у углу, на другом крају од пећи, док друге две беху около пећи. — А ми ће |
| начин те га оставља сама.{S} На другом крају наиђе на Арсенија, види га где седи у хладу, на к |
| вина старе масне камилавке, а на другом крају висе нове цокуле...{S} Бацише грешно тело у земљу |
| уг, старешина манастирски чак на другом крају Србије, дошао послом у Крагујевац, па свратио на |
| чву, па стаде гледати.</p> <p>На другом крају подрума, у суморној нејасној тами, на једном успр |
| великој пространој соби, тамо па другом крају, у врху дугачка стола, сеђаше крупан дебео просед |
| има променама, које се догодише у целом крају за ових седам, осам година.{S} Он му саопшти и за |
| беше мрачна и ужасна...{S} На противном крају од уласка, тамо уз малени издубени престо, на ком |
| то не личи ни на шта друго.{S} У једном крају подрума светлуца запаљено видело, те показује гос |
| и не помисли о његовим мукама и скором крају.</p> <p>Арсеније се значајно узнемири.{S} Од врат |
| "249" /> сад убогим споменицима српских краљева...{S} Аман!...{S} Не дајте да нам се бешчасте с |
| , које се све упрле у њега.{S} Тако сте красни сви у целом овом разреду, да господа професори н |
| ладиће... »он (т. ј. сатана) в ношчех в краснија жени преображашесја, всјеми ухишчренијами похо |
| } Боји се да нам се семе не утре, овако красним готованима, изелицама... и он изређа још десети |
| Дечко беше омањег раста, погнута стаса, кратка и дебела <pb n="4" /> врата.{S} Сад, кад није пр |
| једна прљава, сва искрпљена кошуљица и кратка исцепана сукњица.{S} Дечко је у њој гледао друга |
| слетку отац Сава прими ножнице и, после кратке молитве, режући на четири места унакрст, меке, д |
| ађе што за јело...</p> <p>Опет се крећу кратке, крутуљаве, уморне ноге и на њима се равномерно |
| апутима; било их је у таким истим и још кратким и дугачким панталонама.{S} Љубомира зачудише ов |
| ја заузимао, за кога смо радили, те се »кратким путем« добило сагласије свију епископа за твоје |
| има што запитати.{S} Одговара на питања кратко, и увек гледа да се уклони од разговора.{S} Кад |
| ти за тебе, али да будеш ваљан, рече му кратко.</p> <p>Истог дана Љубомир доби од свога господи |
| едњи дах...</p> <pb n="246" /> <p>После кратког времена Леонтију дође налог, да упути оца Арсен |
| таде трљати очи песницама.</p> <p>После кратког времена и Љубомир и жена дознаше ове, што су хт |
| први глас.{S} Одговарање, онако што је краће: господи помилуј, подај господи... то зна.{S} Али |
| да ти кажем, настави игуман живо, после краћег ћутања, са јасном намером: да још боље истакне с |
| ко ли је тамо, Боже? рече девојче после краћег ћутања.</p> <p>— То и ја све мислим.{S} У вече к |
| азији... је ли тешко? пита Максим после краћег ћутања.</p> <p>— Па... како коме.{S} Има их дост |
| , које се приближиле води.</p> <p>После краћег времена појави се озго, кроз шуму, млада чобаниц |
| еки пут прекине читање каквим узвиком и краћим размишљањем, у коме је обично стављао себе на ме |
| огу...</p> <p>Прочитао је доста других, краћих ну лепих, животописа, и већ је по њима створио с |
| еда по школи, чудећи се што још не види крв или ватру.</p> <p>За Јоцом истрча један професор.</ |
| {S} Покласмо све маторе пловке, те попи крв; доноси му млеко, трчи за доктора...{S} Та то је тр |
| полумртвом животу!...</p> <p>Гле, како крв ври, кључа... како бију дамари јако... како се срце |
| азаше целе, изиђоше изван капака, а оне крвне жиле на слепим очима набрекоше, набубрише необичн |
| повима.{S} Иза њих блед, севајући очима крвнички, па ипак кријући главу за њихова леђа, стаде В |
| неколико боца, које ће му спасти читаво крдо стоке, да не буде ноћас поклана и печена.{S} Да је |
| шен младић, трчи у своју собу и леже на кревет. — Сотона је у њему!...{S} И то је кушање...</p> |
| х поломљених столица.</p> <p>— Ене, три кревета! зачуди се Љубомир.</p> <p>— То ми по један за |
| Петар предузе нову почасну дужност: узе креду, стаде уз чисту таблу и видевши безброј несташних |
| какву своју ствар, без које неће да се крене на пут, или мож’да, узбуђен, не знађаше шта би др |
| еби гласно: »Еј,црна Видо!« и лагано се крену кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Опет |
| , све...</p> <p>— У здрављу ! рече он и крену се.</p> <p>Нити се руковаше, ни поздравише: они н |
| угог места до нашег села...{S} Онда сам кренуо слободно, баш као да идеш у госте ујацима; трчао |
| ао да се решава куд ће...{S} Хтео би се кренути на пут одмах, али га задржава овака ноћ...{S} П |
| му приковаше пажњу, да није ни помислио кренути се куд.</p> <p>И Сава је, зацело, био изненађен |
| а не каже је ли живо дете!...{S} Игуман кресну грубу сељачку псовку и саже се над Љубомиром.</p |
| Антоније имао обичај изговарати.</p> <p>Кресну спремљену жижицу, упали воштаницу и прилепи је н |
| оме је освећена водица, крст и босиљак, креће се на пут.{S} За њим весело ступа, с великом моча |
| не показиваше од јутрос воље да се куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, да изигра са механџијо |
| {S} Око му приковано за сиву даљину, не креће се.{S} Али у њему нема смисла, празно је, као од |
| е размишља много о животу.{S} Све се то креће само, по неком, давно утврђеном, поретку...{S} И |
| о се нађе што за јело...</p> <p>Опет се крећу кратке, крутуљаве, уморне ноге и на њима се равно |
| старачки глас, са шушкањем и промуклим крештањем!«... чуди се он, прилазећи своме духовном оцу |
| ином; по ливадама чупкају спржену траву кржљава говеда и једно старо, сплатичено кљусе; детелин |
| лико стотина метара, обрасо шипражјем и кржљавим дрвећем.{S} Око њега непрестано облећу орлови |
| их узнемири по нека бабињара, којој је крив октобарски или новембарски казан, или се пријави к |
| рекну игуман злобно, као да му је тетка крива.{S} Скинуће ти сукњу и натући антерију... хоће он |
| и како се црне некакви каљави дроњци на криваји, како се тресу и љушкају, као да има у њима неш |
| расклопи се испред ходника...</p> <p>На криваји, углављеној у двоколице, пресамићен преко предњ |
| пође Љубомиру.</p> <p>Игуман, као сваки кривац, досећајући се узроку теткине љутње, изиђе на дв |
| еђу ове бескрајне гомиле кућа, кад пође кривим непознатим улицама, кад угледа толики свет, што |
| н гломазан, мастан липов сто и неколико кривих поломљених столица.</p> <p>— Ене, три кревета! з |
| Ти се не бој.{S} Иди кући, па баци сву кривицу на мене... реци што знаш...{S} А ја... глас му |
| о да сте ми и ти и Нићифор нешто отели, криво ми...{S} А већ сам знаш да ми није до калуђерства |
| луђерства...</p> <p>— На што ти је онда криво?...</p> <p>— Ама није то !{S} Није мени криво как |
| ...</p> <p>— Ама није то !{S} Није мени криво како ти мислиш...{S} Чекај...{S} Тешко ми што нис |
| настави јецајући: ако је то Богу много криво, реци ми, па да идем деци...</p> <p>Леонтије се с |
| е — против црквених правила!{S} Беше му криво, али се тешио што је то <hi>почетак</hi>, који ни |
| ђеним изразом, на оној убогој, сниској, кривој дашчарици, чија су се брвна искривила, поизваљив |
| глас кустуре, која хитро струже прљаву, криву совру и чује се лен промукао глас:</p> <p>— Приче |
| ј пута, прекидајући се понегде сниским, кривудавим чаталима старих, поцрнелих, полутрулих врљик |
| лу...{S} Љубомир се загледа у ова црна, кривуљава, незграпно израђена црквено-словенска писмена |
| , у порођајним мукама, проказује правог кривца, а Макарије се удаљује у гору Нитрејску и настав |
| оту.{S} Сад, кад није имао узрока да се крије, снабдео је испосницу најпречим потребама: свећа, |
| шала, смех...{S} Он зажмури и као да се крије од кога, помисли у себи: то је живот, мој брате!. |
| та је ово!...{S} Истина, он бега или се крије, чим опази човека или жену; обилази далеко око ме |
| ако крутуљава, погурена, потуљена, како крије очи, како се збунио пред њом, дететом као и он, п |
| становима, онда ја бежим у подрум...{S} Кријем се од јарког сунца, као кртица...</p> <p>Игуман |
| иц... гледа и не верује...{S} А и ја се кријем иза царице, да ме он не види...{S} После: оцу ба |
| "30" /> <p>— Е, тако ли ви знате!...{S} Кријете се по тавану, да чпијунишете шта ће рећи капета |
| ледају потуљено, испод обрва, као да се крију од кога.{S} Кад угледа девојче, развукоше му се ш |
| он сам радио, тапкају преко дворишта и крију се са смехом за трула ћерчива старе куће...{S} Ње |
| и он се лагано провлачи поред другова, кријући очи од љубопитних погледа целе школе.{S} Нешто |
| ши <pb n="71" /> зубе! одговара Максим, кријући дувањару у хаљину.{S} Суши зубе-е-е понови он, |
| ..{S} И не загорео! прошапта Василијан, кријући се иза тетке.</p> <p>— Сви! викну Велимир кроз |
| о ми да живим у испосници, одговори он, кријући очи, јер се застиде од сећања на свој први неус |
| да је ђака нестало, а после му Велимир, кријући се да га не опазе, саопшти да Ђока остаје овде. |
| зна!«...</p> <p>— Ја, одговори Љубомир, кријући очи и вртећи се под њеном руком.</p> <p>— Морее |
| p> <p>Архимандрит шмркну нестрпљиво, не кријући досаду што је осећаше.{S} Игумани се значајно п |
| дно! рече он, тресући прстима брадицу и кријући очи.{S} Долази свет, видеће... жена до калуђерс |
| блед, севајући очима крвнички, па ипак кријући главу за њихова леђа, стаде Велимир.{S} Љубомир |
| из младих груди отме и разлегне зверски крик...</p> <p>А ноге носе, лете преко равна поља, скач |
| Арсенија, види га где седи у хладу, на крилима му читава пласка разне зелене и осушене траве, |
| расејано.</p> <p>Арсеније, лако као на крилима, искочи из реда и дохвати леп исцифран полокења |
| таро гнездо и вије се невештим и слабим крилима у далеки свет...{S} Гле, чини се да за њим сетн |
| д је, пре створења света, својим оштрим крилима парао вечну, црну, празну ноћ, и чини му се, да |
| а мајка изнела пред кућу, метнула га на крило и лагано га љушка... а са Маљена тихо-тихо силази |
| } Поред тога што се осећао као пиле под крилом мајчиним, кад је уз њега, још га је тамо вукло и |
| ајући рукама суве шљиве, које држаше на крилу расуте.</p> <p>— Хи-хи... причекај, оче Максо, ја |
| ном мишљу, <pb n="240" /> коју је често крио и од себе сама.{S} Сад је увидео да наступа час ра |
| доста лекција о некаквим минералима, о кристалима, о тврдоћи и хемиском саставу соли, злата и |
| и ватра.{S} Не поможе му ни најстарија кристална шљивовица, са којом је до сада од шале истери |
| у старо Савино стакло оне исте, укрћене кристалне шљивовице, па одшета равним просеченим путем |
| о ли је то?... мисли Љубомир, и лагано, кришом, подиже очне капке испод надвијених веђа и посма |
| ет око себе«...{S} Љубомир се заплака и кришом обриса сузе, које му полетеше из очију.{S} У ово |
| прочитао.{S} Отац Сава, стаде, наравно кришом, лебдети над својим драгоценим »туњавцем«...</p> |
| .</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900</p> </div> <gap unit="prefa |
| па је претходно пирне њушком у слабину, крмачица шчепа зубима клип, писне опако ради обичаја ил |
| к и мљацкање, са неизбежним писком мање крмачице, од које какав дрски прождрљиви нераст хоће да |
| разовање.{S} Истина, и то је образовање крње, јер му недостаје основно и гимназиско образовање, |
| едили, и он је одмах нашао место, нашао кров и заклон, за чим му је највише стало...{S} Од тада |
| ласају се чисти димњаци и црвене сниски кровови у јасном зеленилу бескрајних воћњака.{S} Ах, ка |
| зелене воћњаци и црне или црвене кућни кровови...{S} И они већи брегови, окићени густом шумом. |
| Срета да прича о онима, што иду ноћу по крововима високих кућа...{S} Хе-хе... месечари се зову! |
| илио!{S} Он не гледа високу, са црвеним кровом и белим зидовима кућу, која је његовим новцем по |
| ивала, шиндра поотпадала, и по избушену крову прелива се беличасто сива маховина...</p> <p>Зар |
| а, смешећи се, мрдну очима тетки, која, кроз прозорче, слушаше како се господа шале и како гово |
| а из оближњег трла бије дим кроз слеме, кроз баџу и кроз саму шиндру, којом је стаја покривена. |
| е знаш ти њега!...{S} Ти ћеш, мој бане, кроз који недељак право у Прњавор, а тамо те чека цела |
| чајни глас, шаљући одјек речној долини, кроз коју се отеже и замире његов последњи звук...{S} Д |
| ва не види ништа, до таму и густи мрак, кроз који севне понекад нека падалица или репатица.</p> |
| на на врљике, заклоњена густим трњаком, кроз који се провлачила ограда.{S} Она често подизаше р |
| рено, једним истим, младићским животом, кроз неколико часова постати сасвим <hi>други</hi>... б |
| <p>После краћег времена појави се озго, кроз шуму, млада чобаница на великом јарцу; опкорачила |
| ежава се сјајни котур, који ће за мало, кроз неколико тренутака, прснути блиставим као ватра, д |
| ри главу и одговори:</p> <p>— Чекај.... кроз неколико месеци видећеш... ако Бог да.</p> <p>— Ка |
| жи, и из њега закапаше вреле сузе...{S} Кроз помућене сузама очи, указа му се још једаред Велим |
| етињи сан...</p> <p>Буди га врућина.{S} Кроз сан осећа да га нешто врело, као усијано гвожђе, п |
| е за то време учинише многе промене.{S} Кроз шуму можеш провући неколико пластова у реду, да не |
| ш једу и пију, као да су тек почели.{S} Кроз прозорче се једнако провлаче дугачки судови са чит |
| 3" /> сви тројица нешто ослушкивати.{S} Кроз ходник залупаше потковане цокуле, зачу се познато |
| е...{S} Сад ти је седамнаеста?</p> <p>— Кроз два месеца, пуним.</p> <p>— Е... а кад зађеш сад п |
| једва се назире црна пруга, што вијуга кроз бео снежни покров.{S} Путник већ пао у очајање од |
| </p> <p>Љубомир ушкиљио очима, па гледа кроз укрштене трепавице како редуша нагиње лонац са гус |
| кој гомили сена; устурила главу и гледа кроз баџу.{S} Кад он уђе, девојка се прену и скочи с ле |
| . ни сам не зна чега, тек нешто прозуја кроз њега и он увуче врат у рамена.{S} Ово сад није она |
| х од злобе уста, вуку везана праведника кроз село, бијући га, пљујући, чупајући му косе, газећи |
| дахну душом и прође му пријатна топлина кроз цело тело.</p> <p>Архимандрит настави редом друга |
| ути богословац прогура се неколико пута кроз гомиле деце, која стајаху пред школским вратима, с |
| н да ме удари у главу, оно некако прође кроз мене, па се опет врати натраг и стане играти далек |
| лико гласова викну за њим...{S} Он наже кроз један кукуруз, истрча отуд на једну чистину, насре |
| оване цокуле, зачу се познато им фркање кроз нос и кашаљ.{S} Шкрипнуше врата од трпезарије и ма |
| мрак и иначе мрачну густу шуму, кад се кроз хладну влагу разли оно тајанствено шумско вечерње |
| о покошених зелених ливада, провлачи се кроз огрнуте кукурузе и све чека, сваког тренутка, кад |
| ом мишљу и — заспа...</p> <p>Чини му се кроз сан да је баш овог тренутка заспао, а у исто време |
| и са прозорчета наслаган шећер и однесе кроз собу.{S} Отуд се чује сипање воде у чашу, некакво |
| томе, како је он најстарији, и како ће кроз који дан бркнути у све углове Савине утуткане ћели |
| но, и његов танки и сребрни глас одјече кроз јутрењу влажну тишину, губећи се тамо у дубоким пл |
| арим толико за све друго, збори девојче кроз сузе.{S} Огрешићу се о родитеље, али морам, да не |
| е преко камења, и за један миг излетеше кроз велике усвођене вратнице...{S} Тетка, калуђери, мо |
| лику усвођену капију, само му пролетеше кроз главу пређашње мисли: »А, то је <hi>оно</hi>!... а |
| нда се оне мале зеленкасте очи скупе, и кроз њих се види ведра, весела душа...</p> <p>...{S}Љуб |
| ш лепше!« помисли бистроумни Ваљевац, и кроз пола часа његова срећна мисао постала је дело.{S} |
| ве, отворише се лагано кухињска врата и кроз њих прође омлађа, чисто одевена, повезана великом |
| азлила се јасна летња месечина, па се и кроз густу шуму види путовати као на облачну дану.{S} С |
| лета.</p> <p>Врата се лагано отворише и кроз њих се, блед и погурен, потуљен на свој начин, гол |
| г трла бије дим кроз слеме, кроз баџу и кроз саму шиндру, којом је стаја покривена.{S} Кад се Љ |
| } Стадоше ницати просечени равни путови кроз бескрајну манастирску шуму, те се из мрачних и неп |
| ове при гутању, јер проја споро пролази кроз гушу.</p> <p>После јела девојче опет оде у шуму; н |
| ао и гледа како сад лепа светлост улази кроз прозоре.{S} Ово је онако, као да греје сунце, али |
| ..{S} Свршено све !«... севају му мисли кроз главу као муње, и он се лагано провлачи поред друг |
| овако преплашена и изненађена, протури кроз главу, и, не предвиђајући ништа добро, осим муке, |
| упно, дувана, запали је и стаде гледати кроз облак дима, који се према самом прозору колутао.</ |
| авин пакосни смех не престајаше звонити кроз ходник, јер он живо престави себи слику Леонтијеви |
| р... има опело, проговори он, гледајући кроз прозор према себи.{S} Ти у Јаворце... водицу...{S} |
| зврши злочин.{S} Одјекнуше чести ударци кроз сву Србију, и као да својим злослутим гласом опоми |
| не једно раме, да се устури, па шеширај кроз чаршију!...{S} Истина, још чешће је помишљао на ми |
| суху траву, а из оближњег трла бије дим кроз слеме, кроз баџу и кроз саму шиндру, којом је стај |
| алуђере... мене!?«... севну му одједном кроз главу, и он поими сву страхоту и важност игуманове |
| о одмору.{S} Кад је улазио с Велимиром кроз велику усвођену капију, само му пролетеше кроз гла |
| одстојању, пуцкара ватра и севне пламен кроз мали отвор на великим бронзаним затварачима и из с |
| ор беше у том погледу, који је продирао кроз камене сводове и хитао право високу небу...</p> <p |
| ку Леонтијевих »подвига«, који ће, тамо кроз неку годину, сами собом наступити...</p> <pb n="20 |
| о зову?...{S} Ох, какав ли ће бити Арсо кроз пола године, док се насрче теја!...{S} И он оде ве |
| иза тетке.</p> <p>— Сви! викну Велимир кроз прозорче и махну главом на калуђере.</p> <p>Одједн |
| ="76" /> <p>—Улази овамо, шапну Велимир кроз прозорче преплашеном Љубомиру, па стаде разливати |
| — Ф-ф-фик!... зачу се оштар, танак глас кроз ваздух и за њим нешто јаукну...</p> <p>Љубомир се |
| рачног угла, из кога бије јака светлост кроз прозор.{S} Ту је претпостављао да га очекује одмор |
| јним гласом један ђак, промоливши главу кроз врата.</p> <p>Марија одмах устаде и оде на врата.{ |
| веде га олтару...{S} Мало звоно одјекну кроз нему тиху ноћ, монаси стадоше читати »часове«...{S |
| не говорећи ништа, из све снаге, јурну кроз проређено штркљасто бучје, крстећи се непрекидно и |
| ноге носе, лете преко равна поља, скачу кроз густу шуму и прескачу сниско шипражје...{S} Даље, |
| — Сви тројица сте моји, наставља старац кроз плач: сви сте ми једнаки.{S} Ако смо и сиротиња, м |
| ата, опет прасну: дум... дум!...</p> <p>Кроз сиво бео, усколутан дим, угледаше на поду широку, |
| о неми, вечни, бескрајни мир!...</p> <p>Кроз шуму нешто лагано шушка.{S} Кораци се све више при |
| ре, и увиђа да је свршено све...</p> <p>Кроз тихо, бледо, магловито појутарје разлеже се громов |
| ирока црна раса од тешке свиле, рускога кроја, са широким, црвено постављеним и посувраћеним ру |
| S} Сад се више рентира ортачка радња са кројачицом!...{S} Хи-хи...</p> <p>После два месеца дође |
| , од оне исте тканине, од које попадија кроји себи сукње, у искривљеним старим опанчићима и сро |
| ки стаде погле́дати на кућу. — Нана сад кроји кошуље, неће изићи.{S} Хајдемо!</p> <p>Љубомир се |
| себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете спокој душама своји |
| ед њим, у слами, ваља се некаква шарена крпа, тканина...{S} Нешто се навуче на очи, на груди па |
| ше око шпорета, а Љубомир, добивши неку крпетину од момака, леже на једну клупу, покри се и зас |
| ветозарем!...{S} Хтео је пољубити сваку крпу на њему, која је још мирисала маљенском боровином. |
| ићем у руци, у коме је освећена водица, крст и босиљак, креће се на пут.{S} За њим весело ступа |
| еља: »Ко хоће да иде за мном, нека узме крст мој... нека остави кућу, и браћу, и сестре, и оца, |
| му попа улази у дом с крстом, целива и крст и попину руку.{S} И његови сељани и он не мисле мн |
| е светог крста и његове руке, која држи крст, и оно, у понекој кући, значајно стрељање очима, о |
| обро наплатити за златан архимандритски крст, који се блиста на — трбуху оца Саве.{S} Сваки врл |
| бацајући своје лаке зраке на позлаћени крст и црвенкасто кубе храма.{S} Нека беличасто-тамна с |
| едњој завојици угледао широки позлаћени крст на црвеном кубету, кад се забелише зграде и доград |
| а, па се извињава што нема чим даривати крст.</p> <p>— Даће Бог, снашо...{S} Од немана тврђег г |
| азда милостињу сиротињи«...{S} А носити крст Христов значи: имати веру у Оца небесног, какву је |
| планину, и оно побожно целивање светог крста и његове руке, која држи крст, и оно, у понекој к |
| се црквеним вратима тако целом гомилом, крсте се и улазе у цркву.{S} А за њима достојанствено с |
| , јурну кроз проређено штркљасто бучје, крстећи се непрекидно и шапућући молитве...{S} Лишће шу |
| лети једна падалица.{S} Он се стресе и, крстећи се плашљиво, завуче се у сено...</p> </div> <di |
| гуман сукну натраг изненађен и уплашен, крстећи се и мрмљајући:</p> <p>— Часни га!...{S} Натема |
| ом одлучношћу, устаје и улази у пећину, крстећи се и шапућући молитве, које је Антоније имао об |
| збуњен и занесен.{S} Заборавио је да се крсти и моли Богу, само је гледао, гледао... и осећао к |
| ворођенче, да га по православном обреду крсти »погружењем«, ухвати га камена препаст.{S} Он је |
| елом парченцету хартије, са познатим му крстићем на врху, нашарана су само четири редића, руком |
| а калуђери кидисаше, те читаше молитве, крстише и површише све послове, који су их чекали.{S} Т |
| пећине, где беху зарезани у стени неки крстови и једна удубена ниша са равном плочицом, за кој |
| уђерском оделу, са свећом, јеванђељем и крстом у рукама и ижљуби се са својом, по Господу Исусу |
| а истог дана, кад му попа улази у дом с крстом, целива и крст и попину руку.{S} И његови сељани |
| ум...{S} Кријем се од јарког сунца, као кртица...</p> <p>Игуман поћута задуго.{S} Прота раширио |
| и претворило у некакав велики осветљен круг, који се преврће по столу, па онда игра... игра... |
| и у топле крајеве, избаци јато из свога круга, пометен у лету и намери, утучен ненадном црном с |
| т бесмислено блуде око оног црвенкастог круга, што игра у тами око пламена.</p> <pb n="134" /> |
| ски нос, љубичасте боје.{S} Беше висок, крупан, развијен и силан као столетни грм; глас му нали |
| ла друкчија.</p> <p>— Дај! зачу се отуд крупан заповеднички глас.</p> <p>Велимир дохвати са про |
| гом крају, у врху дугачка стола, сеђаше крупан дебео просед калуђер, са великом шубаром па глав |
| још чист и наиван, досети се да ће ова крупна развијена Рудничанка бити као нека домаћица у ов |
| пут, сасвим случајно, паде му поглед на крупне црне редове у отвореној књизи, коју је још јутро |
| ли.{S} Најпре му се овлажише и засијаше крупне, црне очи, па се стаде смешити на свакога, ко га |
| и бојом.{S} И најзад се веома истицаху крупне буљаве плаве очи, са јако надувеним капцима.{S} |
| рак, или гађајући свраке, чавке и друге крупније штеточине.{S} Сад ће, тако лагано, гађајући уз |
| омотане велике ћилибарске бројанице са крупним, као голубије јаје, зрнима, а другом држи мушти |
| га прота корити, али он отеже промуклим крупним гласом, за који се обично каже да је загорео:</ |
| некаква уџбеника, који беше сав ишаран крупним црквенословенским словима.</p> <p>— Аха, Свето |
| о било с тобом и с оним... ту механџија крупно опсова пандура.</p> <p>Љубомир му све исприча, п |
| ви дебелу цигару од сеоског, накрижаног крупно, дувана, запали је и стаде гледати кроз облак ди |
| росула густа разбацана коса.{S} Лице му крупно, обрасло густом округлом брадом, која је била бе |
| гле изиђе и стаде крај њега један мали, крутуљав, у наочарима, чичица, кога је он добро знао и |
| се насмеја гласно.{S} Погледа га онако крутуљава, погурена, потуљена, како крије очи, како се |
| за јело...</p> <p>Опет се крећу кратке, крутуљаве, уморне ноге и на њима се равномерно њиха, ле |
| дугачки жути капут, што се прелива као крушков лист у септембру, који је некад био добар »ибер |
| , ненавикнут на умни рад, зноји, стење, крха, проклиње, грми и — предаје богословску науку...{S |
| ше он, пролазећи поред Љубомира.</p> <p>Крцнуше пуна кола, извукоше их из дворишта; у манастиру |
| прође овуда.{S} Пролазе разни путници, крче <pb n="27" /> кола цео дан, па и ноћу; на друму са |
| орно и тајанствено место.{S} На средини крша зјапи велики улаз у мрачну пећину, испод кога дубо |
| агушена рика...{S} Навише, уз стеновите кршеве... ено их — тамне се, а црпи отвор пећински зјап |
| ако провлаче дугачки судови са читавим »кршем« разноврсна печења: прасећег, пилећег, телећег... |
| има његових опанака, сухо грање пуцка и крши се, а Љубомиру се чини, да за њим лете читави леги |
| остала је дело.{S} У то срећно доба ни »крштенице« не беху потребне одмах — веровало се учитељу |
| ави започети рад.</p> <p>После свршеног крштења сети се да је читао, како треба одмах родитеље |
| одмах родитеље и кума поучити о значају крштења, о васпитању новокрштенога.{S} Истина, други ка |
| <p>Прво се имало извршити једно прешно крштење, затим молитва над једном болесницом и потом се |
| срозаним великим чарапама, добивеним на крштењу, са медним, калајисаним и споља и изнутра котли |
| S} Кораци се све више примичу стеновиту кршу, који се, усред шуме, издигао у вис за неколико ст |
| ба јести?...{S} А шумадиски манастирски ктитори нису оставили својим задужбинама онаква средств |
| тео би који пут стати уз Милку, газдину кћер, слушати њена занимљива причања и осећати притом т |
| и ако су у селу му и поп и учитељ имали кћери, кад виде онај благи поглед, он се збуни, стаде и |
| <p>Његов отац има њих три сина и четири кћери, а од имањца само две њиве, једну ливаду и мало о |
| е Аврама, Лота и његових племенољубивих кћери, Навина, Јова и других са сликама Робинзона, Петк |
| ругу...{S} У том се сети смелих Логових кћери, ослободи се и погледа ову језичну цуру право у о |
| као цветак, шеснаестогодишња девојчица, кћи једног осредњег поштеног домаћина, стајаше уз Велим |
| о онако.{S} Није с тога, што је газдина кћи, него баш онако... што је... што је <hi>таква</hi> |
| ке зраке на позлаћени крст и црвенкасто кубе храма.{S} Нека беличасто-тамна светлост прострла с |
| гледао широки позлаћени крст на црвеном кубету, кад се забелише зграде и дограде, које се лепе |
| лечи од које болести, он је одмах нађе, кува и пије, ако нема ту болест.{S} Боље је, вели, пити |
| не ваља жалити!</p> <p>— Дај врућу!{S} Кувај у бакрачу! узвикују слободни гости, јер осећају д |
| сим тупо и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада кувало у оној празној, вечно мрачној души, која је за с |
| ким ноздрвама.{S} Позваће и кочијаше, и куваре, и воденичаре, и чобане манастирске, и све ће за |
| »код господина и тако... рачуња се као куварица«, али признаје да није баш тако вешта куварско |
| вој Делиској чесми, о младим и душевним куварицама, без којих би јадни ђаци полипсали од глади. |
| а«, али признаје да није баш тако вешта куварском послу.{S} Љубомир, и ако још чист и наиван, д |
| , чистећи трешњеву буранију, која ће се кувати за вечеру, па се и сам трже од ненадних јахача.{ |
| егнем право овамо, у овај тамни подрум, куд не допире та чаробна светлост...{S} И седим, ет’ ов |
| здахну горко...</p> <p>О, како је тамо, куд он загледа, све празно, ништавно, бесмислено, тамно |
| и ја бих некуд пошао са тим народом... куд иде тај свет...{S} Е-ех!...{S} Игуман махну руком п |
| и се од страха... »Ово нема шале!...{S} Куд ћу сад?«...{S} Он отвори уста и доста одлучним глас |
| е као до сад.</p> <p>»Шта је ово!...{S} Куд идем ја?...{S} Је ли то баш <hi>оно</hi>, <hi>право |
| ..</p> <p>И нашто оде овај живот?...{S} Куд пролетеше толике године?...{S} Шта би од оноликих и |
| као да се жели уверити: је ли он то. — Куд ћеш?</p> <p>— Идем у свет...{S} Оне котарице што са |
| помисли ђак и пође к вратима.</p> <p>— Куд ћеш?...{S} Седи још.</p> <p>— Е-е... да ти знаш шта |
| говори он, зверајући око себе.</p> <p>— Куд идеш, несрећниче! викну сељак, опазивши да овде нис |
| ори врата и стаде пред другом.</p> <p>— Куд ћеш? запита га чудећи се.</p> <p>— Кући... одговори |
| нију вероисповедну сврху... </p> <p>— А куд ћеш оволике калуђере?</p> <p>— Дао бих им све овчар |
| ице тамној помрчини и, као да се решава куд ће...{S} Хтео би се кренути на пут одмах, али га за |
| Али, тако су старији удесили, и он нема куд...{S} Максим и Арсеније још унапред су уживали, кад |
| е задовољно и, само да се хоће ова жена куд уклонити, било би му сасвим добро.{S} Овако види да |
| стати, чим једем«.</p> <p>— Е, роде, од куд ти? викну он гласно, кад наиђе Љубомир.</p> <p>Ђак |
| иту.</p> <p>»Ала је оседео !... гле, од куд ово!...{S} И какав је ово нов старачки глас, са шуш |
| мо.</p> <pb n="77" /> <p>— Ене де... од куд то знаш?{S} И мене је то предавао...{S} А ко предај |
| њим.</p> <p>— Шта »’нако« бре!...{S} Од куд на тавану?</p> <p>— Побего од капетана, сунца ми! п |
| b n="14" /> <p>— Шта је, мали?...{S} Од куд ти...{S} Чији си?... стаде га запиткивати благим ма |
| ад је Аврам хтео заклати Исака...{S} Од куд то овде?«</p> <p>Врати се очима и стаде читати целу |
| овор.</p> <p>— Шта ћеш ту, бре...{S} Од куд чак овде?</p> <p>— Ет’ идем... одговори он, зверају |
| мир, слушајући пандурово мрмљање.{S} Од куд ме угледа, слава га убила!«...</p> <p>— Само да ти |
| екакав необичан разговор...</p> <p>— Од куд овде женске? чуди се он у сну, и све више осећа она |
| во пише ?</p> <p>— Хм... светац!... »Од куд ћу му, врага, знати...{S} Соломунова пјесма над пје |
| , слободан и све... само, — да не мрдне куд белавка...</p> <p>»Сад се јадна Мира мучи сама.{S} |
| Сава не показиваше од јутрос воље да се куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, да изигра са механ |
| е пажњу, да није ни помислио кренути се куд.</p> <p>И Сава је, зацело, био изненађен.{S} Али он |
| рцу игуманова страшна погледа, клиснуше куд који и нестаде их у шуми...</p> <p>Игуман остаде са |
| им што поједем, одмах се забави...{S} И куд нађе баш данас, кад ме она чека!{S} Него, дотле ће |
| и шта ко хоће: спавај, докле хоћеш, иди куд год те срце вуче, једи и пиј што год хоћеш!...{S} Н |
| ему још по мало зна за Бога...{S} А ово куд прође... страх га поновити у памети све оно, што ви |
| ци, калуђери, шта ли су, а напред, тамо куд га гура нечија снажна рука, седе триста светаца у к |
| ва девојчица.{S} Она каза оцу ко је, од куда је и с неким нарочитим, значајним гласом, напомену |
| и ме је страх за после...{S} Шта ћемо и куда ћемо?{S} Ако се саставимо, ти не можеш остати у ма |
| мали бегунац, не знајући шта оставља ни куда иде.{S} До сад се ређаху све једни исти, једначити |
| p>Максим узјаха коња, а то се већ знало куда ће.{S} Његова је »штација« доста далеко.{S} Арсени |
| прљавим, искрпљеним кошуљама од дебела кудељна платна...</p> <p>И сву ту шарену масу гледа узб |
| едаред, затресе му се густа, разбацана, кудрава коса, очи му заиграше некуд у напред, не гледећ |
| оме грациозно чучаше једно бело, чисто, кудраво псетанце, посматрајући до сад невиђену густу шу |
| е...{S} Па би могао довести и оног твог кудравог богословца.{S} Ја бих вас лепо дочекала...</p> |
| ај, рече весело и стаде намештати своју кудраву косу.{S} Ту он одмах изложи дечку цео програм, |
| латићеш ти то! узвикну љутито, изиђе из кујне и лупи вратима.</p> <p>— А-а... чује се онај гром |
| и спреми, <pb n="67" /> одмах излази из кујне.{S} А из дугачког ходника, који се пружа пред сви |
| г белаја мувати по угловима ходника или кујне, осврћући се бојажљиво око себе.{S} А пића и јела |
| рну, стаде праскати и псовати некога по кујни (а била је сама).{S} Муж јој, неки прост и добар, |
| се Љубомир, охрабрен пандуром, вратио у кујну, тамо га дочекаше с псовком и великом праском.{S} |
| ник пружа под хирургову тестерицу. »Еј, кукавцу, сад ће да се виде онако каљаве!...{S} Ено... е |
| о му тако станеш устајати.</p> <p>— Их, кукавцу!... успавао се!... узвикује Љубомир, трчећи пла |
| сно набраја:</p> <p>— Еј, мој Арсо, мој кукавче сињи... баш ти се не да, јаднику, живети!...{S} |
| да ноћи.{S} Дође му много тешко, хтеде кукати из свег гласа, неће ли га жива душа чути, кад се |
| днувши ни руком ни чим другим.</p> <p>— Куку!... што му је!...{S} Дијете!... стаде жена викати, |
| с, и ако смо пандурска сорта...</p> <p>»Куку, јадо!...{S} И он хоће овде код мене...{S} А ја?«. |
| а викну за њим...{S} Он наже кроз један кукуруз, истрча отуд на једну чистину, насред које се в |
| не, него хоће кукуруза, па још стричева кукуруза...{S} По леђима му помилеше трнци, као да је С |
| Ти ниси завео у књиге десет хиљада ока кукуруза јесенашњег?</p> <p>„А, то ли је!« помисли игум |
| е, зелене се ливаде, жуте се њиве зрела кукуруза и промичу младе живахне праље...{S} И они голи |
| боди се.</p> <p>Набацао је клипове суха кукуруза пред гладне халапљиве свиње, и кад настаде оби |
| епе зелене траве и хладовине, него хоће кукуруза, па још стричева кукуруза...{S} По леђима му п |
| елених ливада, провлачи се кроз огрнуте кукурузе и све чека, сваког тренутка, кад ће га дохвати |
| тирску трпезу, као јато чавака на зрелу кукурузну њиву.{S} Ту је наш познаник, прота Спира, са |
| ранити.{S} Оде у амбар, дохвати торбу с кукурузом и оде свињцу.{S} Уз пут је само зверао уплаше |
| а по срцу горе, него белавчина пакост у кукурузу.{S} Он клисну испред свог <pb n="13" /> сељака |
| ... све оно, што носи тип хуманитарни и културно-привредни...{S} То им и јесте главна сврха, ко |
| е беше тешко, али је још више радио под кулук, за туђе куће, где су остала сама деца и по једна |
| а је читао, како треба одмах родитеље и кума поучити о значају крштења, о васпитању новокрштено |
| кије, славе ми !... окусити је не могу, куне се он, одбијајући пружено му стакло; никад је ниса |
| од многе воде, оклембесило се тромо, па куња и цеди са себе капљу по капљу, која пада на мокру |
| ске, ни хладне божићне ноћи!...{S} А ти куњај тако!{S} Лаку ноћ!</p> <p>»Он, прост сељак, и зна |
| .{S} Ти си се завуко у своју ћелију, па куњаш тако до века.{S} И не знаш ни сам шта радиш и заш |
| нично и усиљено.{S} Још му дрхћу усне и купе се на крајевима, и он осећа да му још стоји на срц |
| је зачуђено девојче, и на уснама се већ купе црте, које ће прећи у стидљив и зачуђен смех.</p> |
| зе своју омиљену праћку и оде уз поток, купећи уз пут обле шљунке и гађајући врапце и сенице.{S |
| пила се гладна стока, па жудно савија и купи у уста суху траву, а из оближњег трла бије дим кро |
| раду је, док се бавио са архимандритом, купио добра ластика и чим се вратио, направио две праћк |
| </p> <p>— А квасију си, роде, заборавио купити, а?... пита га брижно отац Арсеније.</p> <p>Леон |
| х леђа, преко бисага, у које ће Велимир купити јаја...</p> <p>Прва свештена радња!{S} С каквим |
| ну ткану сукњу са зеленкастом, ишараном купљеном кецељом, која стајаше скоро уз сама његова кол |
| ве ћасе бураније и <pb n="130" /> ћасом купуса, а <hi>он</hi>, паклени створ, завија као утегом |
| души Максимовој.{S} Он је изгледао као курјак, кога су ловци сјурили у ћошак.{S} Види само јед |
| чинио ради игумана, јер зна да се овај »курјак« не вара лако.{S} Пред њим се он само начинио пр |
| цино, зацело не!...{S} Еј да ли те хоће курјаци сву рашчеречити, проклиње дечко штеточињу, истр |
| тња...</p> <p>— Како си дробио, онако и кусај! одговарају му.</p> <p>— А-а-а отеже Максим тупо |
| е двориште, а из куће гуди потмули глас кустуре, која хитро струже прљаву, криву совру и чује с |
| разгледао са запаљеном воштаницом сваки кутак пећине, видео где ће се молити Богу, где ће спава |
| кује сетни монах, остављајући најмилији кутић на свету...</p> <p>— Збогом! збогом!...</p> <p>— |
| и весели.</p> <p>Љубомир стајаше у свом куту, претурајући очи с једног лица на друго, шмркћући |
| ога, чини му се, не може опстати ни ова кућа...{S} И тек после ће бити све друкчије, настаће са |
| едставља себи, како ће то изгледати ова кућа после смрти Савине.{S} Он се тако навикао свему шт |
| границу и за њим и отац.{S} Остаде сва кућа на леђима невешта момчета.{S} Радио је много за св |
| и старешинство, Велимир му напомену, да кућа не може бити без жене...{S} Него му саветова, да п |
| манастирска воденица.{S} Једна угледна кућа сеоска, која је исто земљиште убаштинила, спорила |
| добре пијанке у манастиру, она угледна кућа опет поведе парбу на суду.{S} Отац Сава је свагда |
| о то иде лепо сваке године: она угледна кућа трља руке задовољно, а манастир шта ће... мора бра |
| n="38" /> мања и, по изгледу, сиромашна кућа, каквих је био препун Београд у оно време.{S} Али |
| едљивим тоном један игуман.{S} Ова иста кућа, коју ви душмански грдите, очувала је триестогодиш |
| е ће га затећи ноћ: тамо око Радојевића кућа...</p> <p>Срећно прођоше Бошковића куће, где су же |
| ховина...</p> <p>Зар то она стара »наша кућа«?!...</p> <p>А родбина весела... све поискакало, и |
| увуче у своје чељусти та читава гора од кућа, великих и малих, прљавих и окречених, и он се нађ |
| м дацијама и, онако уз реч, како јој је кућа овештала, мора се дизати друга... не треба много н |
| Сад, кад уђе међу ове бескрајне гомиле кућа, кад пође кривим непознатим улицама, кад угледа то |
| ваких и горих епитета.</p> <p>— Пуна ми кућа готована, беспосличара, а он хоће још.{S} Не пита |
| — Је ли ви нећете ни пара, ни имања, ни кућа, ни стоке, ништа... а?...{S} Је ли ви баш нарочито |
| епсија и тако редом, док не порасте као кућа, и већа...{S} Па све ближе и ближе... и таман да м |
| ости и другом облику...{S} Гле, зар оно кућа Степовића!{S} Некад му је изгледала као двор, а са |
| нима, што иду ноћу по крововима високих кућа...{S} Хе-хе... месечари се зову!</p> <p>Овако дуга |
| У сваком селу има неколико домаћинских кућа, где калуђери вазда ноћивају, кад су у великом пос |
| ицаху, док се не изгубише близу сеоских кућа, иза којих се, још даље тамо, дизаше висока сјајна |
| осао има: одмамљује »млађе« из суседних кућа и намешта их на друга места.</p> <p>Али Љубомир са |
| брус и чарапе, па оде задовољна.</p> <p>Кућа остаде без женске руке... жива мука!{S} Пуно живих |
| рочити дух и тон, својствен само светим кућама.{S} Са нарочитим смислом и циљем дат је, још у н |
| м послу.{S} А Леонтију сад преноћиште у кућама, где има женских, изгледа страшније од многих му |
| н новом мишљу, како народ вели, да нема куће без жене.{S} Док ти женска рука не такне јело, док |
| кућа...</p> <p>Срећно прођоше Бошковића куће, где су жене језичне и бестидне.{S} Леонтије иђаше |
| гнало ово добро и мирно дете да бега од куће. »Васићи су сви поштени и побожни«, мисли он идући |
| ост <pb n="46" /> са својим бегством од куће, и тешко му паде на срце туга Јосифова оца...{S} З |
| p>Кад се опростио са својима и пошао од куће, Љубомир сврну на трла у потесу.{S} Знао је да ће |
| итерско-романтичним околностима.{S} Код куће, по цео дан, учи штене чловити на задњим ногама; а |
| прескачући једну врзину.</p> <p>— А код куће !... присети се Мира и викну :{S} Љубо, шта ћу код |
| чобанина и напомиње му шта га чека код куће кад се врати.</p> <p>— А нећеш много, бесна мрцино |
| страшно зло...{S} Шта га само чека код куће!...</p> <p>У свет!... у далеки, бели свет!...</p> |
| ти...{S} Зна још, да неће остати ни код куће — ту нема никаква посла, тако је још <hi>онда</hi> |
| од Леонтија, док год се овај бавио код куће.{S} Он га најбоље обавести о свима променама, које |
| и се Мира и викну :{S} Љубо, шта ћу код куће казати... чича-Живојину?</p> <p>— Кажи: отишо̑ у с |
| у уживали, кад је долазио ред на овакве куће.{S} После освећене водице, попију се неколико кава |
| : »А шта ћемо сад?«...{S} До сад је ове куће издржавао народ, а сад се исцрпе тај извор.{S} Шум |
| арајући се збиљски, да сваки оде из ове куће задовољан, пресићен свима понудама, којима манасти |
| изгледу и оделу, да су то домаћини ове куће.{S} Човек беше снизак, широких леђа, добро угојен, |
| довица, која је становала баш до његове куће.{S} Она га је чешће зивкала, али му је газдарица р |
| ли је још више радио под кулук, за туђе куће, где су остала сама деца и по једна жена, и то му |
| те најдрагоценије особине старе српске куће, убијају побожност у народу, служе као легло...</p |
| пурњало се од брисања давно непочишћене куће и дворишта, рибања сниских трпеза, на којима ће се |
| н.{S} На њих се свали сав посао огромне куће, јер момци имају сваки своју »струку«, па ни један |
| ију се са смехом за трула ћерчива старе куће...{S} Њему се учини да је он мали као они...{S} Шт |
| .{S} Народ би је силом истерао из свете куће.{S} Знала је то све ова паметна женица, па је угађ |
| лазио у манастире као у праве <hi>свете куће</hi>, доносио прилоге, који су све више подизали м |
| самим.{S} Глас манастира, као <hi>свете куће</hi>, био је подједнако драгоцен и старијима и мла |
| амоти име њихова пострига, њихове опште куће...{S} Нићифору као да не беше много стало до свега |
| > <p>— И тамо и амо.,..{S} Час код наше куће, час код своје мајке.{S} Нисмо, знаш, још скућили. |
| х мрсим...{S} А продаје се до саме наше куће једна ливадица... и друга би једна жена продала дв |
| отворити...{S} Побеже <pb n="209" /> из куће и чак код вратница сачека Велимира, који остаде да |
| олегла са метлом и брише двориште, а из куће гуди потмули глас кустуре, која хитро струже прљав |
| а је негде у заклону, да нас не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да се ми појакамо, вели она и |
| ао сви његови Васићи?{S} Ено их, четири куће под Маљеном, а све пука сиротиња.</p> <p>Његов ота |
| — Од којих је твој Вељко?{S} Где су вам куће?</p> <p>— Тамо, више Марковића... оне под брдом.</ |
| и:</p> <p>— То ми треба... да отрчим до куће...</p> <p>— Знам ја твоју кућу, одговори јетко игу |
| ?...</p> <p>А шта је оно... чије су оно куће?...{S} И она нова, висока, господска, и она испод |
| одуживати порезу и сносити веће издатке кућевне...{S} А уљаник и краве и градине и њиве једва п |
| је све до сад сачувала оне лепе особине кућевног реда, који је наследила од своје матере.{S} Си |
| а.</p> <pb n="211" /> <p>У неком убогом кућерку, превила се суха, исцеђена муком и немаштином, |
| Куд ћеш? запита га чудећи се.</p> <p>— Кући... одговори Велимир отежући, а Леонтије га тек сад |
| Антоније, а овамо га зову да привређује кући, која га храни, јер и њему треба јести.{S} И најго |
| ђе толико пута да му кажем: дијете, иди кући, ожени се, па буди срећан човек.{S} Једном сам га |
| ће нас...</p> <p>— Ти се не бој.{S} Иди кући, па баци сву кривицу на мене... реци што знаш...{S |
| а те, каже, не осуђујем за то; него иди кући, па гледај своја посла« каже њој Христос.</p> <p>— |
| , и потом у трку, по један од њих, јури кући...</p> <pb n="241" /> <p>Стаде грцати свет.{S} Пој |
| траг, невољо једна.{S} Ја ћу те одвести кући.{S} Дед’, док нисам викнуо кмета и пандуре да те в |
| леда с чуђењем и немим питањем: »Каквој кући?{S} Чијој кући?«...</p> <p>— Зар ти нису јавили... |
| игуман.{S} Кад треба што зарадити овој кући, онда њему све сева, а кад је за чанком, онда је в |
| му се чинило да му је све овде, у овој кући, по вољи, али из дубине душе говораше му други гла |
| удничанка бити као нека домаћица у овој кући, па стаде још више пазити на себе и обарати очи.</ |
| нема! одговара Велимир.</p> <p>У другој кући задригла, разбарушена, у поцепаној сукњери, девојк |
| head>III</head> <p>Ала је тешко у туђој кући па још кад си слуга, кад си везан као конопцем, не |
| сад ће!...</p> <p>У трећој, отреситијој кући, одмах после поздрава, наместе и калуђера и ђака н |
| и немим питањем: »Каквој кући?{S} Чијој кући?«...</p> <p>— Зар ти нису јавили... оженио сам се |
| кола разним покућанством и посла својој кући.</p> <p>Дође исповедник из удаљеног манастира, те |
| све чиме је она руковала, па оде својој кући.{S} Увидела је она одмах, да је њено време прошло, |
| дине одсуствовања, ево га опет у својој кући.{S} Сад је тек отац Леонтије разумео шта је њему о |
| тати у манастиру.{S} Опет морамо твојој кући, па... по божјем закону!... ,</p> <p>— Море знам т |
| ги, није од истине...{S} Па право мојој кући.{S} Хинтов царски сав од злата, и већ све се блист |
| руке, која држи крст, и оно, у понекој кући, значајно стрељање очима, од стране какве угарене |
| м, непрекидним пословима, као у сеоској кући.{S} Посао парохиски готово сасвим застаје: обреде |
| ободни гости, јер осећају да су у пуној кући, у којој нема газде, и сад се не зна чија је...{S} |
| — Зар ти тако?!...{S} Први дан у светој кући, па пијан!...</p> <p>Иза његових леђа смеши се игу |
| ца...{S} Замисли се, хтео би да мисли о кући, али му те мисли некако брзо ишчезавају из памети, |
| во!... не знају«...</p> <p>Кад је пошао кући, после часа, дечко гледаше око себе скромно, бојаж |
| ња, и вадећи отуд све, што је припадало кући, односно њој: чарапе, пешкире, шарене мараме...</p |
| а у послу: и оно усплахирено сновање по кући стидљиве домаћице, и оно живо брисање и намештање |
| угрејаних мокрих чарапа и дизлука.{S} У кући настаде дуго немо ћутање, које, како изгледа, не х |
| је ли све на вама уљудно и у реду.{S} У кући живи само једна баба са сином.{S} Баба је рођена у |
| све примамљивије и лепше...</p> <p>А у кући се живело старински.{S} Беше свега у изобиљу...</p |
| еоград...</p> <p>А кад има више посла у кући, онда Милку пошљу да чува говеда, а њега одведу у |
| трчкарао по некаквим порукама и радио у кући као роб, радио без одмора, без сна... из сата у са |
| асно: »Еј,црна Видо!« и лагано се крену кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Опет грми |
| собом њих тројица, кад одрасту и почну кућити сваки за себе!...{S} А како лепо прича Светозар |
| важну и милу госту...{S} Вујо старешина кућни, Свејо већ косач, сестара нема, разудале се, а ок |
| и, или зелене воћњаци и црне или црвене кућни кровови...{S} И они већи брегови, окићени густом |
| чице са житом, варивом, смоком и другим кућним потребама.{S} Љубомир се наслонио на доксат па, |
| егови вршњаци већ управљају породицама, кућом и често представљају читаво племе.{S} А њему се, |
| леме.{S} А њему се, и ако и сам управља кућом, чини то необично, па чак и — незгодно...{S} Сви |
| есет и шест како управља овом значајном кућом.{S} Колико је воде протекло; колико ли је нових о |
| де, ни јутрења, ништа...{S} Тетка гледа кућу, поље, чак и о нурији води бригу, а они ће свак на |
| оку, са црвеним кровом и белим зидовима кућу, која је његовим новцем подигнута, он и заборави н |
| ете, па се плашљиво осврће и погледа на кућу; затим, спуштеним гласом, готово шапатом наставља: |
| повски и обешењачки стаде погле́дати на кућу. — Нана сад кроји кошуље, неће изићи.{S} Хајдемо!< |
| врати то време, па га мајка изнела пред кућу, метнула га на крило и лагано га љушка... а са Маљ |
| мном, нека узме крст мој... нека остави кућу, и браћу, и сестре, и оца, и матер, и жену, и децу |
| шта момчета.{S} Радио је много за своју кућу и то му не беше тешко, али је још више радио под к |
| о је тако тврда срца, па заборави своју кућу, родбину, све...{S} Случајно су, вели, дознали где |
| о!...{S} Ко ће ми јавити!{S} Имаш своју кућу!...{S} Овамо!... и Леонтије увуче свога друга у со |
| трчим до куће...</p> <p>— Знам ја твоју кућу, одговори јетко игуман.{S} Напослетку... назор се |
| вашем реду и обичају, а ко дође у моју кућу, мора се владати по нашем обичају.</p> <p>Леонтије |
| болестила хм... па није за овако велику кућу и овај посао.</p> <p>После овога тетку испратише и |
| Арсенија или друге калуђере: шта ће се кухати?... у чему, како?...{S} Шта ће с донесеним млеко |
| } Столови им блистају сребрним посуђем, кухиње раскошне, господске, а црквене одежде дроњаве, с |
| лупну момачко звонце, које виси испред кухиње...{S} Оба ђака истрчаше на поље, а Љубомир, не з |
| ми (чувши ово, тетка га, не излазећи из кухиње, залепи масним одговором), шмркће и често поглед |
| а нас пере... ђеца иду као...</p> <p>Из кухиње загрми врисак, прасак...{S} Сељак одјапи врата, |
| и мало затим отвори се прозорче између кухиње и трпезарије и на њему се појави бледо, предруго |
| ио поред топла »шпорета« у манастирској кухињи, а око њега се окупили љубопитни манастирски ђац |
| отпучи се од прозора и стаде скакати по кухињи, смејући се радосно и лупајући се длановима по б |
| силијан нешто весело прича, шетајући по кухињи, режући оштрим ножићем бутић младе јагњетине и з |
| Момци, ненавикнути и збуњени, снују по кухињи и сваки час запиткују Арсенија или друге калуђер |
| уће да су то они исти што се сад овде у кухињи смејаше, свађаше!...{S} Зар онај бледи, преврнут |
| ао се на свакодневне јутрење састанке у кухињи и на суморно тужно расположење, које му настаје |
| осле овако побожне јутрење: оне сцене у кухињи чине му се као нешто друго, што нема никакве вез |
| м, пође и он за њима.</p> <p>Тетка им у кухињи спремила посну попару и чак, што је необично и р |
| ада школског још не беше много, посао у кухињи буде брзо готов, јер га је мало: опрати неколико |
| n="75" /> <p>»Ово до сад што је било у кухињи, мисли Љубомир, гледајући три калуђера како слож |
| к.</p> <p>— Никола за певницу!</p> <p>У кухињи, уз прозорче, стајаше Никола, слушајући цео разг |
| а ћелијама, пред огромном трпезаријом и кухињом, чује се оштро заповедничко гунђање и незграпно |
| <p>Ћелије се отварају једна за другом, кухињска врата шкрипе сваки час.{S} Никола отворио цркв |
| S} Кад се утиша све, отворише се лагано кухињска врата и кроз њих прође омлађа, чисто одевена, |
| све.{S} Па после седне за чист, велики кухињски сто, примакне ближе малу лампицу, узме ону чуд |
| пуњено, завезано, сељак бојажљиво приђе кухињским вратима и, промоливши само главу, проговори н |
| јући шта се ради.{S} Завири и у собе, у кухињу, у трпезарију, и као окамењен, са бесмислено упр |
| цркву, упалио свеће са другом, на иде у кухињу за ватру, што ће се метнути у кадионицу.{S} Дође |
| чање Василијаново.</p> <p>Љубомир уђе у кухињу узнемирен и уплашен, не знајући још шта ће затећ |
| се одједном заплака, зајеца па побеже у кухињу.{S} Љубомир се, чим ово угледа, поврати, дође к |
| е и обарати очи.</p> <p>У том утрчаше у кухињу калуђери и ђаци, па сваки стаде облетати око Мар |
| ..{S} Калуђери, који се беху склонили у кухињу да с тетком четврти пут »ужинају«, дотрчаше и ст |
| вог саблажњивог обора.</p> <p>Дошавши у кухињу, Љубомир затече све калуђере и ђаке око тетке.{S |
| школи, а овде се само пије.</p> <p>Опет куцнуше чаше, отпева се једна црквена песма и сви гости |
| трже. »Видиш, и мене почео нечастиви да куша!...{S} Шта ми износи пред очи!«... и он се удубљуј |
| ..</p> <p>После већ чита даље како ђаво куша Саву освећеног имањем, па после, богме, и женидбом |
| Антоније.{S} Пећина, молитве, па и сама кушања сотонска .. све је исто.{S} И њему су, трећег да |
| других и много саблажњивијих сотонских кушања...</p> <p>— Е-е... отеже окружни прото.{S} Види |
| .. како ’но се зваше...{S} Али није!{S} Кушање се даје онима, који су Богу веома омиљели.{S} А |
| евет. — Сотона је у њему!...{S} И то је кушање...</p> <p>»Баш исто онако, као што је кушао ђаво |
| ијеву јадиковању.</p> <p>»И то је Божје кушање.{S} Баш као онај преподобни... како ’но се зваше |
| . али се брзо трже, сетивши се да је то кушање«.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 |
| Ах, кад ће једном бити крај томе тешком кушању!«...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| е...</p> <p>»Баш исто онако, као што је кушао ђаво Саву Освећеног! мисли Љубомир, упирући рашир |
| богме, и њу!...</p> <pb n="184" /> <p>— Кхх... ихи-хи... зачу се иза стене загушено женско смеј |
| чела, откуд падаху неке капљице.{S} Да л’ то беху грашке зноја или сузе, прота не виде.</p> <p |
| и?</p> <pb n="118" /> <p>— Славе ти, је л’ те бољело? пита га Љубомир наивно, са изразом искрен |
| нешто у ону маглу, тамо у свет...{S} Је л’ ти и сад тако, Љубо?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Вуче ли |
| S} А сад... ђаво га знао...</p> <p>— Је л’ ти тешко поћи?</p> <p>— Није... баш ми је мило...{S} |
| , док ову књигу не прочита.</p> <p>— Је л’ твоја ова књига'? запита он Светозара, после дуга че |
| шапта Светозару са страхом:</p> <p>— Је л’ то митрополит'?</p> <p>— Иди, бре...{S} То је профес |
| тако и нише...</p> <p>— Е, после си вид’ла...{S} Ко год је био грешан, сваки побего напоље, док |
| аја, шала, задиркивања и ужасан, очајан лавеж изненађених и дрских сеоских паса...</p> <p>Леонт |
| а љушка... а са Маљена тихо-тихо силази лагани повијарац, и прелеће му преко румених обрашчића. |
| , неће бити...{S} Монаси сложно, тихим, лаганим гласом запеваше тужну песму: »Загрљај Очев потр |
| вориште, поврве многобројни младићи, па лаганим кораком, разговарајући се полако уз пут, примич |
| бомира, пребаци му руку преко рамена, и лаганим полушапатом запита га:</p> <pb n="170" /> <p>— |
| "111" /> доброг сна — после свега тога, лагано идући, ослушкујући и бришући кецељом уста, уђе у |
| едање примамљива, весела, млада живота, лагано ствара и у његовој души тајну жудњу за оваким жи |
| ајпре му поглед беше несвесан, а после, лагано, добиваше све више смисла, док се напослетку не |
| браде <pb n="74" /> и један за другим, лагано и смерно, изиђоше на врата.</p> <p>Љубомир се, г |
| , из уста му прсну ракија и он немоћно, лагано отвори очи и болно погледа око себе.{S} Најпре м |
| тово парче хлеба?..</p> <p>Жуборе тихо, лагано вијугави млазеви бистре воде, скачући брзо с кам |
| ици седао, а Ђока их, одупирући о руду, лагано пуштао и придржавао.{S} Архимандриту се веома до |
| лијан даде стакло друговима, Љубомир га лагано повуче за мантију и, значајним изразом на лицу, |
| ванка се скоро наже на њега, и гурну га лагано прстом у чело, да би је погледао право у очи...{ |
| етљену тишину...</p> <p>Али дружина иде лагано и весело, никога не заносе дивни призори, никоме |
| и се, ни сам не зна од чега.{S} Он пође лагано са доксата.{S} Велимир викну за њим:</p> <p>— Је |
| ме чекај, сад ћу ја..</p> <p>Он се испе лагано у друго одељење, које је било баш над професорск |
| гледати запрепашћено у гомилу, која се лагано примицаше.</p> <p>— Умро !... несрећник! оте му |
| ију из другог стаклета.</p> <p>Врата се лагано отворише и кроз њих се, блед и погурен, потуљен |
| е, умор се све више осећа, трепавице се лагано склапају, наступа тврд, уморан детињи сан...</p> |
| ана...{S} Кад се утиша све, отворише се лагано кухињска врата и кроз њих прође омлађа, чисто од |
| у му мисли кроз главу као муње, и он се лагано провлачи поред другова, кријући очи од љубопитни |
| нако«...</p> <p>И Љубомир осећа како се лагано почиње од њега одвајати све оно, што му је до са |
| о је гледао, гледао... и осећао како се лагано нека нова, сасвим необична жудња увлачи у његову |
| <p>Под ногама усамљена путника, што се лагано провлачи манастирском реком, шљепка се густо хла |
| о туле сви човечји идеали... као што се лагано тули живот човеков, или можда живот целог човеча |
| у овакој прилици.</p> <p>Господин поче лагано, изнајпре заплећући се, застајкујући да смисли и |
| м млазом низ усијано лице му, и стадоше лагано видати љуте очајне боле...{S} Разлеже се по мрач |
| > <p>»Што ли је то?... мисли Љубомир, и лагано, кришом, подиже очне капке испод надвијених веђа |
| кну сама себи гласно: »Еј,црна Видо!« и лагано се крену кући.</p> <milestone unit="subSection" |
| сница!{S} Ха-ха-ха!... засмеја се она и лагано, пажљиво, бојећи се да не увреди Љубомира, гурну |
| ји се немоћно, загушен димом, лелујао и лагано гасио.{S} Љубомир дометну суха грања, и ако је в |
| изнела пред кућу, метнула га на крило и лагано га љушка... а са Маљена тихо-тихо силази лагани |
| пи врата, и опет, онако исто одмерено и лагано, стадоше лупати потковане цокуле...</p> <milesto |
| онах, стајући на крај, иза монаха, који лагано иђаху за архимандритом...</p> </div> <div type=" |
| ева се низ младићево лице, олакшавајући лагано паучинастом, ваздушастом руком тешки бол и страх |
| врши окружни прото, грицкајући и сишући лагано с правим гастрономским уживањем и великом вештин |
| стиснуте зубе младићеве.{S} Тетка сручи лагано целу чашу.{S} Раде измаче нож...</p> <p>Одједном |
| ута, накашља се прилазећи му.{S} Игуман лагано пренесе очи на тамну фигуру, која му се приближа |
| но прилепљена за сто, догорела и пламен лагано нагорева суху масну даску; почиње се развијати п |
| > све тако обично, тако просто...{S} Он лагано и непрестано гази по добро утрвену путу, по оном |
| знаш, неке из Јасеновца, саопшти јој он лагано, као неку велику тајну.</p> <p>Леонтије оде у св |
| уге крупније штеточине.{S} Сад ће, тако лагано, гађајући уз пут сенице, до своје нове »симпатиј |
| коро ни о чему није мислио.{S} Иде тако лагано за временом, као и сав свет манастирски, не мисл |
| ескрајни мир!...</p> <p>Кроз шуму нешто лагано шушка.{S} Кораци се све више примичу стеновиту к |
| м осећањем побожна задовољства, Љубомир лагано увлачи врат у овај »лаки јарам«, и осећа да се в |
| нда мучили толики испосници?«...</p> <p>Лагано, неосетно, удаљи се са свог места и побеже у шум |
| мо одмах наместити онде четврти.</p> <p>Лагано, бојажљиво, скоро нечујно лупну момачко звонце, |
| ше му да је то Сава, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у ону бескрајну рав |
| се десити да узгред види Саву, да гледа лађу и »швапску« земљу, али то не може учинити онда, ка |
| , који даваше упитаноме доста повода за лаж.{S} Он као да вељаше у себи: »Та слажи, море... вид |
| есто...</p> <p>— Но, знам ја да она све лаже...{S} Зар ја не видим како је мене!...</p> <p>Свет |
| <p>— Де, ти, Еро!...{S} Онај други мање лаже, али је велики циција, скоро као и Максим...</p> < |
| а нешто друго створен...{S} Сад, или да лажем Бога, или да послушам и поштено извршим његову за |
| реч помену.</p> <p>— Ја, цело.</p> <p>— Лажеш, бре...{S} Нисам га ни ја ни половину прочитао!</ |
| памуклици и шареним накриво сашивеним »лажигаћама«, од оне исте тканине, од које попадија крој |
| е зна...{S} Добри су људи, овај... само лажу обојица, а Василијану ни десету не примај...</p> < |
| овај манастир, чувеном старцу, игуману Лазару, који се прославио у целој Шумадији својим »подв |
| на плава небесна дубина, али тај сјајни лазур све јаче привлачи меку душу, која је рођена само |
| беше и на Маљену, трепери и одсјајкује лазурно плаветнило, под њим заигра нека млечно-бела, та |
| радозналим, зеленкастим очима по јасном лазурном недогледу...</p> <p>— О Љубо, чу се одозго са |
| е то <hi>почетак</hi>, који никоме није лак.{S} Молитву над једном слабом старицом изврши мало |
| ати као на облачну дану.{S} Спустила се лака ноћна хладовина па успављује и људе и животиње и б |
| о свега се навукло паучинасто покривало лака заборава давно негледаних слика, па сад све ниче п |
| астом, нежном светлошћу, бацајући своје лаке зраке на позлаћени крст и црвенкасто кубе храма.{S |
| уђерско лице, кад затресоше и загруваше лаке таљижице по помошћену уласку испод звонаре...</p> |
| тва, Љубомир лагано увлачи врат у овај »лаки јарам«, и осећа да се враћа све исто, како је и пр |
| ни остаје онај наш вилењак.</p> <p>— Е, лако је слушати оца Васу, уздахну Никола са завишћу: он |
| ући ко и пре расејано.</p> <p>Арсеније, лако као на крилима, искочи из реда и дохвати леп исциф |
| код овакових људи, где је он становао, лако удесити.{S} Рада школског још не беше много, посао |
| њу топла југовина, па се спустило тихо, лако пролећно вече.{S} Месец, у другој четврти, већ исп |
| е беде опростим.</p> <p>— Знам, знам... лако је то.{S} А после?</p> <p>— Црква ти мора бити сва |
| ар не може и он тако?{S} А после?...{S} Лако је за то...{S} Зар није Господ казао: не брините с |
| х момака, па овде под звонару.</p> <p>— Лако ћу ја то, рече Љубомир.</p> <p>— Изнајпре ћеш са м |
| на, јер зна да се овај »курјак« не вара лако.{S} Пред њим се он само начинио преплашен, и кад г |
| ма за имање, ето то је...{S} А после је лако...</p> <p>— Онда... реци му да не можеш за сад, па |
| Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако«...</p> <p>Шта је ово сад?!...{S} Не разлази се он |
| } И, што је главно, плаши га оно »бреме лако«, што га узима на себе...{S} Жудео за тим, и сад г |
| прострла се по видику, <pb n="196" /> и лако трепери по местима, која су удаљена од шуме...</p> |
| ао ђак; сад не може човек ни да их види лако, а њему је баш нешто требао, али шта оно беше?</p> |
| итије читати, не може се човек одвојити лако од њега...{S} Како би било да не <pb n="124" /> чи |
| ци, нађе се у неприлици: побећи ће и он лако, али шта ћемо ако игуман одједном баш њега потражи |
| ја му се једном насмејала, није га тако лако хтела оставити.</p> <p>Нашло се сведочанство за ча |
| ењу на земљу осети, да је кошуљом нешто лако закачио, и кад паде на земљу и дочека се на руке, |
| не за преноћиште (у <hi>своме</hi> селу лако је било) јер га је страх да остане <pb n="16" /> с |
| гра пред очима весело, сјајно, са неком лаком, паучинастом измаглицом.{S} Он још разазнаје све |
| а Љубомира пазите отечески«, стајало је лаконски у томе неочекиваном писму. </p> <p>Зашто се иг |
| ће да га пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљување...</p> <p>— Ха-ха-ха... смеје се Велим |
| .{S} Велимир узе Љубомира за руку, више лакта, и поведе га олтару...{S} Мало звоно одјекну кроз |
| божићне ноћи!...{S} А ти куњај тако!{S} Лаку ноћ!</p> <p>»Он, прост сељак, и зна се наћи у живо |
| ата, и зачу се Велимиров глас:</p> <p>— Лаку ноћ, Леко!...</p> <p>Леонтије отвори врата и стаде |
| озара — све га то радује, весели и баца лаку копрену заборава на дочек родбине му.</p> <p>Али м |
| а осети, познату му од јесенас, трему и лаку збуњеност...{S} Кад стиже манастиру, Василијан га |
| ксим и хтеде скочити, али нађе да му је лакше само махнути руком, као да брани пилиће од јастре |
| вши да је Љубомир већ зажмурио, настави лакшим гласом: неки млакоња...{S} Није за наше друштво, |
| елики кухињски сто, примакне ближе малу лампицу, узме ону чудну књигу са црним сјајним корицама |
| а је окитила цео онај дугачки планински ланац; не повуче јаче у себе ове мирисне борове хладови |
| сам инок одрекао...{S} И отац Сава, оно лани у подруму, са протом, што изговори о свету, па дан |
| /p> <p>А по ходнику и дворишту све већа ларма, узвици и чак нешто на лик песме...</p> <p>Леонти |
| одолазили кметови, одборници, сељани... лармају и гледају да пропипкају <pb n="31" /> одмах: ра |
| брежђанских медњака, па савија језиком ластаре и... и гледа како упаде у њиву стричев син и по |
| се бавио са архимандритом, купио добра ластика и чим се вратио, направио две праћке: једну од |
| е вратио, направио две праћке: једну од ластика са ракљастим дрветом, и њу је употребљавао искљ |
| рикне, и залелуја се тихи, сањиви ноћни лахор, успављујући узбуђене, пијане главе...</p> <p>Зор |
| о.{S} Отац Сава, стаде, наравно кришом, лебдети над својим драгоценим »туњавцем«...</p> <p>— Та |
| н, стварао и слагао на саму душу своју, лебдећи над њима, као над јединим благом срца свога...{ |
| где се прославља Свети Сава.{S} И сад с леве стране, збивени у скамијама, седе неки ђаци, калуђ |
| ом, а са њега се гледају као на длану с леве стране подринске, и с десне шумадиске планине.</p> |
| орне ноге и на њима се равномерно њиха, лево и десно, погурено, здепасто, неокретно тело.{S} Са |
| ући до сад невиђену густу шуму, која се лево и десно пружила, — новина ова паде у манастир као |
| ра и глади.{S} Свуд око њега, и десно и лево, склопила се огромна планина, којој, како изгледа, |
| милавка: како је год окренеш, десно или лево, она стоји подједнако...{S} Празна је душа, мој бр |
| у левчу, не марећи што ће му она одбити лево бедро.{S} Ова му почаст <pb n="165" /> изгледаше м |
| з зида.{S} Љубомир корача... одупире се левом руком о бедем, а десном балансира... ноге једва и |
| претури преко лотре, и седе баш уз саму левчу, не марећи што ће му она одбити лево бедро.{S} Ов |
| се свака животиња и човек згрчи у топлу легалу, па не пушта од себе ни гласа.{S} Само у пећима, |
| арији ђаци, и Светозар оде са некаквом »легијом«, оде и »господин«...{S} Љубомир се осврта једа |
| Љубомиру се чини, да за њим лете читави легиони нечастиве силе, и он се још јаче упиње, трчи, п |
| , убијају побожност у народу, служе као легло...</p> <pb n="177" /> <p>— Да се укину! да се уни |
| нако... после стара вина, да грдите ово легло...</p> <p>— У вину је истина! викну онај професор |
| не стидите у овоме... како ’но рекосте, леглу... да се добро напијете, па онако... после стара |
| помене...</p> <p>— Знаш... кад онако ја легнем крај студенца, ти нешто дељкаш, а тек папоња зав |
| <p>— То и ја све мислим.{S} У вече кад легнем, па зажмурим, <hi>оно</hi> ми одмах дође.{S} Нај |
| нека слабост у глави, што ме обузме чим легнем.{S} Онда се окрећем у постељи и ништа не знам гд |
| ре, не знам ни ја... чини ми се тек сам лего.{S} Тамо ми је то и почело, а већ овде једнако, св |
| {S} Дохвати »тетку« за врат хладним као лед рукама, развуче своје широке, дебеле, ћосаве усне, |
| вац...{S} Пипамо га рукама, —хладан као лед...{S} Дај, рекох, да га скинемо до реке...{S} Тешко |
| орисано, намештено... све је хладно као лед, без срца...{S} Само си ти један сталан, непомичан, |
| не може да се надише, а чело хладно као лед и по њему се просуле честе грашке зноја...{S} Умор, |
| леђено, како не може да обухвати рукама ледене рогуље, како с великим напрезањем пребацује плас |
| и, како вели Љ. Вуличевић, хладно, као ледено мраморје олтарско!...</p> <pb n="183" /> <p>Љубо |
| мнина, што га је омотала, и срце му још ледено, и све је око њега тамно, као што је и било...{S |
| внички, па ипак кријући главу за њихова леђа, стаде Велимир.{S} Љубомир се само приближаваше от |
| самог мрака.{S} Шумар заметне пушку за леђа, па оде у девето село...{S} Воденичари замоле поме |
| о.{S} Он ми прича како је савијао своја леђа, а не каже је ли живо дете!...{S} Игуман кресну гр |
| па гледа како се преливају бела кравља леђа под сунчаним зрацима, и како белавка брзо маше реп |
| ногама папуче.{S} Он затурио чабрњак па леђа, па гледа на неке њиве, преко од механе и казује н |
| а, са кога сваки тежак гледа да подупре леђа кад седи или стоји) па брзо чупа и растреса бела, |
| ну њене лежанке, седе на сено и подупре леђа о тренице па стаде гледати у пламен; она се спусти |
| човек и жена.{S} Љубомир ућута, окрете леђа дувару и спреми се да, онако ђачки, поздрави ово д |
| се лепо...</p> <p>Леонтије брзо окрете леђа свима, глава му се затресе и чу се загушени хропац |
| ву.</p> <p>— А јао!...{S} Никола погрчи леђа, као да се брани од нечега, па се обрте Љубомиру:< |
| , он се одмах нађе у послу и окрене јој леђа.{S} Она опажа да је младић не мрзи, али је се боји |
| висе две веће котарице иза Леонтијевих леђа, преко бисага, у које ће Велимир купити јаја...</p |
| ј кући, па пијан!...</p> <p>Иза његових леђа смеши се игуман Сава, и нешто шапуће тетки, која с |
| уша чути, кад се неко иза самих његових леђа продера:</p> <p>— Ко је то!</p> <p>Љубомир одскочи |
| широком, масном, скинутом са игуманових леђа расом, са натученом до ушију простом камилавком на |
| ове куће.{S} Човек беше снизак, широких леђа, добро угојен, обучен у чисте кошуље од танког пла |
| пуст«, нагоше један за другим, погнутих леђа, убрзаним корацима, сваки у своју ћелију...{S} Гос |
| глу, дивна, пластаста Букуља...{S} А за леђима виси, непомичан и светао, мио као сунце, зелени |
| и за њим и отац.{S} Остаде сва кућа на леђима невешта момчета.{S} Радио је много за своју кућу |
| ао му је да те <pb n="206" /> донесе на леђима...{S} Знаш да сам ти друг... хајдемо лепо заједн |
| која, са заметнутим празним бакрачем на леђима, обучена у неку цицану сукњицу, иђаше за њим.</p |
| велики штап са упрћеном пуном торбом на леђима, познаде га и препаде се.</p> <p>— Ене-де!...{S} |
| руза, па још стричева кукуруза...{S} По леђима му помилеше трнци, као да је Савин дан.{S} Стриц |
| еде у хладу и чешљају.{S} Он се подупро леђима о храпаво дебло лужниково (са оног истог узрока, |
| ном црвеном чохом, амвону, окренут њему леђима, стајаше неко, обучен исто онако, као што је нас |
| рца.</p> <p>Љубомир заузе половину њене лежанке, седе на сено и подупре леђа о тренице па стаде |
| Кад он уђе, девојка се прену и скочи с лежанке.</p> <p>— Ене де !... узвикну она изненађена и |
| черњи, најрадије је претурао књиге које лежаху растурене у скрињи Светозаревој.</p> <p>— Их, ко |
| бомир, добивши неку крпетину од момака, леже на једну клупу, покри се и заспа истог тренутка.</ |
| изненадно догоди, довуче се до постеље, леже и заспа одмах.</p> <pb n="97" /> <p>— Та махни га! |
| сподске шале и смеха, оде у своју собу, леже на постељу и стаде уморно гледати по мрачној соби. |
| дом у пространство, уђе у своју ћелију, леже на постељу и стаде несвесно шарати очима по тавани |
| из њених руку, па онда он <pb n="5" /> леже на њу и стаде је давити.{S} Девојче је очајно млат |
| унак паде на траву као дулек, а девојче леже по њему и притиште га целим телом.</p> <p>— А, кић |
| сно уплашен младић, трчи у своју собу и леже на кревет. — Сотона је у њему!...{S} И то је кушањ |
| сувише у својој ревности, па задовољно леже у вече на меку постељу.{S} Спавао је, опет по саве |
| аздушастом руком тешки бол и страх, што леже одједном на душу његову.{S} И кад се сит исплака, |
| дечко, кога другарица назва Љубом, опет леже у хлад и обрте очи плаву небу.{S} Чиста је и мирна |
| искобељати, кад ме притиснеш, вели он, лежећи на отави и гледајући је блажено.</p> <p>— Нека.. |
| рича игуману како су га нашли.</p> <p>— Лежи тако под престолом, пресамитио се као мртвац...{S} |
| врећица, окренут главом руди, као мртав лежи Љубомир.{S} Скидоше га и положише на под у ходнику |
| нило још заносније, побожније...{S} Сад лежи, уз затворену огромну књигу, осветљен слабим плами |
| </p> <p>— Славе ти, зар од онда једнако лежиш ! викну му девојче, нагнувши главу у страну, иска |
| !... двојицу!</p> <p>Тек у вече стигоше лекари, и одмах после прегледа изјавише забринутом »бра |
| игумана...{S} Хе, роде... имам ја таке лекарије... хтеде се даље правдати Арсеније, али га пре |
| од њега прође брзо.{S} Али после изјаве лекарске њихова лица добише разне изразе: прво страх од |
| у се Велимиров глас:</p> <p>— Лаку ноћ, Леко!...</p> <p>Леонтије отвори врата и стаде пред друг |
| ђе Велимир у испосницу.</p> <p>— Е, мој Леко... рекох ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове те арх |
| можеш, само ако хоћеш.</p> <p>— Хе мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни за владичанство! узвик |
| чи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто ми од ноћас сева десна страна, ве |
| и мислимо: ту је.{S} Одиста га држе они лекови.{S} Али, брате, кад заседне за трпезу, па стане |
| са литрењача, у којима су разне осушене лековите траве.</p> <p>— Васо, ено ти ђезве па сипај, р |
| ече да ће у шуму, ради некаквог јесењег лековитог корења, али још од капије обрте на другу стра |
| — Не, да га омрсиш сабаиле, док не пије лековиту ракију, викну први калуђер, отурајући теткину |
| борављао ни школу.{S} Већ је знао доста лекција о некаквим минералима, о кристалима, о тврдоћи |
| жице, трепери и опија разнобојни шебој, лелуја се гранчица мирте над клупицом и сунце весело од |
| амичак, који се немоћно, загушен димом, лелујао и лагано гасио.{S} Љубомир дометну суха грања, |
| ро струже прљаву, криву совру и чује се лен промукао глас:</p> <p>— Причекај, попо, очију ти!.. |
| p> <p>Чобанче устаде, протеже се и пође лено к девојци, која држаше јарца и прекореваше га што |
| да по дворишту и стаде се подавати оном леном дремежу, што наступа на оваким припекама...{S} Та |
| ... прими слугу твојега, <pb n="198" /> Леонтија«... отац Сава малко застаде; монаси се насмеши |
| ине речи: »Требају му она три монаха, а Леонтија ћемо на јесен у школу«...{S} Досетио се отац С |
| себе радознало, и кад угледа застиђена Леонтија, насмеши се ђаволасто, па и сама врдне очима у |
| елимо у част нашег милог сабрата... оца Леонтија!{S} Хоћемо ли?...</p> <p>— Живео!... загрмеше |
| га искрено дочека и није се одвајао од Леонтија, док год се овај бавио код куће.{S} Он га најб |
| сад о месојеђу доведена, снаха да изује Леонтија.</p> <p>— Нека... нека... замуца калуђер, врда |
| гласом.</p> <p>— Ево ти књиге, па терај Леонтија нек’ ти чита.</p> <p>Леонтије хтеде скочити од |
| и посла их некуд.{S} Калуђери сви, осим Леонтија, веселим намигивањем и климањем главе, одобриш |
| ушевљеним гласом Василијан, седајући до Леонтија и тапкајући га по плећима.</p> <p>— Ово, роде, |
| у то твоје испосничке намере?...</p> <p>Леонтија изненади и збуни ово питање.{S} Он је мислио, |
| ви се, беспослени, разишли по потоцима, Леонтије се врати из шуме, где је до сад читао једну бо |
| за пут спремише.{S} После четврт часа, Леонтије на коњу а Велимир пешке, одоше на пут.</p> <p> |
| ена!...</p> <p>Кад преради све послове, Леонтије отпутова своме крају...</p> <p>Како се изненад |
| У вече, кад остаде сам у својој ћелији, Леонтије се стаде прибирати.{S} Овакав дочек изненадио |
| две недеље, по наредби духовне власти, Леонтије прими управу манастирску, као новопостављени н |
| p>Некако наодмах по одласку Нићифорову, Леонтије отпутова у окружни град.{S} Чим одседе у механ |
| ође тешко време!...</p> <p>— Ах !...{S} Леонтије горко уздахну и очајно, као остављени у пустињ |
| поња завречи чак у другим косама!...{S} Леонтије се хтеде овим подсетити на своје сањалачко гле |
| делске справе још се некако сумња...{S} Леонтије се добро сећа што је гледао у Фрушкој гори, ал |
| а, нема кад да сумња ни да тугује...{S} Леонтије се даде на посао.{S} Толико је пренаглио жудњо |
| остасних, густих рудничких огранака.{S} Леонтије, још ђаком, волео је пратити овамо кога калуђе |
| има, и гледа право у оца Василијана.{S} Леонтије се досети, да ће то бити најновија Василијанов |
| вијена, чиста, обична поцрнела лица.{S} Леонтије оживе.{S} Сад ће се поновити све старе, дивне |
| ти <pb n="248" /> на трлу код стоке.{S} Леонтије проба да протестује:</p> <p>— Ух, брате... нез |
| уће, где су жене језичне и бестидне.{S} Леонтије иђаше као преко жива огња.{S} Онаких задиркива |
| постао благ и приступачан као дете.{S} Леонтије се бојао прекора због новог одела, које је у Б |
| равио висок, тринаестогодишњи дечко.{S} Леонтије добро познаје свако ово лице, али му се сад це |
| дмор, и весеље, све беше заједничко.{S} Леонтије се подаде томе колу неосетно, без размишљања.{ |
| амњан, кадионицу, је ли све спремно.{S} Леонтије се осећа као на жеравици: продангубиће читав ч |
| p>— Кући... одговори Велимир отежући, а Леонтије га тек сад погледа с чуђењем и немим питањем: |
| ондова, то је Сава изузео и потрошио, а Леонтије се, по саветима умних људи, задужи, да би мога |
| лијеп, слава те не убила!... '</p> <p>А Леонтије затвара очи, шапуће молитву и бега, остављајућ |
| <p>— Хи-хи-хи... богослов!...</p> <p>А Леонтије, поштујући црквено правило: »веја по чину да б |
| крај, не мислећи ни о чему...</p> <p>А Леонтије?...{S} Он се и без овога намислио доста, па са |
| p>— А ти не мислиш тако?!... погледа га Леонтије оштро и прекорно.</p> <p>Вујо, стидљиво и шире |
| ванка.</p> <p>У овако светлим тренуцима Леонтије сиђе у подрум, који је давно и печално осироте |
| љу...</p> <pb n="259" /> <p>Једног дана Леонтије опази, да се добици манастирски никако не могу |
| ећаш ли се како си се претурала? запита Леонтије стидљиво и обори очи.</p> <pb n="256" /> <p>— |
| кну она, вадећи неколико марамица, које Леонтије није метнуо у свој џеп. —То ли је онај свети!. |
| а још живота.</p> <p>Једне посне недеље Леонтије не оде у цркву.{S} А и што ће!...{S} Тамо служ |
| весело, али после настаде оно, чега се Леонтије највише плашио.{S} На знак домаћинов приђе нај |
| ако слатким сестринским погледом, да се Леонтије намршти.</p> <p>— Мој Љубо, завршује разговор |
| Како... зар због тога живиш? зачуди се Леонтије.</p> <p>— А због чега ти живиш? насмеја му се |
| тупити...</p> <pb n="202" /> <p>То вече Леонтије, у својој ћелији, проведе у дугом разговору са |
| !{S} Имаш своју кућу!...{S} Овамо!... и Леонтије увуче свога друга у собу, посади га да седне, |
| вадама, док га чобани не ухвате...{S} И Леонтије, пометен, збуњен у започету послу, утучен, пре |
| ривредни рад...</p> <pb n="250" /> <p>И Леонтије пође за општим покретом.{S} Њему дође цела ова |
| сад, од онолике задруге, остадоше сами Леонтије и Василијан.{S} Али... беше и нових лица.</p> |
| неспретну мантију, превио се наш смерни Леонтије у дворишту богословијском, са исто онако, као |
| да не чују још какво питање.</p> <p>Чим Леонтије прими старешинство, Велимир му напомену, да ку |
| и... помозите му!... узвикну пренеражен Леонтије.{S} Јеси ти луд!{S} Ко ће на то пристати?...</ |
| м, помисли: »Шта ово он?...{S} Ко је то Леонтије?...{S} Јест, знам ко је...{S} То је сад онај < |
| остоин«...</p> <p>Сврши се!</p> <p>Брат Леонтије, пошто се ижљуби с новом браћом, чекајући док |
| И они су створени као ја и ти! узвикну Леонтије весело, држећи да му друг не може на ово ништа |
| 00_C22"> <head>XXII</head> <p>Јеромонах Леонтије, при повратку са посвећења, донесе оцу Сави пи |
| 00_C26"> <head>XXVI</head> <p>Јеромонах Леонтије мирно доврши своје школовање.{S} Са њим отац С |
| после прве школске године проведе отац Леонтије на путу, пратећи свога владику по епархији, из |
| о што учини и зачуђени, изненађени отац Леонтије.</p> <p>Дани пролазе...{S} И све што беше чудн |
| опет у својој кући.{S} Сад је тек отац Леонтије разумео шта је њему овај манастир, сад је схва |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Отац Леонтије се најодушевљеније, као ’но први пионири хришћ |
| па му грунуше сузе...</p> <p>— Брат наш Леонтије облачи се у ризу радости, рече архимандрит, а |
| чаним, јасним гласом:</p> <p>— Брат наш Леонтије постригава власи главе своје; рецимо о њему: г |
| ва слабим гласом.</p> <pb n="224" /> <p>Леонтије се врати друговима.{S} Кад прође поред тетке, |
| убин руменилом...</p> <pb n="234" /> <p>Леонтије се прену и одмах се стресе од јутрење студи, к |
| је онај свети!...</p> <pb n="215" /> <p>Леонтије хтеде планути, али се Велимир брзо уплете у ра |
| .{S} Ако се што нашло... можемо!</p> <p>Леонтије се смешка, сећајући се, како је прошлог ускршњ |
| уштених на слободу двоножаца!...</p> <p>Леонтије се подаде сав овом изненадном, плаховитом пово |
| ...{S} Видео човек очима све!...</p> <p>Леонтије одјури у стовариште Мирковићево.{S} Тамо заста |
| лас:</p> <p>— Лаку ноћ, Леко!...</p> <p>Леонтије отвори врата и стаде пред другом.</p> <p>— Куд |
| толики рад, па све у залуд!?...</p> <p>Леонтије најпре држаше да је то нека погрешка, да ту мо |
| .{S} Тамо су се браћа упутила...</p> <p>Леонтије ретко кад осети да стаје ногама па земљу.{S} В |
| рате, да знам, па ако не ваља...</p> <p>Леонтије до сад мишљаше да је питање управљено њему, и |
| па онда игра... игра... игра...</p> <p>Леонтије не разуме и не види ништа више.{S} Подупро осл |
| вици и чак нешто на лик песме...</p> <p>Леонтије, пошто се сврши његова чреда читања над мртвац |
| остаде само магловито сећање...</p> <p>Леонтије загледа дубоко у прошли живот и, после дуга ћу |
| пушта у натраг и лети... лети...</p> <p>Леонтије пружа руке напред и у страху хвата се за нешто |
| иво, реци ми, па да идем деци...</p> <p>Леонтије се смрзо, окаменио, па нити може уста отворити |
| поздравио и опростио се лепо...</p> <p>Леонтије брзо окрете леђа свима, глава му се затресе и |
| а не знаш шта има у клупчету...</p> <p>Леонтије га погледа чудно, не разумевајући смисао говор |
| о, о чему се бринула тетка Мара.</p> <p>Леонтије се смешкао на саблажњив предлог, и као предоми |
| па терај Леонтија нек’ ти чита.</p> <p>Леонтије хтеде скочити од изненадна помена свога имена. |
| .. пита га брижно отац Арсеније.</p> <p>Леонтије му осмехом одговара да није заборавно, и обрће |
| нанесе ветар мирис свеже сламе.</p> <p>Леонтије само осећа да се земља под њим једнако љуља и |
| .. одјекнуше гласови испод липе.</p> <p>Леонтије се само зајапури, погледа с раширеним у блажен |
| ним! узвикну Нићифор смешећи се.</p> <p>Леонтије зину, прекрсти се и одмаче се корак, два од ње |
| сву вољу и одушевљење за радом.</p> <p>Леонтије се повуче у собе, и одједном занемари све оно, |
| ти друг... хајдемо лепо заједно.</p> <p>Леонтије, као у сну, не разумевајући више ништа, знајућ |
| ора се владати по нашем обичају.</p> <p>Леонтије пружи ногу с таким осећањем, с каквим је болес |
| н лагано, као неку велику тајну.</p> <p>Леонтије оде у своју ћелију, а тетка побаца и прилоге и |
| четку је, као што видесмо, цео манастир Леонтијев личио на скорашњи рој, који је с великом журб |
| их радо знаних вести...</p> <p>И сељани Леонтијеви учинише пријатан утисак на њега.{S} И оно оз |
| Ради тога и висе две веће котарице иза Леонтијевих леђа, преко бисага, у које ће Велимир купит |
| ходник, јер он живо престави себи слику Леонтијевих »подвига«, који ће, тамо кроз неку годину, |
| наест дана, израчуна Велимир, на питање Леонтијево: колико ће се забавити у овом послу.</p> <p> |
| ..</p> <p>Још једна жеља остаде на срцу Леонтијеву.{S} Толике године прођоше, а он не виде више |
| ноћивају, кад су у великом послу.{S} А Леонтију сад преноћиште у кућама, где има женских, изгл |
| а је одвукоше на њену постељу.</p> <p>А Леонтију све игра пред очима весело, сјајно, са неком л |
| везено бело марамче од паргара, што га Леонтију подноси на дар каква слободна девојчура, навик |
| <pb n="246" /> <p>После кратког времена Леонтију дође налог, да упути оца Арсенија у манастир т |
| ико трпели !?«... </p> <p>Сутрадан дође Леонтију порука од архимандрита, да обиђе с водицом још |
| уху, јектенија — молитва »о брату нашем Леонтију«: да му Бог помогне непорочно довршити намеру |
| ропадају!...</p> <p>У таком времену оцу Леонтију би суђено да отпочне озбиљно, зрело живети, да |
| — и ако је ован!</p> <pb n="225" /> <p>Леонтију сад, после овако љубазна и невиђена у манастир |
| нађених и дрских сеоских паса...</p> <p>Леонтију није првина да иде по водици.{S} Само је до са |
| <p>Гле, дваестогодишњи младић Антоније, леп као уписан, обучен господски, води за руку своју је |
| , али му се чини да спава и у сну осећа леп мирис сламе и чује некакав необичан разговор...</p> |
| } Архимандриту се веома допаде снажан и леп глас Ђокин, који на опште задовољство отпева вечерњ |
| бав?</p> <p>— Љубиле те свраке, како си леп!</p> <p>— А зар је ови Арсеније... хап!... лепши од |
| ао на крилима, искочи из реда и дохвати леп исцифран полокењак у коме се преливаше, жућкаста ка |
| p>Прве недеље по Ваведењу десио се тако леп дан, какав се виђа само у августу.{S} Архимандрит з |
| мраку: већ мора да је нека царица... а лепа!{S} Па се ја са њом оженим... зна се: ко бајаги, н |
| .</p> <p>Прва домаћица манастирска, она лепа намазана, обојена женица, беше необично добра душа |
| пе чудно изгледају...{S} Велика парчета лепа поотпадала, темељци поизвиривали и почели трулити, |
| нуло.{S} Љубомир устао и гледа како сад лепа светлост улази кроз прозоре.{S} Ово је онако, као |
| је се беше наслонио.{S} Пред њега стаде лепа млада женица, мале црнпурасте главе, кицошки опрем |
| аље, најежене од јесење свежине.{S} Баш лепа!...{S} А како је ђаволаста!...«</p> <pb n="186" /> |
| ј челопек горе, па погледам долину моје лепе Груже, како се њоме на све стране размилио свет... |
| јводини, али је све до сад сачувала оне лепе особине кућевног реда, који је наследила од своје |
| д се забелише зграде и дограде, које се лепе и гомилају <pb n="223" /> једна уз другу, једна пр |
| у испред очију!...{S} Мало јој је овако лепе зелене траве и хладовине, него хоће кукуруза, па ј |
| зненађења...{S} Мислили су да ће и овај лепи празнични дан проћи досадно, тешко, јер отац Сава |
| оби од архимандрита.{S} Али га Велимир, лепим речима, придоби за своју намеру: да се, по обичај |
| ти овај груби луб, кад се покрије меким лепим кашмиром.{S} Али мука је — недељом се не ради...{ |
| на само да сања и да трепери пред овако лепим појавама природним...</p> <p>Дечко подиже главу.{ |
| ара; ено га доле у потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је да те <pb n="206" /> донесе на леђим |
| што ће му такво знање.{S} Знао је доста лепих ствари из земљописа, јер је то професор лепо прич |
| <p>Прочитао је доста других, краћих ну лепих, животописа, и већ је по њима створио себи, не јо |
| утао: оставио свој први младачки идеал, лепо ђаковање, оставио родбину, село, све... — и гле, с |
| пре послушати...{S} А ми овако сложно, лепо, па...</p> <p>— Јест, јест... треба... као браћа! |
| ти онда ништа не знам за себе.</p> <p>— Лепо је, и ја волим.{S} Али дугачко, брате... заболе но |
| се као калуђери.{S} И ти треба са нама лепо... као браћа.{S} Знаш, овде су сви од нас старији, |
| {S} Светозар вели да и то многи раде па лепо живе, и још по неки стекне...{S} Само за прво врем |
| некад био добар »иберциг«, па ће и сад лепо послужити сирото ђаче.</p> <p>У школи му рекоше, д |
| ај спор била је огромна.{S} Тако то иде лепо сваке године: она угледна кућа трља руке задовољно |
| екаше госте домаћински.{S} Вечера прође лепо и весело, али после настаде оно, чега се Леонтије |
| да не оставља своју колевку, која га је лепо одњихала... да не оставља овај прости мирни живот, |
| градице од трња или облица...{S} Кад је лепо време — трчи праши, плеви, окопавај; кад је киша — |
| етена, некако онако...{S} А како јој је лепо стајало јуче просто јелече, од пругасте ћитајке, о |
| комеша, весели и живи!...{S} О, како је лепо тако живети !...{S} Али <pb n="222" /> се он сећа |
| аведе на неке мисли. »Ето, уче... то је лепо, мисли игуман.{S} То је у моју славу...{S} Кад, ре |
| } А њему су казивали, кад се почне које лепо житије читати, не може се човек одвојити лако од њ |
| остеље и тако...{S} Он моли да је приме лепо, па ће бити њоме сви задовољни.</p> <p>Старији кал |
| к црвен појас од свилена рипса, који се лепо прелива у оне превијене пруге, што личе на чамовин |
| ти оно, што је била Сави.{S} Опрости се лепо са свима, дарова сваком брату убрус и чарапе, па о |
| бо те на самрти поздравио и опростио се лепо...</p> <p>Леонтије брзо окрете леђа свима, глава м |
| се обрадова толикој пажњи према себи, и лепо се пољуби с млађим братом.</p> <p>— Роде... добро |
| род из храма.{S} Одједном изиђе чисто и лепо одевена, примамљива група: човек и жена са два мал |
| како!{S} Ето, баш мислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш Јованку...</p> <p>— Не, не о т |
| S} Ни Маџарица јој није равна!{S} Па ми лепо нашки, љубакамо се, као на прилику неки голубови.{ |
| е цео полокењак.</p> <p>— Видиш како ми лепо, рече Велимир; пе свађамо се и не мрзимо се као ка |
| елике гимназије!...</p> <p>А како је он лепо маштао!...{S} Да учи школе, све... све да изучи, п |
| ...{S} Шта ово свањује...{S} Шта је ово лепо око мене!...{S} А сведочанство!... не знају«...</p |
| очну кућити сваки за себе!...{S} А како лепо прича Светозар богословац, његов сељак, кад дође л |
| вршњаку, мислећи да изгледа бозна како лепо у новој опреми.{S} Али се преварила.{S} Љубомиру н |
| вас лепо дочекала...</p> <p>После тако лепо и јасно исказаних жеља, Љубомир оде право Светозар |
| {S} Стид га да се врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га храбри отвореним и, како му се чин |
| ног човека...</p> <p>Монаси певаху тако лепо и заносно, новом иноку беше тако топло и пријатно, |
| <p>— Доста, рече Никола, и Љубомир врло лепо заустави звонце.</p> <pb n="100" /> <p>Обојица пођ |
| ма...{S} Знаш да сам ти друг... хајдемо лепо заједно.</p> <p>Леонтије, као у сну, не разумевају |
| ше.</p> <p>Изјутра, пошто се обреди оно лепо српско јутрење послужење, прота позва игумана »да |
| своју нову титулу и чуди се како се то лепо срочило, да буде баш »велике гимназије«.</p> <p>.. |
| а ћу ти донети, ако хоћеш да читаш, што лепо.</p> <p>Љубомир се обрадова таквој понуди.{S} Посл |
| ствари из земљописа, јер је то професор лепо причао.{S} Бележио је како се изговарају немачка п |
| твог кудравог богословца.{S} Ја бих вас лепо дочекала...</p> <p>После тако лепо и јасно исказан |
| као неки велики, велики коњ...{S} Ја му лепо видим сапи, и једна му је нога као. .{S} Боже ме п |
| Никола се насмеши на њега, пруживши му лепо парче меса.</p> <p>Љубомир га погледа зачуђено.</p |
| их дванаест хиљада прихода...{S} Једног лепог дана бануше изненада неки људи, објавише глупо-пр |
| нарочити дух уљудности, честитости, дух лепога, и ви се одмах гледате низа се, цените је ли све |
| Вида са једном, њених година, исто тако лепом, само мало развијенијом и слободнијом девојком.{S |
| олиш ићи у цркву?</p> <p>— Но!... ’Нака лепота!..{S} Сјакте се оне одежде на попу, ка само сунц |
| , повуче ме нешто некуд... мами ме нека лепота... отвара се полако неки <pb n="135" /> лепши жи |
| за чим ме срце одавно вуче...{S} Боже, лепоте!«...</p> <p>— Еј, море... шта радиш ту? викну не |
| ире, па нек’ се у оној дивљој, страшној лепоти природној моле Богу за своје грешне душе, нека ж |
| еда разне догађаје, у којима би он и та лепотица играли главне улоге.</p> <p>Али све те слике и |
| а главу, ствара слику Соломуном опеване лепотице и после испреда разне догађаје, у којима би он |
| и.{S} Ниједан се није преластио женском лепотом и грешном пожудом...{S} Има их на стотине, који |
| у души му се почиње поткрадати сумња у лепоту тога хваљеног света...</p> <p>»Шта је ово?...{S} |
| чја изгледа калуђер...{S} Ветар пирка и лепрша његове меке освећене власи, а он дочепа обема ру |
| м вуненом марамом у накрст преко груди, лепушкаста жена.{S} Приђе шпорету, у коме још тињаше ва |
| те гладни, оче?{S} Де, да поједемо мало лепца... дао га је Бог!</p> <pb n="212" /> <p>— Та-а... |
| > <p>— Море... отеже девојка ђаволасто: лепше је нама ’вако стајати и... ко једна младина, шали |
| појаве, и он скиде руку и погледа...{S} Лепше, много лепше но што је насликан св. Сава... сјајн |
| »главу« од почетка.{S} Допаде му се.{S} Лепше је ово написано, него што им је учитељ причао.{S} |
| ења на боље, како је све примамљивије и лепше...</p> <p>А у кући се живело старински.{S} Беше с |
| скиде руку и погледа...{S} Лепше, много лепше но што је насликан св. Сава... сјајније, светлије |
| анко објаснити.</p> <p>— Е, то је много лепше.{S} Дохватимо се за руке, па вуци једно друго, ом |
| тај глас, и он зна да је то друго много лепше, светлије... и да ће он, у своје време, поћи за њ |
| на памет, али је он све то знао далеко лепше и живље испричати...</p> <p>Тако се, постепено, т |
| > <p>»Па и ја умем тако попунити... још лепше!« помисли бистроумни Ваљевац, и кроз пола часа ње |
| > <p>— А зар је ови Арсеније... хап!... лепши од мене?</p> <p>— Ко и ти.</p> <p>— А игуман? про |
| .. отвара се полако неки <pb n="135" /> лепши живот, шта ли је то, ја не знам...{S} Тек ја бих |
| аћа.{S} А како ће он!...{S} Него, има и лепших ствари, на пр. библиска историја... то га занима |
| а точкове.</p> <p>Нићифор, који се овог лета вратио из школе, носио се неком тешком оловном миш |
| гне зверски крик...</p> <p>А ноге носе, лете преко равна поља, скачу кроз густу шуму и прескачу |
| овори...{S} Само ово што ’вако игра«... лете му нејасне мисли у глави, а пред очима се магли, т |
| крши се, а Љубомиру се чини, да за њим лете читави легиони нечастиве силе, и он се још јаче уп |
| и кад силазити низ степенице.{S} У оном летењу на земљу осети, да је кошуљом нешто лако закачио |
| и се одупро, попушта у натраг и лети... лети...</p> <p>Леонтије пружа руке напред и у страху хв |
| се стаде занимати бушењем ципунова.{S} Лети воденице престадоше млети, и он, не налазећи брзе |
| мљаком вечерње, замишљајући тог часа да лети право на небо, кад загрме двеста богословских глас |
| а рика још очајније, а преко равна поља лети, не додирујући ногама земљу, са раширеном, завитла |
| тозар богословац, његов сељак, кад дође лети, о Београду... како ли кити оне дивне приче о добр |
| л, о који се одупро, попушта у натраг и лети... лети...</p> <p>Леонтије пружа руке напред и у с |
| ом осећа да под њим нестаје земље... он лети или пада, а око њега шушти и мирише слама и намаза |
| еше снаге ђиласнух у целац...{S} Док ја летим у целац, а онај скаче на другу страну, бега од ме |
| Зими се заради много, те се има са чим летина средити.</p> <p>Али за ђаке манастирске лето је |
| нствено ћути високо небо, црни се тамна летња ноћ; не види се ништа, само севају пред очима нек |
| p> <p>Дубока ноћ...{S} Разлила се јасна летња месечина, па се и кроз густу шуму види путовати к |
| мислио!...</p> <p>И одједном, као плаха летња киша, грунуше сузе младом грешнику, потекоше обил |
| је то било, чини се Љубомиру.{S} Тек је лето било ославило, а ево зиме на измаку.{S} Шта се тер |
| средити.</p> <p>Али за ђаке манастирске лето је доиста право »искушење«.{S} Ко издржи цело лето |
| ста право »искушење«.{S} Ко издржи цело лето и не побегне, тај је довољно искушан.{S} На њих се |
| :id="SRP19000_C14"> <head>XIV</head> <p>Лето у манастиру није претрпано разноврсним, непрекидни |
| , избаци јато из свога круга, пометен у лету и намери, утучен ненадном црном судбином, <pb n="2 |
| оста суха лишћа у пећину, да има на шта лећи.{S} Младић хтеде одбити овај раскош, али се сети в |
| и свакога...{S} Чим чује да нека трава лечи од које болести, он је одмах нађе, кува и пије, ак |
| ји.</p> <p>— Јест.{S} Знаш ли, он се не лечи само од стомака.{S} Он слуша све бабе, и све будал |
| те с ’нако превија и... од чега се оно лечи? запита Љубомир.</p> <p>— Превија се из ширетлука, |
| е ли то манастир поднети, не пита треба ли, него дај!...{S} Мисли да ће се посветити, што упроп |
| опипкају <pb n="31" /> одмах: ради чега ли је сам капетан тако ненадно дошао.</p> <p>У позну но |
| се расплинуле шарене фигуре радника, Да ли је тако било Светозару?...{S} Он се хвали много...{S |
| е у ваздуху... као да се предомишља, да ли да изврши злочин.{S} Одјекнуше чести ударци кроз сву |
| изабрати за испосницу...{S} О Боже, да ли се смем усудити ја грешник, да се настаним у оном ис |
| то време је тетка распитивала ђаке, да ли су почишћене и намештене калуђерске собе.</p> <p>— Д |
| у себи помисли : »Мученици Христови, да ли сте и ви оволико трпели !?«... </p> <p>Сутрадан дође |
| ком по мраку, да нађе конопац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!...{ |
| жење. »Ама да ли ће то једнако тако, да ли је такав тај свет?... замисли се малишан, наслоњен н |
| Да ли је тамо овако миран тих живот, да ли га тамо свагда чека готово парче хлеба?..</p> <p>Жуб |
| кав је то живот, како то ти живиш... да ли и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви не живите...{S} Т |
| знајући још како да сматра ове људе: да ли као свете, или онако како се они сами сматрају.</p> |
| се, па не зна које је осећање веће: да ли се треба више плашити или љутити.{S} По ходнику грми |
| pb n="114" /> <p>Љубомир се замисли: да ли треба овај догађај причати сваком?{S} Каза јој само |
| имљен, само им беше љубопитно знати: да ли ће му се одредити посао »по реду«.</p> <p>Кад Љубоми |
| а вратити одмах, али је хтео видети: да ли је погрешио што је увео госта у подрум.{S} Прикри се |
| му се некако стегне, не зна ни сам: да ли плашљиво или радосно.{S} Чита занесен; понеки пут пр |
| рекоше да прави ћевапчиће, помислио: да ли је то митрополит?...</p> <p>Улазећи у цркву с ђацима |
| е, и пита <pb n="63" /> се у страху: да ли је он још човек, божји створ, или се већ прометнуо у |
| ти гори од Саве.{S} Забринуо се још: да ли му ова промена неће омести његов омиљени посао — врћ |
| га пита игуман, како одговара!...{S} Да ли то они њега сви мрзе, или говоре тек ’нако?...</p> < |
| </p> <p>— Здраво, друже стари!...{S} Да ли ћемо се још кад видети? узвикује сетни монах, остављ |
| /p> <p>Шта ли ће бити са њим ?...{S} Да ли ће пропасти, изгубити се у овом шареном свету, и умр |
| престано гони и не налази га!?...{S} Да ли <pb n="219" /> су Антоније и Пахомије заиста постоја |
| да!...</p> <p>Али шта да ради?...{S} Да ли да учини онако, како је учинио кад белавка уведе гов |
| сада, тамо у незнаној даљини?...{S} Да ли је тамо овако миран тих живот, да ли га тамо свагда |
| а гуја...</p> <p>— Тетко, роде...{S} Да ли је готова вода за мој теј? рече, стењући, мрштећи се |
| е и замире његов последњи звук...{S} Да ли то беше надчовечански <pb n="235" /> јаук за ишчупан |
| мо данас намучио и настраховао...{S} Да ли ће то бити једнако?...{S} А како је мирно на Маљену! |
| сад, и коме је све то требало...{S} Да ли сам ја требао Богу?!...{S} А видиш тамо... и владика |
| учини се велика промена у цркви.{S} Да ли је то, природним и историјом обележеним путем, оджив |
| ом слутњом <pb n="57" /> на души.{S} Да ли ће још икад прекорачити овај значајни праг, преко ко |
| — наставља пандур оштријим гласом — да ли има места и за нас, и ако смо пандурска сорта...</p> |
| апомену:</p> <pb n="169" /> <p>— Ама да ли је то баш онако... оче архимандрите, оно <hi>истинск |
| обузе га страх и нерасположење. »Ама да ли ће то једнако тако, да ли је такав тај свет?... зами |
| и обара пијану главу...{S} Он не зна да ли што чује или осећа, али му се чини да спава и у сну |
| несе лонче на светлост, разгледајући да ли је чиста вода у њему.</p> <p>— Бацила сам татуле, см |
| о, бесна мрцино, зацело не!...{S} Еј да ли те хоће курјаци сву рашчеречити, проклиње дечко штет |
| и започету игру.{S} Не мислећи много да ли је то баш у <pb n="187" /> реду, девојка подиже свој |
| ну калуђерство.</p> <pb n="60" /> <p>Да ли му то заиста није долазило на ум до сада?{S} Он вели |
| им, и сад га све то плаши!...</p> <p>Да ли сте видели срећна, весела младића, који је месецима |
| ено, да он неки пут у себи помисли: »Да ли су били овако срећни Антоније и Макарије?...{S} Заце |
| га погледа пажљиво, као да ће рећи: »Да ли је овај луд, или се само прави?« па му, без предомиш |
| мумла неко тамо:</p> <p>— А-а...{S} Ала ли сам загорео!...</p> <p>У Велимировој руци опет се на |
| о је горео живом жељом уверити се: нема ли тамо оних идеалних монаха, о каквима је он до скора |
| редом друга питања, по правилу:{S} Има ли жељу удостојити се анђелског образа и бити увршћен у |
| > <p>Она му каза име села.</p> <p>— Има ли још много до Београда?</p> <p>— Кажу да има доста, в |
| ви други нису толико добивали.{S} А има ли чарапа, пешкира? настави она, завирујући у кожне бис |
| мо ви, калуђери, остасте живи!{S} Грдна ли зора потегосте! узвикује игуман љутито и иронично.{S |
| овека... и промиче једна камилавка, шта ли је...{S} А земља се све више љуља... љуља... и онај |
| е узео са неким силама, вилењацима, шта ли су.{S} Она више не имаде за њега онако искрена друга |
| аше он у себи.{S} Племићи, спахије, шта ли су!...{S} Столови им блистају сребрним посуђем, кухи |
| камијама, седе неки ђаци, калуђери, шта ли су, а напред, тамо куд га гура нечија снажна рука, с |
| осврте и продужи пут, размишљајући, шта ли је нагнало ово добро и мирно дете да бега од куће. » |
| мислећи шта ће донети сутрашњи дан, шта ли понети ноћ.{S} Посматра редом старешине и калуђере п |
| ко неки <pb n="135" /> лепши живот, шта ли је то, ја не знам...{S} Тек ја бих тада полетео, и ј |
| које су га до сад ударале љуто.{S} Шта ли га очекује од сад... како ли ће бити даље?...{S} Пла |
| сне, оделите слике ноћашњих снова — шта ли су!... — пролетеше у мислима...{S} Он се задубе... н |
| авка и папоња увек на очима.{S} Јер шта ли га чека од сада, тамо у незнаној даљини?...{S} Да ли |
| је тако јадан, тако сам!...</p> <p>Шта ли ће бити са њим ?...{S} Да ли ће пропасти, изгубити с |
| а отеже Максим тупо и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада кувало у оној празној, вечно мрачној души, к |
| ..{S} Како је оно зову?...{S} Ох, какав ли ће бити Арсо кроз пола године, док се насрче теја!.. |
| !«...</p> <p>Обузе га страх...{S} Какав ли је то црн живот, који се овако проклиње!{S} У исто в |
| се удаљити од света...</p> <p>— А живе ли тако ови твоји калуђери? прекиде га професор полушап |
| а).{S} Тако је свакад у манастиру: дође ли један стран гост, због кога се морају заклати бар дв |
| ... да видимо баш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да обали?</p> <p>— Уха!... треснем под њом |
| сличара, а он хоће још.{S} Не пита може ли то манастир поднети, не пита треба ли, него дај!...{ |
| то научити!...{S} Игуман то не зна, је ли?</p> <p>— Ја бих реко да зна, одговори Љубомир неодл |
| Ђак београдске гимназије...{S} Боже, је ли ово истина или сан!..., Ја, Љубомир Васић, гимна... |
| радимо?</p> <pb n="227" /> <p>— Хе, је ли боље!...{S} Ти си се завуко у своју ћелију, па куњаш |
| одна терета.</p> <p>— Ти си Љубомир, је ли... новајлија? запита она, гледајући му пажљиво лице |
| загледају совру, тамњан, кадионицу, је ли све спремно.{S} Леонтије се осећа као на жеравици: п |
| ко?...</p> <p>— А у тој гимназији... је ли тешко? пита Максим после краћег ћутања.</p> <p>— Па. |
| <p>— Сад ти узимаш Максимову собу... је ли, Вељо?...{S} А ја ћу Арсенијеву.</p> <p>— Добро, нас |
| ју лица, тражећи да прочита на њима: је ли правилан одговор, па не видећи ништа до љубопитне по |
| ави то сад...{S} Него, кажи ти мене: је ли ово велики грех, што ми овако живимо, а онај тамо са |
| у још ближе, као да се жели уверити: је ли он то. — Куд ћеш?</p> <p>— Идем у свет...{S} Оне кот |
| , брате.{S} Зато се и питам једнако: је ли ово Сава или неко други.</p> <p>Опет настаде ћутање. |
| ..</p> <p>— Па како... причај ми!{S} Је ли боље тако, него ово што ми радимо?</p> <pb n="227" / |
| Баш данас?...{S} Не може бити!...{S} Је ли то сија сунце од истине... или је све ово сан?«... п |
| ни кућа, ни стоке, ништа... а?...{S} Је ли ви баш нарочито хоћете да ме упропастите? пита Макси |
| Шта је ово!...{S} Куд идем ја?...{S} Је ли то баш <hi>оно</hi>, <hi>право</hi>, о чему сам толи |
| били грешни.{S} Али шта је то?...{S} Је ли могуће... <hi>такав</hi> грех, па без казни?...{S} Н |
| <p>— А-а!...{S} Вељка Максимовог?{S} Је ли жив чича Максим?</p> <p>— Умро је.</p> <p>— А Милоје |
| ми кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је ли те то мучило?...</p> <p>Љубомир не дизаше главе, не |
| онда за колац: дан-дан!«...</p> <p>— Је ли ви нећете ни пара, ни имања, ни кућа, ни стоке, ништ |
| и пут се и они прођаволе...</p> <p>— Је ли то светац, господине,... што ово пише ?</p> <p>— Хм. |
| коро уз сама његова колена.</p> <p>— Је ли ово тај...{S} Љубомир? запита, смешећи се, Видина др |
| враголасто девојче учинити.</p> <p>— Је ли оно ти хоћеш у свеце? запита девојка са подсмехом, г |
| де једнако, сваку ноћ...</p> <p>— Па је ли све мислиш о манастиру?</p> <p>— Најпре сам све о др |
| ако је савијао своја леђа, а не каже је ли живо дете!...{S} Игуман кресну грубу сељачку псовку |
| ви се одмах гледате низа се, цените је ли све на вама уљудно и у реду.{S} У кући живи само јед |
| енке?</p> <p>Не може бити!...</p> <p>Је ли он грешио?... или није разумео задаћу живота онако п |
| свега, што грешним ушима саслуша... »Је ли могуће!«... питао се већ десети пут. »Јест, знам... |
| алних разлога и правила.{S} Само, докле ли ће то да иде?...</p> <p>— Не могу ракије, славе ми ! |
| на!...{S} Не, опет не иде!...{S} Хоћете ли новаца?...{S} Кажите само колико хоћете?...{S} Ни ма |
| тешко, хтеде кукати из свег гласа, неће ли га жива душа чути, кад се неко иза самих његових леђ |
| у пећину, да прокрстаре целу шуму, неће ли га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... одоцн |
| се да устане, али као још очекује неће ли се игуман извинити или бар задржати га.</p> <p>— Трг |
| а...{S} Истина питала га је тетка, хоће ли <hi>сасвим</hi> остати код њих, и онако по издаље на |
| је одговорио, кад би га, запитали: хоће ли остати у манастиру, јер му се одмах учинило, да ван |
| ли то из слободне и добре воље?{S} Хоће ли живети у манастиру и испоснички до краја живота?... |
| тако, Љубо?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Вуче ли те, велим... у манастир?</p> <p>Он поћута неко време |
| ов.</p> <p>— Знаш ли Амфилохија... држи ли се још старац?</p> <p>— Здрав је.{S} Предаје Свето П |
| за и бити увршћен у ред монаха?{S} Чини ли то из слободне и добре воље?{S} Хоће ли живети у ман |
| да ме служиш!...{S} Пропао си!{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, одговори дечко, бришући шир |
| .. то бих баш хтео да ми кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је ли те то мучило?...</p> <p>Љубоми |
| } Волиш ли ракију много?</p> <p>— Волим ли ракију!...{S} Како се може <hi>то</hi> волети?...{S} |
| асилијан се само запрепашћено питао: ко ли ће сад?!... и стрепио од помисли, да тај нови може б |
| едован обичај — нећемо кварити ред; ако ли је ради нас — батали!...</p> <p>Архимандрит мрдну оч |
| са њим, кажу, сто попова.{S} Боже, како ли то изгледа... у једној гомили, сто попова!...{S} Нек |
| то.{S} Шта ли га очекује од сад... како ли ће бити даље?...{S} Плашљива зебња наилази му на душ |
| Шта ти има у том... тој библији... како ли се...{S} Дела ми баш испричај.</p> <p>Љубомир стане |
| зарађујемо по тој новој иконији... како ли је зовете — трипут више, ондак зна се... морамо и тр |
| ељак, кад дође лети, о Београду... како ли кити оне дивне приче о добрим и злим газдарицама, о |
| стом, равном и непознатом пољу.{S} Како ли ће изгледати кад се смркне?...{S} Али он се не стара |
| х, кад оставим наш потес.</p> <p>— Како ли је тамо, Боже? рече девојче после краћег ћутања.</p> |
| само чита, хоће човек да полуди, а како ли је било издржати...{S} Гомиле народа, закрвављених о |
| е висока сјајна звонара.</p> <p>»А како ли је тамо, у Београду ?!...{S} Па још кад се обуче сам |
| ир из града, и сад га веома занима како ли ће изгледати овај груби луб, кад се покрије меким ле |
| монолог.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, тако ли ви знате!...{S} Кријете се по тавану, да чпијунишете |
| савијајући цигару.</p> <p>— А-а... тако ли је! викну Васа, севајући очима бесно.{S} А ко попуши |
| лем тако сас трговачку чест!...{S} Тако ли !... виче један дућанџија бледећи, спремајући се да |
| ћом.{S} Колико је воде протекло; колико ли је нових осећања и нових страсти плануло, горело и у |
| ургике...{S} А ни његови калуђери, камо ли ђаци, не знају ни окучити...{S} Ништа, ама баш ништа |
| илог сабрата... оца Леонтија!{S} Хоћемо ли?...</p> <p>— Живео!... загрмеше сложни гласови око с |
| ока кукуруза јесенашњег?</p> <p>„А, то ли је!« помисли игуман, и одједном му спаде све нераспо |
| је Леонтије није метнуо у свој џеп. —То ли је онај свети!...</p> <pb n="215" /> <p>Леонтије хте |
| само га дохвати прстима!...</p> <p>»Што ли је то?... мисли Љубомир, и лагано, кришом, подиже оч |
| /p> <p>— Е, па сад да се јакамо... могу ли се искобељати, кад ме притиснеш, вели он, лежећи на |
| до врх Штурца!</p> <p>— Ала везе, сињу ли му!... ка ово моје коло! завршује воденичар.</p> <pb |
| спосницу.</p> <p>— Е, мој Леко... рекох ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове те архимандрит, да и |
| некад бити министар!«...</p> <p>— Имаш ли, море, каква одела? пита га господин Никола у очи да |
| а, а онај тамо чека у недељу...{S} Знаш ли да прекосутра треба ићи, да се ђакониш!</p> <p>Велим |
| се жестоко боји.</p> <p>— Јест.{S} Знаш ли, он се не лечи само од стомака.{S} Он слуша све бабе |
| као да је прави богослов.</p> <p>— Знаш ли Амфилохија... држи ли се још старац?</p> <p>— Здрав |
| чека: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми дође толико пута да му кажем: дијете, |
| чувати: код вас је има доста, него знаш ли што око коња?</p> <p>— Нисмо их имали... коње, одгов |
| рца... јакања!...{S} Их, болан... сећаш ли се како си се претурала? запита Леонтије стидљиво и |
| авити светлом прошлошћу.</p> <p>— Сећаш ли се, кад се оно једном ја сакрио онде за ћерчиво, а т |
| лом, али га овај уздржа:</p> <p>— Чујеш ли... кашље!</p> <p>Ово се односило на игумана, који је |
| најпре баци каменом на њу«.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Знам, брате...{S} Баш му тако и нише... |
| у и гута је несажвакану.</p> <p>— Хоћеш ли воде?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— А можеш сести сам, да |
| еш, онако... прекиде га прота.{S} Волиш ли ракију много?</p> <p>— Волим ли ракију!...{S} Како с |
| pb n="94" /> <p>— Хо, мај... да сте вид’ли то чудо!...{S} Препаде се човек, па хоће шлаг од стр |
| керова, прескочи врзину и нададе преко ливада и њива, као да се одмарао три дана.</p> <p>Сељак |
| га и кориснога, у неколико манастирских ливада и њива.{S} Гвоздени плуг бразда по њима одавно, |
| по њивама, јури преко покошених зелених ливада, провлачи се кроз огрнуте кукурузе и све чека, с |
| n="258" /> овом усамљеном дивљином; по ливадама чупкају спржену траву кржљава говеда и једно с |
| {S} Него, најпре ће потражити чобане по ливадама, да ако се нађе што за јело...</p> <p>Опет се |
| на дугачким ногама и врљуца бесциљно по ливадама, док га чобани не ухвате...{S} И Леонтије, пом |
| црна дружина излази из шуме и ступа на ливаде.{S} Трепери сребрна светлост преко чиста обрађен |
| ста магла, а кад опече сунце, зелене се ливаде, жуте се њиве зрела кукуруза и промичу младе жив |
| је најглавнији пољски посао.{S} Покосе ливаде, отресу воћњаке, испеку ракију — све снагом надн |
| а, и градина разноврснија и шаренија, и ливаде зеленије и стока по њима товнија, и воћњаци гушћ |
| , иђаше несвесно, као пометени ждрал по ливади, не осећајући ни туге, ни бола, ни жалости.{S} Т |
| .{S} Тек кад се смирише гладна говеда у ливади и стадоше пасти, он се осврте и гледаше дуго, са |
| остави.</p> <p>Најпре је чувао стоку у ливади, која је била близу механе.{S} То му је био најм |
| S} А продаје се до саме наше куће једна ливадица... и друга би једна жена продала две кравице.. |
| људе и животиње и бубице...{S} И цврчку ливадском сад није до песме; треба се одморити, па ће о |
| село снегом и мразом, а он мора чак на ливаду, да положи стоци сено и лисник.{S} Обуче свој ст |
| S} Пред селом, крај пута, баш уз његову ливаду, стоји Веселин Ђурић, онај што ме жестоко у школ |
| кћери, а од имањца само две њиве, једну ливаду и мало окућњице.{S} Шта ће поделити међу собом њ |
| разгаљује...</p> <p>Пламен се превија и лиже, ватра шушти и букће, а млади усамљеник гледа у за |
| гаре, избрисаше бркове — Василијан само лизну језиком обе усне — и стадоше <pb n="73" /> сви тр |
| и узвикне:</p> <p>— Их, како си млад и лијеп, слава те не убила!... '</p> <p>А Леонтије затвар |
| у све већа ларма, узвици и чак нешто на лик песме...</p> <p>Леонтије, пошто се сврши његова чре |
| има црквених књига, разгледати урамљене ликове старих манастирских архимандрита, важнијих влади |
| а замириса тамњаном, и на њих погледаше ликови многобројних светитеља и праведника, повешани у |
| у? одговори овај и стаде везивати јарца ликом.</p> <p>Чобаница га стаде задиркивати због његове |
| ескрајну као океан слободу!...</p> <p>— Ликуј днес, Сионе!!... завапи срећним, одушевљеним глас |
| каква дугуљаста камена са <pb n="33" /> лименим поклопцем, за који му рекоше, да је та справа — |
| <p>— Живео!... одјекнуше гласови испод липе.</p> <p>Леонтије се само зајапури, погледа с рашир |
| амо три постеље, један гломазан, мастан липов сто и неколико кривих поломљених столица.</p> <p> |
| ше на двориште, под хладовиту и сенасту липу, што добише за јело, и пуну канту вина.{S} Отпоче |
| о одсјајкују својим младим неразвијеним лисјем, према топлом, веселом сунчевом пригревку.{S} И |
| а чак на ливаду, да положи стоци сено и лисник.{S} Обуче свој стари жути капут, једини остатак |
| жути капут, што се прелива као крушков лист у септембру, који је некад био добар »иберциг«, па |
| зи припада ..</p> <p>Али говорник обрте лист...{S} Најцрњим, најужаснијим бојама стаде цртати с |
| добије времена, преврће Љубомир лист по лист ове необичне књиге, а уз образе му вазда појури не |
| ма, кад добије времена, преврће Љубомир лист по лист ове необичне књиге, а уз образе му вазда п |
| "124" /> чита редом?{S} Преврте подоста листа и нађе: »Житије и подвиги преподобнаго оца нашего |
| аштања; он прочита, на допаду, неколико листа па, не размишљајући много, рекне у себи: »Овако ћ |
| умљива имена, и речи; он обрте неколико листова — опет позната прича о Јосифу.{S} Читаше је, а |
| епери и вије се око ових воштаница, око листова који се брзо преврћу, око нејасно осветљених ли |
| лики је животопис...{S} Преко четрдесет листова.{S} Читава књига!...</p> <p>Са великом побожнош |
| кву књигу.</p> <p>Отвори неколико првих листова и прочита један стих, која му прво паде у очи.{ |
| а, са журним погледом, превртао је прве листове, на којима беху »предисловије«, некакво »извјеш |
| ерима, окренут храму, претурајући тамне листове некакве црквене књиге.{S} Сва браћа-монаси, у п |
| Кад се врати и седе, чуло се да преврће листове некакве књиге.</p> <pb n="217" /> <p>— Видиш... |
| светињу.<pb n="126" /> Стаде превртати листове, да види колики је животопис...{S} Преко четрде |
| /title>, одговори му сељак, претурајући листове некаква уџбеника, који беше сав ишаран крупним |
| етљава поцрнеле, масне, покапане воском листове часловца, са којих се одбија светлост на глатко |
| и праскати на сва уста, грдећи »маторог лисца« и претећи му разним, већ уобичајеним, домаћим ка |
| чари, ђурђевци, обнесу се мајске сеоске литије, па се онда калуђери сити набеспосличе чак до је |
| Арсеније, са пет великих дуванских кеса литрењача, у којима су разне осушене лековите траве.</p |
| } Једном га преварили те истуцо и попио литру неких морских орашчића...{S} После се и сам игума |
| начењу св. престола за време вршења св. литургије?{S} Како оно веле свети оци?...</p> <p>Овога |
| дрхтати...</p> <p>Часови се свршише, а литургије, по обичају потоњих дана, неће бити...{S} Мон |
| {S} Објасни доста добро најглавнији део литургије, па се осети заморен. »Е, ово се баш потеже ј |
| њима.{S} Архимандрит је већ, на ранијој литургији, на којој се Нићифор ђаконио, добио производс |
| а.{S} Чредни, отац Максим, пожури се са литургијом, али народ навали на причешће у тако великом |
| квеним певањем и уче се правилно вршити литургију и друге свештене радње.</p> <p>Пред Божић се |
| калуђери, знају прилично објаснити целу литургију.{S} Учећи себе, одушевљен новином прочитаних |
| игуман зна доста добро протумачити целу литургију, али га је мрзило да улази у то.{S} Њему је и |
| узгред...{S} Него дела да пређемо целу литургију.{S} Кажи ти мени... игуман отеже, састављајућ |
| алуђерима и ђацима редовна предавања из Литургике и по мало из Догматике.{S} Велики је зор био, |
| т: ако владика запита што, на пример из литургике...{S} А ни његови калуђери, камо ли ђаци, не |
| ће сад да нагараве, а Максим, чувши за литургику, погледа плашљиво око себе, очекујући да Бог |
| вање одједном умукну.</p> <p>— Сад ћемо литургику, рече игуман седајући тромо на своје место.</ |
| ну Велимир.{S} Истина, и он је жесток у литургици: што је зна, махни се...{S} И велики и мали » |
| убрзаше кораке, стадоше разносити јела, лица им добила немоћан, преплашен и необично смирен изг |
| зо.{S} Али после изјаве лекарске њихова лица добише разне изразе: прво страх од смрти, потом ст |
| ова, не распознају се више јасно њихова лица, све се помешало и претворило у некакав велики осв |
| р често одлазио у Богословију и зна сва лица и сав ред, као да је прави богослов.</p> <p>— Знаш |
| и у устима као мед, онда и њихова и сва лица за столом, добише веселији изглед.</p> <p>— Ох, ма |
| непознатом му до сад учењу.{S} Али сва лица беху такође зачуђена ненадним и необичним речима м |
| гргуљаве косе, груба, широка, простачка лица, на коме је утврђен исполински нос, љубичасте боје |
| а!... развијена, чиста, обична поцрнела лица.{S} Леонтије оживе.{S} Сад ће се поновити све стар |
| покретима, са истим начином и изразима лица, како је и он сам радио, тапкају преко дворишта и |
| ених неколико чаша шљивовице, насмејана лица и раздрагана срца, у очекивању добре ђаконије, одј |
| година, висок је одвећ, сух, смежурана лица, које је обрасло густом, дугачком, жућкасто црном |
| ље по подне испаван, надувена и туробна лица, игуман чује у трпезарији певање.{S} То су калуђер |
| лавом претећи, па продужи рад уозбиљена лица.</p> <p>Чим седе Љубомир уз другове, Никола се нас |
| га овим једним погледом.{S} Израз њена лица, после овога прегледа, гласио је: »Тс... није баш |
| а?!</p> <p>Гост погледа зачуђено околна лица, који су могли чути одговор, као да од њих тражи р |
| е у свом куту, претурајући очи с једног лица на друго, шмркћући и чешући се испод десне мишице, |
| арао грешнике...</p> <p>И ђаци начинише лица, као што беше мало пре игуманово, готови да се пре |
| ости одједном, као по команди, издигоше лица на више, гледајући у таван, слевајући у уста неко |
| уђере, опази да су се и они уозбиљили и лица им дошла друкчија.</p> <p>— Дај! зачу се отуд круп |
| , искривљена и занесена весељем и пићем лица својих другова...</p> <p>У неко доба Василијан доз |
| им забринуто побожним, блаженим изразом лица, служи он госте, дижући или доносећи судове, гледа |
| ола очне капке и прелетевши очима преко лица девојчетова.</p> <p>Она му каза име села.</p> <p>— |
| S} Е-ех!...{S} Игуман махну руком преко лица и чела, откуд падаху неке капљице.{S} Да л’ то бех |
| n="175" /> <p>Али им се одмах по уводу лица разведрише, и они стадоше слушати пажљиво.</p> <p> |
| на уснама, он прошара очима преко свију лица, тражећи да прочита на њима: је ли правилан одгово |
| ије и Василијан.{S} Али... беше и нових лица.</p> <p>Тетка, другог дана по смрти архимандритово |
| се брзо преврћу, око нејасно осветљених лица, која одсјајкују у мраку...</p> <p>Љубомир се прен |
| а, важнијих владика и других знаменитих лица и, певушећи полугласно, прислушкивати шта се чини |
| шетају«.{S} Игуман се одједном уозбиљи; лице му дође осетно отвореније, блеђе, а нос модрији.{S |
| оје се просула густа разбацана коса.{S} Лице му крупно, обрасло густом округлом брадом, која је |
| ће широки рукав расе.{S} А »преподобно« лице спремао је и удешавао нарочито за владику.{S} Чуо |
| p> <p>Тек после неколико добрих гутљаја лице му се разведри, очи стадоше гледати смишљеније, а |
| о читати.{S} Љубомир опази како се мења лице »господиново«, како му игра несташан осмех на усна |
| /> урођену и наслеђену вештину да своје лице и држање тако удеси, како ће што боље личити на св |
| сницама, а две сестре, уз њега, покриле лице широким рукавом... — Кажем вам... шта ви је данас? |
| еда путника из механе, прену се, измени лице и постара се да на њему искаже велико поштовање и |
| е се и насмејаше се самим очима, док им лице беше озбиљно...</p> <p>Друга новина беше: намесник |
| код нас? упита пандур, правећи при том лице као да је њему сасвим свеједно: долазио ил’ не дол |
| за сузом тече и слева се низ младићево лице, олакшавајући лагано паучинастом, ваздушастом руко |
| јлија? запита она, гледајући му пажљиво лице и цео стас, као да је рада оценити га овим једним |
| S} А кад виде пандура и необично учтиво лице механџино, досети се да ће то бити нека власт из с |
| ко.{S} Леонтије добро познаје свако ово лице, али му се сад цела група учини тако непозната, та |
| потеже јуначки!« као да говораше његово лице...{S} Он стаде <pb n="123" /> запиткивати како иде |
| сматраху са чуђењем.{S} И пре им његово лице беше необично, али сад... сад је много необично.{S |
| чило високо, па прижегло право у његово лице.{S} Истина, сад га не прљи као у сну, али он скочи |
| у.{S} Василијан се насмеши, а Максимово лице дошло бледо и некако онако... необично.</p> <p>— О |
| S} Љубомир, погледавши строго игуманово лице, послушно испи ракију и, угледавши Никифора у овом |
| ојих се одбија светлост на глатко бледо лице Василијаново.{S} Цео храм обвила густа тама, из ко |
| од ћелија и на једноме мрдну калуђерско лице, кад затресоше и загруваше лаке таљижице по помошћ |
| лаве јасне очи, оно чисто, пуначко бело лице, тако чисто и бело какво он није никад видео, и ак |
| сипају и бојажљиво погледају на весело лице архимандритово у зачељу.{S} Оцу Нићифору, новом је |
| е, дебеле, ћосаве усне, од чега му цело лице постаде округло, збрчкано и усиљено весело, па се |
| ку, потекоше обилним млазом низ усијано лице му, и стадоше лагано видати љуте очајне боле...{S} |
| омене, и одједном оно набрано смежурано лице, оног истог секунда, развуче се у понизан ширетски |
| свећице.{S} Само му оно буљаво надувено лице беше добро осветљено и, према слабој светлости, из |
| арима, које треба да зна свако свештено лице.{S} Само са црквеним певањем остаде назадан: још н |
| под појас и већ начини болно-намрштено лице и таман хтеде рећи уф-ф... па се сети протине напо |
| на њему се појави бледо, предругојачено лице Велимирово.{S} Љубомир се пренерази, видећи га она |
| бити у првом одељењу?« Тражећи подесно лице, угледао је скромна Љубомира...</p> <p>Тако се свр |
| /p> <p>Изгледа му сад као неко необично лице, о коме је много слушао, али га до сад није видео. |
| ених веђа и посматра ово пуначко, једро лице, по коме се виђаху подигнуте бледуњаве маље, најеж |
| р сео на врата од свога тавана, окренуо лице тамној помрчини и, као да се решава куд ће...{S} Х |
| иронично, гледајући сад сваког госта у лице.</p> <p>— А, даклем тако сас трговачку чест!...{S} |
| се осмехну на њих, и као да им говораше лицем и очима: »Ја бих се са свима сад ижљубио, али вид |
| се на вратима чика-Јоца, са преплашеним лицем, као да је паљевина у школи.</p> <p>— Шта је?! пи |
| друга, и он одмах, по њиховим радосним лицима, опази, да се обојица радују његову доласку.{S} |
| су и монаси поседали са игуманом.{S} По лицима »обичних гостију« види се да су незадовољни: они |
| и у исто време, реко би, забринуто, на лицу му вазда игра неки свечан побожан изглед.{S} Пред |
| стидљиво, са изразом <pb n="117" /> на лицу, који вели : »Ја ви не разумем те ствари, али знам |
| радом, која је била беља од косе.{S} На лицу му нос, који је необично наликовао носу Максимову |
| убомир, тешким незграпним кораком, а на лицу му неописана милина, срећа, радост...</p> <p>»То ј |
| S} Ђаволе-е... отеже Максим тромо, а на лицу му јасно извајан онај ширетски, специјално калуђер |
| е да прикрије жалост, која се показа на лицу јој.{S} Бо’зна ћеш у манастир?</p> <p>— Ја.</p> <p |
| омност, која се вазда јасно огледала на лицу му.</p> <p>Последње године школовања посети фрушко |
| и тон, госту одједном нестаје осмеха на лицу, обузима га нека збиља и изгледа као да му није ба |
| е осећаше млади испосник, нити му се на лицу могло опазити да га што занима.{S} Као ждрал, кога |
| >Мира пребледела, раширила зенице, и на лицу јој исписан велики ужас.{S} Гледа у некадањег друг |
| е, са живим, одушевљеним блаженством на лицу, закле, да ће све то испунити.{S} Та он је о таком |
| и главу покорно са уздахом и изразом на лицу, који као да вели:{S} Буди воља твоја, Господе!... |
| ући месо са веселим блаженим изразом на лицу.</p> <p>— М-м-ма... мумла нешто и Максим, гутајући |
| вуче за мантију и, значајним изразом на лицу, прошапта му:</p> <p>— Амо де!</p> <p>Калуђер приђ |
| са неким напрегнуто озбиљним изразом на лицу, стоје уз певницу и нешто шапућу.{S} Љубомир, тамо |
| а неким новим, сладострасним изразом на лицу; час му се Мира стане превртати пред очима и дерат |
| пе плаче, не види се жалост ни на чијем лицу.{S} Родбина архимандритова подолазила; сви поседал |
| ну збиљу, која изгледа смешна на дечјем лицу.</p> <p>»Овај ће у свеце!« рече један дечко са под |
| овог узвика, одједном засија очима а по лицу му се разли неизмерно блажено задовољство.{S} Глед |
| Љубомир наже на врата, удари га јара по лицу.{S} На самој средини стаје Мира наложила велику ва |
| , вели да га ништа не боли и види се по лицу... весео човек.{S} Чудновата бољка!{S} А хоће да с |
| е мрда очима и не трепље, само му се по лицу често разлева нека светла, надземаљска ведрина и р |
| е раскокали, раширили се; ударила их по лицу ватра од пећи а још више од вина и ракије, па се р |
| аксимова грла, а он се малко променио у лицу: неко би помислио да га је стид, али није; њему је |
| се пристоји пред старијим, и на његову лицу беше исписано задовољство што је господин прота из |
| зе тикву с водом и прсну руком по бледу лицу.{S} Љубомир се стресе, отвори очи, погледа жену па |
| ..{S} Гледајући неисказану тугу на њену лицу, он пролива сузе и виче детету: »Чедо, устани!«... |
| >А ћелије манастирске, са уласка, доста личе на нишан од платна, у који је цела чета осула неко |
| лепо прелива у оне превијене пруге, што личе на чамовину.{S} У једној му руци дебео црвенкасто |
| нос, и ако не може никако да удеси, да личи на свеца, тек и он се много, много променио...</p> |
| ог часа постаде као нешто друго, што не личи на човека, или што није прави створ божји, него се |
| pb n="132" /> уз њега још нешто, што не личи ни на шта друго.{S} У једном крају подрума светлуц |
| пожуде, ширетлука и нечега што највише личи на љубавни занос, а није то.{S} Сликарска четкица |
| затим из грла дубок отегнут глас, који личи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф. |
| као што видесмо, цео манастир Леонтијев личио на скорашњи рој, који је с великом журбом и хуком |
| ло, онаки кметови...{S} У колико нам ви личите на <hi>прве</hi> хришћане, у толико и ми на <hi> |
| е и држање тако удеси, како ће што боље личити на свеца.{S} Није он то чинио ради игумана, јер |
| хођењу самог оца намесника и по његовим личним интересима.{S} У манастиру поче други живот и др |
| е стене, седоше на дебео слој мека суха лишћа и наставише започету препирку.{S} Обојица беху са |
| умар, на доколици, навуко му доста суха лишћа у пећину, да има на шта лећи.{S} Младић хтеде одб |
| осадне јесење кише.{S} Дрвеће пожутело, лишће му се слепило од многе воде, оклембесило се тромо |
| још јаче и затим, као по нечијем знаку, лишће зашушта и пред узневерена Љубомира стаде Вида са |
| се непрекидно и шапућући молитве...{S} Лишће шушти, преврће се и избија у вис под ударцима њег |
| мало тумарају под хладовима, чупкајући лишће са <pb n="2" /> које ретке шибљике; краве почињу |
| ту од дасака, опкољену ретким жућкастим лишћем хладолежа, који се пење на више уз плавобеле <pb |
| отегнуто, на слогове:</p> <p>— Ми-не-ра-ло-ги-ја.</p> <p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их да ми је |
| аше око њега жене и девојке, стадоше га ловити, те му ни на ум не дође његова стара, бескорисна |
| .{S} Он је изгледао као курјак, кога су ловци сјурили у ћошак.{S} Види само једно: неизбежну пр |
| е...{S} Некаква непојмљива предавања из логике и психологије невешта професора, некаква чудна, |
| оге на другу...{S} У том се сети смелих Логових кћери, ослободи се и погледа ову језичну цуру п |
| и не коснувсја невјестје, чист изиде от ложа«...</p> <pb n="145" /> <p>»То је јунак ! мисли Љуб |
| ебе ни гласа.{S} Само у пећима, које се ложе из ходника, поређаним у једнаком одстојању, пуцкар |
| о да побегне у пећину, био и тај: да не ложи <pb n="153" /> ватре ради свога тела...{S} Али на |
| ле, кад се пећина измени, неће ни ватре ложити.{S} За јело није понео ништа, а и не треба му за |
| Кад га сведоше, прве ноћи по венчању, у ложницу са женом, Макарије се претвори да га обузе нека |
| дитеље сам анђео саставља на заједничку ложницу...{S} Живели људи у народу ’нако... ко сви друг |
| {S} Густа, зелена, китњаста павитина од лозе, оструге и трња, пружаше се крај пута, прекидајући |
| доше се прекопавати и засађивати дивљом лозом за калемљење...{S} Све букну, као успавана трава |
| Николина глава игра, трепти, као пламен лојанице, кад се добро разгори!...{S} А Никола узео нек |
| је она нашла место, живеће ко бубрег у лоју; све ће му се готово донети, и он ће бити као прав |
| промаче брзо, а она му добаци:</p> <p>— Лоло!...</p> <p>Василијан истрча напред, церекајући се |
| седне и наслони на своју руку, па стаде ломити залогаје проје, умочи их у сок и даде му да једе |
| ц Сава занеможе.{S} Првог дана обузе га ломљава, језа, па онда га обузе и ватра.{S} Не поможе м |
| з укрштене трепавице како редуша нагиње лонац са густим белим соком, и како у округлу ћасу пада |
| ... стење Арсеније и сипа разне траве у лонац, мешајући вешто кашиком.</p> <p>— Устао! узвикну |
| ла једна жена, па нешто ради рукама око лонаца, који су се испревртали, нагнули око загашена ва |
| егову ћелију.</p> <p>— Мој устав!...{S} Лонцолизи!.. мрмља игуман, не видећи више никог и не ра |
| ово неколико људи, повика им:</p> <p>— Лонцолизи!{S} Манастирски лонцолизи!... сви сте једнаки |
| чни манастирски гости, које игуман зове лонцолизи; ту су вам механџија-арендатор манастирски, т |
| им:</p> <p>— Лонцолизи!{S} Манастирски лонцолизи!... сви сте једнаки!...</p> <p>Начини се гала |
| се привукли и они обични гости, названи лонцолизи, али без онога што је »његово царство« и што |
| у тетка.{S} А твоја је вода у том мањем лонцу, објасни она Арсенију, који бојажљиво изнесе лонч |
| сни она Арсенију, који бојажљиво изнесе лонче на светлост, разгледајући да ли је чиста вода у њ |
| а одведу у шталу, <pb n="22" /> даду му лопату и виле и покажу како то треба очистити.{S} Сироч |
| дно, узвикну девојче и устаде, па онако лоповски и обешењачки стаде погле́дати на кућу. — Нана |
| ио.{S} Василијан га спази одмах, па као лопта одскочи од тетке и стаде пред њега, смејући се и |
| са, далеко пред очима, нека мала — мала лоптица... игра, игра ми пред очима и ето је све ближе |
| настаде хаос: помешаше се слике Аврама, Лота и његових племенољубивих кћери, Навина, Јова и дру |
| Он се збуњено, преплашено претури преко лотре, и седе баш уз саму левчу, не марећи што ће му он |
| кој новој методи, изради и Нићифору.{S} Луб је готов, <pb n="182" /> само да се покрије памуком |
| занима како ли ће изгледати овај груби луб, кад се покрије меким лепим кашмиром.{S} Али мука ј |
| недељом се не ради...{S} Обрта окорели луб, онако с калупом, проба да намести платно преко њег |
| калупа за камилавке и готовог сашивеног луба, од дебеле хартије, који се, већ неколико дана, гл |
| : »Е, мој владико...{S} Мислиш, неко је луд да храни готована.{S} Ови калуђери да се посатиру р |
| {S} Велимир викну за њим:</p> <p>— Јеси луд!...{S} Шта ти је?</p> <p>А Љубомир, после овог узви |
| узвикну пренеражен Леонтије.{S} Јеси ти луд!{S} Ко ће на то пристати?...</p> <p>— Бацићу им пре |
| пажљиво, као да ће рећи: »Да ли је овај луд, или се само прави?« па му, без предомишљања одгово |
| па се још више насмеја.</p> <p>»Ала сам луд!... шта се бојим«, мисли у себи дечко и бадри се да |
| ти.</p> <p>— Знам, брате...{S} Онај мој лудак, побратим... опију га па им све каже.{S} Али ћу и |
| е то наћи власт после...</p> <p>— Јес’, луди смо ми да чекамо власт!{S} Ко да не умемо спалити |
| по чреди!«...</p> <p>— Довешћу ја теби луду Петрију, нек’ ти се нађе на чреди, одговори тетка |
| е не да још.{S} Истина, чим је пошао од лужника, он се већ унапред решио да јој се покори; јер |
| S} Он се подупро леђима о храпаво дебло лужниково (са оног истог узрока, са кога сваки тежак гл |
| /> устане брзо и покаже јој на дугачкој лужниковој грани како се то ради.{S} Ет’ ’вако...</p> < |
| , два џака с вуном, па седне у хлад под лужником, близу бунара, да чешља вуну.{S} То му је био |
| ја јача, рече она весело, па окрете ка лужнику, обзирући се уз пут пажљиво.</p> <p>За њом ступ |
| адише велики комад прљаве проје, соли и лука и неколико јабука.</p> <p>Прихватише се јела с пра |
| шта оно беше малопре?!...{S} Сотона... лукави сотона увукао се у моју душу, а ја слаб, страшљи |
| усиљено принижено, нити му очи гледају лукаво услужно; сад је сасвим отворен, прост, весео мом |
| код капетана..{S} Ко зна!{S} С великом лукавошћу и препреденом вештином утиша дете, па га узе |
| о у вољи игуману.</p> <p>— Биће му неки лумп-камарат, кад овај иде у варош, шапуће Никола друго |
| д тетке и стаде пред њега, смејући се и лупајући длан о длан од чуда и смеха.</p> <p>— Хи-хи-хи |
| скакати по кухињи, смејући се радосно и лупајући се длановима по бутинама.{S} Певница је послед |
| оштро заповедничко гунђање и незграпно лупање поткованих, по свој прилици веома великих цокула |
| , запишта, и све јаче и све бешње стаде лупати, шкрипећи непрекидно на своме језичцу.</p> <p>— |
| , онако исто одмерено и лагано, стадоше лупати потковане цокуле...</p> <milestone unit="subSect |
| мандрит иронично, и цокуле стадоше брзо лупати а нос чешће фркати.</p> <p>Другови се послушно п |
| ти то! узвикну љутито, изиђе из кујне и лупи вратима.</p> <p>— А-а... чује се онај громки звук |
| ину и, онако у трку, паде пред престо и лупи врелом главом о <pb n="236" /> хладну камену плочу |
| Клатно зашкрипа једаред, па онда снажно лупи о звучни метал и затим заигра, запишта, и све јаче |
| , по обичају, побеже у књижницу, где ће лупкати прстима по дебелим томовима црквених књига, раз |
| се, бацају камена с рамена, вичу... кад лупне црквено звоно, окупе се и онако исто, као некад ш |
| ћи на знање да жели говорити...{S} Неко лупну виљушком о чашу, неко зашикта устима, те се гости |
| тупачно, весело, искрено...</p> <p>Неко лупну о врата, и зачу се Велимиров глас:</p> <p>— Лаку |
| .{S} Ево ти је! игуман се тако незгодно лупну, да сва три трговца одједном, као на дроту, поска |
| /p> <p>Лагано, бојажљиво, скоро нечујно лупну момачко звонце, које виси испред кухиње...{S} Оба |
| нувши по неки пут широким ноздрвама или лупнувши поткованом копитом о храстову даску...</p> </d |
| у хладовини«...</p> <p>Прекиде му мисли лупњава од поткованих коњских ногу, која се приближаваш |
| иљ у његовом дугом, мучном и занимљивом лутању по пустињи...</p> <p>На Петковачу беше ред друго |
| зишло све тако просто и тако обично.{S} Лутао је, гладан и неиспаван, једном усамљеном улицом, |
| о незахвално, тако себично и, како вели Љ. Вуличевић, хладно, као ледено мраморје олтарско!...< |
| њи идеали изгледају ништавни, смешни... љубав се чини жалосном обманом, озбиљан рад — узалудном |
| } Зар тако наша... како ћу рећи... наша љубав?</p> <p>— Љубиле те свраке, како си леп!</p> <p>— |
| ењем, да својим присутством чине велику љубав новопроизведеном архимандриту <pb n="167" /> оцу |
| одинама носно бурну, младићску, искрену љубав у срцу своме према обожаваној девојци, како грозн |
| дадоше чистој, невиној, скоро детињској љубави, која их све више зближаваше.{S} Чести састанци |
| ширетлука и нечега што највише личи на љубавни занос, а није то.{S} Сликарска четкица могла би |
| n="225" /> <p>Леонтију сад, после овако љубазна и невиђена у манастиру дочека, не беше ни ова р |
| бро наоштрених за јело и пиће, гостију, љубазно, весело, реко би пуна срца, нуди госте ђаконија |
| рви му приступи Никола, с тако услужном љубазношћу, да се и сам Љубомир збуни.</p> <p>— Све хоћ |
| ца јој није равна!{S} Па ми лепо нашки, љубакамо се, као на прилику неки голубови.{S} А овај Ве |
| е могло ни на ум пасти, да онај млади и љубезни Сава чини што с намером у своју корист.</p> <p> |
| .. како ћу рећи... наша љубав?</p> <p>— Љубиле те свраке, како си леп!</p> <p>— А зар је ови Ар |
| <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да га љубим у руку!...{S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га ја, н |
| је задовољан Василијан, чешкајући свога љубимца по уску челу.</p> <p>—Одиста... гле! потврди и |
| реч, и Љубомир повери своме обожаваном љубимцу целу тајну свога бегства.</p> <p>Никола је био |
| жено, као да би се сад са свима грлио и љубио...{S} И опет понавља : »Љубомир Васић, ученик вел |
| ица, на коме је утврђен исполински нос, љубичасте боје.{S} Беше висок, крупан, развијен и силан |
| ма, са раширеним зеницама, управљеним у љубичасто ватрени стуб, што се вије пред њим, шушти и п |
| <pb n="200" /> јеванђеље: »Рече Господ: љубјај отца или матер паче мене, њест мене достоин«...< |
| нај га глас опет прекиде:</p> <p>— Ама, Љубо !...{S} Који ти је ђаво данаске !...{S} Ево ти коз |
| ше нећемо видети.</p> <p>— Бог с тобом, Љубо, шта то говориш! узвикну девојче и приђе му још бл |
| го... друкчије је ово...</p> <p>— Како, Љубо?</p> <p>— Сад ме је страх...{S} Не знам како то: в |
| тамо у свет...{S} Је л’ ти и сад тако, Љубо?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Вуче ли те, велим... у ман |
| блесастим погледом.</p> <p>— Подај му, Љубо, ово стакло са полице, па седи и ти да једеш, рече |
| куће !... присети се Мира и викну :{S} Љубо, шта ћу код куће казати... чича-Живојину?</p> <p>— |
| нас почастити...</p> <pb n="54" /> <p>— Љубо, кажем ја: биће ћара!...{S} Само ти мене слушај, р |
| м, да се Леонтије намршти.</p> <p>— Мој Љубо, завршује разговор друга сестра, после онако исто |
| јасном лазурном недогледу...</p> <p>— О Љубо, чу се одозго са планине отегнут јасан женски глас |
| сакупити, а дечко, кога другарица назва Љубом, опет леже у хлад и обрте очи плаву небу.{S} Чист |
| блаженим осећањем побожна задовољства, Љубомир лагано увлачи врат у овај »лаки јарам«, и осећа |
| Боже, је ли ово истина или сан!..., Ја, Љубомир Васић, гимна... како оно кажу : гим-на-зист !«. |
| После тако лепо и јасно исказаних жеља, Љубомир оде право Светозару, па му стаде наивно причати |
| <p>Кад Василијан даде стакло друговима, Љубомир га лагано повуче за мантију и, значајним изразо |
| иш!«...</p> <p>Охрабрен оваким мислима, Љубомир изиђе из свог заклона и пође запаженом знаку.{S |
| ит?...</p> <p>Улазећи у цркву с ђацима, Љубомир се одвоји из реда кад дођоше близу иконе за <pb |
| ..</p> <p>Севнуше муње у њиховим очима, Љубомир се сав стресе и већ се поведе... наже се к њој, |
| одушевљен новином прочитаних објашњења, Љубомир је одмах причао свима шта је прочитао.{S} Отац |
| издигне рамена некако његовски и пође, Љубомир само блене и мисли у себи: »Бадава, овај ће нек |
| се опростио са својима и пошао од куће, Љубомир сврну на трла у потесу.{S} Знао је да ће тамо б |
| ејачег; кад настаде овај свињски метеж, Љубомир се замисли...</p> <p>»Зашто?...{S} Шта ово би?« |
| громадом...{S} Кад све то виде и осети, Љубомир се препаде и зажали што га не ухвати капетанова |
| ... и тако даље{S} На сва питања редом, Љубомир одговараше заклетвом, да ће тако чинити.{S} Арх |
| одавно живи правим испосничким животом, Љубомир се препаде на ове речи.{S} Он погледа бојажљиво |
| ..</p> <p>Са великим, побожним страхом, Љубомир приђе к самом уласку, али се опет обрте шуми и |
| <p>— Могу...</p> <p>Нахрањен, напојен, Љубомир се поврати сасвим, подаде се оном стању кад се |
| вече, доцне, добро нахрањен и одморен, Љубомир пристаде да остане код механџије за одређен мес |
| , да је време за ракију.</p> <p>И тако, Љубомир је чуо до сад једно предавање, и дваестину пута |
| ажњивог обора.</p> <p>Дошавши у кухињу, Љубомир затече све калуђере и ђаке око тетке.{S} Максим |
| своје, и веза костријет око себе«...{S} Љубомир се заплака и кришом обриса сузе, које му полете |
| ћ, монаси стадоше читати »часове«...{S} Љубомир, по правилу, учини »велико метаније« пред двери |
| аквом »легијом«, оде и »господин«...{S} Љубомир се осврта један дан по Београду, па се и он реш |
| орити, проживех мој блудни живот«...{S} Љубомир осети како га опет неко поведе преко хладног, к |
| све друкчије, светлије, радосније...{S} Љубомир осети да се гуши у овој туробној самоћи, нешто |
| ва колена.</p> <p>— Је ли ово тај...{S} Љубомир? запита, смешећи се, Видина друга.</p> <p>Велим |
| о, па као да си свршио целу школу...{S} Љубомир се загледа у ова црна, кривуљава, незграпно изр |
| екајући да се баш по правилу искува.{S} Љубомир само гледа и трепће, чудећи се свему што се нас |
| м, који се пружио, испупчен из зида.{S} Љубомир корача... одупире се левом руком о бедем, а дес |
| оре«, што је значило до Видина села.{S} Љубомир је обично остајао под једном угнутом стеном, на |
| м, смоком и другим кућним потребама.{S} Љубомир се наслонио на доксат па, и ако је већ неколико |
| угла механског изиђоше човек и жена.{S} Љубомир ућута, окрете леђа дувару и спреми се да, онако |
| е нису чиста посла и приђе му ближе.{S} Љубомир се још више збуни, задрхта и опет промуца некак |
| /head> <p>Прођоше две непуне године.{S} Љубомир већ момче.{S} Дува љута мећава са Маљена, па за |
| њему на тужбу«.</p> <p>Разиђоше се.{S} Љубомир уђе у дневне манастирске послове и, заузет радо |
| итово прорицање оствари се дословце.{S} Љубомир је добро научио, а и другове упознао са важнији |
| једно о другом <pb n="68" /> знати.{S} Љубомир сазнаде да се жена зове Марија, да је ту из обл |
| подиже књигу и стаде пажљиво читати.{S} Љубомир опази како се мења лице »господиново«, како му |
| модрелим запеченим уснама бониковим.{S} Љубомир, погледавши строго игуманово лице, послушно исп |
| ми се Милка да иде у цркву с мајком.{S} Љубомир таман потерао стоку на пашу, а Милка искакута п |
| едо, предругојачено лице Велимирово.{S} Љубомир се пренерази, видећи га онакова, али погледавши |
| гушен димом, лелујао и лагано гасио.{S} Љубомир дометну суха грања, и ако је ватру наложио једи |
| е...</p> <p>А у соби ђачкој свануло.{S} Љубомир устао и гледа како сад лепа светлост улази кроз |
| главу за њихова леђа, стаде Велимир.{S} Љубомир се само приближаваше отвореним вратима, не разу |
| <p>Србија поведе рат за независност.{S} Љубомир беше у другом разреду.{S} Једног дана распустиш |
| чу беше ред другог одељења за цркву.{S} Љубомир је тај дан очекивао с великим нестрпљењем, јер |
| , сврнуо је сам у манастирску шталу.{S} Љубомир притрча госту гологлав.</p> <p>— Где је игуман? |
| p>Калуђер приђе другом празном углу.{S} Љубомир му, са неком тајанственошћу и оном неотесаном с |
| није баш тако вешта куварском послу.{S} Љубомир, и ако још чист и наиван, досети се да ће ова к |
| заплака, зајеца па побеже у кухињу.{S} Љубомир се, чим ово угледа, поврати, дође к себи и упла |
| цу, стоје уз певницу и нешто шапућу.{S} Љубомир, тамо у притвору, код самих врата, стоји с Вели |
| с водом и прсну руком по бледу лицу.{S} Љубомир се стресе, отвори очи, погледа жену пажљиво, па |
| Ко је звонио? грми са доксата.</p> <p>— Љубомир, одговара Никола некаквим танким, изнемоглим, п |
| део и није знао ништа за себе.</p> <p>— Љубомир Васић! зову те у канцеларију, одсечно и службен |
| /p> <p>— Ха-ха-ха, смеју се оба ђака, а Љубомир преноси зачуђен поглед с једног на другог.</p> |
| обама, момци се поређаше око шпорета, а Љубомир, добивши неку крпетину од момака, леже на једну |
| хиње...{S} Оба ђака истрчаше на поље, а Љубомир, не знајући шта ће овако сам, пође и он за њима |
| звијати по соби дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву таваницу, не мрда очима и н |
| ног дана престадоше предавања сасвим, а Љубомир доби и намести па свој сто све Савине уџбенике, |
| ала, цео дан.</p> <p>Механџика викну, а Љубомир брзо подиже свој дугачки прут, замахну њиме вес |
| а беше жива и одлучна, као и Мира.{S} А Љубомир се збуни, осети се незгодно кад ухвати оне меке |
| светом, причале најчудније бајке.{S} А Љубомир, зверајући око себе плашљиво, као зец кога су к |
| већ прометнуо у какво чудо?...</p> <p>А Љубомир, не гледећи на њу, са зажареним очима, са рашир |
| упири се њоме, па се не бој...</p> <p>А Љубомир се смеши, не прима мотку и осећа како нестаје п |
| ере нас механџије, али опет...</p> <p>А Љубомир се завуко у сено, ћути и премишља како је страш |
| ништа...</p> <p>Игуман почива.</p> <p>А Љубомир, кад се разбегоше сви ђаци и момци, нађе се у н |
| p>— Јеси луд!...{S} Шта ти је?</p> <p>А Љубомир, после овог узвика, одједном засија очима а по |
| њачу, па си готов за час !...«</p> <p>А Љубомир, наслушавши се довољно господске шале и смеха, |
| <p>— Славе ти, је л’ те бољело? пита га Љубомир наивно, са изразом искрена учешћа у његову стра |
| <p>— Шта си ти до сад радио? прекиде га Љубомир, кога је овог тренутка више интересовало то пит |
| његов посао !</p> <p>Ово је значило да Љубомир предузме сав посао, који је до сад вршио Никола |
| ...</p> <p>— Место... те-сто... понавља Љубомир, мислећи непрестано како би оставио друштво и д |
| аљан, рече му кратко.</p> <p>Истог дана Љубомир доби од свога господина чисте преобуке, цело ст |
| веровало се учитељу.</p> <p>Истог дана Љубомир је био пријављен, а после неколико дана испитан |
| оствари свој план, и после недељу дана Љубомир се наслушао хвалисавих прича о провођењу и ужив |
| се уз пут пажљиво.</p> <p>За њом ступа Љубомир, тешким незграпним кораком, а на лицу му неопис |
| а наказива.</p> <p>— Минералогија? пита Љубомир сагибајући главу.</p> <p>— Мирен... и-хи-хи-хи! |
| је чудо!</p> <p>— Зар и Василијан? пита Љубомир.</p> <p>— Хо, тај мисли да неће никад умрети, д |
| </p> <p>— А каки су ви калуђери? запита Љубомир.</p> <p>— Видео си, брате, одговори Веља.{S} Св |
| ревија и... од чега се оно лечи? запита Љубомир.</p> <p>— Превија се из ширетлука, одговори Вел |
| о ћу га ја слушати...{S} Максим? запита Љубомир, залажући се меким белим хлебом.</p> <p>— Није |
| т одлучно.</p> <p>— У подруму, прошапта Љубомир бојажљиво.</p> <p>— Хајде, да ми покажеш.</p> < |
| м залутао.</p> <p>После неколико минута Љубомир се грејао и сушио поред топла »шпорета« у манас |
| ..</p> <p>— Д-д... да га зовнем? замуца Љубомир, не смејући казати да је отац Сава још јутрос, |
| .</p> <p>— Ја... ја сам... ђак, промуца Љубомир више од забуне но из страха.{S} Идем у манастир |
| д нас!...</p> <p>— Јок, море... промуца Љубомир, сагињући главу.{S} Ето, стојим с тобом.</p> <p |
| ао да бега испред пружене пушке, истрча Љубомир уз степенице, погледа чудновато, готово прекорн |
| </title> прочитао?! узвикну игуман, кад Љубомир то уз реч помену.</p> <p>— Ја, цело.</p> <p>— Л |
| говестима... то је псалтир«...{S} А кад Љубомир пређе на Нови Завет, он викну: »То је јеванђели |
| се одредити посао »по реду«.</p> <p>Кад Љубомир пољуби руку игуманову и стаде према њему смерно |
| о...</p> <pb n="50" /> <p>Од ове службе Љубомир стаде још брижљивије читати <title>Свето Писмо< |
| ужи рад уозбиљена лица.</p> <p>Чим седе Љубомир уз другове, Никола се насмеши на њега, пруживши |
| , од куд ти? викну он гласно, кад наиђе Љубомир.</p> <p>Ђак му каза и пође.</p> <p>— Хм... чека |
| и.</p> <p>А тетка већ јасно види, да је Љубомир отворено избегава.{S} Чим се она где појави, он |
| лушапатом.</p> <p>Отац Сава опази да је Љубомир пао у некакву незгоду, па викну благо, али дост |
| погледа оком у страну, и видевши да је Љубомир већ зажмурио, настави лакшим гласом: неки млако |
| амо? запита игуман весело, кад чу да је Љубомир често одлазио у Богословију и зна сва лица и са |
| ситницама интернатског живота, које је Љубомир добро уочио.</p> <p>— Шта, цело <title>Свето Пи |
| е присуствовао првом јутрењу, познао је Љубомир да је на праву путу; осећање му је казало, да ј |
| тух бје овчиј«...</p> <p>»Ето, узвикује Љубомир: чувао овце и козе, ка и ја по Маљену, па поста |
| је... ово је <hi>оно</hi>!... узвикује Љубомир, прекидајући читање од узбуђења.{S} У осмој год |
| Их, кукавцу!... успавао се!... узвикује Љубомир, трчећи плашљиво по соби, не знајући за шта пре |
| >II.</head> <p>Други дан је како путује Љубомир.{S} Подне је давно превалило.{S} Он се склонио |
| <p>— Ради чега си дошао, брате?... чује Љубомир оштро, јасно питање; види архимандритов поглед |
| рече Велимир.</p> <p>— А-а... досећа се Љубомир.{S} Ама зашто те оно ’нако... због чега то?...< |
| ој објасни колико је чега издао, кад се Љубомир одједном исправи и пружи десну руку на тетку: о |
| ру, којом је стаја покривена.{S} Кад се Љубомир наже на врата, удари га јара по лицу.{S} На сам |
| а Цвијана...{S} Хе-хе«...</p> <p>Кад се Љубомир, охрабрен пандуром, вратио у кујну, тамо га доч |
| да седнемо.{S} Уморан си.</p> <p>Кад се Љубомир, осврћући се плашљиво, намести на крај клупе, м |
| зу пећине, из густог шипражја извуче се Љубомир и стаде.{S} Поглед му је сасвим јасан, отворен |
| а.</p> <p>— Ене, три кревета! зачуди се Љубомир.</p> <p>— То ми по један за наше госте: дође на |
| p>— Није, славе ми... ја ’нако... дркће Љубомир и муца плашљиво пред њим.</p> <p>— Шта »’нако« |
| прекидима, кад добије времена, преврће Љубомир лист по лист ове необичне књиге, а уз образе му |
| чекам овде.</p> <p>— А, ти си то! рече Љубомир ослобођен, сетивши се, из Николина причања, кој |
| д звонару.</p> <p>— Лако ћу ја то, рече Љубомир.</p> <p>— Изнајпре ћеш са мном, док се не научи |
| /p> <p>— Неће то, бојим, ваљати... рече Љубомир, гледајући у страну: тако... без допуштења.</p> |
| отуљен на свој начин, гологлав, провуче Љубомир.{S} Игуман подиже главу и погледа га мекше, ко |
| , да не продираше даље од њега, клечаше Љубомир, наслоњен рукама на престо, говорећи гласно црк |
| језичцу.</p> <p>— Доста, рече Никола, и Љубомир врло лепо заустави звонце.</p> <pb n="100" /> < |
| бе, са којима се улази у ред монашки, и Љубомир се, са живим, одушевљеним блаженством на лицу, |
| p>— Како изненада?</p> <p>Реч по реч, и Љубомир повери своме обожаваном љубимцу целу тајну свог |
| шње оцене.{S} Прочиташе њихова имена: и Љубомир прелази у трећи разред.{S} Изишо је из школе пр |
| шене тежње — глупом детињаријом...{S} И Љубомир, тога дана, кад доби писмо, беше у сличном расп |
| сто начина, само да те умилостиви.{S} И Љубомир је мислио таким поступком да учини по вољи Милк |
| сницама.</p> <p>После кратког времена и Љубомир и жена дознаше ове, што су хтели једно о другом |
| тамо у свету, све је ’нако«...</p> <p>И Љубомир осећа како се лагано почиње од њега одвајати св |
| ка свежа, хладовинаста језа...</p> <p>И Љубомир се препао од те непознате му новине, запрепасти |
| је, до душе, по Божјем закону, рекао би Љубомир; али тек... тек... није оно право«.</p> <p>Друг |
| ца, окренут главом руди, као мртав лежи Љубомир.{S} Скидоше га и положише на под у ходнику.{S} |
| а и да објасни дечку његову задаћу, али Љубомир на половини разговора плашљиво замаха рукама.</ |
| ији од поступака свију калуђера.{S} Али Љубомир ипак осуђиваше тај поступак, тврдећи да би Вели |
| и намешта их на друга места.</p> <p>Али Љубомир сад стаде мислити : »Кад знам шта она хоће, онд |
| <pb n="145" /> <p>»То је јунак ! мисли Љубомир.{S} Тако бих и ја радио...{S} Она на једну, ја |
| што је кушао ђаво Саву Освећеног! мисли Љубомир, упирући раширене зенице на једну пукотину у зи |
| анијами«...</p> <p>»Баш као и ја, мисли Љубомир; и он је много ноћу мислио...{S} И код њега се |
| »Ово до сад што је било у кухињи, мисли Љубомир, гледајући три калуђера како сложно клањају пре |
| тима!...</p> <p>»Што ли је то?... мисли Љубомир, и лагано, кришом, подиже очне капке испод надв |
| уманов!...{S} Али ја не марим«... мисли Љубомир тешко уздишући.</p> <p>— Где си био?...{S} Шта |
| p>»Ене де...{S} То мени говори... мисли Љубомир, слушајући пандурово мрмљање.{S} Од куд ме угле |
| ке!...</p> <p>»Што ти је човек... мисли Љубомир; — све, све... али му је жена свуд пред очима!{ |
| тине... или је све ово сан?«... помисли Љубомир и напреже се да задржи сузе.</p> <p>Није се мла |
| т, јест... треба... као браћа! прозбори Љубомир искрено и живо.</p> <p>— А ви сте... ти си дост |
| и у греху ме роди мати моја«... говори Љубомир гласно, одушевљено, као да некоме прети, са вел |
| и тек ко зна!«...</p> <p>— Ја, одговори Љубомир, кријући очи и вртећи се под њеном руком.</p> < |
| ?</p> <p>— Ја бих реко да зна, одговори Љубомир неодлучно.</p> <p>— М-м... реко би!...{S} Не зн |
| "78" /> <p>— Јесам, господине, одговори Љубомир таким гласом, да се више није могло сумњати.</p |
| ... ко жели добра својој души, одговори Љубомир узбуђено.</p> <p>— Зар и ми, девојке?</p> <p>— |
| из радозналости.</p> <p>— Јок, одговори Љубомир, чудећи се и одговором и погледом што га то пит |
| орди?</p> <p>— Ја не бих реко, одговори Љубомир наивно.{S} Ти вала баш ниси така... а и госпођа |
| /p> <p>— Ето, дође и тај дан, проговори Љубомир, да се иде у свет!</p> <p>— Чула сам, рече она, |
| слободи незгодна терета.</p> <p>— Ти си Љубомир, је ли... новајлија? запита она, гледајући му п |
| <p>Мира постепено дође к себи, али јој Љубомир од овог часа постаде као нешто друго, што не ли |
| лим, преплашеним гласом, од кога се сам Љубомир уплаши.</p> <p>— М-м-м... чује се неко мумлање |
| с тако услужном љубазношћу, да се и сам Љубомир збуни.</p> <p>— Све хоћу да вам приђем од јутро |
| дравље и срећу...{S} Пред таком појавом Љубомир је остао скрушен, збуњен и занесен.{S} Заборави |
| руги</hi>, што је пре био и што се звао Љубомир, њега нема више.{S} Он је умро!«...{S} Он загле |
| абави или послу око ње.{S} Кад је дошао Љубомир, беше се заузео једним малим, дежмекастим и рун |
| а ти још упуства и објашњења није добио Љубомир, ту под звонаром, грчећи се уз своје нове друго |
| омци се беху сви разишли...</p> <p>Тако Љубомир доби млађег друга, али се не хтеде, као Нићифор |
| ц Сава опази, да не <pb n="190" /> само Љубомир, но и сви калуђери, знају прилично објаснити це |
| ’ утувио и из пјенија.</p> <p>Шта је то Љубомир могао од игумана научити?</p> <p>Седећи једне н |
| ејасне калуђерске слике, у којима често Љубомир, као у сну, види себе сама...{S} Али то су само |
| е.</p> <p>— Пита она, знаш, одговара му Љубомир: каки ти је оно младић, што ти долази?{S} Ја ка |
| а младић и загледа се у редове, које му Љубомир показа.{S} При првим редовима подиже књигу и ст |
| о-о-о-о... ето, слава је убила... викну Љубомир, трчећи из све снаге, скачући преко трњака и кл |
| окренути први глас...</p> <p>У фебруару Љубомир доби писмо од оца.{S} Пише брат Свејо у име оче |
| ензорско питање у другом одељењу, и наш Љубомир постаде »цензор велике гимназије«.</p> </div> < |
| орје олтарско!...</p> <pb n="183" /> <p>Љубомир се већ беше одлучно упутио у своју собу, где је |
| у жена радознало.</p> <pb n="114" /> <p>Љубомир се замисли: да ли треба овај догађај причати св |
| д ће поћи у школу.</p> <pb n="39" /> <p>Љубомир обара очи и стидљиво гледа своју једину, скоро |
| мој се калуђерити.</p> <pb n="59" /> <p>Љубомир уздрхта; као да га муња ошину по срцу, нешто се |
| :id="SRP19000_C12"> <head>XII</head> <p>Љубомир је већ прави ђак-послушник: навикао се потпуно |
| ml:id="SRP19000_C6"> <head>VI</head> <p>Љубомир је одлазио често и врло радо своме сељаку — бог |
| l:id="SRP19000_C11"> <head>XI</head> <p>Љубомир још не може да се прибере и да мисли о себи; не |
| о кмета и пандуре да те вежу... </p> <p>Љубомир не саслуша све.{S} И ово, што је чуо, удари га |
| .. ко си?...{S} Устај, свануло !</p> <p>Љубомир се пробуди, и опазивши жену уза се, скочи и ста |
| ком: ‘</p> <p>— Ехе-еј... момче!</p> <p>Љубомир му прилази са поштовањем и озбиљношћу, како оби |
| да, нека не пије...{S} Здрав си!</p> <p>Љубомир ућута.{S} Овде, ради другарске слоге, морају се |
| ... мир... ала, да могу утувити!</p> <p>Љубомир понови отегнуто, на слогове:</p> <p>— Ми-не-ра- |
| ало затим глас:</p> <p>— Стакло!</p> <p>Љубомир угледа, како Велимир пружи велико широко стакло |
| кошуље, неће изићи.{S} Хајдемо!</p> <p>Љубомир се диже плашљиво, погури се и пође за девојчето |
| леђа продера:</p> <p>— Ко је то!</p> <p>Љубомир одскочи у страну од страха и изненађења, али уг |
| ?...{S} Мустра и јеси: ђак!... .</p> <p>Љубомир се збуни и неколико пута премести тежину тела с |
| а-ха...{S} А ја, богме, знам!...</p> <p>Љубомир се чуди.{S} Сви веле да Максим не зна баш ништа |
| смеш да причаш како је било!...</p> <p>Љубомир се сети Христових речи: »Ко се постиди мене... |
| глад?{S} Је ли те то мучило?...</p> <p>Љубомир не дизаше главе, не одговори ништа, очекујући д |
| ти са нама у »странствовања«...</p> <p>Љубомир се стаде вртети; хтео би нешто рећи, као да му |
| што се разлева отуд из храма...</p> <p>Љубомир још спава.{S} Савладао га тешки умор, занео га |
| и су ближи овим младим срцима...</p> <p>Љубомир види да се чини гозба у част његова доласка, па |
| међу тебе и чудовишта не мења...</p> <p>Љубомир сео на врата од свога тавана, окренуо лице тамн |
| уписао, видиш...{S} Па сад ће...</p> <p>Љубомир се препао, па само стеже уздрхталом руком бутин |
| те устаје, и настаје... онако...</p> <p>Љубомир се трже. »Видиш, и мене почео нечастиви да куша |
| оногај... да разладиш стакло...</p> <p>Љубомир га послуша.</p> <p>— Шта ти има у том... тој би |
| Николин секунд и Максимов бас...</p> <p>Љубомир осећа како му теку сузе од узбуђења, и у исто в |
| ати свећама и обрте се народу...</p> <p>Љубомир сакри очи рукама...{S} Би му необично страшно и |
| лица, која одсјајкују у мраку...</p> <p>Љубомир се прену, пробуди се и сад тек дође му на памет |
| ваздух и за њим нешто јаукну...</p> <p>Љубомир се сав нађе као у некој тами, ништа не види, бл |
| дочеку владике.{S} Шта ми ту...</p> <p>Љубомир се плашљиво подиже, и седећи, оборене главе, сл |
| теме!...{S} У мал’ не дрекнух...</p> <p>Љубомир се насмеши, али му одмах, веома пријатељским гл |
| велике празнике...{S} Де још...</p> <p>Љубомир прича, а Максим само узвикује: »Знам, знам... т |
| !... викну она и отрча судовима.</p> <p>Љубомир ушкиљио очима, па гледа кроз укрштене трепавице |
| механџија крупно опсова пандура.</p> <p>Љубомир му све исприча, па и пандуров монолог, онако ка |
| га, пруживши му лепо парче меса.</p> <p>Љубомир га погледа зачуђено.</p> <p>— Шта је, море... з |
| гано и смерно, изиђоше на врата.</p> <p>Љубомир се, гоњен љубопитством, приближи прозорчету.{S} |
| ведоше га на ходник, пред врата.</p> <p>Љубомир, стојећи уз врата, беше се загледао у чиновника |
| изиђе, управо истрча пред госта.</p> <p>Љубомир сеђаше на доксату, чистећи трешњеву буранију, к |
| се...{S} Тек има се посла доста.</p> <p>Љубомир не доби времена ни да се одмори честито.{S} Узд |
| неко узалудно уздржава од смеха.</p> <p>Љубомир само погледа преплашено, а Велимир скочи и зађе |
| на памет не долази дерање јарца.</p> <p>Љубомир заузе половину њене лежанке, седе на сено и под |
| дањем капе, сврну пажњу на себе.</p> <p>Љубомир подиже очи и хтеде нешто промуцати, али га прет |
| о коме припадају новци са иконе.</p> <p>Љубомир, погнуте главе, гледајући само пред ноге, стаде |
| вети...</p> <p>Једва се утишаше.</p> <p>Љубомир седе на троножац уз прочевље, са кога се дизаше |
| рицу...{S} Капетан дошо... кажи.</p> <p>Љубомир једним кораком ускочи у механу, истрча у ходник |
| година, живи, окретни и весели.</p> <p>Љубомир стајаше у свом куту, претурајући очи с једног л |
| еликошколац, у последњој години.</p> <p>Љубомир не може очију да одвоји од свога господин-Никол |
| како ћеш сутра капетану казати.</p> <p>Љубомир понови задани му одговор готово од речи до речи |
| могла би то најбоље представити.</p> <p>Љубомир, узимајући у руке парче меса, начуљи уши кад се |
| госту правац, којим му ваља ићи.</p> <p>Љубомир застаде на последњој степеници.{S} Знао је да с |
| омира, гледајући га право у очи.</p> <p>Љубомир хтеде сакрити очи од тога погледа, али беше так |
| о што мене пита, само нас плаши.</p> <p>Љубомир види да га Максим задржава од беспослице, из ду |
| и се...{S} Дела ми баш испричај.</p> <p>Љубомир стане причати редом.</p> <p>— Зар то... ха-ха-х |
| се чини, пријатељским погледом.</p> <p>Љубомир дође пред механу с намером, да покуша добити ко |
| слушајући причање Василијаново.</p> <p>Љубомир уђе у кухињу узнемирен и уплашен, не знајући јо |
| вим га дочека при уласку у трло.</p> <p>Љубомир ућута.{S} Читав час је ћутао и џаракао штапићем |
| ласом, који одјекиваше пријатно.</p> <p>Љубомир се трже и одскочи од врљика, на које се беше на |
| и, ако хоћеш да читаш, што лепо.</p> <p>Љубомир се обрадова таквој понуди.{S} После два дана до |
| је служила св. Сави као престо.</p> <p>Љубомир је улазио у ову пећину неколико пута, једном са |
| , управо рећи? настави професор.</p> <p>Љубомир га погледа пажљиво, као да ће рећи: »Да ли је о |
| виђена и нечувена дотле реткост.</p> <p>Љубомир види да служи гостима за предмет нарочите пажње |
| у отеже дугачку другарску поуку.</p> <p>Љубомир већ види да није погрешио што је увео госта у п |
| тетки, која се пригнула к њему.</p> <p>Љубомир би пошао к њима да се оправда, али треба прећи |
| овај, само да га остави на миру.</p> <p>Љубомир брзо устаде и оде, бојећи се да се Светозар не |
| о не изговарајући целу реченицу.</p> <p>Љубомир брзо диже главу и погледа га право у очи; у том |
| .</p> <p>— Хајде, да ми покажеш.</p> <p>Љубомир одведе госта до уласка и поможе му сићи низ стр |
| ...</p> <p>— Како... кака чреда?</p> <p>Љубомир им каза како је мислио.{S} Велимир то исприча о |
| где би..., да нас не види нана?</p> <p>Љубомир је погледа запрепашћен.{S} Она је у његовим очи |
| нешто требао, али шта оно беше?</p> <p>Љубомир се досети јаду, па рече:</p> <p>— Игуман ме пос |
| твртог дана, кад ниси ништа јео?</p> <p>Љубомир обори главу и, онако старински, потуљи очи стид |
| види ведра, весела душа...</p> <p>...{S}Љубомир се сасвим променио: друкчије му и држање, изгле |
| а грлио и љубио...{S} И опет понавља : »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...</p> <p>Отишо |
| јажљиво, али у себи радосно понављаше: »Љубомир Васић, <hi>цензор</hi> велике гимназије!«</p> < |
| блудећи маленим очима, понавља у себи: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...{S} И осећа к |
| дмах одгони својом чаробном реченицом: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...</p> </div> < |
| ништа више, после свог имена...</p> <p>»Љубомир Васић, ученик велике гимназије«... мрмља дечко |
| још кратким и дугачким панталонама.{S} Љубомира зачудише ови први, који су сви, махом, чисто о |
| е ни разлога...</p> <pb n="156" /> <p>А Љубомира, пре два дана, нестало из манастира.{S} Разасл |
| у се по <hi>трећи</hi> пут наређује: да Љубомира истог дана, кад прими писмо, с места закалуђер |
| ј синђел што предаје догматику, погледа Љубомира прекорно и узвикну:</p> <p>— Зар ти тако?!...{ |
| </p> <p>И сад настаје онај необични, за Љубомира светли и прави, ну у самој ствари страшни аске |
| запиткивати како иде са певањем.{S} За Љубомира рече му Василијан:</p> <p>— Баш не може никако |
| аваше да ће се наставити срећни дани за Љубомира.{S} Али одједном дође <hi>оно</hi>.</p> <p>Ник |
| лушницима.{S} У току обеда Сава приказа Љубомира гостима око себе.{S} Сви су знали за последњи |
| плаховито.{S} Већ је пети дан како нема Љубомира; јутрос му јавише из крајње воденице, да се ви |
| ка и доведите да га рукоположимо.{S} На Љубомира пазите отечески«, стајало је лаконски у томе н |
| грлом, проговори, гледајући изненађена Љубомира благо:</p> <p>— Дошло од владике, и он махну б |
| ене, збуни се па оштро погледа зачуђена Љубомира и пође вратима.</p> <p>— Ха-ха-ха... разлеже с |
| знаку, лишће зашушта и пред узневерена Љубомира стаде Вида са једном, њених година, исто тако |
| ражећи подесно лице, угледао је скромна Љубомира...</p> <p>Тако се сврши тешко цензорско питање |
| није она! говораше он, пролазећи поред Љубомира.</p> <p>Крцнуше пуна кола, извукоше их из двор |
| лушкиња суседина, девојчица, старија од Љубомира.{S} Одмах се на њој могло опазити, да је то ве |
| м, за далеким простором, уталожи се код Љубомира и сад стадоше да се јављају нове тежње, управо |
| е душом слободно...</p> <p>Тетка одведе Љубомира у собу, а Василијану даде кључ подрумски, да и |
| г дана, овај исти професор, који доведе Љубомира, разгледа одраслије ђаке и постави за цензора |
| <p>Монаси се ужурбаше...{S} Велимир узе Љубомира за руку, више лакта, и поведе га олтару...{S} |
| децом«.</p> <p>Тужне, тешке сузе облише Љубомира; он стаде јецати неутешно, дуго... сећајући се |
| лагано, пажљиво, бојећи се да не увреди Љубомира, гурну га прстима у раме.</p> <p>Ђак се стресе |
| икну Никола, кад Велимир хтеде задржати Љубомира.{S} Видиш да је то неки, овај... он погледа ок |
| оста учио, поправи се Никола, гледајући Љубомира влажним очима.{S} Та и ми смо... онако манасти |
| аршав...{S} Дијете!... викну, угледавши Љубомира: трчи... газдарицу...{S} Капетан дошо... кажи. |
| .{S} Шта је то!... сурово запита игуман Љубомира, гледајући га право у очи.</p> <p>Љубомир хтед |
| Оне се још смејаху, гледајући радознало Љубомира, о коме су се, по целој манастирској околини, |
| ине, изиђе и наслони се на доксат близу Љубомира.{S} Велимир таман хтеде да јој објасни колико |
| а Сава у свом манастиру!{S} Сви гледају Љубомира, као што се гледа у менажерији каква невиђена |
| ди готово поизодлазили, механџија зовну Љубомира у једну собу, па га тајанствено, са полушапато |
| ндритство".</p> <p>Један професор зовну Љубомира, пребаци му руку преко рамена, и лаганим полуш |
| тим, немирно-смешљивим погледом.</p> <p>Љубомира увреди овај тон разговора.{S} Он се хтеде уздр |
| манастирски... хајдемо заједно.</p> <p>Љубомира као да огреја сунце; пође весео за својим вође |
| се.</p> <p>— Ене-де!...{S} Јес’ ти то, Љубомире?</p> <p>Он обори главу и промумла нешто као од |
| у послуживање«...</p> <p>— Е-е-еј...{S} Љубомире!... отеже одоздо, са дна Маљена, далек, нејаса |
| ће да привикну : на поље!...«</p> <p>— Љубомире, бога-ти-си, проговори од некуд из таме његов |
| ="148" /> отворио врата, кад се разлеже Љубомиров глас...{S} Игуман сукну натраг изненађен и уп |
| X</head> <p>Прошла је година од доласка Љубомирова у манастир.{S} Зимус, некако пред Божић, пре |
| он?... узвикну и пружи прст на синоћњег Љубомирова вођа.{S} Како је дрекнуо Веља, кажи право... |
| ..{S} Па, онако у ходу, отвори врата од Љубомирове ћелије, коју му је зимус уступио и, хркнувши |
| аскопча и готово скиде све горње дроњке Љубомирове, даде шумару стакленце најљуће ракије да га |
| } Раде измаче нож...</p> <p>Одједном се Љубомирове груди тргоше, он се јако закашља, из уста му |
| ироком, везеном рукаву, и наслони је на Љубомирово раме.{S} Обоје се тога тренутка погледаше... |
| иво, смејући се и стежући још више раме Љубомирово, који се стараше да се ослободи незгодна тер |
| 19000_C5"> <head>V</head> <p>Ново место Љубомирово било је од ретких места.{S} За такво »послуж |
| при читању појединих сцена...</p> <p>У Љубомировој глави настаде хаос: помешаше се слике Аврам |
| амо и сањао!...</p> <p>На погнуту главу Љубомирову, архимандрит наслони књигу и стаде читати мо |
| нек’ пожури, очију ти! узвикује она за Љубомиром, који готово побеже од овог саблажњивог обора |
| есну грубу сељачку псовку и саже се над Љубомиром.</p> <p>— Жив је, оче Саво, жив!...{S} Слушао |
| у новој опреми.{S} Али се преварила.{S} Љубомиру не би пало ни па крај памети да гледа на опрем |
| ставом на мантији и црвеним појасом.{S} Љубомиру се учини познат попа, виђао га је у Београду, |
| опанака, сухо грање пуцка и крши се, а Љубомиру се чини, да за њим лете читави легиони нечасти |
| нати са суседом и већ гледати даље... а Љубомиру пада у део слушкиња.{S} Он се постара и да обј |
| ...{S} А ја баш то нисам знала!« и пође Љубомиру.</p> <p>Игуман, као сваки кривац, досећајући с |
| очима.</p> <p>Давно је то било, чини се Љубомиру.{S} Тек је лето било ославило, а ево зиме на и |
| као да се брани од нечега, па се обрте Љубомиру:</p> <pb n="104" /> <p>Ако ти што заповеди, ка |
| ву своју давнашњу опаску, саопштио је и Љубомиру, са нарочитим тумачењем.</p> <pb n="105" /> <p |
| шапну Велимир кроз прозорче преплашеном Љубомиру, па стаде разливати калуђерима ракију из друго |
| ели смо; а плаши се због ове напомене о Љубомиру.{S} Пре дваестину дана он је, хотећи се похвал |
| ћи се похвалити, поново писао владици о Љубомиру, о његовој необичној побожности, читању житија |
| е.</p> <p>— Знаш... рећи ће архимандрит Љубомиру: ја видим да ти волиш читати.{S} А ту ти је, б |
| ml:id="SRP19000_C9"> <head>IX</head> <p>Љубомиру се пред вратима придружише оба друга, и он одм |
| об са његовим досадањим тежњама.</p> <p>Љубомиру се одједном отворише очи: он стаде разумевати |
| ад од недеље... хап... на чреду.</p> <p>Љубомиру долазе ове ствари све замршеније и чудноватије |
| правилан одговор, па не видећи ништа до љубопитне погледе управљене на себе, пређе на друго пит |
| астирској кухињи, а око њега се окупили љубопитни манастирски ђаци и момци, па слушају, разјапљ |
| провлачи поред другова, кријући очи од љубопитних погледа целе школе.{S} Нешто му рекоше два њ |
| жинају«, дотрчаше и стадоше, са ђацима, љубопитно посматрати и слушати како се веселе права гос |
| дна девојчица његових година и гледа га љубопитно, као што се обично гледају странци пролазници |
| шљака и да је већ примљен, само им беше љубопитно знати: да ли ће му се одредити посао »по реду |
| ори!{S} Она безразложна, урођена женска љубопитност, која је подједнако развијена и у селу и гр |
| стаде са крајем реченице, да би изазвао љубопитност код свог узбуђеног слушаоца и да би дао већ |
| ђоше на врата.</p> <p>Љубомир се, гоњен љубопитством, приближи прозорчету.{S} У великој простра |
| трос, не знајући још како да сматра ове људе: да ли као свете, или онако како се они сами сматр |
| :</p> <p>— Није ни мени овде место, где људе...</p> <p>— Седи, човече! гракнуше гости, не дајућ |
| се лака ноћна хладовина па успављује и људе и животиње и бубице...{S} И цврчку ливадском сад н |
| и...{S} Досетио се: ако стане обилазити људе, умреће од глади.{S} Него, најпре ће потражити чоб |
| дника, Никифор се усправи, узнемири се, људи се расклопише, пропуштајући игумана, који се осврт |
| живимо, а онај тамо сам са децом?...{S} Људи говоре свашта, а мене је жао оне деце... да нешто |
| мо да је <hi>друкчији</hi> од овога, да људи тамо постају срећни, виђени, и то је доста да га и |
| апори, муке и болести телесне, у којима људи забораве и Бога и све, али смерни инок остаје стал |
| дело ни града, ни цркве, ни већег збора људи од једне сиромашне свадбе, на којој је оно било де |
| мски, да изнесе ракије, нек’ се послуже људи...</p> <p>После једног часа, кад остадоше сасвим с |
| <pb n="70" /> <p>— Хо-хо-хо...{S} Бруке људи!...{S} Да чујете.{S} Идем ја ноћаске из воденице, |
| исивати све то, те мора...{S} Што би се људи узалуд мучили!</p> <p>Тако поче новина за новином, |
| ије, настаће сасвим други свет!...{S} И људи из старог времена одлазе, и свега, свега нестаје.. |
| ну ноћ, пошто се вечера давно свршила и људи готово поизодлазили, механџија зовну Љубомира у је |
| . ја сам мислио... најбоље је да се сви људи жене, па коме, тамо после педесете, умре жена, нек |
| ...</p> <p>Београд опусти.{S} Одоше сви људи на заветну свету дужност; одоше и професори, одоше |
| ц Василијан имао је обичај, као и многи људи, заволети какву ствар, животињу, посао, и сав се п |
| на њиховим пепелиштима господаре други људи и чују се друга имена...</p> <p>И овде нестаје оно |
| ели људи у народу ’нако... ко сви други људи, па се опет посветили...{S} Шта је то... како ћу с |
| ке манастире, и свуда, где год су млађи људи старешине, нашао је да се друкчије газдује, по нов |
| ацело су онда морали бити неки друкчији људи, и сав народ...{S} А ово ти је код нас друго...{S} |
| Једног лепог дана бануше изненада неки људи, објавише глупо-пренераженом Максиму да се они зов |
| авља на заједничку ложницу...{S} Живели људи у народу ’нако... ко сви други људи, па се опет по |
| ко колена, смејући се... фини, углађени људи: уза сваку реч »ви«...{S} А ми ерцепураћи ’вако... |
| је Христос опростио!...{S} И сви су они људи доиста били грешни.{S} Али шта је то?...{S} Је ли |
| >Оба протојереја и игумани, као искусни људи, изјавише да не би требало још на то прелазити...< |
| своју руку.{S} Шта ћу... ми смо прости људи, а ти си толике чколе учио...{S} Ради како знаш.{S |
| но, калуђери.</p> <p>Боже, какви су ово људи !...{S} Није могуће да су то они исти што се сад о |
| собу, у којој само угледа много, много људи... и сви се некако црне, као да су у тами.</p> <p> |
| S} Та зар није слушао толико пута, како људи путују без ичега, па се увек нађе ко им да хлеба.{ |
| јући несвесно, блесаво још ово неколико људи, повика им:</p> <p>— Лонцолизи!{S} Манастирски лон |
| видео, осећајући само из погледа свију људи, да се спрема нешто страшно.</p> <p>Гост тек сад п |
| која је битна, суштина у човеку, али му људи не дадоше.{S} Угасише му, порушише и тај идеал, ка |
| о ’нако... као нека игра...{S} И они су људи...{S} А ово је баш оно право!«...</p> <p>— Точи! в |
| споручим, па нико не зна...{S} Добри су људи, овај... само лажу обојица, а Василијану ни десету |
| женске руке... жива мука!{S} Пуно живих људи, навикнутих на известан ред, а сад нема кога да та |
| љиве књиге.{S} То је било, код овакових људи, где је он становао, лако удесити.{S} Рада школско |
| рпљиво изређа неколико старијих, зрелих људи, које је знао...{S} И сви помрли, заједно с његови |
| ум да се погорди толиком пажњом важних људи, јер се сећа колике су гомиле народа пратиле Антон |
| га види, па је често помишљао од разних људи: да не буде то митрополит.{S} Чак је једном од нек |
| рошио, а Леонтије се, по саветима умних људи, задужи, да би могао учинити оне промене које виде |
| мисао: »Зар баш мора, рецимо, писме <hi>људи</hi> бити у првом одељењу?« Тражећи подесно лице, |
| ав придевак, какав се ретко чује и међу људима.{S} Не даш му једну цигару, а попушио си му толи |
| {S} Онаких задиркивања није чуо ни међу људима.{S} По нека слободнија снаша упиљи му у очи и уз |
| увео госта у подрум, али га она обична људска радозналост задржава да остане још у свом заклон |
| же у висину са целом столицом, па љуља, љуља...{S} А у глави све теже...</p> <p>Дубока ноћ...{S |
| с брчићима и брадицом, која се таласа, љуља и комеша без икаква реда, од које се чују узвици, |
| ли је...{S} А земља се све више љуља... љуља... и онај мирис косе заноси... и чатал, о који се |
| га диже у висину са целом столицом, па љуља, љуља...{S} А у глави све теже...</p> <p>Дубока но |
| ка, шта ли је...{S} А земља се све више љуља... љуља... и онај мирис косе заноси... и чатал, о |
| само осећа да се земља под њим једнако љуља и да га овај мирис скорашње <pb n="233" /> сламе с |
| ла мушкарчета, који се једва прекрећу и љуљушкају на трунтавим несигурним ногама, а уз њих се у |
| к, море...{S} Него да идем... игуман је љут.</p> <p>— Зашто?...{S} Стој! викну жена радознало.< |
| , хоће своје...</p> <p>Подиже се оштра, љута челична пила и секира... застаде у ваздуху... као |
| наиђе на речи: »сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела...{S} И раздрије Јаков хаљине |
| е године.{S} Љубомир већ момче.{S} Дува љута мећава са Маљена, па затрпава цело село снегом и м |
| другој прилици ова би опомена освестила љута игумана, и он би се одмах прибрао, али је сад, пос |
| сијано лице му, и стадоше лагано видати љуте очајне боле...{S} Разлеже се по мрачној пећини исп |
| те се и напуните земљу«...{S} Чекај, не љути се...{S} И ја сам у седамнаестој години мислио ско |
| екиваном писму. </p> <p>Зашто се игуман љути, видели смо; а плаши се због ове напомене о Љубоми |
| а ми не вичу ту, и да се после господин љути, заврши она.</p> <p>Ђаци истрчаше на посао.</p> <p |
| изнео ово вино, сутра би се сви на њега љутили.</p> <p>Оба протојереја и игумани, као искусни љ |
| врло пажљиво слушају, и ако су се многи љутили на говорника, јер се пред њима пуше тек испржени |
| ког дима и гледајући буљавим, страшним, љутим очима, шта ће му ово уплашено »дериште« рећи.</p> |
| ах настаде мир.{S} Тетка, још црвена од љутине, изиђе и наслони се на доксат близу Љубомира.{S} |
| устав!... још грми игуман, не видећи од љутине шта се око њега дешава.</p> <p>И учитељ одједном |
| мандрит по други пут прочита одлучно, у љутини написано, владичино писмо, у коме му се по <hi>т |
| њача исто што и преса!« Игуман, онако у љутини, одломи парче и поједе. »Их, шта учинисте, викну |
| е веће: да ли се треба више плашити или љутити.{S} По ходнику грми његов глас, а под одјече од |
| — Не знам, свеједно!... одговара игуман љутито, псујући онога, што је сад »његово царство«.{S} |
| рдна ли зора потегосте! узвикује игуман љутито и иронично.{S} Он ми прича како је савијао своја |
| се калуђериш !... сутра! одсече игуман љутито.</p> <p>Велимир рашири очи, укочи се и учини му |
| екни де, Максо, платићеш ти то! узвикну љутито, изиђе из кујне и лупи вратима.</p> <p>— А-а... |
| <p>— Знаш, мислио сам — али немој да се љутиш, молим те — мислио сам, да све ово што се ради по |
| ки кривац, досећајући се узроку теткине љутње, изиђе на двориште и седе на кола.</p> <p>— Седај |
| изводство.{S} Владика га, у првој ватри љутње, грубо изгрди и припрети му, да ће га на пролеће, |
| све незгоде, које су га до сад ударале љуто.{S} Шта ли га очекује од сад... како ли ће бити да |
| х девет манастирских воденица, и сад се љуто каје што не остаде у којој да ноћи.{S} Дође му мно |
| о... да станемо барабар, па да поделимо љуцки што је Бог дао... да гриземо заједно...</p> <p>»О |
| д кућу, метнула га на крило и лагано га љушка... а са Маљена тихо-тихо силази лагани повијарац, |
| љави дроњци на криваји, како се тресу и љушкају, као да има у њима нешто тешко.{S} Гомила стаде |
| тра, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесме, ама оног |
| е у плућима и грлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!...</p> <p>После неколико сек |
| од кога се сам Љубомир уплаши.</p> <p>— М-м-м... чује се неко мумлање и опет потковане цокуле н |
| а, одговори Љубомир неодлучно.</p> <p>— М-м... реко би!...{S} Не зна, мој брате.{S} Не зна ни о |
| елим блаженим изразом на лицу.</p> <p>— М-м-ма... мумла нешто и Максим, гутајући последњи залог |
| а, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесме, ама оногај |
| кога се сам Љубомир уплаши.</p> <p>— М-м-м... чује се неко мумлање и опет потковане цокуле нас |
| одговори Љубомир неодлучно.</p> <p>— М-м... реко би!...{S} Не зна, мој брате.{S} Не зна ни оно |
| им блаженим изразом на лицу.</p> <p>— М-м-ма... мумла нешто и Максим, гутајући последњи залогај |
| ога се сам Љубомир уплаши.</p> <p>— М-м-м... чује се неко мумлање и опет потковане цокуле наста |
| јући на затворено прозорче.</p> <p>— Хм-м... махну тетка главом претећи, па продужи рад уозбиље |
| та.{S} И ручак и вечера прођоше весело, ма да одсуствоваху они обични гости.{S} Прота, неки дух |
| тренутка онако, кад је човеку свеједно, ма шта се догодило.{S} Само - махну главом и рече : »Хо |
| ињу и да покаже своју невиђену силу.{S} Ма узаман му је труд: брише топла југовина, па га, топи |
| још је рано за то, али ће се ипак имати ма чим одбранити.{S} Оде у амбар, дохвати торбу с кукур |
| блаженим изразом на лицу.</p> <p>— М-м-ма... мумла нешто и Максим, гутајући последњи залогај и |
| ад њом непрестано виси и котура се сива магла; веле му да је то нека друга, »швапска« земља, и |
| се јутром носи и колута млечно сиваста магла, а кад опече сунце, зелене се ливаде, жуте се њив |
| е се и пружа у дужину некаква беличаста магла, а под њом се вијуга и беласа нешто, као кад жене |
| рацима, и растерало сивасто беле облаке магле, који се дизаху из дубоких планинских раселина, п |
| ко црне, као да су у тами.</p> <p>Из те магле изиђе и стаде крај њега један мали, крутуљав, у н |
| нејасне мисли у глави, а пред очима се магли, трепери...</p> <p>— То га нећемо наморавати, про |
| Велимирова породица као у некој сјајној магли...</p> <p>Игуман скочи, узе стакло с ракијом, што |
| ва... свршена ствар!...{S} Њему се само магли пред очима, а ногама не може више да мрдне.{S} Ст |
| А сад?...</p> <p>Још јасније се прелива магловита даљина, још тајанственије трепери онај далеки |
| .{S} А из неба само сипи и капље хладна магловита влага, која се меша са врелим и бистрим капљи |
| а места долећу некакве друге — нејасне, магловите, не разуме их баш ни мало, али осећа некакву |
| свршено све...</p> <p>Кроз тихо, бледо, магловито појутарје разлеже се громовит, страхотан, неч |
| од свега досадањег живота, остаде само магловито сећање...</p> <p>Леонтије загледа дубоко у пр |
| оку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој магловитој даљини настаће некакав нови, друкчији живот. |
| </p> <pb n="6" /> <p>Нешто га вуче у ту магловиту даљину, у тај неизмерни простор што се зове < |
| се пије, и само ’нако... да се гледа у маглу!«...</p> <p>Од тог срећног дана престадоше предав |
| се и они некуд дигну, нестане их, као у маглу.{S} Чобани затворе стоку чим сунце мало одскочи, |
| нам <hi>онда</hi>... загледаш се тако у маглу и ћутиш пола дана, па после ми велиш да те вуче н |
| а после ми велиш да те вуче нешто у ону маглу, тамо у свет...{S} Је л’ ти и сад тако, Љубо?</p> |
| осно од земље, увијена у тамно сивкасту маглу, дивна, пластаста Букуља...{S} А за леђима виси, |
| преподобни Макарије!{S} А после... хо, мај... ала ће да се живи!...{S} Велимира ћу узети да ми |
| није, рецимо, што је гимназија.{S} Хо, мај... карловачка гимназија!... да то чудо видите!...{S |
| весео смех.</p> <pb n="94" /> <p>— Хо, мај... да сте вид’ли то чудо!...{S} Препаде се човек, п |
| м, добише веселији изглед.</p> <p>— Ох, мајка му певала, што га тако опраси! узвикује побратим, |
| ао да се одједном врати то време, па га мајка изнела пред кућу, метнула га на крило и лагано га |
| у сви, махом, чисто одевени. »Што им то мајка ократи пеленгирице?{S} Мора да није имала више ов |
| у завршили живот чисти и невини, као од мајке рођени, и сви се посветили.{S} Никог није повукло |
| ,..{S} Час код наше куће, час код своје мајке.{S} Нисмо, знаш, још скућили...</p> <p>— А жао ти |
| ушао нешто у школи а највише од покојне мајке.{S} Ту је свемогућа сила, која обара, ништи, ства |
| а, шта мислиш, заволео је више од оца и мајке... обоје као свеци...{S} А, шта велиш?</p> <p>— О |
| те...{S} Треба се одрећи свега: и оца и мајке, родбине, имања... све то оставити, па се удаљити |
| љено преноћиште.</p> <p>— Чудне будале, мајко! викну газдарица за њим.{S} То га је <hi>онај</hi |
| недеље спреми се Милка да иде у цркву с мајком.{S} Љубомир таман потерао стоку на пашу, а Милка |
| о што вели Христос: да оставимо и оца и мајку и све, па да идемо за њим...{S} А оно све друго, |
| знаш сам...{S} Сестре ти плачу и помињу мајку... она би много жалила, да је жива.{S} Чули су да |
| е последњи свечари, ђурђевци, обнесу се мајске сеоске литије, па се онда калуђери сити набеспос |
| ња реч?...{S} Миришу, заносе црвенкасте мајске ружице, трепери и опија разнобојни шебој, лелуја |
| 0_C23"> <head>XXIII</head> <p>Једаред у мају, кад не беше никог од калуђера у манастиру — сви с |
| тога што се осећао као пиле под крилом мајчиним, кад је уз њега, још га је тамо вукло и нешто |
| > <p>— Знаш-.. овај напада све странце, макар били и калуђери.{S} А ја кажем да тебе неће.{S} П |
| е веселе ватре, са својом другарицом, и макар не говорити ништа, само ћутати...</p> <p>Пухор се |
| не чаше... развеселили.{S} Покажите нам макар једног домаћина у Србији, који би тако исто...</p |
| — Ишао сам за стопама Антонија Великог, Макарија Египатског и дру...</p> <p>Игуман га не сачека |
| ти се...{S} Кад би само прочитао житије Макарија Египатског, како је он провео целу ноћ, у једн |
| гађај због трудне девојке, која обеђује Макарија у греху...{S} Кад се само чита, хоће човек да |
| је... не само Антонија Великог, него и Макарија Египатског, чије му се житије учинило још зано |
| ших.</p> <p>— Знам, а како су Пахомије, Макарије и други?{S} И они су створени као ја и ти! узв |
| зи...</p> <p>»Свети Пахомије, Антоније, Макарије, Павле Тивејски... и сви велики угодници Божји |
| малопре да треба живети: као Антоније, Макарије и други угодници.</p> <p>Архимандрит се уозбиљ |
| ве ноћи по венчању, у ложницу са женом, Макарије се претвори да га обузе некаква болест »и не к |
| јним мукама, проказује правог кривца, а Макарије се удаљује у гору Нитрејску и наставља аскетск |
| ивота, какву је славу дочекао!...{S} Па Макарије...{S} Павле Тивејски...{S} Тимотије Пустиножит |
| састави са женом, и после овога рађа се Макарије...{S} Али његова женидба, то је нешто!...{S} К |
| »Да ли су били овако срећни Антоније и Макарије?...{S} Зацело нису!«...</p> <p>Десетог дана, р |
| , да ћеш остати до краја као Антоније и Макарије?</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта говориш?</p> <pb |
| »Та начинићу се, Бого... као преподобни Макарије!{S} А после... хо, мај... ала ће да се живи!.. |
| тем бист«, па се опет посветио!...{S} А Макаријеве родитеље сам анђео саставља на заједничку ло |
| ба знати цело, као »оченаш«...</p> <p>А Макаријево... чудо! чудо!...{S} У зрелим годинама родит |
| руго</hi> су они!«...</p> <p>Па ступање Макаријево у иноке... па онај страшни догађај због труд |
| После дуга времена, анђео наређује оцу Макаријеву да се опет састави са женом, и после овога р |
| брате, кад заседне за трпезу, па стане макљати, ни Максим му није раван...{S} И онда, кад се с |
| , са њим кад је најтежи, кад га мрзи да макне ногом.{S} Само му покажи на путу неку травку, кој |
| о усијано гвожђе, прљи по образу.{S} Он макне руком да одгурне од себе то гвожђе, али, за чудо, |
| иповедач: каки ја !...{S} Не умем ја ни макнути...{S} А она кад почне, и он се са неком гордом |
| а уха, мрднуше веђама и ћуташе, а млађи макоше руком преко брчића, погледаше се и насмејаше се |
| огај...{S} Тако ви свакад.{S} Навали, а Макса суши <pb n="71" /> зубе! одговара Максим, кријући |
| , преплашен, са блесаво тупим погледом, Максим, пружајући револвер у целу групу одједном, не гл |
| </p> <p>— Е, није... шта говориш!...{S} Максим не би дао ни Богу тамњана, то баш од истине...{S |
| {S} Ни марјаша!{S} Па шта хоћете?...{S} Максим опази необичан, нељудски поглед председников, ко |
| су старији удесили, и он нема куд...{S} Максим и Арсеније још унапред су уживали, кад је долази |
| вам је овај, што ћу га ја слушати...{S} Максим? запита Љубомир, залажући се меким белим хлебом. |
| шале на рачун Максимов и Арсенијев.{S} Максим је том приликом само трептао бојажљиво и понизно |
| атече све калуђере и ђаке око тетке.{S} Максим и Арсеније наклопили се у једном углу, не гледај |
| ну и врати натраг празну чашу.</p> <p>— Максим у Прњавор... има опело, проговори он, гледајући |
| {S} Онда је Васа био добар за ортака, а Максим пурња све цигару за цигаром...{S} Чекни де, Макс |
| ..{S} Де још...</p> <p>Љубомир прича, а Максим само узвикује: »Знам, знам... то се чита о Срете |
| гледа неко, кога ће сад да нагараве, а Максим, чувши за литургику, погледа плашљиво око себе, |
| авања као занимљиву шалу са Максимом, а Максим — као велике муке овог света...{S} Али сад, ево, |
| -ха-ха... смеје се Велимир гласно.{S} А Максим... знаш за ону траву!</p> <p>— Тај је још гори, |
| мо нас плаши.</p> <p>Љубомир види да га Максим задржава од беспослице, из дуга времена, па нала |
| </p> <p>Љубомир се чуди.{S} Сви веле да Максим не зна баш ништа, а оно видиш...{S} И оно пре, < |
| чајно, стави му још два питања, на која Максим одмах и наопачке одговори, па ућута.{S} Дуго так |
| Макса суши <pb n="71" /> зубе! одговара Максим, кријући дувањару у хаљину.{S} Суши зубе-е-е пон |
| нарочито хоћете да ме упропастите? пита Максим неким злослутим гласом, у коме се чује и очајање |
| А у тој гимназији... је ли тешко? пита Максим после краћег ћутања.</p> <p>— Па... како коме.{S |
| >— Ко и ти.</p> <p>— А игуман? прошапта Максим опрезно, гледајући на затворено прозорче.</p> <p |
| {S} Вељка Максимовог?{S} Је ли жив чича Максим?</p> <p>— Умро је.</p> <p>— А Милоје водник?{S} |
| лазило се на друго питање...{S} Али сад Максим, не знајући ни сам зашто, повика: јеванђеље, бра |
| <p>После неколико тренутака како изиђе Максим од »комисије«, опет се отворише она иста врата, |
| мир.</p> <p>— Уједај, дете-е-е... отеже Максим, мљацкајући великим незграпним устима и пуштајућ |
| оју власт.{S} Хап!{S} Ђаволе-е... отеже Максим тромо, а на лицу му јасно извајан онај ширетски, |
| ај! одговарају му.</p> <p>— А-а-а отеже Максим тупо и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада кувало у оно |
| на три неука према себи, међу којима је Максим био најучевнији, јер је сасвим уредно свршио три |
| је знао и видео.</p> <p>Пре две године Максим је постављен за старешину манастира Т. У целој С |
| о, оногај... нећемо тако, не!... ускипе Максим и хтеде скочити, али нађе да му је лакше само ма |
| како се видело да и други раде, Тако се Максим закалуђерио, тако је живео, тако поче управљати |
| pb n="121" /> <p>— Хм... оногај... поче Максим онако исто, као што је вазда, небројено пута поч |
| . помози ми казати... оногај... развуче Максим онако исто, како је и до сад одговарао; али сад |
| ан мрдну оком на ону страну, где сеђаше Максим и повуче крај уста у страну.{S} Василијан се нас |
| пред игуманом, то Арсеније!{S} Па чак и Максим некако необично опружио свој гломазни нос, и ако |
| лаже, али је велики циција, скоро као и Максим...</p> <p>— Е, није... шта говориш!...{S} Максим |
| лицу.</p> <p>— М-м-ма... мумла нешто и Максим, гутајући последњи залогај и загледајући брижно |
| истините.{S} Али нека га, мисли у себи Максим, одљутиће се, а мени ће остати доста цигара, што |
| до краја.</p> <p>— У које време? понови Максим игуманово питање, па одједном избаци: на входу, |
| т га, усред какве журбе, заустави троми Максим промуклим отегнутим узвиком: ‘</p> <p>— Ехе-еј.. |
| заседне за трпезу, па стане макљати, ни Максим му није раван...{S} И онда, кад се сит наједе, в |
| гај... преставља свети престо, одговори Максим мало набусито, као човек коме сметају мислити.</ |
| о — ништа није ни било!{S} А овамо опет Максим помиње чреду !{S} Чудновато !...</p> </div> <div |
| о много пречих послова.{S} Чредни, отац Максим, пожури се са литургијом, али народ навали на пр |
| >— То би било да сте се срели ти и отац Максим, одговара му Велимир.</p> <p>— Уједај, дете-е-е. |
| на шта је радио и како је управљао отац Максим толиким приходом, тек у годишњим рачунима он изн |
| ене, огромне злоупотребе...</p> <p>Отац Максим најпре опроба обична средства: понуди сваком чла |
| општише му новост:</p> <p>— Убио се ваш Максим!{S} Газда-Мирковић ишао тамо за грађу и сад се в |
| , сви се, по обичају, растурише.</p> <p>Максим узјаха коња, а то се већ знало куда ће.{S} Његов |
| имус, некако пред Божић, преместише оца Максима у једно веће, удаљено братство. <pb n="188" /> |
| душе, први, а на послу тсс..., гори од Максима.</p> <p>Арсеније запрепашћено погледа игумана, |
| ред...</p> <p>Калуђери и ђаци погледаше Максима, као што се гледа неко, кога ће сад да нагараве |
| лик диалога, и то само између игумана и Максима.</p> <p>Игуман мрдну оком на ону страну, где се |
| афе у шољице, па се намести на клупу до Максима, који ћутећи жудно ишчекиваше кајмаклију, не ма |
| олетњој грмљавини.</p> <p>— Чекај, бре, Максиме: видиш ове ђаволе, одговара му тетка и осврће с |
| некако онако... необично.</p> <p>— Оче Максиме, поче игуман неким особитим наставничким тоном, |
| ласом, а уз њега брује Николин секунд и Максимов бас...</p> <p>Љубомир осећа како му теку сузе |
| љак, непрестано је правио шале на рачун Максимов и Арсенијев.{S} Максим је том приликом само тр |
| вот унапред, сећајући се живота Савина, Максимова и других.{S} И он ће за њима... неће бити ниш |
| <p>— А-а... чује се онај громки звук из Максимова грла, а он се малко променио у лицу: неко би |
| заним затварачима и из собе игуманове и Максимове разлеже се громко, бескрајно, на разне тонове |
| та у страну.{S} Василијан се насмеши, а Максимово лице дошло бледо и некако онако... необично.< |
| не под брдом.</p> <p>— А-а!...{S} Вељка Максимовог?{S} Је ли жив чича Максим?</p> <p>— Умро је. |
| д сасвим помрачити у иначе мрачној души Максимовој.{S} Он је изгледао као курјак, кога су ловци |
| та, тражећи судове за Арсенијев теј, за Максимову и њену кајмаклију, којој неће манисати ни она |
| , угледаше на поду широку, моћну фигуру Максимову, са раширеним уплашеним погледом, како испушт |
| му нос, који је необично наликовао носу Максимову и величином и бојом.{S} И најзад се веома ист |
| о и то... а још?</p> <p>— Сад ти узимаш Максимову собу... је ли, Вељо?...{S} А ја ћу Арсенијеву |
| али ова предавања као занимљиву шалу са Максимом, а Максим — као велике муке овог света...{S} А |
| сихолошки промотри.{S} Тако је било и с Максимом.{S} Ови диалози изишли су му на врх главе, и о |
| превија се од смеха Василијан и прилази Максиму, који се, после дуга премишљања, одлучио да изв |
| неки људи, објавише глупо-пренераженом Максиму да се они зову »комисија«, попечатише му касу, |
| а све цигару за цигаром...{S} Чекни де, Максо, платићеш ти то! узвикну љутито, изиђе из кујне и |
| вио тазе, па и не нуди.{S} Нећемо тако, Максо! узвикује весељак, пружајући руку дувањари.</p> < |
| расуте.</p> <p>— Хи-хи... причекај, оче Максо, ја сам пречи, приђе весељак полици, дохвати стак |
| м носом — човек!{S} О, 'натеме!...{S} У мал’ не дрекнух...</p> <p>Љубомир се насмеши, али му од |
| о, тајанствено читање шестопсалмија.{S} Мала воштана свећица трепери и слабо осветљава поцрнеле |
| беласа, далеко пред очима, нека мала — мала лоптица... игра, игра ми пред очима и ето је све б |
| , примамљива група: човек и жена са два мала мушкарчета, који се једва прекрећу и љуљушкају на |
| е ми се беласа, далеко пред очима, нека мала — мала лоптица... игра, игра ми пред очима и ето ј |
| а свака пара од прилога или од продатог мала; веће суме записивали су заједнички, сви калуђери. |
| > <p>— Их, ниси знао... који прапорац и мала звонца, да окитим рогове овом обешењаку!...{S} Ала |
| .{S} Пред њега стаде лепа млада женица, мале црнпурасте главе, кицошки опремљена и намештена; н |
| јасно издваја из остале грмљаве.{S} Оне мале буљаве зеленкасте очи, обрасле и утонуле у дебеле |
| а га се нагледа.{S} Највише га буне оне мале, жућкарасте па се преливају у црно, паметне господ |
| емаљска ведрина и радост, и онда се оне мале зеленкасте очи скупе, и кроз њих се види ведра, ве |
| } На противном крају од уласка, тамо уз малени издубени престо, на коме стајаху неке старе цркв |
| сунчевим зрацима, и полугласно, блудећи маленим очима, понавља у себи: »Љубомир Васић, ученик в |
| пажљиво.</p> <pb n="14" /> <p>— Шта је, мали?...{S} Од куд ти...{S} Чији си?... стаде га запитк |
| га:</p> <pb n="170" /> <p>— Кажи ми... мали: како ти је било трећег и четвртог дана, кад ниси |
| неки паксијанлук урадило?«...</p> <p>А мали бегунац све бира заклонитија места, прескаче бурум |
| к из црна облака...{S} И све то оставља мали бегунац, као што одрасло полетарче оставља старо г |
| ло и пријатно, да му се учини као да је мали, као да се одједном врати то време, па га мајка из |
| p>Уплашена, узверена погледа корачао је мали бегунац, не знајући шта оставља ни куда иде.{S} До |
| јању, пуцкара ватра и севне пламен кроз мали отвор на великим бронзаним затварачима и из собе и |
| : што је зна, махни се...{S} И велики и мали »вход« шта значе, и заамвона, и екваристија, и сва |
| кад оно пођох у свет, онако преплашен и мали, знаш како смо се гледали и ћутали на коси?...</p> |
| то поље, а сад...</p> <p>— Чији си, ти мали? запита једног дечка, који тераше краву сокаком.</ |
| њицу, иђаше за њим.</p> <p>— Чији си ти мали? запита дечка, кад му овај, скидањем капе, сврну п |
| нам бутине!</p> <p>— А ви’ш... овај мој мали неће да се мрдне без обуће и јелека.{S} Дође тешко |
| те магле изиђе и стаде крај њега један мали, крутуљав, у наочарима, чичица, кога је он добро з |
| старе куће...{S} Њему се учини да је он мали као они...{S} Шта ће ова туђа деца овде!...{S} Ко |
| аљад јој помаже мој Свеја, али је много мали«... мисли малишан и осећа како га подузима нека се |
| се зацрни и зашарени необична гомила на малим вратницама.{S} У средини ујармљена два вола, окол |
| је дошао Љубомир, беше се заузео једним малим, дежмекастим и рундавим овчарским штенетом.{S} Об |
| пуних бачава, буради великих, средњих, малих...</p> <p>— Пијем.</p> <p>— Зар ту, болан брајко! |
| љусти та читава гора од кућа, великих и малих, прљавих и окречених, и он се нађе као стегнут, з |
| уз манастирску реку, поред оних честих малих воденичица, чија га клепала весело дочекиваху и и |
| да ли је такав тај свет?... замисли се малишан, наслоњен на пласт, гледајући како је оживело ц |
| енат« учитељу.{S} Десетогодишњи, чумави малишан, у масној, потпасаној памуклици и шареним накри |
| мој Свеја, али је много мали«... мисли малишан и осећа како га подузима нека сетна туга за они |
| и она милостивим гласом, гледајући како малишан жудно узима проју и гута је несажвакану.</p> <p |
| чисту таблу и видевши безброј несташних малишана, не знајући им још имена, раскречи се, подиже |
| , <pb n="198" /> Леонтија«... отац Сава малко застаде; монаси се насмешише задовољно, а погнути |
| громки звук из Максимова грла, а он се малко променио у лицу: неко би помислио да га је стид, |
| евајући очима задовољно; прихватисмо се малко јутрос...{S} Ако се што нашло... можемо!</p> <p>Л |
| их старешина...{S} Хм... ту се намесник малко збуни и сплете, не знајући како да почне излагати |
| Шта ћеш јести тамо?</p> <p>— Па... само малко хлеба да ми шаљете, друго ништа...{S} Господин ве |
| о да га је стид, али није; њему је само малко необично због ових Васиних напомена, које су све |
| аји натерају и најглупљег човека, да их малко психолошки промотри.{S} Тако је било и с Максимом |
| гласно житија светих.{S} Прота окружни, мало иронично, смешећи се, напомену оцу Сави:</p> <p>— |
| з реда...</p> <p>И потом отац намесник, мало стидљиво, оборена носа, објављује да је довео из Б |
| реба очистити.{S} Сироче, онако нејако, мало, мучило се по цео дан, па ипак није могло довршити |
| ена свуд пред очима!{S} Ето и ја: мало, мало... па тек ми падне на памет Мира ил’ Милка“.</p> < |
| у је жена свуд пред очима!{S} Ето и ја: мало, мало... па тек ми падне на памет Мира ил’ Милка“. |
| ред другог.{S} Обед је обичан, недељни: мало се што више спремило због госта, па су и монаси по |
| И кад му пре мрдну испред очију!...{S} Мало јој је овако лепе зелене траве и хладовине, него х |
| у, више лакта, и поведе га олтару...{S} Мало звоно одјекну кроз нему тиху ноћ, монаси стадоше ч |
| еограду, одговара он збуњен и црвен.{S} Мало се уплашио од Велимира а мало га збунило сећање на |
| лас манастиру да је Нићифор рашчињен, а мало затим — да се венчао...</p> <p>Некако наодмах по о |
| црвен.{S} Мало се уплашио од Велимира а мало га збунило сећање на, ђаволасту суседину слушкињу, |
| свако вече стао са мном пред капију, да мало поразговарамо.{S} Па ако се бојиш твоје госпође, ј |
| г заклона и пође запаженом знаку.{S} За мало нађе друм, па пође брже.{S} Обилазио је села и мех |
| .{S} Обрте се све...</p> <p>Обрте се за мало и понашање намесниково према братији.{S} Кад је то |
| , обележава се сјајни котур, који ће за мало, кроз неколико тренутака, прснути блиставим као ва |
| <p>— Кажи: отишо̑ у свет, рече он и за мало га нестаде у густом шибљу, које се при дну косе по |
| сао у кухињи буде брзо готов, јер га је мало: опрати неколико тањира, очистити »господинове« ци |
| е послужење, прота позва игумана »да се мало прошетају«.{S} Игуман се одједном уозбиљи; лице му |
| — Седај! викну он Никифору, узмичући се мало у десно.</p> <p>Нови инок волео је трпети многе му |
| аглу.{S} Чобани затворе стоку чим сунце мало одскочи, па и њих нестане, и не сећају се јадне, г |
| змакнувши уснице прстима, ножем размаче мало јако стиснуте зубе младићеве.{S} Тетка сручи лаган |
| црна и несрећна... црњана, како ти рече мало пре... онда... онда побегнем право овамо, у овај т |
| > <p>И ђаци начинише лица, као што беше мало пре игуманово, готови да се прекрсте и да узвикну, |
| ељом уста, уђе у отворену собу тетка, и мало затим поврати се, водећи игумана, готово носећи га |
| ="122" /> ово игуманово прећуткивање, и мало по мало, у њему се утврди мисао: да ни игуман не з |
| шаљ.{S} Шкрипнуше врата од трпезарије и мало затим отвори се прозорче између кухиње и трпезариј |
| е сипање воде у чашу, некакво цвркање и мало затим глас:</p> <p>— Стакло!</p> <p>Љубомир угледа |
| од имањца само две њиве, једну ливаду и мало окућњице.{S} Шта ће поделити међу собом њих тројиц |
| } Али кад погледа пребледелу, озбиљну и мало застиђену породиљу, која се јуче разрешила од брем |
| али осећа да пада у бездан и није га ни мало страх, јер од некуд зна да се неће убити...{S} Ипа |
| да је пијан.{S} И то га сазнање сад ни мало не жалости и не буни.{S} Напротив, он се све више |
| а и буди-бог-с-нама !... што он није ни мало разумевао нити знао зашто ће му такво знање.{S} Зн |
| о непрекидно.{S} Али се то њему није ни мало тешко чинило.{S} Та он има своје место, зна где је |
| нејасне, магловите, не разуме их баш ни мало, али осећа некакву топлину, некакво задовољство од |
| ом догађају и не разумевајући га још ни мало.{S} Њему све изгледа, да је Никола морао овако про |
| је његову изгледу.</p> <p>Он се охрабри мало уз њен смех, па ступи у разговор.{S} Распитивао је |
| литву над једном слабом старицом изврши мало боље, али се и ту заплетао и брзао при читању позн |
| бри...</p> <p>— Архимандрит... причекај мало! насмеши се Велимир.{S} Не знаш ти њега!...{S} Ти |
| преставља свети престо, одговори Максим мало набусито, као човек коме сметају мислити.</p> <p>— |
| n="213" /> <p>— Попо, утаче се домаћин мало јачим гласом: кад дођем код вас у манастир, ја се |
| вукло срце на две стране: хтео је и он мало до потеса, али га вуче у собу „нова симпатија«, у |
| изишли су му на врх главе, и он је стао мало боље размишљати о њима.{S} Учинило му се сумњиво < |
| ости, читању житија, и као чак се жалио мало на претерану побожност, која му ствара неприлике.{ |
| ати...</p> <p>Тако се, постепено, текло мало по мало знања, и кориснога и бескориснога, и он је |
| ом, њених година, исто тако лепом, само мало развијенијом и слободнијом девојком.{S} Оне се још |
| потковане цокуле.</p> <p>— Видиш, само мало да смо још почасили, одмах би на тродневно сухојад |
| а нисте гладни, оче?{S} Де, да поједемо мало лепца... дао га је Бог!</p> <pb n="212" /> <p>— Та |
| еније се стаде мислити, зашто му је оно мало пре требао ђак; сад не може човек ни да их види ла |
| окупе овчарски керови, од којих је оно мало пре бегао) па се упутио онамо, камо му добра жена |
| уман прекиде:</p> <p>— Знам...{S} И оно мало говеди, оваца, дрва...{S} Али ти то знаш.</p> <pb |
| има редовна предавања из Литургике и по мало из Догматике.{S} Велики је зор био, који га на тај |
| дне, добро очуване, драгоцене шуме и по мало поља...</p> <p>Шта ће се сад?...{S} А оно вечно, с |
| ру с Богом... спава тек четврте ноћи по мало, на рогозини.{S} Једе само сув хлеб или корење...{ |
| > ово игуманово прећуткивање, и мало по мало, у њему се утврди мисао: да ни игуман не зна ове с |
| p> <p>Тако се, постепено, текло мало по мало знања, и кориснога и бескориснога, и он је напредо |
| , у свакој је сељачкој души скривено по мало подлости: ако у чему зависи од тебе, он ће се сам |
| Овце већ побегле са густе паше и још по мало тумарају под хладовима, чупкајући лишће са <pb n=" |
| стир доста одвојио, да се у њему још по мало зна за Бога...{S} А ово куд прође... страх га поно |
| е шта ће рећи капетанов пандур!...{S} У мало ми главу не однесе... само да ме закачи бутовима!. |
| му један хитац ногом несташна ждрепца у мало не однесе бедро, и он остави коње, па се стаде зан |
| мили, сто попова!...{S} Нека, нека, још мало«... мисли дечко и не довршује целу мисао, јер се в |
| осећајући да га опет нешто вуче да још мало промашта...{S} Он зна да је то нечастиви, али се о |
| ри од калуђера...</p> <p>Другови се још мало прокошкаше речима, потом погасише видело и полегаш |
| ићу ти га ја, не бој се... само док још мало одвркне!...{S} Ха-ха-ха!«...{S} И Савин пакосни см |
| ушима му још бруји одсечан, строг глас малог, чистог, седог директора, који прочита имена прим |
| ета, које му сад донеше из града.{S} На малом, минијатурном, белом парченцету хартије, са позна |
| ра напустити ово омиљено место, приђе к малом престочићу, клекну и стаде јецати горко...{S} На |
| мтила велика гимназија.</p> <p>Али оном малом професору у наочарима дође на ум паметна мисао: » |
| >Човек се зачуди овом новом погледу.{S} Малопре му изгледаше сумњив са својом обореном главом и |
| нека живе онако, како онај младић рече малопре да треба живети: као Антоније, Макарије и други |
| ехова...{S} Па шта је ово, шта оно беше малопре?!...{S} Сотона... лукави сотона увукао се у мој |
| онај мрак, а у глави му се поновише све малопрешње слике весеља... песма, прича, шала, смех...{ |
| чим!...</p> <p>— Одиста! понови Нићифор малопрешње тврђење, и затим се сви разиђоше по дворишту |
| ништа наредити.{S} И он оде, мислећи о малопрешњем Арсенијеву јадиковању.</p> <p>»И то је Божј |
| ст, велики кухињски сто, примакне ближе малу лампицу, узме ону чудну књигу са црним сјајним кор |
| ћ добио затворенију, кафену боју, своју малу и необично прљаву марамицу, одреши некакав завезак |
| ти у овогодишњи дневник, па ћемо већ ту малу »неуредност« оправдати...</p> <p>— Што »неуредност |
| следњи миг, кад ће га ударити подигнути маљ... само отвори уста, рашири очи и гледа...</p> <p>— |
| , по коме се виђаху подигнуте бледуњаве маље, најежене од јесење свежине.{S} Баш лепа!...{S} А |
| ј вилици пробиле га меке, жућкасто црне маље.{S} Па кад издигне рамена некако његовски и пође, |
| сподарити тако, као ви сад«...</p> <p>А Маљен одозго величанствено и моћно избија у светли недо |
| ухвати онај његов сељак и не одведе на Маљен.{S} Ах, он је тако јадан, тако сам!...</p> <p>Шта |
| омињаше га ово планинско место на његов Маљен...{S} Густа, зелена, китњаста павитина од лозе, о |
| лизу било: и отац, и браћа, и сестре, и Маљен са Миром, и школа, и све оно са чим је младост пр |
| авило: и свет, и школа, и господство, и Маљен, и све, све...{S} Само је једно истинито, вечно и |
| помичан и светао, мио као сунце, зелени Маљен...{S} Ах, кад загуди великан врховима густа јелаш |
| му други глас, да он није напустио свој Маљен <pb n="20" /> ради тога, да би постао механским м |
| е... калуђер дршће.{S} Чини му се да то Маљен њега поздравља...</p> <p>— Здраво, друже стари!.. |
| к старе, давно невиђене околине, висока Маљена и цела, светло оцртана јасним зрацима, неравна в |
| ..{S} Љубомире!... отеже одоздо, са дна Маљена, далек, нејасан, као са другог света глас, од ко |
| а га на крило и лагано га љушка... а са Маљена тихо-тихо силази лагани повијарац, и прелеће му |
| бомир већ момче.{S} Дува љута мећава са Маљена, па затрпава цело село снегом и мразом, а он мор |
| олетео у свет, не виде ни свога жељеног Маљена!...</p> <p>Кад преради све послове, Леонтије отп |
| се тако шумовитом средином горостасног Маљена.{S} Сад је све јасно, светло и топло.</p> <p>Чин |
| о ближи мени, он све већи... већи је од Маљена и Повлена уједно... и ја све чекам кад ће да ме |
| опусти стричеву њиву, ја не бих оставио Маљена.{S} А сад је друго... друкчије је ово...</p> <p> |
| > <p>Дође на виђење и стара другарица с Маљена, водећи синчића за руку.{S} Гле, права жена!... |
| p> <p>— Све је пролазно и ништавно, мој Маљене; све је тако себично и така грубо; све је удешен |
| {S} Он се не осврте на плави широки врх Маљенов, који је треперио под млазовима јасне светлости |
| уборе бистри поточићи, што се слевају с Маљенових извора, призивајући га да се врати, да не ост |
| ни, час мирно, непомично, гробно ћутање Маљеново, час фијук и звиждање бесна ветра, преко иглас |
| гови Васићи?{S} Ено их, четири куће под Маљеном, а све пука сиротиња.</p> <p>Његов отац има њих |
| о сам преко непознатих места, као преко маљенских коса.{S} А сад... ђаво га знао...</p> <p>— Је |
| и на сребрној кадионици...{S} А дивљаче маљенско блене, слуша, и заборавља где се налази и шта |
| еда госта искрено, другарски.</p> <p>Од маљенског дивљачета постало је право обично девојче.{S} |
| ваку крпу на њему, која је још мирисала маљенском боровином.{S} Није знао шта ће пре да га пита |
| живо, живо, брзо... и зна, да је сад на Маљену, само би полетео косом...{S} Уз пут би се претур |
| же и тако радити.</p> <p>А како беше на Маљену!{S} Слободан је ко птица у гори, слободан и све. |
| лаветнила...{S} Исто, као што беше и на Маљену, трепери и одсјајкује лазурно плаветнило, под њи |
| бити једнако?...{S} А како је мирно на Маљену!«...</p> <p>Разговорио се са женом, уверио је да |
| ду, па се и он реши да иде своме родном Маљену, кога већ две године не гледа очима.</p> <p>Давн |
| Љубомир: чувао овце и козе, ка и ја по Маљену, па постао владика, и гледај само каква је чуда |
| слика безбрижне забаве и пландовања по Маљену.</p> <p>— То је боље! вели дете, па се плашљиво |
| .{S} Обичне су му и досадне ове шуме по Маљену, бесмислен му је овај живот уз стоку, из дана у |
| но покривало, што се спустило на земљу, мами душу некуд напред, и све се човеку тада нешто хоће |
| и заигра срце, повуче ме нешто некуд... мами ме нека лепота... отвара се полако неки <pb n="135 |
| кад ми одемо...</p> <p>— У <hi>мој</hi> манастир нека нико не улази са својим уставом! дрекну и |
| .</p> <p>А имало се о чему смишљати.{S} Манастир се, услед новог пореског система, оптеретио ог |
| е у овом манастиру старо и значајно.{S} Манастир је полагао право на неко старо запуштено воден |
| <p>— Попови нека попују, а калуђери у — манастир! узвикнуло се тада громко.</p> <p>И одједном к |
| она угледна кућа трља руке задовољно, а манастир шта ће... мора бранити своје, од старине насле |
| овољан, пресићен свима понудама, којима манастир располаже.</p> <p>Сви су калуђери и ђаци на но |
| /hi>... отверже всјех имјенији, и шед в манастир, пријат на сја ангелски образ«...</p> <p>»Боже |
| рима, и долази до закључка, да је његов манастир доста одвојио, да се у њему још по мало зна за |
| своје управе, тако ствар окренуо, да је манастир добио парницу и имао право подићи воденицу на |
| се напоменути:</p> <p>— А јест, сад је манастир В. без старешине...{S} Штета што је отац Арсен |
| таро вино; којима управо, чим се помене манастир, одмах замирише у носу старо вино, они гракнуш |
| ду.{S} Отац Сава је свагда удешавао, те манастир једне године добије а друге изгуби парницу, и |
| храм (због њих Василијан побеже у други манастир), па му се сад не мили ни црква.</p> <p>Млади |
| тпутоваше и гости и отац Сава у суседни манастир, где ће преноћити, па сутра се вратити у град. |
| У десетој години отац га доведе у овај манастир, чувеном старцу, игуману Лазару, који се просл |
| отац Леонтије разумео шта је њему овај манастир, сад је схватио значај »пострига«, као јединог |
| > <p>У почетку је, као што видесмо, цео манастир Леонтијев личио на скорашњи рој, који је с вел |
| отом погасише видело и полегаше.{S} Цео манастир обузе густа, непробојна, тамна ноћ; настаде св |
| сад славим Бога.{S} Нисам још напустио манастир... не знам како ћу то.{S} Жао ми.</p> <p>— А г |
| а, а он хоће још.{S} Не пита може ли то манастир поднети, не пита треба ли, него дај!...{S} Мис |
| >— Шта?</p> <p>— Вуче ли те, велим... у манастир?</p> <p>Он поћута неко време, па одједном као |
| рошла је година од доласка Љубомирова у манастир.{S} Зимус, некако пред Божић, преместише оца М |
| ију дође налог, да упути оца Арсенија у манастир т-н, камо је одређен за старешину.</p> <p>— Их |
| ње од узбуђења.{S} У осмој години, па у манастир«...</p> <p>После већ чита даље како ђаво куша |
| ога владику по епархији, из манастира у манастир.{S} Ово га путовање толико збуни, и помете му |
| во и десно пружила, — новина ова паде у манастир као бомба.{S} Ну, отац Сава не даде бомби расп |
| " /> <p>Једног дана, пред подне, дође у манастир један постарији свештеник, обучен фино, са дрв |
| у моју славу...{S} Кад, рецимо, дође у манастир владика или тако неко од оних великих... оних, |
| ети му, да ће га на пролеће, кад дође у манастир, ако затече оваке незналице, с места изјурити. |
| и договарајући се, вратише се другови у манастир.</p> <p>Воденично питање је у овом манастиру с |
| је никад до сада помислио јасно: идем у манастир да се покалуђерим.{S} Али од кад га је заузела |
| више од забуне но из страха.{S} Идем у манастир, па сам, канда, залутао?</p> <p>— Ниси, брате, |
| ије ништа окусило и донесено је мртво у манастир.{S} Нека вам обећају владичанство... па ако из |
| е, трешти, проклиње час кад је примио у манастир »шашава занесењака«, те му сад загорчава дане, |
| , дакле, <hi>оно</hi> што га је вукло у манастир тако силно, а он није разумевао што је.{S} Сад |
| мало јачим гласом: кад дођем код вас у манастир, ја се владам по вашем реду и обичају, а ко до |
| му се раздвајају, добром вољом, и иду у манастир.{S} После дуга времена, анђео наређује оцу Мак |
| се показа на лицу јој.{S} Бо’зна ћеш у манастир?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Нећеш, ваљад’, остати т |
| наћи у зидинама чудна, до сад непозната манастира, који га је, тако удаљен и тајанствен, снажно |
| а самим пасуљем — главном храном сваког манастира, па другу, која је засејана сточном репом, па |
| е наш, одсече Велимир; дошљак из н-ског манастира...</p> <p>— Море, то... прекиде га Никола.{S} |
| То је игуман Сава, старешина Покровског манастира, испод крајњих рудничких огранака.</p> <p>Отв |
| рађа, као у чувеним стружницама т-нског манастира.{S} Новац се гртао великим кашикама...</p> <p |
| , дође игуман сиромашног Преображенског манастира, који је у суседном округу, да проси хране и |
| за други свет!</p> <p>Игуман Успенског манастира, са иронично-пакосним изразом, подмигујући он |
| ући.</p> <p>Дође исповедник из удаљеног манастира, те исповеди и причести оца Саву.{S} Седмог д |
| , ново време, други живот, други изглед манастира, друго све... све !...</p> <p>И тужни и сумор |
| лом и Велимиром.{S} Место је удаљено од манастира само пола часа, таман као и Антонијево прво п |
| су све више подизали материјално стање манастира, и враћао се сваки утешен и охрабрен надом.</ |
| на свој омиљени заравањ, на брегу више манастира...</p> <p>Ах, како дивно греје топло сунашце, |
| , пратећи свога владику по епархији, из манастира у манастир.{S} Ово га путовање толико збуни, |
| псујући и претећи страшно, одјурише из манастира.</p> <p>Овај поступак дућанџија доли још више |
| .</p> <p>После овога тетку испратише из манастира, и она весело казиваше свакоме, како једва че |
| це!</p> <p>— Што?...{S} Ти си побего из манастира, молио се у испосници до мртве главе... па за |
| у сад поручио да се не удаљује много из манастира, хоће да га упише у школу, да га уведе у <hi> |
| н, у току неколиких година, разјурио из манастира стару братију и остао са својом духовном децо |
| <p>А Љубомира, пре два дана, нестало из манастира.{S} Разаслао је да га траже на све стране, ал |
| знаш, још скућили...</p> <p>— А жао ти манастира, а?</p> <p>— Жао ми, што сам се навикао.{S} И |
| што се понашају пред њим самим.{S} Глас манастира, као <hi>свете куће</hi>, био је подједнако д |
| х, мимо три старија брата, прими управу манастира, пошто је стари игуман, пре неколико месеци, |
| године Максим је постављен за старешину манастира Т. У целој Србији, нигде се у толикој мери не |
| ада и околине, ту два игумана из ближих манастира, ту дваестина чиновника и трговаца из града, |
| у, која изазва појаву првих хришћанских манастира на истоку.{S} Живим, уметничким бојама оцрта |
| нова, поновљене фразе о значају српских манастира, које говорник, као увод, напомену.</p> <pb n |
| кога, стаде причати о постанку српских манастира, о делима Немањића и потоњих владалаца и влас |
| ији читава калуђерска дружина из разних манастира, која одмах заведе свој оделити начин и права |
| наследи.</p> <p>Обишавши неколико већих манастира, упознавши се са њиховом уредбом и газдовањем |
| .</p> <p>— Зар се ти бојиш ноћу? запита манастирац с прекором, као да би хтео рећи: »Видиш како |
| довео из Београда, »по угледу на друге манастире«, једну честиту жену, која ће бити свима на у |
| Помену како је обишао многе наше велике манастире, и свуда, где год су млађи људи старешине, на |
| p>— Дао бих им све овчарске и кабларске манастире, па нек’ се у оној дивљој, страшној лепоти пр |
| ње године школовања посети фрушкогорске манастире.{S} Одавно је горео живом жељом уверити се: н |
| имали пред очима, подижући многобројне манастире:{S} Изређа доста опширно, наводећи примере, к |
| бојама стаде цртати сувремене монахе и манастире, осветљујући грозне цртеже многобројним, већи |
| им?...{S} Ко ће њу да чува, кад укинемо манастире?</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се говорник из |
| уманова разговора, — после, кад укинемо манастире.</p> <p>— Подићи ћемо санаторијуме, болнице, |
| од је, из удаљенијих крајева, долазио у манастире као у праве <hi>свете куће</hi>, доносио прил |
| .</p> <p>Манастирске шуме се проредише, манастири исплатише порезу, дугове, ситнице и калуђери |
| та, ни рада, ничега!...{S} Чу се узвик: манастири пропадају!...</p> <p>У таком времену оцу Леон |
| ријави која побожна душа за молитву.{S} Манастири не раде своја имања, него их дају на наполицу |
| ри уста, рашири очи и гледа...</p> <p>— Манастири, какви су данас, узвикну говорник још јаче, н |
| јер су нам од штете...{S} Они, т. ј. не манастири, него они што живе у њима, упропашћују нам че |
| аква средства, каква имају фрушкогорски манастири... »И дахом јему (манастиру) двадесјат три ве |
| или у истој сврси с којом су и основани манастири.{S} Помену огромне заслуге потоњих монаха за |
| ина, од неограниченог права над селима, манастирима остаде само парохиско право.{S} Сад нестаде |
| хладни, себични тон, који влада у свима манастирима.{S} Сваки живи за себе, и никога се не тичу |
| а питања на новој основи и — одузеше се манастирима парохије...</p> <p>— Попови нека попују, а |
| одније и јасније, дугачак говор о нашим манастирима, за који би се пре рекло да је јавно предав |
| Посматра редом старешине и калуђере по манастирима, и долази до закључка, да је његов манастир |
| — мислио сам, да све ово што се ради по манастирима, није оно... знаш, оно како треба.{S} Ово ј |
| >У оно време још беше неке строгости по манастирима: старешина је пазио на сваки корак својих п |
| ..{S} Осетио Швабо да нема више масла у манастирима! узвикну Василијан.{S} Сад се више рентира |
| рио, тако је живео, тако поче управљати манастиром.{S} Видео је да други »дижу«, па не мислећи |
| ало и незгодица...</p> <p>Прва домаћица манастирска, она лепа намазана, обојена женица, беше не |
| куће преко камичака и слева се у вирове манастирска речица.</p> <p>Близу пећине, из густог шипр |
| поред сама пута шушти, ваља се и бруји манастирска река, низ коју уморни путник већ три часа к |
| S} Пре стотину и више година била је ту манастирска воденица.{S} Једна угледна кућа сеоска, кој |
| ењима, описима...{S} Најобичније појаве манастирске, на које се већ сваки Србин навикао гледати |
| олећа удари страховит поводањ, засу све манастирске воденице, а после неколико недеља прохуја ч |
| не види се од траве...</p> <p>А ћелије манастирске, са уласка, доста личе на нишан од платна, |
| чим летина средити.</p> <p>Али за ђаке манастирске лето је доиста право »искушење«.{S} Ко издр |
| ијаше, и куваре, и воденичаре, и чобане манастирске, и све ће закалуђерити.</p> <pb n="155" /> |
| <p>Разиђоше се.{S} Љубомир уђе у дневне манастирске послове и, заузет радом и занимљивим причањ |
| реба одгајити и уредити огромне градине манастирске са разноврсним поврћем; треба уређивати чит |
| Светозаревог друга, учитеља из околине манастирске.{S} Описује му се, оним бираним, сељачким, |
| ва, какав је најподеснији за самовласне манастирске старешине.{S} Ђак је знао цело црквено прав |
| орезом.{S} Отац Сава, као и све ондашње манастирске старешине, држећи да то »све мора пасти«, н |
| уман сваки час погледа на мање вратнице манастирске, отуд од реке, загледа у часовник и шмркће |
| а су удаљена од шуме...</p> <p>Вратнице манастирске затворене су, а храм је необично, као у очи |
| мињаху некога: »Хеј, не дај!«...</p> <p>Манастирске шуме се проредише, манастири исплатише поре |
| људи, повика им:</p> <p>— Лонцолизи!{S} Манастирски лонцолизи!... сви сте једнаки!...</p> <p>На |
| и свакоме, ко има каква било утицаја на манастирски живот и интересе му.</p> <p>Али је пазио Са |
| , његов најбољи школски друг, старешина манастирски чак на другом крају Србије, дошао послом у |
| астиру, док не сврши посао.{S} Момак ће манастирски долазити свако јутро, и односити покупљене |
| живи... треба јести?...{S} А шумадиски манастирски ктитори нису оставили својим задужбинама он |
| кухињи, а око њега се окупили љубопитни манастирски ђаци и момци, па слушају, разјапљених уста, |
| ови већи ручак, позвани су и они обични манастирски гости, које игуман зове лонцолизи; ту су ва |
| едног дана Леонтије опази, да се добици манастирски никако не могу изравнати са издацима.{S} Ка |
| мир се спрема за калуђера... јер је ђак манастирски.{S} Истина, он има свога имања, али то још |
| ским гласом и приђе му.{S} И ја сам ђак манастирски... хајдемо заједно.</p> <p>Љубомира као да |
| тепенице, које воде у простран и мрачан манастирски подрум.{S} Задахну их онај познати подрумск |
| вог одела, које је у Београду, на рачун манастирски, <pb n="226" /> начинио.{S} Отац Сава одобр |
| влажним очима.{S} Та и ми смо... онако манастирски, али то тек није, рецимо, што је гимназија. |
| онцолизи; ту су вам механџија-арендатор манастирски, три дућанџице, председник, учитељ, неизбеж |
| тако лагано за временом, као и сав свет манастирски, не мислећи шта ће донети сутрашњи дан, шта |
| ем дат је, још у најстаријим временима, манастирским општим трпезаријама изглед и дух »молитвен |
| са животом пређашњих монаха, са уставом манастирским, откривајући сав ужас пропасти морала, вер |
| време), вешт овоме послу, момак.{S} По манастирским парохијама разиђу се сви калуђери, са овак |
| « без пензије (бави се стално склапањем манастирских рачуна).{S} Тако је свакад у манастиру: до |
| га, а стварнога и кориснога, у неколико манастирских ливада и њива.{S} Гвоздени плуг бразда по |
| а корача.{S} Прошао је давно свих девет манастирских воденица, и сад се љуто каје што не остаде |
| а вршила посредничку улогу између свију манастирских житеља с једне, и игумана с друге стране.{ |
| њили се, управо нестало свију пређашњих манастирских добитака, а издаци се повећали огромном по |
| њига, разгледати урамљене ликове старих манастирских архимандрита, важнијих владика и других зн |
| ци гушћи и само двориште <pb n="251" /> манастирско примамљивије, веселије, нарочито кад пропли |
| похвално, невиђено у Србији, газдовање манастирско...</p> <p>Две године после школовања провед |
| p> <p>...{S}Јасно и чисто звони најмање манастирско звоно, и његов танки и сребрни глас одјече |
| ан, слевајући у уста неко мирисно старо манастирско вино...</p> <pb n="172" /> <p>Изређане су д |
| а, по зидовима.{S} Осети се одмах нешто манастирско, некакав нарочити дух и тон, својствен само |
| девер, истесао и спремио вична и глупа манастирског ђака, онаква, какав је најподеснији за сам |
| е из Управе Фондова десет хиљада динара манастирског новца ради ове поточаре.{S} Новац се потро |
| знао цело црквено правило, све послове манастирског газдинства — у овоме се чак и одликовао, — |
| је а друге изгуби парницу, и у дневнику манастирског расхода цифра судских, адвокатских и други |
| ознало Љубомира, о коме су се, по целој манастирској околини, нарочито међу женским светом, при |
| грејао и сушио поред топла »шпорета« у манастирској кухињи, а око њега се окупили љубопитни ма |
| трунула...{S} Појави се велики уљаник у манастирској градини, који на свагда истрже одушевљена |
| старелом реду и газдовању <pb n="87" /> манастирском.{S} Помену како је обишао многе наше велик |
| самљена путника, што се лагано провлачи манастирском реком, шљепка се густо хладно блато и једв |
| ћином сви појмови о манастиру и знање о манастирском животу своде на какво ретко, необично стар |
| тку разумео, али што се више привикавао манастирском животу, осећао је да се и мисао његова ост |
| ака, кад не остаде живе душе у дворишту манастирском, кад се сви гости разбегоше и кад сам побр |
| њу је употребљавао искључиво у дворишту манастирском против многобројних врабаца, и другу од ка |
| инова« у резиденцију му, нагрнула је на манастирску трпезу, као јато чавака на зрелу кукурузну |
| имир се окрете и, све у трку, одјури уз манастирску реку, поред оних честих малих воденичица, ч |
| , који је довезао попа, сврнуо је сам у манастирску шталу.{S} Љубомир притрча госту гологлав.</ |
| ва се врати у свој постриг и узе управу манастирску.</p> <p>Прва новина у манастиру, која се ја |
| и духовне власти, Леонтије прими управу манастирску, као новопостављени намесник.{S} Одмах сутр |
| и просечени равни путови кроз бескрајну манастирску шуму, те се из мрачних и неприступачних дуб |
| м штенетом.{S} Обеси о раме једну стару манастирску, десет ока тешку, гарабиљчину, поведе свога |
| а Арсеније упорно тврди, да све припада манастиру...{S} Тетка, како изгледа, немарно шврљка по |
| м још пет других села, и да се не враћа манастиру, док не сврши посао.{S} Момак ће манастирски |
| трему и лаку збуњеност...{S} Кад стиже манастиру, Василијан га дочека весело:</p> <p>— Готова |
| мљу, од које је и постало, и вратише се манастиру весело, »славећи Бога«, као што наређује цркв |
| као јагње што се води на клање, упути к манастиру.</p> <p>Архимандрит беше као рис.{S} Наљутио |
| стир.</p> <p>Воденично питање је у овом манастиру старо и значајно.{S} Манастир је полагао прав |
| види какве калуђере спрема Сава у свом манастиру!{S} Сви гледају Љубомира, као што се гледа у |
| на своје несташице, и запиткујући га о манастиру, о калуђерству, о многим веселим стварима...< |
| ада, код којих се већином сви појмови о манастиру и знање о манастирском животу своде на какво |
| у ноћ...</p> <p>— Па је ли све мислиш о манастиру?</p> <p>— Најпре сам све о другом којечему.{S |
| о земљиште убаштинила, спорила је право манастиру.{S} Сад је равно шесет година како се повео с |
| хи...</p> <p>После два месеца дође глас манастиру да је Нићифор рашчињен, а мало затим — да се |
| е пуна кола, извукоше их из дворишта; у манастиру одмах настаде мир.{S} Тетка, још црвена од љу |
| ка и по његовим личним интересима.{S} У манастиру поче други живот и други ред.{S} Обрте се све |
| </head> <p>Прошло је десет година.{S} У манастиру се за то време учинише многе промене.{S} Кроз |
| на њу сви калуђери, нема јој опстанка у манастиру <pb n="89" />, па да се заузме за њу и сам вл |
| адић, какав је Велимир међу друговима у манастиру.{S} Не, сад је питом, нежан, плашљив, неодлуч |
| у сад, после овако љубазна и невиђена у манастиру дочека, не беше ни ова рогоњина пажња према њ |
| праву манастирску.</p> <p>Прва новина у манастиру, која се јави случајно истог дана, кад стиже |
| у мају, кад не беше никог од калуђера у манастиру — сви се, беспослени, разишли по потоцима, Ле |
| настирских рачуна).{S} Тако је свакад у манастиру: дође ли један стран гост, због кога се морај |
| његова „чреда“.{S} Видео је да се све у манастиру врши по чреди па, не знајући још узрок Николи |
| деце, да је, већ четири године, овде у манастиру »код господина и тако... рачуња се као кувари |
| <p>Две године после школовања проведе у манастиру тихо, нечујно, као да и није жив.{S} И какав |
| n="141" /> после једне добре пијанке у манастиру, она угледна кућа опет поведе парбу на суду.{ |
| е му у главу: »Да проведем неко време у манастиру... ’нако само...{S} Није због чега... нећу ја |
| о на испиту у Богословији, па је њиме у манастиру почињао сва своја предавања.</p> <pb n="121" |
| ом, доносећи собом непрестане промене у манастиру, док се не дође до овога стања, које затекосм |
| рођеног »ширетлука« сељачког, који се у манастиру, као најподеснијем земљишту, ошлифовао и прер |
| ри шаљиву здравицу: напомену, како се у манастиру чува некаква тридесетогодишња реликвија, коју |
| остивија срца, те једва и она састави у манастиру три године.</p> <pb n="90" /> <p>Тако пролажа |
| га игуман не запита: докле ће остати у манастиру, што је дошао, ради чега...{S} Истина питала |
| , кад би га, запитали: хоће ли остати у манастиру, јер му се одмах учинило, да ван овог места н |
| Ако се саставимо, ти не можеш остати у манастиру.{S} Опет морамо твојој кући, па... по божјем |
| бодне и добре воље?{S} Хоће ли живети у манастиру и испоснички до краја живота?... и тако даље{ |
| ква упутства, заузе онај исти положај у манастиру, какав је заузимала тетка.{S} Узе и њену собу |
| рио: »Да видим... још нисам никад био у манастиру«.</p> <p>Одведоше га у своје ђачко скровиште: |
| понашање према млађима, које видесмо у манастиру.{S} Али се дотле имало и незгодица...</p> <p> |
| P19000_C14"> <head>XIV</head> <p>Лето у манастиру није претрпано разноврсним, непрекидним посло |
| сао.</p> <p>Још се уведе једна новост у манастиру.{S} Архимандрит, од децембра, стаде држати ка |
| "SRP19000_C18"> <head>XVIII</head> <p>У манастиру велика, давно невиђена гозба.{S} Сва пратња в |
| на болести архимандрит умре...</p> <p>У манастиру све тихо.{S} Нико пе плаче, не види се жалост |
| рушкогорски манастири... »И дахом јему (манастиру) двадесјат три веси«... рекло се у повељи, и |
| Максимову и њену кајмаклију, којој неће манисати ни онај ћосави Василијан.{S} Али је сад окупиш |
| зану на три места исеченим крајевима од мантије, у коју је увијено тело.{S} Из грубе, широко са |
| ик, обучен фино, са дрвеном поставом на мантији и црвеним појасом.{S} Љубомиру се учини познат |
| земљу, са раширеном, завитланом у назад мантијом, са голим разбарушеним и заљуљаним дугим власи |
| друговима, Љубомир га лагано повуче за мантију и, значајним изразом на лицу, прошапта му:</p> |
| у исто време, огрте новоме брату широку мантију.{S} Нови инок осети ону обичну пријатност, коју |
| на глави, обучен у неку уску, неспретну мантију, превио се наш смерни Леонтије у дворишту богос |
| нађе.{S} Била је то једна <pb n="38" /> мања и, по изгледу, сиромашна кућа, каквих је био препу |
| в.</p> <p>А игуман сваки час погледа на мање вратнице манастирске, отуд од реке, загледа у часо |
| ити, и да има много бољих места, где се мање ради и више користи.</p> <p>О, како га је обрадова |
| </p> <p>— Де, ти, Еро!...{S} Онај други мање лаже, али је велики циција, скоро као и Максим...< |
| врусак и мљацкање, са неизбежним писком мање крмачице, од које какав дрски прождрљиви нераст хо |
| ход господин-Николин!...{S} И он је био мањег раста, скоро ћосав.{S} Само по доњој вилици проби |
| рече му тетка.{S} А твоја је вода у том мањем лонцу, објасни она Арсенију, који бојажљиво изнес |
| , докле могаше ући у воду. »Опет је ово мањи грех, него да га удавим!« рече у себи и настави за |
| пустињи и пећинама!«...</p> <p>А тетка Мара, која је све знала и разумевала без нарочитих наре |
| прими све оно, о чему се бринула тетка Мара.</p> <p>Леонтије се смешкао на саблажњив предлог, |
| совке...</p> <p>— Зови Велимира!</p> <p>Мара изиђе и повуче звонце једаред.{S} Морала је трипут |
| и, односно њој: чарапе, пешкире, шарене мараме...</p> <p>— Ене де... везени марамчићи!... узвик |
| амчићи!... узвикну она, вадећи неколико марамица, које Леонтије није метнуо у свој џеп. —То ли |
| се и они, или жутом капуту, или прљавој марамици, или тако нечему...{S} А овако : дечко као и о |
| фену боју, своју малу и необично прљаву марамицу, одреши некакав завезак, извади бакрени марјаш |
| чисто одевена, повезана великом вуненом марамом у накрст преко груди, лепушкаста жена.{S} Приђе |
| послове.{S} Једна удовица му увезала у мараму и писмо, у коме се исказује груба страст и позив |
| мети општу монотоност какво везено бело марамче од паргара, што га Леонтију подноси на дар какв |
| .{S} Тога дана му и Јованка даде везено марамче.{S} И он не одби њен дар, као што ни друге није |
| ене мараме...</p> <p>— Ене де... везени марамчићи!... узвикну она, вадећи неколико марамица, ко |
| ћутећи жудно ишчекиваше кајмаклију, не марећи сад ништа, ако би се наљутио на њега баш и цео с |
| еко лотре, и седе баш уз саму левчу, не марећи што ће му она одбити лево бедро.{S} Ова му почас |
| начин, не осврћући се ни на кога, и не марећи ни за чије мишљење, испустити, дати му одушке у |
| томе и управљати, а за оне друге... не мари, нека живе како хоће.</p> </div> <div type="chapte |
| држати ту чреду, онако ни за што.{S} Не мари да ради какав хоћеш посао: зар не чисти штале, оти |
| !...{S} Хе-хе... ти си још млад, ал’ не мари... све ће браћа теби показ’ти, па ћеш и ти са нама |
| овно и гимназиско образовање, али то не мари...{S} Главно је, да је он »свршени богослов«.</p> |
| ати.{S} Љубомир сазнаде да се жена зове Марија, да је ту из оближњег села, да има мужа и двоје |
| атрају.</p> <p>После пола часа врати се Марија, и одмах стаде нешто око ватре намештати.{S} Кал |
| ..</p> <p>— Нос’ те ђаво данаске! викну Марија, смејући се и бранећи се.{S} Каки си ка гуја...< |
| ак, промоливши главу кроз врата.</p> <p>Марија одмах устаде и оде на врата.{S} Калуђери се знач |
| ери и ђаци, па сваки стаде облетати око Марије, тапкати је по раменима и запиткивати.</p> <p>— |
| сунце, зато бегам...{S} Док је зима, не марим, али кад озелени гора, кад запевају славуји, кад |
| шљању.{S} Него: или — или !</p> <p>— Не марим толико за све друго, збори девојче кроз сузе.{S} |
| — овај поглед игуманов!...{S} Али ја не марим«... мисли Љубомир тешко уздишући.</p> <p>— Где си |
| са Миром и Милком...{S} Онда није ништа марио кад га оне стегну својим ручицама, а сад, гле: са |
| одреши некакав завезак, извади бакрени марјаш и спусти га на икону.{S} Сви га другови посматра |
| {S} Кажите само колико хоћете?...{S} Ни марјаша!{S} Па шта хоћете?...{S} Максим опази необичан, |
| декемврији — февруа.«, а више тога, на марки : № 9.</p> <p>Уздрхталим рукама, са журним поглед |
| S} Где су вам куће?</p> <p>— Тамо, више Марковића... оне под брдом.</p> <p>— А-а!...{S} Вељка М |
| овске науке, да је довољно прочитати га марљиво и разумљиво, па као да си свршио целу школу...{ |
| кадифе, камилавка; <pb n="160" /> коса марљиво углађена и рашчешљана, па се сад не витлају они |
| м.{S} Архимандрит се нешто разговори са Маром, и сутрадан, кад се остарели игуман, дочекан потп |
| — Хи-хи...{S} Осетио Швабо да нема више масла у манастирима! узвикну Василијан.{S} Сад се више |
| задриго, ципов гејачки!...{S} Све је то масло овог маторог угурсуза, да добије архимандритство" |
| ао око Саве...{S} И с једне стране вири масна камилавка, а с друге висе нове, глатке цокуле...< |
| ица трепери и слабо осветљава поцрнеле, масне, покапане воском листове часловца, са којих се од |
| опет врати у препрату, где скиде своје масне, поцепане ђачке хаљинице, отпаса се, изу се и ост |
| савијене рогозине, вири половина старе масне камилавке, а на другом крају висе нове цокуле...{ |
| тетка га, не излазећи из кухиње, залепи масним одговором), шмркће и често погледа у косо, наокр |
| рицама, а било их неколико, као и он, у масним, прљавим, искрпљеним кошуљама од дебела кудељна |
| љу.{S} Десетогодишњи, чумави малишан, у масној, потпасаној памуклици и шареним накриво сашивени |
| пренимио се, превио се, огрнут широком, масном, скинутом са игуманових леђа расом, са натученом |
| . па се ту жуте и преливају са руменом, масном корицом добро укљукане ћурке и гуске, па неке мл |
| се и замиришу тањири са тек испеченом, масном, добро закајмаченом, од бела и црна брашна гибан |
| трономским уживањем и великом вештином, масну ћурчију тртицу, која се, на његову срећу, била за |
| страхопоштовањем младић намести црвену, масну вунену залогу на почетак животописа, затвори књиг |
| догорела и пламен лагано нагорева суху масну даску; почиње се развијати по соби дим, све више |
| ајаху само три постеље, један гломазан, мастан липов сто и неколико кривих поломљених столица.< |
| омак, бар не може ништа јести, а ово... мастан камен би прогутало и самлело!...{S} Видиш, и ово |
| дважна победитељка, па му скиде с главе мастан процепљен на врху вес, метну му на уста и притиш |
| колачићи« умешени с јајима, испржени на масти, што их господа варошка зову уштипцима...{S} А Ве |
| аже, па извуче из жутог капута, који од масти и других састојака већ добио затворенију, кафену |
| удељна платна...</p> <p>И сву ту шарену масу гледа узбезекнуто, зачуђено сељаче, а у ушима му ј |
| стави кућу, и браћу, и сестре, и оца, и матер, и жену, и децу... нек’ прода све имање и разда м |
| еванђеље: »Рече Господ: љубјај отца или матер паче мене, њест мене достоин«...</p> <p>Сврши се! |
| ћевног реда, који је наследила од своје матере.{S} Син јој је великошколац, у последњој години. |
| } Истина, у томе је било доста егоизма, материјалних рачуна, <pb n="85" /> али ко ће замерити т |
| осио прилоге, који су све више подизали материјално стање манастира, и враћао се сваки утешен и |
| Чији си?... стаде га запиткивати благим материнским гласом, од кога се и дечко прену.{S} Бризну |
| ле: »У греху се зачех и у греху ме роди мати моја«... говори Љубомир гласно, одушевљено, као да |
| ује, не помаже ништа...{S} Покласмо све маторе пловке, те попи крв; доноси му млеко, трчи за до |
| рњали, много мирнији од маторих.{S} А и матори се некако упитомили, па слатко трепћу, чим опазе |
| е калуђери промирњали, много мирнији од маторих.{S} А и матори се некако упитомили, па слатко т |
| пов гејачки!...{S} Све је то масло овог маторог угурсуза, да добије архимандритство".</p> <p>Је |
| ногама и праскати на сва уста, грдећи »маторог лисца« и претећи му разним, већ уобичајеним, до |
| калуђерити.</p> <pb n="155" /> <p>У тај мах тетка изиђе и испљусну чисту воду из некакве ћасе, |
| е свеће и дадоше му у руке.{S} Он стаде махати свећама и обрте се народу...</p> <p>Љубомир сакр |
| а забаци на сапи и подржи тако, па опет махне... и како се једна коза успела уз стричев двогоди |
| и он је жесток у литургици: што је зна, махни се...{S} И велики и мали »вход« шта значе, и заам |
| заспа одмах.</p> <pb n="97" /> <p>— Та махни га! викну Никола, кад Велимир хтеде задржати Љубо |
| ледњи авансман ђачки...</p> <p>— Идите! махну игуман очима и трпезарија се за тренут испразни.< |
| ..</p> <p>— Аха! искашља се збуњен ђак, махну рукавом преко носа и хтеде још што тако ситно учи |
| ао каквој шали што падне при разговору, махну главом са одобравањем, и у очима му се засветли р |
| свеједно, ма шта се догодило.{S} Само - махну главом и рече : »Хоће Шваба, хоће!...{S} Тај ће ј |
| одговори му тетка.</p> <p>— Е јест!... махну Велимир главом с таквим изразом, који је говорио: |
| на затворено прозорче.</p> <p>— Хм-м... махну тетка главом претећи, па продужи рад уозбиљена ли |
| ат и погледа мрачан отвор на пећини.{S} Махну руком преко влажна чела и опет погледа око себе.. |
| решења о награди!{S} Овај твој... прота махну главом десно, одкуда се, из даљине, виђаху сеоски |
| <p>— Сви! викну Велимир кроз прозорче и махну главом на калуђере.</p> <p>Одједном се сва три ка |
| {S} Сева му!...{S} Хе-хе... заврши он и махну руком, нашта сва три калуђера поседаше.</p> <p>— |
| д иде тај свет...{S} Е-ех!...{S} Игуман махну руком преко лица и чела, откуд падаху неке капљиц |
| благо:</p> <p>— Дошло од владике, и он махну белом савијеном хартицом пред собом, — да се вече |
| и вино не да дуго мислити...{S} Велимир махну руком безбрижно и весело, и опет се <pb n="231" / |
| им?</p> <p>Архимандрит се насмеја, опет махну оном хартицом и рече одлучно:</p> <p>— Кажем... т |
| а се у гостинске собе, разбашкарила се, махнула длановима преко бркова, па само наређује...</p> |
| е скочити, али нађе да му је лакше само махнути руком, као да брани пилиће од јастреба, који се |
| збушену крову прелива се беличасто сива маховина...</p> <p>Зар то она стара »наша кућа«?!...</p |
| убомира зачудише ови први, који су сви, махом, чисто одевени. »Што им то мајка ократи пеленгири |
| а Велимира, који остаде да узме чарапе, махрамицу, грош у новцу и други какав »прилог за здрављ |
| луђера, осим игумана.{S} Све се, као по маху чаробна штапића, изменило, изумрло, отуђило...</p> |
| /p> <p>— Хе, да видиш моју Аницу.{S} Ни Маџарица јој није равна!{S} Па ми лепо нашки, љубакамо |
| љеним вилицама, затим му нешто говори и маше рукама.</p> <p>Кад сиђе с кола, другови се сви скл |
| д сунчаним зрацима, и како белавка брзо маше репом па га забаци на сапи и подржи тако, па опет |
| задремали.</p> <p>Од гостију нико се не маши чаше: сваки се преситно, па сад гледа само, да се |
| и моја <pb n="243" /> Јула: она с њеном машином, а ја, што!... свршио сам богословију... заради |
| грозничава мисао; колико је ноћи провео маштајући о овом дану, кад ће се наћи у зидинама чудна, |
| е даваху му <pb n="128" /> воље за дуга маштања; он прочита, на допаду, неколико листа па, не р |
| бити владика, и некако је нејасно своја маштања мешао са тим, не разумевајући ни сам јасно шта |
| исто време велику пријатност од прошлог маштања; осећајући да га опет нешто вуче да још мало пр |
| се дивни призори, никоме није до ноћног маштања....{S} Виде се пред њима котареви; тамо су саде |
| главне улоге.</p> <p>Али све те слике и маштања беху веома наивне, чисте, детиње... »Она Солому |
| који га одмах, чим га обуче, навије на маштање, па стане газити по пртини или целцу — како се |
| и призива к себи сва мека срца, склона маштању...</p> <p>А овде је пропаст, зло... страшно зло |
| ине градске и предао се дугом, заносном маштању...</p> <p>Дакле, свршено је: постиго је главну |
| м осећањима, и уз то, у приличној мери, маштао и писао стихове, заинтересова се дечком и стаде |
| састојали у разним облицима, како је он маштао о даљем путовању, о доласку у Београд...</p> <p> |
| гимназије!...</p> <p>А како је он лепо маштао!...{S} Да учи школе, све... све да изучи, па да |
| лике његове још сиромашне и неразвијене маште. </p> <pb n="7" /> <p>»Па што! могу бити и харџиј |
| >Робинзона</title>.{S} За децу са јаком маштом ова је књига прави хипнотиста, који их сугестује |
| ата, окрете се бојажљиво и пође натраг, машући главом, као да се нечему чуди или неком прети.</ |
| е...{S} А и ја се кријем иза царице, да ме он не види...{S} После: оцу баш и не морам... готово |
| рави господин, па то ти је...{S} Их, да ме сад виде Милка и Мира!«... мисли и разгледа свој дуг |
| еле воштане свећице, он се згране па да ме убије.{S} Једном ме тужио самом игуману, а овај, ђав |
| ?...{S} Је ли ви баш нарочито хоћете да ме упропастите? пита Максим неким злослутим гласом, у к |
| лена уједно... и ја све чекам кад ће да ме прегази и задави, а он се провлачи око мене, као да |
| ошто да не кажеш, да смо се погодили да ме служиш!...{S} Пропао си!{S} Јеси ли разумео?</p> <p> |
| лу, примио ме ови, реци, добри човек да ме прихрани, а и ја њега, реци, за то слушам.{S} Нипошт |
| .{S} Па све ближе и ближе... и таман да ме удари у главу, оно некако прође кроз мене, па се опе |
| имир.{S} Ја бих могао тако, али прво да ме добро увежу конопцима... а, богме, и њу!...</p> <pb |
| S} У мало ми главу не однесе... само да ме закачи бутовима!...</p> <p>— Није, славе ми... ја ’н |
| p> <p>— Море знам то...{S} Него само да ме не истера сад, док не видим са стричевима за имање, |
| као славуји...{S} Владици мило; погледа ме благонаклоним погледом, па се обрне, рецимо Велимиру |
| осла!...{S} А <hi>она</hi> све тако уза ме... па топло, слатко...{S} Пред селом, крај пута, баш |
| па ако издржите и три дана као он, нека ме баце у... игуман изговори непристојну реч.{S} Дела!{ |
| још не угледа: иди у друго одељење, па ме чекај, сад ћу ја..</p> <p>Он се испе лагано у друго |
| бе затиснем уста и нос, ка ти мене, кад ме обалиш, насмеја се одважна победитељка, па му скиде |
| се јакамо... могу ли се искобељати, кад ме притиснеш, вели он, лежећи на отави и гледајући је б |
| забави...{S} И куд нађе баш данас, кад ме она чека!{S} Него, дотле ће престати, чим једем«.</p |
| во...</p> <p>— Како, Љубо?</p> <p>— Сад ме је страх...{S} Не знам како то: вуче ме и баш волим, |
| слушајући пандурово мрмљање.{S} Од куд ме угледа, слава га убила!«...</p> <p>— Само да ти је д |
| зија!... да то чудо видите!...{S} И све ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску шко |
| сапи, и једна му је нога као. .{S} Боже ме прости, већа од тороња Саборне цркве у Београду... и |
| p>— Није... баш ми је мило...{S} Али ће ме бити страх, кад оставим наш потес.</p> <p>— Како ли |
| ме је страх...{S} Не знам како то: вуче ме и баш волим, много волим да идем тамо и да све видим |
| илио свет... у мени заигра срце, повуче ме нешто некуд... мами ме нека лепота... отвара се пола |
| волим да идем тамо и да све видим, али ме страх.{S} Нисам се <pb n="62" /> бојао онда, кад нис |
| те!...{S} И све ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску школу.</p> <pb n="80" /> <p |
| , сасвим, сасвим други!...</p> <p>— Али ме је страх за после...{S} Шта ћемо и куда ћемо?{S} Ако |
| гра срце, повуче ме нешто некуд... мами ме нека лепота... отвара се полако неки <pb n="135" /> |
| /p> <p>— Говори, гаде!...{S} Задржао си ме од пута, те нећу бити на дочеку владике.{S} Шта ми т |
| е до сад равно седамнаест пута »Помилуј ме, Боже«...{S} То је најлепша, најзаноснија и најпобож |
| ки стекне...{S} Само за прво време, док ме не приме у школу... па после ћу у послуживање«...</p |
| причање:</p> <p>— Тако то једнако, док ме не пусти нека слабост у глави, што ме обузме чим лег |
| онај погани воденичар да ми помаже: чим ме опази с колима, он бега у горње воденице...{S} А ја |
| свет!...{S} То је <hi>оно</hi>, за чим ме срце одавно вуче...{S} Боже, лепоте!«...</p> <p>— Еј |
| он се згране па да ме убије.{S} Једном ме тужио самом игуману, а овај, ђаво, испита га све точ |
| е досети јаду, па рече:</p> <p>— Игуман ме послао.</p> <p>То је био довољан заклон, да му Арсен |
| {S} Па док сташе време за школу, примио ме ови, реци, добри човек да ме прихрани, а и ја њега, |
| жеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме изјури?...</p> <pb n="159" /> <p>— Баш си ти неки... |
| леше и он проговори:</p> <p>— Знаш како ме онда вукло...{S} То није било ништа.{S} Све ми се чи |
| ја се, вала, уплаших жестоко.{S} А било ме страх и од ове пустиње... све немо!...</p> <p>— Зар |
| д ће ти <hi>он</hi> овамо доћи!{S} Само ме плаши!...{S} Онога туњавца треба научити добро, њега |
| о ни говорити са њима о томе...{S} Само ме забуњују!{S} Ето, и сад ми је некако тако... тешко м |
| к ме не пусти нека слабост у глави, што ме обузме чим легнем.{S} Онда се окрећем у постељи и ни |
| едом, који је гласио: »Видиш сам... што ме питаш!« Али игуман не беше расположен за нежна излив |
| у ливаду, стоји Веселин Ђурић, онај што ме жестоко у школи шамарао.{S} Стој, бре, сад да те пит |
| другарицу.</p> <p>— Миро!...{S} Их што ме уплаши !{S} А баш сам мислио да те нађем.</p> <p>— И |
| . тамо је цео Сабор на окупу.{S} Морају ме рашчинити, па да би... да би... хм! — он не нађе зго |
| > <p>— Гле: »У греху се зачех и у греху ме роди мати моја«... говори Љубомир гласно, одушевљено |
| ти мене!...{S} Очију ми не могу, страх ме!...</p> <p>— Ама добро, Србине, разуми се: ти залагу |
| зацело.{S} Иначе би он друкчије... све мед тече из уста.</p> <p>— Данас треба отворити очи! на |
| о да своју празну кошницу попуни, да се мед прелива до јесени...{S} Милило се човеку живети, ка |
| ровирује месо, што се топи у устима као мед, онда и њихова и сва лица за столом, добише веселиј |
| иким чарапама, добивеним на крштењу, са медним, калајисаним и споља и изнутра котлићем у руци, |
| в двогодишњи калем, од оних брежђанских медњака, па савија језиком ластаре и... и гледа како уп |
| а има на чему окадити пећину, и ако је, међу осталим његовим заветима, кад се одлучивао да побе |
| сно и погледа она три неука према себи, међу којима је Максим био најучевнији, јер је сасвим ур |
| ове године.{S} Сео је у последњу клупу, међу другове одевене као и он, од којих један имађаше и |
| која се, на његову срећу, била затурила међу батацима, а он је некако изненадно набоде виљушком |
| , зар не изгледа он међу њима као врана међу голубовима!{S} Зацрнио се сав, покуњио се... а они |
| и се капетанове потере.{S} Сад, кад уђе међу ове бескрајне гомиле кућа, кад пође кривим непозна |
| нарочито на Христовим речима: »који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу« и он |
| ја коларске вештине...{S} Зашаренише се међу стоком две необично велике жуте краве, са црвенкас |
| Отишо је затим на Калимегдан, завуко се међу зидине градске и предао се дугом, заносном маштању |
| е одморим«, помисли дечко, па се завуче међу плашће.{S} Сунце већ на заранцима, а он се осећа т |
| е такав придевак, какав се ретко чује и међу људима.{S} Не даш му једну цигару, а попушио си му |
| у овом шареном свету, и умрети од глади међу каквим зидинама?...</p> <p>Смишљао је у памети нај |
| огња.{S} Онаких задиркивања није чуо ни међу људима.{S} По нека слободнија снаша упиљи му у очи |
| аду и мало окућњице.{S} Шта ће поделити међу собом њих тројица, кад одрасту и почну кућити свак |
| младићи!{S} Јер гле, зар не изгледа он међу њима као врана међу голубовима!{S} Зацрнио се сав, |
| е, двориште... све оно исто!...{S} Само међу калуђерима стоји огроман, угојен ован, са дебелим, |
| по целој манастирској околини, нарочито међу женским светом, причале најчудније бајке.{S} А Љуб |
| вени и окретни младић, какав је Велимир међу друговима у манастиру.{S} Не, сад је питом, нежан, |
| сад, ево, хоће баш од истине...</p> <p>Међутим игуман поче из средине.{S} Објасни доста добро |
| уша озбиљну тетку, али се над њим разли мек, нежан, милостив, никад до сад не чувен, па ипак до |
| овор са сестрама.{S} Његова раздрагана, мека, сањалачка душа хтела би се бавити светлом прошлош |
| ојена женица, беше необично добра душа, мека болећива срца, готова да се одазове свакој молби ц |
| Е-е... да ти знаш шта мене сад чека!{S} Мека постеља, млада и згодна женица и... згрчимо се так |
| онај далеки застор и призива к себи сва мека срца, склона маштању...</p> <p>А овде је пропаст, |
| е до угнуте стене, седоше на дебео слој мека суха лишћа и наставише започету препирку.{S} Обоји |
| олитве, режући на четири места унакрст, меке, дугачке косе младићеве, проговори свечаним, јасни |
| сав.{S} Само по доњој вилици пробиле га меке, жућкасто црне маље.{S} Па кад издигне рамена нека |
| луђер...{S} Ветар пирка и лепрша његове меке освећене власи, а он дочепа обема рукама читаве пр |
| збуни, осети се незгодно кад ухвати оне меке и чисте руке, па се подаде првој навали.{S} Клецну |
| згледати овај груби луб, кад се покрије меким лепим кашмиром.{S} Али мука је — недељом се не ра |
| стој боровој шуми, па се утркује с њоме меким зеленилом своје сочне траве.{S} Он је високо, бли |
| {S} Максим? запита Љубомир, залажући се меким белим хлебом.</p> <p>— Није наш, одсече Велимир; |
| </p> <p>— Са чесме? запита игуман неким меким гласом, који даваше упитаноме доста повода за лаж |
| прену.</p> <p>— Па-а... отеже и он, али меко, попустљиво, збуњено и побеже у собу.</p> <p>Тако |
| његову ногу и стаде је пажљиво, својом меком и врелом руком (то је осетио) прати и трљати изме |
| чуђено-преплашеним, осећањем баци се на меку планинску постељу, обрте главу у небо, и загледа с |
| ј ревности, па задовољно леже у вече на меку постељу.{S} Спавао је, опет по савету владичину, о |
| али тај сјајни лазур све јаче привлачи меку душу, која је рођена само да сања и да трепери пре |
| ељу, обрте главу у небо, и загледа се у меку, нежну дубину небесног плаветнила...{S} Исто, као |
| е: и они не остадоше без утицаја па ову меку, нежну и наивну душу.{S} После честог стајања <pb |
| о, вруће, црвено, с раширеним ручицама, мекушно новорођенче, да га по православном обреду крсти |
| ир.{S} Игуман подиже главу и погледа га мекше, ко што обично гледа ђаке и незване госте.{S} По |
| <p>— Ко си? викну опет онај, али много мекше и присебније, јер се досети да су се обојица упла |
| ви гледају Љубомира, као што се гледа у менажерији каква невиђена и нечувена дотле реткост.</p> |
| мене, као ивер од кладе.{S} Боли, каже, мене срце за свом децом«.</p> <p>Тужне, тешке сузе обли |
| он у себи.{S} Некога питају... а-а!... мене питају!«... и он напреже ум, да се сети одговора, |
| {S} Он, гејачина... па да суди мене!... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а вала <pb n= |
| ..</p> <p>»Шта је то!... да калуђере... мене!?«... севну му одједном кроз главу, и он поими сву |
| елиш...{S} Али што: ђак, јабогме!...{S} Мене је дика, а ти се потпрдуј колико хоћеш, доврши он |
| раво, да сви присутни прснуше у смех. — Мене, знате... само по неки пут стомак... онако... зави |
| њега препануо.{S} Он то воле.</p> <p>— Мене је одиста стра.</p> <p>— Чекај, научићеш се...</p> |
| оге, па једва чекам да изиђем.</p> <p>— Мене јок.{S} Остао бих, вала, цео дан.</p> <p>Механџика |
| м са децом?...{S} Људи говоре свашта, а мене је жао оне деце... да нешто Бог са њима учини, рад |
| ити некако ваљано момче као поручено за мене, само да га одвратим од Београда«, мисли механџија |
| ој.{S} Иди кући, па баци сву кривицу на мене... реци што знаш...{S} А ја... глас му задрхта, оч |
| еди још.</p> <p>— Е-е... да ти знаш шта мене сад чека!{S} Мека постеља, млада и згодна женица и |
| лагати своје погледе.{S} И жао ми, због мене, кад те видим таког... и ја сам се за <hi>то</hi> |
| , а онај скаче на другу страну, бега од мене...</p> <p>— Хи-хи-хи... ђаво од ђавола!... смеје с |
| е.{S} Доста му је за сад оно, што је од мене научио, вели игуман, а нешто је ваљад’ утувио и из |
| мите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете сп |
| ом расположењу.</p> <p>»Шта хоће ови од мене, и шта ово радим ја овде?!«... запита се он одједн |
| зар је ови Арсеније... хап!... лепши од мене?</p> <p>— Ко и ти.</p> <p>— А игуман? прошапта Мак |
| ди на сваком послу.{S} Није он отпао од мене, као ивер од кладе.{S} Боли, каже, мене срце за св |
| с тобом.</p> <p>— Одиста, зар нећеш од мене бежати? запита девојче веома живо, и хтеде га погл |
| p>»Куку, јадо!...{S} И он хоће овде код мене...{S} А ја?«...</p> <p>— И ’нако... да станемо бар |
| све лаже...{S} Зар ја не видим како је мене!...</p> <p>Светозар оствари свој план, и после нед |
| Рече Господ: љубјај отца или матер паче мене, њест мене достоин«...</p> <p>Сврши се!</p> <p>Бра |
| ме удари у главу, оно некако прође кроз мене, па се опет врати натраг и стане играти далеко, ка |
| ко...</p> <p>Љубомир се трже. »Видиш, и мене почео нечастиви да куша!...{S} Шта ми износи пред |
| ће га то добро, а вала <pb n="140" /> и мене ће...{S} Али ми неће више сести за трпезу, не!</p> |
| /> <p>— Ене де... од куд то знаш?{S} И мене је то предавао...{S} А ко предаје догматику?</p> < |
| и тебе је Бог створио исто ’нако, као и мене... то ћеш видети, тако ми младости!...{S} Него зна |
| еце... да нешто Бог са њима учини, ради мене... заплака се тетка одједном, и настави јецајући: |
| се сети Христових речи: »Ко се постиди мене... и ја ћу се постидети њега у царству Оца мојега« |
| царство«.{S} Он, гејачина... па да суди мене!... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а ва |
| да и ја тебе затиснем уста и нос, ка ти мене, кад ме обалиш, насмеја се одважна победитељка, па |
| <p>— Остави то сад...{S} Него, кажи ти мене: је ли ово велики грех, што ми овако живимо, а она |
| амаха рукама.</p> <p>— Нећу... немој ти мене!...{S} Очију ми не могу, страх ме!...</p> <p>— Ама |
| убо, кажем ја: биће ћара!...{S} Само ти мене слушај, рече весело и стаде намештати своју кудрав |
| /p> <p>— Е, белаја!...{S} Шта ће остати мене, оногај...{S} Тако ви свакад.{S} Навали, а Макса с |
| та се то збива?... шта оно рече овај до мене?...</p> <p>Никола пребледео, глава му се немоћно в |
| прегази и задави, а он се провлачи око мене, као да је сав од ваздуха...</p> <p>Мира пребледел |
| а ово свањује...{S} Шта је ово лепо око мене!...{S} А сведочанство!... не знају«...</p> <p>Кад |
| з књиге не разумем добро.{S} Кажи ти то мене ’нако... рече тетка.</p> <p>— Па, ет’... довели та |
| Не зна, мој брате.{S} Не зна ни оно што мене пита, само нас плаши.</p> <p>Љубомир види да га Ма |
| : љубјај отца или матер паче мене, њест мене достоин«...</p> <p>Сврши се!</p> <p>Брат Леонтије, |
| .. отеже она у смеху, ти се канда бојиш мене?</p> <p>— Јок, море...{S} Него да идем... игуман ј |
| , није вајде... опет воденицу?</p> <p>— Мени је право, како год ви тамо наредите.{S} Само нећу |
| га, мисли у себи Максим, одљутиће се, а мени ће остати доста цигара, што би их он попушио.</p> |
| .</p> <p>— Добро, насмеја се Веља; онда мени остаје онај наш вилењак.</p> <p>— Е, лако је слуша |
| механџију плашљиво.</p> <p>— Е дела сад мени реци, како ћеш сутра капетану казати.</p> <p>Љубом |
| риво?...</p> <p>— Ама није то !{S} Није мени криво како ти мислиш...{S} Чекај...{S} Тешко ми шт |
| сви велики угодници Божји, смилујте се мени окорелом, смрадном грешнику«... изговара у мислима |
| четири...{S} Па игра, скаче и што ближи мени, он све већи... већи је од Маљена и Повлена уједно |
| нким гласом проговори:</p> <p>— Није ни мени овде место, где људе...</p> <p>— Седи, човече! гра |
| а да пређемо целу литургију.{S} Кажи ти мени... игуман отеже, састављајући у памети питање.</p> |
| игра ми пред очима и ето је све ближе к мени...{S} И што год ближа, она све већа и већа... посл |
| твоје... и чуј глас господњи: ходите к мени сви, што сте оптерећени и намучени, и ја ћу вас од |
| њушку у јасле.</p> <p>»Ене де...{S} То мени говори... мисли Љубомир, слушајући пандурово мрмља |
| е њоме на све стране размилио свет... у мени заигра срце, повуче ме нешто некуд... мами ме нека |
| ури.</p> <p>— Не брини ти.{S} Казали су мени да Васу свакад треба послушати за то, избрбља он и |
| јем ових утешних Спаситељевих речи, све мења пред очима... постаје тужно и благо, као што су бл |
| све кључа и бризга животом, како се све мења на боље, како је све примамљивије и лепше...</p> < |
| се растојање између тебе и чудовишта не мења...</p> <p>Љубомир сео на врата од свога тавана, ок |
| ажљиво читати.{S} Љубомир опази како се мења лице »господиново«, како му игра несташан осмех на |
| ега плаши сама та новина, која одједном мења све...{S} И, што је главно, плаши га оно »бреме ла |
| ...{S} Али кад архимандрит нареди да се мењају чаше и боце, она се одмах досети о чему је говор |
| све око себе радознало, гледао како се мењају учитељи сваког часа и с гордошћу рачунао: колико |
| које ретке шибљике; краве почињу чешће мењати место, држећи се ближе хладова, само се несташне |
| hi>оно</hi>!... али нека, после!« и већ мераше оком, колико му корака остаје до оног мрачног уг |
| ерством, да у томе питању код њега нема мере ни разлога...</p> <pb n="156" /> <p>А Љубомира, пр |
| у... млади инок, с надувеним до највеће мере плућима, само изви главу и преврте очима, као да г |
| особину усавршио и префинио до највеће мере.{S} Зато га и послаше да, као млађи јеромонах, мим |
| времена.{S} Свет се намучио до највеће мере, до врхунца, па је сваки мислио да се више не може |
| Тако ти Бога, шта радиш ту? пита прота, мерећи жудним и завидљивим погледом дуге тробојне редов |
| обичној капи, за коју је и сад држао да мери двадесет ока, у свему томе што се види очима и што |
| гледао и слушао, било за њега у толикој мери ново и важно, да се није ни сетио никаквих мисли.{ |
| а Т. У целој Србији, нигде се у толикој мери не израђује и не продаје дрвена грађа, као у чувен |
| благим осећањима, и уз то, у приличној мери, маштао и писао стихове, заинтересова се дечком и |
| а даљином, за светом, сад би се у већој мери појавила.{S} Хтео би који пут стати уз Милку, газд |
| ве га!...{S} Угрејали му штапови дебела меса!...</p> <p>— Чучни у вир!</p> <p>— Отперја до врх |
| </p> <p>Љубомир, узимајући у руке парче меса, начуљи уши кад се помену чреда. »Хм, видиш... оди |
| насмеши на њега, пруживши му лепо парче меса.</p> <p>Љубомир га погледа зачуђено.</p> <p>— Шта |
| е спустило тихо, лако пролећно вече.{S} Месец, у другој четврти, већ испливао и прелива се свој |
| ао околину, а израчуна да је већ прошао месец како служи овде.{S} Чудио се што никога нема из њ |
| ачицом!...{S} Хи-хи...</p> <p>После два месеца дође глас манастиру да је Нићифор рашчињен, а ма |
| ад ти је седамнаеста?</p> <p>— Кроз два месеца, пуним.</p> <p>— Е... а кад зађеш сад по парохиј |
| ј ствари то није почело једног дана, ни месеца, па ни године...{S} И сада, кад је већ у њему са |
| е другове...</p> <p>Али чудо: колико га месеци мучи та стална, грозничава мисао; колико је ноћи |
| ра, пошто је стари игуман, пре неколико месеци, умро, изјавивши жељу: да га његово најмилије ду |
| овори:</p> <p>— Чекај.... кроз неколико месеци видећеш... ако Бог да.</p> <p>— Како... зар због |
| дужности.</p> <pb n="221" /> <p>Пролећу месеци за месецима, а у глави побожна монаха витлају се |
| /p> <pb n="221" /> <p>Пролећу месеци за месецима, а у глави побожна монаха витлају се све нејас |
| видели срећна, весела младића, који је месецима или годинама носно бурну, младићску, искрену љ |
| о крововима високих кућа...{S} Хе-хе... месечари се зову!</p> <p>Овако дугачак игуманов монолог |
| Дубока ноћ...{S} Разлила се јасна летња месечина, па се и кроз густу шуму види путовати као на |
| таде да остане код механџије за одређен месечни ајлук.{S} После свршене погодбе одведе га нови |
| неких тајних места бутеле, хлеб што се меси за самог игумана и како је кад чему време: пастрме |
| у обичну и своју једину погодбу: »Твоје месо, моје кости«, остави дете и оде.</p> <p>За шест го |
| ом младом кожицом, испод које провирује месо, што се топи у устима као мед, онда и њихова и сва |
| ајпаметнији! вели му Арсеније, кидајући месо са веселим блаженим изразом на лицу.</p> <p>— М-м- |
| На знак домаћинов приђе најмлађа, сад о месојеђу доведена, снаха да изује Леонтија.</p> <p>— Не |
| брзо ишчезавају из памети, а на њихова места долећу некакве друге — нејасне, магловите, не раз |
| из суседних кућа и намешта их на друга места.</p> <p>Али Љубомир сад стаде мислити : »Кад знам |
| Даље, само даље од страшна, најгрешнија места на свету!...{S} Даље... јер је и Содом чистији од |
| <p>А мали бегунац све бира заклонитија места, прескаче бурумке и врзине по њивама, јури преко |
| ике... све је тако јасно, да не оставља места размишљању.{S} Него: или — или !</p> <p>— Не мари |
| авља пандур оштријим гласом — да ли има места и за нас, и ако смо пандурска сорта...</p> <p>»Ку |
| јака, а он се удаљује у тиха ненасељена места...{S} И почиње се живот.{S} Ено, сотона прилази у |
| у, јер му се одмах учинило, да ван овог места нема живота, да за њега нема веће радости, но про |
| > <p>Лагано, неосетно, удаљи се са свог места и побеже у шуму.{S} Са новим, зачуђено-преплашени |
| > бојао онда, кад нисам познавао другог места до нашег села...{S} Онда сам кренуо слободно, баш |
| , њиве, само да не прође поред отровног места.</p> <p>— Море, сви се калуђери боје смрти, то је |
| Тај ти више никад не пролази преко тог места; обилази га далеко, прокрхава ограде, њиве, само |
| ем.</p> <pb n="105" /> <p>Гости заузеше места, очита се молитва, игуман благослови трпезу и поч |
| после кратке молитве, режући на четири места унакрст, меке, дугачке косе младићеве, проговори |
| ше, увијена у рогозину, повезану на три места исеченим крајевима од мантије, у коју је увијено |
| у, но не дижући се.</p> <p>— Ево... ево места, показа он госту један празан подметач до себе и |
| ази човека или жену; обилази далеко око места, где чобани чувају стоку, па опет нема хлеба...</ |
| све помамнија!...{S} Већ се отимају око места до тетке, пребаце јој по двојица руку око врата и |
| манастир, ако затече оваке незналице, с места изјурити...{S} Зато се јадни отац Сава, свако дру |
| Љубомира истог дана, кад прими писмо, с места закалуђери и да га одмах потом упути к њему ради |
| нити може уста отворити ни помаћи се с места.{S} Ове изненадне речи тако му приковаше пажњу, д |
| ише необично...</p> <p>Побратим скочи с места, и пружи руке плашљиво према игуману, као да га ж |
| Ново место Љубомирово било је од ретких места.{S} За такво »послуживање« ђаци су добро плаћали |
| 6" /> ништа учити, и да има много бољих места, где се мање ради и више користи.</p> <p>О, како |
| м трпезаријама изглед и дух »молитвених места«.{S} И кад човек улази у овакову одају, после исп |
| око топле пећи, поваде из неких тајних места бутеле, хлеб што се меси за самог игумана и како |
| сте ујацима; трчао сам преко непознатих места, као преко маљенских коса.{S} А сад... ђаво га зн |
| м и за тим светом као за неким чаробним местима, где се друкчије живи, слободније и слађе дише. |
| ако га подузима нека сетна туга за оним местима, која тако нагло остави.</p> <p>Најпре је чувао |
| идику, <pb n="196" /> и лако трепери по местима, која су удаљена од шуме...</p> <p>Вратнице ман |
| {S} Ко се усуди заузети <hi>његово</hi> место иза ћерчива!...</p> <p>Ах, то су све Васићи...{S} |
| пута, једном са Николом и Велимиром.{S} Место је удаљено од манастира само пола часа, таман као |
| Василијан на уречено место...</p> <p>— Место... те-сто... понавља Љубомир, мислећи непрестано |
| они што слушају, стоје као приковани за место, као човек, који очекује последњи миг, кад ће га |
| туче...{S} А тамо, где му је она нашла место, живеће ко бубрег у лоју; све ће му се готово дон |
| љањем, у коме је обично стављао себе на место онога свеца, чији живот чита...</p> <p>Негде наиђ |
| акуташе пред њим.</p> <p>Чим стадоше на место, девојче га одмах нападе.{S} Она беше жива и одлу |
| м проговори:</p> <p>— Није ни мени овде место, где људе...</p> <p>— Седи, човече! гракнуше гост |
| и мало тешко чинило.{S} Та он има своје место, зна где је и, што је главно, није више сам.</p> |
| ку, рече игуман седајући тромо на своје место.</p> <p>Момци изиђоше одмах, јер не беху достојни |
| } Биће ту части!...{S} А ти чувај твоје место...</p> <p>— Но, знам ја да она све лаже...{S} Зар |
| ве у његову животу на боље.{S} Досадање место напусти, нађе му Светозар много боље, управо најб |
| ку, где се сад није могло распознати ни место за јаз ни за воденицу.{S} Пре стотину и више годи |
| етке шибљике; краве почињу чешће мењати место, држећи се ближе хладова, само се несташне козе р |
| ако обично разгледамо добро познато нам место, после дужег одсуствовања. »Све исто! све исто!« |
| че, то је онако...{S} Само док ја нађем место, па да видиш!«...</p> <p>Охрабрен оваким мислима, |
| бјаснили, наредили, и он је одмах нашао место, нашао кров и заклон, за чим му је највише стало. |
| о из села, тада је разумео да му је ово место незгодно и тешко, да се ту не може <pb n="36" /> |
| срче теја!...{S} И он оде весео на ново место, не мислећи више о самоубици.</p> <p>Ђаци и неки |
| d="SRP19000_C5"> <head>V</head> <p>Ново место Љубомирово било је од ретких места.{S} За такво » |
| послу му.{S} Опомињаше га ово планинско место на његов Маљен...{S} Густа, зелена, китњаста пави |
| еда како му сви показују очима на једно место.{S} Трипут је морао додавати ножнице архимандриту |
| есто погледа у косо, наокришке, у једно место, где стоји непомично нека црна прилика.</p> <p>На |
| она и разгледа око себе, тражећи згодно место.{S} Али где би..., да нас не види нана?</p> <p>Љу |
| ском оживљују ово суморно и тајанствено место.{S} На средини крша зјапи велики улаз у мрачну пе |
| жи у какву пустињу, или у опште удаљено место од света, али се некако сам, на основу стеченог з |
| јући само да мора напустити ово омиљено место, приђе к малом престочићу, клекну и стаде јецати |
| Београд, да се сита одмори.{S} На њено место намести отац Сава другу, неку Пречанку из Руме, н |
| ећ, кад нас поведе Василијан на уречено место...</p> <p>— Место... те-сто... понавља Љубомир, м |
| редише још једном.</p> <p>— На Николино место... сав његов посао !</p> <p>Ово је значило да Љуб |
| м, тек у годишњим рачунима он износи, у место пређашњих <pb n="244" /> шесет — седамдесет, чист |
| ова тиха побожност, што се рађа на овом месту...{S} И најзад, он зна <hi>како</hi> треба живети |
| да«, пошто, вели, он већ мора на другом месту записивати све то, те мора...{S} Што би се људи у |
| ја грешник, да се настаним у оном истом месту, у коме је помало боравио твој велики светитељ?.. |
| а једаред, па онда снажно лупи о звучни метал и затим заигра, запишта, и све јаче и све бешње с |
| ад се подиже, после великог и последњег метанија, над њим загрме Савин глас, читајући молитву: |
| .{S} Љубомир, по правилу, учини »велико метаније« пред дверима и пред свима присутнима, па се о |
| шуме, издигао у вис за неколико стотина метара, обрасо шипражјем и кржљавим дрвећем.{S} Око њег |
| ругог нејачег; кад настаде овај свињски метеж, Љубомир се замисли...</p> <p>»Зашто?...{S} Шта о |
| и идеали разбише се у варљивом светском метежу, саломи их и разнесе бура животна, као слабачку |
| оцепаној сукњери, девојкара, полегла са метлом и брише двориште, а из куће гуди потмули глас ку |
| , уздахну Никола са завишћу: он дохвати метлу, па сам почисти собу.</p> <p>— А каки су ви калуђ |
| обори очи, преви се, понесе руке да их метне под појас и већ начини болно-намрштено лице и там |
| е с главе мастан процепљен на врху вес, метну му на уста и притиште добро.</p> <p>Момак се најп |
| .{S} А у том овај — Веља — донесе сир и метну на астал.{S} Професор одломи парченце и мету у ус |
| и намештена; насмеја се његову страху и метну му руку на раме.</p> <p>— Ти се жестоко уплаши!</ |
| ј шали, коју води са ђацима.{S} Чича му метну руку на раме и као с неком хвалисавошћу узвикну:< |
| то време, па га мајка изнела пред кућу, метнула га на крило и лагано га љушка... а са Маљена ти |
| и неколико марамица, које Леонтије није метнуо у свој џеп. —То ли је онај свети!...</p> <pb n=" |
| ом, на иде у кухињу за ватру, што ће се метнути у кадионицу.{S} Дође братија.{S} Отац Арсеније, |
| , а сад је предузео, да, по некој новој методи, изради и Нићифору.{S} Луб је готов, <pb n="182" |
| на астал.{S} Професор одломи парченце и мету у уста... »Пробајте, викну он игуману, па ћете се |
| ине.{S} Љубомир већ момче.{S} Дува љута мећава са Маљена, па затрпава цело село снегом и мразом |
| више не може издржати и да после кише и мећаве мора једном огрејати јасно сунце...{S} Тада ће и |
| х повели разговор.{S} Једних су година, механа је удаљена од села, па другог друштва немају.{S} |
| а леђа, па гледа на неке њиве, преко од механе и казује нешто жени, која, са заметнутим празним |
| хтео би сести на онај сниски хумић више механе и вечито гледати оно широко вијугаво чудо, што с |
| у.{S} Механџија, како угледа путника из механе, прену се, измени лице и постара се да на њему и |
| ум, па пође брже.{S} Обилазио је села и механе, опет осетио и трпио велику глад, бојао се нових |
| воље да се куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, да изигра са механџијом и којим трговцем жандар |
| увао стоку у ливади, која је била близу механе.{S} То му је био најмилији посао, права забава.{ |
| тпутова у окружни град.{S} Чим одседе у механи, саопштише му новост:</p> <p>— Убио се ваш Макси |
| е помислити, да она неће сама бити ту у механи, имаће још кога, па се дао у објашњења, док иза |
| г дремежа, <pb n="238" /> или монотоног механичког читања и молитвања у цркви!{S} Бар да остадо |
| н <pb n="20" /> ради тога, да би постао механским момком. »Није то, није!... друго је!« узвикуј |
| га, па се дао у објашњења, док иза угла механског изиђоше човек и жена.{S} Љубомир ућута, окрет |
| вратио одмах, бегао би, али на доксату механском стоји једна девојчица његових година и гледа |
| о време.</p> <p>Једног дана дојаха пред механу неки коњаник, а за њим пандур са пушком о рамену |
| ским погледом.</p> <p>Љубомир дође пред механу с намером, да покуша добити комад проје.{S} Али |
| ни сам не зна како, натрапа управо пред механу.{S} Он би се вратио одмах, бегао би, али на докс |
| ости разбегоше и кад сам побратим оде у механу да одигра једног џандара на овако расположење, д |
| жућкасто црно блато.{S} Долазе сељани у механу и већ почињу нешто говорити о школи.{S} Ко је го |
| </p> <p>Љубомир једним кораком ускочи у механу, истрча у ходник где су собе и преплашеним гласо |
| ући се плашљиво, намести на крај клупе, механџија га погледа пажљиво.</p> <p>— Стоку знам да ум |
| вно свршила и људи готово поизодлазили, механџија зовну Љубомира у једну собу, па га тајанствен |
| а за њим пандур са пушком о рамену.{S} Механџија, како угледа путника из механе, прену се, изм |
| хтањем руку.</p> <p>— А, ваљано! додаје механџија више ради учтивости, али он осећа исто оно шт |
| те сести, господин-капетане ?... изводи механџија капетана на доксат и показује му једну узвиши |
| само да га одвратим од Београда«, мисли механџија и кашљуца, спремајући се да почне опсаду...</ |
| , које игуман зове лонцолизи; ту су вам механџија-арендатор манастирски, три дућанџице, председ |
| , дрљане, пропали смо!... викну узбуђен механџија, који је у таквим приликама волео све да увећ |
| — Шта је то било с тобом и с оним... ту механџија крупно опсова пандура.</p> <p>Љубомир му све |
| одморен, Љубомир пристаде да остане код механџије за одређен месечни ајлук.{S} После свршене по |
| стина зна се: капетан може да одере нас механџије, али опет...</p> <p>А Љубомир се завуко у сен |
| ласом, напомену, да он тражи службу.{S} Механџији као да би по <pb n="19" /> вољи то саопштење, |
| {S} Ако и изиђе до механе, да изигра са механџијом и којим трговцем жандара, ипак се не сме ник |
| рљавим рукавом уплакане очи и гледајући механџију плашљиво.</p> <p>— Е дела сад мени реци, како |
| ок.{S} Остао бих, вала, цео дан.</p> <p>Механџика викну, а Љубомир брзо подиже свој дугачки пру |
| кад виде пандура и необично учтиво лице механџино, досети се да ће то бити нека власт из среза. |
| писао! помисли пандур весео.{S} Ту ћемо мецко да штрбуцнемо газда Цвијана...{S} Хе-хе«...</p> < |
| вот.{S} Ено, сотона прилази у »ношчними мечтанијами«...</p> <p>»Баш као и ја, мисли Љубомир; и |
| вије слике из Велимирова брачна живота, меша се ту нешто и Јованка, и он сам...{S} И све му се |
| ју се све нејасније, све тамније слике, меша се нешто густо и неразговетно као тесто, муте се п |
| и капље хладна магловита влага, која се меша са врелим и бистрим капљицама, што теку из његових |
| из реторике и књижевности... све се то меша у његовој глави, постајући теже од олова, тамније |
| ње Арсеније и сипа разне траве у лонац, мешајући вешто кашиком.</p> <p>— Устао! узвикну значајн |
| дика, и некако је нејасно своја маштања мешао са тим, не разумевајући ни сам јасно шта жели...< |
| рчина је густа; чини ти се рукама би је мешао.{S} Снег сипа и веје густо, јако, као да хоће нар |
| наслонио.</p> <p>— Кажем ја тебе: немој мешати вино; не можеш ти да поднесеш све..{S} Оволика б |
| еоску школу.</p> <pb n="80" /> <p>— Ех, ми... шта ми! <hi>Овај</hi> ће показати игуману, чекни |
| давно радиш на своју руку.{S} Шта ћу... ми смо прости људи, а ти си толике чколе учио...{S} Рад |
| е кад легнем, па зажмурим, <hi>оно</hi> ми одмах дође.{S} Најпре ми се беласа, далеко пред очим |
| е:</p> <p>— Ми-не-ра-ло-ги-ја.</p> <p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их да ми је то научити!...{S} И |
| р понови отегнуто, на слогове:</p> <p>— Ми-не-ра-ло-ги-ја.</p> <p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их |
| лађени људи: уза сваку реч »ви«...{S} А ми ерцепураћи ’вако... узвикну он и хтеде учинити некак |
| не знаш кога ћеш пре послушати...{S} А ми овако сложно, лепо, па...</p> <p>— Јест, јест... тре |
| Умеју да уживају у јелу и пићу...{S} А ми... истреси окењачу, па си готов за час !...«</p> <p> |
| ећи, док друге две беху около пећи. — А ми ћемо одмах наместити онде четврти.</p> <p>Лагано, бо |
| а Љубомир бојажљиво.</p> <p>— Хајде, да ми покажеш.</p> <p>Љубомир одведе госта до уласка и пом |
| брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми дође толико пута да му кажем: дијете, иди кући, ожен |
| тако завије и заболи, <pb n="93" /> да ми сви мислимо: ту је.{S} Одиста га држе они лекови.{S} |
| ока жежена злата и драгог камена.{S} Да ми је само то видети... кад се засија!...{S} А са њим, |
| намештене калуђерске собе.</p> <p>— Да ми не вичу ту, и да се после господин љути, заврши она. |
| у, да нас не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да се ми појакамо, вели она и разгледа око себе, |
| амо?</p> <p>— Па... само малко хлеба да ми шаљете, друго ништа...{S} Господин вели...</p> <p>— |
| p>— Жао ми, што сам се навикао.{S} И да ми је некако да овако остане једнако...</p> <p>— Па как |
| да се живи!...{S} Велимира ћу узети да ми успрема собу... нека зна ко му је господин, кад му с |
| не знам ти ја за друго уживање, него да ми замирише ова патока, мој Спиро...{S} Онда ми се срце |
| о.</p> <p>— Како?... то бих баш хтео да ми кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је ли те то мучило |
| А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесме, ама оногај... да разладиш стакло.. |
| — Неће, брате, онај погани воденичар да ми помаже: чим ме опази с колима, он бега у горње воден |
| </p> <p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их да ми је то научити!...{S} Игуман то не зна, је ли?</p> <p |
| отели, криво ми...{S} А већ сам знаш да ми није до калуђерства...</p> <p>— На што ти је онда кр |
| мирише ова патока, мој Спиро...{S} Онда ми се срце растресе, и онда... хеј, шта ту !...</p> <p> |
| ели тако жену, која је грешила ’вако ка ми... управо није грешила, него њена зла батуна... зате |
| .. тој библији... како ли се...{S} Дела ми баш испричај.</p> <p>Љубомир стане причати редом.</p |
| .. и он се тако боји капетана.{S} Чудна ми чуда, ако је и капетан! виче сама са собом, осврћући |
| у оваких и горих епитета.</p> <p>— Пуна ми кућа готована, беспосличара, а он хоће још.{S} Не пи |
| > <p>— Бацићу им пред ноге ове рите, па ми после не треба ничији пристанак...{S} Ја и моја <pb |
| у.{S} Ни Маџарица јој није равна!{S} Па ми лепо нашки, љубакамо се, као на прилику неки голубов |
| нека мала — мала лоптица... игра, игра ми пред очима и ето је све ближе к мени...{S} И што год |
| у.</p> <pb n="80" /> <p>— Ех, ми... шта ми! <hi>Овај</hi> ће показати игуману, чекни само, узви |
| мене почео нечастиви да куша!...{S} Шта ми износи пред очи!«... и он се удубљује даље у читање, |
| те нећу бити на дочеку владике.{S} Шта ми ту...</p> <p>Љубомир се плашљиво подиже, и седећи, о |
| {S} А?...</p> <pb n="136" /> <p>— А шта ми оно доноси... то жељено архимандритство?{S} Шта би м |
| имандрит, па се одједном прену: ама шта ми <hi>сад</hi> започињемо политику, кад треба само пит |
| ану?</p> <p>— Побего од капетана, сунца ми! превија се дете и одједном заплака.</p> <p>Пандур о |
| расправе.{S} То ти остави за после, кад ми одемо...</p> <p>— У <hi>мој</hi> манастир нека нико |
| сасвим друкчији... дружевни су.{S} Кад ми имамо што важније или ’нако... хитно са нашим познан |
| сам је, ову холбу, још из бисага, а кад ми је дао кључ да је носим у подрум, изнео сам отуд још |
| авили... оженио сам се пролетос.{S} Сад ми је Вида...</p> <p>— Ти... ти се оженио!...{S} Ко ће |
| е...{S} Само ме забуњују!{S} Ето, и сад ми је некако тако... тешко ми«...</p> <p>Кад се опрости |
| азумети.</p> <p>— Еве пуно прича, славе ми!... све што смо учили у школи.{S} И кад наиђе оно не |
| иде?...</p> <p>— Не могу ракије, славе ми !... окусити је не могу, куне се он, одбијајући пруж |
| акачи бутовима!...</p> <p>— Није, славе ми... ја ’нако... дркће Љубомир и муца плашљиво пред њи |
| вукло...{S} То није било ништа.{S} Све ми се чини: да стока не опусти стричеву њиву, ја не бих |
| , Вуја и Свеја закопамо, онда ћемо овде ми господарити тако, као ви сад«...</p> <p>А Маљен одоз |
| ако у маглу и ћутиш пола дана, па после ми велиш да те вуче нешто у ону маглу, тамо у свет...{S |
| , <hi>оно</hi> ми одмах дође.{S} Најпре ми се беласа, далеко пред очима, нека мала — мала лопти |
| виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да се ми појакамо, вели она и разгледа око себе, тражећи згод |
| .{S} Некако ми онако знаш... као да сте ми и ти и Нићифор нешто отели, криво ми...{S} А већ сам |
| оји, наставља старац кроз плач: сви сте ми једнаки.{S} Ако смо и сиротиња, можемо живети...</p> |
| p> <p>— Ти... ти се оженио!...{S} Ко ће ми јавити!{S} Имаш своју кућу!...{S} Овамо!... и Леонти |
| е потреви душевно живинче...{S} Само ће ми ње бити жао, кад одем одавде«...</p> <p>Једне младе |
| авцем«...</p> <p>— Тако ће он њих, душе ми, и Догматику и, може бити, само Пастирско... па редо |
| они нам помажу, заклањају нас...{S} А и ми њих у том послушамо: нађе нас, на прилику, нека њихо |
| едајући Љубомира влажним очима.{S} Та и ми смо... онако манастирски, али то тек није, рецимо, ш |
| е то живот, како то ти живиш... да ли и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви не живите...{S} Треба |
| е на <hi>прве</hi> хришћане, у толико и ми на <hi>прве</hi> калуђере...{S} Какав сте ви Онисифо |
| кола, гладећи хладно стакло.{S} Имамо и ми душу, зар није?...{S} А баш ову је донео игуман из П |
| говори Љубомир узбуђено.</p> <p>— Зар и ми, девојке?</p> <p>— Сви!...{S} Тако се радило у стара |
| .. то жељено архимандритство?{S} Шта би ми донело и владичанство!{S} Округла је она проклета ка |
| } А ти ми спреми, роде...</p> <p>— Нађи ми, Василије, ђегођ татуле, да му искувам у теју, смеје |
| запита га:</p> <pb n="170" /> <p>— Кажи ми... мали: како ти је било трећег и четвртог дана, кад |
| ок се он добро не напије.</p> <p>— Кажи ми где је, шта ћеш га звати! одговори гост одлучно.</p> |
| Али у које време?</p> <p>— Хм .. помози ми казати... оногај... развуче Максим онако исто, како |
| !{S} Ја јесам продао прошле године, али ми је термин за наплату, рецимо, ове године.</p> <p>— В |
| вала <pb n="140" /> и мене ће...{S} Али ми неће више сести за трпезу, не!</p> <p>— Откуд они то |
| брити.{S} Ово је, за твоје управе, чини ми се, трећи пут?</p> <p>— Не знам, свеједно!... одгова |
| рење.{S} Кад пре, не знам ни ја... чини ми се тек сам лего.{S} Тамо ми је то и почело, а већ ов |
| је једно, а све треба друкчије!{S} Чини ми се, брате... не знам како да ти кажем...{S} Ја мисли |
| е на десну страну и мрштећи се.{S} А ти ми спреми, роде...</p> <p>— Нађи ми, Василије, ђегођ та |
| ајући: ако је то Богу много криво, реци ми, па да идем деци...</p> <p>Леонтије се смрзо, окамен |
| спремање за упис у школу.</p> <p>— Дај ми сведочанство, рече му Светозар једног дана, да те пр |
| убоко занесе једном мишљу.</p> <p>— Дај ми је да читам... ако ти не треба, прозбори дечко бојаж |
| нареди му:</p> <p>— Узми ножнице, и дај ми их.</p> <p>Младић се осврте збуњено... »Какве ножниц |
| е једнако...</p> <p>— Па како... причај ми!{S} Је ли боље тако, него ово што ми радимо?</p> <pb |
| чима!{S} Ето и ја: мало, мало... па тек ми падне на памет Мира ил’ Милка“.</p> <p>После долазе |
| звикује игуман љутито и иронично.{S} Он ми прича како је савијао своја леђа, а не каже је ли жи |
| манастир... не знам како ћу то.{S} Жао ми.</p> <p>— А где ти је жена?</p> <p>— И тамо и амо.,. |
| p>— А жао ти манастира, а?</p> <p>— Жао ми, што сам се навикао.{S} И да ми је некако да овако о |
| елимир излагати своје погледе.{S} И жао ми, због мене, кад те видим таког... и ја сам се за <hi |
| те ми и ти и Нићифор нешто отели, криво ми...{S} А већ сам знаш да ми није до калуђерства...</p |
| нисам пијан, а попио сам доста.{S} Него ми онако дође, као да сам неки други човек... друкчије |
| справљати.</p> <p>— Господин... одобрио ми да живим у испосници, одговори он, кријући очи, јер |
| .</p> <p>— Видиш шта вреди слога: ’вако ми, овај, свакад... узвикује Никола, гладећи хладно ста |
| ресе цео полокењак.</p> <p>— Видиш како ми лепо, рече Велимир; пе свађамо се и не мрзимо се као |
| i>то</hi> спремао, па ет’!...{S} Некако ми онако знаш... као да сте ми и ти и Нићифор нешто оте |
| азиш у вече.</p> <p>— Тако, брате, тако ми кажи.{S} А слушкиња?</p> <p>— И она то исто.{S} Вели |
| нако, као и мене... то ћеш видети, тако ми младости!...{S} Него знаш... ја сам мислио... најбољ |
| ажем све ово, што теби казах...{S} Тако ми нешто било дошло, ка ово сад... па се предомислих... |
| ажљиво; ко вели:{S} Ваљада видиш колико ми је стало до тога, да се те беде опростим.</p> <p>— З |
| } Ето, и сад ми је некако тако... тешко ми«...</p> <p>Кад се опростио са својима и пошао од кућ |
| како ти мислиш...{S} Чекај...{S} Тешко ми што нисам и ја у вашем друштву...</p> <p>— Па ко ти |
| ће рећи капетанов пандур!...{S} У мало ми главу не однесе... само да ме закачи бутовима!...</p |
| ја... чини ми се тек сам лего.{S} Тамо ми је то и почело, а већ овде једнако, сваку ноћ...</p> |
| власт после...</p> <p>— Јес’, луди смо ми да чекамо власт!{S} Ко да не умемо спалити твоје брљ |
| у мојој госпођи!{S} А молићемо, што смо ми тако горди?</p> <p>— Ја не бих реко, одговори Љубоми |
| кревета! зачуди се Љубомир.</p> <p>— То ми по један за наше госте: дође нам родбина или тако... |
| ега сама зачуди, проговори:</p> <p>— То ми треба... да отрчим до куће...</p> <p>— Знам ја твоју |
| ужег прекида, прота рећи:</p> <p>— И то ми је: не очекује човек више ништа!...{S} А за кога сам |
| ажи ти мене: је ли ово велики грех, што ми овако живимо, а онај тамо сам са децом?...{S} Људи г |
| о бегам из собе, велиш.{S} Хм...{S} Што ми је досадило сунце, зато бегам...{S} Док је зима, не |
| самлело!...{S} Видиш, и ово не ваља што ми Теофило пише за квасију и слатку папрат.{S} Попио са |
| ај ми!{S} Је ли боље тако, него ово што ми радимо?</p> <pb n="227" /> <p>— Хе, је ли боље!...{S |
| Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто ми од ноћас сева десна страна, вели Арсеније, нагибајућ |
| огај... што учите о камењу?...{S} Нешто ми Никола наказива.</p> <p>— Минералогија? пита Љубомир |
| е, протепа бојажљиво Арсеније.{S} Нешто ми од јутрос сева...</p> <p>— Сева, а!... прекиде га иг |
| оји се веома преварио у очекивању. »3ар ми је то како житије!{S} Прореко само за оно језеро, то |
| м у испосници једнако.{S} И архимандрит ми сад одобри...</p> <p>— Архимандрит... причекај мало! |
| <p>— Нећу... немој ти мене!...{S} Очију ми не могу, страх ме!...</p> <p>— Ама добро, Србине, ра |
| ан овај Арсеније!...{S} И сви... сви су ми као браћа!{S} Ето живота!«...</p> <p>Вино се пени, п |
| на границу, почех опет мислити.{S} И ту ми одједном дође <hi>оно</hi>...{S} Више никад нисам ни |
| л’ ти тешко поћи?</p> <p>— Није... баш ми је мило...{S} Али ће ме бити страх, кад оставим наш |
| место, као човек, који очекује последњи миг, кад ће га ударити подигнути маљ... само отвори уст |
| Кола звркнуше преко камења, и за један миг излетеше кроз велике усвођене вратнице...{S} Тетка, |
| игуман има госта, некаква чиновника из Милановца, па пошто се готови већи ручак, позвани су и |
| беже у други манастир), па му се сад не мили ни црква.</p> <p>Млади игуман седи на доксату, зак |
| > <p>Опет се нашла души забава, опет се мили успавану човеку живети!{S} Ево рада!...{S} Заузета |
| } Не дајте да нам се бешчасте светиња и мили споменици давне прошлости! зачу се општи узвик.{S} |
| мим очима покаже друговима колико су му мили, јер не могаше још речи прозборити.</p> <p>— А ква |
| арочито, утркују, ко ће му се приказати милији, ближи...{S} И као да у овоме он опази нешто неп |
| пуни, да се мед прелива до јесени...{S} Милило се човеку живети, кад погледа како око њега све |
| грапним кораком, а на лицу му неописана милина, срећа, радост...</p> <p>»То је оно што прича Св |
| евљено, као да некоме прети, са великом милином на срцу пада земљи и дохвати челом хладни под.. |
| одлуци...{S} Зато их понавља са великом милином и заносом, и онда му срце дође тако пуно, у гру |
| >Тако је и било.{S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га притисне.</p> <p>— Е, па сад да се ј |
| ло... па тек ми падне на памет Мира ил’ Милка“.</p> <p>После долазе они страшни надчовечни напо |
| пско одело, стоји на једном брежуљку, а Милка, она ђаволаста Милка, носи своје умрло дете и ста |
| Љубомир таман потерао стоку на пашу, а Милка искакута пред њега.{S} Обучена у нову цицану хаљи |
| p> <p>— А како се то јакате? прекиде га Милка баш кад се он одушеви причањем, па јој хтеде све |
| посао, али му је у послу вазда помагала Милка.{S} А он је тако волео да је гледа и да слуша њен |
| једном брежуљку, а Милка, она ђаволаста Милка, носи своје умрло дете и ставља га пред његове но |
| н, па то ти је...{S} Их, да ме сад виде Милка и Мира!«... мисли и разгледа свој дугачки жути ка |
| ...</p> <p>Једне младе недеље спреми се Милка да иде у цркву с мајком.{S} Љубомир таман потерао |
| науке премишља: што га онда не притисну Милка, кад га обори у јакању, или: што он њу не обори, |
| ити онда, кад би он сам зажелео.</p> <p>Милка му доста пута приђе, кад је залудан, па би одмах |
| мислио таким поступком да учини по вољи Милки.</p> <pb n="25" /> <p>Тако је и било.{S} Али кад |
| тако...{S} Он хтеде поменути да га је и Милкина слика у тим ноћима много занимала, али се уздрж |
| омисли онако... о девојци; а ето сад са Милком баш не би смео онако.{S} Није с тога, што је газ |
| није онако, као кад се јакао са Миром и Милком...{S} Онда није ништа марио кад га оне стегну св |
| p> <p>А кад има више посла у кући, онда Милку пошљу да чува говеда, а њега одведу у шталу, <pb |
| дам, осам година.{S} Он му саопшти и за Милку, да се удала за једног среског писара — и доста д |
| појавила.{S} Хтео би који пут стати уз Милку, газдину кћер, слушати њена занимљива причања и о |
| м перјем; како је све у наоколо светло, мило, топло, ведро и весело!...</p> <p>А усамљени игума |
| {S} Архимандрит се задовољно смешка.{S} Мило му што сами гости затражише ово неколико боца, кој |
| тешко поћи?</p> <p>— Није... баш ми је мило...{S} Али ће ме бити страх, кад оставим наш потес. |
| ио тај поглед.{S} Он опази чак да му је мило што их оставише саме, и никако не може сад да му д |
| Никола певају као славуји...{S} Владици мило; погледа ме благонаклоним погледом, па се обрне, р |
| гласом: да се провеселимо у част нашег милог сабрата... оца Леонтија!{S} Хоћемо ли?...</p> <p> |
| ча Максим?</p> <p>— Умро је.</p> <p>— А Милоје водник?{S} А Ненад Ђаков?...{S} И калуђер нестрп |
| тетку, али се над њим разли мек, нежан, милостив, никад до сад не чувен, па ипак добро познат м |
| неку Пречанку из Руме, ну ова беше још милостивија срца, те једва и она састави у манастиру тр |
| <p>— Јадниче, како је гладно! вели она милостивим гласом, гледајући како малишан жудно узима п |
| и децу... нек’ прода све имање и разда милостињу сиротињи«...{S} А носити крст Христов значи: |
| воћњак, па се живо радује тако важну и милу госту...{S} Вујо старешина кућни, Свејо већ косач, |
| неотесаном сељачком, бејаги поверљивом мимиком, осврћући се бојажљиво, прозбори:</p> <p>— Чека |
| о га и послаше да, као млађи јеромонах, мимо три старија брата, прими управу манастира, пошто ј |
| њима што прича, осим што неки пут, као мимогред, напомене, како му његово високопреосвештенств |
| S} Већ је знао доста лекција о некаквим минералима, о кристалима, о тврдоћи и хемиском саставу |
| .{S} Нешто ми Никола наказива.</p> <p>— Минералогија? пита Љубомир сагибајући главу.</p> <p>— М |
| је му сад донеше из града.{S} На малом, минијатурном, белом парченцету хартије, са познатим му |
| и сведоке... а прети интерпелацијом.{S} Министар то једва дочекао, знаш већ...</p> <p>Игуман са |
| сли у себи: »Бадава, овај ће некад бити министар!«...</p> <p>— Имаш ли, море, каква одела? пита |
| је њихово царство...{S} Долазио ономад министру, све му испричао и нуди сведоке... а прети инт |
| м да сам залутао.</p> <p>После неколико минута Љубомир се грејао и сушио поред топла »шпорета« |
| и хладно на сто.</p> <p>После неколико минута утрча Никола са стаклетом, с кога још капаху бис |
| сукати брке.</p> <p>Не прођоше неколико минута после прве чаше триестогодишњака, а онај озбиљни |
| {S} Само си ти један сталан, непомичан, мио и светао!...</p> <p>— Збогом! збогом!...</p> </div> |
| } А за леђима виси, непомичан и светао, мио као сунце, зелени Маљен...{S} Ах, кад загуди велика |
| хи-хи-хи!...{S} Како рече, вјере ти?... мир... ала, да могу утувити!</p> <p>Љубомир понови отег |
| из дворишта; у манастиру одмах настаде мир.{S} Тетка, још црвена од љутине, изиђе и наслони се |
| .{S} Не реметимо неми, вечни, бескрајни мир!...</p> <p>Кроз шуму нешто лагано шушка.{S} Кораци |
| рођеној, деци нашао срећу, тихи домаћи мир и задовољство...</p> <p>Још једна жеља остаде на ср |
| рође све.{S} Настаде примирје, па затим мир; вратише се његови са границе и наступише изгледи з |
| <p>Девојче већ нестрпљиво.{S} Кад њега Мира обаљује, онда сигурно може и она. »Ала би <pb n="2 |
| мислити...</p> <p>— Мислити... понавља Мира гласно, од страха, тек да се јави и она да је жива |
| дне куд белавка...</p> <p>»Сад се јадна Мира мучи сама.{S} Ако пође за козама, одоше краве у шт |
| у сандалије, ради припреме за проповед мира...{S} И кад се изређаше сва ова оглашења, нови бра |
| јара по лицу.{S} На самој средини стаје Мира наложила велику ватру, па се изребрила према ватри |
| ну.</p> <p>— А код куће !... присети се Мира и викну :{S} Љубо, шта ћу код куће казати... чича- |
| ладострасним изразом на лицу; час му се Мира стане превртати пред очима и дерати јарца, а он са |
| ти је...{S} Их, да ме сад виде Милка и Мира!«... мисли и разгледа свој дугачки жути капут, што |
| паде.{S} Она беше жива и одлучна, као и Мира.{S} А Љубомир се збуни, осети се незгодно кад ухва |
| да видимо баш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да обали?</p> <p>— Уха!... треснем под њом ка |
| то.{S} И код нас мушкарци раде.{S} Али Мира?...</p> <p>— И она дере жестоко.</p> <p>— Како, за |
| 256" /> <p>— Тсс... дечурлија! одговори Мира немарно и погледа у страну.{S} Нисмо имали друга п |
| ла у потесу.{S} Знао је да ће тамо бити Мира, па да се и са њом поздрави.{S} То му је једини др |
| мало, мало... па тек ми падне на памет Мира ил’ Милка“.</p> <p>После долазе они страшни надчов |
| ене, као да је сав од ваздуха...</p> <p>Мира пребледела, раширила зенице, и на лицу јој исписан |
| чем другом мислио, само о томе.</p> <p>Мира постепено дође к себи, али јој Љубомир од овог час |
| добра коња.</p> <p>Наместио се, сад је миран, и то му за сад, после толиких неприлика, беше до |
| наној даљини?...{S} Да ли је тамо овако миран тих живот, да ли га тамо свагда чека готово парче |
| пита Љубомир сагибајући главу.</p> <p>— Мирен... и-хи-хи-хи!...{S} Како рече, вјере ти?... мир. |
| запамтио од својих сестара.{S} И тај га мирис заноси, опија... и све ближе прилази и све јаче с |
| у сну, и све више осећа онај празнични мирис намазане девојачке косе, који је запамтио од свој |
| земља под њим једнако љуља и да га овај мирис скорашње <pb n="233" /> сламе све више привлачи.{ |
| емља се све више љуља... љуља... и онај мирис косе заноси... и чатал, о који се одупро, попушта |
| ом његовом покрету и чисто га опија тај мирис, а испод њега вруште и грицкају детелину коњи, фр |
| дивне, нежне као роса, слатке као ружин мирис, примамљиве голе девојке!...</p> <p>»Што ти је чо |
| и му се чини да спава и у сну осећа леп мирис сламе и чује некакав необичан разговор...</p> <p> |
| о подиграва...{S} Одједном нанесе ветар мирис свеже сламе.</p> <p>Леонтије само осећа да се зем |
| мски дах, у коме има не само алкохолног мириса, него је <pb n="132" /> уз њега још нешто, што н |
| ољубити сваку крпу на њему, која је још мирисала маљенском боровином.{S} Није знао шта ће пре д |
| нински ланац; не повуче јаче у себе ове мирисне борове хладовине, која га је запајала и јачала |
| ледајући у таван, слевајући у уста неко мирисно старо манастирско вино...</p> <pb n="172" /> <p |
| ће он, у своје време, поћи за њим...{S} Мирише суво младо сено, шушти при сваком његовом покрет |
| четврт часа.{S} Чобанче се не мрдну.{S} Мирише цвеће планинско око њега, задише <pb n="3" /> га |
| ва из испоснице, о коме се прича да сав мирише на тамњан и да се већ у пола посветио, он стоји |
| .. он лети или пада, а око њега шушти и мирише слама и намазана коса...</p> <p>Тишина...{S} Сам |
| у се и дркћу прозори црквени, колута се миришљави дим измирне и звецкају ситни прапорци на среб |
| и у страху хвата се за нешто покретно, миришљаво, врело, у сну не може да разазна шта је...{S} |
| на којој ће се рећи последња реч?...{S} Миришу, заносе црвенкасте мајске ружице, трепери и опиј |
| ије кључ бистре хладне воде, а око њега миришу, зелене се и с неком величанственом тишином дижу |
| :</p> <p>— Убио се ваш Максим!{S} Газда-Мирковић ишао тамо за грађу и сад се вратио...{S} Видео |
| ...</p> <p>Леонтије одјури у стовариште Мирковићево.{S} Тамо застаде читаву гомилу радозналих с |
| д и обрте очи плаву небу.{S} Чиста је и мирна плава небесна дубина, али тај сјајни лазур све ја |
| град, и настави свој скромни, повучени, мирни живот...{S} Друга година, услед великог посла у ш |
| о одњихала... да не оставља овај прости мирни живот, у коме је за сад само једна брига: да су м |
| не: млађи се калуђери промирњали, много мирнији од маторих.{S} А и матори се некако упитомили, |
| во одељење.{S} Ишао је у школу три дана мирно - <pb n="40" /> тихо, као сенка...{S} Посматрао ј |
| ли ће то бити једнако?...{S} А како је мирно на Маљену!«...</p> <p>Разговорио се са женом, уве |
| <head>XXVI</head> <p>Јеромонах Леонтије мирно доврши своје школовање.{S} Са њим отац Сава, трећ |
| нема ни конвулсије предсмртне, него ће мирно, тихо да се угаси, да умре... да би опет на проле |
| ишљајући, шта ли је нагнало ово добро и мирно дете да бега од куће. »Васићи су сви поштени и по |
| исти, једначити <pb n="9" /> дани, час мирно, непомично, гробно ћутање Маљеново, час фијук и з |
| говања, нема веселе игре и јакања, нема мирног живота; нема више ничега; оде све, све...</p> <p |
| ог нађеног замотуљка.{S} Рођак предлаже мирну деобу, »па да нико не зна«, а Арсеније упорно твр |
| , кад познаде своју другарицу.</p> <p>— Миро!...{S} Их што ме уплаши !{S} А баш сам мислио да т |
| неше и овлажише <pb n="10" /> — Е, моја Миро... <hi>никад</hi> се више нећемо видети.</p> <p>— |
| е ћеретање...{S} И за чудо му: он се са Миром играо, превртао, прескакао, па никад ништа не пом |
| : и отац, и браћа, и сестре, и Маљен са Миром, и школа, и све оно са чим је младост провео.{S} |
| Ово сад није онако, као кад се јакао са Миром и Милком...{S} Онда није ништа марио кад га оне с |
| ву са њом.{S} Оно што је било обично са Миром, овде му се чинило недостижно; управо он није на |
| /p> <p>— Како си се играо са том твојом Миром? пита га девојче.{S} Које игре знате?...</p> <p>— |
| е трчи, као без душе, његова другарица, Мирослава...{S} А по стричевој <pb n="8" /> њиви плинул |
| ја разнобојни шебој, лелуја се гранчица мирте над клупицом и сунце весело одсјајкује и прелива |
| и, одобри му овај, само да га остави на миру.</p> <p>Љубомир брзо устаде и оде, бојећи се да се |
| после неће моћи ни једна жена проћи на миру поред тебе.{S} Реци му нек’ пожури, очију ти! узви |
| мрзе, следи...{S} Одкуд то, <hi>та</hi> мисао!...{S} А њему то никад није ни на ум падало...</p |
| S} Али то су само слике, тек онако... а мисао о томе била је далеко.</p> <p>»Баш није требало н |
| ко га месеци мучи та стална, грозничава мисао; колико је ноћи провео маштајући о овом дану, кад |
| > је то било, кад се јавила у њему прва мисао.{S} А у самој ствари то није почело једног дана, |
| идесмо, мучила или занимала нека велика мисао, која га је тако обујмила, <pb n="142" /> да је з |
| не...{S} И сада, кад је већ у њему сама мисао, кад га је она заузела свега, он и сада није начи |
| .{S} Али од кад га је заузела она једна мисао, од тада се непрестано уз њу помаљају и некакве н |
| ланови, јер је код њега била само једна мисао о будућности: »мора се ићи у Београд, у школу«, а |
| ...{S} И само што се јави она, та чудна мисао, идеали његови постепено сломише се, срушише се, |
| е, врши посао, враћа се, а једна стална мисао, која се већ одавно утврдила у њему, заузела га с |
| рофесору у наочарима дође на ум паметна мисао: »Зар баш мора, рецимо, писме <hi>људи</hi> бити |
| Ваљевац, и кроз пола часа његова срећна мисао постала је дело.{S} У то срећно доба ни »крштениц |
| и главом.{S} Занела га је нека необична мисао, па се боји да не поквари све, ако се мрдне.</p> |
| ном дође у главу једна ситна, практична мисао, коју он, да би се повратио, гласно изговори:</p> |
| но сломише се, срушише се, а она се, та мисао, развијаше све више, док га не отрже од рођена гн |
| и то«...</p> <p>И од кад му је дошла та мисао у главу, од тада он не мисли ни о чем другом.{S} |
| Пропаст!«... понавља се у њему муњевита мисао...{S} Он сагледа само крајичак онога страшнога, и |
| овек, правило: да треба јести, подстиче мисао на јаче, напрегнуто делање.{S} Калуђери се пренуш |
| манастирском животу, осећао је да се и мисао његова остварује.</p> <p>Кад је присуствовао прво |
| ивање, и мало по мало, у њему се утврди мисао: да ни игуман не зна ове ствари.{S} Првим одговор |
| шта од свега онога, што му је заузимало мисао толико време.</p> <p>Синоћ је дошао уморан, па ни |
| ош није могао угушити стару вечну своју мисао: да он није оно исто, што су други калуђери; али |
| мало«... мисли дечко и не довршује целу мисао, јер се већ зна све даље...{S} Све је то смишљено |
| ваки за себе једну исту, тешку, суморну мисао...</p> <p>»Шта је њима пало на памет...{S} Буди б |
| ају...</p> <p>»Како умеју да се веселе! мисле калуђери.{S} Полако, сркући и слажи таван по тава |
| p>— А све их у цркви једнако опомиње да мисле на смрт: и песме, и чтенија, и житија и све, све. |
| попину руку.{S} И његови сељани и он не мисле много о својим поступцима, јер однекуд осећају да |
| и... да се не мразиш?...{S} Знаш... они мисле, кад си таки господин, да имаш пун казан дуката.. |
| ба житија, и како пролећу поред његових мислених очију ови заносни догађаји, његова душа се све |
| ије не сме ништа наредити.{S} И он оде, мислећи о малопрешњем Арсенијеву јадиковању.</p> <p>»И |
| p>— Место... те-сто... понавља Љубомир, мислећи непрестано како би оставио друштво и дошао до п |
| ка женска, да се похвали своме вршњаку, мислећи да изгледа бозна како лепо у новој опреми.{S} А |
| ри монах, гледајући зачуђено старешину, мислећи у себи: »Што сам се калуђерио!...{S} То ваљ’да |
| ременом, као и сав свет манастирски, не мислећи шта ће донети сутрашњи дан, шта ли понети ноћ.{ |
| па стаде нестрпљиво очекивати крај, не мислећи ни о чему...</p> <p>А Леонтије?...{S} Он се и б |
| ...{S} И он оде весео на ново место, не мислећи више о самоубици.</p> <p>Ђаци и неки момци беху |
| таче је да продужи започету игру.{S} Не мислећи много да ли је то баш у <pb n="187" /> реду, де |
| ром.{S} Видео је да други »дижу«, па не мислећи <hi>како</hi> и у којој се сразмери то чини, ст |
| ..</p> <pb n="145" /> <p>»То је јунак ! мисли Љубомир.{S} Тако бих и ја радио...{S} Она на једн |
| , као што је кушао ђаво Саву Освећеног! мисли Љубомир, упирући раширене зенице на једну пукотин |
| мене, само да га одвратим од Београда«, мисли механџија и кашљуца, спремајући се да почне опсад |
| уће. »Васићи су сви поштени и побожни«, мисли он идући. »И ово им је дете ваљано; ваљад’ није н |
| </p> <p>»Ала сам луд!... шта се бојим«, мисли у себи дечко и бадри се да је погледа и проговори |
| , које су све истините.{S} Али нека га, мисли у себи Максим, одљутиће се, а мени ће остати дост |
| и мечтанијами«...</p> <p>»Баш као и ја, мисли Љубомир; и он је много ноћу мислио...{S} И код ње |
| /> <p>»Ово до сад што је било у кухињи, мисли Љубомир, гледајући три калуђера како сложно клања |
| бори...</p> <p>»Ако је оно тако далеко, мисли дечко, гледајући у плаво небо, као што вели учите |
| на неке мисли. »Ето, уче... то је лепо, мисли игуман.{S} То је у моју славу...{S} Кад, рецимо, |
| ти прстима!...</p> <p>»Што ли је то?... мисли Љубомир, и лагано, кришом, подиже очне капке испо |
| на... како оно кажу : гим-на-зист !«... мисли дечко и осврће се око себе, гледајући огромно вел |
| S} Их, да ме сад виде Милка и Мира!«... мисли и разгледа свој дугачки жути капут, што се прелив |
| А моји... шта ће они?...{S} У свет!«... мисли дечко, улазећи обумрлим ногама у пространу собу, |
| помаже мој Свеја, али је много мали«... мисли малишан и осећа како га подузима нека сетна туга |
| лед игуманов!...{S} Али ја не марим«... мисли Љубомир тешко уздишући.</p> <p>— Где си био?...{S |
| попова!...{S} Нека, нека, још мало«... мисли дечко и не довршује целу мисао, јер се већ зна св |
| не, чисте, детиње... »Она Соломунова... мисли дечко у мраку: већ мора да је нека царица... а ле |
| </p> <p>»Ене де...{S} То мени говори... мисли Љубомир, слушајући пандурово мрмљање.{S} Од куд м |
| девојке!...</p> <p>»Што ти је човек... мисли Љубомир; — све, све... али му је жена свуд пред о |
| љао да га очекује одмор, а <hi>оне</hi> мисли сам отурује од себе, за после, тамо док се одмори |
| нети, не пита треба ли, него дај!...{S} Мисли да ће се посветити, што упропашћује толику младеж |
| ма слика Велимирове породичне среће.{S} Мисли о другоме чему, а оно једнако пред њим...</p> <p> |
| ком влашћу. »Ко зна зашто је он дошао!« мисли у себи и стара се да умакне са доксата неопажен.< |
| господин, кад му се допада бити слуга« мисли у себи ново-печени монах и не испушта из очију св |
| едри, очи стадоше гледати смишљеније, а мисли, једна за другом, све брже и брже, стадоше ницати |
| о се деси, — погури се и сагне главу, а мисли се стану колутати и ређати, све једна за другом, |
| оји јој заузео целу душу, па не може да мисли ни о чему другом, ево већ скоро цела година.{S} А |
| >Љубомир још не може да се прибере и да мисли о себи; не даду му другови, нарочито Никола, који |
| сифова оца...{S} Замисли се, хтео би да мисли о кући, али му те мисли некако брзо ишчезавају из |
| х, ове тешке, мучне, па ипак примамљиве мисли, море га цела живота!...</p> <pb n="262" /> <p>Не |
| е дођоше му на ум какве веће саблажњиве мисли.{S} Његова незрела младост и ондашње околности по |
| , који их сугестује и заузме све њихове мисли на дуго време, а многи целог живота не могу да за |
| оже да се сети кад је то почело.{S} Све мисли о <hi>томе</hi> некако почињу од Београда, али он |
| а! и тај узвик као да га наведе на неке мисли. »Ето, уче... то је лепо, мисли игуман.{S} То је |
| са чим је младост провео.{S} Он више не мисли о <pb n="102" /> томе, шта ће настати после овако |
| се да има праву грозницу.{S} Он више не мисли, него само, у страху, очекује, кад ће наступити < |
| е дошла та мисао у главу, од тада он не мисли ни о чем другом.{S} Најчудније је, како се реши д |
| и опет стану као окамењене.{S} Ни једне мисли у њима, ни једног зрачка смисла и умна живота!... |
| ово што ’вако игра«... лете му нејасне мисли у глави, а пред очима се магли, трепери...</p> <p |
| је најрадије мислио о школи али тадање мисли беху нејасне и неодређене.{S} Сад, кад је постао |
| , само му пролетеше кроз главу пређашње мисли: »А, то је <hi>оно</hi>!... али нека, после!« и в |
| у глави и стомаку, али још су му ведре мисли.{S} Он слуша причање Николино, и само му једно чу |
| ви себи како ће то изгледати, јер му се мисли већ муте, умор се све више осећа, трепавице се ла |
| се, хтео би да мисли о кући, али му те мисли некако брзо ишчезавају из памети, а на њихова мес |
| о његовски и пође, Љубомир само блене и мисли у себи: »Бадава, овај ће некад бити министар!«... |
| силијан? пита Љубомир.</p> <p>— Хо, тај мисли да неће никад умрети, да ће пре нестанути цео све |
| о живот свој посветили великој заветној мисли — служењу Богу...</p> <p>Прочитао је доста других |
| дао... да гриземо заједно...</p> <p>»Он мисли ја овамо нешто једем !...{S} Да се бега!...{S} Ет |
| ко је у хладовини«...</p> <p>Прекиде му мисли лупњава од поткованих коњских ногу, која се прибл |
| паст!...{S} Свршено све !«... севају му мисли кроз главу као муње, и он се лагано провлачи поре |
| ају овај сувопарни разговор.{S} Вуку их мисли, овако угрејане, на другу страну, и разговор пола |
| о и важно, да се није ни сетио никаквих мисли.{S} Стоји тако, и зна где је и шта је, али га виш |
| јашњења у овоме заплетеном склопу црних мисли...{S} А из неба само сипи и капље хладна магловит |
| па се домишља шта да јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души му се почиње поткрадати сумња у лепоту |
| мци, чисто занемели од изненађења...{S} Мислили су да ће и овај лепи празнични дан проћи досадн |
| p> <p>А њих двоје и иначе нису ни о чем мислили.{S} Они се предадоше чистој, невиној, скоро дет |
| есјат три веси«... рекло се у повељи, и мислило се да то остаде вековима, док сунце сија...{S} |
| иких идеала, снова?...{S} Зар се толико мислило и сањало само ради тога, да би душа имала забав |
| ко се може <hi>то</hi> волети?...{S} Ја мислим да је ни прави пијанци не воле.{S} А ја не пијем |
| те... не знам како да ти кажем...{S} Ја мислим да нас је <hi>све</hi> Бог створио ради онога, ш |
| ом, док се не научиш звонити.{S} Али ја мислим ти ћеш то брзо? запита Никола, гледајући га боја |
| дуга пута, а запао у ову дубодолину, па мислим да сам залутао.</p> <p>После неколико минута Љуб |
| елимир озбиљно.{S} Ја ти кажем само шта мислим.{S} Па што?...{S} Зар ти мислиш, среће ти, да ће |
| сле краћег ћутања.</p> <p>— То и ја све мислим.{S} У вече кад легнем, па зажмурим, <hi>оно</hi> |
| о да сам неки други човек... друкчије и мислим и све...{S} То што ти сад рекох... никад у живот |
| био испосник, мој бане, кад само о њој мислим!{S} Дању, ноћу... једнако!...</p> <p>— Чини ти с |
| и си погрешио, те још како!{S} Ето, баш мислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш Јованку. |
| ја ти не знам ту дубоку науку, али <hi>мислим</hi> много о свачему...{S} Како му је то:{S} Бог |
| »А како се веселе! пређе он одједном са мислима.{S} Загледа се у онај мрак, а у глави му се пон |
| па да видиш!«...</p> <p>Охрабрен оваким мислима, Љубомир изиђе из свог заклона и пође запаженом |
| многобројним новим појмовима, значајним мислима, занимљивим фактима, само блуди очима и пита се |
| е заплете, не налазећи <pb n="108" /> у мислима речи, којима би назвао игуманов поступак, — тво |
| !«...</p> <p>Прошла је давно поноћ, а у мислима узбуђена монаха прелећу све саблажњивије слике |
| релом, смрадном грешнику«... изговара у мислима испрекидану молитву заморени бегунац, јер већ н |
| ашто?...{S} Шта ово би?«... питаше се у мислима, чудећи се целом овом изненадном догађају и не |
| њих снова — шта ли су!... — пролетеше у мислима...{S} Он се задубе... насмеши се блажено, као у |
| ве, заинтересова се дечком и стаде му у мислима ређати разне положаје, који га у будућности оче |
| и прави детињи неутешни плач.</p> <p>У мислима стоји само једна црна, ужасна слика, и у томе г |
| авије и заболи, <pb n="93" /> да ми сви мислимо: ту је.{S} Одиста га држе они лекови.{S} Али, б |
| шуме, ту с највећим задовољством седео, мислио, сањао, по неколико часова, док се не врати весе |
| >— А ко би се калуђерио?</p> <p>— Знаш, мислио сам — али немој да се љутиш, молим те — мислио с |
| иљио и мотрио шта тетка отуд износи.{S} Мислио је само о томе, како је он најстарији, и како ће |
| сам — али немој да се љутиш, молим те — мислио сам, да све ово што се ради по манастирима, није |
| уго...{S} Све је онако, како сам оно ја мислио, и све је у реду... како треба да буде.{S} Само |
| замршеније и чудноватије.{S} До сад је мислио да има бар неки ред за све догађаје, а сад нешто |
| еше одлучно упутио у своју собу, где је мислио провести оба дана у читању књига, што их доби од |
| сао на своју детињу чистоту, с којом је мислио у гроб поћи!...{S} Сви други идеали разбише се у |
| а изненади и збуни ово питање.{S} Он је мислио, да је владичино писмо од тако исто непоречне ва |
| омисли: да му је сад!...</p> <p>А он је мислио да је за храну најлакше: о томе се ни до сад ниј |
| а чреда?</p> <p>Љубомир им каза како је мислио.{S} Велимир то исприча осталима.{S} Настаде грох |
| само да те умилостиви.{S} И Љубомир је мислио таким поступком да учини по вољи Милки.</p> <pb |
| деали.{S} Још код студенца је најрадије мислио о школи али тадање мисли беху нејасне и неодређе |
| будућност, да више скоро ни о чему није мислио.{S} Иде тако лагано за временом, као и сав свет |
| итао сам неке књиге па сам много о томе мислио.</p> <p>- Па то је све друго...</p> <pb n="64" / |
| о највеће мере, до врхунца, па је сваки мислио да се више не може издржати и да после кише и ме |
| p> <p>Синоћ је дошао уморан, па није ни мислио о чему другом, до о одмору.{S} Кад је улазио с В |
| а!{S} И дође изненада, кад нико није ни мислио...</p> <p>А њих двоје и иначе нису ни о чем мисл |
| се...{S} И ја сам у седамнаестој години мислио скоро као ти, и био сам готов закалуђерити се.{S |
| ми младости!...{S} Него знаш... ја сам мислио... најбоље је да се сви људи жене, па коме, тамо |
| м све о другом којечему.{S} Највише сам мислио о мојима и о теби, о нашој игри и тако...{S} Он |
| че!...{S} И нећу умрети онако, како сам мислио!...</p> <p>И одједном, као плаха летња киша, гру |
| !...{S} Их што ме уплаши !{S} А баш сам мислио да те нађем.</p> <p>— И ја тебе чекам...{S} Шта |
| ...{S} Више никад нисам ни о чем другом мислио, само о томе.</p> <p>Мира постепено дође к себи, |
| цркви и митрополиту... о томе сам много мислио.{S} И тамо још... читао сам неке књиге па сам мн |
| /hi>, <hi>право</hi>, о чему сам толико мислио?{S} Или може бити није <hi>то</hi>, него има неш |
| и ја, мисли Љубомир; и он је много ноћу мислио...{S} И код њега се неки пут омакло, па оде на д |
| прође, онда станем мислити...</p> <p>— Мислити... понавља Мира гласно, од страха, тек да се ја |
| ти очима по таваници.{S} Он не може сад мислити о ономе што је видео, <pb n="242" /> али све до |
| илике као муња.{S} И таман да почне сад мислити како се то вади душа, а онај га глас опет преки |
| наћи у животу, зна зашто живи... стаде мислити калуђер. <pb n="228" /> А ја не знам шта је ово |
| уга места.</p> <p>Али Љубомир сад стаде мислити : »Кад знам шта она хоће, онда је се не бојим.{ |
| Хм... чекај де...{S} Арсеније се стаде мислити, зашто му је оно мало пре требао ђак; сад не мо |
| а.</p> <p>Све то, што је требало раније мислити, девојка сад, овако преплашена и изненађена, пр |
| а услед тако јаке инервације поче живље мислити...{S} Досетио се: ако стане обилазити људе, умр |
| је давало смисла животу.{S} Престаде и мислити.{S} Него се тако загледа негде, па седи по чита |
| та...{S} Па кад и то прође, онда станем мислити...</p> <p>— Мислити... понавља Мира гласно, од |
| на да је жива.</p> <p>— А ја кад почнем мислити ноћу, то траје до зоре, баш до самог сванућа... |
| а...{S} Шта пута у Београду тако почнем мислити, шмркћем, преврћем се и одједном чујем да звони |
| а потпуно...</p> <p>Али вино не да дуго мислити...{S} Велимир махну руком безбрижно и весело, и |
| е је већ и он, као и сваки човек, почео мислити више о себи и — ближњима...{S} Но и у таким се |
| д одоше сви наши на границу, почех опет мислити.{S} И ту ми одједном дође <hi>оно</hi>...{S} Ви |
| м мало набусито, као човек коме сметају мислити.</p> <p>— Е, добро...{S} Али у које време?</p> |
| имандрит помисли: »Е, мој владико...{S} Мислиш, неко је луд да храни готована.{S} Ови калуђери |
| чудо и за причу.{S} Нашао цуру па, шта мислиш, заволео је више од оца и мајке... обоје као све |
| ако, сваку ноћ...</p> <p>— Па је ли све мислиш о манастиру?</p> <p>— Најпре сам све о другом ко |
| аш пун казан дуката...</p> <p>— А ти не мислиш тако?!... погледа га Леонтије оштро и прекорно.< |
| море... збори му полугласно Велимир: ти мислиш њега су убили?</p> <pb n="118" /> <p>— Славе ти, |
| ма није то !{S} Није мени криво како ти мислиш...{S} Чекај...{S} Тешко ми што нисам и ја у ваше |
| не воле.{S} А ја не пијем онако како ти мислиш...{S} Ето, сад нисам пијан, а попио сам доста.{S |
| амо шта мислим.{S} Па што?...{S} Зар ти мислиш, среће ти, да ћеш остати до краја као Антоније и |
| ем, јер је дознао од богословаца, да ће митрополит служити тога дана.{S} Још му је остала та же |
| ограду ?!...{S} Па још кад се обуче сам митрополит...{S} Кажу, на глави му капа од двадесет ока |
| Светозару са страхом:</p> <p>— Је л’ то митрополит'?</p> <p>— Иди, бре...{S} То је професор.</p |
| помишљао од разних људи: да не буде то митрополит.{S} Чак је једном од некаква хаџије са Тераз |
| прави ћевапчиће, помислио: да ли је то митрополит?...</p> <p>Улазећи у цркву с ђацима, Љубомир |
| а.{S} Још му је остала та жеља: да види митрополита, и то баш кад служи.{S} До сад никако није |
| ...{S} Истина, још чешће је помишљао на митрополитово служење у цркви, на господско <pb n="113" |
| b n="101" /> Петковачу посматрао службу митрополитову.{S} Прође му неко грозничаво дрхтање цели |
| уздржа. — После сам о школи, о цркви и митрополиту... о томе сам много мислио.{S} И тамо још.. |
| ече му Вујо на само.{S} Да имаш капетан-Мишино благо, не би их зајазио.{S} Него... ако велиш, ј |
| пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га за мишице и повуче.{S} Уведе га у ону највећу собу у Богос |
| прекиде га Велимир, ухвативши га за обе мишице, па га преви преко колена, смејући се... фини, у |
| друго, шмркћући и чешући се испод десне мишице, не знајући шта би друго радио.{S} Василијан га |
| ола.</p> <p>— Их, како познаде!{S} А ја мишљах да је то по чреди...</p> <p>— Како... кака чреда |
| а ако не ваља...</p> <p>Леонтије до сад мишљаше да је питање управљено њему, и хтеде устати да |
| и се ни на кога, и не марећи ни за чије мишљење, испустити, дати му одушке у живом говору, песм |
| актом умири завађену братију, поновивши мишљење и речи Господинове, о томе догађају, које су би |
| ром: да још боље истакне своје исказано мишљење.{S} Имам једног ђачића, дошао из гимназије...{S |
| он беше заузет дубоком и новом за себе мишљу, коју прочита у књизи, па и не сврну пажњу на оби |
| сви знате, настави он, ослобођен новом мишљу, како народ вели, да нема куће без жене.{S} Док т |
| а није начисто ни са собом ни са својом мишљу.</p> <p>Једно само он разуме добро и јасно, и то |
| из школе, носио се неком тешком оловном мишљу, <pb n="240" /> коју је често крио и од себе сама |
| ети несвесно цео сан, прелети га једном мишљу и — заспа...</p> <p>Чини му се кроз сан да је баш |
| бично кад се човек дубоко занесе једном мишљу.</p> <p>— Дај ми је да читам... ако ти не треба, |
| иње!{S} У исто време он беше на чисто с мишљу: да му се не може душа смирити, док ову књигу не |
| ласова: »Господи возвах к тебје, услиши мја«...{S} Грме одјеци сложног многогласног певања и пр |
| етице!... хи-хи-хи... викну један ћосав млад калуђер, око својих дваеспет година.{S} Дохвати »т |
| — Синђел Прокопије.</p> <p>— Мора да је млад?</p> <p>— Јест.</p> <p>— За то га ја не знам...{S} |
| у у очи и узвикне:</p> <p>— Их, како си млад и лијеп, слава те не убила!... '</p> <p>А Леонтије |
| но, пећина је тако хладна, а он је тако млад и неискусан, збуњен и преплашен свима својим после |
| а знаш што су!...{S} Хе-хе... ти си још млад, ал’ не мари... све ће браћа теби показ’ти, па ћеш |
| И то вечито гледање примамљива, весела, млада живота, лагано ствара и у његовој души тајну жудњ |
| наш шта мене сад чека!{S} Мека постеља, млада и згодна женица и... згрчимо се тако заједно, па |
| воденичар.</p> <pb n="158" /> <p>Дивна, млада као росна капљица, нежна и пријатна као цветак, ш |
| аћег времена појави се озго, кроз шуму, млада чобаница на великом јарцу; опкорачила га ногама, |
| беше наслонио.{S} Пред њега стаде лепа млада женица, мале црнпурасте главе, кицошки опремљена |
| овита туга, као плаховит поводањ, обузе млада искушеника, поплави га свега и продре му у сваки |
| снаси карлицу с топлом водом, и кад се млада спусти, дохвати његову ногу и стаде је пажљиво, с |
| Игуман привика да се одмах донесе парче млада сира.. хтео је, ваљад’, нешто показати.{S} У том |
| оговори:</p> <p>— Каки сватови, онака и млада; какво село, онаки кметови...{S} У колико нам ви |
| овек у овој самоћи, — а у веселој глави млада намесника све живље се и узбуђеније оцртавају и к |
| Сава одобри тај издатак.{S} Све је око млада госта приступачно, весело, искрено...</p> <p>Неко |
| у њему самом шапутао: оставио свој први младачки идеал, лепо ђаковање, оставио родбину, село, с |
| м добро укљукане ћурке и гуске, па неке младе дебеле пловчице пржене на кајмаку, па сваких пола |
| и жао, кад одем одавде«...</p> <p>Једне младе недеље спреми се Милка да иде у цркву с мајком.{S |
| њу уз дрвеће, савијају храпавим језиком младе изданке, смотају их брзо у уста и мотре други сла |
| по кухињи, режући оштрим ножићем бутић младе јагњетине и залажући се полако, као сит човек, ко |
| , жуте се њиве зрела кукуруза и промичу младе живахне праље...{S} И они голи сниски хумови, по |
| ће се посветити, што упропашћује толику младеж.</p> <p>Игуман је у незгоди због писманцета, кој |
| сетио) прати и трљати између прстију... млади инок, с надувеним до највеће мере плућима, само и |
| <p>— Ха-ха-ха ..{S} Ама ти, <hi>ти</hi> млади господине, она погледа иронично његов жути капут |
| исивали су заједнички, сви калуђери.{S} Млади намесник ослободи братију од тог »бесполезног рад |
| превија и лиже, ватра шушти и букће, а млади усамљеник гледа у зажарено светло треперење огња; |
| а количина...</p> <p>Све ври у послу, а млади старешина задовољно преноси очи с једне нове теко |
| д свога господин-Николе.{S} Приковао га млади великошколац својим необичним држањем... некаквом |
| одним оком гледати.{S} Једанаестог дана млади инок осећаше велико задовољство од прања уморних, |
| >зашто</hi> се живи!...</p> <p>И сад се млади монах сећа својих давно порушених идеала онако ис |
| ше на пут.</p> <p>Ништа више не осећаше млади испосник, нити му се на лицу могло опазити да га |
| е јави случајно истог дана, кад стиже и млади намесник, новина у облику једне триестогодишње же |
| коме није могло ни на ум пасти, да онај млади и љубезни Сава чини што с намером у своју корист. |
| .{S} О томе се, још од јутрос, забринуо млади монах.{S} У сваком селу има неколико домаћинских |
| , па му се сад не мили ни црква.</p> <p>Млади игуман седи на доксату, заклоњен за дрвени стуб, |
| прелази на предмете, који су ближи овим младим срцима...</p> <p>Љубомир види да се чини гозба у |
| ли воћњаци, па весело одсјајкују својим младим неразвијеним лисјем, према топлом, веселом сунче |
| укурлији или некаквој Делиској чесми, о младим и душевним куварицама, без којих би јадни ђаци п |
| пше је нама ’вако стајати и... ко једна младина, шалити се.{S} Зар је за нас испосница!{S} Ха-х |
| , али домаћински: поклао се читав чопор младине.</p> <p>У четири часа, сити, пијани и весели, о |
| беше у светлом и блаженом расположењу, младић осети одједанпут и необичну тугу и слатко задово |
| лишћа у пећину, да има на шта лећи.{S} Младић хтеде одбити овај раскош, али се сети владичина |
| помешало, па се не види ништа!...{S} А младић би хтео видети праву истину, прави живот...</p> |
| .</p> <pb n="51" /> <p>— Хм... промрмља младић и загледа се у редове, које му Љубомир показа.{S |
| у и окрене јој леђа.{S} Она опажа да је младић не мрзи, али је се боји, као нечега страшног и о |
| !</p> <p>— Даље, нечастиви!... узвикује младић са побожном одлучношћу, устаје и улази у пећину, |
| преже се да задржи сузе.</p> <p>Није се младић уплашио калуђерства, као Велимир, што му је жао |
| кажем већ тако и тако...{S} Добар неки младић, вели она, и ваздан тамо...{S} Заборавио сам...{ |
| илавком на глави, онај весели и услужни младић, који се до синоћ звао Никола, а ноћас изиђе из |
| е више онај одлучни, трезвени и окретни младић, какав је Велимир међу друговима у манастиру.{S} |
| > <pb n="143" /> <p>Гле, дваестогодишњи младић Антоније, леп као уписан, обучен господски, води |
| грешне душе, нека живе онако, како онај младић рече малопре да треба живети: као Антоније, Мака |
| а великом побожношћу и страхопоштовањем младић намести црвену, масну вунену залогу на почетак ж |
| >— Сотона!.., шапуће полугласно уплашен младић, трчи у своју собу и леже на кревет. — Сотона је |
| аш, одговара му Љубомир: каки ти је оно младић, што ти долази?{S} Ја кажем већ тако и тако...{S |
| а.</p> <p>Никола је био необично бистар младић, од оних старих великошколаца, који сваку занимљ |
| о моју Виду ни за владичанство! узвикну младић одушевљено и загледа се у простор пред собом.{S} |
| S} Шта је то... како ћу сад?«...</p> <p>Младић уздрхта од страха што га сад обузе.{S} Учини му |
| <p>— Узми ножнице, и дај ми их.</p> <p>Младић се осврте збуњено... »Какве ножнице?... где су?« |
| ушне«, о којима му је он причао?</p> <p>Младић се прену и стаде потанко распитивати о целом раз |
| арену, многобројну гомилу деце, дечака, младића ћосавих, младића с брчићима и брадицом, која се |
| у гомилу деце, дечака, младића ћосавих, младића с брчићима и брадицом, која се таласа, љуља и к |
| <p>— Шта си ти то намислио? запита Сава младића, не разумевајући завршетак владичина писма. — К |
| </p> <p>Да ли сте видели срећна, весела младића, који је месецима или годинама носно бурну, мла |
| шњем дану...</p> <p>Све је око узбуђена младића тако светло, радосно и блажено, да он неки пут |
| тве и, пошто последњи пут закле збуњена младића: да својевољно ступа у анђелски ред, нареди му: |
| им, што је најсаблажњивије, нарочито за младиће... »он (т. ј. сатана) в ношчех в краснија жени |
| разне насладе...{S} И све то јака воља младићева издржа...</p> <p>И сад настаје онај необични, |
| , ножем размаче мало јако стиснуте зубе младићеве.{S} Тетка сручи лагано целу чашу.{S} Раде изм |
| етири места унакрст, меке, дугачке косе младићеве, проговори свечаним, јасним гласом:</p> <p>— |
| ви, до сад невиђени свет изиђе пред очи младићеве.{S} И он занесен, збуњен многобројним новим п |
| ђе зачуђена ненадним и необичним речима младићевим; само један озбиљан, средовечан господин, ко |
| p> <p>Суза за сузом тече и слева се низ младићево лице, олакшавајући лагано паучинастом, ваздуш |
| остаде наслоњено на чатал, гледајући за младићем, који јој заузео целу душу, па не може да мисл |
| тије...{S} Али, они су друго... сви ови младићи!{S} Јер гле, зар не изгледа он међу њима као вр |
| гледају у двориште, поврве многобројни младићи, па лаганим кораком, разговарајући се полако уз |
| ише ђаци са поздравима.{S} Обојица беху младићи, испод двадесет година, живи, окретни и весели. |
| ше повезан за њих, повукоше га у вртлог младићске бурне пијанке.{S} Око њега хучи, грми и гуди |
| му се по некад учини заношљив... онако младићски.{S} У том наиђе његов господин.</p> <p>— Госп |
| ест година живи одмерено, једним истим, младићским животом, кроз неколико часова постати сасвим |
| е и иначе у животу, у разним забавним и младићским стварима, Сава је био опрезан.{S} Ако му се |
| своју и предао му се сав, са свим жаром младићског заноса...</p> <p>А у, замореној дугим читање |
| и је месецима или годинама носно бурну, младићску, искрену љубав у срцу своме према обожаваној |
| крајичак онога страшнога, и опет се из младих груди отме и разлегне зверски крик...</p> <p>А н |
| о свесрдно прилажење руци му и старих и младих, и она искрена радост њихова, што им се сија у о |
| је време, поћи за њим...{S} Мирише суво младо сено, шушти при сваком његовом покрету и чисто га |
| /p> <p>— За вечеру гледајте које дебело младо ћуре... почиње наређивати полицајац.</p> <p>— И п |
| енца, немарно се бацило на зелену траву младо чобанче, дечко од својих тринаест година, па слуш |
| S} Он пренесе сву своју пажњу на једног младог, тек пројаханог, ждребака, и одлучи се да га, по |
| !«... буди се одједном из заноса срећни младожења, и јасно осећа да се нешто са њим свршило, да |
| ном, као плаха летња киша, грунуше сузе младом грешнику, потекоше обилним млазом низ усијано ли |
| жњу, са набраном као павлака, заруделом младом кожицом, испод које провирује месо, што се топи |
| ту, да посвети највећу пажњу необичноме младоме иноку.{S} Изјављује му да има нарочите намере и |
| одина, у коме пројурише брзо детињство, младост, зрелост, па ево стиже и старост, а у том дугом |
| еће саблажњиве мисли.{S} Његова незрела младост и ондашње околности помогоше му у »подвизима« д |
| са Миром, и школа, и све оно са чим је младост провео.{S} Он више не мисли о <pb n="102" /> то |
| светињу, као једини, вечни идеал своје младости, дубоко урезао у душу своју и предао му се сав |
| ом поздрави.{S} То му је једини друг из младости...</p> <p>Око разбацаних, по реду, гомилица се |
| о, као и мене... то ћеш видети, тако ми младости!...{S} Него знаш... ја сам мислио... најбоље ј |
| атим, трљајући руке и светлећи очима на младу прасетину, са неком побожном жудњом и осетљивим д |
| ени, вели отац Спира, смешећи се на два млађа игумана, који одједном почеше гладити и сукати бр |
| и блиста, позивајући <pb n="220" /> сва млађана срца, да се под његовим светлим покровом веселе |
| и, и то је доста да га и он зажели свом млађаном душом.{S} Што ће да живи овако и да се злопати |
| , која само један посао има: одмамљује »млађе« из суседних кућа и намешта их на друга места.</p |
| сви разишли...</p> <p>Тако Љубомир доби млађег друга, али се не хтеде, као Нићифор, користити п |
| авикнуо, света, а ниче нови, непознати, млађи свет.{S} Његови вршњаци већ управљају породицама, |
| гађања опази Сава тек после две године: млађи се калуђери промирњали, много мирнији од маторих. |
| гуман благослови трпезу и поче обед.{S} Млађи убрзаше кораке, стадоше разносити јела, лица им д |
| се иза уха, мрднуше веђама и ћуташе, а млађи макоше руком преко брчића, погледаше се и насмеја |
| и: како је то зла жена, циција, помреше млађи од глади, па хоће и да се туче...{S} А тамо, где |
| веће мере.{S} Зато га и послаше да, као млађи јеромонах, мимо три старија брата, прими управу м |
| о...{S} Сви из његове врсте треба да су млађи, то је у реду и обично...{S} Али где су старији?. |
| е велике манастире, и свуда, где год су млађи људи старешине, нашао је да се друкчије газдује, |
| да је њено време прошло, да она не може млађим калуђерима бити оно, што је била Сави.{S} Опрост |
| ој пажњи према себи, и лепо се пољуби с млађим братом.</p> <p>— Роде... добро дошао! промуца он |
| аде оно сурово деспотско понашање према млађима, које видесмо у манастиру.{S} Али се дотле имал |
| ио је подједнако драгоцен и старијима и млађима, и сваки се од њих патио, да се тај глас што ви |
| није и тако даље стајала баш пред очима млађих калуђера.{S} Ову своју давнашњу опаску, саопштио |
| , опазио једну паметну ствар... код тих млађих старешина...{S} Хм... ту се намесник малко збуни |
| давно покопане деце родитељ, који је у млађој, после рођеној, деци нашао срећу, тихи домаћи ми |
| ?..</p> <p>Жуборе тихо, лагано вијугави млазеви бистре воде, скачући брзо с камичка на камичак, |
| ветлост сунчеву, која је прснула густим млазевима по зеленим врховима дремљивог бучја и целим в |
| ироки врх Маљенов, који је треперио под млазовима јасне светлости; не погледа своје омиљено руд |
| сузе младом грешнику, потекоше обилним млазом низ усијано лице му, и стадоше лагано видати љут |
| ћ зажмурио, настави лакшим гласом: неки млакоња...{S} Није за наше друштво, то се баш види...</ |
| и стаде је давити.{S} Девојче је очајно млатало ногама, не обзирући се на то, што је на њој бил |
| ки:</p> <p>— На постељу, па само млека, млека... ништа друго.{S} Два-три дана тако...</p> <p>Те |
| ћерчиво, а ти идеш, у вече, с крављачом млека, па те ја уплаших, а ти просу млеко?</p> <p>Сестр |
| рте тетки:</p> <p>— На постељу, па само млека, млека... ништа друго.{S} Два-три дана тако...</p |
| е маторе пловке, те попи крв; доноси му млеко, трчи за доктора...{S} Та то је требало само виде |
| чом млека, па те ја уплаших, а ти просу млеко?</p> <p>Сестра се смеши, одговара да се сећа, и а |
| у чему, како?...{S} Шта ће с донесеним млеком?{S} Ко ће сирити оно из карлица?{S} Где ће се ос |
| м ципунова.{S} Лети воденице престадоше млети, и он, не налазећи брзе примене својој вештини, а |
| лазурно плаветнило, под њим заигра нека млечно-бела, танка као паучина, провидна измаглица, кој |
| ="257" /> којој се јутром носи и колута млечно сиваста магла, а кад опече сунце, зелене се лива |
| <p>— Уједај, дете-е-е... отеже Максим, мљацкајући великим незграпним устима и пуштајући затим |
| ве свиње, и кад настаде обичан врусак и мљацкање, са неизбежним писком мање крмачице, од које к |
| у косе, газећи га ногама и вичући: »Сеј мних оскверни дјевицу нашу!«...{S} Али Бог не допушта с |
| еше се важни црквени закони, уредише се многа црквена практична питања на новој основи и — одуз |
| Дрвеће пожутело, лишће му се слепило од многе воде, оклембесило се тромо, па куња и цеди са себ |
| ћу засејану детелином, па подизати неке многе а веома потребне привремене оградице од трња или |
| .{S} У манастиру се за то време учинише многе промене.{S} Кроз шуму можеш провући неколико плас |
| десно.</p> <p>Нови инок волео је трпети многе муке овог света, него сести уз игумана.{S} Он се |
| манастирском.{S} Помену како је обишао многе наше велике манастире, и свуда, где год су млађи |
| еце!« рече један дечко са подсмехом.{S} Многи му прихватише шалу и насмејаше се; али их беше ко |
| аузме све њихове мисли на дуго време, а многи целог живота не могу да забораве осећања, која су |
| ао да врло пажљиво слушају, и ако су се многи љутили на говорника, јер се пред њима пуше тек ис |
| <p>Отац Василијан имао је обичај, као и многи људи, заволети какву ствар, животињу, посао, и са |
| ити и харџија!{S} Светозар вели да и то многи раде па лепо живе, и још по неки стекне...{S} Сам |
| кујући га о манастиру, о калуђерству, о многим веселим стварима...</p> <p>Гле, како се овде бур |
| Доиста, он стаде распитивати о свему, о многим ситницама интернатског живота, које је Љубомир д |
| ањем, па после, богме, и женидбом и још многим саблазнима, али дете остаје стално »трудами и во |
| , где има женских, изгледа страшније од многих мука.{S} Али мора се.{S} И он зна где ће га зате |
| , никад му рад није био противан.{S} Из многих житија, која је успео прочитати, видео је да су |
| и он скиде руку и погледа...{S} Лепше, много лепше но што је насликан св. Сава... сјајније, св |
| е године: млађи се калуђери промирњали, много мирнији од маторих.{S} А и матори се некако упито |
| } Не знам како то: вуче ме и баш волим, много волим да идем тамо и да све видим, али ме страх.{ |
| страну собу, у којој само угледа много, много људи... и сви се некако црне, као да су у тами.</ |
| и, да личи на свеца, тек и он се много, много променио...</p> <pb n="75" /> <p>»Ово до сад што |
| ам ту дубоку науку, али <hi>мислим</hi> много о свачему...{S} Како му је то:{S} Бог вели једно, |
| ацила сам татуле, смеје му се тетка.{S} Много ћеш познати тако.</p> <p>— Добро, роде, кад знам. |
| штала, мора се дизати друга... не треба много новаца, али нема где да се узме...{S} Она заврши |
| на живот и поступке своје братије гледа много блаже но до сад.{S} Он се одмах покаја што је тет |
| а у пространу собу, у којој само угледа много, много људи... и сви се некако црне, као да су у |
| сваки зна шта хоће, и нико не размишља много о животу.{S} Све се то креће само, по неком, давн |
| оже <pb n="36" /> ништа учити, и да има много бољих места, где се мање ради и више користи.</p> |
| и да га је и Милкина слика у тим ноћима много занимала, али се уздржа. — После сам о школи, о ц |
| и однесе је?«...</p> <p>Он се не стара много да разреши ту загонетку, него се само забавља њом |
| о лице беше необично, али сад... сад је много необично.{S} Она пређашња скромност, онај тих, бо |
| у сад као неко необично лице, о коме је много слушао, али га до сад није видео.{S} Зато му он ј |
| .{S} Ваљад јој помаже мој Свеја, али је много мали«... мисли малишан и осећа како га подузима н |
| p>»Баш као и ја, мисли Љубомир; и он је много ноћу мислио...{S} И код њега се неки пут омакло, |
| на леђима невешта момчета.{S} Радио је много за своју кућу и то му не беше тешко, али је још в |
| е по танко објаснити.</p> <p>— Е, то је много лепше.{S} Дохватимо се за руке, па вуци једно дру |
| о; по томе ђаци закључују, да гост није много важан, него је онако у вољи игуману.</p> <p>— Бић |
| владика му сад поручио да се не удаљује много из манастира, хоће да га упише у школу, да га уве |
| руку.{S} И његови сељани и он не мисле много о својим поступцима, јер однекуд осећају да тако |
| да удеси, да личи на свеца, тек и он се много, много променио...</p> <pb n="75" /> <p>»Ово до с |
| ту се имаш много полирати.{S} Морамо те много учити и толковати.</p> <p>— Јест, дела, славе ти! |
| Ова му почаст <pb n="165" /> изгледаше много необичнија од синоћњег калуђерења.{S} Кола звркну |
| пште куће...{S} Нићифору као да не беше много стало до свега тога.{S} Он отпутова весело, као н |
| о удесити.{S} Рада школског још не беше много, посао у кухињи буде брзо готов, јер га је мало: |
| послушаније«.{S} У његовој природи беше много онога урођеног »ширетлука« сељачког, који се у ма |
| није као пре...{S} И још много других и много саблажњивијих сотонских кушања...</p> <p>— Е-е... |
| естре ти плачу и помињу мајку... она би много жалила, да је жива.{S} Чули су да си овамо отишо. |
| снагом надничарском.{S} Зими се заради много, те се има са чим летина средити.</p> <p>Али за ђ |
| ц.</p> <p>— Ко си? викну опет онај, али много мекше и присебније, јер се досети да су се обојиц |
| се да су незадовољни: они су очекивали много бољу гозбу, а од оваког ручка само им се усне иро |
| тако било Светозару?...{S} Он се хвали много...{S} Па она двојица из Брежђа... један већ на не |
| да продужи започету игру.{S} Не мислећи много да ли је то баш у <pb n="187" /> реду, девојка по |
| аду, неколико листа па, не размишљајући много, рекне у себи: »Овако ћу и ја, баш овако исто«... |
| тамо још... читао сам неке књиге па сам много о томе мислио.</p> <p>- Па то је све друго...</p> |
| ли, о цркви и митрополиту... о томе сам много мислио.{S} И тамо још... читао сам неке књиге па |
| у дугачке комаде платна.{S} Само је ово много шире.{S} Он стоји дуго, гледа у ту необичну појав |
| је му тај глас, и он зна да је то друго много лепше, светлије... и да ће он, у своје време, поћ |
| је тако грубо оставио и који су га тако много волели.{S} Али дечја туга није велика и дуготрајн |
| га право у очи; у том погледу беше тако много немог прекора и истине, да гост беше принуђен обо |
| ољна »дахнути душом« одмах, али је било много пречих послова.{S} Чредни, отац Максим, пожури се |
| <p>— Знаш, немамо кад да се разговарамо много...{S} Послао је и шумара; ено га доле у потоку.{S |
| г.{S} Јер он је казао, да се не бринемо много о сутрашњем дану...</p> <p>Све је око узбуђена мл |
| ти.{S} А ту ти је, брајко, све написано много боље, него што ја умем казати.{S} Па сад гледај.. |
| осадање место напусти, нађе му Светозар много боље, управо најбоље, о каквом он није ни сањао.{ |
| ном, и настави јецајући: ако је то Богу много криво, реци ми, па да идем деци...</p> <p>Леонтиј |
| .. прекиде га прота.{S} Волиш ли ракију много?</p> <p>— Волим ли ракију!...{S} Како се може <hi |
| о не остаде у којој да ноћи.{S} Дође му много тешко, хтеде кукати из свег гласа, неће ли га жив |
| е каже црквењак.</p> <p>— Е, ту се имаш много полирати.{S} Морамо те много учити и толковати.</ |
| код куће кад се врати.</p> <p>— А нећеш много, бесна мрцино, зацело не!...{S} Еј да ли те хоће |
| те њених ногу, није као пре...{S} И још много других и много саблажњивијих сотонских кушања...< |
| ду, такво задовољство...{S} Хтео би још много што учити, али свему томе стоји на путу газдина в |
| а му каза име села.</p> <p>— Има ли још много до Београда?</p> <p>— Кажу да има доста, вели она |
| вим, које су имали пред очима, подижући многобројне манастире:{S} Изређа доста опширно, наводећ |
| та, која сва гледају у двориште, поврве многобројни младићи, па лаганим кораком, разговарајући |
| и манастире, осветљујући грозне цртеже многобројним, већини добро познатим, примерима, објашње |
| очи младићеве.{S} И он занесен, збуњен многобројним новим појмовима, значајним мислима, занимљ |
| скључиво у дворишту манастирском против многобројних врабаца, и другу од канапа, дугачку, пасти |
| иса тамњаном, и на њих погледаше ликови многобројних светитеља и праведника, повешани у разновр |
| ад удари звоно на вечерње, како из оних многобројних врата, која сва гледају у двориште, поврве |
| наоколо склопило и опколило ову шарену, многобројну гомилу деце, дечака, младића ћосавих, млади |
| , услиши мја«...{S} Грме одјеци сложног многогласног певања и проламају се под огромним тамним |
| распетог Спаситеља: »Ко хоће да иде за мном, нека узме крст мој... нека остави кућу, и браћу, |
| вио си оно Христово: »ко хоће да иде за мном«... и оно: »узмите јарам мој!«...</p> <p>— Нисам з |
| севајући очима бесно.{S} А ко попуши са мном оку дувана, што донех из Крагујевца, а?...{S} Коме |
| ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред капију, да мало поразговарамо.{S} Па ако се б |
| !?...{S} Нису, зацело нису.{S} А ово са мном јуче, то је онако...{S} Само док ја нађем место, п |
| } Зове те архимандрит, да идеш одмах са мном.</p> <p>— Како...{S} Ја овде морам живети до смрти |
| рече Љубомир.</p> <p>— Изнајпре ћеш са мном, док се не научиш звонити.{S} Али ја мислим ти ћеш |
| ирај, а онако што чинимо заједнички, то мо’ш причати.</p> <p>— Заједнички... шта чиниш заједнич |
| братији.{S} Кад је толико стекао, да је могао некима у конзисторији позајмити по пет, шест стот |
| емишља дечко у сену, сећајући се шта је могао опазити на капетану.{S} И врат... све као снег... |
| а, што носе калуђери.</p> <p>Кад год је могао, и он је одстојао са земљаком вечерње, замишљајућ |
| <p>Ово се односило на игумана, који је могао чути њихов смех, па се сви тројица повукоше под з |
| тао чак »цензор велике гимназије«, није могао пожелети себи веће славе и радости, до да остане |
| погледа, али беше тако окренут, да није могао у страну погледати.{S} Он уздахну и хтеде пропуст |
| није«, те игуман ово правило никад није могао прочитати, док су она друга строга правила — молч |
| не одби њен дар, као што ни друге није могао одбити.{S} Али је друге примао равнодушно, као шт |
| хвати.{S} Срећом, беше зима, па се није могао никакав већи рад започети.{S} Имало се кад размиш |
| то баш кад служи.{S} До сад никако није могао уграбити прилику да га види, па је често помишљао |
| о је и њему!</p> <p>Истина, он још није могао угушити стару вечну своју мисао: да он није оно и |
| сагнали у угао, гледаше само како би се могао извући испред ове ненадне саблазни.{S} Он се поди |
| , по саветима умних људи, задужи, да би могао учинити оне промене које видесмо — да би могао па |
| чинити оне промене које видесмо — да би могао паметно газдовати.{S} Требало је сад отплаћивати |
| обу, где смем примати госте...{S} Па би могао довести и оног твог кудравог богословца.{S} Ја би |
| фесори нису могли наћи ни једног, ко би могао одржавати ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, боље |
| он, него опет онај старац, јер како би могао бити такав!...{S} Па опет је он то некако у својо |
| а Василијан однесе водицу, а Велимир би могао надгледати раднике, протепа бојажљиво Арсеније.{S |
| аше тај поступак, тврдећи да би Велимир могао бити прави калуђер.</p> <p>— Ала бих ти ја био ис |
| и из пјенија.</p> <p>Шта је то Љубомир могао од игумана научити?</p> <p>Седећи једне недеље по |
| ричао си, насмеја се Велимир.{S} Ја бих могао тако, али прво да ме добро увежу конопцима... а, |
| </p> <p>Сељак удари у вику докле га год могаше видети, па се онда осврте и продужи пут, размишљ |
| дмах се реши: замочи дете с ногу, докле могаше ући у воду. »Опет је ово мањи грех, него да га у |
| аже друговима колико су му мили, јер не могаше још речи прозборити.</p> <p>— А квасију си, роде |
| ена до калуђерских ћелија!...{S} Баш... могла си и ти са Живојином на трлу...</p> <p>— Е-е!... |
| занос, а није то.{S} Сликарска четкица могла би то најбоље представити.</p> <p>Љубомир, узимај |
| S} Само се и у тим приликама нигда није могла угушити његова урођена побожност и скромност, кој |
| тнаест хиљада и, пошто се воденица није могла онда подићи, сад ће се опет изузети десетина хиља |
| } Новац се потрошио, а воденица се није могла подићи, јер нема околног земљишта, где би помељар |
| у и остави је под главу.{S} Сад се није могла почињати овако озбиљна ствар: треба сачекати кака |
| тројица повукоше под звонару, где су се могли слободно разговарати.{S} Игуман неће никога звати |
| нема околног земљишта, где би помељари могли стати с колима и стоком...{S} После десетину годи |
| т погледа зачуђено околна лица, који су могли чути одговор, као да од њих тражи разјашњења о ов |
| овом разреду, да господа професори нису могли наћи ни једног, ко би могао одржавати ред...{S} А |
| гледа с Нићифором па са Василијаном.{S} Могло се опазити, да се спрема извршење некаквог општег |
| једном сеоском потоку, где се сад није могло распознати ни место за јаз ни за воденицу.{S} Пре |
| ео вазда одржати на висини: никоме није могло ни на ум пасти, да онај млади и љубезни Сава чини |
| и Љубомир таким гласом, да се више није могло сумњати.</p> <p>Игуман заврти главом и ућута.</p> |
| ало, мучило се по цео дан, па ипак није могло довршити посао.</p> <p>Најволео је кад, око десет |
| днесе, сатре све под собом...{S} Сад се могло животарити једино продајом оборене горе; других д |
| старија од Љубомира.{S} Одмах се на њој могло опазити, да је то већ прекаљена права београдска |
| ћаше млади испосник, нити му се на лицу могло опазити да га што занима.{S} Као ждрал, кога, на |
| не маште. </p> <pb n="7" /> <p>»Па што! могу бити и харџија!{S} Светозар вели да и то многи рад |
| у заклео.{S} Ако не могу бити Антоније, могу остати поштен и побожан калуђер!«</p> </div> <div |
| сне.</p> <p>— Е, па сад да се јакамо... могу ли се искобељати, кад ме притиснеш, вели он, лежећ |
| можеш сести сам, да донесем ?</p> <p>— Могу...</p> <p>Нахрањен, напојен, Љубомир се поврати са |
| Како рече, вјере ти?... мир... ала, да могу утувити!</p> <p>Љубомир понови отегнуто, на слогов |
| , докле ли ће то да иде?...</p> <p>— Не могу ракије, славе ми !... окусити је не могу, куне се |
| там... знаш, одавно се каним...{S} А не могу више да слушам којекакве разговоре.{S} Хоћу, брате |
| о кажу, али су толико изненађени, да не могу још наћи реч, с којом би почели.{S} А онај варошан |
| ролажаху, а они све више осећаху, да не могу једно без другог.{S} А ни једно од њих не помисли: |
| он бега у горње воденице...{S} А ја не могу сам товарити вреће.</p> <p>— Иди, па то кажи <hi>њ |
| на дуго време, а многи целог живота не могу да забораве осећања, која су имали при читању поје |
| огу ракије, славе ми !... окусити је не могу, куне се он, одбијајући пружено му стакло; никад ј |
| ећу... немој ти мене!...{S} Очију ми не могу, страх ме!...</p> <p>— Ама добро, Србине, разуми с |
| ти — како сам се Богу заклео.{S} Ако не могу бити Антоније, могу остати поштен и побожан калуђе |
| ази, да се добици манастирски никако не могу изравнати са издацима.{S} Како која година, дефици |
| Па... како коме.{S} Има их доста што не могу ништа да утуве, а ја сам знао доста...</p> <p>— Ка |
| ако вуче козе у Јеленац.{S} Ништа му не могу-у... довикну чуварица папоњина плачним дечјим глас |
| <p>Боже, какви су ово људи !...{S} Није могуће да су то они исти што се сад овде у кухињи смеја |
| и грешни.{S} Али шта је то?...{S} Је ли могуће... <hi>такав</hi> грех, па без казни?...{S} Није |
| га, што грешним ушима саслуша... »Је ли могуће!«... питао се већ десети пут. »Јест, знам... сећ |
| ив као стена...{S} Не беше више физичке могућности да се наставе ови чудни изливи душевна бола. |
| му дође осетно отвореније, блеђе, а нос модрији.{S} Зна он, однекуд осећа, да ће му се у тој ше |
| .. и то мож’да за читаву недељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме радити шта ко хоће: спавај, |
| .{S} И ко ће после доћи за старешину... мож’да он?...{S} Ко зна?!...{S} Ех, кад би имао стотину |
| на жеравици: продангубиће читав час, а мож'да и више.{S} Али, тако су старији удесили, и он не |
| {S} Али га опет запита:</p> <p>— Или се мож’да стидиш, па не смеш да причаш како је било!...</p |
| ње, као давно очекивано чудо.{S} Сад би мож’да друкчије одговорио, кад би га, запитали: хоће ли |
| , без које неће да се крене на пут, или мож’да, узбуђен, не знађаше шта би друго <pb n="109" /> |
| ком сунцу...{S} Боже, слободни!... и то мож’да за читаву недељу дана... мож’да и више!{S} Па се |
| о што се лагано тули живот човеков, или можда живот целог човечанства?...</p> </div> <div type= |
| дође, нити жали за школом.{S} Ако хоће, може сутра ићи у Београд, али он неће и зна зашто неће. |
| Тако ће он њих, душе ми, и Догматику и, може бити, само Пастирско... па редом! узвикује у себи |
| ина воља.</p> <p>Кад пође неким послом, може му се десити да узгред види Саву, да гледа лађу и |
| преварио.{S} А Велимир сад слободан.{S} Може ићи <hi>тамо</hi> кад год хоће, и опет ће му остат |
| не тичу радости или невоље друга му.{S} Може ко одсуствовати годинама, па кад се врати, дочекаћ |
| обала... да видимо баш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да обали?</p> <p>— Уха!... треснем по |
| беспосличара, а он хоће још.{S} Не пита може ли то манастир поднети, не пита треба ли, него дај |
| уде залудан.{S} И ако седи, нађу му шта може и тако радити.</p> <p>А како беше на Маљену!{S} Сл |
| бити као прави господин.{S} А за време може и код ње поседети и може му долазити сваки дан она |
| заклецаше, нешто га гуши у грудима, не може да се надише, а чело хладно као лед и по њему се п |
| г оца задруге, без кога, чини му се, не може опстати ни ова кућа...{S} И тек после ће бити све |
| ад се почне које лепо житије читати, не може се човек одвојити лако од њега...{S} Како би било |
| ком, и де-де на више обема — а ја... не може!...{S} А оно га прљи и пече све јаче, све оштрије. |
| !... <pb n="194" /> Баш данас?...{S} Не може бити!...{S} Је ли то сија сунце од истине... или ј |
| е погледао право у очи...{S} Девојка не може довољно да се начуди: онај исти кога су пре неколи |
| д себе то гвожђе, али, за чудо, рука не може да мрдне.{S} Покрене је другом руком, и де-де на в |
| у се само магли пред очима, а ногама не може више да мрдне.{S} Стао као окамењен, па гледа како |
| мах, да је њено време прошло, да она не може млађим калуђерима бити оно, што је била Сави.{S} О |
| тојанственим погледом и покретом, па не може дечко да га се нагледа.{S} Највише га буне оне мал |
| {S} Све се распасало, растегнуло, па не може сито да се надише слободна ваздуха...</p> <p>Тетка |
| дићем, који јој заузео целу душу, па не може да мисли ни о чему другом, ево већ скоро цела годи |
| инство, Велимир му напомену, да кућа не може бити без жене...{S} Него му саветова, да преда сву |
| у Леонтије весело, држећи да му друг не може на ово ништа одговорити.</p> <p>— То не знам.{S} З |
| о му је оно мало пре требао ђак; сад не може човек ни да их види лако, а њему је баш нешто треб |
| о се шарени разноврсном одећом, које не може довољно да се нагледа.{S} Било је ту деце у прљави |
| што си ти <pb n="53" /> горд, те се не може с тобом ни речи прозборити?...{S} Мустра и јеси: ђ |
| еби промрмља: »Није вајде... више се не може врдати!...{S} Бар после да гледам, да уклонимо Арс |
| беше дивно у оном свету!{S} А зар се не може натраг?...</p> <p>»Шта је то!... да калуђере... ме |
| е он беше на чисто с мишљу: да му се не може душа смирити, док ову књигу не прочита.</p> <p>— Ј |
| хунца, па је сваки мислио да се више не може издржати и да после кише и мећаве мора једном огре |
| како почињу од Београда, али он ипак не може да се сети кад <pb n="58" /> је то било, кад се ја |
| есно шарати очима по таваници.{S} Он не може сад мислити о ономе што је видео, <pb n="242" /> а |
| чно опружио свој гломазни нос, и ако не може никако да удеси, да личи на свеца, тек и он се мно |
| осети како му је чело слеђено, како не може да обухвати рукама ледене рогуље, како с великим н |
| мило што их оставише саме, и никако не може сад да му дође у главу: зашто би му то било неправ |
| ном дође <hi>оно</hi>.</p> <p>Никако не може да се сети кад је то почело.{S} Све мисли о <hi>то |
| гледа лађу и »швапску« земљу, али то не може учинити онда, кад би он сам зажелео.</p> <p>Милка |
| Други свет, кад га боли стомак, бар не може ништа јести, а ово... мастан камен би прогутало и |
| лико дана нису ништа окусили, па зар не може и он тако?{S} А после?...{S} Лако је за то...{S} З |
| , у последњој години.</p> <p>Љубомир не може очију да одвоји од свога господин-Николе.{S} Прико |
| ну молитву заморени бегунац, јер већ не може ни шапутати...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| то покретно, миришљаво, врело, у сну не може да разазна шта је...{S}Сву тежину тела преноси нап |
| ово место незгодно и тешко, да се ту не може <pb n="36" /> ништа учити, и да има много бољих ме |
| мира рече му Василијан:</p> <p>— Баш не може никако да обрне први глас.{S} Одговарање, онако шт |
| C11"> <head>XI</head> <p>Љубомир још не може да се прибере и да мисли о себи; не даду му другов |
| о била само привиђења, сенке?</p> <p>Не може бити!...</p> <p>Је ли он грешио?... или није разум |
| , кад му земљак објасни, да без тога пе може бити примљен, а данас почиње упис...{S} Дакле све |
| егова привремена управа?...{S} И шта се може за то време учинити?...{S} И ко ће после доћи за с |
| </p> <p>»Овде је прави живот... овде се може живети као ’но што вели Христос: да оставимо и оца |
| чудно и необично, постаје сносно, те се може слободним оком гледати.{S} Једанаестог дана млади |
| /p> <p>— Волим ли ракију!...{S} Како се може <hi>то</hi> волети?...{S} Ја мислим да је ни прави |
| {S} А за време може и код ње поседети и може му долазити сваки дан онај богословац...</p> <p>На |
| ?!... и стрепио од помисли, да тај нови може бити гори од Саве.{S} Забринуо се још: да ли му ов |
| </hi>, о чему сам толико мислио?{S} Или може бити није <hi>то</hi>, него има нешто друго...{S} |
| <p>Леонтије се смрзо, окаменио, па нити може уста отворити ни помаћи се с места.{S} Ове изненад |
| нама неће сметати ни у чему.{S} Још нам може бити од користи.</p> <p>— Та да, од користи!{S} И |
| шта тражи. — Оно истина зна се: капетан може да одере нас механџије, али опет...</p> <p>А Љубом |
| n="157" /> <p>— Молио бих понизно, ако може, да се размислим до мрака... слабим, уплашеним гла |
| за њим, понавља му се ранија молба: ако може, нек’ се не калуђери...{S} И, напослетку, отац му |
| сти овога света, и он се сам чуди, како може још да иде, једе, пије...{S} Има му тридесет годин |
| {S} Кад њега Мира обаљује, онда сигурно може и она. »Ала би <pb n="24" /> то било!...{S} Али да |
| о сад није бринуо, па је држао да се то може одмах наћи, чим човек огладни.{S} Та зар није слуш |
| сте ми једнаки.{S} Ако смо и сиротиња, можемо живети...</p> <p>Једва се утишаше.</p> <p>Љубоми |
| малко јутрос...{S} Ако се што нашло... можемо!</p> <p>Леонтије се смешка, сећајући се, како је |
| е школске све, али нас двоје сами то не можемо.{S} Него ’нако... јарца, или јакања...</p> <p>— |
| емо, кажу, онда имати доста пара, па се можемо проводити како хоћемо...{S} И ’нако већ, кад нас |
| оћеш ли воде?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— А можеш сести сам, да донесем ?</p> <p>— Могу...</p> <p>Н |
| у...</p> <p>— Па ко ти брани ?{S} Сутра можеш, само ако хоћеш.</p> <p>— Хе мој Леко, не бих ја |
| ше по старом.{S} А и шта ћеш им?{S} Шта можеш унети новога, а стварнога и кориснога, у неколико |
| Празна је душа, мој брате, празна... не можеш је ничим напунити.{S} Прошло је за њу све, кажем |
| >— Кажем ја тебе: немој мешати вино; не можеш ти да поднесеш све..{S} Оволика брука!{S} Оде чов |
| лако...</p> <p>— Онда... реци му да не можеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме изјури?... |
| и куда ћемо?{S} Ако се саставимо, ти не можеш остати у манастиру.{S} Опет морамо твојој кући, п |
| еме учинише многе промене.{S} Кроз шуму можеш провући неколико пластова у реду, да не закачиш о |
| ћом пажњом у гласу.</p> <p>— Мој устав! мој устав!... још грми игуман, не видећи од љутине шта |
| и разреда основне школе. — Псикологија, мој брате... то је наука!{S} Кад стане чича-Срета да пр |
| живање, него да ми замирише ова патока, мој Спиро...{S} Онда ми се срце растресе, и онда... хеј |
| </p> <p>— М-м... реко би!...{S} Не зна, мој брате.{S} Не зна ни оно што мене пита, само нас пла |
| стоји подједнако...{S} Празна је душа, мој брате, празна... не можеш је ничим напунити.{S} Про |
| .. и да је хтео некуд полетети...{S} Е, мој бане...{S} Нису толики праведници седели уз пуне ба |
| ом, као пљусак хладне воде.</p> <p>— Е, мој бато, поздравиће те игуман Сава, ако му тако станеш |
| , дође Велимир у испосницу.</p> <p>— Е, мој Леко... рекох ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове те |
| p> <p>А у себи архимандрит помисли: »Е, мој владико...{S} Мислиш, неко је луд да храни готована |
| </p> <p>— Хо, јаки је он и у догматици, мој брате, додаје Никола.{S} Знаш оно о Тројици... као |
| а, и уз то гласно набраја:</p> <p>— Еј, мој Арсо, мој кукавче сињи... баш ти се не да, јаднику, |
| р.</p> <p>— Ала бих ти ја био испосник, мој бане, кад само о њој мислим!{S} Дању, ноћу... једна |
| ..</p> <p>— Све је пролазно и ништавно, мој Маљене; све је тако себично и така грубо; све је уд |
| гласно набраја:</p> <p>— Еј, мој Арсо, мој кукавче сињи... баш ти се не да, јаднику, живети!.. |
| е од кога, помисли у себи: то је живот, мој брате!... али се брзо трже, сетивши се да је то куш |
| имир.{S} Не знаш ти њега!...{S} Ти ћеш, мој бане, кроз који недељак право у Прњавор, а тамо те |
| и не покрете се.</p> <p>— Шта ту чиниш, мој црњане! узвикну гост.</p> <pb n="133" /> <p>— А-а-а |
| задржавају га...</p> <p>— Мој устав!... мој устав! грми игуман, обрћући главу зиду, старајући с |
| са неком гордом хвалисавошћу насмеши... мој брате, севају јој бутине ка оногај...</p> <p>— А ка |
| е према њему, задржавају га...</p> <p>— Мој устав!... мој устав! грми игуман, обрћући главу зид |
| ледом, да се Леонтије намршти.</p> <p>— Мој Љубо, завршује разговор друга сестра, после онако и |
| ња и уводи га у његову ћелију.</p> <p>— Мој устав!...{S} Лонцолизи!.. мрмља игуман, не видећи в |
| во, с највећом пажњом у гласу.</p> <p>— Мој устав! мој устав!... још грми игуман, не видећи од |
| тко, роде...{S} Да ли је готова вода за мој теј? рече, стењући, мрштећи се и превијајући се, ст |
| о слаб, а Господин баш помену њега пред мој полазак...</p> <p>— Ко, ја слаб?... високопречасни! |
| ше краве у штету...{S} Ваљад јој помаже мој Свеја, али је много мали«... мисли малишан и осећа |
| утра можеш, само ако хоћеш.</p> <p>— Хе мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни за владичанство! у |
| ају нам бутине!</p> <p>— А ви’ш... овај мој мали неће да се мрдне без обуће и јелека.{S} Дође т |
| знати.</p> <p>— Знам, брате...{S} Онај мој лудак, побратим... опију га па им све каже.{S} Али |
| спокој душама својима.{S} Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако«...</p> <p>Шта је ово са |
| коју је још јутрос читао: »Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и |
| да иде за мном«... и оно: »узмите јарам мој!«...</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Видиш... ја ти не |
| »Ко хоће да иде за мном, нека узме крст мој... нека остави кућу, и браћу, и сестре, и оца, и ма |
| дритов глас:</p> <p>— Хе-хе... дулечићу мој!{S} Питај, роде, што год хоћеш...</p> <p>По свој пр |
| љај Очев потрудих се отворити, проживех мој блудни живот«...{S} Љубомир осети како га опет неко |
| а после, кад ми одемо...</p> <p>— У <hi>мој</hi> манастир нека нико не улази са својим уставом! |
| ацрвенеше и овлажише <pb n="10" /> — Е, моја Миро... <hi>никад</hi> се више нећемо видети.</p> |
| лишавање« из прочитане задаће.</p> <p>— Моја, проговори он, не гледајући не само у књигу но ни |
| <p>— Тето, ђаволе-е...{S} Од недеље је моја чреда.{S} И ти долазиш под моје, оногај... како ћу |
| ле не треба ничији пристанак...{S} Ја и моја <pb n="243" /> Јула: она с њеном машином, а ја, шт |
| У греху се зачех и у греху ме роди мати моја«... говори Љубомир гласно, одушевљено, као да неко |
| ну и своју једину погодбу: »Твоје месо, моје кости«, остави дете и оде.</p> <p>За шест година и |
| деље је моја чреда.{S} И ти долазиш под моје, оногај... како ћу рећи... под моју власт.{S} Хап! |
| а.{S} Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако«...</p> <p>Шта је ово сад?!...{S} Не разлази |
| p> <p>— Ала везе, сињу ли му!... ка ово моје коло! завршује воденичар.</p> <pb n="158" /> <p>Ди |
| а онај челопек горе, па погледам долину моје лепе Груже, како се њоме на све стране размилио св |
| и ја ћу се постидети њега у царству Оца мојега«, па одједном севну очима и готово гласно одгово |
| иташе је, а кад наиђе на речи: »сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела...{S} И раздри |
| <p>«Дознали!...{S} Да се бега!...{S} А моји... шта ће они?...{S} У свет!«... мисли дечко, улаз |
| ће пре да га пита...</p> <p>— Шта веле моји... тата, Вујица, стричеви? пита не дишући.</p> <p> |
| ризну плакати.</p> <p>— Сви тројица сте моји, наставља старац кроз плач: сви сте ми једнаки.{S} |
| тамо, хм... тамо на пригревак, кад се и моји калуђери осете друкчије... па се размиле по перили |
| о од оних великих... оних, хм... па ови моји запевају, све се тресе...{S} Обешењаци Василијан и |
| ..{S} Таман се нешто замислио, кад пред мојим носом мрда црно...{S} Дрекнух, па што игда беше с |
| Ђавоље ово време !...{S} Кад пред самим мојим носом — човек!{S} О, 'натеме!...{S} У мал’ не дре |
| ругом којечему.{S} Највише сам мислио о мојима и о теби, о нашој игри и тако...{S} Он хтеде пом |
| p>— Хе-хе... па ти си учевнији од свију мојих калуђера, насмеја се шаљиво игуман, који никад ни |
| о бајаги, није од истине...{S} Па право мојој кући.{S} Хинтов царски сав од злата, и већ све се |
| кле смо се смиловали да учинимо посјету мојој госпођи!{S} А молићемо, што смо ми тако горди?</p |
| ва је жена ухваћена сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеди да такове камењем убијамо |
| под моје, оногај... како ћу рећи... под моју власт.{S} Хап!{S} Ђаволе-е... отеже Максим тромо, |
| Па ако се бојиш твоје госпође, ја имам моју собу, где смем примати госте...{S} Па би могао дов |
| еш.</p> <p>— Хе мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни за владичанство! узвикну младић одушевљено |
| ам по вашем реду и обичају, а ко дође у моју кућу, мора се владати по нашем обичају.</p> <p>Лео |
| .. то је лепо, мисли игуман.{S} То је у моју славу...{S} Кад, рецимо, дође у манастир владика и |
| {S} Сотона... лукави сотона увукао се у моју душу, а ја слаб, страшљив, не знађах него се подад |
| S} Кад се закалуђериш, довешћу ти једну моју прију; таман ће дотле порасти.</p> <p>— Нека, не т |
| има своју главу.</p> <p>— Хе, да видиш моју Аницу.{S} Ни Маџарица јој није равна!{S} Па ми леп |
| ти како се диже у вис пара са угрејаних мокрих чарапа и дизлука.{S} У кући настаде дуго немо ћу |
| 106" /> наточити воде и донети га онако мокро и хладно на сто.</p> <p>После неколико минута утр |
| ди са себе капљу по капљу, која пада на мокру земљу.{S} Птице се не чују; вране изгледају одвра |
| ле родбине за њим, понавља му се ранија молба: ако може, нек’ се не калуђери...{S} И, напослетк |
| парче хлеба.</p> <p>Не помогоше никакве молбе, савети, преклињања свију другова да не срамоти и |
| ећива срца, готова да се одазове свакој молби црне браће...{S} Морала је она бити са њима добра |
| </hi>.</p> <p>— Добро, онда опет спреми молбу да је понесем собом, па ћемо ти одобрити.{S} Ово |
| високе столице, са јастуцима за седење, моле их да причекају, и онда се жене устумарају.{S} Шиљ |
| оној дивљој, страшној лепоти природној моле Богу за своје грешне душе, нека живе онако, како о |
| »Какво је ово чудо !{S} Гледа као да се моли Богу...{S} Очи му некако сасвим покорне, поштене.{ |
| .{S} Хм... добро, добро...{S} Иди па се моли, одговори смешећи се иронично и савијајући писмо.< |
| занесен.{S} Заборавио је да се крсти и моли Богу, само је гледао, гледао... и осећао како се л |
| јело, преобуке, постеље и тако...{S} Он моли да је приме лепо, па ће бити њоме сви задовољни.</ |
| змеш Јованку...</p> <p>— Не, не о томе, молим те! узвикну монах преплашено, дигнувши руке у вис |
| аш, мислио сам — али немој да се љутиш, молим те — мислио сам, да све ово што се ради по манаст |
| ади како знаш.{S} Али те само једно сви молимо: немој се калуђерити.</p> <pb n="59" /> <p>Љубом |
| — Што?...{S} Ти си побего из манастира, молио се у испосници до мртве главе... па зар то није с |
| »дериште« рећи.</p> <pb n="157" /> <p>— Молио бих понизно, ако може, да се размислим до мрака.. |
| заплетао и брзао при читању познатих му молитава из требника...{S} Започе проносити ускршњу вод |
| таде велика, силна по духу, јектенија — молитва »о брату нашем Леонтију«: да му Бог помогне неп |
| најзаноснија и најпобожнија хришћанска молитва... дугачка је веома, а што је читалац боље разу |
| 05" /> <p>Гости заузеше места, очита се молитва, игуман благослови трпезу и поче обед.{S} Млађи |
| >Али кад је посао, мора се заборавити и молитва и све...{S} Данас је недељни дан, игуман има го |
| ло извршити једно прешно крштење, затим молитва над једном болесницом и потом се имала започети |
| загрме сложан весео одговор монаха, као молитва за новога брата...</p> <p>И ако беше у светлом |
| 8" /> или монотоног механичког читања и молитвања у цркви!{S} Бар да остадоше парохије, па би с |
| о исто онако као и Антоније.{S} Пећина, молитве, па и сама кушања сотонска .. све је исто.{S} И |
| о од ове сложно испеване <pb n="199" /> молитве и од свега што се учини са њим, па му грунуше с |
| ...</p> <p>Архимандрит већ прочитао две молитве и, пошто последњи пут закле збуњена младића: да |
| да његово срце све више привлаче и ове молитве, и ово тамно здање и ова тиха побожност, што се |
| отац Сава прими ножнице и, после кратке молитве, режући на четири места унакрст, меке, дугачке |
| а реци, па ће опет наставити непрекидне молитве, читајући их из оне старе ирмологије и часловца |
| кама на престо, говорећи гласно црквене молитве, које је знао на памет.</p> <p>Очитао је до сад |
| ћи се само мрмљањем скраћене опроштајне молитве, не питајући никога за грехе, ако се ко сам не |
| ичешћен, а калуђери кидисаше, те читаше молитве, крстише и површише све послове, који су их чек |
| и улази у пећину, крстећи се и шапућући молитве, које је Антоније имао обичај изговарати.</p> < |
| бучје, крстећи се непрекидно и шапућући молитве...{S} Лишће шушти, преврће се и избија у вис по |
| ати челом хладни под...{S} Та ове су му молитвене речи најбољи одговор на данашњу сумњу и потвр |
| рским општим трпезаријама изглед и дух »молитвених места«.{S} И кад човек улази у овакову одају |
| а водом.{S} Остало време проводио је на молитви, или у побожном размишљању...</p> <p>Ах, како м |
| не окуси ништа.{S} Целе поћи проводи у молитви и разговору с Богом... спава тек четврте ноћи п |
| >почетак</hi>, који никоме није лак.{S} Молитву над једном слабом старицом изврши мало боље, ал |
| ан, или се пријави која побожна душа за молитву.{S} Манастири не раде своја имања, него их дају |
| '</p> <p>А Леонтије затвара очи, шапуће молитву и бега, остављајући често недовршен посао.</p> |
| рхимандрит наслони књигу и стаде читати молитву: »Господе, Боже наш... прими слугу твојега, <pb |
| ја, над њим загрме Савин глас, читајући молитву: »Отвори срце твоје... и чуј глас господњи: ход |
| нику«... изговара у мислима испрекидану молитву заморени бегунац, јер већ не може ни шапутати.. |
| цом сваки кутак пећине, видео где ће се молити Богу, где ће спавати — онда се обрте око себе и |
| да учинимо посјету мојој госпођи!{S} А молићемо, што смо ми тако горди?</p> <p>— Ја не бих рек |
| тати, док су она друга строга правила — молчаније, послушаније и тако даље стајала баш пред очи |
| пазећи највише на две монашке обавезе: »молчаније« и »послушаније«.{S} У његовој природи беше м |
| ...{S} Чудно... чудно!...</p> <p>»Стига мом оцу!« рече попов синчић, смејући се са њима, који ј |
| (како је чему време), вешт овоме послу, момак.{S} По манастирским парохијама разиђу се сви калу |
| враћа манастиру, док не сврши посао.{S} Момак ће манастирски долазити свако јутро, и односити п |
| мет...{S} Буди бог с нама!«... премишља момак и смеши се иронично и усиљено.{S} Још му дрхћу ус |
| .</p> <p>— Нека, не треба!... јок! виче момак у забуни, вешајући торбу о раме.</p> <p>— Не треб |
| но; сад је сасвим отворен, прост, весео момак.</p> <p>— А наше, наше... он удари гласом јаче и |
| тну му на уста и притиште добро.</p> <p>Момак се најпре промешкољи, али кад дође тешко дисање, |
| та, а Љубомир, добивши неку крпетину од момака, леже на једну клупу, покри се и заспа истог тре |
| немареност и нема сањивост...</p> <p>Од момака и послуге никога, осим Јованке и њена мужа.{S} Н |
| утром мораш устати пре свију, пре самих момака, па овде под звонару.</p> <p>— Лако ћу ја то, ре |
| ушљив ваздух, па нити чу звона ни журбе момачке; а ови се и не сетише да га пробуде: сваки се б |
| >Лагано, бојажљиво, скоро нечујно лупну момачко звонце, које виси испред кухиње...{S} Оба ђака |
| наде — па са сузама замоли, да му даду момка у помоћ до његова самостана.{S} Али, момци се бех |
| а.</p> <p>— Шта чекате! грмну игуман на момке, који дохватише преплашена Николу за рамена и изв |
| им код Савине испоснице.{S} Послао је и момке и калуђере да разгледају пећину, да прокрстаре це |
| а...</p> <p>Тетка грди, псује, нарочито момке.{S} Али момци знају да је тетка добра, да је та г |
| 0" /> ради тога, да би постао механским момком. »Није то, није!... друго је!« узвикује му тај г |
| боко у ноћ; ђаци се разиђоше по собама, момци се поређаше око шпорета, а Љубомир, добивши неку |
| ка у помоћ до његова самостана.{S} Али, момци се беху сви разишли...</p> <p>Тако Љубомир доби м |
| свођене вратнице...{S} Тетка, калуђери, момци, па чак и они сељаци дахнуше душом слободно...</p |
| pb n="229" /> пићем.{S} Калуђери, ђаци, момци, чисто занемели од изненађења...{S} Мислили су да |
| а сад нема кога да тај ред настави.{S} Момци, ненавикнути и збуњени, снују по кухињи и сваки ч |
| гледа да се уклони од разговора.{S} Кад момци и ђаци почну пред њим говорити о женскима, он узд |
| овима.{S} На први звук звона поустајаше момци, стадоше се облачити са журбом, и како се који сп |
| поизлазили напоље сви калуђери, ђаци и момци, потом се враћа у своју ћелију и наставља прекину |
| и тетка поседаше за столове.{S} Ђаци и момци изнеше на двориште, под хладовиту и сенасту липу, |
| ...{S} Гости појурише за њима, а ђаци и момци, видећи се овако усамљени на ударцу игуманова стр |
| >А Љубомир, кад се разбегоше сви ђаци и момци, нађе се у неприлици: побећи ће и он лако, али шт |
| се окупили љубопитни манастирски ђаци и момци, па слушају, разјапљених уста, његова причања о п |
| ју страну, за својим послом...</p> <p>И момци весели; нико се не жури на посао.{S} Или гледају |
| мислио...</p> <p>— Е, богме кад се таки момци замисле, ту нешто има!... рече она шаљиво, смејућ |
| ћи више о самоубици.</p> <p>Ђаци и неки момци беху још раније отпуштени, и сад, од онолике задр |
| тка грди, псује, нарочито момке.{S} Али момци знају да је тетка добра, да је та грдња тек само |
| прилог у бисаге или котарицу.{S} Вешти момци настављају прекоре и тражњу прилога, па се тако ц |
| их се свали сав посао огромне куће, јер момци имају сваки своју »струку«, па ни један неће да ч |
| н седајући тромо на своје место.</p> <p>Момци изиђоше одмах, јер не беху достојни слушати ове с |
| евање.{S} То су калуђери са ђацима па и момцима — ко је хтео — држали сваконедељно веџбање у цр |
| отегнутим узвиком: ‘</p> <p>— Ехе-еј... момче!</p> <p>Љубомир му прилази са поштовањем и озбиљн |
| , поштене.{S} Ово ће бити некако ваљано момче као поручено за мене, само да га одвратим од Беог |
| ођоше две непуне године.{S} Љубомир већ момче.{S} Дува љута мећава са Маљена, па затрпава цело |
| ц.{S} Остаде сва кућа на леђима невешта момчета.{S} Радио је много за своју кућу и то му не беш |
| Мало звоно одјекну кроз нему тиху ноћ, монаси стадоше читати »часове«...{S} Љубомир, по правил |
| > Леонтија«... отац Сава малко застаде; монаси се насмешише задовољно, а погнути искушеник, мрд |
| о обичају потоњих дана, неће бити...{S} Монаси сложно, тихим, лаганим гласом запеваше тужну пес |
| } Сви поскакаше иза столова.{S} Братија монаси, сматрајући последњи узвик као »отпуст«, нагоше |
| на причешће у тако великом броју, да се монаси уплашише, како ће подмирити оволики свет.{S} Арс |
| е што више спремило због госта, па су и монаси поседали са игуманом.{S} По лицима »обичних гост |
| ако громовито-убедљив и одлучан, да сви монаси, и они што седе, и они што слушају, стоје као пр |
| тајаху неке старе црквене књиге, што их монаси остављаху за целивање посетиоцима, осветљен слаб |
| ове некакве црквене књиге.{S} Сва браћа-монаси, у празничном руху, са неким напрегнуто озбиљним |
| новог, Богом створеног човека...</p> <p>Монаси певаху тако лепо и заносно, новом иноку беше так |
| робовања и ослобођења српског...</p> <p>Монаси се одобровољили, раскравили се и гледају победни |
| Доведи! загрми игуман са двери.</p> <p>Монаси се ужурбаше...{S} Велимир узе Љубомира за руку, |
| и остао са својом духовном децом, новим монасима.{S} Од тада настаде оно сурово деспотско понаш |
| </hi> се живи!...</p> <p>И сад се млади монах сећа својих давно порушених идеала онако исто, ка |
| томе се, још од јутрос, забринуо млади монах.{S} У сваком селу има неколико домаћинских кућа, |
| да бити слуга« мисли у себи ново-печени монах и не испушта из очију сваки покрет игуманов.</p> |
| ћемо се још кад видети? узвикује сетни монах, остављајући најмилији кутић на свету...</p> <p>— |
| се.</p> <p>— Де ти... ђаволе! одговори монах, обарајући очи к земљи.</p> <p>»Хм... сад је омек |
| ивиш?</p> <p>— Па, једнако!... одговори монах, гледајући зачуђено старешину, мислећи у себи: »Ш |
| {S} То је сад онај <hi>други</hi>, онај монах...{S} Чекај, није!... то сам сад ја.{S} А онај <h |
| S} Где сам ја?!«... запита се преплашен монах, гледајући окамењеним погледом како се претура и |
| ће бити!« помисли у себи уморан и озебо монах, стајући на крај, иза монаха, који лагано иђаху з |
| > <p>— Не, не о томе, молим те! узвикну монах преплашено, дигнувши руке у вис, као да се брани |
| ико ће се забавити у овом послу.</p> <p>Монах погледа очајно у небо, уздахну и погну главу трпе |
| ран и озебо монах, стајући на крај, иза монаха, који лагано иђаху за архимандритом...</p> </div |
| ла је давно поноћ, а у мислима узбуђена монаха прелећу све саблажњивије слике из Велимирова бра |
| у месеци за месецима, а у глави побожна монаха витлају се све нејасније, све тамније слике, меш |
| е анђелског образа и бити увршћен у ред монаха?{S} Чини ли то из слободне и добре воље?{S} Хоће |
| баш владичине речи: »Требају му она три монаха, а Леонтија ћемо на јесен у школу«...{S} Досетио |
| ди помилуј! загрме сложан весео одговор монаха, као молитва за новога брата...</p> <p>И ако беш |
| уверити се: нема ли тамо оних идеалних монаха, о каквима је он до скора сањао.{S} И отуд се вр |
| тири.{S} Помену огромне заслуге потоњих монаха за време робовања и ослобођења српског...</p> <p |
| науком Христовом, са животом пређашњих монаха, са уставом манастирским, откривајући сав ужас п |
| ишта!{S} До сад је владика попио његове монахе на веру; не пита их ништа; <pb n="120" /> ко вел |
| ужаснијим бојама стаде цртати сувремене монахе и манастире, осветљујући грозне цртеже многоброј |
| авати« отац Сава, пазећи највише на две монашке обавезе: »молчаније« и »послушаније«.{S} У њего |
| тешке погодбе, са којима се улази у ред монашки, и Љубомир се, са живим, одушевљеним блаженство |
| испод икона, исписана главнија правила монашког живота.{S} Николи је пало у очи само то, што ј |
| у Бог помогне непорочно довршити намеру монашког образа... остати у побожности и чистоти... одб |
| скоро година, како се отац Сава огрнуо монашком расом, а двадесет и шест како управља овом зна |
| се зову!</p> <p>Овако дугачак игуманов монолог запрепасти калуђере.{S} Он није имао обичај да |
| га одаваше својим шуштањем.{S} Пандуров монолог одједаред престаде, чега се он још више уплаши, |
| p>Љубомир му све исприча, па и пандуров монолог, онако како га је он разумео.</p> <p>— Еј, дрља |
| мом његовом главом настави се пандурски монолог.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, тако ли ви знате!... |
| наука тешко ишла у главу.{S} Слушао је монотона ђачка причања пред попом, научена из књиге на |
| чно празног дремежа, <pb n="238" /> или монотоног механичког читања и молитвања у цркви!{S} Бар |
| pb n="214" /> понеки пут поремети општу монотоност какво везено бело марамче од паргара, што га |
| нако уз реч, како јој је кућа овештала, мора се дизати друга... не треба много новаца, али нема |
| ако ужасно...{S} А тамо... тамо напред, мора бити да је све друкчије, светлије, радосније...{S} |
| аког тренутка.</p> <p>Али кад је посао, мора се заборавити и молитва и све...{S} Данас је недељ |
| реду и обичају, а ко дође у моју кућу, мора се владати по нашем обичају.</p> <p>Леонтије пружи |
| ља руке задовољно, а манастир шта ће... мора бранити своје, од старине наслеђено, право...</p> |
| S} Није ту све... има ту нешто друго... мора имати!{S} Јер, што би се онда мучили толики испосн |
| Соломуново слово !«...{S} Јест, јест... мора да је светац.{S} Него кажем ти: остави ти ово, не |
| е онако каљаве!...{S} Ено... ено!...{S} Мора да је и њој одвратно, гадно!«... помисли он и случ |
| »Што им то мајка ократи пеленгирице?{S} Мора да није имала више оваког сукна«...{S} Било их је |
| ку?</p> <p>— Синђел Прокопије.</p> <p>— Мора да је млад?</p> <p>— Јест.</p> <p>— За то га ја не |
| <p>Разговорио се са женом, уверио је да мора одмах даље путовати (само се боји да га опет не ок |
| азумевајући више ништа, знајући само да мора напустити ово омиљено место, приђе к малом престоч |
| јазанија«.{S} Па видевши да се ова чаша мора испити, обори главу покорно са уздахом и изразом н |
| рити што бар не пије у својој соби, кад мора пити, па му отеже дугачку другарску поуку.</p> <p> |
| може издржати и да после кише и мећаве мора једном огрејати јасно сунце...{S} Тада ће и школе |
| као сви други!...{S} И све онако... све мора тећи по старим, давно издубеним јазићима, баш све. |
| анастирске старешине, држећи да то »све мора пасти«, није плаћао порезу три године.{S} Али не п |
| Ако има синчића, онда шиље њега, јер не мора давати »проценат« учитељу.{S} Десетогодишњи, чумав |
| .</p> <p>— У које време?</p> <p>Овде се мора поменути, да често поновљени непријатни догађаји н |
| треба јести.{S} И најгоре је то, што се мора јести!...{S} Смишљао је да бежи у какву пустињу, и |
| а на другом месту записивати све то, те мора...{S} Што би се људи узалуд мучили!</p> <p>Тако по |
| згледа страшније од многих мука.{S} Али мора се.{S} И он зна где ће га затећи ноћ: тамо око Рад |
| ко је то.{S} А после?</p> <p>— Црква ти мора бити свакад чиста; што се каже: чисто ко у цркви.{ |
| атрпава цело село снегом и мразом, а он мора чак на ливаду, да положи стоци сено и лисник.{S} О |
| прелећу, витлају се...{S} И његов живот мора бити друкчији, по другом реду.{S} Зато га и одваја |
| Соломунова... мисли дечко у мраку: већ мора да је нека царица... а лепа!{S} Па се ја са њом ож |
| »бесполезног рада«, пошто, вели, он већ мора на другом месту записивати све то, те мора...{S} Ш |
| ре држаше да је то нека погрешка, да ту мора бити нешто друго, нешто што он не разуме...{S} Оче |
| њоме и преставља у памети, како светац мора да јури од прилике као муња.{S} И таман да почне с |
| рима дође на ум паметна мисао: »Зар баш мора, рецимо, писме <hi>људи</hi> бити у првом одељењу? |
| га била само једна мисао о будућности: »мора се ићи у Београд, у школу«, а планови су се састој |
| а сад подсмевке не би дирале...</p> <p>»Мора да је потказао неко од ових!...{S} Видео Светозара |
| р ућута.{S} Овде, ради другарске слоге, морају се обрнути уши од неких моралних разлога и прави |
| оград... тамо је цео Сабор на окупу.{S} Морају ме рашчинити, па да би... да би... хм! — он не н |
| дође ли један стран гост, због кога се морају заклати бар два брава, одмах се ови »обични гост |
| <pb n="120" /> ко вели:{S} Савини ђаци морају ваљати.{S} Али се Сава сваке године по два-три п |
| е одазове свакој молби црне браће...{S} Морала је она бити са њима добра и због својих интереса |
| >Мара изиђе и повуче звонце једаред.{S} Морала је трипут, у размацима, поновити овако звоњење, |
| стирским, откривајући сав ужас пропасти морала, вере, побожности...{S} Говор беше тако изненадн |
| </p> <p>— То не знам.{S} Зацело су онда морали бити неки друкчији људи, и сав народ...{S} А ово |
| ињених, који су се и у народу и у послу морали држати и понашати онако исто као што се понашају |
| е слоге, морају се обрнути уши од неких моралних разлога и правила.{S} Само, докле ли ће то да |
| тва, сем онога што је опробао...</p> <p>Морало се одједаред сасвим помрачити у иначе мрачној ду |
| ах са мном.</p> <p>— Како...{S} Ја овде морам живети до смрти, не смем излазити.{S} Прочитао са |
| ме он не види...{S} После: оцу баш и не морам... готово и не смем тако ићи«...{S} И сад отпада |
| оз сузе.{S} Огрешићу се о родитеље, али морам, да не бих тебе изгубила...</p> <p>Велимир јој ст |
| е зовете — трипут више, ондак зна се... морамо и трошити више, одврати му иронично најстарији б |
| > <p>— Е, ту се имаш много полирати.{S} Морамо те много учити и толковати.</p> <p>— Јест, дела, |
| Та да, од користи!{S} И после тога, не морамо ове холбе делити на троје, него опет на пола, ка |
| ти не можеш остати у манастиру.{S} Опет морамо твојој кући, па... по божјем закону!... ,</p> <p |
| настају црне, страхотне слике, од којих морамо бегати, као што учини и зачуђени, изненађени ота |
| шњег поста, пратећи Арсенија по водици, морао седам пута јести са калуђером, једног дана...</p> |
| мало.{S} Њему све изгледа, да је Никола морао овако проћи, јер је дошла његова „чреда“.{S} Виде |
| житије написано најозбиљније, да га је морао писати какав спреман човек и да је тако препуно п |
| спреда и, сагнувши главу толико, да је морао гледати испод обрва, изиђе, управо истрча пред го |
| зују очима на једно место.{S} Трипут је морао додавати ножнице архимандриту, који их је отурао |
| ари гласом јаче и намигну оком, те није морао казати именицу, да знаш што су!...{S} Хе-хе... ти |
| дмириваху домаћу потребу; а виноград се морао напустити због скупа рада...{S} И, да би се доврш |
| цима, да би, по свој прилици, пред вече морао бежати из овога хладна, страшна мрака, да није ов |
| одмах пошље сву досадању уштеду, јер ће морати продати белавку за прошлогодишњи порез.</p> <p>Д |
| гости« нађу у близини и, хтео не хтео, мораш их позвати. ,</p> <p>Приближује се подне, гости ј |
| е одредио редован посао, али поред тога мораш цео дан трчати и радити што ти заповеди он, и тет |
| ш, овде су сви од нас старији, и сваког мораш послушати, што год ти заповеди.{S} Игуман ти је о |
| </p> <p>— Него да се то поправи.{S} Све мораш завести у овогодишњи дневник, па ћемо већ ту малу |
| . сви <pb n="218" /> су грешни, па и ти мораш грешити.{S} А ја те, каже, не осуђујем за то; нег |
| ниш!{S} Дању већ није ништа, али јутром мораш устати пре свију, пре самих момака, па овде под з |
| .</p> <p>— Што?</p> <p>— Па од игумана, море.</p> <p>— Аха... не бригај за то.{S} Спава сад ваш |
| р га погледа зачуђено.</p> <p>— Шта је, море... збори му полугласно Велимир: ти мислиш њега су |
| {S} Он као да вељаше у себи: »Та слажи, море... видиш, помажем ти... ето, не гледам у тебе«.{S} |
| ад бити министар!«...</p> <p>— Имаш ли, море, каква одела? пита га господин Никола у очи дана, |
| тешке, мучне, па ипак примамљиве мисли, море га цела живота!...</p> <pb n="262" /> <p>Непрестан |
| едајући увијеног успаваног ђака.{S} Еј, море... ко си?...{S} Устај, свануло !</p> <p>Љубомир се |
| че...{S} Боже, лепоте!«...</p> <p>— Еј, море... шта радиш ту? викну неко испред њега.</p> <p>Он |
| ..{S} Ти бежиш од нас!...</p> <p>— Јок, море... промуца Љубомир, сагињући главу.{S} Ето, стојим |
| па се никог не бојим!«...</p> <p>— Јок, море...{S} Него сам се уморио од дуга пута, а запао у о |
| д није ни на ум падало...</p> <p>— Јок, море... промуца он гледећи, како се старчеве очи заводњ |
| , ти се канда бојиш мене?</p> <p>— Јок, море...{S} Него да идем... игуман је љут.</p> <p>— Зашт |
| онда кадионице, чираке... <pb n="81" /> море то ћу ти све показати: не вреди ту говорити, док н |
| д...{S} А ово ти је код нас друго...{S} Море, кажем ти: видећеш!</p> <milestone unit="subSectio |
| , па... по божјем закону!... ,</p> <p>— Море знам то...{S} Него само да ме не истера сад, док н |
| дошљак из н-ског манастира...</p> <p>— Море, то... прекиде га Никола.{S} Није ни за што: само |
| ако се радило у стара времена.</p> <p>— Море... отеже девојка ђаволасто: лепше је нама ’вако ст |
| не прође поред отровног места.</p> <p>— Море, сви се калуђери боје смрти, то је чудо!</p> <p>— |
| у прота жалобно и незадовољно.</p> <p>— Море... какав пост! узвикује трећи старији чиновник.</p |
| рећи у стидљив и зачуђен смех.</p> <p>— Море-е-е... отеже приповедач: каки ја !...{S} Не умем ј |
| ћима и најљубазније му шануће:</p> <p>— Море, дивота!...{S} Само синоћ и јутрос пробао, па већ |
| ја кажем да тебе неће.{S} Паметнији је море... и Василијан ширетски баци око на доксат, — и ак |
| ед Божић се архимандрит нечему досети. «Море... промрмља он у себи, — кад ће ти <hi>он</hi> ова |
| и и вртећи се под њеном руком.</p> <p>— Морее... отеже она у смеху, ти се канда бојиш мене?</p> |
| очима му још игра она нејасна светлост, мори га страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем... |
| преварили те истуцо и попио литру неких морских орашчића...{S} После се и сам игуман уплаши, те |
| вање...{S} Хо, брате!{S} До сад се само мотало, а не знаш шта има у клупчету...</p> <p>Леонтије |
| ти вода и бије влага...</p> <p>— Ево ти мотке! узвикује му Велимир, пружајући некакву дугачку б |
| ...</p> <p>А Љубомир се смеши, не прима мотку и осећа како нестаје под ногама карниза...{S} Он |
| Велимир, пружајући некакву дугачку белу мотку.{S} Одупири се њоме, па се не бој...</p> <p>А Љуб |
| младе изданке, смотају их брзо у уста и мотре други сладак залогај.</p> <p>Под густом хладовино |
| није се више одмицао.{S} Све је пиљио и мотрио шта тетка отуд износи.{S} Мислио је само о томе, |
| ла, опаране са старе чарапе.{S} Овде ће моћи, само да прострем чаршав...{S} Дијете!... викну, у |
| е треба сад, ја како...{S} А после неће моћи ни једна жена проћи на миру поред тебе.{S} Реци му |
| .</p> <p>А Маљен одозго величанствено и моћно избија у светли недогледни зрак, и немим ћутањем |
| усколутан дим, угледаше на поду широку, моћну фигуру Максимову, са раширеним уплашеним погледом |
| пут.{S} За њим весело ступа, с великом мочагом у руци и набијеним кострутним бисагама па врату |
| циљ живота...</p> <p>Чим наступи дубока мочарна јесен, отац Сава занеможе.{S} Првог дана обузе |
| па гледа тај велики, до сад не виђени, мравињак од деце, како се шарени разноврсном одећом, ко |
| .. ако велиш, ја ћу им рећи... да се не мразиш?...{S} Знаш... они мисле, кад си таки господин, |
| Маљена, па затрпава цело село снегом и мразом, а он мора чак на ливаду, да положи стоци сено и |
| дног зрачка смисла и умна живота!...{S} Мрак, тама, бескрајно ништа!...{S} Пред њим на пању игр |
| кој екстази...</p> <p>У вече, кад обузе мрак и иначе мрачну густу шуму, кад се кроз хладну влаг |
| тац Сава не види ништа, до таму и густи мрак, кроз који севне понекад нека падалица или репатиц |
| једном са мислима.{S} Загледа се у онај мрак, а у глави му се поновише све малопрешње слике вес |
| и га на њ, гледајући на другу страну, у мрак.</p> <p>— Тако ти Бога, шта радиш ту? пита прота, |
| здахну, усправи се и, гледајући некуд у мрак, проговори:</p> <p>— Што бегам из собе, велиш.{S} |
| е морао бежати из овога хладна, страшна мрака, да није овог светлог пламена, што му душу разгаљ |
| се јадне, гладне и жедне стоке до самог мрака.{S} Шумар заметне пушку за леђа, па оде у девето |
| p>— Ниси, брате, ниси, одговори онај из мрака пријатељским гласом и приђе му.{S} И ја сам ђак м |
| им гласом прошапта Велимир.</p> <p>— До мрака! ..{S} Њему би до мрака, а онај тамо чека у недељ |
| ир.</p> <p>— До мрака! ..{S} Њему би до мрака, а онај тамо чека у недељу...{S} Знаш ли да преко |
| х понизно, ако може, да се размислим до мрака... слабим, уплашеним гласом прошапта Велимир.</p> |
| аденије... шапће Никола и мрда руком по мраку, да нађе конопац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо |
| лу ноћ; кад се воштаница угаси, он ће у мраку, другу неће палити...{S} Изјутра, у свануће, умић |
| иње... »Она Соломунова... мисли дечко у мраку: већ мора да је нека царица... а лепа!{S} Па се ј |
| асно осветљених лица, која одсјајкују у мраку...</p> <p>Љубомир се прену, пробуди се и сад тек |
| о вели Љ. Вуличевић, хладно, као ледено мраморје олтарско!...</p> <pb n="183" /> <p>Љубомир се |
| као да одједном упаде у некакав други, мрачан и ужасан свет...{S} И како то би... кад се то св |
| апљица које му падају за врат и погледа мрачан отвор на пећини.{S} Махну руком преко влажна чел |
| дуге степенице, које воде у простран и мрачан манастирски подрум.{S} Задахну их онај познати п |
| ено шумско вечерње брујање, пећина беше мрачна и ужасна...{S} На противном крају од уласка, там |
| а калуђер се диже на колена и погледа у мрачни храпави свод пећински...{S} Болан, очајан прекор |
| оз бескрајну манастирску шуму, те се из мрачних и неприступачних дубодолина стадоше вући стотин |
| ивати по њему...{S} Па није баш ни тако мрачно... гле, светли се пред очима.{S} И има нешто при |
| е оком, колико му корака остаје до оног мрачног угла, из кога бије јака светлост кроз прозор.{S |
| о се одједаред сасвим помрачити у иначе мрачној души Максимовој.{S} Он је изгледао као курјак, |
| ли се тада кувало у оној празној, вечно мрачној души, која је за све досадање случајеве у живот |
| ти љуте очајне боле...{S} Разлеже се по мрачној пећини испрекидано, горко јецање и прави детињи |
| же на постељу и стаде уморно гледати по мрачној соби...{S} У глави му читав хаос, па ври...{S} |
| .</p> <p>У вече, кад обузе мрак и иначе мрачну густу шуму, кад се кроз хладну влагу разли оно т |
| {S} На средини крша зјапи велики улаз у мрачну пећину, испод кога дубоко, дубоко доле, весело ж |
| убомир гледа у жуту чађаву таваницу, не мрда очима и не трепље, само му се по лицу често разлев |
| родневно сухојаденије... шапће Никола и мрда руком по мраку, да нађе конопац. — Еј, да ли га си |
| се нешто замислио, кад пред мојим носом мрда црно...{S} Дрекнух, па што игда беше снаге ђиласну |
| смешише задовољно, а погнути искушеник, мрдајући главом под тешком књигом, помисли: »Шта ово он |
| о гвожђе, али, за чудо, рука не може да мрдне.{S} Покрене је другом руком, и де-де на више обем |
| ли пред очима, а ногама не може више да мрдне.{S} Стао као окамењен, па гледа како се преливају |
| у гори, слободан и све... само, — да не мрдне куд белавка...</p> <p>»Сад се јадна Мира мучи сам |
| <p>— А ви’ш... овај мој мали неће да се мрдне без обуће и јелека.{S} Дође тешко време!...</p> < |
| о, па се боји да не поквари све, ако се мрдне.</p> <p>— Папоња једнако вуче козе у Јеленац.{S} |
| олошки значај.</p> <p>Сава, смешећи се, мрдну очима тетки, која, кроз прозорче, слушаше како се |
| указаше прозори од ћелија и на једноме мрдну калуђерско лице, кад затресоше и загруваше лаке т |
| <p>Прође четврт часа.{S} Чобанче се не мрдну.{S} Мирише цвеће планинско око њега, задише <pb n |
| фигуру, која му се приближаваше, али не мрдну ничим другим и не покрете се.</p> <p>— Шта ту чин |
| ео.{S} Срећно прође опасност: игуман не мрдну ни главом, кад му он саопшти своју одлуку.{S} Беш |
| штеточињи у целом селу.{S} И кад му пре мрдну испред очију!...{S} Мало јој је овако лепе зелене |
| ...</p> <p>— Пуштај, застења мушкарац и мрдну рукама да се ослободи овог терета, који га стегао |
| ки од гостију потражише воде.{S} Игуман мрдну Николи:</p> <p>— Са чесме! заповеди одсечно, што |
| сувишних узвика и излива.</p> <p>Игуман мрдну очима, ђаци за час променише на столу чаше и вино |
| између игумана и Максима.</p> <p>Игуман мрдну оком на ону страну, где сеђаше Максим и повуче кр |
| ади нас — батали!...</p> <p>Архимандрит мрдну очима, налоњу уклонише, а Нићифор се придружи пос |
| право!«...</p> <p>— Точи! викну игуман, мрднувши неосетно једном обрвом и гледајући ко и пре ра |
| p>Чобанче се одазва обичним узвиком, не мрднувши главом.{S} Занела га је нека необична мисао, п |
| зањиха и паде на траву као покошен, не мрднувши ни руком ни чим другим.</p> <p>— Куку!... што |
| азио кад је игуман само очима и обрвама мрднуо...</p> <p>Гости уђоше у трпезарију, која замирис |
| , кад си везан као конопцем, не смеш се мрднути по својој вољи, него све чиниш по туђој наредби |
| p>Старији калуђери почешаше се иза уха, мрднуше веђама и ћуташе, а млађи макоше руком преко брч |
| о одговара!...{S} Да ли то они њега сви мрзе, или говоре тек ’нако?...</p> <p>— А у тој гимнази |
| о трепери, а његов језик одебљао, па га мрзи говорити... »Нека <pb n="96" /> сад... свеједно, н |
| прилику, са њим кад је најтежи, кад га мрзи да макне ногом.{S} Само му покажи на путу неку тра |
| јој леђа.{S} Она опажа да је младић не мрзи, али је се боји, као нечега страшног и опаког, као |
| о протумачити целу литургију, али га је мрзило да улази у то.{S} Њему је импоновало само оно, ш |
| лепо, рече Велимир; пе свађамо се и не мрзимо се као калуђери.{S} И ти треба са нама лепо... к |
| велике жуте краве, са црвенкасто жутим мрљама по кожи, плаћене по тридесет дуката.{S} Уништени |
| </p> <p>— Мој устав!...{S} Лонцолизи!.. мрмља игуман, не видећи више никог и не разумевајући ни |
| омир Васић, ученик велике гимназије«... мрмља дечко у себи (рекли су му да се ова зове „велика“ |
| као и твој газда... сви сте једнаки... мрмља пандур, везујући поводнике за јасле и гледајући п |
| атраг изненађен и уплашен, крстећи се и мрмљајући:</p> <p>— Часни га!...{S} Натема га!...</p> < |
| и... мисли Љубомир, слушајући пандурово мрмљање.{S} Од куд ме угледа, слава га убила!«...</p> < |
| вет на исповест, ограничавајући се само мрмљањем скраћене опроштајне молитве, не питајући никог |
| о ново.{S} До сад је он отезао, гњавио, мрмљао и није знао дати никаква одговора; игуман се сме |
| есео за својим вођем, који нешто у себи мрмљаше.</p> <pb n="66" /> <p>— Ја знаш идем... поделио |
| и здравља, али ето, немам са чим да их мрсим...{S} А продаје се до саме наше куће једна ливади |
| гачка врећица, окренут главом руди, као мртав лежи Љубомир.{S} Скидоше га и положише на под у х |
| но и као да очима говоре један другом: »Мртав, није него...{S} Гле како је задриго, ципов гејач |
| смеје, шали... јер шта би друго радили: мртва калуђера не ваља жалити!</p> <p>— Дај врућу!{S} К |
| де пренеражен од чуда...</p> <p>Опеваше мртва калуђера и сахранише, увијена у рогозину, повезан |
| ајстарији члан породице, у ћелији, крај мртва Саве, кошка и препире са Арсенијем, због једног н |
| и тако под престолом, пресамитио се као мртвац...{S} Пипамо га рукама, —хладан као лед...{S} Да |
| пошто се сврши његова чреда читања над мртвацем, прође ходником и двориштем, гледајући шта се |
| ке разграђена котара, и он стоји тако и мртвачки обара пијану главу...{S} Он не зна да ли што ч |
| тетку: образи му пребледеше, дођоше као мртвачки, а очи севнуше неком нејасном злобом и узбуђењ |
| о из манастира, молио се у испосници до мртве главе... па зар то није светачки?</p> <p>— Тако т |
| а починио...{S} Васкрсао <pb n="125" /> мртво дете!«...{S} И у његовој занесеној главици он већ |
| т дана није ништа окусило и донесено је мртво у манастир.{S} Нека вам обећају владичанство... п |
| вучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, мрцино — наставља пандур оштријим гласом — да ли има ме |
| се врати.</p> <p>— А нећеш много, бесна мрцино, зацело не!...{S} Еј да ли те хоће курјаци сву р |
| дотера, управо довуче једно полумртво, мршаво кљусе, упрегнуто у таљижице, на које је игуман, |
| готова вода за мој теј? рече, стењући, мрштећи се и превијајући се, старији од првога, калуђер |
| сеније, нагибајући се на десну страну и мрштећи се.{S} А ти ми спреми, роде...</p> <p>— Нађи ми |
| онизно на протине шале, само се увија и мршти, и ако га сад баш ништа не боли.</p> <p>Прота ће, |
| моћна туга севнуше у оку <pb n="261" /> му...{S} Али се то око брзо овлажи, и из њега закапаше |
| p> <p>— Одведи овога код Радојице, нек’ му помогне тамо у штали, рече она Николи.{S} Господин в |
| За јело није понео ништа, а и не треба му за сад.{S} Антоније и други иноци по неколико дана н |
| >Леонтије брзо окрете леђа свима, глава му се затресе и чу се загушени хропац, а потом јецање.. |
| мене?...</p> <p>Никола пребледео, глава му се немоћно врти и тресе, сав се омлитавио, начинио с |
| ком, онда је вреднији од свију.{S} Сева му!...{S} Хе-хе... заврши он и махну руком, нашта сва т |
| што ће му она одбити лево бедро.{S} Ова му почаст <pb n="165" /> изгледаше много необичнија од |
| је широке, дебеле, ћосаве усне, од чега му цело лице постаде округло, збрчкано и усиљено весело |
| од некаква хаџије са Теразија, за кога му после рекоше да прави ћевапчиће, помислио: да ли је |
| ="113" /> држање онога синђела, за кога му рекоше да ће бити владика, и некако је нејасно своја |
| имиром; поздрави се с Ђоком, после кога му приђоше још два непозната, неотесана сељачета.{S} Св |
| ... у далеки, бели свет!...</p> <p>Нога му корачи...{S} Он се не осврте на плави широки врх Маљ |
| ога се не тичу радости или невоље друга му.{S} Може ко одсуствовати годинама, па кад се врати, |
| а тамно, као што је и било...{S} И туга му се још свија на души, али гле: ово је сад некаква др |
| а да кажеш... кад те капетан позове, да му кажеш: ја сам, реци, господине, ђак; идем реци на ве |
| p>— Нађи ми, Василије, ђегођ татуле, да му искувам у теју, смеје се тетка и приставља ђезве.</p |
| га сече као сабљом...{S} Чини му се, да му тај поглед вели: »Свршио си!{S} Најпре ћемо браду — |
| никакве наде — па са сузама замоли, да му даду момка у помоћ до његова самостана.{S} Али, момц |
| Вујова деца.{S} И калуђеру се чини, да му оне живе и плашљиве, вижљасте очице говоре: »Наше је |
| ао.</p> <p>То је био довољан заклон, да му Арсеније не сме ништа наредити.{S} И он оде, мислећи |
| ек.{S} Једном сам га баш био позвао, да му кажем све ово, што теби казах...{S} Тако ми нешто би |
| гледа на знак, који је синоћ утувио, да му покаже правац пута.</p> <p>Све је добро; и он таман |
| ом иноку беше тако топло и пријатно, да му се учини као да је мали, као да се одједном врати то |
| оће добро да окади и осветли пећину, да му замирише тамњаном и воском као права црква, па после |
| еком немом тугом и црном туробношћу, да му одједном све онемили, да почне сасвим другим очима г |
| — молитва »о брату нашем Леонтију«: да му Бог помогне непорочно довршити намеру монашког образ |
| што остаде код студенца, па помисли: да му је сад!...</p> <p>А он је мислио да је за храну најл |
| исто време он беше на чисто с мишљу: да му се не може душа смирити, док ову књигу не прочита.</ |
| и никога; стаде као човек, који чека да му се очита смртна пресуда.{S} Школа се утаја...{S} Дец |
| аш ли, Спиро, да ми дође толико пута да му кажем: дијете, иди кући, ожени се, па буди срећан чо |
| е и купе се на крајевима, и он осећа да му још стоји на срцу сва она тежина, што се навали на њ |
| оставише саме, и никако не може сад да му дође у главу: зашто би му то било неправо?{S} Обузет |
| ипе Максим и хтеде скочити, али нађе да му је лакше само махнути руком, као да брани пилиће од |
| још узрок Николиној казни, држао је да му је дошла чреда, па квит...{S} Сигурно је још пре њег |
| уробној самоћи, нешто га притеже, не да му дисати...{S} А он је тако рад другом животу... јер о |
| пет, при тако строгу животу, деси се да му изиђе пред очи некакво чудно виђење <pb n="144" />, |
| слобођен игумановим ћутањем, реши се да му тако одговара до краја.</p> <p>— У које време? понов |
| уман испод очију погледао, старао се да му задркће широки рукав расе.{S} А »преподобно« лице сп |
| ко даље, али све површно : видело се да му је све то већ познато.{S} Пажљивије га стаде питати |
| и, да га она некако страшно гледа, и да му није немио тај поглед.{S} Он опази чак да му је мило |
| ободи новог брата од свију послова и да му буде на руци у његовим строго-испосничким намерама.. |
| гову.{S} И кад се сит исплака, осети да му је добро и да се полако враћа пријатна топлина, која |
| ти! узвикну Леонтије весело, држећи да му друг не може на ово ништа одговорити.</p> <p>— То не |
| је немио тај поглед.{S} Он опази чак да му је мило што их оставише саме, и никако не може сад д |
| таде вртети; хтео би нешто рећи, као да му нешто није по вољи, али Николина глава тако ситно тр |
| ђерити!... дрекну игуман злобно, као да му је тетка крива.{S} Скинуће ти сукњу и натући антериј |
| обузима га нека збиља и изгледа као да му није баш до јела...{S} По зидовима, испод икона, исп |
| шта ни било!{S} И њихови погледи као да му веле: »Ништа, ет’... све је као обично... у реду«... |
| тек вратио из села, тада је разумео да му је ово место незгодно и тешко, да се ту не може <pb |
| у, неће ли га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... одоцниће за пут.</p> <p>Одједном се з |
| ика, беше доста.{S} Чак му се чинило да му је све овде, у овој кући, по вољи, али из дубине душ |
| е и загледа се у њега...</p> <p>Изгледа му сад као неко необично лице, о коме је много слушао, |
| дговор готово од речи до речи.{S} Газда му остаде задовољан, <pb n="32" /> па га посла да спрем |
| ља са великом милином и заносом, и онда му срце дође тако пуно, у грудима га задише некакво рад |
| ће овај бити твој, <pb n="83" /> показа му Велимир постељу у углу, на другом крају од пећи, док |
| е...{S} Кроз помућене сузама очи, указа му се још једаред Велимирова породица као у некој сјајн |
| но каже: »Реци, вели, Васи то и то«; ја му одмах све испоручим, па нико не зна...{S} Добри су љ |
| о, као неки велики, велики коњ...{S} Ја му лепо видим сапи, и једна му је нога као. .{S} Боже м |
| </p> <p>— А због чега ти живиш? насмеја му се друг.</p> <p>— Ја... ја, брате, сад не знам.</p> |
| свете службе црквене и на осећања, која му оне изазивају.{S} Свагда је у цркви, као да је први |
| ке и наде узалуд!...{S} Али срећа, која му се једном насмејала, није га тако лако хтела оставит |
| жалио мало на претерану побожност, која му ствара неприлике.{S} Он је знао, да владика живи и д |
| агано пренесе очи на тамну фигуру, која му се приближаваше, али не мрдну ничим другим и не покр |
| рвих листова и прочита један стих, која му прво паде у очи.{S} Читаше: »и измахну руком својом |
| бре...{S} То је професор.</p> <p>— Кака му је оно капа?</p> <p>— Камилавка, што носе калуђери.< |
| ар све то гатке?!... .</p> <p>И владика му сад поручио да се не удаљује много из манастира, хоћ |
| ише веселији изглед.</p> <p>— Ох, мајка му певала, што га тако опраси! узвикује побратим, трљај |
| да, кад би он сам зажелео.</p> <p>Милка му доста пута приђе, кад је залудан, па би одмах повели |
| отуд, докле га тетка не изведе, а тетка му не сме прићи, док се он добро не напије.</p> <p>— Ка |
| ред, пред свима његовим жељама, заузела му целу душу и испунила је најлепшим осећањима...{S} Ал |
| изненади кад је угледа оваку.{S} Дошла му некако друкчија, сасвим друкчија... укочена, сплетен |
| дња и туга целе родбине за њим, понавља му се ранија молба: ако може, нек’ се не калуђери...{S} |
| по трави... довршује дечко, а на уснама му трепери читаво блаженство.{S} Њему је већ у памети ц |
| е баш тешко, започе Никола, и на уснама му заигра блажен осмех, што ће се од те дужности ослобо |
| о може још да иде, једе, пије...{S} Има му тридесет година, висок је одвећ, сух, смежурана лица |
| а још стричева кукуруза...{S} По леђима му помилеше трнци, као да је Савин дан.{S} Стриц је опа |
| , без сумње, оне »добродушне«, о којима му је он причао?</p> <p>Младић се прену и стаде потанко |
| а, види га где седи у хладу, на крилима му читава пласка разне зелене и осушене траве, коју је |
| мно, али познато му, провеја пред очима му при читању ових редака.{S} Он настави даље: »али анђ |
| их брежуљака и како је пукла пред очима му бескрајна раван, и отегла се у недоглед...{S} И тамо |
| и се...</p> <pb n="99" /> <p>Пред очима му још игра она нејасна светлост, мори га страшна жеђ, |
| махну главом са одобравањем, и у очима му се засветли радост, као да је пронашао какву важну н |
| д ће се отуд помолити човек.{S} У ушима му још бруји вика оног сељака, и сад му се чини да неко |
| узбезекнуто, зачуђено сељаче, а у ушима му још бруји одсечан, строг глас малог, чистог, седог д |
| ених ногу у топлој води...{S} Тога дана му и Јованка даде везено марамче.{S} И он не одби њен д |
| ше незгодне за ову свету књигу, а једна му се баш учини срамотна.{S} Дуго је премишљао о овим н |
| оњ...{S} Ја му лепо видим сапи, и једна му је нога као. .{S} Боже ме прости, већа од тороња Саб |
| ву и да је подупре руком...</p> <p>Жена му принесе сок и проју, подиже га да седне и наслони на |
| акије да га трља њоме по грудима, а она му пуну чашицу исте ракије принесе устима. <pb n="163" |
| ма глави му, али он промаче брзо, а она му добаци:</p> <p>— Лоло!...</p> <p>Василијан истрча на |
| чима преко лица девојчетова.</p> <p>Она му каза име села.</p> <p>— Има ли још много до Београда |
| Василијан побеже у други манастир), па му се сад не мили ни црква.</p> <p>Млади игуман седи на |
| , односно будућности »овога детета«, па му препоручује, да ослободи новог брата од свију послов |
| дотера напашену стоку, поједе хлеба, па му газдарица да асуру, два џака с вуном, па седне у хла |
| лиш, насмеја се одважна победитељка, па му скиде с главе мастан процепљен на врху вес, метну му |
| ...{S} Дијете!... стаде жена викати, па му притрча.</p> <p>Беше сав хладан, а груди се брзо диз |
| е пије у својој соби, кад мора пити, па му отеже дугачку другарску поуку.</p> <p>Љубомир већ ви |
| итве и од свега што се учини са њим, па му грунуше сузе...</p> <p>— Брат наш Леонтије облачи се |
| мари јако... како се срце разиграло, па му тесан досадањи скучени простор!...{S} А душа се нади |
| х жеља, Љубомир оде право Светозару, па му стаде наивно причати, како су добродушне и суседа и |
| ли је овај луд, или се само прави?« па му, без предомишљања одговори:</p> <p>— Вршим све његов |
| ре, Максиме: видиш ове ђаволе, одговара му тетка и осврће се око шпорета, тражећи судове за Арс |
| сте се срели ти и отац Максим, одговара му Велимир.</p> <p>— Уједај, дете-е-е... отеже Максим, |
| киње.</p> <p>— Пита она, знаш, одговара му Љубомир: каки ти је оно младић, што ти долази?{S} Ја |
| да чудно, не разумевајући смисао говора му.</p> <p>— Ја се женим! узвикну Нићифор смешећи се.</ |
| уци; кад погледа озбиљна, добро позната му оца детињег, застиде се и сам и увиде да сад не сме |
| његов живот од некаква друга, непозната му живота, да ће због тога од сад све бити <hi>друкчије |
| рати, дочекаће га хладни поглед сабрата му, који као да говори : »А, дошао си!« А ово сад све б |
| и, значајним изразом на лицу, прошапта му:</p> <p>— Амо де!</p> <p>Калуђер приђе другом празно |
| дне, и игумана с друге стране.{S} Доста му је за сад оно, што је од мене научио, вели игуман, а |
| уди тргоше, он се јако закашља, из уста му прсну ракија и он немоћно, лагано отвори очи и болно |
| ео је шта му је то тако близу срца, шта му је заузело душу.{S} А сад... сад је знао све, све... |
| ка.</p> <p>А дечко слуша речи и зна шта му другарица довикује, али он не прекида своја размишља |
| дном као да доби вољу да све искаже шта му је на души, исправи се на сену, очи му засветлеше и |
| прва житија, осетио је и разумео је шта му је то тако близу срца, шта му је заузело душу.{S} А |
| као заливен.{S} Изгледа да не чује шта му друг говори, јер му очи опет бесмислено блуде око он |
| нако... залудан !...{S} Него гледам шта му је ово: до сад све беше ’нако...</p> <pb n="51" /> < |
| а једнако вуче козе у Јеленац.{S} Ништа му не могу-у... довикну чуварица папоњина плачним дечји |
| икнута на ове послове.{S} Једна удовица му увезала у мараму и писмо, у коме се исказује груба с |
| милу радозналих слушалаца...{S} Исприча му трговац испотекар све што је знао и видео.</p> <p>Пр |
| иној шали, коју води са ђацима.{S} Чича му метну руку на раме и као с неком хвалисавошћу узвикн |
| све више губи онај обични смисао, душа му се све више подаје побожној, аскетској екстази...</p |
| н.{S} И то му се учини тек од онда, кад му газда онако збуњено викну: трчи!...</p> <p>»Како су |
| <p>— Чији си ти мали? запита дечка, кад му овај, скидањем капе, сврну пажњу на себе.</p> <p>Љуб |
| еки га чак и опсује, па истог дана, кад му попа улази у дом с крстом, целива и крст и попину ру |
| азговор са Велимиром о циљу живота, кад му овај стидљиво наговести очекивање подмлатка...{S} И |
| пасност: игуман не мрдну ни главом, кад му он саопшти своју одлуку.{S} Беше и расположен тога т |
| и.{S} Иди!</p> <p>Николу је игуман, кад му је био у вољи, звао Швабом, јер је дошао из »швапске |
| собу... нека зна ко му је господин, кад му се допада бити слуга« мисли у себи ново-печени монах |
| оге су му се пресекле, жив је умро, кад му земљак објасни, да без тога пе може бити примљен, а |
| {S} А хоће да се превије и онако... кад му није ништа; то хоће, није вајде.{S} Али што се боји |
| жање, изглед, говор, све, све...{S} Кад му што другови говоре, гледа их некако благо и у исто в |
| тек, да видим и то«...</p> <p>И од кад му је дошла та мисао у главу, од тада он не мисли ни о |
| јвећој штеточињи у целом селу.{S} И кад му пре мрдну испред очију!...{S} Мало јој је овако лепе |
| } Гле, зар оно кућа Степовића!{S} Некад му је изгледала као двор, а сад тако сниска, стара, и т |
| посла, али се никад није пожалио, никад му рад није био противан.{S} Из многих житија, која је |
| олико пута гледао ове исте призоре, сад му све дође као ново, као да ово први пут гледа...{S} Н |
| лно, а он није разумевао што је.{S} Сад му се оно показало као неко откривење, као давно очекив |
| с једне нове тековине на другу.{S} Сад му и шума изгледа китњастија и хладовитија, и градина р |
| ма му још бруји вика оног сељака, и сад му се чини да неколико гласова викну за њим...{S} Он на |
| ја извуче се Љубомир и стаде.{S} Поглед му је сасвим јасан, отворен и присебан.{S} Он разгледа, |
| м, па гледа некуд пред собом.{S} Поглед му је празан, бесмислен, као ’но кад човек устане после |
| е симпатије вазда биле сталне — кад год му је она пред очима...</p> <p>Сад се отац Василијан са |
| Соломунов храм... мудрост... и од некуд му дође на памет — Соломуново слово !«...{S} Јест, јест |
| на себе као па простог слугу, и однекуд му дошло на памет, да све то сноси ради распетог Спасит |
| е шлаг од страха да га удари.{S} Узалуд му после професор нешто толкује, не помаже ништа...{S} |
| ство...{S} Долазио ономад министру, све му испричао и нуди сведоке... а прети интерпелацијом.{S |
| први <pb n="103" /> пут у њу ушао : све му је исто онако ново, тајанствено, исто онако свето и |
| у нешто и Јованка, и он сам...{S} И све му се више не спава...{S} Напослетку сведе сав хаос од |
| а га узе на испит.{S} Уплашен дечко све му о себи искрено исприча, рекавши само да га је отац п |
| ену.{S} Бризнуше му сузе из очију, ноге му заклецаше, нешто га гуши у грудима, не може да се на |
| својеручним потписом утврдили.{S} Друге му тврђе у оно време није ни требало.</p> <p>»Па и ја у |
| и залогаје проје, умочи их у сок и даде му да једе.</p> <pb n="15" /> <p>— Јадниче, како је гла |
| ено и одједанпут, сасвим случајно, паде му поглед на крупне црне редове у отвореној књизи, коју |
| тати целу »главу« од почетка.{S} Допаде му се.{S} Лепше је ово написано, него што им је учитељ |
| стихове, заинтересова се дечком и стаде му у мислима ређати разне положаје, који га у будућност |
| од свију његових идеала и снова остаде му само то једно, та последња утеха, помисао на своју д |
| } Оно што је било обично са Миром, овде му се чинило недостижно; управо он није на то никад ни |
| па хоће и да се туче...{S} А тамо, где му је она нашла место, живеће ко бубрег у лоју; све ће |
| днако је у хладовини«...</p> <p>Прекиде му мисли лупњава од поткованих коњских ногу, која се пр |
| ретурило, колико се муке видело.{S} Оде му брат на границу и за њим и отац.{S} Остаде сва кућа |
| а боље.{S} Досадање место напусти, нађе му Светозар много боље, управо најбоље, о каквом он ниј |
| азивши да овде нису чиста посла и приђе му ближе.{S} Љубомир се још више збуни, задрхта и опет |
| шта то говориш! узвикну девојче и приђе му још ближе, као да се жели уверити: је ли он то. — Ку |
| ај из мрака пријатељским гласом и приђе му.{S} И ја сам ђак манастирски... хајдемо заједно.</p> |
| што не остаде у којој да ноћи.{S} Дође му много тешко, хтеде кукати из свег гласа, неће ли га |
| и погледа око себе незадовољно.{S} Дође му на памет: ако владика запита што, на пример из литур |
| штаван.</p> <p>»Да се иде одавде!« дође му одједном у главу, и он одмах осети, како је овде све |
| но што ради, чиме је заузет.{S} Не дође му ни на ум да се погорди толиком пажњом важних људи, ј |
| мир се прену, пробуди се и сад тек дође му на памет зашто је дошао овамо.{S} Одједном га обузе |
| е то пало на памет...{S} Тек онако дође му у главу: »Да проведем неко време у манастиру... ’нак |
| великог посла у школи и у цркви, прође му брзо, и он се зачуди: кад пре дође други одмор!...</ |
| осматрао службу митрополитову.{S} Прође му неко грозничаво дрхтање целим телом...{S} Али он то |
| кве велике препоне, дахну душом и прође му пријатна топлина кроз цело тело.</p> <p>Архимандрит |
| ала, ни ти заостао од њега у томе, каже му Велимир у шали.</p> <p>— Де, ти, Еро!...{S} Онај дру |
| оља.</p> <p>Кад пође неким послом, може му се десити да узгред види Саву, да гледа лађу и »швап |
| за време може и код ње поседети и може му долазити сваки дан онај богословац...</p> <p>На врат |
| па онда га обузе и ватра.{S} Не поможе му ни најстарија кристална шљивовица, са којом је до са |
| Љубомир одведе госта до уласка и поможе му сићи низ стрме, дуге степенице, које воде у простран |
| по лист ове необичне књиге, а уз образе му вазда појури некаква ватра, цело му тело обузме приј |
| њему.</p> <p>— Бацила сам татуле, смеје му се тетка.{S} Много ћеш познати тако.</p> <p>— Добро, |
| ву сасвим другу позитуру и изглед: није му држање више онако усиљено принижено, нити му очи гле |
| растуреним прегорелим жишкама.{S} Није му се ишло одавде...{S} Хтео би дуго, дуго седети овако |
| овима унакрст, и није га болело, и није му, каже, ништа.{S} И тако — ништа није ни било!{S} А о |
| ину, тапка га по плећима и најљубазније му шануће:</p> <p>— Море, дивота!...{S} Само синоћ и ју |
| а брижно отац Арсеније.</p> <p>Леонтије му осмехом одговара да није заборавно, и обрће се да ид |
| ликог, него и Макарија Египатског, чије му се житије учинило још заносније, побожније...{S} Сад |
| {S}Љубомир се сасвим променио: друкчије му и држање, изглед, говор, све, све...{S} Кад му што д |
| Сећао се трећег правила (погодбе), које му је отац Сава прочитао при калуђерењу — безусловна по |
| уман је у незгоди због писманцета, које му сад донеше из града.{S} На малом, минијатурном, бело |
| рмља младић и загледа се у редове, које му Љубомир показа.{S} При првим редовима подиже књигу и |
| р се заплака и кришом обриса сузе, које му полетеше из очију.{S} У овоме причању нађе он некакв |
| њи и на суморно тужно расположење, које му настаје после њих...</p> <p>Само се није довољно нав |
| угој страни наиђе на некакве речи, које му се учинише незгодне за ову свету књигу, а једна му с |
| а она иста црна, тешка тамнина, са које му цео живот постаде празан, ништаван.</p> <p>»Да се ид |
| река жубори, стресе се од капљица које му падају за врат и погледа мрачан отвор на пећини.{S} |
| описује своје жалосно стање и наређује му, да одмах пошље сву досадању уштеду, јер ће морати п |
| механџија капетана на доксат и показује му једну узвишицу, подигнуту од дасака, опкољену ретким |
| лага...</p> <p>— Ево ти мотке! узвикује му Велимир, пружајући некакву дугачку белу мотку.{S} Од |
| »Није то, није!... друго је!« узвикује му тај глас, и он зна да је то друго много лепше, светл |
| необичноме младоме иноку.{S} Изјављује му да има нарочите намере и велике планове, односно буд |
| теља из околине манастирске.{S} Описује му се, оним бираним, сељачким, тужбаличким изразима, жу |
| — Обуци, роде, стару антерију, добацује му Арсеније, гладећи руком стакло с вином.</p> <p>— Де, |
| стано виси и котура се сива магла; веле му да је то нека друга, »швапска« земља, и он би је онд |
| ренијами похот возбуждаја« ...{S} После му износи пред очи сећање на продату очевину, тугу сест |
| е му најпре да је ђака нестало, а после му Велимир, кријући се да га не опазе, саопшти да Ђока |
| утини написано, владичино писмо, у коме му се по <hi>трећи</hi> пут наређује: да Љубомира истог |
| лаку копрену заборава на дочек родбине му.</p> <p>Али му је од свега био најмилији, најзаносни |
| обожне јутрење: оне сцене у кухињи чине му се као нешто друго, што нема никакве везе са храмом |
| И у грлу га све јаче задављује, и усне му се развлаче...{S} Он плаче горко, неутешно, очајно.. |
| је Љубомир да је на праву путу; осећање му је казало, да је близу њега све оно, што га је у пос |
| еко псује непажљива чобанина и напомиње му шта га чека код куће кад се врати.</p> <p>— А нећеш |
| а искушеника, поплави га свега и продре му у сваки живац, у сваки атом што осећа...{S} Ах, ала |
| очи и болно погледа око себе.{S} Најпре му поглед беше несвесан, а после, лагано, добиваше све |
| вањем, одједном се развесели.{S} Најпре му се овлажише и засијаше крупне, црне очи, па се стаде |
| е зачуди овом новом погледу.{S} Малопре му изгледаше сумњив са својом обореном главом и оним не |
| утицаја на манастирски живот и интересе му.</p> <p>Али је пазио Сава и на себе.{S} За читавих д |
| ве!... загрме игуман одједаред, затресе му се густа, разбацана, кудрава коса, очи му заиграше н |
| имио у манастир »шашава занесењака«, те му сад загорчава дане, грди »онога« ко му први помену д |
| а жене и девојке, стадоше га ловити, те му ни на ум не дође његова стара, бескорисна, искрена п |
| а читаву струју некакве нове, непознате му до сад топлине или зиме... ни сам не зна чега, тек н |
| <p>И Љубомир се препао од те непознате му новине, запрепастио се...{S} Али му, сасвим случајно |
| ...{S} Само ово што ’вако игра«... лете му нејасне мисли у глави, а пред очима се магли, трепер |
| Ово га путовање толико збуни, и помете му и иначе нејасне погледе на живот и будућност, да виш |
| поде Спаситељу и сви анђели... помозите му!... узвикну пренеражен Леонтије.{S} Јеси ти луд!{S} |
| лу чашу! викну игуман.</p> <p>— Дигните му главу! рече тетка и принесе пуну чашу помодрелим зап |
| цаше.</p> <p>— Умро !... несрећник! оте му се плашљив и сумњив узвик.</p> <p>Никифор претрча хо |
| одрији.{S} Зна он, однекуд осећа, да ће му се у тој шетњи казати нешто веома важно и непријатно |
| буљавим, страшним, љутим очима, шта ће му ово уплашено »дериште« рећи.</p> <pb n="157" /> <p>— |
| место, живеће ко бубрег у лоју; све ће му се готово донети, и он ће бити као прави господин.{S |
| ти затражише ово неколико боца, које ће му спасти читаво крдо стоке, да не буде ноћас поклана и |
| само им беше љубопитно знати: да ли ће му се одредити посао »по реду«.</p> <p>Кад Љубомир пољу |
| у, сви се, као нарочито, утркују, ко ће му се приказати милији, ближи...{S} И као да у овоме он |
| у: да удеси своје послове тако, како ће му бар свако друго, треће вече остајати времена за чита |
| еде баш уз саму левчу, не марећи што ће му она одбити лево бедро.{S} Ова му почаст <pb n="165" |
| је ни мало разумевао нити знао зашто ће му такво знање.{S} Знао је доста лепих ствари из земљоп |
| сан пут, који ће га упропастити, јер ће му навући на главу проклетство родитељско и божје.{S} О |
| и <hi>тамо</hi> кад год хоће, и опет ће му остати доста времена, да се нађе око тетке.{S} Сад ј |
| тихо силази лагани повијарац, и прелеће му преко румених обрашчића...{S} Он и не чу кад се проч |
| је онако у вољи игуману.</p> <p>— Биће му неки лумп-камарат, кад овај иде у варош, шапуће Нико |
| јесење кише.{S} Дрвеће пожутело, лишће му се слепило од многе воде, оклембесило се тромо, па к |
| у«.{S} Игуман се одједном уозбиљи; лице му дође осетно отвореније, блеђе, а нос модрији.{S} Зна |
| е просула густа разбацана коса.{S} Лице му крупно, обрасло густом округлом брадом, која је била |
| >Тек после неколико добрих гутљаја лице му се разведри, очи стадоше гледати смишљеније, а мисли |
| отекоше обилним млазом низ усијано лице му, и стадоше лагано видати љуте очајне боле...{S} Разл |
| о му тело обузме пријатна топлина, срце му се некако стегне, не зна ни сам: да ли плашљиво или |
| бро, па се сети јучерањег дана.{S} Срце му задрхта, обузе га страх и нерасположење. »Ама да ли |
| црна тамнина, што га је омотала, и срце му још ледено, и све је око њега тамно, као што је и би |
| Е, роде, то не би ваљало за тебе, рече му Арсеније, смејући се весело.</p> <p>— Он то вели, он |
| су сви подолазили да што искамче, рече му Вујо на само.{S} Да имаш капетан-Мишино благо, не би |
| <p>— Васо, ено ти ђезве па сипај, рече му тетка.{S} А твоја је вода у том мањем лонцу, објасни |
| узети за тебе, али да будеш ваљан, рече му кратко.</p> <p>Истог дана Љубомир доби од свога госп |
| олу.</p> <p>— Дај ми сведочанство, рече му Светозар једног дана, да те пријавим за испит.</p> < |
| о за своју намеру.</p> <p>— Синко, рече му отац, ти одавно радиш на своју руку.{S} Шта ћу... ми |
| ако иде са певањем.{S} За Љубомира рече му Василијан:</p> <p>— Баш не може никако да обрне први |
| осећа како га неко снажно дрмуса и виче му над главом:</p> <p>— Устај, да звонимо ! чује он сад |
| и, по вољи, али из дубине душе говораше му други глас, да он није напустио свој Маљен <pb n="20 |
| све — против црквених правила!{S} Беше му криво, али се тешио што је то <hi>почетак</hi>, који |
| занима клисарски посао...</p> <p>И беше му чудно, што га игуман не запита: докле ће остати у ма |
| е!... дрекну он и жиле слепоочне почеше му одскакати.{S} Ви бар знате зашто бисте се мучили, а |
| наду на боље дане, <pb n="260" /> убише му одједном сву вољу и одушевљење за радом.</p> <p>Леон |
| кују, севају и преливају се, — све више му се враћа пређашње побожно расположење, у очима се св |
| за ђаком и спремати за полазак, јавише му најпре да је ђака нестало, а после му Велимир, крију |
| , а потом јецање...</p> <p>Поиздолазише му на виђење све сестре, тетке, цела родбина.{S} Сви се |
| веку, али му људи не дадоше.{S} Угасише му, порушише и тај идеал, као што он сам поруши своје р |
| у да се они зову »комисија«, попечатише му касу, дневнике, рачуне и стадоше зивкати и саслушава |
| и незнатни послови у пећини, пореметише му досадање одушевљено-побожно расположење, и он, као с |
| град.{S} Чим одседе у механи, саопштише му новост:</p> <p>— Убио се ваш Максим!{S} Газда-Мирков |
| ла младост и ондашње околности помогоше му у »подвизима« доста.{S} После је већ и он, као и сва |
| и га последње недаће саломише, истргоше му сваку наду на боље дане, <pb n="260" /> убише му одј |
| ше <hi>томе</hi> некакве свеће и дадоше му у руке.{S} Он стаде махати свећама и обрте се народу |
| х десетину година калуђерства не дођоше му на ум какве веће саблажњиве мисли.{S} Његова незрела |
| аком који се непрестано дими.{S} Рекоше му да је то Сава, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би г |
| рељуби, и поставивши је на среду рекоше му: учитељу, ова је жена ухваћена сад у прељуби.{S} А М |
| кога.{S} Кад угледа девојче, развукоше му се широке дебеле усне у некакав груб полуосмејак, а |
| , од кога се и дечко прену.{S} Бризнуше му сузе из очију, ноге му заклецаше, нешто га гуши у гр |
| а.{S} Нешто га одједном обузе трема, би му незгодно од овога доласка, и ако он није ништа имао |
| p> <p>Љубомир сакри очи рукама...{S} Би му необично страшно и веома слатко од те појаве, и он с |
| р грозничаво и упиљи очи у друга, да би му из саме душе извукао жељени одговор.</p> <p>Велимир |
| Велимир и Никола?{S} Све, све... али би му баш тешко било издржати ту чреду, онако ни за што.{S |
| се хоће ова жена куд уклонити, било би му сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ спрема за |
| е може сад да му дође у главу: зашто би му то било неправо?{S} Обузет оном електричном топлином |
| га не ухвати капетанова потера, јер би му сад и онај пандур био тако драг... или што га не ухв |
| оред тетке, она подиже руку према глави му, али он промаче брзо, а она му добаци:</p> <p>— Лоло |
| уче сам митрополит...{S} Кажу, на глави му капа од двадесет ока жежена злата и драгог камена.{S |
| чисте кошуље од танког платна; на глави му сламни шешир, на босим ногама папуче.{S} Он затурио |
| амо је игуман сад друкчији.{S} На глави му нова, од венецијанске кадифе, камилавка; <pb n="160" |
| ницати и пролетати у растресеној глави му.</p> <p>Ах, ове тешке, мучне, па ипак примамљиве мис |
| о гледати по мрачној соби...{S} У глави му читав хаос, па ври...{S} Она га беседа о калуђерима |
| а.{S} Загледа се у онај мрак, а у глави му се поновише све малопрешње слике весеља... песма, пр |
| > <p>Игуман опет поћута значајно, стави му још два питања, на која Максим одмах и наопачке одго |
| рно, пусто, страховито!...</p> <p>И ови му пишу само због новаца, он то зна, иначе га се још за |
| S} После свршене погодбе одведе га нови му газда на таван од штале, где га задахну свеже суво с |
| обојица радују његову доласку.{S} Први му приступи Никола, с тако услужном љубазношћу, да се и |
| рече један дечко са подсмехом.{S} Многи му прихватише шалу и насмејаше се; али их беше који гле |
| својевољно ступа у анђелски ред, нареди му:</p> <p>— Узми ножнице, и дај ми их.</p> <p>Младић с |
| вамо отишо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако га видиш, нека се труди на сваком послу.{S} Ниј |
| бити даље?...{S} Плашљива зебња наилази му на душу, али је он одмах одгони својом чаробном рече |
| ави и пружи десну руку на тетку: образи му пребледеше, дођоше као мртвачки, а очи севнуше неком |
| све више се бунио њиховим смислом, који му се по некад учини заношљив... онако младићски.{S} У |
| даљину, у онај тајанствени застор, који му сакрива од очију те чаробне слике његове још сиромаш |
| pb n="33" /> лименим поклопцем, за који му рекоше, да је та справа — сунчаник, па гледа тај вел |
| гори од Саве.{S} Забринуо се још: да ли му ова промена неће омести његов омиљени посао — врћење |
| калуђерство.</p> <pb n="60" /> <p>Да ли му то заиста није долазило на ум до сада?{S} Он вели да |
| врх Штурца!</p> <p>— Ала везе, сињу ли му!... ка ово моје коло! завршује воденичар.</p> <pb n= |
| е куће.{S} Она га је чешће зивкала, али му је газдарица рекла да се не одзива тој жени, која са |
| .{S} Хтео би да се извуче од посла, али му та пушка не пали код игумана.</p> <p>— Е, немој баш |
| Он не зна да ли што чује или осећа, али му се чини да спава и у сну осећа леп мирис сламе и чуј |
| нтије добро познаје свако ово лице, али му се сад цела група учини тако непозната, тамна...{S} |
| ажљиво оца Саву и хтеде нешто рећи, али му застаде реч у грлу... „Дошло!... <pb n="194" /> Баш |
| амисли се, хтео би да мисли о кући, али му те мисли некако брзо ишчезавају из памети, а на њихо |
| два његова суседа, он је чуо речи, али му оне не осташе у памети.</p> <p>«Дознали!...{S} Да се |
| екнух...</p> <p>Љубомир се насмеши, али му одмах, веома пријатељским гласом, одговори :</p> <p> |
| му је био скоро свакодневни посао, али му је у послу вазда помагала Милка.{S} А он је тако вол |
| свила вунена влакна; сагнуо главу, али му испод обрва сјакте зеленкасте очи, а усне се развукл |
| м, која је битна, суштина у човеку, али му људи не дадоше.{S} Угасише му, порушише и тај идеал, |
| век... мисли Љубомир; — све, све... али му је жена свуд пред очима!{S} Ето и ја: мало, мало... |
| ате му новине, запрепастио се...{S} Али му, сасвим случајно, одједном дође у главу једна ситна, |
| а га, по што по то, научи раван.{S} Али му један хитац ногом несташна ждрепца у мало не однесе |
| аборава на дочек родбине му.</p> <p>Али му је од свега био најмилији, најзаноснији дочек старе, |
| мељари:</p> <p>— Еве га!...{S} Угрејали му штапови дебела меса!...</p> <p>— Чучни у вир!</p> <p |
| <p>— Е, роде, ти си најпаметнији! вели му Арсеније, кидајући месо са веселим блаженим изразом |
| p>— Ама ти једнако ту твоју књигу! вели му господин, смејући се и прилазећи к столу.</p> <p>— Т |
| о послужити сирото ђаче.</p> <p>У школи му рекоше, да је уписан у прво одељење.{S} Ишао је у шк |
| чудо!...{S} У зрелим годинама родитељи му се раздвајају, добром вољом, и иду у манастир.{S} По |
| дима.{S} По нека слободнија снаша упиљи му у очи и узвикне:</p> <p>— Их, како си млад и лијеп, |
| ну казати.</p> <p>Љубомир понови задани му одговор готово од речи до речи.{S} Газда му остаде з |
| Сави правог оца задруге, без кога, чини му се, не може опстати ни ова кућа...{S} И тек после ће |
| а, стоји с Велимиром и дркће...{S} Чини му се да има праву грозницу.{S} Он више не мисли, него |
| ков, који га сече као сабљом...{S} Чини му се, да му тај поглед вели: »Свршио си!{S} Најпре ћем |
| и густо бучје... калуђер дршће.{S} Чини му се да то Маљен њега поздравља...</p> <p>— Здраво, др |
| ва се...{S} Он је ставио питање, и чини му се да је изложен коцки цео живот му...{S} Чека повољ |
| а парао вечну, црну, празну ноћ, и чини му се, да су и његов живот и његова душа празнији од те |
| а једном мишљу и — заспа...</p> <p>Чини му се кроз сан да је баш овог тренутка заспао, а у исто |
| та од страха што га сад обузе.{S} Учини му се да ступа на тако ужасан пут, који ће га упропасти |
| <p>Велимир рашири очи, укочи се и учини му се као да одједном упаде у некакав други, мрачан и у |
| шуми и загледа се некуд...</p> <p>Учини му се да сиђе пред њега неко ново, до сад невиђено биће |
| <pb n="47" /> <p>— Добро, узми, одобри му овај, само да га остави на миру.</p> <p>Љубомир брзо |
| ачуђено.</p> <p>— Шта је, море... збори му полугласно Велимир: ти мислиш њега су убили?</p> <pb |
| е: <title>Свето Писмо</title>, одговори му сељак, претурајући листове некаква уџбеника, који бе |
| Иди, па то кажи <hi>њему</hi>, одговори му тетка.</p> <p>— Е јест!... махну Велимир главом с та |
| а га беседа о калуђерима занесе, отвори му очи и он стаде гледати на своју одлуку о животу свес |
| S} Не даш му једну цигару, а попушио си му толики дуван! рече и разли кафе у шољице, па се наме |
| све маторе пловке, те попи крв; доноси му млеко, трчи за доктора...{S} Та то је требало само в |
| ећи ни за чије мишљење, испустити, дати му одушке у живом говору, песми, игри, свађи... наравно |
| /> тишина.{S} Одједном он чује познати му глас над собом:</p> <p>— Баш хоћу да те питам... зна |
| је, после сваког фијука, онај непознати му, чудновати, слабачки глас, који он никад до сад није |
| на се... морамо и трошити више, одврати му иронично најстарији брат.</p> <p>— Хм... промрмља на |
| а...{S} И само тај један поглед поврати му снагу, те слободно отвори очи и покуша да подигне гл |
| ој ватри љутње, грубо изгрди и припрети му, да ће га на пролеће, кад дође у манастир, ако затеч |
| та више не осећаше млади испосник, нити му се на лицу могло опазити да га што занима.{S} Као жд |
| жање више онако усиљено принижено, нити му очи гледају лукаво услужно; сад је сасвим отворен, п |
| а онако забленута, накашља се прилазећи му.{S} Игуман лагано пренесе очи на тамну фигуру, која |
| уста, грдећи »маторог лисца« и претећи му разним, већ уобичајеним, домаћим казнама...</p> </di |
| ругови се сви склонише у страну, дајући му отворен пут.{S} Он се осмехну на њих, и као да им го |
| Седи, човече! гракнуше гости, не дајући му довршити реченицу ни устати.</p> <p>— Као волове... |
| ли... новајлија? запита она, гледајући му пажљиво лице и цео стас, као да је рада оценити га о |
| кроз село, бијући га, пљујући, чупајући му косе, газећи га ногама и вичући: »Сеј мних оскверни |
| опустити игуманово питање, одговарајући му <pb n="164" /> погледом, који је гласио: »Видиш сам. |
| >— ’хоћеш сад? смеје се тетка, турајући му шипак под нос.</p> <p>— Не, да га омрсиш сабаиле, до |
| а и одвајају у засебну собу, одређујући му нарочита правила и дужности.</p> <pb n="221" /> <p>П |
| >Један професор зовну Љубомира, пребаци му руку преко рамена, и лаганим полушапатом запита га:< |
| после је лако...</p> <p>— Онда... реци му да не можеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме и |
| жена проћи на миру поред тебе.{S} Реци му нек’ пожури, очију ти! узвикује она за Љубомиром, ко |
| јутрос у једном воћњаку.{S} Очни капци му се неки пут прикупе јако, кад се нађе која киселија |
| а његова, и оно свесрдно прилажење руци му и старих и младих, и она искрена радост њихова, што |
| се густа, разбацана, кудрава коса, очи му заиграше некуд у напред, не гледећи ни у кога.</p> < |
| му је на души, исправи се на сену, очи му засветлеше и он проговори:</p> <p>— Знаш како ме онд |
| дајући не само у књигу но ни у шта; очи му блуђаху неодређено по зиду и прозору, као обично кад |
| {S} Гледа као да се моли Богу...{S} Очи му некако сасвим покорне, поштене.{S} Ово ће бити некак |
| га задахну свеже суво сено, и препоручи му да пази ноћу да се ко не увуче у шталу, јер су у њој |
| ве, Никола се насмеши на њега, пруживши му лепо парче меса.</p> <p>Љубомир га погледа зачуђено. |
| увени, ужасни бол, што се савио на души му...</p> <p>»Нестаје света!...{S} Пропаст!«... понавља |
| та да јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души му се почиње поткрадати сумња у лепоту тога хваљеног св |
| им и блесастим погледом.</p> <p>— Подај му, Љубо, ово стакло са полице, па седи и ти да једеш, |
| руге, што личе на чамовину.{S} У једној му руци дебео црвенкасто жућкаст трсковак са дршком од |
| н гласно, кад наиђе Љубомир.</p> <p>Ђак му каза и пође.</p> <p>— Хм... чекај де...{S} Арсеније |
| е толиких неприлика, беше доста.{S} Чак му се чинило да му је све овде, у овој кући, по вољи, а |
| ије и часловца...{S} И тако ће све, док му Бог даде снаге...</p> <p>Дакле, почело је!...</p> </ |
| едног џандара на овако расположење, док му се побратим-игуман одљути, а то ће, знао је он, бити |
| после не верује: неће да га пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљување...</p> <p>— Ха-ха- |
| {S} Радује се што... знам већ, и ја сам му се некад радовао...{S} Само му се ја не радујем, јер |
| "179" /> други, господски народ у новим му, за њих, околностима и положају...</p> <p>»Како умеј |
| ве, све...{S} Видео је јасно пут, којим му ваља поћи, видео је све оно што је истина и што је о |
| видело, те показује госту правац, којим му ваља ићи.</p> <p>Љубомир застаде на последњој степен |
| за трпезу, па стане макљати, ни Максим му није раван...{S} И онда, кад се сит наједе, вели да |
| то глупо, с разјапљеним вилицама, затим му нешто говори и маше рукама.</p> <p>Кад сиђе с кола, |
| , белом парченцету хартије, са познатим му крстићем на врху, нашарана су само четири редића, ру |
| ашао место, нашао кров и заклон, за чим му је највише стало...{S} Од тада је непрекидно трчкара |
| е сад учинило ново у њој...{S} Одједном му паде на памет давнашњи простачки разговор са Велимир |
| , то ли је!« помисли игуман, и одједном му спаде све нерасположење и бојазан.{S} Он доста грубо |
| талом руком бутиницу, трепће и одједном му грунуше сузе на очи.</p> <p>— Него пази: сутра да ка |
| ажи разјашњења о овом новом, непознатом му до сад учењу.{S} Али сва лица беху такође зачуђена н |
| окаже своју невиђену силу.{S} Ма узаман му је труд: брише топла југовина, па га, топи и, цеди ј |
| и досадне ове шуме по Маљену, бесмислен му је овај живот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој |
| крају за ових седам, осам година.{S} Он му саопшти и за Милку, да се удала за једног среског пи |
| ти, дубоко урезао у душу своју и предао му се сав, са свим жаром младићског заноса...</p> <p>А |
| оле у потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је да те <pb n="206" /> донесе на леђима...{S} Знаш |
| адичин да премести Арсенија.{S} Исписао му прота баш владичине речи: »Требају му она три монаха |
| а кућа не може бити без жене...{S} Него му саветова, да преда сву стоку и поље Јованчином мужу |
| дигнута, он и заборави на њу...{S} Него му остаде приковано око, с немим зачуђеним изразом, на |
| творено детиње ћеретање...{S} И за чудо му: он се са Миром играо, превртао, прескакао, па никад |
| му сад загорчава дане, грди »онога« ко му први помену да га прими (чувши ово, тетка га, не изл |
| узети да ми успрема собу... нека зна ко му је господин, кад му се допада бити слуга« мисли у се |
| ој бато, поздравиће те игуман Сава, ако му тако станеш устајати.</p> <p>— Их, кукавцу!... успав |
| м стварима, Сава је био опрезан.{S} Ако му се укаже прилика, те заметне шалу с којом удовицом и |
| је сваког часа очекивао ову вест, и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно живи п |
| и како се мења лице »господиново«, како му игра несташан осмех на уснама, како му очи необично |
| му игра несташан осмех на уснама, како му очи необично пламте, како му се ноздрве јако шире и |
| уга...{S} Јер ево, сад живо осећа, како му се, под утицајем ових утешних Спаситељевих речи, све |
| неки пут, као мимогред, напомене, како му његово високопреосвештенство пише о томе и томе.{S} |
| нама, како му очи необично пламте, како му се ноздрве јако шире и скупљају...</p> <p>— Хм... ђа |
| леда, чисто га храбри отвореним и, како му се чини, пријатељским погледом.</p> <p>Љубомир дође |
| побожном размишљању...</p> <p>Ах, како му се допао овакав живот!...{S} То је <hi>оно право</hi |
| о, бесмислено, тамно!...{S} Брр... како му је хладно!{S} Обузима га ужас...{S} Он замишља демон |
| } Овде се некад побадао вито...{S} Како му се велико чинило то поље, а сад...</p> <p>— Чији си, |
| >мислим</hi> много о свачему...{S} Како му је то:{S} Бог вели једно, а Христос друго...</p> <p> |
| ?... где су?«... помисли, и угледа како му сви показују очима на једно место.{S} Трипут је мора |
| а напусти школу, а и он сам не зна како му то дође, нити жали за школом.{S} Ако хоће, може сутр |
| ик велике гимназије«...{S} И осећа како му се тада груди надимају јаче, како срце закуца живо, |
| ксимов бас...</p> <p>Љубомир осећа како му теку сузе од узбуђења, и у исто време готов је из св |
| гладна и премрзла стока; не осети како му је чело слеђено, како не може да обухвати рукама лед |
| ледао се дуго са свију страна, и никако му није падало на ум да је то старо, изношено, искрпљен |
| се с места.{S} Ове изненадне речи тако му приковаше пажњу, да није ни помислио кренути се куд. |
| нека, после!« и већ мераше оком, колико му корака остаје до оног мрачног угла, из кога бије јак |
| и по читаве часове као окамењен.{S} Око му приковано за сиву даљину, не креће се.{S} Али у њему |
| је доста; а шумар, на доколици, навуко му доста суха лишћа у пећину, да има на шта лећи.{S} Мл |
| /> са својим бегством од куће, и тешко му паде на срце туга Јосифова оца...{S} Замисли се, хте |
| азе му вазда појури некаква ватра, цело му тело обузме пријатна топлина, срце му се некако стег |
| рхимандрит се задовољно смешка.{S} Мило му што сами гости затражише ово неколико боца, које ће |
| мало боље размишљати о њима.{S} Учинило му се сумњиво <pb n="122" /> ово игуманово прећуткивање |
| ало пре бегао) па се упутио онамо, камо му добра жена рече да ће изићи на пут.</p> <p>Пошто је |
| ли он не прекида своја размишљања, само му се нервозно тргну ретке, једва приметне прљаво жуте |
| ваницу, не мрда очима и не трепље, само му се по лицу често разлева нека светла, надземаљска ве |
| миром кроз велику усвођену капију, само му пролетеше кроз главу пређашње мисли: »А, то је <hi>о |
| и ја сам му се некад радовао...{S} Само му се ја не радујем, јер не знам <hi>зашто</hi> живим и |
| ава под слабим зрацима свећице.{S} Само му оно буљаво надувено лице беше добро осветљено и, пре |
| жи, кад га мрзи да макне ногом.{S} Само му покажи на путу неку травку, која није баш обична, па |
| и.{S} Он слуша причање Николино, и само му једно чудно: зашто Николина глава игра, трепти, као |
| та!...</p> <pb n="262" /> <p>Непрестано му игра пред очима слика Велимирове породичне среће.{S} |
| не могу, куне се он, одбијајући пружено му стакло; никад је нисам пио...{S} Немој, очију ти!... |
| ивади, која је била близу механе.{S} То му је био најмилији посао, права забава.{S} Тада се сит |
| љунке и гађајући врапце и сенице.{S} То му је, како се закалуђерио, једина забава.{S} У граду ј |
| Мира, па да се и са њом поздрави.{S} То му је једини друг из младости...</p> <p>Око разбацаних, |
| вао и преродио се у препреденост.{S} То му је помогло да се додвори игуману и свакоме, ко има к |
| ком, близу бунара, да чешља вуну.{S} То му је био скоро свакодневни посао, али му је у послу ва |
| остала сама деца и по једна жена, и то му беше веома тешко.</p> <p>Али прође све.{S} Настаде п |
| </p> <p>Наместио се, сад је миран, и то му за сад, после толиких неприлика, беше доста.{S} Чак |
| емишља како је страшан капетан.{S} И то му се учини тек од онда, кад му газда онако збуњено вик |
| а.{S} Радио је много за своју кућу и то му не беше тешко, али је још више радио под кулук, за т |
| ушао, али га до сад није видео.{S} Зато му он још данас изгледа друкчији!</p> <p>— Говори, забо |
| p> <p>Нешто нејасно, тамно, али познато му, провеја пред очима му при читању ових редака.{S} Он |
| је село!{S} Све оно исто, добро познато му, и опет све друкчије, необичније...{S} Преко свега с |
| <pb n="82" /> ништа од свега онога, што му је заузимало мисао толико време.</p> <p>Синоћ је дош |
| воју немоћ да промени што од онога, што му је одређено...</p> <p>А дани пролазе један за другим |
| в предао посматрању чудних прилика, што му излазе пред очи.{S} Све је тако ново и све је тако д |
| рака, да није овог светлог пламена, што му душу разгаљује...</p> <p>Пламен се превија и лиже, в |
| ривлачио; и ево, сад је учинио све, што му је одавно тајанствени глас у њему самом шапутао: ост |
| и као да није до сад веровао ономе, што му је говорио.</p> <p>— Јест, богобојажљиво дете! прого |
| што је стварно, и сравнио са оним, што му до скора беше идеал, па је нашао, као што и житија в |
| јица пођоше цркви.{S} Никола весео, што му ученик тако брзо усваја вештину, тапка га по плећима |
| но почиње од њега одвајати све оно, што му је до сад тако близу било: и отац, и браћа, и сестре |
| и пут виђа не саму групу, него оно, што му се сад учинило ново у њој...{S} Одједном му паде на |
| ћ уплашио калуђерства, као Велимир, што му је жао досадањег живота.{S} Не.{S} Он се уплашио сам |
| ом ни чим другим.</p> <p>— Куку!... што му је!...{S} Дијете!... стаде жена викати, па му притрч |
| без онога што је »његово царство« и што му је увређена »чест«.{S} Сви су засели за богату совру |
| ешку главу, па послушно испије чашу што му поднесу и опет се подупре и гледа како се овај под о |
| ...{S} Арсеније се стаде мислити, зашто му је оно мало пре требао ђак; сад не може човек ни да |
| i>оно</hi>...</p> <p>Не зна кад и зашто му је то пало на памет...{S} Тек онако дође му у главу: |
| љубопитних погледа целе школе.{S} Нешто му рекоше два његова суседа, он је чуо речи, али му оне |
| нији од те вечне ноћи...</p> <p>И нешто му је најчудније!...{S} Он је за себе смишљао све нешто |
| карао, претио, па напослетку ућута, јер му се учини да Сава није при себи.{S} Али, кад он ућута |
| е, спрема се да утврди са оцем све, јер му је још раније поменуо за своју намеру.</p> <p>— Синк |
| S} Истина, и то је образовање крње, јер му недостаје основно и гимназиско образовање, али то не |
| леда да не чује шта му друг говори, јер му очи опет бесмислено блуде око оног црвенкастог круга |
| редстави себи како ће то изгледати, јер му се мисли већ муте, умор се све више осећа, трепавице |
| уцкао од муке са својим професором, јер му је та наука тешко ишла у главу.{S} Слушао је монотон |
| питали: хоће ли остати у манастиру, јер му се одмах учинило, да ван овог места нема живота, да |
| зна <hi>како</hi> треба живети — пример му је у томе праведни Јов — па ће се према томе и управ |
| им Леонтије прими старешинство, Велимир му напомену, да кућа не може бити без жене...{S} Него м |
| р приђе другом празном углу.{S} Љубомир му, са неком тајанственошћу и оном неотесаном сељачком, |
| p> <p>— Ехе-еј... момче!</p> <p>Љубомир му прилази са поштовањем и озбиљношћу, како обично прил |
| а крупно опсова пандура.</p> <p>Љубомир му све исприча, па и пандуров монолог, онако како га је |
| ене... реци што знаш...{S} А ја... глас му задрхта, очи се зацрвенеше и овлажише <pb n="10" /> |
| развијен и силан као столетни грм; глас му наликоваше пролетњој грмљавини.</p> <p>— Чекај, бре, |
| вим, сладострасним изразом на лицу; час му се Мира стане превртати пред очима и дерати јарца, а |
| слике, које је сотона стварао...{S} Час му дође суседина слушкиња из Београда, па га тапка по р |
| је пети дан како нема Љубомира; јутрос му јавише из крајње воденице, да се види некакав дим ко |
| окрије памуком и црним кашмиром; јутрос му донеше кашмир из града, и сад га веома занима како л |
| д до сад не чувен, па ипак добро познат му архимандритов глас:</p> <p>— Хе-хе... дулечићу мој!{ |
| ан већ на неким великим чколама, а брат му учи <pb n="17" /> за попа, ко и Светозар...{S} И они |
| ини му се да је изложен коцки цео живот му...{S} Чека повољан одговор, као једини смисао живота |
| њега одведу у шталу, <pb n="22" /> даду му лопату и виле и покажу како то треба очистити.{S} Си |
| а се прибере и да мисли о себи; не даду му другови, нарочито Никола, који га не оставља са свој |
| он не буде залудан.{S} И ако седи, нађу му шта може и тако радити.</p> <p>А како беше на Маљену |
| о му прота баш владичине речи: »Требају му она три монаха, а Леонтија ћемо на јесен у школу«... |
| Пропаст!...{S} Свршено све !«... севају му мисли кроз главу као муње, и он се лагано провлачи п |
| ко си дробио, онако и кусај! одговарају му.</p> <p>— А-а-а отеже Максим тупо и изиђе.</p> <p>Шт |
| ле повратка »Господинова« у резиденцију му, нагрнула је на манастирску трпезу, као јато чавака |
| ју они груби гргурави перчини око очију му.{S} На њему је широка црна раса од тешке свиле, руск |
| отвори врата од Љубомирове ћелије, коју му је зимус уступио и, хркнувши својим јаким грлом, про |
| во он није никад видео, и ако су у селу му и поп и учитељ имали кћери, кад виде онај благи погл |
| је пратити овамо кога калуђера у послу му.{S} Опомињаше га ово планинско место на његов Маљен. |
| !</p> <p>»Било!...{S} Пропао!«... севну му у глави, и он скочи са сламе као посут жеравицом.{S} |
| то!... да калуђере... мене!?«... севну му одједном кроз главу, и он поими сву страхоту и важно |
| на њега...</p> <p>»А завет!?«... севну му у глави страшна слика свога греха и он одскочи од де |
| е ти, зар од онда једнако лежиш ! викну му девојче, нагнувши главу у страну, исказујући тим сво |
| Еј, ђаче... у шта си се загледао! викну му над самим ухом неко, тањим женским гласом, који одје |
| аве мастан процепљен на врху вес, метну му на уста и притиште добро.</p> <p>Момак се најпре про |
| штена; насмеја се његову страху и метну му руку на раме.</p> <p>— Ти се жестоко уплаши!</p> <p> |
| коме је за сад само једна брига: да су му белавка и папоња увек на очима.{S} Јер шта ли га чек |
| затуреном парчету.{S} Али видевши да су му наде узалудне, поклопи округласти трбух обема рукама |
| охвати челом хладни под...{S} Та ове су му молитвене речи најбољи одговор на данашњу сумњу и по |
| мевајући шта овај тражи.</p> <p>Ноге су му се пресекле, жив је умро, кад му земљак објасни, да |
| , слободније и слађе дише.{S} Обичне су му и досадне ове шуме по Маљену, бесмислен му је овај ж |
| епших и најзанимљивијих.{S} Говорили су му и калуђери о томе житију, и ако га ниједан није чита |
| назије«... мрмља дечко у себи (рекли су му да се ова зове „велика“, за разлику од других двеју |
| и с Максимом.{S} Ови диалози изишли су му на врх главе, и он је стао мало боље размишљати о њи |
| збуњено викну: трчи!...</p> <p>»Како су му беле руке, премишља дечко у сену, сећајући се шта је |
| самим очима покаже друговима колико су му мили, јер не могаше још речи прозборити.</p> <p>— А |
| у незгоду у глави и стомаку, али још су му ведре мисли.{S} Он слуша причање Николино, и само му |
| котарицу, а од њена дара осети, познату му од јесенас, трему и лаку збуњеност...{S} Кад стиже м |
| ?</p> <p>— Хм... светац!... »Од куд ћу му, врага, знати...{S} Соломунова пјесма над пјесмама, |
| Добро, добро...{S} Ево одох.{S} Казаћу му да нећу, па шта буде...{S} Збогом.{S} Сутра ћу ти ја |
| живота.{S} Рад и велики умор не даваху му <pb n="128" /> воље за дуга маштања; он прочита, на |
| исто време, реко би, забринуто, на лицу му вазда игра неки свечан побожан изглед.{S} Пред калуђ |
| , која је била беља од косе.{S} На лицу му нос, који је необично наликовао носу Максимову и вел |
| р, тешким незграпним кораком, а на лицу му неописана милина, срећа, радост...</p> <p>»То је оно |
| воле-е... отеже Максим тромо, а на лицу му јасно извајан онај ширетски, специјално калуђерски о |
| т, која се вазда јасно огледала на лицу му.</p> <p>Последње године школовања посети фрушкогорск |
| узвика, одједном засија очима а по лицу му се разли неизмерно блажено задовољство.{S} Гледајући |
| врата и стаде на хладне цигле, од којих му <pb n="98" /> у исто време иде ватра у главу, а пред |
| ту заплетао и брзао при читању познатих му молитава из требника...{S} Започе проносити ускршњу |
| е не калуђери...{S} И, напослетку, отац му опширно описује своје жалосно стање и наређује му, д |
| ш ли?...</p> <p>— Знам, брате...{S} Баш му тако и нише...</p> <p>— Е, после си вид’ла...{S} Ко |
| се ретко чује и међу људима.{S} Не даш му једну цигару, а попушио си му толики дуван! рече и р |
| ће митрополит служити тога дана.{S} Још му је остала та жеља: да види митрополита, и то баш кад |
| к и смеши се иронично и усиљено.{S} Још му дрхћу усне и купе се на крајевима, и он осећа да му |
| и плен на другој страни, и онда настаје мување свиња, једно поред другог, јер се свако нада да |
| им опазе тетку, и стану је неког белаја мувати по угловима ходника или кујне, осврћући се бојаж |
| шта зна о Соломуну: »Соломунов храм... мудрост... и од некуд му дође на памет — Соломуново сло |
| ти некога по кујни (а била је сама).{S} Муж јој, неки прост и добар, блесаст сељак, стараше се |
| мести је стварима из гостинских соба, а муж ће живети <pb n="248" /> на трлу код стоке.{S} Леон |
| у, испод штале, једнако сачекују деца и муж, и потом у трку, по један од њих, јури кући...</p> |
| тво.</p> <p>Једаред, потом, дође теткин муж, као обично, с колима и врећама.{S} Тетка се, по об |
| рија, да је ту из оближњег села, да има мужа и двоје деце, да је, већ четири године, овде у ман |
| а и послуге никога, осим Јованке и њена мужа.{S} Нема ни ђака ни калуђера, осим игумана.{S} Све |
| а, да преда сву стоку и поље Јованчином мужу под најам, а Јованка да прими све оно, о чему се б |
| ачуни...</p> <p>Али ова драгоцена крава—музара даје користи и с друге стране.{S} Пре десетак го |
| <p>Кућа остаде без женске руке... жива мука!{S} Пуно живих људи, навикнутих на известан ред, а |
| >Смишљао је у памети најстрашније слике мука, које га чекају, а оно изишло све тако просто и та |
| се покрије меким лепим кашмиром.{S} Али мука је — недељом се не ради...{S} Обрта окорели луб, о |
| ма женских, изгледа страшније од многих мука.{S} Али мора се.{S} И он зна где ће га затећи ноћ: |
| отац Сава; Нико и не помисли о његовим мукама и скором крају.</p> <p>Арсеније се значајно узне |
| ад праведником... девојка, у порођајним мукама, проказује правог кривца, а Макарије се удаљује |
| е долазе они страшни надчовечни напори, муке и болести телесне, у којима људи забораве и Бога и |
| писмена ај, уи и тако даље и пљуцкао од муке са својим професором, јер му је та наука тешко ишл |
| p> <p>Докле, ах, докле ће се трпети ове муке, ова неизвесност?!...{S} Где је истина?{S} У чему |
| S} Дакле све <pb n="37" /> пропало, све муке и наде узалуд!...{S} Али срећа, која му се једном |
| </p> <p>Нови инок волео је трпети многе муке овог света, него сести уз игумана.{S} Он се збуњен |
| шалу са Максимом, а Максим — као велике муке овог света...{S} Али сад, ево, хоће баш од истине. |
| време, преко главе претурило, колико се муке видело.{S} Оде му брат на границу и за њим и отац. |
| постиго је главну жељу.{S} А колико се муке видело, колико се незгода претрпело, док се до тог |
| дочанство за час, и са свим просто, без муке.{S} Забринути богословац прогура се неколико пута |
| у, и, не предвиђајући ништа добро, осим муке, унапред, узвикну сама себи гласно: »Еј,црна Видо! |
| огом кућерку, превила се суха, исцеђена муком и немаштином, стара домаћица, па се извињава што |
| сам.</p> <p>Тек после, кад је с тешком муком нашао свог сељака, Светозара богословца, који се |
| ним изразом на лицу.</p> <p>— М-м-ма... мумла нешто и Максим, гутајући последњи залогај и загле |
| уплаши.</p> <p>— М-м-м... чује се неко мумлање и опет потковане цокуле настављају посао.</p> < |
| n="59" /> <p>Љубомир уздрхта; као да га муња ошину по срцу, нешто се у њему смрзе, следи...{S} |
| како светац мора да јури од прилике као муња.{S} И таман да почне сад мислити како се то вади д |
| га тренутка погледаше...</p> <p>Севнуше муње у њиховим очима, Љубомир се сав стресе и већ се по |
| ве !«... севају му мисли кроз главу као муње, и он се лагано провлачи поред другова, кријући оч |
| а!...{S} Пропаст!«... понавља се у њему муњевита мисао...{S} Он сагледа само крајичак онога стр |
| може с тобом ни речи прозборити?...{S} Мустра и јеси: ђак!... .</p> <p>Љубомир се збуни и неко |
| е нешто густо и неразговетно као тесто, муте се пређашње јасне, одређене намере...{S} Некаква н |
| ко ће то изгледати, јер му се мисли већ муте, умор се све више осећа, трепавице се лагано склап |
| паук <pb n="137" /> те тамани уловљене мухе.{S} А толики светитељи, што су били прости калуђер |
| славе ми... ја ’нако... дркће Љубомир и муца плашљиво пред њим.</p> <p>— Шта »’нако« бре!...{S} |
| стите... високопреподобни оче!... стаде муцати као у грозници.{S} Никад..</p> <pb n="107" /> <p |
| ма, као да га кољу, а у себи помисли : »Мученици Христови, да ли сте и ви оволико трпели !?«... |
| уд белавка...</p> <p>»Сад се јадна Мира мучи сама.{S} Ако пође за козама, одоше краве у штету.. |
| ве...</p> <p>Али чудо: колико га месеци мучи та стална, грозничава мисао; колико је ноћи провео |
| срећни стомак, који га тако немилосрдно мучи.</p> <p>— Други свет, кад га боли стомак, бар не м |
| повратка из Београда, као што видесмо, мучила или занимала нека велика мисао, која га је тако |
| о... мора имати!{S} Јер, што би се онда мучили толики испосници?«...</p> <p>Лагано, неосетно, у |
| то, те мора...{S} Што би се људи узалуд мучили!</p> <p>Тако поче новина за новином, нешто по ек |
| скакати.{S} Ви бар знате зашто бисте се мучили, а он...{S} Игуман још јаче повика: он губи, губ |
| тумарнули у свет, па зар су се једнако мучили!?...{S} Нису, зацело нису.{S} А ово са мном јуче |
| чистити.{S} Сироче, онако нејако, мало, мучило се по цео дан, па ипак није могло довршити посао |
| {S} Јеси ли осећао глад?{S} Је ли те то мучило?...</p> <p>Љубомир не дизаше главе, не одговори |
| а о земљу, радио с најупорнијом журбом, мучио се, довијао се и обртао од сваке руке, али стање |
| о сад једно предавање, и дваестину пута мучио се од сваке руке да погоди онај полутон, којим се |
| ресеној глави му.</p> <p>Ах, ове тешке, мучне, па ипак примамљиве мисли, море га цела живота!.. |
| деале.{S} И од свију тих снова, од целе мучне прошлости, од свега досадањег живота, остаде само |
| ћи благословени Израиљ у његовом дугом, мучном и занимљивом лутању по пустињи...</p> <p>На Петк |
| та ћеш сад!...</p> <p>— Пуштај, застења мушкарац и мрдну рукама да се ослободи овог терета, кој |
| ечко је у њој гледао друга, као обичног мушкарца, не знајући још јасно ни за полну разлику.{S} |
| ’вако...</p> <p>— Знам то.{S} И код нас мушкарци раде.{S} Али Мира?...</p> <p>— И она дере жест |
| мамљива група: човек и жена са два мала мушкарчета, који се једва прекрећу и љуљушкају на трунт |
| ао голубије јаје, зрнима, а другом држи муштиклу, из које сукћу густи димови.</p> <p>Игуман је |
| p>— Није наш, одсече Велимир; дошљак из н-ског манастира...</p> <p>— Море, то... прекиде га Ник |
| лог, да упути оца Арсенија у манастир т-н, камо је одређен за старешину.</p> <p>— Их, роде, как |
| и да га што занима.{S} Као ждрал, кога, на сеоби у топле крајеве, избаци јато из свога круга, п |
| их; декемврији — февруа.«, а више тога, на марки : № 9.</p> <p>Уздрхталим рукама, са журним пог |
| шње жене, познанице Савине из Београда, на једним простим каљавим таљигама, са једним шареним с |
| куће и дворишта, рибања сниских трпеза, на којима ће се светити водица, чишћења полица и долапа |
| по новој науци, која се зове економија, на је тамо и приход двапут и трипут већи, него кад се р |
| <p>Љубомир се трже и одскочи од врљика, на које се беше наслонио.{S} Пред њега стаде лепа млада |
| чи све...</p> <p>После неколико недеља, на своју велику и неописану радост, отац Сава опази, да |
| поклопи округласти трбух обема рукама, на шта се из самог трбуха разлеже оно пресито грубо шту |
| сандуком, једним великим дењком хаљина, на коме грациозно чучаше једно бело, чисто, кудраво псе |
| но кад човек устане после дуга спавања, на само блене...</p> <p>То је игуман Сава, старешина По |
| ћута значајно, стави му још два питања, на која Максим одмах и наопачке одговори, па ућута.{S} |
| 8" /> воље за дуга маштања; он прочита, на допаду, неколико листа па, не размишљајући много, ре |
| ве косе, груба, широка, простачка лица, на коме је утврђен исполински нос, љубичасте боје.{S} Б |
| трепта целом душом, као ухваћена птица, на коју већ спуштамо руку.</p> <p>Кад одмакоше подоста, |
| а...</p> <p>И овде нестаје оног старог, на који је он добро навикнуо, света, а ниче нови, непоз |
| г збора људи од једне сиромашне свадбе, на којој је оно било девер, истесао и спремио вична и г |
| ним погледом, превртао је прве листове, на којима беху »предисловије«, некакво »извјешченије« и |
| а...{S} Најобичније појаве манастирске, на које се већ сваки Србин навикао гледати као на »обич |
| елом сунчевом пригревку.{S} И још даље, на више, беласају се чисти димњаци и црвене сниски кров |
| овор.{S} Вуку их мисли, овако угрејане, на другу страну, и разговор полако прелази на предмете, |
| осећањем, па би хтео тај напор час пре, на свој начин, не осврћући се ни на кога, и не марећи н |
| ештином, масну ћурчију тртицу, која се, на његову срећу, била затурила међу батацима, а он је н |
| во на неко старо запуштено воденичиште, на једном сеоском потоку, где се сад није могло распозн |
| во, мршаво кљусе, упрегнуто у таљижице, на које је игуман, на већој низбрдици седао, а Ђока их, |
| ишљао на митрополитово служење у цркви, на господско <pb n="113" /> држање онога синђела, за ко |
| химандрит је већ, на ранијој литургији, на којој се Нићифор ђаконио, добио производство.{S} Вла |
| та, беше се загледао у чиновника, који, на другој страни ходника, претрчаваше од једних врата д |
| рају подрума, у суморној нејасној тами, на једном усправљеном пању, шкиљи и светлуца слабо прил |
| »извјешченије« и још неке друге ствари, на које он не сврну пажњу.{S} Нађе прво житије: »Памјат |
| ће он!...{S} Него, има и лепших ствари, на пр. библиска историја... то га занима веома, и он је |
| ику ватру, па се изребрила према ватри, на великој гомили сена; устурила главу и гледа кроз баџ |
| ла неколико плотуна.{S} Жуње и детлићи, на јакој студени, тражећи хране и заклона, избушили су |
| , тканина...{S} Нешто се навуче на очи, на груди паде нешто тешко...{S} Он се осећа потпуно као |
| љено место од света, али се некако сам, на основу стеченог знања у школи досети, да у Србији не |
| веће чудо угледао...{S} Право пред њим, на узвишеном, покривеном црвеном чохом, амвону, окренут |
| отворио цркву, упалио свеће са другом, на иде у кухињу за ватру, што ће се метнути у кадионицу |
| иковано око, с немим зачуђеним изразом, на оној убогој, сниској, кривој дашчарици, чија су се б |
| ично остајао под једном угнутом стеном, на крају шуме, ту с највећим задовољством седео, мислио |
| лабо прилепљена воштаница.{S} Пред њом, на нечему сниском, окренут уласку, седи подбочен обема |
| евојци, како грозничаво ступа стазицом, на којој ће наћи своју драгану и на којој ће се рећи по |
| прегнуто у таљижице, на које је игуман, на већој низбрдици седао, а Ђока их, одупирући о руду, |
| ласком, побеже на свој омиљени заравањ, на брегу више манастира...</p> <p>Ах, како дивно греје |
| > живе, него само неки...</p> <p>— Као, на пример, ти!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог |
| и, подсећајући га на његово цензорство, на своје несташице, и запиткујући га о манастиру, о кал |
| огом... спава тек четврте ноћи по мало, на рогозини.{S} Једе само сув хлеб или корење...{S} И о |
| Максимове разлеже се громко, бескрајно, на разне тонове и начине изведено, загушљиво хркање...< |
| веје густо, јако, као да хоће нарочито, на измаку зиме, да плаши сиротињу и да покаже своју нев |
| уласка, тамо уз малени издубени престо, на коме стајаху неке старе црквене књиге, што их монаси |
| тувити!</p> <p>Љубомир понови отегнуто, на слогове:</p> <p>— Ми-не-ра-ло-ги-ја.</p> <p>— Ми-рен |
| аго и у исто време, реко би, забринуто, на лицу му вазда игра неки свечан побожан изглед.{S} Пр |
| ђе му на памет: ако владика запита што, на пример из литургике...{S} А ни његови калуђери, камо |
| "205" /> књига, било је доста; а шумар, на доколици, навуко му доста суха лишћа у пећину, да им |
| е још једанаест дана, израчуна Велимир, на питање Леонтијево: колико ће се забавити у овом посл |
| анког платна; на глави му сламни шешир, на босим ногама папуче.{S} Он затурио чабрњак па леђа, |
| } А и ми њих у том послушамо: нађе нас, на прилику, нека њихова жена, па нам слободно каже: »Ре |
| стијим питањима.{S} Архимандрит је већ, на ранијој литургији, на којој се Нићифор ђаконио, доби |
| на Арсенија, види га где седи у хладу, на крилима му читава пласка разне зелене и осушене трав |
| а због новог одела, које је у Београду, на рачун манастирски, <pb n="226" /> начинио.{S} Отац С |
| кад се обуче сам митрополит...{S} Кажу, на глави му капа од двадесет ока жежена злата и драгог |
| 3" /> показа му Велимир постељу у углу, на другом крају од пећи, док друге две беху около пећи. |
| ана, готово носећи га на једном рамену, на које се овај беше тешко наслонио.</p> <p>— Кажем ја |
| .{S} Погледа страшљиво на сваку врзину, на сваки заклон, и очекује кад ће се отуд помолити чове |
| адубе... насмеши се блажено, као у сну, на некакву пријатну слику и одједном се трже...{S} Сети |
| о штеточињу, истрчава на последњу косу, на којој су њиве и стаје окамењен...</p> <p>Са друге ко |
| још гори, тај је права жаба ..{S} Идеш, на прилику, са њим кад је најтежи, кад га мрзи да макне |
| па одједном избаци: на входу, брате... на великом.</p> <p>Игуман опет поћута значајно, стави м |
| е унутра тако солидно, чисто, уредно... на вас завеје отуд некакав нарочити дух уљудности, чест |
| ћемо ја и тетка сад од недеље... хап... на чреду.</p> <p>Љубомиру долазе ове ствари све замршен |
| тили!... то је.{S} Сад ће да привикну : на поље!...«</p> <p>— Љубомире, бога-ти-си, проговори о |
| м игуманово питање, па одједном избаци: на входу, брате... на великом.</p> <p>Игуман опет поћут |
| обучен у чисте кошуље од танког платна; на глави му сламни шешир, на босим ногама папуче.{S} Он |
| <pb n="27" /> кола цео дан, па и ноћу; на друму само се вије густа прашина, или се раскаља пос |
| .{S} После честог стајања <pb n="45" /> на вечерњи, најрадије је претурао књиге које лежаху рас |
| очи стидљиво, са изразом <pb n="117" /> на лицу, који вели : »Ја ви не разумем те ствари, али з |
| ца, са неком злом слутњом <pb n="57" /> на души.{S} Да ли ће још икад прекорачити овај значајни |
| их соба, а муж ће живети <pb n="248" /> на трлу код стоке.{S} Леонтије проба да протестује:</p> |
| јање, пећина беше мрачна и ужасна...{S} На противном крају од уласка, тамо уз малени издубени п |
| чићу, клекну и стаде јецати горко...{S} На поновљен позив Велимиров, диже се уплакан, занесен т |
| анцета, које му сад донеше из града.{S} На малом, минијатурном, белом парченцету хартије, са по |
| па налази начин те га оставља сама.{S} На другом крају наиђе на Арсенија, види га где седи у х |
| амо у дубоким планинским склоповима.{S} На први звук звона поустајаше момци, стадоше се облачит |
| м брадом, која је била беља од косе.{S} На лицу му нос, који је необично наликовао носу Максимо |
| ику.{S} Само је игуман сад друкчији.{S} На глави му нова, од венецијанске кадифе, камилавка; <p |
| стигне у Београд, да се сита одмори.{S} На њено место намести отац Сава другу, неку Пречанку из |
| не побегне, тај је довољно искушан.{S} На њих се свали сав посао огромне куће, јер момци имају |
| но, чега се Леонтије највише плашио.{S} На знак домаћинов приђе најмлађа, сад о месојеђу доведе |
| ђака и доведите да га рукоположимо.{S} На Љубомира пазите отечески«, стајало је лаконски у том |
| ују ово суморно и тајанствено место.{S} На средини крша зјапи велики улаз у мрачну пећину, испо |
| груби гргурави перчини око очију му.{S} На њему је широка црна раса од тешке свиле, рускога кро |
| аже на врата, удари га јара по лицу.{S} На самој средини стаје Мира наложила велику ватру, па с |
| ички до краја живота?... и тако даље{S} На сва питања редом, Љубомир одговараше заклетвом, да ћ |
| ш да ми није до калуђерства...</p> <p>— На што ти је онда криво?...</p> <p>— Ама није то !{S} Н |
| луђери се обредише још једном.</p> <p>— На Николино место... сав његов посао !</p> <p>Ово је зн |
| игумана, који се осврте тетки:</p> <p>— На постељу, па само млека, млека... ништа друго.{S} Два |
| сеније, али га прекиде игуман:</p> <p>— На јелу је, до душе, први, а на послу тсс..., гори од М |
| вири половина старе масне камилавке, а на другом крају висе нове цокуле...{S} Бацише грешно те |
| :</p> <p>— На јелу је, до душе, први, а на послу тсс..., гори од Максима.</p> <p>Арсеније запре |
| сли некако брзо ишчезавају из памети, а на њихова места долећу некакве друге — нејасне, маглови |
| а Љубомир, тешким незграпним кораком, а на лицу му неописана милина, срећа, радост...</p> <p>»Т |
| преврћемо по трави... довршује дечко, а на уснама му трепери читаво блаженство.{S} Њему је већ |
| п!{S} Ђаволе-е... отеже Максим тромо, а на лицу му јасно извајан онај ширетски, специјално калу |
| имир.{S} Ако хоће с нама, добро...{S} А на послетку, сваки има своју главу.</p> <p>— Хе, да вид |
| је, весели и баца лаку копрену заборава на дочек родбине му.</p> <p>Али му је од свега био најм |
| ити, проклиње дечко штеточињу, истрчава на последњу косу, на којој су њиве и стаје окамењен...< |
| а га мајка изнела пред кућу, метнула га на крило и лагано га љушка... а са Маљена тихо-тихо сил |
| ат свјатаго пророка Наума« и прочита га на душак, јер је имало свега двадесет један ред.</p> <p |
| е, грубо изгрди и припрети му, да ће га на пролеће, кад дође у манастир, ако затече оваке незна |
| еплашена Николу за рамена и изведоше га на ходник, пред врата.</p> <p>Љубомир, стојећи уз врата |
| дан празан подметач до себе и посади га на њ, гледајући на другу страну, у мрак.</p> <p>— Тако |
| огматике.{S} Велики је зор био, који га на тај корак принуди.{S} Владика, <pb n="189" /> рукопо |
| езак, извади бакрени марјаш и спусти га на икону.{S} Сви га другови посматраху са чуђењем.{S} И |
| ти се, водећи игумана, готово носећи га на једном рамену, на које се овај беше тешко наслонио.< |
| мназије, сада богослови, подсећајући га на његово цензорство, на своје несташице, и запиткујући |
| ће.{S} А Савин одговор расположи га, да на живот и поступке своје братије гледа много блаже но |
| вратницама стоји ђаволаста слушкиња; да на часу веронауке премишља: што га онда не притисну Мил |
| , прену се, измени лице и постара се да на њему искаже велико поштовање и покорност према ненад |
| цеди са себе капљу по капљу, која пада на мокру земљу.{S} Птице се не чују; вране изгледају од |
| >Код гостију се изнајпре опажаше досада на оне олињале, хиљадама пута, без икаква основа, понов |
| у не би пало ни па крај памети да гледа на опрему, али се изненади кад је угледа оваку.{S} Дошл |
| сваки заповеда, навикао се чак да гледа на себе као па простог слугу, и однекуд му дошло на пам |
| S} Он затурио чабрњак па леђа, па гледа на неке њиве, преко од механе и казује нешто жени, која |
| иве очи, па извири иза плашћа и погледа на знак, који је синоћ утувио, да му покаже правац пута |
| и дете, па се плашљиво осврће и погледа на кућу; затим, спуштеним гласом, готово шапатом настав |
| а неку чобанску песмицу и жудно погледа на студенац, где је чека хладна вода, торба с јелом и, |
| ништа није окусио.{S} Иронично погледа на ону страну, где сеђаше гост, па, не гледајући ни у к |
| анов.</p> <p>А игуман сваки час погледа на мање вратнице манастирске, отуд од реке, загледа у ч |
| свршене погодбе одведе га нови му газда на таван од штале, где га задахну свеже суво сено, и пр |
| здање и ова тиха побожност, што се рађа на овом месту...{S} И најзад, он зна <hi>како</hi> треб |
| и се да прикрије жалост, која се показа на лицу јој.{S} Бо’зна ћеш у манастир?</p> <p>— Ја.</p> |
| о бих и ја радио...{S} Она на једну, ја на другу страну, па тако док не сване...{S} А Василијан |
| ну и свакоме, ко има каква било утицаја на манастирски живот и интересе му.</p> <p>Али је пазио |
| је и било...{S} И туга му се још свија на души, али гле: ово је сад некаква друкчија, топлија, |
| на манастирску трпезу, као јато чавака на зрелу кукурузну њиву.{S} Ту је наш познаник, прота С |
| сле поздрава, наместе и калуђера и ђака на раније спремљене високе столице, са јастуцима за сед |
| врућина некако баш не располаже човека на тако теже радове, те он све до сад остаде побркан у |
| еви бистре воде, скачући брзо с камичка на камичак, журећи се своме утоку, а преко њих, брижно |
| скромност, која се вазда јасно огледала на лицу му.</p> <p>Последње године школовања посети фру |
| ом се зацрни и зашарени необична гомила на малим вратницама.{S} У средини ујармљена два вола, о |
| Макаријеве родитеље сам анђео саставља на заједничку ложницу...{S} Живели људи у народу ’нако. |
| ком жутом капуту, са прекрштеним рукама на грудима.</p> <p>— Овај ће вам бити цензор, рече проф |
| њега, клечаше Љубомир, наслоњен рукама на престо, говорећи гласно црквене молитве, које је зна |
| ко му доста суха лишћа у пећину, да има на шта лећи.{S} Младић хтеде одбити овај раскош, али се |
| ватру наложио једино с разлога: да има на чему окадити пећину, и ако је, међу осталим његовим |
| једну честиту жену, која ће бити свима на услузи — за јело, преобуке, постеље и тако...{S} Он |
| плаши га оно »бреме лако«, што га узима на себе...{S} Жудео за тим, и сад га све то плаши!...</ |
| обратим, трљајући руке и светлећи очима на младу прасетину, са неком побожном жудњом и осетљиви |
| ли, и угледа како му сви показују очима на једно место.{S} Трипут је морао додавати ножнице арх |
| капетане ?... изводи механџија капетана на доксат и показује му једну узвишицу, подигнуту од да |
| нимо ! чује он сад јасно, и ова опомена на дужност раздрема га одједном, као пљусак хладне воде |
| омаћина, стајаше уз Велимира, наслоњена на врљике, заклоњена густим трњаком, кроз који се провл |
| овека, који стајаше пред њим, наслоњена на велики штап са упрћеном пуном торбом на леђима, позн |
| брнула к њему, а остала онако наслоњена на доксат, раширила очи па гледа...{S} А игуман таман п |
| неше два тронедељна сисанчета, испечена на ражњу, са набраном као павлака, заруделом младом кож |
| бомир.{S} Тако бих и ја радио...{S} Она на једну, ја на другу страну, па тако док не сване...{S |
| акву побожну збиљу, која изгледа смешна на дечјем лицу.</p> <p>»Овај ће у свеце!« рече један де |
| тку сведе сав хаос од ноћног размишљања на ово: »Треба живети — како сам се Богу заклео.{S} Ако |
| едише се многа црквена практична питања на новој основи и — одузеше се манастирима парохије...< |
| , кријући очи, јер се застиде од сећања на свој први неуспешни покушај.</p> <p>— Како... докле |
| ључа и бризга животом, како се све мења на боље, како је све примамљивије и лепше...</p> <p>А у |
| о га сад обузе.{S} Учини му се да ступа на тако ужасан пут, који ће га упропастити, јер ће му н |
| чна црна дружина излази из шуме и ступа на ливаде.{S} Трепери сребрна светлост преко чиста обра |
| одавати оном леном дремежу, што наступа на оваким припекама...{S} Тако прође пола часа.{S} Најз |
| осим ако има што запитати.{S} Одговара на питања кратко, и увек гледа да се уклони од разговор |
| м оде у механу да одигра једног џандара на овако расположење, док му се побратим-игуман одљути, |
| азва појаву првих хришћанских манастира на истоку.{S} Живим, уметничким бојама оцрта тип првих |
| олезног рада«, пошто, вели, он већ мора на другом месту записивати све то, те мора...{S} Што би |
| ма преко свију лица, тражећи да прочита на њима: је ли правилан одговор, па не видећи ништа до |
| само даље од страшна, најгрешнија места на свету!...{S} Даље... јер је и Содом чистији од њега! |
| тан архимандритски крст, који се блиста на — трбуху оца Саве.{S} Сваки врло озбиљно сматра архи |
| дар каква слободна девојчура, навикнута на ове послове.{S} Једна удовица му увезала у мараму и |
| ицу и за њим и отац.{S} Остаде сва кућа на леђима невешта момчета.{S} Радио је много за своју к |
| иски тон, госту одједном нестаје осмеха на лицу, обузима га нека збиља и изгледа као да му није |
| а се то све шарени, суморно црни и баца на душу гледаочеву неко тужио, сетно осећање.</p> <p>А |
| вом куту, претурајући очи с једног лица на друго, шмркћући и чешући се испод десне мишице, не з |
| одједном, као по команди, издигоше лица на више, гледајући у таван, слевајући у уста неко мирис |
| јави се озго, кроз шуму, млада чобаница на великом јарцу; опкорачила га ногама, па бије прутиће |
| у коме се исказује груба страст и позив на састанак...{S} Друга... трећа...{S} Али ту већ наста |
| ве никад у животу није видео.{S} Остраг на корицама беше руком исписано : „Житија свјатих; деке |
| Љубомир преноси зачуђен поглед с једног на другог.</p> <p>— Зар би нас смео ко тако тући, да на |
| ца живо, живо, брзо... и зна, да је сад на Маљену, само би полетео косом...{S} Уз пут би се пре |
| То је отровно!«</p> <p>Веља се и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, весео смех.</p> |
| нствено-слатко светлуцање и овај поглед на немо осветљено покривало, што се спустило на земљу, |
| данпут, сасвим случајно, паде му поглед на крупне црне редове у отвореној књизи, коју је још ју |
| мо страшна заклетва, и правила, и углед на толике испоснике!...{S} Како је то?{S} Све се помеша |
| унапред су уживали, кад је долазио ред на овакве куће.{S} После освећене водице, попију се нек |
| </p> <p>— Шта »’нако« бре!...{S} Од куд на тавану?</p> <p>— Побего од капетана, сунца ми! преви |
| Он наже кроз један кукуруз, истрча отуд на једну чистину, насред које се виђаше велики јасен, и |
| мишљањем, у коме је обично стављао себе на место онога свеца, чији живот чита...</p> <p>Негде н |
| одмах гледате низа се, цените је ли све на вама уљудно и у реду.{S} У кући живи само једна баба |
| ка причања пред попом, научена из књиге на памет, али је он све то знао далеко лепше и живље ис |
| пута премести тежину тела с једне ноге на другу...{S} У том се сети смелих Логових кћери, осло |
| ну букову пању, наслонио превијене ноге на трулу кладу пред собом, искренуо, опустио главу немо |
| не.{S} Покрене је другом руком, и де-де на више обема — а ја... не може!...{S} А оно га прљи и |
| мња ни да тугује...{S} Леонтије се даде на посао.{S} Толико је пренаглио жудњом за радиношћу, д |
| силом истине; да се покрива шлемом наде на спасење; да прима палију, као обручење великог и анђ |
| кошуљом нешто лако закачио, и кад паде на земљу и дочека се на руке, испод њега се искотрља не |
| ен умор !</p> <p>Дечко се зањиха и паде на траву као покошен, не мрднувши ни руком ни чим други |
| рукама га гурну у груди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а девојче леже по њему и притиште г |
| инило ново у њој...{S} Одједном му паде на памет давнашњи простачки разговор са Велимиром о циљ |
| војим бегством од куће, и тешко му паде на срце туга Јосифова оца...{S} Замисли се, хтео би да |
| испосничким животом, Љубомир се препаде на ове речи.{S} Он погледа бојажљиво оца Саву и хтеде н |
| ч у брави, и таман отвори врата и стаде на хладне цигле, од којих му <pb n="98" /> у исто време |
| јим му ваља ићи.</p> <p>Љубомир застаде на последњој степеници.{S} Знао је да се треба вратити |
| вољство...</p> <p>Још једна жеља остаде на срцу Леонтијеву.{S} Толике године прођоше, а он не в |
| зову домаћина, који је са плугом негде на њиви, спремају ђезвице за каву и пристављају их уз в |
| еби : аха! и тај узвик као да га наведе на неке мисли. »Ето, уче... то је лепо, мисли игуман.{S |
| не ухвати онај његов сељак и не одведе на Маљен.{S} Ах, он је тако јадан, тако сам!...</p> <p> |
| ни, и помете му и иначе нејасне погледе на живот и будућност, да више скоро ни о чему није мисл |
| бомир заузе половину њене лежанке, седе на сено и подупре леђа о тренице па стаде гледати у пла |
| амљен у целом дворишту, он приђе и седе на једну клупу, испод самог доксата, пред ћелијама, кој |
| теткине љутње, изиђе на двориште и седе на кола.</p> <p>— Седај! викну он Никифору, узмичући се |
| клетство родитељско и божје.{S} Он седе на уласку пећине и заплака се горко, гледајући немоћно |
| p>Једва се утишаше.</p> <p>Љубомир седе на троножац уз прочевље, са кога се дизаше, вијугајући |
| <p>Приближује се подне, гости још седе на доксату, пију стару препеченицу и жмиркају на топло |
| ’Нака лепота!..{S} Сјакте се оне одежде на попу, ка само сунце, а ђаци укараре, па бруји сва цр |
| раширило се, разјапило чељусти, па иде на тебе, иде, али увиђаш да се растојање између тебе и |
| } И код њега се неки пут омакло, па оде на другу страну...{S} Почне о Богу, а после оде...{S} Т |
| врата.</p> <p>Марија одмах устаде и оде на врата.{S} Калуђери се значајно погледаше.{S} Арсениј |
| иру и знање о манастирском животу своде на какво ретко, необично старо вино; којима управо, чим |
| о од њих не помисли: како ће то да буде на послетку?...{S} Велимир се спрема за калуђера... јер |
| вог брата од свију послова и да му буде на руци у његовим строго-испосничким намерама...</p> <p |
| у ја теби луду Петрију, нек’ ти се нађе на чреди, одговори тетка смејући се.</p> <p>— Е, немој |
| опитне погледе управљене на себе, пређе на друго питање.</p> <p>— А шта оно још представља св. |
| о је псалтир«...{S} А кад Љубомир пређе на Нови Завет, он викну: »То је јеванђелије!«...</p> <p |
| ича о Јосифу.{S} Читаше је, а кад наиђе на речи: »сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изј |
| , чији живот чита...</p> <p>Негде наиђе на велику сличност са собом, и то га необично порази.{S |
| </p> <p>Овако је ишло све, док не наиђе на »<title>Житије преподобнаго отца нашего Антонија вел |
| itle>«.{S} Одмах на другој страни наиђе на некакве речи, које му се учинише незгодне за ову све |
| оставља сама.{S} На другом крају наиђе на Арсенија, види га где седи у хладу, на крилима му чи |
| сећајући се узроку теткине љутње, изиђе на двориште и седе на кола.</p> <p>— Седај! викну он Ни |
| и оном малом професору у наочарима дође на ум паметна мисао: »Зар баш мора, рецимо, писме <hi>љ |
| в храм... мудрост... и од некуд му дође на памет — Соломуново слово !«...{S} Јест, јест... мора |
| им погледом, обори главу...</p> <p>Дође на виђење и стара другарица с Маљена, водећи синчића за |
| оваким одговором, Јованка се скоро наже на њега, и гурну га лагано прстом у чело, да би је погл |
| стаја покривена.{S} Кад се Љубомир наже на врата, удари га јара по лицу.{S} На самој средини ст |
| и.{S} Клецну једаред и девојче већ наже на њега, али он се реши да се не да још.{S} Истина, чим |
| з манастира.{S} Разаслао је да га траже на све стране, али од њега још никаква гласа.{S} Ко сме |
| аше пред њим и, другим изласком, побеже на свој омиљени заравањ, на брегу више манастира...</p> |
| али! викну болесник преплашено и побеже на поље.</p> <p>— Хи-хи-хи... превија се од смеха Васил |
| , добивши неку крпетину од момака, леже на једну клупу, покри се и заспа истог тренутка.</p> <p |
| ке шале и смеха, оде у своју собу, леже на постељу и стаде уморно гледати по мрачној соби...{S} |
| пространство, уђе у своју ћелију, леже на постељу и стаде несвесно шарати очима по таваници.{S |
| ених руку, па онда он <pb n="5" /> леже на њу и стаде је давити.{S} Девојче је очајно млатало н |
| плашен младић, трчи у своју собу и леже на кревет. — Сотона је у њему!...{S} И то је кушање...< |
| > <p>Тек после два часа калуђер се диже на колена и погледа у мрачни храпави свод пећински...{S |
| нтије весело, држећи да му друг не може на ово ништа одговорити.</p> <p>— То не знам.{S} Зацело |
| Воденичари замоле помељаре, да припазе на камење, па их нема у воденици док год се не чује да |
| преденом вештином утиша дете, па га узе на испит.{S} Уплашен дечко све му о себи искрено исприч |
| ницу, трепће и одједном му грунуше сузе на очи.</p> <p>— Него пази: сутра да кажеш... кад те ка |
| , као да га заустави.</p> <p>— Торба је на студенцу, а ја ћу ’вако... одговори он прескачући је |
| првом јутрењу, познао је Љубомир да је на праву путу; осећање му је казало, да је близу њега с |
| подинова« у резиденцију му, нагрнула је на манастирску трпезу, као јато чавака на зрелу кукуруз |
| едном га обузе исто оно осећање, кад је на <pb n="101" /> Петковачу посматрао службу митрополит |
| уточишта...{S} Како се радовао, кад је на последњој завојици угледао широки позлаћени крст на |
| , широком, везеном рукаву, и наслони је на Љубомирово раме.{S} Обоје се тога тренутка погледаше |
| ну жижицу, упали воштаницу и прилепи је на оном другом ужем крају пећине, где беху зарезани у с |
| ену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду рекоше му: учитељу, ова је жена ухваћена сад у |
| док се не врати весео Велимир.{S} Он је на Велимирове односе и намере с Видом гледао са снисход |
| а са водом.{S} Остало време проводио је на молитви, или у побожном размишљању...</p> <p>Ах, как |
| ло ногама, не обзирући се на то, што је на њој била једна прљава, сва искрпљена кошуљица и крат |
| ао да доби вољу да све искаже шта му је на души, исправи се на сену, очи му засветлеше и он про |
| екивању добре ђаконије, одједном завеје на њега овај нарочити трпезариски тон, госту одједном н |
| на, који га одмах, чим га обуче, навије на маштање, па стане газити по пртини или целцу — како |
| му се чинило недостижно; управо он није на то никад ни помишљао.</p> <p>— Ха, ено иза штале, по |
| премише.{S} После четврт часа, Леонтије на коњу а Велимир пешке, одоше на пут.</p> <p>Ништа виш |
| ве школске године проведе отац Леонтије на путу, пратећи свога владику по епархији, из манастир |
| до, што се беласа, прелива и одсјајкује на сунцу, по коме прође једаред нека велика дугачка нап |
| а тежња, која га гони да чешће извирује на вратнице, кад тамо на другим вратницама стоји ђавола |
| ом светлошћу, бацајући своје лаке зраке на позлаћени крст и црвенкасто кубе храма.{S} Нека бели |
| овит весељак, непрестано је правио шале на рачун Максимов и Арсенијев.{S} Максим је том прилико |
| изиђоше изван капака, а оне крвне жиле на слепим очима набрекоше, набубрише необично...</p> <p |
| све их у цркви једнако опомиње да мисле на смрт: и песме, и чтенија, и житија и све, све...</p> |
| } Тек је лето било ославило, а ево зиме на измаку.{S} Шта се терета, за то време, преко главе п |
| ам долину моје лепе Груже, како се њоме на све стране размилио свет... у мени заигра срце, пову |
| Ето и ја: мало, мало... па тек ми падне на памет Мира ил’ Милка“.</p> <p>После долазе они страш |
| се вијуга и беласа нешто, као кад жене на перилу отегну дугачке комаде платна.{S} Само је ово |
| е, па неке младе дебеле пловчице пржене на кајмаку, па сваких пола часа запурњају се и замиришу |
| ћи ништа до љубопитне погледе управљене на себе, пређе на друго питање.</p> <p>— А шта оно још |
| своју ствар, без које неће да се крене на пут, или мож’да, узбуђен, не знађаше шта би друго <p |
| вољно преноси очи с једне нове тековине на другу.{S} Сад му и шума изгледа китњастија и хладови |
| имандрит, призивајући у себи све сотоне на главе ових безазорних, добро наоштрених за јело и пи |
| ...{S} После му износи пред очи сећање на продату очевину, тугу сестрину, господство његова ро |
| ио од Велимира а мало га збунило сећање на, ђаволасту суседину слушкињу, која га је доста пута |
| ућкастим лишћем хладолежа, који се пење на више уз плавобеле <pb n="28" /> конце фула, опаране |
| е и заклона, избушили су безбројне рупе на прљаву зиду, а нико и не помисли да те рупе чудно из |
| , отимари коње, храни свиње, вуче ђубре на њиве... и то он, некадањи цензор велике гимназије!.. |
| црном судбином, <pb n="207" /> гига се на дугачким ногама и врљуца бесциљно по ливадама, док г |
| акачио, и кад паде на земљу и дочека се на руке, испод њега се искотрља некакав сламни шешир, а |
| усиљено.{S} Још му дрхћу усне и купе се на крајевима, и он осећа да му још стоји на срцу сва он |
| већена водица, крст и босиљак, креће се на пут.{S} За њим весело ступа, с великом мочагом у руц |
| лити...{S} Изјутра, у свануће, умиће се на реци, па ће опет наставити непрекидне молитве, читај |
| p> <p>После неколико секунада појави се на вратима чика-Јоца, са преплашеним лицем, као да је п |
| ве искаже шта му је на души, исправи се на сену, очи му засветлеше и он проговори:</p> <p>— Зна |
| > <p>Никифор претрча ходник, наслони се на стуб и стаде, такође уплашеним очима, гледати како с |
| ош црвена од љутине, изиђе и наслони се на доксат близу Љубомира.{S} Велимир таман хтеде да јој |
| зове, па затим излети напоље и сакри се на таван шталски, своје омиљено преноћиште.</p> <p>— Чу |
| он смејући се целим устима, клибећи се на другове несвесно, па одједном устаде и поводећи се н |
| весно, па одједном устаде и поводећи се на несигурним ногама и чудећи се свему што се тако изне |
| луђер жени, вели отац Спира, смешећи се на два млађа игумана, који одједном почеше гладити и су |
| на страна, вели Арсеније, нагибајући се на десну страну и мрштећи се.{S} А ти ми спреми, роде.. |
| е очајно млатало ногама, не обзирући се на то, што је на њој била једна прљава, сва искрпљена к |
| настави своје напомене, не осврћући се на шалу собрата.{S} И ова се хм... он не рече која, не |
| зачуђено-преплашеним, осећањем баци се на меку планинску постељу, обрте главу у небо, и заглед |
| очитао сам овде и завет — заклео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и за |
| и ради распетог Спаситеља... навикао се на свакодневне јутрење састанке у кухињи и на суморно т |
| забашури и своје незнање и прелазило се на друго питање...{S} Али сад Максим, не знајући ни сам |
| е не осећаше млади испосник, нити му се на лицу могло опазити да га што занима.{S} Као ждрал, к |
| јчица, старија од Љубомира.{S} Одмах се на њој могло опазити, да је то већ прекаљена права беог |
| казао му је да те <pb n="206" /> донесе на леђима...{S} Знаш да сам ти друг... хајдемо лепо зај |
| огама па земљу.{S} Воде га, управо носе на рукама, Василијан и Нићифор, а отац Арсеније пред њи |
| ујо, кад стадоше у дворишту:{S} Бабо те на самрти поздравио и опростио се лепо...</p> <p>Леонти |
| ки кметови...{S} У колико нам ви личите на <hi>прве</hi> хришћане, у толико и ми на <hi>прве</h |
| ковитог корења, али још од капије обрте на другу страну.{S} Василијана је вукло срце на две стр |
| <p>Нога му корачи...{S} Он се не осврте на плави широки врх Маљенов, који је треперио под млазо |
| ажен Леонтије.{S} Јеси ти луд!{S} Ко ће на то пристати?...</p> <p>— Бацићу им пред ноге ове рит |
| мет нарочите пажње, али се он не осврће на то.{S} Са оним истим забринуто побожним, блаженим из |
| } До сад је владика попио његове монахе на веру; не пита их ништа; <pb n="120" /> ко вели:{S} С |
| мисли Љубомир, упирући раширене зенице на једну пукотину у зиду, из које се сваки час помаља в |
| химандритом пошли, као навикнуте овчице на солило, окружни прота и три виша чиновника.{S} Ручак |
| угу страну.{S} Василијана је вукло срце на две стране: хтео је и он мало до потеса, али га вуче |
| .{S} Док ја летим у целац, а онај скаче на другу страну, бега од мене...</p> <p>— Хи-хи-хи... ђ |
| ојој ревности, па задовољно леже у вече на меку постељу.{S} Спавао је, опет по савету владичину |
| лије манастирске, са уласка, доста личе на нишан од платна, у који је цела чета осула неколико |
| прелива у оне превијене пруге, што личе на чамовину.{S} У једној му руци дебео црвенкасто жућка |
| а Арсенију, који бојажљиво изнесе лонче на светлост, разгледајући да ли је чиста вода у њему.</ |
| ена крпа, тканина...{S} Нешто се навуче на очи, на груди паде нешто тешко...{S} Он се осећа пот |
| >Кроз сиво бео, усколутан дим, угледаше на поду широку, моћну фигуру Максимову, са раширеним уп |
| стрча пред госта.</p> <p>Љубомир сеђаше на доксату, чистећи трешњеву буранију, која ће се куват |
| бирајући рукама суве шљиве, које држаше на крилу расуте.</p> <p>— Хи-хи... причекај, оче Максо, |
| и испред кухиње...{S} Оба ђака истрчаше на поље, а Љубомир, не знајући шта ће овако сам, пође и |
| љути, заврши она.</p> <p>Ђаци истрчаше на посао.</p> <p>— Баш си и ти неки...{S} Овде се тетки |
| игуман устајући иза стола.{S} Кад беше на вратима, он процеди: стакло! а то је значило, да је |
| овако проклиње!{S} У исто време он беше на чисто с мишљу: да му се не може душа смирити, док ов |
| може и тако радити.</p> <p>А како беше на Маљену!{S} Слободан је ко птица у гори, слободан и с |
| даше за столове.{S} Ђаци и момци изнеше на двориште, под хладовиту и сенасту липу, што добише з |
| »подвизавати« отац Сава, пазећи највише на две монашке обавезе: »молчаније« и »послушаније«.{S} |
| лежи Љубомир.{S} Скидоше га и положише на под у ходнику.{S} За то време Василијан гласно прича |
| ве пити досадање вино, али их присилише на поштовање већине и њених одлука.</p> <p>— Напослетку |
| уман мрдну очима, ђаци за час променише на столу чаше и вино.</p> <p>Поче да се пије без реда, |
| споснице, о коме се прича да сав мирише на тамњан и да се већ у пола посветио, он стоји уз њу и |
| } Калуђери се пренуше.{S} Сви се дадоше на привредни рад...</p> <pb n="250" /> <p>И Леонтије по |
| скакуташе пред њим.</p> <p>Чим стадоше на место, девојче га одмах нападе.{S} Она беше жива и о |
| ућности, дођоше до угнуте стене, седоше на дебео слој мека суха лишћа и наставише започету преп |
| Леонтије на коњу а Велимир пешке, одоше на пут.</p> <p>Ништа више не осећаше млади испосник, ни |
| дан за другим, лагано и смерно, изиђоше на врата.</p> <p>Љубомир се, гоњен љубопитством, прибли |
| ше и глава и ноге.{S} Једва је одвукоше на њену постељу.</p> <p>А Леонтију све игра пред очима |
| како сад изгледа као <hi>други</hi>, и на своје велико запрепашћење опази, да је остао онај и |
| ... а то је баш тешко, започе Никола, и на уснама му заигра блажен осмех, што ће се од те дужно |
| је«, опет се отворише она иста врата, и на њима стаде блед, забезекнут, преплашен, са блесаво т |
| <p>Мира пребледела, раширила зенице, и на лицу јој исписан велики ужас.{S} Гледа у некадањег д |
| као и ти!? узвикује зачуђено девојче, и на уснама се већ купе црте, које ће прећи у стидљив и з |
| И сви помрли, заједно с његовим оцем, и на њиховим пепелиштима господаре други људи и чују се д |
| о, као што се пристоји пред старијим, и на његову лицу беше исписано задовољство што је господи |
| у трпезарију, која замириса тамњаном, и на њих погледаше ликови многобројних светитеља и правед |
| интересе му.</p> <p>Али је пазио Сава и на себе.{S} За читавих десетину година калуђерства не д |
| е... кад се указаше прозори од ћелија и на једноме мрдну калуђерско лице, кад затресоше и загру |
| крећу кратке, крутуљаве, уморне ноге и на њима се равномерно њиха, лево и десно, погурено, зде |
| е прозорче између кухиње и трпезарије и на њему се појави бледо, предругојачено лице Велимирово |
| вољно навикао на свете службе црквене и на осећања, која му оне изазивају.{S} Свагда је у цркви |
| омоћи и без туђег упуства; навикао се и на положај најмлађег ђака, коме сваки заповеда, навикао |
| г плаветнила...{S} Исто, као што беше и на Маљену, трепери и одсјајкује лазурно плаветнило, под |
| свакодневне јутрење састанке у кухињи и на суморно тужно расположење, које му настаје после њих |
| им другим очима гледати на свој живот и на све...{S} Сви дотадањи идеали изгледају ништавни, см |
| зицом, на којој ће наћи своју драгану и на којој ће се рећи последња реч?...{S} Миришу, заносе |
| ан, ужасан као црна вечност...</p> <p>И на послетку око свега тога, око свију идеала и снова, о |
| само мало да смо још почасили, одмах би на тродневно сухојаденије... шапће Никола и мрда руком |
| његовим новцем подигнута, он и заборави на њу...{S} Него му остаде приковано око, с немим зачуђ |
| узми, одобри му овај, само да га остави на миру.</p> <p>Љубомир брзо устаде и оде, бојећи се да |
| је сам изнео ово вино, сутра би се сви на њега љутили.</p> <p>Оба протојереја и игумани, као и |
| јесени, туробнији од кишна облака, седи на усечену букову пању, наслонио превијене ноге на трул |
| мили ни црква.</p> <p>Млади игуман седи на доксату, заклоњен за дрвени стуб, и посматра како из |
| јима...{S} Он се, као јагње што се води на клање, упути к манастиру.</p> <p>Архимандрит беше ка |
| p> <p>Београд опусти.{S} Одоше сви људи на заветну свету дужност; одоше и професори, одоше и ст |
| : »Кажи му, ако га видиш, нека се труди на сваком послу.{S} Није он отпао од мене, као ивер од |
| мрзи да макне ногом.{S} Само му покажи на путу неку травку, која није баш обична, па викни : о |
| ванђеље, брате... оногај, кад се положи на св. престо... онда!{S} Ето ти!...</p> <p>Игуману се |
| другу страну, и разговор полако прелази на предмете, који су ближи овим младим срцима...</p> <p |
| ики уљаник у манастирској градини, који на свагда истрже одушевљена Василијана из наручја колар |
| ма допаде снажан и леп глас Ђокин, који на опште задовољство отпева вечерње са Нићифором.{S} Ар |
| S} Он, обучен у епископско одело, стоји на једном брежуљку, а Милка, она ђаволаста Милка, носи |
| сви калуђери?{S} Гле, и отац Сава стоји на доксату, гледа, радознало и реко бих смешка се!{S} Н |
| ш много што учити, али свему томе стоји на путу газдина воља.</p> <p>Кад пође неким послом, мож |
| а крајевима, и он осећа да му још стоји на срцу сва она тежина, што се навали на њега, кад отац |
| S} Он би се вратио одмах, бегао би, али на доксату механском стоји једна девојчица његових годи |
| 153" /> ватре ради свога тела...{S} Али на пољу је тако тамно и влажно, пећина је тако хладна, |
| жури се са литургијом, али народ навали на причешће у тако великом броју, да се монаси уплашише |
| и на срцу сва она тежина, што се навали на њега, кад отац помену калуђерство.</p> <pb n="60" /> |
| мали, знаш како смо се гледали и ћутали на коси?...</p> <p>— Па ја у вече извукох батине и за т |
| и заноћио код игумана.{S} Изјутра сели на доксату, разговарају се нешто о прављењу сира и пију |
| жљиво слушају, и ако су се многи љутили на говорника, јер се пред њима пуше тек испржени уштипц |
| их сугестује и заузме све њихове мисли на дуго време, а многи целог живота не могу да забораве |
| а <hi>прве</hi> хришћане, у толико и ми на <hi>прве</hi> калуђере...{S} Какав сте ви Онисифор.. |
| </p> <p>Дешава се човеку, нарочито зими на каквом наоблаченом, влажном дану, кад је сав <pb n=" |
| не знам ко би дочекао допуштење.{S} Ни на Божић се неки пут не сете да понуде чашом вина...</p |
| i> мисао!...{S} А њему то никад није ни на ум падало...</p> <p>— Јок, море... промуца он гледећ |
| с пре, на свој начин, не осврћући се ни на кога, и не марећи ни за чије мишљење, испустити, дат |
| 2" /> уз њега још нешто, што не личи ни на шта друго.{S} У једном крају подрума светлуца запаље |
| друкчије се и држи и говори: сад јој ни на памет не долази дерање јарца.</p> <p>Љубомир заузе п |
| јавом која наступа...</p> <p>А ником ни на ум не паде, тога часа, јадни отац Сава; Нико и не по |
| одржати на висини: никоме није могло ни на ум пасти, да онај млади и љубезни Сава чини што с на |
| {S} Нико пе плаче, не види се жалост ни на чијем лицу.{S} Родбина архимандритова подолазила; св |
| ради, чиме је заузет.{S} Не дође му ни на ум да се погорди толиком пажњом важних људи, јер се |
| и девојке, стадоше га ловити, те му ни на ум не дође његова стара, бескорисна, искрена пријате |
| и »колачићи« умешени с јајима, испржени на масти, што их господа варошка зову уштипцима...{S} А |
| ђаци и момци, видећи се овако усамљени на ударцу игуманова страшна погледа, клиснуше куд који |
| и полугласно, прислушкивати шта се чини на пољу.{S} То је једина прилика кад игуман сасвим омек |
| к и проју, подиже га да седне и наслони на своју руку, па стаде ломити залогаје проје, умочи их |
| его само двоколицу.{S} Игуман се рашири на <pb n="162" /> средини ходника и стаде гледати запре |
| </p> <p>И момци весели; нико се не жури на посао.{S} Или гледају да рано површе што имају, па с |
| н и отац Сава, само говор првога односи на себе, а одговор Савин на све калуђере...</p> <p>»А к |
| мче од паргара, што га Леонтију подноси на дар каква слободна девојчура, навикнута на ове посло |
| лоповски и обешењачки стаде погле́дати на кућу. — Нана сад кроји кошуље, неће изићи.{S} Хајдем |
| и, да почне сасвим другим очима гледати на свој живот и на све...{S} Сви дотадањи идеали изглед |
| анесе, отвори му очи и он стаде гледати на своју одлуку о животу свесно, разумљиво, као човек, |
| приликама отац Сава умео вазда одржати на висини: никоме није могло ни на ум пасти, да онај мл |
| рове, стаде их газити ногама и праскати на сва уста, грдећи »маторог лисца« и претећи му разним |
| {S} Задржао си ме од пута, те нећу бити на дочеку владике.{S} Шта ми ту...</p> <p>Љубомир се пл |
| Код куће, по цео дан, учи штене чловити на задњим ногама; али пошто је необична псећа дебљина и |
| а у овој кући, па стаде још више пазити на себе и обарати очи.</p> <p>У том утрчаше у кухињу ка |
| сену, сећајући се шта је могао опазити на капетану.{S} И врат... све као снег...{S} Од чега то |
| после тога, не морамо ове холбе делити на троје, него опет на пола, као и до сад.{S} Немој га |
| соко стајала, да није смео ни помислити на тако интимну забаву са њом.{S} Оно што је било обичн |
| ...{S} Леонтије се хтеде овим подсетити на своје сањалачко гледање плава неба.</p> <p>— Ја.{S} |
| ање тако удеси, како ће што боље личити на свеца.{S} Није он то чинио ради игумана, јер зна да |
| е ово?«...</p> <p>Ово ће житије научити на памет, тако је одмах одлучно у себи.{S} Јер не вреди |
| е крупне, црне очи, па се стаде смешити на свакога, ко га случајно погледа.{S} После стаде свој |
| Љубомир, осврћући се плашљиво, намести на крај клупе, механџија га погледа пажљиво.</p> <p>— С |
| че и разли кафе у шољице, па се намести на клупу до Максима, који ћутећи жудно ишчекиваше кајма |
| о неки пут забавити чиме, хтео би сести на онај сниски хумић више механе и вечито гледати оно ш |
| а стаде гледати у пламен; она се спусти на другу половину, подаље од њега, и, очекујући да он п |
| решава куд ће...{S} Хтео би се кренути на пут одмах, али га задржава овака ноћ...{S} Преко неб |
| о чудо?...</p> <p>А Љубомир, не гледећи на њу, са зажареним очима, са раширеним зеницама, управ |
| љати, кад ме притиснеш, вели он, лежећи на отави и гледајући је блажено.</p> <p>— Нека... повла |
| летку, остави све и оде у потес, носећи на рамену велику буџу, јер није волео тумарати по пољу |
| мо, камо му добра жена рече да ће изићи на пут.</p> <p>Пошто је путовао цео час, угледа неколик |
| } А после неће моћи ни једна жена проћи на миру поред тебе.{S} Реци му нек’ пожури, очију ти! у |
| оји ће га упропастити, јер ће му навући на главу проклетство родитељско и божје.{S} Он седе на |
| ножнице и, после кратке молитве, режући на четири места унакрст, меке, дугачке косе младићеве, |
| а онда замаха рукама по ваздуху, дајући на знање да жели говорити...{S} Неко лупну виљушком о ч |
| тач до себе и посади га на њ, гледајући на другу страну, у мрак.</p> <p>— Тако ти Бога, шта рад |
| ман? прошапта Максим опрезно, гледајући на затворено прозорче.</p> <p>— Хм-м... махну тетка гла |
| ли у себи уморан и озебо монах, стајући на крај, иза монаха, који лагано иђаху за архимандритом |
| ко белавка брзо маше репом па га забаци на сапи и подржи тако, па опет махне... и како се једна |
| асполаже.</p> <p>Сви су калуђери и ђаци на ногама; снују, трче, доносе и односе јела и пића, по |
| ја сам, реци, господине, ђак; идем реци на веће школе у Београд.{S} Па док сташе време за школу |
| аква гласа.{S} Ко сме сад изићи владици на очи с таквим гласом!...</p> <p>Довољно разлога, да д |
| дати како се црне некакви каљави дроњци на криваји, како се тресу и љушкају, као да има у њима |
| и дим измирне и звецкају ситни прапорци на сребрној кадионици...{S} А дивљаче маљенско блене, с |
| и ако не може никако да удеси, да личи на свеца, тек и он се много, много променио...</p> <pb |
| са постаде као нешто друго, што не личи на човека, или што није прави створ божји, него се узео |
| де, ширетлука и нечега што највише личи на љубавни занос, а није то.{S} Сликарска четкица могла |
| м из грла дубок отегнут глас, који личи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф... не |
| лазећи му.{S} Игуман лагано пренесе очи на тамну фигуру, која му се приближаваше, али не мрдну |
| кифора у овом црном оделу, заустави очи на њему и гледаше га зачуђено...</p> <p>»И игуман је др |
| А кад дођох овамо и кад одоше сви наши на границу, почех опет мислити.{S} И ту ми одједном дођ |
| тева претвори се у брата Саву, примивши на себе »образ анђелски«.</p> <p>У оно време још беше н |
| е Љубомир уз другове, Никола се насмеши на њега, пруживши му лепо парче меса.</p> <p>Љубомир га |
| <pb n="23" /> устане брзо и покаже јој на дугачкој лужниковој грани како се то ради.{S} Ет’ ’в |
| је још јутрос читао: »Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смер |
| ак и о нурији води бригу, а они ће свак на своју страну, за својим послом...</p> <p>И момци вес |
| љани Леонтијеви учинише пријатан утисак на њега.{S} И оно озбиљно поштовање чина његова, и оно |
| сами, калуђери се расплинуше, као восак на илинском сунцу...{S} Боже, слободни!... и то мож’да |
| ело село снегом и мразом, а он мора чак на ливаду, да положи стоци сено и лисник.{S} Обуче свој |
| школски друг, старешина манастирски чак на другом крају Србије, дошао послом у Крагујевац, па с |
| а брига: да су му белавка и папоња увек на очима.{S} Јер шта ли га чека од сада, тамо у незнано |
| н прота.</p> <p>— Хе-е-еј... кад изиђем на онај челопек горе, па погледам долину моје лепе Груж |
| ан, после добра сна, расположен сећањем на време, проведено у Богословији...{S} Доиста, он стад |
| вице, па одшета равним просеченим путем на врх онога високог брега, са кога је и Сава негда пос |
| енцету хартије, са познатим му крстићем на врху, нашарана су само четири редића, руком самог ве |
| и, која, са заметнутим празним бакрачем на леђима, обучена у неку цицану сукњицу, иђаше за њим. |
| сви они учевни калуђери... и не пада им на ум јарам Христов!«...</p> <p>Прошла је давно поноћ, |
| и срозаним великим чарапама, добивеним на крштењу, са медним, калајисаним и споља и изнутра ко |
| , тама, бескрајно ништа!...{S} Пред њим на пању игра и прелива се као рубин, у великој широкој |
| ике гимназије«...</p> <p>Отишо је затим на Калимегдан, завуко се међу зидине градске и предао с |
| д тебе, он ће се сам унизити пред тобом на сто начина, само да те умилостиви.{S} И Љубомир је м |
| на велики штап са упрћеном пуном торбом на леђима, познаде га и препаде се.</p> <p>— Ене-де!... |
| ну Велимир кроз прозорче и махну главом на калуђере.</p> <p>Одједном се сва три калуђера исправ |
| теник, обучен фино, са дрвеном поставом на мантији и црвеним појасом.{S} Љубомиру се учини позн |
| р се, са живим, одушевљеним блаженством на лицу, закле, да ће све то испунити.{S} Та он је о та |
| женскима, он уздахне и, с великом тугом на срцу, уклони се од оних, које сотона има у својој вл |
| сва околина, као на вашар, са изгледом на богату даћу.{S} Све се живо смеје, шали... јер шта б |
| бори главу покорно са уздахом и изразом на лицу, који као да вели:{S} Буди воља твоја, Господе! |
| дајући месо са веселим блаженим изразом на лицу.</p> <p>— М-м-ма... мумла нешто и Максим, гутај |
| повуче за мантију и, значајним изразом на лицу, прошапта му:</p> <p>— Амо де!</p> <p>Калуђер п |
| у, са неким напрегнуто озбиљним изразом на лицу, стоје уз певницу и нешто шапућу.{S} Љубомир, т |
| у са неким новим, сладострасним изразом на лицу; час му се Мира стане превртати пред очима и де |
| а натученом до ушију простом камилавком на глави, онај весели и услужни младић, који се до сино |
| ана и Максима.</p> <p>Игуман мрдну оком на ону страну, где сеђаше Максим и повуче крај уста у с |
| ом тешки бол и страх, што леже одједном на душу његову.{S} И кад се сит исплака, осети да му је |
| и ова жена, нек’ се најпре баци каменом на њу«.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Знам, брате...{S} Ба |
| ..{S} Баш... могла си и ти са Живојином на трлу...</p> <p>— Е-е!... па да идем? отеже она и узв |
| као да некоме прети, са великом милином на срцу пада земљи и дохвати челом хладни под...{S} Та |
| еније пред њима, са накривљеном шубаром на глави и подигнутим у вис рукама, пуцка прстима, окре |
| е значило да треба отрчати са стаклетом на чесму, која није баш тако близу, опрати стакло, <pb |
| и како га Никола и Велимир, са осмехом на устима, слушају.{S} Као да није ништа ни било!{S} И |
| толико вукло!{S} Са грубом камилавчицом на глави, обучен у неку уску, неспретну мантију, превио |
| } И ’нако већ, кад нас поведе Василијан на уречено место...</p> <p>— Место... те-сто... понавља |
| реда.</p> <p>— Шта чекате! грмну игуман на момке, који дохватише преплашена Николу за рамена и |
| ај, нераст се обрће журно, тражећи плен на другој страни, и онда настаје мување свиња, једно по |
| ри виша чиновника.{S} Ручак је справљен на брзу руку, али домаћински: поклао се читав чопор мла |
| ање; види архимандритов поглед управљен на себе, али још не разуме смисао свега. »Шта то они хо |
| изненађен, детињи поглед беше управљен на њега...</p> <p>»А завет!?«... севну му у глави страш |
| а, па му скиде с главе мастан процепљен на врху вес, метну му на уста и притиште добро.</p> <p> |
| и кроз њих се, блед и погурен, потуљен на свој начин, гологлав, провуче Љубомир.{S} Игуман под |
| вама без греха, нека најпре баци камен на њу« и оним завршним: »ни ја те не осуђујем«.{S} Само |
| ј свет?... замисли се малишан, наслоњен на пласт, гледајући како је оживело цело поље, по коме |
| првога односи на себе, а одговор Савин на све калуђере...</p> <p>»А како се веселе! пређе он о |
| , па Велимир оно вече, па онај господин на ручку!...{S} А овамо страшна заклетва, и правила, и |
| инама, један по један, стварао и слагао на саму душу своју, лебдећи над њима, као над јединим б |
| вога се питања отац Сава најжешће бојао на испиту у Богословији, па је њиме у манастиру почињао |
| цати свет.{S} Појурила сва околина, као на вашар, са изгледом на богату даћу.{S} Све се живо см |
| !{S} Па ми лепо нашки, љубакамо се, као на прилику неки голубови.{S} А овај Велимир, чујеш, то |
| лупну, да сва три трговца одједном, као на дроту, поскакаше и, псујући и претећи страшно, одјур |
| свега тога.{S} Он отпутова весело, као на какву гозбу...</p> <p>— Хи-хи...{S} Осетио Швабо да |
| и све спремно.{S} Леонтије се осећа као на жеравици: продангубиће читав час, а мож'да и више.{S |
| се и кроз густу шуму види путовати као на облачну дану.{S} Спустила се лака ноћна хладовина па |
| се већ сваки Србин навикао гледати као на »обичну ствар«, он расветли у свези са науком Христо |
| пре расејано.</p> <p>Арсеније, лако као на крилима, искочи из реда и дохвати леп исцифран полок |
| ху планинском, а са њега се гледају као на длану с леве стране подринске, и с десне шумадиске п |
| њега је сасвим помео.{S} Он је навикао на онај општи хладни, себични тон, који влада у свима м |
| ...</p> <p>Само се није довољно навикао на свете службе црквене и на осећања, која му оне изази |
| тетка Мара.</p> <p>Леонтије се смешкао на саблажњив предлог, и као предомишљао се. »Баш одмах, |
| ви.{S} Због тога се до сад и заустављао на ситницама, те су његови слушаоци сматрали ова предав |
| ју!...{S} Истина, још чешће је помишљао на митрополитово служење у цркви, на господско <pb n="1 |
| ћи гласно црквене молитве, које је знао на памет.</p> <p>Очитао је до сад равно седамнаест пута |
| ађе око тетке.{S} Сад је сав посао спао на њу, треба јој помоћи.{S} А богме... требаће и њему њ |
| правило: да треба јести, подстиче мисао на јаче, напрегнуто делање.{S} Калуђери се пренуше.{S} |
| мо то једно, та последња утеха, помисао на своју детињу чистоту, с којом је мислио у гроб поћи! |
| псећа дебљина искључивала сваку помисао на какав било успех у томе предузећу, оно брзо досади о |
| бог чега то?...</p> <p>— Што нисам ишао на чесму, него наточио из видрице, насмеја се Никола.</ |
| спаван, једном усамљеном улицом, наишао на некаква доброћудног, како се њему учинило, чичицу.{S |
| етрча преко сена и рипну с тавана право на земљу, немајући кад силазити низ степенице.{S} У оно |
| рње, замишљајући тог часа да лети право на небо, кад загрме двеста богословских гласова: »Госпо |
| значајно.{S} Манастир је полагао право на неко старо запуштено воденичиште, на једном сеоском |
| док се напослетку не заустави плашљиво на игуману.</p> <p>— Сад ракију!...{S} Целу чашу! викну |
| рука и зауставити.{S} Погледа страшљиво на сваку врзину, на сваки заклон, и очекује кад ће се о |
| ђачког...</p> <p>— Кажем ја: неће рого на њега!{S} А?... узвикује задовољан Василијан, чешкају |
| чудовишта не мења...</p> <p>Љубомир сео на врата од свога тавана, окренуо лице тамној помрчини |
| ок се насрче теја!...{S} И он оде весео на ново место, не мислећи више о самоубици.</p> <p>Ђаци |
| он њу и она њега, и он је већ заборавио на сваки страх, заборавио је помислити, да она неће сам |
| ушио нечувени, ужасни бол, што се савио на души му...</p> <p>»Нестаје света!...{S} Пропаст!«... |
| ости по манастирима: старешина је пазио на сваки корак својих потчињених, који су се и у народу |
| ућним потребама.{S} Љубомир се наслонио на доксат па, и ако је већ неколико пута гледао ове ист |
| агор...</p> <p>Наш планинац се наслонио на неку градиницу од тачака, подигнуту у сред дворишта |
| , дошао послом у Крагујевац, па свратио на виђење старом другу.{S} За архимандритом пошли, као |
| не марећи сад ништа, ако би се наљутио на њега баш и цео свет.</p> <pb n="72" /> <p>Уђе Васили |
| о видесмо, цео манастир Леонтијев личио на скорашњи рој, који је с великом журбом и хуком кидис |
| подолазили да што искамче, рече му Вујо на само.{S} Да имаш капетан-Мишино благо, не би их заја |
| омиљено рудиште и студенац; не баци око на китњасту, плаву, бескрајну шуму, која је окитила цео |
| е море... и Василијан ширетски баци око на доксат, — и ако је ован!</p> <pb n="225" /> <p>Леонт |
| ојажљиво.</p> <p>Светозар само баци око на књигу и, као да говори неком другом, рече:</p> <p>— |
| а свију страна, и никако му није падало на ум да је то старо, изношено, искрпљено одело, у коме |
| читању житија, и као чак се жалио мало на претерану побожност, која му ствара неприлике.{S} Он |
| морну мисао...</p> <p>»Шта је њима пало на памет...{S} Буди бог с нама!«... премишља момак и см |
| /p> <p>Не зна кад и зашто му је то пало на памет...{S} Тек онако дође му у главу: »Да проведем |
| и ванредни часови.{S} Шта би се радило на дугим зимским ноћима него то!</p> <p>Чувши певање, и |
| /> <p>Да ли му то заиста није долазило на ум до сада?{S} Он вели да није, и без сумње није ник |
| јеш ли... кашље!</p> <p>Ово се односило на игумана, који је могао чути њихов смех, па се сви тр |
| мо осветљено покривало, што се спустило на земљу, мами душу некуд напред, и све се човеку тада |
| крај самог студенца, немарно се бацило на зелену траву младо чобанче, дечко од својих тринаест |
| ао па простог слугу, и однекуд му дошло на памет, да све то сноси ради распетог Спаситеља... на |
| и, кад све живо појури тамо, хм... тамо на пригревак, кад се и моји калуђери осете друкчије... |
| да чешће извирује на вратнице, кад тамо на другим вратницама стоји ђаволаста слушкиња; да на ча |
| кићени густом шумом...{S} И далеко тамо на истоку, еј-хеј... диже се поносно од земље, увијена |
| бају му она три монаха, а Леонтија ћемо на јесен у школу«...{S} Досетио се отац Сава, да ће и т |
| о литургику, рече игуман седајући тромо на своје место.</p> <p>Момци изиђоше одмах, јер не беху |
| и воде и донети га онако мокро и хладно на сто.</p> <p>После неколико минута утрча Никола са ст |
| бешње стаде лупати, шкрипећи непрекидно на своме језичцу.</p> <p>— Доста, рече Никола, и Љубоми |
| јавити.</p> <p>Девојче остаде наслоњено на чатал, гледајући за младићем, који јој заузео целу д |
| А Арсеније, смешећи се учтиво и понизно на протине шале, само се увија и мршти, и ако га сад ба |
| н се заносио гледајући, кад удари звоно на вечерње, како из оних многобројних врата, која сва г |
| то бити једнако?...{S} А како је мирно на Маљену!«...</p> <p>Разговорио се са женом, уверио је |
| јем тога осећања, он отвара књигу скоро на половини и чита: »Не било дана у који се родих, и но |
| у о грешници, ударајући гласом нарочито на Христовим речима: »који је међу вама без греха, нека |
| ући га, као да је он какав пањ, израсто на улици...{S} Кад га поклопи и увуче у своје чељусти т |
| му.{S} Опомињаше га ово планинско место на његов Маљен...{S} Густа, зелена, китњаста павитина о |
| неће да га пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљување...</p> <p>— Ха-ха-ха... смеје се Ве |
| ишту све већа ларма, узвици и чак нешто на лик песме...</p> <p>Леонтије, пошто се сврши његова |
| познати намерник, још пре њега, клиснуо на другу страну, баш у целац.</p> <p>— Ко си? викну опе |
| бјасни дечку његову задаћу, али Љубомир на половини разговора плашљиво замаха рукама.</p> <p>— |
| полазим у Београд... тамо је цео Сабор на окупу.{S} Морају ме рашчинити, па да би... да би... |
| ве су му молитвене речи најбољи одговор на данашњу сумњу и потврда његовој потоњој одлуци...{S} |
| ра ватра и севне пламен кроз мали отвор на великим бронзаним затварачима и из собе игуманове и |
| у падају за врат и погледа мрачан отвор на пећини.{S} Махну руком преко влажна чела и опет погл |
| њу.{S} А све налете одједном, као вихор на врелој ведрини, и пресече, поруши, однесе све његове |
| сјех имјенији, и шед в манастир, пријат на сја ангелски образ«...</p> <p>»Боже, ово је... ово ј |
| , колико се муке видело.{S} Оде му брат на границу и за њим и отац.{S} Остаде сва кућа на леђим |
| ћифор, целе службе примаху побожни свет на исповест, ограничавајући се само мрмљањем скраћене о |
| до песме; треба се одморити, па ће опет на посао...</p> <p>Некаква необична црна дружина излази |
| тихо да се угаси, да умре... да би опет на пролеће <pb n="149" /> оживело...{S} Зато, пст!...{S |
| мо ове холбе делити на троје, него опет на пола, као и до сад.{S} Немој га баш приморавати да п |
| е часловца, са којих се одбија светлост на глатко бледо лице Василијаново.{S} Цео храм обвила г |
| завојици угледао широки позлаћени крст на црвеном кубету, кад се забелише зграде и дограде, ко |
| но, како... он?... узвикну и пружи прст на синоћњег Љубомирова вођа.{S} Како је дрекнуо Веља, к |
| отац Сава, свако друго вече, ненавикнут на умни рад, зноји, стење, крха, проклиње, грми и — пре |
| постељици ноћу, кад намакне жути капут на главу, ствара слику Соломуном опеване лепотице и пос |
| па се завуче међу плашће.{S} Сунце већ на заранцима, а он се осећа тако уморан, тако преплашен |
| } Па она двојица из Брежђа... један већ на неким великим чколама, а брат му учи <pb n="17" /> з |
| етни монах, остављајући најмилији кутић на свету...</p> <p>— Збогом! збогом!...</p> <p>— Све је |
| иру, она угледна кућа опет поведе парбу на суду.{S} Отац Сава је свагда удешавао, те манастир ј |
| дић намести црвену, масну вунену залогу на почетак животописа, затвори књигу и остави је под гл |
| ма дете...{S} Гледајући неисказану тугу на њену лицу, он пролива сузе и виче детету: »Чедо, уст |
| недаће саломише, истргоше му сваку наду на боље дане, <pb n="260" /> убише му одједном сву вољу |
| погури се онако сељачки и наслони браду на песнице, па се занесе, пратећи благословени Израиљ у |
| ује да је довео из Београда, »по угледу на друге манастире«, једну честиту жену, која ће бити с |
| стири не раде своја имања, него их дају на наполицу.{S} Тако је доиста и корисније.{S} Само гај |
| послужују, сипају и бојажљиво погледају на весело лице архимандритово у зачељу.{S} Оцу Нићифору |
| сату, пију стару препеченицу и жмиркају на топло пролетње сунце.{S} Игуман се држи као обично; |
| ета, који се једва прекрећу и љуљушкају на трунтавим несигурним ногама, а уз њих се усправио ви |
| а се спава!{S} Али га другови наслањају на врљике разграђена котара, и он стоји тако и мртвачки |
| очи само прелећу са професорових очију на овога чудног погуреног дечка у дугачком жутом капуту |
| мајком.{S} Љубомир таман потерао стоку на пашу, а Милка искакута пред њега.{S} Обучена у нову |
| асмеја се његову страху и метну му руку на раме.</p> <p>— Ти се жестоко уплаши!</p> <p>— Није н |
| мир одједном исправи и пружи десну руку на тетку: образи му пребледеше, дођоше као мртвачки, а |
| у води са ђацима.{S} Чича му метну руку на раме и као с неком хвалисавошћу узвикну:</p> <pb n=" |
| огледа око себе незадовољно.{S} Дође му на памет: ако владика запита што, на пример из литургик |
| се прену, пробуди се и сад тек дође му на памет зашто је дошао овамо.{S} Одједном га обузе ист |
| потом јецање...</p> <p>Поиздолазише му на виђење све сестре, тетке, цела родбина.{S} Сви се ра |
| есетину година калуђерства не дођоше му на ум какве веће саблажњиве мисли.{S} Његова незрела мл |
| и даље?...{S} Плашљива зебња наилази му на душу, али је он одмах одгони својом чаробном речениц |
| мастан процепљен на врху вес, метну му на уста и притиште добро.</p> <p>Момак се најпре промеш |
| с Максимом.{S} Ови диалози изишли су му на врх главе, и он је стао мало боље размишљати о њима. |
| ео дан товарити џакове, него ићи к њему на тужбу«.</p> <p>Разиђоше се.{S} Љубомир уђе у дневне |
| сахранише, увијена у рогозину, повезану на три места исеченим крајевима од мантије, у коју је у |
| обра и због својих интереса: ако гракну на њу сви калуђери, нема јој опстанка у манастиру <pb n |
| својима и пошао од куће, Љубомир сврну на трла у потесу.{S} Знао је да ће тамо бити Мира, па д |
| у том овај — Веља — донесе сир и метну на астал.{S} Професор одломи парченце и мету у уста... |
| дајући му отворен пут.{S} Он се осмехну на њих, и као да им говораше лицем и очима: »Ја бих се |
| , нешто по економији, нешто по угледању на друге, а највише по нахођењу самог оца намесника и п |
| илазити низ степенице.{S} У оном летењу на земљу осети, да је кошуљом нешто лако закачио, и кад |
| је господин прота изволео сврнути пажњу на њега — недостојан сасуд.{S} А Арсеније, смешећи се у |
| силијану.{S} Он пренесе сву своју пажњу на једног младог, тек пројаханог, ждребака, и одлучи се |
| кад му овај, скидањем капе, сврну пажњу на себе.</p> <p>Љубомир подиже очи и хтеде нешто промуц |
| ју прочита у књизи, па и не сврну пажњу на обично отварање собних врата.{S} Дуго потраја <pb n= |
| арем!...{S} Хтео је пољубити сваку крпу на њему, која је још мирисала маљенском боровином.{S} Н |
| ј је то глас? ко је то?...{S} Викали су на Николу, али ово није његов глас...{S} То неког даве. |
| пролази поред њега, као да га и нема ту на <pb n="35" /> улици, или га обилазе равнодушно, не г |
| боравно, и обрће се да иде архимандриту на разговор.</p> <p>— Их, ниси знао... који прапорац и |
| етозарем, окрете се све у његову животу на боље.{S} Досадање место напусти, нађе му Светозар мн |
| е бој.{S} Иди кући, па баци сву кривицу на мене... реци што знаш...{S} А ја... глас му задрхта, |
| ио парницу и имао право подићи воденицу на своме воденичишту, и ако је остало земљиште било туђ |
| некако одједанпут, не наслањајући чашу на уста, само пљусну и врати натраг празну чашу.</p> <p |
| >Пјесму над пјесмама</title>«.{S} Одмах на другој страни наиђе на некакве речи, које му се учин |
| о ти!...</p> <p>Игуману се замрзе осмех на уснама, он прошара очима преко свију лица, тражећи д |
| сподиново«, како му игра несташан осмех на уснама, како му очи необично пламте, како му се нозд |
| лепотом и грешном пожудом...{S} Има их на стотине, који су следовали за Антонијем, и сви су за |
| е »млађе« из суседних кућа и намешта их на друга места.</p> <p>Али Љубомир сад стаде мислити : |
| са испуцаних, ољуштених зидова црквених на полусухе старе воћке око амбара, који се добро накри |
| S} Весеље повезаних и одједном пуштених на слободу двоножаца!...</p> <p>Леонтије се подаде сав |
| ва мука!{S} Пуно живих људи, навикнутих на известан ред, а сад нема кога да тај ред настави.{S} |
| је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, мрцино — наставља пандур оштријим гласом — да л |
| >— Синко, рече му отац, ти одавно радиш на своју руку.{S} Шта ћу... ми смо прости људи, а ти си |
| сни људи, изјавише да не би требало још на то прелазити...</p> <p>— Има времена... тамо после п |
| мир Васић, гимна... како оно кажу : гим-на-зист !«... мисли дечко и осврће се око себе, гледају |
| о таком животу само и сањао!...</p> <p>На погнуту главу Љубомирову, архимандрит наслони књигу |
| и расклопи се испред ходника...</p> <p>На криваји, углављеној у двоколице, пресамићен преко пр |
| занимљивом лутању по пустињи...</p> <p>На Петковачу беше ред другог одељења за цркву.{S} Љубом |
| ити сваки дан онај богословац...</p> <p>На вратима дочека збуњена дечка слушкиња суседина, дево |
| оји непомично нека црна прилика.</p> <p>На крају ходника, као прилепљен уз дувар, пренимио се, |
| трепте од његова гласа и срџбе.</p> <p>На врата утрчаше коњушар и воденичар са дугачким, загас |
| и се за бачву, па стаде гледати.</p> <p>На другом крају подрума, у суморној нејасној тами, на ј |
| извади и отвори дувањару.</p> <p>— Гле, набавио тазе, па и не нуди.{S} Нећемо тако, Максо! узви |
| , обрастао трњаком, ослободи се.</p> <p>Набацао је клипове суха кукуруза пред гладне халапљиве |
| сеоске литије, па се онда калуђери сити набеспосличе чак до јесени.{S} Тек понеки пут ако их уз |
| есело ступа, с великом мочагом у руци и набијеним кострутним бисагама па врату, или котарицама |
| међу батацима, а он је некако изненадно набоде виљушком.</p> <p>Али гости из града, код којих с |
| лим телом чак до колена, и уз то гласно набраја:</p> <p>— Еј, мој Арсо, мој кукавче сињи... баш |
| е сети протине напомене, и одједном оно набрано смежурано лице, оног истог секунда, развуче се |
| едељна сисанчета, испечена на ражњу, са набраном као павлака, заруделом младом кожицом, испод к |
| апака, а оне крвне жиле на слепим очима набрекоше, набубрише необично...</p> <p>Побратим скочи |
| е крвне жиле на слепим очима набрекоше, набубрише необично...</p> <p>Побратим скочи с места, и |
| авља свети престо, одговори Максим мало набусито, као човек коме сметају мислити.</p> <p>— Е, д |
| осно расположење, и он се гуши, грца од навале осећања...</p> <p>Одлучио је да овако проведе це |
| и мене, оногај...{S} Тако ви свакад.{S} Навали, а Макса суши <pb n="71" /> зубе! одговара Макси |
| подаде се његовом вучењу и још се сама навали, саплете га једном босом ногом, а рукама га гурн |
| сим, пожури се са литургијом, али народ навали на причешће у тако великом броју, да се монаси у |
| ош стоји на срцу сва она тежина, што се навали на њега, кад отац помену калуђерство.</p> <pb n= |
| е меке и чисте руке, па се подаде првој навали.{S} Клецну једаред и девојче већ наже на њега, а |
| лином или зебњом, он се само стреса под навалом неких нових осећања и збуњено гледа у оне јасне |
| ече у себи : аха! и тај узвик као да га наведе на неке мисли. »Ето, уче... то је лепо, мисли иг |
| ћних дана, који га одмах, чим га обуче, навије на маштање, па стане газити по пртини или целцу |
| се тако навикао свему што је око њега, навикао се гледати у Сави правог оца задруге, без кога, |
| ај најмлађег ђака, коме сваки заповеда, навикао се чак да гледа на себе као па простог слугу, и |
| све то сноси ради распетог Спаситеља... навикао се на свакодневне јутрење састанке у кухињи и н |
| <p>Љубомир је већ прави ђак-послушник: навикао се потпуно па свој посао, па га врши без помоћи |
| га врши без помоћи и без туђег упуства; навикао се и на положај најмлађег ђака, коме сваки запо |
| акога, а њега је сасвим помео.{S} Он је навикао на онај општи хладни, себични тон, који влада у |
| настира, а?</p> <p>— Жао ми, што сам се навикао.{S} И да ми је некако да овако остане једнако.. |
| манастирске, на које се већ сваки Србин навикао гледати као на »обичну ствар«, он расветли у св |
| кућа после смрти Савине.{S} Он се тако навикао свему што је око њега, навикао се гледати у Сав |
| осле њих...</p> <p>Само се није довољно навикао на свете службе црквене и на осећања, која му о |
| о сад?!...{S} За ово нема никакве друге навике ни упутства, сем онога што је опробао...</p> <p> |
| се радило онако, како <pb n="245" /> се навикло, како се видело да и други раде, Тако се Максим |
| естаје оног старог, на који је он добро навикнуо, света, а ниче нови, непознати, млађи свет.{S} |
| односи на дар каква слободна девојчура, навикнута на ове послове.{S} Једна удовица му увезала у |
| м другу.{S} За архимандритом пошли, као навикнуте овчице на солило, окружни прота и три виша чи |
| руке... жива мука!{S} Пуно живих људи, навикнутих на известан ред, а сад нема кога да тај ред |
| е у животу имала једну сталну подлогу — навику...{S} Све се радило онако, како <pb n="245" /> с |
| а, Лота и његових племенољубивих кћери, Навина, Јова и других са сликама Робинзона, Петка, папа |
| грла још се разлеже загушена рика...{S} Навише, уз стеновите кршеве... ено их — тамне се, а црп |
| јне манастире:{S} Изређа доста опширно, наводећи примере, како су српски иноци ревносно и <pb n |
| м, давно сређеним и осветљеним идеалима навукла она иста црна, тешка тамнина, са које му цео жи |
| укчије, необичније...{S} Преко свега се навукло паучинасто покривало лака заборава давно неглед |
| а, било је доста; а шумар, на доколици, навуко му доста суха лишћа у пећину, да има на шта лећи |
| пут, који ће га упропастити, јер ће му навући на главу проклетство родитељско и божје.{S} Он с |
| ква шарена крпа, тканина...{S} Нешто се навуче на очи, на груди паде нешто тешко...{S} Он се ос |
| а неколико великих сена и око њих доста навучених незденутих пластова.</p> <p>»Дај да се одмори |
| , као што се гледа неко, кога ће сад да нагараве, а Максим, чувши за литургику, погледа плашљив |
| ноћас сева десна страна, вели Арсеније, нагибајући се на десну страну и мрштећи се.{S} А ти ми |
| ђем од јутрос, вели он, трљајући руке и нагибајући главу пред дошљаком, као да је овај какав је |
| еда кроз укрштене трепавице како редуша нагиње лонац са густим белим соком, и како у округлу ћа |
| дрекну игуман још жешће, изговарајући с нагласком и с неким дивљим задовољством ову руску посло |
| говори она једначито, онако женски, без наглашавања и уводи га у његову ћелију.</p> <p>— Мој ус |
| м и покретом, па не може дечко да га се нагледа.{S} Највише га буне оне мале, жућкарасте па се |
| сном одећом, које не може довољно да се нагледа.{S} Било је ту деце у прљавим и чистим, поцепан |
| репће, чудећи се свему што се наслуша и нагледа од јутрос, не знајући још како да сматра ове љу |
| рукавима.{S} Испод расе, кад се игуман нагло окрене, те се црвено постављени крајеви расе раши |
| а сетна туга за оним местима, која тако нагло остави.</p> <p>Најпре је чувао стоку у ливади, ко |
| имир појави.{S} Беше се јако задувао од наглог трчања.{S} Приђе игуману и, као обично, стаде пр |
| и продужи пут, размишљајући, шта ли је нагнало ово добро и мирно дете да бега од куће. »Васићи |
| онда једнако лежиш ! викну му девојче, нагнувши главу у страну, исказујући тим своје чуђење.</ |
| стаде као укопан.</p> <p>Под јасеном се нагнула једна жена, па нешто ради рукама око лонаца, ко |
| ама око лонаца, који су се испревртали, нагнули око загашена ватришта, а у једном се види при д |
| ут уласку, седи подбочен обема рукама и нагнут напред игуман Сава.{S} И онако широк и плећат, у |
| ром о циљу живота, кад му овај стидљиво наговести очекивање подмлатка...{S} И злобна завист, и |
| ситно, па сад гледа само, да се још сит наговори или напева...{S} Почеше се ређати најслободниј |
| епљена за сто, догорела и пламен лагано нагорева суху масну даску; почиње се развијати по соби |
| или тако нешто...</p> <p>Понео је доста нагорелих воштаних свећица, тамњана, жижица.{S} Хоће до |
| сматрајући последњи узвик као »отпуст«, нагоше један за другим, погнутих леђа, убрзаним корацим |
| , сва четири члана скочише неповређени, нагоше да беже... а у ходнику, даље од врата, опет прас |
| И то сад, после овог саборског решења о награди!{S} Овај твој... прота махну главом десно, одку |
| егов праведни аскетски живот и кад свет нагрне са свију страна, онда ће се удалити <pb n="152" |
| овратка »Господинова« у резиденцију му, нагрнула је на манастирску трпезу, као јато чавака на з |
| за руку своју једину сестрицу, а за њим нагрнули ништи, убоги, слепи, хроми...{S} Антоније спуш |
| же, после великог и последњег метанија, над њим загрме Савин глас, читајући молитву: »Отвори ср |
| новрсним бојама далеки пространи видик, над којим трепери чисто светло небо; како се весело вит |
| дном углу, не гледајући никуд у страну, над некаквим печењем, па <pb n="115" /> обојица држе у |
| иду, па се полако удубе у читање...{S} Над њим горе отворише се неколико пута врата, неко прођ |
| ега се искотрља некакав сламни шешир, а над самом његовом главом настави се пандурски монолог.< |
| а реда, од које се чују узвици, смех, а над целом гомилом расплинуло се брујање и жагор...</p> |
| стотине година, од неограниченог права над селима, манастирима остаде само парохиско право.{S} |
| ити једно прешно крштење, затим молитва над једном болесницом и потом се имала започети ускршња |
| у, врага, знати...{S} Соломунова пјесма над пјесмама, вели се овде«.{S} И он се стаде сећати шт |
| ије, пошто се сврши његова чреда читања над мртвацем, прође ходником и двориштем, гледајући шта |
| Бог не допушта сотони да се смеје даље над праведником... девојка, у порођајним мукама, проказ |
| ућности, па обично, тупо човечје чуђење над неочекиваном појавом која наступа...</p> <p>А ником |
| н кресну грубу сељачку псовку и саже се над Љубомиром.</p> <p>— Жив је, оче Саво, жив!...{S} Сл |
| устати да саслуша озбиљну тетку, али се над њим разли мек, нежан, милостив, никад до сад не чув |
| нобојни шебој, лелуја се гранчица мирте над клупицом и сунце весело одсјајкује и прелива се...{ |
| ајну раван, што се пружила преко Саве и над њом непрестано виси и котура се сива магла; веле му |
| е га грозничава језа, кад осети да се и над оним заветним, давно сређеним и осветљеним идеалима |
| у корову, и још по нека пчелица прозуји над <pb n="258" /> овом усамљеном дивљином; по ливадама |
| ац Сава, стаде, наравно кришом, лебдети над својим драгоценим »туњавцем«...</p> <p>— Тако ће он |
| ао и слагао на саму душу своју, лебдећи над њима, као над јединим благом срца свога...{S} И сам |
| саму душу своју, лебдећи над њима, као над јединим благом срца свога...{S} И само што се јави |
| ...</p> <p>А весело, сјајано плаветнило над њим чисто се смешка, прелива се и блиста, позивајућ |
| на.{S} Одједном он чује познати му глас над собом:</p> <p>— Баш хоћу да те питам... знаш, одавн |
| </hi>, који никоме није лак.{S} Молитву над једном слабом старицом изврши мало боље, али се и т |
| ћа како га неко снажно дрмуса и виче му над главом:</p> <p>— Устај, да звонимо ! чује он сад ја |
| ђаче... у шта си се загледао! викну му над самим ухом неко, тањим женским гласом, који одјекив |
| мо</title>, загледа се у »<title>Пјесму над пјесмама</title>«.{S} Одмах на другој страни наиђе |
| агано у друго одељење, које је било баш над професорском канцеларијом, уђе и стаде близу табле, |
| , као што беше јуче, прекојуче...{S} Та нада сачува га од очајања.</p> <p>Јасеновац је брдско с |
| свиња, једно поред другог, јер се свако нада да ће затећи још које зрно код другог нејачег; кад |
| ран десетином керова, прескочи врзину и нададе преко ливада и њива, као да се одмарао три дана. |
| јући брижно и пажљиво у суд са костима, надајући се још каквом затуреном парчету.{S} Али видевш |
| вршен посао.</p> <p>А код Радојевића се надали, па дочекаше госте домаћински.{S} Вечера прође л |
| анас!...{S} А хаљине?</p> <p>— Хм...{S} Надам се ја, синко, овоме колачу одавно.{S} Све је спре |
| н потпуно калуђерски, како се већ и сам надао, стаде освртати за ђаком и спремати за полазак, ј |
| лагано, кришом, подиже очне капке испод надвијених веђа и посматра ово пуначко, једро лице, по |
| оменутог Петра Ужичанина, који је висом надвисио цео разред.{S} Другог часа Петар предузе нову |
| лијан однесе водицу, а Велимир би могао надгледати раднике, протепа бојажљиво Арсеније.{S} Нешт |
| асилијан у виноград, с радницима.{S} Да надгледаш ђубрење: сваки чокот, сваки чокот!...</p> <p> |
| одвући кола — кљусе није давало никакве наде — па са сузама замоли, да му даду момка у помоћ до |
| е све <pb n="37" /> пропало, све муке и наде узалуд!...{S} Али срећа, која му се једном насмеја |
| гове душе, светлуцаше слабачак пламичак наде: да ће се све то поправити, да ће све бити, као шт |
| сује силом истине; да се покрива шлемом наде на спасење; да прима палију, као обручење великог |
| уреном парчету.{S} Али видевши да су му наде узалудне, поклопи округласти трбух обема рукама, н |
| у се по лицу често разлева нека светла, надземаљска ведрина и радост, и онда се оне мале зеленк |
| садањи скучени простор!...{S} А душа се надима и хоће ширине, простора, светлости...</p> <p>А о |
| је«...{S} И осећа како му се тада груди надимају јаче, како срце закуца живо, живо, брзо... и з |
| нешто га гуши у грудима, не може да се надише, а чело хладно као лед и по њему се просуле чест |
| сало, растегнуло, па не може сито да се надише слободна ваздуха...</p> <p>Тетка грди, псује, на |
| есу воћњаке, испеку ракију — све снагом надничарском.{S} Зими се заради много, те се има са чим |
| ра, и враћао се сваки утешен и охрабрен надом.</p> <p>У таквим околностима почео се »подвизават |
| едње недаће саломише, истргоше му сваку наду на боље дане, <pb n="260" /> убише му одједном сву |
| p>Седећи једне недеље по подне испаван, надувена и туробна лица, игуман чује у трпезарији певањ |
| слабој светлости, изгледаше још шире и надувеније, а очи се приковале за пламен свећице, па са |
| тицаху крупне буљаве плаве очи, са јако надувеним капцима.{S} Огрнуо се великим постављеним џуб |
| трљати између прстију... млади инок, с надувеним до највеће мере плућима, само изви главу и пр |
| зрацима свећице.{S} Само му оно буљаво надувено лице беше добро осветљено и, према слабој свет |
| његов последњи звук...{S} Да ли то беше надчовечански <pb n="235" /> јаук за ишчупаним срцем, и |
| Милка“.</p> <p>После долазе они страшни надчовечни напори, муке и болести телесне, у којима људ |
| оту на боље.{S} Досадање место напусти, нађе му Светозар много боље, управо најбоље, о каквом о |
| мир, кад се разбегоше сви ђаци и момци, нађе се у неприлици: побећи ће и он лако, али шта ћемо |
| у нас...{S} А и ми њих у том послушамо: нађе нас, на прилику, нека њихова жена, па нам слободно |
| е ствари, на које он не сврну пажњу.{S} Нађе прво житије: »Памјат свјатаго пророка Наума« и про |
| е« ђаци су добро плаћали ономе ко им га нађе.{S} Била је то једна <pb n="38" /> мања и, по изгл |
| шапће Никола и мрда руком по мраку, да нађе конопац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за греду.. |
| м нешто јаукну...</p> <p>Љубомир се сав нађе као у некој тами, ништа не види, блене пренеражени |
| то поједем, одмах се забави...{S} И куд нађе баш данас, кад ме она чека!{S} Него, дотле ће прес |
| инити, па да би... да би... хм! — он не нађе згодна израза и застаде.</p> <p>— Господе Спаситељ |
| брука!{S} Оде човек пешке... још ако не нађе коња нигде!... говори она једначито, онако женски, |
| опет ће му остати доста времена, да се нађе око тетке.{S} Сад је сав посао спао на њу, треба ј |
| пци му се неки пут прикупе јако, кад се нађе која киселија јабука...{S} После опет гризе и посм |
| овешћу ја теби луду Петрију, нек’ ти се нађе на чреди, одговори тетка смејући се.</p> <p>— Е, н |
| зна...{S} Он ће с тобом, да... да ти се нађе, пресече архимандрит иронично, и цокуле стадоше бр |
| х и малих, прљавих и окречених, и он се нађе као стегнут, заклопљен том громадом...{S} Кад све |
| потражити чобане по ливадама, да ако се нађе што за јело...</p> <p>Опет се крећу кратке, крутуљ |
| о!...</p> <p>У Велимировој руци опет се нађе оно стакло скоро празно.</p> <p>— Хи-хи...{S} И не |
| чита редом?{S} Преврте подоста листа и нађе: »Житије и подвиги преподобнаго оца нашего Сави ос |
| !... ускипе Максим и хтеде скочити, али нађе да му је лакше само махнути руком, као да брани пи |
| како људи путују без ичега, па се увек нађе ко им да хлеба.{S} А шта је ово!...{S} Истина, он |
| , папагаја... <pb n="52" /> И он се сам нађе у распутици и стаде се освртати око себе.{S} Прво |
| лона и пође запаженом знаку.{S} За мало нађе друм, па пође брже.{S} Обилазио је села и механе, |
| у полетеше из очију.{S} У овоме причању нађе он некакву сличност <pb n="46" /> са својим бегств |
| трава лечи од које болести, он је одмах нађе, кува и пије, ако нема ту болест.{S} Боље је, вели |
| .{S} Чим се она где појави, он се одмах нађе у послу и окрене јој леђа.{S} Она опажа да је млад |
| ном јуче, то је онако...{S} Само док ја нађем место, па да видиш!«...</p> <p>Охрабрен оваким ми |
| о ме уплаши !{S} А баш сам мислио да те нађем.</p> <p>— И ја тебе чекам...{S} Шта ћемо сад, нес |
| шка и препире са Арсенијем, због једног нађеног замотуљка.{S} Рођак предлаже мирну деобу, »па д |
| се.{S} А ти ми спреми, роде...</p> <p>— Нађи ми, Василије, ђегођ татуле, да му искувам у теју, |
| о да он не буде залудан.{S} И ако седи, нађу му шта може и тако радити.</p> <p>А како беше на М |
| два брава, одмах се ови »обични гости« нађу у близини и, хтео не хтео, мораш их позвати. ,</p> |
| убомир се сав стресе и већ се поведе... наже се к њој, осети њен дах и близину њена тела... и о |
| приђе весељак полици, дохвати стакло па наже.</p> <p>— Е, брајко, оногај... нећемо тако, не!... |
| стаде побожно пред икону, прекрсти се и наже чело да га свештеник помаже, па извуче из жутог ка |
| уно воде, како га нечија рука дохвати и наже.{S} Зачу се клокотање воде, које потраја дуго, па |
| неколико гласова викну за њим...{S} Он наже кроз један кукуруз, истрча отуд на једну чистину, |
| ђена оваким одговором, Јованка се скоро наже на њега, и гурну га лагано прстом у чело, да би је |
| м је стаја покривена.{S} Кад се Љубомир наже на врата, удари га јара по лицу.{S} На самој среди |
| навали.{S} Клецну једаред и девојче већ наже на њега, али он се реши да се не да још.{S} Истина |
| огама земљу, са раширеном, завитланом у назад мантијом, са голим разбарушеним и заљуљаним дугим |
| ице.{S} Само са црквеним певањем остаде назадан: још није знао окренути први глас...</p> <p>У ф |
| их је сакупити, а дечко, кога другарица назва Љубом, опет леже у хлад и обрте очи плаву небу.{S |
| аве, ту се привукли и они обични гости, названи лонцолизи, али без онога што је »његово царство |
| pb n="108" /> у мислима речи, којима би назвао игуманов поступак, — твоје домаће расправе.{S} Т |
| ва грешна облога душе човекове, како га називају свети испосници, оно је узрок свему!{S} Оно не |
| шљепка се густо хладно блато и једва се назире црна пруга, што вијуга кроз бео снежни покров.{S |
| одговори јетко игуман.{S} Напослетку... назор се нико не посвети, а »Шваба« ће једва дочекати.{ |
| ком послу.{S} Љубомир, и ако још чист и наиван, досети се да ће ова крупна развијена Рудничанка |
| p>Али све те слике и маштања беху веома наивне, чисте, детиње... »Она Соломунова... мисли дечко |
| убомир оде право Светозару, па му стаде наивно причати, како су добродушне и суседа и њена слуш |
| ве ти, је л’ те бољело? пита га Љубомир наивно, са изразом искрена учешћа у његову страдању.</p |
| > <p>— Ја не бих реко, одговори Љубомир наивно.{S} Ти вала баш ниси така... а и госпођа...</p> |
| тадоше без утицаја па ову меку, нежну и наивну душу.{S} После честог стајања <pb n="45" /> на в |
| тамо?</p> <p>— Јок.</p> <p>— Баш се ти наиде по свету!{S} Знам <hi>онда</hi>... загледаш се та |
| , роде, од куд ти? викну он гласно, кад наиђе Љубомир.</p> <p>Ђак му каза и пође.</p> <p>— Хм.. |
| ата прича о Јосифу.{S} Читаше је, а кад наиђе на речи: »сина је мојега хаљина; љута га је звјер |
| ... све што смо учили у школи.{S} И кад наиђе оно неразговетно, ја прескочим.</p> <pb n="47" /> |
| свеца, чији живот чита...</p> <p>Негде наиђе на велику сличност са собом, и то га необично пор |
| ању...</p> <p>Овако је ишло све, док не наиђе на »<title>Житије преподобнаго отца нашего Антони |
| ама</title>«.{S} Одмах на другој страни наиђе на некакве речи, које му се учинише незгодне за о |
| и заношљив... онако младићски.{S} У том наиђе његов господин.</p> <p>— Господине, шта је ово?.. |
| те га оставља сама.{S} На другом крају наиђе на Арсенија, види га где седи у хладу, на крилима |
| о ли ће бити даље?...{S} Плашљива зебња наилази му на душу, али је он одмах одгони својом чароб |
| н и неиспаван, једном усамљеном улицом, наишао на некаква доброћудног, како се њему учинило, чи |
| да сву стоку и поље Јованчином мужу под најам, а Јованка да прими све оно, о чему се бринула те |
| ти!...{S} Него знаш... ја сам мислио... најбоље је да се сви људи жене, па коме, тамо после пед |
| ок год се овај бавио код куће.{S} Он га најбоље обавести о свима променама, које се догодише у |
| е чека цела дружина...{S} Знаш, опет је најбоље да си се оженио! узвикну ђак одсечним увереним |
| ти, нађе му Светозар много боље, управо најбоље, о каквом он није ни сањао.{S} Затим настаде сп |
| је то.{S} Сликарска четкица могла би то најбоље представити.</p> <p>Љубомир, узимајући у руке п |
| сет чаша те ракије, па ништа...</p> <p>»Најбоље да потражим од тетке сира и хлеба, то ће <hi>га |
| лику гозбу.{S} Један архимандрит, његов најбољи школски друг, старешина манастирски чак на друг |
| и под...{S} Та ове су му молитвене речи најбољи одговор на данашњу сумњу и потврда његовој пото |
| главу и одједаред рашири очи, као да је највеће чудо угледао...{S} Право пред њим, на узвишеном |
| у прстију... млади инок, с надувеним до највеће мере плућима, само изви главу и преврте очима, |
| урођену особину усавршио и префинио до највеће мере.{S} Зато га и послаше да, као млађи јеромо |
| за боља времена.{S} Свет се намучио до највеће мере, до врхунца, па је сваки мислио да се више |
| ном угнутом стеном, на крају шуме, ту с највећим задовољством седео, мислио, сањао, по неколико |
| а како би се осветио проклетој белавци, највећој штеточињи у целом селу.{S} И кад му пре мрдну |
| е, процмиле Велимир танко, бојажљиво, с највећом пажњом у гласу.</p> <p>— Мој устав! мој устав! |
| еј препоручује архимандриту, да посвети највећу пажњу необичноме младоме иноку.{S} Изјављује му |
| ење за стопама Господњим.{S} То је, као највећу светињу, као једини, вечни идеал своје младости |
| а за мишице и повуче.{S} Уведе га у ону највећу собу у Богословији београдској, где се прослављ |
| , па не може дечко да га се нагледа.{S} Највише га буне оне мале, жућкарасте па се преливају у |
| >— Најпре сам све о другом којечему.{S} Највише сам мислио о мојима и о теби, о нашој игри и та |
| кономији, нешто по угледању на друге, а највише по нахођењу самог оца намесника и по његовим ли |
| еља, о којима је слушао нешто у школи а највише од покојне мајке.{S} Ту је свемогућа сила, која |
| во читање сад, кад <pb n="119" /> треба највише радити, рекао је тетки, која је вазда у сличним |
| есто, нашао кров и заклон, за чим му је највише стало...{S} Од тада је непрекидно трчкарао по н |
| али после настаде оно, чега се Леонтије највише плашио.{S} На знак домаћинов приђе најмлађа, са |
| очео се »подвизавати« отац Сава, пазећи највише на две монашке обавезе: »молчаније« и »послушан |
| а грешне пожуде, ширетлука и нечега што највише личи на љубавни занос, а није то.{S} Сликарска |
| ипак није могло довршити посао.</p> <p>Најволео је кад, око десет часова, дотера напашену сток |
| и Теофан... сви велики иноци и, што је најглавније, дјевственици.{S} Ниједан се није преластио |
| S} Само гаје винограде сами, и то им је најглавнији пољски посао.{S} Покосе ливаде, отресу воћњ |
| поче из средине.{S} Објасни доста добро најглавнији део литургије, па се осети заморен. »Е, ово |
| 78" /> кад већ нема кога да отаљава ону најглавнију вероисповедну сврху... </p> <p>— А куд ћеш |
| оновљени непријатни догађаји натерају и најглупљег човека, да их малко психолошки промотри.{S} |
| га храни, јер и њему треба јести.{S} И најгоре је то, што се мора јести!...{S} Смишљао је да б |
| сти са калуђером, једног дана...</p> <p>Најгоре ће бити за преноћиште.{S} О томе се, још од јут |
| ражје...{S} Даље, само даље од страшна, најгрешнија места на свету!...{S} Даље... јер је и Содо |
| ћују нам чедност и поштење у народу, те најдрагоценије особине старе српске куће, убијају побож |
| леда око себе, трљајући очи песницом, и наједаред запрепашћено отвори очи. »Шта је ово?...{S} Г |
| му није раван...{S} И онда, кад се сит наједе, вели да га ништа не боли и види се по лицу... в |
| оме се виђаху подигнуте бледуњаве маље, најежене од јесење свежине.{S} Баш лепа!...{S} А како ј |
| ци?...</p> <p>Овога се питања отац Сава најжешће бојао на испиту у Богословији, па је њиме у ма |
| рипекама...{S} Тако прође пола часа.{S} Најзад се отрже од овог дремања, отвори књигу, стаде на |
| А ти покупи ујам, па дотерај, обрте се најзад Велимиру.</p> <p>— Неће, брате, онај погани воде |
| ош петорицу цензора у другом одељењу, и најзад сви професори дођоше до уверења, да су се у овом |
| ност, што се рађа на овом месту...{S} И најзад, он зна <hi>како</hi> треба живети — пример му ј |
| осу Максимову и величином и бојом.{S} И најзад се веома истицаху крупне буљаве плаве очи, са ја |
| Антонијево житије једно од најлепших и најзанимљивијих.{S} Говорили су му и калуђери о томе жи |
| Помилуј ме, Боже«...{S} То је најлепша, најзаноснија и најпобожнија хришћанска молитва... дугач |
| p> <p>Али му је од свега био најмилији, најзаноснији дочек старе, давно невиђене околине, висок |
| ..</p> <p>А он је мислио да је за храну најлакше: о томе се ни до сад није бринуо, па је држао |
| ест пута »Помилуј ме, Боже«...{S} То је најлепша, најзаноснија и најпобожнија хришћанска молитв |
| , светло и топло.</p> <p>Чини се, да се најлепше играју и преливају сунчеви зраци по зеленом Ру |
| ама, заузела му целу душу и испунила је најлепшим осећањима...{S} Али су и одласци до Светозара |
| слушао да је Антонијево житије једно од најлепших и најзанимљивијих.{S} Говорили су му и калуђе |
| о усваја вештину, тапка га по плећима и најљубазније му шануће:</p> <p>— Море, дивота!...{S} Са |
| роњке Љубомирове, даде шумару стакленце најљуће ракије да га трља њоме по грудима, а она му пун |
| и односити покупљене прилоге.</p> <p>— Најмање још једанаест дана, израчуна Велимир, на питање |
| нутка.</p> <p>...{S}Јасно и чисто звони најмање манастирско звоно, и његов танки и сребрни глас |
| начило <pb n="180" /> да ће се забавити најмање два дана.{S} Братија беше вољна »дахнути душом« |
| еци, умро, изјавивши жељу: да га његово најмилије духовно чедо, отац Сава, у старешинству насле |
| дети? узвикује сетни монах, остављајући најмилији кутић на свету...</p> <p>— Збогом! збогом!... |
| дбине му.</p> <p>Али му је од свега био најмилији, најзаноснији дочек старе, давно невиђене око |
| а је била близу механе.{S} То му је био најмилији посао, права забава.{S} Тада се сит насањао, |
| ти неутешно, дуго... сећајући се својих најмилијих, које је тако грубо оставио и који су га так |
| више плашио.{S} На знак домаћинов приђе најмлађа, сад о месојеђу доведена, снаха да изује Леонт |
| туђег упуства; навикао се и на положај најмлађег ђака, коме сваки заповеда, навикао се чак да |
| сав посао, који је до сад вршио Никола, најмлађи ђак.</p> <p>— Никола за певницу!</p> <p>У кухи |
| догађаји од његова бегства... .</p> <p>Најмучније беше кад стиже у Београд, осврћући се путем |
| а.{S} Леонтије се досети, да ће то бити најновија Василијанова пасија...{S} Ено и тетке!...{S} |
| , примерима, објашњењима, описима...{S} Најобичније појаве манастирске, на које се већ сваки Ср |
| nit="subSection" /> <p>Отац Леонтије се најодушевљеније, као ’но први пионири хришћанског аскет |
| оваца, да је Антонијево житије написано најозбиљније, да га је морао писати какав спреман човек |
| а га Василијан.</p> <p>— Е, роде, ти си најпаметнији! вели му Арсеније, кидајући месо са весели |
| е«...{S} То је најлепша, најзаноснија и најпобожнија хришћанска молитва... дугачка је веома, а |
| ука« сељачког, који се у манастиру, као најподеснијем земљишту, ошлифовао и преродио се у препр |
| упа манастирског ђака, онаква, какав је најподеснији за самовласне манастирске старешине.{S} Ђа |
| илазити људе, умреће од глади.{S} Него, најпре ће потражити чобане по ливадама, да ако се нађе |
| , да му тај поглед вели: »Свршио си!{S} Најпре ћемо браду — ФИК-ФИК... па онда за колац: дан-да |
| отвори очи и болно погледа око себе.{S} Најпре му поглед беше несвесан, а после, лагано, добива |
| ажмурим, <hi>оно</hi> ми одмах дође.{S} Најпре ми се беласа, далеко пред очима, нека мала — мал |
| и поштовањем, одједном се развесели.{S} Најпре му се овлажише и засијаше крупне, црне очи, па с |
| га не прљи као у сну, али он скочи.{S} Најпре помисли да још није зашло сунце, које је грејало |
| је ли све мислиш о манастиру?</p> <p>— Најпре сам све о другом којечему.{S} Највише сам мислио |
| има: »који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу« и оним завршним: »ни ја те не |
| же од овог дремања, отвори књигу, стаде најпре разгледати редове и речи како иду, па се полако |
| ад, па све у залуд!?...</p> <p>Леонтије најпре држаше да је то нека погрешка, да ту мора бити н |
| ио грех, што га учини ова жена, нек’ се најпре баци каменом на њу«.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— |
| уста и притиште добро.</p> <p>Момак се најпре промешкољи, али кад дође тешко дисање, напреже с |
| олу да чита житија светих.{S} Игуман се најпре противио, није дао ни поменути.{S} Какво читање |
| ромне злоупотребе...</p> <p>Отац Максим најпре опроба обична средства: понуди сваком члану најп |
| ђаком и спремати за полазак, јавише му најпре да је ђака нестало, а после му Велимир, кријући |
| ба обична средства: понуди сваком члану најпре двеста, па четири, па пет стотина...{S} Не иде!{ |
| местима, која тако нагло остави.</p> <p>Најпре је чувао стоку у ливади, која је била близу меха |
| зрока да се крије, снабдео је испосницу најпречим потребама: свећа, тамњана, <pb n="205" /> књи |
| учајно да овај нема ни појма о црквеним најпростијим питањима.{S} Архимандрит је већ, на ранијо |
| естог стајања <pb n="45" /> на вечерњи, најрадије је претурао књиге које лежаху растурене у скр |
| аво нови идеали.{S} Још код студенца је најрадије мислио о школи али тадање мисли беху нејасне |
| папоњина плачним дечјим гласом, који је најречитије илустровао безобзирну непослушност великог |
| «...</p> <p>Прво се почиње оним, што је најсаблажњивије, нарочито за младиће... »он (т. ј. сата |
| , ни бола, ни жалости.{S} Тамо негде, у најсакривенијем крајићу његове душе, светлуцаше слабача |
| ав дрски прождрљиви нераст хоће да отме најслађи залогај, па је претходно пирне њушком у слабин |
| овори или напева...{S} Почеше се ређати најслободније шале, доскочице, песме...{S} Калуђери, ко |
| да га обузе и ватра.{S} Не поможе му ни најстарија кристална шљивовица, са којом је до сада од |
| мо службу у Крагујевцу.{S} Закалуђерите најстаријег ђака и доведите да га рукоположимо.{S} На Љ |
| и гледају немарно око себе.{S} Само се најстарији члан породице, у ћелији, крај мртва Саве, ко |
| и.{S} Мислио је само о томе, како је он најстарији, и како ће кроз који дан бркнути у све углов |
| амо и трошити више, одврати му иронично најстарији брат.</p> <p>— Хм... промрмља намесник и нас |
| нарочитим смислом и циљем дат је, још у најстаријим временима, манастирским општим трпезаријама |
| зидинама?...</p> <p>Смишљао је у памети најстрашније слике мука, које га чекају, а оно изишло с |
| облачи у ову црну расу, господо, тај се најстрашнијим заветима заклиње Богу живоме, да ће следо |
| а ..{S} Идеш, на прилику, са њим кад је најтежи, кад га мрзи да макне ногом.{S} Само му покажи |
| Али говорник обрте лист...{S} Најцрњим, најужаснијим бојама стаде цртати сувремене монахе и ман |
| Био се јадник ко риба о земљу, радио с најупорнијом журбом, мучио се, довијао се и обртао од с |
| а према себи, међу којима је Максим био најучевнији, јер је сасвим уредно свршио три разреда ос |
| ..</p> <p>Али говорник обрте лист...{S} Најцрњим, најужаснијим бојама стаде цртати сувремене мо |
| од тада он не мисли ни о чем другом.{S} Најчудније је, како се реши да напусти школу, а и он са |
| д те вечне ноћи...</p> <p>И нешто му је најчудније!...{S} Он је за себе смишљао све нешто особи |
| , нарочито међу женским светом, причале најчудније бајке.{S} А Љубомир, зверајући око себе плаш |
| зар волиш ићи у цркву?</p> <p>— Но!... ’Нака лепота!..{S} Сјакте се оне одежде на попу, ка само |
| о учите о камењу?...{S} Нешто ми Никола наказива.</p> <p>— Минералогија? пита Љубомир сагибајућ |
| /p> <p>Гост, видећи га онако забленута, накашља се прилазећи му.{S} Игуман лагано пренесе очи н |
| лијан опет човек и... друг... и ако је ’наки.</p> <p>— Само гледај, прекиде га Никола, да се пр |
| ованка здрава, једра и пуна као јабука, накицошена, намештена, са засуканим везеним рукавима, и |
| и ђаке око тетке.{S} Максим и Арсеније наклопили се у једном углу, не гледајући никуд у страну |
| е ваљано; ваљад’ није ништа украло или 'нако... неки паксијанлук урадило?«...</p> <p>А мали бег |
| собе, ту нема реда... ту ти је, брате, ’нако... све без реда...</p> <p>И потом отац намесник, м |
| црнелу кошуљу.</p> <p>— Нисам понео... ’нако, изненада пошо...</p> <p>— Како изненада?</p> <p>Р |
| , потуљи очи стидљиво.</p> <p>— Тсс... ’нако... промуца стидљиво.</p> <p>— Како?... то бих баш |
| »Да проведем неко време у манастиру... ’нако само...{S} Није због чега... нећу ја ту остати.{S} |
| о што је и другима говорио.</p> <p>— А ’нако... није те ови газда никако доводио у срез, код на |
| вима!...</p> <p>— Није, славе ми... ја ’нако... дркће Љубомир и муца плашљиво пред њим.</p> <p> |
| А оно све друго, тамо у свету, све је ’нако«...</p> <p>И Љубомир осећа како се лагано почиње о |
| м... сећам се те приче.{S} А ја сам је ’нако прочитао!...{S} А оно видиш: чудеса... чудеса!...{ |
| оји су Богу веома омиљели.{S} А ово је ’нако, нека казна«...</p> <pb n="131" /> <p>Једног дана, |
| е не разумем добро.{S} Кажи ти то мене ’нако... рече тетка.</p> <p>— Па, ет’... довели тако жен |
| гледам шта му је ово: до сад све беше ’нако...</p> <pb n="51" /> <p>— Хм... промрмља младић и |
| е можемо проводити како хоћемо...{S} И ’нако већ, кад нас поведе Василијан на уречено место...< |
| де код мене...{S} А ја?«...</p> <p>— И ’нако... да станемо барабар, па да поделимо љуцки што је |
| у свом заклону, да чује још што, кад и ’нако сад не сме нико привирити у подрум.</p> <p>Игуман |
| ни су.{S} Кад ми имамо што важније или ’нако... хитно са нашим познаницама, они нам помажу, зак |
| , те заметне шалу с којом удовицом или ’нако женском — <pb n="86" /> чувао се туђег погледа и » |
| > <p>— Ја реко’ ти заспо̑... а он ћути ’нако, викну девојче силазећи с јарца и држећи га за рог |
| и се и прилазећи к столу.</p> <p>— Тек ’нако... залудан !...{S} Него гледам шта му је ово: до с |
| е долазио у срез.{S} А ово он пита тек ’нако... из радозналости.</p> <p>— Јок, одговори Љубомир |
| и то они њега сви мрзе, или говоре тек ’нако?...</p> <p>— А у тој гимназији... је ли тешко? пит |
| и нас двоје сами то не можемо.{S} Него ’нако... јарца, или јакања...</p> <p>— Како то јарца?</p |
| жно клањају пред игуманом, ово је било ’нако... као нека игра...{S} И они су људи...{S} А ово ј |
| сели и измишљали, све су празне, само ’нако... опет ради новаца...{S} Све је то себично, ништа |
| обовања!...{S} Опет да се пије, и само ’нако... да се гледа у маглу!«...</p> <p>Од тог срећног |
| досећа се Љубомир.{S} Ама зашто те оно ’нако... због чега то?...</p> <p>— Што нисам ишао на чес |
| велим.{S} А и тебе је Бог створио исто ’нако, као и мене... то ћеш видети, тако ми младости!... |
| .</p> <p>— Шта га то боли толико, те с ’нако превија и... од чега се оно лечи? запита Љубомир.< |
| чку ложницу...{S} Живели људи у народу ’нако... ко сви други људи, па се опет посветили...{S} Ш |
| муца плашљиво пред њим.</p> <p>— Шта »’нако« бре!...{S} Од куд на тавану?</p> <p>— Побего од к |
| е старе воћке око амбара, који се добро накривио у страну...</p> <p>— Д-д... да га зовнем? заму |
| д у страну, па оде, оде... и њега носи, накривљена у страну...{S} И глава све ниже <pb n="232" |
| осподска, и она испод ње <pb n="253" /> накривљена чатрљица...{S} Јест... то је његово старо гн |
| Нићифор, а отац Арсеније пред њима, са накривљеном шубаром на глави и подигнутим у вис рукама, |
| масној, потпасаној памуклици и шареним накриво сашивеним »лажигаћама«, од оне исте тканине, од |
| таја.{S} Зави дебелу цигару од сеоског, накрижаног крупно, дувана, запали је и стаде гледати кр |
| ена, повезана великом вуненом марамом у накрст преко груди, лепушкаста жена.{S} Приђе шпорету, |
| дам твоје... твоје .. он се заплете, не налазећи <pb n="108" /> у мислима речи, којима би назва |
| ети воденице престадоше млети, и он, не налазећи брзе примене својој вештини, а и врућина некак |
| жава од беспослице, из дуга времена, па налази начин те га оставља сама.{S} На другом крају наи |
| оно, за чим се он непрестано гони и не налази га!?...{S} Да ли <pb n="219" /> су Антоније и Па |
| љенско блене, слуша, и заборавља где се налази и шта се то збива око њега.</p> <p>Она велика жу |
| етитељи избегавали нерад и да су у раду налазили помоћи за постизање своје тешке задаће.{S} Сви |
| паване ноћи, био сувише нервозан, па је налазио некакву сласт у томе, што сад сви трепте од њег |
| аше своме некадањем благовању.{S} А све налете одједном, као вихор на врелој ведрини, и пресече |
| се.{S} На лицу му нос, који је необично наликовао носу Максимову и величином и бојом.{S} И најз |
| вијен и силан као столетни грм; глас му наликоваше пролетњој грмљавини.</p> <p>— Чекај, бре, Ма |
| ролазе један за другим, са једним истим наличјем, са истим околностима, само <pb n="214" /> пон |
| <p>После кратког времена Леонтију дође налог, да упути оца Арсенија у манастир т-н, камо је од |
| испразни чанак, тетка се врати с новим налогом:</p> <p>— Одведи овога код Радојице, нек’ му по |
| по лицу.{S} На самој средини стаје Мира наложила велику ватру, па се изребрила према ватри, на |
| о по њима цела живота!...</p> <p>Кад је наложио ватру, добро окадио пећину и разгледао са запаљ |
| омир дометну суха грања, и ако је ватру наложио једино с разлога: да има на чему окадити пећину |
| али!...</p> <p>Архимандрит мрдну очима, налоњу уклонише, а Нићифор се придружи послушницима.{S} |
| у Нићифору, новом јеромонаху, наместили налоњу у један угао и ставили га да ту чита гласно жити |
| врши он увређеним гласом.</p> <p>— Јуф, наљутио се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако вече ста |
| ру.</p> <p>Архимандрит беше као рис.{S} Наљутио га отказ владичин да премести Арсенија.{S} Испи |
| маклију, не марећи сад ништа, ако би се наљутио на њега баш и цео свет.</p> <pb n="72" /> <p>Уђ |
| ad> <p>Игуман се узнемирио, препао се и наљутио се, па не зна које је осећање веће: да ли се тр |
| и антерију... хоће он!...{S} Боји се да нам се семе не утре, овако красним готованима, изелицам |
| х краљева...{S} Аман!...{S} Не дајте да нам се бешчасте светиња и мили споменици давне прошлост |
| иликама.</p> <p>— Бог Господ, и јависја нам... грми Василијан својим снажним гласом, а уз њега |
| е нас, на прилику, нека њихова жена, па нам слободно каже: »Реци, вели, Васи то и то«; ја му од |
| <p>— То ми по један за наше госте: дође нам родбина или тако...{S} Сад ће овај бити твој, <pb n |
| на ухваћена сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеди да такове камењем убијамо; а ти ш |
| једне чаше... развеселили.{S} Покажите нам макар једног домаћина у Србији, који би тако исто.. |
| нако... хитно са нашим познаницама, они нам помажу, заклањају нас...{S} А и ми њих у том послуш |
| сле онако исто поетична почетка.{S} Дао нам је Бог деце и здравља, али ето, немам са чим да их |
| акво село, онаки кметови...{S} У колико нам ви личите на <hi>прве</hi> хришћане, у толико и ми |
| о, како обично разгледамо добро познато нам место, после дужег одсуствовања. »Све исто! све ист |
| , узвикну говорник још јаче, не требају нам, њих треба укинути, јер су нам од штете...{S} Они, |
| </p> <p>— Па онако боси обоје... севају нам бутине!</p> <p>— А ви’ш... овај мој мали неће да се |
| , него они што живе у њима, упропашћују нам чедност и поштење у народу, те најдрагоценије особи |
| ... згрчимо се тако заједно, па нит’ су нам вреле илинске, ни хладне божићне ноћи!...{S} А ти к |
| требају нам, њих треба укинути, јер су нам од штете...{S} Они, т. ј. не манастири, него они шт |
| } А нама неће сметати ни у чему.{S} Још нам може бити од користи.</p> <p>— Та да, од користи!{S |
| то?... биће добар калуђер, зацело.{S} А нама неће сметати ни у чему.{S} Још нам може бити од ко |
| рзимо се као калуђери.{S} И ти треба са нама лепо... као браћа.{S} Знаш, овде су сви од нас ста |
| ће браћа теби показ’ти, па ћеш и ти са нама у »странствовања«...</p> <p>Љубомир се стаде вртет |
| ре... отеже девојка ђаволасто: лепше је нама ’вако стајати и... ко једна младина, шалити се.{S} |
| n="104" /> <p>Ако ти што заповеди, кажи нама да те научимо, да не погрешиш...</p> <p>Велимир се |
| је њима пало на памет...{S} Буди бог с нама!«... премишља момак и смеши се иронично и усиљено. |
| авати, проговори Велимир.{S} Ако хоће с нама, добро...{S} А на послетку, сваки има своју главу. |
| миском саставу соли, злата и буди-бог-с-нама !... што он није ни мало разумевао нити знао зашто |
| <p>Прва домаћица манастирска, она лепа намазана, обојена женица, беше необично добра душа, мек |
| пада, а око њега шушти и мирише слама и намазана коса...</p> <p>Тишина...{S} Само по неки цврча |
| , и све више осећа онај празнични мирис намазане девојачке косе, који је запамтио од својих сес |
| исне... да у својој постељици ноћу, кад намакне жути капут на главу, ствара слику Соломуном опе |
| {S} То им и јесте главна сврха, коју им наменише узвишени оснивачи и побожни приложници... <pb |
| де на руци у његовим строго-испосничким намерама...</p> <p>— Шта си ти то намислио? запита Сава |
| потоњих владалаца и властеле српске, о намерама њиховим, које су имали пред очима, подижући мн |
| а писма. — Какве су то твоје испосничке намере?...</p> <p>Леонтија изненади и збуни ово питање. |
| тесто, муте се пређашње јасне, одређене намере...{S} Некаква непојмљива предавања из логике и п |
| иноку.{S} Изјављује му да има нарочите намере и велике планове, односно будућности »овога дете |
| елимир.{S} Он је на Велимирове односе и намере с Видом гледао са снисходљивим сажаљењем, — што |
| и пре било...{S} И сви пређашњи снови и намере постају <pb n="193" /> узвишени и драгоцени, као |
| и јато из свога круга, пометен у лету и намери, утучен ненадном црном судбином, <pb n="207" /> |
| ђења, али угледа да је и онај непознати намерник, још пре њега, клиснуо на другу страну, баш у |
| ту <pb n="167" /> оцу Сави, и са тврдом намером: да се не дигну од совре докле се узмогу живи д |
| ан живо, после краћег ћутања, са јасном намером: да још боље истакне своје исказано мишљење.{S} |
| да онај млади и љубезни Сава чини што с намером у своју корист.</p> <p>А после и иначе у животу |
| едом.</p> <p>Љубомир дође пред механу с намером, да покуша добити комад проје.{S} Али кад стаде |
| «: да му Бог помогне непорочно довршити намеру монашког образа... остати у побожности и чистоти |
| Велимир, лепим речима, придоби за своју намеру: да се, по обичају, заједно одшетају „тамо горе« |
| , јер му је још раније поменуо за своју намеру.</p> <p>— Синко, рече му отац, ти одавно радиш н |
| ше озбиљно...</p> <p>Друга новина беше: намесник долази у цркву само о празницима, недељом и та |
| ајстарији брат.</p> <p>— Хм... промрмља намесник и настави своје напомене, не осврћући се на ша |
| тих млађих старешина...{S} Хм... ту се намесник малко збуни и сплете, не знајући како да почне |
| и су заједнички, сви калуђери.{S} Млади намесник ослободи братију од тог »бесполезног рада«, по |
| случајно истог дана, кад стиже и млади намесник, новина у облику једне триестогодишње жене, по |
| управу манастирску, као новопостављени намесник.{S} Одмах сутрадан изиђе пред њега весео Нићиф |
| ... све без реда...</p> <p>И потом отац намесник, мало стидљиво, оборена носа, објављује да је |
| овој самоћи, — а у веселој глави млада намесника све живље се и узбуђеније оцртавају и колутај |
| друге, а највише по нахођењу самог оца намесника и по његовим личним интересима.{S} У манастир |
| е...</p> <p>Обрте се за мало и понашање намесниково према братији.{S} Кад је толико стекао, да |
| им »сестрићима« исто онако, као и самом намеснику.</p> <p>Резултат тога угађања опази Сава тек |
| отреситијој кући, одмах после поздрава, наместе и калуђера и ђака на раније спремљене високе ст |
| p>Кад се Љубомир, осврћући се плашљиво, намести на крај клупе, механџија га погледа пажљиво.</p |
| је заузимала тетка.{S} Узе и њену собу, намести је стварима из гостинских соба, а муж ће живети |
| окорели луб, онако с калупом, проба да намести платно преко њега па, напослетку, остави све и |
| уван! рече и разли кафе у шољице, па се намести на клупу до Максима, који ћутећи жудно ишчекива |
| доше предавања сасвим, а Љубомир доби и намести па свој сто све Савине уџбенике, штампане и пис |
| ад, да се сита одмори.{S} На њено место намести отац Сава другу, неку Пречанку из Руме, ну ова |
| ом побожношћу и страхопоштовањем младић намести црвену, масну вунену залогу на почетак животопи |
| регледа« у току од седам — осам недеља, наместила се у гостинске собе, разбашкарила се, махнула |
| ељу.{S} Оцу Нићифору, новом јеромонаху, наместили налоњу у један угао и ставили га да ту чита г |
| у њој затворена два добра коња.</p> <p>Наместио се, сад је миран, и то му за сад, после толики |
| две беху около пећи. — А ми ћемо одмах наместити онде четврти.</p> <p>Лагано, бојажљиво, скоро |
| о чему је говорено. -</p> <p>Пред госте наместише послушници неколико боца тамно белог, необичн |
| а: одмамљује »млађе« из суседних кућа и намешта их на друга места.</p> <p>Али Љубомир сад стаде |
| — трчи сади расад; кад је ветар — трчи намештај гране да не однесе...{S} Тек има се посла дост |
| стидљиве домаћице, и оно живо брисање и намештање добро изрибане трпезе, и онај уобичајени врис |
| амо ти мене слушај, рече весело и стаде намештати своју кудраву косу.{S} Ту он одмах изложи деч |
| е Марија, и одмах стаде нешто око ватре намештати.{S} Калуђери побацаше цигаре, избрисаше брков |
| а, једра и пуна као јабука, накицошена, намештена, са засуканим везеним рукавима, из којих се п |
| е црнпурасте главе, кицошки опремљена и намештена; насмеја се његову страху и метну му руку на |
| распитивала ђаке, да ли су почишћене и намештене калуђерске собе.</p> <p>— Да ми не вичу ту, и |
| грубо; све је удешено, измајсторисано, намештено... све је хладно као лед, без срца...{S} Само |
| S} Калуђери сви, осим Леонтија, веселим намигивањем и климањем главе, одобрише тај поступак.{S} |
| А наше, наше... он удари гласом јаче и намигну оком, те није морао казати именицу, да знаш што |
| ично и пакосно скупљају, а очи значајно намигују.{S} Али кад се изнеше два тронедељна сисанчета |
| <p>А Леонтије?...{S} Он се и без овога намислио доста, па сад само представља себи, како ће то |
| ичким намерама...</p> <p>— Шта си ти то намислио? запита Сава младића, не разумевајући завршета |
| магли, трепери...</p> <p>— То га нећемо наморавати, проговори Велимир.{S} Ако хоће с нама, добр |
| а их метне под појас и већ начини болно-намрштено лице и таман хтеде рећи уф-ф... па се сети пр |
| им сестринским погледом, да се Леонтије намршти.</p> <p>— Мој Љубо, завршује разговор друга сес |
| ходите к мени сви, што сте оптерећени и намучени, и ја ћу вас одморити«...</p> <p>— Ради чега с |
| ја држаше јарца и прекореваше га што је намучио.{S} Дечко беше омањег раста, погнута стаса, кра |
| ише изгледи за боља времена.{S} Свет се намучио до највеће мере, до врхунца, па је сваки мислио |
| »Шта је ово?...{S} Колико се само данас намучио и настраховао...{S} Да ли ће то бити једнако?.. |
| обешењачки стаде погле́дати на кућу. — Нана сад кроји кошуље, неће изићи.{S} Хајдемо!</p> <p>Љ |
| место.{S} Али где би..., да нас не види нана?</p> <p>Љубомир је погледа запрепашћен.{S} Она је |
| себе и весело подиграва...{S} Одједном нанесе ветар мирис свеже сламе.</p> <p>Леонтије само ос |
| ео је, ваљад’, нешто показати.{S} У том нанеси враг Рада кочијаша са буђавим, полутрулим игуман |
| шава се човеку, нарочито зими на каквом наоблаченом, влажном дану, кад је сав <pb n="191" /> ва |
| о затим — да се венчао...</p> <p>Некако наодмах по одласку Нићифорову, Леонтије отпутова у окру |
| у својим дивотним перјем; како је све у наоколо светло, мило, топло, ведро и весело!...</p> <p> |
| о здање, које се са све четири стране у наоколо склопило и опколило ову шарену, многобројну гом |
| овором), шмркће и често погледа у косо, наокришке, у једно место, где стоји непомично нека црна |
| још два питања, на која Максим одмах и наопачке одговори, па ућута.{S} Дуго тако постаја.{S} З |
| стаде крај њега један мали, крутуљав, у наочарима, чичица, кога је он добро знао и већ се насме |
| зија.</p> <p>Али оном малом професору у наочарима дође на ум паметна мисао: »Зар баш мора, реци |
| сотоне на главе ових безазорних, добро наоштрених за јело и пиће, гостију, љубазно, весело, ре |
| отврди и Нићифор.</p> <p>— Знаш-.. овај напада све странце, макар били и калуђери.{S} А ја каже |
| ојом је до сада од шале истеривао оваке нападе.{S} Сутрадан, зором, привика спремном кочијашу:< |
| >Чим стадоше на место, девојче га одмах нападе.{S} Она беше жива и одлучна, као и Мира.{S} А Љу |
| руке у вис, као да се брани од некакве напасти.</p> <p>— Чекај, брате... шта ти је! узвикну Ве |
| јволео је кад, око десет часова, дотера напашену стоку, поједе хлеба, па му газдарица да асуру, |
| гледа само, да се још сит наговори или напева...{S} Почеше се ређати најслободније шале, доско |
| тка му не сме прићи, док се он добро не напије.</p> <p>— Кажи ми где је, шта ћеш га звати! одго |
| како ’но рекосте, леглу... да се добро напијете, па онако... после стара вина, да грдите ово л |
| олиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све написано много боље, него што ја умем казати.{S} Па сад |
| их богословаца, да је Антонијево житије написано најозбиљније, да га је морао писати какав спре |
| по други пут прочита одлучно, у љутини написано, владичино писмо, у коме му се по <hi>трећи</h |
| четка.{S} Допаде му се.{S} Лепше је ово написано, него што им је учитељ причао.{S} Али при крај |
| сав задубе у читање...{S} Стајаше тамо написано о овоме преподобном, да се као »<hi>осмољетен< |
| Добро, роде, кад знам...{S} Ако умрем, написаћу од чега је, па ће то наћи власт после...</p> < |
| осао — врћење главчина, тесање палаца и наплатака за точкове.</p> <p>Нићифор, који се овог лета |
| о правог дужника, и стара се савесно да наплати свој дуг.{S} А нови архимандрит, призивајући у |
| огу живи држати...</p> <p>Ваља се добро наплатити за златан архимандритски крст, који се блиста |
| одао прошле године, али ми је термин за наплату, рецимо, ове године.</p> <p>— Врло добро, врло |
| арица за њим.{S} То га је <hi>онај</hi> наплашио... и он се тако боји капетана.{S} Чудна ми чуд |
| сем ?</p> <p>— Могу...</p> <p>Нахрањен, напојен, Љубомир се поврати сасвим, подаде се оном стањ |
| ри не раде своја имања, него их дају на наполицу.{S} Тако је доиста и корисније.{S} Само гаје в |
| у шетњу, докле не види да су поизлазили напоље сви калуђери, ђаци и момци, потом се враћа у сво |
| трчи...{S} Газда зове, па затим излети напоље и сакри се на таван шталски, своје омиљено прено |
| .{S} Ко год је био грешан, сваки побего напоље, док не остаде сам Христос и пред њим жена.{S} А |
| руке посла, спрема се велика вечера.{S} Напољу се чује граја, разговор и по неки гласнији смех. |
| е само малко необично због ових Васиних напомена, које су све истините.{S} Али нека га, мисли у |
| прича, осим што неки пут, као мимогред, напомене, како му његово високопреосвештенство пише о т |
| н љути, видели смо; а плаши се због ове напомене о Љубомиру.{S} Пре дваестину дана он је, хотећ |
| Хм... промрмља намесник и настави своје напомене, не осврћући се на шалу собрата.{S} И ова се х |
| н хтеде рећи уф-ф... па се сети протине напомене, и одједном оно набрано смежурано лице, оног и |
| ере, како нису ништа учили, и да им тим напомене своје богословско образовање.{S} Истина, и то |
| ких манастира, које говорник, као увод, напомену.</p> <pb n="175" /> <p>Али им се одмах по увод |
| полугласно, да не би чуо ко од послуге, напомену:</p> <pb n="169" /> <p>— Ама да ли је то баш о |
| ота окружни, мало иронично, смешећи се, напомену оцу Сави:</p> <p>— Ако вам је то редован обича |
| и с неким нарочитим, значајним гласом, напомену, да он тражи службу.{S} Механџији као да би по |
| едан професор изговори шаљиву здравицу: напомену, како се у манастиру чува некаква тридесетогод |
| прота.</p> <p>— Пост је!... како ћемо? напомену Арсеније.</p> <p>— Ах! уздахну прота жалобно и |
| та више, него пређашњих година.{S} Сава напомену братији ову последњу околност.</p> <p>— Па... |
| Леонтије прими старешинство, Велимир му напомену, да кућа не може бити без жене...{S} Него му с |
| ри ништа, очекујући да ће његово ћутање напоменути госту, да се такве ствари не причају.{S} Али |
| ање, ко бејаги онако уз реч, смешећи се напоменути:</p> <p>— А јест, сад је манастир В. без ста |
| </hi> остати код њих, и онако по издаље напомињала калуђерство.{S} А он је скромно и паметно од |
| .{S} То неко псује непажљива чобанина и напомиње му шта га чека код куће кад се врати.</p> <p>— |
| им одушевљеним осећањем, па би хтео тај напор час пре, на свој начин, не осврћући се ни на кога |
| <p>После долазе они страшни надчовечни напори, муке и болести телесне, у којима људи забораве |
| проба да намести платно преко њега па, напослетку, остави све и оде у потес, носећи на рамену |
| ако може, нек’ се не калуђери...{S} И, напослетку, отац му опширно описује своје жалосно стање |
| м...{S} И све му се више не спава...{S} Напослетку сведе сав хаос од ноћног размишљања на ово: |
| мандриту, који их је отурао од себе.{S} Напослетку отац Сава прими ножнице и, после кратке моли |
| а твоју кућу, одговори јетко игуман.{S} Напослетку... назор се нико не посвети, а »Шваба« ће је |
| штовање већине и њених одлука.</p> <p>— Напослетку... у друштву се и калуђер жени, вели отац Сп |
| рота је дуго говорио, карао, претио, па напослетку ућута, јер му се учини да Сава није при себи |
| агано, добиваше све више смисла, док се напослетку не заустави плашљиво на игуману.</p> <p>— Са |
| тати.</p> <p>— Као волове... узвикну он напослетку и искочи иза стола.</p> <p>— Срећан пут! сре |
| коме прође једаред нека велика дугачка направа са оџаком који се непрестано дими.{S} Рекоше му |
| м, купио добра ластика и чим се вратио, направио две праћке: једну од ластика са ракљастим дрве |
| да треба јести, подстиче мисао на јаче, напрегнуто делање.{S} Калуђери се пренуше.{S} Сви се да |
| аћа-монаси, у празничном руху, са неким напрегнуто озбиљним изразом на лицу, стоје уз певницу и |
| м чистији од њега!...{S} Ево потока!{S} Напред... скачи преко вирића и камења, а из усахла грла |
| седе неки ђаци, калуђери, шта ли су, а напред, тамо куд га гура нечија снажна рука, седе трист |
| зучи све школе.{S} Сад се школа истакла напред, пред свима његовим жељама, заузела му целу душу |
| > <p>— Лоло!...</p> <p>Василијан истрча напред, церекајући се по своме обичају и пружајући руке |
| о се спустило на земљу, мами душу некуд напред, и све се човеку тада нешто хоће... и он би тихо |
| и... лети...</p> <p>Леонтије пружа руке напред и у страху хвата се за нешто покретно, миришљаво |
| зна шта је...{S}Сву тежину тела преноси напред...{S} И одједном осећа да под њим нестаје земље. |
| едно: неизбежну пропаст, — или: јурнути напред, поклати зубима оне што су пружили пушке и хоће |
| рашно, тако ужасно...{S} А тамо... тамо напред, мора бити да је све друкчије, светлије, радосни |
| ку, седи подбочен обема рукама и нагнут напред игуман Сава.{S} И онако широк и плећат, у овој п |
| , кудрава коса, очи му заиграше некуд у напред, не гледећи ни у кога.</p> <p>Гости се згледаше; |
| и, болан! викну девојче за њим и пође у напред, као да га заустави.</p> <p>— Торба је на студен |
| ња, и кориснога и бескориснога, и он је напредовао у школи.</p> <p>Једаред, претурајући <title> |
| промешкољи, али кад дође тешко дисање, напреже сву снагу, забатрга се, извуче се из њених руку |
| и је све ово сан?«... помисли Љубомир и напреже се да задржи сузе.</p> <p>Није се младић уплаши |
| >»Али шта је ово?...{S} Откуд!«... и он напреже памћење...{S} Некакве нејасне, оделите слике но |
| питају... а-а!... мене питају!«... и он напреже ум, да се сети одговора, који треба да каже.</p |
| његови, који имају прописно школовање, напрежу се и често пута дижу руке од досадних, тешких з |
| ти рукама ледене рогуље, како с великим напрезањем пребацује пласку по пласку сена преко врљика |
| ње сад ни мало не жалости и не буни.{S} Напротив, он се све више чуди пријатном, раздраганом, б |
| т сељак, стараше се само да се што боље напуне вреће, торбе, качице са житом, варивом, смоком и |
| се оном стању кад се прегладнео стомак напуни и почне да вари.{S} Погледа око себе задовољно и |
| је рекао у Св. Писму: »...плодите се и напуните земљу«...{S} Чекај, не љути се...{S} И ја сам |
| мој брате, празна... не можеш је ничим напунити.{S} Прошло је за њу све, кажем ти...</p> <p>— |
| ни...</p> <p>Кад би све готово, насуто, напуњено, завезано, сељак бојажљиво приђе кухињским вра |
| угом.{S} Најчудније је, како се реши да напусти школу, а и он сам не зна како му то дође, нити |
| егову животу на боље.{S} Досадање место напусти, нађе му Светозар много боље, управо најбоље, о |
| душе говораше му други глас, да он није напустио свој Маљен <pb n="20" /> ради тога, да би пост |
| в свет, и сад славим Бога.{S} Нисам још напустио манастир... не знам како ћу то.{S} Жао ми.</p> |
| вајући више ништа, знајући само да мора напустити ово омиљено место, приђе к малом престочићу, |
| аху домаћу потребу; а виноград се морао напустити због скупа рада...{S} И, да би се довршило зл |
| сних и бескорисних предузећа започето и напуштено...</p> <p>И све то прошло и утулило се, и сам |
| а шта је прочитао.{S} Отац Сава, стаде, наравно кришом, лебдети над својим драгоценим »туњавцем |
| ло дете и ставља га пред његове ноге... наравно, док је он постао владика, дотле се она удала и |
| е у живом говору, песми, игри, свађи... наравно — сваки по своме темпераменту...</p> <p>Један п |
| је отац Сава још јутрос, после издатих наредаба, по учестаном у последње време обичају, сишао |
| је све знала и разумевала без нарочитих наредаба, спремила је богату част за ретка и важна гост |
| њење својој ненадној невољи...</p> <p>И наредба игуманова, и околности, прилике... све је тако |
| по својој вољи, него све чиниш по туђој наредби.{S} Хтео би се дечко неки пут забавити чиме, хт |
| правило...</p> <p>После две недеље, по наредби духовне власти, Леонтије прими управу манастирс |
| и цео разговор.{S} Кад саслуша последњу наредбу игуманову, отпучи се од прозора и стаде скакати |
| ћа: да својевољно ступа у анђелски ред, нареди му:</p> <p>— Узми ножнице, и дај ми их.</p> <p>М |
| сви се смеју...{S} Али кад архимандрит нареди да се мењају чаше и боце, она се одмах досети о |
| е и шта тражи.{S} Брзо су се објаснили, наредили, и он је одмах нашао место, нашао кров и закло |
| и шаљиве, сунце већ зашло и архимандрит наредио да се спреме свећњаци, а гости још једу и пију, |
| p> <p>— Мени је право, како год ви тамо наредите.{S} Само нећу да штетујем <hi>ја</hi>.</p> <p> |
| љан заклон, да му Арсеније не сме ништа наредити.{S} И он оде, мислећи о малопрешњем Арсенијеву |
| али је игуман, кад се присети, почешће наређивао да се држе и ванредни часови.{S} Шта би се ра |
| едајте које дебело младо ћуре... почиње наређивати полицајац.</p> <p>— И пловчица... није згоре |
| у опширно описује своје жалосно стање и наређује му, да одмах пошље сву досадању уштеду, јер ће |
| манастир.{S} После дуга времена, анђео наређује оцу Макаријеву да се опет састави са женом, и |
| махнула длановима преко бркова, па само наређује...</p> <p>— За вечеру гледајте које дебело мла |
| настиру весело, »славећи Бога«, као што наређује црквено правило...</p> <p>После две недеље, по |
| смо, у коме му се по <hi>трећи</hi> пут наређује: да Љубомира истог дана, кад прими писмо, с ме |
| и рече одлучно:</p> <p>— Кажем... тако наређују старешине!</p> <p>Отац Сава залупи врата, и оп |
| па да се заузме за њу и сам владика.{S} Народ би је силом истерао из свете куће.{S} Знала је то |
| и онако озбиљном калуђерском животу.{S} Народ је, из удаљенијих крајева, долазио у манастире ка |
| !...</p> <p>За један и по час одиђе сав народ причешћен, а калуђери кидисаше, те читаше молитве |
| а морали бити неки друкчији људи, и сав народ...{S} А ово ти је код нас друго...{S} Море, кажем |
| и — прави свеци!</p> <p>— Такав им је и народ, није чудо!... одговори архимандрит, па се одједн |
| ни овај <pb n="179" /> други, господски народ у новим му, за њих, околностима и положају...</p> |
| ац Максим, пожури се са литургијом, али народ навали на причешће у тако великом броју, да се мо |
| стуб, и посматра како излази причешћен народ из храма.{S} Одједном изиђе чисто и лепо одевена, |
| ад?«...{S} До сад је ове куће издржавао народ, а сад се исцрпе тај извор.{S} Шуме забранише даљ |
| настави он, ослобођен новом мишљу, како народ вели, да нема куће без жене.{S} Док ти женска рук |
| а како ли је било издржати...{S} Гомиле народа, закрвављених очију, запенушених од злобе уста, |
| жних људи, јер се сећа колике су гомиле народа пратиле Антонија Великог...{S} А он је већ у себ |
| да полетео, и ја бих некуд пошао са тим народом... куд иде тај свет...{S} Е-ех!...{S} Игуман ма |
| .{S} Он стаде махати свећама и обрте се народу...</p> <p>Љубомир сакри очи рукама...{S} Би му н |
| лиште.{S} После... кад се већ прочује у народу његов праведни аскетски живот и кад свет нагрне |
| ма, упропашћују нам чедност и поштење у народу, те најдрагоценије особине старе српске куће, уб |
| о, да се тај глас што више распростре у народу.{S} Истина, у томе је било доста егоизма, матери |
| корак својих потчињених, који су се и у народу и у послу морали држати и понашати онако исто ка |
| заједничку ложницу...{S} Живели људи у народу ’нако... ко сви други људи, па се опет посветили |
| старе српске куће, убијају побожност у народу, служе као легло...</p> <pb n="177" /> <p>— Да с |
| оји га не оставља са својим причама.{S} Нарочита згода беше у вече, кад се калуђери позатварају |
| одвајају у засебну собу, одређујући му нарочита правила и дужности.</p> <pb n="221" /> <p>Прол |
| е младоме иноку.{S} Изјављује му да има нарочите намере и велике планове, односно будућности »о |
| убомир види да служи гостима за предмет нарочите пажње, али се он не осврће на то.{S} Са оним и |
| ети се одмах нешто манастирско, некакав нарочити дух и тон, својствен само светим кућама.{S} Са |
| о, уредно... на вас завеје отуд некакав нарочити дух уљудности, честитости, дух лепога, и ви се |
| ђаконије, одједном завеје на њега овај нарочити трпезариски тон, госту одједном нестаје осмеха |
| ашњу опаску, саопштио је и Љубомиру, са нарочитим тумачењем.</p> <pb n="105" /> <p>Гости заузеш |
| он, својствен само светим кућама.{S} Са нарочитим смислом и циљем дат је, још у најстаријим вре |
| на каза оцу ко је, од куда је и с неким нарочитим, значајним гласом, напомену, да он тражи служ |
| ара, која је све знала и разумевала без нарочитих наредаба, спремила је богату част за ретка и |
| се почиње оним, што је најсаблажњивије, нарочито за младиће... »он (т. ј. сатана) в ношчех в кр |
| /> манастирско примамљивије, веселије, нарочито кад проплива њиме, са вечно заврнутим рукавима |
| на ваздуха...</p> <p>Тетка грди, псује, нарочито момке.{S} Али момци знају да је тетка добра, д |
| и да мисли о себи; не даду му другови, нарочито Никола, који га не оставља са својим причама.{ |
| е су се, по целој манастирској околини, нарочито међу женским светом, причале најчудније бајке. |
| си ти то онако само удесио... отеже он, нарочито не изговарајући целу реченицу.</p> <p>Љубомир |
| годишњи порез.</p> <p>Дешава се човеку, нарочито зими на каквом наоблаченом, влажном дану, кад |
| потанко распитивати о целом разговору, нарочито о једнодушној жељи сусединој и њене слушкиње.< |
| групу одједном, не гледајући ни у кога нарочито.{S} Председник, који је седео према вратима, с |
| ије свију епископа за твоје...{S} Прота нарочито застаде са крајем реченице, да би изазвао љубо |
| ег сипа и веје густо, јако, као да хоће нарочито, на измаку зиме, да плаши сиротињу и да покаже |
| еванђелску о грешници, ударајући гласом нарочито на Христовим речима: »који је међу вама без гр |
| »преподобно« лице спремао је и удешавао нарочито за владику.{S} Чуо је он шта се владици допада |
| и се радују његову доласку, сви се, као нарочито, утркују, ко ће му се приказати милији, ближи. |
| и стоке, ништа... а?...{S} Је ли ви баш нарочито хоћете да ме упропастите? пита Максим неким зл |
| за себе смишљао све нешто особито, неку нарочиту стазу, којом нико није пролазио.{S} А оно испа |
| свагда истрже одушевљена Василијана из наручја коларске вештине...{S} Зашаренише се међу стоко |
| жећи згодно место.{S} Али где би..., да нас не види нана?</p> <p>Љубомир је погледа запрепашћен |
| > <p>— Зар би нас смео ко тако тући, да нас заболи! рече Велимир.</p> <p>— А-а... досећа се Љуб |
| ло!...{S} Али да је негде у заклону, да нас не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да се ми појака |
| тим гласом:</p> <p>— Стоја неће више да нас пере... ђеца иду као...</p> <p>Из кухиње загрми ври |
| нам како да ти кажем...{S} Ја мислим да нас је <hi>све</hi> Бог створио ради онога, што је река |
| једна младина, шалити се.{S} Зар је за нас испосница!{S} Ха-ха-ха!... засмеја се она и лагано, |
| оштријим гласом — да ли има места и за нас, и ако смо пандурска сорта...</p> <p>»Куку, јадо!.. |
| да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, мрцино — наставља пандур оштријим гласом — да ли и |
| дити како хоћемо...{S} И ’нако већ, кад нас поведе Василијан на уречено место...</p> <p>— Место |
| о... као браћа.{S} Знаш, овде су сви од нас старији, и сваког мораш послушати, што год ти запов |
| , кад ти то не треба?...{S} Ти бежиш од нас!...</p> <p>— Јок, море... промуца Љубомир, сагињући |
| те ови газда никако доводио у срез, код нас? упита пандур, правећи при том лице као да је њему |
| људи, и сав народ...{S} А ово ти је код нас друго...{S} Море, кажем ти: видећеш!</p> <milestone |
| Ет’ ’вако...</p> <p>— Знам то.{S} И код нас мушкарци раде.{S} Али Мира?...</p> <p>— И она дере |
| вовати се за њега, као што се Он за све нас жртвовао... значи управо одрећи се себе сама — свог |
| ...{S} А и ми њих у том послушамо: нађе нас, на прилику, нека њихова жена, па нам слободно каже |
| но истина зна се: капетан може да одере нас механџије, али опет...</p> <p>А Љубомир се завуко у |
| .{S} Вели: онај гргуљави...{S} Добро ће нас почастити...</p> <pb n="54" /> <p>— Љубо, кажем ја: |
| {S} Шта ћемо сад, несрећници?{S} Побиће нас...</p> <p>— Ти се не бој.{S} Иди кући, па баци сву |
| лед с једног на другог.</p> <p>— Зар би нас смео ко тако тући, да нас заболи! рече Велимир.</p> |
| ај — нећемо кварити ред; ако ли је ради нас — батали!...</p> <p>Архимандрит мрдну очима, налоњу |
| > <p>— Тхе... знам оне школске све, али нас двоје сами то не можемо.{S} Него ’нако... јарца, ил |
| е.{S} Не зна ни оно што мене пита, само нас плаши.</p> <p>Љубомир види да га Максим задржава од |
| познаницама, они нам помажу, заклањају нас...{S} А и ми њих у том послушамо: нађе нас, на прил |
| тако, шали се и смеј са њима.{S} Терају нас да се калуђеримо, јер ћемо, кажу, онда имати доста |
| ији посао, права забава.{S} Тада се сит насањао, ређајући разне планове у глави.{S} Не беху то, |
| с.</p> <p>Велимир дохвати са прозорчета наслаган шећер и однесе кроз собу.{S} Отуд се чује сипа |
| — што не знају у чему се састоји права наслада живота, али је чистоту њихове одлуке веома уваж |
| дство његова рода, славу светску, разне насладе...{S} И све то јака воља младићева издржа...</p |
| да, јаднику, живети!...{S} УФ-Ф!...{S} Наслади се, ко човек, са две ћасе бураније и <pb n="130 |
| i>... помисли ђаче и стаде са чуђењем и насладом посматрати, како принесоше <hi>томе</hi> некак |
| ...{S} О-о-ох!...{S} Отац Сава с таквом насладом предахну, као да одједном спаде са њега цео Шт |
| ња и осећати притом такву <pb n="21" /> насладу, такво задовољство...{S} Хтео би још много што |
| ш силовитије и одсечније загрме игуман, наслађујући се чисто звонком оштрином, која се јасно из |
| .. ту ће да се спава!{S} Али га другови наслањају на врљике разграђена котара, и он стоји тако |
| твореним устима и некако одједанпут, не наслањајући чашу на уста, само пљусну и врати натраг пр |
| духовно чедо, отац Сава, у старешинству наследи.</p> <p>Обишавши неколико већих манастира, упоз |
| оне лепе особине кућевног реда, који је наследила од своје матере.{S} Син јој је великошколац, |
| та ће... мора бранити своје, од старине наслеђено, право...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| отребно је сву <pb n="161" /> урођену и наслеђену вештину да своје лице и држање тако удеси, ка |
| аше неко, обучен исто онако, као што је насликан св. Сава у његовој школи.{S} Њега текну нека п |
| леда...{S} Лепше, много лепше но што је насликан св. Сава... сјајније, светлије, чудније и живљ |
| в узвик.</p> <p>Никифор претрча ходник, наслони се на стуб и стаде, такође уплашеним очима, гле |
| у, у танком, широком, везеном рукаву, и наслони је на Љубомирово раме.{S} Обоје се тога тренутк |
| S} Тетка, још црвена од љутине, изиђе и наслони се на доксат близу Љубомира.{S} Велимир таман х |
| инесе сок и проју, подиже га да седне и наслони на своју руку, па стаде ломити залогаје проје, |
| ним корицама, погури се онако сељачки и наслони браду на песнице, па се занесе, пратећи благосл |
| а погнуту главу Љубомирову, архимандрит наслони књигу и стаде читати молитву: »Господе, Боже на |
| на облака, седи на усечену букову пању, наслонио превијене ноге на трулу кладу пред собом, искр |
| другим кућним потребама.{S} Љубомир се наслонио на доксат па, и ако је већ неколико пута гледа |
| ујање и жагор...</p> <p>Наш планинац се наслонио на неку градиницу од тачака, подигнуту у сред |
| же и одскочи од врљика, на које се беше наслонио.{S} Пред њега стаде лепа млада женица, мале цр |
| дном рамену, на које се овај беше тешко наслонио.</p> <p>— Кажем ја тебе: немој мешати вино; не |
| такав тај свет?... замисли се малишан, наслоњен на пласт, гледајући како је оживело цело поље, |
| родираше даље од њега, клечаше Љубомир, наслоњен рукама на престо, говорећи гласно црквене моли |
| поштеног домаћина, стајаше уз Велимира, наслоњена на врљике, заклоњена густим трњаком, кроз кој |
| огледа у човека, који стајаше пред њим, наслоњена на велики штап са упрћеном пуном торбом на ле |
| само полуобрнула к њему, а остала онако наслоњена на доксат, раширила очи па гледа...{S} А игум |
| тра ћу ти јавити.</p> <p>Девојче остаде наслоњено на чатал, гледајући за младићем, који јој зау |
| гледа и трепће, чудећи се свему што се наслуша и нагледа од јутрос, не знајући још како да сма |
| си готов за час !...«</p> <p>А Љубомир, наслушавши се довољно господске шале и смеха, оде у сво |
| ој план, и после недељу дана Љубомир се наслушао хвалисавих прича о провођењу и уживању свога с |
| аспитује за тебе.{S} Није се још удала, насмеја се он дижући се.</p> <p>— Де ти... ђаволе! одго |
| ти си учевнији од свију мојих калуђера, насмеја се шаљиво игуман, који никад није пропустио при |
| ишао на чесму, него наточио из видрице, насмеја се Никола.</p> <p>— Их, како познаде!{S} А ја м |
| едној соби...</p> <p>— Знам, причао си, насмеја се Велимир.{S} Ја бих могао тако, али прво да м |
| {S} А ја ћу Арсенијеву.</p> <p>— Добро, насмеја се Веља; онда мени остаје онај наш вилењак.</p> |
| уста и нос, ка ти мене, кад ме обалиш, насмеја се одважна победитељка, па му скиде с главе мас |
| укинемо манастире?</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се говорник из свег срца.{S} Зар ви чувате веру |
| е главе, кицошки опремљена и намештена; насмеја се његову страху и метну му руку на раме.</p> < |
| еонтије.</p> <p>— А због чега ти живиш? насмеја му се друг.</p> <p>— Ја... ја, брате, сад не зн |
| ма њој и обори главу.</p> <p>Девојче се насмеја гласно.{S} Погледа га онако крутуљава, погурена |
| S} Да се спремим?</p> <p>Архимандрит се насмеја, опет махну оном хартицом и рече одлучно:</p> < |
| д њом, дететом као и он, па се још више насмеја.</p> <p>»Ала сам луд!... шта се бојим«, мисли у |
| сад не знам.</p> <p>Велимир се грохотом насмеја.{S} Настаде ћутање.</p> <p>— А Јованка једнако |
| , збрчкано и усиљено весело, па се опет насмеја својим ситним загушеним смехом: хи-хи-хи...</p> |
| луд!...{S} Али срећа, која му се једном насмејала, није га тако лако хтела оставити.</p> <p>Наш |
| аху зачуђено и озбиљно: да је то човек, насмејали би се и они, или жутом капуту, или прљавој ма |
| осле испијених неколико чаша шљивовице, насмејана лица и раздрагана срца, у очекивању добре ђак |
| чичица, кога је он добро знао и већ се насмејао неколико пута чичиној шали, коју води са ђацим |
| коше руком преко брчића, погледаше се и насмејаше се самим очима, док им лице беше озбиљно...</ |
| одсмехом.{S} Многи му прихватише шалу и насмејаше се; али их беше који гледаху зачуђено и озбиљ |
| у понизан ширетски смех.{S} Опет се сви насмејаше.</p> <p>Изјутра, пошто се обреди оно лепо срп |
| ичном појавом, па не стижу још ни да се насмеју његовом изгледу.{S} Али њега сад подсмевке не б |
| </p> <p>— Архимандрит... причекај мало! насмеши се Велимир.{S} Не знаш ти њега!...{S} Ти ћеш, м |
| знало, и кад угледа застиђена Леонтија, насмеши се ђаволасто, па и сама врдне очима у страну, к |
| олетеше у мислима...{S} Он се задубе... насмеши се блажено, као у сну, на некакву пријатну слик |
| >Чим седе Љубомир уз другове, Никола се насмеши на њега, пруживши му лепо парче меса.</p> <p>Љу |
| уче крај уста у страну.{S} Василијан се насмеши, а Максимово лице дошло бледо и некако онако... |
| У мал’ не дрекнух...</p> <p>Љубомир се насмеши, али му одмах, веома пријатељским гласом, одгов |
| кад треба послушати за то, избрбља он и насмеши се ширетски.</p> <p>— Ене де! рече изненађена ж |
| е, и он се са неком гордом хвалисавошћу насмеши... мој брате, севају јој бутине ка оногај...</p |
| јно погледаше и, самим крајевима очију, насмешише.</p> <p>А говорник, не гледајући ни у кога, с |
| «... отац Сава малко застаде; монаси се насмешише задовољно, а погнути искушеник, мрдајући глав |
| кукуруз, истрча отуд на једну чистину, насред које се виђаше велики јасен, и стаде као укопан. |
| и ће бити Арсо кроз пола године, док се насрче теја!...{S} И он оде весео на ново место, не мис |
| ху <pb n="174" /> онако »испод жита« да наставе пити досадање вино, али их присилише на поштова |
| } Не беше више физичке могућности да се наставе ови чудни изливи душевна бола.{S} Он се занесе |
| ову тугаљиву ствар...{S} Ви сви знате, настави он, ослобођен новом мишљу, како народ вели, да |
| а-ха...</p> <p>— Баш да ти то испричам, настави Никола.{S} Дошао неки професор из Крагујевца и |
| кажем ти...</p> <p>— Чекај да ти кажем, настави игуман живо, после краћег ћутања, са јасном нам |
| , и видевши да је Љубомир већ зажмурио, настави лакшим гласом: неки млакоња...{S} Није за наше |
| >— И деведесет комада угојених свиња... настави прота, али га игуман прекиде:</p> <p>— Знам...{ |
| ижно и весело, и опет се <pb n="231" /> настави пијанка...{S} Тетку издадоше и глава и ноге.{S} |
| добивали.{S} А има ли чарапа, пешкира? настави она, завирујући у кожне бисаге, скинуте с коња, |
| итељевим?...{S} Шта ће то, управо рећи? настави професор.</p> <p>Љубомир га погледа пажљиво, ка |
| звестан ред, а сад нема кога да тај ред настави.{S} Момци, ненавикнути и збуњени, снују по кухи |
| S} И дахну душом кад стиже у Београд, и настави свој скромни, повучени, мирни живот...{S} Друга |
| ди мене... заплака се тетка одједном, и настави јецајући: ако је то Богу много криво, реци ми, |
| грех, него да га удавим!« рече у себи и настави започети рад.</p> <p>После свршеног крштења сет |
| рат.</p> <p>— Хм... промрмља намесник и настави своје напомене, не осврћући се на шалу собрата. |
| ламни шешир, а над самом његовом главом настави се пандурски монолог.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, |
| очима му при читању ових редака.{S} Он настави даље: »али анђео Господњи викну га с неба и реч |
| идеали, његови снови...{S} Па сад само настави тако цела живота!{S} А шта ће бити после? — Што |
| екакав покушај руком, јер тетка озбиљно настави:</p> <p>— Остави то сад...{S} Него, кажи ти мен |
| лина кроз цело тело.</p> <p>Архимандрит настави редом друга питања, по правилу:{S} Има ли жељу |
| у хладном простору.</p> <p>Архимандрит настави даље оглашавати, да се нови брат опасује силом |
| ве беше како треба и обећаваше да ће се наставити срећни дани за Љубомира.{S} Али одједном дође |
| у свануће, умиће се на реци, па ће опет наставити непрекидне молитве, читајући их из оне старе |
| сно сунце...{S} Тада ће и школе почети, наставиће се у целој земљи прекинути рад.</p> <p>Све бе |
| седоше на дебео слој мека суха лишћа и наставише започету препирку.{S} Обојица беху сагласни, |
| ста.</p> <p>— Данас треба отворити очи! наставља Велимир.{S} Знаш какав је у друштву.</p> <p>— |
| што се вије пред њим, шушти и пуцкара, наставља започето причање:</p> <p>— Тако то једнако, до |
| плакати.</p> <p>— Сви тројица сте моји, наставља старац кроз плач: сви сте ми једнаки.{S} Ако с |
| ку у сено, а не гледаш на нас, мрцино — наставља пандур оштријим гласом — да ли има места и за |
| момци, потом се враћа у своју ћелију и наставља прекинуто спавање, уз пријатно брујање црквени |
| Макарије се удаљује у гору Нитрејску и наставља аскетски живот, као и учитељ његов Антоније... |
| затим, спуштеним гласом, готово шапатом наставља: и ја бих то пробала... да видимо баш ко је ја |
| се неко мумлање и опет потковане цокуле настављају посао.</p> <p>Ћелије се отварају једна за др |
| г у бисаге или котарицу.{S} Вешти момци настављају прекоре и тражњу прилога, па се тако целим с |
| у и ја, баш овако исто«...{S} И опет је настављао прекинути посао.</p> <p>Тек понеки пут га, ус |
| Оче Максиме, поче игуман неким особитим наставничким тоном, из кога јасно провирује иронија. — |
| И одједном као чаробном руком донесено, настаде сасвим друго, ново време, други живот, други из |
| тир обузе густа, непробојна, тамна ноћ; настаде свуд около прави зимски тајац, кад се свака жив |
| </p> <p>Велимир се грохотом насмеја.{S} Настаде ћутање.</p> <p>— А Јованка једнако распитује за |
| лио.{S} Велимир то исприча осталима.{S} Настаде грохотан смех...</p> <p>— Е, роде, то не би ваљ |
| е веома тешко.</p> <p>Али прође све.{S} Настаде примирје, па затим мир; вратише се његови са гр |
| овном децом, новим монасима.{S} Од тада настаде оно сурово деспотско понашање према млађима, ко |
| и још које зрно код другог нејачег; кад настаде овај свињски метеж, Љубомир се замисли...</p> < |
| руза пред гладне халапљиве свиње, и кад настаде обичан врусак и мљацкање, са неизбежним писком |
| } Вечера прође лепо и весело, али после настаде оно, чега се Леонтије највише плашио.{S} На зна |
| них сцена...</p> <p>У Љубомировој глави настаде хаос: помешаше се слике Аврама, Лота и његових |
| аних мокрих чарапа и дизлука.{S} У кући настаде дуго немо ћутање, које, како изгледа, не хтеде |
| ље, о каквом он није ни сањао.{S} Затим настаде спремање за упис у школу.</p> <p>— Дај ми сведо |
| ли ово Сава или неко други.</p> <p>Опет настаде ћутање.{S} Тек ће, после дужег прекида, прота р |
| укоше их из дворишта; у манастиру одмах настаде мир.{S} Тетка, још црвена од љутине, изиђе и на |
| по Господу Исусу Христу, браћом.</p> <p>Настаде велика, силна по духу, јектенија — молитва »о б |
| имирова, сад је Николина прошла, и онда настаје његова!{S} Сад је, дакле, настала његова чреда! |
| , тражећи плен на другој страни, и онда настаје мување свиња, једно поред другог, јер се свако |
| е пред њега весео Нићифор.</p> <p>— Сад настаје оно... што ће рећи одмотавање...{S} Хо, брате!{ |
| ио.{S} Зна да ће ићи у свет...{S} И сад настаје <hi>оно</hi>...</p> <p>Не зна кад и зашто му је |
| а воља младићева издржа...</p> <p>И сад настаје онај необични, за Љубомира светли и прави, ну у |
| у: »Чедо, устани!«...{S} Дете устаје, и настаје... онако...</p> <p>Љубомир се трже. »Видиш, и м |
| и на суморно тужно расположење, које му настаје после њих...</p> <p>Само се није довољно навика |
| к...{S} Друга... трећа...{S} Али ту већ настају црне, страхотне слике, од којих морамо бегати, |
| онда настаје његова!{S} Сад је, дакле, настала његова чреда!...</p> <p>Али шта да ради?...{S} |
| да ли се смем усудити ја грешник, да се настаним у оном истом месту, у коме је помало боравио т |
| китњасти борови и танковрхе јеле...{S} Настао је онај обични тајац при наступању јаке врућине. |
| не мисли о <pb n="102" /> томе, шта ће настати после овако побожне јутрење: оне сцене у кухињи |
| ..{S} И тек после ће бити све друкчије, настаће сасвим други свет!...{S} И људи из старог време |
| , а тамо, у тој сивој магловитој даљини настаће некакав нови, друкчији живот.{S} Он не зна баш |
| о?...{S} Колико се само данас намучио и настраховао...{S} Да ли ће то бити једнако?...{S} А как |
| ше осећа, трепавице се лагано склапају, наступа тврд, уморан детињи сан...</p> <p>Буди га врући |
| рио и од себе сама.{S} Сад је увидео да наступа час распредања свега, па стаде нестрпљиво очеки |
| је чуђење над неочекиваном појавом која наступа...</p> <p>А ником ни на ум не паде, тога часа, |
| аде се подавати оном леном дремежу, што наступа на оваким припекама...{S} Тако прође пола часа. |
| ући да Бог учини чудо и да га спасе од »наступајућег истјазанија«.{S} Па видевши да се ова чаша |
| е...{S} Настао је онај обични тајац при наступању јаке врућине.{S} Овце већ побегле са густе па |
| сли какав било циљ живота...</p> <p>Чим наступи дубока мочарна јесен, отац Сава занеможе.{S} Пр |
| {S} Али су потпуна слобода и самовлашће наступили тек онда, кад је нови игуман, у току неколики |
| и, него само, у страху, очекује, кад ће наступити <hi>онај</hi> тренутак...</p> <p>— Доведи! за |
| и ће, тамо кроз неку годину, сами собом наступити...</p> <pb n="202" /> <p>То вече Леонтије, у |
| тим мир; вратише се његови са границе и наступише изгледи за боља времена.{S} Свет се намучио д |
| ао дукат, стара препечена шљивовица.{S} Насу ракију у чашу, из које бризнуше ситне искре, и пос |
| ад не чини...</p> <p>Кад би све готово, насуто, напуњено, завезано, сељак бојажљиво приђе кухињ |
| е, све... ама баш све! узвикну игуман и натеже чашу са шљивовицом.</p> <p>— Да се бар ожених ка |
| ама, и заводњио очима са старим другом, натежући у подруму истом кантом, онако ђачки...</p> <p> |
| е и мрмљајући:</p> <p>— Часни га!...{S} Натема га!...</p> <p>Тетка се одједном заплака, зајеца |
| пред самим мојим носом — човек!{S} О, 'натеме!...{S} У мал’ не дрекнух...</p> <p>Љубомир се на |
| да често поновљени непријатни догађаји натерају и најглупљег човека, да их малко психолошки пр |
| {S} Кажем ја... рече и погледа у једног натмуреног друга, који као да није до сад веровао ономе |
| ог дана тетка испразни целу своју собу, натовари пуна двоја кола разним покућанством и посла св |
| алосно звони, одајући нему празнину.{S} Наточи у старо Савино стакло оне исте, укрћене кристалн |
| </p> <p>— Што нисам ишао на чесму, него наточио из видрице, насмеја се Никола.</p> <p>— Их, как |
| ко близу, опрати стакло, <pb n="106" /> наточити воде и донети га онако мокро и хладно на сто.< |
| дјапи врата, окрете се бојажљиво и пође натраг, машући главом, као да се нечему чуди или неком |
| дивно у оном свету!{S} А зар се не може натраг?...</p> <p>»Шта је то!... да калуђере... мене!?« |
| уца некакав одговор.</p> <p>— Враћај се натраг, невољо једна.{S} Ја ћу те одвести кући.{S} Дед’ |
| ајући чашу на уста, само пљусну и врати натраг празну чашу.</p> <p>— Максим у Прњавор... има оп |
| екако прође кроз мене, па се опет врати натраг и стане играти далеко, као неки велики, велики к |
| исту воду из некакве ћасе, па пође опет натраг.</p> <p>— И тебе, и тебе ће закалуђерити!... дре |
| .. и чатал, о који се одупро, попушта у натраг и лети... лети...</p> <p>Леонтије пружа руке нап |
| злеже Љубомиров глас...{S} Игуман сукну натраг изненађен и уплашен, крстећи се и мрмљајући:</p> |
| ад би око заранака, ни сам не зна како, натрапа управо пред механу.{S} Он би се вратио одмах, б |
| сле оде...{S} То сатана скверне помисли натура«...</p> <p>Прво се почиње оним, што је најсаблаж |
| ће ти зло...{S} Знаш твоју чувствителну натуру!</p> <p>У свакој другој прилици ова би опомена о |
| у је тетка крива.{S} Скинуће ти сукњу и натући антерију... хоће он!...{S} Боји се да нам се сем |
| , скинутом са игуманових леђа расом, са натученом до ушију простом камилавком на глави, онај ве |
| и заплака се горко, гледајући немоћно у натуштено суморно небо, као да отуд тражи помоћи и разј |
| ну, да прокрстаре целу шуму, неће ли га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... одоцниће за |
| ноћ!</p> <p>»Он, прост сељак, и зна се наћи у животу, зна зашто живи... стаде мислити калуђер. |
| провео маштајући о овом дану, кад ће се наћи у зидинама чудна, до сад непозната манастира, који |
| грозничаво ступа стазицом, на којој ће наћи своју драгану и на којој ће се рећи последња реч?. |
| е; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете спокој душама својима.{S} Јер је јарам мој бл |
| азреду, да господа професори нису могли наћи ни једног, ко би могао одржавати ред...{S} А ти Пе |
| ко умрем, написаћу од чега је, па ће то наћи власт после...</p> <p>— Јес’, луди смо ми да чекам |
| бринуо, па је држао да се то може одмах наћи, чим човек огладни.{S} Та зар није слушао толико п |
| ли су толико изненађени, да не могу још наћи реч, с којом би почели.{S} А онај варошанин гледа |
| муке са својим професором, јер му је та наука тешко ишла у главу.{S} Слушао је монотона ђачка п |
| коле. — Псикологија, мој брате... то је наука!{S} Кад стане чича-Срета да прича о онима, што ид |
| Свето Писмо... ту ти је сва наша вера и наука Христова.{S} Хм...</p> <p>— Знам то... слушала са |
| тако препуно поуке и праве богословске науке, да је довољно прочитати га марљиво и разумљиво, |
| »обичну ствар«, он расветли у свези са науком Христовом, са животом пређашњих монаха, са устав |
| ај значајни праг, преко кога се улази у науку?...</p> <p>Београд опусти.{S} Одоше сви људи на з |
| ио.{S} Видиш... ја ти не знам ту дубоку науку, али <hi>мислим</hi> много о свачему...{S} Како м |
| проклиње, грми и — предаје богословску науку...{S} А по једно вече занимају се црквеним певање |
| то га ја не знам...{S} Хм... тако важну науку давати деци!{S} Да је бар игуман...{S} А псиколог |
| е прво житије: »Памјат свјатаго пророка Наума« и прочита га на душак, јер је имало свега двадес |
| шао је да се друкчије газдује, по новој науци, која се зове економија, на је тамо и приход двап |
| о је монотона ђачка причања пред попом, научена из књиге на памет, али је он све то знао далеко |
| сад по парохији, па те окупе оне... оне научене, што се кинђуре калуђерским новцем...{S} А још |
| а католичких и протестантских богослова-научењака, некаква причања из реторике и књижевности... |
| ебака, и одлучи се да га, по што по то, научи раван.{S} Али му један хитац ногом несташна ждреп |
| што ја умем казати.{S} Па сад гледај... научи све...</p> <p>После неколико недеља, на своју вел |
| е она Николи.{S} Господин вели: нек’ се научи и око коња...{S} Па онда иди горе у планину, реци |
| <p>Ако ти што заповеди, кажи нама да те научимо, да не погрешиш...</p> <p>Велимир се одједном т |
| Доста му је за сад оно, што је од мене научио, вели игуман, а нешто је ваљад’ утувио и из пјен |
| ствари се дословце.{S} Љубомир је добро научио, а и другове упознао са важнијим стварима, које |
| рос читао: »Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, |
| амо ме плаши!...{S} Онога туњавца треба научити добро, њега ће питати зацело...{S} О-о-ох!...{S |
| > <p>Шта је то Љубомир могао од игумана научити?</p> <p>Седећи једне недеље по подне испаван, н |
| та шта је ово?«...</p> <p>Ово ће житије научити на памет, тако је одмах одлучно у себи.{S} Јер |
| Ми-рена... а-јак!...{S} Их да ми је то научити!...{S} Игуман то не зна, је ли?</p> <p>— Ја бих |
| >— Мене је одиста стра.</p> <p>— Чекај, научићеш се...</p> <p>И каква ти још упуства и објашњењ |
| p> <p>— Изнајпре ћеш са мном, док се не научиш звонити.{S} Али ја мислим ти ћеш то брзо? запита |
| ешто по угледању на друге, а највише по нахођењу самог оца намесника и по његовим личним интере |
| ка већ спремила ручак те, како се добро нахранише, сви се, по обичају, растурише.</p> <p>Максим |
| е опсаду...</p> <p>У вече, доцне, добро нахрањен и одморен, Љубомир пристаде да остане код меха |
| м, да донесем ?</p> <p>— Могу...</p> <p>Нахрањен, напојен, Љубомир се поврати сасвим, подаде се |
| беспослице, из дуга времена, па налази начин те га оставља сама.{S} На другом крају наиђе на А |
| настира, која одмах заведе свој оделити начин и правац живота.{S} И рад, и одмор, и весеље, све |
| , па би хтео тај напор час пре, на свој начин, не осврћући се ни на кога, и не марећи ни за чиј |
| њих се, блед и погурен, потуљен на свој начин, гологлав, провуче Љубомир.{S} Игуман подиже глав |
| он ће се сам унизити пред тобом на сто начина, само да те умилостиви.{S} И Љубомир је мислио т |
| се громко, бескрајно, на разне тонове и начине изведено, загушљиво хркање...</p> <p>А у соби ђа |
| понесе руке да их метне под појас и већ начини болно-намрштено лице и таман хтеде рећи уф-ф... |
| онцолизи!... сви сте једнаки!...</p> <p>Начини се галама, гужва, врева...{S} Сви поскакаше иза |
| немоћно врти и тресе, сав се омлитавио, начинио се као осуђеник, кога ће сад стрељати.</p> <p>— |
| у, на рачун манастирски, <pb n="226" /> начинио.{S} Отац Сава одобри тај издатак.{S} Све је око |
| вештини правити камилавке.{S} Досад је начинио једну себи, а сад је предузео, да, по некој нов |
| к« не вара лако.{S} Пред њим се он само начинио преплашен, и кад год би га игуман испод очију п |
| о није закалуђерен по чреди.</p> <p>»Та начинићу се, Бого... као преподобни Макарије!{S} А посл |
| е га Никола, да се пред игуманом свакад начиниш као да си се жестоко од њега препануо.{S} Он то |
| И Он је карао грешнике...</p> <p>И ђаци начинише лица, као што беше мало пре игуманово, готови |
| ца, и са оним истим покретима, са истим начином и изразима лица, како је и он сам радио, тапкај |
| ог бумбара, који облеће око неке дупље, начињене руком у сену...</p> <p>Уморан је и гладан необ |
| га је она заузела свега, он и сада није начисто ни са собом ни са својом мишљу.</p> <p>Једно са |
| очи...{S} Девојка не може довољно да се начуди: онај исти кога су пре неколико недеља извукли п |
| p>Љубомир, узимајући у руке парче меса, начуљи уши кад се помену чреда. »Хм, видиш... одиста ид |
| и стаде читати молитву: »Господе, Боже наш... прими слугу твојега, <pb n="198" /> Леонтија«... |
| равница, а ово — гледај!...{S} Знао је наш св. Сава шта ће изабрати за испосницу...{S} О Боже, |
| авака на зрелу кукурузну њиву.{S} Ту је наш познаник, прота Спира, са неколико попова и ђакона |
| ћи се меким белим хлебом.</p> <p>— Није наш, одсече Велимир; дошљак из н-ског манастира...</p> |
| неку уску, неспретну мантију, превио се наш смерни Леонтије у дворишту богословијском, са исто |
| ко цензорско питање у другом одељењу, и наш Љубомир постаде »цензор велике гимназије«.</p> </di |
| насмеја се Веља; онда мени остаје онај наш вилењак.</p> <p>— Е, лако је слушати оца Васу, узда |
| ..{S} Али ће ме бити страх, кад оставим наш потес.</p> <p>— Како ли је тамо, Боже? рече девојче |
| им, па му грунуше сузе...</p> <p>— Брат наш Леонтије облачи се у ризу радости, рече архимандрит |
| свечаним, јасним гласом:</p> <p>— Брат наш Леонтије постригава власи главе своје; рецимо о њем |
| расплинуло се брујање и жагор...</p> <p>Наш планинац се наслонио на неку градиницу од тачака, п |
| ...{S} Зар тако наша... како ћу рећи... наша љубав?</p> <p>— Љубиле те свраке, како си леп!</p> |
| ...{S} Од чега то тако човек побели?{S} Наша Јерина, кад буде у очи вашара, готово раскрвави вр |
| .{S} Ово је Свето Писмо... ту ти је сва наша вера и наука Христова.{S} Хм...</p> <p>— Знам то.. |
| — Е, немој болан, оногај...{S} Зар тако наша... како ћу рећи... наша љубав?</p> <p>— Љубиле те |
| ва маховина...</p> <p>Зар то она стара »наша кућа«?!...</p> <p>А родбина весела... све поискака |
| .</p> <p>Повикаше сви гости одједном и, нашавши полазну реч, заџакаше и узвикнуше сви без реда. |
| свуда, где год су млађи људи старешине, нашао је да се друкчије газдује, по новој науци, која с |
| и, наредили, и он је одмах нашао место, нашао кров и заклон, за чим му је највише стало...{S} О |
| чујеш, то ти је за чудо и за причу.{S} Нашао цуру па, шта мислиш, заволео је више од оца и мај |
| ... отеже он радосним гласом, као да је нашао све што је тражио. — Зар ви тако... из заседе!... |
| оним, што му до скора беше идеал, па је нашао, као што и житија веле, да је све ово друго ташти |
| улим игумановим старим чизмама, које је нашао у штали, а изгубиле се одавно.{S} Игуман већ да п |
| сачека да доврши.{S} Као човек, који је нашао оно што је тражио или очекивао, узвикну са неким |
| тебе«.{S} Игуман доиста оборио главу и нашао се у некакву послу са чашама.</p> <p>— Да, потврд |
| , који је у млађој, после рођеној, деци нашао срећу, тихи домаћи мир и задовољство...</p> <p>Јо |
| /p> <p>Тек после, кад је с тешком муком нашао свог сељака, Светозара богословца, који се тек вр |
| у се објаснили, наредили, и он је одмах нашао место, нашао кров и заклон, за чим му је највише |
| ртије, са познатим му крстићем на врху, нашарана су само четири редића, руком самог великог вла |
| н, прост, весео момак.</p> <p>— А наше, наше... он удари гласом јаче и намигну оком, те није мо |
| отворен, прост, весео момак.</p> <p>— А наше, наше... он удари гласом јаче и намигну оком, те н |
| кшим гласом: неки млакоња...{S} Није за наше друштво, то се баш види...</p> <p>— Што?... биће д |
| се Љубомир.</p> <p>— То ми по један за наше госте: дође нам родбина или тако...{S} Сад ће овај |
| а?</p> <p>— И тамо и амо.,..{S} Час код наше куће, час код своје мајке.{S} Нисмо, знаш, још ску |
| тирском.{S} Помену како је обишао многе наше велике манастире, и свуда, где год су млађи људи с |
| да их мрсим...{S} А продаје се до саме наше куће једна ливадица... и друга би једна жена прода |
| иве и плашљиве, вижљасте очице говоре: »Наше је ово огњиште!...{S} И кад тебе, Вуја и Свеја зак |
| дим !...{S} Ишао сам за стопама Господа нашег, Спаситеља и његових великих угодника...{S} Зар ј |
| нда, кад нисам познавао другог места до нашег села...{S} Онда сам кренуо слободно, баш као да и |
| јасним гласом: да се провеселимо у част нашег милог сабрата... оца Леонтија!{S} Хоћемо ли?...</ |
| ађе: »Житије и подвиги преподобнаго оца нашего Сави освјашченаго«.</p> <p>Поче читати са некакв |
| иђе на »<title>Житије преподобнаго отца нашего Антонија великога</title>«.{S} Толико пута је сл |
| ко дође у моју кућу, мора се владати по нашем обичају.</p> <p>Леонтије пружи ногу с таким осећа |
| а по духу, јектенија — молитва »о брату нашем Леонтију«: да му Бог помогне непорочно довршити н |
| <p>— А кад дођох овамо и кад одоше сви наши на границу, почех опет мислити.{S} И ту ми одједно |
| имамо што важније или ’нако... хитно са нашим познаницама, они нам помажу, заклањају нас...{S} |
| е слободније и јасније, дугачак говор о нашим манастирима, за који би се пре рекло да је јавно |
| ру: »Да се преместе ови окачењаци изнад наших глава«...</p> <p>Првог школског дана, овај исти п |
| да закалуђери, биће зацело бољи од ових наших.</p> <p>— Знам, а како су Пахомије, Макарије и др |
| Маџарица јој није равна!{S} Па ми лепо нашки, љубакамо се, као на прилику неки голубови.{S} А |
| да се туче...{S} А тамо, где му је она нашла место, живеће ко бубрег у лоју; све ће му се гото |
| 000_C27"> <head>XXVII</head> <p>Опет се нашла души забава, опет се мили успавану човеку живети! |
| силијан гласно прича игуману како су га нашли.</p> <p>— Лежи тако под престолом, пресамитио се |
| атисмо се малко јутрос...{S} Ако се што нашло... можемо!</p> <p>Леонтије се смешка, сећајући се |
| ије га тако лако хтела оставити.</p> <p>Нашло се сведочанство за час, и са свим просто, без мук |
| Највише сам мислио о мојима и о теби, о нашој игри и тако...{S} Он хтеде поменути да га је и Ми |
| ..{S} Хе-хе... заврши он и махну руком, нашта сва три калуђера поседаше.</p> <p>— Дај тог ђака. |
| и, и зато је срећан; а ја?!...</p> <p>И нашто оде овај живот?...{S} Куд пролетеше толике године |
| ину руку.</p> <p>— Тето-о-о...{S} Дедер нашу кајмаклију, отеже трећи, средовечан калуђер, смеђе |
| ма и вичући: »Сеј мних оскверни дјевицу нашу!«...{S} Али Бог не допушта сотони да се смеје даље |
| виче игуман и блене преко свију глава, не гледајући <pb n="110" /> никога посебно. — Хо... так |
| ...{S} Бркају се у памети речи другова, не распознају се више јасно њихова лица, све се помешал |
| омену да га прими (чувши ово, тетка га, не излазећи из кухиње, залепи масним одговором), шмркће |
| , јури каљавим путем, не видећи никога, не чујући како за њим узвикују весели помељари:</p> <p> |
| p>— Та да, од користи!{S} И после тога, не морамо ове холбе делити на троје, него опет на пола, |
| ве снаге, скачући преко трњака и клада, не гледајући где стаје.</p> <p>Опет одоздо слабо одјекн |
| е дуго немо ћутање, које, како изгледа, не хтеде нико прекидати.{S} Сестре одоше за послом, а о |
| ..{S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га ја, не бој се... само док још мало одвркне!...{S} Ха-ха-ха! |
| ата.{S} И ова се хм... он не рече која, не помену ничије име, али се знало о коме говори: јест, |
| таман ће дотле порасти.</p> <p>— Нека, не треба!... јок! виче момак у забуни, вешајући торбу о |
| љубазна и невиђена у манастиру дочека, не беше ни ова рогоњина пажња према њему необична.{S} О |
| одмах да, осим новог калуђерског одела, не беше у њему самом ништа <hi>ново</hi>. »После посвећ |
| и.{S} Девојче је очајно млатало ногама, не обзирући се на то, што је на њој била једна прљава, |
| ад остаде побркан у својим симпатијама, не рачунајући ту ону црнпурасту ситноглаву женицу, прем |
| е: роди се дјетић!{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљавала га свјетлост!« |
| му заклецаше, нешто га гуши у грудима, не може да се надише, а чело хладно као лед и по њему с |
| ло сунце, зато бегам...{S} Док је зима, не марим, али кад озелени гора, кад запевају славуји, к |
| се само приближаваше отвореним вратима, не разумевајући још ништа из свега што је видео, осећај |
| у и видевши безброј несташних малишана, не знајући им још имена, раскречи се, подиже обе руке у |
| де у свет!</p> <p>— Чула сам, рече она, не старајући се да прикрије жалост, која се показа на л |
| еда на ону страну, где сеђаше гост, па, не гледајући ни у кога, веселим гласом проговори:</p> < |
| прочита, на допаду, неколико листа па, не размишљајући много, рекне у себи: »Овако ћу и ја, ба |
| да се све у манастиру врши по чреди па, не знајући још узрок Николиној казни, држао је да му је |
| си ти то намислио? запита Сава младића, не разумевајући завршетак владичина писма. — Какве су т |
| њој гледао друга, као обичног мушкарца, не знајући још јасно ни за полну разлику.{S} Тако се не |
| ао се у моју душу, а ја слаб, страшљив, не знађах него се подадох власти његовој!</p> <p>— Даље |
| а коса, очи му заиграше некуд у напред, не гледећи ни у кога.</p> <p>Гости се згледаше; они »об |
| ило?...</p> <p>Љубомир не дизаше главе, не одговори ништа, очекујући да ће његово ћутање напоме |
| о мрмљањем скраћене опроштајне молитве, не питајући никога за грехе, ако се ко сам не јави.{S} |
| а и ти мораш грешити.{S} А ја те, каже, не осуђујем за то; него иди кући, па гледај своја посла |
| овој туробној самоћи, нешто га притеже, не да му дисати...{S} А он је тако рад другом животу... |
| Узалуд му после професор нешто толкује, не помаже ништа...{S} Покласмо све маторе пловке, те по |
| канцеларијом, уђе и стаде близу табле, не гледајући никога; стаде као човек, који чека да му с |
| , да и ти узмеш Јованку...</p> <p>— Не, не о томе, молим те! узвикну монах преплашено, дигнувши |
| атна топлина, срце му се некако стегне, не зна ни сам: да ли плашљиво или радосно.{S} Чита зане |
| рмља намесник и настави своје напомене, не осврћући се на шалу собрата.{S} И ова се хм... он не |
| ном чујем да звони јутрење.{S} Кад пре, не знам ни ја... чини ми се тек сам лего.{S} Тамо ми је |
| авог оца задруге, без кога, чини му се, не може опстати ни ова кућа...{S} И тек после ће бити с |
| гледам твоје... твоје .. он се заплете, не налазећи <pb n="108" /> у мислима речи, којима би на |
| .. ту се намесник малко збуни и сплете, не знајући како да почне излагати ову тугаљиву ствар... |
| ећу некакве друге — нејасне, магловите, не разуме их баш ни мало, али осећа некакву топлину, не |
| им тога јасног, живог осећања хладноће, не осети ништа друго.{S} Кад се подиже, после великог и |
| мркћући и чешући се испод десне мишице, не знајући шта би друго радио.{S} Василијан га спази од |
| ви су данас, узвикну говорник још јаче, не требају нам, њих треба укинути, јер су нам од штете. |
| У манастиру све тихо.{S} Нико пе плаче, не види се жалост ни на чијем лицу.{S} Родбина архиманд |
| уто чудовиште, загушило се, па не дише, не трепће... нема ни конвулсије предсмртне, него ће мир |
| знају за то.{S} Они се само растадоше, не поимајући још цео смисао овога поступка.</p> <p>— А |
| на и изненађена, протури кроз главу, и, не предвиђајући ништа добро, осим муке, унапред, узвикн |
| отописа, и већ је по њима створио себи, не још сасвим јасан, али ипак одређен правац живота.{S} |
| икује Љубомир, трчећи плашљиво по соби, не знајући за шта пре да се ухвати.{S} Истрчаше оба ђак |
| несвесно, као пометени ждрал по ливади, не осећајући ни туге, ни бола, ни жалости.{S} Тамо негд |
| а временом, као и сав свет манастирски, не мислећи шта ће донети сутрашњи дан, шта ли понети но |
| е још јаче упиње, трчи, прескаче, јури, не гледајући где гази...</p> <p>»Свети Пахомије, Антони |
| , кад се почне које лепо житије читати, не може се човек одвојити лако од њега...{S} Како би би |
| још очајније, а преко равна поља лети, не додирујући ногама земљу, са раширеном, завитланом у |
| S} Не пита може ли то манастир поднети, не пита треба ли, него дај!...{S} Мисли да ће се посвет |
| ко...{S} Ја овде морам живети до смрти, не смем излазити.{S} Прочитао сам овде и завет — заклео |
| </p> <p>— Седи, човече! гракнуше гости, не дајући му довршити реченицу ни устати.</p> <p>— Као |
| {S} А ни његови калуђери, камо ли ђаци, не знају ни окучити...{S} Ништа, ама баш ништа!{S} До с |
| се не бој...</p> <p>А Љубомир се смеши, не прима мотку и осећа како нестаје под ногама карниза. |
| одите се и напуните земљу«...{S} Чекај, не љути се...{S} И ја сам у седамнаестој години мислио |
| га, па стаде нестрпљиво очекивати крај, не мислећи ни о чему...</p> <p>А Леонтије?...{S} Он се |
| аше.{S} Арсеније стаде сипати свој теј, не чекајући да се баш по правилу искува.{S} Љубомир сам |
| лослутим гласом опомињаху некога: »Хеј, не дај!«...</p> <p>Манастирске шуме се проредише, манас |
| ма очију, насмешише.</p> <p>А говорник, не гледајући ни у кога, стаде причати о постанку српски |
| он прескаче одјаже, јури каљавим путем, не видећи никога, не чујући како за њим узвикују весели |
| ад си слуга, кад си везан као конопцем, не смеш се мрднути по својој вољи, него све чиниш по ту |
| адом и занимљивим причањем коњушаревим, не осети како време пролази...</p> <pb n="84" /> </div> |
| е на друго питање...{S} Али сад Максим, не знајући ни сам зашто, повика: јеванђеље, брате... он |
| је нејасно своја маштања мешао са тим, не разумевајући ни сам јасно шта жели...</p> <p>-— Еј, |
| > <p>Чобанче се одазва обичним узвиком, не мрднувши главом.{S} Занела га је нека необична мисао |
| ено око себе, па се окрете, и одједном, не говорећи ништа, из све снаге, јурну кроз проређено ш |
| ужајући револвер у целу групу одједном, не гледајући ни у кога нарочито.{S} Председник, који је |
| устав!...{S} Лонцолизи!.. мрмља игуман, не видећи више никог и не разумевајући ништа...</p> <p> |
| ј устав! мој устав!... још грми игуман, не видећи од љутине шта се око њега дешава.</p> <p>И уч |
| а се крене на пут, или мож’да, узбуђен, не знађаше шта би друго <pb n="109" /> радио.{S} Одједн |
| бомир уђе у кухињу узнемирен и уплашен, не знајући још шта ће затећи после данашњег окршаја, ал |
| се зањиха и паде на траву као покошен, не мрднувши ни руком ни чим другим.</p> <p>— Куку!... ш |
| хтео тај напор час пре, на свој начин, не осврћући се ни на кога, и не марећи ни за чије мишље |
| } Лети воденице престадоше млети, и он, не налазећи брзе примене својој вештини, а и врућина не |
| не задаће.</p> <p>— Моја, проговори он, не гледајући не само у књигу но ни у шта; очи му блуђах |
| .</p> <p>Архимандрит шмркну нестрпљиво, не кријући досаду што је осећаше.{S} Игумани се значајн |
| ветац.{S} Него кажем ти: остави ти ово, не разумеш ти ове ствари...{S} А ја ћу ти донети, ако х |
| само.{S} Да имаш капетан-Мишино благо, не би их зајазио.{S} Него... ако велиш, ја ћу им рећи.. |
| <p>— Е, брајко, оногај... нећемо тако, не!... ускипе Максим и хтеде скочити, али нађе да му је |
| , само ако хоћеш.</p> <p>— Хе мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни за владичанство! узвикну мла |
| <p>— Како... шта то?! зачуди се дечко, не разумевајући шта овај тражи.</p> <p>Ноге су му се пр |
| ту...</p> <p>Леонтије га погледа чудно, не разумевајући смисао говора му.</p> <p>— Ја се женим! |
| p> <p>Архимандрит плану и викну гласно, не дајући игуману да доврши:</p> <p>— Оче игумане, каже |
| 5" /> улици, или га обилазе равнодушно, не гледајући га, као да је он какав пањ, израсто на ули |
| лажи, море... видиш, помажем ти... ето, не гледам у тебе«.{S} Игуман доиста оборио главу и наша |
| ја!...{S} И он оде весео на ново место, не мислећи више о самоубици.</p> <p>Ђаци и неки момци б |
| м, осврћући се збуњено и тражећи нешто, не знајући ни сама шта тражи. — Оно истина зна се: капе |
| } Оба ђака истрчаше на поље, а Љубомир, не знајући шта ће овако сам, пође и он за њима.</p> <p> |
| тнуо у какво чудо?...</p> <p>А Љубомир, не гледећи на њу, са зажареним очима, са раширеним зени |
| >— Д-д... да га зовнем? замуца Љубомир, не смејући казати да је отац Сава још јутрос, после изд |
| ему што се наслуша и нагледа од јутрос, не знајући још како да сматра ове људе: да ли као свете |
| то свет други, сасвим други, туђи свет, не онакав како га је он замишљао; кад виде да се никоме |
| арог гнезда, из кога је полетео у свет, не виде ни свога жељеног Маљена!...</p> <p>Кад преради |
| е отвореним устима и некако одједанпут, не наслањајући чашу на уста, само пљусну и врати натраг |
| ..{S} Али ми неће више сести за трпезу, не!</p> <p>— Откуд они то дознају?{S} То треба знати.</ |
| оји ћутећи жудно ишчекиваше кајмаклију, не марећи сад ништа, ако би се наљутио на њега баш и це |
| и Арсеније наклопили се у једном углу, не гледајући никуд у страну, над некаквим печењем, па < |
| ен.{S} Око му приковано за сиву даљину, не креће се.{S} Али у њему нема смисла, празно је, као |
| по заједно.</p> <p>Леонтије, као у сну, не разумевајући више ништа, знајући само да мора напуст |
| а Љубомир гледа у жуту чађаву таваницу, не мрда очима и не трепље, само му се по лицу често раз |
| преко лотре, и седе баш уз саму левчу, не марећи што ће му она одбити лево бедро.{S} Ова му по |
| верена погледа корачао је мали бегунац, не знајући шта оставља ни куда иде.{S} До сад се ређаху |
| лепо око мене!...{S} А сведочанство!... не знају«...</p> <p>Кад је пошао кући, после часа, дечк |
| кућа овештала, мора се дизати друга... не треба много новаца, али нема где да се узме...{S} Он |
| руком, и де-де на више обема — а ја... не може!...{S} А оно га прљи и пече све јаче, све оштри |
| S} Празна је душа, мој брате, празна... не можеш је ничим напунити.{S} Прошло је за њу све, каж |
| >— Па од игумана, море.</p> <p>— Аха... не бригај за то.{S} Спава сад ваш игуман ко заклан.{S} |
| ема томе и управљати, а за оне друге... не мари, нека живе како хоће.</p> </div> <div type="cha |
| C15"> <head>XV</head> <p>Прочитао је... не само Антонија Великог, него и Макарија Египатског, ч |
| треба друкчије!{S} Чини ми се, брате... не знам како да ти кажем...{S} Ја мислим да нас је <hi> |
| ично каже да је загорео:</p> <p>— Хе... не знам ти ја за друго уживање, него да ми замирише ова |
| Бога.{S} Нисам још напустио манастир... не знам како ћу то.{S} Жао ми.</p> <p>— А где ти је жен |
| и, јер су нам од штете...{S} Они, т. ј. не манастири, него они што живе у њима, упропашћују нам |
| екида, прота рећи:</p> <p>— И то ми је: не очекује човек више ништа!...{S} А за кога сам се ја |
| b n="81" /> море то ћу ти све показати: не вреди ту говорити, док не видиш све очима.</p> <p>— |
| о је за то...{S} Зар није Господ казао: не брините се за сутра, шта ћете јести...; зар није Ант |
| де сам; после не знам како сам окренут: не знам где су врата, ни пенџери, ништа...{S} Па кад и |
| ога се окупила гладна и премрзла стока; не осети како му је чело слеђено, како не може да обухв |
| е може да се прибере и да мисли о себи; не даду му другови, нарочито Никола, који га не оставља |
| треперио под млазовима јасне светлости; не погледа своје омиљено рудиште и студенац; не баци ок |
| <p>— Кажем ја тебе: немој мешати вино; не можеш ти да поднесеш све..{S} Оволика брука!{S} Оде |
| и високо небо, црни се тамна летња ноћ; не види се ништа, само севају пред очима некакве тамне |
| је владика попио његове монахе на веру; не пита их ништа; <pb n="120" /> ко вели:{S} Савини ђац |
| итила цео онај дугачки планински ланац; не повуче јаче у себе ове мирисне борове хладовине, кој |
| гледа своје омиљено рудиште и студенац; не баци око на китњасту, плаву, бескрајну шуму, која је |
| ни смех устима другове и <pb n="230" /> не умеде ништа одговорити.{S} Само помисли у себи: »Бож |
| -е... отеже приповедач: каки ја !...{S} Не умем ја ни макнути...{S} А она кад почне, и он се са |
| лако«...</p> <p>Шта је ово сад?!...{S} Не разлази се она црна тамнина, што га је омотала, и ср |
| } Ево свакоме цела хиљада цекина!...{S} Не, опет не иде!...{S} Хоћете ли новаца?...{S} Кажите с |
| одлучно.</p> <p>— М-м... реко би!...{S} Не зна, мој брате.{S} Не зна ни оно што мене пита, само |
| ицима српских краљева...{S} Аман!...{S} Не дајте да нам се бешчасте светиња и мили споменици да |
| "149" /> оживело...{S} Зато, пст!...{S} Не реметимо неми, вечни, бескрајни мир!...</p> <p>Кроз |
| шло!... <pb n="194" /> Баш данас?...{S} Не може бити!...{S} Је ли то сија сунце од истине... ил |
| о ново, као да ово први пут гледа...{S} Не осети ни кад игуман пројури поред њега и, по обичају |
| е непомичан и неосетљив као стена...{S} Не беше више физичке могућности да се наставе ови чудни |
| двеста, па четири, па пет стотина...{S} Не иде!{S} Ђаволски састављена комисија, па сваки члан |
| мљи.</p> <p>»Хм... сад је омекшао...{S} Не праћа се више!«... помисли ђак и пође к вратима.</p> |
| о, Љубо?</p> <p>— Сад ме је страх...{S} Не знам како то: вуче ме и баш волим, много волим да ид |
| , какав се ретко чује и међу људима.{S} Не даш му једну цигару, а попушио си му толики дуван! р |
| ава, језа, па онда га обузе и ватра.{S} Не поможе му ни најстарија кристална шљивовица, са којо |
| вас изненади све што видите унутра.{S} Не видите никакве богаштине, али је ипак све унутра так |
| мир, што му је жао досадањег живота.{S} Не.{S} Он се уплашио саме ове изненадне појаве, самог ф |
| .. реко би!...{S} Не зна, мој брате.{S} Не зна ни оно што мене пита, само нас плаши.</p> <p>Љуб |
| њао, ређајући разне планове у глави.{S} Не беху то, истина, баш прави планови, јер је код њега |
| издржати ту чреду, онако ни за што.{S} Не мари да ради какав хоћеш посао: зар не чисти штале, |
| . причекај мало! насмеши се Велимир.{S} Не знаш ти њега!...{S} Ти ћеш, мој бане, кроз који неде |
| само у оно што ради, чиме је заузет.{S} Не дође му ни на ум да се погорди толиком пажњом важних |
| одстаче је да продужи започету игру.{S} Не мислећи много да ли је то баш у <pb n="187" /> реду, |
| Велимир међу друговима у манастиру.{S} Не, сад је питом, нежан, плашљив, неодлучан, сасвим, са |
| тована, беспосличара, а он хоће још.{S} Не пита може ли то манастир поднети, не пита треба ли, |
| ело.{S} У то срећно доба ни »крштенице« не беху потребне одмах — веровало се учитељу.</p> <p>Ис |
| ди игумана, јер зна да се овај »курјак« не вара лако.{S} Пред њим се он само начинио преплашен, |
| из Николина причања, која ће то бити. — Не смије ти он сад носа помолити из његове собе...{S} К |
| змишљању.{S} Него: или — или !</p> <p>— Не марим толико за све друго, збори девојче кроз сузе.{ |
| амо, докле ли ће то да иде?...</p> <p>— Не могу ракије, славе ми !... окусити је не могу, куне |
| било, да и ти узмеш Јованку...</p> <p>— Не, не о томе, молим те! узвикну монах преплашено, дигн |
| забуни, вешајући торбу о раме.</p> <p>— Не треба сад, ја како...{S} А после неће моћи ни једна |
| ко заклан.{S} Само ти пожури.</p> <p>— Не брини ти.{S} Казали су мени да Васу свакад треба пос |
| ка, турајући му шипак под нос.</p> <p>— Не, да га омрсиш сабаиле, док не пије лековиту ракију, |
| управе, чини ми се, трећи пут?</p> <p>— Не знам, свеједно!... одговара игуман љутито, псујући о |
| су!...{S} Хе-хе... ти си још млад, ал’ не мари... све ће браћа теби показ’ти, па ћеш и ти са н |
| ом — човек!{S} О, 'натеме!...{S} У мал’ не дрекнух...</p> <p>Љубомир се насмеши, али му одмах, |
| да је њему сасвим свеједно: долазио ил’ не долазио у срез.{S} А ово он пита тек ’нако... из рад |
| но одлучно, да ради онако како треба, а не како раде други.{S} Али кад погледа пребледелу, озби |
| ми прича како је савијао своја леђа, а не каже је ли живо дете!...{S} Игуман кресну грубу сеља |
| Хо, брате!{S} До сад се само мотало, а не знаш шта има у клупчету...</p> <p>Леонтије га поглед |
| амо да ти је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, мрцино — наставља пандур оштријим гла |
| питам... знаш, одавно се каним...{S} А не могу више да слушам којекакве разговоре.{S} Хоћу, бр |
| у манастир као бомба.{S} Ну, отац Сава не даде бомби распрснути се.</p> <p>Истог часа, кад се |
| дан проћи досадно, тешко, јер отац Сава не показиваше од јутрос воље да се куд креће.{S} Ако и |
| и старост, а у том дугом низу отац Сава не види ништа, до таму и густи мрак, кроз који севне по |
| За читавих десетину година калуђерства не дођоше му на ум какве веће саблажњиве мисли.{S} Њего |
| о, а после му Велимир, кријући се да га не опазе, саопшти да Ђока остаје овде.{S} Старац се упл |
| владици допада, а бојао се помало да га не врате, што није закалуђерен по чреди.</p> <p>»Та нач |
| право у његово лице.{S} Истина, сад га не прљи као у сну, али он скочи.{S} Најпре помисли да ј |
| ду му другови, нарочито Никола, који га не оставља са својим причама.{S} Нарочита згода беше у |
| е, та мисао, развијаше све више, док га не отрже од рођена гнезда.{S} Он је није у почетку разу |
| ја Египатског и дру...</p> <p>Игуман га не сачека да доврши.{S} Као човек, који је нашао оно шт |
| ети, Љубомир се препаде и зажали што га не ухвати капетанова потера, јер би му сад и онај панду |
| онај пандур био тако драг... или што га не ухвати онај његов сељак и не одведе на Маљен.{S} Ах, |
| Али дружина иде лагано и весело, никога не заносе дивни призори, никоме није до ноћног маштања. |
| исмо, као да сад тек први пут увиђа, да не зна сам шта то чини овде.</p> <p>Тамна, тешка, валов |
| и и сељани.{S} Види се, по ступцима, да не вуку цела кола, него само двоколицу.{S} Игуман се ра |
| које ће му спасти читаво крдо стоке, да не буде ноћас поклана и печена.{S} Да је сам изнео ово |
| и неописану радост, отац Сава опази, да не <pb n="190" /> само Љубомир, но и сви калуђери, знај |
| ешто кажу, али су толико изненађени, да не могу још наћи реч, с којом би почели.{S} А онај варо |
| извора, призивајући га да се врати, да не оставља своју колевку, која га је лепо одњихала... д |
| } Огрешићу се о родитеље, али морам, да не бих тебе изгубила...</p> <p>Велимир јој стиште руку |
| ким пламеном воштанице, тако слабим, да не продираше даље од њега, клечаше Љубомир, наслоњен ру |
| о заповеди, кажи нама да те научимо, да не погрешиш...</p> <p>Велимир се одједном трже, као да |
| нејасан одговор и уклањају се журно, да не чују још какво питање.</p> <p>Чим Леонтије прими ста |
| ности, прилике... све је тако јасно, да не оставља места размишљању.{S} Него: или — или !</p> < |
| ом сабрату, смешећи се и полугласно, да не би чуо ко од послуге, напомену:</p> <pb n="169" /> < |
| ман прича оно пре, знаш кад си дошо, да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S} А ја, богме, знам!...</p |
| еш провући неколико пластова у реду, да не закачиш о дрво; уљаник зарасто у корову, и још по не |
| и пролажаху, а они све више осећаху, да не могу једно без другог.{S} А ни једно од њих не помис |
| колевку, која га је лепо одњихала... да не оставља овај прости мирни живот, у коме је за сад са |
| аскош, али се сети владичина савета: да не претерује сувише у својој ревности, па задовољно леж |
| па је често помишљао од разних људи: да не буде то митрополит.{S} Чак је једном од некаква хаџи |
| ивао да побегне у пећину, био и тај: да не ложи <pb n="153" /> ватре ради свога тела...{S} Али |
| ца у гори, слободан и све... само, — да не мрдне куд белавка...</p> <p>»Сад се јадна Мира мучи |
| бе, савети, преклињања свију другова да не срамоти име њихова пострига, њихове опште куће...{S} |
| главу и ћути као заливен.{S} Изгледа да не чује шта му друг говори, јер му очи опет бесмислено |
| ; кад је ветар — трчи намештај гране да не однесе...{S} Тек има се посла доста.</p> <p>Љубомир |
| се она и лагано, пажљиво, бојећи се да не увреди Љубомира, гурну га прстима у раме.</p> <p>Ђак |
| ан, обрћући главу зиду, старајући се да не гледа у госта, који већ прелази преко собе.</p> <p>— |
| игумани, као искусни људи, изјавише да не би требало још на то прелазити...</p> <p>— Има време |
| а је нека необична мисао, па се боји да не поквари све, ако се мрдне.</p> <p>— Папоња једнако в |
| плашено, освртао се често, гледајући да не трчи какав гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, об |
| њихове опште куће...{S} Нићифору као да не беше много стало до свега тога.{S} Он отпутова весел |
| , луди смо ми да чекамо власт!{S} Ко да не умемо спалити твоје брљотине!</p> <p>— Хи-хи-хи... о |
| јити лако од њега...{S} Како би било да не <pb n="124" /> чита редом?{S} Преврте подоста листа |
| далеко, прокрхава ограде, њиве, само да не прође поред отровног места.</p> <p>— Море, сви се ка |
| њега, реци, за то слушам.{S} Нипошто да не кажеш, да смо се погодили да ме служиш!...{S} Пропао |
| н, који никад није пропустио прилику да не пецне своје калуђере, како нису ништа учили, и да им |
| а онда иди горе у планину, реци Ђоку да не обара оне букве, што су закршћене црвеном, него само |
| је лако...</p> <p>— Онда... реци му да не можеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме изјури? |
| <pb n="146" /> и побожан.{S} Сам никада не почиње разговор, осим ако има што запитати.{S} Одгов |
| на часу веронауке премишља: што га онда не притисну Милка, кад га обори у јакању, или: што он њ |
| а, тамна...{S} Као да сад први пут виђа не саму групу, него оно, што му се сад учинило ново у њ |
| ="135" /> лепши живот, шта ли је то, ја не знам...{S} Тек ја бих тада полетео, и ја бих некуд п |
| и: да стока не опусти стричеву њиву, ја не бих оставио Маљена.{S} А сад је друго... друкчије је |
| емо, што смо ми тако горди?</p> <p>— Ја не бих реко, одговори Љубомир наивно.{S} Ти вала баш ни |
| де мислити калуђер. <pb n="228" /> А ја не знам шта је ово било до сад, и коме је све то требал |
| ма, он бега у горње воденице...{S} А ја не могу сам товарити вреће.</p> <p>— Иди, па то кажи <h |
| да је ни прави пијанци не воле.{S} А ја не пијем онако како ти мислиш...{S} Ето, сад нисам пија |
| ад?</p> <p>— Јест.</p> <p>— За то га ја не знам...{S} Хм... тако важну науку давати деци!{S} Да |
| му се некад радовао...{S} Само му се ја не радујем, јер не знам <hi>зашто</hi> живим и јер не о |
| мо — овај поглед игуманов!...{S} Али ја не марим«... мисли Љубомир тешко уздишући.</p> <p>— Где |
| о, знам ја да она све лаже...{S} Зар ја не видим како је мене!...</p> <p>Светозар оствари свој |
| продајом оборене горе; других добитака не беше...</p> <p>Шта... зар толики рад, па све у залуд |
| акло к себи.{S} Коме се не допада, нека не пије...{S} Здрав си!</p> <p>Љубомир ућута.{S} Овде, |
| и је погледао право у очи...{S} Девојка не може довољно да се начуди: онај исти кога су пре нек |
| је и било.{S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га притисне.</p> <p>— Е, па сад да се јакамо. |
| било ништа.{S} Све ми се чини: да стока не опусти стричеву њиву, ја не бих оставио Маљена.{S} А |
| друм, и неће изићи отуд, докле га тетка не изведе, а тетка му не сме прићи, док се он добро не |
| е од себе то гвожђе, али, за чудо, рука не може да мрдне.{S} Покрене је другом руком, и де-де н |
| ма куће без жене.{S} Док ти женска рука не такне јело, док она не удеси сто, трпезу, док она не |
| да се извуче од посла, али му та пушка не пали код игумана.</p> <p>— Е, немој баш тако... знаш |
| е се ноздрве, али тај опаки знак Никола не опази.</p> <p>— Са чесме? запита игуман неким меким |
| рви глас.{S} И од једног и другог посла не беше успеха...</p> <p>Сад је добио велику дебелу књи |
| Њему се само магли пред очима, а ногама не може више да мрдне.{S} Стао као окамењен, па гледа к |
| онај познати подрумски дах, у коме има не само алкохолног мириса, него је <pb n="132" /> уз ње |
| ка сунчева, често и по два, по три дана не окуси ништа.{S} Целе поћи проводи у молитви и разгов |
| разумљиво, као човек, који потпуно зна не само <hi>шта</hi> хоће, него и <hi>зашто</hi> тако х |
| одмах, да је њено време прошло, да она не може млађим калуђерима бити оно, што је била Сави.{S |
| к ти женска рука не такне јело, док она не удеси сто, трпезу, док она не завири у собе, ту нема |
| , док она не удеси сто, трпезу, док она не завири у собе, ту нема реда... ту ти је, брате, ’нак |
| ешто стаде говорити, али он од узбуђења не саслуша ништа више, после свог имена...</p> <p>»Љубо |
| стиром.{S} Видео је да други »дижу«, па не мислећи <hi>како</hi> и у којој се сразмери то чини, |
| се чини гозба у част његова доласка, па не сме да одрекне ни једну чашу.{S} Почиње осећати неку |
| е узнемирио, препао се и наљутио се, па не зна које је осећање веће: да ли се треба више плашит |
| , зеленожуто чудовиште, загушило се, па не дише, не трепће... нема ни конвулсије предсмртне, не |
| поћута задуго.{S} Прота раширио очи, па не верује својим ушима да оне доиста слушају Савин глас |
| гледају, зачуђена необичном појавом, па не стижу још ни да се насмеју његовом изгледу.{S} Али њ |
| достојанственим погледом и покретом, па не може дечко да га се нагледа.{S} Највише га буне оне |
| слободи овог терета, који га стегао, па не да дисати.</p> <p>— Чек’ да и ја тебе затиснем уста |
| ...{S} Све се распасало, растегнуло, па не може сито да се надише слободна ваздуха...</p> <p>Те |
| ита на њима: је ли правилан одговор, па не видећи ништа до љубопитне погледе управљене на себе, |
| вотиња и човек згрчи у топлу легалу, па не пушта од себе ни гласа.{S} Само у пећима, које се ло |
| младићем, који јој заузео целу душу, па не може да мисли ни о чему другом, ево већ скоро цела г |
| пита:</p> <p>— Или се мож’да стидиш, па не смеш да причаш како је било!...</p> <p>Љубомир се се |
| јер шта би друго радили: мртва калуђера не ваља жалити!</p> <p>— Дај врућу!{S} Кувај у бакрачу! |
| ле моји... тата, Вујица, стричеви? пита не дишући.</p> <p>— Брину се, знаш сам...{S} Сестре ти |
| сли на дуго време, а многи целог живота не могу да забораве осећања, која су имали при читању п |
| л’ то беху грашке зноја или сузе, прота не виде.</p> <p>— Али кад погледам низа се, кад видим с |
| да се растојање између тебе и чудовишта не мења...</p> <p>Љубомир сео на врата од свога тавана, |
| мир се сав нађе као у некој тами, ништа не види, блене пренераженим, исколаченим очима, и само |
| да, кад се сит наједе, вели да га ништа не боли и види се по лицу... весео човек.{S} Чудновата |
| ва црква.{S} Их!...{S} Ја ти онда ништа не знам за себе.</p> <p>— Лепо је, и ја волим.{S} Али д |
| ао, превртао, прескакао, па никад ништа не помисли онако... о девојци; а ето сад са Милком баш |
| водња, и он, услед ове хуке, више ништа не чује и не види, до необична, искривљена и занесена в |
| м.{S} Онда се окрећем у постељи и ништа не знам где сам; после не знам како сам окренут: не зна |
| е увија и мршти, и ако га сад баш ништа не боли.</p> <p>Прота ће, опазивши Арсенијево увијање, |
| } И све ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску школу.</p> <pb n="80" /> <p>— Ех, м |
| решинство, Велимир му напомену, да кућа не може бити без жене...{S} Него му саветова, да преда |
| х оскверни дјевицу нашу!«...{S} Али Бог не допушта сотони да се смеје даље над праведником... д |
| »Видиш како ја сам путујем, па се никог не бојим!«...</p> <p>— Јок, море...{S} Него сам се умор |
| икну Леонтије весело, држећи да му друг не може на ово ништа одговорити.</p> <p>— То не знам.{S |
| м.</p> <p>После неколико тренутака, кад не остаде живе душе у дворишту манастирском, кад се сви |
| ead>XXIII</head> <p>Једаред у мају, кад не беше никог од калуђера у манастиру — сви се, беспосл |
| и сва три калуђера.{S} Па дође час кад не знаш кога ћеш пре послушати...{S} А ми овако сложно, |
| но, паметне господске очи, којима никад не гледа право, него некако у косо, и опет гледа човека |
| грије...{S} Аха, сигурно капетана никад не грије сунце, једнако је у хладовини«...</p> <p>Преки |
| стане од страха певати, што иначе никад не чини...</p> <p>Кад би све готово, насуто, напуњено, |
| и : отровна трава!{S} Тај ти више никад не пролази преко тог места; обилази га далеко, прокрхав |
| авио родбину, село, све... — и гле, сад не осећа ништа, ама баш <pb n="82" /> ништа од свега он |
| се друг.</p> <p>— Ја... ја, брате, сад не знам.</p> <p>Велимир се грохотом насмеја.{S} Настаде |
| ашто му је оно мало пре требао ђак; сад не може човек ни да их види лако, а њему је баш нешто т |
| етињег, застиде се и сам и увиде да сад не сме ни уста отворити...{S} Побеже <pb n="209" /> из |
| арљиво углађена и рашчешљана, па се сад не витлају они груби гргурави перчини око очију му.{S} |
| побеже у други манастир), па му се сад не мили ни црква.</p> <p>Млади игуман седи на доксату, |
| — сунчаник, па гледа тај велики, до сад не виђени, мравињак од деце, како се шарени разноврсном |
| азли мек, нежан, милостив, никад до сад не чувен, па ипак добро познат му архимандритов глас:</ |
| клону, да чује још што, кад и ’нако сад не сме нико привирити у подрум.</p> <p>Игуман је оборио |
| м право овамо, у овај тамни подрум, куд не допире та чаробна светлост...{S} И седим, ет’ овако, |
| греши«.</p> <p>— Баш ти ја то из књиге не разумем добро.{S} Кажи ти то мене ’нако... рече тетк |
| н, како се они посветише!...{S} И нигде не пише у овим житијама, да је коме била... како ’но ре |
| е могу ракије, славе ми !... окусити је не могу, куне се он, одбијајући пружено му стакло; ника |
| о је био довољан заклон, да му Арсеније не сме ништа наредити.{S} И он оде, мислећи о малопрешњ |
| дају се и смешкају... док отац Арсеније не ускочи у зачеље и брижно-слатким погледом привуче се |
| и страшни аскетски живот...{S} Антоније не једе ништа до заласка сунчева, често и по два, по тр |
| ота.</p> <p>Једне посне недеље Леонтије не оде у цркву.{S} А и што ће!...{S} Тамо служе парохис |
| игра... игра... игра...</p> <p>Леонтије не разуме и не види ништа више.{S} Подупро ослабелим ру |
| како се шарени разноврсном одећом, које не може довољно да се нагледа.{S} Било је ту деце у прљ |
| овом изгледу.{S} Али њега сад подсмевке не би дирале...</p> <p>»Мора да је потказао неко од ови |
| чини своју обичну јутрењу шетњу, докле не види да су поизлазили напоље сви калуђери, ђаци и мо |
| постељи и ништа не знам где сам; после не знам како сам окренут: не знам где су врата, ни пенџ |
| цићу им пред ноге ове рите, па ми после не треба ничији пристанак...{S} Ја и моја <pb n="243" / |
| ребало само видети!{S} Па доктору после не верује: неће да га пушти, док му не даде нешто на ла |
| <p>— Море знам то...{S} Него само да ме не истера сад, док не видим са стричевима за имање, ето |
| стекне...{S} Само за прво време, док ме не приме у школу... па после ћу у послуживање«...</p> < |
| ичање:</p> <p>— Тако то једнако, док ме не пусти нека слабост у глави, што ме обузме чим легнем |
| . хоће он!...{S} Боји се да нам се семе не утре, овако красним готованима, изелицама... и он из |
| воме родном Маљену, кога већ две године не гледа очима.</p> <p>Давно је то било, чини се Љубоми |
| гова суседа, он је чуо речи, али му оне не осташе у памети.</p> <p>«Дознали!...{S} Да се бега!. |
| а му се ранија молба: ако може, нек’ се не калуђери...{S} И, напослетку, отац му опширно описуј |
| има.{S} Сваки живи за себе, и никога се не тичу радости или невоље друга му.{S} Може ко одсуств |
| то рекне Бог.{S} Јер он је казао, да се не бринемо много о сутрашњем дану...</p> <p>Све је око |
| го... ако велиш, ја ћу им рећи... да се не мразиш?...{S} Знаш... они мисле, кад си таки господи |
| /> оцу Сави, и са тврдом намером: да се не дигну од совре докле се узмогу живи држати...</p> <p |
| ивкала, али му је газдарица рекла да се не одзива тој жени, која само један посао има: одмамљуј |
| ши уз њега и загледајући око себе да се не упрља.</p> <p>— Благо тебе, одговори он, гледајући ј |
| с водицом још пет других села, и да се не враћа манастиру, док не сврши посао.{S} Момак ће ман |
| већ наже на њега, али он се реши да се не да још.{S} Истина, чим је пошао од лужника, он се ве |
| .</p> <p>И владика му сад поручио да се не удаљује много из манастира, хоће да га упише у школу |
| у белу мотку.{S} Одупири се њоме, па се не бој...</p> <p>А Љубомир се смеши, не прима мотку и о |
| } Како је то?{S} Све се помешало, па се не види ништа!...{S} А младић би хтео видети праву исти |
| уној кући, у којој нема газде, и сад се не зна чија је...{S} Ко уме заповедати, он је и газда.< |
| амење, па их нема у воденици док год се не чује да се игуман вратио...{S} Све се распасало, рас |
| ти : »Кад знам шта она хоће, онда је се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећи«. |
| ажући се полако, као сит човек, коме се не једе после добра ручка.{S} Велимир и Никола сели уз |
| лимир, узевши стакло к себи.{S} Коме се не допада, нека не пије...{S} Здрав си!</p> <p>Љубомир |
| ру: што си ти <pb n="53" /> горд, те се не може с тобом ни речи прозборити?...{S} Мустра и јеси |
| , која пада на мокру земљу.{S} Птице се не чују; вране изгледају одвратне онако отрцане са свој |
| /p> <p>Прође четврт часа.{S} Чобанче се не мрдну.{S} Мирише цвеће планинско око њега, задише <p |
| у себи промрмља: »Није вајде... више се не може врдати!...{S} Бар после да гледам, да уклонимо |
| ру... <hi>ви</hi>?!...</p> <p>— А ви се не стидите у овоме... како ’но рекосте, леглу... да се |
| >Тако Љубомир доби млађег друга, али се не хтеде, као Нићифор, користити правом старешинства, н |
| ећници?{S} Побиће нас...</p> <p>— Ти се не бој.{S} Иди кући, па баци сву кривицу на мене... рец |
| мој Арсо, мој кукавче сињи... баш ти се не да, јаднику, живети!...{S} УФ-Ф!...{S} Наслади се, к |
| џијом и којим трговцем жандара, ипак се не сме нико удаљавати чак у села.{S} Али судбина посла |
| слио, сањао, по неколико часова, док се не врати весео Велимир.{S} Он је на Велимирове односе и |
| прекомбрљаше једно преко другог, док се не уморише.{S} Онда се дохватише торбе, из које извадиш |
| .</p> <p>— Изнајпре ћеш са мном, док се не научиш звонити.{S} Али ја мислим ти ћеш то брзо? зап |
| непрестане промене у манастиру, док се не дође до овога стања, које затекосмо у њему.{S} Четрд |
| мољкама, које све даље одмицаху, док се не изгубише близу сеоских кућа, иза којих се, још даље |
| а и приставља ђезве.</p> <p>— Са тим се не шали! викну болесник преплашено и побеже на поље.</p |
| м кашмиром.{S} Али мука је — недељом се не ради...{S} Обрта окорели луб, онако с калупом, проба |
| боји.</p> <p>— Јест.{S} Знаш ли, он се не лечи само од стомака.{S} Он слуша све бабе, и све бу |
| т!...</p> <p>Нога му корачи...{S} Он се не осврте на плави широки врх Маљенов, који је треперио |
| згледати кад се смркне?...{S} Али он се не стара да представи себи како ће то изгледати, јер му |
| узме душу и однесе је?«...</p> <p>Он се не стара много да разреши ту загонетку, него се само за |
| ослом...</p> <p>И момци весели; нико се не жури на посао.{S} Или гледају да рано површе што има |
| те задремали.</p> <p>Од гостију нико се не маши чаше: сваки се преситно, па сад гледа само, да |
| огове овом обешењаку!...{S} Ала, што се не сетих да ти поручим!...</p> <p>— Одиста! понови Нићи |
| ко беше дивно у оном свету!{S} А зар се не може натраг?...</p> <p>»Шта је то!... да калуђере... |
| реме он беше на чисто с мишљу: да му се не може душа смирити, док ову књигу не прочита.</p> <p> |
| <p>— Их, како си млад и лијеп, слава те не убила!... '</p> <p>А Леонтије затвара очи, шапуће мо |
| камен на њу« и оним завршним: »ни ја те не осуђујем«.{S} Само досетљиви калуђер не прочита посл |
| ом!...</p> <p>Довољно разлога, да дркће не само ходник, но и цело двориште од игуманове псовке. |
| ама, вилењацима, шта ли су.{S} Она више не имаде за њега онако искрена другарска погледа, с как |
| пешке, одоше на пут.</p> <p>Ништа више не осећаше млади испосник, нити му се на лицу могло опа |
| последњу реченицу: »иди, и одселе више не греши«.</p> <p>— Баш ти ја то из књиге не разумем до |
| врхунца, па је сваки мислио да се више не може издржати и да после кише и мећаве мора једном о |
| ованка, и он сам...{S} И све му се више не спава...{S} Напослетку сведе сав хаос од ноћног разм |
| но са чим је младост провео.{S} Он више не мисли о <pb n="102" /> томе, шта ће настати после ов |
| му се да има праву грозницу.{S} Он више не мисли, него само, у страху, очекује, кад ће наступит |
| ан својим стањем (тако се њему чини), и не сећа се да потражи што узвишеније, светије...{S} Али |
| вој начин, не осврћући се ни на кога, и не марећи ни за чије мишљење, испустити, дати му одушке |
| сунце мало одскочи, па и њих нестане, и не сећају се јадне, гладне и жедне стоке до самог мрака |
| тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљавала га свјетлост!«...</p> <p>Обузе га страх |
| тру пао.</p> <p>Он зна зашто га зову, и не одзива се одмах, него смишља како би се осветио прок |
| владика и сви они учевни калуђери... и не пада им на ум јарам Христов!«...</p> <p>Прошла је да |
| ло скоро празно.</p> <p>— Хи-хи...{S} И не загорео! прошапта Василијан, кријући се иза тетке.</ |
| оју ћелију, па куњаш тако до века.{S} И не знаш ни сам шта радиш и зашто живиш...{S} Тек тако с |
| ожити.{S} За јело није понео ништа, а и не треба му за сад.{S} Антоније и други иноци по неколи |
| уморан, тако преплашен и несрећан, да и не зна шта ће сад.{S} Треба да се побрине за преноћиште |
| } Нека га...{S} А тамо стриц... гледа и не верује...{S} А и ја се кријем иза царице, да ме он н |
| у жуту чађаву таваницу, не мрда очима и не трепље, само му се по лицу често разлева нека светла |
| ањару.</p> <p>— Гле, набавио тазе, па и не нуди.{S} Нећемо тако, Максо! узвикује весељак, пружа |
| себе мишљу, коју прочита у књизи, па и не сврну пажњу на обично отварање собних врата.{S} Дуго |
| .. мрмља игуман, не видећи више никог и не разумевајући ништа...</p> <p>Игуман почива.</p> <p>А |
| , нигде се у толикој мери не израђује и не продаје дрвена грађа, као у чувеним стружницама т-нс |
| н, услед ове хуке, више ништа не чује и не види, до необична, искривљена и занесена весељем и п |
| ... игра...</p> <p>Леонтије не разуме и не види ништа више.{S} Подупро ослабелим рукама тешку г |
| и чу звона ни журбе момачке; а ови се и не сетише да га пробуде: сваки се бринуо само о томе, к |
| ми лепо, рече Велимир; пе свађамо се и не мрзимо се као калуђери.{S} И ти треба са нама лепо.. |
| ... оно, за чим се он непрестано гони и не налази га!?...{S} Да ли <pb n="219" /> су Антоније и |
| то га сазнање сад ни мало не жалости и не буни.{S} Напротив, он се све више чуди пријатном, ра |
| или што га не ухвати онај његов сељак и не одведе на Маљен.{S} Ах, он је тако јадан, тако сам!. |
| иближаваше, али не мрдну ничим другим и не покрете се.</p> <p>— Шта ту чиниш, мој црњане! узвик |
| е му преко румених обрашчића...{S} Он и не чу кад се прочита апостол; трже се из заноса од гром |
| } После: оцу баш и не морам... готово и не смем тако ићи«...{S} И сад отпада из даље радње цари |
| аде, тога часа, јадни отац Сава; Нико и не помисли о његовим мукама и скором крају.</p> <p>Арсе |
| безбројне рупе на прљаву зиду, а нико и не помисли да те рупе чудно изгледају...{S} Велика парч |
| Нека, нека, још мало«... мисли дечко и не довршује целу мисао, јер се већ зна све даље...{S} С |
| во »искушење«.{S} Ко издржи цело лето и не побегне, тај је довољно искушан.{S} На њих се свали |
| ећи се целом овом изненадном догађају и не разумевајући га још ни мало.{S} Њему све изгледа, да |
| слуга« мисли у себи ново-печени монах и не испушта из очију сваки покрет игуманов.</p> <p>А игу |
| да ме он не види...{S} После: оцу баш и не морам... готово и не смем тако ићи«...{S} И сад отпа |
| претвори да га обузе некаква болест »и не коснувсја невјестје, чист изиде от ложа«...</p> <pb |
| а ли и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви не живите...{S} Треба се одрећи свега: и оца и мајке, р |
| n="117" /> на лицу, који вели : »Ја ви не разумем те ствари, али знам да је то нешто онако... |
| не сване...{S} А Василијан и ови други не би.{S} Хе, <hi>друго</hi> су они!«...</p> <p>Па ступ |
| је битна, суштина у човеку, али му људи не дадоше.{S} Угасише му, порушише и тај идеал, као што |
| иким имањем, викну један грађанин, који не имађаше стрпљења сачекати крај игуманова разговора, |
| гова, гледа широко раширеним очима, али не види ништа...{S} Понавља у памети догађаје и описе и |
| ну фигуру, која му се приближаваше, али не мрдну ничим другим и не покрете се.</p> <p>— Шта ту |
| } Он се хтеде уздржати и прећутати, али не беше <pb n="185" /> још дорастао великим стрпљивим и |
| и хтеде још што тако ситно учинити, али не знаде шта би и немаде кад, јер игуман стоји пред њим |
| >Дан празнични.{S} Сунце бије косо, али не допире у ходник, где се угибају широки столови, под |
| ознат попа, виђао га је у Београду, али не зна шта беше тада.{S} Биће од оних из конзисторије.{ |
| , није плаћао порезу три године.{S} Али не паде ништа, а дође тренутак да залупа добош у негда |
| мештене калуђерске собе.</p> <p>— Да ми не вичу ту, и да се после господин љути, заврши она.</p |
| — Нећу... немој ти мене!...{S} Очију ми не могу, страх ме!...</p> <p>— Ама добро, Србине, разум |
| уца бесциљно по ливадама, док га чобани не ухвате...{S} И Леонтије, пометен, збуњен у започету |
| ште зарасло аптовином, поврће у градини не види се од траве...</p> <p>А ћелије манастирске, са |
| <p>Нити се руковаше, ни поздравише: они не знају за то.{S} Они се само растадоше, не поимајући |
| Светозара постепено чинили своје: и они не остадоше без утицаја па ову меку, нежну и наивну душ |
| ње напоменути госту, да се такве ствари не причају.{S} Али се гост заинтересовао јако, па хоће |
| У целој Србији, нигде се у толикој мери не израђује и не продаје дрвена грађа, као у чувеним ст |
| а побожна душа за молитву.{S} Манастири не раде своја имања, него их дају на наполицу.{S} Тако |
| мо и куда ћемо?{S} Ако се саставимо, ти не можеш остати у манастиру.{S} Опет морамо твојој кући |
| имаш пун казан дуката...</p> <p>— А ти не мислиш тако?!... погледа га Леонтије оштро и прекорн |
| <p>— Нисам заборавио.{S} Видиш... ја ти не знам ту дубоку науку, али <hi>мислим</hi> много о св |
| .</p> <p>— Дај ми је да читам... ако ти не треба, прозбори дечко бојажљиво.</p> <p>Светозар сам |
| > <p>— Моја, проговори он, не гледајући не само у књигу но ни у шта; очи му блуђаху неодређено |
| ...{S} Ја мислим да је ни прави пијанци не воле.{S} А ја не пијем онако како ти мислиш...{S} Ет |
| некако почињу од Београда, али он ипак не може да се сети кад <pb n="58" /> је то било, кад се |
| свакоме сиромаху пуну кесу новаца, док не раздаде све... све што је добио за продато имање...{ |
| .{S} Него само да ме не истера сад, док не видим са стричевима за имање, ето то је...{S} А посл |
| сањању...</p> <p>Овако је ишло све, док не наиђе на »<title>Житије преподобнаго отца нашего Ант |
| </p> <p>— Не, да га омрсиш сабаиле, док не пије лековиту ракију, викну први калуђер, отурајући |
| је био грешан, сваки побего напоље, док не остаде сам Христос и пред њим жена.{S} А кад то виде |
| арати.{S} Игуман неће никога звати, док не истресе цео полокењак.</p> <p>— Видиш како ми лепо, |
| све показати: не вреди ту говорити, док не видиш све очима.</p> <p>— Добро и то... а још?</p> < |
| тањир, па као тепсија и тако редом, док не порасте као кућа, и већа...{S} Па све ближе и ближе. |
| светлост...{S} И седим, ет’ овако, док не зађе сунце, или док... хм ..</p> <p>— Ти пијеш, онак |
| х села, и да се не враћа манастиру, док не сврши посао.{S} Момак ће манастирски долазити свако |
| једну, ја на другу страну, па тако док не сване...{S} А Василијан и ови други не би.{S} Хе, <h |
| пандура, и кад би око заранака, ни сам не зна како, натрапа управо пред механу.{S} Он би се вр |
| оврати, дође к себи и уплаши се, ни сам не зна од чега.{S} Он пође лагано са доксата.{S} Велими |
| те му до сад топлине или зиме... ни сам не зна чега, тек нешто прозуја кроз њега и он увуче вра |
| ко се реши да напусти школу, а и он сам не зна како му то дође, нити жали за школом.{S} Ако хоћ |
| питајући никога за грехе, ако се ко сам не јави.{S} Нићифор се, по неки пут, при исповести какв |
| >— Е, није... шта говориш!...{S} Максим не би дао ни Богу тамњана, то баш од истине...{S} А она |
| >Љубомир се чуди.{S} Сви веле да Максим не зна баш ништа, а оно видиш...{S} И оно пре, <pb n="1 |
| која наступа...</p> <p>А ником ни на ум не паде, тога часа, јадни отац Сава; Нико и не помисли |
| ојке, стадоше га ловити, те му ни на ум не дође његова стара, бескорисна, искрена пријатељица.. |
| весео.{S} Срећно прође опасност: игуман не мрдну ни главом, кад му он саопшти своју одлуку.{S} |
| .</p> <p>И беше му чудно, што га игуман не запита: докле ће остати у манастиру, што је дошао, р |
| »Видиш сам... што ме питаш!« Али игуман не беше расположен за нежна изливања, него подвикну:</p |
| о, у њему се утврди мисао: да ни игуман не зна ове ствари.{S} Првим одговором учинио је пробу, |
| е на шалу собрата.{S} И ова се хм... он не рече која, не помену ничије име, али се знало о коме |
| старо гнездо, у коме се испилио!{S} Он не гледа високу, са црвеним кровом и белим зидовима кућ |
| дна за другом, све брже и брже...{S} Он не осети како дође до котара, око кога се окупила гладн |
| и мртвачки обара пијану главу...{S} Он не зна да ли што чује или осећа, али му се чини да спав |
| есвесно шарати очима по таваници.{S} Он не може сад мислити о ономе што је видео, <pb n="242" / |
| аће некакав нови, друкчији живот.{S} Он не зна баш какав је тај живот, али зна само да је <hi>д |
| ашчинити, па да би... да би... хм! — он не нађе згодна израза и застаде.</p> <p>— Господе Спаси |
| нтијеву.{S} Толике године прођоше, а он не виде више свога старог гнезда, из кога је полетео у |
| } Али је газдино око вазда пазило да он не буде залудан.{S} И ако седи, нађу му шта може и тако |
| у је дошла та мисао у главу, од тада он не мисли ни о чем другом.{S} Најчудније је, како се реш |
| да остане све овако како је, док год он не изучи све школе.{S} Сад се школа истакла напред, пре |
| је« и још неке друге ствари, на које он не сврну пажњу.{S} Нађе прво житије: »Памјат свјатаго п |
| } А и ја се кријем иза царице, да ме он не види...{S} После: оцу баш и не морам... готово и не |
| ма за предмет нарочите пажње, али се он не осврће на то.{S} Са оним истим забринуто побожним, б |
| и Јованка даде везено марамче.{S} И он не одби њен дар, као што ни друге није могао одбити.{S} |
| и попину руку.{S} И његови сељани и он не мисле много о својим поступцима, јер однекуд осећају |
| и зна шта му другарица довикује, али он не прекида своја размишљања, само му се нервозно тргну |
| ва је, зацело, био изненађен.{S} Али он не одговори одмах.{S} После дужег ћутања он проговори:< |
| {S} Њему је импоновало само оно, што он не разуме; а што он зна, држао је да знају сви.{S} Због |
| ту мора бити нешто друго, нешто што он не разуме...{S} Очекиваше да се то све некако исправи.{ |
| и гледа како се овај под од цигаља (он не зна да је то под од цигаља) претворио у ватрено, изд |
| ђаволаста!...«</p> <pb n="186" /> <p>Он не опази, кад се Велимир и Вида измакоше, само одједном |
| прогутало и самлело!...{S} Видиш, и ово не ваља што ми Теофило пише за квасију и слатку папрат. |
| аца, он то зна, иначе га се још за дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ попуштају...{S} И |
| и »обични гости« нађу у близини и, хтео не хтео, мораш их позвати. ,</p> <p>Приближује се подне |
| о, и препоручи му да пази ноћу да се ко не увуче у шталу, јер су у њој затворена два добра коња |
| ивети — како сам се Богу заклео.{S} Ако не могу бити Антоније, могу остати поштен и побожан кал |
| говоре.{S} Хоћу, брате, да знам, па ако не ваља...</p> <p>Леонтије до сад мишљаше да је питање |
| обично опружио свој гломазни нос, и ако не може никако да удеси, да личи на свеца, тек и он се |
| ка брука!{S} Оде човек пешке... још ако не нађе коња нигде!... говори она једначито, онако женс |
| не осети како му је чело слеђено, како не може да обухвати рукама ледене рогуље, како с велики |
| хом разговору.</p> <p>— Брате... некако не умем да ти кажем, стаде Велимир излагати своје погле |
| је мило што их оставише саме, и никако не може сад да му дође у главу: зашто би му то било неп |
| опази, да се добици манастирски никако не могу изравнати са издацима.{S} Како која година, деф |
| једном дође <hi>оно</hi>.</p> <p>Никако не може да се сети кад је то почело.{S} Све мисли о <hi |
| коловању, и тако редом све, док се неко не сети, те изнесе пред уморна приповедача хлеба и пасу |
| , још задихан од далека трчања, да нико не би посумњао у његову реч.</p> <p>— Штапове!... загрм |
| Рођак предлаже мирну деобу, »па да нико не зна«, а Арсеније упорно тврди, да све припада манаст |
| <p>— У <hi>мој</hi> манастир нека нико не улази са својим уставом! дрекну игуман још жешће, из |
| то«; ја му одмах све испоручим, па нико не зна...{S} Добри су људи, овај... само лажу обојица, |
| е и како говоре некакве речи, које нико не разуме (тако се бар њој чини) а сви се смеју...{S} А |
| и, поверљиви, слободни пир, где се нико не устручава ни од речи ни од дела.{S} Пир затворених, |
| игуман.{S} Напослетку... назор се нико не посвети, а »Шваба« ће једва дочекати.{S} Иди!</p> <p |
| ..{S} И овде сваки зна шта хоће, и нико не размишља много о животу.{S} Све се то креће само, по |
| око себе пажљиво, па видевши да их нико не гледа, <pb n="23" /> устане брзо и покаже јој на дуг |
| е пијан.{S} И то га сазнање сад ни мало не жалости и не буни.{S} Напротив, он се све више чуди |
| дан хитац ногом несташна ждрепца у мало не однесе бедро, и он остави коње, па се стаде занимати |
| p>— А нећеш много, бесна мрцино, зацело не!...{S} Еј да ли те хоће курјаци сву рашчеречити, про |
| p> <p>— Та оно знаш, тако је...{S} Само не знам ко би дочекао допуштење.{S} Ни на Божић се неки |
| празно стакло с вином у вис...{S} Тамо не дирај, а онако што чинимо заједнички, то мо’ш причат |
| розбори он загушено, пружајући руку, но не дижући се.</p> <p>— Ево... ево места, показа он гост |
| и једно друго, омахуј, рви се док једно не падне.{S} После се оно одоздо искобеља, па узјаше он |
| не саглашава потпуно...</p> <p>Али вино не да дуго мислити...{S} Велимир махну руком безбрижно |
| и испосници, оно је узрок свему!{S} Оно не да човеку живети како би требало!...{S} Али како су |
| тетка му не сме прићи, док се он добро не напије.</p> <p>— Кажи ми где је, шта ћеш га звати! о |
| е грохотан смех...</p> <p>— Е, роде, то не би ваљало за тебе, рече му Арсеније, смејући се весе |
| же на ово ништа одговорити.</p> <p>— То не знам.{S} Зацело су онда морали бити неки друкчији љу |
| основно и гимназиско образовање, али то не мари...{S} Главно је, да је он »свршени богослов«.</ |
| да гледа лађу и »швапску« земљу, али то не може учинити онда, кад би он сам зажелео.</p> <p>Мил |
| оне школске све, али нас двоје сами то не можемо.{S} Него ’нако... јарца, или јакања...</p> <p |
| крштенога.{S} Истина, други калуђери то не раде никад, али се он давно одлучно, да ради онако к |
| <p>— Јованка.{S} А што питаш, кад ти то не треба?...{S} Ти бежиш од нас!...</p> <p>— Јок, море. |
| Их да ми је то научити!...{S} Игуман то не зна, је ли?</p> <p>— Ја бих реко да зна, одговори Љу |
| аво дрхтање целим телом...{S} Али он то не осећа, он се сав предао посматрању чудних прилика, ш |
| онако само удесио... отеже он, нарочито не изговарајући целу реченицу.</p> <p>Љубомир брзо диже |
| рубим и тешким сеоским пословима, чисто не вероваше своме некадањем благовању.{S} А све налете |
| овог часа постаде као нешто друго, што не личи на човека, или што није прави створ божји, него |
| неће да чује <pb n="127" /> за оно, што не спада у његову »специјалност«.{S} А ђаци су, уз то, |
| е <pb n="132" /> уз њега још нешто, што не личи ни на шта друго.{S} У једном крају подрума свет |
| гледао са снисходљивим сажаљењем, — што не знају у чему се састоји права наслада живота, али је |
| >— Па... како коме.{S} Има их доста што не могу ништа да утуве, а ја сам знао доста...</p> <p>— |
| ирских воденица, и сад се љуто каје што не остаде у којој да ноћи.{S} Дође му много тешко, хтед |
| p>— Други свет, кад га боли стомак, бар не може ништа јести, а ово... мастан камен би прогутало |
| ..</p> <p>Прота га стаде корити што бар не пије у својој соби, кад мора пити, па му отеже дугач |
| уго... сви ови младићи!{S} Јер гле, зар не изгледа он међу њима као врана међу голубовима!{S} З |
| Не мари да ради какав хоћеш посао: зар не чисти штале, отимари коње, храни свиње, вуче ђубре н |
| еколико дана нису ништа окусили, па зар не може и он тако?{S} А после?...{S} Лако је за то...{S |
| устаде и оде, бојећи се да се Светозар не предомисли.</p> <p>Сад је имао само једну бригу: да |
| ле ватре, са својом другарицом, и макар не говорити ништа, само ћутати...</p> <p>Пухор се стаде |
| не осуђујем«.{S} Само досетљиви калуђер не прочита последњу реченицу: »иди, и одселе више не гр |
| S} Ако има синчића, онда шиље њега, јер не мора давати »проценат« учитељу.{S} Десетогодишњи, чу |
| покаже друговима колико су му мили, јер не могаше још речи прозборити.</p> <p>— А квасију си, р |
| вао...{S} Само му се ја не радујем, јер не знам <hi>зашто</hi> живим и јер не очекујем више <hi |
| место.</p> <p>Момци изиђоше одмах, јер не беху достојни слушати ове ствари.{S} И такав је ред. |
| т, тако је одмах одлучно у себи.{S} Јер не вреди га само прочитати па заборавити...{S} Треба зн |
| јер не знам <hi>зашто</hi> живим и јер не очекујем више <hi>ништа</hi>... ама баш ништа!{S} Св |
| лана, с којим се, како изгледа, Велимир не саглашава потпуно...</p> <p>Али вино не да дуго мисл |
| и пандуре да те вежу... </p> <p>Љубомир не саслуша све.{S} И ово, што је чуо, удари га по срцу |
| } Је ли те то мучило?...</p> <p>Љубомир не дизаше главе, не одговори ништа, очекујући да ће њег |
| Тек има се посла доста.</p> <p>Љубомир не доби времена ни да се одмори честито.{S} Уздисао је |
| лац, у последњој години.</p> <p>Љубомир не може очију да одвоји од свога господин-Николе.{S} Пр |
| ђен правац живота.{S} Рад и велики умор не даваху му <pb n="128" /> воље за дуга маштања; он пр |
| згодно место.{S} Али где би..., да нас не види нана?</p> <p>Љубомир је погледа запрепашћен.{S} |
| ..{S} Али да је негде у заклону, да нас не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да се ми појакамо, |
| се и држи и говори: сад јој ни на памет не долази дерање јарца.</p> <p>Љубомир заузе половину њ |
| коме цела хиљада цекина!...{S} Не, опет не иде!...{S} Хоћете ли новаца?...{S} Кажите само колик |
| даље путовати (само се боји да га опет не окупе овчарски керови, од којих је оно мало пре бега |
| о допуштење.{S} Ни на Божић се неки пут не сете да понуде чашом вина...</p> <p>— Шта ту толкује |
| идану молитву заморени бегунац, јер већ не може ни шапутати...</p> </div> <div type="chapter" x |
| ене јој леђа.{S} Она опажа да је младић не мрзи, али је се боји, као нечега страшног и опаког, |
| капетанов пандур!...{S} У мало ми главу не однесе... само да ме закачи бутовима!...</p> <p>— Ни |
| се не може душа смирити, док ову књигу не прочита.</p> <p>— Је л’ твоја ова књига'? запита он |
| ваше све више смисла, док се напослетку не заустави плашљиво на игуману.</p> <p>— Сад ракију!.. |
| д, докле га тетка не изведе, а тетка му не сме прићи, док се он добро не напије.</p> <p>— Кажи |
| еднако вуче козе у Јеленац.{S} Ништа му не могу-у... довикну чуварица папоњина плачним дечјим г |
| сле не верује: неће да га пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљување...</p> <p>— Ха-ха-ха. |
| S} Радио је много за своју кућу и то му не беше тешко, али је још више радио под кулук, за туђе |
| која га чекају у дворишту, али се њему не седа.{S} Он псује, трешти, проклиње час кад је прими |
| n="201" /> апостола Павла, те се о њему не сме ни расправљати.</p> <p>— Господин... одобрио ми |
| нешто покретно, миришљаво, врело, у сну не може да разазна шта је...{S}Сву тежину тела преноси |
| , кад га обори у јакању, или: што он њу не обори, <pb n="55" /> па да је притисне... да у својо |
| преми.{S} Али се преварила.{S} Љубомиру не би пало ни па крај памети да гледа на опрему, али се |
| е он замишљао; кад виде да се никоме ту не сме обрнути ни за што запитати, јер њега неће нико, |
| је ово место незгодно и тешко, да се ту не може <pb n="36" /> ништа учити, и да има много бољих |
| мо лажу обојица, а Василијану ни десету не примај...</p> <p>— Ниси, вала, ни ти заостао од њега |
| од оних из конзисторије.{S} У дворишту не беше никог другог; кочијаш, који је довезао попа, св |
| } Ха-ха-ха!«...{S} И Савин пакосни смех не престајаше звонити кроз ходник, јер он живо престави |
| једно без другог.{S} А ни једно од њих не помисли: како ће то да буде на послетку?...{S} Велим |
| убомира рече му Василијан:</p> <p>— Баш не може никако да обрне први глас.{S} Одговарање, онако |
| о... о девојци; а ето сад са Милком баш не би смео онако.{S} Није с тога, што је газдина кћи, н |
| својој вештини, а и врућина некако баш не располаже човека на тако теже радове, те он све до с |
| чуна, кога познаде по гласу, али га још не угледа: иди у друго одељење, па ме чекај, сад ћу ја. |
| овори, забога, како је то?...{S} Ја још не верујем.{S} Шта сад радиш?</p> <p>— Како?...{S} Венч |
| вао, лако удесити.{S} Рада школског још не беше много, посао у кухињи буде брзо готов, јер га ј |
| дритов поглед управљен на себе, али још не разуме смисао свега. »Шта то они хоће?... чуди се он |
| он и гледа по школи, чудећи се што још не види крв или ватру.</p> <p>За Јоцом истрча један про |
| 00_C11"> <head>XI</head> <p>Љубомир још не може да се прибере и да мисли о себи; не даду му дру |
| онови отегнуто, на слогове:</p> <p>— Ми-не-ра-ло-ги-ја.</p> <p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их да |
| S} И сад настаје <hi>оно</hi>...</p> <p>Не зна кад и зашто му је то пало на памет...{S} Тек она |
| овију... зарадићемо парче хлеба.</p> <p>Не помогоше никакве молбе, савети, преклињања свију дру |
| ње од свакога, па и од Велимира.</p> <p>Не прође недеља дана, а Јованка здрава, једра и пуна ка |
| ом почеше гладити и сукати брке.</p> <p>Не прођоше неколико минута после прве чаше триестогодиш |
| е то била само привиђења, сенке?</p> <p>Не може бити!...</p> <p>Је ли он грешио?... или није ра |
| отвара књигу скоро на половини и чита: »Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: ро |
| сетити на своје сањалачко гледање плава неба.</p> <p>— Ја.{S} Ти си се добро излежавао, а ја се |
| р хладна студенца и гледа чистину плава неба, блудећи својим полудивљим, радозналим, зеленкасти |
| аплетеном склопу црних мисли...{S} А из неба само сипи и капље хладна магловита влага, која се |
| , али га задржава овака ноћ...{S} Преко неба прелети једна падалица.{S} Он се стресе и, крстећи |
| ви даље: »али анђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Авраме!«...</p> <p>»Аха, знам...{S} То |
| и плаву небу.{S} Чиста је и мирна плава небесна дубина, али тај сјајни лазур све јаче привлачи |
| ти крст Христов значи: имати веру у Оца небесног, какву је Он имао, чинити добра ближњему и жрт |
| небо, и загледа се у меку, нежну дубину небесног плаветнила...{S} Исто, као што беше и на Маљен |
| претворио у ватрено, издубено као сач, небо, па се обрће, игра...{S} И осећа како се његова ст |
| , замишљајући тог часа да лети право на небо, кад загрме двеста богословских гласова: »Господи |
| } Он гледа у нејасну пругу, тамо где се небо састаје са земљом, и што више гледа ту загонетну д |
| а у оно, што је било далеко од њега као небо, и што је страшније од свију земаљских ужаса.{S} О |
| ичанствено у високо <pb n="34" /> плаво небо, како трепере под сунчевим зрацима, и полугласно, |
| врата.{S} Сад, кад није пред њим плаво небо, његове зеленкасте очи гледају потуљено, испод обр |
| вљени у пустињи путник, погледа у плаво небо.{S} Зар сви једно исто!?...</p> <p>Само га поп Све |
| далеко, мисли дечко, гледајући у плаво небо, као што вели учитељ, онда како свети Аранђео сиђе |
| p> <p>Црни се и тајанствено ћути високо небо, црни се тамна летња ноћ; не види се ништа, само с |
| и видик, над којим трепери чисто светло небо; како се весело витла у ваздуху пар голубова, одсј |
| , гледајући немоћно у натуштено суморно небо, као да отуд тражи помоћи и разјашњења у овоме зап |
| ом послу.</p> <p>Монах погледа очајно у небо, уздахну и погну главу трпељиво, увиђајући своју н |
| а меку планинску постељу, обрте главу у небо, и загледа се у меку, нежну дубину небесног плавет |
| че Максим онако исто, као што је вазда, небројено пута почињао своје одговоре.{S} За јасле већ |
| бом, опет леже у хлад и обрте очи плаву небу.{S} Чиста је и мирна плава небесна дубина, али тај |
| роз камене сводове и хитао право високу небу...</p> <p>— Што допусти?!... прекореваше он некога |
| им и отац.{S} Остаде сва кућа на леђима невешта момчета.{S} Радио је много за своју кућу и то м |
| мљива предавања из логике и психологије невешта професора, некаква чудна, високоучена историја |
| олетарче оставља старо гнездо и вије се невештим и слабим крилима у далеки свет...{S} Гле, чини |
| ра, као што се гледа у менажерији каква невиђена и нечувена дотле реткост.</p> <p>Љубомир види |
| <p>Леонтију сад, после овако љубазна и невиђена у манастиру дочека, не беше ни ова рогоњина па |
| III</head> <p>У манастиру велика, давно невиђена гозба.{S} Сва пратња владичина, после повратка |
| милији, најзаноснији дочек старе, давно невиђене околине, висока Маљена и цела, светло оцртана |
| јеву...{S} Читав, огроман, нови, до сад невиђени свет изиђе пред очи младићеве.{S} И он занесен |
| ак он запази и добро разгледа похвално, невиђено у Србији, газдовање манастирско...</p> <p>Две |
| се да сиђе пред њега неко ново, до сад невиђено биће, одједном се споји са <pb n="150" /> њего |
| , кудраво псетанце, посматрајући до сад невиђену густу шуму, која се лево и десно пружила, — но |
| ме, да плаши сиротињу и да покаже своју невиђену силу.{S} Ма узаман му је труд: брише топла југ |
| онијем, и сви су завршили живот чисти и невини, као од мајке рођени, и сви се посветили.{S} Ник |
| ем мислили.{S} Они се предадоше чистој, невиној, скоро детињској љубави, која их све више зближ |
| га обузе некаква болест »и не коснувсја невјестје, чист изиде от ложа«...</p> <pb n="145" /> <p |
| p> <pb n="139" /> <p>— Хмм...{S} Чујеш, невоља је...{S} И то сад, после овог саборског решења о |
| а себе, и никога се не тичу радости или невоље друга му.{S} Може ко одсуствовати годинама, па к |
| а тамо тражи разјашњење својој ненадној невољи...</p> <p>И наредба игуманова, и околности, прил |
| ва... сви окупили једно, сви имају неку невољицу...</p> <p>— Ови су сви подолазили да што искам |
| кав одговор.</p> <p>— Враћај се натраг, невољо једна.{S} Ја ћу те одвести кући.{S} Дед’, док ни |
| онога високог брега, са кога је и Сава негда посматрао свет...</p> <p>Чаша за чашом слева се н |
| у чудном, варљивом свету, за чим га је негда срце толико вукло!{S} Са грубом камилавчицом на г |
| ишта, а дође тренутак да залупа добош у негда величанственим а <pb n="249" /> сад убогим спомен |
| таде и мислити.{S} Него се тако загледа негде, па седи по читаве часове као окамењен.{S} Око му |
| <pb n="24" /> то било!...{S} Али да је негде у заклону, да нас не виде из куће.«</p> <p>— Да м |
| ецу да зову домаћина, који је са плугом негде на њиви, спремају ђезвице за каву и пристављају и |
| ску пословицу, коју је чуо или прочитао негде у Богословији.</p> <p>— Аха, тако дакле!... узвик |
| и ни туге, ни бола, ни жалости.{S} Тамо негде, у најсакривенијем крајићу његове душе, светлуцаш |
| онога свеца, чији живот чита...</p> <p>Негде наиђе на велику сличност са собом, и то га необич |
| аучинасто покривало лака заборава давно негледаних слика, па сад све ниче пред њим у <pb n="252 |
| лио?{S} Или може бити није <hi>то</hi>, него има нешто друго...{S} Отац... како ’но рече кад по |
| ово нек’ је готово!{S} Само нећемо два, него у свакој руци по неколико.</p> <p>Домаћица се смеј |
| Нићифор, користити правом старешинства, него замоли архимандрита за дозволу, да и даље врши сво |
| ила ’вако ка ми... управо није грешила, него њена зла батуна... затекли је.{S} Питају Христа, ч |
| се, по ступцима, да не вуку цела кола, него само двоколицу.{S} Игуман се рашири на <pb n="162" |
| још дорастао великим стрпљивим иноцима, него плану:</p> <p>— Ја...{S} Кад ти будеш царица, и ја |
| бачве, зато им и није била душа празна, него све по пустињи и пећинама!«...</p> <p>А тетка Мара |
| н не беше расположен за нежна изливања, него подвикну:</p> <p>— Говори, гаде!...{S} Задржао си |
| итву.{S} Манастири не раде своја имања, него их дају на наполицу.{S} Тако је доиста и корисније |
| , у коме има не само алкохолног мириса, него је <pb n="132" /> уз њега још нешто, што не личи н |
| волео је трпети многе муке овог света, него сести уз игумана.{S} Он се збуњено, преплашено пре |
| м да умеш чувати: код вас је има доста, него знаш ли што око коња?</p> <p>— Нисмо их имали... к |
| .{S} И сад отпада из даље радње царица, него сам он усео у хинтов, па тако величанствено излази |
| рочитао је... не само Антонија Великог, него и Макарија Египатског, чије му се житије учинило ј |
| Христос неће да сви <hi>тако</hi> живе, него само неки...</p> <p>— Као, на пример, ти!{S} То ба |
| рио: »Волим ти цео дан товарити џакове, него ићи к њему на тужбу«.</p> <p>Разиђоше се.{S} Љубом |
| а, не морамо ове холбе делити на троје, него опет на пола, као и до сад.{S} Немој га баш примор |
| ти је, брајко, све написано много боље, него што ја умем казати.{S} Па сад гледај... научи све. |
| је овако лепе зелене траве и хладовине, него хоће кукуруза, па још стричева кукуруза...{S} По л |
| репће... нема ни конвулсије предсмртне, него ће мирно, тихо да се угаси, да умре... да би опет |
| — Хе... не знам ти ја за друго уживање, него да ми замирише ова патока, мој Спиро...{S} Онда ми |
| г тренутка више интересовало то питање, него догматика.</p> <p>— Клисар, брате! узвикну Велимир |
| ово, што је чуо, удари га по срцу горе, него белавчина пакост у кукурузу.{S} Он клисну испред с |
| потпуно зна не само <hi>шта</hi> хоће, него и <hi>зашто</hi> тако хоће.{S} А Савин одговор рас |
| а стаде се трошити два и три пута више, него пређашњих година.{S} Сава напомену братији ову пос |
| човека, или што није прави створ божји, него се узео са неким силама, вилењацима, шта ли су.{S} |
| то манастир поднети, не пита треба ли, него дај!...{S} Мисли да ће се посветити, што упропашћу |
| ма праву грозницу.{S} Он више не мисли, него само, у страху, очекује, кад ће наступити <hi>онај |
| цем, не смеш се мрднути по својој вољи, него све чиниш по туђој наредби.{S} Хтео би се дечко не |
| од штете...{S} Они, т. ј. не манастири, него они што живе у њима, упропашћују нам чедност и пош |
| је тамо и приход двапут и трипут већи, него кад се ради старински.</p> <p>— И... тамо сам, вел |
| ко.{S} Није с тога, што је газдина кћи, него баш онако... што је... што је <hi>таква</hi> девој |
| ра оне букве, што су закршћене црвеном, него само зеленом варбом.{S} А ти покупи ујам, па дотер |
| ци закључују, да гост није много важан, него је онако у вољи игуману.</p> <p>— Биће му неки лум |
| ајним одеждама, али тако да то није он, него опет онај старац, јер како би могао бити такав!... |
| ме житију, и ако га ниједан није читао, него се знало онако, по предању...{S} Чуо је и пре тога |
| одске очи, којима никад не гледа право, него некако у косо, и опет гледа човека у очи.{S} Па хо |
| како... причај ми!{S} Је ли боље тако, него ово што ми радимо?</p> <pb n="227" /> <p>— Хе, је |
| Допаде му се.{S} Лепше је ово написано, него што им је учитељ причао.{S} Али при крају запе: ст |
| не стара много да разреши ту загонетку, него се само забавља њоме и преставља у памети, како св |
| о?...</p> <p>— Што нисам ишао на чесму, него наточио из видрице, насмеја се Никола.</p> <p>— Их |
| ет, као ’но што прича игуман у подруму, него су сви бежали од света и његових ужасних грехова.. |
| Као да сад први пут виђа не саму групу, него оно, што му се сад учинило ново у њој...{S} Одједн |
| на зашто га зову, и не одзива се одмах, него смишља како би се осветио проклетој белавци, најве |
| аше ући у воду. »Опет је ово мањи грех, него да га удавим!« рече у себи и настави започети рад. |
| и.{S} А ја те, каже, не осуђујем за то; него иди кући, па гледај своја посла« каже њој Христос. |
| куд нађе баш данас, кад ме она чека!{S} Него, дотле ће престати, чим једем«.</p> <p>— Е, роде, |
| .</p> <p>— Тек ’нако... залудан !...{S} Него гледам шта му је ово: до сад све беше ’нако...</p> |
| то ћеш видети, тако ми младости!...{S} Него знаш... ја сам мислио... најбоље је да се сви људи |
| , тешких задаћа.{S} А како ће он!...{S} Него, има и лепших ствари, на пр. библиска историја... |
| о настави:</p> <p>— Остави то сад...{S} Него, кажи ти мене: је ли ово велики грех, што ми овако |
| гуман ћутање, то је онако, узгред...{S} Него дела да пређемо целу литургију.{S} Кажи ти мени... |
| ну, да кућа не може бити без жене...{S} Него му саветова, да преда сву стоку и поље Јованчином |
| не бојим!«...</p> <p>— Јок, море...{S} Него сам се уморио од дуга пута, а запао у ову дубодоли |
| да бојиш мене?</p> <p>— Јок, море...{S} Него да идем... игуман је љут.</p> <p>— Зашто?...{S} Ст |
| акону!... ,</p> <p>— Море знам то...{S} Него само да ме не истера сад, док не видим са стричеви |
| ем подигнута, он и заборави на њу...{S} Него му остаде приковано око, с немим зачуђеним изразом |
| сад нисам пијан, а попио сам доста.{S} Него ми онако дође, као да сам неки други човек... друк |
| онакав исти, какав је био и до сад.{S} Него чекај, није он још закалуђерен...</p> <p>Архимандр |
| ане обилазити људе, умреће од глади.{S} Него, најпре ће потражити чобане по ливадама, да ако се |
| Није због чега... нећу ја ту остати.{S} Него тек, да видим и то«...</p> <p>И од кад му је дошла |
| мисла животу.{S} Престаде и мислити.{S} Него се тако загледа негде, па седи по читаве часове ка |
| етан-Мишино благо, не би их зајазио.{S} Него... ако велиш, ја ћу им рећи... да се не мразиш?... |
| ве, али нас двоје сами то не можемо.{S} Него ’нако... јарца, или јакања...</p> <p>— Како то јар |
| сно, да не оставља места размишљању.{S} Него: или — или !</p> <p>— Не марим толико за све друго |
| {S} Јест, јест... мора да је светац.{S} Него кажем ти: остави ти ово, не разумеш ти ове ствари. |
| ! промрмља он у себи, а гласно рече:{S} Него знаш, није ово за тебе...{S} Чудни су ови свети књ |
| грубо, сељачки, па опет ућута.</p> <p>— Него да се то поправи.{S} Све мораш завести у овогодишњ |
| једном му грунуше сузе на очи.</p> <p>— Него пази: сутра да кажеш... кад те капетан позове, да |
| та би се радило на дугим зимским ноћима него то!</p> <p>Чувши певање, игуман рече у себи : аха! |
| очима говоре један другом: »Мртав, није него...{S} Гле како је задриго, ципов гејачки!...{S} Св |
| ју душу, а ја слаб, страшљив, не знађах него се подадох власти његовој!</p> <p>— Даље, нечастив |
| све некако исправи.{S} Али га последње недаће саломише, истргоше му сваку наду на боље дане, < |
| кога, па и од Велимира.</p> <p>Не прође недеља дана, а Јованка здрава, једра и пуна као јабука, |
| рими и прегледа« у току од седам — осам недеља, наместила се у гостинске собе, разбашкарила се, |
| манастирске воденице, а после неколико недеља прохуја чувени циклон руднички, пообара шуму, ра |
| ј... научи све...</p> <p>После неколико недеља, на своју велику и неописану радост, отац Сава о |
| начуди: онај исти кога су пре неколико недеља извукли полумртва из испоснице, о коме се прича |
| њега!...{S} Ти ћеш, мој бане, кроз који недељак право у Прњавор, а тамо те чека цела дружина... |
| но«...</p> <p>— Тето, ђаволе-е...{S} Од недеље је моја чреда.{S} И ти долазиш под моје, оногај. |
| оногај... ко што ћемо ја и тетка сад од недеље... хап... на чреду.</p> <p>Љубомиру долазе ове с |
| ује црквено правило...</p> <p>После две недеље, по наредби духовне власти, Леонтије прими управ |
| ратија.{S} Отац Арсеније, као редни ове недеље, започе јутрење...{S} Разлеже се оно дугачко, је |
| SRP19000_C19"> <head>XIX</head> <p>Прве недеље по Ваведењу десио се тако леп дан, какав се виђа |
| кад одем одавде«...</p> <p>Једне младе недеље спреми се Милка да иде у цркву с мајком.{S} Љубо |
| од игумана научити?</p> <p>Седећи једне недеље по подне испаван, надувена и туробна лица, игума |
| а ту има још живота.</p> <p>Једне посне недеље Леонтије не оде у цркву.{S} А и што ће!...{S} Та |
| један поред другог.{S} Обед је обичан, недељни: мало се што више спремило због госта, па су и |
| боравити и молитва и све...{S} Данас је недељни дан, игуман има госта, некаква чиновника из Мил |
| есник долази у цркву само о празницима, недељом и тако... поређе.{S} Трећа новина — укиде се »в |
| меким лепим кашмиром.{S} Али мука је — недељом се не ради...{S} Обрта окорели луб, онако с кал |
| <p>Светозар оствари свој план, и после недељу дана Љубомир се наслушао хвалисавих прича о пров |
| више онај и онакав, какав је био до пре недељу дана, кад поче читати ова чудна два житија.</p> |
| S} Њему би до мрака, а онај тамо чека у недељу...{S} Знаш ли да прекосутра треба ићи, да се ђак |
| руком самог великог владике.</p> <p>»У недељу служићемо службу у Крагујевцу.{S} Закалуђерите н |
| оже, слободни!... и то мож’да за читаву недељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме радити шта к |
| ено и побеже у собу.</p> <p>Тако остаде недирнут цео затечени ред после тетке.</p> </div> <div |
| апуће молитву и бега, остављајући често недовршен посао.</p> <p>А код Радојевића се надали, па |
| очима му бескрајна раван, и отегла се у недоглед...{S} И тамо далеко хеј, вије се и пружа у дуж |
| о величанствено и моћно избија у светли недогледни зрак, и немим ћутањем поздравља стара знанца |
| , све више га обузима својим пространим недогледом. </p> <pb n="6" /> <p>Нешто га вуче у ту маг |
| м, зеленкастим очима по јасном лазурном недогледу...</p> <p>— О Љубо, чу се одозго са планине о |
| Истина, и то је образовање крње, јер му недостаје основно и гимназиско образовање, али то не ма |
| оградска слушкиња., са свима пороцима и недостацима својих друга.</p> <p>— О, господин-ђаче, да |
| било обично са Миром, овде му се чинило недостижно; управо он није на то никад ни помишљао.</p> |
| н прота изволео сврнути пажњу на њега — недостојан сасуд.{S} А Арсеније, смешећи се учтиво и по |
| збиљну тетку, али се над њим разли мек, нежан, милостив, никад до сад не чувен, па ипак добро п |
| овима у манастиру.{S} Не, сад је питом, нежан, плашљив, неодлучан, сасвим, сасвим други!...</p> |
| ) па брзо чупа и растреса бела, опрана, нежна као свила вунена влакна; сагнуо главу, али му исп |
| " /> <p>Дивна, млада као росна капљица, нежна и пријатна као цветак, шеснаестогодишња девојчица |
| иташ!« Али игуман не беше расположен за нежна изливања, него подвикну:</p> <p>— Говори, гаде!.. |
| виђење <pb n="144" />, у облику дивне, нежне као роса, слатке као ружин мирис, примамљиве голе |
| је пред њим, и како је и сам располагао нежним благим осећањима, и уз то, у приличној мери, маш |
| прелива се својом бледом, сребрнастом, нежном светлошћу, бацајући своје лаке зраке на позлаћен |
| јући овога тренутка према њему необичну нежност.</p> <p>— А-а... гле, омаљавио!...{S} Добро, до |
| брте главу у небо, и загледа се у меку, нежну дубину небесног плаветнила...{S} Исто, као што бе |
| ни не остадоше без утицаја па ову меку, нежну и наивну душу.{S} После честог стајања <pb n="45" |
| н се сад држи некако сасвим друкчије... независније, озбиљније.{S} Нема ни чега ђачког...</p> < |
| е идеале...</p> <p>Србија поведе рат за независност.{S} Љубомир беше у другом разреду.{S} Једно |
| лицима »обичних гостију« види се да су незадовољни: они су очекивали много бољу гозбу, а од ов |
| гуман одједном скочи и погледа око себе незадовољно.{S} Дође му на памет: ако владика запита шт |
| е.</p> <p>— Ах! уздахну прота жалобно и незадовољно.</p> <p>— Море... какав пост! узвикује трећ |
| едва приметне прљаво жуте обрве, у знак незадовољства.</p> <p>Прође четврт часа.{S} Чобанче се |
| ељица...{S} Ах, калуђерско је срце тако незахвално, тако себично и, како вели Љ. Вуличевић, хла |
| да га мекше, ко што обично гледа ђаке и незване госте.{S} По овоме погледу калуђери разумеше, д |
| еђане су давно све здравице, званичне и незваничне, пријатељске и шаљиве, сунце већ зашло и арх |
| .{S} А колико се муке видело, колико се незгода претрпело, док се до тога дошло !...{S} И стадо |
| д гимназије.</p> <p>Тако се свршиле све незгоде, које су га до сад ударале љуто.{S} Шта ли га о |
| шћује толику младеж.</p> <p>Игуман је у незгоди због писманцета, које му сад донеше из града.{S |
| мо у манастиру.{S} Али се дотле имало и незгодица...</p> <p>Прва домаћица манастирска, она лепа |
| омирово, који се стараше да се ослободи незгодна терета.</p> <p>— Ти си Љубомир, је ли... новај |
| иђе на некакве речи, које му се учинише незгодне за ову свету књигу, а једна му се баш учини ср |
| и срамотна.{S} Дуго је премишљао о овим незгодним речима, читао их по неколико пута и све више |
| ба да протестује:</p> <p>— Ух, брате... незгодно! рече он, тресући прстима брадицу и кријући оч |
| вља кућом, чини то необично, па чак и — незгодно...{S} Сви из његове врсте треба да су млађи, т |
| и Мира.{S} А Љубомир се збуни, осети се незгодно кад ухвати оне меке и чисте руке, па се подаде |
| а-ха-ха...{S} Ево ти је! игуман се тако незгодно лупну, да сва три трговца одједном, као на дро |
| ела, тада је разумео да му је ово место незгодно и тешко, да се ту не може <pb n="36" /> ништа |
| S} Нешто га одједном обузе трема, би му незгодно од овога доласка, и ако он није ништа имао са |
| Сава опази да је Љубомир пао у некакву незгоду, па викну благо, али доста озбиљно:</p> <p>— Јо |
| е ни једну чашу.{S} Почиње осећати неку незгоду у глави и стомаку, али још су му ведре мисли.{S |
| шеснаестој години, још ћосав, дугуљаст, незграпни Стева претвори се у брата Саву, примивши на с |
| е-е... отеже Максим, мљацкајући великим незграпним устима и пуштајући затим из грла дубок отегн |
| во.</p> <p>За њом ступа Љубомир, тешким незграпним кораком, а на лицу му неописана милина, срећ |
| бомир се загледа у ова црна, кривуљава, незграпно израђена црквено-словенска писмена као у неку |
| м, чује се оштро заповедничко гунђање и незграпно лупање поткованих, по свој прилици веома вели |
| великих сена и око њих доста навучених незденутих пластова.</p> <p>»Дај да се одморим«, помисл |
| , кад дође у манастир, ако затече оваке незналице, с места изјурити...{S} Зато се јадни отац Са |
| .{S} Јер шта ли га чека од сада, тамо у незнаној даљини?...{S} Да ли је тамо овако миран тих жи |
| шкао иронично, да тиме забашури и своје незнање и прелазило се на друго питање...{S} Али сад Ма |
| а:</p> <p>— А шта ћу сад?...</p> <p>Ови незнатни послови у пећини, пореметише му досадање одуше |
| какве веће саблажњиве мисли.{S} Његова незрела младост и ондашње околности помогоше му у »подв |
| n="11" /> једно уз друго, па жваће још незреле јабуке, убране јутрос у једном воћњаку.{S} Очни |
| ски, три дућанџице, председник, учитељ, неизбежни побратим игуманов (имају их сви игумани) нека |
| ад настаде обичан врусак и мљацкање, са неизбежним писком мање крмачице, од које какав дрски пр |
| ци сјурили у ћошак.{S} Види само једно: неизбежну пропаст, — или: јурнути напред, поклати зубим |
| зе: прво страх од смрти, потом страх од неизвесне скоре будућности, па обично, тупо човечје чуђ |
| е, ах, докле ће се трпети ове муке, ова неизвесност?!...{S} Где је истина?{S} У чему је живот?{ |
| то га вуче у ту магловиту даљину, у тај неизмерни простор што се зове <hi>свет</hi>.{S} Он жуди |
| дном засија очима а по лицу му се разли неизмерно блажено задовољство.{S} Гледајући некуд у даљ |
| се она удала и има дете...{S} Гледајући неисказану тугу на њену лицу, он пролива сузе и виче де |
| ина је тако хладна, а он је тако млад и неискусан, збуњен и преплашен свима својим последњим по |
| то и тако обично.{S} Лутао је, гладан и неиспаван, једном усамљеном улицом, наишао на некаква д |
| би се одмах прибрао, али је сад, после неиспаване ноћи, био сувише нервозан, па је налазио нек |
| ако то треба очистити.{S} Сироче, онако нејако, мало, мучило се по цео дан, па ипак није могло |
| ... отеже одоздо, са дна Маљена, далек, нејасан, као са другог света глас, од кога се дечко пре |
| и само гледају тупо, промрмљају некакав нејасан одговор и уклањају се журно, да не чују још как |
| е...{S} Нека чудна тајанственост и неки нејасан светитељски смисао трепери и вије се око ових в |
| n="99" /> <p>Пред очима му још игра она нејасна светлост, мори га страшна жеђ, заноси га глава |
| онда гледао још с већим чуђењем, и она нејасна жудња за даљином, за светом, сад би се у већој |
| евати да се у њему јавља нека нова, још нејасна, али већ обележена тежња, која га гони да чешће |
| на њихова места долећу некакве друге — нејасне, магловите, не разуме их баш ни мало, али осећа |
| «... и он напреже памћење...{S} Некакве нејасне, оделите слике ноћашњих снова — шта ли су!... — |
| се непрестано уз њу помаљају и некакве нејасне калуђерске слике, у којима често Љубомир, као у |
| а, само севају пред очима некакве тамне нејасне слике: приближиш се каквом жбунићу, учини ти се |
| однесе све његове тежње, његове детиње нејасне идеале...</p> <p>Србија поведе рат за независно |
| овање толико збуни, и помете му и иначе нејасне погледе на живот и будућност, да више скоро ни |
| {S} Само ово што ’вако игра«... лете му нејасне мисли у глави, а пред очима се магли, трепери.. |
| је мислио о школи али тадање мисли беху нејасне и неодређене.{S} Сад, кад је постао чак »цензор |
| а у глави побожна монаха витлају се све нејасније, све тамније слике, меша се нешто густо и нер |
| аше као велики црн пласт чија се фигура нејасно оцртава под слабим зрацима свећице.{S} Само му |
| рекоше да ће бити владика, и некако је нејасно своја маштања мешао са тим, не разумевајући ни |
| алије-е!... хап! промрмља он, гледајући нејасно влажним и блесастим погледом.</p> <p>— Подај му |
| , око листова који се брзо преврћу, око нејасно осветљених лица, која одсјајкују у мраку...</p> |
| да закоље сина својега«...</p> <p>Нешто нејасно, тамно, али познато му, провеја пред очима му п |
| <p>На другом крају подрума, у суморној нејасној тами, на једном усправљеном пању, шкиљи и свет |
| ођоше као мртвачки, а очи севнуше неком нејасном злобом и узбуђењем.{S} Он викну неким новим, ј |
| плодна ваљевска Посавина.{S} Он гледа у нејасну пругу, тамо где се небо састаје са земљом, и шт |
| а да ће затећи још које зрно код другог нејачег; кад настаде овај свињски метеж, Љубомир се зам |
| ије учинио грех, што га учини ова жена, нек’ се најпре баци каменом на њу«.{S} Разумеш ли?...</ |
| а коме, тамо после педесете, умре жена, нек’ се калуђери, ако хоће...{S} Ко се, вала, онда зака |
| , понавља му се ранија молба: ако може, нек’ се не калуђери...{S} И, напослетку, отац му опширн |
| даде кључ подрумски, да изнесе ракије, нек’ се послуже људи...</p> <p>После једног часа, кад о |
| ом:</p> <p>— Одведи овога код Радојице, нек’ му помогне тамо у штали, рече она Николи.{S} Госпо |
| </p> <p>— Довешћу ја теби луду Петрију, нек’ ти се нађе на чреди, одговори тетка смејући се.</p |
| стре, и оца, и матер, и жену, и децу... нек’ прода све имање и разда милостињу сиротињи«...{S} |
| а је причао о томе из себичних разлога: нек’ се <pb n="168" /> види какве калуђере спрема Сава |
| али, рече она Николи.{S} Господин вели: нек’ се научи и око коња...{S} Па онда иди горе у плани |
| p> <p>— Ево ти књиге, па терај Леонтија нек’ ти чита.</p> <p>Леонтије хтеде скочити од изненадн |
| све овчарске и кабларске манастире, па нек’ се у оној дивљој, страшној лепоти природној моле Б |
| <p>— Снашо, узвикује ђак: што је попово нек’ је готово!{S} Само нећемо два, него у свакој руци |
| на проћи на миру поред тебе.{S} Реци му нек’ пожури, очију ти! узвикује она за Љубомиром, који |
| .{S} Али оне дуже...</p> <p>— Нека учи! нека учи! прекиде га игуман устајући иза стола.{S} Кад |
| ши стакло к себи.{S} Коме се не допада, нека не пије...{S} Здрав си!</p> <p>Љубомир ућута.{S} О |
| једној гомили, сто попова!...{S} Нека, нека, још мало«... мисли дечко и не довршује целу мисао |
| Најпре ми се беласа, далеко пред очима, нека мала — мала лоптица... игра, игра ми пред очима и |
| м речима: »који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу« и оним завршним: »ни ја т |
| иродној моле Богу за своје грешне душе, нека живе онако, како онај младић рече малопре да треба |
| и управљати, а за оне друге... не мари, нека живе како хоће.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| тог Спаситеља: »Ко хоће да иде за мном, нека узме крст мој... нека остави кућу, и браћу, и сест |
| о... па ако издржите и три дана као он, нека ме баце у... игуман изговори непристојну реч.{S} Д |
| Богу веома омиљели.{S} А ово је ’нако, нека казна«...</p> <pb n="131" /> <p>Једног дана, пред |
| .. »Нека <pb n="96" /> сад... свеједно, нека говори...{S} Само ово што ’вако игра«... лете му н |
| у том послушамо: нађе нас, на прилику, нека њихова жена, па нам слободно каже: »Реци, вели, Ва |
| а Живојин вели: »Кажи му, ако га видиш, нека се труди на сваком послу.{S} Није он отпао од мене |
| аха да изује Леонтија.</p> <p>— Нека... нека... замуца калуђер, врдајући главом и бранећи се ру |
| е да иде за мном, нека узме крст мој... нека остави кућу, и браћу, и сестре, и оца, и матер, и |
| Велимира ћу узети да ми успрема собу... нека зна ко му је господин, кад му се допада бити слуга |
| а... у једној гомили, сто попова!...{S} Нека, нека, још мало«... мисли дечко и не довршује целу |
| е, помаљају и нестају друге главе...{S} Нека чудна тајанственост и неки нејасан светитељски сми |
| а она царска чуда, паде у прашину...{S} Нека га...{S} А тамо стриц... гледа и не верује...{S} А |
| лаћени крст и црвенкасто кубе храма.{S} Нека беличасто-тамна светлост прострла се по видику, <p |
| сило и донесено је мртво у манастир.{S} Нека вам обећају владичанство... па ако издржите и три |
| ... то зна.{S} Али оне дуже...</p> <p>— Нека учи! нека учи! прекиде га игуман устајући иза стол |
| дена, снаха да изује Леонтија.</p> <p>— Нека... нека... замуца калуђер, врдајући главом и бране |
| прију; таман ће дотле порасти.</p> <p>— Нека, не треба!... јок! виче момак у забуни, вешајући т |
| отави и гледајући је блажено.</p> <p>— Нека... повлачи се девојче стидљиво.{S} И ово је доста. |
| репље, само му се по лицу често разлева нека светла, надземаљска ведрина и радост, и онда се он |
| дном нестаје осмеха на лицу, обузима га нека збиља и изгледа као да му није баш до јела...{S} П |
| све будале и свакога...{S} Чим чује да нека трава лечи од које болести, он је одмах нађе, кува |
| а, као што видесмо, мучила или занимала нека велика мисао, која га је тако обујмила, <pb n="142 |
| он стаде разумевати да се у њему јавља нека нова, још нејасна, али већ обележена тежња, која г |
| тога <hi>непознатога</hi>, њега обузима нека свежа, хладовинаста језа...</p> <p>И Љубомир се пр |
| мисли малишан и осећа како га подузима нека сетна туга за оним местима, која тако нагло остави |
| кује лазурно плаветнило, под њим заигра нека млечно-бела, танка као паучина, провидна измаглица |
| викну служитељ.</p> <p>Њему само заигра нека тама пред очима, стаде га чак доле, испод груди, н |
| у и густи мрак, кроз који севне понекад нека падалица или репатица.</p> </div> <div type="chapt |
| јајкује на сунцу, по коме прође једаред нека велика дугачка направа са оџаком који се непрестан |
| ом, не мрднувши главом.{S} Занела га је нека необична мисао, па се боји да не поквари све, ако |
| ... мисли дечко у мраку: већ мора да је нека царица... а лепа!{S} Па се ја са њом оженим... зна |
| срце, повуче ме нешто некуд... мами ме нека лепота... отвара се полако неки <pb n="135" /> леп |
| тола; у ходнику престаде фијук, чује се нека журба, преношење некакве клупе, чепају и шушкају о |
| манастирима парохије...</p> <p>— Попови нека попују, а калуђери у — манастир! узвикнуло се тада |
| е мисли: »А, то је <hi>оно</hi>!... али нека, после!« и већ мераше оком, колико му корака остај |
| напомена, које су све истините.{S} Али нека га, мисли у себи Максим, одљутиће се, а мени ће ос |
| лице механџино, досети се да ће то бити нека власт из среза.{S} Нешто га одједном обузе трема, |
| > <p>— Тако то једнако, док ме не пусти нека слабост у глави, што ме обузме чим легнем.{S} Онда |
| пред игуманом, ово је било ’нако... као нека игра...{S} И они су људи...{S} А ово је баш оно пр |
| ва крупна развијена Рудничанка бити као нека домаћица у овој кући, па стаде још више пазити на |
| едао, гледао... и осећао како се лагано нека нова, сасвим необична жудња увлачи у његову душу.{ |
| шке, у једно место, где стоји непомично нека црна прилика.</p> <p>На крају ходника, као прилепљ |
| иркивања није чуо ни међу људима.{S} По нека слободнија снаша упиљи му у очи и узвикне:</p> <p> |
| и.{S} Тек понеки пут ако их узнемири по нека бабињара, којој је крив октобарски или новембарски |
| дрво; уљаник зарасто у корову, и још по нека пчелица прозуји над <pb n="258" /> овом усамљеном |
| </p> <p>Леонтије најпре држаше да је то нека погрешка, да ту мора бити нешто друго, нешто што о |
| котура се сива магла; веле му да је то нека друга, »швапска« земља, и он би је онда гледао још |
| емо...</p> <p>— У <hi>мој</hi> манастир нека нико не улази са својим уставом! дрекну игуман још |
| самом прозору колутао.</p> <p>— То већ нека... прекиде игуман ћутање, то је онако, узгред...{S |
| естара нема, разудале се, а около снују нека непозната деца, и са оним истим покретима, са исти |
| св. Сава у његовој школи.{S} Њега текну нека пријатна, слатка радозналост...</p> <pb n="49" /> |
| ових догађаја унеше у његову чисту душу нека нова осећања, која стадоше долазити у сукоб са њег |
| језик одебљао, па га мрзи говорити... »Нека <pb n="96" /> сад... свеједно, нека говори...{S} С |
| у...{S} Гле, зар оно кућа Степовића!{S} Некад му је изгледала као двор, а сад тако сниска, стар |
| а као крушков лист у септембру, који је некад био добар »иберциг«, па ће и сад лепо послужити с |
| је друге примао равнодушно, као што је некад примао прилоге у котарицу, а од њена дара осети, |
| ска, стара, и тако обична...{S} Овде се некад побадао вито...{S} Како му се велико чинило то по |
| дује се што... знам већ, и ја сам му се некад радовао...{S} Само му се ја не радујем, јер не зн |
| блене и мисли у себи: »Бадава, овај ће некад бити министар!«...</p> <p>— Имаш ли, море, каква |
| квено звоно, окупе се и онако исто, као некад што је гледао, улазе смерно у цркву...{S} И све т |
| се бунио њиховим смислом, који му се по некад учини заношљив... онако младићски.{S} У том наиђе |
| амо га жути капут опомињаше, да је и он некада био <hi>нешто</hi> — цензор велике гимназије!... |
| , ради и живи.{S} А он, онако исто, као некадање стидљиво ђаче, одвојио се у крај и осећа се ту |
| ицу јој исписан велики ужас.{S} Гледа у некадањег друга, као у неко чудовиште, и пита <pb n="63 |
| ским пословима, чисто не вероваше своме некадањем благовању.{S} А све налете одједном, као вихо |
| и свиње, вуче ђубре на њиве... и то он, некадањи цензор велике гимназије!...</p> <p>А како је о |
| е... све да изучи, па да буде као његов некадањи господин; онако исто да подигне једно раме, да |
| обратим игуманов (имају их сви игумани) некакав староислужени »чиновник« без пензије (бави се с |
| а.{S} Осети се одмах нешто манастирско, некакав нарочити дух и тон, својствен само светим кућам |
| котање воде, које потраја дуго, па онда некакав громки груби глас уз предисање, и онда замумла |
| чека се на руке, испод њега се искотрља некакав сламни шешир, а над самом његовом главом настав |
| ркву.{S} А за њима достојанствено ступа некакав дугачак брадат поп у дугачкој, необична изгледа |
| још више збуни, задрхта и опет промуца некакав одговор.</p> <p>— Враћај се натраг, невољо једн |
| но, чисто, уредно... на вас завеје отуд некакав нарочити дух уљудности, честитости, дух лепога, |
| ва и у сну осећа леп мирис сламе и чује некакав необичан разговор...</p> <p>— Од куд овде женск |
| , у тој сивој магловитој даљини настаће некакав нови, друкчији живот.{S} Он не зна баш какав је |
| у јавише из крајње воденице, да се види некакав дим код Савине испоснице.{S} Послао је и момке |
| </p> <p>По свој прилици отац Сава учини некакав покушај руком, јер тетка озбиљно настави:</p> < |
| малу и необично прљаву марамицу, одреши некакав завезак, извади бакрени марјаш и спусти га на и |
| е и учини му се као да одједном упаде у некакав други, мрачан и ужасан свет...{S} И како то би. |
| е, развукоше му се широке дебеле усне у некакав груб полуосмејак, а потуљене очи засветлеше и г |
| ва лица, све се помешало и претворило у некакав велики осветљен круг, који се преврће по столу, |
| Калуђери само гледају тупо, промрмљају некакав нејасан одговор и уклањају се журно, да не чују |
| х и протестантских богослова-научењака, некаква причања из реторике и књижевности... све се то |
| логике и психологије невешта професора, некаква чудна, високоучена историја старозаветног текст |
| Данас је недељни дан, игуман има госта, некаква чиновника из Милановца, па пошто се готови већи |
| е пређашње јасне, одређене намере...{S} Некаква непојмљива предавања из логике и психологије не |
| ицу: напомену, како се у манастиру чува некаква тридесетогодишња реликвија, коју би <pb n="173" |
| ван, једном усамљеном улицом, наишао на некаква доброћудног, како се њему учинило, чичицу.{S} Ч |
| још свија на души, али гле: ово је сад некаква друкчија, топлија, светлија, но јача туга...{S} |
| буде то митрополит.{S} Чак је једном од некаква хаџије са Теразија, за кога му после рекоше да |
| ранице, која је одвајала његов живот од некаква друга, непозната му живота, да ће због тога од |
| одговори му сељак, претурајући листове некаква уџбеника, који беше сав ишаран крупним црквенос |
| женом, Макарије се претвори да га обузе некаква болест »и не коснувсја невјестје, чист изиде от |
| а никога.{S} Пред њим, у слами, ваља се некаква шарена крпа, тканина...{S} Нешто се навуче на о |
| ичне књиге, а уз образе му вазда појури некаква ватра, цело му тело обузме пријатна топлина, ср |
| } Али при крају запе: стадоше се ређати некаква неразумљива имена, и речи; он обрте неколико ли |
| тачака, подигнуту у сред дворишта около некаква дугуљаста камена са <pb n="33" /> лименим покло |
| мо далеко хеј, вије се и пружа у дужину некаква беличаста магла, а под њом се вијуга и беласа н |
| одморити, па ће опет на посао...</p> <p>Некаква необична црна дружина излази из шуме и ступа на |
| осматрати, како принесоше <hi>томе</hi> некакве свеће и дадоше му у руке.{S} Он стаде махати св |
| } Откуд!«... и он напреже памћење...{S} Некакве нејасне, оделите слике ноћашњих снова — шта ли |
| па и они пребирају и стругућу ножићима некакве кости, слушајући причање Василијаново.</p> <p>Љ |
| е види се ништа, само севају пред очима некакве тамне нејасне слике: приближиш се каквом жбунић |
| e>«.{S} Одмах на другој страни наиђе на некакве речи, које му се учинише незгодне за ову свету |
| дигнувши руке у вис, као да се брани од некакве напасти.</p> <p>— Чекај, брате... шта ти је! уз |
| кренут храму, претурајући тамне листове некакве црквене књиге.{S} Сва браћа-монаси, у празнично |
| рати и седе, чуло се да преврће листове некакве књиге.</p> <pb n="217" /> <p>— Видиш... искашља |
| де фијук, чује се нека журба, преношење некакве клупе, чепају и шушкају опанци...</p> <p>— Онај |
| шаше како се господа шале и како говоре некакве речи, које нико не разуме (тако се бар њој чини |
| ах тетка изиђе и испљусну чисту воду из некакве ћасе, па пође опет натраг.</p> <p>— И тебе, и т |
| од тада се непрестано уз њу помаљају и некакве нејасне калуђерске слике, у којима често Љубоми |
| о, да је он прешао <pb n="195" /> преко некакве границе, која је одвајала његов живот од некакв |
| муца он, и одједном, као да пређе преко некакве велике препоне, дахну душом и прође му пријатна |
| изазва у његовим нервима читаву струју некакве нове, непознате му до сад топлине или зиме... н |
| ају из памети, а на њихова места долећу некакве друге — нејасне, магловите, не разуме их баш ни |
| е уплашеним очима, гледати како се црне некакви каљави дроњци на криваји, како се тресу и љушка |
| сата.</p> <p>— Љубомир, одговара Никола некаквим танким, изнемоглим, преплашеним гласом, од ког |
| ви освјашченаго«.</p> <p>Поче читати са некаквим непријатним предуверењем, али се, после дваест |
| углу, не гледајући никуд у страну, над некаквим печењем, па <pb n="115" /> обојица држе у једн |
| има и, промоливши само главу, проговори некаквим замрзнутим гласом:</p> <p>— Стоја неће више да |
| и школу.{S} Већ је знао доста лекција о некаквим минералима, о кристалима, о тврдоћи и хемиском |
| ..{S} Од тада је непрекидно трчкарао по некаквим порукама и радио у кући као роб, радио без одм |
| листове, на којима беху »предисловије«, некакво »извјешченије« и још неке друге ствари, на које |
| баш ни мало, али осећа некакву топлину, некакво задовољство од њихова присуства.{S} Под утицаје |
| бу.{S} Отуд се чује сипање воде у чашу, некакво цвркање и мало затим глас:</p> <p>— Стакло!</p> |
| ко шушти злослуто... и он већ предосећа некакво велико зло...</p> <p>»Али шта је ово?...{S} Отк |
| рце дође тако пуно, у грудима га задише некакво радосно расположење, и он се гуши, грца од нава |
| гу животу, деси се да му изиђе пред очи некакво чудно виђење <pb n="144" />, у облику дивне, не |
| Могло се опазити, да се спрема извршење некаквог општег, раније смишљеног плана, с којим се, ка |
| ко.{S} Арсеније рече да ће у шуму, ради некаквог јесењег лековитог корења, али још од капије об |
| рим и злим газдарицама, о Чукурлији или некаквој Делиској чесми, о младим и душевним куварицама |
| еликошколац својим необичним држањем... некаквом гордом уљудношћу, достојанственим погледом и п |
| одоше и старији ђаци, и Светозар оде са некаквом »легијом«, оде и »господин«...{S} Љубомир се о |
| ђак, архимандрит фркну носом, промумла некакву претњу и узвикну оштро:</p> <p>— У Јасеновац!.. |
| бе... насмеши се блажено, као у сну, на некакву пријатну слику и одједном се трже...{S} Сетио с |
| те, не разуме их баш ни мало, али осећа некакву топлину, некакво задовољство од њихова присуств |
| она погледа иронично његов жути капут и некакву извешталу шубару: што си ти <pb n="53" /> горд, |
| аћи ’вако... узвикну он и хтеде учинити некакву гимнастичку вештину са Николом, али га овај узд |
| и мотке! узвикује му Велимир, пружајући некакву дугачку белу мотку.{S} Одупири се њоме, па се н |
| де се извлачити иза стола, изговарајући некакву претњу, псовку...{S} Гости пружили руке према њ |
| ше из очију.{S} У овоме причању нађе он некакву сличност <pb n="46" /> са својим бегством од ку |
| д се добро разгори!...{S} А Никола узео некакву сасвим другу позитуру и изглед: није му држање |
| оћи, био сувише нервозан, па је налазио некакву сласт у томе, што сад сви трепте од његова глас |
| Игуман доиста оборио главу и нашао се у некакву послу са чашама.</p> <p>— Да, потврди Никола та |
| <p>Отац Сава опази да је Љубомир пао у некакву незгоду, па викну благо, али доста озбиљно:</p> |
| поглед, све се утростручило и прешло у некакву побожну збиљу, која изгледа смешна на дечјем ли |
| , сасвим друкчија... укочена, сплетена, некако онако...{S} А како јој је лепо стајало јуче прос |
| оласка Љубомирова у манастир.{S} Зимус, некако пред Божић, преместише оца Максима у једно веће, |
| еном тихом разговору.</p> <p>— Брате... некако не умем да ти кажем, стаде Велимир излагати свој |
| сподине, шта је ово?...{S} Да видите... некако друкчије...</p> <p>— Ама ти једнако ту твоју књи |
| то почело.{S} Све мисли о <hi>томе</hi> некако почињу од Београда, али он ипак не може да се се |
| е за <hi>то</hi> спремао, па ет’!...{S} Некако ми онако знаш... као да сте ми и ти и Нићифор не |
| сто црне маље.{S} Па кад издигне рамена некако његовски и пође, Љубомир само блене и мисли у се |
| рзе примене својој вештини, а и врућина некако баш не располаже човека на тако теже радове, те |
| је, он и ова девојчица, сами, да га она некако страшно гледа, и да му није немио тај поглед.{S} |
| не разуме...{S} Очекиваше да се то све некако исправи.{S} Али га последње недаће саломише, ист |
| о ми, што сам се навикао.{S} И да ми је некако да овако остане једнако...</p> <p>— Па како... п |
| } Само ме забуњују!{S} Ето, и сад ми је некако тако... тешко ми«...</p> <p>Кад се опростио са с |
| у, била затурила међу батацима, а он је некако изненадно набоде виљушком.</p> <p>Али гости из г |
| мо угледа много, много људи... и сви се некако црне, као да су у тами.</p> <p>Из те магле изиђе |
| у опште удаљено место од света, али се некако сам, на основу стеченог знања у школи досети, да |
| го мирнији од маторих.{S} А и матори се некако упитомили, па слатко трепћу, чим опазе тетку, и |
| ело обузме пријатна топлина, срце му се некако стегне, не зна ни сам: да ли плашљиво или радосн |
| пачице и друге пољоделске справе још се некако сумња...{S} Леонтије се добро сећа што је гледао |
| за кога му рекоше да ће бити владика, и некако је нејасно своја маштања мешао са тим, не разуме |
| прстима, принесе је отвореним устима и некако одједанпут, не наслањајући чашу на уста, само пљ |
| насмеши, а Максимово лице дошло бледо и некако онако... необично.</p> <p>— Оче Максиме, поче иг |
| постали гушћи и црњи, и он се сад држи некако сасвим друкчије... независније, озбиљније.{S} Не |
| тео би да мисли о кући, али му те мисли некако брзо ишчезавају из памети, а на њихова места дол |
| 50" /> његовом душом и он стаде осећати некако друкчије... није као до сад.</p> <p>»Шта је ово! |
| сасвим покорне, поштене.{S} Ово ће бити некако ваљано момче као поручено за мене, само да га од |
| уманом, то Арсеније!{S} Па чак и Максим некако необично опружио свој гломазни нос, и ако не мож |
| очи, којима никад не гледа право, него некако у косо, и опет гледа човека у очи.{S} Па ход гос |
| иже... и таман да ме удари у главу, оно некако прође кроз мене, па се опет врати натраг и стане |
| огао бити такав!...{S} Па опет је он то некако у својој главици помирио, и опет је остало: да и |
| зе њени родитељи; благосиљају и гледају некако весело-свечано...</p> <p>»А-а!... шта ово би ?!« |
| ненади кад је угледа оваку.{S} Дошла му некако друкчија, сасвим друкчија... укочена, сплетена, |
| Гледа као да се моли Богу...{S} Очи му некако сасвим покорне, поштене.{S} Ово ће бити некако в |
| {S} Кад му што другови говоре, гледа их некако благо и у исто време, реко би, забринуто, на лиц |
| , а мало затим — да се венчао...</p> <p>Некако наодмах по одласку Нићифорову, Леонтије отпутова |
| послале господину архимандриту... знаш, неке из Јасеновца, саопшти јој он лагано, као неку вели |
| а он да дембелише... ха-ха-ха...{S} Има неке »планове« човек са њим: зацело ће га у владике!{S} |
| Он затурио чабрњак па леђа, па гледа на неке њиве, преко од механе и казује нешто жени, која, с |
| : аха! и тај узвик као да га наведе на неке мисли. »Ето, уче... то је лепо, мисли игуман.{S} Т |
| орицом добро укљукане ћурке и гуске, па неке младе дебеле пловчице пржене на кајмаку, па сваких |
| је донео игуман из Прњавора, од његове неке... <pb n="91" /> Зграбио сам је, ову холбу, још из |
| анђелски«.</p> <p>У оно време још беше неке строгости по манастирима: старешина је пазио на св |
| н већи посао, седе крај ватре, промотри неке тамне крајеве пећине сасвим обичним равнодушним по |
| а трећу засејану детелином, па подизати неке многе а веома потребне привремене оградице од трња |
| ного мислио.{S} И тамо још... читао сам неке књиге па сам много о томе мислио.</p> <p>- Па то ј |
| осматра једног бумбара, који облеће око неке дупље, начињене руком у сену...</p> <p>Уморан је и |
| у руком преко лица и чела, откуд падаху неке капљице.{S} Да л’ то беху грашке зноја или сузе, п |
| малени издубени престо, на коме стајаху неке старе црквене књиге, што их монаси остављаху за це |
| исловије«, некакво »извјешченије« и још неке друге ствари, на које он не сврну пажњу.{S} Нађе п |
| вино.</p> <p>Поче да се пије без реда, неки од гостију потражише воде.{S} Игуман мрдну Николи: |
| дсуствоваху они обични гости.{S} Прота, неки духовит весељак, непрестано је правио шале на рачу |
| по кујни (а била је сама).{S} Муж јој, неки прост и добар, блесаст сељак, стараше се само да с |
| и посвађају се некипут са својим попом, неки га чак и опсује, па истог дана, кад му попа улази |
| ; ваљад’ није ништа украло или 'нако... неки паксијанлук урадило?«...</p> <p>А мали бегунац све |
| бе...{S} Чудни су ови свети књижевници: неки пут се и они прођаволе...</p> <p>— Је ли то светац |
| ир већ зажмурио, настави лакшим гласом: неки млакоња...{S} Није за наше друштво, то се баш види |
| ако... знаш сам да је слаба стомака.{S} Неки пут га одиста тако завије и заболи, <pb n="93" /> |
| а измаглица, која сањалачкој души улева неки тајанствени смисао...</p> <p>Докле, ах, докле ће с |
| ..{S} Једног лепог дана бануше изненада неки људи, објавише глупо-пренераженом Максиму да се он |
| униште! привикаше и прекидоше говорника неки, којима је грло веома засушило у току дуге беседе. |
| ко би, забринуто, на лицу му вазда игра неки свечан побожан изглед.{S} Пред калуђерима је веома |
| леве стране, збивени у скамијама, седе неки ђаци, калуђери, шта ли су, а напред, тамо куд га г |
| е много ноћу мислио...{S} И код њега се неки пут омакло, па оде на другу страну...{S} Почне о Б |
| би дочекао допуштење.{S} Ни на Божић се неки пут не сете да понуде чашом вина...</p> <p>— Шта т |
| с у једном воћњаку.{S} Очни капци му се неки пут прикупе јако, кад се нађе која киселија јабука |
| мислећи више о самоубици.</p> <p>Ђаци и неки момци беху још раније отпуштени, и сад, од онолике |
| главе...{S} Нека чудна тајанственост и неки нејасан светитељски смисао трепери и вије се око о |
| крају пећине, где беху зарезани у стени неки крстови и једна удубена ниша са равном плочицом, з |
| истрчаше на посао.</p> <p>— Баш си и ти неки...{S} Овде се тетки омаче такав придевак, какав се |
| и?...</p> <pb n="159" /> <p>— Баш си ти неки... плану девојче и хтеде нешто непријатно Велимиру |
| не знам.{S} Зацело су онда морали бити неки друкчији људи, и сав народ...{S} А ово ти је код н |
| оста.{S} Него ми онако дође, као да сам неки други човек... друкчије и мислим и све...{S} То шт |
| а тако светло, радосно и блажено, да он неки пут у себи помисли: »Да ли су били овако срећни Ан |
| врати натраг и стане играти далеко, као неки велики, велики коњ...{S} Ја му лепо видим сапи, и |
| и то испричам, настави Никола.{S} Дошао неки професор из Крагујевца и заноћио код игумана.{S} И |
| мами ме нека лепота... отвара се полако неки <pb n="135" /> лепши живот, шта ли је то, ја не зн |
| ш по туђој наредби.{S} Хтео би се дечко неки пут забавити чиме, хтео би сести на онај сниски ху |
| ће да сви <hi>тако</hi> живе, него само неки...</p> <p>— Као, на пример, ти!{S} То баш ја и вел |
| зети десетина хиљада, да се попуне тамо неки други рачуни...</p> <p>Али ова драгоцена крава—муз |
| чки... шта чиниш заједнички?{S} Изиђемо неки пут онако... у село, где се скупљају девојке, па т |
| ко се ко сам не јави.{S} Нићифор се, по неки пут, при исповести какве средовечне жене, одједном |
| дичину, од поноћи до зоре, али га је по неки пут и сунце варало.{S} Јео је два пут дневно хлеба |
| {S} Напољу се чује граја, разговор и по неки гласнији смех.{S} То су подолазили кметови, одборн |
| е и грицкају детелину коњи, фркнувши по неки пут широким ноздрвама или лупнувши поткованом копи |
| рснуше у смех. — Мене, знате... само по неки пут стомак... онако... завије, а <pb n="138" /> ни |
| ана коса...</p> <p>Тишина...{S} Само по неки цврчак зрикне, и залелуја се тихи, сањиви ноћни ла |
| разно је, као од стаклета.{S} И само по неки уздах, што се отме из саломљене душе, показује да |
| и то многи раде па лепо живе, и још по неки стекне...{S} Само за прво време, док ме не приме у |
| де задржати Љубомира.{S} Видиш да је то неки, овај... он погледа оком у страну, и видевши да је |
| обичај да пред њима што прича, осим што неки пут, као мимогред, напомене, како му његово високо |
| оватије.{S} До сад је мислио да има бар неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: тукли га ш |
| S} Ја кажем већ тако и тако...{S} Добар неки младић, вели она, и ваздан тамо...{S} Заборавио са |
| лепо нашки, љубакамо се, као на прилику неки голубови.{S} А овај Велимир, чујеш, то ти је за чу |
| онако у вољи игуману.</p> <p>— Биће му неки лумп-камарат, кад овај иде у варош, шапуће Никола |
| .</p> <p>Једног дана дојаха пред механу неки коњаник, а за њим пандур са пушком о рамену.{S} Ме |
| осећа испуњен, као електрична батерија, неким веселим одушевљеним осећањем, па би хтео тај напо |
| и за том даљином и за тим светом као за неким чаробним местима, где се друкчије живи, слободниј |
| а она двојица из Брежђа... један већ на неким великим чколама, а брат му учи <pb n="17" /> за п |
| , неутешно, очајно...</p> <p>И опет, са неким сетним, тужним и уједно блаженим осећањем побожна |
| Сва браћа-монаси, у празничном руху, са неким напрегнуто озбиљним изразом на лицу, стоје уз пев |
| није прави створ божји, него се узео са неким силама, вилењацима, шта ли су.{S} Она више не има |
| а га тапка по раменима и вуче у собу са неким новим, сладострасним изразом на лицу; час му се М |
| што је тражио или очекивао, узвикну са неким полусмехом:</p> <p>— Кажем ја... у свеце хоће!... |
| очи, погледа жену пажљиво, па прошапта неким уморним и стидљивим гласом:</p> <p>— Хлеба!</p> < |
| и на путу газдина воља.</p> <p>Кад пође неким послом, може му се десити да узгред види Саву, да |
| о хоћете да ме упропастите? пита Максим неким злослутим гласом, у коме се чује и очајање и — пр |
| опази.</p> <p>— Са чесме? запита игуман неким меким гласом, који даваше упитаноме доста повода |
| ично.</p> <p>— Оче Максиме, поче игуман неким особитим наставничким тоном, из кога јасно провир |
| .{S} Она каза оцу ко је, од куда је и с неким нарочитим, значајним гласом, напомену, да он траж |
| још жешће, изговарајући с нагласком и с неким дивљим задовољством ову руску пословицу, коју је |
| о тебе, одговори он, гледајући је као с неким снебивањем, т. ј. са погледом, <pb n="26" /> који |
| ејасном злобом и узбуђењем.{S} Он викну неким новим, јасним, декламаторским гласом, који одјеки |
| и.{S} Кад је толико стекао, да је могао некима у конзисторији позајмити по пет, шест стотина ду |
| њему...{S} И његови сељани посвађају се некипут са својим попом, неки га чак и опсује, па истог |
| по предању...{S} Чуо је и пре тога, од неких богословаца, да је Антонијево житије написано нај |
| угарске слоге, морају се обрнути уши од неких моралних разлога и правила.{S} Само, докле ли ће |
| гови се окупе око топле пећи, поваде из неких тајних места бутеле, хлеб што се меси за самог иг |
| и зебњом, он се само стреса под навалом неких нових осећања и збуњено гледа у оне јасне плаве о |
| ом га преварили те истуцо и попио литру неких морских орашчића...{S} После се и сам игуман упла |
| м горе отворише се неколико пута врата, неко прође ходником, али он беше заузет дубоком и новом |
| орити...{S} Неко лупну виљушком о чашу, неко зашикта устима, те се гости умирише.{S} Сви се учи |
| помисли: »Е, мој владико...{S} Мислиш, неко је луд да храни готована.{S} Ови калуђери да се по |
| ва грла, а он се малко променио у лицу: неко би помислио да га је стид, али није; њему је само |
| дајући на знање да жели говорити...{S} Неко лупну виљушком о чашу, неко зашикта устима, те се |
| се у ризу радости, рече архимандрит, а неко, у исто време, огрте новоме брату широку мантију.{ |
| и се од неочекивана одговора, као да га неко поли врелом водом.{S} Он скочи и стаде се извлачит |
| <p>Велимир се одједном трже, као да га неко ошину изненада; једним скоком дојури до звонцета и |
| ка заспао, а у исто време осећа како га неко снажно дрмуса и виче му над главом:</p> <p>— Устај |
| ..</p> <p>Учини му се да сиђе пред њега неко ново, до сад невиђено биће, одједном се споји са < |
| аци погледаше Максима, као што се гледа неко, кога ће сад да нагараве, а Максим, чувши за литур |
| груби глас уз предисање, и онда замумла неко тамо:</p> <p>— А-а...{S} Ала ли сам загорео!...</p |
| ачајно.{S} Манастир је полагао право на неко старо запуштено воденичиште, на једном сеоском пот |
| ше, гледајући у таван, слевајући у уста неко мирисно старо манастирско вино...</p> <pb n="172" |
| , велим... у манастир?</p> <p>Он поћута неко време, па одједном као да доби вољу да све искаже |
| ласа, неће ли га жива душа чути, кад се неко иза самих његових леђа продера:</p> <p>— Ко је то! |
| ене загушено женско смејање, као кад се неко узалудно уздржава од смеха.</p> <p>Љубомир само по |
| бомир уплаши.</p> <p>— М-м-м... чује се неко мумлање и опет потковане цокуле настављају посао.< |
| е о школовању, и тако редом све, док се неко не сети, те изнесе пред уморна приповедача хлеба и |
| м, амвону, окренут њему леђима, стајаше неко, обучен исто онако, као што је насликан св. Сава у |
| онај ватрени сач почиње тамнети...{S} И неко га диже у висину са целом столицом, па љуља, љуља. |
| се и питам једнако: је ли ово Сава или неко други.</p> <p>Опет настаде ћутање.{S} Тек ће, посл |
| Тек онако дође му у главу: »Да проведем неко време у манастиру... ’нако само...{S} Није због че |
| си се загледао! викну му над самим ухом неко, тањим женским гласом, који одјекиваше пријатно.</ |
| и дирале...</p> <p>»Мора да је потказао неко од ових!...{S} Видео Светозара кад је писао«...</p |
| се у њега...</p> <p>Изгледа му сад као неко необично лице, о коме је много слушао, али га до с |
| о што је.{S} Сад му се оно показало као неко откривење, као давно очекивано чудо.{S} Сад би мож |
| ецимо, дође у манастир владика или тако неко од оних великих... оних, хм... па ови моји запевај |
| оветно викање и замре у даљини...{S} То неко псује непажљива чобанина и напомиње му шта га чека |
| живот«...{S} Љубомир осети како га опет неко поведе преко хладног, каменом <pb n="197" /> попло |
| ужас.{S} Гледа у некадањег друга, као у неко чудовиште, и пита <pb n="63" /> се у страху: да ли |
| и пићем лица својих другова...</p> <p>У неко доба Василијан дозва шумара и воденичара, и посла |
| суморно црни и баца на душу гледаочеву неко тужио, сетно осећање.</p> <p>А у дворишту и по ста |
| атрао службу митрополитову.{S} Прође му неко грозничаво дрхтање целим телом...{S} Али он то не |
| p> <p>— Еј, море... шта радиш ту? викну неко испред њега.</p> <p>Он се осврте, погледа у човека |
| приступачно, весело, искрено...</p> <p>Неко лупну о врата, и зачу се Велимиров глас:</p> <p>— |
| тко трепћу, чим опазе тетку, и стану је неког белаја мувати по угловима ходника или кујне, освр |
| лучајно су, вели, дознали где је, преко неког Светозаревог друга, учитеља из околине манастирск |
| иколу, али ово није његов глас...{S} То неког даве... видиш како је скомолао!«...</p> <p>— Дост |
| а то они хоће?... чуди се он у себи.{S} Некога питају... а-а!... мене питају!«... и он напреже |
| бичају, дурну, стаде праскати и псовати некога по кујни (а била је сама).{S} Муж јој, неки прос |
| p> <p>— Што допусти?!... прекореваше он некога у боном заносу.{S} И сад нисам више онај, који с |
| ао да својим злослутим гласом опомињаху некога: »Хеј, не дај!«...</p> <p>Манастирске шуме се пр |
| о једну себи, а сад је предузео, да, по некој новој методи, изради и Нићифору.{S} Луб је готов, |
| е још једаред Велимирова породица као у некој сјајној магли...</p> <p>Игуман скочи, узе стакло |
| кну...</p> <p>Љубомир се сав нађе као у некој тами, ништа не види, блене пренераженим, исколаче |
| ли тек онда, кад је нови игуман, у току неколиких година, разјурио из манастира стару братију и |
| за дуга маштања; он прочита, на допаду, неколико листа па, не размишљајући много, рекне у себи: |
| и вика оног сељака, и сад му се чини да неколико гласова викну за њим...{S} Он наже кроз један |
| /p> <p>Пошто је путовао цео час, угледа неколико великих сена и око њих доста навучених нездену |
| аков?...{S} И калуђер нестрпљиво изређа неколико старијих, зрелих људи, које је знао...{S} И св |
| , који се, усред шуме, издигао у вис за неколико стотина метара, обрасо шипражјем и кржљавим др |
| ан од платна, у који је цела чета осула неколико плотуна.{S} Жуње и детлићи, на јакој студени, |
| ринуо млади монах.{S} У сваком селу има неколико домаћинских кућа, где калуђери вазда ноћивају, |
| {S} Ту је наш познаник, прота Спира, са неколико попова и ђакона из резиденције, ту окружни про |
| засу све манастирске воденице, а после неколико недеља прохуја чувени циклон руднички, пообара |
| дана Љубомир је био пријављен, а после неколико дана испитан и примљен у први разред гимназије |
| говим очима раширио...</p> <p>Тек после неколико добрих гутљаја лице му се разведри, очи стадош |
| -е-е-р..{S} Ћутите-е-е!...</p> <p>После неколико секунада појави се на вратима чика-Јоца, са пр |
| гов живот... па у шуму!...</p> <p>После неколико тренутака како изиђе Максим од »комисије«, опе |
| сад гледај... научи све...</p> <p>После неколико недеља, на своју велику и неописану радост, от |
| </p> <p>Игуман остаде сам.</p> <p>После неколико тренутака, кад не остаде живе душе у дворишту |
| па мислим да сам залутао.</p> <p>После неколико минута Љубомир се грејао и сушио поред топла » |
| ако мокро и хладно на сто.</p> <p>После неколико минута утрча Никола са стаклетом, с кога још к |
| у манастира, пошто је стари игуман, пре неколико месеци, умро, изјавивши жељу: да га његово нај |
| /p> <p>И све исто онако, као што је пре неколико година било: ђаци јурну после предавања у двор |
| љно да се начуди: онај исти кога су пре неколико недеља извукли полумртва из испоснице, о коме |
| ек опет имао чим занети.</p> <p>Још пре неколико година учини се велика промена у цркви.{S} Да |
| уке.{S} Забринути богословац прогура се неколико пута кроз гомиле деце, која стајаху пред школс |
| у читање...{S} Над њим горе отворише се неколико пута врата, неко прође ходником, али он беше з |
| ш јасно ни за полну разлику.{S} Тако се неколико пута прекомбрљаше једно преко другог, док се н |
| е, одобрише тај поступак.{S} Велимир се неколико пута значајно погледа с Нићифором па са Васили |
| ће.{S} После освећене водице, попију се неколико кава и ракија, и домаћин управља обично питање |
| ква неразумљива имена, и речи; он обрте неколико листова — опет позната прича о Јосифу.{S} Чита |
| о је викао?</p> <p>— Цензор, одговорише неколико гласова.</p> <p>Цензор стидљиво обори главу, и |
| ладити и сукати брке.</p> <p>Не прођоше неколико минута после прве чаше триестогодишњака, а она |
| једним истим, младићским животом, кроз неколико часова постати сасвим <hi>други</hi>... биће о |
| се сјајни котур, који ће за мало, кроз неколико тренутака, прснути блиставим као ватра, дивним |
| аву и одговори:</p> <p>— Чекај.... кроз неколико месеци видећеш... ако Бог да.</p> <p>— Како... |
| елики комад прљаве проје, соли и лука и неколико јабука.</p> <p>Прихватише се јела с правим зад |
| си: ђак!... .</p> <p>Љубомир се збуни и неколико пута премести тежину тела с једне ноге на друг |
| еље, један гломазан, мастан липов сто и неколико кривих поломљених столица.</p> <p>— Ене, три к |
| икад чуло за такву књигу.</p> <p>Отвори неколико првих листова и прочита један стих, која му пр |
| буде брзо готов, јер га је мало: опрати неколико тањира, очистити »господинове« ципеле, то је с |
| езени марамчићи!... узвикну она, вадећи неколико марамица, које Леонтије није метнуо у свој џеп |
| оге промене.{S} Кроз шуму можеш провући неколико пластова у реду, да не закачиш о дрво; уљаник |
| </p> <p>Пред госте наместише послушници неколико боца тамно белог, необична изгледа, вина.{S} А |
| у старешинству наследи.</p> <p>Обишавши неколико већих манастира, упознавши се са њиховом уредб |
| доле, испод груди, нешто стезати, и он неколико секунада стајаше као камени кип.</p> <p>»То је |
| кога је он добро знао и већ се насмејао неколико пута чичиној шали, коју води са ђацима.{S} Чич |
| S} Мило му што сами гости затражише ово неколико боца, које ће му спасти читаво крдо стоке, да |
| он, гледајући несвесно, блесаво још ово неколико људи, повика им:</p> <p>— Лонцолизи!{S} Манаст |
| м задовољством седео, мислио, сањао, по неколико часова, док се не врати весео Велимир.{S} Он ј |
| му за сад.{S} Антоније и други иноци по неколико дана нису ништа окусили, па зар не може и он т |
| Само нећемо два, него у свакој руци по неколико.</p> <p>Домаћица се смеје весело, одвраћа шалу |
| ао о овим незгодним речима, читао их по неколико пута и све више се бунио њиховим смислом, који |
| г луба, од дебеле хартије, који се, већ неколико дана, глади, кваси и суши...</p> <pb n="181" / |
| се наслонио на доксат па, и ако је већ неколико пута гледао ове исте призоре, сад му све дође |
| нети новога, а стварнога и кориснога, у неколико манастирских ливада и њива.{S} Гвоздени плуг б |
| су биле ауторитетне за све госте, па у неколико и за неповерљиве игумане.{S} Тек оба се игуман |
| валило.{S} Он се склонио у хлад, између неколико великих сена, зденутих <pb n="11" /> једно уз |
| .</p> <p>Љубомир је улазио у ову пећину неколико пута, једном са Николом и Велимиром.{S} Место |
| танким сукненим чакширицама, а било их неколико, као и он, у масним, прљавим, искрпљеним кошуљ |
| улази у овакову одају, после испијених неколико чаша шљивовице, насмејана лица и раздрагана ср |
| и се: ти залагуј слушкињу како год знаш неколико дана, док се ја добро упознам с газдарицом, па |
| ишо је из школе празна слеђена срца, са неком злом слутњом <pb n="57" /> на души.{S} Да ли ће ј |
| све игра пред очима весело, сјајно, са неком лаком, паучинастом измаглицом.{S} Он још разазнај |
| другом празном углу.{S} Љубомир му, са неком тајанственошћу и оном неотесаном сељачком, бејаги |
| и светлећи очима на младу прасетину, са неком побожном жудњом и осетљивим дрхтањем руку.</p> <p |
| кнути...{S} А она кад почне, и он се са неком гордом хвалисавошћу насмеши... мој брате, севају |
| И он и Василијан предадоше се послу са неком новом за себе, грозничавом журбом...{S} Стадоше н |
| се овог лета вратио из школе, носио се неком тешком оловном мишљу, <pb n="240" /> коју је чест |
| еше, дођоше као мртвачки, а очи севнуше неком нејасном злобом и узбуђењем.{S} Он викну неким но |
| ашући главом, као да се нечему чуди или неком прети.</p> <p>— ...{S}Као да их је туркиња родила |
| само баци око на књигу и, као да говори неком другом, рече:</p> <p>— Није то за тебе још.{S} Не |
| ад је сав <pb n="191" /> ваздух испуњен неком немом тугом и црном туробношћу, да му одједном св |
| о о животу.{S} Све се то креће само, по неком, давно утврђеном, поретку...{S} И сваки је задово |
| , раскравили се и гледају победнички, с неком гордом сујетом, као да је сваки од њих прави Хаџи |
| воде, а око њега миришу, зелене се и с неком величанственом тишином дижу се у вис китњасти бор |
| .{S} Чича му метну руку на раме и као с неком хвалисавошћу узвикну:</p> <pb n="41" /> <p>— Аха. |
| е руке прилога.</p> <pb n="211" /> <p>У неком убогом кућерку, превила се суха, исцеђена муком и |
| вори Љубомир гласно, одушевљено, као да некоме прети, са великом милином на срцу пада земљи и д |
| н је за себе смишљао све нешто особито, неку нарочиту стазу, којом нико није пролазио.{S} А оно |
| На њено место намести отац Сава другу, неку Пречанку из Руме, ну ова беше још милостивија срца |
| шале, па иде послушно, а јахачица пева неку чобанску песмицу и жудно погледа на студенац, где |
| р...</p> <p>Наш планинац се наслонио на неку градиницу од тачака, подигнуту у сред дворишта око |
| онтијевих »подвига«, који ће, тамо кроз неку годину, сами собом наступити...</p> <pb n="202" /> |
| дрекне ни једну чашу.{S} Почиње осећати неку незгоду у глави и стомаку, али још су му ведре мис |
| оређаше око шпорета, а Љубомир, добивши неку крпетину од момака, леже на једну клупу, покри се |
| з Јасеновца, саопшти јој он лагано, као неку велику тајну.</p> <p>Леонтије оде у своју ћелију, |
| м празним бакрачем на леђима, обучена у неку цицану сукњицу, иђаше за њим.</p> <p>— Чији си ти |
| грубом камилавчицом на глави, обучен у неку уску, неспретну мантију, превио се наш смерни Леон |
| зрађена црквено-словенска писмена као у неку светињу.<pb n="126" /> Стаде превртати листове, да |
| тричева... сви окупили једно, сви имају неку невољицу...</p> <p>— Ови су сви подолазили да што |
| макне ногом.{S} Само му покажи на путу неку травку, која није баш обична, па викни : отровна т |
| м, подупро главу десном руком, па гледа некуд пред собом.{S} Поглед му је празан, бесмислен, ка |
| уну: »Соломунов храм... мудрост... и од некуд му дође на памет — Соломуново слово !«...{S} Јест |
| <p>— Љубомире, бога-ти-си, проговори од некуд из таме његов професор рачуна, кога познаде по гл |
| бездан и није га ни мало страх, јер од некуд зна да се неће убити...{S} Ипак се трже кад паде |
| ку, али се опет обрте шуми и загледа се некуд...</p> <p>Учини му се да сиђе пред њега неко ново |
| } И осећа како се његова столица понесе некуд у страну, па оде, оде... и њега носи, накривљена |
| азбацана, кудрава коса, очи му заиграше некуд у напред, не гледећи ни у кога.</p> <p>Гости се з |
| у да рано површе што имају, па се и они некуд дигну, нестане их, као у маглу.{S} Чобани затворе |
| тешко уздахну, усправи се и, гледајући некуд у мрак, проговори:</p> <p>— Што бегам из собе, ве |
| мерно блажено задовољство.{S} Гледајући некуд у даљину, примичући се друговима, он прозбори:</p |
| о ’но рече: празна душа... и да је хтео некуд полетети...{S} Е, мој бане...{S} Нису толики прав |
| ... у мени заигра срце, повуче ме нешто некуд... мами ме нека лепота... отвара се полако неки < |
| ло, што се спустило на земљу, мами душу некуд напред, и све се човеку тада нешто хоће... и он б |
| н дозва шумара и воденичара, и посла их некуд.{S} Калуђери сви, осим Леонтија, веселим намигива |
| ..{S} Тек ја бих тада полетео, и ја бих некуд пошао са тим народом... куд иде тај свет...{S} Е- |
| та хоћете?...{S} Максим опази необичан, нељудски поглед председников, који га сече као сабљом.. |
| чу се општи узвик.{S} А закон, хладан и нем као стена, хоће своје...</p> <p>Подиже се оштра, љу |
| е огромна планина, којој, како изгледа, нема краја, а доле, поред сама пута шушти, ваља се и бр |
| погледом кажу све: нема више друговања, нема веселе игре и јакања, нема мирног живота; нема виш |
| е друговања, нема веселе игре и јакања, нема мирног живота; нема више ничега; оде све, све...</ |
| S} Ево рада!...{S} Заузета послом душа, нема кад да сумња ни да тугује...{S} Леонтије се даде н |
| нтереса: ако гракну на њу сви калуђери, нема јој опстанка у манастиру <pb n="89" />, па да се з |
| , загушило се, па не дише, не трепће... нема ни конвулсије предсмртне, него ће мирно, тихо да с |
| од свију земаљских ужаса.{S} Ослушну... нема никога.{S} Пред њим, у слами, ваља се некаква шаре |
| го, гледају се и тим погледом кажу све: нема више друговања, нема веселе игре и јакања, нема ми |
| Одавно је горео живом жељом уверити се: нема ли тамо оних идеалних монаха, о каквима је он до с |
| селе игре и јакања, нема мирног живота; нема више ничега; оде све, све...</p> <p>— У здрављу ! |
| ше самостани српски у новом времену!{S} Нема живота, ни рада, ничега!...{S} Чу се узвик: манаст |
| е вуче, једи и пиј што год хоћеш!...{S} Нема ни чреде, ни јутрења, ништа...{S} Тетка гледа кућу |
| ге никога, осим Јованке и њена мужа.{S} Нема ни ђака ни калуђера, осим игумана.{S} Све се, као |
| друкчије... независније, озбиљније.{S} Нема ни чега ђачког...</p> <p>— Кажем ја: неће рого на |
| нешто непријатно и одсудно да учини, а нема довољно смелости, окрете главу прозору и танким гл |
| је пре био и што се звао Љубомир, њега нема више.{S} Он је умро!«...{S} Он загледа у своју душ |
| ван овог места нема живота, да за њега нема веће радости, но проводити дане у <hi>оваким</hi> |
| калуђерством, да у томе питању код њега нема мере ни разлога...</p> <pb n="156" /> <p>А Љубомир |
| како служи овде.{S} Чудио се што никога нема из његова краја, да прође овуда.{S} Пролазе разни |
| обођен новом мишљу, како народ вели, да нема куће без жене.{S} Док ти женска рука не такне јело |
| одвиженије?...{S} Хоћу рећи, овај... да нема ту, онај... како да вам кажем...{S} Знате...{S} Ва |
| и јарац хтео врднути.{S} Папоња види да нема шале, па иде послушно, а јахачица пева неку чобанс |
| ..</p> <p>— Хи-хи...{S} Осетио Швабо да нема више масла у манастирима! узвикну Василијан.{S} Са |
| Бог, снашо...{S} Од немана тврђег града нема! одговара Велимир.</p> <p>У другој кући задригла, |
| арешина кућни, Свејо већ косач, сестара нема, разудале се, а около снују нека непозната деца, и |
| му се одмах учинило, да ван овог места нема живота, да за њега нема веће радости, но проводити |
| је онако, као да греје сунце, али сунца нема нигде, само се блиста цела околина...{S} Он обрте |
| људи, навикнутих на известан ред, а сад нема кога да тај ред настави.{S} Момци, ненавикнути и з |
| } Сваки пролази поред њега, као да га и нема ту на <pb n="35" /> улици, или га обилазе равнодуш |
| шту и по стајама пустош, занемареност и нема сањивост...</p> <p>Од момака и послуге никога, оси |
| ченог знања у школи досети, да у Србији нема никакве пустиње...{S} А да оде у какву непролазну |
| ати друга... не треба много новаца, али нема где да се узме...{S} Она заврши говор тако слатким |
| лажући Нићифора, опази случајно да овај нема ни појма о црквеним најпростијим питањима.{S} Архи |
| јер осећају да су у пуној кући, у којој нема газде, и сад се не зна чија је...{S} Ко уме запове |
| .{S} Али, тако су старији удесили, и он нема куд...{S} Максим и Арсеније још унапред су уживали |
| ..{S} Али шта је ово сад?!...{S} За ово нема никакве друге навике ни упутства, сем онога што је |
| ише опусти, изгуби се од страха... »Ово нема шале!...{S} Куд ћу сад?«...{S} Он отвори уста и до |
| сти, он је одмах нађе, кува и пије, ако нема ту болест.{S} Боље је, вели, пити за раније <pb n= |
| ркће плаховито.{S} Већ је пети дан како нема Љубомира; јутрос му јавише из крајње воденице, да |
| ије вајде.{S} Али што се боји смрти, то нема!...</p> <p>— Каки!... игуман је гори од њега десет |
| кухињи чине му се као нешто друго, што нема никакве везе са храмом и са овом светом службом у |
| ном, стара домаћица, па се извињава што нема чим даривати крст.</p> <p>— Даће Бог, снашо...{S} |
| о, а воденица се није могла подићи, јер нема околног земљишта, где би помељари могли стати с ко |
| места, где чобани чувају стоку, па опет нема хлеба...</p> <p>Овако премишља гладни путник, а ја |
| ни приложници... <pb n="178" /> кад већ нема кога да отаљава ону најглавнију вероисповедну сврх |
| сиву даљину, не креће се.{S} Али у њему нема смисла, празно је, као од стаклета.{S} И само по н |
| о, трпезу, док она не завири у собе, ту нема реда... ту ти је, брате, ’нако... све без реда...< |
| на још, да неће остати ни код куће — ту нема никаква посла, тако је још <hi>онда</hi>, код студ |
| е помељаре, да припазе на камење, па их нема у воденици док год се не чује да се игуман вратио. |
| да одједном спаде са њега цео Штурац. »Нема више робовања!...{S} Опет да се пије, и само ’нако |
| ко ситно учинити, али не знаде шта би и немаде кад, јер игуман стоји пред њим, одбијајући устим |
| а је удаљена од села, па другог друштва немају.{S} Али је газдино око вазда пазило да он не буд |
| о сена и рипну с тавана право на земљу, немајући кад силазити низ степенице.{S} У оном летењу н |
| Дао нам је Бог деце и здравља, али ето, немам са чим да их мрсим...{S} А продаје се до саме наш |
| м се зато и закалуђерио.</p> <p>— Знаш, немамо кад да се разговарамо много...{S} Послао је и шу |
| крст.</p> <p>— Даће Бог, снашо...{S} Од немана тврђег града нема! одговара Велимир.</p> <p>У др |
| о постанку српских манастира, о делима Немањића и потоњих владалаца и властеле српске, о намер |
| да манастиру...{S} Тетка, како изгледа, немарно шврљка по собама и стајама, гледајући тупо свак |
| густом хладовином, крај самог студенца, немарно се бацило на зелену траву младо чобанче, дечко |
| /> <p>— Тсс... дечурлија! одговори Мира немарно и погледа у страну.{S} Нисмо имали друга посла. |
| да се сећа, и ако јој се из очију види немарно расположење према тим »залудницама«.{S} Она веш |
| сви поседали за столове, пију и гледају немарно око себе.{S} Само се најстарији члан породице, |
| ричао.{S} Бележио је како се изговарају немачка писмена ај, уи и тако даље и пљуцкао од муке са |
| ерку, превила се суха, исцеђена муком и немаштином, стара домаћица, па се извињава што нема чим |
| ке гимназије«.</p> <p>...{S}Гледа у ове неме и страховите, за њега, зидине, како се дижу велича |
| вело...{S} Зато, пст!...{S} Не реметимо неми, вечни, бескрајни мир!...</p> <p>Кроз шуму нешто л |
| цама свој несрећни стомак, који га тако немилосрдно мучи.</p> <p>— Други свет, кад га боли стом |
| оћно избија у светли недогледни зрак, и немим ћутањем поздравља стара знанца...</p> <pb n="254" |
| Леонтије га тек сад погледа с чуђењем и немим питањем: »Каквој кући?{S} Чијој кући?«...</p> <p> |
| у...{S} Него му остаде приковано око, с немим зачуђеним изразом, на оној убогој, сниској, криво |
| она некако страшно гледа, и да му није немио тај поглед.{S} Он опази чак да му је мило што их |
| разреду, сасвим случајно, састала тако немирна деца, какве није упамтила велика гимназија.</p> |
| <p>После јела девојче опет оде у шуму; немирне козе опет су се растуриле, ваљало их је сакупит |
| са подсмехом, гледајући га ђаволастим, немирно-смешљивим погледом.</p> <p>Љубомира увреди овај |
| вено-слатко светлуцање и овај поглед на немо осветљено покривало, што се спустило на земљу, мам |
| А било ме страх и од ове пустиње... све немо!...</p> <p>— Зар се ти бојиш ноћу? запита манастир |
| арапа и дизлука.{S} У кући настаде дуго немо ћутање, које, како изгледа, не хтеде нико прекидат |
| во у очи; у том погледу беше тако много немог прекора и истине, да гост беше принуђен оборити г |
| пушка не пали код игумана.</p> <p>— Е, немој баш тако... знаш сам да је слаба стомака.{S} Неки |
| одговори тетка смејући се.</p> <p>— Е, немој болан, оногај...{S} Зар тако наша... како ћу рећи |
| лашљиво замаха рукама.</p> <p>— Нећу... немој ти мене!...{S} Очију ми не могу, страх ме!...</p> |
| тешко наслонио.</p> <p>— Кажем ја тебе: немој мешати вино; не можеш ти да поднесеш све..{S} Ово |
| знаш.{S} Али те само једно сви молимо: немој се калуђерити.</p> <pb n="59" /> <p>Љубомир уздрх |
| ено му стакло; никад је нисам пио...{S} Немој, очију ти!...</p> <p>— А вина? гледа га Велимир о |
| је, него опет на пола, као и до сад.{S} Немој га баш приморавати да пије...</p> <p>— Ето га!{S} |
| уђерио?</p> <p>— Знаш, мислио сам — али немој да се љутиш, молим те — мислио сам, да све ово шт |
| и, игра са њеним другом у овој китњасто немој самоћи.</p> <p>— Ја реко’ ти заспо̑... а он ћути |
| сав <pb n="191" /> ваздух испуњен неком немом тугом и црном туробношћу, да му одједном све онем |
| и погну главу трпељиво, увиђајући своју немоћ да промени што од онога, што му је одређено...</p |
| стадоше разносити јела, лица им добила немоћан, преплашен и необично смирен изглед; од прозорч |
| млатка...{S} И злобна завист, и очајна, немоћна туга севнуше у оку <pb n="261" /> му...{S} Али |
| гледом и загледа се у пламичак, који се немоћно, загушен димом, лелујао и лагано гасио.{S} Љубо |
| ..</p> <p>Никола пребледео, глава му се немоћно врти и тресе, сав се омлитавио, начинио се као |
| ку пећине и заплака се горко, гледајући немоћно у натуштено суморно небо, као да отуд тражи пом |
| о закашља, из уста му прсну ракија и он немоћно, лагано отвори очи и болно погледа око себе.{S} |
| аду пред собом, искренуо, опустио главу немоћно у страну и гледа бесмислено у пространи шарени |
| есело полетео тамо... у ту тајанствену, нему, осветљену тишину...</p> <p>Али дружина иде лагано |
| га олтару...{S} Мало звоно одјекну кроз нему тиху ноћ, монаси стадоше читати »часове«...{S} Љуб |
| скоро свако буре жалосно звони, одајући нему празнину.{S} Наточи у старо Савино стакло оне исте |
| о се јадни отац Сава, свако друго вече, ненавикнут на умни рад, зноји, стење, крха, проклиње, г |
| нема кога да тај ред настави.{S} Момци, ненавикнути и збуњени, снују по кухињи и сваки час запи |
| Умро је.</p> <p>— А Милоје водник?{S} А Ненад Ђаков?...{S} И калуђер нестрпљиво изређа неколико |
| рлик...{S} Далека брда одбијају од себе ненадан очајни глас, шаљући одјек речној долини, кроз к |
| ме сок...</p> <p>Жена се трже од брза и ненадна скока овог бегунца, који испаде пред њу као из |
| само како би се могао извући испред ове ненадне саблазни.{S} Он се подиже и, онако испод очију, |
| у.{S} Али сва лица беху такође зачуђена ненадним и необичним речима младићевим; само један озби |
| е кувати за вечеру, па се и сам трже од ненадних јахача.{S} А кад виде пандура и необично учтив |
| одмах: ради чега ли је сам капетан тако ненадно дошао.</p> <p>У позну ноћ, пошто се вечера давн |
| шени и драгоцени, као што беху пре овог ненадног, чудног пламена, што одједном букну...{S} И он |
| љу, као да тамо тражи разјашњење својој ненадној невољи...</p> <p>И наредба игуманова, и околно |
| каже велико поштовање и покорност према ненадном путнику.{S} Баци пурењак, који је до сад, са с |
| миров, диже се уплакан, занесен тугом и ненадном несрећом.{S} Сећао се трећег правила (погодбе) |
| круга, пометен у лету и намери, утучен ненадном црном судбином, <pb n="207" /> гига се на дуга |
| Христу девојака, а он се удаљује у тиха ненасељена места...{S} И почиње се живот.{S} Ено, сотон |
| ну осећа леп мирис сламе и чује некакав необичан разговор...</p> <p>— Од куд овде женске? чуди |
| а!{S} Па шта хоћете?...{S} Максим опази необичан, нељудски поглед председников, који га сече ка |
| одушевљења, што ће скоро добити права, необична калуђера, а отац Сава је причао о томе из себи |
| е послушници неколико боца тамно белог, необична изгледа, вина.{S} Архимандрит се задовољно сме |
| некакав дугачак брадат поп у дугачкој, необична изгледа, капи.{S} Кад га <pb n="44" /> је први |
| , па ће опет на посао...</p> <p>Некаква необична црна дружина излази из шуме и ступа на ливаде. |
| е мрднувши главом.{S} Занела га је нека необична мисао, па се боји да не поквари све, ако се мр |
| чловити на задњим ногама; али пошто је необична псећа дебљина искључивала сваку помисао на как |
| т.</p> <p>Одједном се зацрни и зашарени необична гомила на малим вратницама.{S} У средини ујарм |
| осећао како се лагано нека нова, сасвим необична жудња увлачи у његову душу.{S} Он је још није |
| хуке, више ништа не чује и не види, до необична, искривљена и занесена весељем и пићем лица св |
| е беше ни ова рогоњина пажња према њему необична.{S} Он се само весело и блажено осврташе око с |
| емена, преврће Љубомир лист по лист ове необичне књиге, а уз образе му вазда појури некаква ват |
| ева издржа...</p> <p>И сад настаје онај необични, за Љубомира светли и прави, ну у самој ствари |
| у почаст <pb n="165" /> изгледаше много необичнија од синоћњег калуђерења.{S} Кола звркнуше пре |
| добро познато му, и опет све друкчије, необичније...{S} Преко свега се навукло паучинасто покр |
| ва лица беху такође зачуђена ненадним и необичним речима младићевим; само један озбиљан, средов |
| } Приковао га млади великошколац својим необичним држањем... некаквом гордом уљудношћу, достоја |
| торија старозаветног текста, са сипањем необичних имена католичких и протестантских богослова-н |
| настирском животу своде на какво ретко, необично старо вино; којима управо, чим се помене манас |
| мово лице дошло бледо и некако онако... необично.</p> <p>— Оче Максиме, поче игуман неким особи |
| ђе на велику сличност са собом, и то га необично порази.{S} За св. Спиридона Тримитинског пише: |
| ине...{S} Зашаренише се међу стоком две необично велике жуте краве, са црвенкасто жутим мрљама |
| еља од косе.{S} На лицу му нос, који је необично наликовао носу Максимову и величином и бојом.{ |
| ице манастирске затворене су, а храм је необично, као у очи великих празника, осветљен.{S} Архи |
| ињи спремила посну попару и чак, што је необично и ретко, прелила је унакрст зејтином.{S} Даде |
| она лепа намазана, обојена женица, беше необично добра душа, мека болећива срца, готова да се о |
| а чуђењем.{S} И пре им његово лице беше необично, али сад... сад је много необично.{S} Она пређ |
| ле на слепим очима набрекоше, набубрише необично...</p> <p>Побратим скочи с места, и пружи руке |
| енадних јахача.{S} А кад виде пандура и необично учтиво лице механџино, досети се да ће то бити |
| ла, лица им добила немоћан, преплашен и необично смирен изглед; од прозорчета до стола само сну |
| ни пролазе...{S} И све што беше чудно и необично, постаје сносно, те се може слободним оком гле |
| затворенију, кафену боју, своју малу и необично прљаву марамицу, одреши некакав завезак, извад |
| а несташан осмех на уснама, како му очи необично пламте, како му се ноздрве јако шире и скупљај |
| ком у сену...</p> <p>Уморан је и гладан необично.{S} Глад је већ иначе знао трпети, али овакву |
| беше необично, али сад... сад је много необично.{S} Она пређашња скромност, онај тих, бојажљив |
| јну свога бегства.</p> <p>Никола је био необично бистар младић, од оних старих великошколаца, к |
| то Арсеније!{S} Па чак и Максим некако необично опружио свој гломазни нос, и ако не може никак |
| њега...</p> <p>Изгледа му сад као неко необично лице, о коме је много слушао, али га до сад ни |
| а је стид, али није; њему је само малко необично због ових Васиних напомена, које су све истини |
| се, и ако и сам управља кућом, чини то необично, па чак и — незгодно...{S} Сви из његове врсте |
| дио.{S} Одједном иза његове главе нешто необично Фијукну.</p> <p>— Ф-ф-фик!... зачу се оштар, т |
| <p>Љубомир сакри очи рукама...{S} Би му необично страшно и веома слатко од те појаве, и он скид |
| јарца, прозваног »папоњом« због својих необично дугих и оштрих папоњака.</p> <p>А дечко слуша |
| ово писао владици о Љубомиру, о његовој необичној побожности, читању житија, и као чак се жалио |
| у тој светлој златотканој одећи, у оној необичној капи, за коју је и сад држао да мери двадесет |
| а се утаја...{S} Деца гледају, зачуђена необичном појавом, па не стижу још ни да се насмеју њег |
| архимандриту, да посвети највећу пажњу необичноме младоме иноку.{S} Изјављује му да има нарочи |
| расположењу, младић осети одједанпут и необичну тугу и слатко задовољство од ове сложно испева |
| S} Стомак све више завија, осећа велику необичну глад, и ваљада услед тако јаке инервације поче |
| цу, осећајући овога тренутка према њему необичну нежност.</p> <p>— А-а... гле, омаљавио!...{S} |
| ного шире.{S} Он стоји дуго, гледа у ту необичну појаву и чуди се...</p> <p>»Ето ти свет!...{S} |
| ија...{S} После које стотине година, од неограниченог права над селима, манастирима остаде само |
| у.{S} Не, сад је питом, нежан, плашљив, неодлучан, сасвим, сасвим други!...</p> <p>— Али ме је |
| >— Ја бих реко да зна, одговори Љубомир неодлучно.</p> <p>— М-м... реко би!...{S} Не зна, мој б |
| о школи али тадање мисли беху нејасне и неодређене.{S} Сад, кад је постао чак »цензор велике ги |
| амо у књигу но ни у шта; очи му блуђаху неодређено по зиду и прозору, као обично кад се човек д |
| њиха, лево и десно, погурено, здепасто, неокретно тело.{S} Само је подигао главу и гледа са пос |
| у себи и стара се да умакне са доксата неопажен.</p> <p>— Где ћете сести, господин-капетане ?. |
| тешким незграпним кораком, а на лицу му неописана милина, срећа, радост...</p> <p>»То је оно шт |
| осле неколико недеља, на своју велику и неописану радост, отац Сава опази, да не <pb n="190" /> |
| оставити донесено брашно?{S} Шта ће са неопраним трпезариским <pb n="247" /> рубинама?...{S} К |
| Одједном се умири, постаде непомичан и неосетљив као стена...{S} Не беше више физичке могућнос |
| но.</p> <p>А дан за даном пролази брзо, неосетно.{S} Није још добро ни разгледао околину, а изр |
| ли толики испосници?«...</p> <p>Лагано, неосетно, удаљи се са свог места и побеже у шуму.{S} Са |
| о свет...</p> <p>Чаша за чашом слева се неосетно — јер шта би радио човек у овој самоћи, — а у |
| .</p> <p>— Точи! викну игуман, мрднувши неосетно једном обрвом и гледајући ко и пре расејано.</ |
| дничко.{S} Леонтије се подаде томе колу неосетно, без размишљања.{S} Што ваља другима, добро је |
| осле кога му приђоше још два непозната, неотесана сељачета.{S} Све, као што је и било!...{S} Са |
| омир му, са неком тајанственошћу и оном неотесаном сељачком, бејаги поверљивом мимиком, осврћућ |
| дакле!... узвикну гост, тргнувши се од неочекивана одговора, као да га неко поли врелом водом. |
| ма у раме.</p> <p>Ђак се стресе од овог неочекиваног додира, који изазва у његовим нервима чита |
| сти, па обично, тупо човечје чуђење над неочекиваном појавом која наступа...</p> <p>А ником ни |
| е отечески«, стајало је лаконски у томе неочекиваном писму. </p> <p>Зашто се игуман љути, видел |
| ње и замре у даљини...{S} То неко псује непажљива чобанина и напомиње му шта га чека код куће к |
| праћа свештенике и калуђере, који псују непажљиве домаћице, и ради казне траже, да се спусти шт |
| итетне за све госте, па у неколико и за неповерљиве игумане.{S} Тек оба се игумана погледаше зн |
| амириса барут, сва четири члана скочише неповређени, нагоше да беже... а у ходнику, даље од вра |
| одвајала његов живот од некаква друга, непозната му живота, да ће због тога од сад све бити <h |
| с Ђоком, после кога му приђоше још два непозната, неотесана сељачета.{S} Све, као што је и бил |
| а нема, разудале се, а около снују нека непозната деца, и са оним истим покретима, са истим нач |
| кад ће се наћи у зидинама чудна, до сад непозната манастира, који га је, тако удаљен и тајанств |
| це, али му се сад цела група учини тако непозната, тамна...{S} Као да сад први пут виђа не саму |
| вим нервима читаву струју некакве нове, непознате му до сад топлине или зиме... ни сам не зна ч |
| еза...</p> <p>И Љубомир се препао од те непознате му новине, запрепастио се...{S} Али му, сасви |
| он добро навикнуо, света, а ниче нови, непознати, млађи свет.{S} Његови вршњаци већ управљају |
| и само чује, после сваког фијука, онај непознати му, чудновати, слабачки глас, који он никад д |
| а и изненађења, али угледа да је и онај непознати намерник, још пре њега, клиснуо на другу стра |
| бескрајне гомиле кућа, кад пође кривим непознатим улицама, кад угледа толики свет, што непреки |
| а идеш у госте ујацима; трчао сам преко непознатих места, као преко маљенских коса.{S} А сад... |
| е</hi>, ново...{S} У очекивању тога <hi>непознатога</hi>, њега обузима нека свежа, хладовинаста |
| а од њих тражи разјашњења о овом новом, непознатом му до сад учењу.{S} Али сва лица беху такође |
| b n="16" /> сам у овом пустом, равном и непознатом пољу.{S} Како ли ће изгледати кад се смркне? |
| ње јасне, одређене намере...{S} Некаква непојмљива предавања из логике и психологије невешта пр |
| ластаста Букуља...{S} А за леђима виси, непомичан и светао, мио као сунце, зелени Маљен...{S} А |
| без срца...{S} Само си ти један сталан, непомичан, мио и светао!...</p> <p>— Збогом! збогом!... |
| ну плочу.{S} Одједном се умири, постаде непомичан и неосетљив као стена...{S} Не беше више физи |
| једначити <pb n="9" /> дани, час мирно, непомично, гробно ћутање Маљеново, час фијук и звиждање |
| со, наокришке, у једно место, где стоји непомично нека црна прилика.</p> <p>На крају ходника, к |
| лио, да је владичино писмо од тако исто непоречне важности, као и посланица <pb n="201" /> апос |
| рату нашем Леонтију«: да му Бог помогне непорочно довршити намеру монашког образа... остати у п |
| ји је најречитије илустровао безобзирну непослушност великог брадатог јарца, прозваног »папоњом |
| доласку, запурњало се од брисања давно непочишћене куће и дворишта, рибања сниских трпеза, на |
| да није баш ни њој <pb n="166" /> самој неправо дахнути душом слободније »као сваки жив двоножа |
| да му дође у главу: зашто би му то било неправо?{S} Обузет оном електричном топлином или зебњом |
| право.{S} Сад нестаде и тога; остадоше непрегледне, добро очуване, драгоцене шуме и по мало по |
| гошћу управе душа, које одједном добише непрегледну, бескрајну као океан слободу!...</p> <p>— Л |
| умиће се на реци, па ће опет наставити непрекидне молитве, читајући их из оне старе ирмологије |
| у манастиру није претрпано разноврсним, непрекидним пословима, као у сеоској кући.{S} Посао пар |
| им му је највише стало...{S} Од тада је непрекидно трчкарао по некаквим порукама и радио у кући |
| з проређено штркљасто бучје, крстећи се непрекидно и шапућући молитве...{S} Лишће шушти, преврћ |
| са Велимиром.{S} Њих двојица су остали непрекидно у искреним другарским односима, па су волели |
| јаче и све бешње стаде лупати, шкрипећи непрекидно на своме језичцу.</p> <p>— Доста, рече Никол |
| одмора, без сна... из сата у сат, тако непрекидно.{S} Али се то њему није ни мало тешко чинило |
| им улицама, кад угледа толики свет, што непрекидно врви тамо и амо; кад познаде да је то свет д |
| га блага смоласта боровина, а студенац непрекидно шушти, клокоће и жубори...</p> <p>»Ако је он |
| ажаху године за годином, доносећи собом непрестане промене у манастиру, док се не дође до овога |
| гости.{S} Прота, неки духовит весељак, непрестано је правио шале на рачун Максимов и Арсенијев |
| пражјем и кржљавим дрвећем.{S} Око њега непрестано облећу орлови и јастребови, те својим злослу |
| овечан господин, који <pb n="171" /> је непрестано ћутао и понекад се смешкао каквој шали што п |
| је заузела она једна мисао, од тада се непрестано уз њу помаљају и некакве нејасне калуђерске |
| елика дугачка направа са оџаком који се непрестано дими.{S} Рекоше му да је то Сава, а оно по њ |
| о обично, тако просто...{S} Он лагано и непрестано гази по добро утрвену путу, по оном истом ко |
| о... те-сто... понавља Љубомир, мислећи непрестано како би оставио друштво и дошао до постеље.. |
| сумњив са својом обореном главом и оним непрестано сакривеним очима.</p> <p>»Какво је ово чудо |
| ан, што се пружила преко Саве и над њом непрестано виси и котура се сива магла; веле му да је т |
| hi>оно право</hi>?... оно, за чим се он непрестано гони и не налази га!?...{S} Да ли <pb n="219 |
| а цела живота!...</p> <pb n="262" /> <p>Непрестано му игра пред очима слика Велимирове породичн |
| де се мора поменути, да често поновљени непријатни догађаји натерају и најглупљег човека, да их |
| ченаго«.</p> <p>Поче читати са некаквим непријатним предуверењем, али се, после дваестину реда, |
| у тој шетњи казати нешто веома важно и непријатно.{S} Он затрепта целом душом, као ухваћена пт |
| ти неки... плану девојче и хтеде нешто непријатно Велимиру рећи, али је он брзо утиша и рукама |
| и коленима, као човек, који хоће нешто непријатно и одсудно да учини, а нема довољно смелости, |
| и...{S} И као да у овоме он опази нешто непријатно.{S} Поведе разговор са сестрама.{S} Његова р |
| је миран, и то му за сад, после толиких неприлика, беше доста.{S} Чак му се чинило да му је све |
| на претерану побожност, која му ствара неприлике.{S} Он је знао, да владика живи и дише само к |
| е разбегоше сви ђаци и момци, нађе се у неприлици: побећи ће и он лако, али шта ћемо ако игуман |
| n="72" /> <p>Уђе Василијан, са готовом неприпаљеном цигаром а за њим Арсеније, са пет великих |
| о он, нека ме баце у... игуман изговори непристојну реч.{S} Дела!{S} Извол’те оче!... дрекну он |
| ну манастирску шуму, те се из мрачних и неприступачних дубодолина стадоше вући стотине кола дрв |
| полегаше.{S} Цео манастир обузе густа, непробојна, тамна ноћ; настаде свуд около прави зимски |
| никакве пустиње...{S} А да оде у какву непролазну огромну планину, како ће се хранити?...</p> |
| е...{S} Само је једно истинито, вечно и непроменљиво: идење за стопама Господњим.{S} То је, као |
| 00_C7"> <head>VII</head> <p>Прођоше две непуне године.{S} Љубомир већ момче.{S} Дува љута мећав |
| и цела, светло оцртана јасним зрацима, неравна видика...{S} Гле, она иста, искривудана, уска и |
| видео је да су сви светитељи избегавали нерад и да су у раду налазили помоћи за постизање своје |
| те чаробне слике његове још сиромашне и неразвијене маште. </p> <pb n="7" /> <p>»Па што! могу б |
| аци, па весело одсјајкују својим младим неразвијеним лисјем, према топлом, веселом сунчевом при |
| ве тамније слике, меша се нешто густо и неразговетно као тесто, муте се пређашње јасне, одређен |
| о смо учили у школи.{S} И кад наиђе оно неразговетно, ја прескочим.</p> <pb n="47" /> <p>— Добр |
| стаје.</p> <p>Опет одоздо слабо одјекну неразговетно викање и замре у даљини...{S} То неко псуј |
| е све више отвара и тако се саживљује и нераздвојно спаја са свима овим чудима, да он већ јасно |
| и крају запе: стадоше се ређати некаква неразумљива имена, и речи; он обрте неколико листова — |
| помисли игуман, и одједном му спаде све нерасположење и бојазан.{S} Он доста грубо одговори:</p |
| а.{S} Срце му задрхта, обузе га страх и нерасположење. »Ама да ли ће то једнако тако, да ли је |
| "112" /> боли, па побегне у други крај, нераст се обрће журно, тражећи плен на другој страни, и |
| рмачице, од које какав дрски прождрљиви нераст хоће да отме најслађи залогај, па је претходно п |
| чекиваног додира, који изазва у његовим нервима читаву струју некакве нове, непознате му до сад |
| сад, после неиспаване ноћи, био сувише нервозан, па је налазио некакву сласт у томе, што сад с |
| не прекида своја размишљања, само му се нервозно тргну ретке, једва приметне прљаво жуте обрве, |
| таки гости!... ха-ха-ха... смеје се он нервозно и иронично, гледајући сад сваког госта у лице. |
| ако малишан жудно узима проју и гута је несажвакану.</p> <p>— Хоћеш ли воде?</p> <p>— Хоћу.</p> |
| леда око себе.{S} Најпре му поглед беше несвесан, а после, лагано, добиваше све више смисла, до |
| се целим устима, клибећи се на другове несвесно, па одједном устаде и поводећи се на несигурни |
| у своју ћелију, леже на постељу и стаде несвесно шарати очима по таваници.{S} Он не може сад ми |
| заједно са свима својим сновима, иђаше несвесно, као пометени ждрал по ливади, не осећајући ни |
| обара га дрем...{S} Он понови у памети несвесно цео сан, прелети га једном мишљу и — заспа...< |
| распаљени бес игуманов, и он, гледајући несвесно, блесаво још ово неколико људи, повика им:</p> |
| но, па одједном устаде и поводећи се на несигурним ногама и чудећи се свему што се тако изненад |
| једва прекрећу и љуљушкају на трунтавим несигурним ногама, а уз њих се усправио висок, тринаест |
| илавчицом на глави, обучен у неку уску, неспретну мантију, превио се наш смерни Леонтије у двор |
| се осећа тако уморан, тако преплашен и несрећан, да и не зна шта ће сад.{S} Треба да се побрин |
| ам низа се, кад видим себе овако црна и несрећна... црњана, како ти рече мало пре... онда... он |
| кује он и све више гњави песницама свој несрећни стомак, који га тако немилосрдно мучи.</p> <p> |
| се лагано примицаше.</p> <p>— Умро !... несрећник! оте му се плашљив и сумњив узвик.</p> <p>Ник |
| p>— И ја тебе чекам...{S} Шта ћемо сад, несрећници?{S} Побиће нас...</p> <p>— Ти се не бој.{S} |
| зверајући око себе.</p> <p>— Куд идеш, несрећниче! викну сељак, опазивши да овде нису чиста по |
| вије...{S} А слатко ти гутати буранију, несрећо!... зинеш као хала, кад је осетиш !... узвикује |
| же се уплакан, занесен тугом и ненадном несрећом.{S} Сећао се трећег правила (погодбе), које му |
| жи: отишо̑ у свет, рече он и за мало га нестаде у густом шибљу, које се при дну косе подигло.</ |
| има остаде само парохиско право.{S} Сад нестаде и тога; остадоше непрегледне, добро очуване, др |
| ва страшна погледа, клиснуше куд који и нестаде их у шуми...</p> <p>Игуман остаде сам.</p> <p>П |
| 2" /> хумића, преко кога води пут, како нестаде таласастих брежуљака и како је пукла пред очима |
| з старог времена одлазе, и свега, свега нестаје...</p> <p>Петог дана тетка испразни целу своју |
| и чују се друга имена...</p> <p>И овде нестаје оног старог, на који је он добро навикнуо, свет |
| апред...{S} И одједном осећа да под њим нестаје земље... он лети или пада, а око њега шушти и м |
| арочити трпезариски тон, госту одједном нестаје осмеха на лицу, обузима га нека збиља и изгледа |
| р се смеши, не прима мотку и осећа како нестаје под ногама карниза...{S} Он се грчевито хвата з |
| бол, што се савио на души му...</p> <p>»Нестаје света!...{S} Пропаст!«... понавља се у њему муњ |
| амо крај Василијанове главе, помаљају и нестају друге главе...{S} Нека чудна тајанственост и не |
| n="156" /> <p>А Љубомира, пре два дана, нестало из манастира.{S} Разаслао је да га траже на све |
| ио Београд!{S} Већ се посељачио сасвим, нестало је и последњег знака београдског »полира«, само |
| за полазак, јавише му најпре да је ђака нестало, а после му Велимир, кријући се да га не опазе, |
| S} Шта је то?</p> <p>Смањили се, управо нестало свију пређашњих манастирских добитака, а издаци |
| рше што имају, па се и они некуд дигну, нестане их, као у маглу.{S} Чобани затворе стоку чим су |
| стоку чим сунце мало одскочи, па и њих нестане, и не сећају се јадне, гладне и жедне стоке до |
| ј мисли да неће никад умрети, да ће пре нестанути цео свет...</p> <p>— А све их у цркви једнако |
| е мења лице »господиново«, како му игра несташан осмех на уснама, како му очи необично пламте, |
| ајући га на његово цензорство, на своје несташице, и запиткујући га о манастиру, о калуђерству, |
| аучи раван.{S} Али му један хитац ногом несташна ждрепца у мало не однесе бедро, и он остави ко |
| место, држећи се ближе хладова, само се несташне козе ревносно пропињу уз дрвеће, савијају храп |
| цензор, рече професор, гледајући редове несташних живих очију, које се све упрле у њега.{S} Так |
| стаде уз чисту таблу и видевши безброј несташних малишана, не знајући им још имена, раскречи с |
| } Љубомир је тај дан очекивао с великим нестрпљењем, јер је дознао од богословаца, да ће митроп |
| ући капетанову бељцу како је поклапан и нестрпљив.</p> <p>— Ти си као и твој газда... сви сте ј |
| наступа час распредања свега, па стаде нестрпљиво очекивати крај, не мислећи ни о чему...</p> |
| дник?{S} А Ненад Ђаков?...{S} И калуђер нестрпљиво изређа неколико старијих, зрелих људи, које |
| </p> <p>— Знам, знам... прекиде га гост нестрпљиво, — али какав је то живот, како то ти живиш.. |
| , па уме да саплете.</p> <p>Девојче већ нестрпљиво.{S} Кад њега Мира обаљује, онда сигурно може |
| душе своје...</p> <p>Архимандрит шмркну нестрпљиво, не кријући досаду што је осећаше.{S} Игуман |
| , а литургије, по обичају потоњих дана, неће бити...{S} Монаси сложно, тихим, лаганим гласом за |
| ного тешко, хтеде кукати из свег гласа, неће ли га жива душа чути, кад се неко иза самих његови |
| ́дати на кућу. — Нана сад кроји кошуље, неће изићи.{S} Хајдемо!</p> <p>Љубомир се диже плашљиво |
| црква, па после, кад се пећина измени, неће ни ватре ложити.{S} За јело није понео ништа, а и |
| ледају пећину, да прокрстаре целу шуму, неће ли га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... |
| ксимова и других.{S} И он ће за њима... неће бити ништа друкчије...{S} И види јасно, да је тај |
| ма ни чега ђачког...</p> <p>— Кажем ја: неће рого на њега!{S} А?... узвикује задовољан Василија |
| видети!{S} Па доктору после не верује: неће да га пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљув |
| ео сам отуд још две пуне вина.</p> <p>— Неће то, бојим, ваљати... рече Љубомир, гледајући у стр |
| рај, обрте се најзад Велимиру.</p> <p>— Неће, брате, онај погани воденичар да ми помаже: чим ме |
| ме обрнути ни за што запитати, јер њега неће нико, ама баш нико да погледа...{S} Сваки пролази |
| лио и то ће тако бити...{S} Зна још, да неће остати ни код куће — ту нема никаква посла, тако ј |
| пита Љубомир.</p> <p>— Хо, тај мисли да неће никад умрети, да ће пре нестанути цео свет...</p> |
| аквим замрзнутим гласом:</p> <p>— Стоја неће више да нас пере... ђеца иду као...</p> <p>Из кухи |
| . биће добар калуђер, зацело.{S} А нама неће сметати ни у чему.{S} Још нам може бити од користи |
| } Забринуо се још: да ли му ова промена неће омести његов омиљени посао — врћење главчина, теса |
| и страх, заборавио је помислити, да она неће сама бити ту у механи, имаће још кога, па се дао у |
| били и калуђери.{S} А ја кажем да тебе неће.{S} Паметнији је море... и Василијан ширетски баци |
| умње, узети какву своју ствар, без које неће да се крене на пут, или мож’да, узбуђен, не знађаш |
| ајући се да устане, али као још очекује неће ли се игуман извинити или бар задржати га.</p> <p> |
| p>— Не треба сад, ја како...{S} А после неће моћи ни једна жена проћи на миру поред тебе.{S} Ре |
| а ни мало страх, јер од некуд зна да се неће убити...{S} Ипак се трже кад паде у хладну воду и |
| почетак од <hi>онога</hi>: зна да више неће ићи у школу, то је сам смислио и то ће тако бити.. |
| следње време обичају, сишао у подрум, и неће изићи отуд, докле га тетка не изведе, а тетка му н |
| утине!</p> <p>— А ви’ш... овај мој мали неће да се мрдне без обуће и јелека.{S} Дође тешко врем |
| а <pb n="140" /> и мене ће...{S} Али ми неће више сести за трпезу, не!</p> <p>— Откуд они то до |
| , за Максимову и њену кајмаклију, којој неће манисати ни онај ћосави Василијан.{S} Али је сад о |
| имају сваки своју »струку«, па ни један неће да чује <pb n="127" /> за оно, што не спада у њего |
| е могли слободно разговарати.{S} Игуман неће никога звати, док не истресе цео полокењак.</p> <p |
| хоће, може сутра ићи у Београд, али он неће и зна зашто неће.{S} И сад, враћајући се од стоке, |
| ићи у Београд, али он неће и зна зашто неће.{S} И сад, враћајући се од стоке, спрема се да утв |
| Христос друго...</p> <p>— Јок, Христос неће да сви <hi>тако</hi> живе, него само неки...</p> < |
| е воштаница угаси, он ће у мраку, другу неће палити...{S} Изјутра, у свануће, умиће се на реци, |
| па наже.</p> <p>— Е, брајко, оногај... нећемо тако, не!... ускипе Максим и хтеде скочити, али |
| p>— Гле, набавио тазе, па и не нуди.{S} Нећемо тако, Максо! узвикује весељак, пружајући руку ду |
| /p> <p>— Ако вам је то редован обичај — нећемо кварити ред; ако ли је ради нас — батали!...</p> |
| има се магли, трепери...</p> <p>— То га нећемо наморавати, проговори Велимир.{S} Ако хоће с нам |
| Е, моја Миро... <hi>никад</hi> се више нећемо видети.</p> <p>— Бог с тобом, Љубо, шта то говор |
| : што је попово нек’ је готово!{S} Само нећемо два, него у свакој руци по неколико.</p> <p>Дома |
| а колац: дан-дан!«...</p> <p>— Је ли ви нећете ни пара, ни имања, ни кућа, ни стоке, ништа... а |
| рече:</p> <p>— Није то за тебе још.{S} Нећеш је разумети.</p> <p>— Еве пуно прича, славе ми!.. |
| а ћеш у манастир?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Нећеш, ваљад’, остати тамо?</p> <p>— Јок.</p> <p>— Баш |
| чека код куће кад се врати.</p> <p>— А нећеш много, бесна мрцино, зацело не!...{S} Еј да ли те |
| и шумара; ено га доле у потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је да те <pb n="206" /> донесе на |
| о, стојим с тобом.</p> <p>— Одиста, зар нећеш од мене бежати? запита девојче веома живо, и хтед |
| у... ’нако само...{S} Није због чега... нећу ја ту остати.{S} Него тек, да видим и то«...</p> < |
| А још кад ти буде двадесет!...</p> <p>— Нећу ја у парохију.{S} Владика одобрио да живим у испос |
| говора плашљиво замаха рукама.</p> <p>— Нећу... немој ти мене!...{S} Очију ми не могу, страх ме |
| очи, али он опет обори главу.</p> <p>— Нећу! одговори он одлучно.</p> <p>Изненађена оваким одг |
| , добро...{S} Ево одох.{S} Казаћу му да нећу, па шта буде...{S} Збогом.{S} Сутра ћу ти јавити.< |
| , гаде!...{S} Задржао си ме од пута, те нећу бити на дочеку владике.{S} Шта ми ту...</p> <p>Љуб |
| ише онај, који сам био до јуче!...{S} И нећу умрети онако, како сам мислио!...</p> <p>И одједно |
| аво, како год ви тамо наредите.{S} Само нећу да штетујем <hi>ја</hi>.</p> <p>— Добро, онда опет |
| звикну игуман поносно и погледа она три неука према себи, међу којима је Максим био најучевнији |
| »неуредност« оправдати...</p> <p>— Што »неуредност«!{S} Ја јесам продао прошле године, али ми ј |
| вогодишњи дневник, па ћемо већ ту малу »неуредност« оправдати...</p> <p>— Што »неуредност«!{S} |
| , јер се застиде од сећања на свој први неуспешни покушај.</p> <p>— Како... докле да живиш?</p> |
| спрекидано, горко јецање и прави детињи неутешни плач.</p> <p>У мислима стоји само једна црна, |
| не му се развлаче...{S} Он плаче горко, неутешно, очајно...</p> <p>И опет, са неким сетним, туж |
| е сузе облише Љубомира; он стаде јецати неутешно, дуго... сећајући се својих најмилијих, које ј |
| се чини, да за њим лете читави легиони нечастиве силе, и он се још јаче упиње, трчи, прескаче, |
| подадох власти његовој!</p> <p>— Даље, нечастиви!... узвикује младић са побожном одлучношћу, у |
| p>Љубомир се трже. »Видиш, и мене почео нечастиви да куша!...{S} Шта ми износи пред очи!«... и |
| још мало промашта...{S} Он зна да је то нечастиви, али се обично брзо занесе, заборави све »бје |
| читељ одједном скочи, као да се тек сад нечега сетио.{S} Блед, узбуђен, дркћући вилицама и коле |
| Никола погрчи леђа, као да се брани од нечега, па се обрте Љубомиру:</p> <pb n="104" /> <p>Ако |
| на је бездна грешне пожуде, ширетлука и нечега што највише личи на љубавни занос, а није то.{S} |
| је младић не мрзи, али је се боји, као нечега страшног и опаког, као да она носи собом смрт и |
| о прилепљена воштаница.{S} Пред њом, на нечему сниском, окренут уласку, седи подбочен обема рук |
| -забринутим изразом.{S} Па се тек после нечему присети:</p> <p>— А-а... тамо има хајдучице са ж |
| и пође натраг, машући главом, као да се нечему чуди или неком прети.</p> <p>— ...{S}Као да их ј |
| капуту, или прљавој марамици, или тако нечему...{S} А овако : дечко као и они... па се упрепод |
| радње.</p> <p>Пред Божић се архимандрит нечему досети. «Море... промрмља он у себи, — кад ће ти |
| велико широко стакло пуно воде, како га нечија рука дохвати и наже.{S} Зачу се клокотање воде, |
| , шта ли су, а напред, тамо куд га гура нечија снажна рука, седе триста светаца у калуђерском р |
| кот се продужи још јаче и затим, као по нечијем знаку, лишће зашушта и пред узневерена Љубомира |
| им власима, са подигнутим рукама у вис, нечовечја изгледа калуђер...{S} Ветар пирка и лепрша ње |
| јутарје разлеже се громовит, страхотан, нечовечји зверски урлик...{S} Далека брда одбијају од с |
| честе грашке зноја...{S} Умор, страшан нечувен умор !</p> <p>Дечко се зањиха и паде на траву к |
| се гледа у менажерији каква невиђена и нечувена дотле реткост.</p> <p>Љубомир види да служи го |
| човека из околине...{S} Обелоданише се нечувене, огромне злоупотребе...</p> <p>Отац Максим нај |
| а бесно, страховито... да би тим угушио нечувени, ужасни бол, што се савио на души му...</p> <p |
| сле школовања проведе у манастиру тихо, нечујно, као да и није жив.{S} И какав је то живот из в |
| етврти.</p> <p>Лагано, бојажљиво, скоро нечујно лупну момачко звонце, које виси испред кухиње.. |
| есе парче млада сира.. хтео је, ваљад’, нешто показати.{S} У том нанеси враг Рада кочијаша са б |
| ше му сузе из очију, ноге му заклецаше, нешто га гуши у грудима, не може да се надише, а чело х |
| очима, стаде га чак доле, испод груди, нешто стезати, и он неколико секунада стајаше као камен |
| новина за новином, нешто по економији, нешто по угледању на друге, а највише по нахођењу самог |
| сети да се гуши у овој туробној самоћи, нешто га притеже, не да му дисати...{S} А он је тако ра |
| ли!</p> <p>Тако поче новина за новином, нешто по економији, нешто по угледању на друге, а најви |
| погрешка, да ту мора бити нешто друго, нешто што он не разуме...{S} Очекиваше да се то све нек |
| име, али се знало о коме говори: јест, нешто се и она оболестила хм... па није за овако велику |
| уздрхта; као да га муња ошину по срцу, нешто се у њему смрзе, следи...{S} Одкуд то, <hi>та</hi |
| <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто ми од ноћас сева десна страна, вели Арсеније, наг |
| ... оногај... што учите о камењу?...{S} Нешто ми Никола наказива.</p> <p>— Минералогија? пита Љ |
| а се некаква шарена крпа, тканина...{S} Нешто се навуче на очи, на груди паде нешто тешко...{S} |
| е да ће то бити нека власт из среза.{S} Нешто га одједном обузе трема, би му незгодно од овога |
| раднике, протепа бојажљиво Арсеније.{S} Нешто ми од јутрос сева...</p> <p>— Сева, а!... прекиде |
| чи од љубопитних погледа целе школе.{S} Нешто му рекоше два његова суседа, он је чуо речи, али |
| , што је од мене научио, вели игуман, а нешто је ваљад’ утувио и из пјенија.</p> <p>Шта је то Љ |
| уди га врућина.{S} Кроз сан осећа да га нешто врело, као усијано гвожђе, прљи по образу.{S} Он |
| и сасвим <hi>други</hi>... биће од њега нешто ново.{S} И њега плаши сама та новина, која одједн |
| ре свашта, а мене је жао оне деце... да нешто Бог са њима учини, ради мене... заплака се тетка |
| ирише се одједном, и спремаху се сви да нешто кажу, али су толико изненађени, да не могу још на |
| душу некуд напред, и све се човеку тада нешто хоће... и он би тихо и весело полетео тамо... у т |
| ружа руке напред и у страху хвата се за нешто покретно, миришљаво, врело, у сну не може да раза |
| брате, хм... после сам осетио да сам за нешто друго створен...{S} Сад, или да лажем Бога, или д |
| разом на лицу.</p> <p>— М-м-ма... мумла нешто и Максим, гутајући последњи залогај и загледајући |
| омире?</p> <p>Он обори главу и промумла нешто као одговор.</p> <p>— Шта ћеш ту, бре...{S} Од ку |
| амо из погледа свију људи, да се спрема нешто страшно.</p> <p>Гост тек сад појми шта се спрема. |
| ... гле, светли се пред очима.{S} И има нешто пријатно, чега сад треба да се сети...</p> <pb n= |
| и, то зна... то осећа добро.{S} Али има нешто друго, важније...</p> <p>Једнако га је, још од по |
| ли може бити није <hi>то</hi>, него има нешто друго...{S} Отац... како ’но рече кад пођох... ех |
| погледа.{S} После стаде својим суседима нешто живо објашњавати или доказивати, па онда замаха р |
| о се тресу и љушкају, као да има у њима нешто тешко.{S} Гомила стаде и расклопи се испред ходни |
| p>Под јасеном се нагнула једна жена, па нешто ради рукама око лонаца, који су се испревртали, н |
| ста магла, а под њом се вијуга и беласа нешто, као кад жене на перилу отегну дугачке комаде пла |
| е — и стадоше <pb n="73" /> сви тројица нешто ослушкивати.{S} Кроз ходник залупаше потковане цо |
| има бар неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: тукли га штаповима унакрст, и није га боле |
| /> радио.{S} Одједном иза његове главе нешто необично Фијукну.</p> <p>— Ф-ф-фик!... зачу се ош |
| удније!...{S} Он је за себе смишљао све нешто особито, неку нарочиту стазу, којом нико није про |
| ерује: неће да га пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљување...</p> <p>— Ха-ха-ха... смеје |
| } Нешто се навуче на очи, на груди паде нешто тешко...{S} Он се осећа потпуно као рањена звер, |
| ола часа врати се Марија, и одмах стаде нешто око ватре намештати.{S} Калуђери побацаше цигаре, |
| Баш си ти неки... плану девојче и хтеде нешто непријатно Велимиру рећи, али је он брзо утиша и |
| себе.</p> <p>Љубомир подиже очи и хтеде нешто промуцати, али га претече смешљива девојчица.{S} |
| } Он погледа бојажљиво оца Саву и хтеде нешто рећи, али му застаде реч у грлу... „Дошло!... <pb |
| зазире од другова.{S} Аха!... па ово је нешто страшно!...{S} Шта се ово приближује?...{S} Ево с |
| акарије...{S} Али његова женидба, то је нешто!...{S} Камо данас таких дјевственика!...{S} Кад г |
| ветим књигама пише једно, а у животу је нешто сасвим друго, друкчије...{S} Он је почео живети к |
| p>— Ти се жестоко уплаши!</p> <p>— Није нешто се замислио...</p> <p>— Е, богме кад се таки момц |
| на неке њиве, преко од механе и казује нешто жени, која, са заметнутим празним бакрачем на леђ |
| о свет... у мени заигра срце, повуче ме нешто некуд... мами ме нека лепота... отвара се полако |
| а срећни младожења, и јасно осећа да се нешто са њим свршило, да је он прешао <pb n="195" /> пр |
| а знаш идем... поделио тамо ујам, па се нешто замислио..{S} Ђавоље ово време !...{S} Кад пред с |
| е нејасније, све тамније слике, меша се нешто густо и неразговетно као тесто, муте се пређашње |
| денице, скоро глуво доба...{S} Таман се нешто замислио, кад пред мојим носом мрда црно...{S} Др |
| вечерње са Нићифором.{S} Архимандрит се нешто разговори са Маром, и сутрадан, кад се остарели и |
| Изјутра сели на доксату, разговарају се нешто о прављењу сира и пију ракију.{S} Игуман привика |
| лицама и коленима, као човек, који хоће нешто непријатно и одсудно да учини, а нема довољно сме |
| пола дана, па после ми велиш да те вуче нешто у ону маглу, тамо у свет...{S} Је л’ ти и сад так |
| за његових леђа смеши се игуман Сава, и нешто шапуће тетки, која се пригнула к њему.</p> <p>Љуб |
| кад је уз њега, још га је тамо вукло и нешто друго.{S} Он се заносио гледајући, кад удари звон |
| ним изразом на лицу, стоје уз певницу и нешто шапућу.{S} Љубомир, тамо у притвору, код самих вр |
| а празнији од те вечне ноћи...</p> <p>И нешто му је најчудније!...{S} Он је за себе смишљао све |
| /p> <p>Љубомир се стаде вртети; хтео би нешто рећи, као да му нешто није по вољи, али Николина |
| , ближи...{S} И као да у овоме он опази нешто непријатно.{S} Поведе разговор са сестрама.{S} Ње |
| сунце; пође весео за својим вођем, који нешто у себи мрмљаше.</p> <pb n="66" /> <p>— Ја знаш ид |
| м све ово, што теби казах...{S} Тако ми нешто било дошло, ка ово сад... па се предомислих...</p |
| и још дрва, подиже се и угледа па клупи нешто смотуљано, згурено, чудновато.</p> <p>— Шта је ов |
| . кад онако ја легнем крај студенца, ти нешто дељкаш, а тек папоња завречи чак у другим косама! |
| д осећа, да ће му се у тој шетњи казати нешто веома важно и непријатно.{S} Он затрепта целом ду |
| да је то нека погрешка, да ту мора бити нешто друго, нешто што он не разуме...{S} Очекиваше да |
| са собом, осврћући се збуњено и тражећи нешто, не знајући ни сама шта тражи. — Оно истина зна с |
| сад одговарао; али сад одједном избаци нешто ново.{S} До сад је он отезао, гњавио, мрмљао и ни |
| и дворишту све већа ларма, узвици и чак нешто на лик песме...</p> <p>Леонтије, пошто се сврши њ |
| ине или зиме... ни сам не зна чега, тек нешто прозуја кроз њега и он увуче врат у рамена.{S} Ов |
| оштар, танак глас кроз ваздух и за њим нешто јаукну...</p> <p>Љубомир се сав нађе као у некој |
| ом летењу на земљу осети, да је кошуљом нешто лако закачио, и кад паде на земљу и дочека се на |
| чно једрим чврстим зубима.{S} Василијан нешто весело прича, шетајући по кухињи, режући оштрим н |
| ли јој Љубомир од овог часа постаде као нешто друго, што не личи на човека, или што није прави |
| рење: оне сцене у кухињи чине му се као нешто друго, што нема никакве везе са храмом и са овом |
| е особине светитеља, о којима је слушао нешто у школи а највише од покојне мајке.{S} Ту је свем |
| авилно као Велимир?...{S} Та он је хтео нешто далеко узвишеније, хтео је живети самом душом, ко |
| <hi>он</hi> или <hi>као</hi> он... тако нешто...</p> <pb n="50" /> <p>Од ове службе Љубомир ста |
| акву пустињу, или велику шуму, или тако нешто...</p> <p>Понео је доста нагорелих воштаних свећи |
| мо заједно...</p> <p>»Он мисли ја овамо нешто једем !...{S} Да се бега!...{S} Ето зла!«...</p> |
| ика у први разред гимназије, и још тамо нешто стаде говорити, али он од узбуђења не саслуша ниш |
| не разумем те ствари, али знам да је то нешто онако... шарено«...</p> <p>— Тето, ђаволе-е...{S} |
| а га удари.{S} Узалуд му после професор нешто толкује, не помаже ништа...{S} Покласмо све матор |
| ко знаш... као да сте ми и ти и Нићифор нешто отели, криво ми...{S} А већ сам знаш да ми није д |
| д прошлог маштања; осећајући да га опет нешто вуче да још мало промашта...{S} Он зна да је то н |
| е вртети; хтео би нешто рећи, као да му нешто није по вољи, али Николина глава тако ситно трепе |
| глупо, с разјапљеним вилицама, затим му нешто говори и маше рукама.</p> <p>Кад сиђе с кола, дру |
| чни, бескрајни мир!...</p> <p>Кроз шуму нешто лагано шушка.{S} Кораци се све више примичу стено |
| {S} Долазе сељани у механу и већ почињу нешто говорити о школи.{S} Ко је год инокосан, а има де |
| Е, богме кад се таки момци замисле, ту нешто има!... рече она шаљиво, смејући се и стежући још |
| без казни?...{S} Није ту све... има ту нешто друго... мора имати!{S} Јер, што би се онда мучил |
| из Велимирова брачна живота, меша се ту нешто и Јованка, и он сам...{S} И све му се више не спа |
| ва реда, по зидовима.{S} Осети се одмах нешто манастирско, некакав нарочити дух и тон, својстве |
| човек ни да их види лако, а њему је баш нешто требао, али шта оно беше?</p> <p>Љубомир се досет |
| иса, него је <pb n="132" /> уз њега још нешто, што не личи ни на шта друго.{S} У једном крају п |
| ут опомињаше, да је и он некада био <hi>нешто</hi> — цензор велике гимназије!...{S} Али сад, ов |
| траним недогледом. </p> <pb n="6" /> <p>Нешто га вуче у ту магловиту даљину, у тај неизмерни пр |
| е нож да закоље сина својега«...</p> <p>Нешто нејасно, тамно, али познато му, провеја пред очим |
| ачета, које досле није видело ни града, ни цркве, ни већег збора људи од једне сиромашне свадбе |
| етова и пандура, и кад би око заранака, ни сам не зна како, натрапа управо пред механу.{S} Он б |
| есе и занеми...{S} Ни уздаха, ни јаука, ни стењања, ни гласа!...</p> <p>Тек после два часа калу |
| есету не примај...</p> <p>— Ниси, вала, ни ти заостао од њега у томе, каже му Велимир у шали.</ |
| ливади, не осећајући ни туге, ни бола, ни жалости.{S} Тамо негде, у најсакривенијем крајићу ње |
| ао окамењене.{S} Ни једне мисли у њима, ни једног зрачка смисла и умна живота!...{S} Мрак, тама |
| амој ствари то није почело једног дана, ни месеца, па ни године...{S} И сада, кад је већ у њему |
| <p>— Је ли ви нећете ни пара, ни имања, ни кућа, ни стоке, ништа... а?...{S} Је ли ви баш нароч |
| ...{S} Ни уздаха, ни јаука, ни стењања, ни гласа!...</p> <p>Тек после два часа калуђер се диже |
| !«...</p> <p>— Је ли ви нећете ни пара, ни имања, ни кућа, ни стоке, ништа... а?...{S} Је ли ви |
| како сам окренут: не знам где су врата, ни пенџери, ништа...{S} Па кад и то прође, онда станем |
| српски у новом времену!{S} Нема живота, ни рада, ничега!...{S} Чу се узвик: манастири пропадају |
| и ви нећете ни пара, ни имања, ни кућа, ни стоке, ништа... а?...{S} Је ли ви баш нарочито хоћет |
| Он се занесе и занеми...{S} Ни уздаха, ни јаука, ни стењања, ни гласа!...</p> <p>Тек после два |
| е досле није видело ни града, ни цркве, ни већег збора људи од једне сиромашне свадбе, на којој |
| ждрал по ливади, не осећајући ни туге, ни бола, ни жалости.{S} Тамо негде, у најсакривенијем к |
| пиј што год хоћеш!...{S} Нема ни чреде, ни јутрења, ништа...{S} Тетка гледа кућу, поље, чак и о |
| заједно, па нит’ су нам вреле илинске, ни хладне божићне ноћи!...{S} А ти куњај тако!{S} Лаку |
| леда, поврати, дође к себи и уплаши се, ни сам не зна од чега.{S} Он пође лагано са доксата.{S} |
| он и крену се.</p> <p>Нити се руковаше, ни поздравише: они не знају за то.{S} Они се само раста |
| ад заседне за трпезу, па стане макљати, ни Максим му није раван...{S} И онда, кад се сит наједе |
| непознате му до сад топлине или зиме... ни сам не зна чега, тек нешто прозуја кроз њега и он ув |
| ...{S} Кажите само колико хоћете?...{S} Ни марјаша!{S} Па шта хоћете?...{S} Максим опази необич |
| на бола.{S} Он се занесе и занеми...{S} Ни уздаха, ни јаука, ни стењања, ни гласа!...</p> <p>Те |
| о трепћу и опет стану као окамењене.{S} Ни једне мисли у њима, ни једног зрачка смисла и умна ж |
| амо не знам ко би дочекао допуштење.{S} Ни на Божић се неки пут не сете да понуде чашом вина... |
| у.</p> <p>— Хе, да видиш моју Аницу.{S} Ни Маџарица јој није равна!{S} Па ми лепо нашки, љубака |
| ита што, на пример из литургике...{S} А ни његови калуђери, камо ли ђаци, не знају ни окучити.. |
| ћаху, да не могу једно без другог.{S} А ни једно од њих не помисли: како ће то да буде на после |
| ао постала је дело.{S} У то срећно доба ни »крштенице« не беху потребне одмах — веровало се учи |
| слободни пир, где се нико не устручава ни од речи ни од дела.{S} Пир затворених, усамљених, по |
| у, али осећа да пада у бездан и није га ни мало страх, јер од некуд зна да се неће убити...{S} |
| ело.</p> <p>— Лажеш, бре...{S} Нисам га ни ја ни половину прочитао!</p> <pb n="78" /> <p>— Јеса |
| ало по мало, у њему се утврди мисао: да ни игуман не зна ове ствари.{S} Првим одговором учинио |
| p> <p>— Лажеш, бре...{S} Нисам га ни ја ни половину прочитао!</p> <pb n="78" /> <p>— Јесам, гос |
| приповедач: каки ја !...{S} Не умем ја ни макнути...{S} А она кад почне, и он се са неком горд |
| им Јованке и њена мужа.{S} Нема ни ђака ни калуђера, осим игумана.{S} Све се, као по маху чароб |
| је мали бегунац, не знајући шта оставља ни куда иде.{S} До сад се ређаху све једни исти, једнач |
| ушило се, па не дише, не трепће... нема ни конвулсије предсмртне, него ће мирно, тихо да се уга |
| е, једи и пиј што год хоћеш!...{S} Нема ни чреде, ни јутрења, ништа...{S} Тетка гледа кућу, пољ |
| кога, осим Јованке и њена мужа.{S} Нема ни ђака ни калуђера, осим игумана.{S} Све се, као по ма |
| чије... независније, озбиљније.{S} Нема ни чега ђачког...</p> <p>— Кажем ја: неће рого на њега! |
| и Нићифора, опази случајно да овај нема ни појма о црквеним најпростијим питањима.{S} Архимандр |
| а доста.</p> <p>Љубомир не доби времена ни да се одмори честито.{S} Уздисао је под теретом тешк |
| плина, срце му се некако стегне, не зна ни сам: да ли плашљиво или радосно.{S} Чита занесен; по |
| би!...{S} Не зна, мој брате.{S} Не зна ни оно што мене пита, само нас плаши.</p> <p>Љубомир ви |
| топал загушљив ваздух, па нити чу звона ни журбе момачке; а ови се и не сетише да га пробуде: с |
| Заузета послом душа, нема кад да сумња ни да тугује...{S} Леонтије се даде на посао.{S} Толико |
| ер момци имају сваки своју »струку«, па ни један неће да чује <pb n="127" /> за оно, што не спа |
| није почело једног дана, ни месеца, па ни године...{S} И сада, кад је већ у њему сама мисао, к |
| а устима, слушају.{S} Као да није ништа ни било!{S} И њихови погледи као да му веле: »Ништа, ет |
| недостижно; управо он није на то никад ни помишљао.</p> <p>— Ха, ено иза штале, покошена детел |
| уме да је пијан.{S} И то га сазнање сад ни мало не жалости и не буни.{S} Напротив, он се све ви |
| рчи у топлу легалу, па не пушта од себе ни гласа.{S} Само у пећима, које се ложе из ходника, по |
| ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску школу.</p> <pb n="80" /> <p>— Ех, ми... шта |
| зда, из кога је полетео у свет, не виде ни свога жељеног Маљена!...</p> <p>Кад преради све посл |
| литву заморени бегунац, јер већ не може ни шапутати...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| i>то</hi> волети?...{S} Ја мислим да је ни прави пијанци не воле.{S} А ја не пијем онако како т |
| Море, то... прекиде га Никола.{S} Није ни за што: само да једе и пије, па после штуца. <pb n=" |
| танким гласом проговори:</p> <p>— Није ни мени овде место, где људе...</p> <p>— Седи, човече! |
| е речи тако му приковаше пажњу, да није ни помислио кренути се куд.</p> <p>И Сава је, зацело, б |
| .</p> <p>Синоћ је дошао уморан, па није ни мислио о чему другом, до о одмору.{S} Кад је улазио |
| му, каже, ништа.{S} И тако — ништа није ни било!{S} А овамо опет Максим помиње чреду !{S} Чудно |
| </hi> мисао!...{S} А њему то никад није ни на ум падало...</p> <p>— Јок, море... промуца он гле |
| или.{S} Друге му тврђе у оно време није ни требало.</p> <p>»Па и ја умем тако попунити... још л |
| у толикој мери ново и важно, да се није ни сетио никаквих мисли.{S} Стоји тако, и зна где је и |
| боље, управо најбоље, о каквом он није ни сањао.{S} Затим настаде спремање за упис у школу.</p |
| лата и буди-бог-с-нама !... што он није ни мало разумевао нити знао зашто ће му такво знање.{S} |
| рема!{S} И дође изненада, кад нико није ни мислио...</p> <p>А њих двоје и иначе нису ни о чем м |
| тако непрекидно.{S} Али се то њему није ни мало тешко чинило.{S} Та он има своје место, зна где |
| ...{S} За ово нема никакве друге навике ни упутства, сем онога што је опробао...</p> <p>Морало |
| застиде се и сам и увиде да сад не сме ни уста отворити...{S} Побеже <pb n="209" /> из куће и |
| /> апостола Павла, те се о њему не сме ни расправљати.</p> <p>— Господин... одобрио ми да живи |
| ст његова доласка, па не сме да одрекне ни једну чашу.{S} Почиње осећати неку незгоду у глави и |
| ом, да у томе питању код њега нема мере ни разлога...</p> <pb n="156" /> <p>А Љубомира, пре два |
| слио да је за храну најлакше: о томе се ни до сад није бринуо, па је држао да се то може одмах |
| час пре, на свој начин, не осврћући се ни на кога, и не марећи ни за чије мишљење, испустити, |
| : дан-дан!«...</p> <p>— Је ли ви нећете ни пара, ни имања, ни кућа, ни стоке, ништа... а?...{S} |
| а, па после, кад се пећина измени, неће ни ватре ложити.{S} За јело није понео ништа, а и не тр |
| и невиђена у манастиру дочека, не беше ни ова рогоњина пажња према њему необична.{S} Он се сам |
| д није могло распознати ни место за јаз ни за воденицу.{S} Пре стотину и више година била је ту |
| у други манастир), па му се сад не мили ни црква.</p> <p>Млади игуман седи на доксату, заклоњен |
| ј заузео целу душу, па не може да мисли ни о чему другом, ево већ скоро цела година.{S} А сад.. |
| а та мисао у главу, од тада он не мисли ни о чем другом.{S} Најчудније је, како се реши да напу |
| отоку, где се сад није могло распознати ни место за јаз ни за воденицу.{S} Пре стотину и више г |
| и њену кајмаклију, којој неће манисати ни онај ћосави Василијан.{S} Али је сад окупише ђаци са |
| калуђер, зацело.{S} А нама неће сметати ни у чему.{S} Још нам може бити од користи.</p> <p>— Та |
| тако бити...{S} Зна још, да неће остати ни код куће — ту нема никаква посла, тако је још <hi>он |
| , без кога, чини му се, не може опстати ни ова кућа...{S} И тек после ће бити све друкчије, нас |
| ао да ово први пут гледа...{S} Не осети ни кад игуман пројури поред њега и, по обичају, побеже |
| о, окаменио, па нити може уста отворити ни помаћи се с места.{S} Ове изненадне речи тако му при |
| кад виде да се никоме ту не сме обрнути ни за што запитати, јер њега неће нико, ама баш нико да |
| у, да господа професори нису могли наћи ни једног, ко би могао одржавати ред...{S} А ти Петре, |
| му заиграше некуд у напред, не гледећи ни у кога.</p> <p>Гости се згледаше; они »обични« узнем |
| е нестрпљиво очекивати крај, не мислећи ни о чему...</p> <p>А Леонтије?...{S} Он се и без овога |
| не осврћући се ни на кога, и не марећи ни за чије мишљење, испустити, дати му одушке у живом г |
| ба сад, ја како...{S} А после неће моћи ни једна жена проћи на миру поред тебе.{S} Реци му нек’ |
| а маштања мешао са тим, не разумевајући ни сам јасно шта жели...</p> <p>-— Еј, ђаче... у шта си |
| рану, где сеђаше гост, па, не гледајући ни у кога, веселим гласом проговори:</p> <p>— Каки сват |
| мешише.</p> <p>А говорник, не гледајући ни у кога, стаде причати о постанку српских манастира, |
| вер у целу групу одједном, не гледајући ни у кога нарочито.{S} Председник, који је седео према |
| питање...{S} Али сад Максим, не знајући ни сам зашто, повика: јеванђеље, брате... оногај, кад с |
| се збуњено и тражећи нешто, не знајући ни сама шта тражи. — Оно истина зна се: капетан може да |
| пометени ждрал по ливади, не осећајући ни туге, ни бола, ни жалости.{S} Тамо негде, у најсакри |
| ир, где се нико не устручава ни од речи ни од дела.{S} Пир затворених, усамљених, повучених у с |
| "132" /> уз њега још нешто, што не личи ни на шта друго.{S} У једном крају подрума светлуца зап |
| паде на траву као покошен, не мрднувши ни руком ни чим другим.</p> <p>— Куку!... што му је!... |
| а, друкчије се и држи и говори: сад јој ни на памет не долази дерање јарца.</p> <p>Љубомир зауз |
| мало пре требао ђак; сад не може човек ни да их види лако, а њему је баш нешто требао, али шта |
| м да звони јутрење.{S} Кад пре, не знам ни ја... чини ми се тек сам лего.{S} Тамо ми је то и по |
| ође <hi>оно</hi>...{S} Више никад нисам ни о чем другом мислио, само о томе.</p> <p>Мира постеп |
| ега, он и сада није начисто ни са собом ни са својом мишљу.</p> <p>Једно само он разуме добро и |
| b n="53" /> горд, те се не може с тобом ни речи прозборити?...{S} Мустра и јеси: ђак!... .</p> |
| појавом која наступа...</p> <p>А ником ни на ум не паде, тога часа, јадни отац Сава; Нико и не |
| траву као покошен, не мрднувши ни руком ни чим другим.</p> <p>— Куку!... што му је!...{S} Дијет |
| {S} Игуман се најпре противио, није дао ни поменути.{S} Какво читање сад, кад <pb n="119" /> тр |
| ... шта говориш!...{S} Максим не би дао ни Богу тамњана, то баш од истине...{S} А онај је опет. |
| вето Писмо</title>, али није заборављао ни школу.{S} Већ је знао доста лекција о некаквим минер |
| очима тако високо стајала, да није смео ни помислити на тако интимну забаву са њом.{S} Оно што |
| баш тешко било издржати ту чреду, онако ни за што.{S} Не мари да ради какав хоћеш посао: зар не |
| ила је далеко.</p> <p>»Баш није требало ни говорити са њима о томе...{S} Само ме забуњују!{S} Е |
| ли се преварила.{S} Љубомиру не би пало ни па крај памети да гледа на опрему, али се изненади к |
| да одржати на висини: никоме није могло ни на ум пасти, да онај млади и љубезни Сава чини што с |
| равог дивљачета, које досле није видело ни града, ни цркве, ни већег збора људи од једне сирома |
| ори он, не гледајући не само у књигу но ни у шта; очи му блуђаху неодређено по зиду и прозору, |
| обичног мушкарца, не знајући још јасно ни за полну разлику.{S} Тако се неколико пута прекомбрљ |
| олази брзо, неосетно.{S} Није још добро ни разгледао околину, а израчуна да је већ прошао месец |
| еде на живот и будућност, да више скоро ни о чему није мислио.{S} Иде тако лагано за временом, |
| а заузела свега, он и сада није начисто ни са собом ни са својом мишљу.</p> <p>Једно само он ра |
| рамче.{S} И он не одби њен дар, као што ни друге није могао одбити.{S} Али је друге примао равн |
| ва огња.{S} Онаких задиркивања није чуо ни међу људима.{S} По нека слободнија снаша упиљи му у |
| хо.{S} Нико пе плаче, не види се жалост ни на чијем лицу.{S} Родбина архимандритова подолазила; |
| >— Хе мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни за владичанство! узвикну младић одушевљено и загледа |
| његови калуђери, камо ли ђаци, не знају ни окучити...{S} Ништа, ама баш ништа!{S} До сад је вла |
| што ради, чиме је заузет.{S} Не дође му ни на ум да се погорди толиком пажњом важних људи, јер |
| онда га обузе и ватра.{S} Не поможе му ни најстарија кристална шљивовица, са којом је до сада |
| ене и девојке, стадоше га ловити, те му ни на ум не дође његова стара, бескорисна, искрена приј |
| овај... само лажу обојица, а Василијану ни десету не примај...</p> <p>— Ниси, вала, ни ти заост |
| Срећно прође опасност: игуман не мрдну ни главом, кад му он саопшти своју одлуку.{S} Беше и ра |
| вити.</p> <p>До овог часа браћа се нису ни интересовала »господиновом« болешћу.{S} Знали су да |
| слио...</p> <p>А њих двоје и иначе нису ни о чем мислили.{S} Они се предадоше чистој, невиној, |
| е гости, не дајући му довршити реченицу ни устати.</p> <p>— Као волове... узвикну он напослетку |
| дња тек само »ради ворме« и да није баш ни њој <pb n="166" /> самој неправо дахнути душом слобо |
| иње разливати по њему...{S} Па није баш ни тако мрачно... гле, светли се пред очима.{S} И има н |
| — нејасне, магловите, не разуме их баш ни мало, али осећа некакву топлину, некакво задовољство |
| ју, па куњаш тако до века.{S} И не знаш ни сам шта радиш и зашто живиш...{S} Тек тако само да с |
| адном догађају и не разумевајући га још ни мало.{S} Њему све изгледа, да је Никола морао овако |
| ђена необичном појавом, па не стижу још ни да се насмеју његовом изгледу.{S} Али њега сад подсм |
| пре баци камен на њу« и оним завршним: »ни ја те не осуђујем«.{S} Само досетљиви калуђер не про |
| е и други.{S} Само се и у тим приликама нигда није могла угушити његова урођена побожност и скр |
| еле права господа.{S} Као дивљаци, који нигда нису видели града, гледаху они овај <pb n="179" / |
| старешину манастира Т. У целој Србији, нигде се у толикој мери не израђује и не продаје дрвена |
| ако, као да греје сунце, али сунца нема нигде, само се блиста цела околина...{S} Он обрте кључ |
| Оде човек пешке... још ако не нађе коња нигде!... говори она једначито, онако женски, без нагла |
| ао и он, како се они посветише!...{S} И нигде не пише у овим житијама, да је коме била... како |
| , накривљена у страну...{S} И глава све ниже <pb n="232" /> пада, а онај ватрени сач почиње там |
| ушти, ваља се и бруји манастирска река, низ коју уморни путник већ три часа корача.{S} Прошао ј |
| ..</p> <p>Професор прсну у смех и стрча низ степенице. . .</p> <p>За два дана изређаше још пето |
| ..</p> <p>Суза за сузом тече и слева се низ младићево лице, олакшавајући лагано паучинастом, ва |
| а право на земљу, немајући кад силазити низ степенице.{S} У оном летењу на земљу осети, да је к |
| одведе госта до уласка и поможе му сићи низ стрме, дуге степенице, које воде у простран и мрача |
| ладом грешнику, потекоше обилним млазом низ усијано лице му, и стадоше лагано видати љуте очајн |
| ло се, и само стоји један дуг бескрајан низ година, у коме пројурише брзо детињство, младост, з |
| ости, дух лепога, и ви се одмах гледате низа се, цените је ли све на вама уљудно и у реду.{S} У |
| три калуђера исправише, стадоше гледати низа се и отресати руком ситне прашке дуванске, истресо |
| рота не виде.</p> <p>— Али кад погледам низа се, кад видим себе овако црна и несрећна... црњана |
| у таљижице, на које је игуман, на већој низбрдици седао, а Ђока их, одупирући о руду, лагано пу |
| , па ево стиже и старост, а у том дугом низу отац Сава не види ништа, до таму и густи мрак, кро |
| е постао чак »цензор велике гимназије«, није могао пожелети себи веће славе и радости, до да ос |
| арешине, држећи да то »све мора пасти«, није плаћао порезу три године.{S} Али не паде ништа, а |
| м и погледом што га то пита.</p> <p>»А, није га уписао! помисли пандур весео.{S} Ту ћемо мецко |
| Али срећа, која му се једном насмејала, није га тако лако хтела оставити.</p> <p>Нашло се сведо |
| да све ово што се ради по манастирима, није оно... знаш, оно како треба.{S} Ово је једно, а св |
| о да очима говоре један другом: »Мртав, није него...{S} Гле како је задриго, ципов гејачки!...{ |
| ви свеци!</p> <p>— Такав им је и народ, није чудо!... одговори архимандрит, па се одједном прен |
| ција, скоро као и Максим...</p> <p>— Е, није... шта говориш!...{S} Максим не би дао ни Богу там |
| и онако... кад му није ништа; то хоће, није вајде.{S} Али што се боји смрти, то нема!...</p> < |
| ја са њом оженим... зна се: ко бајаги, није од истине...{S} Па право мојој кући.{S} Хинтов цар |
| <hi>други</hi>, онај монах...{S} Чекај, није!... то сам сад ја.{S} А онај <hi>други</hi>, што ј |
| , какав је био и до сад.{S} Него чекај, није он још закалуђерен...</p> <p>Архимандрит већ прочи |
| вакву глад, која иде упоредо са умором, није никад осећао.{S} Од јуче у подне није ништа окусио |
| тадоше шмрктати оштро.</p> <p>— Готово, није вајде... опет воденицу?</p> <p>— Мени је право, ка |
| а светих.{S} Игуман се најпре противио, није дао ни поменути.{S} Какво читање сад, кад <pb n="1 |
| оје место, зна где је и, што је главно, није више сам.</p> <p>Тек после, кад је с тешком муком |
| а би постао механским момком. »Није то, није!... друго је!« узвикује му тај глас, и он зна да ј |
| им друкчије гледа у покрете њених ногу, није као пре...{S} И још много других и много саблажњив |
| он у себи, а гласно рече:{S} Него знаш, није ово за тебе...{S} Чудни су ови свети књижевници: н |
| ивати полицајац.</p> <p>— И пловчица... није згорег! утаче се журно и гладно прота.</p> <p>— По |
| м и он стаде осећати некако друкчије... није као до сад.</p> <p>»Шта је ово!...{S} Куд идем ја? |
| ну, рекао би Љубомир; али тек... тек... није оно право«.</p> <p>Другови, у живом разговору о бу |
| и другима говорио.</p> <p>— А ’нако... није те ови газда никако доводио у срез, код нас? упита |
| после овога прегледа, гласио је: »Тс... није баш ствари, али тек ко зна!«...</p> <p>— Ја, одгов |
| некакву сасвим другу позитуру и изглед: није му држање више онако усиљено принижено, нити му оч |
| ак... онако... завије, а <pb n="138" /> није да је болестан, питајте оца игумана...{S} Хе, роде |
| нда криво?...</p> <p>— Ама није то !{S} Није мени криво како ти мислиш...{S} Чекај...{S} Тешко |
| еда, радознало и реко бих смешка се!{S} Није то, ваљада, због његова доласка?...{S} Гле, двориш |
| </p> <p>Боже, какви су ово људи !...{S} Није могуће да су то они исти што се сад овде у кухињи |
| hi>такав</hi> грех, па без казни?...{S} Није ту све... има ту нешто друго... мора имати!{S} Јер |
| стави лакшим гласом: неки млакоња...{S} Није за наше друштво, то се баш види...</p> <p>— Што?.. |
| о време у манастиру... ’нако само...{S} Није због чега... нећу ја ту остати.{S} Него тек, да ви |
| <p>— Море, то... прекиде га Никола.{S} Није ни за што: само да једе и пије, па после штуца. <p |
| ем по растуреним прегорелим жишкама.{S} Није му се ишло одавде...{S} Хтео би дуго, дуго седети |
| и, како ће што боље личити на свеца.{S} Није он то чинио ради игумана, јер зна да се овај »курј |
| А Јованка једнако распитује за тебе.{S} Није се још удала, насмеја се он дижући се.</p> <p>— Де |
| икну он игуману, па ћете се уверити.{S} Није сиришњача исто што и преса!« Игуман, онако у љутин |
| је још мирисала маљенском боровином.{S} Није знао шта ће пре да га пита...</p> <p>— Шта веле мо |
| сад са Милком баш не би смео онако.{S} Није с тога, што је газдина кћи, него баш онако... што |
| дан за даном пролази брзо, неосетно.{S} Није још добро ни разгледао околину, а израчуна да је в |
| идиш, нека се труди на сваком послу.{S} Није он отпао од мене, као ивер од кладе.{S} Боли, каже |
| /p> <p>— Ти се жестоко уплаши!</p> <p>— Није нешто се замислио...</p> <p>— Е, богме кад се таки |
| само да ме закачи бутовима!...</p> <p>— Није, славе ми... ја ’нако... дркће Љубомир и муца плаш |
| алажући се меким белим хлебом.</p> <p>— Није наш, одсече Велимир; дошљак из н-ског манастира... |
| да говори неком другом, рече:</p> <p>— Није то за тебе још.{S} Нећеш је разумети.</p> <p>— Еве |
| ору и танким гласом проговори:</p> <p>— Није ни мени овде место, где људе...</p> <p>— Седи, чов |
| </p> <p>— Је л’ ти тешко поћи?</p> <p>— Није... баш ми је мило...{S} Али ће ме бити страх, кад |
| идући. »И ово им је дете ваљано; ваљад’ није ништа украло или 'нако... неки паксијанлук урадило |
| >— ...{S}Као да их је туркиња родила, а није она! говораше он, пролазећи поред Љубомира.</p> <p |
| не опако ради обичаја или кокетарије, а није баш што је <pb n="112" /> боли, па побегне у други |
| ци, који ће се охладити док он сврши, а није ред јести или пити у овакој прилици.</p> <p>Господ |
| га што највише личи на љубавни занос, а није то.{S} Сликарска четкица могла би то најбоље предс |
| послетку ућута, јер му се учини да Сава није при себи.{S} Али, кад он ућута, игуман тешко уздах |
| га тако много волели.{S} Али дечја туга није велика и дуготрајна. .</p> <p>Од овог срећног дана |
| жати из овога хладна, страшна мрака, да није овог светлог пламена, што му душу разгаљује...</p> |
| у његовим очима тако високо стајала, да није смео ни помислити на тако интимну забаву са њом.{S |
| тога погледа, али беше тако окренут, да није могао у страну погледати.{S} Он уздахну и хтеде пр |
| енадне речи тако му приковаше пажњу, да није ни помислио кренути се куд.</p> <p>И Сава је, заце |
| </p> <p>Леонтије му осмехом одговара да није заборавно, и обрће се да иде архимандриту на разго |
| то мајка ократи пеленгирице?{S} Мора да није имала више оваког сукна«...{S} Било их је у чистим |
| ачуња се као куварица«, али признаје да није баш тако вешта куварском послу.{S} Љубомир, и ако |
| ! понови ђаче гласом, који казиваше да није никад чуло за такву књигу.</p> <p>Отвори неколико |
| је та грдња тек само »ради ворме« и да није баш ни њој <pb n="166" /> самој неправо дахнути ду |
| знаје своју пропаст...{S} И хтела би да није рањена, и да се врати све како је било пре, и увиђ |
| арску поуку.</p> <p>Љубомир већ види да није погрешио што је увео госта у подрум, али га она об |
| е долазило на ум до сада?{S} Он вели да није, и без сумње није никад до сада помислио јасно: ид |
| а осмехом на устима, слушају.{S} Као да није ништа ни било!{S} И њихови погледи као да му веле: |
| у једног натмуреног друга, који као да није до сад веровао ономе, што му је говорио.</p> <p>— |
| кад га је она заузела свега, он и сада није начисто ни са собом ни са својом мишљу.</p> <p>Јед |
| уги.{S} Само се и у тим приликама нигда није могла угушити његова урођена побожност и скромност |
| д се јакао са Миром и Милком...{S} Онда није ништа марио кад га оне стегну својим ручицама, а с |
| ајно погледа домаћинову босу ногу, која није била чистија од његове.{S} То га за часак умири.{S |
| амо му покажи на путу неку травку, која није баш обична, па викни : отровна трава!{S} Тај ти ви |
| еба отрчати са стаклетом на чесму, која није баш тако близу, опрати стакло, <pb n="106" /> нато |
| а што ти је онда криво?...</p> <p>— Ама није то !{S} Није мени криво како ти мислиш...{S} Чекај |
| игумане, кажем опет: ово дете пет дана није ништа окусило и донесено је мртво у манастир.{S} Н |
| преко жива огња.{S} Онаких задиркивања није чуо ни међу људима.{S} По нека слободнија снаша уп |
| > <p>И каква ти још упуства и објашњења није добио Љубомир, ту под звонаром, грчећи се уз своје |
| време.</p> <p>Синоћ је дошао уморан, па није ни мислио о чему другом, до о одмору.{S} Кад је ул |
| ест, нешто се и она оболестила хм... па није за овако велику кућу и овај посао.</p> <p>После ов |
| ја се почиње разливати по њему...{S} Па није баш ни тако мрачно... гле, светли се пред очима.{S |
| ћа, па кад се поче смејати... хо!... та није да се смејао, но све клокоће трбухом и превија се. |
| /p> <pb n="60" /> <p>Да ли му то заиста није долазило на ум до сада?{S} Он вели да није, и без |
| није му, каже, ништа.{S} И тако — ништа није ни било!{S} А овамо опет Максим помиње чреду !{S} |
| <p>Архимандрит се уозбиљи, као да ништа није окусио.{S} Иронично погледа на ону страну, где сеђ |
| ху петнаест хиљада и, пошто се воденица није могла онда подићи, сад ће се опет изузети десетина |
| ке рођени, и сви се посветили.{S} Никог није повукло срце у свет, као ’но што прича игуман у по |
| дебела <pb n="4" /> врата.{S} Сад, кад није пред њим плаво небо, његове зеленкасте очи гледају |
| тешком испосничком животу.{S} Сад, кад није имао узрока да се крије, снабдео је испосницу најп |
| е под теретом тешка посла, али се никад није пожалио, никад му рад није био противан.{S} Из мно |
| а, насмеја се шаљиво игуман, који никад није пропустио прилику да не пецне своје калуђере, како |
| держаније«, те игуман ово правило никад није могао прочитати, док су она друга строга правила — |
| hi>та</hi> мисао!...{S} А њему то никад није ни на ум падало...</p> <p>— Јок, море... промуца о |
| али се никад није пожалио, никад му рад није био противан.{S} Из многих житија, која је успео п |
| е, на једном сеоском потоку, где се сад није могло распознати ни место за јаз ни за воденицу.{S |
| е и бубице...{S} И цврчку ливадском сад није до песме; треба се одморити, па ће опет на посао.. |
| га и он увуче врат у рамена.{S} Ово сад није онако, као кад се јакао са Миром и Милком...{S} Он |
| , о коме је много слушао, али га до сад није видео.{S} Зато му он још данас изгледа друкчији!</ |
| ти, слабачки глас, који он никад до сад није чуо.</p> <p>»Чиј је то глас? ко је то?...{S} Викал |
| за храну најлакше: о томе се ни до сад није бринуо, па је држао да се то може одмах наћи, чим |
| чудима, да он већ јасно осећа, како сад није више онај и онакав, какав је био до пре недељу дан |
| чајно, састала тако немирна деца, какве није упамтила велика гимназија.</p> <p>Али оном малом п |
| знемири.{S} Од врата ћелије болесникове није се више одмицао.{S} Све је пиљио и мотрио шта тетк |
| И он не одби њен дар, као што ни друге није могао одбити.{S} Али је друге примао равнодушно, к |
| га не отрже од рођена гнезда.{S} Он је није у почетку разумео, али што се више привикавао мана |
| вадећи неколико марамица, које Леонтије није метнуо у свој џеп. —То ли је онај свети!...</p> <p |
| уман је од правог дивљачета, које досле није видело ни града, ни цркве, ни већег збора људи од |
| утврдили.{S} Друге му тврђе у оно време није ни требало.</p> <p>»Па и ја умем тако попунити... |
| никога не заносе дивни призори, никоме није до ноћног маштања....{S} Виде се пред њима котарев |
| ва умео вазда одржати на висини: никоме није могло ни на ум пасти, да онај млади и љубезни Сава |
| што је то <hi>почетак</hi>, који никоме није лак.{S} Молитву над једном слабом старицом изврши |
| , није никад осећао.{S} Од јуче у подне није ништа окусио, до воде и зелена воћа.{S} Али се од |
| о сада?{S} Он вели да није, и без сумње није никад до сада помислио јасно: идем у манастир да с |
| њега у толикој мери ново и важно, да се није ни сетио никаквих мисли.{S} Стоји тако, и зна где |
| се дохвати.{S} Срећом, беше зима, па се није могао никакав већи рад започети.{S} Имало се кад р |
| ре.{S} Новац се потрошио, а воденица се није могла подићи, јер нема околног земљишта, где би по |
| књигу и остави је под главу.{S} Сад се није могла почињати овако озбиљна ствар: треба сачекати |
| ајглавније, дјевственици.{S} Ниједан се није преластио женском лепотом и грешном пожудом...{S} |
| му настаје после њих...</p> <p>Само се није довољно навикао на свете службе црквене и на осећа |
| уплаши: како ће сам одвући кола — кљусе није давало никакве наде — па са сузама замоли, да му д |
| он удари гласом јаче и намигну оком, те није морао казати именицу, да знаш што су!...{S} Хе-хе. |
| и, пити за раније <pb n="95" />, док те није снашла беда.{S} Једном га преварили те истуцо и по |
| говори Љубомир таким гласом, да се више није могло сумњати.</p> <p>Игуман заврти главом и ућута |
| штаповима унакрст, и није га болело, и није му, каже, ништа.{S} И тако — ништа није ни било!{S |
| то друго: тукли га штаповима унакрст, и није га болело, и није му, каже, ништа.{S} И тако — ниш |
| } Тај ће једва дочекати«, и ућута.{S} И није се преварио.{S} А Велимир сад слободан.{S} Може ић |
| еде у манастиру тихо, нечујно, као да и није жив.{S} И какав је то живот из вечно празног дреме |
| лу, обрадова.{S} Он га искрено дочека и није се одвајао од Леонтија, док год се овај бавио код |
| ведници седели уз пуне бачве, зато им и није била душа празна, него све по пустињи и пећинама!« |
| у бедему, али осећа да пада у бездан и није га ни мало страх, јер од некуд зна да се неће убит |
| } До сад је он отезао, гњавио, мрмљао и није знао дати никаква одговора; игуман се смешкао ирон |
| чика-Јоцин позив, устао је, пребледео и није знао ништа за себе.</p> <p>— Љубомир Васић! зову т |
| читати <title>Свето Писмо</title>, али није заборављао ни школу.{S} Већ је знао доста лекција |
| цу: неко би помислио да га је стид, али није; њему је само малко необично због ових Васиних нап |
| еподобни... како ’но се зваше...{S} Али није!{S} Кушање се даје онима, који су Богу веома омиље |
| док овај сврши читање предмета.{S} Али није погодио време, јер је богословац баш сад предузео |
| бити!...</p> <p>Је ли он грешио?... или није разумео задаћу живота онако правилно као Велимир?. |
| ли, криво ми...{S} А већ сам знаш да ми није до калуђерства...</p> <p>— На што ти је онда криво |
| ему сам толико мислио?{S} Или може бити није <hi>то</hi>, него има нешто друго...{S} Отац... ка |
| да видиш моју Аницу.{S} Ни Маџарица јој није равна!{S} Па ми лепо нашки, љубакамо се, као на пр |
| ко, мало, мучило се по цео дан, па ипак није могло довршити посао.</p> <p>Најволео је кад, око |
| ми смо... онако манастирски, али то тек није, рецимо, што је гимназија.{S} Хо, мај... карловачк |
| алуђери о томе житију, и ако га ниједан није читао, него се знало онако, по предању...{S} Чуо ј |
| анов монолог запрепасти калуђере.{S} Он није имао обичај да пред њима што прича, осим што неки |
| га је вукло у манастир тако силно, а он није разумевао што је.{S} Сад му се оно показало као не |
| бине душе говораше му други глас, да он није напустио свој Маљен <pb n="20" /> ради тога, да би |
| угушити стару вечну своју мисао: да он није оно исто, што су други калуђери; али се ипак подао |
| много боље, управо најбоље, о каквом он није ни сањао.{S} Затим настаде спремање за упис у школ |
| овде му се чинило недостижно; управо он није на то никад ни помишљао.</p> <p>— Ха, ено иза штал |
| о бело лице, тако чисто и бело какво он није никад видео, и ако су у селу му и поп и учитељ има |
| му незгодно од овога доласка, и ако он није ништа имао са среском влашћу. »Ко зна зашто је он |
| ли, злата и буди-бог-с-нама !... што он није ни мало разумевао нити знао зашто ће му такво знањ |
| , која је грешила ’вако ка ми... управо није грешила, него њена зла батуна... затекли је.{S} Пи |
| те... и калуђери се чисто плаше, да ово није само сан?...{S} Обилазе око столова, згледају се и |
| то?...{S} Викали су на Николу, али ово није његов глас...{S} То неког даве... видиш како је ск |
| у водицу с једног краја села.</p> <p>Ко није запамтио оно старо обношење водице по селима!{S} У |
| а, и то баш кад служи.{S} До сад никако није могао уграбити прилику да га види, па је често пом |
| уј спрема!{S} И дође изненада, кад нико није ни мислио...</p> <p>А њих двоје и иначе нису ни о |
| собито, неку нарочиту стазу, којом нико није пролазио.{S} А оно испало <pb n="263" /> све тако |
| змени, неће ни ватре ложити.{S} За јело није понео ништа, а и не треба му за сад.{S} Антоније и |
| > <p>— Знаш како ме онда вукло...{S} То није било ништа.{S} Све ми се чини: да стока не опусти |
| уку и погледа захвално у очи јој.{S} То није више онај одлучни, трезвени и окретни младић, кака |
| ур омекша.{S} И он се био уплашио да то није каква подвала, да њега оговоре код капетана..{S} К |
| у тим сјајним одеждама, али тако да то није он, него опет онај старац, јер како би могао бити |
| њему прва мисао.{S} А у самој ствари то није почело једног дана, ни месеца, па ни године...{S} |
| у испосници до мртве главе... па зар то није светачки?</p> <p>— Тако треба да ради сваки човек. |
| , а бојао се помало да га не врате, што није закалуђерен по чреди.</p> <p>»Та начинићу се, Бого |
| о друго, што не личи на човека, или што није прави створ божји, него се узео са неким силама, в |
| ти; хтео би нешто рећи, као да му нешто није по вољи, али Николина глава тако ситно трепери, а |
| хладно стакло.{S} Имамо и ми душу, зар није?...{S} А баш ову је донео игуман из Прњавора, од њ |
| ите се за сутра, шта ћете јести...; зар није Антоније због тих речи продао цело имање, и после |
| А после?...{S} Лако је за то...{S} Зар није Господ казао: не брините се за сутра, шта ћете јес |
| дмах наћи, чим човек огладни.{S} Та зар није слушао толико пута, како људи путују без ичега, па |
| отес, носећи на рамену велику буџу, јер није волео тумарати по пољу без оружја...</p> <p>Отац Н |
| 22" /> се он сећа вазда, да такав живот није за њега...{S} Та он се заклео самом Богу!{S} И он |
| обично; по томе ђаци закључују, да гост није много важан, него је онако у вољи игуману.</p> <p> |
| реса, осетио се тако сигуран, да се већ није бојао никога.{S} Али су потпуна слобода и самовлаш |
| и ослободити.{S} Да звониш!{S} Дању већ није ништа, али јутром мораш устати пре свију, пре сами |
| огледа око себе...</p> <p>— Оваку згоду није имао Антоније, рече он у себи.{S} Тамо је, кажу, к |
| дрских сеоских паса...</p> <p>Леонтију није првина да иде по водици.{S} Само је до сад носио к |
| аглио жудњом за радиношћу, да у почетку није знао чега пре да се дохвати.{S} Срећом, беше зима, |
| да га она некако страшно гледа, и да му није немио тај поглед.{S} Он опази чак да му је мило шт |
| узима га нека збиља и изгледа као да му није баш до јела...{S} По зидовима, испод икона, исписа |
| А хоће да се превије и онако... кад му није ништа; то хоће, није вајде.{S} Али што се боји смр |
| трпезу, па стане макљати, ни Максим му није раван...{S} И онда, кад се сит наједе, вели да га |
| ао се дуго са свију страна, и никако му није падало на ум да је то старо, изношено, искрпљено о |
| сат, тако непрекидно.{S} Али се то њему није ни мало тешко чинило.{S} Та он има своје место, зн |
| от и будућност, да више скоро ни о чему није мислио.{S} Иде тако лагано за временом, као и сав |
| "> <head>XIV</head> <p>Лето у манастиру није претрпано разноврсним, непрекидним пословима, као |
| лику дебелу књигу, какве никад у животу није видео.{S} Остраг на корицама беше руком исписано : |
| онда каже: »Који од вас никад у животу није учинио грех, што га учини ова жена, нек’ се најпре |
| исао о томе била је далеко.</p> <p>»Баш није требало ни говорити са њима о томе...{S} Само ме з |
| са црквеним певањем остаде назадан: још није знао окренути први глас...</p> <p>У фебруару Љубом |
| али он скочи.{S} Најпре помисли да још није зашло сунце, које је грејало кад је заспо, али по |
| удња увлачи у његову душу.{S} Он је још није умео јасно схватити, али се она тицала овога сјаја |
| добро је и њему!</p> <p>Истина, он још није могао угушити стару вечну своју мисао: да он није |
| Истина, он има свога имања, али то још није одељено од стричева.</p> <p>Све то, што је требало |
| мир и напреже се да задржи сузе.</p> <p>Није се младић уплашио калуђерства, као Велимир, што му |
| и тога, да би постао механским момком. »Није то, није!... друго је!« узвикује му тај глас, и он |
| а се почеша иза уха и у себи промрмља: »Није вајде... више се не може врдати!...{S} Бар после д |
| кад то виде Христос, он каже тој жени: »Није вајде... сви <pb n="218" /> су грешни, па и ти мор |
| и, што је најглавније, дјевственици.{S} Ниједан се није преластио женском лепотом и грешном пож |
| у му и калуђери о томе житију, и ако га ниједан није читао, него се знало онако, по предању...{ |
| се над њим разли мек, нежан, милостив, никад до сад не чувен, па ипак добро познат му архиманд |
| тешка посла, али се никад није пожалио, никад му рад није био противан.{S} Из многих житија, ко |
| слим и све...{S} То што ти сад рекох... никад у животу нисам ником казао...</p> <p>— Знам, брат |
| не се он, одбијајући пружено му стакло; никад је нисам пио...{S} Немој, очију ти!...</p> <p>— А |
| оче!... стаде муцати као у грозници.{S} Никад..</p> <pb n="107" /> <p>— Штапове!... још бешње, |
| у у црно, паметне господске очи, којима никад не гледа право, него некако у косо, и опет гледа |
| сунце грије...{S} Аха, сигурно капетана никад не грије сунце, једнако је у хладовини«...</p> <p |
| са Миром играо, превртао, прескакао, па никад ништа не помисли онако... о девојци; а ето сад са |
| Сад је добио велику дебелу књигу, какве никад у животу није видео.{S} Остраг на корицама беше р |
| а.{S} Истина, други калуђери то не раде никад, али се он давно одлучно, да ради онако како треб |
| глад, која иде упоредо са умором, није никад осећао.{S} Од јуче у подне није ништа окусио, до |
| нови ђаче гласом, који казиваше да није никад чуло за такву књигу.</p> <p>Отвори неколико првих |
| а?{S} Он вели да није, и без сумње није никад до сада помислио јасно: идем у манастир да се пок |
| о лице, тако чисто и бело какво он није никад видео, и ако су у селу му и поп и учитељ имали кћ |
| исао је под теретом тешка посла, али се никад није пожалио, никад му рад није био противан.{S} |
| Љубомир.</p> <p>— Хо, тај мисли да неће никад умрети, да ће пре нестанути цео свет...</p> <p>— |
| се и стане од страха певати, што иначе никад не чини...</p> <p>Кад би све готово, насуто, напу |
| и одједном дође <hi>оно</hi>...{S} Више никад нисам ни о чем другом мислио, само о томе.</p> <p |
| а викни : отровна трава!{S} Тај ти више никад не пролази преко тог места; обилази га далеко, пр |
| алуђера, насмеја се шаљиво игуман, који никад није пропустио прилику да не пецне своје калуђере |
| метно одговорио: »Да видим... још нисам никад био у манастиру«.</p> <p>Одведоше га у своје ђачк |
| и му, чудновати, слабачки глас, који он никад до сад није чуо.</p> <p>»Чиј је то глас? ко је то |
| о »воздержаније«, те игуман ово правило никад није могао прочитати, док су она друга строга пра |
| чинило недостижно; управо он није на то никад ни помишљао.</p> <p>— Ха, ено иза штале, покошена |
| то, <hi>та</hi> мисао!...{S} А њему то никад није ни на ум падало...</p> <p>— Јок, море... про |
| ску...{S} Па им онда каже: »Који од вас никад у животу није учинио грех, што га учини ова жена, |
| ише <pb n="10" /> — Е, моја Миро... <hi>никад</hi> се више нећемо видети.</p> <p>— Бог с тобом, |
| слушан <pb n="146" /> и побожан.{S} Сам никада не почиње разговор, осим ако има што запитати.{S |
| {S} Срећом, беше зима, па се није могао никакав већи рад започети.{S} Имало се кад размишљати о |
| ш, да неће остати ни код куће — ту нема никаква посла, тако је још <hi>онда</hi>, код студенца, |
| отезао, гњавио, мрмљао и није знао дати никаква одговора; игуман се смешкао иронично, да тиме з |
| га траже на све стране, али од њега још никаква гласа.{S} Ко сме сад изићи владици на очи с так |
| знања у школи досети, да у Србији нема никакве пустиње...{S} А да оде у какву непролазну огром |
| Али шта је ово сад?!...{S} За ово нема никакве друге навике ни упутства, сем онога што је опро |
| њи чине му се као нешто друго, што нема никакве везе са храмом и са овом светом службом у њему. |
| ади све што видите унутра.{S} Не видите никакве богаштине, али је ипак све унутра тако солидно, |
| адићемо парче хлеба.</p> <p>Не помогоше никакве молбе, савети, преклињања свију другова да не с |
| ће сам одвући кола — кљусе није давало никакве наде — па са сузама замоли, да му даду момка у |
| мери ново и важно, да се није ни сетио никаквих мисли.{S} Стоји тако, и зна где је и шта је, а |
| .</p> <p>— А ’нако... није те ови газда никако доводио у срез, код нас? упита пандур, правећи п |
| рополита, и то баш кад служи.{S} До сад никако није могао уграбити прилику да га види, па је че |
| пружио свој гломазни нос, и ако не може никако да удеси, да личи на свеца, тек и он се много, м |
| рече му Василијан:</p> <p>— Баш не може никако да обрне први глас.{S} Одговарање, онако што је |
| се, загледао се дуго са свију страна, и никако му није падало на ум да је то старо, изношено, и |
| к да му је мило што их оставише саме, и никако не може сад да му дође у главу: зашто би му то б |
| еонтије опази, да се добици манастирски никако не могу изравнати са издацима.{S} Како која годи |
| Али одједном дође <hi>оно</hi>.</p> <p>Никако не може да се сети кад је то почело.{S} Све мисл |
| кола!</p> <p>Кочијаш излети из ходника, Никифор се усправи, узнемири се, људи се расклопише, пр |
| Никола, а ноћас изиђе из цркве као инок Никифор.{S} Употребно је сву <pb n="161" /> урођену и н |
| те му се плашљив и сумњив узвик.</p> <p>Никифор претрча ходник, наслони се на стуб и стаде, так |
| лице, послушно испи ракију и, угледавши Никифора у овом црном оделу, заустави очи на њему и гле |
| се сав зајапурио, вукући с часним оцем Никифором вино у кантама, и заводњио очима са старим др |
| седе на кола.</p> <p>— Седај! викну он Никифору, узмичући се мало у десно.</p> <p>Нови инок во |
| ум не паде, тога часа, јадни отац Сава; Нико и не помисли о његовим мукама и скором крају.</p> |
| својим послом...</p> <p>И момци весели; нико се не жури на посао.{S} Или гледају да рано површе |
| умре...</p> <p>У манастиру све тихо.{S} Нико пе плаче, не види се жалост ни на чијем лицу.{S} Р |
| или су безбројне рупе на прљаву зиду, а нико и не помисли да те рупе чудно изгледају...{S} Вели |
| дљиво, још задихан од далека трчања, да нико не би посумњао у његову реч.</p> <p>— Штапове!... |
| .{S} Рођак предлаже мирну деобу, »па да нико не зна«, а Арсеније упорно тврди, да све припада м |
| .</p> <p>— У <hi>мој</hi> манастир нека нико не улази са својим уставом! дрекну игуман још жешћ |
| то и то«; ја му одмах све испоручим, па нико не зна...{S} Добри су људи, овај... само лажу обој |
| ад олуј спрема!{S} И дође изненада, кад нико није ни мислио...</p> <p>А њих двоје и иначе нису |
| мо ћутање, које, како изгледа, не хтеде нико прекидати.{S} Сестре одоше за послом, а они, отац |
| а шале и како говоре некакве речи, које нико не разуме (тако се бар њој чини) а сви се смеју... |
| да чује још што, кад и ’нако сад не сме нико привирити у подрум.</p> <p>Игуман је оборио главу |
| којим трговцем жандара, ипак се не сме нико удаљавати чак у села.{S} Али судбина посла изненад |
| прави, поверљиви, слободни пир, где се нико не устручава ни од речи ни од дела.{S} Пир затворе |
| јетко игуман.{S} Напослетку... назор се нико не посвети, а »Шваба« ће једва дочекати.{S} Иди!</ |
| рнути ни за што запитати, јер њега неће нико, ама баш нико да погледа...{S} Сваки пролази поред |
| ији!...{S} И овде сваки зна шта хоће, и нико не размишља много о животу.{S} Све се то креће сам |
| што особито, неку нарочиту стазу, којом нико није пролазио.{S} А оно испало <pb n="263" /> све |
| .. сви сте задремали.</p> <p>Од гостију нико се не маши чаше: сваки се преситно, па сад гледа с |
| врне око себе пажљиво, па видевши да их нико не гледа, <pb n="23" /> устане брзо и покаже јој н |
| о запитати, јер њега неће нико, ама баш нико да погледа...{S} Сваки пролази поред њега, као да |
| од мајке рођени, и сви се посветили.{S} Никог није повукло срце у свет, као ’но што прича игума |
| рећи: »Видиш како ја сам путујем, па се никог не бојим!«...</p> <p>— Јок, море...{S} Него сам с |
| I</head> <p>Једаред у мају, кад не беше никог од калуђера у манастиру — сви се, беспослени, раз |
| из конзисторије.{S} У дворишту не беше никог другог; кочијаш, који је довезао попа, сврнуо је |
| нцолизи!.. мрмља игуман, не видећи више никог и не разумевајући ништа...</p> <p>Игуман почива.< |
| /p> <p>Али дружина иде лагано и весело, никога не заносе дивни призори, никоме није до ноћног м |
| вију глава, не гледајући <pb n="110" /> никога посебно. — Хо... таки гости!... ха-ха-ха... смеј |
| ију земаљских ужаса.{S} Ослушну... нема никога.{S} Пред њим, у слами, ваља се некаква шарена кр |
| сањивост...</p> <p>Од момака и послуге никога, осим Јованке и њена мужа.{S} Нема ни ђака ни ка |
| ли слободно разговарати.{S} Игуман неће никога звати, док не истресе цео полокењак.</p> <p>— Ви |
| а манастирима.{S} Сваки живи за себе, и никога се не тичу радости или невоље друга му.{S} Може |
| е одјаже, јури каљавим путем, не видећи никога, не чујући како за њим узвикују весели помељари: |
| , уђе и стаде близу табле, не гледајући никога; стаде као човек, који чека да му се очита смртн |
| краћене опроштајне молитве, не питајући никога за грехе, ако се ко сам не јави.{S} Нићифор се, |
| о се тако сигуран, да се већ није бојао никога.{S} Али су потпуна слобода и самовлашће наступил |
| месец како служи овде.{S} Чудио се што никога нема из његова краја, да прође овуда.{S} Пролазе |
| ца.</p> <p>Чим седе Љубомир уз другове, Никола се насмеши на њега, пруживши му лепо парче меса. |
| кав је у друштву.</p> <p>— А јао!...{S} Никола погрчи леђа, као да се брани од нечега, па се об |
| n="100" /> <p>Обојица пођоше цркви.{S} Никола весео, што му ученик тако брзо усваја вештину, т |
| ом, кухињска врата шкрипе сваки час.{S} Никола отворио цркву, упалио свеће са другом, на иде у |
| кад избацим из собе оволицно парченце — Никола показа пола палца — догореле воштане свећице, он |
| ад вршио Никола, најмлађи ђак.</p> <p>— Никола за певницу!</p> <p>У кухињи, уз прозорче, стајаш |
| лојанице, кад се добро разгори!...{S} А Никола узео некакву сасвим другу позитуру и изглед: ниј |
| ’наки.</p> <p>— Само гледај, прекиде га Никола, да се пред игуманом свакад начиниш као да си се |
| тира...</p> <p>— Море, то... прекиде га Никола.{S} Није ни за што: само да једе и пије, па посл |
| а како Василијан весело прича и како га Никола и Велимир, са осмехом на устима, слушају.{S} Као |
| са доксата.</p> <p>— Љубомир, одговара Никола некаквим танким, изнемоглим, преплашеним гласом, |
| S} Али ја мислим ти ћеш то брзо? запита Никола, гледајући га бојажљиво; ко вели:{S} Ваљада види |
| сто.</p> <p>После неколико минута утрча Никола са стаклетом, с кога још капаху бистре капљице.< |
| још ни мало.{S} Њему све изгледа, да је Никола морао овако проћи, јер је дошла његова „чреда“.{ |
| је он и у догматици, мој брате, додаје Никола.{S} Знаш оно о Тројици... као цигља!</p> <p>— Шт |
| ога: ’вако ми, овај, свакад... узвикује Никола, гладећи хладно стакло.{S} Имамо и ми душу, зар |
| му, него наточио из видрице, насмеја се Никола.</p> <p>— Их, како познаде!{S} А ја мишљах да је |
| ви сте... ти си доста учио, поправи се Никола, гледајући Љубомира влажним очима.{S} Та и ми см |
| х би на тродневно сухојаденије... шапће Никола и мрда руком по мраку, да нађе конопац. — Еј, да |
| п-камарат, кад овај иде у варош, шапуће Никола друговима.{S} То је, зацело.{S} Иначе би он друк |
| на своме језичцу.</p> <p>— Доста, рече Никола, и Љубомир врло лепо заустави звонце.</p> <pb n= |
| Знаш, прво... а то је баш тешко, започе Никола, и на уснама му заигра блажен осмех, што ће се о |
| !</p> <p>У кухињи, уз прозорче, стајаше Никола, слушајући цео разговор.{S} Кад саслуша последњу |
| </p> <p>»И игуман је друкчије обучен, и Никола друкчије изгледа... калуђерски...{S} И ја сам др |
| ве се тресе...{S} Обешењаци Василијан и Никола певају као славуји...{S} Владици мило; погледа м |
| не једе после добра ручка.{S} Велимир и Никола сели уз други чанак, па и они пребирају и стругу |
| иву, или да трпи као што чине Велимир и Никола?{S} Све, све... али би му баш тешко било издржат |
| /p> <p>— Баш да ти то испричам, настави Никола.{S} Дошао неки професор из Крагујевца и заноћио |
| у послу са чашама.</p> <p>— Да, потврди Никола тако убедљиво, још задихан од далека трчања, да |
| ј... што учите о камењу?...{S} Нешто ми Никола наказива.</p> <p>— Минералогија? пита Љубомир са |
| ују његову доласку.{S} Први му приступи Никола, с тако услужном љубазношћу, да се и сам Љубомир |
| раширише се ноздрве, али тај опаки знак Никола не опази.</p> <p>— Са чесме? запита игуман неким |
| ли, море, каква одела? пита га господин Никола у очи дана, кад ће поћи у школу.</p> <pb n="39" |
| и услужни младић, који се до синоћ звао Никола, а ноћас изиђе из цркве као инок Никифор.{S} Упо |
| редузме сав посао, који је до сад вршио Никола, најмлађи ђак.</p> <p>— Никола за певницу!</p> < |
| ли о себи; не даду му другови, нарочито Никола, који га не оставља са својим причама.{S} Нарочи |
| > <pb n="97" /> <p>— Та махни га! викну Никола, кад Велимир хтеде задржати Љубомира.{S} Видиш д |
| >— Е, лако је слушати оца Васу, уздахну Никола са завишћу: он дохвати метлу, па сам почисти соб |
| .. шта оно рече овај до мене?...</p> <p>Никола пребледео, глава му се немоћно врти и тресе, сав |
| убимцу целу тајну свога бегства.</p> <p>Никола је био необично бистар младић, од оних старих ве |
| може очију да одвоји од свога господин-Николе.{S} Приковао га млади великошколац својим необич |
| на главнија правила монашког живота.{S} Николи је пало у очи само то, што је баш више главе игу |
| нек’ му помогне тамо у штали, рече она Николи.{S} Господин вели: нек’ се научи и око коња...{S |
| гостију потражише воде.{S} Игуман мрдну Николи:</p> <p>— Са чесме! заповеди одсечно, што је зна |
| својим снажним гласом, а уз њега брује Николин секунд и Максимов бас...</p> <p>Љубомир осећа к |
| гледа човека у очи.{S} Па ход господин-Николин!...{S} И он је био мањег раста, скоро ћосав.{S} |
| а доласка била чреда Велимирова, сад је Николина прошла, и онда настаје његова!{S} Сад је, дакл |
| рече Љубомир ослобођен, сетивши се, из Николина причања, која ће то бити. — Не смије ти он сад |
| рећи, као да му нешто није по вољи, али Николина глава тако ситно трепери, а његов језик одебља |
| Николино, и само му једно чудно: зашто Николина глава игра, трепти, као пламен лојанице, кад с |
| ери се обредише још једном.</p> <p>— На Николино место... сав његов посао !</p> <p>Ово је значи |
| су му ведре мисли.{S} Он слуша причање Николино, и само му једно чудно: зашто Николина глава и |
| врши по чреди па, не знајући још узрок Николиној казни, држао је да му је дошла чреда, па квит |
| о у ову пећину неколико пута, једном са Николом и Велимиром.{S} Место је удаљено од манастира с |
| учинити некакву гимнастичку вештину са Николом, али га овај уздржа:</p> <p>— Чујеш ли... кашље |
| е то глас? ко је то?...{S} Викали су на Николу, али ово није његов глас...{S} То неког даве... |
| ман на момке, који дохватише преплашена Николу за рамена и изведоше га на ходник, пред врата.</ |
| ваба« ће једва дочекати.{S} Иди!</p> <p>Николу је игуман, кад му је био у вољи, звао Швабом, је |
| иваном појавом која наступа...</p> <p>А ником ни на ум не паде, тога часа, јадни отац Сава; Ник |
| то ти сад рекох... никад у животу нисам ником казао...</p> <p>— Знам, брате.{S} Зато се и питам |
| весело, никога не заносе дивни призори, никоме није до ноћног маштања....{S} Виде се пред њима |
| отац Сава умео вазда одржати на висини: никоме није могло ни на ум пасти, да онај млади и љубез |
| како га је он замишљао; кад виде да се никоме ту не сме обрнути ни за што запитати, јер њега н |
| тешио што је то <hi>почетак</hi>, који никоме није лак.{S} Молитву над једном слабом старицом |
| аклопили се у једном углу, не гледајући никуд у страну, над некаквим печењем, па <pb n="115" /> |
| ни, а и ја њега, реци, за то слушам.{S} Нипошто да не кажеш, да смо се погодили да ме служиш!.. |
| зичну цуру право у очи.</p> <p>— Тхе... нисам баш тако, како велиш...{S} Али што: ђак, јабогме! |
| p>— Ја, цело.</p> <p>— Лажеш, бре...{S} Нисам га ни ја ни половину прочитао!</p> <pb n="78" /> |
| те, као сав свет, и сад славим Бога.{S} Нисам још напустио манастир... не знам како ћу то.{S} Ж |
| м тамо и да све видим, али ме страх.{S} Нисам се <pb n="62" /> бојао онда, кад нисам познавао д |
| ћава, па и опасност, која га очекује. — Нисам те уписао, видиш...{S} Па сад ће...</p> <p>Љубоми |
| и оно: »узмите јарам мој!«...</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Видиш... ја ти не знам ту дубоку на |
| једину, скоро поцрнелу кошуљу.</p> <p>— Нисам понео... ’нако, изненада пошо...</p> <p>— Како из |
| н.{S} Он доста грубо одговори:</p> <p>— Нисам.</p> <p>— И деведесет комада угојених свиња... на |
| о обрте игуману:</p> <p>— Пријатељу, ја нисам дошао овде, да гледам твоје... твоје .. он се зап |
| Нисам се <pb n="62" /> бојао онда, кад нисам познавао другог места до нашег села...{S} Онда са |
| дном дође <hi>оно</hi>...{S} Више никад нисам ни о чем другом мислио, само о томе.</p> <p>Мира |
| јем онако како ти мислиш...{S} Ето, сад нисам пијан, а попио сам доста.{S} Него ми онако дође, |
| ваше он некога у боном заносу.{S} И сад нисам више онај, који сам био до јуче!...{S} И нећу умр |
| одбијајући пружено му стакло; никад је нисам пио...{S} Немој, очију ти!...</p> <p>— А вина? гл |
| {S} Ја ћу те одвести кући.{S} Дед’, док нисам викнуо кмета и пандуре да те вежу... </p> <p>Љубо |
| рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нисам знала!« и пође Љубомиру.</p> <p>Игуман, као сваки |
| ’нако... због чега то?...</p> <p>— Што нисам ишао на чесму, него наточио из видрице, насмеја с |
| и мислиш...{S} Чекај...{S} Тешко ми што нисам и ја у вашем друштву...</p> <p>— Па ко ти брани ? |
| } То што ти сад рекох... никад у животу нисам ником казао...</p> <p>— Знам, брате.{S} Зато се и |
| о и паметно одговорио: »Да видим... још нисам никад био у манастиру«.</p> <p>Одведоше га у свој |
| , канда, залутао?</p> <p>— Ниси, брате, ниси, одговори онај из мрака пријатељским гласом и приђ |
| архимандриту на разговор.</p> <p>— Их, ниси знао... који прапорац и мала звонца, да окитим рог |
| илијану ни десету не примај...</p> <p>— Ниси, вала, ни ти заостао од њега у томе, каже му Велим |
| астир, па сам, канда, залутао?</p> <p>— Ниси, брате, ниси, одговори онај из мрака пријатељским |
| асом.</p> <p>— Јуф, наљутио се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред капиј |
| ти је било трећег и четвртог дана, кад ниси ништа јео?</p> <p>Љубомир обори главу и, онако ста |
| макоше подоста, прота поче:</p> <p>— Ти ниси завео у књиге десет хиљада ока кукуруза јесенашњег |
| одговори Љубомир наивно.{S} Ти вала баш ниси така... а и госпођа...</p> <p>— Ха-ха-ха ..{S} Ама |
| да ли га синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, |
| код наше куће, час код своје мајке.{S} Нисмо, знаш, још скућили...</p> <p>— А жао ти манастира |
| ори Мира немарно и погледа у страну.{S} Нисмо имали друга посла.</p> <p>— Па онако боси обоје.. |
| та, него знаш ли што око коња?</p> <p>— Нисмо их имали... коње, одговори дечко, гледајући га пр |
| аћин управља обично питање:</p> <p>— Да нисте гладни, оче?{S} Де, да поједемо мало лепца... дао |
| ет, па зар су се једнако мучили!?...{S} Нису, зацело нису.{S} А ово са мном јуче, то је онако.. |
| некуд полетети...{S} Е, мој бане...{S} Нису толики праведници седели уз пуне бачве, зато им и |
| ава господа.{S} Као дивљаци, који нигда нису видели града, гледаху они овај <pb n="179" /> друг |
| Антоније и други иноци по неколико дана нису ништа окусили, па зар не може и он тако?{S} А посл |
| або, подложно трулежу, ништавило?{S} Та нису зар све то гатке?!... .</p> <p>И владика му сад по |
| срећниче! викну сељак, опазивши да овде нису чиста посла и приђе му ближе.{S} Љубомир се још ви |
| оставити.</p> <p>До овог часа браћа се нису ни интересовала »господиновом« болешћу.{S} Знали с |
| ни мислио...</p> <p>А њих двоје и иначе нису ни о чем мислили.{S} Они се предадоше чистој, неви |
| Добро си шиљао, добро!...{S} Ови други нису толико добивали.{S} А има ли чарапа, пешкира? наст |
| елом овом разреду, да господа професори нису могли наћи ни једног, ко би могао одржавати ред... |
| ?...{S} А шумадиски манастирски ктитори нису оставили својим задужбинама онаква средства, каква |
| ући?{S} Чијој кући?«...</p> <p>— Зар ти нису јавили... оженио сам се пролетос.{S} Сад ми је Вид |
| рилику да не пецне своје калуђере, како нису ништа учили, и да им тим напомене своје богословск |
| се једнако мучили!?...{S} Нису, зацело нису.{S} А ово са мном јуче, то је онако...{S} Само док |
| рећни Антоније и Макарије?...{S} Зацело нису!«...</p> <p>Десетог дана, рано из јутра, дође Вели |
| женица и... згрчимо се тако заједно, па нит’ су нам вреле илинске, ни хладне божићне ноћи!...{S |
| олу, а и он сам не зна како му то дође, нити жали за школом.{S} Ако хоће, може сутра ићи у Беог |
| p>Ништа више не осећаше млади испосник, нити му се на лицу могло опазити да га што занима.{S} К |
| му држање више онако усиљено принижено, нити му очи гледају лукаво услужно; сад је сасвим отвор |
| </p> <p>Леонтије се смрзо, окаменио, па нити може уста отворити ни помаћи се с места.{S} Ове из |
| мор, занео га топал загушљив ваздух, па нити чу звона ни журбе момачке; а ови се и не сетише да |
| нама !... што он није ни мало разумевао нити знао зашто ће му такво знање.{S} Знао је доста леп |
| У здрављу ! рече он и крену се.</p> <p>Нити се руковаше, ни поздравише: они не знају за то.{S} |
| ог кривца, а Макарије се удаљује у гору Нитрејску и наставља аскетски живот, као и учитељ његов |
| ога за грехе, ако се ко сам не јави.{S} Нићифор се, по неки пут, при исповести какве средовечне |
| мандрит мрдну очима, налоњу уклонише, а Нићифор се придружи послушницима.{S} У току обеда Сава |
| ле два месеца дође глас манастиру да је Нићифор рашчињен, а мало затим — да се венчао...</p> <p |
| већ, на ранијој литургији, на којој се Нићифор ђаконио, добио производство.{S} Владика га, у п |
| вет.{S} Арсеније и Василијан, а после и Нићифор, целе службе примаху побожни свет на исповест, |
| челу.</p> <p>—Одиста... гле! потврди и Нићифор.</p> <p>— Знаш-.. овај напада све странце, мака |
| о ми онако знаш... као да сте ми и ти и Нићифор нешто отели, криво ми...{S} А већ сам знаш да м |
| га, управо носе на рукама, Василијан и Нићифор, а отац Арсеније пред њима, са накривљеном шуба |
| ти поручим!...</p> <p>— Одиста! понови Нићифор малопрешње тврђење, и затим се сви разиђоше по |
| доби млађег друга, али се не хтеде, као Нићифор, користити правом старешинства, него замоли арх |
| S} Одмах сутрадан изиђе пред њега весео Нићифор.</p> <p>— Сад настаје оно... што ће рећи одмота |
| овора му.</p> <p>— Ја се женим! узвикну Нићифор смешећи се.</p> <p>Леонтије зину, прекрсти се и |
| арати по пољу без оружја...</p> <p>Отац Нићифор узе своју омиљену праћку и оде уз поток, купећи |
| е палаца и наплатака за точкове.</p> <p>Нићифор, који се овог лета вратио из школе, носио се не |
| Са њим отац Сава, треће године, посла и Нићифора да учи школу.{S} Састави се у богословији чита |
| S} Владика, <pb n="189" /> рукополажући Нићифора, опази случајно да овај нема ни појма о црквен |
| чао...</p> <p>Некако наодмах по одласку Нићифорову, Леонтије отпутова у окружни град.{S} Чим од |
| родице.</p> <p>Ижљуби се с Василијаном, Нићифором, Велимиром; поздрави се с Ђоком, после кога м |
| на опште задовољство отпева вечерње са Нићифором.{S} Архимандрит се нешто разговори са Маром, |
| мир се неколико пута значајно погледа с Нићифором па са Василијаном.{S} Могло се опазити, да се |
| ихова пострига, њихове опште куће...{S} Нићифору као да не беше много стало до свега тога.{S} О |
| ео, да, по некој новој методи, изради и Нићифору.{S} Луб је готов, <pb n="182" /> само да се по |
| ло лице архимандритово у зачељу.{S} Оцу Нићифору, новом јеромонаху, наместили налоњу у један уг |
| дна за другом, све брже и брже, стадоше ницати и пролетати у растресеној глави му.</p> <p>Ах, о |
| себе, грозничавом журбом...{S} Стадоше ницати просечени равни путови кроз бескрајну манастирск |
| на који је он добро навикнуо, света, а ниче нови, непознати, млађи свет.{S} Његови вршњаци већ |
| рава давно негледаних слика, па сад све ниче пред њим у <pb n="252" /> другој светлости и друго |
| новом времену!{S} Нема живота, ни рада, ничега!...{S} Чу се узвик: манастири пропадају!...</p> |
| и јакања, нема мирног живота; нема више ничега; оде све, све...</p> <p>— У здрављу ! рече он и |
| ова се хм... он не рече која, не помену ничије име, али се знало о коме говори: јест, нешто се |
| ред ноге ове рите, па ми после не треба ничији пристанак...{S} Ја и моја <pb n="243" /> Јула: о |
| душа, мој брате, празна... не можеш је ничим напунити.{S} Прошло је за њу све, кажем ти...</p> |
| , која му се приближаваше, али не мрдну ничим другим и не покрете се.</p> <p>— Шта ту чиниш, мо |
| ни у стени неки крстови и једна удубена ниша са равном плочицом, за коју се прича, да је служил |
| е манастирске, са уласка, доста личе на нишан од платна, у који је цела чета осула неколико пло |
| p> <p>— Знам, брате...{S} Баш му тако и нише...</p> <p>— Е, после си вид’ла...{S} Ко год је био |
| хоћеш!...{S} Нема ни чреде, ни јутрења, ништа...{S} Тетка гледа кућу, поље, чак и о нурији води |
| рст, и није га болело, и није му, каже, ништа.{S} И тако — ништа није ни било!{S} А овамо опет |
| е ни пара, ни имања, ни кућа, ни стоке, ништа... а?...{S} Је ли ви баш нарочито хоћете да ме уп |
| p>Љубомир се сав нађе као у некој тами, ништа не види, блене пренераженим, исколаченим очима, и |
| енут: не знам где су врата, ни пенџери, ништа...{S} Па кад и то прође, онда станем мислити...</ |
| p>— На постељу, па само млека, млека... ништа друго.{S} Два-три дана тако...</p> <p>Тетка климн |
| д не осећа ништа, ама баш <pb n="82" /> ништа од свега онога, што му је заузимало мисао толико |
| и тешко, да се ту не може <pb n="36" /> ништа учити, и да има много бољих места, где се мање ра |
| камо ли ђаци, не знају ни окучити...{S} Ништа, ама баш ништа!{S} До сад је владика попио његове |
| Папоња једнако вуче козе у Јеленац.{S} Ништа му не могу-у... довикну чуварица папоњина плачним |
| ло, и није му, каже, ништа.{S} И тако — ништа није ни било!{S} А овамо опет Максим помиње чреду |
| } И онда, кад се сит наједе, вели да га ништа не боли и види се по лицу... весео човек.{S} Чудн |
| .</p> <p>Архимандрит се уозбиљи, као да ништа није окусио.{S} Иронично погледа на ону страну, г |
| руји сва црква.{S} Их!...{S} Ја ти онда ништа не знам за себе.</p> <p>— Лепо је, и ја волим.{S} |
| опио сам данас десет чаша те ракије, па ништа...</p> <p>»Најбоље да потражим од тетке сира и хл |
| ави врат од трљања песком и сапуном, па ништа: опет се шарени ка детлић.{S} Све се жуте пеге по |
| ину, село, све... — и гле, сад не осећа ништа, ама баш <pb n="82" /> ништа од свега онога, што |
| говорити, али он од узбуђења не саслуша ништа више, после свог имена...</p> <p>»Љубомир Васић, |
| ом играо, превртао, прескакао, па никад ништа не помисли онако... о девојци; а ето сад са Милко |
| но ишчекиваше кајмаклију, не марећи сад ништа, ако би се наљутио на њега баш и цео свет.</p> <p |
| лаћао порезу три године.{S} Али не паде ништа, а дође тренутак да залупа добош у негда величанс |
| и аскетски живот...{S} Антоније не једе ништа до заласка сунчева, често и по два, по три дана н |
| стима другове и <pb n="230" /> не умеде ништа одговорити.{S} Само помисли у себи: »Боже... како |
| после професор нешто толкује, не помаже ништа...{S} Покласмо све маторе пловке, те попи крв; до |
| и свет, кад га боли стомак, бар не може ништа јести, а ово... мастан камен би прогутало и самле |
| . »И ово им је дете ваљано; ваљад’ није ништа украло или 'нако... неки паксијанлук урадило?«... |
| ехом на устима, слушају.{S} Као да није ништа ни било!{S} И њихови погледи као да му веле: »Ниш |
| јакао са Миром и Милком...{S} Онда није ништа марио кад га оне стегну својим ручицама, а сад, г |
| ане, кажем опет: ово дете пет дана није ништа окусило и донесено је мртво у манастир.{S} Нека в |
| е никад осећао.{S} Од јуче у подне није ништа окусио, до воде и зелена воћа.{S} Али се од тога |
| езгодно од овога доласка, и ако он није ништа имао са среском влашћу. »Ко зна зашто је он дошао |
| ободити.{S} Да звониш!{S} Дању већ није ништа, али јутром мораш устати пре свију, пре самих мом |
| ће да се превије и онако... кад му није ништа; то хоће, није вајде.{S} Али што се боји смрти, т |
| о довољан заклон, да му Арсеније не сме ништа наредити.{S} И он оде, мислећи о малопрешњем Арсе |
| бо, црни се тамна летња ноћ; не види се ништа, само севају пред очима некакве тамне нејасне сли |
| сна поводња, и он, услед ове хуке, више ништа не чује и не види, до необична, искривљена и зане |
| онтије, као у сну, не разумевајући више ништа, знајући само да мора напустити ово омиљено место |
| <p>— И то ми је: не очекује човек више ништа!...{S} А за кога сам се ја заузимао, за кога смо |
| легнем.{S} Онда се окрећем у постељи и ништа не знам где сам; после не знам како сам окренут: |
| т, а у том дугом низу отац Сава не види ништа, до таму и густи мрак, кроз који севне понекад не |
| е то?{S} Све се помешало, па се не види ништа!...{S} А младић би хтео видети праву истину, прав |
| ...</p> <p>Леонтије не разуме и не види ништа више.{S} Подупро ослабелим рукама тешку главу, па |
| еда широко раширеним очима, али не види ништа...{S} Понавља у памети догађаје и описе из оба жи |
| <p>Љубомир не дизаше главе, не одговори ништа, очекујући да ће његово ћутање напоменути госту, |
| е било трећег и четвртог дана, кад ниси ништа јео?</p> <p>Љубомир обори главу и, онако старинск |
| а, често и по два, по три дана не окуси ништа.{S} Целе поћи проводи у молитви и разговору с Бог |
| асног, живог осећања хладноће, не осети ништа друго.{S} Кад се подиже, после великог и последње |
| других.{S} И он ће за њима... неће бити ништа друкчије...{S} И види јасно, да је тај живот праз |
| својом другарицом, и макар не говорити ништа, само ћутати...</p> <p>Пухор се стаде хватати по |
| а: је ли правилан одговор, па не видећи ништа до љубопитне погледе управљене на себе, пређе на |
| , па се окрете, и одједном, не говорећи ништа, из све снаге, јурну кроз проређено штркљасто буч |
| не видећи више никог и не разумевајући ништа...</p> <p>Игуман почива.</p> <p>А Љубомир, кад се |
| протури кроз главу, и, не предвиђајући ништа добро, осим муке, унапред, узвикну сама себи глас |
| калуђерског одела, не беше у њему самом ништа <hi>ново</hi>. »После посвећења... онда ће бити!« |
| позив, устао је, пребледео и није знао ништа за себе.</p> <p>— Љубомир Васић! зову те у канцел |
| есело, држећи да му друг не може на ово ништа одговорити.</p> <p>— То не знам.{S} Зацело су онд |
| .. само малко хлеба да ми шаљете, друго ништа...{S} Господин вели...</p> <p>— А-а... »Господин |
| ни ватре ложити.{S} За јело није понео ништа, а и не треба му за сад.{S} Антоније и други иноц |
| ш како ме онда вукло...{S} То није било ништа.{S} Све ми се чини: да стока не опусти стричеву њ |
| мна живота!...{S} Мрак, тама, бескрајно ништа!...{S} Пред њим на пању игра и прелива се као руб |
| како коме.{S} Има их доста што не могу ништа да утуве, а ја сам знао доста...</p> <p>— Како ’н |
| ије и други иноци по неколико дана нису ништа окусили, па зар не може и он тако?{S} А после?... |
| у да не пецне своје калуђере, како нису ништа учили, и да им тим напомене своје богословско обр |
| попио његове монахе на веру; не пита их ништа; <pb n="120" /> ко вели:{S} Савини ђаци морају ва |
| е знају ни окучити...{S} Ништа, ама баш ништа!{S} До сад је владика попио његове монахе на веру |
| очекујем више <hi>ништа</hi>... ама баш ништа!{S} Свршено!{S} Прошло све, све... ама баш све! у |
| чуди.{S} Сви веле да Максим не зна баш ништа, а оно видиш...{S} И оно пре, <pb n="129" /> кад |
| само се увија и мршти, и ако га сад баш ништа не боли.</p> <p>Прота ће, опазивши Арсенијево уви |
| отвореним вратима, не разумевајући још ништа из свега што је видео, осећајући само из погледа |
| о</hi> живим и јер не очекујем више <hi>ништа</hi>... ама баш ништа!{S} Свршено!{S} Прошло све, |
| у а Велимир пешке, одоше на пут.</p> <p>Ништа више не осећаше млади испосник, нити му се на лиц |
| о!{S} И њихови погледи као да му веле: »Ништа, ет’... све је као обично... у реду«...</p> <p>- |
| а, са које му цео живот постаде празан, ништаван.</p> <p>»Да се иде одавде!« дође му одједном у |
| тија веле, да је све ово друго таштина, ништавило: и свет, и школа, и господство, и Маљен, и св |
| , умртвили ово слабо, подложно трулежу, ништавило?{S} Та нису зар све то гатке?!... .</p> <p>И |
| 6" /> који је говорио: »ја увиђам своје ништавило пред тобом, па ето«...</p> <p>— Што, зар воли |
| све...{S} Сви дотадањи идеали изгледају ништавни, смешни... љубав се чини жалосном обманом, озб |
| ко је тамо, куд он загледа, све празно, ништавно, бесмислено, тамно!...{S} Брр... како му је хл |
| ет ради новаца...{S} Све је то себично, ништавно, просто!...{S} И ово његово бављење овде зашто |
| ! збогом!...</p> <p>— Све је пролазно и ништавно, мој Маљене; све је тако себично и така грубо; |
| ко рад другом животу... јер овај убија, ништи...{S} И рад би дахнути слободно, пуним грудима... |
| е.{S} Ту је свемогућа сила, која обара, ништи, ствара, одузима живот, даје здравље и срећу...{S |
| воју једину сестрицу, а за њим нагрнули ништи, убоги, слепи, хроми...{S} Антоније спушта у руку |
| ад некаква друкчија, топлија, светлија, но јача туга...{S} Јер ево, сад живо осећа, како му се, |
| а живота, да за њега нема веће радости, но проводити дане у <hi>оваким</hi> приликама.</p> <p>— |
| вољно разлога, да дркће не само ходник, но и цело двориште од игуманове псовке...</p> <p>— Зови |
| смејати... хо!... та није да се смејао, но све клокоће трбухом и превија се...</p> <p>— Шта га |
| ази, да не <pb n="190" /> само Љубомир, но и сви калуђери, знају прилично објаснити целу литург |
| ? прозбори он загушено, пружајући руку, но не дижући се.</p> <p>— Ево... ево места, показа он г |
| мислити више о себи и — ближњима...{S} Но и у таким се приликама отац Сава умео вазда одржати |
| .{S} А ти чувај твоје место...</p> <p>— Но, знам ја да она све лаже...{S} Зар ја не видим како |
| >— Што, зар волиш ићи у цркву?</p> <p>— Но!... ’Нака лепота!..{S} Сјакте се оне одежде на попу, |
| оступке своје братије гледа много блаже но до сад.{S} Он се одмах покаја што је тетку, оно пре, |
| ... ђак, промуца Љубомир више од забуне но из страха.{S} Идем у манастир, па сам, канда, залута |
| и би се пре рекло да је јавно предавање но здравица.</p> <p>Код гостију се изнајпре опажаше дос |
| руку и погледа...{S} Лепше, много лепше но што је насликан св. Сава... сјајније, светлије, чудн |
| подиже, и седећи, оборене главе, слабим но одлучним гласом проговори:</p> <p>— Ишао сам за стоп |
| говори он, не гледајући не само у књигу но ни у шта; очи му блуђаху неодређено по зиду и прозор |
| >Отац Леонтије се најодушевљеније, као ’но први пионири хришћанског аскетизма, предаде строгом |
| S} Поглед му је празан, бесмислен, као ’но кад човек устане после дуга спавања, на само блене.. |
| S} Никог није повукло срце у свет, као ’но што прича игуман у подруму, него су сви бежали од св |
| прави живот... овде се може живети као ’но што вели Христос: да оставимо и оца и мајку и све, п |
| овим житијама, да је коме била... како ’но рече: празна душа... и да је хтео некуд полетети...{ |
| p>— А ви се не стидите у овоме... како ’но рекосте, леглу... да се добро напијете, па онако... |
| ње.{S} Баш као онај преподобни... како ’но се зваше...{S} Али није!{S} Кушање се даје онима, ко |
| его има нешто друго...{S} Отац... како ’но рече кад пођох... ех!...{S} А игуман у подруму... ка |
| и смеха.</p> <p>— Хи-хи-хи...{S} Како ’но, како... он?... узвикну и пружи прст на синоћњег Љуб |
| , а ја сам знао доста...</p> <p>— Како ’но... оногај... што учите о камењу?...{S} Нешто ми Нико |
| . гле, од куд ово!...{S} И какав је ово нов старачки глас, са шушкањем и промуклим крештањем!«. |
| живље прелива се, трепери и блешти ова нова и ванземаљска слика пред њим...</p> <p>Ту, у тој с |
| таде разумевати да се у њему јавља нека нова, још нејасна, али већ обележена тежња, која га гон |
| гледао... и осећао како се лагано нека нова, сасвим необична жудња увлачи у његову душу.{S} Он |
| догађаја унеше у његову чисту душу нека нова осећања, која стадоше долазити у сукоб са његовим |
| је оно... чије су оно куће?...{S} И она нова, висока, господска, и она испод ње <pb n="253" /> |
| је игуман сад друкчији.{S} На глави му нова, од венецијанске кадифе, камилавка; <pb n="160" /> |
| он мало до потеса, али га вуче у собу „нова симпатија«, у облику једног грубог калупа за камил |
| ерета.</p> <p>— Ти си Љубомир, је ли... новајлија? запита она, гледајући му пажљиво лице и цео |
| веним стружницама т-нског манастира.{S} Новац се гртао великим кашикама...</p> <p>Бог зна шта ј |
| анастирског новца ради ове поточаре.{S} Новац се потрошио, а воденица се није могла подићи, јер |
| вито!...</p> <p>И ови му пишу само због новаца, он то зна, иначе га се још за дуго не би сетили |
| све су празне, само ’нако... опет ради новаца...{S} Све је то себично, ништавно, просто!...{S} |
| ...{S} Не, опет не иде!...{S} Хоћете ли новаца?...{S} Кажите само колико хоћете?...{S} Ни марја |
| мора се дизати друга... не треба много новаца, али нема где да се узме...{S} Она заврши говор |
| пушта у руку свакоме сиромаху пуну кесу новаца, док не раздаде све... све што је добио за прода |
| у његовим нервима читаву струју некакве нове, непознате му до сад топлине или зиме... ни сам не |
| ир, ту под звонаром, грчећи се уз своје нове другове...</p> <p>Али чудо: колико га месеци мучи |
| агано, гађајући уз пут сенице, до своје нове »симпатије«, јер од кад се закалуђери, кидисаше ок |
| старешина задовољно преноси очи с једне нове тековине на другу.{S} Сад му и шума изгледа китњас |
| не вири масна камилавка, а с друге висе нове, глатке цокуле...</p> </div> </body> </text> </TEI |
| масне камилавке, а на другом крају висе нове цокуле...{S} Бацише грешно тело у земљу, од које ј |
| од Љубомира и сад стадоше да се јављају нове тежње, управо нови идеали.{S} Још код студенца је |
| бабињара, којој је крив октобарски или новембарски казан, или се пријави која побожна душа за |
| {S} И кад се изређаше сва ова оглашења, нови брат стаде, потпуно одевен, у калуђерском оделу, с |
| житију Антонијеву...{S} Читав, огроман, нови, до сад невиђени свет изиђе пред очи младићеве.{S} |
| , огрте новоме брату широку мантију.{S} Нови инок осети ону обичну пријатност, коју осећа сваки |
| ра се савесно да наплати свој дуг.{S} А нови архимандрит, призивајући у себи све сотоне на глав |
| лук.{S} После свршене погодбе одведе га нови му газда на таван од штале, где га задахну свеже с |
| е псалтир«...{S} А кад Љубомир пређе на Нови Завет, он викну: »То је јеванђелије!«...</p> <p>— |
| рахом од важности светога акта приступа нови јеромонах своме послу.{S} А кад узе голо, вруће, ц |
| сивој магловитој даљини настаће некакав нови, друкчији живот.{S} Он не зна баш какав је тај жив |
| и самовлашће наступили тек онда, кад је нови игуман, у току неколиких година, разјурио из манас |
| имандрит настави даље оглашавати, да се нови брат опасује силом истине; да се покрива шлемом на |
| оји је он добро навикнуо, света, а ниче нови, непознати, млађи свет.{S} Његови вршњаци већ упра |
| е сад?!... и стрепио од помисли, да тај нови може бити гори од Саве.{S} Забринуо се још: да ли |
| тадоше да се јављају нове тежње, управо нови идеали.{S} Још код студенца је најрадије мислио о |
| ифору, узмичући се мало у десно.</p> <p>Нови инок волео је трпети многе муке овог света, него с |
| атију и остао са својом духовном децом, новим монасима.{S} Од тада настаде оно сурово деспотско |
| се са свог места и побеже у шуму.{S} Са новим, зачуђено-преплашеним, осећањем баци се на меку п |
| а.</p> <p>— Ово, роде, узвикну Арсеније новим јасним гласом: да се провеселимо у част нашег мил |
| ту деце у прљавим и чистим, поцепаним и новим, затворене и отворене боје капутима; било их је у |
| апка по раменима и вуче у собу са неким новим, сладострасним изразом на лицу; час му се Мира ст |
| м злобом и узбуђењем.{S} Он викну неким новим, јасним, декламаторским гласом, који одјекиваше х |
| е.{S} И он занесен, збуњен многобројним новим појмовима, значајним мислима, занимљивим фактима, |
| Док се испразни чанак, тетка се врати с новим налогом:</p> <p>— Одведи овога код Радојице, нек’ |
| <pb n="179" /> други, господски народ у новим му, за њих, околностима и положају...</p> <p>»Как |
| истог дана, кад стиже и млади намесник, новина у облику једне триестогодишње жене, познанице Са |
| у шуму, која се лево и десно пружила, — новина ова паде у манастир као бомба.{S} Ну, отац Сава |
| г и узе управу манастирску.</p> <p>Прва новина у манастиру, која се јави случајно истог дана, к |
| ок им лице беше озбиљно...</p> <p>Друга новина беше: намесник долази у цркву само о празницима, |
| ега нешто ново.{S} И њега плаши сама та новина, која одједном мења све...{S} И, што је главно, |
| има, недељом и тако... поређе.{S} Трећа новина — укиде се »велики тевтер« који су завели стари |
| се људи узалуд мучили!</p> <p>Тако поче новина за новином, нешто по економији, нешто по угледањ |
| >И Љубомир се препао од те непознате му новине, запрепастио се...{S} Али му, сасвим случајно, о |
| алуд мучили!</p> <p>Тако поче новина за новином, нешто по економији, нешто по угледању на друге |
| елу литургију.{S} Учећи себе, одушевљен новином прочитаних објашњења, Љубомир је одмах причао с |
| } Колико је воде протекло; колико ли је нових осећања и нових страсти плануло, горело и утулило |
| ет осетио и трпио велику глад, бојао се нових познаника, кметова и пандура, и кад би око зарана |
| протекло; колико ли је нових осећања и нових страсти плануло, горело и утулило се; колико кори |
| Леонтије и Василијан.{S} Али... беше и нових лица.</p> <p>Тетка, другог дана по смрти архиманд |
| ом, он се само стреса под навалом неких нових осећања и збуњено гледа у оне јасне плаве очи, ко |
| тога од сад све бити <hi>друкчије</hi>, ново...{S} У очекивању тога <hi>непознатога</hi>, њега |
| м руком донесено, настаде сасвим друго, ново време, други живот, други изглед манастира, друго |
| се насрче теја!...{S} И он оде весео на ново место, не мислећи више о самоубици.</p> <p>Ђаци и |
| д му се допада бити слуга« мисли у себи ново-печени монах и не испушта из очију сваки покрет иг |
| о и слушао, било за њега у толикој мери ново и важно, да се није ни сетио никаквих мисли.{S} Ст |
| о ове исте призоре, сад му све дође као ново, као да ово први пут гледа...{S} Не осети ни кад и |
| /> пут у њу ушао : све му је исто онако ново, тајанствено, исто онако свето и примамљиво, као ш |
| што му излазе пред очи.{S} Све је тако ново и све је тако давно жељено!... »<hi>То</hi> је оно |
| > <p>Учини му се да сиђе пред њега неко ново, до сад невиђено биће, одједном се споји са <pb n= |
| групу, него оно, што му се сад учинило ново у њој...{S} Одједном му паде на памет давнашњи про |
| им <hi>други</hi>... биће од њега нешто ново.{S} И њега плаши сама та новина, која одједном мењ |
| дговарао; али сад одједном избаци нешто ново.{S} До сад је он отезао, гњавио, мрмљао и није зна |
| г одела, не беше у њему самом ништа <hi>ново</hi>. »После посвећења... онда ће бити!« помисли у |
| xml:id="SRP19000_C5"> <head>V</head> <p>Ново место Љубомирово било је од ретких места.{S} За та |
| дете.{S} Леонтије се бојао прекора због новог одела, које је у Београду, на рачун манастирски, |
| о чему смишљати.{S} Манастир се, услед новог пореског система, оптеретио огромном порезом.{S} |
| старо добро време и уклањало се испред новог, створеног разним условима, већ дозрелог за живот |
| детета«, па му препоручује, да ослободи новог брата од свију послова и да му буде на руци у њег |
| ромену у себи, али увиде одмах да, осим новог калуђерског одела, не беше у њему самом ништа <hi |
| чистоти... одбацити старог и обући се у новог, Богом створеног човека...</p> <p>Монаси певаху т |
| ан весео одговор монаха, као молитва за новога брата...</p> <p>И ако беше у светлом и блаженом |
| .{S} А и шта ћеш им?{S} Шта можеш унети новога, а стварнога и кориснога, у неколико манастирски |
| ше се многа црквена практична питања на новој основи и — одузеше се манастирима парохије...</p> |
| у себи, а сад је предузео, да, по некој новој методи, изради и Нићифору.{S} Луб је готов, <pb n |
| т.</p> <p>— Па... кад зарађујемо по тој новој иконији... како ли је зовете — трипут више, ондак |
| не, нашао је да се друкчије газдује, по новој науци, која се зове економија, на је тамо и прихо |
| љено братство. <pb n="188" /> После, по новој години, дође игуман сиромашног Преображенског ман |
| у, мислећи да изгледа бозна како лепо у новој опреми.{S} Али се преварила.{S} Љубомиру не би па |
| новцу и други какав »прилог за здравље новокрштенога«...</p> <p>Прва свештена радња, па све — |
| поучити о значају крштења, о васпитању новокрштенога.{S} Истина, други калуђери то не раде ник |
| > <p>Монаси певаху тако лепо и заносно, новом иноку беше тако топло и пријатно, да му се учини |
| химандритово у зачељу.{S} Оцу Нићифору, новом јеромонаху, наместили налоњу у један угао и стави |
| ходником, али он беше заузет дубоком и новом за себе мишљу, коју прочита у књизи, па и не сврн |
| раво у очи.</p> <p>Човек се зачуди овом новом погледу.{S} Малопре му изгледаше сумњив са својом |
| , као да од њих тражи разјашњења о овом новом, непознатом му до сад учењу.{S} Али сва лица беху |
| и Василијан предадоше се послу са неком новом за себе, грозничавом журбом...{S} Стадоше ницати |
| {S} Ви сви знате, настави он, ослобођен новом мишљу, како народ вели, да нема куће без жене.{S} |
| /p> <p>Брат Леонтије, пошто се ижљуби с новом браћом, чекајући док архимандрит скине одежду и и |
| и суморни постадоше самостани српски у новом времену!{S} Нема живота, ни рада, ничега!...{S} Ч |
| рхимандрит, а неко, у исто време, огрте новоме брату широку мантију.{S} Нови инок осети ону оби |
| Леонтије прими управу манастирску, као новопостављени намесник.{S} Одмах сутрадан изиђе пред њ |
| да својим присутством чине велику љубав новопроизведеном архимандриту <pb n="167" /> оцу Сави, |
| , црвено, с раширеним ручицама, мекушно новорођенче, да га по православном обреду крсти »погруж |
| ењачки посао.</p> <p>Још се уведе једна новост у манастиру.{S} Архимандрит, од децембра, стаде |
| д.{S} Чим одседе у механи, саопштише му новост:</p> <p>— Убио се ваш Максим!{S} Газда-Мирковић |
| радост, као да је пронашао какву важну новост.</p> <p>— Како ти то идеш за стопама Спаситељеви |
| ео разред.{S} Другог часа Петар предузе нову почасну дужност: узе креду, стаде уз чисту таблу и |
| Милка искакута пред њега.{S} Обучена у нову цицану хаљиницу, отворене боје, хтела је, као и св |
| ске), готово гласно изговара целу своју нову титулу и чуди се како се то лепо срочило, да буде |
| ондова десет хиљада динара манастирског новца ради ове поточаре.{S} Новац се потрошио, а водени |
| и белим зидовима кућу, која је његовим новцем подигнута, он и заборави на њу...{S} Него му ост |
| оне научене, што се кинђуре калуђерским новцем...{S} А још кад ти буде двадесет!...</p> <p>— Не |
| се са њима, који је знао коме припадају новци са иконе.</p> <p>Љубомир, погнуте главе, гледајућ |
| стаде да узме чарапе, махрамицу, грош у новцу и други какав »прилог за здравље новокрштенога«.. |
| S} Ја му лепо видим сапи, и једна му је нога као. .{S} Боже ме прости, већа од тороња Саборне ц |
| свет!... у далеки, бели свет!...</p> <p>Нога му корачи...{S} Он се не осврте на плави широки вр |
| ...{S} Њему се само магли пред очима, а ногама не може више да мрдне.{S} Стао као окамењен, па |
| обаница на великом јарцу; опкорачила га ногама, па бије прутићем с оне стране главе, камо би ја |
| а, пљујући, чупајући му косе, газећи га ногама и вичући: »Сеј мних оскверни дјевицу нашу!«...{S |
| олаже.</p> <p>Сви су калуђери и ђаци на ногама; снују, трче, доносе и односе јела и пића, послу |
| не прима мотку и осећа како нестаје под ногама карниза...{S} Он се грчевито хвата за четвртасто |
| још у падању.</p> <pb n="65" /> <p>Под ногама усамљена путника, што се лагано провлачи манасти |
| p> <p>Леонтије ретко кад осети да стаје ногама па земљу.{S} Воде га, управо носе на рукама, Вас |
| аца и прилоге и дарове, стаде их газити ногама и праскати на сва уста, грдећи »маторог лисца« и |
| а преко равна поља лети, не додирујући ногама земљу, са раширеном, завитланом у назад мантијом |
| ном, <pb n="207" /> гига се на дугачким ногама и врљуца бесциљно по ливадама, док га чобани не |
| свет!«... мисли дечко, улазећи обумрлим ногама у пространу собу, у којој само угледа много, мно |
| дном устаде и поводећи се на несигурним ногама и чудећи се свему што се тако изненадно догоди, |
| ећу и љуљушкају на трунтавим несигурним ногама, а уз њих се усправио висок, тринаестогодишњи де |
| по цео дан, учи штене чловити на задњим ногама; али пошто је необична псећа дебљина искључивала |
| тна; на глави му сламни шешир, на босим ногама папуче.{S} Он затурио чабрњак па леђа, па гледа |
| је давити.{S} Девојче је очајно млатало ногама, не обзирући се на то, што је на њој била једна |
| ко прену.{S} Бризнуше му сузе из очију, ноге му заклецаше, нешто га гуши у грудима, не може да |
| ом руком о бедем, а десном балансира... ноге једва имају о шта да се одупру...{S} А под њим зин |
| тме и разлегне зверски крик...</p> <p>А ноге носе, лете преко равна поља, скачу кроз густу шуму |
| јарца, и опет би трчао и трчао докле га ноге носе...{S} А овако само подскочи од земље, као да |
| а ја се једнако бола по трњу и рањавила ноге...</p> <p>— А кад оно пођох у свет, онако преплаше |
| то пристати?...</p> <p>— Бацићу им пред ноге ове рите, па ми после не треба ничији пристанак... |
| мир, погнуте главе, гледајући само пред ноге, стаде с краја до својих другова.{S} Прекрети се п |
| воје умрло дете и ставља га пред његове ноге... наравно, док је он постао владика, дотле се она |
| волим.{S} Али дугачко, брате... заболе ноге, па једва чекам да изиђем.</p> <p>— Мене јок.{S} О |
| олико пута премести тежину тела с једне ноге на другу...{S} У том се сети смелих Логових кћери, |
| усечену букову пању, наслонио превијене ноге на трулу кладу пред собом, искренуо, опустио главу |
| Опет се крећу кратке, крутуљаве, уморне ноге и на њима се равномерно њиха, лево и десно, погуре |
| пијанка...{S} Тетку издадоше и глава и ноге.{S} Једва је одвукоше на њену постељу.</p> <p>А Ле |
| не разумевајући шта овај тражи.</p> <p>Ноге су му се пресекле, жив је умро, кад му земљак обја |
| им кад је најтежи, кад га мрзи да макне ногом.{S} Само му покажи на путу неку травку, која није |
| се сама навали, саплете га једном босом ногом, а рукама га гурну у груди.{S} Јунак паде на трав |
| то, научи раван.{S} Али му један хитац ногом несташна ждрепца у мало не однесе бедро, и он ост |
| по нашем обичају.</p> <p>Леонтије пружи ногу с таким осећањем, с каквим је болесник пружа под х |
| сиромах и одмах се реши: замочи дете с ногу, докле могаше ући у воду. »Опет је ово мањи грех, |
| , и кад се млада спусти, дохвати његову ногу и стаде је пажљиво, својом меком и врелом руком (т |
| и он и случајно погледа домаћинову босу ногу, која није била чистија од његове.{S} То га за час |
| му мисли лупњава од поткованих коњских ногу, која се приближаваше штали.{S} То пандур уводи ко |
| адовољство од прања уморних, подбивених ногу у топлој води...{S} Тога дана му и Јованка даде ве |
| д сасвим друкчије гледа у покрете њених ногу, није као пре...{S} И још много других и много саб |
| } Читаше: »и измахну руком својом и узе нож да закоље сина својега«...</p> <p>Нешто нејасно, та |
| сручи лагано целу чашу.{S} Раде измаче нож...</p> <p>Одједном се Љубомирове груди тргоше, он с |
| > Раде кочијаш, вешт томе послу, извади нож и, размакнувши уснице прстима, ножем размаче мало ј |
| вади нож и, размакнувши уснице прстима, ножем размаче мало јако стиснуте зубе младићеве.{S} Тет |
| рича, шетајући по кухињи, режући оштрим ножићем бутић младе јагњетине и залажући се полако, као |
| ги чанак, па и они пребирају и стругућу ножићима некакве кости, слушајући причање Василијаново. |
| > <p>Младић се осврте збуњено... »Какве ножнице?... где су?«... помисли, и угледа како му сви п |
| анђелски ред, нареди му:</p> <p>— Узми ножнице, и дај ми их.</p> <p>Младић се осврте збуњено.. |
| од себе.{S} Напослетку отац Сава прими ножнице и, после кратке молитве, режући на четири места |
| едно место.{S} Трипут је морао додавати ножнице архимандриту, који их је отурао од себе.{S} Нап |
| . заврши отац Сава, плаховито шмркнувши ноздрвама.</p> <p>Отац Спира, брзо и вешто, са оним вел |
| ми он и плаховито дува и шмркће широким ноздрвама.{S} Позваће и кочијаше, и куваре, и воденичар |
| лину коњи, фркнувши по неки пут широким ноздрвама или лупнувши поткованом копитом о храстову да |
| зе стакло и погледа у њега, раширише се ноздрве, али тај опаки знак Никола не опази.</p> <p>— С |
| како му очи необично пламте, како му се ноздрве јако шире и скупљају...</p> <p>— Хм... ђавоља п |
| е чисто увлачити унутра, а широке чисте ноздрве стадоше шмрктати оштро.</p> <p>— Готово, није в |
| загушеним смехом: хи-хи-хи...</p> <p>— Нос’ те ђаво данаске! викну Марија, смејући се и бранећ |
| ице му дође осетно отвореније, блеђе, а нос модрији.{S} Зна он, однекуд осећа, да ће му се у то |
| ронично, и цокуле стадоше брзо лупати а нос чешће фркати.</p> <p>Другови се послушно поклонише |
| ? смеје се тетка, турајући му шипак под нос.</p> <p>— Не, да га омрсиш сабаиле, док не пије лек |
| цокуле, зачу се познато им фркање кроз нос и кашаљ.{S} Шкрипнуше врата од трпезарије и мало за |
| <p>— Чек’ да и ја тебе затиснем уста и нос, ка ти мене, кад ме обалиш, насмеја се одважна побе |
| чка лица, на коме је утврђен исполински нос, љубичасте боје.{S} Беше висок, крупан, развијен и |
| м некако необично опружио свој гломазни нос, и ако не може никако да удеси, да личи на свеца, т |
| оја је била беља од косе.{S} На лицу му нос, који је необично наликовао носу Максимову и величи |
| м отац намесник, мало стидљиво, оборена носа, објављује да је довео из Београда, »по угледу на |
| , која ће то бити. — Не смије ти он сад носа помолити из његове собе...{S} Кажем ти: сви се раз |
| ашља се збуњен ђак, махну рукавом преко носа и хтеде још што тако ситно учинити, али не знаде ш |
| разлегне зверски крик...</p> <p>А ноге носе, лете преко равна поља, скачу кроз густу шуму и пр |
| , и опет би трчао и трчао докле га ноге носе...{S} А овако само подскочи од земље, као да га ел |
| аје ногама па земљу.{S} Воде га, управо носе на рукама, Василијан и Нићифор, а отац Арсеније пр |
| му је оно капа?</p> <p>— Камилавка, што носе калуђери.</p> <p>Кад год је могао, и он је одстоја |
| , напослетку, остави све и оде у потес, носећи на рамену велику буџу, јер није волео тумарати п |
| атим поврати се, водећи игумана, готово носећи га на једном рамену, на које се овај беше тешко |
| брежуљку, а Милка, она ђаволаста Милка, носи своје умрло дете и ставља га пред његове ноге... н |
| е некуд у страну, па оде, оде... и њега носи, накривљена у страну...{S} И глава све ниже <pb n= |
| ао нечега страшног и опаког, као да она носи собом смрт и проклество.</p> <p>Једаред, потом, до |
| тражњу прилога, па се тако целим селом носи весела граја, шала, задиркивања и ужасан, очајан л |
| лина, по <pb n="257" /> којој се јутром носи и колута млечно сиваста магла, а кад опече сунце, |
| угледне привредне школе... све оно, што носи тип хуманитарни и културно-привредни...{S} То им и |
| ш из бисага, а кад ми је дао кључ да је носим у подрум, изнео сам отуд још две пуне вина.</p> < |
| фор, који се овог лета вратио из школе, носио се неком тешком оловном мишљу, <pb n="240" /> кој |
| ина да иде по водици.{S} Само је до сад носио котарицу или бисаге, а сад, као свештеник, улази |
| ање и разда милостињу сиротињи«...{S} А носити крст Христов значи: имати веру у Оца небесног, к |
| младића, који је месецима или годинама носно бурну, младићску, искрену љубав у срцу своме прем |
| Таман се нешто замислио, кад пред мојим носом мрда црно...{S} Дрекнух, па што игда беше снаге ђ |
| ово време !...{S} Кад пред самим мојим носом — човек!{S} О, 'натеме!...{S} У мал’ не дрекнух.. |
| смерно калуђер и ђак, архимандрит фркну носом, промумла некакву претњу и узвикну оштро:</p> <p> |
| лицу му нос, који је необично наликовао носу Максимову и величином и бојом.{S} И најзад се веом |
| им се помене манастир, одмах замирише у носу старо вино, они гракнуше сложно да се реликвија из |
| ути на пут одмах, али га задржава овака ноћ...{S} Преко неба прелети једна падалица.{S} Он се с |
| {S} А у глави све теже...</p> <p>Дубока ноћ...{S} Разлила се јасна летња месечина, па се и кроз |
| манастир обузе густа, непробојна, тамна ноћ; настаде свуд около прави зимски тајац, кад се свак |
| о ћути високо небо, црни се тамна летња ноћ; не види се ништа, само севају пред очима некакве т |
| а ће донети сутрашњи дан, шта ли понети ноћ.{S} Посматра редом старешине и калуђере по манастир |
| и мора се.{S} И он зна где ће га затећи ноћ: тамо око Радојевића кућа...</p> <p>Срећно прођоше |
| ба и пасуља...</p> <p>Зашло се дубоко у ноћ; ђаци се разиђоше по собама, момци се поређаше око |
| то и почело, а већ овде једнако, сваку ноћ...</p> <p>— Па је ли све мислиш о манастиру?</p> <p |
| не ноћи!...{S} А ти куњај тако!{S} Лаку ноћ!</p> <p>»Он, прост сељак, и зна се наћи у животу, з |
| и зачу се Велимиров глас:</p> <p>— Лаку ноћ, Леко!...</p> <p>Леонтије отвори врата и стаде пред |
| /p> <p>Одлучио је да овако проведе целу ноћ; кад се воштаница угаси, он ће у мраку, другу неће |
| разгледа, познаде да је преспавао целу ноћ.{S} Протеже се, трљајући сањиве очи, па извири иза |
| рија Египатског, како је он провео целу ноћ, у једној соби...</p> <p>— Знам, причао си, насмеја |
| штрим крилима парао вечну, црну, празну ноћ, и чини му се, да су и његов живот и његова душа пр |
| етан тако ненадно дошао.</p> <p>У позну ноћ, пошто се вечера давно свршила и људи готово поизод |
| ..{S} Мало звоно одјекну кроз нему тиху ноћ, монаси стадоше читати »часове«...{S} Љубомир, по п |
| младић, који се до синоћ звао Никола, а ноћас изиђе из цркве као инок Никифор.{S} Употребно је |
| е, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто ми од ноћас сева десна страна, вели Арсеније, нагибајући се н |
| му спасти читаво крдо стоке, да не буде ноћас поклана и печена.{S} Да је сам изнео ово вино, су |
| Бруке људи!...{S} Да чујете.{S} Идем ја ноћаске из воденице, скоро глуво доба...{S} Таман се не |
| ње...{S} Некакве нејасне, оделите слике ноћашњих снова — шта ли су!... — пролетеше у мислима... |
| д се љуто каје што не остаде у којој да ноћи.{S} Дође му много тешко, хтеде кукати из свег глас |
| ви, постајући теже од олова, тамније од ноћи...</p> <p>Гле, и другови његови, који имају пропис |
| јевственика!...{S} Кад га сведоше, прве ноћи по венчању, у ложницу са женом, Макарије се претво |
| та стална, грозничава мисао; колико је ноћи провео маштајући о овом дану, кад ће се наћи у зид |
| х прибрао, али је сад, после неиспаване ноћи, био сувише нервозан, па је налазио некакву сласт |
| су нам вреле илинске, ни хладне божићне ноћи!...{S} А ти куњај тако!{S} Лаку ноћ!</p> <p>»Он, п |
| ивот и његова душа празнији од те вечне ноћи...</p> <p>И нешто му је најчудније!...{S} Он је за |
| разговору с Богом... спава тек четврте ноћи по мало, на рогозини.{S} Једе само сув хлеб или ко |
| чита: »Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!{S} Био тај дан там |
| ко домаћинских кућа, где калуђери вазда ноћивају, кад су у великом послу.{S} А Леонтију сад пре |
| и.{S} Шта би се радило на дугим зимским ноћима него то!</p> <p>Чувши певање, игуман рече у себи |
| поменути да га је и Милкина слика у тим ноћима много занимала, али се уздржа. — После сам о шко |
| ао на облачну дану.{S} Спустила се лака ноћна хладовина па успављује и људе и животиње и бубице |
| рчак зрикне, и залелуја се тихи, сањиви ноћни лахор, успављујући узбуђене, пијане главе...</p> |
| пава...{S} Напослетку сведе сав хаос од ноћног размишљања на ово: »Треба живети — како сам се Б |
| не заносе дивни призори, никоме није до ноћног маштања....{S} Виде се пред њима котареви; тамо |
| ј бане, кад само о њој мислим!{S} Дању, ноћу... једнако!...</p> <p>— Чини ти се...{S} Кад би са |
| , крче <pb n="27" /> кола цео дан, па и ноћу; на друму само се вије густа прашина, или се раска |
| свеже суво сено, и препоручи му да пази ноћу да се ко не увуче у шталу, јер су у њој затворена |
| жива.</p> <p>— А ја кад почнем мислити ноћу, то траје до зоре, баш до самог сванућа...{S} Шта |
| да је притисне... да у својој постељици ноћу, кад намакне жути капут на главу, ствара слику Сол |
| као и ја, мисли Љубомир; и он је много ноћу мислио...{S} И код њега се неки пут омакло, па оде |
| не чича-Срета да прича о онима, што иду ноћу по крововима високих кућа...{S} Хе-хе... месечари |
| . све немо!...</p> <p>— Зар се ти бојиш ноћу? запита манастирац с прекором, као да би хтео рећи |
| чито за младиће... »он (т. ј. сатана) в ношчех в краснија жени преображашесја, всјеми ухишчрени |
| иње се живот.{S} Ено, сотона прилази у »ношчними мечтанијами«...</p> <p>»Баш као и ја, мисли Љу |
| вена грађа, као у чувеним стружницама т-нског манастира.{S} Новац се гртао великим кашикама...< |
| отац Сава другу, неку Пречанку из Руме, ну ова беше још милостивија срца, те једва и она састав |
| ј необични, за Љубомира светли и прави, ну у самој ствари страшни аскетски живот...{S} Антоније |
| веде разговор о старом, традиционалном, ну застарелом реду и газдовању <pb n="87" /> манастирск |
| овина ова паде у манастир као бомба.{S} Ну, отац Сава не даде бомби распрснути се.</p> <p>Истог |
| /p> <p>Прочитао је доста других, краћих ну лепих, животописа, и већ је по њима створио себи, не |
| ју, љубазно, весело, реко би пуна срца, нуди госте ђаконијама, старајући се збиљски, да сваки о |
| ру.</p> <p>— Гле, набавио тазе, па и не нуди.{S} Нећемо тако, Максо! узвикује весељак, пружајућ |
| азио ономад министру, све му испричао и нуди сведоке... а прети интерпелацијом.{S} Министар то |
| а...{S} Тетка гледа кућу, поље, чак и о нурији води бригу, а они ће свак на своју страну, за св |
| празан подметач до себе и посади га на њ, гледајући на другу страну, у мрак.</p> <p>— Тако ти |
| ако обујмила, <pb n="142" /> да је због ње заборавио, порушио све своје дотадашње идеале, своје |
| рави господин.{S} А за време може и код ње поседети и може му долазити сваки дан онај богослова |
| вио сам...{S} Тек каже: да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, брате, тако |
| на нова, висока, господска, и она испод ње <pb n="253" /> накривљена чатрљица...{S} Јест... то |
| отреви душевно живинче...{S} Само ће ми ње бити жао, кад одем одавде«...</p> <p>Једне младе нед |
| , и сав се предати забави или послу око ње.{S} Кад је дошао Љубомир, беше се заузео једним мали |
| У очекивању тога <hi>непознатога</hi>, њега обузима нека свежа, хладовинаста језа...</p> <p>И |
| .{S} Онога туњавца треба научити добро, њега ће питати зацело...{S} О-о-ох!...{S} Отац Сава с т |
| , што је пре био и што се звао Љубомир, њега нема више.{S} Он је умро!«...{S} Он загледа у свој |
| е два »господина« из њихова убога села: њега и Светозара — све га то радује, весели и баца лаку |
| е насликан св. Сава у његовој школи.{S} Њега текну нека пријатна, слатка радозналост...</p> <pb |
| S} Овакав дочек изненадио би свакога, а њега је сасвим помео.{S} Он је навикао на онај општи хл |
| ући, онда Милку пошљу да чува говеда, а њега одведу у шталу, <pb n="22" /> даду му лопату и вил |
| ио уплашио да то није каква подвала, да њега оговоре код капетана..{S} Ко зна!{S} С великом лук |
| ...{S}Гледа у ове неме и страховите, за њега, зидине, како се дижу величанствено у високо <pb n |
| о, да ван овог места нема живота, да за њега нема веће радости, но проводити дане у <hi>оваким< |
| има, шта ли су.{S} Она више не имаде за њега онако искрена другарска погледа, с каквим га дочек |
| е он сећа вазда, да такав живот није за њега...{S} Та он се заклео самом Богу!{S} И он ће одржа |
| чинити добра ближњему и жртвовати се за њега, као што се Он за све нас жртвовао... значи управо |
| је све, што је гледао и слушао, било за њега у толикој мери ново и важно, да се није ни сетио н |
| еци, добри човек да ме прихрани, а и ја њега, реци, за то слушам.{S} Нипошто да не кажеш, да см |
| ким одговором, Јованка се скоро наже на њега, и гурну га лагано прстом у чело, да би је погледа |
| S} Клецну једаред и девојче већ наже на њега, али он се реши да се не да још.{S} Истина, чим је |
| вању добре ђаконије, одједном завеје на њега овај нарочити трпезариски тон, госту одједном нест |
| сам изнео ово вино, сутра би се сви на њега љутили.</p> <p>Оба протојереја и игумани, као иску |
| а срцу сва она тежина, што се навали на њега, кад отац помену калуђерство.</p> <pb n="60" /> <p |
| убомир уз другове, Никола се насмеши на њега, пруживши му лепо парче меса.</p> <p>Љубомир га по |
| и Леонтијеви учинише пријатан утисак на њега.{S} И оно озбиљно поштовање чина његова, и оно све |
| ненађен, детињи поглед беше управљен на њега...</p> <p>»А завет!?«... севну му у глави страшна |
| чког...</p> <p>— Кажем ја: неће рого на њега!{S} А?... узвикује задовољан Василијан, чешкајући |
| марећи сад ништа, ако би се наљутио на њега баш и цео свет.</p> <pb n="72" /> <p>Уђе Василијан |
| господин прота изволео сврнути пажњу на њега — недостојан сасуд.{S} А Арсеније, смешећи се учти |
| р.{S} Распитивао је доста и он њу и она њега, и он је већ заборавио на сваки страх, заборавио ј |
| је високо, ближе врху планинском, а са њега се гледају као на длану с леве стране подринске, и |
| гледом како се претура и спада слама са њега, како шушти злослуто... и он већ предосећа некакво |
| адом предахну, као да одједном спаде са њега цео Штурац. »Нема више робовања!...{S} Опет да се |
| .</p> <p>Девојче већ нестрпљиво.{S} Кад њега Мира обаљује, онда сигурно може и она. »Ала би <pb |
| ко да погледа...{S} Сваки пролази поред њега, као да га и нема ту на <pb n="35" /> улици, или г |
| S} Не осети ни кад игуман пројури поред њега и, по обичају, побеже у књижницу, где ће лупкати п |
| љика, на које се беше наслонио.{S} Пред њега стаде лепа млада женица, мале црнпурасте главе, ки |
| у исто време иде ватра у главу, а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га за мишице и повуче.{S} |
| ао стоку на пашу, а Милка искакута пред њега.{S} Обучена у нову цицану хаљиницу, отворене боје, |
| Приђе игуману и, као обично, стаде пред њега, очекујући заповест.</p> <p>— Да се калуђериш !... |
| као лопта одскочи од тетке и стаде пред њега, смејући се и лупајући длан о длан од чуда и смеха |
| намесник.{S} Одмах сутрадан изиђе пред њега весео Нићифор.</p> <p>— Сад настаје оно... што ће |
| екуд...</p> <p>Учини му се да сиђе пред њега неко ново, до сад невиђено биће, одједном се споји |
| оштати доста...</p> <p>Кад стадоше пред њега смерно калуђер и ђак, архимандрит фркну носом, про |
| шљено чобанче.{S} Одједаред искочи пред њега, иза једног шибљака, задихано и унезверено девојче |
| море... шта радиш ту? викну неко испред њега.</p> <p>Он се осврте, погледа у човека, који стаја |
| , прекрсти се и одмаче се корак, два од њега.</p> <p>— Сад полазим у Београд... тамо је цео Саб |
| е, тако слабим, да не продираше даље од њега, клечаше Љубомир, наслоњен рукама на престо, говор |
| се спусти на другу половину, подаље од њега, и, очекујући да он проговори, стаде гледати у чађ |
| Љубомир осећа како се лагано почиње од њега одвајати све оно, што му је до сад тако близу било |
| остати сасвим <hi>други</hi>... биће од њега нешто ново.{S} И њега плаши сама та новина, која о |
| ..{S} Даље... јер је и Содом чистији од њега!...{S} Ево потока!{S} Напред... скачи преко вирића |
| ао је да га траже на све стране, али од њега још никаква гласа.{S} Ко сме сад изићи владици на |
| ...</p> <p>— Каки!... игуман је гори од њега десет пута, викну Велимир.{S} Знаш оне чизме... ха |
| .</p> <p>— Ниси, вала, ни ти заостао од њега у томе, каже му Велимир у шали.</p> <p>— Де, ти, Е |
| тати, не може се човек одвојити лако од њега...{S} Како би било да не <pb n="124" /> чита редом |
| још сумња у оно, што је било далеко од њега као небо, и што је страшније од свију земаљских уж |
| свакад начиниш као да си се жестоко од њега препануо.{S} Он то воле.</p> <p>— Мене је одиста с |
| , истина, баш прави планови, јер је код њега била само једна мисао о будућности: »мора се ићи у |
| ; и он је много ноћу мислио...{S} И код њега се неки пут омакло, па оде на другу страну...{S} П |
| диновом« болешћу.{S} Знали су да то код њега прође брзо.{S} Али после изјаве лекарске њихова ли |
| само калуђерством, да у томе питању код њега нема мере ни разлога...</p> <pb n="156" /> <p>А Љу |
| аде на земљу и дочека се на руке, испод њега се искотрља некакав сламни шешир, а над самом њего |
| ету и чисто га опија тај мирис, а испод њега вруште и грицкају детелину коњи, фркнувши по неки |
| шље ђаке.{S} Ако има синчића, онда шиље њега, јер не мора давати »проценат« учитељу.{S} Десетог |
| ном истом колосеку, којим су хиљаде пре њега пролазиле...{S} И тако ће бити до краја.</p> <p>Он |
| а је и онај непознати намерник, још пре њега, клиснуо на другу страну, баш у целац.</p> <p>— Ко |
| у...{S} Али се то око брзо овлажи, и из њега закапаше вреле сузе...{S} Кроз помућене сузама очи |
| сам не зна чега, тек нешто прозуја кроз њега и он увуче врат у рамена.{S} Ово сад није онако, к |
| о отире очи песницама, а две сестре, уз њега, покриле лице широким рукавом... — Кажем вам... шт |
| олног мириса, него је <pb n="132" /> уз њега још нешто, што не личи ни на шта друго.{S} У једно |
| и Василијан својим снажним гласом, а уз њега брује Николин секунд и Максимов бас...</p> <p>Љубо |
| као пиле под крилом мајчиним, кад је уз њега, још га је тамо вукло и нешто друго.{S} Он се зано |
| <p>— Ја ћу у цркву, рече она, ставши уз њега и загледајући око себе да се не упрља.</p> <p>— Бл |
| понесе некуд у страну, па оде, оде... и њега носи, накривљена у страну...{S} И глава све ниже < |
| и</hi>... биће од њега нешто ново.{S} И њега плаши сама та новина, која одједном мења све...{S} |
| ста и доста одлучним гласом, који чак и њега сама зачуди, проговори:</p> <p>— То ми треба... да |
| .. опију га па им све каже.{S} Али ћу и њега...</p> <p>Тако псујући и договарајући се, вратише |
| а врдне очима у страну, као да се стиди њега...{S} Она одмах, без икаква упутства, заузе онај и |
| и да се насмеју његовом изгледу.{S} Али њега сад подсмевке не би дирале...</p> <p>»Мора да је п |
| уман, како одговара!...{S} Да ли то они њега сви мрзе, или говоре тек ’нако?...</p> <p>— А у то |
| мало! насмеши се Велимир.{S} Не знаш ти њега!...{S} Ти ћеш, мој бане, кроз који недељак право у |
| се постиди мене... и ја ћу се постидети њега у царству Оца мојега«, па одједном севну очима и г |
| .</p> <p>Из те магле изиђе и стаде крај њега један мали, крутуљав, у наочарима, чичица, кога је |
| алуђер дршће.{S} Чини му се да то Маљен њега поздравља...</p> <p>— Здраво, друже стари!...{S} Д |
| калупом, проба да намести платно преко њега па, напослетку, остави све и оде у потес, носећи н |
| вртлог младићске бурне пијанке.{S} Око њега хучи, грми и гуди разиграни талас бесна поводња, и |
| со шипражјем и кржљавим дрвећем.{S} Око њега непрестано облећу орлови и јастребови, те својим з |
| ивеним очима, и обореном главом.{S} Око њега се гуркају, загледају га с чуђењем његови другови |
| естаје земље... он лети или пада, а око њега шушти и мирише слама и намазана коса...</p> <p>Тиш |
| шта бије кључ бистре хладне воде, а око њега миришу, зелене се и с неком величанственом тишином |
| »шпорета« у манастирској кухињи, а око њега се окупили љубопитни манастирски ђаци и момци, па |
| вља где се налази и шта се то збива око њега.</p> <p>Она велика жудња за светом, за далеким про |
| пи и тајанствено брује врхови бучја око њега.{S} Тамо... тамо!...{S} Последњи пут застења очајн |
| зла времена, умора и глади.{S} Свуд око њега, и десно и лево, склопила се огромна планина, којо |
| ала, и срце му још ледено, и све је око њега тамно, као што је и било...{S} И туга му се још св |
| {S} Он се тако навикао свему што је око њега, навикао се гледати у Сави правог оца задруге, без |
| игуман, не видећи од љутине шта се око њега дешава.</p> <p>И учитељ одједном скочи, као да се |
| јер од кад се закалуђери, кидисаше око њега жене и девојке, стадоше га ловити, те му ни на ум |
| се човеку живети, кад погледа како око њега све кључа и бризга животом, како се све мења на бо |
| не мрдну.{S} Мирише цвеће планинско око њега, задише <pb n="3" /> га блага смоласта боровина, а |
| не сме обрнути ни за што запитати, јер њега неће нико, ама баш нико да погледа...{S} Сваки про |
| <p>Игуману, чим узе стакло и погледа у њега, раширише се ноздрве, али тај опаки знак Никола не |
| ташних живих очију, које се све упрле у њега.{S} Тако сте красни сви у целом овом разреду, да г |
| да седне, па и сам седе и загледа се у њега...</p> <p>Изгледа му сад као неко необично лице, о |
| стеже...</p> <p>И види у сну, да близу њега заудара из грла пијана човека... и промиче једна к |
| путу; осећање му је казало, да је близу њега све оно, што га је у последње време занимало и при |
| сеније тако слаб, а Господин баш помену њега пред мој полазак...</p> <p>— Ко, ја слаб?... висок |
| о, али шта ћемо ако игуман одједном баш њега потражи?{S} Сети се свога редовног посла — храњења |
| збори му полугласно Велимир: ти мислиш њега су убили?</p> <pb n="118" /> <p>— Славе ти, је л’ |
| он</hi> да буде владика, а <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да га љубим у руку!...{S} Ха-ха-ха. |
| дно велику гозбу.{S} Један архимандрит, његов најбољи школски друг, старешина манастирски чак н |
| А како лепо прича Светозар богословац, његов сељак, кад дође лети, о Београду... како ли кити |
| о.</p> <p>Прота обори главу збуњено.{S} Његов велики гојазни трбух стаде се чисто увлачити унут |
| ли Николина глава тако ситно трепери, а његов језик одебљао, па га мрзи говорити... »Нека <pb n |
| преко некакве границе, која је одвајала његов живот од некаква друга, непозната му живота, да ћ |
| {S} Опомињаше га ово планинско место на његов Маљен...{S} Густа, зелена, китњаста павитина од л |
| дном.</p> <p>— На Николино место... сав његов посао !</p> <p>Ово је значило да Љубомир предузме |
| шљив... онако младићски.{S} У том наиђе његов господин.</p> <p>— Господине, шта је ово?...{S} Д |
| анастирима, и долази до закључка, да је његов манастир доста одвојио, да се у њему још по мало |
| одговор сеоског детета, које држи да је његов Вељко знан целом свету.</p> <p>— Од којих је твој |
| ..{S} Викали су на Николу, али ово није његов глас...{S} То неког даве... видиш како је скомола |
| бога-ти-си, проговори од некуд из таме његов професор рачуна, кога познаде по гласу, али га јо |
| ној долини, кроз коју се отеже и замире његов последњи звук...{S} Да ли то беше надчовечански < |
| зубима оне што су пружили пушке и хоће његов живот... па у шуму!...</p> <p>После неколико трен |
| исто звони најмање манастирско звоно, и његов танки и сребрни глас одјече кроз јутрењу влажну т |
| во скакућу, прелећу, витлају се...{S} И његов живот мора бити друкчији, по другом реду.{S} Зато |
| црну, празну ноћ, и чини му се, да су и његов живот и његова душа празнији од те вечне ноћи...< |
| плашити или љутити.{S} По ходнику грми његов глас, а под одјече од поткованих цокула.{S} Све т |
| е још: да ли му ова промена неће омести његов омиљени посао — врћење главчина, тесање палаца и |
| тако драг... или што га не ухвати онај његов сељак и не одведе на Маљен.{S} Ах, он је тако јад |
| и наставља аскетски живот, као и учитељ његов Антоније...</p> <p>Свећа, усправно прилепљена за |
| ле, све... све да изучи, па да буде као његов некадањи господин; онако исто да подигне једно ра |
| > млади господине, она погледа иронично његов жути капут и некакву извешталу шубару: што си ти |
| S} После... кад се већ прочује у народу његов праведни аскетски живот и кад свет нагрне са свиј |
| од Маљеном, а све пука сиротиња.</p> <p>Његов отац има њих три сина и четири кћери, а од имањца |
| и момци, па слушају, разјапљених уста, његова причања о путовању, па онда и даље о школовању, |
| p> <p>Са друге косе трчи, као без душе, његова другарица, Мирослава...{S} А по стричевој <pb n= |
| их мислених очију ови заносни догађаји, његова душа се све више отвара и тако се саживљује и не |
| тно.{S} Поведе разговор са сестрама.{S} Његова раздрагана, мека, сањалачка душа хтела би се бав |
| аха коња, а то се већ знало куда ће.{S} Његова је »штација« доста далеко.{S} Арсеније рече да ћ |
| у на ум какве веће саблажњиве мисли.{S} Његова незрела младост и ондашње околности помогоше му |
| леда целе школе.{S} Нешто му рекоше два његова суседа, он је чуо речи, али му оне не осташе у п |
| стаје његова!{S} Сад је, дакле, настала његова чреда!...</p> <p>Али шта да ради?...{S} Да ли да |
| Никола морао овако проћи, јер је дошла његова „чреда“.{S} Видео је да се све у манастиру врши |
| ном кецељом, која стајаше скоро уз сама његова колена.</p> <p>— Је ли ово тај...{S} Љубомир? за |
| а њега.{S} И оно озбиљно поштовање чина његова, и оно свесрдно прилажење руци му и старих и мла |
| ли бистроумни Ваљевац, и кроз пола часа његова срећна мисао постала је дело.{S} У то срећно доб |
| бих смешка се!{S} Није то, ваљада, због његова доласка?...{S} Гле, двориште... све оно исто!... |
| кву сласт у томе, што сад сви трепте од његова гласа и срџбе.</p> <p>На врата утрчаше коњушар и |
| доше се ређати пред њим сви догађаји од његова бегства... .</p> <p>Најмучније беше кад стиже у |
| адоше га ловити, те му ни на ум не дође његова стара, бескорисна, искрена пријатељица...{S} Ах, |
| сад је Николина прошла, и онда настаје његова!{S} Сад је, дакле, настала његова чреда!...</p> |
| чреда, па квит...{S} Сигурно је још пре његова доласка била чреда Велимирова, сад је Николина п |
| па се обрће, игра...{S} И осећа како се његова столица понесе некуд у страну, па оде, оде... и |
| жи овде.{S} Чудио се што никога нема из његова краја, да прође овуда.{S} Пролазе разни путници, |
| оћ, и чини му се, да су и његов живот и његова душа празнији од те вечне ноћи...</p> <p>И нешто |
| после овога рађа се Макарије...{S} Али његова женидба, то је нешто!...{S} Камо данас таких дје |
| елије...{S} И колико ће времена трајати његова привремена управа?...{S} И шта се може за то вре |
| тим приликама нигда није могла угушити његова урођена побожност и скромност, која се вазда јас |
| есме...</p> <p>Леонтије, пошто се сврши његова чреда читања над мртвацем, прође ходником и двор |
| тирском животу, осећао је да се и мисао његова остварује.</p> <p>Кад је присуствовао првом јутр |
| дату очевину, тугу сестрину, господство његова рода, славу светску, разне насладе...{S} И све т |
| ама замоли, да му даду момка у помоћ до његова самостана.{S} Али, момци се беху сви разишли...< |
| <p>Љубомир види да се чини гозба у част његова доласка, па не сме да одрекне ни једну чашу.{S} |
| есече, поруши, однесе све његове тежње, његове детиње нејасне идеале...</p> <p>Србија поведе ра |
| .{S} Сад, кад није пред њим плаво небо, његове зеленкасте очи гледају потуљено, испод обрва, ка |
| о <pb n="109" /> радио.{S} Одједном иза његове главе нешто необично Фијукну.</p> <p>— Ф-ф-фик!. |
| леда калуђер...{S} Ветар пирка и лепрша његове меке освећене власи, а он дочепа обема рукама чи |
| > <p>Чобаница га стаде задиркивати због његове тромости, а он, кад сврши посао, дохвати је за р |
| носи своје умрло дете и ставља га пред његове ноге... наравно, док је он постао владика, дотле |
| баш ову је донео игуман из Прњавора, од његове неке... <pb n="91" /> Зграбио сам је, ову холбу, |
| ву босу ногу, која није била чистија од његове.{S} То га за часак умири.{S} Али кад једна девој |
| ведрини, и пресече, поруши, однесе све његове тежње, његове детиње нејасне идеале...</p> <p>Ср |
| едомишљања одговори:</p> <p>— Вршим све његове заповести, живим као што су живели његови велики |
| ји му сакрива од очију те чаробне слике његове још сиромашне и неразвијене маште. </p> <pb n="7 |
| бично, па чак и — незгодно...{S} Сви из његове врсте треба да су млађи, то је у реду и обично.. |
| . — Не смије ти он сад носа помолити из његове собе...{S} Кажем ти: сви се разбегоше, ко врапци |
| ћутања он проговори:</p> <p>— Чекај! и његове цокуле залупаше ходником.</p> <p>Кад се врати и |
| , и оно побожно целивање светог крста и његове руке, која држи крст, и оно, у понекој кући, зна |
| жена, удовица, која је становала баш до његове куће.{S} Она га је чешће зивкала, али му је газд |
| а баш ништа!{S} До сад је владика попио његове монахе на веру; не пита их ништа; <pb n="120" /> |
| расту ситноглаву женицу, према којој су његове симпатије вазда биле сталне — кад год му је она |
| } Тамо негде, у најсакривенијем крајићу његове душе, светлуцаше слабачак пламичак наде: да ће с |
| га је срце вукло, то су његови идеали, његови снови...{S} Па сад само настави тако цела живота |
| а ниче нови, непознати, млађи свет.{S} Његови вршњаци већ управљају породицама, кућом и често |
| таде примирје, па затим мир; вратише се његови са границе и наступише изгледи за боља времена.{ |
| и са овом светом службом у њему...{S} И његови сељани посвађају се некипут са својим попом, нек |
| стом, целива и крст и попину руку.{S} И његови сељани и он не мисле много о својим поступцима, |
| амније од ноћи...</p> <p>Гле, и другови његови, који имају прописно школовање, напрежу се и чес |
| лаховитом поводњу, у који запливаше сви његови другови.{S} Та околност, што јурнуше у ватру вес |
| да живи овако и да се злопати, као сви његови Васићи?{S} Ено их, четири куће под Маљеном, а св |
| што се јави она, та чудна мисао, идеали његови постепено сломише се, срушише се, а она се, та м |
| гове заповести, живим као што су живели његови велики угодници...</p> <p>— Знам, знам... прекид |
| што, на пример из литургике...{S} А ни његови калуђери, камо ли ђаци, не знају ни окучити...{S |
| њега се гуркају, загледају га с чуђењем његови другови из гимназије, сада богослови, подсећајућ |
| до сад и заустављао на ситницама, те су његови слушаоци сматрали ова предавања као занимљиву ша |
| во</hi>, за чим га је срце вукло, то су његови идеали, његови снови...{S} Па сад само настави т |
| Сад се школа истакла напред, пред свима његовим жељама, заузела му целу душу и испунила је најл |
| p> <p>Дечко подиже главу.{S} Пред очима његовим заблисташе се таласасти брежуљци, а иза њих, та |
| ећања, која стадоше долазити у сукоб са његовим досадањим тежњама.</p> <p>Љубомиру се одједном |
| о у пространи шарени свет, који се пред његовим очима раширио...</p> <p>Тек после неколико добр |
| n="220" /> сва млађана срца, да се под његовим светлим покровом веселе, радују и — живе...</p> |
| мих долина, које се оштро преливају под његовим ватреним зрацима, и растерало сивасто беле обла |
| м кровом и белим зидовима кућу, која је његовим новцем подигнута, он и заборави на њу...{S} Нег |
| окадити пећину, и ако је, међу осталим његовим заветима, кад се одлучивао да побегне у пећину, |
| епашћено погледа игумана, па као утучен његовим одговором, обори очи, преви се, понесе руке да |
| а, јадни отац Сава; Нико и не помисли о његовим мукама и скором крају.</p> <p>Арсеније се знача |
| ше по нахођењу самог оца намесника и по његовим личним интересима.{S} У манастиру поче други жи |
| е је знао...{S} И сви помрли, заједно с његовим оцем, и на њиховим пепелиштима господаре други |
| овог неочекиваног додира, који изазва у његовим нервима читаву струју некакве нове, непознате м |
| мир је погледа запрепашћен.{S} Она је у његовим очима тако високо стајала, да није смео ни поми |
| од свију послова и да му буде на руци у његовим строго-испосничким намерама...</p> <p>— Шта си |
| у светој кући, па пијан!...</p> <p>Иза његових леђа смеши се игуман Сава, и нешто шапуће тетки |
| преврће се и избија у вис под ударцима његових опанака, сухо грање пуцка и крши се, а Љубомиру |
| доксату механском стоји једна девојчица његових година и гледа га љубопитно, као што се обично |
| исе из оба житија, и како пролећу поред његових мислених очију ови заносни догађаји, његова душ |
| ... и ако сам <hi>ја</hi> ту!«...{S} Из његових потуљених, полузакривених очију, севнула би рад |
| врелим и бистрим капљицама, што теку из његових очију...</p> <p>Суза за сузом тече и слева се н |
| м за стопама Господа нашег, Спаситеља и његових великих угодника...{S} Зар је то срамота?!</p> |
| подруму, него су сви бежали од света и његових ужасних грехова...{S} Па шта је ово, шта оно бе |
| хаос: помешаше се слике Аврама, Лота и његових племенољубивих кћери, Навина, Јова и других са |
| промиче Јованка...</p> <p>Ах, од свију његових идеала и снова остаде му само то једно, та посл |
| а жива душа чути, кад се неко иза самих његових леђа продера:</p> <p>— Ко је то!</p> <p>Љубомир |
| ико месеци, умро, изјавивши жељу: да га његово најмилије духовно чедо, отац Сава, у старешинств |
| тако треба да буде...{S} И он осећа да његово срце све више привлаче и ове молитве, и ово тамн |
| зије, сада богослови, подсећајући га на његово цензорство, на своје несташице, и запиткујући га |
| накривљена чатрљица...{S} Јест... то је његово старо гнездо, у коме се испилио!{S} Он не гледа |
| аве, не одговори ништа, очекујући да ће његово ћутање напоменути госту, да се такве ствари не п |
| се баш потеже јуначки!« као да говораше његово лице...{S} Он стаде <pb n="123" /> запиткивати к |
| гови посматраху са чуђењем.{S} И пре им његово лице беше необично, али сад... сад је много необ |
| себично, ништавно, просто!...{S} И ово његово бављење овде зашто је, ради чега?... запита се, |
| е одскочило високо, па прижегло право у његово лице.{S} Истина, сад га не прљи као у сну, али о |
| ки пут, као мимогред, напомене, како му његово високопреосвештенство пише о томе и томе.{S} Вид |
| еца овде!...{S} Ко се усуди заузети <hi>његово</hi> место иза ћерчива!...</p> <p>Ах, то су све |
| уман љутито, псујући онога, што је сад »његово царство«.{S} Он, гејачина... па да суди мене!... |
| азвани лонцолизи, али без онога што је »његово царство« и што му је увређена »чест«.{S} Сви су |
| аса« као живе ватре.</p> <p>Због таквог његовог живота, игуман га препоручи духовној власти, те |
| бољи одговор на данашњу сумњу и потврда његовој потоњој одлуци...{S} Зато их понавља са великом |
| ашљив, не знађах него се подадох власти његовој!</p> <p>— Даље, нечастиви!... узвикује младић с |
| ити, поново писао владици о Љубомиру, о његовој необичној побожности, читању житија, и као чак |
| д опасне суседе са пуном главом прича о његовој госпођи: како је то зла жена, циција, помреше м |
| везе: »молчаније« и »послушаније«.{S} У његовој природи беше много онога урођеног »ширетлука« с |
| о онако, као што је насликан св. Сава у његовој школи.{S} Њега текну нека пријатна, слатка радо |
| орике и књижевности... све се то меша у његовој глави, постајући теже од олова, тамније од ноћи |
| о <pb n="125" /> мртво дете!«...{S} И у његовој занесеној главици он већ ствара слику...{S} Он, |
| весела, млада живота, лагано ствара и у његовој души тајну жудњу за оваким животом...{S} Заглед |
| ће, одједном се споји са <pb n="150" /> његовом душом и он стаде осећати некако друкчије... ниј |
| одупре босим прстима о земљу, подаде се његовом вучењу и још се сама навали, саплете га једном |
| ирише суво младо сено, шушти при сваком његовом покрету и чисто га опија тај мирис, а испод њег |
| отрља некакав сламни шешир, а над самом његовом главом настави се пандурски монолог.</p> <pb n= |
| је га обузело цела.{S} Каква противност његовом досадањем дремљивом, вечно празном, полумртвом |
| е занесе, пратећи благословени Израиљ у његовом дугом, мучном и занимљивом лутању по пустињи... |
| јавом, па не стижу још ни да се насмеју његовом изгледу.{S} Али њега сад подсмевке не би дирале |
| е маље.{S} Па кад издигне рамена некако његовски и пође, Љубомир само блене и мисли у себи: »Ба |
| ином, масну ћурчију тртицу, која се, на његову срећу, била затурила међу батацима, а он је нека |
| као што се пристоји пред старијим, и на његову лицу беше исписано задовољство што је господин п |
| да има доста, вели она и опет се смеје његову изгледу.</p> <p>Он се охрабри мало уз њен смех, |
| цошки опремљена и намештена; насмеја се његову страху и метну му руку на раме.</p> <p>— Ти се ж |
| тко...{S} Пред селом, крај пута, баш уз његову ливаду, стоји Веселин Ђурић, онај што ме жестоко |
| м водом, и кад се млада спусти, дохвати његову ногу и стаде је пажљиво, својом меком и врелом р |
| Бога, или да послушам и поштено извршим његову заповест?...{S} Ја ћу ово друго.</p> <pb n="204" |
| и се, старији од првога, калуђер.{S} По његову целом држању и говору изгледа да су га спопале с |
| ко женски, без наглашавања и уводи га у његову ћелију.</p> <p>— Мој устав!...{S} Лонцолизи!.. м |
| е <pb n="127" /> за оно, што не спада у његову »специјалност«.{S} А ђаци су, уз то, обавезни да |
| мир наивно, са изразом искрена учешћа у његову страдању.</p> <p>— Ха-ха-ха, смеју се оба ђака, |
| састаде са Светозарем, окрете се све у његову животу на боље.{S} Досадање место напусти, нађе |
| и даље посматрање ових догађаја унеше у његову чисту душу нека нова осећања, која стадоше долаз |
| ка нова, сасвим необична жудња увлачи у његову душу.{S} Он је још није умео јасно схватити, али |
| далека трчања, да нико не би посумњао у његову реч.</p> <p>— Штапове!... загрме игуман одједаре |
| мо га поп Светозар, који је сад парох у његову селу, обрадова.{S} Он га искрено дочека и није с |
| ним лицима, опази, да се обојица радују његову доласку.{S} Први му приступи Никола, с тако услу |
| , тетке, цела родбина.{S} Сви се радују његову доласку, сви се, као нарочито, утркују, ко ће му |
| ња.{S} Он се постара и да објасни дечку његову задаћу, али Љубомир на половини разговора плашљи |
| бол и страх, што леже одједном на душу његову.{S} И кад се сит исплака, осети да му је добро и |
| ко би помислио да га је стид, али није; њему је само малко необично због ових Васиних напомена, |
| шапта Велимир.</p> <p>— До мрака! ..{S} Њему би до мрака, а онај тамо чека у недељу...{S} Знаш |
| опала цела њива... свршена ствар!...{S} Њему се само магли пред очима, а ногама не може више да |
| мехом за трула ћерчива старе куће...{S} Њему се учини да је он мали као они...{S} Шта ће ова ту |
| >И Леонтије пође за општим покретом.{S} Њему дође цела ова ствар, као болеснику у ватруштини гу |
| уснама му трепери читаво блаженство.{S} Њему је већ у памети цела и јасна слика безбрижне забав |
| ју и не разумевајући га још ни мало.{S} Њему све изгледа, да је Никола морао овако проћи, јер ј |
| ију, али га је мрзило да улази у то.{S} Њему је импоновало само оно, што он не разуме; а што он |
| сад не може човек ни да их види лако, а њему је баш нешто требао, али шта оно беше?</p> <p>Љубо |
| S} Одкуд то, <hi>та</hi> мисао!...{S} А њему то никад није ни на ум падало...</p> <p>— Јок, мор |
| за оно језеро, то ти је свега!«...{S} А њему су казивали, кад се почне које лепо житије читати, |
| и често представљају читаво племе.{S} А њему се, и ако и сам управља кућом, чини то необично, п |
| Кад треба што зарадити овој кући, онда њему све сева, а кад је за чанком, онда је вреднији од |
| ном оцу, осећајући овога тренутка према њему необичну нежност.</p> <p>— А-а... гле, омаљавио!.. |
| ка, не беше ни ова рогоњина пажња према њему необична.{S} Он се само весело и блажено осврташе |
| мир пољуби руку игуманову и стаде према њему смерно, овај га поче распитивати : ко је, одакле ј |
| , псовку...{S} Гости пружили руке према њему, задржавају га...</p> <p>— Мој устав!... мој устав |
| велики пламен уз оџак, рашири се према њему и стаде гледати како се диже у вис пара са угрејан |
| би гргурави перчини око очију му.{S} На њему је широка црна раса од тешке свиле, рускога кроја, |
| рену се, измени лице и постара се да на њему искаже велико поштовање и покорност према ненадном |
| розорче између кухиње и трпезарије и на њему се појави бледо, предругојачено лице Велимирово.{S |
| ора у овом црном оделу, заустави очи на њему и гледаше га зачуђено...</p> <p>»И игуман је друкч |
| м!...{S} Хтео је пољубити сваку крпу на њему, која је још мирисала маљенском боровином.{S} Није |
| пандур, правећи при том лице као да је њему сасвим свеједно: долазио ил’ не долазио у срез.{S} |
| Сад је тек отац Леонтије разумео шта је њему овај манастир, сад је схватио значај »пострига«, к |
| кола, која га чекају у дворишту, али се њему не седа.{S} Он псује, трешти, проклиње час кад је |
| наишао на некаква доброћудног, како се њему учинило, чичицу.{S} Чича га још из далека оценио и |
| аки је задовољан својим стањем (тако се њему чини), и не сећа се да потражи што узвишеније, све |
| ма кушања сотонска .. све је исто.{S} И њему су, трећег дана, кад је већ сасвим обезвијао од гл |
| ишљања.{S} Што ваља другима, добро је и њему!</p> <p>Истина, он још није могао угушити стару ве |
| еба јој помоћи.{S} А богме... требаће и њему њена заштита...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| а привређује кући, која га храни, јер и њему треба јести.{S} И најгоре је то, што се мора јести |
| нешто шапуће тетки, која се пригнула к њему.</p> <p>Љубомир би пошао к њима да се оправда, али |
| амо трепћу; тетка се само полуобрнула к њему, а остала онако наслоњена на доксат, раширила очи |
| закалуђери и да га одмах потом упути к њему ради посвећења.</p> <p>Отац Сава се почеша иза уха |
| ти цео дан товарити џакове, него ићи к њему на тужбу«.</p> <p>Разиђоше се.{S} Љубомир уђе у дн |
| <pb n="201" /> апостола Павла, те се о њему не сме ни расправљати.</p> <p>— Господин... одобри |
| постригава власи главе своје; рецимо о њему: господи помилуј!</p> <p>— Господи помилуј! загрме |
| е до сад мишљаше да је питање управљено њему, и хтеде устати да саслуша озбиљну тетку, али се н |
| е на траву као дулек, а девојче леже по њему и притиште га целим телом.</p> <p>— А, кићане, шта |
| а се надише, а чело хладно као лед и по њему се просуле честе грашке зноја...{S} Умор, страшан |
| о у општи талас живота, па се весели по њему, ради и живи.{S} А он, онако исто, као некадање ст |
| на топлина, која се почиње разливати по њему...{S} Па није баш ни тако мрачно... гле, светли се |
| та у сат, тако непрекидно.{S} Али се то њему није ни мало тешко чинило.{S} Та он има своје мест |
| кривеном црвеном чохом, амвону, окренут њему леђима, стајаше неко, обучен исто онако, као што ј |
| уманово прећуткивање, и мало по мало, у њему се утврди мисао: да ни игуман не зна ове ствари.{S |
| ост, разгледајући да ли је чиста вода у њему.</p> <p>— Бацила сам татуле, смеје му се тетка.{S} |
| b n="58" /> је то било, кад се јавила у њему прва мисао.{S} А у самој ствари то није почело јед |
| на мисао, која се већ одавно утврдила у њему, заузела га свега, па врти, врти...</p> <p>Кад је |
| пониче...{S} Само остаде једна жудња у њему, која сад беше јача од свију: »Ах, кад ће једном б |
| ју собу и леже на кревет. — Сотона је у њему!...{S} И то је кушање...</p> <p>»Баш исто онако, к |
| е његов манастир доста одвојио, да се у њему још по мало зна за Бога...{S} А ово куд прође... с |
| ворише очи: он стаде разумевати да се у њему јавља нека нова, још нејасна, али већ обележена те |
| света!...{S} Пропаст!«... понавља се у њему муњевита мисао...{S} Он сагледа само крајичак оног |
| ао да га муња ошину по срцу, нешто се у њему смрзе, следи...{S} Одкуд то, <hi>та</hi> мисао!... |
| осим новог калуђерског одела, не беше у њему самом ништа <hi>ново</hi>. »После посвећења... онд |
| о за сиву даљину, не креће се.{S} Али у њему нема смисла, празно је, као од стаклета.{S} И само |
| зе са храмом и са овом светом службом у њему...{S} И његови сељани посвађају се некипут са свој |
| е дође до овога стања, које затекосмо у њему.{S} Четрдесет је скоро година, како се отац Сава о |
| ве, што му је одавно тајанствени глас у њему самом шапутао: оставио свој први младачки идеал, л |
| па ни године...{S} И сада, кад је већ у њему сама мисао, кад га је она заузела свега, он и сада |
| ити вреће.</p> <p>— Иди, па то кажи <hi>њему</hi>, одговори му тетка.</p> <p>— Е јест!... махну |
| сечно и службено викну служитељ.</p> <p>Њему само заигра нека тама пред очима, стаде га чак дол |
| у изгледу.</p> <p>Он се охрабри мало уз њен смех, па ступи у разговор.{S} Распитивао је доста и |
| ка даде везено марамче.{S} И он не одби њен дар, као што ни друге није могао одбити.{S} Али је |
| и већ се поведе... наже се к њој, осети њен дах и близину њена тела... и опет јој погледа у очи |
| ти пред госте, а говорник ће разјаснити њен археолошки значај.</p> <p>Сава, смешећи се, мрдну о |
| лац боље разуме, што се више удубљује у њен смисао, све би је више читао...</p> <pb n="154" /> |
| е некад примао прилоге у котарицу, а од њена дара осети, познату му од јесенас, трему и лаку зб |
| енити га овим једним погледом.{S} Израз њена лица, после овога прегледа, гласио је: »Тс... није |
| причати, како су добродушне и суседа и њена слушкиња.{S} То су, без сумње, оне »добродушне«, о |
| момака и послуге никога, осим Јованке и њена мужа.{S} Нема ни ђака ни калуђера, осим игумана.{S |
| т стати уз Милку, газдину кћер, слушати њена занимљива причања и осећати притом такву <pb n="21 |
| вако ка ми... управо није грешила, него њена зла батуна... затекли је.{S} Питају Христа, чула с |
| ој помоћи.{S} А богме... требаће и њему њена заштита...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| наже се к њој, осети њен дах и близину њена тела... и опет јој погледа у очи...{S} Преплашен, |
| нарочито о једнодушној жељи сусединој и њене слушкиње.</p> <p>— Пита она, знаш, одговара му Љуб |
| ње јарца.</p> <p>Љубомир заузе половину њене лежанке, седе на сено и подупре леђа о тренице па |
| плашљиво, срећно, стидљиво...{S} Долазе њени родитељи; благосиљају и гледају некако весело-свеч |
| рба с јелом и, по свој прилици, игра са њеним другом у овој китњасто немој самоћи.</p> <p>— Ја |
| ходнику, по собама, по дворишту.{S} Под њеним здравим живим ступањем тресе се под, а она весело |
| неверена Љубомира стаде Вида са једном, њених година, исто тако лепом, само мало развијенијом и |
| он сад сасвим друкчије гледа у покрете њених ногу, није као пре...{S} И још много других и мно |
| же сву снагу, забатрга се, извуче се из њених руку, па онда он <pb n="5" /> леже на њу и стаде |
| али их присилише на поштовање већине и њених одлука.</p> <p>— Напослетку... у друштву се и кал |
| гне у Београд, да се сита одмори.{S} На њено место намести отац Сава другу, неку Пречанку из Ру |
| он је тако волео да је гледа и да слуша њено отворено детиње ћеретање...{S} И за чудо му: он се |
| ој кући.{S} Увидела је она одмах, да је њено време прошло, да она не може млађим калуђерима бит |
| ри Љубомир, кријући очи и вртећи се под њеном руком.</p> <p>— Морее... отеже она у смеху, ти се |
| S} Ја и моја <pb n="243" /> Јула: она с њеном машином, а ја, што!... свршио сам богословију... |
| и глава и ноге.{S} Једва је одвукоше на њену постељу.</p> <p>А Леонтију све игра пред очима вес |
| дете...{S} Гледајући неисказану тугу на њену лицу, он пролива сузе и виче детету: »Чедо, устани |
| иру, какав је заузимала тетка.{S} Узе и њену собу, намести је стварима из гостинских соба, а му |
| судове за Арсенијев теј, за Максимову и њену кајмаклију, којој неће манисати ни онај ћосави Вас |
| оспод: љубјај отца или матер паче мене, њест мене достоин«...</p> <p>Сврши се!</p> <p>Брат Леон |
| мо газе и кидају...</p> <p>Пропала цела њива... свршена ствар!...{S} Њему се само магли пред оч |
| прескочи врзину и нададе преко ливада и њива, као да се одмарао три дана.</p> <p>Сељак удари у |
| снога, у неколико манастирских ливада и њива.{S} Гвоздени плуг бразда по њима одавно, а у копач |
| ија места, прескаче бурумке и врзине по њивама, јури преко покошених зелених ливада, провлачи с |
| а; обилази га далеко, прокрхава ограде, њиве, само да не прође поред отровног места.</p> <p>— М |
| тимари коње, храни свиње, вуче ђубре на њиве... и то он, некадањи цензор велике гимназије!...</ |
| на и четири кћери, а од имањца само две њиве, једну ливаду и мало окућњице.{S} Шта ће поделити |
| турио чабрњак па леђа, па гледа на неке њиве, преко од механе и казује нешто жени, која, са зам |
| опече сунце, зелене се ливаде, жуте се њиве зрела кукуруза и промичу младе живахне праље...{S} |
| евне...{S} А уљаник и краве и градине и њиве једва подмириваху домаћу потребу; а виноград се мо |
| се трудили.{S} И епископи су обрађивали њиве, жњели, копали...{S} Па зар да избегава рад он, ко |
| истрчава на последњу косу, на којој су њиве и стаје окамењен...</p> <p>Са друге косе трчи, као |
| слава...{S} А по стричевој <pb n="8" /> њиви плинуле краве, овце па чак и козе...{S} Оне само г |
| ву домаћина, који је са плугом негде на њиви, спремају ђезвице за каву и пристављају их уз ватр |
| зиком ластаре и... и гледа како упаде у њиву стричев син и потера стоку са ужасном псовком...</ |
| оврсним поврћем; треба уређивати читаву њиву, која је засејана самим пасуљем — главном храном с |
| ми се чини: да стока не опусти стричеву њиву, ја не бих оставио Маљена.{S} А сад је друго... др |
| нио кад белавка уведе говеда у стричеву њиву, или да трпи као што чине Велимир и Никола?{S} Све |
| езу, као јато чавака на зрелу кукурузну њиву.{S} Ту је наш познаник, прота Спира, са неколико п |
| крст и босиљак, креће се на пут.{S} За њим весело ступа, с великом мочагом у руци и набијеним |
| ла весело дочекиваху и испраћаху.{S} За њим шушти и пршти вода из пуне букве, гуди потмуло воде |
| а дојаха пред механу неки коњаник, а за њим пандур са пушком о рамену.{S} Механџија, како углед |
| оди за руку своју једину сестрицу, а за њим нагрнули ништи, убоги, слепи, хроми...{S} Антоније |
| н, са готовом неприпаљеном цигаром а за њим Арсеније, са пет великих дуванских кеса литрењача, |
| , поведе свога белова, који се једва за њим ваљушка, преврће и скичи, па иде тако по шуми, с пр |
| ка и крши се, а Љубомиру се чини, да за њим лете читави легиони нечастиве силе, и он се још јач |
| у далеки свет...{S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе бистри поточићи, што се слевају с Маље |
| Чудне будале, мајко! викну газдарица за њим.{S} То га је <hi>онај</hi> наплашио... и он се тако |
| гледајући да не трчи какав гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, обрастао трњаком, ослободи се |
| изразима, жудња и туга целе родбине за њим, понавља му се ранија молба: ако може, нек’ се не к |
| Шта ћеш јести, болан! викну девојче за њим и пође у напред, као да га заустави.</p> <p>— Торба |
| обучена у неку цицану сукњицу, иђаше за њим.</p> <p>— Чији си ти мали? запита дечка, кад му ова |
| видело.{S} Оде му брат на границу и за њим и отац.{S} Остаде сва кућа на леђима невешта момчет |
| у се оштар, танак глас кроз ваздух и за њим нешто јаукну...</p> <p>Љубомир се сав нађе као у не |
| е... и да ће он, у своје време, поћи за њим...{S} Мирише суво младо сено, шушти при сваком њего |
| ем, не видећи никога, не чујући како за њим узвикују весели помељари:</p> <p>— Еве га!...{S} Уг |
| имо и оца и мајку и све, па да идемо за њим...{S} А оно све друго, тамо у свету, све је ’нако«. |
| му се чини да неколико гласова викну за њим...{S} Он наже кроз један кукуруз, истрча отуд на је |
| лагано са доксата.{S} Велимир викну за њим:</p> <p>— Јеси луд!...{S} Шта ти је?</p> <p>А Љубом |
| е права жаба ..{S} Идеш, на прилику, са њим кад је најтежи, кад га мрзи да макне ногом.{S} Само |
| ије мирно доврши своје школовање.{S} Са њим отац Сава, треће године, посла и Нићифора да учи шк |
| то видети... кад се засија!...{S} А са њим, кажу, сто попова.{S} Боже, како ли то изгледа... у |
| " /> молитве и од свега што се учини са њим, па му грунуше сузе...</p> <p>— Брат наш Леонтије о |
| , тако сам!...</p> <p>Шта ли ће бити са њим ?...{S} Да ли ће пропасти, изгубити се у овом шарен |
| ха-ха...{S} Има неке »планове« човек са њим: зацело ће га у владике!{S} Е баш те поздравио за т |
| младожења, и јасно осећа да се нешто са њим свршило, да је он прешао <pb n="195" /> преко некак |
| после великог и последњег метанија, над њим загрме Савин глас, читајући молитву: »Отвори срце т |
| , па се полако удубе у читање...{S} Над њим горе отворише се неколико пута врата, неко прође хо |
| ти да саслуша озбиљну тетку, али се над њим разли мек, нежан, милостив, никад до сад не чувен, |
| /p> <p>А весело, сјајано плаветнило над њим чисто се смешка, прелива се и блиста, позивајући <p |
| Мрак, тама, бескрајно ништа!...{S} Пред њим на пању игра и прелива се као рубин, у великој широ |
| аса.{S} Ослушну... нема никога.{S} Пред њим, у слами, ваља се некаква шарена крпа, тканина...{S |
| се овај »курјак« не вара лако.{S} Пред њим се он само начинио преплашен, и кад год би га игума |
| оваким животом...{S} Загледа се, а пред њим се све тако весело комеша, весели и живи!...{S} О, |
| лешти ова нова и ванземаљска слика пред њим...</p> <p>Ту, у тој светлој златотканој одећи, у он |
| том што осећа...{S} Ах, ала је све пред њим црно, пусто, страховито!...</p> <p>И ови му пишу са |
| аналишу.{S} Он познаде одмах ко је пред њим, и како је и сам располагао нежним благим осећањима |
| убичасто ватрени стуб, што се вије пред њим, шушти и пуцкара, наставља започето причање:</p> <p |
| b n="4" /> врата.{S} Сад, кад није пред њим плаво небо, његове зеленкасте очи гледају потуљено, |
| негледаних слика, па сад све ниче пред њим у <pb n="252" /> другој светлости и другом облику.. |
| те, погледа у човека, који стајаше пред њим, наслоњена на велики штап са упрћеном пуном торбом |
| узе стакло с ракијом, што стајаше пред њим и, другим изласком, побеже на свој омиљени заравањ, |
| девојчетом, које весело скакуташе пред њим.</p> <p>Чим стадоше на место, девојче га одмах напа |
| апоље, док не остаде сам Христос и пред њим жена.{S} А кад то виде Христос, он каже тој жени: » |
| би и немаде кад, јер игуман стоји пред њим, одбијајући устима читаве облаке дуванског дима и г |
| дошло !...{S} И стадоше се ређати пред њим сви догађаји од његова бегства... .</p> <p>Најмучни |
| е највеће чудо угледао...{S} Право пред њим, на узвишеном, покривеном црвеном чохом, амвону, ок |
| о... дркће Љубомир и муца плашљиво пред њим.</p> <p>— Шта »’нако« бре!...{S} Од куд на тавану?< |
| исли о другоме чему, а оно једнако пред њим...</p> <p>Он зна зашто живи, и зато је срећан; а ја |
| ати онако исто као што се понашају пред њим самим.{S} Глас манастира, као <hi>свете куће</hi>, |
| зговора.{S} Кад момци и ђаци почну пред њим говорити о женскима, он уздахне и, с великом тугом |
| ри и одсјајкује лазурно плаветнило, под њим заигра нека млечно-бела, танка као паучина, провидн |
| ва имају о шта да се одупру...{S} А под њим зинула бескрајна провалија и чује се како доле шушт |
| си напред...{S} И одједном осећа да под њим нестаје земље... он лети или пада, а око њега шушти |
| <p>Леонтије само осећа да се земља под њим једнако љуља и да га овај мирис скорашње <pb n="233 |
| илом, крсте се и улазе у цркву.{S} А за њима достојанствено ступа некакав дугачак брадат поп у |
| вина, Максимова и других.{S} И он ће за њима... неће бити ништа друкчије...{S} И види јасно, да |
| у своју ћелију...{S} Гости појурише за њима, а ђаци и момци, видећи се овако усамљени на ударц |
| знајући шта ће овако сам, пође и он за њима.</p> <p>Тетка им у кухињи спремила посну попару и |
| преко свију лица, тражећи да прочита на њима: је ли правилан одговор, па не видећи ништа до љуб |
| , опет се отворише она иста врата, и на њима стаде блед, забезекнут, преплашен, са блесаво тупи |
| ећу кратке, крутуљаве, уморне ноге и на њима се равномерно њиха, лево и десно, погурено, здепас |
| мене је жао оне деце... да нешто Бог са њима учини, ради мене... заплака се тетка одједном, и н |
| оцу!« рече попов синчић, смејући се са њима, који је знао коме припадају новци са иконе.</p> < |
| црне браће...{S} Морала је она бити са њима добра и због својих интереса: ако гракну на њу сви |
| /p> <p>»Баш није требало ни говорити са њима о томе...{S} Само ме забуњују!{S} Ето, и сад ми је |
| ко вичан пандур уведе коње, говорећи са њима и пребацујући капетанову бељцу како је поклапан и |
| ају девојке, па тако, шали се и смеј са њима.{S} Терају нас да се калуђеримо, јер ћемо, кажу, о |
| слагао на саму душу своју, лебдећи над њима, као над јединим благом срца свога...{S} И само шт |
| алуђере.{S} Он није имао обичај да пред њима што прича, осим што неки пут, као мимогред, напоме |
| силијан и Нићифор, а отац Арсеније пред њима, са накривљеном шубаром на глави и подигнутим у ви |
| е до ноћног маштања....{S} Виде се пред њима котареви; тамо су саденута сена, гумна и стогови с |
| многи љутили на говорника, јер се пред њима пуше тек испржени уштипци, који ће се охладити док |
| тешку, суморну мисао...</p> <p>»Шта је њима пало на памет...{S} Буди бог с нама!«... премишља |
| гнула к њему.</p> <p>Љубомир би пошао к њима да се оправда, али треба прећи један бедем градски |
| ве, и он је стао мало боље размишљати о њима.{S} Учинило му се сумњиво <pb n="122" /> ово игума |
| вада и њива.{S} Гвоздени плуг бразда по њима одавно, а у копачице и друге пољоделске справе још |
| шаренија, и ливаде зеленије и стока по њима товнија, и воћњаци гушћи и само двориште <pb n="25 |
| раћих ну лепих, животописа, и већ је по њима створио себи, не још сасвим јасан, али ипак одређе |
| ечи продао цело имање, и после живео по њима цела живота!...</p> <p>Кад је наложио ватру, добро |
| , како се тресу и љушкају, као да има у њима нешто тешко.{S} Гомила стаде и расклопи се испред |
| т. ј. не манастири, него они што живе у њима, упропашћују нам чедност и поштење у народу, те на |
| тану као окамењене.{S} Ни једне мисли у њима, ни једног зрачка смисла и умна живота!...{S} Мрак |
| ићи!{S} Јер гле, зар не изгледа он међу њима као врана међу голубовима!{S} Зацрнио се сав, поку |
| љивије, веселије, нарочито кад проплива њиме, са вечно заврнутим рукавима и уздигнутом главом, |
| ће бојао на испиту у Богословији, па је њиме у манастиру почињао сва своја предавања.</p> <pb n |
| брзо подиже свој дугачки прут, замахну њиме весело и потера стоку.{S} Тек кад се смирише гладн |
| икну говорник још јаче, не требају нам, њих треба укинути, јер су нам од штете...{S} Они, т. ј. |
| веде у дугом разговору са Велимиром.{S} Њих двојица су остали непрекидно у искреним другарским |
| да, кад нико није ни мислио...</p> <p>А њих двоје и иначе нису ни о чем мислили.{S} Они се пред |
| > други, господски народ у новим му, за њих, околностима и положају...</p> <p>»Како умеју да се |
| д размишљања.{S} Као да беше повезан за њих, повукоше га у вртлог младићске бурне пијанке.{S} О |
| м, окресаним грабовим штаповима.{S} Иза њих блед, севајући очима крвнички, па ипак кријући глав |
| заблисташе се таласасти брежуљци, а иза њих, тамо још даље, трепери под врелом измаглицом равна |
| ве пука сиротиња.</p> <p>Његов отац има њих три сина и четири кћери, а од имањца само две њиве, |
| побегне, тај је довољно искушан.{S} На њих се свали сав посао огромне куће, јер момци имају св |
| рпезарију, која замириса тамњаном, и на њих погледаше ликови многобројних светитеља и праведник |
| ући му отворен пут.{S} Он се осмехну на њих, и као да им говораше лицем и очима: »Ја бих се са |
| ници, који су давно преотели храм (због њих Василијан побеже у други манастир), па му се сад не |
| н журно, весело и скромно пројури поред њих, видећи само веселе осмехе, и приђе архимандриту.</ |
| , који су могли чути одговор, као да од њих тражи разјашњења о овом новом, непознатом му до сад |
| ен и старијима и млађима, и сваки се од њих патио, да се тај глас што више распростре у народу. |
| еком гордом сујетом, као да је сваки од њих прави Хаџи-Ђера, па само слушају оно, што им по зас |
| деца и муж, и потом у трку, по један од њих, јури кући...</p> <pb n="241" /> <p>Стаде грцати св |
| могу једно без другог.{S} А ни једно од њих не помисли: како ће то да буде на послетку?...{S} В |
| тка, хоће ли <hi>сасвим</hi> остати код њих, и онако по издаље напомињала калуђерство.{S} А он |
| ужно расположење, које му настаје после њих...</p> <p>Само се није довољно навикао на свете слу |
| како се старчеве очи заводњише, како из њих кануше две сузе.{S} Па пренесе очи у други крај — т |
| е оне мале зеленкасте очи скупе, и кроз њих се види ведра, весела душа...</p> <p>...{S}Љубомир |
| творише се лагано кухињска врата и кроз њих прође омлађа, чисто одевена, повезана великом вунен |
| </p> <p>Врата се лагано отворише и кроз њих се, блед и погурен, потуљен на свој начин, гологлав |
| ју на трунтавим несигурним ногама, а уз њих се усправио висок, тринаестогодишњи дечко.{S} Леонт |
| воре стоку чим сунце мало одскочи, па и њих нестане, и не сећају се јадне, гладне и жедне стоке |
| нам помажу, заклањају нас...{S} А и ми њих у том послушамо: нађе нас, на прилику, нека њихова |
| окућњице.{S} Шта ће поделити међу собом њих тројица, кад одрасту и почну кућити сваки за себе!. |
| ценим »туњавцем«...</p> <p>— Тако ће он њих, душе ми, и Догматику и, може бити, само Пастирско. |
| камичак, журећи се своме утоку, а преко њих, брижно и уплашено корача замишљено чобанче.{S} Одј |
| час, угледа неколико великих сена и око њих доста навучених незденутих пластова.</p> <p>»Дај да |
| {S} У средини ујармљена два вола, около њих калуђери и сељани.{S} Види се, по ступцима, да не в |
| Вида измакоше, само одједном виде да су њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га она некако с |
| ве, уморне ноге и на њима се равномерно њиха, лево и десно, погурено, здепасто, неокретно тело. |
| односило на игумана, који је могао чути њихов смех, па се сви тројица повукоше под звонару, где |
| чима крвнички, па ипак кријући главу за њихова леђа, стаде Велимир.{S} Љубомир се само приближа |
| м послушамо: нађе нас, на прилику, нека њихова жена, па нам слободно каже: »Реци, вели, Васи то |
| некако брзо ишчезавају из памети, а на њихова места долећу некакве друге — нејасне, магловите, |
| некакву топлину, некакво задовољство од њихова присуства.{S} Под утицајем тога осећања, он отва |
| рође брзо.{S} Али после изјаве лекарске њихова лица добише разне изразе: прво страх од смрти, п |
| клињања свију другова да не срамоти име њихова пострига, њихове опште куће...{S} Нићифору као д |
| имају добре годишње оцене.{S} Прочиташе њихова имена: и Љубомир прелази у трећи разред.{S} Изиш |
| су дочекали да виде два »господина« из њихова убога села: њега и Светозара — све га то радује, |
| о, што се топи у устима као мед, онда и њихова и сва лица за столом, добише веселији изглед.</p |
| чи другова, не распознају се више јасно њихова лица, све се помешало и претворило у некакав вел |
| и старих и младих, и она искрена радост њихова, што им се сија у оку, јер су дочекали да виде д |
| гова да не срамоти име њихова пострига, њихове опште куће...{S} Нићифору као да не беше много с |
| нотиста, који их сугестује и заузме све њихове мисли на дуго време, а многи целог живота не мог |
| града, после дужег одсуства, какав члан њихове породице.</p> <p>Ижљуби се с Василијаном, Нићифо |
| ји права наслада живота, али је чистоту њихове одлуке веома уважавао.</p> <p>»И то је, до душе, |
| ају.{S} Као да није ништа ни било!{S} И њихови погледи као да му веле: »Ништа, ет’... све је ка |
| владалаца и властеле српске, о намерама њиховим, које су имали пред очима, подижући многобројне |
| ви помрли, заједно с његовим оцем, и на њиховим пепелиштима господаре други људи и чују се друг |
| их по неколико пута и све више се бунио њиховим смислом, који му се по некад учини заношљив... |
| ма придружише оба друга, и он одмах, по њиховим радосним лицима, опази, да се обојица радују ње |
| утка погледаше...</p> <p>Севнуше муње у њиховим очима, Љубомир се сав стресе и већ се поведе... |
| — он је сад сила... посланик; а сад је њихово царство...{S} Долазио ономад министру, све му ис |
| колико већих манастира, упознавши се са њиховом уредбом и газдовањем, Сава се врати у свој пост |
| и, поздрави ово двоје, досећајући се по њихову изгледу и оделу, да су то домаћини ове куће.{S} |
| е збуни, стаде испред доксата баш према њој и обори главу.</p> <p>Девојче се насмеја гласно.{S} |
| ногама, не обзирући се на то, што је на њој била једна прљава, сва искрпљена кошуљица и кратка |
| ца, старија од Љубомира.{S} Одмах се на њој могло опазити, да је то већ прекаљена права београд |
| о иди кући, па гледај своја посла« каже њој Христос.</p> <p>— Очију ти, зар баш све тако пише?. |
| е!...{S} Ено... ено!...{S} Мора да је и њој одвратно, гадно!«... помисли он и случајно погледа |
| тек само »ради ворме« и да није баш ни њој <pb n="166" /> самој неправо дахнути душом слободни |
| сав стресе и већ се поведе... наже се к њој, осети њен дах и близину њена тела... и опет јој по |
| и ја био испосник, мој бане, кад само о њој мислим!{S} Дању, ноћу... једнако!...</p> <p>— Чини |
| туд све, што је припадало кући, односно њој: чарапе, пешкире, шарене мараме...</p> <p>— Ене де. |
| и.{S} Рекоше му да је то Сава, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у ону бес |
| речи, које нико не разуме (тако се бар њој чини) а сви се смеју...{S} Али кад архимандрит наре |
| кратка исцепана сукњица.{S} Дечко је у њој гледао друга, као обичног мушкарца, не знајући још |
| него оно, што му се сад учинило ново у њој...{S} Одједном му паде на памет давнашњи простачки |
| оћу да се ко не увуче у шталу, јер су у њој затворена два добра коња.</p> <p>Наместио се, сад ј |
| , обзирући се уз пут пажљиво.</p> <p>За њом ступа Љубомир, тешким незграпним кораком, а на лицу |
| у, као она што је убила Голијата.{S} Са њом је проводно читаве дане, витлајући је и хитајући об |
| е нека царица... а лепа!{S} Па се ја са њом оженим... зна се: ко бајаги, није од истине...{S} П |
| је да ће тамо бити Мира, па да се и са њом поздрави.{S} То му је једини друг из младости...</p |
| охвати је за руке и стаде се ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, бре, да видиш... севну очима и пов |
| ни помислити на тако интимну забаву са њом.{S} Оно што је било обично са Миром, овде му се чин |
| раван, што се пружила преко Саве и над њом непрестано виси и котура се сива магла; веле му да |
| уца слабо прилепљена воштаница.{S} Пред њом, на нечему сниском, окренут уласку, седи подбочен о |
| на, како крије очи, како се збунио пред њом, дететом као и он, па се још више насмеја.</p> <p>» |
| у дужину некаква беличаста магла, а под њом се вијуга и беласа нешто, као кад жене на перилу от |
| да обали?</p> <p>— Уха!... треснем под њом ка дулек.{S} Ђаво је, па уме да саплете.</p> <p>Дев |
| и бадри се да је погледа и проговори с њом.</p> <pb n="18" /> <p>— Које је ово село? промрмља |
| реши ту загонетку, него се само забавља њоме и преставља у памети, како светац мора да јури од |
| ару стакленце најљуће ракије да га трља њоме по грудима, а она му пуну чашицу исте ракије прине |
| какву дугачку белу мотку.{S} Одупири се њоме, па се не бој...</p> <p>А Љубомир се смеши, не при |
| огледам долину моје лепе Груже, како се њоме на све стране размилио свет... у мени заигра срце, |
| S} Он моли да је приме лепо, па ће бити њоме сви задовољни.</p> <p>Старији калуђери почешаше се |
| ео густој боровој шуми, па се утркује с њоме меким зеленилом своје сочне траве.{S} Он је високо |
| ожеш је ничим напунити.{S} Прошло је за њу све, кажем ти...</p> <p>— Чекај да ти кажем, настави |
| стиру <pb n="89" />, па да се заузме за њу и сам владика.{S} Народ би је силом истерао из свете |
| х руку, па онда он <pb n="5" /> леже на њу и стаде је давити.{S} Девојче је очајно млатало нога |
| овим новцем подигнута, он и заборави на њу...{S} Него му остаде приковано око, с немим зачуђени |
| удо?...</p> <p>А Љубомир, не гледећи на њу, са зажареним очима, са раширеним зеницама, управљен |
| ва жена, нек’ се најпре баци каменом на њу«.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Знам, брате...{S} Баш м |
| ма без греха, нека најпре баци камен на њу« и оним завршним: »ни ја те не осуђујем«.{S} Само до |
| око тетке.{S} Сад је сав посао спао на њу, треба јој помоћи.{S} А богме... требаће и њему њена |
| а и због својих интереса: ако гракну на њу сви калуђери, нема јој опстанка у манастиру <pb n="8 |
| на скока овог бегунца, који испаде пред њу као из топа; али видевши пренеражена дечка, поврати |
| >— Шта ћемо с вером, велим?...{S} Ко ће њу да чува, кад укинемо манастире?</p> <p>— Ха-ха-ха... |
| да се већ у пола посветио, он стоји уз њу и <hi>овако</hi> јој говори!{S} Она безразложна, уро |
| а једна мисао, од тада се непрестано уз њу помаљају и некакве нејасне калуђерске слике, у којим |
| ме добро увежу конопцима... а, богме, и њу!...</p> <pb n="184" /> <p>— Кхх... ихи-хи... зачу се |
| едну од ластика са ракљастим дрветом, и њу је употребљавао искључиво у дворишту манастирском пр |
| > <p>— Хм...{S} Голготу представља... и њу, ја.</p> <p>— У које време?</p> <p>Овде се мора поме |
| у разговор.{S} Распитивао је доста и он њу и она њега, и он је већ заборавио на сваки страх, за |
| решио да јој се покори; јер како би он њу обалио!...{S} А после тога, у свакој је сељачкој душ |
| лка, кад га обори у јакању, или: што он њу не обори, <pb n="55" /> па да је притисне... да у св |
| удо видите!...{S} И све ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску школу.</p> <pb n="8 |
| ви, као да је први <pb n="103" /> пут у њу ушао : све му је исто онако ново, тајанствено, исто |
| најслађи залогај, па је претходно пирне њушком у слабину, крмачица шчепа зубима клип, писне опа |
| танова бељца, који одмах завуче дугачку њушку у јасле.</p> <p>»Ене де...{S} То мени говори... м |
| !«...</p> <p>— Само да ти је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, мрцино — наставља пан |
| ли то баш <hi>оно</hi>, <hi>право</hi>, о чему сам толико мислио?{S} Или може бити није <hi>то< |
| {S} То су, без сумње, оне »добродушне«, о којима му је он причао?</p> <p>Младић се прену и стад |
| , по свој прилици веома великих цокула, о под постављен до половине циглом, а испред ћелија дас |
| о да су смештене све особине светитеља, о којима је слушао нешто у школи а највише од покојне м |
| ивне приче о добрим и злим газдарицама, о Чукурлији или некаквој Делиској чесми, о младим и душ |
| ао доста лекција о некаквим минералима, о кристалима, о тврдоћи и хемиском саставу соли, злата |
| ја о некаквим минералима, о кристалима, о тврдоћи и хемиском саставу соли, злата и буди-бог-с-н |
| итеље и кума поучити о значају крштења, о васпитању новокрштенога.{S} Истина, други калуђери то |
| смејаху, гледајући радознало Љубомира, о коме су се, по целој манастирској околини, нарочито м |
| е причати о постанку српских манастира, о делима Немањића и потоњих владалаца и властеле српске |
| се: нема ли тамо оних идеалних монаха, о каквима је он до скора сањао.{S} И отуд се врати разо |
| , поновивши мишљење и речи Господинове, о томе догађају, које су биле ауторитетне за све госте, |
| и потоњих владалаца и властеле српске, о намерама њиховим, које су имали пред очима, подижући |
| му Светозар много боље, управо најбоље, о каквом он није ни сањао.{S} Затим настаде спремање за |
| >Изгледа му сад као неко необично лице, о коме је много слушао, али га до сад није видео.{S} За |
| недеља извукли полумртва из испоснице, о коме се прича да сав мирише на тамњан и да се већ у п |
| } Највише сам мислио о мојима и о теби, о нашој игри и тако...{S} Он хтеде поменути да га је и |
| ла, али се уздржа. — После сам о школи, о цркви и митрополиту... о томе сам много мислио.{S} И |
| Чукурлији или некаквој Делиској чесми, о младим и душевним куварицама, без којих би јадни ђаци |
| богословац, његов сељак, кад дође лети, о Београду... како ли кити оне дивне приче о добрим и з |
| .. и онај мирис косе заноси... и чатал, о који се одупро, попушта у натраг и лети... лети...</p |
| под најам, а Јованка да прими све оно, о чему се бринула тетка Мара.</p> <p>Леонтије се смешка |
| и...{S} Па друге приче о Сави и Дунаву, о Топчидеру, и ваздан, ваздан...</p> <p>- Он опет гледа |
| иткујући га о манастиру, о калуђерству, о многим веселим стварима...</p> <p>Гле, како се овде б |
| } Доиста, он стаде распитивати о свему, о многим ситницама интернатског живота, које је Љубомир |
| ма, како је он маштао о даљем путовању, о доласку у Београд...</p> <p>А кад има више посла у ку |
| алити, поново писао владици о Љубомиру, о његовој необичној побожности, читању житија, и као ча |
| есташице, и запиткујући га о манастиру, о калуђерству, о многим веселим стварима...</p> <p>Гле, |
| као, па никад ништа не помисли онако... о девојци; а ето сад са Милком баш не би смео онако.{S} |
| е сам о школи, о цркви и митрополиту... о томе сам много мислио.{S} И тамо још... читао сам нек |
| А он је мислио да је за храну најлакше: о томе се ни до сад није бринуо, па је држао да се то м |
| Кад пред самим мојим носом — човек!{S} О, 'натеме!...{S} У мал’ не дрекнух...</p> <p>Љубомир с |
| ако весело комеша, весели и живи!...{S} О, како је лепо тако живети !...{S} Али <pb n="222" /> |
| чити добро, њега ће питати зацело...{S} О-о-ох!...{S} Отац Сава с таквом насладом предахну, као |
| Сава шта ће изабрати за испосницу...{S} О Боже, да ли се смем усудити ја грешник, да се настани |
| p> <p>Најгоре ће бити за преноћиште.{S} О томе се, још од јутрос, забринуо млади монах.{S} У св |
| о јасном лазурном недогледу...</p> <p>— О Љубо, чу се одозго са планине отегнут јасан женски гл |
| ма и недостацима својих друга.</p> <p>— О, господин-ђаче, дакле смо се смиловали да учинимо пос |
| уман у подруму... каже: батали!...{S} А о св. Спиридону Тримитинском пише: »Сочетасја законому |
| е огромнији...{S} Био се јадник ко риба о земљу, радио с најупорнијом журбом, мучио се, довијао |
| о, на своје несташице, и запиткујући га о манастиру, о калуђерству, о многим веселим стварима.. |
| читав хаос, па ври...{S} Она га беседа о калуђерима занесе, отвори му очи и он стаде гледати н |
| не лежанке, седе на сено и подупре леђа о тренице па стаде гледати у пламен; она се спусти на д |
| ни школу.{S} Већ је знао доста лекција о некаквим минералима, о кристалима, о тврдоћи и хемиск |
| ладу и чешљају.{S} Он се подупро леђима о храпаво дебло лужниково (са оног истог узрока, са ког |
| p>»Баш није требало ни говорити са њима о томе...{S} Само ме забуњују!{S} Ето, и сад ми је нека |
| би.{S} Али се цура одупре босим прстима о земљу, подаде се његовом вучењу и још се сама навали, |
| а, опази случајно да овај нема ни појма о црквеним најпростијим питањима.{S} Архимандрит је већ |
| овде«.{S} И он се стаде сећати шта зна о Соломуну: »Соломунов храм... мудрост... и од некуд му |
| ушају, разјапљених уста, његова причања о путовању, па онда и даље о школовању, и тако редом св |
| одговор, као да од њих тражи разјашњења о овом новом, непознатом му до сад учењу.{S} Али сва ли |
| } И то сад, после овог саборског решења о награди!{S} Овај твој... прота махну главом десно, од |
| амо узвикује: »Знам, знам... то се чита о Сретењу, то о Благовестима... то је псалтир«...{S} А |
| наука!{S} Кад стане чича-Срета да прича о онима, што иду ноћу по крововима високих кућа...{S} Х |
| е неколико листова — опет позната прича о Јосифу.{S} Читаше је, а кад наиђе на речи: »сина је м |
| од опасне суседе са пуном главом прича о његовој госпођи: како је то зла жена, циција, помреше |
| на Љубомир се наслушао хвалисавих прича о провођењу и уживању свога сељака.{S} И ове приче и да |
| } На знак домаћинов приђе најмлађа, сад о месојеђу доведена, снаха да изује Леонтија.</p> <p>— |
| иш о манастиру?</p> <p>— Најпре сам све о другом којечему.{S} Највише сам мислио о мојима и о т |
| ута, без икаква основа, поновљене фразе о значају српских манастира, које говорник, као увод, н |
| кле, да ће све то испунити.{S} Та он је о таком животу само и сањао!...</p> <p>На погнуту главу |
| b n="210" /> <p>Село, обавештено раније о доласку, запурњало се од брисања давно непочишћене ку |
| гова причања о путовању, па онда и даље о школовању, и тако редом све, док се неко не сети, те |
| а и ти узмеш Јованку...</p> <p>— Не, не о томе, молим те! узвикну монах преплашено, дигнувши ру |
| идели смо; а плаши се због ове напомене о Љубомиру.{S} Пре дваестину дана он је, хотећи се похв |
| кло, па оде на другу страну...{S} Почне о Богу, а после оде...{S} То сатана скверне помисли нат |
| већином сви појмови о манастиру и знање о манастирском животу своде на какво ретко, необично ст |
| ровирује иронија. — Шта оно рекосмо пре о значењу св. престола за време вршења св. литургије?{S |
| ца <pb n="201" /> апостола Павла, те се о њему не сме ни расправљати.</p> <p>— Господин... одоб |
| тичном увиђавношћу...</p> <p>А имало се о чему смишљати.{S} Манастир се, услед новог пореског с |
| збори девојче кроз сузе.{S} Огрешићу се о родитеље, али морам, да не бих тебе изгубила...</p> < |
| p> <p>— Како ’но... оногај... што учите о камењу?...{S} Нешто ми Никола наказива.</p> <p>— Мине |
| полипсали од глади...{S} Па друге приче о Сави и Дунаву, о Топчидеру, и ваздан, ваздан...</p> < |
| еограду... како ли кити оне дивне приче о добрим и злим газдарицама, о Чукурлији или некаквој Д |
| онако свето и примамљиво, као што беше о првом јутрењу.{S} И сад се онако исто занесе, уздрхти |
| , као и сваки човек, почео мислити више о себи и — ближњима...{S} Но и у таким се приликама ота |
| де весео на ново место, не мислећи више о самоубици.</p> <p>Ђаци и неки момци беху још раније о |
| ко му његово високопреосвештенство пише о томе и томе.{S} Видело се, да је игуман, после добра |
| ечему.{S} Највише сам мислио о мојима и о теби, о нашој игри и тако...{S} Он хтеде поменути да |
| шта...{S} Тетка гледа кућу, поље, чак и о нурији води бригу, а они ће свак на своју страну, за |
| ни да се, поред других послова, брину и о ономе, што је посао коњушарев, говедаров, чобанинов, |
| града, код којих се већином сви појмови о манастиру и знање о манастирском животу своде на какв |
| ка Велимирове породичне среће.{S} Мисли о другоме чему, а оно једнако пред њим...</p> <p>Он зна |
| ир још не може да се прибере и да мисли о себи; не даду му другови, нарочито Никола, који га не |
| оца...{S} Замисли се, хтео би да мисли о кући, али му те мисли некако брзо ишчезавају из памет |
| се сети кад је то почело.{S} Све мисли о <hi>томе</hi> некако почињу од Београда, али он ипак |
| је младост провео.{S} Он више не мисли о <pb n="102" /> томе, шта ће настати после овако побож |
| аса, јадни отац Сава; Нико и не помисли о његовим мукама и скором крају.</p> <p>Арсеније се зна |
| аузео целу душу, па не може да мисли ни о чему другом, ево већ скоро цела година.{S} А сад... к |
| а мисао у главу, од тада он не мисли ни о чем другом.{S} Најчудније је, како се реши да напусти |
| естрпљиво очекивати крај, не мислећи ни о чему...</p> <p>А Леонтије?...{S} Он се и без овога на |
| <hi>оно</hi>...{S} Више никад нисам ни о чем другом мислио, само о томе.</p> <p>Мира постепено |
| на живот и будућност, да више скоро ни о чему није мислио.{S} Иде тако лагано за временом, као |
| о...</p> <p>А њих двоје и иначе нису ни о чем мислили.{S} Они се предадоше чистој, невиној, ско |
| о зашкрипа једаред, па онда снажно лупи о звучни метал и затим заигра, запишта, и све јаче и св |
| имљивијих.{S} Говорили су му и калуђери о томе житију, и ако га ниједан није читао, него се зна |
| лани у подруму, са протом, што изговори о свету, па данас ово са тетком, па Велимир оно вече, п |
| и рундавим овчарским штенетом.{S} Обеси о раме једну стару манастирску, десет ока тешку, гараби |
| вији...{S} Доиста, он стаде распитивати о свему, о многим ситницама интернатског живота, које ј |
| ић се прену и стаде потанко распитивати о целом разговору, нарочито о једнодушној жељи суседино |
| ад започети.{S} Имало се кад размишљати о свему.{S} У томе доста поможе Велимир, својом бистром |
| лаве, и он је стао мало боље размишљати о њима.{S} Учинило му се сумњиво <pb n="122" /> ово игу |
| ћ познато.{S} Пажљивије га стаде питати о бављењу у школи.</p> <p>— Хе-хе... па ти си учевнији |
| , не гледајући ни у кога, стаде причати о постанку српских манастира, о делима Немањића и потоњ |
| а вешто обрће разговор и почиње причати о тешким временима, великим дацијама и, онако уз реч, к |
| мењају чаше и боце, она се одмах досети о чему је говорено. -</p> <p>Пред госте наместише послу |
| по таваници.{S} Он не може сад мислити о ономе што је видео, <pb n="242" /> али све добро разг |
| ад момци и ђаци почну пред њим говорити о женскима, он уздахне и, с великом тугом на срцу, укло |
| ни у механу и већ почињу нешто говорити о школи.{S} Ко је год инокосан, а има дете одрасло, оби |
| ако треба одмах родитеље и кума поучити о значају крштења, о васпитању новокрштенога.{S} Истина |
| вио код куће.{S} Он га најбоље обавести о свима променама, које се догодише у целом крају за ов |
| ме ништа наредити.{S} И он оде, мислећи о малопрешњем Арсенијеву јадиковању.</p> <p>»И то је Бо |
| мисао; колико је ноћи провео маштајући о овом дану, кад ће се наћи у зидинама чудна, до сад не |
| ј низбрдици седао, а Ђока их, одупирући о руду, лагано пуштао и придржавао.{S} Архимандриту се |
| тећи се похвалити, поново писао владици о Љубомиру, о његовој необичној побожности, читању жити |
| го занимала, али се уздржа. — После сам о школи, о цркви и митрополиту... о томе сам много мисл |
| , паде пред престо и лупи врелом главом о <pb n="236" /> хладну камену плочу.{S} Одједном се ум |
| убомир корача... одупире се левом руком о бедем, а десном балансира... ноге једва имају о шта д |
| жели говорити...{S} Неко лупну виљушком о чашу, неко зашикта устима, те се гости умирише.{S} Св |
| неки коњаник, а за њим пандур са пушком о рамену.{S} Механџија, како угледа путника из механе, |
| авнашњи простачки разговор са Велимиром о циљу живота, кад му овај стидљиво наговести очекивање |
| здрвама или лупнувши поткованом копитом о храстову даску...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| е пред њега, смејући се и лупајући длан о длан од чуда и смеха.</p> <p>— Хи-хи-хи...{S} Како ’н |
| аш учини срамотна.{S} Дуго је премишљао о овим незгодним речима, читао их по неколико пута и св |
| то су само слике, тек онако... а мисао о томе била је далеко.</p> <p>»Баш није требало ни гово |
| , јер је код њега била само једна мисао о будућности: »мора се ићи у Београд, у школу«, а плано |
| ли у разним облицима, како је он маштао о даљем путовању, о доласку у Београд...</p> <p>А кад и |
| пије...</p> <p>— Ето га!{S} Сад причао о калуђерима, а он гори од калуђера...</p> <p>Другови с |
| еобична калуђера, а отац Сава је причао о томе из себичних разлога: нек’ се <pb n="168" /> види |
| дубоку науку, али <hi>мислим</hi> много о свачему...{S} Како му је то:{S} Бог вели једно, а Хри |
| зна шта хоће, и нико не размишља много о животу.{S} Све се то креће само, по неком, давно утвр |
| {S} И његови сељани и он не мисле много о својим поступцима, јер однекуд осећају да тако треба |
| ош... читао сам неке књиге па сам много о томе мислио.</p> <p>- Па то је све друго...</p> <pb n |
| Јер он је казао, да се не бринемо много о сутрашњем дану...</p> <p>Све је око узбуђена младића |
| ан, па није ни мислио о чему другом, до о одмору.{S} Кад је улазио с Велимиром кроз велику усво |
| S} Још код студенца је најрадије мислио о школи али тадање мисли беху нејасне и неодређене.{S} |
| иноћ је дошао уморан, па није ни мислио о чему другом, до о одмору.{S} Кад је улазио с Велимиро |
| другом којечему.{S} Највише сам мислио о мојима и о теби, о нашој игри и тако...{S} Он хтеде п |
| оја, не помену ничије име, али се знало о коме говори: јест, нешто се и она оболестила хм... па |
| икад нисам ни о чем другом мислио, само о томе.</p> <p>Мира постепено дође к себи, али јој Љубо |
| ти ја био испосник, мој бане, кад само о њој мислим!{S} Дању, ноћу... једнако!...</p> <p>— Чин |
| та тетка отуд износи.{S} Мислио је само о томе, како је он најстарији, и како ће кроз који дан |
| ише да га пробуде: сваки се бринуо само о томе, како ће што пре шмугнути поред игумана...{S} Ка |
| вина беше: намесник долази у цркву само о празницима, недељом и тако... поређе.{S} Трећа новина |
| је постригава власи главе своје; рецимо о њему: господи помилуј!</p> <p>— Господи помилуј! загр |
| бе у читање...{S} Стајаше тамо написано о овоме преподобном, да се као »<hi>осмољетен</hi>... о |
| и жена дознаше ове, што су хтели једно о другом <pb n="68" /> знати.{S} Љубомир сазнаде да се |
| , мој брате, додаје Никола.{S} Знаш оно о Тројици... као цигља!</p> <p>— Шта си ти до сад радио |
| »Знам, знам... то се чита о Сретењу, то о Благовестима... то је псалтир«...{S} А кад Љубомир пр |
| распитивати о целом разговору, нарочито о једнодушној жељи сусединој и њене слушкиње.</p> <p>— |
| а сели на доксату, разговарају се нешто о прављењу сира и пију ракију.{S} Игуман привика да се |
| све слободније и јасније, дугачак говор о нашим манастирима, за који би се пре рекло да је јавн |
| елом браству, отац Сава поведе разговор о старом, традиционалном, ну застарелом реду и газдовањ |
| ок! виче момак у забуни, вешајући торбу о раме.</p> <p>— Не треба сад, ја како...{S} А после не |
| а десном балансира... ноге једва имају о шта да се одупру...{S} А под њим зинула бескрајна про |
| очита врло јасно целу причу јеванђелску о грешници, ударајући гласом нарочито на Христовим речи |
| очи и он стаде гледати на своју одлуку о животу свесно, разумљиво, као човек, који потпуно зна |
| а узе на испит.{S} Уплашен дечко све му о себи искрено исприча, рекавши само да га је отац посл |
| о, весело, искрено...</p> <p>Неко лупну о врата, и зачу се Велимиров глас:</p> <p>— Лаку ноћ, Л |
| аво«.</p> <p>Другови, у живом разговору о будућности, дођоше до угнуте стене, седоше на дебео с |
| аку ноћ...</p> <p>— Па је ли све мислиш о манастиру?</p> <p>— Најпре сам све о другом којечему. |
| неколико пластова у реду, да не закачиш о дрво; уљаник зарасто у корову, и још по нека пчелица |
| ти добро, њега ће питати зацело...{S} О-о-ох!...{S} Отац Сава с таквом насладом предахну, као д |
| Глас се одоздо понови.</p> <p>— Ето-о-о-о... ето, слава је убила... викну Љубомир, трчећи из св |
| p>Глас се одоздо понови.</p> <p>— Ето-о-о-о... ето, слава је убила... викну Љубомир, трчећи из |
| отурајући теткину руку.</p> <p>— Тето-о-о...{S} Дедер нашу кајмаклију, отеже трећи, средовечан |
| <p>Глас се одоздо понови.</p> <p>— Ето-о-о-о... ето, слава је убила... викну Љубомир, трчећи и |
| , отурајући теткину руку.</p> <p>— Тето-о-о...{S} Дедер нашу кајмаклију, отеже трећи, средовеча |
| ле дуга ћутања, уздахну горко...</p> <p>О, како је тамо, куд он загледа, све празно, ништавно, |
| где се мање ради и више користи.</p> <p>О, како га је обрадовао састанак са Светозарем!...{S} Х |
| ка, силна по духу, јектенија — молитва »о брату нашем Леонтију«: да му Бог помогне непорочно до |
| о звонце, које виси испред кухиње...{S} Оба ђака истрчаше на поље, а Љубомир, не знајући шта ће |
| у страдању.</p> <p>— Ха-ха-ха, смеју се оба ђака, а Љубомир преноси зачуђен поглед с једног на |
| ћи за шта пре да се ухвати.{S} Истрчаше оба ђака под звонару и таман да приђу конопцу, а из ход |
| <p>Љубомиру се пред вратима придружише оба друга, и он одмах, по њиховим радосним лицима, опаз |
| S} Понавља у памети догађаје и описе из оба житија, и како пролећу поред његових мислених очију |
| ио у своју собу, где је мислио провести оба дана у читању књига, што их доби од архимандрита.{S |
| колико и за неповерљиве игумане.{S} Тек оба се игумана погледаше значајно и као да очима говоре |
| сутра би се сви на њега љутили.</p> <p>Оба протојереја и игумани, као искусни људи, изјавише д |
| тац Сава, пазећи највише на две монашке обавезе: »молчаније« и »послушаније«.{S} У његовој прир |
| ву »специјалност«.{S} А ђаци су, уз то, обавезни да се, поред других послова, брину и о ономе, |
| е овај бавио код куће.{S} Он га најбоље обавести о свима променама, које се догодише у целом кр |
| ом пратњом.</p> <pb n="210" /> <p>Село, обавештено раније о доласку, запурњало се од брисања да |
| , око цела живота и око себе сама, види обавијену грубу рогозину, исто онако као око Саве...{S} |
| : умирујем ђаволе...{S} Ка да је ударио обад у све...</p> <p>Професор прсну у смех и стрча низ |
| ш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да обали?</p> <p>— Уха!... треснем под њом ка дулек.{S} Ђа |
| доздо искобеља, па узјаше оно што га је обалило.{S} Па... триста чуда!...{S} Тако се само превр |
| шио да јој се покори; јер како би он њу обалио!...{S} А после тога, у свакој је сељачкој души с |
| затиснем уста и нос, ка ти мене, кад ме обалиш, насмеја се одважна победитељка, па му скиде с г |
| евојче већ нестрпљиво.{S} Кад њега Мира обаљује, онда сигурно може и она. »Ала би <pb n="24" /> |
| не мајке.{S} Ту је свемогућа сила, која обара, ништи, ствара, одузима живот, даје здравље и сре |
| нда иди горе у планину, реци Ђоку да не обара оне букве, што су закршћене црвеном, него само зе |
| мори га страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем...{S} Он понови у памети несвесно цео сан |
| ђена котара, и он стоји тако и мртвачки обара пијану главу...{S} Он не зна да ли што чује или о |
| и у школу.</p> <pb n="39" /> <p>Љубомир обара очи и стидљиво гледа своју једину, скоро поцрнелу |
| > <p>— Де ти... ђаволе! одговори монах, обарајући очи к земљи.</p> <p>»Хм... сад је омекшао...{ |
| ђаволи!... виче им тетка, смешећи се и обарајући очи стидљиво, са изразом <pb n="117" /> на ли |
| ући, па стаде још више пазити на себе и обарати очи.</p> <p>У том утрчаше у кухињу калуђери и ђ |
| угледа како се онај игласти револверски обарач диже... диже... и — дум... дум... дум... дум...{ |
| ко бледо лице Василијаново.{S} Цео храм обвила густа тама, из које се, тамо крај Василијанове г |
| ни! прекиде га Велимир, ухвативши га за обе мишице, па га преви преко колена, смејући се... фин |
| ајући им још имена, раскречи се, подиже обе руке у вис и, колико беше снаге у плућима и грлу, п |
| е бркове — Василијан само лизну језиком обе усне — и стадоше <pb n="73" /> сви тројица нешто ос |
| есе.{S} Али је сад прекинуо рад; завуко обе руке под појас, превија се главом и целим телом чак |
| о снују и севају један поред другог.{S} Обед је обичан, недељни: мало се што више спремило због |
| олитва, игуман благослови трпезу и поче обед.{S} Млађи убрзаше кораке, стадоше разносити јела, |
| ком дојури до звонцета и огласи почетак обеда.{S} Он је први спазио кад је игуман само очима и |
| фор се придружи послушницима.{S} У току обеда Сава приказа Љубомира гостима око себе.{S} Сви су |
| рашни догађај због трудне девојке, која обеђује Макарија у греху...{S} Кад се само чита, хоће ч |
| њему су, трећег дана, кад је већ сасвим обезвијао од глади, стале излазити пред очи разне сабла |
| а громадних, тајанствено-црних планина, обележава се сјајни котур, који ће за мало, кроз неколи |
| у јавља нека нова, још нејасна, али већ обележена тежња, која га гони да чешће извирује на врат |
| .{S} Да ли је то, природним и историјом обележеним путем, одживљавало старо добро време и уклањ |
| едног по једног човека из околине...{S} Обелоданише се нечувене, огромне злоупотребе...</p> <p> |
| његове меке освећене власи, а он дочепа обема рукама читаве праменове, кида их и урла бесно, ст |
| окрене је другом руком, и де-де на више обема — а ја... не може!...{S} А оно га прљи и пече све |
| сниском, окренут уласку, седи подбочен обема рукама и нагнут напред игуман Сава.{S} И онако ши |
| наде узалудне, поклопи округласти трбух обема рукама, на шта се из самог трбуха разлеже оно пре |
| астим и рундавим овчарским штенетом.{S} Обеси о раме једну стару манастирску, десет ока тешку, |
| инути рад.</p> <p>Све беше како треба и обећаваше да ће се наставити срећни дани за Љубомира.{S |
| несено је мртво у манастир.{S} Нека вам обећају владичанство... па ако издржите и три дана као |
| ац и мала звонца, да окитим рогове овом обешењаку!...{S} Ала, што се не сетих да ти поручим!... |
| а ови моји запевају, све се тресе...{S} Обешењаци Василијан и Никола певају као славуји...{S} В |
| у девојче и устаде, па онако лоповски и обешењачки стаде погле́дати на кућу. — Нана сад кроји к |
| била једнака: узимат је, из педагошких обзира, облик диалога, и то само између игумана и Макси |
| рече она весело, па окрете ка лужнику, обзирући се уз пут пажљиво.</p> <p>За њом ступа Љубомир |
| S} Девојче је очајно млатало ногама, не обзирући се на то, што је на њој била једна прљава, сва |
| ође Леонтију порука од архимандрита, да обиђе с водицом још пет других села, и да се не враћа м |
| исто плаше, да ово није само сан?...{S} Обилазе око столова, згледају се и смешкају... док отац |
| нема ту на <pb n="35" /> улици, или га обилазе равнодушно, не гледајући га, као да је он какав |
| Ко је год инокосан, а има дете одрасло, обилази око кмета и пита га шта ће да пије.{S} Види се |
| више никад не пролази преко тог места; обилази га далеко, прокрхава ограде, њиве, само да не п |
| ли се крије, чим опази човека или жену; обилази далеко око места, где чобани чувају стоку, па о |
| {S} За мало нађе друм, па пође брже.{S} Обилазио је села и механе, опет осетио и трпио велику г |
| вље мислити...{S} Досетио се: ако стане обилазити људе, умреће од глади.{S} Него, најпре ће пот |
| грунуше сузе младом грешнику, потекоше обилним млазом низ усијано лице му, и стадоше лагано ви |
| pb n="181" /> <p>Отац Василијан имао је обичај, као и многи људи, заволети какву ствар, животињ |
| цу Сави:</p> <p>— Ако вам је то редован обичај — нећемо кварити ред; ако ли је ради нас — батал |
| ог запрепасти калуђере.{S} Он није имао обичај да пред њима што прича, осим што неки пут, као м |
| шапућући молитве, које је Антоније имао обичај изговарати.</p> <p>Кресну спремљену жижицу, упал |
| ица шчепа зубима клип, писне опако ради обичаја или кокетарије, а није баш што је <pb n="112" / |
| наредаба, по учестаном у последње време обичају, сишао у подрум, и неће изићи отуд, докле га те |
| н истрча напред, церекајући се по своме обичају и пружајући руке.</p> <p>— Хи-хи-хи... богослов |
| манастир, ја се владам по вашем реду и обичају, а ко дође у моју кућу, мора се владати по наше |
| е у моју кућу, мора се владати по нашем обичају.</p> <p>Леонтије пружи ногу с таким осећањем, с |
| > <p>Часови се свршише, а литургије, по обичају потоњих дана, неће бити...{S} Монаси сложно, ти |
| има, придоби за своју намеру: да се, по обичају, заједно одшетају „тамо горе«, што је значило д |
| но, с колима и врећама.{S} Тетка се, по обичају, дурну, стаде праскати и псовати некога по кујн |
| те, како се добро нахранише, сви се, по обичају, растурише.</p> <p>Максим узјаха коња, а то се |
| ни кад игуман пројури поред њега и, по обичају, побеже у књижницу, где ће лупкати прстима по д |
| д гладне халапљиве свиње, и кад настаде обичан врусак и мљацкање, са неизбежним писком мање крм |
| и севају један поред другог.{S} Обед је обичан, недељни: мало се што више спремило због госта, |
| е краву сокаком.</p> <p>— Вељков, чу се обичан одговор сеоског детета, које држи да је његов Ве |
| } Гле, права жена!... развијена, чиста, обична поцрнела лица.{S} Леонтије оживе.{S} Сад ће се п |
| ебе...</p> <p>Отац Максим најпре опроба обична средства: понуди сваком члану најпре двеста, па |
| што је увео госта у подрум, али га она обична људска радозналост задржава да остане још у свом |
| двор, а сад тако сниска, стара, и тако обична...{S} Овде се некад побадао вито...{S} Како му с |
| и Пахомије заиста постојали, или је то обична, побожна прича?!...</p> <p>Јер у светим књигама |
| кажи на путу неку травку, која није баш обична, па викни : отровна трава!{S} Тај ти више никад |
| кчије живи, слободније и слађе дише.{S} Обичне су му и досадне ове шуме по Маљену, бесмислен му |
| ријатељи оца Саве, ту се привукли и они обични гости, названи лонцолизи, али без онога што је » |
| се готови већи ручак, позвани су и они обични манастирски гости, које игуман зове лонцолизи; т |
| прођоше весело, ма да одсуствоваху они обични гости.{S} Прота, неки духовит весељак, непрестан |
| и и танковрхе јеле...{S} Настао је онај обични тајац при наступању јаке врућине.{S} Овце већ по |
| положење, у очима се све више губи онај обични смисао, душа му се све више подаје побожној, аск |
| ју заклати бар два брава, одмах се ови »обични гости« нађу у близини и, хтео не хтео, мораш их |
| у кога.</p> <p>Гости се згледаше; они »обични« узнемирише се одједном, и спремаху се сви да не |
| н женски глас.</p> <p>Чобанче се одазва обичним узвиком, не мрднувши главом.{S} Занела га је не |
| омотри неке тамне крајеве пећине сасвим обичним равнодушним погледом и загледа се у пламичак, к |
| аси поседали са игуманом.{S} По лицима »обичних гостију« види се да су незадовољни: они су очек |
| колико кава и ракија, и домаћин управља обично питање:</p> <p>— Да нисте гладни, оче?{S} Де, да |
| прочита у књизи, па и не сврну пажњу на обично отварање собних врата.{S} Дуго потраја <pb n="21 |
| страх од неизвесне скоре будућности, па обично, тупо човечје чуђење над неочекиваном појавом ко |
| узвиком и краћим размишљањем, у коме је обично стављао себе на место онога свеца, чији живот чи |
| е значило до Видина села.{S} Љубомир је обично остајао под једном угнутом стеном, на крају шуме |
| же промуклим крупним гласом, за који се обично каже да је загорео:</p> <p>— Хе... не знам ти ја |
| ..{S} Он зна да је то нечастиви, али се обично брзо занесе, заборави све »бјесе« и преда се сла |
| ји са самим владиком путује, као што се обично сви сеоски становници збуне и ушепртљају, кад им |
| година и гледа га љубопитно, као што се обично гледају странци пролазници.{S} Стид га да се вра |
| врсте треба да су млађи, то је у реду и обично...{S} Али где су старији?...</p> <p>А шта је оно |
| <p>Једаред, потом, дође теткин муж, као обично, с колима и врећама.{S} Тетка се, по обичају, ду |
| наглог трчања.{S} Приђе игуману и, као обично, стаде пред њега, очекујући заповест.</p> <p>— Д |
| уђаху неодређено по зиду и прозору, као обично кад се човек дубоко занесе једном мишљу.</p> <p> |
| о да му веле: »Ништа, ет’... све је као обично... у реду«...</p> <p>- Хи-хи-хи...{S} Еве га... |
| о пролетње сунце.{S} Игуман се држи као обично; по томе ђаци закључују, да гост није много важа |
| Од маљенског дивљачета постало је право обично девојче.{S} Сад је друкчије одевена и <pb n="61" |
| т, разгледајући по дворишту онако, како обично разгледамо добро познато нам место, после дужег |
| рилази са поштовањем и озбиљношћу, како обично прилази свима калуђерима.</p> <p>— А ти... шта т |
| S} А оно испало <pb n="263" /> све тако обично, тако просто...{S} Он лагано и непрестано гази п |
| ју, а оно изишло све тако просто и тако обично.{S} Лутао је, гладан и неиспаван, једном усамљен |
| тимну забаву са њом.{S} Оно што је било обично са Миром, овде му се чинило недостижно; управо о |
| ...</p> <p>Весеље тече бурно и, као што обично бива, све више се губи такт уљудности, умереност |
| подиже главу и погледа га мекше, ко што обично гледа ђаке и незване госте.{S} По овоме погледу |
| ца.{S} Дечко је у њој гледао друга, као обичног мушкарца, не знајући још јасно ни за полну разл |
| ја даскама.</p> <p>То игуман чини своју обичну јутрењу шетњу, докле не види да су поизлазили на |
| широку мантију.{S} Нови инок осети ону обичну пријатност, коју осећа сваки, кад се огрне топло |
| жничким« животом, па стављајући ондашњу обичну и своју једину погодбу: »Твоје месо, моје кости« |
| већ сваки Србин навикао гледати као на »обичну ствар«, он расветли у свези са науком Христовом, |
| ац Сава, у старешинству наследи.</p> <p>Обишавши неколико већих манастира, упознавши се са њихо |
| "87" /> манастирском.{S} Помену како је обишао многе наше велике манастире, и свуда, где год су |
| г лепог дана бануше изненада неки људи, објавише глупо-пренераженом Максиму да се они зову »ком |
| намесник, мало стидљиво, оборена носа, објављује да је довео из Београда, »по угледу на друге |
| .{S} А твоја је вода у том мањем лонцу, објасни она Арсенију, који бојажљиво изнесе лонче на св |
| > <p>Међутим игуман поче из средине.{S} Објасни доста добро најглавнији део литургије, па се ос |
| а у део слушкиња.{S} Он се постара и да објасни дечку његову задаћу, али Љубомир на половини ра |
| Љубомира.{S} Велимир таман хтеде да јој објасни колико је чега издао, кад се Љубомир одједном и |
| се пресекле, жив је умро, кад му земљак објасни, да без тога пе може бити примљен, а данас почи |
| ни стадоше слушати пажљиво.</p> <p>Гост објасни потребу, која изазва појаву првих хришћанских м |
| је и шта је и шта тражи.{S} Брзо су се објаснили, наредили, и он је одмах нашао место, нашао к |
| еви причањем, па јој хтеде све по танко објаснити.</p> <p>— Е, то је много лепше.{S} Дохватимо |
| омир, но и сви калуђери, знају прилично објаснити целу литургију.{S} Учећи себе, одушевљен нови |
| После стаде својим суседима нешто живо објашњавати или доказивати, па онда замаха рукама по ва |
| ш се...</p> <p>И каква ти још упуства и објашњења није добио Љубомир, ту под звонаром, грчећи с |
| у у механи, имаће још кога, па се дао у објашњења, док иза угла механског изиђоше човек и жена. |
| чећи себе, одушевљен новином прочитаних објашњења, Љубомир је одмах причао свима шта је прочита |
| јним, већини добро познатим, примерима, објашњењима, описима...{S} Најобичније појаве манастирс |
| дувана, запали је и стаде гледати кроз облак дима, који се према самом прозору колутао.</p> <p |
| борових грана, час густи пљусак из црна облака...{S} И све то оставља мали бегунац, као што одр |
| ји од влажне јесени, туробнији од кишна облака, седи на усечену букову пању, наслонио превијене |
| тоји пред њим, одбијајући устима читаве облаке дуванског дима и гледајући буљавим, страшним, љу |
| реним зрацима, и растерало сивасто беле облаке магле, који се дизаху из дубоких планинских расе |
| нуше сузе...</p> <p>— Брат наш Леонтије облачи се у ризу радости, рече архимандрит, а неко, у и |
| ког, калуђерског живота.</p> <p>— Ко се облачи у ову црну расу, господо, тај се најстрашнијим з |
| звук звона поустајаше момци, стадоше се облачити са журбом, и како се који спреми, <pb n="67" / |
| и кроз густу шуму види путовати као на облачну дану.{S} Спустила се лака ноћна хладовина па ус |
| зеним рукавима, из којих се пружиле две обле, црвенкасте руке, снује по ходнику, по собама, по |
| ну праћку и оде уз поток, купећи уз пут обле шљунке и гађајући врапце и сенице.{S} То му је, ка |
| кухињу калуђери и ђаци, па сваки стаде облетати око Марије, тапкати је по раменима и запиткива |
| т гризе и посматра једног бумбара, који облеће око неке дупље, начињене руком у сену...</p> <p> |
| ива се, просипа се!...{S} Чаша за чашом облеће, а дружина све веселија... све бешња... све пома |
| ржљавим дрвећем.{S} Око њега непрестано облећу орлови и јастребови, те својим злослутим писком |
| ајмити по пет, шест стотина дуката, без облигације и интереса, осетио се тако сигуран, да се ве |
| о савија и купи у уста суху траву, а из оближњег трла бије дим кроз слеме, кроз баџу и кроз сам |
| аде да се жена зове Марија, да је ту из оближњег села, да има мужа и двоје деце, да је, већ чет |
| днака: узимат је, из педагошких обзира, облик диалога, и то само између игумана и Максима.</p> |
| pb n="252" /> другој светлости и другом облику...{S} Гле, зар оно кућа Степовића!{S} Некад му ј |
| некакво чудно виђење <pb n="144" />, у облику дивне, нежне као роса, слатке као ружин мирис, п |
| али га вуче у собу „нова симпатија«, у облику једног грубог калупа за камилавке и готовог саши |
| а, кад стиже и млади намесник, новина у облику једне триестогодишње жене, познанице Савине из Б |
| отребне привремене оградице од трња или облица...{S} Кад је лепо време — трчи праши, плеви, око |
| лу«, а планови су се састојали у разним облицима, како је он маштао о даљем путовању, о доласку |
| а свом децом«.</p> <p>Тужне, тешке сузе облише Љубомира; он стаде јецати неутешно, дуго... сећа |
| но читаве дане, витлајући је и хитајући обло камење у зрак, или гађајући свраке, чавке и друге |
| ..</p> <p>Ах, проклето тело, ова грешна облога душе човекове, како га називају свети испосници, |
| 7" /> реду, девојка подиже своју једру, облу, поцрвенелу руку, у танком, широком, везеном рукав |
| тавни, смешни... љубав се чини жалосном обманом, озбиљан рад — узалудном беспослицом, узвишене |
| : обреде се последњи свечари, ђурђевци, обнесу се мајске сеоске литије, па се онда калуђери сит |
| села.</p> <p>Ко није запамтио оно старо обношење водице по селима!{S} У свештеничким парохијама |
| ићску, искрену љубав у срцу своме према обожаваној девојци, како грозничаво ступа стазицом, на |
| > <p>Реч по реч, и Љубомир повери своме обожаваном љубимцу целу тајну свога бегства.</p> <p>Ник |
| слиш, заволео је више од оца и мајке... обоје као свеци...{S} А, шта велиш?</p> <p>— Остав’ то! |
| , као да им је велика част изнесена.{S} Обоје стадоше жудно жвакати, истежући вратове при гутањ |
| ву, и наслони је на Љубомирово раме.{S} Обоје се тога тренутка погледаше...</p> <p>Севнуше муње |
| али друга посла.</p> <p>— Па онако боси обоје... севају нам бутине!</p> <p>— А ви’ш... овај мој |
| сад... скоро ће да се смркне...</p> <p>Обоје стоје једно уз друго, гледају се и тим погледом к |
| омаћица манастирска, она лепа намазана, обојена женица, беше необично добра душа, мека болећива |
| над некаквим печењем, па <pb n="115" /> обојица држе у једној руци велико парче, резерву, док д |
| и је сад окупише ђаци са поздравима.{S} Обојица беху младићи, испод двадесет година, живи, окре |
| лишћа и наставише започету препирку.{S} Обојица беху сагласни, да је Велимиров поступак далеко |
| о њиховим радосним лицима, опази, да се обојица радују његову доласку.{S} Први му приступи Нико |
| ше и присебније, јер се досети да су се обојица уплашили један од другог.</p> <p>— Ја... ја сам |
| ...{S} Добри су људи, овај... само лажу обојица, а Василијану ни десету не примај...</p> <p>— Н |
| заустави звонце.</p> <pb n="100" /> <p>Обојица пођоше цркви.{S} Никола весео, што му ученик та |
| иво и ширетски, са оним истим, урођеним обојици, потуљеним погледом, обори главу...</p> <p>Дође |
| ало о коме говори: јест, нешто се и она оболестила хм... па није за овако велику кућу и овај по |
| који готово побеже од овог саблажњивог обора.</p> <p>Дошавши у кухињу, Љубомир затече све калу |
| ори:</p> <p>— Чека те она... твоја, код обора.{S} Рекла да појташ...</p> <p>Василијан поцрвене, |
| p>И потом отац намесник, мало стидљиво, оборена носа, објављује да је довео из Београда, »по уг |
| p>Љубомир се плашљиво подиже, и седећи, оборене главе, слабим но одлучним гласом проговори:</p> |
| Сад се могло животарити једино продајом оборене горе; других добитака не беше...</p> <p>Шта... |
| , потуљеним, дубоко сакривеним очима, и обореном главом.{S} Око њега се гуркају, загледају га с |
| } Малопре му изгледаше сумњив са својом обореном главом и оним непрестано сакривеним очима.</p> |
| Па видевши да се ова чаша мора испити, обори главу покорно са уздахом и изразом на лицу, који |
| , урођеним обојици, потуљеним погледом, обори главу...</p> <p>Дође на виђење и стара другарица |
| умана, па као утучен његовим одговором, обори очи, преви се, понесе руке да их метне под појас |
| : што га онда не притисну Милка, кад га обори у јакању, или: што он њу не обори, <pb n="55" /> |
| н значајно и као прекорно.</p> <p>Прота обори главу збуњено.{S} Његов велики гојазни трбух стад |
| ад га обори у јакању, или: што он њу не обори, <pb n="55" /> па да је притисне... да у својој п |
| и, стаде испред доксата баш према њој и обори главу.</p> <p>Девојче се насмеја гласно.{S} Погле |
| е претурала? запита Леонтије стидљиво и обори очи.</p> <pb n="256" /> <p>— Тсс... дечурлија! од |
| !...{S} Јес’ ти то, Љубомире?</p> <p>Он обори главу и промумла нешто као одговор.</p> <p>— Шта |
| еколико гласова.</p> <p>Цензор стидљиво обори главу, и са оним снебивљивим ужичким смешењем про |
| ни одговор.</p> <p>Велимир полустидљиво обори главу и одговори:</p> <p>— Чекај.... кроз неколик |
| ана, кад ниси ништа јео?</p> <p>Љубомир обори главу и, онако старински, потуљи очи стидљиво.</p |
| е га погледати право у очи, али он опет обори главу.</p> <p>— Нећу! одговори он одлучно.</p> <p |
| то, не гледам у тебе«.{S} Игуман доиста оборио главу и нашао се у некакву послу са чашама.</p> |
| ко привирити у подрум.</p> <p>Игуман је оборио главу и ћути као заливен.{S} Изгледа да не чује |
| прекора и истине, да гост беше принуђен оборити главу.{S} Али га опет запита:</p> <p>— Или се м |
| тозар, који је сад парох у његову селу, обрадова.{S} Он га искрено дочека и није се одвајао од |
| бивајет«, приђе прво Арсенију, који се обрадова толикој пажњи према себи, и лепо се пољуби с м |
| ш да читаш, што лепо.</p> <p>Љубомир се обрадова таквој понуди.{S} После два дана добио је <tit |
| бегли.</p> <p>— Баш добро! узвикну жена обрадована.{S} Онда иди па кажи Васи да га чекам овде.< |
| у ти, зар баш све тако пише?... узвикну обрадована жена веселим гласом.</p> <p>— Ево ти књиге, |
| ди и више користи.</p> <p>О, како га је обрадовао састанак са Светозарем!...{S} Хтео је пољубит |
| S} Трепери сребрна светлост преко чиста обрађена поља, а ово тајанствено-слатко светлуцање и ов |
| {S} Сви су се трудили.{S} И епископи су обрађивали њиве, жњели, копали...{S} Па зар да избегава |
| шед в манастир, пријат на сја ангелски образ«...</p> <p>»Боже, ово је... ово је <hi>оно</hi>!. |
| вори се у брата Саву, примивши на себе »образ анђелски«.</p> <p>У оно време још беше неке строг |
| {S} Има ли жељу удостојити се анђелског образа и бити увршћен у ред монаха?{S} Чини ли то из сл |
| алију, као обручење великог и анђелског образа; да се обува у сандалије, ради припреме за пропо |
| огне непорочно довршити намеру монашког образа... остати у побожности и чистоти... одбацити ста |
| р лист по лист ове необичне књиге, а уз образе му вазда појури некаква ватра, цело му тело обуз |
| ом исправи и пружи десну руку на тетку: образи му пребледеше, дођоше као мртвачки, а очи севнуш |
| ословско образовање.{S} Истина, и то је образовање крње, јер му недостаје основно и гимназиско |
| и да им тим напомене своје богословско образовање.{S} Истина, и то је образовање крње, јер му |
| , јер му недостаје основно и гимназиско образовање, али то не мари...{S} Главно је, да је он »с |
| ешто врело, као усијано гвожђе, прљи по образу.{S} Он макне руком да одгурне од себе то гвожђе, |
| аве.{S} Оне мале буљаве зеленкасте очи, обрасле и утонуле у дебеле испупчене капке, одједном се |
| уста разбацана коса.{S} Лице му крупно, обрасло густом округлом брадом, која је била беља од ко |
| је одвећ, сух, смежурана лица, које је обрасло густом, дугачком, жућкасто црном брадом.</p> <p |
| дигао у вис за неколико стотина метара, обрасо шипражјем и кржљавим дрвећем.{S} Око њега непрес |
| гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, обрастао трњаком, ослободи се.</p> <p>Набацао је клипов |
| и повијарац, и прелеће му преко румених обрашчића...{S} Он и не чу кад се прочита апостол; трже |
| зеленкасте очи гледају потуљено, испод обрва, као да се крију од кога.{S} Кад угледа девојче, |
| главу толико, да је морао гледати испод обрва, изиђе, управо истрча пред госта.</p> <p>Љубомир |
| нена влакна; сагнуо главу, али му испод обрва сјакте зеленкасте очи, а усне се развукле у весео |
| први спазио кад је игуман само очима и обрвама мрднуо...</p> <p>Гости уђоше у трпезарију, која |
| тргну ретке, једва приметне прљаво жуте обрве, у знак незадовољства.</p> <p>Прође четврт часа.{ |
| викну игуман, мрднувши неосетно једном обрвом и гледајући ко и пре расејано.</p> <p>Арсеније, |
| Посао парохиски готово сасвим застаје: обреде се последњи свечари, ђурђевци, обнесу се мајске |
| сви насмејаше.</p> <p>Изјутра, пошто се обреди оно лепо српско јутрење послужење, прота позва и |
| опет послужи ракијом.{S} И калуђери се обредише још једном.</p> <p>— На Николино место... сав |
| ушно новорођенче, да га по православном обреду крсти »погружењем«, ухвати га камена препаст.{S} |
| родато имање...{S} Сестрицу оставља код обречених Христу девојака, а он се удаљује у тиха ненас |
| себе«...{S} Љубомир се заплака и кришом обриса сузе, које му полетеше из очију.{S} У овоме прич |
| силијан:</p> <p>— Баш не може никако да обрне први глас.{S} Одговарање, онако што је краће: гос |
| огледа ме благонаклоним погледом, па се обрне, рецимо Велимиру и запита га«...{S} При овоме игу |
| мишљао; кад виде да се никоме ту не сме обрнути ни за што запитати, јер њега неће нико, ама баш |
| } Овде, ради другарске слоге, морају се обрнути уши од неких моралних разлога и правила.{S} Сам |
| Али мука је — недељом се не ради...{S} Обрта окорели луб, онако с калупом, проба да намести пл |
| порнијом журбом, мучио се, довијао се и обртао од сваке руке, али стање све очајније...{S} Шта |
| арбом.{S} А ти покупи ујам, па дотерај, обрте се најзад Велимиру.</p> <p>— Неће, брате, онај по |
| ањем баци се на меку планинску постељу, обрте главу у небо, и загледа се у меку, нежну дубину н |
| астиру поче други живот и други ред.{S} Обрте се све...</p> <p>Обрте се за мало и понашање наме |
| њег лековитог корења, али још од капије обрте на другу страну.{S} Василијана је вукло срце на д |
| е молити Богу, где ће спавати — онда се обрте око себе и као да се запита:</p> <p>— А шта ћу са |
| леђа, као да се брани од нечега, па се обрте Љубомиру:</p> <pb n="104" /> <p>Ако ти што запове |
| му у руке.{S} Он стаде махати свећама и обрте се народу...</p> <p>Љубомир сакри очи рукама...{S |
| угарица назва Љубом, опет леже у хлад и обрте очи плаву небу.{S} Чиста је и мирна плава небесна |
| заслузи припада ..</p> <p>Али говорник обрте лист...{S} Најцрњим, најужаснијим бојама стаде цр |
| и некаква неразумљива имена, и речи; он обрте неколико листова — опет позната прича о Јосифу.{S |
| е, само се блиста цела околина...{S} Он обрте кључ у брави, и таман отвори врата и стаде на хла |
| ма.{S} Он се енергично и достојанствено обрте игуману:</p> <p>— Пријатељу, ја нисам дошао овде, |
| бомир приђе к самом уласку, али се опет обрте шуми и загледа се некуд...</p> <p>Учини му се да |
| и други ред.{S} Обрте се све...</p> <p>Обрте се за мало и понашање намесниково према братији.{ |
| ватрено, издубено као сач, небо, па се обрће, игра...{S} И осећа како се његова столица понесе |
| оли, па побегне у други крај, нераст се обрће журно, тражећи плен на другој страни, и онда наст |
| у осмехом одговара да није заборавно, и обрће се да иде архимандриту на разговор.</p> <p>— Их, |
| е према тим »залудницама«.{S} Она вешто обрће разговор и почиње причати о тешким временима, вел |
| — Мој устав!... мој устав! грми игуман, обрћући главу зиду, старајући се да не гледа у госта, к |
| м наде на спасење; да прима палију, као обручење великог и анђелског образа; да се обува у санд |
| учење великог и анђелског образа; да се обува у сандалије, ради припреме за проповед мира...{S} |
| ети јучерањег дана.{S} Срце му задрхта, обузе га страх и нерасположење. »Ама да ли ће то једнак |
| а, валовита туга, као плаховит поводањ, обузе млада искушеника, поплави га свега и продре му у |
| цу са женом, Макарије се претвори да га обузе некаква болест »и не коснувсја невјестје, чист из |
| дана обузе га ломљава, језа, па онда га обузе и ватра.{S} Не поможе му ни најстарија кристална |
| мах се стресе од јутрење студи, која га обузе свега...{S} Сањиво погледа око себе, трљајући очи |
| ет зашто је дошао овамо.{S} Одједном га обузе исто оно осећање, кад је на <pb n="101" /> Петков |
| есен, отац Сава занеможе.{S} Првог дана обузе га ломљава, језа, па онда га обузе и ватра.{S} Не |
| аскетској екстази...</p> <p>У вече, кад обузе мрак и иначе мрачну густу шуму, кад се кроз хладн |
| <p>Младић уздрхта од страха што га сад обузе.{S} Учини му се да ступа на тако ужасан пут, који |
| де зашто је, ради чега?... запита се, и обузе га грозничава језа, кад осети да се и над оним за |
| ка власт из среза.{S} Нешто га одједном обузе трема, би му незгодно од овога доласка, и ако он |
| сише видело и полегаше.{S} Цео манастир обузе густа, непробојна, тамна ноћ; настаде свуд около |
| е освјетљавала га свјетлост!«...</p> <p>Обузе га страх...{S} Какав ли је то црн живот, који се |
| ном, бескрајно срећном осећању, које га обузело цела.{S} Каква противност његовом досадањем дре |
| главу: зашто би му то било неправо?{S} Обузет оном електричном топлином или зебњом, он се само |
| госту одједном нестаје осмеха на лицу, обузима га нека збиља и изгледа као да му није баш до ј |
| мно!...{S} Брр... како му је хладно!{S} Обузима га ужас...{S} Он замишља демона, кад је, пре ст |
| ојом бескрајном чаробношћу, све више га обузима својим пространим недогледом. </p> <pb n="6" /> |
| екивању тога <hi>непознатога</hi>, њега обузима нека свежа, хладовинаста језа...</p> <p>И Љубом |
| е не пусти нека слабост у глави, што ме обузме чим легнем.{S} Онда се окрећем у постељи и ништа |
| азда појури некаква ватра, цело му тело обузме пријатна топлина, срце му се некако стегне, не з |
| мала нека велика мисао, која га је тако обујмила, <pb n="142" /> да је због ње заборавио, поруш |
| ...{S} У свет!«... мисли дечко, улазећи обумрлим ногама у пространу собу, у којој само угледа м |
| ш... овај мој мали неће да се мрдне без обуће и јелека.{S} Дође тешко време!...</p> <p>— Ах !.. |
| божности и чистоти... одбацити старог и обући се у новог, Богом створеног човека...</p> <p>Мона |
| дина чисте преобуке, цело старо одело и обућу.</p> <p>Боже, кад је видео себе у панталонама и к |
| ако му је чело слеђено, како не може да обухвати рукама ледене рогуље, како с великим напрезање |
| а-ха... разлеже се општи смех.</p> <p>— Обуци, роде, стару антерију, добацује му Арсеније, глад |
| ваду, да положи стоци сено и лисник.{S} Обуче свој стари жути капут, једини остатак <pb n="56" |
| лих срећних дана, који га одмах, чим га обуче, навије на маштање, па стане газити по пртини или |
| тамо, у Београду ?!...{S} Па још кад се обуче сам митрополит...{S} Кажу, на глави му капа од дв |
| ло!{S} Са грубом камилавчицом на глави, обучен у неку уску, неспретну мантију, превио се наш см |
| е у манастир један постарији свештеник, обучен фино, са дрвеном поставом на мантији и црвеним п |
| одишњи младић Антоније, леп као уписан, обучен господски, води за руку своју једину сестрицу, а |
| еше снизак, широких леђа, добро угојен, обучен у чисте кошуље од танког платна; на глави му сла |
| ј главици он већ ствара слику...{S} Он, обучен у епископско одело, стоји на једном брежуљку, а |
| ону, окренут њему леђима, стајаше неко, обучен исто онако, као што је насликан св. Сава у његов |
| ачуђено...</p> <p>»И игуман је друкчије обучен, и Никола друкчије изгледа... калуђерски...{S} И |
| заметнутим празним бакрачем на леђима, обучена у неку цицану сукњицу, иђаше за њим.</p> <p>— Ч |
| на пашу, а Милка искакута пред њега.{S} Обучена у нову цицану хаљиницу, отворене боје, хтела је |
| Докле, ах, докле ће се трпети ове муке, ова неизвесност?!...{S} Где је истина?{S} У чему је жив |
| е хранити?...</p> <p>Ах, проклето тело, ова грешна облога душе човекове, како га називају свети |
| тавивши је на среду рекоше му: учитељу, ова је жена ухваћена сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у |
| поче увредљивим тоном један игуман.{S} Ова иста кућа, коју ви душмански грдите, очувала је три |
| ећи што ће му она одбити лево бедро.{S} Ова му почаст <pb n="165" /> изгледаше много необичнија |
| оповед мира...{S} И кад се изређаше сва ова оглашења, нови брат стаде, потпуно одевен, у калуђе |
| књигу не прочита.</p> <p>— Је л’ твоја ова књига'? запита он Светозара, после дуга чекања док |
| е за општим покретом.{S} Њему дође цела ова ствар, као болеснику у ватруштини гутљај хладне бис |
| која се лево и десно пружила, — новина ова паде у манастир као бомба.{S} Ну, отац Сава не даде |
| терао из свете куће.{S} Знала је то све ова паметна женица, па је угађала својим »сестрићима« и |
| њи Светозаревој.</p> <p>— Их, колика је ова!{S} Рече једаред, разгледајући књиге.{S} Кака ти је |
| јућег истјазанија«.{S} Па видевши да се ова чаша мора испити, обори главу покорно са уздахом и |
| . мрмља дечко у себи (рекли су му да се ова зове „велика“, за разлику од других двеју — палилул |
| ако још чист и наиван, досети се да ће ова крупна развијена Рудничанка бити као нека домаћица |
| чини да је он мали као они...{S} Шта ће ова туђа деца овде!...{S} Ко се усуди заузети <hi>његов |
| а око себе задовољно и, само да се хоће ова жена куд уклонити, било би му сасвим добро.{S} Овак |
| а за друго уживање, него да ми замирише ова патока, мој Спиро...{S} Онда ми се срце растресе, и |
| стај, да звонимо ! чује он сад јасно, и ова опомена на дужност раздрема га одједном, као пљусак |
| е, не осврћући се на шалу собрата.{S} И ова се хм... он не рече која, не помену ничије име, али |
| лаче и ове молитве, и ово тамно здање и ова тиха побожност, што се рађа на овом месту...{S} И н |
| амо одједном виде да су њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га она некако страшно гледа, и |
| не тамо неки други рачуни...</p> <p>Али ова драгоцена крава—музара даје користи и с друге стран |
| тницама, те су његови слушаоци сматрали ова предавања као занимљиву шалу са Максимом, а Максим |
| невиђена у манастиру дочека, не беше ни ова рогоњина пажња према њему необична.{S} Он се само в |
| ез кога, чини му се, не може опстати ни ова кућа...{S} И тек после ће бити све друкчије, настаћ |
| у животу није учинио грех, што га учини ова жена, нек’ се најпре баци каменом на њу«.{S} Разуме |
| о представља себи, како ће то изгледати ова кућа после смрти Савине.{S} Он се тако навикао свем |
| био до пре недељу дана, кад поче читати ова чудна два житија.</p> <p>Сад је други, то зна... то |
| је и живље прелива се, трепери и блешти ова нова и ванземаљска слика пред њим...</p> <p>Ту, у т |
| натуру!</p> <p>У свакој другој прилици ова би опомена освестила љута игумана, и он би се одмах |
| она</title>.{S} За децу са јаком маштом ова је књига прави хипнотиста, који их сугестује и зауз |
| о целу школу...{S} Љубомир се загледа у ова црна, кривуљава, незграпно израђена црквено-словенс |
| и од Саве.{S} Забринуо се још: да ли му ова промена неће омести његов омиљени посао — врћење гл |
| ц Сава другу, неку Пречанку из Руме, ну ова беше још милостивија срца, те једва и она састави у |
| мир само блене и мисли у себи: »Бадава, овај ће некад бити министар!«...</p> <p>— Имаш ли, море |
| х глава«...</p> <p>Првог школског дана, овај исти професор, који доведе Љубомира, разгледа одра |
| им, па нико не зна...{S} Добри су људи, овај... само лажу обојица, а Василијану ни десету не пр |
| ржати Љубомира.{S} Видиш да је то неки, овај... он погледа оком у страну, и видевши да је Љубом |
| > <p>— Видиш шта вреди слога: ’вако ми, овај, свакад... узвикује Никола, гладећи хладно стакло. |
| нско</hi> подвиженије?...{S} Хоћу рећи, овај... да нема ту, онај... како да вам кажем...{S} Зна |
| ку игуманову и стаде према њему смерно, овај га поче распитивати : ко је, одакле је и тако даље |
| ле! потврди и Нићифор.</p> <p>— Знаш-.. овај напада све странце, макар били и калуђери.{S} А ја |
| . севају нам бутине!</p> <p>— А ви’ш... овај мој мали неће да се мрдне без обуће и јелека.{S} Д |
| сле овог саборског решења о награди!{S} Овај твој... прота махну главом десно, одкуда се, из да |
| у реду... како треба да буде.{S} Само — овај поглед игуманов!...{S} Али ја не марим«... мисли Љ |
| прекрштеним рукама на грудима.</p> <p>— Овај ће вам бити цензор, рече професор, гледајући редов |
| је.{S} Једном ме тужио самом игуману, а овај, ђаво, испита га све точно како је било, и колика |
| се, као на прилику неки голубови.{S} А овај Велимир, чујеш, то ти је за чудо и за причу.{S} На |
| " /> <p>Љубомир се замисли: да ли треба овај догађај причати сваком?{S} Каза јој само да је рас |
| а се земља под њим једнако љуља и да га овај мирис скорашње <pb n="233" /> сламе све више привл |
| гимнастичку вештину са Николом, али га овај уздржа:</p> <p>— Чујеш ли... кашље!</p> <p>Ово се |
| добре ђаконије, одједном завеје на њега овај нарочити трпезариски тон, госту одједном нестаје о |
| укополажући Нићифора, опази случајно да овај нема ни појма о црквеним најпростијим питањима.{S} |
| дских, адвокатских и других трошкова за овај спор била је огромна.{S} Тако то иде лепо сваке го |
| ја га је лепо одњихала... да не оставља овај прости мирни живот, у коме је за сад само једна бр |
| ?! зачуди се дечко, не разумевајући шта овај тражи.</p> <p>Ноге су му се пресекле, жив је умро, |
| /p> <p>— Биће му неки лумп-камарат, кад овај иде у варош, шапуће Никола друговима.{S} То је, за |
| је зрно код другог нејачег; кад настаде овај свињски метеж, Љубомир се замисли...</p> <p>»Зашто |
| је срећан; а ја?!...</p> <p>И нашто оде овај живот?...{S} Куд пролетеше толике године?...{S} Шт |
| гибајући главу пред дошљаком, као да је овај какав јеромонах, али видите сами...</p> <pb n="79" |
| леда пажљиво, као да ће рећи: »Да ли је овај луд, или се само прави?« па му, без предомишљања о |
| е Светозар походи.</p> <p>— Каки вам је овај, што ћу га ја слушати...{S} Максим? запита Љубомир |
| Гле, како се овде бурно живи, и како је овај живот сасвим друкчији!...{S} И овде сваки зна шта |
| дне ове шуме по Маљену, бесмислен му је овај живот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој |
| он то чинио ради игумана, јер зна да се овај »курјак« не вара лако.{S} Пред њим се он само начи |
| није се одвајао од Леонтија, док год се овај бавио код куће.{S} Он га најбоље обавести о свима |
| носећи га на једном рамену, на које се овај беше тешко наслонио.</p> <p>— Кажем ја тебе: немој |
| днесу и опет се подупре и гледа како се овај под од цигаља (он не зна да је то под од цигаља) п |
| дође нам родбина или тако...{S} Сад ће овај бити твој, <pb n="83" /> показа му Велимир постељу |
| олину: шта се то збива?... шта оно рече овај до мене?...</p> <p>Никола пребледео, глава му се н |
| , а ово тајанствено-слатко светлуцање и овај поглед на немо осветљено покривало, што се спустил |
| од изненађења...{S} Мислили су да ће и овај лепи празнични дан проћи досадно, тешко, јер отац |
| ла хм... па није за овако велику кућу и овај посао.</p> <p>После овога тетку испратише из манас |
| шљивим погледом.</p> <p>Љубомира увреди овај тон разговора.{S} Он се хтеде уздржати и прећутати |
| ји нигда нису видели града, гледаху они овај <pb n="179" /> други, господски народ у новим му, |
| је чуђење.</p> <p>— Ја што ћу? одговори овај и стаде везивати јарца ликом.</p> <p>Чобаница га с |
| ад га веома занима како ли ће изгледати овај груби луб, кад се покрије меким лепим кашмиром.{S} |
| има на шта лећи.{S} Младић хтеде одбити овај раскош, али се сети владичина савета: да не претер |
| души.{S} Да ли ће још икад прекорачити овај значајни праг, преко кога се улази у науку?...</p> |
| ита он Светозара, после дуга чекања док овај сврши читање предмета.{S} Али није погодио време, |
| стаде их превртати и пипати.{S} А у том овај — Веља — донесе сир и метну на астал.{S} Професор |
| помисли у себи: »Боже... како је диван овај Арсеније!...{S} И сви... сви су ми као браћа!{S} Е |
| } А он је тако рад другом животу... јер овај убија, ништи...{S} И рад би дахнути слободно, пуни |
| .. онда... онда побегнем право овамо, у овај тамни подрум, куд не допире та чаробна светлост... |
| е.{S} У десетој години отац га доведе у овај манастир, чувеном старцу, игуману Лазару, који се |
| довољства, Љубомир лагано увлачи врат у овај »лаки јарам«, и осећа да се враћа све исто, како ј |
| расплинули, ужагрили очима и остављају овај сувопарни разговор.{S} Вуку их мисли, овако угреја |
| — Чији си ти мали? запита дечка, кад му овај, скидањем капе, сврну пажњу на себе.</p> <p>Љубоми |
| овор са Велимиром о циљу живота, кад му овај стидљиво наговести очекивање подмлатка...{S} И зло |
| b n="47" /> <p>— Добро, узми, одобри му овај, само да га остави на миру.</p> <p>Љубомир брзо ус |
| е тек отац Леонтије разумео шта је њему овај манастир, сад је схватио значај »пострига«, као је |
| pb n="80" /> <p>— Ех, ми... шта ми! <hi>Овај</hi> ће показати игуману, чекни само, узвикну Вели |
| страшно, одјурише из манастира.</p> <p>Овај поступак дућанџија доли још више уља у распаљени б |
| изгледа смешна на дечјем лицу.</p> <p>»Овај ће у свеце!« рече један дечко са подсмехом.{S} Мно |
| е кренути на пут одмах, али га задржава овака ноћ...{S} Преко неба прелети једна падалица.{S} О |
| ћелији, Леонтије се стаде прибирати.{S} Овакав дочек изненадио би свакога, а њега је сасвим пом |
| змишљању...</p> <p>Ах, како му се допао овакав живот!...{S} То је <hi>оно право</hi>, за чим га |
| апред су уживали, кад је долазио ред на овакве куће.{S} После освећене водице, попију се неколи |
| .{S} Глад је већ иначе знао трпети, али овакву глад, која иде упоредо са умором, није никад осе |
| ролеће, кад дође у манастир, ако затече оваке незналице, с места изјурити...{S} Зато се јадни о |
| , са којом је до сада од шале истеривао оваке нападе.{S} Сутрадан, зором, привика спремном кочи |
| ствара и у његовој души тајну жудњу за оваким животом...{S} Загледа се, а пред њим се све тако |
| вати оном леном дремежу, што наступа на оваким припекама...{S} Тако прође пола часа.{S} Најзад |
| одговори он одлучно.</p> <p>Изненађена оваким одговором, Јованка се скоро наже на њега, и гурн |
| место, па да видиш!«...</p> <p>Охрабрен оваким мислима, Љубомир изиђе из свог заклона и пође за |
| а веће радости, но проводити дане у <hi>оваким</hi> приликама.</p> <p>— Бог Господ, и јависја н |
| , изелицама... и он изређа још десетину оваких и горих епитета.</p> <p>— Пуна ми кућа готована, |
| је требало раније мислити, девојка сад, овако преплашена и изненађена, протури кроз главу, и, н |
| цензор велике гимназије!...{S} Али сад, овако занесен, претрпан грубим и тешким сеоским послови |
| !...{S} Боји се да нам се семе не утре, овако красним готованима, изелицама... и он изређа још |
| ј сувопарни разговор.{S} Вуку их мисли, овако угрејане, на другу страну, и разговор полако прел |
| д уклонити, било би му сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ спрема за разговор, па се дом |
| та чаробна светлост...{S} И седим, ет’ овако, док не зађе сунце, или док... хм ..</p> <p>— Ти |
| рчао и трчао докле га ноге носе...{S} А овако само подскочи од земље, као да га електрична стру |
| љавој марамици, или тако нечему...{S} А овако : дечко као и они... па се упреподобио...{S} Чудн |
| навале осећања...</p> <p>Одлучио је да овако проведе целу ноћ; кад се воштаница угаси, он ће у |
| сам се навикао.{S} И да ми је некако да овако остане једнако...</p> <p>— Па како... причај ми!{ |
| то се и она оболестила хм... па није за овако велику кућу и овај посао.</p> <p>После овога тетк |
| де у механу да одигра једног џандара на овако расположење, док му се побратим-игуман одљути, а |
| ли се Сава сваке године по два-три пута овако присећао и чинио ово што сад чини.</p> <p>Игуман |
| е рођена само да сања и да трепери пред овако лепим појавама природним...</p> <p>Дечко подиже г |
| ли кад погледам низа се, кад видим себе овако црна и несрећна... црњана, како ти рече мало пре. |
| веће славе и радости, до да остане све овако како је, док год он не изучи све школе.{S} Сад се |
| е мрдну испред очију!...{S} Мало јој је овако лепе зелене траве и хладовине, него хоће кукуруза |
| > <pb n="225" /> <p>Леонтију сад, после овако љубазна и невиђена у манастиру дочека, не беше ни |
| b n="102" /> томе, шта ће настати после овако побожне јутрење: оне сцене у кухињи чине му се ка |
| ..{S} Какав ли је то црн живот, који се овако проклиње!{S} У исто време он беше на чисто с мишљ |
| рише за њима, а ђаци и момци, видећи се овако усамљени на ударцу игуманова страшна погледа, кли |
| е на поље, а Љубомир, не знајући шта ће овако сам, пође и он за њима.</p> <p>Тетка им у кухињи |
| свом млађаном душом.{S} Што ће да живи овако и да се злопати, као сви његови Васићи?{S} Ено их |
| неки пут у себи помисли: »Да ли су били овако срећни Антоније и Макарије?...{S} Зацело нису!«.. |
| знаш кога ћеш пре послушати...{S} А ми овако сложно, лепо, па...</p> <p>— Јест, јест... треба. |
| ти мене: је ли ово велики грех, што ми овако живимо, а онај тамо сам са децом?...{S} Људи гово |
| од главу.{S} Сад се није могла почињати овако озбиљна ствар: треба сачекати какав већи празник, |
| одавде...{S} Хтео би дуго, дуго седети овако у самоћи, уз пуцкарање веселе ватре, са својом др |
| Морала је трипут, у размацима, поновити овако звоњење, док се Велимир појави.{S} Беше се јако з |
| S} Њему све изгледа, да је Никола морао овако проћи, јер је дошла његова „чреда“.{S} Видео је д |
| у незнаној даљини?...{S} Да ли је тамо овако миран тих живот, да ли га тамо свагда чека готово |
| , па су волели провести који тренутак у овако усамљеном тихом разговору.</p> <p>— Брате... нека |
| том главом, ђаволаста Јованка.</p> <p>У овако светлим тренуцима Леонтије сиђе у подрум, који је |
| ного, рекне у себи: »Овако ћу и ја, баш овако исто«...{S} И опет је настављао прекинути посао.< |
| ћ у пола посветио, он стоји уз њу и <hi>овако</hi> јој говори!{S} Она безразложна, урођена женс |
| ..{S} Хе-хе... месечари се зову!</p> <p>Овако дугачак игуманов монолог запрепасти калуђере.{S} |
| ају стоку, па опет нема хлеба...</p> <p>Овако премишља гладни путник, а јабуке чине своје.{S} С |
| а се слатком, заносном сањању...</p> <p>Овако је ишло све, док не наиђе на »<title>Житије препо |
| , не размишљајући много, рекне у себи: »Овако ћу и ја, баш овако исто«...{S} И опет је наставља |
| ове занимљиве књиге.{S} То је било, код овакових људи, где је он становао, лако удесити.{S} Рад |
| литвених места«.{S} И кад човек улази у овакову одају, после испијених неколико чаша шљивовице, |
| ом светом тајанственошћу, коју је, исту овакову, у својим сновима гледао.</p> <p>То је, дакле, |
| они су очекивали много бољу гозбу, а од оваког ручка само им се усне иронично и пакосно скупљај |
| пеленгирице?{S} Мора да није имала више оваког сукна«...{S} Било их је у чистим и белим као сне |
| к он сврши, а није ред јести или пити у овакој прилици.</p> <p>Господин поче лагано, изнајпре з |
| м парохијама разиђу се сви калуђери, са оваком истом пратњом.</p> <pb n="210" /> <p>Село, обаве |
| ела и опет погледа око себе...</p> <p>— Оваку згоду није имао Антоније, рече он у себи.{S} Тамо |
| а опрему, али се изненади кад је угледа оваку.{S} Дошла му некако друкчија, сасвим друкчија... |
| рмља он у себи, — кад ће ти <hi>он</hi> овамо доћи!{S} Само ме плаши!...{S} Онога туњавца треба |
| ће ми јавити!{S} Имаш своју кућу!...{S} Овамо!... и Леонтије увуче свога друга у собу, посади г |
| н је почео живети као свети Антоније, а овамо га зову да привређује кући, која га храни, јер и |
| а.{S} И тако — ништа није ни било!{S} А овамо опет Максим помиње чреду !{S} Чудновато !...</p> |
| ече, па онај господин на ручку!...{S} А овамо страшна заклетва, и правила, и углед на толике ис |
| гриземо заједно...</p> <p>»Он мисли ја овамо нешто једем !...{S} Да се бега!...{S} Ето зла!«.. |
| м... госта.</p> <pb n="76" /> <p>—Улази овамо, шапну Велимир кроз прозорче преплашеном Љубомиру |
| го жалила, да је жива.{S} Чули су да си овамо отишо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако га вид |
| } Леонтије, још ђаком, волео је пратити овамо кога калуђера у послу му.{S} Опомињаше га ово пла |
| сад тек дође му на памет зашто је дошао овамо.{S} Одједном га обузе исто оно осећање, кад је на |
| мало пре... онда... онда побегнем право овамо, у овај тамни подрум, куд не допире та чаробна св |
| па их чувај сам.</p> <p>— Доведи папоњу овамо, да га вежемо, одговори он и подиже главу, гледај |
| о...</p> <pb n="64" /> <p>— А кад дођох овамо и кад одоше сви наши на границу, почех опет мисли |
| ширетски баци око на доксат, — и ако је ован!</p> <pb n="225" /> <p>Леонтију сад, после овако љ |
| о међу калуђерима стоји огроман, угојен ован, са дебелим, вештачки у вис управљеним роговима, и |
| </p> <p>— Знам...{S} И оно мало говеди, оваца, дрва...{S} Али ти то знаш.</p> <pb n="139" /> <p |
| и двоје деце, да је, већ четири године, овде у манастиру »код господина и тако... рачуња се као |
| ом.{S} Оно што је било обично са Миром, овде му се чинило недостижно; управо он није на то ника |
| еба са нама лепо... као браћа.{S} Знаш, овде су сви од нас старији, и сваког мораш послушати, ш |
| апевати.</p> <p>»Овде је прави живот... овде се може живети као ’но што вели Христос: да остави |
| тако сниска, стара, и тако обична...{S} Овде се некад побадао вито...{S} Како му се велико чини |
| посао.</p> <p>— Баш си и ти неки...{S} Овде се тетки омаче такав придевак, какав се ретко чује |
| .{S} Здрав си!</p> <p>Љубомир ућута.{S} Овде, ради другарске слоге, морају се обрнути уши од не |
| конце фула, опаране са старе чарапе.{S} Овде ће моћи, само да прострем чаршав...{S} Дијете!... |
| ј ти твоје травуљине... тамо у школи, а овде се само пије.</p> <p>Опет куцнуше чаше, отпева се |
| а мека срца, склона маштању...</p> <p>А овде је пропаст, зло... страшно зло...{S} Шта га само ч |
| ш, несрећниче! викну сељак, опазивши да овде нису чиста посла и приђе му ближе.{S} Љубомир се ј |
| ш одмах са мном.</p> <p>— Како...{S} Ја овде морам живети до смрти, не смем излазити.{S} Прочит |
| та хоће ови од мене, и шта ово радим ја овде?!«... запита се он одједном, пошто прочита писмо, |
| устати пре свију, пре самих момака, па овде под звонару.</p> <p>— Лако ћу ја то, рече Љубомир. |
| мали као они...{S} Шта ће ова туђа деца овде!...{S} Ко се усуди заузети <hi>његово</hi> место и |
| ије могуће да су то они исти што се сад овде у кухињи смејаше, свађаше!...{S} Зар онај бледи, п |
| ав необичан разговор...</p> <p>— Од куд овде женске? чуди се он у сну, и све више осећа онај пр |
| доста.{S} Чак му се чинило да му је све овде, у овој кући, по вољи, али из дубине душе говораше |
| дном у главу, и он одмах осети, како је овде све <pb n="192" /> тако страшно, тако ужасно...{S} |
| да га не опазе, саопшти да Ђока остаје овде.{S} Старац се уплаши: како ће сам одвући кола — кљ |
| вно, просто!...{S} И ово његово бављење овде зашто је, ради чега?... запита се, и обузе га гроз |
| Соломунова пјесма над пјесмама, вели се овде«.{S} И он се стаде сећати шта зна о Соломуну: »Сол |
| веселим стварима...</p> <p>Гле, како се овде бурно живи, и како је овај живот сасвим друкчији!. |
| ...</p> <p>»Куку, јадо!...{S} И он хоће овде код мене...{S} А ја?«...</p> <p>— И ’нако... да ст |
| је овај живот сасвим друкчији!...{S} И овде сваки зна шта хоће, и нико не размишља много о жив |
| људи и чују се друга имена...</p> <p>И овде нестаје оног старог, на који је он добро навикнуо, |
| ачуна да је већ прошао месец како служи овде.{S} Чудио се што никога нема из његова краја, да п |
| гласом проговори:</p> <p>— Није ни мени овде место, где људе...</p> <p>— Седи, човече! гракнуше |
| ви пут увиђа, да не зна сам шта то чини овде.</p> <p>Тамна, тешка, валовита туга, као плаховит |
| > <p>— Шта ћеш ту, бре...{S} Од куд чак овде?</p> <p>— Ет’ идем... одговори он, зверајући око с |
| а.{S} Онда иди па кажи Васи да га чекам овде.</p> <p>— А, ти си то! рече Љубомир ослобођен, сет |
| мрти, не смем излазити.{S} Прочитао сам овде и завет — заклео сам се на то Богу...{S} И... и Бо |
| ану:</p> <p>— Пријатељу, ја нисам дошао овде, да гледам твоје... твоје .. он се заплете, не нал |
| тебе, Вуја и Свеја закопамо, онда ћемо овде ми господарити тако, као ви сад«...</p> <p>А Маљен |
| врам хтео заклати Исака...{S} Од куд то овде?«</p> <p>Врати се очима и стаде читати целу »главу |
| лего.{S} Тамо ми је то и почело, а већ овде једнако, сваку ноћ...</p> <p>— Па је ли све мислиш |
| и њу, ја.</p> <p>— У које време?</p> <p>Овде се мора поменути, да често поновљени непријатни до |
| отов је из свег гласа запевати.</p> <p>»Овде је прави живот... овде се може живети као ’но што |
| е, али ми је термин за наплату, рецимо, ове године.</p> <p>— Врло добро, врло добро!...</p> <p> |
| тати у растресеној глави му.</p> <p>Ах, ове тешке, мучне, па ипак примамљиве мисли, море га цел |
| уста отворити ни помаћи се с места.{S} Ове изненадне речи тако му приковаше пажњу, да није ни |
| рдошћу рачунао: колико ће имати учитеља ове године.{S} Сео је у последњу клупу, међу другове од |
| каква слободна девојчура, навикнута на ове послове.{S} Једна удовица му увезала у мараму и пис |
| осничким животом, Љубомир се препаде на ове речи.{S} Он погледа бојажљиво оца Саву и хтеде нешт |
| му се утврди мисао: да ни игуман не зна ове ствари.{S} Првим одговором учинио је пробу, па осло |
| д јутрос, не знајући још како да сматра ове људе: да ли као свете, или онако како се они сами с |
| мљи и дохвати челом хладни под...{S} Та ове су му молитвене речи најбољи одговор на данашњу сум |
| гуман љути, видели смо; а плаши се због ове напомене о Љубомиру.{S} Пре дваестину дана он је, х |
| играни талас бесна поводња, и он, услед ове хуке, више ништа не чује и не види, до необична, ис |
| аше само како би се могао извући испред ове ненадне саблазни.{S} Он се подиже и, онако испод оч |
| плаших жестоко.{S} А било ме страх и од ове пустиње... све немо!...</p> <p>— Зар се ти бојиш но |
| и необичну тугу и слатко задовољство од ове сложно испеване <pb n="199" /> молитве и од свега ш |
| . тако нешто...</p> <pb n="50" /> <p>Од ове службе Љубомир стаде још брижљивије читати <title>С |
| планински ланац; не повуче јаче у себе ове мирисне борове хладовине, која га је запајала и јач |
| постаје тужно и благо, као што су благе ове речи...{S} И у грлу га све јаче задављује, и усне м |
| истати?...</p> <p>— Бацићу им пред ноге ове рите, па ми после не треба ничији пристанак...{S} Ј |
| хап... на чреду.</p> <p>Љубомиру долазе ове ствари све замршеније и чудноватије.{S} До сад је м |
| тати: »А шта ћемо сад?«...{S} До сад је ове куће издржавао народ, а сад се исцрпе тај извор.{S} |
| ег живота.{S} Не.{S} Он се уплашио саме ове изненадне појаве, самог факта: да ће он, који шесна |
| и слађе дише.{S} Обичне су му и досадне ове шуме по Маљену, бесмислен му је овај живот уз стоку |
| , треће вече остајати времена за читање ове занимљиве књиге.{S} То је било, код овакових људи, |
| ратког времена и Љубомир и жена дознаше ове, што су хтели једно о другом <pb n="68" /> знати.{S |
| , старајући се збиљски, да сваки оде из ове куће задовољан, пресићен свима понудама, којима ман |
| провођењу и уживању свога сељака.{S} И ове приче и даље посматрање ових догађаја унеше у његов |
| сећа да његово срце све више привлаче и ове молитве, и ово тамно здање и ова тиха побожност, шт |
| т хиљада динара манастирског новца ради ове поточаре.{S} Новац се потрошио, а воденица се није |
| ђе братија.{S} Отац Арсеније, као редни ове недеље, започе јутрење...{S} Разлеже се оно дугачко |
| хову изгледу и оделу, да су то домаћини ове куће.{S} Човек беше снизак, широких леђа, добро уго |
| кажем ти: остави ти ово, не разумеш ти ове ствари...{S} А ја ћу ти донети, ако хоћеш да читаш, |
| оше одмах, јер не беху достојни слушати ове ствари.{S} И такав је ред...</p> <p>Калуђери и ђаци |
| ..</p> <p>Докле, ах, докле ће се трпети ове муке, ова неизвесност?!...{S} Где је истина?{S} У ч |
| т па, и ако је већ неколико пута гледао ове исте призоре, сад му све дође као ново, као да ово |
| од користи!{S} И после тога, не морамо ове холбе делити на троје, него опет на пола, као и до |
| е времена, преврће Љубомир лист по лист ове необичне књиге, а уз образе му вазда појури некаква |
| велике гимназије«.</p> <p>...{S}Гледа у ове неме и страховите, за њега, зидине, како се дижу ве |
| капетанове потере.{S} Сад, кад уђе међу ове бескрајне гомиле кућа, кад пође кривим непознатим у |
| ни.</p> <p>— Чекај, бре, Максиме: видиш ове ђаволе, одговара му тетка и осврће се око шпорета, |
| ијама и, онако уз реч, како јој је кућа овештала, мора се дизати друга... не треба много новаца |
| :</p> <p>— Добро си шиљао, добро!...{S} Ови други нису толико добивали.{S} А има ли чарапа, пеш |
| слиш, неко је луд да храни готована.{S} Ови калуђери да се посатиру радећи, а он да дембелише.. |
| мотри.{S} Тако је било и с Максимом.{S} Ови диалози изишли су му на врх главе, и он је стао мал |
| но, сви имају неку невољицу...</p> <p>— Ови су сви подолазили да што искамче, рече му Вујо на с |
| х, па нити чу звона ни журбе момачке; а ови се и не сетише да га пробуде: сваки се бринуо само |
| неко од оних великих... оних, хм... па ови моји запевају, све се тресе...{S} Обешењаци Василиј |
| е више физичке могућности да се наставе ови чудни изливи душевна бола.{S} Он се занесе и занеми |
| свраке, како си леп!</p> <p>— А зар је ови Арсеније... хап!... лепши од мене?</p> <p>— Ко и ти |
| Па док сташе време за школу, примио ме ови, реци, добри човек да ме прихрани, а и ја њега, рец |
| морају заклати бар два брава, одмах се ови »обични гости« нађу у близини и, хтео не хтео, мора |
| ма говорио.</p> <p>— А ’нако... није те ови газда никако доводио у срез, код нас? упита пандур, |
| н је предлог директору: »Да се преместе ови окачењаци изнад наших глава«...</p> <p>Првог школск |
| у сличном расположењу.</p> <p>»Шта хоће ови од мене, и шта ово радим ја овде?!«... запита се он |
| ачким панталонама.{S} Љубомира зачудише ови први, који су сви, махом, чисто одевени. »Што им то |
| а тако док не сване...{S} А Василијан и ови други не би.{S} Хе, <hi>друго</hi> су они!«...</p> |
| им црно, пусто, страховито!...</p> <p>И ови му пишу само због новаца, он то зна, иначе га се јо |
| светије...{S} Али, они су друго... сви ови младићи!{S} Јер гле, зар не изгледа он међу њима ка |
| и...</p> <pb n="79" /> <p>— Е што су ти ови Пречани! прекиде га Велимир, ухвативши га за обе ми |
| ити од света...</p> <p>— А живе ли тако ови твоји калуђери? прекиде га професор полушапатом.</p |
| ко пролећу поред његових мислених очију ови заносни догађаји, његова душа се све више отвара и |
| о знаш, није ово за тебе...{S} Чудни су ови свети књижевници: неки пут се и они прођаволе...</p |
| апита:</p> <p>— А шта ћу сад?...</p> <p>Ови незнатни послови у пећини, пореметише му досадање о |
| е и цео стас, као да је рада оценити га овим једним погледом.{S} Израз њена лица, после овога п |
| саживљује и нераздвојно спаја са свима овим чудима, да он већ јасно осећа, како сад није више |
| другим косама!...{S} Леонтије се хтеде овим подсетити на своје сањалачко гледање плава неба.</ |
| лако прелази на предмете, који су ближи овим младим срцима...</p> <p>Љубомир види да се чини го |
| учини срамотна.{S} Дуго је премишљао о овим незгодним речима, читао их по неколико пута и све |
| они посветише!...{S} И нигде не пише у овим житијама, да је коме била... како ’но рече: празна |
| нама, које се догодише у целом крају за ових седам, осам година.{S} Он му саопшти и за Милку, д |
| није; њему је само малко необично због ових Васиних напомена, које су све истините.{S} Али нек |
| а, онда закалуђери, биће зацело бољи од ових наших.</p> <p>— Знам, а како су Пахомије, Макарије |
| ...</p> <p>»Мора да је потказао неко од ових!...{S} Видео Светозара кад је писао«...</p> <p>Про |
| призивајући у себи све сотоне на главе ових безазорних, добро наоштрених за јело и пиће, гости |
| ељака.{S} И ове приче и даље посматрање ових догађаја унеше у његову чисту душу нека нова осећа |
| ад живо осећа, како му се, под утицајем ових утешних Спаситељевих речи, све мења пред очима... |
| ветитељски смисао трепери и вије се око ових воштаница, око листова који се брзо преврћу, око н |
| то му, провеја пред очима му при читању ових редака.{S} Он настави даље: »али анђео Господњи ви |
| n="261" /> му...{S} Али се то око брзо овлажи, и из њега закапаше вреле сузе...{S} Кроз помуће |
| одједном се развесели.{S} Најпре му се овлажише и засијаше крупне, црне очи, па се стаде смеши |
| .. глас му задрхта, очи се зацрвенеше и овлажише <pb n="10" /> — Е, моја Миро... <hi>никад</hi> |
| део литургије, па се осети заморен. »Е, ово се баш потеже јуначки!« као да говораше његово лице |
| на сја ангелски образ«...</p> <p>»Боже, ово је... ово је <hi>оно</hi>!... узвикује Љубомир, пре |
| ђера како сложно клањају пред игуманом, ово је било ’нако... као нека игра...{S} И они су људи. |
| стим погледом.</p> <p>— Подај му, Љубо, ово стакло са полице, па седи и ти да једеш, рече тетка |
| елски образ«...</p> <p>»Боже, ово је... ово је <hi>оно</hi>!... узвикује Љубомир, прекидајући ч |
| атворити врата.</p> <p>— Бар вечерас... ово вече... да се исповедим, да читам каноне...{S} Да с |
| туга му се још свија на души, али гле: ово је сад некаква друкчија, топлија, светлија, но јача |
| врши:</p> <p>— Оче игумане, кажем опет: ово дете пет дана није ништа окусило и донесено је мртв |
| S} Учинило му се сумњиво <pb n="122" /> ово игуманово прећуткивање, и мало по мало, у њему се у |
| а, није оно... знаш, оно како треба.{S} Ово је једно, а све треба друкчије!{S} Чини ми се, брат |
| кроз њега и он увуче врат у рамена.{S} Ово сад није онако, као кад се јакао са Миром и Милком. |
| и му некако сасвим покорне, поштене.{S} Ово ће бити некако ваљано момче као поручено за мене, с |
| ад лепа светлост улази кроз прозоре.{S} Ово је онако, као да греје сунце, али сунца нема нигде, |
| понесем собом, па ћемо ти одобрити.{S} Ово је, за твоје управе, чини ми се, трећи пут?</p> <p> |
| о епархији, из манастира у манастир.{S} Ово га путовање толико збуни, и помете му и иначе нејас |
| искашља се он и отеже последњи глас.{S} Ово је Свето Писмо... ту ти је сва наша вера и наука Хр |
| ија и тапкајући га по плећима.</p> <p>— Ово, роде, узвикну Арсеније новим јасним гласом: да се |
| а светлост преко чиста обрађена поља, а ово тајанствено-слатко светлуцање и овај поглед на немо |
| .{S} Тамо је, кажу, каменита равница, а ово — гледај!...{S} Знао је наш св. Сава шта ће изабрат |
| боли стомак, бар не може ништа јести, а ово... мастан камен би прогутало и самлело!...{S} Видиш |
| у њему још по мало зна за Бога...{S} А ово куд прође... страх га поновити у памети све оно, шт |
| неки друкчији људи, и сав народ...{S} А ово ти је код нас друго...{S} Море, кажем ти: видећеш!< |
| о нека игра...{S} И они су људи...{S} А ово је баш оно право!«...</p> <p>— Точи! викну игуман, |
| но: долазио ил’ не долазио у срез.{S} А ово он пита тек ’нако... из радозналости.</p> <p>— Јок, |
| онима, који су Богу веома омиљели.{S} А ово је ’нако, нека казна«...</p> <pb n="131" /> <p>Једн |
| мучили!?...{S} Нису, зацело нису.{S} А ово са мном јуче, то је онако...{S} Само док ја нађем м |
| , који као да говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије...{S} И сам отац Сава искрено |
| га калуђера у послу му.{S} Опомињаше га ово планинско место на његов Маљен...{S} Густа, зелена, |
| госте... и калуђери се чисто плаше, да ово није само сан?...{S} Обилазе око столова, згледају |
| изоре, сад му све дође као ново, као да ово први пут гледа...{S} Не осети ни кад игуман пројури |
| бро...{S} Али шта је ово сад?!...{S} За ово нема никакве друге навике ни упутства, сем онога шт |
| азах...{S} Тако ми нешто било дошло, ка ово сад... па се предомислих...</p> <p>Уплашен, пренера |
| а!</p> <p>— Ала везе, сињу ли му!... ка ово моје коло! завршује воденичар.</p> <pb n="158" /> < |
| сведе сав хаос од ноћног размишљања на ово: »Треба живети — како сам се Богу заклео.{S} Ако не |
| је весело, држећи да му друг не може на ово ништа одговорити.</p> <p>— То не знам.{S} Зацело су |
| и члан зазире од другова.{S} Аха!... па ово је нешто страшно!...{S} Шта се ово приближује?...{S |
| капке испод надвијених веђа и посматра ово пуначко, једро лице, по коме се виђаху подигнуте бл |
| о весело-свечано...</p> <p>»А-а!... шта ово би ?!«... буди се одједном из заноса срећни младоже |
| n="42" /> <p>»Цензор... ја?!...{S} Шта ово свањује...{S} Шта је ово лепо око мене!...{S} А све |
| се замисли...</p> <p>»Зашто?...{S} Шта ово би?«... питаше се у мислима, чудећи се целом овом и |
| њу.</p> <p>»Шта хоће ови од мене, и шта ово радим ја овде?!«... запита се он одједном, пошто пр |
| главом под тешком књигом, помисли: »Шта ово он?...{S} Ко је то Леонтије?...{S} Јест, знам ко је |
| </p> <p>»Ала је оседео !... гле, од куд ово!...{S} И какав је ово нов старачки глас, са шушкање |
| се љутиш, молим те — мислио сам, да све ово што се ради по манастирима, није оно... знаш, оно к |
| нашао, као што и житија веле, да је све ово друго таштина, ништавило: и свет, и школа, и господ |
| и то сија сунце од истине... или је све ово сан?«... помисли Љубомир и напреже се да задржи суз |
| сам га баш био позвао, да му кажем све ово, што теби казах...{S} Тако ми нешто било дошло, ка |
| ов господин.</p> <p>— Господине, шта је ово?...{S} Да видите... некако друкчије...</p> <p>— Ама |
| ја?!...{S} Шта ово свањује...{S} Шта је ово лепо око мене!...{S} А сведочанство!... не знају«.. |
| но, згурено, чудновато.</p> <p>— Шта је ово? рече она гласно, пришавши клупи и разгледајући уви |
| е увек нађе ко им да хлеба.{S} А шта је ово!...{S} Истина, он бега или се крије, чим опази чове |
| његових ужасних грехова...{S} Па шта је ово, шта оно беше малопре?!...{S} Сотона... лукави сото |
| : »Шта је ово?...{S} Гле, одиста шта је ово?«...</p> <p>Ово ће житије научити на памет, тако је |
| S} И све је ишло добро...{S} Али шта је ово сад?!...{S} За ово нема никакве друге навике ни упу |
| екакво велико зло...</p> <p>»Али шта је ово?...{S} Откуд!«... и он напреже памћење...{S} Некакв |
| ђер. <pb n="228" /> А ја не знам шта је ово било до сад, и коме је све то требало...{S} Да ли с |
| и бреме је моје лако«...</p> <p>Шта је ово сад?!...{S} Не разлази се она црна тамнина, што га |
| у уласку испод звонаре...</p> <p>Шта је ово... у дворишту сви калуђери?{S} Гле, и отац Сава сто |
| едаред запрепашћено отвори очи. »Шта је ово?...{S} Где сам ја?!«... запита се преплашен монах, |
| о блуди очима и пита се у чуду: »Шта је ово?...{S} Гле, одиста шта је ово?«...</p> <p>Ово ће жи |
| у тога хваљеног света...</p> <p>»Шта је ово?...{S} Колико се само данас намучио и настраховао.. |
| чије... није као до сад.</p> <p>»Шта је ово!...{S} Куд идем ја?...{S} Је ли то баш <hi>оно</hi> |
| !... гле, од куд ово!...{S} И какав је ово нов старачки глас, са шушкањем и промуклим крештање |
| аљена.{S} А сад је друго... друкчије је ово...</p> <p>— Како, Љубо?</p> <p>— Сад ме је страх... |
| и с њом.</p> <pb n="18" /> <p>— Које је ово село? промрмља он, подижући само до пола очне капке |
| ашљиве, вижљасте очице говоре: »Наше је ово огњиште!...{S} И кад тебе, Вуја и Свеја закопамо, о |
| д почетка.{S} Допаде му се.{S} Лепше је ово написано, него што им је учитељ причао.{S} Али при |
| аред, разгледајући књиге.{S} Кака ти је ово?...</p> <p>— Прочитај.{S} Видиш да пише: <title>Све |
| тано сакривеним очима.</p> <p>»Какво је ово чудо !{S} Гледа као да се моли Богу...{S} Очи му не |
| тегну дугачке комаде платна.{S} Само је ово много шире.{S} Он стоји дуго, гледа у ту необичну п |
| ногу, докле могаше ући у воду. »Опет је ово мањи грех, него да га удавим!« рече у себи и настав |
| ратио из села, тада је разумео да му је ово место незгодно и тешко, да се ту не може <pb n="36" |
| . залудан !...{S} Него гледам шта му је ово: до сад све беше ’нако...</p> <pb n="51" /> <p>— Хм |
| себи, а гласно рече:{S} Него знаш, није ово за тебе...{S} Чудни су ови свети књижевници: неки п |
| ујам, па се нешто замислио..{S} Ђавоље ово време !...{S} Кад пред самим мојим носом — човек!{S |
| квашеним перјем.{S} У шуми тајац: умире ово огромно, густо, зеленожуто чудовиште, загушило се, |
| . па ово је нешто страшно!...{S} Шта се ово приближује?...{S} Ево свакоме цела хиљада цекина!.. |
| скоро цела година.{S} А сад... какав се ово сад олуј спрема!{S} И дође изненада, кад нико није |
| па онако... после стара вина, да грдите ово легло...</p> <p>— У вину је истина! викну онај проф |
| ка.{S} Мило му што сами гости затражише ово неколико боца, које ће му спасти читаво крдо стоке, |
| срце све више привлаче и ове молитве, и ово тамно здање и ова тиха побожност, што се рађа на ов |
| би прогутало и самлело!...{S} Видиш, и ово не ваља што ми Теофило пише за квасију и слатку пап |
| е то себично, ништавно, просто!...{S} И ово његово бављење овде зашто је, ради чега?... запита |
| .. </p> <p>Љубомир не саслуша све.{S} И ово, што је чуо, удари га по срцу горе, него белавчина |
| ка... повлачи се девојче стидљиво.{S} И ово је доста.{S} Сад знамо да сам ја јача, рече она вес |
| поштени и побожни«, мисли он идући. »И ово им је дете ваљано; ваљад’ није ништа украло или 'на |
| у и спреми се да, онако ђачки, поздрави ово двоје, досећајући се по њихову изгледу и оделу, да |
| београдске гимназије...{S} Боже, је ли ово истина или сан!..., Ја, Љубомир Васић, гимна... как |
| то сад...{S} Него, кажи ти мене: је ли ово велики грех, што ми овако живимо, а онај тамо сам с |
| рате.{S} Зато се и питам једнако: је ли ово Сава или неко други.</p> <p>Опет настаде ћутање.{S} |
| о уз сама његова колена.</p> <p>— Је ли ово тај...{S} Љубомир? запита, смешећи се, Видина друга |
| о је то?...{S} Викали су на Николу, али ово није његов глас...{S} То неког даве... видиш како ј |
| су толики испосници савладали, умртвили ово слабо, подложно трулежу, ништавило?{S} Та нису зар |
| ре?...</p> <p>Леонтија изненади и збуни ово питање.{S} Он је мислио, да је владичино писмо од т |
| је светац.{S} Него кажем ти: остави ти ово, не разумеш ти ове ствари...{S} А ја ћу ти донети, |
| е ништа, знајући само да мора напустити ово омиљено место, приђе к малом престочићу, клекну и с |
| а« ко му први помену да га прими (чувши ово, тетка га, не излазећи из кухиње, залепи масним одг |
| па побеже у кухињу.{S} Љубомир се, чим ово угледа, поврати, дође к себи и уплаши се, ни сам не |
| било исписано »воздержаније«, те игуман ово правило никад није могао прочитати, док су она друг |
| ... причај ми!{S} Је ли боље тако, него ово што ми радимо?</p> <pb n="227" /> <p>— Хе, је ли бо |
| ас поклана и печена.{S} Да је сам изнео ово вино, сутра би се сви на њега љутили.</p> <p>Оба пр |
| по два-три пута овако присећао и чинио ово што сад чини.</p> <p>Игуман уђе у трпезарију, сви п |
| дечко.{S} Леонтије добро познаје свако ово лице, али му се сад цела група учини тако непозната |
| жи пут, размишљајући, шта ли је нагнало ово добро и мирно дете да бега од куће. »Васићи су сви |
| сад... свеједно, нека говори...{S} Само ово што ’вако игра«... лете му нејасне мисли у глави, а |
| <p>— Је ли то светац, господине,... што ово пише ?</p> <p>— Хм... светац!... »Од куд ћу му, вра |
| протом, што изговори о свету, па данас ово са тетком, па Велимир оно вече, па онај господин на |
| ви, те својим злослутим писком оживљују ово суморно и тајанствено место.{S} На средини крша зја |
| љавим, страшним, љутим очима, шта ће му ово уплашено »дериште« рећи.</p> <pb n="157" /> <p>— Мо |
| обожно, калуђери.</p> <p>Боже, какви су ово људи !...{S} Није могуће да су то они исти што се с |
| но извршим његову заповест?...{S} Ја ћу ово друго.</p> <pb n="204" /> <p>— Е, а заборавио си он |
| , и он, гледајући несвесно, блесаво још ово неколико људи, повика им:</p> <p>— Лонцолизи!{S} Ма |
| олино место... сав његов посао !</p> <p>Ово је значило да Љубомир предузме сав посао, који је д |
| ржа:</p> <p>— Чујеш ли... кашље!</p> <p>Ово се односило на игумана, који је могао чути њихов см |
| .{S} Гле, одиста шта је ово?«...</p> <p>Ово ће житије научити на памет, тако је одмах одлучно у |
| ош више опусти, изгуби се од страха... »Ово нема шале!...{S} Куд ћу сад?«...{S} Он отвори уста |
| а сањао.{S} И отуд се врати разочаран. »Ово су, брате, господа-калуђери! говораше он у себи.{S} |
| много променио...</p> <pb n="75" /> <p>»Ово до сад што је било у кухињи, мисли Љубомир, гледају |
| <p>Жена се трже од брза и ненадна скока овог бегунца, који испаде пред њу као из топа; али виде |
| она за Љубомиром, који готово побеже од овог саблажњивог обора.</p> <p>Дошавши у кухињу, Љубоми |
| прође пола часа.{S} Најзад се отрже од овог дремања, отвори књигу, стаде најпре разгледати ред |
| прстима у раме.</p> <p>Ђак се стресе од овог неочекиваног додира, који изазва у његовим нервима |
| степено дође к себи, али јој Љубомир од овог часа постаде као нешто друго, што не личи на човек |
| а није велика и дуготрајна. .</p> <p>Од овог срећног дана, кад се састаде са Светозарем, окрете |
| сад радио? прекиде га Љубомир, кога је овог тренутка више интересовало то питање, него догмати |
| из овога хладна, страшна мрака, да није овог светлог пламена, што му душу разгаљује...</p> <p>П |
| <p>Нови инок волео је трпети многе муке овог света, него сести уз игумана.{S} Он се збуњено, пр |
| са Максимом, а Максим — као велике муке овог света...{S} Али сад, ево, хоће баш од истине...</p |
| Чујеш, невоља је...{S} И то сад, после овог саборског решења о награди!{S} Овај твој... прота |
| .{S} Шта ти је?</p> <p>А Љубомир, после овог узвика, одједном засија очима а по лицу му се разл |
| узвишени и драгоцени, као што беху пре овог ненадног, чудног пламена, што одједном букну...{S} |
| ака за точкове.</p> <p>Нићифор, који се овог лета вратио из школе, носио се неком тешком оловно |
| мушкарац и мрдну рукама да се ослободи овог терета, који га стегао, па не да дисати.</p> <p>— |
| астиру, јер му се одмах учинило, да ван овог места нема живота, да за њега нема веће радости, н |
| х архимандрит скоро оставити.</p> <p>До овог часа браћа се нису ни интересовала »господиновом« |
| о, ципов гејачки!...{S} Све је то масло овог маторог угурсуза, да добије архимандритство".</p> |
| ..</p> <p>Чини му се кроз сан да је баш овог тренутка заспао, а у исто време осећа како га неко |
| умео јасно схватити, али се она тицала овога сјаја...</p> <p>Дечко је већ замишљао себе у тим |
| и само прелећу са професорових очију на овога чудног погуреног дечка у дугачком жутом капуту, с |
| али зна само да је <hi>друкчији</hi> од овога, да људи тамо постају срећни, виђени, и то је дос |
| одједном обузе трема, би му незгодно од овога доласка, и ако он није ништа имао са среском влаш |
| ним погледом.{S} Израз њена лица, после овога прегледа, гласио је: »Тс... није баш ствари, али |
| ву да се опет састави са женом, и после овога рађа се Макарије...{S} Али његова женидба, то је |
| велику кућу и овај посао.</p> <p>После овога тетку испратише из манастира, и она весело казива |
| ..</p> <p>А Леонтије?...{S} Он се и без овога намислио доста, па сад само представља себи, како |
| свој прилици, пред вече морао бежати из овога хладна, страшна мрака, да није овог светлог пламе |
| врати с новим налогом:</p> <p>— Одведи овога код Радојице, нек’ му помогне тамо у штали, рече |
| ру изгледа да су га спопале све болести овога света, и он се сам чуди, како може још да иде, је |
| прилазећи своме духовном оцу, осећајући овога тренутка према њему необичну нежност.</p> <p>— А- |
| растадоше, не поимајући још цео смисао овога поступка.</p> <p>— А хлеба!...{S} Шта ћеш јести, |
| промене у манастиру, док се не дође до овога стања, које затекосмо у њему.{S} Четрдесет је ско |
| ?{S} Како оно веле свети оци?...</p> <p>Овога се питања отац Сава најжешће бојао на испиту у Бо |
| е и велике планове, односно будућности »овога детета«, па му препоручује, да ослободи новог бра |
| а се то поправи.{S} Све мораш завести у овогодишњи дневник, па ћемо већ ту малу »неуредност« оп |
| де га игуман.{S} Кад треба што зарадити овој кући, онда њему све сева, а кад је за чанком, онда |
| } Чак му се чинило да му је све овде, у овој кући, по вољи, али из дубине душе говораше му друг |
| уман Сава.{S} И онако широк и плећат, у овој полутами, иза слабе шкиљаве воштанице, изгледаше к |
| ена Рудничанка бити као нека домаћица у овој кући, па стаде још више пазити на себе и обарати о |
| осније...{S} Љубомир осети да се гуши у овој туробној самоћи, нешто га притеже, не да му дисати |
| се неосетно — јер шта би радио човек у овој самоћи, — а у веселој глави млада намесника све жи |
| по свој прилици, игра са њеним другом у овој китњасто немој самоћи.</p> <p>— Ја реко’ ти заспо̑ |
| вино; не можеш ти да поднесеш све..{S} Оволика брука!{S} Оде човек пешке... још ако не нађе ко |
| оисповедну сврху... </p> <p>— А куд ћеш оволике калуђере?</p> <p>— Дао бих им све овчарске и ка |
| а се монаси уплашише, како ће подмирити оволики свет.{S} Арсеније и Василијан, а после и Нићифо |
| p> <p>— А шта ћете после, господине, са оволиким имањем, викну један грађанин, који не имађаше |
| ли : »Мученици Христови, да ли сте и ви оволико трпели !?«... </p> <p>Сутрадан дође Леонтију по |
| о...{S} Али знаш... кад избацим из собе оволицно парченце — Никола показа пола палца — догореле |
| нека пчелица прозуји над <pb n="258" /> овом усамљеном дивљином; по ливадама чупкају спржену тр |
| м расом, а двадесет и шест како управља овом значајном кућом.{S} Колико је воде протекло; колик |
| ње и ова тиха побожност, што се рађа на овом месту...{S} И најзад, он зна <hi>како</hi> треба ж |
| о, што нема никакве везе са храмом и са овом светом службом у њему...{S} И његови сељани посвађ |
| ожаца!...</p> <p>Леонтије се подаде сав овом изненадном, плаховитом поводњу, у који запливаше с |
| рапорац и мала звонца, да окитим рогове овом обешењаку!...{S} Ала, што се не сетих да ти поручи |
| га право у очи.</p> <p>Човек се зачуди овом новом погледу.{S} Малопре му изгледаше сумњив са с |
| .. питаше се у мислима, чудећи се целом овом изненадном догађају и не разумевајући га још ни ма |
| у њега.{S} Тако сте красни сви у целом овом разреду, да господа професори нису могли наћи ни ј |
| i> је оно«... узвикује занесен и очаран овом светом тајанственошћу, коју је, исту овакову, у св |
| говор, као да од њих тражи разјашњења о овом новом, непознатом му до сад учењу.{S} Али сва лица |
| исао; колико је ноћи провео маштајући о овом дану, кад ће се наћи у зидинама чудна, до сад непо |
| шно испи ракију и, угледавши Никифора у овом црном оделу, заустави очи на њему и гледаше га зач |
| манастир.</p> <p>Воденично питање је у овом манастиру старо и значајно.{S} Манастир је полагао |
| ...{S} Да ли ће пропасти, изгубити се у овом шареном свету, и умрети од глади међу каквим зидин |
| професори дођоше до уверења, да су се у овом разреду, сасвим случајно, састала тако немирна дец |
| ање Леонтијево: колико ће се забавити у овом послу.</p> <p>Монах погледа очајно у небо, уздахну |
| је страх да остане <pb n="16" /> сам у овом пустом, равном и непознатом пољу.{S} Како ли ће из |
| ?</p> <p>— Хм...{S} Надам се ја, синко, овоме колачу одавно.{S} Све је спремно, одговори Сава о |
| рецимо Велимиру и запита га«...{S} При овоме игуман одједном скочи и погледа око себе незадово |
| у читање...{S} Стајаше тамо написано о овоме преподобном, да се као »<hi>осмољетен</hi>... отв |
| бично гледа ђаке и незване госте.{S} По овоме погледу калуђери разумеше, да се тетка заузела за |
| преко рамена (како је чему време), вешт овоме послу, момак.{S} По манастирским парохијама разиђ |
| а сузе, које му полетеше из очију.{S} У овоме причању нађе он некакву сличност <pb n="46" /> са |
| све послове манастирског газдинства — у овоме се чак и одликовао, — и то је било довољно.{S} У |
| риказати милији, ближи...{S} И као да у овоме он опази нешто непријатно.{S} Поведе разговор са |
| као да отуд тражи помоћи и разјашњења у овоме заплетеном склопу црних мисли...{S} А из неба сам |
| /hi>?!...</p> <p>— А ви се не стидите у овоме... како ’но рекосте, леглу... да се добро напијет |
| е неке... <pb n="91" /> Зграбио сам је, ову холбу, још из бисага, а кад ми је дао кључ да је но |
| јала баш пред очима млађих калуђера.{S} Ову своју давнашњу опаску, саопштио је и Љубомиру, са н |
| их Логових кћери, ослободи се и погледа ову језичну цуру право у очи.</p> <p>— Тхе... нисам баш |
| ве речи, које му се учинише незгодне за ову свету књигу, а једна му се баш учини срамотна.{S} Д |
| своје: и они не остадоше без утицаја па ову меку, нежну и наивну душу.{S} После честог стајања |
| ђашњих година.{S} Сава напомену братији ову последњу околност.</p> <p>— Па... кад зарађујемо по |
| лете, не знајући како да почне излагати ову тугаљиву ствар...{S} Ви сви знате, настави он, осло |
| шљу: да му се не може душа смирити, док ову књигу не прочита.</p> <p>— Је л’ твоја ова књига'? |
| нагласком и с неким дивљим задовољством ову руску пословицу, коју је чуо или прочитао негде у Б |
| ш.</p> <p>И ако је сваког часа очекивао ову вест, и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако в |
| ри стране у наоколо склопило и опколило ову шарену, многобројну гомилу деце, дечака, младића ћо |
| ђерског живота.</p> <p>— Ко се облачи у ову црну расу, господо, тај се најстрашнијим заветима з |
| о сам се уморио од дуга пута, а запао у ову дубодолину, па мислим да сам залутао.</p> <p>После |
| као престо.</p> <p>Љубомир је улазио у ову пећину неколико пута, једном са Николом и Велимиром |
| Имамо и ми душу, зар није?...{S} А баш ову је донео игуман из Прњавора, од његове неке... <pb |
| о никога нема из његова краја, да прође овуда.{S} Пролазе разни путници, крче <pb n="27" /> кол |
| ичевој <pb n="8" /> њиви плинуле краве, овце па чак и козе...{S} Оне само газе и кидају...</p> |
| ни тајац при наступању јаке врућине.{S} Овце већ побегле са густе паше и још по мало тумарају п |
| ..</p> <p>»Ето, узвикује Љубомир: чувао овце и козе, ка и ја по Маљену, па постао владика, и гл |
| олике калуђере?</p> <p>— Дао бих им све овчарске и кабларске манастире, па нек’ се у оној дивљо |
| овати (само се боји да га опет не окупе овчарски керови, од којих је оно мало пре бегао) па се |
| ео једним малим, дежмекастим и рундавим овчарским штенетом.{S} Обеси о раме једну стару манасти |
| ог пише: „От дјетства своего пастух бје овчиј«...</p> <p>»Ето, узвикује Љубомир: чувао овце и к |
| } За архимандритом пошли, као навикнуте овчице на солило, окружни прота и три виша чиновника.{S |
| жао да се то може одмах наћи, чим човек огладни.{S} Та зар није слушао толико пута, како људи п |
| ада; једним скоком дојури до звонцета и огласи почетак обеда.{S} Он је први спазио кад је игума |
| остору.</p> <p>Архимандрит настави даље оглашавати, да се нови брат опасује силом истине; да се |
| ед мира...{S} И кад се изређаше сва ова оглашења, нови брат стаде, потпуно одевен, у калуђерско |
| ожност и скромност, која се вазда јасно огледала на лицу му.</p> <p>Последње године школовања п |
| тидне.{S} Леонтије иђаше као преко жива огња.{S} Онаких задиркивања није чуо ни међу људима.{S} |
| љеник гледа у зажарено светло треперење огња; и што више гледа како вреле жишке одсјајкују, сев |
| ве, вижљасте очице говоре: »Наше је ово огњиште!...{S} И кад тебе, Вуја и Свеја закопамо, онда |
| лашио да то није каква подвала, да њега оговоре код капетана..{S} Ко зна!{S} С великом лукавошћ |
| густим трњаком, кроз који се провлачила ограда.{S} Она често подизаше рукав очима, те отираше с |
| тог места; обилази га далеко, прокрхава ограде, њиве, само да не прође поред отровног места.</p |
| ах земље која се суши.{S} А тамо, изван ограде, озеленели воћњаци, па весело одсјајкују својим |
| неке многе а веома потребне привремене оградице од трња или облица...{S} Кад је лепо време — т |
| павитина и опет врљике, или јендеци са оградом од трња.{S} Сокаком се жути осушена, чагљевита |
| ског манастира, испод крајњих рудничких огранака.</p> <p>Отворише се врата, и у трпезарију стад |
| по косама горостасних, густих рудничких огранака.{S} Леонтије, још ђаком, волео је пратити овам |
| лужбе примаху побожни свет на исповест, ограничавајући се само мрмљањем скраћене опроштајне мол |
| хајдемо заједно.</p> <p>Љубомира као да огреја сунце; пође весео за својим вођем, који нешто у |
| ти и да после кише и мећаве мора једном огрејати јасно сунце...{S} Тада ће и школе почети, наст |
| све друго, збори девојче кроз сузе.{S} Огрешићу се о родитеље, али морам, да не бих тебе изгуб |
| ну пријатност, коју осећа сваки, кад се огрне топлом одећом у хладном простору.</p> <p>Архиманд |
| лаве очи, са јако надувеним капцима.{S} Огрнуо се великим постављеним џубетом, подупро главу де |
| есет је скоро година, како се отац Сава огрнуо монашком расом, а двадесет и шест како управља о |
| епљен уз дувар, пренимио се, превио се, огрнут широком, масном, скинутом са игуманових леђа рас |
| ошених зелених ливада, провлачи се кроз огрнуте кукурузе и све чека, сваког тренутка, кад ће га |
| поуке у житију Антонијеву...{S} Читав, огроман, нови, до сад невиђени свет изиђе пред очи млад |
| исто!...{S} Само међу калуђерима стоји огроман, угојен ован, са дебелим, вештачки у вис управљ |
| и других трошкова за овај спор била је огромна.{S} Тако то иде лепо сваке године: она угледна |
| д око њега, и десно и лево, склопила се огромна планина, којој, како изгледа, нема краја, а дол |
| околине...{S} Обелоданише се нечувене, огромне злоупотребе...</p> <p>Отац Максим најпре опроба |
| арев...</p> <p>Треба одгајити и уредити огромне градине манастирске са разноврсним поврћем; тре |
| о искушан.{S} На њих се свали сав посао огромне куће, јер момци имају сваки своју »струку«, па |
| ојом су и основани манастири.{S} Помену огромне заслуге потоњих монаха за време робовања и осло |
| ацима.{S} Како која година, дефицит све огромнији...{S} Био се јадник ко риба о земљу, радио с |
| многогласног певања и проламају се под огромним тамним сводовима храма, тресу се и дркћу прозо |
| и дечко и осврће се око себе, гледајући огромно величанствено здање, које се са све четири стра |
| еним перјем.{S} У шуми тајац: умире ово огромно, густо, зеленожуто чудовиште, загушило се, па н |
| .</p> <p>Чује се како пуцкарају ћутци у огромној бронзаној пећи.{S} Ђаци се раскокали, раширили |
| који се пружа пред свима ћелијама, пред огромном трпезаријом и кухињом, чује се оштро заповедни |
| стирских добитака, а издаци се повећали огромном порезом и дугом.{S} Што је било готовине у Упр |
| услед новог пореског система, оптеретио огромном порезом.{S} Отац Сава, као и све ондашње манас |
| побожније...{S} Сад лежи, уз затворену огромну књигу, осветљен слабим пламичком воштанице, уз |
| стиње...{S} А да оде у какву непролазну огромну планину, како ће се хранити?...</p> <p>Ах, прок |
| рече архимандрит, а неко, у исто време, огрте новоме брату широку мантију.{S} Нови инок осети о |
| шареним накриво сашивеним »лажигаћама«, од оне исте тканине, од које попадија кроји себи сукње, |
| за камилавке и готовог сашивеног луба, од дебеле хартије, који се, већ неколико дана, глади, к |
| уман сад друкчији.{S} На глави му нова, од венецијанске кадифе, камилавка; <pb n="160" /> коса |
| раније идеале.{S} И од свију тих снова, од целе мучне прошлости, од свега досадањег живота, ост |
| ко, по предању...{S} Чуо је и пре тога, од неких богословаца, да је Антонијево житије написано |
| м може бити од користи.</p> <p>— Та да, од користи!{S} И после тога, не морамо ове холбе делити |
| таласа, љуља и комеша без икаква реда, од које се чују узвици, смех, а над целом гомилом распл |
| ова ти камилавка!{S} Права светогорска, од сукна... само да видиш!...</p> <p>И тетка га задовољ |
| понекој кући, значајно стрељање очима, од стране какве угарене удовице, и оно препирање Велими |
| е сија...{S} После које стотине година, од неограниченог права над селима, манастирима остаде с |
| А баш ову је донео игуман из Прњавора, од његове неке... <pb n="91" /> Зграбио сам је, ову хол |
| момци беху још раније отпуштени, и сад, од онолике задруге, остадоше сами Леонтије и Василијан. |
| престати, чим једем«.</p> <p>— Е, роде, од куд ти? викну он гласно, кад наиђе Љубомир.</p> <p>Ђ |
| шљива девојчица.{S} Она каза оцу ко је, од куда је и с неким нарочитим, значајним гласом, напом |
| манастир шта ће... мора бранити своје, од старине наслеђено, право...</p> </div> <div type="ch |
| и ту већ настају црне, страхотне слике, од којих морамо бегати, као што учини и зачуђени, изнен |
| ндриту.</p> <p>»Ала је оседео !... гле, од куд ово!...{S} И какав је ово нов старачки глас, са |
| н отвори врата и стаде на хладне цигле, од којих му <pb n="98" /> у исто време иде ватра у глав |
| еним »лажигаћама«, од оне исте тканине, од које попадија кроји себи сукње, у искривљеним старим |
| вуче своје широке, дебеле, ћосаве усне, од чега му цело лице постаде округло, збрчкано и усиљен |
| ње, са неизбежним писком мање крмачице, од које какав дрски прождрљиви нераст хоће да отме најс |
| јој је лепо стајало јуче просто јелече, од пругасте ћитајке, оперважено црним гајтаном.</p> <p> |
| ји да га опет не окупе овчарски керови, од којих је оно мало пре бегао) па се упутио онамо, кам |
| ију тих снова, од целе мучне прошлости, од свега досадањег живота, остаде само магловито сећање |
| оза успела уз стричев двогодишњи калем, од оних брежђанских медњака, па савија језиком ластаре |
| испеченом, масном, добро закајмаченом, од бела и црна брашна гибаницом...{S} Па долећу често о |
| запиткивати благим материнским гласом, од кога се и дечко прену.{S} Бризнуше му сузе из очију, |
| танким, изнемоглим, преплашеним гласом, од кога се сам Љубомир уплаши.</p> <p>— М-м-м... чује с |
| у клупу, међу другове одевене као и он, од којих један имађаше и браду.{S} Четвртог дана позваш |
| и од кад га је заузела она једна мисао, од тада се непрестано уз њу помаљају и некакве нејасне |
| грдите, очувала је триестогодишње вино, од кога сте се ви, само од једне чаше... развеселили.{S |
| p> <p>— Мислити... понавља Мира гласно, од страха, тек да се јави и она да је жива.</p> <p>— А |
| лек, нејасан, као са другог света глас, од кога се дечко прену, као да је у ватру пао.</p> <p>О |
| дна новост у манастиру.{S} Архимандрит, од децембра, стаде држати калуђерима и ђацима редовна п |
| p>Никола је био необично бистар младић, од оних старих великошколаца, који сваку занимљиву поја |
| >И од кад му је дошла та мисао у главу, од тада он не мисли ни о чем другом.{S} Најчудније је, |
| окуле...{S} Бацише грешно тело у земљу, од које је и постало, и вратише се манастиру весело, »с |
| S} Спавао је, опет по савету владичину, од поноћи до зоре, али га је по неки пут и сунце варало |
| ао у сну, промиче Јованка...</p> <p>Ах, од свију његових идеала и снова остаде му само то једно |
| Писмо.</p> <pb n="77" /> <p>— Ене де... од куд то знаш?{S} И мене је то предавао...{S} А ко пре |
| то боли толико, те с ’нако превија и... од чега се оно лечи? запита Љубомир.</p> <p>— Превија с |
| ан, преплашен и необично смирен изглед; од прозорчета до стола само снују и севају један поред |
| т, али зна само да је <hi>друкчији</hi> од овога, да људи тамо постају срећни, виђени, и то је |
| ед њим.</p> <p>— Шта »’нако« бре!...{S} Од куд на тавану?</p> <p>— Побего од капетана, сунца ми |
| <pb n="14" /> <p>— Шта је, мали?...{S} Од куд ти...{S} Чији си?... стаде га запиткивати благим |
| , кад је Аврам хтео заклати Исака...{S} Од куд то овде?«</p> <p>Врати се очима и стаде читати ц |
| петану.{S} И врат... све као снег...{S} Од чега то тако човек побели?{S} Наша Јерина, кад буде |
| арено«...</p> <p>— Тето, ђаволе-е...{S} Од недеље је моја чреда.{S} И ти долазиш под моје, оног |
| одговор.</p> <p>— Шта ћеш ту, бре...{S} Од куд чак овде?</p> <p>— Ет’ идем... одговори он, звер |
| аклон, за чим му је највише стало...{S} Од тада је непрекидно трчкарао по некаквим порукама и р |
| ти крст.</p> <p>— Даће Бог, снашо...{S} Од немана тврђег града нема! одговара Велимир.</p> <p>У |
| ојом духовном децом, новим монасима.{S} Од тада настаде оно сурово деспотско понашање према мла |
| убомир, слушајући пандурово мрмљање.{S} Од куд ме угледа, слава га убила!«...</p> <p>— Само да |
| p> <p>Арсеније се значајно узнемири.{S} Од врата ћелије болесникове није се више одмицао.{S} Св |
| поредо са умором, није никад осећао.{S} Од јуче у подне није ништа окусио, до воде и зелена воћ |
| ти се очима и стаде читати целу »главу« од почетка.{S} Допаде му се.{S} Лепше је ово написано, |
| е некакав необичан разговор...</p> <p>— Од куд овде женске? чуди се он у сну, и све више осећа |
| његов Вељко знан целом свету.</p> <p>— Од којих је твој Вељко?{S} Где су вам куће?</p> <p>— Та |
| отац има њих три сина и четири кћери, а од имањца само две њиве, једну ливаду и мало окућњице.{ |
| и: они су очекивали много бољу гозбу, а од оваког ручка само им се усне иронично и пакосно скуп |
| о је некад примао прилоге у котарицу, а од њена дара осети, познату му од јесенас, трему и лаку |
| > <p>Љубомир види да га Максим задржава од беспослице, из дуга времена, па налази начин те га о |
| то оно што и побратим, само се уздржава од сувишних узвика и излива.</p> <p>Игуман мрдну очима, |
| јање, као кад се неко узалудно уздржава од смеха.</p> <p>Љубомир само погледа преплашено, а Вел |
| ини«...</p> <p>Прекиде му мисли лупњава од поткованих коњских ногу, која се приближаваше штали. |
| ину, прекрсти се и одмаче се корак, два од њега.</p> <p>— Сад полазим у Београд... тамо је цео |
| нај тајанствени застор, који му сакрива од очију те чаробне слике његове још сиромашне и неразв |
| у ватру весеља сви одједном, сачува га од размишљања.{S} Као да беше повезан за њих, повукоше |
| јуче, прекојуче...{S} Та нада сачува га од очајања.</p> <p>Јасеновац је брдско село, разбацано |
| псовком и великом праском.{S} Траже га од кад себе, пуне им руке посла, спрема се велика вечер |
| лац, а онај скаче на другу страну, бега од мене...</p> <p>— Хи-хи-хи... ђаво од ђавола!... смеј |
| нагнало ово добро и мирно дете да бега од куће. »Васићи су сви поштени и побожни«, мисли он ид |
| а, непозната му живота, да ће због тога од сад све бити <hi>друкчије</hi>, ново...{S} У очекива |
| ица, који су могли чути одговор, као да од њих тражи разјашњења о овом новом, непознатом му до |
| ристална шљивовица, са којом је до сада од шале истеривао оваке нападе.{S} Сутрадан, зором, при |
| удећи се свему што се наслуша и нагледа од јутрос, не знајући још како да сматра ове људе: да л |
| аспојасаној кошуљи...{S} Подиђе га језа од хладна црквена пода, и он стаде још јаче дрхтати...< |
| b n="165" /> изгледаше много необичнија од синоћњег калуђерења.{S} Кола звркнуше преко камења, |
| а слушкиња суседина, девојчица, старија од Љубомира.{S} Одмах се на њој могло опазити, да је то |
| инову босу ногу, која није била чистија од његове.{S} То га за часак умири.{S} Али кад једна де |
| ња увек на очима.{S} Јер шта ли га чека од сада, тамо у незнаној даљини?...{S} Да ли је тамо ов |
| . </p> <p>Сутрадан дође Леонтију порука од архимандрита, да обиђе с водицом још пет других села |
| собине кућевног реда, који је наследила од своје матере.{S} Син јој је великошколац, у последњо |
| тиђену породиљу, која се јуче разрешила од бремена, а сад стоји удаљена у углу, са плетивом у р |
| стом округлом брадом, која је била беља од косе.{S} На лицу му нос, који је необично наликовао |
| у масним, прљавим, искрпљеним кошуљама од дебела кудељна платна...</p> <p>И сву ту шарену масу |
| овезану на три места исеченим крајевима од мантије, у коју је увијено тело.{S} Из грубе, широко |
| одмах настаде мир.{S} Тетка, још црвена од љутине, изиђе и наслони се на доксат близу Љубомира. |
| {S} Једних су година, механа је удаљена од села, па другог друштва немају.{S} Али је газдино ок |
| ако трепери по местима, која су удаљена од шуме...</p> <p>Вратнице манастирске затворене су, а |
| дође к себи и уплаши се, ни сам не зна од чега.{S} Он пође лагано са доксата.{S} Велимир викну |
| 0"> <head>XX</head> <p>Прошла је година од доласка Љубомирова у манастир.{S} Зимус, некако пред |
| ...{S} Густа, зелена, китњаста павитина од лозе, оструге и трња, пружаше се крај пута, прекидај |
| ко врапци...</p> <p>— Што?</p> <p>— Па од игумана, море.</p> <p>— Аха... не бригај за то.{S} С |
| митрополит...{S} Кажу, на глави му капа од двадесет ока жежена злата и драгог камена.{S} Да ми |
| радњи...{S} Ту се записивала свака пара од прилога или од продатог мала; веће суме записивали с |
| и увуче у своје чељусти та читава гора од кућа, великих и малих, прљавих и окречених, и он се |
| , раширили се; ударила их по лицу ватра од пећи а још више од вина и ракије, па се расплинули, |
| чију му.{S} На њему је широка црна раса од тешке свиле, рускога кроја, са широким, црвено поста |
| д се прочита апостол; трже се из заноса од громког Савиног гласа, који читаше <pb n="200" /> је |
| му препоручује, да ослободи новог брата од свију послова и да му буде на руци у његовим строго- |
| не мења...</p> <p>Љубомир сео на врата од свога тавана, окренуо лице тамној помрчини и, као да |
| ње кроз нос и кашаљ.{S} Шкрипнуше врата од трпезарије и мало затим отвори се прозорче између ку |
| а«...{S} Па, онако у ходу, отвори врата од Љубомирове ћелије, коју му је зимус уступио и, хркну |
| како ћу сад?«...</p> <p>Младић уздрхта од страха што га сад обузе.{S} Учини му се да ступа на |
| сећа ништа, ама баш <pb n="82" /> ништа од свега онога, што му је заузимало мисао толико време. |
| човек згрчи у топлу легалу, па не пушта од себе ни гласа.{S} Само у пећима, које се ложе из ход |
| ="255" /> <p>И тетке, и стрине, и браћа од стричева... сви окупили једно, сви имају неку невољи |
| је нога као. .{S} Боже ме прости, већа од тороња Саборне цркве у Београду... и толике су све ч |
| радосно расположење, и он се гуши, грца од навале осећања...</p> <p>Одлучио је да овако проведе |
| једна жудња у њему, која сад беше јача од свију: »Ах, кад ће једном бити крај томе тешком куша |
| он се провлачи око мене, као да је сав од ваздуха...</p> <p>Мира пребледела, раширила зенице, |
| право мојој кући.{S} Хинтов царски сав од злата, и већ све се блиста... царска посла!...{S} А |
| о!...{S} Препаде се човек, па хоће шлаг од страха да га удари.{S} Узалуд му после професор нешт |
| d> <p>Једаред у мају, кад не беше никог од калуђера у манастиру — сви се, беспослени, разишли п |
| и, оногај... ко што ћемо ја и тетка сад од недеље... хап... на чреду.</p> <p>Љубомиру долазе ов |
| пет се подупре и гледа како се овај под од цигаља (он не зна да је то под од цигаља) претворио |
| ј под од цигаља (он не зна да је то под од цигаља) претворио у ватрено, издубено као сач, небо, |
| леда на мање вратнице манастирске, отуд од реке, загледа у часовник и шмркће плаховито.{S} Већ |
| химандритовој, предаде Арсенију кључеве од стаја и све чиме је она руковала, па оде својој кући |
| учинисте, викну професор : руке вам све од буђе, а ви узесте сир прстима...{S} То је отровно!«< |
| дговори он, кријући очи, јер се застиде од сећања на свој први неуспешни покушај.</p> <p>— Како |
| је она за Љубомиром, који готово побеже од овог саблажњивог обора.</p> <p>Дошавши у кухињу, Љуб |
| то меша у његовој глави, постајући теже од олова, тамније од ноћи...</p> <p>Гле, и другови њего |
| љ, у другоме сок...</p> <p>Жена се трже од брза и ненадна скока овог бегунца, који испаде пред |
| е се кувати за вечеру, па се и сам трже од ненадних јахача.{S} А кад виде пандура и необично уч |
| ао, развијаше све више, док га не отрже од рођена гнезда.{S} Он је није у почетку разумео, али |
| ако прође пола часа.{S} Најзад се отрже од овог дремања, отвори књигу, стаде најпре разгледати |
| </p> <p>Љубомир осећа како му теку сузе од узбуђења, и у исто време готов је из свег гласа запе |
| у велику, пространу топлу собу, која је од јутрос проветрена и окађена измирном.{S} Уз дуварове |
| што ближи мени, он све већи... већи је од Маљена и Повлена уједно... и ја све чекам кад ће да |
| и оде.</p> <p>За шест година игуман је од правог дивљачета, које досле није видело ни града, н |
| енадна помена свога имена.{S} Дрхтао је од страха и од свега, што грешним ушима саслуша... »Је |
| а чујем шта ће рећи«.</p> <p>Излазио је од опасне суседе са пуном главом прича о његовој госпођ |
| /head> <p>Ново место Љубомирово било је од ретких места.{S} За такво »послуживање« ђаци су добр |
| ране.{S} Доста му је за сад оно, што је од мене научио, вели игуман, а нешто је ваљад’ утувио и |
| видео је све оно што је истина и што је од живота, што је стварно, и сравнио са оним, што му до |
| а на дочек родбине му.</p> <p>Али му је од свега био најмилији, најзаноснији дочек старе, давно |
| а њом оженим... зна се: ко бајаги, није од истине...{S} Па право мојој кући.{S} Хинтов царски с |
| глави, постајући теже од олова, тамније од ноћи...</p> <p>Гле, и другови његови, који имају про |
| ама, где има женских, изгледа страшније од многих мука.{S} Али мора се.{S} И он зна где ће га з |
| ко од њега као небо, и што је страшније од свију земаљских ужаса.{S} Ослушну... нема никога.{S} |
| смех...{S} Он зажмури и као да се крије од кога, помисли у себи: то је живот, мој брате!... али |
| сад ударале љуто.{S} Шта ли га очекује од сад... како ли ће бити даље?...{S} Плашљива зебња на |
| одмор, а <hi>оне</hi> мисли сам отурује од себе, за после, тамо док се одмори.</p> <p>Изјутра ј |
| и онај уобичајени врисак и бегање дечје од калуђера чак у поток или у планину, и оно побожно це |
| вање, напрежу се и често пута дижу руке од досадних, тешких задаћа.{S} А како ће он!...{S} Него |
| ни, нагоше да беже... а у ходнику, даље од врата, опет прасну: дум... дум!...</p> <p>Кроз сиво |
| нице, тако слабим, да не продираше даље од њега, клечаше Љубомир, наслоњен рукама на престо, го |
| у сниско шипражје...{S} Даље, само даље од страшна, најгрешнија места на свету!...{S} Даље... ј |
| она се спусти на другу половину, подаље од њега, и, очекујући да он проговори, стаде гледати у |
| ђа, добро угојен, обучен у чисте кошуље од танког платна; на глави му сламни шешир, на босим но |
| <p>— Говори, гаде!...{S} Задржао си ме од пута, те нећу бити на дочеку владике.{S} Шта ми ту.. |
| мекне, уплаши <pb n="147" /> се и стане од страха певати, што иначе никад не чини...</p> <p>Кад |
| ђаху подигнуте бледуњаве маље, најежене од јесење свежине.{S} Баш лепа!...{S} А како је ђаволас |
| по образу.{S} Он макне руком да одгурне од себе то гвожђе, али, за чудо, рука не може да мрдне. |
| жни покров.{S} Путник већ пао у очајање од зла времена, умора и глади.{S} Свуд око њега, и десн |
| .. узвикује Љубомир, прекидајући читање од узбуђења.{S} У осмој години, па у манастир«...</p> < |
| и се он старао да сакрије своје осећање од свакога, па и од Велимира.</p> <p>Не прође недеља да |
| p>И Љубомир осећа како се лагано почиње од њега одвајати све оно, што му је до сад тако близу б |
| стављена комисија, па сваки члан зазире од другова.{S} Аха!... па ово је нешто страшно!...{S} Ш |
| а поље.</p> <p>— Хи-хи-хи... превија се од смеха Василијан и прилази Максиму, који се, после ду |
| {S} Ослушну како река жубори, стресе се од капљица које му падају за врат и погледа мрачан отво |
| »Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете |
| снама му заигра блажен осмех, што ће се од те дужности ослободити.{S} Да звониш!{S} Дању већ ни |
| p>Велимир се још више опусти, изгуби се од страха... »Ово нема шале!...{S} Куд ћу сад?«...{S} О |
| аптовином, поврће у градини не види се од траве...</p> <p>А ћелије манастирске, са уласка, дос |
| лашио?{S} Хи-хи-хи...</p> <p>Издвоји се од шпорета и Велимир, па се и он стаде смејати.</p> <pb |
| гоцен и старијима и млађима, и сваки се од њих патио, да се тај глас што више распростре у наро |
| кусио, до воде и зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладни.{S} Сети се оне проје што остад |
| е и, с великом тугом на срцу, уклони се од оних, које сотона има у својој власти.</p> <p>А тетк |
| зна зашто неће.{S} И сад, враћајући се од стоке, спрема се да утврди са оцем све, јер му је јо |
| а последњу наредбу игуманову, отпучи се од прозора и стаде скакати по кухињи, смејући се радосн |
| ако дакле!... узвикну гост, тргнувши се од неочекивана одговора, као да га неко поли врелом вод |
| онда ја бежим у подрум...{S} Кријем се од јарког сунца, као кртица...</p> <p>Игуман поћута зад |
| но предавање, и дваестину пута мучио се од сваке руке да погоди онај полутон, којим се почиње п |
| авештено раније о доласку, запурњало се од брисања давно непочишћене куће и дворишта, рибања сн |
| екујући да Бог учини чудо и да га спасе од »наступајућег истјазанија«.{S} Па видевши да се ова |
| га прстима у раме.</p> <p>Ђак се стресе од овог неочекиваног додира, који изазва у његовим нерв |
| <p>Леонтије се прену и одмах се стресе од јутрење студи, која га обузе свега...{S} Сањиво погл |
| екакву сласт у томе, што сад сви трепте од његова гласа и срџбе.</p> <p>На врата утрчаше коњуша |
| ркће не само ходник, но и цело двориште од игуманове псовке...</p> <p>— Зови Велимира!</p> <p>М |
| ио се: ако стане обилазити људе, умреће од глади.{S} Него, најпре ће потражити чобане по ливада |
| а постати сасвим <hi>други</hi>... биће од њега нешто ново.{S} И њега плаши сама та новина, кој |
| раду, али не зна шта беше тада.{S} Биће од оних из конзисторије.{S} У дворишту не беше никог др |
| само махнути руком, као да брани пилиће од јастреба, који се спушта одозго.{S} Е-е... чека-а-ај |
| ге а веома потребне привремене оградице од трња или облица...{S} Кад је лепо време — трчи праши |
| Не може бити!...{S} Је ли то сија сунце од истине... или је све ово сан?«... помисли Љубомир и |
| о ходнику грми његов глас, а под одјече од поткованих цокула.{S} Све трешти...</p> <p>— Тај ће |
| ту монотоност какво везено бело марамче од паргара, што га Леонтију подноси на дар каква слобод |
| говори Велимир.{S} Хтео би да се извуче од посла, али му та пушка не пали код игумана.</p> <p>— |
| , на другој страни ходника, претрчаваше од једних врата другима, желећи, без сумње, узети какву |
| дно, тешко, јер отац Сава не показиваше од јутрос воље да се куд креће.{S} Ако и изиђе до механ |
| ао цуру па, шта мислиш, заволео је више од оца и мајке... обоје као свеци...{S} А, шта велиш?</ |
| ... ја сам... ђак, промуца Љубомир више од забуне но из страха.{S} Идем у манастир, па сам, кан |
| ила их по лицу ватра од пећи а још више од вина и ракије, па се расплинули, ужагрили очима и ос |
| ојима је слушао нешто у школи а највише од покојне мајке.{S} Ту је свемогућа сила, која обара, |
| ломуну: »Соломунов храм... мудрост... и од некуд му дође на памет — Соломуново слово !«...{S} Ј |
| он сам поруши своје раније идеале.{S} И од свију тих снова, од целе мучне прошлости, од свега д |
| олутон, којим се почиње први глас.{S} И од једног и другог посла не беше успеха...</p> <p>Сад ј |
| сакрије своје осећање од свакога, па и од Велимира.</p> <p>Не прође недеља дана, а Јованка здр |
| а свога имена.{S} Дрхтао је од страха и од свега, што грешним ушима саслуша... »Је ли могуће!«. |
| ложно испеване <pb n="199" /> молитве и од свега што се учини са њим, па му грунуше сузе...</p> |
| љу, <pb n="240" /> коју је често крио и од себе сама.{S} Сад је увидео да наступа час распредањ |
| , уплаших жестоко.{S} А било ме страх и од ове пустиње... све немо!...</p> <p>— Зар се ти бојиш |
| S} Него тек, да видим и то«...</p> <p>И од кад му је дошла та мисао у главу, од тада он не мисл |
| д пролетеше толике године?...{S} Шта би од оноликих идеала, снова?...{S} Зар се толико мислило |
| кратко.</p> <p>Истог дана Љубомир доби од свога господина чисте преобуке, цело старо одело и о |
| ти оба дана у читању књига, што их доби од архимандрита.{S} Али га Велимир, лепим речима, придо |
| арешини, колико је пало прихода у цркви од свештенорадњи...{S} Ту се записивала свака пара од п |
| ичном расположењу.</p> <p>»Шта хоће ови од мене, и шта ово радим ја овде?!«... запита се он одј |
| лепо... као браћа.{S} Знаш, овде су сви од нас старији, и сваког мораш послушати, што год ти за |
| ни града, ни цркве, ни већег збора људи од једне сиромашне свадбе, на којој је оно било девер, |
| о је то зла жена, циција, помреше млађи од глади, па хоће и да се туче...{S} А тамо, где му је |
| стадоше се ређати пред њим сви догађаји од његова бегства... .</p> <p>Најмучније беше кад стиже |
| , суморнији од влажне јесени, туробнији од кишна облака, седи на усечену букову пању, наслонио |
| ли.</p> <p>— Хе-хе... па ти си учевнији од свију мојих калуђера, насмеја се шаљиво игуман, који |
| а, а кад је за чанком, онда је вреднији од свију.{S} Сева му!...{S} Хе-хе... заврши он и махну |
| је Велимиров поступак далеко поштенији од поступака свију калуђера.{S} Али Љубомир ипак осуђив |
| су и његов живот и његова душа празнији од те вечне ноћи...</p> <p>И нешто му је најчудније!... |
| И види јасно, да је тај живот празнији од прошлости, да је бесмислен, чемеран, ужасан као црна |
| и се калуђери промирњали, много мирнији од маторих.{S} А и матори се некако упитомили, па слатк |
| ...</p> <p>А усамљени игуман, суморнији од влажне јесени, туробнији од кишна облака, седи на ус |
| и, мрштећи се и превијајући се, старији од првога, калуђер.{S} По његову целом држању и говору |
| у!...{S} Даље... јер је и Содом чистији од њега!...{S} Ево потока!{S} Напред... скачи преко вир |
| </p> <p>Љубомир не може очију да одвоји од свога господин-Николе.{S} Приковао га млади великошк |
| помаже, па извуче из жутог капута, који од масти и других састојака већ добио затворенију, кафе |
| а по песку...{S} Па им онда каже: »Који од вас никад у животу није учинио грех, што га учини ов |
| с неком гордом сујетом, као да је сваки од њих прави Хаџи-Ђера, па само слушају оно, што им по |
| .</p> <p>Поче да се пије без реда, неки од гостију потражише воде.{S} Игуман мрдну Николи:</p> |
| аслао је да га траже на све стране, али од њега још никаква гласа.{S} Ко сме сад изићи владици |
| ем у манастир да се покалуђерим.{S} Али од кад га је заузела она једна мисао, од тада се непрес |
| ча игуман у подруму, него су сви бежали од света и његових ужасних грехова...{S} Па шта је ово, |
| цама, без којих би јадни ђаци полипсали од глади...{S} Па друге приче о Сави и Дунаву, о Топчид |
| } Калуђери, ђаци, момци, чисто занемели од изненађења...{S} Мислили су да ће и овај лепи празни |
| се записивала свака пара од прилога или од продатог мала; веће суме записивали су заједнички, с |
| вала, онда закалуђери, биће зацело бољи од ових наших.</p> <p>— Знам, а како су Пахомије, Макар |
| роде, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто ми од ноћас сева десна страна, вели Арсеније, нагибајући с |
| протепа бојажљиво Арсеније.{S} Нешто ми од јутрос сева...</p> <p>— Сева, а!... прекиде га игума |
| ободни пир, где се нико не устручава ни од речи ни од дела.{S} Пир затворених, усамљених, повуч |
| где се нико не устручава ни од речи ни од дела.{S} Пир затворених, усамљених, повучених у себе |
| {S} Никола погрчи леђа, као да се брани од нечега, па се обрте Љубомиру:</p> <pb n="104" /> <p> |
| о, дигнувши руке у вис, као да се брани од некакве напасти.</p> <p>— Чекај, брате... шта ти је! |
| итања кратко, и увек гледа да се уклони од разговора.{S} Кад момци и ђаци почну пред њим говори |
| p> <p>— Љубомире, бога-ти-си, проговори од некуд из таме његов професор рачуна, кога познаде по |
| до душе, први, а на послу тсс..., гори од Максима.</p> <p>Арсеније запрепашћено погледа игуман |
| ма!...</p> <p>— Каки!... игуман је гори од њега десет пута, викну Велимир.{S} Знаш оне чизме... |
| од помисли, да тај нови може бити гори од Саве.{S} Забринуо се још: да ли му ова промена неће |
| !{S} Сад причао о калуђерима, а он гори од калуђера...</p> <p>Другови се још мало прокошкаше ре |
| ге, као гљиве... кад се указаше прозори од ћелија и на једноме мрдну калуђерско лице, кад затре |
| авља у памети, како светац мора да јури од прилике као муња.{S} И таман да почне сад мислити ка |
| ено по мало подлости: ако у чему зависи од тебе, он ће се сам унизити пред тобом на сто начина, |
| убити се у овом шареном свету, и умрети од глади међу каквим зидинама?...</p> <p>Смишљао је у п |
| сметати ни у чему.{S} Још нам може бити од користи.</p> <p>— Та да, од користи!{S} И после тога |
| имања... све то оставити, па се удаљити од света...</p> <p>— А живе ли тако ови твоји калуђери? |
| ти чита.</p> <p>Леонтије хтеде скочити од изненадна помена свога имена.{S} Дрхтао је од страха |
| незверено девојче.{S} Он хтеде вриснути од страха, застаде и — одмах се поврати, кад познаде св |
| ој устав!... још грми игуман, не видећи од љутине шта се око њега дешава.</p> <p>И учитељ одјед |
| викну онај професор »травуљар«, дижући од стола занесену главу.</p> <p>— Видите... поче увредљ |
| акога...{S} Чим чује да нека трава лечи од које болести, он је одмах нађе, кува и пије, ако нем |
| у очи.</p> <p>Љубомир хтеде сакрити очи од тога погледа, али беше тако окренут, да није могао у |
| ано провлачи поред другова, кријући очи од љубопитних погледа целе школе.{S} Нешто му рекоше дв |
| ан га спази одмах, па као лопта одскочи од тетке и стаде пред њега, смејући се и лупајући длан |
| јатно.</p> <p>Љубомир се трже и одскочи од врљика, на које се беше наслонио.{S} Пред њега стаде |
| страшна слика свога греха и он одскочи од девојке као ожежен.{S} Погледа уплашено, збуњено око |
| а ноге носе...{S} А овако само подскочи од земље, као да га електрична струја баца, и гледа у д |
| А зар је ови Арсеније... хап!... лепши од мене?</p> <p>— Ко и ти.</p> <p>— А игуман? прошапта |
| другарске слоге, морају се обрнути уши од неких моралних разлога и правила.{S} Само, докле ли |
| тај велики, до сад не виђени, мравињак од деце, како се шарени разноврсном одећом, које не мож |
| н разуме добро и јасно, и то је почетак од <hi>онога</hi>: зна да више неће ићи у школу, то је |
| трашан капетан.{S} И то му се учини тек од онда, кад му газда онако збуњено викну: трчи!...</p> |
| бају нам, њих треба укинути, јер су нам од штете...{S} Они, т. ј. не манастири, него они што жи |
| збуни.</p> <p>— Све хоћу да вам приђем од јутрос, вели он, трљајући руке и нагибајући главу пр |
| па ништа...</p> <p>»Најбоље да потражим од тетке сира и хлеба, то ће <hi>га</hi> умирити.{S} Чи |
| ле неколико тренутака како изиђе Максим од »комисије«, опет се отворише она иста врата, и на њи |
| о поручено за мене, само да га одвратим од Београда«, мисли механџија и кашљуца, спремајући се |
| ичност <pb n="46" /> са својим бегством од куће, и тешко му паде на срце туга Јосифова оца...{S |
| а и опет врљике, или јендеци са оградом од трња.{S} Сокаком се жути осушена, чагљевита смоница, |
| о црвенкасто жућкаст трсковак са дршком од беле извијене кости и златном кићанком; око исте рук |
| не буде то митрополит.{S} Чак је једном од некаква хаџије са Теразија, за кога му после рекоше |
| вим побожним осећањем, с каквим страхом од важности светога акта приступа нови јеромонах своме |
| огодбе одведе га нови му газда на таван од штале, где га задахну свеже суво сено, и препоручи м |
| досети да су се обојица уплашили један од другог.</p> <p>— Ја... ја сам... ђак, промуца Љубоми |
| ју деца и муж, и потом у трку, по један од њих, јури кући...</p> <pb n="241" /> <p>Стаде грцати |
| њега, смејући се и лупајући длан о длан од чуда и смеха.</p> <p>— Хи-хи-хи...{S} Како ’но, како |
| тврди Никола тако убедљиво, још задихан од далека трчања, да нико не би посумњао у његову реч.< |
| стирске, са уласка, доста личе на нишан од платна, у који је цела чета осула неколико плотуна.{ |
| бро разгледа, утуви и остаде пренеражен од чуда...</p> <p>Опеваше мртва калуђера и сахранише, у |
| и још тамо нешто стаде говорити, али он од узбуђења не саслуша ништа више, после свог имена...< |
| Велимир појави.{S} Беше се јако задувао од наглог трчања.{S} Приђе игуману и, као обично, стаде |
| пјенија.</p> <p>Шта је то Љубомир могао од игумана научити?</p> <p>Седећи једне недеље по подне |
| Он га искрено дочека и није се одвајао од Леонтија, док год се овај бавио код куће.{S} Он га н |
| рећег дана, кад је већ сасвим обезвијао од глади, стале излазити пред очи разне саблажњиве слик |
| Али у њему нема смисла, празно је, као од стаклета.{S} И само по неки уздах, што се отме из са |
| и су завршили живот чисти и невини, као од мајке рођени, и сви се посветили.{S} Никог није пову |
| ка писмена ај, уи и тако даље и пљуцкао од муке са својим професором, јер му је та наука тешко |
| рилику да га види, па је често помишљао од разних људи: да не буде то митрополит.{S} Чак је јед |
| ао с великим нестрпљењем, јер је дознао од богословаца, да ће митрополит служити тога дана.{S} |
| аста језа...</p> <p>И Љубомир се препао од те непознате му новине, запрепастио се...{S} Али му, |
| труди на сваком послу.{S} Није он отпао од мене, као ивер од кладе.{S} Боли, каже, мене срце за |
| ножнице архимандриту, који их је отурао од себе.{S} Напослетку отац Сава прими ножнице и, после |
| м журбом, мучио се, довијао се и обртао од сваке руке, али стање све очајније...{S} Шта је то?< |
| ј...</p> <p>— Ниси, вала, ни ти заостао од њега у томе, каже му Велимир у шали.</p> <p>— Де, ти |
| а се не да још.{S} Истина, чим је пошао од лужника, он се већ унапред решио да јој се покори; ј |
| > <p>Кад се опростио са својима и пошао од куће, Љубомир сврну на трла у потесу.{S} Знао је да |
| га од мене...</p> <p>— Хи-хи-хи... ђаво од ђавола!... смеје се Василијан.</p> <p>— То би било д |
| Љубомир понови задани му одговор готово од речи до речи.{S} Газда му остаде задовољан, <pb n="3 |
| ћа некакву топлину, некакво задовољство од њихова присуства.{S} Под утицајем тога осећања, он о |
| а млади инок осећаше велико задовољство од прања уморних, подбивених ногу у топлој води...{S} Т |
| ут и необичну тугу и слатко задовољство од ове сложно испеване <pb n="199" /> молитве и од свег |
| ..{S} Од куд на тавану?</p> <p>— Побего од капетана, сунца ми! превија се дете и одједном запла |
| ћено питао: ко ли ће сад?!... и стрепио од помисли, да тај нови може бити гори од Саве.{S} Забр |
| <p>— Јок, море...{S} Него сам се уморио од дуга пута, а запао у ову дубодолину, па мислим да са |
| мазане девојачке косе, који је запамтио од својих сестара.{S} И тај га мирис заноси, опија... и |
| а он збуњен и црвен.{S} Мало се уплашио од Велимира а мало га збунило сећање на, ђаволасту сусе |
| мешећи се и полугласно, да не би чуо ко од послуге, напомену:</p> <pb n="169" /> <p>— Ама да ли |
| читати, не може се човек одвојити лако од њега...{S} Како би било да не <pb n="124" /> чита ре |
| да још сумња у оно, што је било далеко од њега као небо, и што је страшније од свију земаљских |
| але...</p> <p>»Мора да је потказао неко од ових!...{S} Видео Светозара кад је писао«...</p> <p> |
| , дође у манастир владика или тако неко од оних великих... оних, хм... па ови моји запевају, св |
| к па леђа, па гледа на неке њиве, преко од механе и казује нешто жени, која, са заметнутим праз |
| ном свакад начиниш као да си се жестоко од њега препануо.{S} Он то воле.</p> <p>— Мене је одист |
| } Би му необично страшно и веома слатко од те појаве, и он скиде руку и погледа...{S} Лепше, мн |
| ло на зелену траву младо чобанче, дечко од својих тринаест година, па слуша жубор хладна студен |
| S} Дрвеће пожутело, лишће му се слепило од многе воде, оклембесило се тромо, па куња и цеди са |
| ненађена Љубомира благо:</p> <p>— Дошло од владике, и он махну белом савијеном хартицом пред со |
| тогодишње вино, од кога сте се ви, само од једне чаше... развеселили.{S} Покажите нам макар јед |
| >— Јест.{S} Знаш ли, он се не лечи само од стомака.{S} Он слуша све бабе, и све будале и сваког |
| ..</p> <p>У фебруару Љубомир доби писмо од оца.{S} Пише брат Свејо у име очево, кори га што је |
| тку са посвећења, донесе оцу Сави писмо од владике.{S} Архијереј препоручује архимандриту, да п |
| {S} Он је мислио, да је владичино писмо од тако исто непоречне важности, као и посланица <pb n= |
| је слушао да је Антонијево житије једно од најлепших и најзанимљивијих.{S} Говорили су му и кал |
| не могу једно без другог.{S} А ни једно од њих не помисли: како ће то да буде на послетку?...{S |
| га одједном обузе трема, би му незгодно од овога доласка, и ако он није ништа имао са среском в |
| иколом и Велимиром.{S} Место је удаљено од манастира само пола часа, таман као и Антонијево прв |
| ма свога имања, али то још није одељено од стричева.</p> <p>Све то, што је требало раније мисли |
| мо на истоку, еј-хеј... диже се поносно од земље, увијена у тамно сивкасту маглу, дивна, пласта |
| акву пустињу, или у опште удаљено место од света, али се некако сам, на основу стеченог знања у |
| о, увиђајући своју немоћ да промени што од онога, што му је одређено...</p> <p>А дани пролазе ј |
| у право и јасно.</p> <p>— Славе ти, зар од онда једнако лежиш ! викну му девојче, нагнувши глав |
| слу.{S} Није он отпао од мене, као ивер од кладе.{S} Боли, каже, мене срце за свом децом«.</p> |
| сенице, до своје нове »симпатије«, јер од кад се закалуђери, кидисаше око њега жене и девојке, |
| а у бездан и није га ни мало страх, јер од некуд зна да се неће убити...{S} Ипак се трже кад па |
| постепено дође к себи, али јој Љубомир од овог часа постаде као нешто друго, што не личи на чо |
| расе рашире, види се широк црвен појас од свилена рипса, који се лепо прелива у оне превијене |
| е спава...{S} Напослетку сведе сав хаос од ноћног размишљања на ово: »Треба живети — како сам с |
| уде у очи вашара, готово раскрвави врат од трљања песком и сапуном, па ништа: опет се шарени ка |
| е границе, која је одвајала његов живот од некаква друга, непозната му живота, да ће због тога |
| е добро; и он таман поче осећати радост од тога што је све добро, па се сети јучерањег дана.{S} |
| сећајући у исто време велику пријатност од прошлог маштања; осећајући да га опет нешто вуче да |
| онеком заосталом барицом у дубоку трагу од коњске копите... још се осећа дах земље која се суши |
| ом против многобројних врабаца, и другу од канапа, дугачку, пастирску, као она што је убила Гол |
| верски урлик...{S} Далека брда одбијају од себе ненадан очајни глас, шаљући одјек речној долини |
| Велимир постељу у углу, на другом крају од пећи, док друге две беху около пећи. — А ми ћемо одм |
| рачна и ужасна...{S} На противном крају од уласка, тамо уз малени издубени престо, на коме стај |
| потуљено, испод обрва, као да се крију од кога.{S} Кад угледа девојче, развукоше му се широке |
| ери.{S} Млади намесник ослободи братију од тог »бесполезног рада«, пошто, вели, он већ мора на |
| му да се ова зове „велика“, за разлику од других двеју — палилулске и теразиске), готово гласн |
| дошла да све »прими и прегледа« у току од седам — осам недеља, наместила се у гостинске собе, |
| арицу, а од њена дара осети, познату му од јесенас, трему и лаку збуњеност...{S} Кад стиже мана |
| је то!</p> <p>Љубомир одскочи у страну од страха и изненађења, али угледа да је и онај непозна |
| ви, и са тврдом намером: да се не дигну од совре докле се узмогу живи држати...</p> <p>Ваља се |
| м се вратио, направио две праћке: једну од ластика са ракљастим дрветом, и њу је употребљавао и |
| орета, а Љубомир, добивши неку крпетину од момака, леже на једну клупу, покри се и заспа истог |
| Све мисли о <hi>томе</hi> некако почињу од Београда, али он ипак не може да се сети кад <pb n=" |
| уго тако постаја.{S} Зави дебелу цигару од сеоског, накрижаног крупно, дувана, запали је и стад |
| и показује му једну узвишицу, подигнуту од дасака, опкољену ретким жућкастим лишћем хладолежа, |
| оде, кад знам...{S} Ако умрем, написаћу од чега је, па ће то наћи власт после...</p> <p>— Јес’, |
| планинац се наслонио на неку градиницу од тачака, подигнуту у сред дворишта около некаква дугу |
| зразе: прво страх од смрти, потом страх од неизвесне скоре будућности, па обично, тупо човечје |
| ва лица добише разне изразе: прво страх од смрти, потом страх од неизвесне скоре будућности, па |
| народа, закрвављених очију, запенушених од злобе уста, вуку везана праведника кроз село, бијући |
| овог света...{S} Али сад, ево, хоће баш од истине...</p> <p>Међутим игуман поче из средине.{S} |
| аксим не би дао ни Богу тамњана, то баш од истине...{S} А онај је опет... друкчији.</p> <p>— Та |
| јим с тобом.</p> <p>— Одиста, зар нећеш од мене бежати? запита девојче веома живо, и хтеде га п |
| таш, кад ти то не треба?...{S} Ти бежиш од нас!...</p> <p>— Јок, море... промуца Љубомир, сагињ |
| о, важније...</p> <p>Једнако га је, још од повратка из Београда, као што видесмо, мучила или за |
| е бити за преноћиште.{S} О томе се, још од јутрос, забринуо млади монах.{S} У сваком селу има н |
| аквог јесењег лековитог корења, али још од капије обрте на другу страну.{S} Василијана је вукло |
| н... тако нешто...</p> <pb n="50" /> <p>Од ове службе Љубомир стаде још брижљивије читати <titl |
| туга није велика и дуготрајна. .</p> <p>Од овог срећног дана, кад се састаде са Светозарем, окр |
| нако... да се гледа у маглу!«...</p> <p>Од тог срећног дана престадоше предавања сасвим, а Љубо |
| занемареност и нема сањивост...</p> <p>Од момака и послуге никога, осим Јованке и њена мужа.{S |
| огледа госта искрено, другарски.</p> <p>Од маљенског дивљачета постало је право обично девојче. |
| цо, точите... сви сте задремали.</p> <p>Од гостију нико се не маши чаше: сваки се преситно, па |
| о ово пише ?</p> <p>— Хм... светац!... »Од куд ћу му, врага, знати...{S} Соломунова пјесма над |
| плашљиво прелазити преко сена, које га одаваше својим шуштањем.{S} Пандуров монолог одједаред |
| аде празан, ништаван.</p> <p>»Да се иде одавде!« дође му одједном у главу, и он одмах осети, ка |
| ...{S} Само ће ми ње бити жао, кад одем одавде«...</p> <p>Једне младе недеље спреми се Милка да |
| прегорелим жишкама.{S} Није му се ишло одавде...{S} Хтео би дуго, дуго седети овако у самоћи, |
| </p> <p>— Баш хоћу да те питам... знаш, одавно се каним...{S} А не могу више да слушам којекакв |
| овања посети фрушкогорске манастире.{S} Одавно је горео живом жељом уверити се: нема ли тамо он |
| и њива.{S} Гвоздени плуг бразда по њима одавно, а у копачице и друге пољоделске справе још се н |
| ио; и ево, сад је учинио све, што му је одавно тајанствени глас у њему самом шапутао: оставио с |
| а, које је нашао у штали, а изгубиле се одавно.{S} Игуман већ да побесни...{S} Докопа чизме, ст |
| .{S} То је <hi>оно</hi>, за чим ме срце одавно вуче...{S} Боже, лепоте!«...</p> <p>— Еј, море.. |
| амеру.</p> <p>— Синко, рече му отац, ти одавно радиш на своју руку.{S} Шта ћу... ми смо прости |
| а се, а једна стална мисао, која се већ одавно утврдила у њему, заузела га свега, па врти, врти |
| је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно живи правим испосничким животом, Љубомир се преп |
| ...{S} Надам се ја, синко, овоме колачу одавно.{S} Све је спремно, одговори Сава одсечно и хтед |
| ут јасан женски глас.</p> <p>Чобанче се одазва обичним узвиком, не мрднувши главом.{S} Занела г |
| душа, мека болећива срца, готова да се одазове свакој молби црне браће...{S} Морала је она бит |
| места«.{S} И кад човек улази у овакову одају, после испијених неколико чаша шљивовице, насмеја |
| ео, јер скоро свако буре жалосно звони, одајући нему празнину.{S} Наточи у старо Савино стакло |
| ерно, овај га поче распитивати : ко је, одакле је и тако даље, али све површно : видело се да м |
| аза... остати у побожности и чистоти... одбацити старог и обући се у новог, Богом створеног чов |
| Јованка даде везено марамче.{S} И он не одби њен дар, као што ни друге није могао одбити.{S} Ал |
| не воском листове часловца, са којих се одбија светлост на глатко бледо лице Василијаново.{S} Ц |
| човечји зверски урлик...{S} Далека брда одбијају од себе ненадан очајни глас, шаљући одјек речн |
| немаде кад, јер игуман стоји пред њим, одбијајући устима читаве облаке дуванског дима и гледај |
| ми !... окусити је не могу, куне се он, одбијајући пружено му стакло; никад је нисам пио...{S} |
| уз саму левчу, не марећи што ће му она одбити лево бедро.{S} Ова му почаст <pb n="165" /> изгл |
| ну, да има на шта лећи.{S} Младић хтеде одбити овај раскош, али се сети владичина савета: да не |
| би њен дар, као што ни друге није могао одбити.{S} Али је друге примао равнодушно, као што је н |
| нији смех.{S} То су подолазили кметови, одборници, сељани... лармају и гледају да пропипкају <p |
| рано за то, али ће се ипак имати ма чим одбранити.{S} Оде у амбар, дохвати торбу с кукурузом и |
| , ка ти мене, кад ме обалиш, насмеја се одважна победитељка, па му скиде с главе мастан процепљ |
| друкчији, по другом реду.{S} Зато га и одвајају у засебну собу, одређујући му нарочита правила |
| "195" /> преко некакве границе, која је одвајала његов живот од некаква друга, непозната му жив |
| дова.{S} Он га искрено дочека и није се одвајао од Леонтија, док год се овај бавио код куће.{S} |
| мир осећа како се лагано почиње од њега одвајати све оно, што му је до сад тако близу било: и о |
| дахнуше душом слободно...</p> <p>Тетка одведе Љубомира у собу, а Василијану даде кључ подрумск |
| месечни ајлук.{S} После свршене погодбе одведе га нови му газда на таван од штале, где га задах |
| што га не ухвати онај његов сељак и не одведе на Маљен.{S} Ах, он је тако јадан, тако сам!...< |
| >— Хајде, да ми покажеш.</p> <p>Љубомир одведе госта до уласка и поможе му сићи низ стрме, дуге |
| етка се врати с новим налогом:</p> <p>— Одведи овога код Радојице, нек’ му помогне тамо у штали |
| ош нисам никад био у манастиру«.</p> <p>Одведоше га у своје ђачко скровиште: уђоше у велику, пр |
| онда Милку пошљу да чува говеда, а њега одведу у шталу, <pb n="22" /> даду му лопату и виле и п |
| ај се натраг, невољо једна.{S} Ја ћу те одвести кући.{S} Дед’, док нисам викнуо кмета и пандуре |
| ...{S} Има му тридесет година, висок је одвећ, сух, смежурана лица, које је обрасло густом, дуг |
| триста светаца у калуђерском руху...{S} Одвоји се из средине онај синђел што предаје догматику, |
| години.</p> <p>Љубомир не може очију да одвоји од свога господин-Николе.{S} Приковао га млади в |
| <p>Улазећи у цркву с ђацима, Љубомир се одвоји из реда кад дођоше близу иконе за <pb n="48" /> |
| онако исто, као некадање стидљиво ђаче, одвојио се у крај и осећа се туђином у томе веселом, жи |
| до закључка, да је његов манастир доста одвојио, да се у њему још по мало зна за Бога...{S} А о |
| је лепо житије читати, не може се човек одвојити лако од њега...{S} Како би било да не <pb n="1 |
| ондак зна се... морамо и трошити више, одврати му иронично најстарији брат.</p> <p>— Хм... про |
| момче као поручено за мене, само да га одвратим од Београда«, мисли механџија и кашљуца, спрем |
| у.{S} Птице се не чују; вране изгледају одвратне онако отрцане са својим уквашеним перјем.{S} У |
| .{S} Ено... ено!...{S} Мора да је и њој одвратно, гадно!«... помисли он и случајно погледа дома |
| олико.</p> <p>Домаћица се смеје весело, одвраћа шалу и доноси пуне руке прилога.</p> <pb n="211 |
| и га ја, не бој се... само док још мало одвркне!...{S} Ха-ха-ха!«...{S} И Савин пакосни смех не |
| ку издадоше и глава и ноге.{S} Једва је одвукоше на њену постељу.</p> <p>А Леонтију све игра пр |
| овде.{S} Старац се уплаши: како ће сам одвући кола — кљусе није давало никакве наде — па са су |
| в, шумарев, воденичарев...</p> <p>Треба одгајити и уредити огромне градине манастирске са разно |
| нашо...{S} Од немана тврђег града нема! одговара Велимир.</p> <p>У другој кући задригла, разбар |
| авали, а Макса суши <pb n="71" /> зубе! одговара Максим, кријући дувањару у хаљину.{S} Суши зуб |
| Чекај, бре, Максиме: видиш ове ђаволе, одговара му тетка и осврће се око шпорета, тражећи судо |
| ти просу млеко?</p> <p>Сестра се смеши, одговара да се сећа, и ако јој се из очију види немарно |
| било да сте се срели ти и отац Максим, одговара му Велимир.</p> <p>— Уједај, дете-е-е... отеже |
| нио? грми са доксата.</p> <p>— Љубомир, одговара Никола некаквим танким, изнемоглим, преплашени |
| — Тсс... пио сам га понекад у Београду, одговара он збуњен и црвен.{S} Мало се уплашио од Велим |
| њене слушкиње.</p> <p>— Пита она, знаш, одговара му Љубомир: каки ти је оно младић, што ти дола |
| ећи пут?</p> <p>— Не знам, свеједно!... одговара игуман љутито, псујући онога, што је сад »њего |
| разговор, осим ако има што запитати.{S} Одговара на питања кратко, и увек гледа да се уклони од |
| ац Арсеније.</p> <p>Леонтије му осмехом одговара да није заборавно, и обрће се да иде архимандр |
| <pb n="129" /> кад га пита игуман, како одговара!...{S} Да ли то они њега сви мрзе, или говоре |
| игумановим ћутањем, реши се да му тако одговара до краја.</p> <p>— У које време? понови Максим |
| /p> <p>— Како си дробио, онако и кусај! одговарају му.</p> <p>— А-а-а отеже Максим тупо и изиђе |
| ну и хтеде пропустити игуманово питање, одговарајући му <pb n="164" /> погледом, који је гласио |
| ш не може никако да обрне први глас.{S} Одговарање, онако што је краће: господи помилуј, подај |
| уче Максим онако исто, како је и до сад одговарао; али сад одједном избаци нешто ново.{S} До са |
| ко даље{S} На сва питања редом, Љубомир одговараше заклетвом, да ће тако чинити.{S} Архимандрит |
| ва, само говор првога односи на себе, а одговор Савин на све калуђере...</p> <p>»А како се весе |
| е збуни, задрхта и опет промуца некакав одговор.</p> <p>— Враћај се натраг, невољо једна.{S} Ја |
| ост заинтересовао јако, па хоће да чује одговор.{S} Он прибегну ширетлуку:</p> <p>— Или си ти т |
| {S} Та ове су му молитвене речи најбољи одговор на данашњу сумњу и потврда његовој потоњој одлу |
| а, да би му из саме душе извукао жељени одговор.</p> <p>Велимир полустидљиво обори главу и одго |
| ачуђено околна лица, који су могли чути одговор, као да од њих тражи разјашњења о овом новом, н |
| жећи да прочита на њима: је ли правилан одговор, па не видећи ништа до љубопитне погледе управљ |
| н коцки цео живот му...{S} Чека повољан одговор, као једини смисао живота...</p> <p>— Да! шапућ |
| ледају тупо, промрмљају некакав нејасан одговор и уклањају се журно, да не чују још какво питањ |
| сокаком.</p> <p>— Вељков, чу се обичан одговор сеоског детета, које држи да је његов Вељко зна |
| и <hi>зашто</hi> тако хоће.{S} А Савин одговор расположи га, да на живот и поступке своје брат |
| <p>Он обори главу и промумла нешто као одговор.</p> <p>— Шта ћеш ту, бре...{S} Од куд чак овде |
| >— Господи помилуј! загрме сложан весео одговор монаха, као молитва за новога брата...</p> <p>И |
| казати.</p> <p>Љубомир понови задани му одговор готово од речи до речи.{S} Газда му остаде задо |
| гњавио, мрмљао и није знао дати никаква одговора; игуман се смешкао иронично, да тиме забашури |
| звикну гост, тргнувши се од неочекивана одговора, као да га неко поли врелом водом.{S} Он скочи |
| питају!«... и он напреже ум, да се сети одговора, који треба да каже.</p> <p>—- Желим испосничк |
| је вазда, небројено пута почињао своје одговоре.{S} За јасле већ зна се... и то тако... јасле, |
| > <pb n="256" /> <p>— Тсс... дечурлија! одговори Мира немарно и погледа у страну.{S} Нисмо имал |
| он дижући се.</p> <p>— Де ти... ђаволе! одговори монах, обарајући очи к земљи.</p> <p>»Хм... са |
| <p>— Кажи ми где је, шта ћеш га звати! одговори гост одлучно.</p> <p>— У подруму, прошапта Љуб |
| али он опет обори главу.</p> <p>— Нећу! одговори он одлучно.</p> <p>Изненађена оваким одговором |
| иш да пише: <title>Свето Писмо</title>, одговори му сељак, претурајући листове некаква уџбеника |
| /p> <p>— Иди, па то кажи <hi>њему</hi>, одговори му тетка.</p> <p>— Е јест!... махну Велимир гл |
| твари, али тек ко зна!«...</p> <p>— Ја, одговори Љубомир, кријући очи и вртећи се под њеном рук |
| омир.</p> <p>— Превија се из ширетлука, одговори Велимир.{S} Хтео би да се извуче од посла, али |
| на, је ли?</p> <p>— Ја бих реко да зна, одговори Љубомир неодлучно.</p> <p>— М-м... реко би!... |
| бе да се не упрља.</p> <p>— Благо тебе, одговори он, гледајући је као с неким снебивањем, т. ј. |
| p> <pb n="78" /> <p>— Јесам, господине, одговори Љубомир таким гласом, да се више није могло су |
| коња?</p> <p>— Нисмо их имали... коње, одговори дечко, гледајући га право у очи.</p> <p>Човек |
| пита Љубомир.</p> <p>— Видео си, брате, одговори Веља.{S} Сваки за се...{S} Само је Василијан о |
| луду Петрију, нек’ ти се нађе на чреди, одговори тетка смејући се.</p> <p>— Е, немој болан, оно |
| м... добро, добро...{S} Иди па се моли, одговори смешећи се иронично и савијајући писмо.</p> <p |
| а, залутао?</p> <p>— Ниси, брате, ниси, одговори онај из мрака пријатељским гласом и приђе му.{ |
| дин... одобрио ми да живим у испосници, одговори он, кријући очи, јер се застиде од сећања на с |
| аки човек... ко жели добра својој души, одговори Љубомир узбуђено.</p> <p>— Зар и ми, девојке?< |
| ’нако... из радозналости.</p> <p>— Јок, одговори Љубомир, чудећи се и одговором и погледом што |
| си!{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, одговори дечко, бришући широким прљавим рукавом уплакан |
| ли му одмах, веома пријатељским гласом, одговори :</p> <p>— И ја се, вала, уплаших жестоко.{S} |
| ми тако горди?</p> <p>— Ја не бих реко, одговори Љубомир наивно.{S} Ти вала баш ниси така... а |
| <p>— Доведи папоњу овамо, да га вежемо, одговори он и подиже главу, гледајући краве, које се пр |
| овоме колачу одавно.{S} Све је спремно, одговори Сава одсечно и хтеде затворити врата.</p> <p>— |
| мске, оногај... преставља свети престо, одговори Максим мало набусито, као човек коме сметају м |
| до куће...</p> <p>— Знам ја твоју кућу, одговори јетко игуман.{S} Напослетку... назор се нико н |
| <p>— Такав им је и народ, није чудо!... одговори архимандрит, па се одједном прену: ама шта ми |
| окле да живиш?</p> <p>— Па, једнако!... одговори монах, гледајући зачуђено старешину, мислећи у |
| ? запита га чудећи се.</p> <p>— Кући... одговори Велимир отежући, а Леонтије га тек сад погледа |
| } Од куд чак овде?</p> <p>— Ет’ идем... одговори он, зверајући око себе.</p> <p>— Куд идеш, нес |
| Торба је на студенцу, а ја ћу ’вако... одговори он прескачући једну врзину.</p> <p>— А код кућ |
| и тим своје чуђење.</p> <p>— Ја што ћу? одговори овај и стаде везивати јарца ликом.</p> <p>Чоба |
| се само прави?« па му, без предомишљања одговори:</p> <p>— Вршим све његове заповести, живим ка |
| питања, на која Максим одмах и наопачке одговори, па ућута.{S} Дуго тако постаја.{S} Зави дебел |
| ?...</p> <p>Љубомир не дизаше главе, не одговори ништа, очекујући да ће његово ћутање напоменут |
| је, зацело, био изненађен.{S} Али он не одговори одмах.{S} После дужег ћутања он проговори:</p> |
| > <p>Велимир полустидљиво обори главу и одговори:</p> <p>— Чекај.... кроз неколико месеци видећ |
| асположење и бојазан.{S} Он доста грубо одговори:</p> <p>— Нисам.</p> <p>— И деведесет комада у |
| па одједном севну очима и готово гласно одговори досадном госту:</p> <p>— Да се стидим !...{S} |
| екивано чудо.{S} Сад би мож’да друкчије одговорио, кад би га, запитали: хоће ли остати у манаст |
| луђерство.{S} А он је скромно и паметно одговорио: »Да видим... још нисам никад био у манастиру |
| другове и <pb n="230" /> не умеде ништа одговорити.{S} Само помисли у себи: »Боже... како је ди |
| држећи да му друг не може на ово ништа одговорити.</p> <p>— То не знам.{S} Зацело су онда мора |
| овима.{S} Ко је викао?</p> <p>— Цензор, одговорише неколико гласова.</p> <p>Цензор стидљиво обо |
| <p>— Јок, одговори Љубомир, чудећи се и одговором и погледом што га то пита.</p> <p>»А, није га |
| погледа игумана, па као утучен његовим одговором, обори очи, преви се, понесе руке да их метне |
| а ни игуман не зна ове ствари.{S} Првим одговором учинио је пробу, па ослобођен игумановим ћута |
| ри он одлучно.</p> <p>Изненађена оваким одговором, Јованка се скоро наже на њега, и гурну га ла |
| а, не излазећи из кухиње, залепи масним одговором), шмркће и често погледа у косо, наокришке, у |
| бња наилази му на душу, али је он одмах одгони својом чаробном реченицом: »Љубомир Васић, учени |
| е, прљи по образу.{S} Он макне руком да одгурне од себе то гвожђе, али, за чудо, рука не може д |
| , и Светозар оде са некаквом »легијом«, оде и »господин«...{S} Љубомир се осврта један дан по Б |
| авши се довољно господске шале и смеха, оде у своју собу, леже на постељу и стаде уморно гледат |
| столица понесе некуд у страну, па оде, оде... и њега носи, накривљена у страну...{S} И глава с |
| , нема мирног живота; нема више ничега; оде све, све...</p> <p>— У здрављу ! рече он и крену се |
| да поднесеш све..{S} Оволика брука!{S} Оде човек пешке... још ако не нађе коња нигде!... говор |
| и ће се ипак имати ма чим одбранити.{S} Оде у амбар, дохвати торбу с кукурузом и оде свињцу.{S} |
| ве претурило, колико се муке видело.{S} Оде му брат на границу и за њим и отац.{S} Остаде сва к |
| Србији нема никакве пустиње...{S} А да оде у какву непролазну огромну планину, како ће се хран |
| ака.{S} Шумар заметне пушку за леђа, па оде у девето село...{S} Воденичари замоле помељаре, да |
| од стаја и све чиме је она руковала, па оде својој кући.{S} Увидела је она одмах, да је њено вр |
| дарова сваком брату убрус и чарапе, па оде задовољна.</p> <p>Кућа остаде без женске руке... жи |
| ..{S} И код њега се неки пут омакло, па оде на другу страну...{S} Почне о Богу, а после оде...{ |
| егова столица понесе некуд у страну, па оде, оде... и њега носи, накривљена у страну...{S} И гл |
| као неку велику тајну.</p> <p>Леонтије оде у своју ћелију, а тетка побаца и прилоге и дарове, |
| ругу страну...{S} Почне о Богу, а после оде...{S} То сатана скверне помисли натура«...</p> <p>П |
| .</p> <p>Једне посне недеље Леонтије не оде у цркву.{S} А и што ће!...{S} Тамо служе парохиски |
| преко њега па, напослетку, остави све и оде у потес, носећи на рамену велику буџу, јер није вол |
| и на миру.</p> <p>Љубомир брзо устаде и оде, бојећи се да се Светозар не предомисли.</p> <p>Сад |
| роз врата.</p> <p>Марија одмах устаде и оде на врата.{S} Калуђери се значајно погледаше.{S} Арс |
| »Твоје месо, моје кости«, остави дете и оде.</p> <p>За шест година игуман је од правог дивљачет |
| де у амбар, дохвати торбу с кукурузом и оде свињцу.{S} Уз пут је само зверао уплашено, освртао |
| Отац Нићифор узе своју омиљену праћку и оде уз поток, купећи уз пут обле шљунке и гађајући врап |
| онијама, старајући се збиљски, да сваки оде из ове куће задовољан, пресићен свима понудама, кој |
| зејтином.{S} Даде им да једу, па затим оде у трпезарију.{S} Док се испразни чанак, тетка се вр |
| сви гости разбегоше и кад сам побратим оде у механу да одигра једног џандара на овако располож |
| ушкају опанци...</p> <p>— Онај господин оде, процмиле Велимир танко, бојажљиво, с највећом пажњ |
| године, док се насрче теја!...{S} И он оде весео на ново место, не мислећи више о самоубици.</ |
| Арсеније не сме ништа наредити.{S} И он оде, мислећи о малопрешњем Арсенијеву јадиковању.</p> < |
| ато је срећан; а ја?!...</p> <p>И нашто оде овај живот?...{S} Куд пролетеше толике године?...{S |
| есори, одоше и старији ђаци, и Светозар оде са некаквом »легијом«, оде и »господин«...{S} Љубом |
| ко лепо и јасно исказаних жеља, Љубомир оде право Светозару, па му стаде наивно причати, како с |
| оз гушу.</p> <p>После јела девојче опет оде у шуму; немирне козе опет су се растуриле, ваљало и |
| глава тако ситно трепери, а његов језик одебљао, па га мрзи говорити... »Нека <pb n="96" /> сад |
| ова оглашења, нови брат стаде, потпуно одевен, у калуђерском оделу, са свећом, јеванђељем и кр |
| раво обично девојче.{S} Сад је друкчије одевена и <pb n="61" /> очешљана, друкчије се и држи и |
| з храма.{S} Одједном изиђе чисто и лепо одевена, примамљива група: човек и жена са два мала муш |
| ка врата и кроз њих прође омлађа, чисто одевена, повезана великом вуненом марамом у накрст прек |
| } Сео је у последњу клупу, међу другове одевене као и он, од којих један имађаше и браду.{S} Че |
| ише ови први, који су сви, махом, чисто одевени. »Што им то мајка ократи пеленгирице?{S} Мора д |
| ечко је већ замишљао себе у тим сјајним одеждама, али тако да то није он, него опет онај старац |
| остало: да и он и онај чича буду у тим одеждама... и он да је исто што чича, и чича да је <hi> |
| , кухиње раскошне, господске, а црквене одежде дроњаве, свећњаци прљави, позеленели, и тако!«.. |
| Но!... ’Нака лепота!..{S} Сјакте се оне одежде на попу, ка само сунце, а ђаци укараре, па бруји |
| заамвона, и екваристија, и свако парче одежде, и све, све...</p> <p>— Хо, јаки је он и у догма |
| браћом, чекајући док архимандрит скине одежду и изиђе из олтара, опет загледа у себе, у дубину |
| стар!«...</p> <p>— Имаш ли, море, каква одела? пита га господин Никола у очи дана, кад ће поћи |
| S} Леонтије се бојао прекора због новог одела, које је у Београду, на рачун манастирски, <pb n= |
| увиде одмах да, осим новог калуђерског одела, не беше у њему самом ништа <hi>ново</hi>. »После |
| напреже памћење...{S} Некакве нејасне, оделите слике ноћашњих снова — шта ли су!... — пролетеш |
| азних манастира, која одмах заведе свој оделити начин и правац живота.{S} И рад, и одмор, и вес |
| ара слику...{S} Он, обучен у епископско одело, стоји на једном брежуљку, а Милка, она ђаволаста |
| ум да је то старо, изношено, искрпљено одело, у коме он изгледа смешан.</p> <p>»Баш прави госп |
| га господина чисте преобуке, цело старо одело и обућу.</p> <p>Боже, кад је видео себе у пантало |
| воје, досећајући се по њихову изгледу и оделу, да су то домаћини ове куће.{S} Човек беше снизак |
| ат стаде, потпуно одевен, у калуђерском оделу, са свећом, јеванђељем и крстом у рукама и ижљуби |
| а, осветљен.{S} Архимандрит, у свечаном оделу, стоји у олтару, пред отвореним царским дверима, |
| кију и, угледавши Никифора у овом црном оделу, заустави очи на њему и гледаше га зачуђено...</p |
| на, он има свога имања, али то још није одељено од стричева.</p> <p>Све то, што је требало рани |
| ...</p> <p>На Петковачу беше ред другог одељења за цркву.{S} Љубомир је тај дан очекивао с вели |
| >У школи му рекоше, да је уписан у прво одељење.{S} Ишао је у школу три дана мирно - <pb n="40" |
| ласу, али га још не угледа: иди у друго одељење, па ме чекај, сад ћу ја..</p> <p>Он се испе лаг |
| у ја..</p> <p>Он се испе лагано у друго одељење, које је било баш над професорском канцеларијом |
| ецимо, писме <hi>људи</hi> бити у првом одељењу?« Тражећи подесно лице, угледао је скромна Љубо |
| изређаше још петорицу цензора у другом одељењу, и најзад сви професори дођоше до уверења, да с |
| је!«</p> <p>А цензорско питање у другом одељењу задавало је велике бриге професорима.{S} Спрема |
| е сврши тешко цензорско питање у другом одељењу, и наш Љубомир постаде »цензор велике гимназије |
| винче...{S} Само ће ми ње бити жао, кад одем одавде«...</p> <p>Једне младе недеље спреми се Мил |
| праве.{S} То ти остави за после, кад ми одемо...</p> <p>— У <hi>мој</hi> манастир нека нико не |
| и. — Оно истина зна се: капетан може да одере нас механџије, али опет...</p> <p>А Љубомир се за |
| ..</p> <p>Ту, у тој светлој златотканој одећи, у оној необичној капи, за коју је и сад држао да |
| , коју осећа сваки, кад се огрне топлом одећом у хладном простору.</p> <p>Архимандрит настави д |
| њак од деце, како се шарени разноврсном одећом, које не може довољно да се нагледа.{S} Било је |
| природним и историјом обележеним путем, одживљавало старо добро време и уклањало се испред ново |
| ала, али му је газдарица рекла да се не одзива тој жени, која само један посао има: одмамљује » |
| пао.</p> <p>Он зна зашто га зову, и не одзива се одмах, него смишља како би се осветио проклет |
| гоше и кад сам побратим оде у механу да одигра једног џандара на овако расположење, док му се п |
| ди!... иди!...</p> <p>За један и по час одиђе сав народ причешћен, а калуђери кидисаше, те чита |
| пита се у чуду: »Шта је ово?...{S} Гле, одиста шта је ово?«...</p> <p>Ово ће житије научити на |
| уши кад се помену чреда. »Хм, видиш... одиста иде све по чреди!«...</p> <p>— Довешћу ја теби л |
| n="93" /> да ми сви мислимо: ту је.{S} Одиста га држе они лекови.{S} Али, брате, кад заседне з |
| се не сетих да ти поручим!...</p> <p>— Одиста! понови Нићифор малопрешње тврђење, и затим се с |
| главу.{S} Ето, стојим с тобом.</p> <p>— Одиста, зар нећеш од мене бежати? запита девојче веома |
| сам да је слаба стомака.{S} Неки пут га одиста тако завије и заболи, <pb n="93" /> да ми сви ми |
| епануо.{S} Он то воле.</p> <p>— Мене је одиста стра.</p> <p>— Чекај, научићеш се...</p> <p>И ка |
| А оно видиш: чудеса... чудеса!...{S} И одиста јој је Христос опростио!...{S} И сви су они људи |
| ући свога љубимца по уску челу.</p> <p>—Одиста... гле! потврди и Нићифор.</p> <p>— Знаш-.. овај |
| потмуло воденично камење, а он прескаче одјаже, јури каљавим путем, не видећи никога, не чујући |
| ухиње загрми врисак, прасак...{S} Сељак одјапи врата, окрете се бојажљиво и пође натраг, машући |
| постеље, осврте се око себе узверено и одједанпут, сасвим случајно, паде му поглед на крупне ц |
| ом и блаженом расположењу, младић осети одједанпут и необичну тугу и слатко задовољство од ове |
| а, принесе је отвореним устима и некако одједанпут, не наслањајући чашу на уста, само пљусну и |
| } И како то би... кад се то сврши, тако одједанпут!...{S} И како беше дивно у оном свету!{S} А |
| ободом, за светом, угаси се исто онако, одједаред, као што и пониче...{S} Само остаде једна жуд |
| и уплашено корача замишљено чобанче.{S} Одједаред искочи пред њега, иза једног шибљака, задихан |
| ше својим шуштањем.{S} Пандуров монолог одједаред престаде, чега се он још више уплаши, па прет |
| нога што је опробао...</p> <p>Морало се одједаред сасвим помрачити у иначе мрачној души Максимо |
| {S} Прекрети се побожно, подиже главу и одједаред рашири очи, као да је највеће чудо угледао... |
| реч.</p> <p>— Штапове!... загрме игуман одједаред, затресе му се густа, разбацана, кудрава коса |
| е?</p> <p>А Љубомир, после овог узвика, одједном засија очима а по лицу му се разли неизмерно б |
| агана срца, у очекивању добре ђаконије, одједном завеје на њега овај нарочити трпезариски тон, |
| сле и утонуле у дебеле испупчене капке, одједном се показаше целе, изиђоше изван капака, а оне |
| т, при исповести какве средовечне жене, одједном сав зацрвени и убрзаним, уплашеним гласом прош |
| д њега неко ново, до сад невиђено биће, одједном се споји са <pb n="150" /> његовом душом и он |
| очешће погледаше с пажњом и поштовањем, одједном се развесели.{S} Најпре му се овлажише и засиј |
| астио се...{S} Али му, сасвим случајно, одједном дође у главу једна ситна, практична мисао, кој |
| ће се око себе и весело подиграва...{S} Одједном нанесе ветар мирис свеже сламе.</p> <p>Леонтиј |
| што му се сад учинило ново у њој...{S} Одједном му паде на памет давнашњи простачки разговор с |
| ако излази причешћен народ из храма.{S} Одједном изиђе чисто и лепо одевена, примамљива група: |
| Дуго потраја <pb n="216" /> тишина.{S} Одједном он чује познати му глас над собом:</p> <p>— Ба |
| е шта би друго <pb n="109" /> радио.{S} Одједном иза његове главе нешто необично Фијукну.</p> < |
| ђе му на памет зашто је дошао овамо.{S} Одједном га обузе исто оно осећање, кад је на <pb n="10 |
| <pb n="236" /> хладну камену плочу.{S} Одједном се умири, постаде непомичан и неосетљив као ст |
| о, и ова опомена на дужност раздрема га одједном, као пљусак хладне воде.</p> <p>— Е, мој бато, |
| о бити нека власт из среза.{S} Нешто га одједном обузе трема, би му незгодно од овога доласка, |
| Сава с таквом насладом предахну, као да одједном спаде са њега цео Штурац. »Нема више робовања! |
| шири очи, укочи се и учини му се као да одједном упаде у некакав други, мрачан и ужасан свет... |
| о.{S} И њега плаши сама та новина, која одједном мења све...{S} И, што је главно, плаши га оно |
| се осећа потпуно као рањена звер, која одједном сазнаје своју пропаст...{S} И хтела би да није |
| ма учини, ради мене... заплака се тетка одједном, и настави јецајући: ако је то Богу много крив |
| остидети њега у царству Оца мојега«, па одједном севну очима и готово гласно одговори досадном |
| настир?</p> <p>Он поћута неко време, па одједном као да доби вољу да све искаже шта му је на ду |
| еме? понови Максим игуманово питање, па одједном избаци: на входу, брате... на великом.</p> <p> |
| има, клибећи се на другове несвесно, па одједном устаде и поводећи се на несигурним ногама и чу |
| тако незгодно лупну, да сва три трговца одједном, као на дроту, поскакаше и, псујући и претећи |
| то, како је и до сад одговарао; али сад одједном избаци нешто ново.{S} До сад је он отезао, гња |
| астом руком тешки бол и страх, што леже одједном на душу његову.{S} И кад се сит исплака, осети |
| , стегнутих строгошћу управе душа, које одједном добише непрегледну, бескрајну као океан слобод |
| уђе у трпезарију, сви поскакаше, певање одједном умукну.</p> <p>— Сад ћемо литургику, рече игум |
| а му се учини као да је мали, као да се одједном врати то време, па га мајка изнела пред кућу, |
| га!...{S} Натема га!...</p> <p>Тетка се одједном заплака, зајеца па побеже у кухињу.{S} Љубомир |
| је чудо!... одговори архимандрит, па се одједном прену: ама шта ми <hi>сад</hi> започињемо поли |
| — Кажем ја... у свеце хоће!...{S} Па се одједном жустро осврте и привикну: кола!</p> <p>Кочијаш |
| вот, времена и правца?...{S} Тек све се одједном измени.{S} Донеше се важни црквени закони, уре |
| се згледаше; они »обични« узнемирише се одједном, и спремаху се сви да нешто кажу, али су толик |
| > <p>»А-а!... шта ово би ?!«... буди се одједном из заноса срећни младожења, и јасно осећа да с |
| на »да се мало прошетају«.{S} Игуман се одједном уозбиљи; лице му дође осетно отвореније, блеђе |
| мо, да не погрешиш...</p> <p>Велимир се одједном трже, као да га неко ошину изненада; једним ск |
| м досадањим тежњама.</p> <p>Љубомиру се одједном отворише очи: он стаде разумевати да се у њему |
| ме некадањем благовању.{S} А све налете одједном, као вихор на врелој ведрини, и пресече, поруш |
| ом.</p> <p>Леонтије се повуче у собе, и одједном занемари све оно, што га је до сад одушевљавал |
| уф-ф... па се сети протине напомене, и одједном оно набрано смежурано лице, оног истог секунда |
| шено, збуњено око себе, па се окрете, и одједном, не говорећи ништа, из све снаге, јурну кроз п |
| /p> <p>„А, то ли је!« помисли игуман, и одједном му спаде све нерасположење и бојазан.{S} Он до |
| снички живети, часни оче, промуца он, и одједном, као да пређе преко некакве велике препоне, да |
| }Сву тежину тела преноси напред...{S} И одједном осећа да под њим нестаје земље... он лети или |
| почнем мислити, шмркћем, преврћем се и одједном чујем да звони јутрење.{S} Кад пре, не знам ни |
| д капетана, сунца ми! превија се дете и одједном заплака.</p> <p>Пандур омекша.{S} И он се био |
| еже уздрхталом руком бутиницу, трепће и одједном му грунуше сузе на очи.</p> <p>— Него пази: су |
| као у сну, на некакву пријатну слику и одједном се трже...{S} Сетио се!</p> <p>»Било!...{S} Пр |
| из свег гласа...{S} Весеље повезаних и одједном пуштених на слободу двоножаца!...</p> <p>Леонт |
| ети онако, како сам мислио!...</p> <p>И одједном, као плаха летња киша, грунуше сузе младом гре |
| тир! узвикнуло се тада громко.</p> <p>И одједном као чаробном руком донесено, настаде сасвим др |
| колност, што јурнуше у ватру весеља сви одједном, сачува га од размишљања.{S} Као да беше повез |
| , смешећи се на два млађа игумана, који одједном почеше гладити и сукати брке.</p> <p>Не прођош |
| ставити срећни дани за Љубомира.{S} Али одједном дође <hi>оно</hi>.</p> <p>Никако не може да се |
| границу, почех опет мислити.{S} И ту ми одједном дође <hi>оно</hi>...{S} Више никад нисам ни о |
| ешило дете...</p> <p>Повикаше сви гости одједном и, нашавши полазну реч, заџакаше и узвикнуше с |
| пева се једна црквена песма и сви гости одједном, као по команди, издигоше лица на више, гледај |
| шта се око њега дешава.</p> <p>И учитељ одједном скочи, као да се тек сад нечега сетио.{S} Блед |
| иру и запита га«...{S} При овоме игуман одједном скочи и погледа око себе незадовољно.{S} Дође |
| и ће и он лако, али шта ћемо ако игуман одједном баш њега потражи?{S} Сети се свога редовног по |
| е...</p> <p>»А како се веселе! пређе он одједном са мислима.{S} Загледа се у онај мрак, а у гла |
| та ово радим ја овде?!«... запита се он одједном, пошто прочита писмо, као да сад тек први пут |
| и, кад се Велимир и Вида измакоше, само одједном виде да су њих двоје, он и ова девојчица, сами |
| пре овог ненадног, чудног пламена, што одједном букну...{S} И она жива, ватрена жудња за слобо |
| ни колико је чега издао, кад се Љубомир одједном исправи и пружи десну руку на тетку: образи му |
| м немом тугом и црном туробношћу, да му одједном све онемили, да почне сасвим другим очима глед |
| ван.</p> <p>»Да се иде одавде!« дође му одједном у главу, и он одмах осети, како је овде све <p |
| у на боље дане, <pb n="260" /> убише му одједном сву вољу и одушевљење за радом.</p> <p>Леонтиј |
| !... да калуђере... мене!?«... севну му одједном кроз главу, и он поими сву страхоту и важност |
| Максим, пружајући револвер у целу групу одједном, не гледајући ни у кога нарочито.{S} Председни |
| га овај нарочити трпезариски тон, госту одједном нестаје осмеха на лицу, обузима га нека збиља |
| целу чашу.{S} Раде измаче нож...</p> <p>Одједном се Љубомирове груди тргоше, он се јако закашља |
| имало свега двадесет један ред.</p> <p>Одједном се осети као човек који се веома преварио у оч |
| орче и махну главом на калуђере.</p> <p>Одједном се сва три калуђера исправише, стадоше гледати |
| се већ јаве... одоцниће за пут.</p> <p>Одједном се зацрни и зашарени необична гомила на малим |
| ају од себе ненадан очајни глас, шаљући одјек речној долини, кроз коју се отеже и замире његов |
| м ухом неко, тањим женским гласом, који одјекиваше пријатно.</p> <p>Љубомир се трже и одскочи о |
| им, јасним, декламаторским гласом, који одјекиваше ходником:</p> <p>— Сотоно, у теби је пакао!. |
| ући где стаје.</p> <p>Опет одоздо слабо одјекну неразговетно викање и замре у даљини...{S} То н |
| та, и поведе га олтару...{S} Мало звоно одјекну кроз нему тиху ноћ, монаси стадоше читати »часо |
| и гласови око стола.</p> <p>— Живео!... одјекнуше гласови испод липе.</p> <p>Леонтије се само з |
| предомишља, да ли да изврши злочин.{S} Одјекнуше чести ударци кроз сву Србију, и као да својим |
| возвах к тебје, услиши мја«...{S} Грме одјеци сложног многогласног певања и проламају се под о |
| и.{S} По ходнику грми његов глас, а под одјече од поткованих цокула.{S} Све трешти...</p> <p>— |
| ско звоно, и његов танки и сребрни глас одјече кроз јутрењу влажну тишину, губећи се тамо у дуб |
| /p> <p>Велимир се окрете и, све у трку, одјури уз манастирску реку, поред оних честих малих вод |
| део човек очима све!...</p> <p>Леонтије одјури у стовариште Мирковићево.{S} Тамо застаде читаву |
| поскакаше и, псујући и претећи страшно, одјурише из манастира.</p> <p>Овај поступак дућанџија д |
| рцу, нешто се у њему смрзе, следи...{S} Одкуд то, <hi>та</hi> мисао!...{S} А њему то никад није |
| сад »велика сила« тамо код владике.{S} Одкуд? прозбори он загушено, пружајући руку, но не дижу |
| Овај твој... прота махну главом десно, одкуда се, из даљине, виђаху сеоски дућани, — он је сад |
| ги свет!...{S} И људи из старог времена одлазе, и свега, свега нестаје...</p> <p>Петог дана тет |
| 9000_C6"> <head>VI</head> <p>Љубомир је одлазио често и врло радо своме сељаку — богословцу.{S} |
| »свршени богослов«.</p> <p>— Е, зар си одлазио тамо? запита игуман весело, кад чу да је Љубоми |
| уман весело, кад чу да је Љубомир често одлазио у Богословију и зна сва лица и сав ред, као да |
| а се венчао...</p> <p>Некако наодмах по одласку Нићифорову, Леонтије отпутова у окружни град.{S |
| а је најлепшим осећањима...{S} Али су и одласци до Светозара постепено чинили своје: и они не о |
| астирског газдинства — у овоме се чак и одликовао, — и то је било довољно.{S} У шеснаестој годи |
| о што и преса!« Игуман, онако у љутини, одломи парче и поједе. »Их, шта учинисте, викну професо |
| онесе сир и метну на астал.{S} Професор одломи парченце и мету у уста... »Пробајте, викну он иг |
| х присилише на поштовање већине и њених одлука.</p> <p>— Напослетку... у друштву се и калуђер ж |
| а наслада живота, али је чистоту њихове одлуке веома уважавао.</p> <p>»И то је, до душе, по Бож |
| вори му очи и он стаде гледати на своју одлуку о животу свесно, разумљиво, као човек, који потп |
| рдну ни главом, кад му он саопшти своју одлуку.{S} Беше и расположен тога тренутка онако, кад ј |
| данашњу сумњу и потврда његовој потоњој одлуци...{S} Зато их понавља са великом милином и занос |
| дно-страхотан, тако громовито-убедљив и одлучан, да сви монаси, и они што седе, и они што слуша |
| ног младог, тек пројаханог, ждребака, и одлучи се да га, по што по то, научи раван.{S} Али му ј |
| , међу осталим његовим заветима, кад се одлучивао да побегне у пећину, био и тај: да не ложи <p |
| аксиму, који се, после дуга премишљања, одлучио да извади и отвори дувањару.</p> <p>— Гле, наба |
| ако је још <hi>онда</hi>, код студенца, одлучио.{S} Зна да ће ићи у свет...{S} И сад настаје <h |
| гуши, грца од навале осећања...</p> <p>Одлучио је да овако проведе целу ноћ; кад се воштаница |
| јче га одмах нападе.{S} Она беше жива и одлучна, као и Мира.{S} А Љубомир се збуни, осети се не |
| ахвално у очи јој.{S} То није више онај одлучни, трезвени и окретни младић, какав је Велимир ме |
| д ћу сад?«...{S} Он отвори уста и доста одлучним гласом, који чак и њега сама зачуди, проговори |
| иже, и седећи, оборене главе, слабим но одлучним гласом проговори:</p> <p>— Ишао сам за стопама |
| арче великим гладним устима и кидају га одлучно једрим чврстим зубима.{S} Василијан нешто весел |
| ad> <p>Архимандрит по други пут прочита одлучно, у љутини написано, владичино писмо, у коме му |
| асмеја, опет махну оном хартицом и рече одлучно:</p> <p>— Кажем... тако наређују старешине!</p> |
| > <pb n="183" /> <p>Љубомир се већ беше одлучно упутио у своју собу, где је мислио провести оба |
| обори главу.</p> <p>— Нећу! одговори он одлучно.</p> <p>Изненађена оваким одговором, Јованка се |
| уђери то не раде никад, али се он давно одлучно, да ради онако како треба, а не како раде други |
| где је, шта ћеш га звати! одговори гост одлучно.</p> <p>— У подруму, прошапта Љубомир бојажљиво |
| житије научити на памет, тако је одмах одлучно у себи.{S} Јер не вреди га само прочитати па за |
| частиви!... узвикује младић са побожном одлучношћу, устаје и улази у пећину, крстећи се и шапућ |
| расположење, док му се побратим-игуман одљути, а то ће, знао је он, бити после једног <pb n="1 |
| е.{S} Али нека га, мисли у себи Максим, одљутиће се, а мени ће остати доста цигара, што би их о |
| , на коју већ спуштамо руку.</p> <p>Кад одмакоше подоста, прота поче:</p> <p>— Ти ниси завео у |
| ва тој жени, која само један посао има: одмамљује »млађе« из суседних кућа и намешта их на друг |
| и нададе преко ливада и њива, као да се одмарао три дана.</p> <p>Сељак удари у вику докле га го |
| г кога се морају заклати бар два брава, одмах се ови »обични гости« нађу у близини и, хтео не х |
| у оно време.{S} Али чим отворите врата, одмах вас изненади све што видите унутра.{S} Не видите |
| — Видиш, само мало да смо још почасили, одмах би на тродневно сухојаденије... шапће Никола и мр |
| !...</p> <p>У трећој, отреситијој кући, одмах после поздрава, наместе и калуђера и ђака на рани |
| hi>га</hi> умирити.{S} Чим што поједем, одмах се забави...{S} И куд нађе баш данас, кад ме она |
| којима управо, чим се помене манастир, одмах замирише у носу старо вино, они гракнуше сложно д |
| у и гледају да пропипкају <pb n="31" /> одмах: ради чега ли је сам капетан тако ненадно дошао.< |
| м, и како се који спреми, <pb n="67" /> одмах излази из кујне.{S} А из дугачког ходника, који с |
| <title>Пјесму над пјесмама</title>«.{S} Одмах на другој страни наиђе на некакве речи, које му с |
| ина, девојчица, старија од Љубомира.{S} Одмах се на њој могло опазити, да је то већ прекаљена п |
| тирску, као новопостављени намесник.{S} Одмах сутрадан изиђе пред њега весео Нићифор.</p> <p>— |
| .{S} Братија беше вољна »дахнути душом« одмах, али је било много пречих послова.{S} Чредни, ота |
| н хтеде вриснути од страха, застаде и — одмах се поврати, кад познаде своју другарицу.</p> <p>— |
| крштења сети се да је читао, како треба одмах родитеље и кума поучити о значају крштења, о васп |
| прими писмо, с места закалуђери и да га одмах потом упути к њему ради посвећења.</p> <p>Отац Са |
| /p> <p>Чим стадоше на место, девојче га одмах нападе.{S} Она беше жива и одлучна, као и Мира.{S |
| n="56" /> прошлих срећних дана, који га одмах, чим га обуче, навије на маштање, па стане газити |
| е своје жалосно стање и наређује му, да одмах пошље сву досадању уштеду, јер ће морати продати |
| моливши главу кроз врата.</p> <p>Марија одмах устаде и оде на врата.{S} Калуђери се значајно по |
| ерска дружина из разних манастира, која одмах заведе свој оделити начин и правац живота.{S} И р |
| страну, као да се стиди њега...{S} Она одмах, без икаква упутства, заузе онај исти положај у м |
| , па оде својој кући.{S} Увидела је она одмах, да је њено време прошло, да она не може млађим к |
| оди, довуче се до постеље, леже и заспа одмах.</p> <pb n="97" /> <p>— Та махни га! викну Никола |
| зговорио се са женом, уверио је да мора одмах даље путовати (само се боји да га опет не окупе о |
| ву појаву дубоко аналишу.{S} Он познаде одмах ко је пред њим, и како је и сам располагао нежним |
| гледну, јасну промену у себи, али увиде одмах да, осим новог калуђерског одела, не беше у њему |
| није бринуо, па је држао да се то може одмах наћи, чим човек огладни.{S} Та зар није слушао то |
| нека трава лечи од које болести, он је одмах нађе, кува и пије, ако нема ту болест.{S} Боље је |
| Брзо су се објаснили, наредили, и он је одмах нашао место, нашао кров и заклон, за чим му је на |
| Ово ће житије научити на памет, тако је одмах одлучно у себи.{S} Јер не вреди га само прочитати |
| овином прочитаних објашњења, Љубомир је одмах причао свима шта је прочитао.{S} Отац Сава, стаде |
| но доба ни »крштенице« не беху потребне одмах — веровало се учитељу.</p> <p>Истог дана Љубомир |
| <p>Он зна зашто га зову, и не одзива се одмах, него смишља како би се осветио проклетој белавци |
| и пију ракију.{S} Игуман привика да се одмах донесе парче млада сира.. хтео је, ваљад’, нешто |
| нареди да се мењају чаше и боце, она се одмах досети о чему је говорено. -</p> <p>Пред госте на |
| мена освестила љута игумана, и он би се одмах прибрао, али је сад, после неиспаване ноћи, био с |
| дности, честитости, дух лепога, и ви се одмах гледате низа се, цените је ли све на вама уљудно |
| з икаква реда, по зидовима.{S} Осети се одмах нешто манастирско, некакав нарочити дух и тон, св |
| помену.</p> <pb n="175" /> <p>Али им се одмах по уводу лица разведрише, и они стадоше слушати п |
| бегава.{S} Чим се она где појави, он се одмах нађе у послу и окрене јој леђа.{S} Она опажа да ј |
| е гледа много блаже но до сад.{S} Он се одмах покаја што је тетку, оно пре, увредио...{S} Он др |
| : хоће ли остати у манастиру, јер му се одмах учинило, да ван овог места нема живота, да за њег |
| гракнуше сложно да се реликвија изнесе одмах, и одржаше победу.{S} Господа оци пробаху <pb n=" |
| мо на своје место.</p> <p>Момци изиђоше одмах, јер не беху достојни слушати ове ствари.{S} И та |
| > <p>После пола часа врати се Марија, и одмах стаде нешто око ватре намештати.{S} Калуђери поба |
| цу!</p> <p>Тек у вече стигоше лекари, и одмах после прегледа изјавише забринутом »братству«, да |
| > <pb n="234" /> <p>Леонтије се прену и одмах се стресе од јутрење студи, која га обузе свега.. |
| и душа, удавићу га!« помисли сиромах и одмах се реши: замочи дете с ногу, докле могаше ући у в |
| доста пута приђе, кад је залудан, па би одмах повели разговор.{S} Једних су година, механа је у |
| а би друго радио.{S} Василијан га спази одмах, па као лопта одскочи од тетке и стаде пред њега, |
| едајући прекорно капетанова бељца, који одмах завуче дугачку њушку у јасле.</p> <p>»Ене де...{S |
| ад легнем, па зажмурим, <hi>оно</hi> ми одмах дође.{S} Најпре ми се беласа, далеко пред очима, |
| о, био изненађен.{S} Али он не одговори одмах.{S} После дужег ћутања он проговори:</p> <p>— Чек |
| епеници.{S} Знао је да се треба вратити одмах, али је хтео видети: да ли је погрешио што је уве |
| стави му још два питања, на која Максим одмах и наопачке одговори, па ућута.{S} Дуго тако поста |
| ива зебња наилази му на душу, али је он одмах одгони својом чаробном реченицом: »Љубомир Васић, |
| пред вратима придружише оба друга, и он одмах, по њиховим радосним лицима, опази, да се обојица |
| одавде!« дође му одједном у главу, и он одмах осети, како је овде све <pb n="192" /> тако страш |
| намештати своју кудраву косу.{S} Ту он одмах изложи дечку цео програм, по коме ће се он упозна |
| управо пред механу.{S} Он би се вратио одмах, бегао би, али на доксату механском стоји једна д |
| друге две беху около пећи. — А ми ћемо одмах наместити онде четврти.</p> <p>Лагано, бојажљиво, |
| куд ће...{S} Хтео би се кренути на пут одмах, али га задржава овака ноћ...{S} Преко неба преле |
| каже: »Реци, вели, Васи то и то«; ја му одмах све испоручим, па нико не зна...{S} Добри су људи |
| ух...</p> <p>Љубомир се насмеши, али му одмах, веома пријатељским гласом, одговори :</p> <p>— И |
| а, извукоше их из дворишта; у манастиру одмах настаде мир.{S} Тетка, још црвена од љутине, изиђ |
| њив предлог, и као предомишљао се. »Баш одмах, првог дана... па као сви други!...{S} И све онак |
| а буде!{S} Зове те архимандрит, да идеш одмах са мном.</p> <p>— Како...{S} Ја овде морам живети |
| се.</p> <p>Леонтије зину, прекрсти се и одмаче се корак, два од њега.</p> <p>— Сад полазим у Бе |
| та: да ће он, који шеснаест година живи одмерено, једним истим, младићским животом, кроз неколи |
| ц Сава залупи врата, и опет, онако исто одмерено и лагано, стадоше лупати потковане цокуле...</ |
| д врата ћелије болесникове није се више одмицао.{S} Све је пиљио и мотрио шта тетка отуд износи |
| ом, за двема богомољкама, које све даље одмицаху, док се не изгубише близу сеоских кућа, иза ко |
| р.{S} Ту је претпостављао да га очекује одмор, а <hi>оне</hi> мисли сам отурује од себе, за пос |
| лити начин и правац живота.{S} И рад, и одмор, и весеље, све беше заједничко.{S} Леонтије се по |
| рзо, и он се зачуди: кад пре дође други одмор!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После |
| !{S} И он ће одржати заклетву...</p> <p>Одмор после прве школске године проведе отац Леонтије н |
| укама и радио у кући као роб, радио без одмора, без сна... из сата у сат, тако непрекидно.{S} А |
| </p> <p>У вече, доцне, добро нахрањен и одморен, Љубомир пристаде да остане код механџије за од |
| ва чека да стигне у Београд, да се сита одмори.{S} На њено место намести отац Сава другу, неку |
| /p> <p>Љубомир не доби времена ни да се одмори честито.{S} Уздисао је под теретом тешка посла, |
| отурује од себе, за после, тамо док се одмори.</p> <p>Изјутра је све, што је гледао и слушао, |
| незденутих пластова.</p> <p>»Дај да се одморим«, помисли дечко, па се завуче међу плашће.{S} С |
| у ливадском сад није до песме; треба се одморити, па ће опет на посао...</p> <p>Некаква необичн |
| сте оптерећени и намучени, и ја ћу вас одморити«...</p> <p>— Ради чега си дошао, брате?... чуј |
| , па није ни мислио о чему другом, до о одмору.{S} Кад је улазио с Велимиром кроз велику усвође |
| /p> <p>— Сад настаје оно... што ће рећи одмотавање...{S} Хо, брате!{S} До сад се само мотало, а |
| еније, блеђе, а нос модрији.{S} Зна он, однекуд осећа, да ће му се у тој шетњи казати нешто вео |
| а гледа на себе као па простог слугу, и однекуд му дошло на памет, да све то сноси ради распето |
| не мисле много о својим поступцима, јер однекуд осећају да тако треба да буде...{S} И он осећа |
| р на врелој ведрини, и пресече, поруши, однесе све његове тежње, његове детиње нејасне идеале.. |
| ад је ветар — трчи намештај гране да не однесе...{S} Тек има се посла доста.</p> <p>Љубомир не |
| хитац ногом несташна ждрепца у мало не однесе бедро, и он остави коње, па се стаде занимати бу |
| етанов пандур!...{S} У мало ми главу не однесе... само да ме закачи бутовима!...</p> <p>— Није, |
| и, пообара шуму, развали све воденице и однесе, сатре све под собом...{S} Сад се могло животари |
| дохвати са прозорчета наслаган шећер и однесе кроз собу.{S} Отуд се чује сипање воде у чашу, н |
| ети Аранђео сиђе тако брзо, узме душу и однесе је?«...</p> <p>Он се не стара много да разреши т |
| Ја бих се усудио замолити, да Василијан однесе водицу, а Велимир би могао надгледати раднике, п |
| и весео Велимир.{S} Он је на Велимирове односе и намере с Видом гледао са снисходљивим сажаљење |
| и ђаци на ногама; снују, трче, доносе и односе јела и пића, послужују, сипају и бојажљиво погле |
| господин и отац Сава, само говор првога односи на себе, а одговор Савин на све калуђере...</p> |
| > <p>— Чујеш ли... кашље!</p> <p>Ово се односило на игумана, који је могао чути њихов смех, па |
| остали непрекидно у искреним другарским односима, па су волели провести који тренутак у овако у |
| ће манастирски долазити свако јутро, и односити покупљене прилоге.</p> <p>— Најмање још једана |
| а има нарочите намере и велике планове, односно будућности »овога детета«, па му препоручује, д |
| вадећи отуд све, што је припадало кући, односно њој: чарапе, пешкире, шарене мараме...</p> <p>— |
| оставља своју колевку, која га је лепо одњихала... да не оставља овај прости мирни живот, у ко |
| то падне при разговору, махну главом са одобравањем, и у очима му се засветли радост, као да је |
| им.</p> <pb n="47" /> <p>— Добро, узми, одобри му овај, само да га остави на миру.</p> <p>Љубом |
| и, <pb n="226" /> начинио.{S} Отац Сава одобри тај издатак.{S} Све је око млада госта приступач |
| осници једнако.{S} И архимандрит ми сад одобри...</p> <p>— Архимандрит... причекај мало! насмеш |
| ме ни расправљати.</p> <p>— Господин... одобрио ми да живим у испосници, одговори он, кријући о |
| /p> <p>— Нећу ја у парохију.{S} Владика одобрио да живим у испосници једнако.{S} И архимандрит |
| и молбу да је понесем собом, па ћемо ти одобрити.{S} Ово је, за твоје управе, чини ми се, трећи |
| , веселим намигивањем и климањем главе, одобрише тај поступак.{S} Велимир се неколико пута знач |
| ти твоје брљотине!</p> <p>— Хи-хи-хи... одобровољи се Васа.</p> <p>— Уф-ф... стење Арсеније и с |
| ослобођења српског...</p> <p>Монаси се одобровољили, раскравили се и гледају победнички, с нек |
| рани пилиће од јастреба, који се спушта одозго.{S} Е-е... чека-а-ај... хап!</p> <p>Кад Василија |
| ном недогледу...</p> <p>— О Љубо, чу се одозго са планине отегнут јасан женски глас.</p> <p>Чоб |
| ити тако, као ви сад«...</p> <p>А Маљен одозго величанствено и моћно избија у светли недогледни |
| p> <p>— Е-е-еј...{S} Љубомире!... отеже одоздо, са дна Маљена, далек, нејасан, као са другог св |
| дан.{S} Стриц је опак...</p> <p>Глас се одоздо понови.</p> <p>— Ето-о-о-о... ето, слава је убил |
| се док једно не падне.{S} После се оно одоздо искобеља, па узјаше оно што га је обалило.{S} Па |
| да, не гледајући где стаје.</p> <p>Опет одоздо слабо одјекну неразговетно викање и замре у даљи |
| речима:</p> <p>— Добро, добро...{S} Ево одох.{S} Казаћу му да нећу, па шта буде...{S} Збогом.{S |
| .{S} Време би било да му се већ јаве... одоцниће за пут.</p> <p>Одједном се зацрни и зашарени н |
| Мира мучи сама.{S} Ако пође за козама, одоше краве у штету...{S} Ваљад јој помаже мој Свеја, а |
| часа, Леонтије на коњу а Велимир пешке, одоше на пут.</p> <p>Ништа више не осећаше млади испосн |
| ветну свету дужност; одоше и професори, одоше и старији ђаци, и Светозар оде са некаквом »легиј |
| доше сви људи на заветну свету дужност; одоше и професори, одоше и старији ђаци, и Светозар оде |
| и у науку?...</p> <p>Београд опусти.{S} Одоше сви људи на заветну свету дужност; одоше и профес |
| n="64" /> <p>— А кад дођох овамо и кад одоше сви наши на границу, почех опет мислити.{S} И ту |
| еда, не хтеде нико прекидати.{S} Сестре одоше за послом, а они, отац и синови, сеђаху гледајући |
| м...{S} Уз пут би се претурао главачки, одрао би кога јарца, и опет би трчао и трчао докле га н |
| рофесор, који доведе Љубомира, разгледа одраслије ђаке и постави за цензора поменутог Петра Ужи |
| коли.{S} Ко је год инокосан, а има дете одрасло, обилази око кмета и пита га шта ће да пије.{S} |
| И све то оставља мали бегунац, као што одрасло полетарче оставља старо гнездо и вије се невешт |
| ће поделити међу собом њих тројица, кад одрасту и почну кућити сваки за себе!...{S} А како лепо |
| и, што год ти заповеди.{S} Игуман ти је одредио редован посао, али поред тога мораш цео дан трч |
| им беше љубопитно знати: да ли ће му се одредити посао »по реду«.</p> <p>Кад Љубомир пољуби рук |
| мир пристаде да остане код механџије за одређен месечни ајлук.{S} После свршене погодбе одведе |
| ти оца Арсенија у манастир т-н, камо је одређен за старешину.</p> <p>— Их, роде, како ћу... оја |
| рио себи, не још сасвим јасан, али ипак одређен правац живота.{S} Рад и велики умор не даваху м |
| етно као тесто, муте се пређашње јасне, одређене намере...{S} Некаква непојмљива предавања из л |
| емоћ да промени што од онога, што му је одређено...</p> <p>А дани пролазе један за другим, са ј |
| .{S} Зато га и одвајају у засебну собу, одређујући му нарочита правила и дужности.</p> <pb n="2 |
| уведе у <hi>свет</hi>, кога се сам инок одрекао...{S} И отац Сава, оно лани у подруму, са прото |
| зба у част његова доласка, па не сме да одрекне ни једну чашу.{S} Почиње осећати неку незгоду у |
| > <p>— Јок, ви не живите...{S} Треба се одрећи свега: и оца и мајке, родбине, имања... све то о |
| Он за све нас жртвовао... значи управо одрећи се себе сама — свог физичког живота — и предати |
| своју малу и необично прљаву марамицу, одреши некакав завезак, извади бакрени марјаш и спусти |
| нису могли наћи ни једног, ко би могао одржавати ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, боље да иде |
| таким се приликама отац Сава умео вазда одржати на висини: никоме није могло ни на ум пасти, да |
| Та он се заклео самом Богу!{S} И он ће одржати заклетву...</p> <p>Одмор после прве школске год |
| сложно да се реликвија изнесе одмах, и одржаше победу.{S} Господа оци пробаху <pb n="174" /> о |
| еонтије отпутова у окружни град.{S} Чим одседе у механи, саопштише му новост:</p> <p>— Убио се |
| р не прочита последњу реченицу: »иди, и одселе више не греши«.</p> <p>— Баш ти ја то из књиге н |
| зачуђено сељаче, а у ушима му још бруји одсечан, строг глас малог, чистог, седог директора, кој |
| т.</p> <p>— Да се калуђериш !... сутра! одсече игуман љутито.</p> <p>Велимир рашири очи, укочи |
| меким белим хлебом.</p> <p>— Није наш, одсече Велимир; дошљак из н-ског манастира...</p> <p>— |
| Штапове!... још бешње, још силовитије и одсечније загрме игуман, наслађујући се чисто звонком о |
| је најбоље да си се оженио! узвикну ђак одсечним увереним тоном.</p> <p>— А ко би се калуђерио? |
| — Љубомир Васић! зову те у канцеларију, одсечно и службено викну служитељ.</p> <p>Њему само заи |
| давно.{S} Све је спремно, одговори Сава одсечно и хтеде затворити врата.</p> <p>— Бар вечерас.. |
| дну Николи:</p> <p>— Са чесме! заповеди одсечно, што је значило да треба отрчати са стаклетом н |
| вијугаво чудо, што се беласа, прелива и одсјајкује на сунцу, по коме прође једаред нека велика |
| то, као што беше и на Маљену, трепери и одсјајкује лазурно плаветнило, под њим заигра нека млеч |
| нчица мирте над клупицом и сунце весело одсјајкује и прелива се...{S} Он је ставио питање, и чи |
| врћу, око нејасно осветљених лица, која одсјајкују у мраку...</p> <p>Љубомир се прену, пробуди |
| огња; и што више гледа како вреле жишке одсјајкују, севају и преливају се, — све више му се вра |
| ан ограде, озеленели воћњаци, па весело одсјајкују својим младим неразвијеним лисјем, према топ |
| се весело витла у ваздуху пар голубова, одсјајкујући према сунцу својим дивотним перјем; како ј |
| .. дрекну он и жиле слепоочне почеше му одскакати.{S} Ви бар знате зашто бисте се мучили, а он. |
| Василијан га спази одмах, па као лопта одскочи од тетке и стаде пред њега, смејући се и лупају |
| ваше пријатно.</p> <p>Љубомир се трже и одскочи од врљика, на које се беше наслонио.{S} Пред ње |
| у глави страшна слика свога греха и он одскочи од девојке као ожежен.{S} Погледа уплашено, збу |
| {S} Чобани затворе стоку чим сунце мало одскочи, па и њих нестане, и не сећају се јадне, гладне |
| дера:</p> <p>— Ко је то!</p> <p>Љубомир одскочи у страну од страха и изненађења, али угледа да |
| рије...</p> <p>Дечко се прену.{S} Сунце одскочило високо, па прижегло право у његово лице.{S} И |
| _C1"> <head>I</head> <p>Сунце је високо одскочило.{S} Давно је дигло росу са питомих долина, ко |
| е ложе из ходника, поређаним у једнаком одстојању, пуцкара ватра и севне пламен кроз мали отвор |
| уђери.</p> <p>Кад год је могао, и он је одстојао са земљаком вечерње, замишљајући тог часа да л |
| као човек, који хоће нешто непријатно и одсудно да учини, а нема довољно смелости, окрете главу |
| љају, кад им дође из града, после дужег одсуства, какав члан њихове породице.</p> <p>Ижљуби се |
| мо добро познато нам место, после дужег одсуствовања. »Све исто! све исто!« као да говораше тај |
| nit="subSection" /> <p>После две године одсуствовања, ево га опет у својој кући.{S} Сад је тек |
| радости или невоље друга му.{S} Може ко одсуствовати годинама, па кад се врати, дочекаће га хла |
| И ручак и вечера прођоше весело, ма да одсуствоваху они обични гости.{S} Прота, неки духовит в |
| {S} Требало је сад отплаћивати тај дуг, одуживати порезу и сносити веће издатке кућевне...{S} А |
| на практична питања на новој основи и — одузеше се манастирима парохије...</p> <p>— Попови нека |
| могућа сила, која обара, ништи, ствара, одузима живот, даје здравље и срећу...{S} Пред таком по |
| испупчен из зида.{S} Љубомир корача... одупире се левом руком о бедем, а десном балансира... н |
| ружајући некакву дугачку белу мотку.{S} Одупири се њоме, па се не бој...</p> <p>А Љубомир се см |
| н, на већој низбрдици седао, а Ђока их, одупирући о руду, лагано пуштао и придржавао.{S} Архима |
| и повуче девојче к себи.{S} Али се цура одупре босим прстима о земљу, подаде се његовом вучењу |
| мирис косе заноси... и чатал, о који се одупро, попушта у натраг и лети... лети...</p> <p>Леонт |
| лансира... ноге једва имају о шта да се одупру...{S} А под њим зинула бескрајна провалија и чуј |
| јакате? прекиде га Милка баш кад се он одушеви причањем, па јој хтеде све по танко објаснити.< |
| дном занемари све оно, што га је до сад одушевљавало, што је давало смисла животу.{S} Престаде |
| бјаснити целу литургију.{S} Учећи себе, одушевљен новином прочитаних објашњења, Љубомир је одма |
| стирској градини, који на свагда истрже одушевљена Василијана из наручја коларске вештине...{S} |
| у ред монашки, и Љубомир се, са живим, одушевљеним блаженством на лицу, закле, да ће све то ис |
| Ликуј днес, Сионе!!... завапи срећним, одушевљеним гласом Василијан, седајући до Леонтија и та |
| као електрична батерија, неким веселим одушевљеним осећањем, па би хтео тај напор час пре, на |
| ди мати моја«... говори Љубомир гласно, одушевљено, као да некоме прети, са великом милином на |
| ослови у пећини, пореметише му досадање одушевљено-побожно расположење, и он, као сваки ко је с |
| Виду ни за владичанство! узвикну младић одушевљено и загледа се у простор пред собом.{S} И ти с |
| или.{S} Владика — из истините радости и одушевљења, што ће скоро добити права, необична калуђер |
| n="260" /> убише му одједном сву вољу и одушевљење за радом.</p> <p>Леонтије се повуче у собе, |
| ни за чије мишљење, испустити, дати му одушке у живом говору, песми, игри, свађи... наравно — |
| е исте, укрћене кристалне шљивовице, па одшета равним просеченим путем на врх онога високог бре |
| воју намеру: да се, по обичају, заједно одшетају „тамо горе«, што је значило до Видина села.{S} |
| свога греха и он одскочи од девојке као ожежен.{S} Погледа уплашено, збуњено око себе, па се ок |
| ико пута да му кажем: дијете, иди кући, ожени се, па буди срећан човек.{S} Једном сам га баш би |
| ка царица... а лепа!{S} Па се ја са њом оженим... зна се: ко бајаги, није од истине...{S} Па пр |
| ући?«...</p> <p>— Зар ти нису јавили... оженио сам се пролетос.{S} Сад ми је Вида...</p> <p>— Т |
| на...{S} Знаш, опет је најбоље да си се оженио! узвикну ђак одсечним увереним тоном.</p> <p>— А |
| Сад ми је Вида...</p> <p>— Ти... ти се оженио!...{S} Ко ће ми јавити!{S} Имаш своју кућу!...{S |
| чашу са шљивовицом.</p> <p>— Да се бар ожених као ти, радио бих за своју децу, знао бих...</p> |
| иста, обична поцрнела лица.{S} Леонтије оживе.{S} Сад ће се поновити све старе, дивне успомене. |
| .. да би опет на пролеће <pb n="149" /> оживело...{S} Зато, пст!...{S} Не реметимо неми, вечни, |
| н, наслоњен на пласт, гледајући како је оживело цело поље, по коме су се расплинуле шарене фигу |
| јастребови, те својим злослутим писком оживљују ово суморно и тајанствено место.{S} На средини |
| ешни... љубав се чини жалосном обманом, озбиљан рад — узалудном беспослицом, узвишене тежње — г |
| необичним речима младићевим; само један озбиљан, средовечан господин, који <pb n="171" /> је не |
| у углу, са плетивом у руци; кад погледа озбиљна, добро позната му оца детињег, застиде се и сам |
| ву.{S} Сад се није могла почињати овако озбиљна ствар: треба сачекати какав већи празник, и онд |
| осле прве чаше триестогодишњака, а онај озбиљни господин, кога већина гостију почешће погледаше |
| некако сасвим друкчије... независније, озбиљније.{S} Нема ни чега ђачког...</p> <p>— Кажем ја: |
| у празничном руху, са неким напрегнуто озбиљним изразом на лицу, стоје уз певницу и нешто шапу |
| учини некакав покушај руком, јер тетка озбиљно настави:</p> <p>— Остави то сад...{S} Него, каж |
| акву незгоду, па викну благо, али доста озбиљно:</p> <p>— Јоковићу, остави то дете.{S} Гледај т |
| емену оцу Леонтију би суђено да отпочне озбиљно, зрело живети, да за своју покретљиву душу изми |
| мејаше се самим очима, док им лице беше озбиљно...</p> <p>Друга новина беше: намесник долази у |
| се; али их беше који гледаху зачуђено и озбиљно: да је то човек, насмејали би се и они, или жут |
| ста на — трбуху оца Саве.{S} Сваки врло озбиљно сматра архимандрита као правог дужника, и стара |
| инише пријатан утисак на њега.{S} И оно озбиљно поштовање чина његова, и оно свесрдно прилажење |
| ај, брате... шта ти је! узвикну Велимир озбиљно.{S} Ја ти кажем само шта мислим.{S} Па што?...{ |
| " /> али ко ће замерити томе, при онако озбиљном калуђерском животу.{S} Народ је, из удаљенијих |
| > <p>Љубомир му прилази са поштовањем и озбиљношћу, како обично прилази свима калуђерима.</p> < |
| е други.{S} Али кад погледа пребледелу, озбиљну и мало застиђену породиљу, која се јуче разреши |
| рављено њему, и хтеде устати да саслуша озбиљну тетку, али се над њим разли мек, нежан, милости |
| !{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљавала га свјетлост!«...</p> <p>Обузе |
| .</p> <p>После краћег времена појави се озго, кроз шуму, млада чобаница на великом јарцу; опкор |
| онда ће бити!« помисли у себи уморан и озебо монах, стајући на крај, иза монаха, који лагано и |
| која се суши.{S} А тамо, изван ограде, озеленели воћњаци, па весело одсјајкују својим младим н |
| ам...{S} Док је зима, не марим, али кад озелени гора, кад запевају славуји, кад све живо појури |
| дљивим гласом:</p> <p>— Хлеба!</p> <p>— Ојађена сам друга!... он је гладан !... викну она и отр |
| тарешину.</p> <p>— Их, роде, како ћу... ојађеник сињи!...{S} После самоубилца!... узвикну Арсен |
| <p>— Ти ниси завео у књиге десет хиљада ока кукуруза јесенашњег?</p> <p>„А, то ли је!« помисли |
| и о раме једну стару манастирску, десет ока тешку, гарабиљчину, поведе свога белова, који се је |
| .{S} Кажу, на глави му капа од двадесет ока жежена злата и драгог камена.{S} Да ми је само то в |
| за коју је и сад држао да мери двадесет ока, у свему томе што се види очима и што је тако светл |
| ћица, тамњана, жижица.{S} Хоће добро да окади и осветли пећину, да му замирише тамњаном и воско |
| !...</p> <p>Кад је наложио ватру, добро окадио пећину и разгледао са запаљеном воштаницом сваки |
| аложио једино с разлога: да има на чему окадити пећину, и ако је, међу осталим његовим заветима |
| лу собу, која је од јутрос проветрена и окађена измирном.{S} Уз дуварове стајаху само три посте |
| .{S} Бог ће опростити...</p> <p>Ђаци се окаменили, зинули па само трепћу; тетка се само полуобр |
| идем деци...</p> <p>Леонтије се смрзо, окаменио, па нити може уста отворити ни помаћи се с мес |
| последњу косу, на којој су њиве и стаје окамењен...</p> <p>Са друге косе трчи, као без душе, ње |
| еда негде, па седи по читаве часове као окамењен.{S} Око му приковано за сиву даљину, не креће |
| и у собе, у кухињу, у трпезарију, и као окамењен, са бесмислено управљеним погледом у пространс |
| гама не може више да мрдне.{S} Стао као окамењен, па гледа како се преливају бела кравља леђа п |
| већице, па само трепћу и опет стану као окамењене.{S} Ни једне мисли у њима, ни једног зрачка с |
| .. запита се преплашен монах, гледајући окамењеним погледом како се претура и спада слама са ње |
| предлог директору: »Да се преместе ови окачењаци изнад наших глава«...</p> <p>Првог школског д |
| едном добише непрегледну, бескрајну као океан слободу!...</p> <p>— Ликуј днес, Сионе!!... завап |
| ају у јелу и пићу...{S} А ми... истреси окењачу, па си готов за час !...«</p> <p>А Љубомир, нас |
| итњасту, плаву, бескрајну шуму, која је окитила цео онај дугачки планински ланац; не повуче јач |
| знао... који прапорац и мала звонца, да окитим рогове овом обешењаку!...{S} Ала, што се не сети |
| кућни кровови...{S} И они већи брегови, окићени густом шумом...{S} И далеко тамо на истоку, еј- |
| ело, лишће му се слепило од многе воде, оклембесило се тромо, па куња и цеди са себе капљу по к |
| о свега тога, око свију идеала и снова, око празне прошлости и црне будућности, око цела живота |
| ..</p> <p>И на послетку око свега тога, око свију идеала и снова, око празне прошлости и црне б |
| ...{S} Он не осети како дође до котара, око кога се окупила гладна и премрзла стока; не осети к |
| о трепери и вије се око ових воштаница, око листова који се брзо преврћу, око нејасно осветљени |
| довршити посао.</p> <p>Најволео је кад, око десет часова, дотера напашену стоку, поједе хлеба, |
| око празне прошлости и црне будућности, око цела живота и око себе сама, види обавијену грубу р |
| и-хи... викну један ћосав млад калуђер, око својих дваеспет година.{S} Дохвати »тетку« за врат |
| ница, око листова који се брзо преврћу, око нејасно осветљених лица, која одсјајкују у мраку... |
| беле извијене кости и златном кићанком; око исте руке су омотане велике ћилибарске бројанице са |
| га у вртлог младићске бурне пијанке.{S} Око њега хучи, грми и гуди разиграни талас бесна поводњ |
| обрасо шипражјем и кржљавим дрвећем.{S} Око њега непрестано облећу орлови и јастребови, те свој |
| сакривеним очима, и обореном главом.{S} Око њега се гуркају, загледају га с чуђењем његови друг |
| седи по читаве часове као окамењен.{S} Око му приковано за сиву даљину, не креће се.{S} Али у |
| им нестаје земље... он лети или пада, а око њега шушти и мирише слама и намазана коса...</p> <p |
| Рудишта бије кључ бистре хладне воде, а око њега миришу, зелене се и с неком величанственом тиш |
| опла »шпорета« у манастирској кухињи, а око њега се окупили љубопитни манастирски ђаци и момци, |
| боравља где се налази и шта се то збива око њега.</p> <p>Она велика жудња за светом, за далеким |
| на весело и срчано подигла главу, гледа око себе радознало, и кад угледа застиђена Леонтија, на |
| да се ми појакамо, вели она и разгледа око себе, тражећи згодно место.{S} Али где би..., да на |
| омак напуни и почне да вари.{S} Погледа око себе задовољно и, само да се хоће ова жена куд укло |
| и овоме игуман одједном скочи и погледа око себе незадовољно.{S} Дође му на памет: ако владика |
| оја га обузе свега...{S} Сањиво погледа око себе, трљајући очи песницом, и наједаред запрепашће |
| оћно, лагано отвори очи и болно погледа око себе.{S} Најпре му поглед беше несвесан, а после, л |
| руком преко влажна чела и опет погледа око себе...</p> <p>— Оваку згоду није имао Антоније, ре |
| зјапи и тајанствено брује врхови бучја око њега.{S} Тамо... тамо!...{S} Последњи пут застења о |
| агнула једна жена, па нешто ради рукама око лонаца, који су се испревртали, нагнули око загашен |
| оку обеда Сава приказа Љубомира гостима око себе.{S} Сви су знали за последњи догађај у испосни |
| омуклим гласом, гледајући влажним очима око себе.</p> <p>— А вера?!... проговори архимандрит из |
| од зла времена, умора и глади.{S} Свуд око њега, и десно и лево, склопила се огромна планина, |
| тихо, као сенка...{S} Посматрао је све око себе радознало, гледао како се мењају учитељи свако |
| том измаглицом.{S} Он још разазнаје све око себе, види шта се ради и разуме да је пијан.{S} И т |
| гледа, и, види се, разгледа пажљиво све око себе.{S} Ослушну како река жубори, стресе се од кап |
| овори, јер му очи опет бесмислено блуде око оног црвенкастог круга, што игра у тами око пламена |
| ће му остати доста времена, да се нађе око тетке.{S} Сад је сав посао спао на њу, треба јој по |
| ше, да ово није само сан?...{S} Обилазе око столова, згледају се и смешкају... док отац Арсениј |
| Отац Сава одобри тај издатак.{S} Све је око млада госта приступачно, весело, искрено...</p> <p> |
| омотала, и срце му још ледено, и све је око њега тамно, као што је и било...{S} И туга му се јо |
| много о сутрашњем дану...</p> <p>Све је око узбуђена младића тако светло, радосно и блажено, да |
| ине.{S} Он се тако навикао свему што је око њега, навикао се гледати у Сави правог оца задруге, |
| ињу, Љубомир затече све калуђере и ђаке око тетке.{S} Максим и Арсеније наклопили се у једном у |
| зидова црквених на полусухе старе воћке око амбара, који се добро накривио у страну...</p> <p>— |
| јало кад је заспо, али по том, кад боље око себе разгледа, познаде да је преспавао целу ноћ.{S} |
| p> <p>— Деремо јарца...{S} Он се осврне око себе пажљиво, па видевши да их нико не гледа, <pb n |
| рају у своје ћелије, а другови се окупе око топле пећи, поваде из неких тајних места бутеле, хл |
| грми игуман, не видећи од љутине шта се око њега дешава.</p> <p>И учитељ одједном скочи, као да |
| ан светитељски смисао трепери и вије се око ових воштаница, око листова који се брзо преврћу, о |
| Скочи као помаман са постеље, осврте се око себе узверено и одједанпут, сасвим случајно, паде м |
| у вис рукама, пуцка прстима, окреће се око себе и весело подиграва...{S} Одједном нанесе ветар |
| е ђаволе, одговара му тетка и осврће се око шпорета, тражећи судове за Арсенијев теј, за Максим |
| м-на-зист !«... мисли дечко и осврће се око себе, гледајући огромно величанствено здање, које с |
| ти Богу, где ће спавати — онда се обрте око себе и као да се запита:</p> <p>— А шта ћу сад?...< |
| и посматра једног бумбара, који облеће око неке дупље, начињене руком у сену...</p> <p>Уморан |
| е пошао кући, после часа, дечко гледаше око себе скромно, бојажљиво, али у себи радосно понавља |
| е разиђоше по собама, момци се поређаше око шпорета, а Љубомир, добивши неку крпетину од момака |
| је«, јер од кад се закалуђери, кидисаше око њега жене и девојке, стадоше га ловити, те му ни на |
| S} Он се само весело и блажено осврташе око себе, старајући се да самим очима покаже друговима |
| цео час, угледа неколико великих сена и око њих доста навучених незденутих пластова.</p> <p>»Да |
| ти и црне будућности, око цела живота и око себе сама, види обавијену грубу рогозину, исто онак |
| коли.{S} Господин вели: нек’ се научи и око коња...{S} Па онда иди горе у планину, реци Ђоку да |
| познаника, кметова и пандура, и кад би око заранака, ни сам не зна како, натрапа управо пред м |
| <p>— Живео!... загрмеше сложни гласови око стола.</p> <p>— Живео!... одјекнуше гласови испод л |
| д инокосан, а има дете одрасло, обилази око кмета и пита га шта ће да пије.{S} Види се да се пр |
| лонаца, који су се испревртали, нагнули око загашена ватришта, а у једном се види при дну пасуљ |
| оног црвенкастог круга, што игра у тами око пламена.</p> <pb n="134" /> <p>Прота је дуго говори |
| д не витлају они груби гргурави перчини око очију му.{S} На њему је широка црна раса од тешке с |
| алуђери и ђаци, па сваки стаде облетати око Марије, тапкати је по раменима и запиткивати.</p> < |
| ам нађе у распутици и стаде се освртати око себе.{S} Прво што угледа сад боље, беше суседа, сре |
| рече она, ставши уз њега и загледајући око себе да се не упрља.</p> <p>— Благо тебе, одговори |
| <p>— Ет’ идем... одговори он, зверајући око себе.</p> <p>— Куд идеш, несрећниче! викну сељак, о |
| јчудније бајке.{S} А Љубомир, зверајући око себе плашљиво, као зец кога су керови сагнали у уга |
| оје омиљено рудиште и студенац; не баци око на китњасту, плаву, бескрајну шуму, која је окитила |
| ји је море... и Василијан ширетски баци око на доксат, — и ако је ован!</p> <pb n="225" /> <p>Л |
| ко бојажљиво.</p> <p>Светозар само баци око на књигу и, као да говори неком другом, рече:</p> < |
| а ме прегази и задави, а он се провлачи око мене, као да је сав од ваздуха...</p> <p>Мира пребл |
| бавијену грубу рогозину, исто онако као око Саве...{S} И с једне стране вири масна камилавка, а |
| одника или кујне, осврћући се бојажљиво око себе.{S} А пића и јела стаде се трошити два и три п |
| м, чувши за литургику, погледа плашљиво око себе, очекујући да Бог учини чудо и да га спасе од |
| лило се човеку живети, кад погледа како око њега све кључа и бризга животом, како се све мења н |
| м опази човека или жену; обилази далеко око места, где чобани чувају стоку, па опет нема хлеба. |
| се не мрдну.{S} Мирише цвеће планинско око њега, задише <pb n="3" /> га блага смоласта боровин |
| {S} И он зна где ће га затећи ноћ: тамо око Радојевића кућа...</p> <p>Срећно прођоше Бошковића |
| ви на њу...{S} Него му остаде приковано око, с немим зачуђеним изразом, на оној убогој, сниској |
| ао ожежен.{S} Погледа уплашено, збуњено око себе, па се окрете, и одједном, не говорећи ништа, |
| ругог друштва немају.{S} Али је газдино око вазда пазило да он не буде залудан.{S} И ако седи, |
| дали за столове, пију и гледају немарно око себе.{S} Само се најстарији члан породице, у ћелији |
| } Шта ово свањује...{S} Шта је ово лепо око мене!...{S} А сведочанство!... не знају«...</p> <p> |
| у оку <pb n="261" /> му...{S} Али се то око брзо овлажи, и из њега закапаше вреле сузе...{S} Кр |
| код вас је има доста, него знаш ли што око коња?</p> <p>— Нисмо их имали... коње, одговори деч |
| са врати се Марија, и одмах стаде нешто око ватре намештати.{S} Калуђери побацаше цигаре, избри |
| је Јаков хаљине своје, и веза костријет око себе«...{S} Љубомир се заплака и кришом обриса сузе |
| ... све помамнија!...{S} Већ се отимају око места до тетке, пребаце јој по двојица руку око вра |
| ао црна вечност...</p> <p>И на послетку око свега тога, око свију идеала и снова, око празне пр |
| а до тетке, пребаце јој по двојица руку око врата и терају је да пева из свег гласа...{S} Весељ |
| осао, и сав се предати забави или послу око ње.{S} Кад је дошао Љубомир, беше се заузео једним |
| електрична струја баца, и гледа у децу око себе тако блажено, као да би се сад са свима грлио |
| му је једини друг из младости...</p> <p>Око разбацаних, по реду, гомилица сена, окупила се глад |
| > <p>Стаде грцати свет.{S} Појурила сва околина, као на вашар, са изгледом на богату даћу.{S} С |
| и сунца нема нигде, само се блиста цела околина...{S} Он обрте кључ у брави, и таман отвори вра |
| ајзаноснији дочек старе, давно невиђене околине, висока Маљена и цела, светло оцртана јасним зр |
| саслушавати једног по једног човека из околине...{S} Обелоданише се нечувене, огромне злоупотр |
| ко неког Светозаревог друга, учитеља из околине манастирске.{S} Описује му се, оним бираним, се |
| ни прота са десетином попова из града и околине, ту два игумана из ближих манастира, ту дваести |
| ра, о коме су се, по целој манастирској околини, нарочито међу женским светом, причале најчудни |
| шанин гледа зачуђено, питајући погледом околину: шта се то збива?... шта оно рече овај до мене? |
| еосетно.{S} Није још добро ни разгледао околину, а израчуна да је већ прошао месец како служи о |
| срамота?!</p> <p>Гост погледа зачуђено околна лица, који су могли чути одговор, као да од њих |
| воденица се није могла подићи, јер нема околног земљишта, где би помељари могли стати с колима |
| оји запливаше сви његови другови.{S} Та околност, што јурнуше у ватру весеља сви одједном, сачу |
| .{S} Сава напомену братији ову последњу околност.</p> <p>— Па... кад зарађујемо по тој новој ик |
| ли.{S} Његова незрела младост и ондашње околности помогоше му у »подвизима« доста.{S} После је |
| невољи...</p> <p>И наредба игуманова, и околности, прилике... све је тако јасно, да не оставља |
| ги, господски народ у новим му, за њих, околностима и положају...</p> <p>»Како умеју да се весе |
| тешен и охрабрен надом.</p> <p>У таквим околностима почео се »подвизавати« отац Сава, пазећи на |
| јући себе у разним ритерско-романтичним околностима.{S} Код куће, по цео дан, учи штене чловити |
| гим, са једним истим наличјем, са истим околностима, само <pb n="214" /> понеки пут поремети оп |
| ицама.{S} У средини ујармљена два вола, около њих калуђери и сељани.{S} Види се, по ступцима, д |
| већ косач, сестара нема, разудале се, а около снују нека непозната деца, и са оним истим покрет |
| цу од тачака, подигнуту у сред дворишта около некаква дугуљаста камена са <pb n="33" /> лименим |
| та, непробојна, тамна ноћ; настаде свуд около прави зимски тајац, кад се свака животиња и човек |
| ругом крају од пећи, док друге две беху около пећи. — А ми ћемо одмах наместити онде четврти.</ |
| Видиш да је то неки, овај... он погледа оком у страну, и видевши да је Љубомир већ зажмурио, на |
| /hi>!... али нека, после!« и већ мераше оком, колико му корака остаје до оног мрачног угла, из |
| о, постаје сносно, те се може слободним оком гледати.{S} Једанаестог дана млади инок осећаше ве |
| наше... он удари гласом јаче и намигну оком, те није морао казати именицу, да знаш што су!...{ |
| игумана и Максима.</p> <p>Игуман мрдну оком на ону страну, где сеђаше Максим и повуче крај уст |
| Кад је лепо време — трчи праши, плеви, окопавај; кад је киша — трчи сади расад; кад је ветар — |
| ука је — недељом се не ради...{S} Обрта окорели луб, онако с калупом, проба да намести платно п |
| велики угодници Божји, смилујте се мени окорелом, смрадном грешнику«... изговара у мислима испр |
| махом, чисто одевени. »Што им то мајка ократи пеленгирице?{S} Мора да није имала више оваког с |
| где појави, он се одмах нађе у послу и окрене јој леђа.{S} Она опажа да је младић не мрзи, али |
| има.{S} Испод расе, кад се игуман нагло окрене, те се црвено постављени крајеви расе рашире, ви |
| је она проклета камилавка: како је год окренеш, десно или лево, она стоји подједнако...{S} Пра |
| p>Љубомир сео на врата од свога тавана, окренуо лице тамној помрчини и, као да се решава куд ће |
| , још почетком своје управе, тако ствар окренуо, да је манастир добио парницу и имао право поди |
| олтару, пред отвореним царским дверима, окренут храму, претурајући тамне листове некакве црквен |
| о предњег јастука, као дугачка врећица, окренут главом руди, као мртав лежи Љубомир.{S} Скидоше |
| таница.{S} Пред њом, на нечему сниском, окренут уласку, седи подбочен обема рукама и нагнут нап |
| еном, покривеном црвеном чохом, амвону, окренут њему леђима, стајаше неко, обучен исто онако, к |
| не знам где сам; после не знам како сам окренут: не знам где су врата, ни пенџери, ништа...{S} |
| рити очи од тога погледа, али беше тако окренут, да није могао у страну погледати.{S} Он уздахн |
| м певањем остаде назадан: још није знао окренути први глас...</p> <p>У фебруару Љубомир доби пи |
| воденичар са дугачким, загасито сивим, окресаним грабовим штаповима.{S} Иза њих блед, севајући |
| рисак, прасак...{S} Сељак одјапи врата, окрете се бојажљиво и пође натраг, машући главом, као д |
| изиђоше човек и жена.{S} Љубомир ућута, окрете леђа дувару и спреми се да, онако ђачки, поздрав |
| удно да учини, а нема довољно смелости, окрете главу прозору и танким гласом проговори:</p> <p> |
| ног дана, кад се састаде са Светозарем, окрете се све у његову животу на боље.{S} Досадање мест |
| амо да сам ја јача, рече она весело, па окрете ка лужнику, обзирући се уз пут пажљиво.</p> <p>З |
| гледа уплашено, збуњено око себе, па се окрете, и одједном, не говорећи ништа, из све снаге, ју |
| из »швапске државе«.</p> <p>Велимир се окрете и, све у трку, одјури уз манастирску реку, поред |
| простио се лепо...</p> <p>Леонтије брзо окрете леђа свима, глава му се затресе и чу се загушени |
| у младићи, испод двадесет година, живи, окретни и весели.</p> <p>Љубомир стајаше у свом куту, п |
| } То није више онај одлучни, трезвени и окретни младић, какав је Велимир међу друговима у манас |
| подигнутим у вис рукама, пуцка прстима, окреће се око себе и весело подиграва...{S} Одједном на |
| и, што ме обузме чим легнем.{S} Онда се окрећем у постељи и ништа не знам где сам; после не зна |
| ора од кућа, великих и малих, прљавих и окречених, и он се нађе као стегнут, заклопљен том гром |
| {S} Шта би ми донело и владичанство!{S} Округла је она проклета камилавка: како је год окренеш, |
| видевши да су му наде узалудне, поклопи округласти трбух обема рукама, на шта се из самог трбух |
| саве усне, од чега му цело лице постаде округло, збрчкано и усиљено весело, па се опет насмеја |
| коса.{S} Лице му крупно, обрасло густом округлом брадом, која је била беља од косе.{S} На лицу |
| е лонац са густим белим соком, и како у округлу ћасу падају, заједно са соком, добри комади сир |
| раженског манастира, који је у суседном округу, да проси хране и других потреба за свој убоги с |
| пошли, као навикнуте овчице на солило, окружни прота и три виша чиновника.{S} Ручак је справље |
| ту чита гласно житија светих.{S} Прота окружни, мало иронично, смешећи се, напомену оцу Сави:< |
| тонских кушања...</p> <p>— Е-е... отеже окружни прото.{S} Види се што је рођено за други свет!< |
| ма времена... тамо после поноћи, заврши окружни прото, грицкајући и сишући лагано с правим гаст |
| одласку Нићифорову, Леонтије отпутова у окружни град.{S} Чим одседе у механи, саопштише му ново |
| лико попова и ђакона из резиденције, ту окружни прота са десетином попова из града и околине, т |
| најући још шта ће затећи после данашњег окршаја, али се запрепасти, кад угледа како Василијан в |
| знемири по нека бабињара, којој је крив октобарски или новембарски казан, или се пријави која п |
| ући очима бесно.{S} А ко попуши са мном оку дувана, што донех из Крагујевца, а?...{S} Коме дадо |
| искрена радост њихова, што им се сија у оку, јер су дочекали да виде два »господина« из њихова |
| авист, и очајна, немоћна туга севнуше у оку <pb n="261" /> му...{S} Али се то око брзо овлажи, |
| амена, вичу... кад лупне црквено звоно, окупе се и онако исто, као некад што је гледао, улазе с |
| ље путовати (само се боји да га опет не окупе овчарски керови, од којих је оно мало пре бегао) |
| озатварају у своје ћелије, а другови се окупе око топле пећи, поваде из неких тајних места буте |
| Е... а кад зађеш сад по парохији, па те окупе оне... оне научене, што се кинђуре калуђерским но |
| Око разбацаних, по реду, гомилица сена, окупила се гладна стока, па жудно савија и купи у уста |
| осети како дође до котара, око кога се окупила гладна и премрзла стока; не осети како му је че |
| а« у манастирској кухињи, а око њега се окупили љубопитни манастирски ђаци и момци, па слушају, |
| е, и стрине, и браћа од стричева... сви окупили једно, сви имају неку невољицу...</p> <p>— Ови |
| ни онај ћосави Василијан.{S} Али је сад окупише ђаци са поздравима.{S} Обојица беху младићи, ис |
| лазим у Београд... тамо је цео Сабор на окупу.{S} Морају ме рашчинити, па да би... да би... хм! |
| сунчева, често и по два, по три дана не окуси ништа.{S} Целе поћи проводи у молитви и разговору |
| други иноци по неколико дана нису ништа окусили, па зар не може и он тако?{S} А после?...{S} Ла |
| ажем опет: ово дете пет дана није ништа окусило и донесено је мртво у манастир.{S} Нека вам обе |
| д осећао.{S} Од јуче у подне није ништа окусио, до воде и зелена воћа.{S} Али се од тога још го |
| химандрит се уозбиљи, као да ништа није окусио.{S} Иронично погледа на ону страну, где сеђаше г |
| </p> <p>— Не могу ракије, славе ми !... окусити је не могу, куне се он, одбијајући пружено му с |
| ањца само две њиве, једну ливаду и мало окућњице.{S} Шта ће поделити међу собом њих тројица, ка |
| ови калуђери, камо ли ђаци, не знају ни окучити...{S} Ништа, ама баш ништа!{S} До сад је владик |
| зом тече и слева се низ младићево лице, олакшавајући лагано паучинастом, ваздушастом руком тешк |
| стију се изнајпре опажаше досада на оне олињале, хиљадама пута, без икаква основа, поновљене фр |
| меша у његовој глави, постајући теже од олова, тамније од ноћи...</p> <p>Гле, и другови његови, |
| вратио из школе, носио се неком тешком оловном мишљу, <pb n="240" /> коју је често крио и од с |
| док архимандрит скине одежду и изиђе из олтара, опет загледа у себе, у дубину душе своје, очеку |
| Вуличевић, хладно, као ледено мраморје олтарско!...</p> <pb n="183" /> <p>Љубомир се већ беше |
| бомира за руку, више лакта, и поведе га олтару...{S} Мало звоно одјекну кроз нему тиху ноћ, мон |
| Архимандрит, у свечаном оделу, стоји у олтару, пред отвореним царским дверима, окренут храму, |
| ла година.{S} А сад... какав се ово сад олуј спрема!{S} И дође изненада, кад нико није ни мисли |
| е тај поглед, прелетајући са испуцаних, ољуштених зидова црквених на полусухе старе воћке око а |
| оћу мислио...{S} И код њега се неки пут омакло, па оде на другу страну...{S} Почне о Богу, а по |
| необичну нежност.</p> <p>— А-а... гле, омаљавио!...{S} Добро, добро...{S} Хајде, поздрави се и |
| реваше га што је намучио.{S} Дечко беше омањег раста, погнута стаса, кратка и дебела <pb n="4" |
| ватимо се за руке, па вуци једно друго, омахуј, рви се док једно не падне.{S} После се оно одоз |
| >— Баш си и ти неки...{S} Овде се тетки омаче такав придевак, какав се ретко чује и међу људима |
| То је једина прилика кад игуман сасвим омекне, уплаши <pb n="147" /> се и стане од страха пева |
| дете и одједном заплака.</p> <p>Пандур омекша.{S} И он се био уплашио да то није каква подвала |
| } И сам отац Сава искрено га дочека.{S} Омекшао старац, постао благ и приступачан као дете.{S} |
| ајући очи к земљи.</p> <p>»Хм... сад је омекшао...{S} Не праћа се више!«... помисли ђак и пође |
| ринуо се још: да ли му ова промена неће омести његов омиљени посао — врћење главчина, тесање па |
| ушање се даје онима, који су Богу веома омиљели.{S} А ово је ’нако, нека казна«...</p> <pb n="1 |
| да ли му ова промена неће омести његов омиљени посао — врћење главчина, тесање палаца и наплат |
| њим и, другим изласком, побеже на свој омиљени заравањ, на брегу више манастира...</p> <p>Ах, |
| поље и сакри се на таван шталски, своје омиљено преноћиште.</p> <p>— Чудне будале, мајко! викну |
| овима јасне светлости; не погледа своје омиљено рудиште и студенац; не баци око на китњасту, пл |
| шта, знајући само да мора напустити ово омиљено место, приђе к малом престочићу, клекну и стаде |
| оружја...</p> <p>Отац Нићифор узе своју омиљену праћку и оде уз поток, купећи уз пут обле шљунк |
| лагано кухињска врата и кроз њих прође омлађа, чисто одевена, повезана великом вуненом марамом |
| лава му се немоћно врти и тресе, сав се омлитавио, начинио се као осуђеник, кога ће сад стрељат |
| разлази се она црна тамнина, што га је омотала, и срце му још ледено, и све је око њега тамно, |
| ти и златном кићанком; око исте руке су омотане велике ћилибарске бројанице са крупним, као гол |
| ћи му шипак под нос.</p> <p>— Не, да га омрсиш сабаиле, док не пије лековиту ракију, викну први |
| навикао гледати као на »обичну ствар«, он расветли у свези са науком Христовом, са животом пре |
| ама мисао, кад га је она заузела свега, он и сада није начисто ни са собом ни са својом мишљу.< |
| .{S} Нешто му рекоше два његова суседа, он је чуо речи, али му оне не осташе у памети.</p> <p>« |
| ош.{S} Истина, чим је пошао од лужника, он се већ унапред решио да јој се покори; јер како би о |
| > <p>Игуману се замрзе осмех на уснама, он прошара очима преко свију лица, тражећи да прочита н |
| некуд у даљину, примичући се друговима, он прозбори:</p> <p>— Идем по стопама Господњим.{S} И О |
| аци почну пред њим говорити о женскима, он уздахне и, с великом тугом на срцу, уклони се од они |
| ар да ми помаже: чим ме опази с колима, он бега у горње воденице...{S} А ја не могу сам товарит |
| јући иза стола.{S} Кад беше на вратима, он процеди: стакло! а то је значило, да је време за рак |
| а хлеба.{S} А шта је ово!...{S} Истина, он бега или се крије, чим опази човека или жену; обилаз |
| а... јер је ђак манастирски.{S} Истина, он има свога имања, али то још није одељено од стричева |
| ругима, добро је и њему!</p> <p>Истина, он још није могао угушити стару вечну своју мисао: да о |
| рисуства.{S} Под утицајем тога осећања, он отвара књигу скоро на половини и чита: »Не било дана |
| , проведено у Богословији...{S} Доиста, он стаде распитивати о свему, о многим ситницама интерн |
| кућу, која је његовим новцем подигнута, он и заборави на њу...{S} Него му остаде приковано око, |
| е целим телом...{S} Али он то не осећа, он се сав предао посматрању чудних прилика, што му изла |
| </p> <p>И ови му пишу само због новаца, он то зна, иначе га се још за дуго не би сетили.{S} И з |
| мало не жалости и не буни.{S} Напротив, он се све више чуди пријатном, раздраганом, бескрајно с |
| о се рађа на овом месту...{S} И најзад, он зна <hi>како</hi> треба живети — пример му је у томе |
| мали кћери, кад виде онај благи поглед, он се збуни, стаде испред доксата баш према њој и обори |
| ло подлости: ако у чему зависи од тебе, он ће се сам унизити пред тобом на сто начина, само да |
| ше, само одједном виде да су њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га она некако страшно глед |
| пола палца — догореле воштане свећице, он се згране па да ме убије.{S} Једном ме тужио самом и |
| <p>Одједном се Љубомирове груди тргоше, он се јако закашља, из уста му прсну ракија и он немоћн |
| ено избегава.{S} Чим се она где појави, он се одмах нађе у послу и окрене јој леђа.{S} Она опаж |
| естоко боји.</p> <p>— Јест.{S} Знаш ли, он се не лечи само од стомака.{S} Он слуша све бабе, и |
| од тог »бесполезног рада«, пошто, вели, он већ мора на другом месту записивати све то, те мора. |
| ...{S} Па игра, скаче и што ближи мени, он све већи... већи је од Маљена и Повлена уједно... и |
| оведе целу ноћ; кад се воштаница угаси, он ће у мраку, другу неће палити...{S} Изјутра, у свану |
| не зна чија је...{S} Ко уме заповедати, он је и газда.</p> <p>»Власт«, духовна и световна, која |
| гладна говеда у ливади и стадоше пасти, он се осврте и гледаше дуго, са завишћу, управо са злоб |
| ује да нека трава лечи од које болести, он је одмах нађе, кува и пије, ако нема ту болест.{S} Б |
| т оном електричном топлином или зебњом, он се само стреса под навалом неких нових осећања и збу |
| на тамњан и да се већ у пола посветио, он стоји уз њу и <hi>овако</hi> јој говори!{S} Она безр |
| ред њим жена.{S} А кад то виде Христос, он каже тој жени: »Није вајде... сви <pb n="218" /> су |
| .{S} А кад Љубомир пређе на Нови Завет, он викну: »То је јеванђелије!«...</p> <p>— Па шта игума |
| е оне жалостивне речи у писму, које су, он зна, целим скупом, сели и измишљали, све су празне, |
| S} Видевши се усамљен у целом дворишту, он приђе и седе на једну клупу, испод самог доксата, пр |
| Гледајући неисказану тугу на њену лицу, он пролива сузе и виче детету: »Чедо, устани!«...{S} Де |
| егов сељак и не одведе на Маљен.{S} Ах, он је тако јадан, тако сам!...</p> <p>Шта ли ће бити са |
| Топчидеру, и ваздан, ваздан...</p> <p>- Он опет гледа у ону сиву даљину, у онај тајанствени зас |
| дошао овде, да гледам твоје... твоје .. он се заплете, не налазећи <pb n="108" /> у мислима реч |
| — Хлеба!</p> <p>— Ојађена сам друга!... он је гладан !... викну она и отрча судовима.</p> <p>Љу |
| едном осећа да под њим нестаје земље... он лети или пада, а око њега шушти и мирише слама и нам |
| , весео момак.</p> <p>— А наше, наше... он удари гласом јаче и намигну оком, те није морао каза |
| бомира.{S} Видиш да је то неки, овај... он погледа оком у страну, и видевши да је Љубомир већ з |
| и се на шалу собрата.{S} И ова се хм... он не рече која, не помену ничије име, али се знало о к |
| > <p>— Хи-хи-хи...{S} Како ’но, како... он?... узвикну и пружи прст на синоћњег Љубомирова вођа |
| или, а он...{S} Игуман још јаче повика: он губи, губи!... постаје вечити роб!</p> <p>— Калуђерс |
| > <p>Љубомиру се одједном отворише очи: он стаде разумевати да се у њему јавља нека нова, још н |
| ено детиње ћеретање...{S} И за чудо му: он се са Миром играо, превртао, прескакао, па никад ниш |
| ти оца Васу, уздахну Никола са завишћу: он дохвати метлу, па сам почисти собу.</p> <p>— А каки |
| му <pb n="128" /> воље за дуга маштања; он прочита, на допаду, неколико листа па, не размишљају |
| > <p>Тужне, тешке сузе облише Љубомира; он стаде јецати неутешно, дуго... сећајући се својих на |
| ђати некаква неразумљива имена, и речи; он обрте неколико листова — опет позната прича о Јосифу |
| чича да је <hi>он</hi> или <hi>као</hi> он... тако нешто...</p> <pb n="50" /> <p>Од ове службе |
| ово старо гнездо, у коме се испилио!{S} Он не гледа високу, са црвеним кровом и белим зидовима |
| </p> <p>И нешто му је најчудније!...{S} Он је за себе смишљао све нешто особито, неку нарочиту |
| и ни о чему...</p> <p>А Леонтије?...{S} Он се и без овога намислио доста, па сад само представљ |
| ка, Да ли је тако било Светозару?...{S} Он се хвали много...{S} Па она двојица из Брежђа... јед |
| , њега нема више.{S} Он је умро!«...{S} Он загледа у своју душу: како сад изгледа као <hi>други |
| Ово нема шале!...{S} Куд ћу сад?«...{S} Он отвори уста и доста одлучним гласом, који чак и њега |
| а како нестаје под ногама карниза...{S} Он се грчевито хвата за четвртасто поцрнело камење, узи |
| словна послушност према старијима...{S} Он се, као јагње што се води на клање, упути к манастир |
| а ли су!... — пролетеше у мислима...{S} Он се задубе... насмеши се блажено, као у сну, на некак |
| .{S} Посла има доста, Велимир зна...{S} Он ће с тобом, да... да ти се нађе, пресече архимандрит |
| игде, само се блиста цела околина...{S} Он обрте кључ у брави, и таман отвори врата и стаде на |
| т нешто вуче да још мало промашта...{S} Он зна да је то нечастиви, али се обично брзо занесе, з |
| релеће му преко румених обрашчића...{S} Он и не чу кад се прочита апостол; трже се из заноса од |
| о то јарца?</p> <p>— Деремо јарца...{S} Он се осврне око себе пажљиво, па видевши да их нико не |
| једна за другом, све брже и брже...{S} Он не осети како дође до котара, око кога се окупила гл |
| у је нешто сасвим друго, друкчије...{S} Он је почео живети као свети Антоније, а овамо га зову |
| це весело одсјајкује и прелива се...{S} Он је ставио питање, и чини му се да је изложен коцки ц |
| чки!« као да говораше његово лице...{S} Он стаде <pb n="123" /> запиткивати како иде са певањем |
| задављује, и усне му се развлаче...{S} Он плаче горко, неутешно, очајно...</p> <p>И опет, са н |
| ли свет!...</p> <p>Нога му корачи...{S} Он се не осврте на плави широки врх Маљенов, који је тр |
| , заноси га глава и обара га дрем...{S} Он понови у памети несвесно цео сан, прелети га једном |
| да неколико гласова викну за њим...{S} Он наже кроз један кукуруз, истрча отуд на једну чистин |
| понавља се у њему муњевита мисао...{S} Он сагледа само крајичак онога страшнога, и опет се из |
| ја што је тетку, оно пре, увредио...{S} Он држи да имају право и онај господин и отац Сава, сам |
| за јело, преобуке, постеље и тако...{S} Он моли да је приме лепо, па ће бити њоме сви задовољни |
| има и о теби, о нашој игри и тако...{S} Он хтеде поменути да га је и Милкина слика у тим ноћима |
| на очи, на груди паде нешто тешко...{S} Он се осећа потпуно као рањена звер, која одједном сазн |
| " /> све тако обично, тако просто...{S} Он лагано и непрестано гази по добро утрвену путу, по о |
| му је хладно!{S} Обузима га ужас...{S} Он замишља демона, кад је, пре створења света, својим о |
| ако и мртвачки обара пијану главу...{S} Он не зна да ли што чује или осећа, али му се чини да с |
| сеној главици он већ ствара слику...{S} Он, обучен у епископско одело, стоји на једном брежуљку |
| есеља... песма, прича, шала, смех...{S} Он зажмури и као да се крије од кога, помисли у себи: т |
| и простор што се зове <hi>свет</hi>.{S} Он жуди за том даљином и за тим светом као за неким чар |
| онога, што је сад »његово царство«.{S} Он, гејачина... па да суди мене!... мене!...{S} А-а-а.. |
| е сад парох у његову селу, обрадова.{S} Он га искрено дочека и није се одвајао од Леонтија, док |
| и уплаши се, ни сам не зна од чега.{S} Он пође лагано са доксата.{S} Велимир викну за њим:</p> |
| а не беше много стало до свега тога.{S} Он отпутова весело, као на какву гозбу...</p> <p>— Хи-х |
| до звонцета и огласи почетак обеда.{S} Он је први спазио кад је игуман само очима и обрвама мр |
| ају у дворишту, али се њему не седа.{S} Он псује, трешти, проклиње час кад је примио у манастир |
| е, док га не отрже од рођена гнезда.{S} Он је није у почетку разумео, али што се више привикава |
| ред очима му при читању ових редака.{S} Он настави даље: »али анђео Господњи викну га с неба и |
| ш ли, он се не лечи само од стомака.{S} Он слуша све бабе, и све будале и свакога...{S} Чим чуј |
| ставе ови чудни изливи душевна бола.{S} Он се занесе и занеми...{S} Ни уздаха, ни јаука, ни сте |
| <p>Гост тек сад појми шта се спрема.{S} Он се енергично и достојанствено обрте игуману:</p> <p> |
| е овог света, него сести уз игумана.{S} Он се збуњено, преплашено претури преко лотре, и седе б |
| ом равна и плодна ваљевска Посавина.{S} Он гледа у нејасну пругу, тамо где се небо састаје са з |
| ом крају за ових седам, осам година.{S} Он му саопшти и за Милку, да се удала за једног среског |
| рогоњина пажња према њему необична.{S} Он се само весело и блажено осврташе око себе, старајућ |
| е... а Љубомиру пада у део слушкиња.{S} Он се постара и да објасни дечку његову задаћу, али Љуб |
| >Љубомира увреди овај тон разговора.{S} Он се хтеде уздржати и прећутати, али не беше <pb n="18 |
| } Преко неба прелети једна падалица.{S} Он се стресе и, крстећи се плашљиво, завуче се у сено.. |
| братије гледа много блаже но до сад.{S} Он се одмах покаја што је тетку, оно пре, увредио...{S} |
| леда, и да му није немио тај поглед.{S} Он опази чак да му је мило што их оставише саме, и ника |
| е меким зеленилом своје сочне траве.{S} Он је високо, ближе врху планинском, а са њега се гледа |
| лаву проклетство родитељско и божје.{S} Он седе на уласку пећине и заплака се горко, гледајући |
| побожност, која му ствара неприлике.{S} Он је знао, да владика живи и дише само калуђерством, д |
| i> некакве свеће и дадоше му у руке.{S} Он стаде махати свећама и обрте се народу...</p> <p>Љуб |
| о му је жао досадањег живота.{S} Не.{S} Он се уплашио саме ове изненадне појаве, самог факта: д |
| гледати ова кућа после смрти Савине.{S} Он се тако навикао свему што је око њега, навикао се гл |
| еонтија изненади и збуни ово питање.{S} Он је мислио, да је владичино писмо од тако исто непоре |
| гуманов монолог запрепасти калуђере.{S} Он није имао обичај да пред њима што прича, осим што не |
| е платна.{S} Само је ово много шире.{S} Он стоји дуго, гледа у ту необичну појаву и чуди се...< |
| ија, док год се овај бавио код куће.{S} Он га најбоље обавести о свима променама, које се догод |
| љака, задихано и унезверено девојче.{S} Он хтеде вриснути од страха, застаде и — одмах се повра |
| ламни шешир, на босим ногама папуче.{S} Он затурио чабрњак па леђа, па гледа на неке њиве, прек |
| што се звао Љубомир, њега нема више.{S} Он је умро!«...{S} Он загледа у своју душу: како сад из |
| аваше упитаноме доста повода за лаж.{S} Он као да вељаше у себи: »Та слажи, море... видиш, пома |
| стомаку, али још су му ведре мисли.{S} Он слуша причање Николино, и само му једно чудно: зашто |
| извући испред ове ненадне саблазни.{S} Он се подиже и, онако испод очију, погледа шарену ткану |
| т, да није могао у страну погледати.{S} Он уздахну и хтеде пропустити игуманово питање, одговар |
| е несвесно шарати очима по таваници.{S} Он не може сад мислити о ономе што је видео, <pb n="242 |
| том, Љубомир се препаде на ове речи.{S} Он погледа бојажљиво оца Саву и хтеде нешто рећи, али м |
| ити у иначе мрачној души Максимовој.{S} Он је изгледао као курјак, кога су ловци сјурили у ћоша |
| е неком нејасном злобом и узбуђењем.{S} Он викну неким новим, јасним, декламаторским гласом, ко |
| а, као да га неко поли врелом водом.{S} Он скочи и стаде се извлачити иза стола, изговарајући н |
| неком лаком, паучинастом измаглицом.{S} Он још разазнаје све око себе, види шта се ради и разум |
| је сасвим јасан, отворен и присебан.{S} Он разгледа, и, види се, разгледа пажљиво све око себе. |
| у спаде све нерасположење и бојазан.{S} Он доста грубо одговори:</p> <p>— Нисам.</p> <p>— И дев |
| још га је тамо вукло и нешто друго.{S} Он се заносио гледајући, кад удари звоно на вечерње, ка |
| и све оно са чим је младост провео.{S} Он више не мисли о <pb n="102" /> томе, шта ће настати |
| би свакога, а њега је сасвим помео.{S} Он је навикао на онај општи хладни, себични тон, који в |
| убомир.{S} Подне је давно превалило.{S} Он се склонио у хлад, између неколико великих сена, зде |
| зати нешто веома важно и непријатно.{S} Он затрепта целом душом, као ухваћена птица, на коју ве |
| ! узвикује игуман љутито и иронично.{S} Он ми прича како је савијао своја леђа, а не каже је ли |
| о да си се жестоко од њега препануо.{S} Он то воле.</p> <p>— Мене је одиста стра.</p> <p>— Чека |
| сова, док се не врати весео Велимир.{S} Он је на Велимирове односе и намере с Видом гледао са с |
| совао јако, па хоће да чује одговор.{S} Он прибегну ширетлуку:</p> <p>— Или си ти то онако само |
| астаће некакав нови, друкчији живот.{S} Он не зна баш какав је тај живот, али зна само да је <h |
| гружењем«, ухвати га камена препаст.{S} Он је стотину пута гледао, како то калуђери брзо и вешт |
| ише у страну, дајући му отворен пут.{S} Он се осмехну на њих, и као да им говораше лицем и очим |
| као усијано гвожђе, прљи по образу.{S} Он макне руком да одгурне од себе то гвожђе, али, за чу |
| е, него белавчина пакост у кукурузу.{S} Он клисну испред свог <pb n="13" /> сељака, као зец, по |
| > <p>Ево их, седе у хладу и чешљају.{S} Он се подупро леђима о храпаво дебло лужниково (са оног |
| ећу, оно брзо досади оцу Василијану.{S} Он пренесе сву своју пажњу на једног младог, тек пројах |
| на како, натрапа управо пред механу.{S} Он би се вратио одмах, бегао би, али на доксату механск |
| S} Чини му се да има праву грозницу.{S} Он више не мисли, него само, у страху, очекује, кад ће |
| аку занимљиву појаву дубоко аналишу.{S} Он познаде одмах ко је пред њим, и како је и сам распол |
| необична жудња увлачи у његову душу.{S} Он је још није умео јасно схватити, али се она тицала о |
| заиста није долазило на ум до сада?{S} Он вели да није, и без сумње није никад до сада помисли |
| е рашчинити, па да би... да би... хм! — он не нађе згодна израза и застаде.</p> <p>— Господе Сп |
| се, из даљине, виђаху сеоски дућани, — он је сад сила... посланик; а сад је њихово царство...{ |
| у Арсеније, смејући се весело.</p> <p>— Он то вели, оногај... ко што ћемо ја и тетка сад од нед |
| ставља код обречених Христу девојака, а он се удаљује у тиха ненасељена места...{S} И почиње се |
| е онај громки звук из Максимова грла, а он се малко променио у лицу: неко би помислио да га је |
| — Ето га!{S} Сад причао о калуђерима, а он гори од калуђера...</p> <p>Другови се још мало проко |
| у срећу, била затурила међу батацима, а он је некако изненадно набоде виљушком.</p> <p>Али гост |
| ђу плашће.{S} Сунце већ на заранцима, а он се осећа тако уморан, тако преплашен и несрећан, да |
| амно и влажно, пећина је тако хладна, а он је тако млад и неискусан, збуњен и преплашен свима с |
| Пуна ми кућа готована, беспосличара, а он хоће још.{S} Не пита може ли то манастир поднети, не |
| превртати пред очима и дерати јарца, а он сад сасвим друкчије гледа у покрете њених ногу, није |
| букве, гуди потмуло воденично камење, а он прескаче одјаже, јури каљавим путем, не видећи никог |
| Леонтијеву.{S} Толике године прођоше, а он не виде више свога старог гнезда, из кога је полетео |
| чекам кад ће да ме прегази и задави, а он се провлачи око мене, као да је сав од ваздуха...</p |
| } Ви бар знате зашто бисте се мучили, а он...{S} Игуман још јаче повика: он губи, губи!... пост |
| и лепрша његове меке освећене власи, а он дочепа обема рукама читаве праменове, кида их и урла |
| аде задиркивати због његове тромости, а он, кад сврши посао, дохвати је за руке и стаде се ја̏к |
| } Ови калуђери да се посатиру радећи, а он да дембелише... ха-ха-ха...{S} Има неке »планове« чо |
| а затрпава цело село снегом и мразом, а он мора чак на ливаду, да положи стоци сено и лисник.{S |
| то га је вукло у манастир тако силно, а он није разумевао што је.{S} Сад му се оно показало као |
| амоћи.</p> <p>— Ја реко’ ти заспо̑... а он ћути ’нако, викну девојче силазећи с јарца и држећи |
| екли је.{S} Питају Христа, чула си... а он шара по песку...{S} Па им онда каже: »Који од вас ни |
| S} Стој, бре, сад да те питам !...{S} А он кад виде како смо се загрлили ја и царица и кад угле |
| народа пратиле Антонија Великог...{S} А он је већ у себи замислио, да је почео исто онако као и |
| што га притеже, не да му дисати...{S} А он је тако рад другом животу... јер овај убија, ништи.. |
| у је у послу вазда помагала Милка.{S} А он је тако волео да је гледа и да слуша њено отворено д |
| па се весели по њему, ради и живи.{S} А он, онако исто, као некадање стидљиво ђаче, одвојио се |
| по издаље напомињала калуђерство.{S} А он је скромно и паметно одговорио: »Да видим... још нис |
| , па помисли: да му је сад!...</p> <p>А он је мислио да је за храну најлакше: о томе се ни до с |
| аздвојно спаја са свима овим чудима, да он већ јасно осећа, како сад није више онај и онакав, к |
| дића тако светло, радосно и блажено, да он неки пут у себи помисли: »Да ли су били овако срећни |
| дубине душе говораше му други глас, да он није напустио свој Маљен <pb n="20" /> ради тога, да |
| рочитим, значајним гласом, напомену, да он тражи службу.{S} Механџији као да би по <pb n="19" / |
| гао угушити стару вечну своју мисао: да он није оно исто, што су други калуђери; али се ипак по |
| ловину, подаље од њега, и, очекујући да он проговори, стаде гледати у чађава брвна.</p> <p>— Ет |
| .{S} Али је газдино око вазда пазило да он не буде залудан.{S} И ако седи, нађу му шта може и т |
| ко ће после доћи за старешину... мож’да он?...{S} Ко зна?!...{S} Ех, кад би имао стотину дуката |
| д му је дошла та мисао у главу, од тада он не мисли ни о чем другом.{S} Најчудније је, како се |
| ићем, очекујући ред да уђу.{S} Разгледа он добро десетину тих табачића, види да су то штампани |
| ови младићи!{S} Јер гле, зар не изгледа он међу њима као врана међу голубовима!{S} Зацрнио се с |
| га се, извуче се из њених руку, па онда он <pb n="5" /> леже на њу и стаде је давити.{S} Девојч |
| и се.</p> <p>— Ево... ево места, показа он госту један празан подметач до себе и посади га на њ |
| у свакад треба послушати за то, избрбља он и насмеши се ширетски.</p> <p>— Ене де! рече изненађ |
| .</p> <p>— Хм... ђавоља посла! промрмља он у себи, а гласно рече:{S} Него знаш, није ово за теб |
| Тето, да се залије-е!... хап! промрмља он, гледајући нејасно влажним и блесастим погледом.</p> |
| андрит нечему досети. «Море... промрмља он у себи, — кад ће ти <hi>он</hi> овамо доћи!{S} Само |
| "18" /> <p>— Које је ово село? промрмља он, подижући само до пола очне капке и прелетевши очима |
| ликим приходом, тек у годишњим рачунима он износи, у место пређашњих <pb n="244" /> шесет — сед |
| омене о Љубомиру.{S} Пре дваестину дана он је, хотећи се похвалити, поново писао владици о Љубо |
| твореније, блеђе, а нос модрији.{S} Зна он, однекуд осећа, да ће му се у тој шетњи казати нешто |
| е одговори одмах.{S} После дужег ћутања он проговори:</p> <p>— Чекај! и његове цокуле залупаше |
| пио сам га понекад у Београду, одговара он збуњен и црвен.{S} Мало се уплашио од Велимира а мал |
| та онако правилно као Велимир?...{S} Та он је хтео нешто далеко узвишеније, хтео је живети само |
| а, да такав живот није за њега...{S} Та он се заклео самом Богу!{S} И он ће одржати заклетву... |
| цу, закле, да ће све то испунити.{S} Та он је о таком животу само и сањао!...</p> <p>На погнуту |
| о њему није ни мало тешко чинило.{S} Та он има своје место, зна где је и, што је главно, није в |
| аљевина у школи.</p> <p>— Шта је?! пита он и гледа по школи, чудећи се што још не види крв или |
| /p> <p>— Је л’ твоја ова књига'? запита он Светозара, после дуга чекања док овај сврши читање п |
| дају...</p> <p>— Како ти је име? запита он дрхтећи и чудећи се толикој својој смелости.</p> <p> |
| .</p> <p>— Роде... добро дошао! промуца он, стидећи се учевна богословца, који са самим владико |
| м испоснички живети, часни оче, промуца он, и одједном, као да пређе преко некакве велике препо |
| падало...</p> <p>— Јок, море... промуца он гледећи, како се старчеве очи заводњише, како из њих |
| чини да Сава није при себи.{S} Али, кад он ућута, игуман тешко уздахну, усправи се и, гледајући |
| стурила главу и гледа кроз баџу.{S} Кад он уђе, девојка се прену и скочи с лежанке.</p> <p>— Ен |
| ли, копали...{S} Па зар да избегава рад он, који се тврдо решио да следује стопама оних који су |
| до да остане све овако како је, док год он не изучи све школе.{S} Сад се школа истакла напред, |
| ну горко...</p> <p>О, како је тамо, куд он загледа, све празно, ништавно, бесмислено, тамно!... |
| етеше из очију.{S} У овоме причању нађе он некакву сличност <pb n="46" /> са својим бегством од |
| ђере...</p> <p>»А како се веселе! пређе он одједном са мислима.{S} Загледа се у онај мрак, а у |
| и зађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже он радосним гласом, као да је нашао све што је тражио. |
| Или си ти то онако само удесио... отеже он, нарочито не изговарајући целу реченицу.</p> <p>Љубо |
| други, туђи свет, не онакав како га је он замишљао; кад виде да се никоме ту не сме обрнути ни |
| па и пандуров монолог, онако како га је он разумео.</p> <p>— Еј, дрљане, пропали смо!... викну |
| крутуљав, у наочарима, чичица, кога је он добро знао и већ се насмејао неколико пута чичиној ш |
| , али то не мари...{S} Главно је, да је он »свршени богослов«.</p> <p>— Е, зар си одлазио тамо? |
| осећа да се нешто са њим свршило, да је он прешао <pb n="195" /> преко некакве границе, која је |
| ва старе куће...{S} Њему се учини да је он мали као они...{S} Шта ће ова туђа деца овде!...{S} |
| равнодушно, не гледајући га, као да је он какав пањ, израсто на улици...{S} Кад га поклопи и у |
| тамо оних идеалних монаха, о каквима је он до скора сањао.{S} И отуд се врати разочаран. »Ово с |
| дједном избаци нешто ново.{S} До сад је он отезао, гњавио, мрмљао и није знао дати никаква одго |
| } То је било, код овакових људи, где је он становао, лако удесити.{S} Рада школског још не беше |
| >И овде нестаје оног старог, на који је он добро навикнуо, света, а ниче нови, непознати, млађи |
| жде, и све, све...</p> <p>— Хо, јаки је он и у догматици, мој брате, додаје Никола.{S} Знаш оно |
| ита <pb n="63" /> се у страху: да ли је он још човек, божји створ, или се већ прометнуо у какво |
| нешто непријатно Велимиру рећи, али је он брзо утиша и рукама и речима:</p> <p>— Добро, добро. |
| опом, научена из књиге на памет, али је он све то знао далеко лепше и живље испричати...</p> <p |
| ашљива зебња наилази му на душу, али је он одмах одгони својом чаробном реченицом: »Љубомир Вас |
| га пред његове ноге... наравно, док је он постао владика, дотле се она удала и има дете...{S} |
| прећи један бедем градски, под којим је он учио за испит.{S} Игуман га упућује да пређе карнизо |
| обратим-игуман одљути, а то ће, знао је он, бити после једног <pb n="111" /> доброг сна — после |
| се састојали у разним облицима, како је он маштао о даљем путовању, о доласку у Београд...</p> |
| тао житије Макарија Египатског, како је он провео целу ноћ, у једној соби...</p> <p>— Знам, при |
| носи.{S} Мислио је само о томе, како је он најстарији, и како ће кроз који дан бркнути у све уг |
| р велике гимназије!...</p> <p>А како је он лепо маштао!...{S} Да учи школе, све... све да изучи |
| мао са среском влашћу. »Ко зна зашто је он дошао!« мисли у себи и стара се да умакне са доксата |
| удешавао нарочито за владику.{S} Чуо је он шта се владици допада, а бојао се помало да га не вр |
| о би могао бити такав!...{S} Па опет је он то некако у својој главици помирио, и опет је остало |
| чи: имати веру у Оца небесног, какву је Он имао, чинити добра ближњему и жртвовати се за њега, |
| сумње, оне »добродушне«, о којима му је он причао?</p> <p>Младић се прену и стаде потанко распи |
| ав је био и до сад.{S} Него чекај, није он још закалуђерен...</p> <p>Архимандрит већ прочитао д |
| ко ће што боље личити на свеца.{S} Није он то чинио ради игумана, јер зна да се овај »курјак« н |
| нека се труди на сваком послу.{S} Није он отпао од мене, као ивер од кладе.{S} Боли, каже, мен |
| м сјајним одеждама, али тако да то није он, него опет онај старац, јер како би могао бити такав |
| еније« и још неке друге ствари, на које он не сврну пажњу.{S} Нађе прво житије: »Памјат свјатаг |
| ш као хала, кад је осетиш !... узвикује он и све више гњави песницама свој несрећни стомак, кој |
| ао до постеље...{S} Те-сто!... узвикује он смејући се целим устима, клибећи се на другове несве |
| авом:</p> <p>— Устај, да звонимо ! чује он сад јасно, и ова опомена на дужност раздрема га одје |
| .{S} А и ја се кријем иза царице, да ме он не види...{S} После: оцу баш и не морам... готово и |
| који се овако проклиње!{S} У исто време он беше на чисто с мишљу: да му се не може душа смирити |
| ти милији, ближи...{S} И као да у овоме он опази нешто непријатно.{S} Поведе разговор са сестра |
| таро, изношено, искрпљено одело, у коме он изгледа смешан.</p> <p>»Баш прави господин, па то ти |
| ко живети !...{S} Али <pb n="222" /> се он сећа вазда, да такав живот није за њега...{S} Та он |
| ров монолог одједаред престаде, чега се он још више уплаши, па претрча преко сена и рипну с тав |
| тебе.{S} Није се још удала, насмеја се он дижући се.</p> <p>— Де ти... ђаволе! одговори монах, |
| <pb n="217" /> <p>— Видиш... искашља се он и отеже последњи глас.{S} Ово је Свето Писмо... ту т |
| и шта ово радим ја овде?!«... запита се он одједном, пошто прочита писмо, као да сад тек први п |
| то јакате? прекиде га Милка баш кад се он одушеви причањем, па јој хтеде све по танко објаснит |
| ... таки гости!... ха-ха-ха... смеје се он нервозно и иронично, гледајући сад сваког госта у ли |
| аве ми !... окусити је не могу, куне се он, одбијајући пружено му стакло; никад је нисам пио... |
| изложи дечку цео програм, по коме ће се он упознати са суседом и већ гледати даље... а Љубомиру |
| сао свега. »Шта то они хоће?... чуди се он у себи.{S} Некога питају... а-а!... мене питају!«... |
| ањем и промуклим крештањем!«... чуди се он, прилазећи своме духовном оцу, осећајући овога трену |
| ..</p> <p>— Од куд овде женске? чуди се он у сну, и све више осећа онај празнични мирис намазан |
| ију, севнула би радосна варница, али се он старао да сакрије своје осећање од свакога, па и од |
| други калуђери то не раде никад, али се он давно одлучно, да ради онако како треба, а не како р |
| стима за предмет нарочите пажње, али се он не осврће на то.{S} Са оним истим забринуто побожним |
| изведе, а тетка му не сме прићи, док се он добро не напије.</p> <p>— Кажи ми где је, шта ћеш га |
| ј »курјак« не вара лако.{S} Пред њим се он само начинио преплашен, и кад год би га игуман испод |
| е <hi>оно право</hi>?... оно, за чим се он непрестано гони и не налази га!?...{S} Да ли <pb n=" |
| њему и жртвовати се за њега, као што се Он за све нас жртвовао... значи управо одрећи се себе с |
| асполаже човека на тако теже радове, те он све до сад остаде побркан у својим симпатијама, не р |
| ве изненадне појаве, самог факта: да ће он, који шеснаест година живи одмерено, једним истим, м |
| друго много лепше, светлије... и да ће он, у своје време, поћи за њим...{S} Мирише суво младо |
| д досадних, тешких задаћа.{S} А како ће он!...{S} Него, има и лепших ствари, на пр. библиска ис |
| агоценим »туњавцем«...</p> <p>— Тако ће он њих, душе ми, и Догматику и, може бити, само Пастирс |
| нуће ти сукњу и натући антерију... хоће он!...{S} Боји се да нам се семе не утре, овако красним |
| е све, све...</p> <p>— У здрављу ! рече он и крену се.</p> <p>Нити се руковаше, ни поздравише: |
| е:</p> <p>— Ух, брате... незгодно! рече он, тресући прстима брадицу и кријући очи.{S} Долази св |
| >— Оваку згоду није имао Антоније, рече он у себи.{S} Тамо је, кажу, каменита равница, а ово — |
| ину?</p> <p>— Кажи: отишо̑ у свет, рече он и за мало га нестаде у густом шибљу, које се при дну |
| .</p> <p>— Што допусти?!... прекореваше он некога у боном заносу.{S} И сад нисам више онај, кој |
| је туркиња родила, а није она! говораше он, пролазећи поред Љубомира.</p> <p>Крцнуше пуна кола, |
| о су, брате, господа-калуђери! говораше он у себи.{S} Племићи, спахије, шта ли су!...{S} Столов |
| спитивао је доста и он њу и она њега, и он је већ заборавио на сваки страх, заборавио је помисл |
| ло знања, и кориснога и бескориснога, и он је напредовао у школи.</p> <p>Једаред, претурајући < |
| се пред вратима придружише оба друга, и он одмах, по њиховим радосним лицима, опази, да се обој |
| одиђе га језа од хладна црквена пода, и он стаде још јаче дрхтати...</p> <p>Часови се свршише, |
| а живота, меша се ту нешто и Јованка, и он сам...{S} И све му се више не спава...{S} Напослетку |
| да је то нека друга, »швапска« земља, и он би је онда гледао још с већим чуђењем, и она нејасна |
| му дрхћу усне и купе се на крајевима, и он осећа да му још стоји на срцу сва она тежина, што се |
| лиска историја... то га занима веома, и он је ипак задовољан...</p> <p>И све исто онако, као шт |
| ва би опомена освестила љута игумана, и он би се одмах прибрао, али је сад, после неиспаване но |
| кни само, узвикну Велимир.{S} Истина, и он је жесток у литургици: што је зна, махни се...{S} И |
| и гуди разиграни талас бесна поводња, и он, услед ове хуке, више ништа не чује и не види, до не |
| аслањају на врљике разграђена котара, и он стоји тако и мртвачки обара пијану главу...{S} Он не |
| у га спопале све болести овога света, и он се сам чуди, како може још да иде, једе, пије...{S} |
| ош више уља у распаљени бес игуманов, и он, гледајући несвесно, блесаво још ово неколико људи, |
| страшно и веома слатко од те појаве, и он скиде руку и погледа...{S} Лепше, много лепше но што |
| ви диалози изишли су му на врх главе, и он је стао мало боље размишљати о њима.{S} Учинило му с |
| ира благо:</p> <p>— Дошло од владике, и он махну белом савијеном хартицом пред собом, — да се в |
| м лете читави легиони нечастиве силе, и он се још јаче упиње, трчи, прескаче, јури, не гледајућ |
| ја ни макнути...{S} А она кад почне, и он се са неком гордом хвалисавошћу насмеши... мој брате |
| адање одушевљено-побожно расположење, и он, као сваки ко је свршио један већи посао, седе крај |
| а задише некакво радосно расположење, и он се гуши, грца од навале осећања...</p> <p>Одлучио је |
| севају му мисли кроз главу као муње, и он се лагано провлачи поред другова, кријући очи од љуб |
| !...{S} Пропао!«... севну му у глави, и он скочи са сламе као посут жеравицом.{S} Још једном по |
| и.{S} Брзо су се објаснили, наредили, и он је одмах нашао место, нашао кров и заклон, за чим му |
| ише.{S} Али, тако су старији удесили, и он нема куд...{S} Максим и Арсеније још унапред су ужив |
| лимирови брчићи постали гушћи и црњи, и он се сад држи некако сасвим друкчије... независније, о |
| чак доле, испод груди, нешто стезати, и он неколико секунада стајаше као камени кип.</p> <p>»То |
| а.{S} Лети воденице престадоше млети, и он, не налазећи брзе примене својој вештини, а и врућин |
| г у лоју; све ће му се готово донети, и он ће бити као прави господин.{S} А за време може и код |
| се калуђери.</p> <p>Кад год је могао, и он је одстојао са земљаком вечерње, замишљајући тог час |
| сла у школи и у цркви, прође му брзо, и он се зачуди: кад пре дође други одмор!...</p> <milesto |
| ташна ждрепца у мало не однесе бедро, и он остави коње, па се стаде занимати бушењем ципунова.{ |
| !... друго је!« узвикује му тај глас, и он зна да је то друго много лепше, светлије... и да ће |
| е!?«... севну му одједном кроз главу, и он поими сву страхоту и важност игуманове речи. — »Црна |
| де одавде!« дође му одједном у главу, и он одмах осети, како је овде све <pb n="192" /> тако ст |
| великих и малих, прљавих и окречених, и он се нађе као стегнут, заклопљен том громадом...{S} Ка |
| <p>»Али шта је ово?...{S} Откуд!«... и он напреже памћење...{S} Некакве нејасне, оделите слике |
| са свима сад ижљубио, али видите!«... и он журно, весело и скромно пројури поред њих, видећи са |
| ша!...{S} Шта ми износи пред очи!«... и он се удубљује даље у читање, осећајући у исто време ве |
| га питају... а-а!... мене питају!«... и он напреже ум, да се сети одговора, који треба да каже. |
| он и онај чича буду у тим одеждама... и он да је исто што чича, и чича да је <hi>он</hi> или <h |
| вако красним готованима, изелицама... и он изређа још десетину оваких и горих епитета.</p> <p>— |
| д, и све се човеку тада нешто хоће... и он би тихо и весело полетео тамо... у ту тајанствену, н |
| S} То га је <hi>онај</hi> наплашио... и он се тако боји капетана.{S} Чудна ми чуда, ако је и ка |
| слама са њега, како шушти злослуто... и он већ предосећа некакво велико зло...</p> <p>»Али шта |
| аже правац пута.</p> <p>Све је добро; и он таман поче осећати радост од тога што је све добро, |
| </p> <p>»Баш као и ја, мисли Љубомир; и он је много ноћу мислио...{S} И код њега се неки пут ом |
| она, Петка, папагаја... <pb n="52" /> И он се сам нађе у распутици и стаде се освртати око себе |
| ...{S} Та он се заклео самом Богу!{S} И он ће одржати заклетву...</p> <p>Одмор после прве школс |
| ола године, док се насрче теја!...{S} И он оде весео на ново место, не мислећи више о самоубици |
| чи.{S} Па ход господин-Николин!...{S} И он је био мањег раста, скоро ћосав.{S} Само по доњој ви |
| ка сорта...</p> <p>»Куку, јадо!...{S} И он хоће овде код мене...{S} А ја?«...</p> <p>— И ’нако. |
| д осећају да тако треба да буде...{S} И он осећа да његово срце све више привлаче и ове молитве |
| јесма над пјесмама, вели се овде«.{S} И он се стаде сећати шта зна о Соломуну: »Соломунов храм. |
| ном заплака.</p> <p>Пандур омекша.{S} И он се био уплашио да то није каква подвала, да њега ого |
| ени свет изиђе пред очи младићеве.{S} И он занесен, збуњен многобројним новим појмовима, значај |
| руштини гутљај хладне бистре воде.{S} И он и Василијан предадоше се послу са неком новом за себ |
| је од многих мука.{S} Али мора се.{S} И он зна где ће га затећи ноћ: тамо око Радојевића кућа.. |
| му и Јованка даде везено марамче.{S} И он не одби њен дар, као што ни друге није могао одбити. |
| му Арсеније не сме ништа наредити.{S} И он оде, мислећи о малопрешњем Арсенијеву јадиковању.</p |
| p> <p>— Идем по стопама Господњим.{S} И Он је карао грешнике...</p> <p>И ђаци начинише лица, ка |
| живота Савина, Максимова и других.{S} И он ће за њима... неће бити ништа друкчије...{S} И види |
| је, како се реши да напусти школу, а и он сам не зна како му то дође, нити жали за школом.{S} |
| у срећни, виђени, и то је доста да га и он зажели свом млађаном душом.{S} Што ће да живи овако |
| зна чега, тек нешто прозуја кроз њега и он увуче врат у рамена.{S} Ово сад није онако, као кад |
| главици помирио, и опет је остало: да и он и онај чича буду у тим одеждама... и он да је исто ш |
| јако закашља, из уста му прсну ракија и он немоћно, лагано отвори очи и болно погледа око себе. |
| пи у разговор.{S} Распитивао је доста и он њу и она њега, и он је већ заборавио на сваки страх, |
| му у глави страшна слика свога греха и он одскочи од девојке као ожежен.{S} Погледа уплашено, |
| ир, не знајући шта ће овако сам, пође и он за њима.</p> <p>Тетка им у кухињи спремила посну поп |
| калуђер прену.</p> <p>— Па-а... отеже и он, али меко, попустљиво, збуњено и побеже у собу.</p> |
| на нису ништа окусили, па зар не може и он тако?{S} А после?...{S} Лако је за то...{S} Зар није |
| , само га жути капут опомињаше, да је и он некада био <hi>нешто</hi> — цензор велике гимназије! |
| у којој се сразмери то чини, стао је и он дизати без рачуна, без смисла, глупо...{S} И све је |
| је вукло срце на две стране: хтео је и он мало до потеса, али га вуче у собу „нова симпатија«, |
| стим начином и изразима лица, како је и он сам радио, тапкају преко дворишта и крију се са смех |
| здвоји се од шпорета и Велимир, па се и он стаде смејати.</p> <pb n="70" /> <p>— Хо-хо-хо...{S} |
| е осврта један дан по Београду, па се и он реши да иде своме родном Маљену, кога већ две године |
| момци, нађе се у неприлици: побећи ће и он лако, али шта ћемо ако игуман одједном баш њега потр |
| исправи се на сену, очи му засветлеше и он проговори:</p> <p>— Знаш како ме онда вукло...{S} То |
| рст и попину руку.{S} И његови сељани и он не мисле много о својим поступцима, јер однекуд осећ |
| да о калуђерима занесе, отвори му очи и он стаде гледати на своју одлуку о животу свесно, разум |
| икако да удеси, да личи на свеца, тек и он се много, много променио...</p> <pb n="75" /> <p>»Ов |
| споји са <pb n="150" /> његовом душом и он стаде осећати некако друкчије... није као до сад.</p |
| чакширицама, а било их неколико, као и он, у масним, прљавим, искрпљеним кошуљама од дебела ку |
| тови да се прекрсте и да узвикну, као и он: часни га!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ледњу клупу, међу другове одевене као и он, од којих један имађаше и браду.{S} Четвртог дана по |
| били прости калуђери или игумани као и он, како се они посветише!...{S} И нигде не пише у овим |
| како се збунио пред њом, дететом као и он, па се још више насмеја.</p> <p>»Ала сам луд!... шта |
| у »подвизима« доста.{S} После је већ и он, као и сваки човек, почео мислити више о себи и — бл |
| сле испреда разне догађаје, у којима би он и та лепотица играли главне улоге.</p> <p>Али све те |
| љу, али то не може учинити онда, кад би он сам зажелео.</p> <p>Милка му доста пута приђе, кад ј |
| руговима.{S} То је, зацело.{S} Иначе би он друкчије... све мед тече из уста.</p> <p>— Данас тре |
| ред решио да јој се покори; јер како би он њу обалио!...{S} А после тога, у свакој је сељачкој |
| аљиву ствар...{S} Ви сви знате, настави он, ослобођен новом мишљу, како народ вели, да нема кућ |
| ањару у хаљину.{S} Суши зубе-е-е понови он, савијајући цигару.</p> <p>— А-а... тако ли је! викн |
| цео дан трчати и радити што ти заповеди он, и тетка, и сва три калуђера.{S} Па дође час кад не |
| побожним, блаженим изразом лица, служи он госте, дижући или доносећи судове, гледајући само у |
| нати му, чудновати, слабачки глас, који он никад до сад није чуо.</p> <p>»Чиј је то глас? ко је |
| ош ближе, као да се жели уверити: је ли он то. — Куд ћеш?</p> <p>— Идем у свет...{S} Оне котари |
| е?</p> <p>Не може бити!...</p> <p>Је ли он грешио?... или није разумео задаћу живота онако прав |
| једаред и девојче већ наже на њега, али он се реши да се не да још.{S} Истина, чим је пошао од |
| оме</hi> некако почињу од Београда, али он ипак не може да се сети кад <pb n="58" /> је то било |
| Ако хоће, може сутра ићи у Београд, али он неће и зна зашто неће.{S} И сад, враћајући се од сто |
| чи и зна шта му другарица довикује, али он не прекида своја размишљања, само му се нервозно трг |
| е, и још тамо нешто стаде говорити, али он од узбуђења не саслуша ништа више, после свог имена. |
| ан брајко!... поче га прота корити, али он отеже промуклим крупним гласом, за који се обично ка |
| даје механџија више ради учтивости, али он осећа исто оно што и побратим, само се уздржава од с |
| , и хтеде га погледати право у очи, али он опет обори главу.</p> <p>— Нећу! одговори он одлучно |
| ко пута врата, неко прође ходником, али он беше заузет дубоком и новом за себе мишљу, коју проч |
| ке, она подиже руку према глави му, али он промаче брзо, а она му добаци:</p> <p>— Лоло!...</p> |
| } Истина, сад га не прљи као у сну, али он скочи.{S} Најпре помисли да још није зашло сунце, ко |
| и ће изгледати кад се смркне?...{S} Али он се не стара да представи себи како ће то изгледати, |
| розничаво дрхтање целим телом...{S} Али он то не осећа, он се сав предао посматрању чудних прил |
| Сава је, зацело, био изненађен.{S} Али он не одговори одмах.{S} После дужег ћутања он проговор |
| Све хоћу да вам приђем од јутрос, вели он, трљајући руке и нагибајући главу пред дошљаком, као |
| и се искобељати, кад ме притиснеш, вели он, лежећи на отави и гледајући је блажено.</p> <p>— Не |
| Васићи су сви поштени и побожни«, мисли он идући. »И ово им је дете ваљано; ваљад’ није ништа у |
| а је и њој одвратно, гадно!«... помисли он и случајно погледа домаћинову босу ногу, која није б |
| — Тај ће покалуђерити цео свет!... грми он и плаховито дува и шмркће широким ноздрвама.{S} Позв |
| а« тамо код владике.{S} Одкуд? прозбори он загушено, пружајући руку, но не дижући се.</p> <p>— |
| ет обори главу.</p> <p>— Нећу! одговори он одлучно.</p> <p>Изненађена оваким одговором, Јованка |
| не упрља.</p> <p>— Благо тебе, одговори он, гледајући је као с неким снебивањем, т. ј. са погле |
| обрио ми да живим у испосници, одговори он, кријући очи, јер се застиде од сећања на свој први |
| ди папоњу овамо, да га вежемо, одговори он и подиже главу, гледајући краве, које се приближиле |
| чак овде?</p> <p>— Ет’ идем... одговори он, зверајући око себе.</p> <p>— Куд идеш, несрећниче! |
| на студенцу, а ја ћу ’вако... одговори он прескачући једну врзину.</p> <p>— А код куће !... пр |
| читане задаће.</p> <p>— Моја, проговори он, не гледајући не само у књигу но ни у шта; очи му бл |
| аксим у Прњавор... има опело, проговори он, гледајући кроз прозор према себи.{S} Ти у Јаворце.. |
| причања, која ће то бити. — Не смије ти он сад носа помолити из његове собе...{S} Кажем ти: сви |
| е!«...{S} И у његовој занесеној главици он већ ствара слику...{S} Он, обучен у епископско одело |
| вију.{S} Сева му!...{S} Хе-хе... заврши он и махну руком, нашта сва три калуђера поседаше.</p> |
| , а ти се потпрдуј колико хоћеш, доврши он увређеним гласом.</p> <p>— Јуф, наљутио се!{S} А да |
| .. знаш, неке из Јасеновца, саопшти јој он лагано, као неку велику тајну.</p> <p>Леонтије оде у |
| прљави, позеленели, и тако!«...{S} Ипак он запази и добро разгледа похвално, невиђено у Србији, |
| пржени уштипци, који ће се охладити док он сврши, а није ред јести или пити у овакој прилици.</ |
| д отпада из даље радње царица, него сам он усео у хинтов, па тако величанствено излази пред оца |
| ар много боље, управо најбоље, о каквом он није ни сањао.{S} Затим настаде спремање за упис у ш |
| раја <pb n="216" /> тишина.{S} Одједном он чује познати му глас над собом:</p> <p>— Баш хоћу да |
| нство... па ако издржите и три дана као он, нека ме баце у... игуман изговори непристојну реч.{ |
| м, овде му се чинило недостижно; управо он није на то никад ни помишљао.</p> <p>— Ха, ено иза ш |
| ачко бело лице, тако чисто и бело какво он није никад видео, и ако су у селу му и поп и учитељ |
| долазио ил’ не долазио у срез.{S} А ово он пита тек ’нако... из радозналости.</p> <p>— Јок, одг |
| ом под тешком књигом, помисли: »Шта ово он?...{S} Ко је то Леонтије?...{S} Јест, знам ко је...{ |
| би му незгодно од овога доласка, и ако он није ништа имао са среском влашћу. »Ко зна зашто је |
| м ни са својом мишљу.</p> <p>Једно само он разуме добро и јасно, и то је почетак од <hi>онога</ |
| храни свиње, вуче ђубре на њиве... и то он, некадањи цензор велике гимназије!...</p> <p>А како |
| то.{S} Њему је импоновало само оно, што он не разуме; а што он зна, држао је да знају сви.{S} З |
| соли, злата и буди-бог-с-нама !... што он није ни мало разумевао нити знао зашто ће му такво з |
| Милка, кад га обори у јакању, или: што он њу не обори, <pb n="55" /> па да је притисне... да у |
| овало само оно, што он не разуме; а што он зна, држао је да знају сви.{S} Због тога се до сад и |
| асише му, порушише и тај идеал, као што он сам поруши своје раније идеале.{S} И од свију тих сн |
| да ту мора бити нешто друго, нешто што он не разуме...{S} Очекиваше да се то све некако исправ |
| не престајаше звонити кроз ходник, јер он живо престави себи слику Леонтијевих »подвига«, који |
| ће бити после? — Што рекне Бог.{S} Јер он је казао, да се не бринемо много о сутрашњем дану... |
| лаву једна ситна, практична мисао, коју он, да би се повратио, гласно изговори:</p> <p>— Данас! |
| ност: игуман не мрдну ни главом, кад му он саопшти своју одлуку.{S} Беше и расположен тога трен |
| о, али га до сад није видео.{S} Зато му он још данас изгледа друкчији!</p> <p>— Говори, забога, |
| еч.{S} Дела!{S} Извол’те оче!... дрекну он и жиле слепоочне почеше му одскакати.{S} Ви бар знат |
| е и седе на кола.</p> <p>— Седај! викну он Никифору, узмичући се мало у десно.</p> <p>Нови инок |
| и главом и ућута.</p> <p>— Сипај! викну он изненада.</p> <p>Арсеније га опет послужи ракијом.{S |
| ченце и мету у уста... »Пробајте, викну он игуману, па ћете се уверити.{S} Није сиришњача исто |
| ем«.</p> <p>— Е, роде, од куд ти? викну он гласно, кад наиђе Љубомир.</p> <p>Ђак му каза и пође |
| устати.</p> <p>— Као волове... узвикну он напослетку и искочи иза стола.</p> <p>— Срећан пут! |
| ...{S} А ми ерцепураћи ’вако... узвикну он и хтеде учинити некакву гимнастичку вештину са Никол |
| аде намештати своју кудраву косу.{S} Ту он одмах изложи дечку цео програм, по коме ће се он упо |
| мени ће остати доста цигара, што би их он попушио.</p> <p>За то време је тетка распитивала ђак |
| пре и гледа како се овај под од цигаља (он не зна да је то под од цигаља) претворио у ватрено, |
| е поздравио за то архимандрит Сава: <hi>он</hi> да буде владика, а <hi>ја</hi>, његов духовни о |
| је и <pb n="130" /> ћасом купуса, а <hi>он</hi>, паклени створ, завија као утегом... вије, вије |
| н да је исто што чича, и чича да је <hi>он</hi> или <hi>као</hi> он... тако нешто...</p> <pb n= |
| лост...</p> <pb n="49" /> <p>»То је <hi>он</hi>... помисли ђаче и стаде са чуђењем и насладом п |
| ... промрмља он у себи, — кад ће ти <hi>он</hi> овамо доћи!{S} Само ме плаши!...{S} Онога туњав |
| је ђаволаста!...«</p> <pb n="186" /> <p>Он не опази, кад се Велимир и Вида измакоше, само одјед |
| брзо, узме душу и однесе је?«...</p> <p>Он се не стара много да разреши ту загонетку, него се с |
| чему, а оно једнако пред њим...</p> <p>Он зна зашто живи, и зато је срећан; а ја?!...</p> <p>И |
| дељење, па ме чекај, сад ћу ја..</p> <p>Он се испе лагано у друго одељење, које је било баш над |
| адиш ту? викну неко испред њега.</p> <p>Он се осврте, погледа у човека, који стајаше пред њим, |
| е...{S} И тако ће бити до краја.</p> <p>Он јасно види цео свој живот унапред, сећајући се живот |
| ко прену, као да је у ватру пао.</p> <p>Он зна зашто га зову, и не одзива се одмах, него смишља |
| и опет се смеје његову изгледу.</p> <p>Он се охрабри мало уз њен смех, па ступи у разговор.{S} |
| -де!...{S} Јес’ ти то, Љубомире?</p> <p>Он обори главу и промумла нешто као одговор.</p> <p>— Ш |
| Вуче ли те, велим... у манастир?</p> <p>Он поћута неко време, па одједном као да доби вољу да с |
| ајсаблажњивије, нарочито за младиће... »он (т. ј. сатана) в ношчех в краснија жени преображашес |
| } А ти куњај тако!{S} Лаку ноћ!</p> <p>»Он, прост сељак, и зна се наћи у животу, зна зашто живи |
| ог дао... да гриземо заједно...</p> <p>»Он мисли ја овамо нешто једем !...{S} Да се бега!...{S} |
| све ближе к мени...{S} И што год ближа, она све већа и већа... после као тањир, па као тепсија |
| ело, стоји на једном брежуљку, а Милка, она ђаволаста Милка, носи своје умрло дете и ставља га |
| ца...</p> <p>Прва домаћица манастирска, она лепа намазана, обојена женица, беше необично добра |
| ти друговима.{S} Кад прође поред тетке, она подиже руку према глави му, али он промаче брзо, а |
| сним зрацима, неравна видика...{S} Гле, она иста, искривудана, уска и дубока речна долина, по < |
| S} Ама ти, <hi>ти</hi> млади господине, она погледа иронично његов жути капут и некакву извешта |
| андрит нареди да се мењају чаше и боце, она се одмах досети о чему је говорено. -</p> <p>Пред г |
| а: како је год окренеш, десно или лево, она стоји подједнако...{S} Празна је душа, мој брате, п |
| , и што више гледа ту загонетну даљину, она га све више заноси својом бескрајном чаробношћу, св |
| после једне добре пијанке у манастиру, она угледна кућа опет поведе парбу на суду.{S} Отац Сав |
| ..{S} Сестре ти плачу и помињу мајку... она би много жалила, да је жива.{S} Чули су да си овамо |
| ак...{S} Ја и моја <pb n="243" /> Јула: она с њеном машином, а ја, што!... свршио сам богослови |
| омна.{S} Тако то иде лепо сваке године: она угледна кућа трља руке задовољно, а манастир шта ће |
| ђа о тренице па стаде гледати у пламен; она се спусти на другу половину, подаље од њега, и, оче |
| и уз њу и <hi>овако</hi> јој говори!{S} Она безразложна, урођена женска љубопитност, која је по |
| ма у страну, као да се стиди њега...{S} Она одмах, без икаква упутства, заузе онај исти положај |
| о новаца, али нема где да се узме...{S} Она заврши говор тако слатким сестринским погледом, да |
| {S} У глави му читав хаос, па ври...{S} Она га беседа о калуђерима занесе, отвори му очи и он с |
| и Љубомир.{S} Тако бих и ја радио...{S} Она на једну, ја на другу страну, па тако док не сване. |
| расположење према тим »залудницама«.{S} Она вешто обрће разговор и почиње причати о тешким врем |
| ком, кроз који се провлачила ограда.{S} Она често подизаше рукав очима, те отираше сузе, које ј |
| дмах нађе у послу и окрене јој леђа.{S} Она опажа да је младић не мрзи, али је се боји, као неч |
| , али га претече смешљива девојчица.{S} Она каза оцу ко је, од куда је и с неким нарочитим, зна |
| е на место, девојче га одмах нападе.{S} Она беше жива и одлучна, као и Мира.{S} А Љубомир се зб |
| оја је становала баш до његове куће.{S} Она га је чешће зивкала, али му је газдарица рекла да с |
| > <p>Љубомир је погледа запрепашћен.{S} Она је у његовим очима тако високо стајала, да није сме |
| о, али сад... сад је много необично.{S} Она пређашња скромност, онај тих, бојажљиви поглед, све |
| неким силама, вилењацима, шта ли су.{S} Она више не имаде за њега онако искрена другарска погле |
| ће ракије да га трља њоме по грудима, а она му пуну чашицу исте ракије принесе устима. <pb n="1 |
| здравим живим ступањем тресе се под, а она весело и срчано подигла главу, гледа око себе радоз |
| ови постепено сломише се, срушише се, а она се, та мисао, развијаше све више, док га не отрже о |
| према глави му, али он промаче брзо, а она му добаци:</p> <p>— Лоло!...</p> <p>Василијан истрч |
| а !...{S} Не умем ја ни макнути...{S} А она кад почне, и он се са неком гордом хвалисавошћу нас |
| ширине, простора, светлости...</p> <p>А она паучинаста измаглица постаје све гушћа и влажнија, |
| е загрлили ја и царица и кад угледа сва она царска чуда, паде у прашину...{S} Нека га...{S} А т |
| и он осећа да му још стоји на срцу сва она тежина, што се навали на њега, кад отац помену калу |
| двоје, он и ова девојчица, сами, да га она некако страшно гледа, и да му није немио тај поглед |
| ешио што је увео госта у подрум, али га она обична људска радозналост задржава да остане још у |
| сваки страх, заборавио је помислити, да она неће сама бити ту у механи, имаће још кога, па се д |
| она одмах, да је њено време прошло, да она не може млађим калуђерима бити оно, што је била Сав |
| твоје место...</p> <p>— Но, знам ја да она све лаже...{S} Зар ја не видим како је мене!...</p> |
| и, као нечега страшног и опаког, као да она носи собом смрт и проклество.</p> <p>Једаред, потом |
| -хе... узвикну игуман поносно и погледа она три неука према себи, међу којима је Максим био нај |
| окалуђерим.{S} Али од кад га је заузела она једна мисао, од тада се непрестано уз њу помаљају и |
| сређеним и осветљеним идеалима навукла она иста црна, тешка тамнина, са које му цео живот пост |
| ејски...{S} Тимотије Пустиножитељ... па она два брата Теодор и Теофан... сви велики иноци и, шт |
| озару?...{S} Он се хвали много...{S} Па она двојица из Брежђа... један већ на неким великим чко |
| <pb n="99" /> <p>Пред очима му још игра она нејасна светлост, мори га страшна жеђ, заноси га гл |
| усединој и њене слушкиње.</p> <p>— Пита она, знаш, одговара му Љубомир: каки ти је оно младић, |
| си Љубомир, је ли... новајлија? запита она, гледајући му пажљиво лице и цео стас, као да је ра |
| бомир сад стаде мислити : »Кад знам шта она хоће, онда је се не бојим.{S} Дај да видим баш... д |
| од њеном руком.</p> <p>— Морее... отеже она у смеху, ти се канда бојиш мене?</p> <p>— Јок, море |
| у...</p> <p>— Е-е!... па да идем? отеже она и узвикну тако значајно и смело, да се калуђер прен |
| кад је већ у њему сама мисао, кад га је она заузела свега, он и сада није начисто ни са собом н |
| свакој молби црне браће...{S} Морала је она бити са њима добра и због својих интереса: ако грак |
| ми донело и владичанство!{S} Округла је она проклета камилавка: како је год окренеш, десно или |
| вала, па оде својој кући.{S} Увидела је она одмах, да је њено време прошло, да она не може млађ |
| Арсенију кључеве од стаја и све чиме је она руковала, па оде својој кући.{S} Увидела је она одм |
| атије вазда биле сталне — кад год му је она пред очима...</p> <p>Сад се отац Василијан сав пред |
| ће и да се туче...{S} А тамо, где му је она нашла место, живеће ко бубрег у лоју; све ће му се |
| .{S}Као да их је туркиња родила, а није она! говораше он, пролазећи поред Љубомира.</p> <p>Крцн |
| Реци му нек’ пожури, очију ти! узвикује она за Љубомиром, који готово побеже од овог саблажњиво |
| бави...{S} И куд нађе баш данас, кад ме она чека!{S} Него, дотле ће престати, чим једем«.</p> < |
| с испосница!{S} Ха-ха-ха!... засмеја се она и лагано, пажљиво, бојећи се да не увреди Љубомира, |
| вно, док је он постао владика, дотле се она удала и има дете...{S} Гледајући неисказану тугу на |
| <p>Шта је ово сад?!...{S} Не разлази се она црна тамнина, што га је омотала, и срце му још леде |
| је још није умео јасно схватити, али се она тицала овога сјаја...</p> <p>Дечко је већ замишљао |
| је Љубомир отворено избегава.{S} Чим се она где појави, он се одмах нађе у послу и окрене јој л |
| е бојажљиво, прозбори:</p> <p>— Чека те она... твоја, код обора.{S} Рекла да појташ...</p> <p>В |
| ни смисао живота...</p> <p>— Да! шапуће она плашљиво, срећно, стидљиво...{S} Долазе њени родите |
| оста.{S} Сад знамо да сам ја јача, рече она весело, па окрете ка лужнику, обзирући се уз пут па |
| ице, нек’ му помогне тамо у штали, рече она Николи.{S} Господин вели: нек’ се научи и око коња. |
| се иде у свет!</p> <p>— Чула сам, рече она, не старајући се да прикрије жалост, која се показа |
| гајтаном.</p> <p>— Ја ћу у цркву, рече она, ставши уз њега и загледајући око себе да се не упр |
| ки момци замисле, ту нешто има!... рече она шаљиво, смејући се и стежући још више раме Љубомиро |
| о, чудновато.</p> <p>— Шта је ово? рече она гласно, пришавши клупи и разгледајући увијеног успа |
| Максим од »комисије«, опет се отворише она иста врата, и на њима стаде блед, забезекнут, препл |
| ...{S} И она нова, висока, господска, и она испод ње <pb n="253" /> накривљена чатрљица...{S} Ј |
| е овога тетку испратише из манастира, и она весело казиваше свакоме, како једва чека да стигне |
| и је онда гледао још с већим чуђењем, и она нејасна жудња за даљином, за светом, сад би се у ве |
| прилажење руци му и старих и младих, и она искрена радост њихова, што им се сија у оку, јер су |
| шта је оно... чије су оно куће?...{S} И она нова, висока, господска, и она испод ње <pb n="253" |
| ног пламена, што одједном букну...{S} И она жива, ватрена жудња за слободом, за светом, угаси с |
| шкарци раде.{S} Али Мира?...</p> <p>— И она дере жестоко.</p> <p>— Како, зар као и ти!? узвикуј |
| тако ми кажи.{S} А слушкиња?</p> <p>— И она то исто.{S} Вели: онај гргуљави...{S} Добро ће нас |
| а беше још милостивија срца, те једва и она састави у манастиру три године.</p> <pb n="90" /> < |
| њега Мира обаљује, онда сигурно може и она. »Ала би <pb n="24" /> то било!...{S} Али да је нег |
| е знало о коме говори: јест, нешто се и она оболестила хм... па није за овако велику кућу и ова |
| ира гласно, од страха, тек да се јави и она да је жива.</p> <p>— А ја кад почнем мислити ноћу, |
| говор.{S} Распитивао је доста и он њу и она њега, и он је већ заборавио на сваки страх, заборав |
| гом срца свога...{S} И само што се јави она, та чудна мисао, идеали његови постепено сломише се |
| и.{S} А има ли чарапа, пешкира? настави она, завирујући у кожне бисаге, скинуте с коња, и вадећ |
| " /> <p>— Јадниче, како је гладно! вели она милостивим гласом, гледајући како малишан жудно узи |
| града?</p> <p>— Кажу да има доста, вели она и опет се смеје његову изгледу.</p> <p>Он се охрабр |
| > <p>— Да ми је да се ми појакамо, вели она и разгледа око себе, тражећи згодно место.{S} Али г |
| ко и тако...{S} Добар неки младић, вели она, и ваздан тамо...{S} Заборавио сам...{S} Тек каже: |
| воја је вода у том мањем лонцу, објасни она Арсенију, који бојажљиво изнесе лонче на светлост, |
| . још ако не нађе коња нигде!... говори она једначито, онако женски, без наглашавања и уводи га |
| ту, и да се после господин љути, заврши она.</p> <p>Ђаци истрчаше на посао.</p> <p>— Баш си и т |
| } Док ти женска рука не такне јело, док она не удеси сто, трпезу, док она не завири у собе, ту |
| јело, док она не удеси сто, трпезу, док она не завири у собе, ту нема реда... ту ти је, брате, |
| ругу од канапа, дугачку, пастирску, као она што је убила Голијата.{S} Са њом је проводно читаве |
| еличасто сива маховина...</p> <p>Зар то она стара »наша кућа«?!...</p> <p>А родбина весела... с |
| баш уз саму левчу, не марећи што ће му она одбити лево бедро.{S} Ова му почаст <pb n="165" /> |
| у прота баш владичине речи: »Требају му она три монаха, а Леонтија ћемо на јесен у школу«...{S} |
| а сам друга!... он је гладан !... викну она и отрча судовима.</p> <p>Љубомир ушкиљио очима, па |
| с лежанке.</p> <p>— Ене де !... узвикну она изненађена и погледа госта искрено, другарски.</p> |
| Ене де... везени марамчићи!... узвикну она, вадећи неколико марамица, које Леонтије није метну |
| вило никад није могао прочитати, док су она друга строга правила — молчаније, послушаније и так |
| се блиста... царска посла!...{S} А <hi>она</hi> све тако уза ме... па топло, слатко...{S} Пред |
| уманове речи. — »Црна раса!...{S} А <hi>она</hi>?... а живот?«...</p> <p>— Аха! искашља се збуњ |
| ши очима преко лица девојчетова.</p> <p>Она му каза име села.</p> <p>— Има ли још много до Беог |
| лази и шта се то збива око њега.</p> <p>Она велика жудња за светом, за далеким простором, утало |
| ња беху веома наивне, чисте, детиње... »Она Соломунова... мисли дечко у мраку: већ мора да је н |
| је...{S} То је сад онај <hi>други</hi>, онај монах...{S} Чекај, није!... то сам сад ја.{S} А он |
| чима, и само чује, после сваког фијука, онај непознати му, чудновати, слабачки глас, који он ни |
| најзад Велимиру.</p> <p>— Неће, брате, онај погани воденичар да ми помаже: чим ме опази с коли |
| м до ушију простом камилавком на глави, онај весели и услужни младић, који се до синоћ звао Ник |
| го необично.{S} Она пређашња скромност, онај тих, бојажљиви поглед, све се утростручило и прешл |
| уз његову ливаду, стоји Веселин Ђурић, онај што ме жестоко у школи шамарао.{S} Стој, бре, сад |
| е?...{S} Хоћу рећи, овај... да нема ту, онај... како да вам кажем...{S} Знате...{S} Ваљевци су |
| калуђере...{S} Какав сте ви Онисифор... онај из Павлове посланице, такав сам и ја Антоније...</ |
| } Девојка не може довољно да се начуди: онај исти кога су пре неколико недеља извукли полумртва |
| шкиња?</p> <p>— И она то исто.{S} Вели: онај гргуљави...{S} Добро ће нас почастити...</p> <pb n |
| мир у шали.</p> <p>— Де, ти, Еро!...{S} Онај други мање лаже, али је велики циција, скоро као и |
| треба знати.</p> <p>— Знам, брате...{S} Онај мој лудак, побратим... опију га па им све каже.{S} |
| пе, чепају и шушкају опанци...</p> <p>— Онај господин оде, процмиле Велимир танко, бојажљиво, с |
| И глава све ниже <pb n="232" /> пада, а онај ватрени сач почиње тамнети...{S} И неко га диже у |
| ута после прве чаше триестогодишњака, а онај озбиљни господин, кога већина гостију почешће погл |
| p>— До мрака! ..{S} Њему би до мрака, а онај тамо чека у недељу...{S} Знаш ли да прекосутра тре |
| чне сад мислити како се то вади душа, а онај га глас опет прекиде:</p> <p>— Ама, Љубо !...{S} К |
| ово велики грех, што ми овако живимо, а онај тамо сам са децом?...{S} Људи говоре свашта, а мен |
| х у целац...{S} Док ја летим у целац, а онај скаче на другу страну, бега од мене...</p> <p>— Хи |
| Богу тамњана, то баш од истине...{S} А онај је опет... друкчији.</p> <p>— Та да!...{S} Друкчиј |
| {S} Чекај, није!... то сам сад ја.{S} А онај <hi>други</hi>, што је пре био и што се звао Љубом |
| у још наћи реч, с којом би почели.{S} А онај варошанин гледа зачуђено, питајући погледом околин |
| и: никоме није могло ни на ум пасти, да онај млади и љубезни Сава чини што с намером у своју ко |
| еки пут забавити чиме, хтео би сести на онај сниски хумић више механе и вечито гледати оно широ |
| рота.</p> <p>— Хе-е-еј... кад изиђем на онај челопек горе, па погледам долину моје лепе Груже, |
| га је сасвим помео.{S} Он је навикао на онај општи хладни, себични тон, који влада у свима мана |
| ово са тетком, па Велимир оно вече, па онај господин на ручку!...{S} А овамо страшна заклетва, |
| <p>Па ступање Макаријево у иноке... па онај страшни догађај због трудне девојке, која обеђује |
| игумановој, зар то Василијан!...{S} Па онај прави светац, што се бесилно пренемаже пред игуман |
| ске? чуди се он у сну, и све више осећа онај празнични мирис намазане девојачке косе, који је з |
| ...{S} Јест, знам ко је...{S} То је сад онај <hi>други</hi>, онај монах...{S} Чекај, није!... т |
| му и поп и учитељ имали кћери, кад виде онај благи поглед, он се збуни, стаде испред доксата ба |
| } Она одмах, без икаква упутства, заузе онај исти положај у манастиру, какав је заузимала тетка |
| нтије није метнуо у свој џеп. —То ли је онај свети!...</p> <pb n="215" /> <p>Леонтије хтеде пла |
| борови и танковрхе јеле...{S} Настао је онај обични тајац при наступању јаке врућине.{S} Овце в |
| ладићева издржа...</p> <p>И сад настаје онај необични, за Љубомира светли и прави, ну у самој с |
| обро, насмеја се Веља; онда мени остаје онај наш вилењак.</p> <p>— Е, лако је слушати оца Васу, |
| ђерском руху...{S} Одвоји се из средине онај синђел што предаје догматику, погледа Љубомира пре |
| и лупи вратима.</p> <p>— А-а... чује се онај громки звук из Максимова грла, а он се малко проме |
| едео према вратима, само угледа како се онај игласти револверски обарач диже... диже... и — дум |
| он већ јасно осећа, како сад није више онај и онакав, какав је био до пре недељу дана, кад поч |
| еда захвално у очи јој.{S} То није више онај одлучни, трезвени и окретни младић, какав је Велим |
| ога у боном заносу.{S} И сад нисам више онај, који сам био до јуче!...{S} И нећу умрети онако, |
| ње и намештање добро изрибане трпезе, и онај уобичајени врисак и бегање дечје од калуђера чак у |
| } А земља се све више љуља... љуља... и онај мирис косе заноси... и чатал, о који се одупро, по |
| вати капетанова потера, јер би му сад и онај пандур био тако драг... или што га не ухвати онај |
| страха и изненађења, али угледа да је и онај непознати намерник, још пре њега, клиснуо на другу |
| ци помирио, и опет је остало: да и он и онај чича буду у тим одеждама... и он да је исто што чи |
| увредио...{S} Он држи да имају право и онај господин и отац Сава, само говор првога односи на |
| о расположење, у очима се све више губи онај обични смисао, душа му се све више подаје побожној |
| у пута мучио се од сваке руке да погоди онај полутон, којим се почиње први глас.{S} И од једног |
| њену кајмаклију, којој неће манисати ни онај ћосави Василијан.{S} Али је сад окупише ђаци са по |
| овита даљина, још тајанственије трепери онај далеки застор и призива к себи сва мека срца, скло |
| о?</p> <p>— Ниси, брате, ниси, одговори онај из мрака пријатељским гласом и приђе му.{S} И ја с |
| р био тако драг... или што га не ухвати онај његов сељак и не одведе на Маљен.{S} Ах, он је так |
| е поседети и може му долазити сваки дан онај богословац...</p> <p>На вратима дочека збуњена деч |
| аксим тромо, а на лицу му јасно извајан онај ширетски, специјално калуђерски осмех кад говоре с |
| p> <p>»И то је Божје кушање.{S} Баш као онај преподобни... како ’но се зваше...{S} Али није!{S} |
| велико запрепашћење опази, да је остао онај и онакав исти, какав је био и до сад.{S} Него чека |
| ву, бескрајну шуму, која је окитила цео онај дугачки планински ланац; не повуче јаче у себе ове |
| воје грешне душе, нека живе онако, како онај младић рече малопре да треба живети: као Антоније, |
| де у кухињи смејаше, свађаше!...{S} Зар онај бледи, преврнутих очију, смирени и скромни калуђер |
| дама, али тако да то није он, него опет онај старац, јер како би могао бити такав!...{S} Па опе |
| баш у целац.</p> <p>— Ко си? викну опет онај, али много мекше и присебније, јер се досети да су |
| <p>- Он опет гледа у ону сиву даљину, у онај тајанствени застор, који му сакрива од очију те ча |
| он одједном са мислима.{S} Загледа се у онај мрак, а у глави му се поновише све малопрешње слик |
| гло...</p> <p>— У вину је истина! викну онај професор »травуљар«, дижући од стола занесену глав |
| рачан манастирски подрум.{S} Задахну их онај познати подрумски дах, у коме има не само алкохолн |
| викну газдарица за њим.{S} То га је <hi>онај</hi> наплашио... и он се тако боји капетана.{S} Чу |
| у страху, очекује, кад ће наступити <hi>онај</hi> тренутак...</p> <p>— Доведи! загрми игуман са |
| ласом проговори:</p> <p>— Каки сватови, онака и млада; какво село, онаки кметови...{S} У колико |
| свет други, сасвим други, туђи свет, не онакав како га је он замишљао; кад виде да се никоме ту |
| јасно осећа, како сад није више онај и онакав, какав је био до пре недељу дана, кад поче читат |
| запрепашћење опази, да је остао онај и онакав исти, какав је био и до сад.{S} Него чекај, није |
| премио вична и глупа манастирског ђака, онаква, какав је најподеснији за самовласне манастирске |
| титори нису оставили својим задужбинама онаква средства, каква имају фрушкогорски манастири... |
| <p>— Јест...{S} Антоније!{S} После <hi>онаквог</hi> живота, какву је славу дочекао!...{S} Па М |
| аки сватови, онака и млада; какво село, онаки кметови...{S} У колико нам ви личите на <hi>прве< |
| Леонтије иђаше као преко жива огња.{S} Онаких задиркивања није чуо ни међу људима.{S} По нека |
| ута, окрете леђа дувару и спреми се да, онако ђачки, поздрави ово двоје, досећајући се по њихов |
| гледам, да уклонимо Арсенија«...{S} Па, онако у ходу, отвори врата од Љубомирове ћелије, коју м |
| љом се не ради...{S} Обрта окорели луб, онако с калупом, проба да намести платно преко њега па, |
| му све исприча, па и пандуров монолог, онако како га је он разумео.</p> <p>— Еј, дрљане, пропа |
| како да обрне први глас.{S} Одговарање, онако што је краће: господи помилуј, подај господи... т |
| кажу како то треба очистити.{S} Сироче, онако нејако, мало, мучило се по цео дан, па ипак није |
| о тешким временима, великим дацијама и, онако уз реч, како јој је кућа овештала, мора се дизати |
| ве ненадне саблазни.{S} Он се подиже и, онако испод очију, погледа шарену ткану сукњу са зеленк |
| ишта јео?</p> <p>Љубомир обори главу и, онако старински, потуљи очи стидљиво.</p> <p>— Тсс... ’ |
| ање...</p> <p>Грешник улете у пећину и, онако у трку, паде пред престо и лупи врелом главом о < |
| ругом, натежући у подруму истом кантом, онако ђачки...</p> <p>Весеље тече бурно и, као што обич |
| је сиришњача исто што и преса!« Игуман, онако у љутини, одломи парче и поједе. »Их, шта учинист |
| е весели по њему, ради и живи.{S} А он, онако исто, као некадање стидљиво ђаче, одвојио се у кр |
| и — претња...</p> <p>— Како си дробио, онако и кусај! одговарају му.</p> <p>— А-а-а отеже Макс |
| ђе коња нигде!... говори она једначито, онако женски, без наглашавања и уводи га у његову ћелиј |
| оге...</p> <p>— А кад оно пођох у свет, онако преплашен и мали, знаш како смо се гледали и ћута |
| </p> <p>Отац Сава залупи врата, и опет, онако исто одмерено и лагано, стадоше лупати потковане |
| би му баш тешко било издржати ту чреду, онако ни за што.{S} Не мари да ради какав хоћеш посао: |
| це, или док... хм ..</p> <p>— Ти пијеш, онако... прекиде га прота.{S} Волиш ли ракију много?</p |
| , који му се по некад учини заношљив... онако младићски.{S} У том наиђе његов господин.</p> <p> |
| стани!«...{S} Дете устаје, и настаје... онако...</p> <p>Љубомир се трже. »Видиш, и мене почео н |
| не, знате... само по неки пут стомак... онако... завије, а <pb n="138" /> није да је болестан, |
| бомира влажним очима.{S} Та и ми смо... онако манастирски, али то тек није, рецимо, што је гимн |
| па да буде као његов некадањи господин; онако исто да подигне једно раме, да се устури, па шеши |
| .{S} Господа оци пробаху <pb n="174" /> онако »испод жита« да наставе пити досадање вино, али и |
| ло с вином у вис...{S} Тамо не дирај, а онако што чинимо заједнички, то мо’ш причати.</p> <p>— |
| евојче се насмеја гласно.{S} Погледа га онако крутуљава, погурена, потуљена, како крије очи, ка |
| pb n="106" /> наточити воде и донети га онако мокро и хладно на сто.</p> <p>После неколико мину |
| стара шљивовица.</p> <p>Гост, видећи га онако забленута, накашља се прилазећи му.{S} Игуман лаг |
| шта ли су.{S} Она више не имаде за њега онако искрена другарска погледа, с каквим га дочека при |
| о му се учини тек од онда, кад му газда онако збуњено викну: трчи!...</p> <p>»Како су му беле р |
| уку.{S} Беше и расположен тога тренутка онако, кад је човеку свеједно, ма шта се догодило.{S} С |
| онах сећа својих давно порушених идеала онако исто, као што се сећа своје давно покопане деце р |
| ка се само полуобрнула к њему, а остала онако наслоњена на доксат, раширила очи па гледа...{S} |
| је згодно, узвикну девојче и устаде, па онако лоповски и обешењачки стаде погле́дати на кућу. — |
| осте, леглу... да се добро напијете, па онако... после стара вина, да грдите ово легло...</p> < |
| S} Нисмо имали друга посла.</p> <p>— Па онако боси обоје... севају нам бутине!</p> <p>— А ви’ш. |
| ешио?... или није разумео задаћу живота онако правилно као Велимир?...{S} Та он је хтео нешто д |
| дивне успомене...</p> <p>— Знаш... кад онако ја легнем крај студенца, ти нешто дељкаш, а тек п |
| ле Богу за своје грешне душе, нека живе онако, како онај младић рече малопре да треба живети: к |
| г дана... па као сви други!...{S} И све онако... све мора тећи по старим, давно издубеним јазић |
| терицу. »Еј, кукавцу, сад ће да се виде онако каљаве!...{S} Ено... ено!...{S} Мора да је и њој |
| рукчији и све је сад друго...{S} Све је онако, како сам оно ја мислио, и све је у реду... како |
| светлост улази кроз прозоре.{S} Ово је онако, као да греје сунце, али сунца нема нигде, само с |
| чују, да гост није много важан, него је онако у вољи игуману.</p> <p>— Биће му неки лумп-камара |
| ећ нека... прекиде игуман ћутање, то је онако, узгред...{S} Него дела да пређемо целу литургију |
| цело нису.{S} А ово са мном јуче, то је онако...{S} Само док ја нађем место, па да видиш!«...</ |
| он увуче врат у рамена.{S} Ово сад није онако, као кад се јакао са Миром и Милком...{S} Онда ни |
| , завршује разговор друга сестра, после онако исто поетична почетка.{S} Дао нам је Бог деце и з |
| це се не чују; вране изгледају одвратне онако отрцане са својим уквашеним перјем.{S} У шуми тај |
| о што беше о првом јутрењу.{S} И сад се онако исто занесе, уздрхти при служби... готов је плака |
| гу са црним сјајним корицама, погури се онако сељачки и наслони браду на песнице, па се занесе, |
| асија...{S} Ено и тетке!...{S} Смеши се онако исто глупо, с разјапљеним вилицама, затим му нешт |
| позитуру и изглед: није му држање више онако усиљено принижено, нити му очи гледају лукаво усл |
| ће ли <hi>сасвим</hi> остати код њих, и онако по издаље напомињала калуђерство.{S} А он је скро |
| укама и нагнут напред игуман Сава.{S} И онако широк и плећат, у овој полутами, иза слабе шкиљав |
| новата бољка!{S} А хоће да се превије и онако... кад му није ништа; то хоће, није вајде.{S} Али |
| ... кад лупне црквено звоно, окупе се и онако исто, као некад што је гледао, улазе смерно у црк |
| опазивши Арсенијево увијање, ко бејаги онако уз реч, смешећи се напоменути:</p> <p>— А јест, с |
| никад, али се он давно одлучно, да ради онако како треба, а не како раде други.{S} Али кад погл |
| а сматра ове људе: да ли као свете, или онако како се они сами сматрају.</p> <p>После пола часа |
| о, прескакао, па никад ништа не помисли онако... о девојци; а ето сад са Милком баш не би смео |
| ам пијан, а попио сам доста.{S} Него ми онако дође, као да сам неки други човек... друкчије и м |
| о</hi> спремао, па ет’!...{S} Некако ми онако знаш... као да сте ми и ти и Нићифор нешто отели, |
| p>Али шта да ради?...{S} Да ли да учини онако, како је учинио кад белавка уведе говеда у стриче |
| n="85" /> али ко ће замерити томе, при онако озбиљном калуђерском животу.{S} Народ је, из удаљ |
| роду и у послу морали држати и понашати онако исто као што се понашају пред њим самим.{S} Глас |
| ји сам био до јуче!...{S} И нећу умрети онако, како сам мислио!...</p> <p>И одједном, као плаха |
| бе сама...{S} Али то су само слике, тек онако... а мисао о томе била је далеко.</p> <p>»Баш ниј |
| зашто му је то пало на памет...{S} Тек онако дође му у главу: »Да проведем неко време у манаст |
| прави пијанци не воле.{S} А ја не пијем онако како ти мислиш...{S} Ето, сад нисам пијан, а попи |
| 21" /> <p>— Хм... оногај... поче Максим онако исто, као што је вазда, небројено пута почињао св |
| и ми казати... оногај... развуче Максим онако исто, како је и до сад одговарао; али сад одједно |
| јци; а ето сад са Милком баш не би смео онако.{S} Није с тога, што је газдина кћи, него баш она |
| м друкчија... укочена, сплетена, некако онако...{S} А како јој је лепо стајало јуче просто јеле |
| , а Максимово лице дошло бледо и некако онако... необично.</p> <p>— Оче Максиме, поче игуман не |
| ко га ниједан није читао, него се знало онако, по предању...{S} Чуо је и пре тога, од неких бог |
| ну подлогу — навику...{S} Све се радило онако, како <pb n="245" /> се навикло, како се видело д |
| ибегну ширетлуку:</p> <p>— Или си ти то онако само удесио... отеже он, нарочито не изговарајући |
| у је исто онако ново, тајанствено, исто онако свето и примамљиво, као што беше о првом јутрењу. |
| ма, види обавијену грубу рогозину, исто онако као око Саве...{S} И с једне стране вири масна ка |
| па је угађала својим »сестрићима« исто онако, као и самом намеснику.</p> <p>Резултат тога угађ |
| тије у дворишту богословијском, са исто онако, као и у гимназији, потуљеним, дубоко сакривеним |
| је ипак задовољан...</p> <p>И све исто онако, као што је пре неколико година било: ђаци јурну |
| "103" /> пут у њу ушао : све му је исто онако ново, тајанствено, исто онако свето и примамљиво, |
| а за слободом, за светом, угаси се исто онако, одједаред, као што и пониче...{S} Само остаде је |
| њему леђима, стајаше неко, обучен исто онако, као што је насликан св. Сава у његовој школи.{S} |
| е већ у себи замислио, да је почео исто онако као и Антоније.{S} Пећина, молитве, па и сама куш |
| .{S} И то је кушање...</p> <p>»Баш исто онако, као што је кушао ђаво Саву Освећеног! мисли Љубо |
| умем те ствари, али знам да је то нешто онако... шарено«...</p> <p>— Тето, ђаволе-е...{S} Од не |
| а чиниш заједнички?{S} Изиђемо неки пут онако... у село, где се скупљају девојке, па тако, шали |
| ? запита гост, разгледајући по дворишту онако, како обично разгледамо добро познато нам место, |
| је с тога, што је газдина кћи, него баш онако... што је... што је <hi>таква</hi> девојка.</p> < |
| <pb n="169" /> <p>— Ама да ли је то баш онако... оче архимандрите, оно <hi>истинско</hi> подвиж |
| ово.{S} Љубомир се пренерази, видећи га онакова, али погледавши калуђере, опази да су се и они |
| јих је оно мало пре бегао) па се упутио онамо, камо му добра жена рече да ће изићи на пут.</p> |
| е калуђери, ако хоће...{S} Ко се, вала, онда закалуђери, биће зацело бољи од ових наших.</p> <p |
| па се размиле по перилима и становима, онда ја бежим у подрум...{S} Кријем се од јарког сунца, |
| ивот и кад свет нагрне са свију страна, онда ће се удалити <pb n="152" /> у какву пустињу, или |
| у друга пошље ђаке.{S} Ако има синчића, онда шиље њега, јер не мора давати »проценат« учитељу.{ |
| ује месо, што се топи у устима као мед, онда и њихова и сва лица за столом, добише веселији изг |
| пенџери, ништа...{S} Па кад и то прође, онда станем мислити...</p> <p>— Мислити... понавља Мира |
| ћ нестрпљиво.{S} Кад њега Мира обаљује, онда сигурно може и она. »Ала би <pb n="24" /> то било! |
| стаде мислити : »Кад знам шта она хоће, онда је се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шт |
| н.{S} Кад треба што зарадити овој кући, онда њему све сева, а кад је за чанком, онда је вредниј |
| ...</p> <p>А кад има више посла у кући, онда Милку пошљу да чува говеда, а њега одведу у шталу, |
| јући у плаво небо, као што вели учитељ, онда како свети Аранђео сиђе тако брзо, узме душу и одн |
| онда њему све сева, а кад је за чанком, онда је вреднији од свију.{S} Сева му!...{S} Хе-хе... з |
| .{S} И кад тебе, Вуја и Свеја закопамо, онда ћемо овде ми господарити тако, као ви сад«...</p> |
| а штетујем <hi>ја</hi>.</p> <p>— Добро, онда опет спреми молбу да је понесем собом, па ћемо ти |
| у нас да се калуђеримо, јер ћемо, кажу, онда имати доста пара, па се можемо проводити како хоће |
| рњана, како ти рече мало пре... онда... онда побегнем право овамо, у овај тамни подрум, куд не |
| ишта <hi>ново</hi>. »После посвећења... онда ће бити!« помисли у себи уморан и озебо монах, ста |
| ћна... црњана, како ти рече мало пре... онда... онда побегнем право овамо, у овај тамни подрум, |
| оногај, кад се положи на св. престо... онда!{S} Ето ти!...</p> <p>Игуману се замрзе осмех на у |
| ијеву.</p> <p>— Добро, насмеја се Веља; онда мени остаје онај наш вилењак.</p> <p>— Е, лако је |
| . оне што добих из јагодинске, а?...{S} Онда је Васа био добар за ортака, а Максим пурња све ци |
| знавао другог места до нашег села...{S} Онда сам кренуо слободно, баш као да идеш у госте ујаци |
| ао кад се јакао са Миром и Милком...{S} Онда није ништа марио кад га оне стегну својим ручицама |
| ми замирише ова патока, мој Спиро...{S} Онда ми се срце растресе, и онда... хеј, шта ту !...</p |
| Баш добро! узвикну жена обрадована.{S} Онда иди па кажи Васи да га чекам овде.</p> <p>— А, ти |
| дно преко другог, док се не уморише.{S} Онда се дохватише торбе, из које извадише велики комад |
| т у глави, што ме обузме чим легнем.{S} Онда се окрећем у постељи и ништа не знам где сам; посл |
| где ће се молити Богу, где ће спавати — онда се обрте око себе и као да се запита:</p> <p>— А ш |
| то је...{S} А после је лако...</p> <p>— Онда... реци му да не можеш за сад, па шта буде.</p> <p |
| ; да на часу веронауке премишља: што га онда не притисну Милка, кад га обори у јакању, или: што |
| хиљада и, пошто се воденица није могла онда подићи, сад ће се опет изузети десетина хиљада, да |
| } Првог дана обузе га ломљава, језа, па онда га обузе и ватра.{S} Не поможе му ни најстарија кр |
| шиш.</p> <p>Клатно зашкрипа једаред, па онда снажно лупи о звучни метал и затим заигра, запишта |
| што живо објашњавати или доказивати, па онда замаха рукама по ваздуху, дајући на знање да жели |
| е клокотање воде, које потраја дуго, па онда некакав громки груби глас уз предисање, и онда зам |
| абатрга се, извуче се из њених руку, па онда он <pb n="5" /> леже на њу и стаде је давити.{S} Д |
| тљен круг, који се преврће по столу, па онда игра... игра... игра...</p> <p>Леонтије не разуме |
| них уста, његова причања о путовању, па онда и даље о школовању, и тако редом све, док се неко |
| и!{S} Најпре ћемо браду — ФИК-ФИК... па онда за колац: дан-дан!«...</p> <p>— Је ли ви нећете ни |
| вели: нек’ се научи и око коња...{S} Па онда иди горе у планину, реци Ђоку да не обара оне букв |
| ркви.{S} Већ то ћу ти показати...{S} Па онда кадионице, чираке... <pb n="81" /> море то ћу ти с |
| шан капетан.{S} И то му се учини тек од онда, кад му газда онако збуњено викну: трчи!...</p> <p |
| раво и јасно.</p> <p>— Славе ти, зар од онда једнако лежиш ! викну му девојче, нагнувши главу у |
| нека друга, »швапска« земља, и он би је онда гледао још с већим чуђењем, и она нејасна жудња за |
| до калуђерства...</p> <p>— На што ти је онда криво?...</p> <p>— Ама није то !{S} Није мени крив |
| е и он проговори:</p> <p>— Знаш како ме онда вукло...{S} То није било ништа.{S} Све ми се чини: |
| , обнесу се мајске сеоске литије, па се онда калуђери сити набеспосличе чак до јесени.{S} Тек п |
| вику докле га год могаше видети, па се онда осврте и продужи пут, размишљајући, шта ли је нагн |
| друго... мора имати!{S} Јер, што би се онда мучили толики испосници?«...</p> <p>Лагано, неосет |
| а Велимирова, сад је Николина прошла, и онда настаје његова!{S} Сад је, дакле, настала његова ч |
| какав громки груби глас уз предисање, и онда замумла неко тамо:</p> <p>— А-а...{S} Ала ли сам з |
| Спиро...{S} Онда ми се срце растресе, и онда... хеј, шта ту !...</p> <p>Прота га стаде корити ш |
| журно, тражећи плен на другој страни, и онда настаје мување свиња, једно поред другог, јер се с |
| р: треба сачекати какав већи празник, и онда почети читање.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| понавља са великом милином и заносом, и онда му срце дође тако пуно, у грудима га задише некакв |
| светла, надземаљска ведрина и радост, и онда се оне мале зеленкасте очи скупе, и кроз њих се ви |
| цима за седење, моле их да причекају, и онда се жене устумарају.{S} Шиљу децу да зову домаћина, |
| акљати, ни Максим му није раван...{S} И онда, кад се сит наједе, вели да га ништа не боли и вид |
| па бруји сва црква.{S} Их!...{S} Ја ти онда ништа не знам за себе.</p> <p>— Лепо је, и ја воли |
| »швапску« земљу, али то не може учинити онда, кад би он сам зажелео.</p> <p>Милка му доста пута |
| пуна слобода и самовлашће наступили тек онда, кад је нови игуман, у току неколиких година, разј |
| ла си... а он шара по песку...{S} Па им онда каже: »Који од вас никад у животу није учинио грех |
| страх.{S} Нисам се <pb n="62" /> бојао онда, кад нисам познавао другог места до нашег села...{ |
| рити.</p> <p>— То не знам.{S} Зацело су онда морали бити неки друкчији људи, и сав народ...{S} |
| — Ја...{S} Кад ти будеш царица, и ја ћу онда у свеце!</p> <p>— Што?...{S} Ти си побего из манас |
| — Баш се ти наиде по свету!{S} Знам <hi>онда</hi>... загледаш се тако у маглу и ћутиш пола дана |
| ту нема никаква посла, тако је још <hi>онда</hi>, код студенца, одлучио.{S} Зна да ће ићи у св |
| ији... како ли је зовете — трипут више, ондак зна се... морамо и трошити више, одврати му ирони |
| ромном порезом.{S} Отац Сава, као и све ондашње манастирске старешине, држећи да то »све мора п |
| њиве мисли.{S} Његова незрела младост и ондашње околности помогоше му у »подвизима« доста.{S} П |
| м »подвижничким« животом, па стављајући ондашњу обичну и своју једину погодбу: »Твоје месо, мој |
| ено иза штале, покошена детелина...{S} Онде је згодно, узвикну девојче и устаде, па онако лопо |
| около пећи. — А ми ћемо одмах наместити онде четврти.</p> <p>Лагано, бојажљиво, скоро нечујно л |
| ећаш ли се, кад се оно једном ја сакрио онде за ћерчиво, а ти идеш, у вече, с крављачом млека, |
| а и њена слушкиња.{S} То су, без сумње, оне »добродушне«, о којима му је он причао?</p> <p>Млад |
| куће?</p> <p>— Тамо, више Марковића... оне под брдом.</p> <p>— А-а!...{S} Вељка Максимовог?{S} |
| ... ха-ха-ха...{S} Па то су паремије... оне знаш, за велике празнике...{S} Де још...</p> <p>Љуб |
| ђеш сад по парохији, па те окупе оне... оне научене, што се кинђуре калуђерским новцем...{S} А |
| а?...{S} Коме дадох три велике туре... оне што добих из јагодинске, а?...{S} Онда је Васа био |
| ће настати после овако побожне јутрење: оне сцене у кухињи чине му се као нешто друго, што нема |
| плинуле краве, овце па чак и козе...{S} Оне само газе и кидају...</p> <p>Пропала цела њива... с |
| . — Куд ћеш?</p> <p>— Идем у свет...{S} Оне котарице што сам оплео, знаш где су, у оној шупљој |
| се јасно издваја из остале грмљаве.{S} Оне мале буљаве зеленкасте очи, обрасле и утонуле у деб |
| развијенијом и слободнијом девојком.{S} Оне се још смејаху, гледајући радознало Љубомира, о ком |
| показаше целе, изиђоше изван капака, а оне крвне жиле на слепим очима набрекоше, набубрише нео |
| је сталан, као и праведни Јов.</p> <p>А оне поуке у житију Антонијеву...{S} Читав, огроман, нов |
| лком...{S} Онда није ништа марио кад га оне стегну својим ручицама, а сад, гле: само га дохвати |
| ширио очи, па не верује својим ушима да оне доиста слушају Савин глас.</p> <p>— И тица, и бубиц |
| комад проје.{S} Али кад стаде и погледа оне плаве јасне очи, оно чисто, пуначко бело лице, тако |
| — па ће се према томе и управљати, а за оне друге... не мари, нека живе како хоће.</p> </div> < |
| у Војводини, али је све до сад сачувала оне лепе особине кућевног реда, који је наследила од св |
| , — или: јурнути напред, поклати зубима оне што су пружили пушке и хоће његов живот... па у шум |
| д гостију се изнајпре опажаше досада на оне олињале, хиљадама пута, без икаква основа, поновљен |
| и горе у планину, реци Ђоку да не обара оне букве, што су закршћене црвеном, него само зеленом |
| еним накриво сашивеним »лажигаћама«, од оне исте тканине, од које попадија кроји себи сукње, у |
| тако чинити.{S} Архимандрит изређа све оне тешке погодбе, са којима се улази у ред монашки, и |
| за калуђерење већ попуштају...{S} И све оне жалостивне речи у писму, које су, он зна, целим ску |
| C16"> <head>XVI</head> <p>Већ су почеле оне дуготрајне, досадне јесење кише.{S} Дрвеће пожутело |
| ко да га се нагледа.{S} Највише га буне оне мале, жућкарасте па се преливају у црно, паметне го |
| кад зађеш сад по парохији, па те окупе оне... оне научене, што се кинђуре калуђерским новцем.. |
| надземаљска ведрина и радост, и онда се оне мале зеленкасте очи скупе, и кроз њих се види ведра |
| p>— Но!... ’Нака лепота!..{S} Сјакте се оне одежде на попу, ка само сунце, а ђаци укараре, па б |
| се од тога још горе гладни.{S} Сети се оне проје што остаде код студенца, па помисли: да му је |
| вити непрекидне молитве, читајући их из оне старе ирмологије и часловца...{S} И тако ће све, до |
| омилуј, подај господи... то зна.{S} Али оне дуже...</p> <p>— Нека учи! нека учи! прекиде га игу |
| се збуни, осети се незгодно кад ухвати оне меке и чисте руке, па се подаде првој навали.{S} Кл |
| д дође лети, о Београду... како ли кити оне дивне приче о добрим и злим газдарицама, о Чукурлиј |
| умних људи, задужи, да би могао учинити оне промене које видесмо — да би могао паметно газдоват |
| оје игре знате?...</p> <p>— Тхе... знам оне школске све, али нас двоје сами то не можемо.{S} Не |
| ..{S} Људи говоре свашта, а мене је жао оне деце... да нешто Бог са њима учини, ради мене... за |
| азнину.{S} Наточи у старо Савино стакло оне исте, укрћене кристалне шљивовице, па одшета равним |
| пкорачила га ногама, па бије прутићем с оне стране главе, камо би јарац хтео врднути.{S} Папоња |
| д свилена рипса, који се лепо прелива у оне превијене пруге, што личе на чамовину.{S} У једној |
| м неких нових осећања и збуњено гледа у оне јасне плаве очи, које га чудно гледају...</p> <p>— |
| јова деца.{S} И калуђеру се чини, да му оне живе и плашљиве, вижљасте очице говоре: »Наше је ов |
| те службе црквене и на осећања, која му оне изазивају.{S} Свагда је у цркви, као да је први <pb |
| а његова суседа, он је чуо речи, али му оне не осташе у памети.</p> <p>«Дознали!...{S} Да се бе |
| њега десет пута, викну Велимир.{S} Знаш оне чизме... ха-ха-ха...</p> <p>— Баш да ти то испричам |
| ретпостављао да га очекује одмор, а <hi>оне</hi> мисли сам отурује од себе, за после, тамо док |
| и црном туробношћу, да му одједном све онемили, да почне сасвим другим очима гледати на свој ж |
| ли ’нако... хитно са нашим познаницама, они нам помажу, заклањају нас...{S} А и ми њих у том по |
| ражи што узвишеније, светије...{S} Али, они су друго... сви ови младићи!{S} Јер гле, зар не изг |
| стир, одмах замирише у носу старо вино, они гракнуше сложно да се реликвија изнесе одмах, и одр |
| рећи... да се не мразиш?...{S} Знаш... они мисле, кад си таки господин, да имаш пун казан дука |
| /p> <p>Нити се руковаше, ни поздравише: они не знају за то.{S} Они се само растадоше, не поимај |
| них гостију« види се да су незадовољни: они су очекивали много бољу гозбу, а од оваког ручка са |
| ћи ни у кога.</p> <p>Гости се згледаше; они »обични« узнемирише се одједном, и спремаху се сви |
| е и пије, па после штуца. <pb n="92" /> Они су двојица сасвим друкчији... дружевни су.{S} Кад м |
| реба укинути, јер су нам од штете...{S} Они, т. ј. не манастири, него они што живе у њима, упро |
| питање.</p> <p>Калуђери се пренуше.{S} Они су знали да игуман зна доста добро протумачити целу |
| двоје и иначе нису ни о чем мислили.{S} Они се предадоше чистој, невиној, скоро детињској љубав |
| , ни поздравише: они не знају за то.{S} Они се само растадоше, не поимајући још цео смисао овог |
| прекидати.{S} Сестре одоше за послом, а они, отац и синови, сеђаху гледајући у пламен, премишља |
| ућу, поље, чак и о нурији води бригу, а они ће свак на своју страну, за својим послом...</p> <p |
| ижаваше.{S} Чести састанци пролажаху, а они све више осећаху, да не могу једно без другог.{S} А |
| има!{S} Зацрнио се сав, покуњио се... а они живо скакућу, прелећу, витлају се...{S} И његов жив |
| ише сести за трпезу, не!</p> <p>— Откуд они то дознају?{S} То треба знати.</p> <p>— Знам, брате |
| и сви мислимо: ту је.{S} Одиста га држе они лекови.{S} Али, брате, кад заседне за трпезу, па ст |
| ет Мира ил’ Милка“.</p> <p>После долазе они страшни надчовечни напори, муке и болести телесне, |
| јавише глупо-пренераженом Максиму да се они зову »комисија«, попечатише му касу, дневнике, рачу |
| калуђери или игумани као и он, како се они посветише!...{S} И нигде не пише у овим житијама, д |
| уде: да ли као свете, или онако како се они сами сматрају.</p> <p>После пола часа врати се Мари |
| .{S} Да се бега!...{S} А моји... шта ће они?...{S} У свет!«... мисли дечко, улазећи обумрлим но |
| лучан, да сви монаси, и они што седе, и они што слушају, стоје као приковани за место, као чове |
| им се одмах по уводу лица разведрише, и они стадоше слушати пажљиво.</p> <p>Гост објасни потреб |
| ито-убедљив и одлучан, да сви монаси, и они што седе, и они што слушају, стоје као приковани за |
| до Светозара постепено чинили своје: и они не остадоше без утицаја па ову меку, нежну и наивну |
| је било ’нако... као нека игра...{S} И они су људи...{S} А ово је баш оно право!«...</p> <p>— |
| а и промичу младе живахне праље...{S} И они голи сниски хумови, по којима се жуте стрњаци, или |
| и црне или црвене кућни кровови...{S} И они већи брегови, окићени густом шумом...{S} И далеко т |
| ="17" /> за попа, ко и Светозар...{S} И они су тумарнули у свет, па зар су се једнако мучили!?. |
| ако су Пахомије, Макарије и други?{S} И они су створени као ја и ти! узвикну Леонтије весело, д |
| имир и Никола сели уз други чанак, па и они пребирају и стругућу ножићима некакве кости, слушај |
| едају да рано површе што имају, па се и они некуд дигну, нестане их, као у маглу.{S} Чобани зат |
| иљно: да је то човек, насмејали би се и они, или жутом капуту, или прљавој марамици, или тако н |
| су ови свети књижевници: неки пут се и они прођаволе...</p> <p>— Је ли то светац, господине,.. |
| и погледавши калуђере, опази да су се и они уозбиљили и лица им дошла друкчија.</p> <p>— Дај! з |
| ни пријатељи оца Саве, ту се привукли и они обични гости, названи лонцолизи, али без онога што |
| ...{S} Тетка, калуђери, момци, па чак и они сељаци дахнуше душом слободно...</p> <p>Тетка одвед |
| тако нечему...{S} А овако : дечко као и они... па се упреподобио...{S} Чудно... чудно!...</p> < |
| ошто се готови већи ручак, позвани су и они обични манастирски гости, које игуман зове лонцолиз |
| рекоше да прелазе у старије разреде сви они, који имају добре годишње оцене.{S} Прочиташе њихов |
| !...{S} А видиш тамо... и владика и сви они учевни калуђери... и не пада им на ум јарам Христов |
| е...{S} Њему се учини да је он мали као они...{S} Шта ће ова туђа деца овде!...{S} Ко се усуди |
| ете...{S} Они, т. ј. не манастири, него они што живе у њима, упропашћују нам чедност и поштење |
| али још не разуме смисао свега. »Шта то они хоће?... чуди се он у себи.{S} Некога питају... а-а |
| а игуман, како одговара!...{S} Да ли то они њега сви мрзе, или говоре тек ’нако?...</p> <p>— А |
| у ово људи !...{S} Није могуће да су то они исти што се сад овде у кухињи смејаше, свађаше!...{ |
| брашна гибаницом...{S} Па долећу често они сеоски »колачићи« умешени с јајима, испржени на мас |
| ђена и рашчешљана, па се сад не витлају они груби гргурави перчини око очију му.{S} На њему је |
| и други не би.{S} Хе, <hi>друго</hi> су они!«...</p> <p>Па ступање Макаријево у иноке... па она |
| јој је Христос опростио!...{S} И сви су они људи доиста били грешни.{S} Али шта је то?...{S} Је |
| чера прођоше весело, ма да одсуствоваху они обични гости.{S} Прота, неки духовит весељак, непре |
| , који нигда нису видели града, гледаху они овај <pb n="179" /> други, господски народ у новим |
| околине манастирске.{S} Описује му се, оним бираним, сељачким, тужбаличким изразима, жудња и т |
| ећа како га подузима нека сетна туга за оним местима, која тако нагло остави.</p> <p>Најпре је |
| о.</p> <p>Вујо, стидљиво и ширетски, са оним истим, урођеним обојици, потуљеним погледом, обори |
| ма.</p> <p>Отац Спира, брзо и вешто, са оним великоварошким и, ако хоћете, придворним тактом ум |
| пажње, али се он не осврће на то.{S} Са оним истим забринуто побожним, блаженим изразом лица, с |
| а около снују нека непозната деца, и са оним истим покретима, са истим начином и изразима лица, |
| p> <p>Цензор стидљиво обори главу, и са оним снебивљивим ужичким смешењем протепа:</p> <pb n="4 |
| од живота, што је стварно, и сравнио са оним, што му до скора беше идеал, па је нашао, као што |
| грозничава језа, кад осети да се и над оним заветним, давно сређеним и осветљеним идеалима нав |
| омисли натура«...</p> <p>Прво се почиње оним, што је најсаблажњивије, нарочито за младиће... »о |
| греха, нека најпре баци камен на њу« и оним завршним: »ни ја те не осуђујем«.{S} Само досетљив |
| даше сумњив са својом обореном главом и оним непрестано сакривеним очима.</p> <p>»Какво је ово |
| та:</p> <p>— Шта је то било с тобом и с оним... ту механџија крупно опсова пандура.</p> <p>Љубо |
| зваше...{S} Али није!{S} Кушање се даје онима, који су Богу веома омиљели.{S} А ово је ’нако, н |
| ука!{S} Кад стане чича-Срета да прича о онима, што иду ноћу по крововима високих кућа...{S} Хе- |
| i>прве</hi> калуђере...{S} Какав сте ви Онисифор... онај из Павлове посланице, такав сам и ја А |
| ладика или тако неко од оних великих... оних, хм... па ови моји запевају, све се тресе...{S} Об |
| који се тврдо решио да следује стопама оних који су цео живот свој посветили великој заветној |
| трку, одјури уз манастирску реку, поред оних честих малих воденичица, чија га клепала весело до |
| успела уз стричев двогодишњи калем, од оних брежђанских медњака, па савија језиком ластаре и.. |
| икола је био необично бистар младић, од оних старих великошколаца, који сваку занимљиву појаву |
| , с великом тугом на срцу, уклони се од оних, које сотона има у својој власти.</p> <p>А тетка в |
| у, али не зна шта беше тада.{S} Биће од оних из конзисторије.{S} У дворишту не беше никог друго |
| ође у манастир владика или тако неко од оних великих... оних, хм... па ови моји запевају, све с |
| ћи, кад удари звоно на вечерње, како из оних многобројних врата, која сва гледају у двориште, п |
| ео живом жељом уверити се: нема ли тамо оних идеалних монаха, о каквима је он до скора сањао.{S |
| се сам инок одрекао...{S} И отац Сава, оно лани у подруму, са протом, што изговори о свету, па |
| ли је то баш онако... оче архимандрите, оно <hi>истинско</hi> подвиженије?...{S} Хоћу рећи, ова |
| кове, како га називају свети испосници, оно је узрок свему!{S} Оно не да човеку живети како би |
| ад стаде и погледа оне плаве јасне очи, оно чисто, пуначко бело лице, тако чисто и бело какво о |
| и ближе... и таман да ме удари у главу, оно некако прође кроз мене, па се опет врати натраг и с |
| ад.{S} Он се одмах покаја што је тетку, оно пре, увредио...{S} Он држи да имају право и онај го |
| о на какав било успех у томе предузећу, оно брзо досади оцу Василијану.{S} Он пренесе сву своју |
| ради по манастирима, није оно... знаш, оно како треба.{S} Ово је једно, а све треба друкчије!{ |
| живот?{S} Где је <hi>оно право</hi>?... оно, за чим се он непрестано гони и не налази га!?...{S |
| свети испосници, оно је узрок свему!{S} Оно не да човеку живети како би требало!...{S} Али како |
| слити на тако интимну забаву са њом.{S} Оно што је било обично са Миром, овде му се чинило недо |
| нешто, не знајући ни сама шта тражи. — Оно истина зна се: капетан може да одере нас механџије, |
| ано дими.{S} Рекоше му да је то Сава, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у |
| Сви веле да Максим не зна баш ништа, а оно видиш...{S} И оно пре, <pb n="129" /> кад га пита и |
| страшније слике мука, које га чекају, а оно изишло све тако просто и тако обично.{S} Лутао је, |
| дичне среће.{S} Мисли о другоме чему, а оно једнако пред њим...</p> <p>Он зна зашто живи, и зат |
| а више обема — а ја... не може!...{S} А оно га прљи и пече све јаче, све оштрије...</p> <p>Дечк |
| {S} А ја сам је ’нако прочитао!...{S} А оно видиш: чудеса... чудеса!...{S} И одиста јој је Хрис |
| о поља...</p> <p>Шта ће се сад?...{S} А оно вечно, старо као човек, правило: да треба јести, по |
| мајку и све, па да идемо за њим...{S} А оно све друго, тамо у свету, све је ’нако«...</p> <p>И |
| у стазу, којом нико није пролазио.{S} А оно испало <pb n="263" /> све тако обично, тако просто. |
| ња све...{S} И, што је главно, плаши га оно »бреме лако«, што га узима на себе...{S} Жудео за т |
| ни један неће да чује <pb n="127" /> за оно, што не спада у његову »специјалност«.{S} А ђаци су |
| и је то како житије!{S} Прореко само за оно језеро, то ти је свега!«...{S} А њему су казивали, |
| ану: тако... без допуштења.</p> <p>— Та оно знаш, тако је...{S} Само не знам ко би дочекао допу |
| жасних грехова...{S} Па шта је ово, шта оно беше малопре?!...{S} Сотона... лукави сотона увукао |
| гледом околину: шта се то збива?... шта оно рече овај до мене?...</p> <p>Никола пребледео, глав |
| из кога јасно провирује иронија. — Шта оно рекосмо пре о значењу св. престола за време вршења |
| , пређе на друго питање.</p> <p>— А шта оно још представља св. престол?</p> <p>— Хм...{S} Голго |
| ко, а њему је баш нешто требао, али шта оно беше?</p> <p>Љубомир се досети јаду, па рече:</p> < |
| елије!«...</p> <p>— Па шта игуман прича оно пре, знаш кад си дошо, да не зна цело!...{S} Ха-ха. |
| трњу и рањавила ноге...</p> <p>— А кад оно пођох у свет, онако преплашен и мали, знаш како смо |
| а с друге стране.{S} Доста му је за сад оно, што је од мене научио, вели игуман, а нешто је ваљ |
| болнице, угледне привредне школе... све оно, што носи тип хуманитарни и културно-привредни...{S |
| ова доласка?...{S} Гле, двориште... све оно исто!...{S} Само међу калуђерима стоји огроман, уго |
| изненадио, улазећи у своје село!{S} Све оно исто, добро познато му, и опет све друкчије, необич |
| ћање му је казало, да је близу њега све оно, што га је у последње време занимало и привлачило.. |
| о пут, којим му ваља поћи, видео је све оно што је истина и што је од живота, што је стварно, и |
| естре, и Маљен са Миром, и школа, и све оно са чим је младост провео.{S} Он више не мисли о <pb |
| мужу под најам, а Јованка да прими све оно, о чему се бринула тетка Мара.</p> <p>Леонтије се с |
| повуче у собе, и одједном занемари све оно, што га је до сад одушевљавало, што је давало смисл |
| о се лагано почиње од њега одвајати све оно, што му је до сад тако близу било: и отац, и браћа, |
| прође... страх га поновити у памети све оно, што виде и чу!{S} И дахну душом кад стиже у Београ |
| цом, новим монасима.{S} Од тада настаде оно сурово деспотско понашање према млађима, које видес |
| прође лепо и весело, али после настаде оно, чега се Леонтије највише плашио.{S} На знак домаћи |
| </p> <p>У Велимировој руци опет се нађе оно стакло скоро празно.</p> <p>— Хи-хи...{S} И не заго |
| е што смо учили у школи.{S} И кад наиђе оно неразговетно, ја прескочим.</p> <pb n="47" /> <p>— |
| кама, на шта се из самог трбуха разлеже оно пресито грубо штуцање: хап!...</p> <pb n="116" /> < |
| »<hi>То</hi> је оно!... <hi>то</hi> је оно«... узвикује занесен и очаран овом светом тајанстве |
| е тако давно жељено!... »<hi>То</hi> је оно!... <hi>то</hi> је оно«... узвикује занесен и очара |
| Али где су старији?...</p> <p>А шта је оно... чије су оно куће?...{S} И она нова, висока, госп |
| , знаш, одговара му Љубомир: каки ти је оно младић, што ти долази?{S} Ја кажем већ тако и тако. |
| од једне сиромашне свадбе, на којој је оно било девер, истесао и спремио вична и глупа манасти |
| шти, клокоће и жубори...</p> <p>»Ако је оно тако далеко, мисли дечко, гледајући у плаво небо, к |
| ајдучице са жутим цветом!...{S} Како је оно зову?...{S} Ох, какав ли ће бити Арсо кроз пола год |
| раме!«...</p> <p>»Аха, знам...{S} То је оно, кад је Аврам хтео заклати Исака...{S} Од куд то ов |
| милина, срећа, радост...</p> <p>»То је оно што прича Светозар, кад се потреви душевно живинче. |
| а стајаше као камени кип.</p> <p>»То је оно... сведочанство!...{S} Пропаст!...{S} Свршено све ! |
| {S} То је професор.</p> <p>— Кака му је оно капа?</p> <p>— Камилавка, што носе калуђери.</p> <p |
| Арсеније се стаде мислити, зашто му је оно мало пре требао ђак; сад не може човек ни да их вид |
| т не окупе овчарски керови, од којих је оно мало пре бегао) па се упутио онамо, камо му добра ж |
| ега весео Нићифор.</p> <p>— Сад настаје оно... што ће рећи одмотавање...{S} Хо, брате!{S} До са |
| ве ово што се ради по манастирима, није оно... знаш, оно како треба.{S} Ово је једно, а све тре |
| екао би Љубомир; али тек... тек... није оно право«.</p> <p>Другови, у живом разговору о будућно |
| ити стару вечну своју мисао: да он није оно исто, што су други калуђери; али се ипак подао општ |
| ико, те с ’нако превија и... од чега се оно лечи? запита Љубомир.</p> <p>— Превија се из ширетл |
| прошлошћу.</p> <p>— Сећаш ли се, кад се оно једном ја сакрио онде за ћерчиво, а ти идеш, у вече |
| недеље, започе јутрење...{S} Разлеже се оно дугачко, једначито, тајанствено читање шестопсалмиј |
| рви се док једно не падне.{S} После се оно одоздо искобеља, па узјаше оно што га је обалило.{S |
| он није разумевао што је.{S} Сад му се оно показало као неко откривење, као давно очекивано чу |
| а... досећа се Љубомир.{S} Ама зашто те оно ’нако... због чега то?...</p> <p>— Што нисам ишао н |
| После се оно одоздо искобеља, па узјаше оно што га је обалило.{S} Па... триста чуда!...{S} Тако |
| И оно озбиљно поштовање чина његова, и оно свесрдно прилажење руци му и старих и младих, и она |
| има, од стране какве угарене удовице, и оно препирање Велимирово са домаћицама због прилога...< |
| но сновање по кући стидљиве домаћице, и оно живо брисање и намештање добро изрибане трпезе, и о |
| крста и његове руке, која држи крст, и оно, у понекој кући, значајно стрељање очима, од стране |
| д калуђера чак у поток или у планину, и оно побожно целивање светог крста и његове руке, која д |
| Христово: »ко хоће да иде за мном«... и оно: »узмите јарам мој!«...</p> <p>— Нисам заборавио.{S |
| S} Буни га све, што га срета у послу: и оно усплахирено сновање по кући стидљиве домаћице, и он |
| а игуман прекиде:</p> <p>— Знам...{S} И оно мало говеди, оваца, дрва...{S} Али ти то знаш.</p> |
| м не зна баш ништа, а оно видиш...{S} И оно пре, <pb n="129" /> кад га пита игуман, како одгова |
| и учинише пријатан утисак на њега.{S} И оно озбиљно поштовање чина његова, и оно свесрдно прила |
| мејаше.</p> <p>Изјутра, пошто се обреди оно лепо српско јутрење послужење, прота позва игумана |
| голасто девојче учинити.</p> <p>— Је ли оно ти хоћеш у свеце? запита девојка са подсмехом, глед |
| ту шуму, кад се кроз хладну влагу разли оно тајанствено шумско вечерње брујање, пећина беше мра |
| А?...</p> <pb n="136" /> <p>— А шта ми оно доноси... то жељено архимандритство?{S} Шта би ми д |
| !...{S} Не зна, мој брате.{S} Не зна ни оно што мене пита, само нас плаши.</p> <p>Љубомир види |
| > <pb n="204" /> <p>— Е, а заборавио си оно Христово: »ко хоће да иде за мном«... и оно: »узмит |
| иски хумић више механе и вечито гледати оно широко вијугаво чудо, што се беласа, прелива и одсј |
| , да она не може млађим калуђерима бити оно, што је била Сави.{S} Опрости се лепо са свима, дар |
| ће с донесеним млеком?{S} Ко ће сирити оно из карлица?{S} Где ће се оставити донесено брашно?{ |
| сад друго...{S} Све је онако, како сам оно ја мислио, и све је у реду... како треба да буде.{S |
| па се сети протине напомене, и одједном оно набрано смежурано лице, оног истог секунда, развуче |
| да доврши.{S} Као човек, који је нашао оно што је тражио или очекивао, узвикну са неким полусм |
| а сад први пут виђа не саму групу, него оно, што му се сад учинило ново у њој...{S} Одједном му |
| ног краја села.</p> <p>Ко није запамтио оно старо обношење водице по селима!{S} У свештеничким |
| н!..., Ја, Љубомир Васић, гимна... како оно кажу : гим-на-зист !«... мисли дечко и осврће се ок |
| за време вршења св. литургије?{S} Како оно веле свети оци?...</p> <p>Овога се питања отац Сава |
| улази у то.{S} Њему је импоновало само оно, што он не разуме; а што он зна, држао је да знају |
| више ради учтивости, али он осећа исто оно што и побратим, само се уздржава од сувишних узвика |
| дошао овамо.{S} Одједном га обузе исто оно осећање, кад је на <pb n="101" /> Петковачу посматр |
| ветлости и другом облику...{S} Гле, зар оно кућа Степовића!{S} Некад му је изгледала као двор, |
| ету, па данас ово са тетком, па Велимир оно вече, па онај господин на ручку!...{S} А овамо стра |
| едном понови сећање, као да још сумња у оно, што је било далеко од њега као небо, и што је стра |
| на кућа, каквих је био препун Београд у оно време.{S} Али чим отворите врата, одмах вас изненад |
| потписом утврдили.{S} Друге му тврђе у оно време није ни требало.</p> <p>»Па и ја умем тако по |
| и или доносећи судове, гледајући само у оно што ради, чиме је заузет.{S} Не дође му ни на ум да |
| ивши на себе »образ анђелски«.</p> <p>У оно време још беше неке строгости по манастирима: старе |
| од њих прави Хаџи-Ђера, па само слушају оно, што им по заслузи припада ..</p> <p>Али говорник о |
| под слабим зрацима свећице.{S} Само му оно буљаво надувено лице беше добро осветљено и, према |
| рији?...</p> <p>А шта је оно... чије су оно куће?...{S} И она нова, висока, господска, и она ис |
| ...{S} И они су људи...{S} А ово је баш оно право!«...</p> <p>— Точи! викну игуман, мрднувши не |
| тици, мој брате, додаје Никола.{S} Знаш оно о Тројици... као цигља!</p> <p>— Шта си ти до сад р |
| Клисар, брате! узвикну Велимир.{S} Знаш оно, што се каже црквењак.</p> <p>— Е, ту се имаш много |
| новима гледао.</p> <p>То је, дакле, <hi>оно</hi> што га је вукло у манастир тако силно, а он ни |
| {S} У вече кад легнем, па зажмурим, <hi>оно</hi> ми одмах дође.{S} Најпре ми се беласа, далеко |
| и за Љубомира.{S} Али одједном дође <hi>оно</hi>.</p> <p>Никако не може да се сети кад је то по |
| т мислити.{S} И ту ми одједном дође <hi>оно</hi>...{S} Више никад нисам ни о чем другом мислио, |
| тина?{S} У чему је живот?{S} Где је <hi>оно право</hi>?... оно, за чим се он непрестано гони и |
| «...</p> <p>»Боже, ово је... ово је <hi>оно</hi>!... узвикује Љубомир, прекидајући читање од уз |
| роз главу пређашње мисли: »А, то је <hi>оно</hi>!... али нека, после!« и већ мераше оком, колик |
| ..</p> <p>»Ето ти свет!...{S} То је <hi>оно</hi>, за чим ме срце одавно вуче...{S} Боже, лепоте |
| се допао овакав живот!...{S} То је <hi>оно право</hi>, за чим га је срце вукло, то су његови и |
| а ће ићи у свет...{S} И сад настаје <hi>оно</hi>...</p> <p>Не зна кад и зашто му је то пало на |
| {S} Куд идем ја?...{S} Је ли то баш <hi>оно</hi>, <hi>право</hi>, о чему сам толико мислио?{S} |
| и одједном оно набрано смежурано лице, оног истог секунда, развуче се у понизан ширетски смех. |
| ити човек.{S} У ушима му још бруји вика оног сељака, и сад му се чини да неколико гласова викну |
| ро леђима о храпаво дебло лужниково (са оног истог узрока, са кога сваки тежак гледа да подупре |
| се друга имена...</p> <p>И овде нестаје оног старог, на који је он добро навикнуо, света, а нич |
| имати госте...{S} Па би могао довести и оног твог кудравог богословца.{S} Ја бих вас лепо дочек |
| мераше оком, колико му корака остаје до оног мрачног угла, из кога бије јака светлост кроз проз |
| и, јер му очи опет бесмислено блуде око оног црвенкастог круга, што игра у тами око пламена.</p |
| hi> овамо доћи!{S} Само ме плаши!...{S} Онога туњавца треба научити добро, њега ће питати зацел |
| а, ама баш <pb n="82" /> ништа од свега онога, што му је заузимало мисао толико време.</p> <p>С |
| увиђајући своју немоћ да промени што од онога, што му је одређено...</p> <p>А дани пролазе једа |
| кви, на господско <pb n="113" /> држање онога синђела, за кога му рекоше да ће бити владика, и |
| бични гости, названи лонцолизи, али без онога што је »његово царство« и што му је увређена »чес |
| да нас је <hi>све</hi> Бог створио ради онога, што је рекао у Св. Писму: »...плодите се и напун |
| дно!... одговара игуман љутито, псујући онога, што је сад »његово царство«.{S} Он, гејачина... |
| та мисао...{S} Он сагледа само крајичак онога страшнога, и опет се из младих груди отме и разле |
| а никакве друге навике ни упутства, сем онога што је опробао...</p> <p>Морало се одједаред сасв |
| аније«.{S} У његовој природи беше много онога урођеног »ширетлука« сељачког, који се у манастир |
| у коме је обично стављао себе на место онога свеца, чији живот чита...</p> <p>Негде наиђе на в |
| а одшета равним просеченим путем на врх онога високог брега, са кога је и Сава негда посматрао |
| е добро и јасно, и то је почетак од <hi>онога</hi>: зна да више неће ићи у школу, то је сам сми |
| ењака«, те му сад загорчава дане, грди »онога« ко му први помену да га прими (чувши ово, тетка |
| е моја чреда.{S} И ти долазиш под моје, оногај... како ћу рећи... под моју власт.{S} Хап!{S} Ђа |
| ле?</p> <p>— Јасле, брате, витлејемске, оногај... преставља свети престо, одговори Максим мало |
| >— Е, белаја!...{S} Шта ће остати мене, оногај...{S} Тако ви свакад.{S} Навали, а Макса суши <p |
| смејући се весело.</p> <p>— Он то вели, оногај... ко што ћемо ја и тетка сад од недеље... хап.. |
| ка смејући се.</p> <p>— Е, немој болан, оногај...{S} Зар тако наша... како ћу рећи... наша љуба |
| ати стакло па наже.</p> <p>— Е, брајко, оногај... нећемо тако, не!... ускипе Максим и хтеде ско |
| сам зашто, повика: јеванђеље, брате... оногај, кад се положи на св. престо... онда!{S} Ето ти! |
| еме?</p> <p>— Хм .. помози ми казати... оногај... развуче Максим онако исто, како је и до сад о |
| редавања.</p> <pb n="121" /> <p>— Хм... оногај... поче Максим онако исто, као што је вазда, неб |
| сам знао доста...</p> <p>— Како ’но... оногај... што учите о камењу?...{S} Нешто ми Никола нак |
| меши... мој брате, севају јој бутине ка оногај...</p> <p>— А како се то јакате? прекиде га Милк |
| ако би било да ми донесеш са чесме, ама оногај... да разладиш стакло...</p> <p>Љубомир га послу |
| вано око, с немим зачуђеним изразом, на оној убогој, сниској, кривој дашчарици, чија су се брвн |
| >Ту, у тој светлој златотканој одећи, у оној необичној капи, за коју је и сад држао да мери два |
| котарице што сам оплео, знаш где су, у оној шупљој букви... узми их све...{S} Па сад... скоро |
| ске и кабларске манастире, па нек’ се у оној дивљој, страшној лепоти природној моле Богу за сво |
| и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада кувало у оној празној, вечно мрачној души, која је за све досада |
| ци беху још раније отпуштени, и сад, од онолике задруге, остадоше сами Леонтије и Василијан.{S} |
| би архимандрит.{S} А ја потегох у залуд онолики зор!{S} Ха-ха-ха!...{S} Извол’те сад, господин- |
| ролетеше толике године?...{S} Шта би од оноликих идеала, снова?...{S} Зар се толико мислило и с |
| жижицу, упали воштаницу и прилепи је на оном другом ужем крају пећине, где беху зарезани у стен |
| н, Љубомир се поврати сасвим, подаде се оном стању кад се прегладнео стомак напуни и почне да в |
| } Љубомир му, са неком тајанственошћу и оном неотесаном сељачком, бејаги поверљивом мимиком, ос |
| е упамтила велика гимназија.</p> <p>Али оном малом професору у наочарима дође на ум паметна мис |
| погледа по дворишту и стаде се подавати оном леном дремежу, што наступа на оваким припекама...{ |
| иронично-пакосним изразом, подмигујући оном другом сабрату, смешећи се и полугласно, да не би |
| престано гази по добро утрвену путу, по оном истом колосеку, којим су хиљаде пре њега пролазиле |
| зашто би му то било неправо?{S} Обузет оном електричном топлином или зебњом, он се само стреса |
| мајући кад силазити низ степенице.{S} У оном летењу на земљу осети, да је кошуљом нешто лако за |
| ем усудити ја грешник, да се настаним у оном истом месту, у коме је помало боравио твој велики |
| о одједанпут!...{S} И како беше дивно у оном свету!{S} А зар се не може натраг?...</p> <p>»Шта |
| > <p>Архимандрит се насмеја, опет махну оном хартицом и рече одлучно:</p> <p>— Кажем... тако на |
| ; а сад је њихово царство...{S} Долазио ономад министру, све му испричао и нуди сведоке... а пр |
| кво »послуживање« ђаци су добро плаћали ономе ко им га нађе.{S} Била је то једна <pb n="38" /> |
| да се, поред других послова, брину и о ономе, што је посао коњушарев, говедаров, чобанинов, шу |
| о таваници.{S} Он не може сад мислити о ономе што је видео, <pb n="242" /> али све добро разгле |
| друга, који као да није до сад веровао ономе, што му је говорио.</p> <p>— Јест, богобојажљиво |
| n="178" /> кад већ нема кога да отаљава ону најглавнију вероисповедну сврху... </p> <p>— А куд |
| Велимир гласно.{S} А Максим... знаш за ону траву!</p> <p>— Тај је још гори, тај је права жаба |
| шта није окусио.{S} Иронично погледа на ону страну, где сеђаше гост, па, не гледајући ни у кога |
| и Максима.</p> <p>Игуман мрдну оком на ону страну, где сеђаше Максим и повуче крај уста у стра |
| сто, примакне ближе малу лампицу, узме ону чудну књигу са црним сјајним корицама, погури се он |
| рату широку мантију.{S} Нови инок осети ону обичну пријатност, коју осећа сваки, кад се огрне т |
| ти га за мишице и повуче.{S} Уведе га у ону највећу собу у Богословији београдској, где се прос |
| дан, ваздан...</p> <p>- Он опет гледа у ону сиву даљину, у онај тајанствени застор, који му сак |
| и лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у ону бескрајну раван, што се пружила преко Саве и над њо |
| а, па после ми велиш да те вуче нешто у ону маглу, тамо у свет...{S} Је л’ ти и сад тако, Љубо? |
| у својим симпатијама, не рачунајући ту ону црнпурасту ситноглаву женицу, према којој су његове |
| нађе у послу и окрене јој леђа.{S} Она опажа да је младић не мрзи, али је се боји, као нечега |
| дравица.</p> <p>Код гостију се изнајпре опажаше досада на оне олињале, хиљадама пута, без икакв |
| а после му Велимир, кријући се да га не опазе, саопшти да Ђока остаје овде.{S} Старац се уплаши |
| некако упитомили, па слатко трепћу, чим опазе тетку, и стану је неког белаја мувати по угловима |
| и он одмах, по њиховим радосним лицима, опази, да се обојица радују његову доласку.{S} Први му |
| , <pb n="189" /> рукополажући Нићифора, опази случајно да овај нема ни појма о црквеним најпрос |
| ћи га онакова, али погледавши калуђере, опази да су се и они уозбиљили и лица им дошла друкчија |
| ју велику и неописану радост, отац Сава опази, да не <pb n="190" /> само Љубомир, но и сви калу |
| професор полушапатом.</p> <p>Отац Сава опази да је Љубомир пао у некакву незгоду, па викну бла |
| намеснику.</p> <p>Резултат тога угађања опази Сава тек после две године: млађи се калуђери пром |
| <pb n="259" /> <p>Једног дана Леонтије опази, да се добици манастирски никако не могу изравнат |
| ј погани воденичар да ми помаже: чим ме опази с колима, он бега у горње воденице...{S} А ја не |
| е ноздрве, али тај опаки знак Никола не опази.</p> <p>— Са чесме? запита игуман неким меким гла |
| оласта!...«</p> <pb n="186" /> <p>Он не опази, кад се Велимир и Вида измакоше, само одједном ви |
| ги</hi>, и на своје велико запрепашћење опази, да је остао онај и онакав исти, какав је био и д |
| марјаша!{S} Па шта хоћете?...{S} Максим опази необичан, нељудски поглед председников, који га с |
| ..{S} Истина, он бега или се крије, чим опази човека или жену; обилази далеко око места, где чо |
| а, и да му није немио тај поглед.{S} Он опази чак да му је мило што их оставише саме, и никако |
| милији, ближи...{S} И као да у овоме он опази нешто непријатно.{S} Поведе разговор са сестрама. |
| њигу и стаде пажљиво читати.{S} Љубомир опази како се мења лице »господиново«, како му игра нес |
| сад баш ништа не боли.</p> <p>Прота ће, опазивши Арсенијево увијање, ко бејаги онако уз реч, см |
| <p>— Куд идеш, несрећниче! викну сељак, опазивши да овде нису чиста посла и приђе му ближе.{S} |
| свануло !</p> <p>Љубомир се пробуди, и опазивши жену уза се, скочи и стаде трљати очи песницам |
| p>— И... тамо сам, вели отац Сава даље, опазио једну паметну ствар... код тих млађих старешина. |
| ићифором па са Василијаном.{S} Могло се опазити, да се спрема извршење некаквог општег, раније |
| дечко у сену, сећајући се шта је могао опазити на капетану.{S} И врат... све као снег...{S} Од |
| а од Љубомира.{S} Одмах се на њој могло опазити, да је то већ прекаљена права београдска слушки |
| лади испосник, нити му се на лицу могло опазити да га што занима.{S} Као ждрал, кога, на сеоби |
| трнци, као да је Савин дан.{S} Стриц је опак...</p> <p>Глас се одоздо понови.</p> <p>— Ето-о-о- |
| да у њега, раширише се ноздрве, али тај опаки знак Никола не опази.</p> <p>— Са чесме? запита и |
| бину, крмачица шчепа зубима клип, писне опако ради обичаја или кокетарије, а није баш што је <p |
| , али је се боји, као нечега страшног и опаког, као да она носи собом смрт и проклество.</p> <p |
| се и избија у вис под ударцима његових опанака, сухо грање пуцка и крши се, а Љубомиру се чини |
| еношење некакве клупе, чепају и шушкају опанци...</p> <p>— Онај господин оде, процмиле Велимир |
| кроји себи сукње, у искривљеним старим опанчићима и срозаним великим чарапама, добивеним на кр |
| уз плавобеле <pb n="28" /> конце фула, опаране са старе чарапе.{S} Овде ће моћи, само да прост |
| млађих калуђера.{S} Ову своју давнашњу опаску, саопштио је и Љубомиру, са нарочитим тумачењем. |
| ујем шта ће рећи«.</p> <p>Излазио је од опасне суседе са пуном главом прича о његовој госпођи: |
| /p> <p>И Велимир весео.{S} Срећно прође опасност: игуман не мрдну ни главом, кад му он саопшти |
| им приликама волео све да увећава, па и опасност, која га очекује. — Нисам те уписао, видиш...{ |
| астави даље оглашавати, да се нови брат опасује силом истине; да се покрива шлемом наде на спас |
| капут на главу, ствара слику Соломуном опеване лепотице и после испреда разне догађаје, у који |
| и и остаде пренеражен од чуда...</p> <p>Опеваше мртва калуђера и сахранише, увијена у рогозину, |
| чашу.</p> <p>— Максим у Прњавор... има опело, проговори он, гледајући кроз прозор према себи.{ |
| уче просто јелече, од пругасте ћитајке, оперважено црним гајтаном.</p> <p>— Ја ћу у цркву, рече |
| ам.</p> <p>— Е, слушај и сад...{S} Аха! опет се Сава искашља још јаче и затим стаде читати глас |
| нутака како изиђе Максим од »комисије«, опет се отворише она иста врата, и на њима стаде блед, |
| II</head> <p>Опет се нашла души забава, опет се мили успавану човеку живети!{S} Ево рада!...{S} |
| спремим?</p> <p>Архимандрит се насмеја, опет махну оном хартицом и рече одлучно:</p> <p>— Кажем |
| мандрит скине одежду и изиђе из олтара, опет загледа у себе, у дубину душе своје, очекујући да |
| да беже... а у ходнику, даље од врата, опет прасну: дум... дум!...</p> <p>Кроз сиво бео, ускол |
| е у вече на меку постељу.{S} Спавао је, опет по савету владичину, од поноћи до зоре, али га је |
| о свакоме цела хиљада цекина!...{S} Не, опет не иде!...{S} Хоћете ли новаца?...{S} Кажите само |
| ође брже.{S} Обилазио је села и механе, опет осетио и трпио велику глад, бојао се нових познани |
| и, а дечко, кога другарица назва Љубом, опет леже у хлад и обрте очи плаву небу.{S} Чиста је и |
| а тамо те чека цела дружина...{S} Знаш, опет је најбоље да си се оженио! узвикну ђак одсечним у |
| и оштро.</p> <p>— Готово, није вајде... опет воденицу?</p> <p>— Мени је право, како год ви тамо |
| измишљали, све су празне, само ’нако... опет ради новаца...{S} Све је то себично, ништавно, про |
| т од трљања песком и сапуном, па ништа: опет се шарени ка детлић.{S} Све се жуте пеге по врату |
| цео Штурац. »Нема више робовања!...{S} Опет да се пије, и само ’нако... да се гледа у маглу!«. |
| имо, ти не можеш остати у манастиру.{S} Опет морамо твојој кући, па... по божјем закону!... ,</ |
| развуче се у понизан ширетски смех.{S} Опет се сви насмејаше.</p> <p>Изјутра, пошто се обреди |
| на, и речи; он обрте неколико листова — опет позната прича о Јосифу.{S} Читаше је, а кад наиђе |
| одмах даље путовати (само се боји да га опет не окупе овчарски керови, од којих је оно мало пре |
| ост од прошлог маштања; осећајући да га опет нешто вуче да још мало промашта...{S} Он зна да је |
| ! викну он изненада.</p> <p>Арсеније га опет послужи ракијом.{S} И калуђери се обредише још јед |
| беше принуђен оборити главу.{S} Али га опет запита:</p> <p>— Или се мож’да стидиш, па не смеш |
| p>После две године одсуствовања, ево га опет у својој кући.{S} Сад је тек отац Леонтије разумео |
| 19000_C24"> <head>XXIV</head> <p>Ево га опет у чудном, варљивом свету, за чим га је негда срце |
| удни живот«...{S} Љубомир осети како га опет неко поведе преко хладног, каменом <pb n="197" /> |
| тујем <hi>ја</hi>.</p> <p>— Добро, онда опет спреми молбу да је понесем собом, па ћемо ти одобр |
| p>Игуман само опсова грубо, сељачки, па опет ућута.</p> <p>— Него да се то поправи.{S} Све мора |
| па га забаци на сапи и подржи тако, па опет махне... и како се једна коза успела уз стричев дв |
| око места, где чобани чувају стоку, па опет нема хлеба...</p> <p>Овако премишља гладни путник, |
| јер како би могао бити такав!...{S} Па опет је он то некако у својој главици помирио, и опет ј |
| е пијанке у манастиру, она угледна кућа опет поведе парбу на суду.{S} Отац Сава је свагда удеша |
| сну чисту воду из некакве ћасе, па пође опет натраг.</p> <p>— И тебе, и тебе ће закалуђерити!.. |
| а девојче опет оде у шуму; немирне козе опет су се растуриле, ваљало их је сакупити, а дечко, к |
| мњана, то баш од истине...{S} А онај је опет... друкчији.</p> <p>— Та да!...{S} Друкчији, да ка |
| е нађе која киселија јабука...{S} После опет гризе и посматра једног бумбара, који облеће око н |
| на, анђео наређује оцу Макаријеву да се опет састави са женом, и после овога рађа се Макарије.. |
| коному браку и отец дјетем бист«, па се опет посветио!...{S} А Макаријеве родитеље сам анђео са |
| дверима и пред свима присутнима, па се опет врати у препрату, где скиде своје масне, поцепане |
| лаву, оно некако прође кроз мене, па се опет врати натраг и стане играти далеко, као неки велик |
| ароду ’нако... ко сви други људи, па се опет посветили...{S} Шта је то... како ћу сад?«...</p> |
| ругло, збрчкано и усиљено весело, па се опет насмеја својим ситним загушеним смехом: хи-хи-хи.. |
| еница није могла онда подићи, сад ће се опет изузети десетина хиљада, да се попуне тамо неки др |
| вот...{S} Све ће се урадити, и знаће се опет <hi>зашто</hi> се живи!...</p> <p>И сад се млади м |
| м, Љубомир приђе к самом уласку, али се опет обрте шуми и загледа се некуд...</p> <p>Учини му с |
| није до песме; треба се одморити, па ће опет на посао...</p> <p>Некаква необична црна дружина и |
| тра, у свануће, умиће се на реци, па ће опет наставити непрекидне молитве, читајући их из оне с |
| зи кроз гушу.</p> <p>После јела девојче опет оде у шуму; немирне козе опет су се растуриле, ваљ |
| руком ситне прашке дуванске, истресоше опет браде <pb n="74" /> и један за другим, лагано и см |
| агледа само крајичак онога страшнога, и опет се из младих груди отме и разлегне зверски крик... |
| ешине!</p> <p>Отац Сава залупи врата, и опет, онако исто одмерено и лагано, стадоше лупати потк |
| етурао главачки, одрао би кога јарца, и опет би трчао и трчао докле га ноге носе...{S} А овако |
| Може ићи <hi>тамо</hi> кад год хоће, и опет ће му остати доста времена, да се нађе око тетке.{ |
| н то некако у својој главици помирио, и опет је остало: да и он и онај чича буду у тим одеждама |
| лимир махну руком безбрижно и весело, и опет се <pb n="231" /> настави пијанка...{S} Тетку изда |
| д не гледа право, него некако у косо, и опет гледа човека у очи.{S} Па ход господин-Николин!... |
| о!{S} Све оно исто, добро познато му, и опет све друкчије, необичније...{S} Преко свега се наву |
| осети њен дах и близину њена тела... и опет јој погледа у очи...{S} Преплашен, изненађен, дети |
| »Овако ћу и ја, баш овако исто«...{S} И опет је настављао прекинути посао.</p> <p>Тек понеки пу |
| } Једе само сув хлеб или корење...{S} И опет, при тако строгу животу, деси се да му изиђе пред |
| и се сад са свима грлио и љубио...{S} И опет понавља : »Љубомир Васић, ученик велике гимназије« |
| ини.{S} Махну руком преко влажна чела и опет погледа око себе...</p> <p>— Оваку згоду није имао |
| пет иђаше оструга, који трн, павитина и опет врљике, или јендеци са оградом од трња.{S} Сокаком |
| </p> <p>— Кажу да има доста, вели она и опет се смеје његову изгледу.</p> <p>Он се охрабри мало |
| S} Љубомир се још више збуни, задрхта и опет промуца некакав одговор.</p> <p>— Враћај се натраг |
| p> <p>— М-м-м... чује се неко мумлање и опет потковане цокуле настављају посао.</p> <p>Ћелије с |
| а послушно испије чашу што му поднесу и опет се подупре и гледа како се овај под од цигаља (он |
| але за пламен свећице, па само трепћу и опет стану као окамењене.{S} Ни једне мисли у њима, ни |
| аче горко, неутешно, очајно...</p> <p>И опет, са неким сетним, тужним и уједно блаженим осећање |
| рно, тихо да се угаси, да умре... да би опет на пролеће <pb n="149" /> оживело...{S} Зато, пст! |
| апетан може да одере нас механџије, али опет...</p> <p>А Љубомир се завуко у сено, ћути и преми |
| м загорео!...</p> <p>У Велимировој руци опет се нађе оно стакло скоро празно.</p> <p>— Хи-хи... |
| не чује шта му друг говори, јер му очи опет бесмислено блуде око оног црвенкастог круга, што и |
| ар да остадоше парохије, па би се човек опет имао чим занети.</p> <p>Још пре неколико година уч |
| да доврши:</p> <p>— Оче игумане, кажем опет: ово дете пет дана није ништа окусило и донесено ј |
| {S} Сваки за се...{S} Само је Василијан опет човек и... друг... и ако је ’наки.</p> <p>— Само г |
| оду, брате... на великом.</p> <p>Игуман опет поћута значајно, стави му још два питања, на која |
| чидеру, и ваздан, ваздан...</p> <p>- Он опет гледа у ону сиву даљину, у онај тајанствени застор |
| хтеде га погледати право у очи, али он опет обори главу.</p> <p>— Нећу! одговори он одлучно.</ |
| морамо ове холбе делити на троје, него опет на пола, као и до сад.{S} Немој га баш приморавати |
| одеждама, али тако да то није он, него опет онај старац, јер како би могао бити такав!...{S} П |
| И тако — ништа није ни било!{S} А овамо опет Максим помиње чреду !{S} Чудновато !...</p> </div> |
| поцрнелих, полутрулих врљика.{S} А тамо опет иђаше оструга, који трн, павитина и опет врљике, и |
| ти како се то вади душа, а онај га глас опет прекиде:</p> <p>— Ама, Љубо !...{S} Који ти је ђав |
| ану, баш у целац.</p> <p>— Ко си? викну опет онај, али много мекше и присебније, јер се досети |
| и кад одоше сви наши на границу, почех опет мислити.{S} И ту ми одједном дође <hi>оно</hi>...{ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Опет грми и трешти игуманов глас по ходнику.{S} Само је |
| d="SRP19000_C27"> <head>XXVII</head> <p>Опет се нашла души забава, опет се мили успавану човеку |
| а, да ако се нађе што за јело...</p> <p>Опет се крећу кратке, крутуљаве, уморне ноге и на њима |
| и клада, не гледајући где стаје.</p> <p>Опет одоздо слабо одјекну неразговетно викање и замре у |
| мо у школи, а овде се само пије.</p> <p>Опет куцнуше чаше, отпева се једна црквена песма и сви |
| : је ли ово Сава или неко други.</p> <p>Опет настаде ћутање.{S} Тек ће, после дужег прекида, пр |
| дете с ногу, докле могаше ући у воду. »Опет је ово мањи грех, него да га удавим!« рече у себи |
| си и колута млечно сиваста магла, а кад опече сунце, зелене се ливаде, жуте се њиве зрела кукур |
| ојих сестара.{S} И тај га мирис заноси, опија... и све ближе прилази и све јаче стеже...</p> <p |
| и при сваком његовом покрету и чисто га опија тај мирис, а испод њега вруште и грицкају детелин |
| осе црвенкасте мајске ружице, трепери и опија разнобојни шебој, лелуја се гранчица мирте над кл |
| брате...{S} Онај мој лудак, побратим... опију га па им све каже.{S} Али ћу и њега...</p> <p>Так |
| ништа...{S} Понавља у памети догађаје и описе из оба житија, и како пролећу поред његових мисле |
| добро познатим, примерима, објашњењима, описима...{S} Најобичније појаве манастирске, на које с |
| уга, учитеља из околине манастирске.{S} Описује му се, оним бираним, сељачким, тужбаличким изра |
| ри...{S} И, напослетку, отац му опширно описује своје жалосно стање и наређује му, да одмах пош |
| све четири стране у наоколо склопило и опколило ову шарену, многобројну гомилу деце, дечака, м |
| му једну узвишицу, подигнуту од дасака, опкољену ретким жућкастим лишћем хладолежа, који се пењ |
| шуму, млада чобаница на великом јарцу; опкорачила га ногама, па бије прутићем с оне стране гла |
| Идем у свет...{S} Оне котарице што сам оплео, знаш где су, у оној шупљој букви... узми их све. |
| , да звонимо ! чује он сад јасно, и ова опомена на дужност раздрема га одједном, као пљусак хла |
| !</p> <p>У свакој другој прилици ова би опомена освестила љута игумана, и он би се одмах прибра |
| рбију, и као да својим злослутим гласом опомињаху некога: »Хеј, не дај!«...</p> <p>Манастирске |
| тити овамо кога калуђера у послу му.{S} Опомињаше га ово планинско место на његов Маљен...{S} Г |
| еоградског »полира«, само га жути капут опомињаше, да је и он некада био <hi>нешто</hi> — цензо |
| ет...</p> <p>— А све их у цркви једнако опомиње да мисле на смрт: и песме, и чтенија, и житија |
| А-а... »Господин вели«, прекиде га Сава опоро и стаде; замисли се.{S} Хм... добро, добро...{S} |
| у.</p> <p>Љубомир би пошао к њима да се оправда, али треба прећи један бедем градски, под којим |
| евник, па ћемо већ ту малу »неуредност« оправдати...</p> <p>— Што »неуредност«!{S} Ја јесам про |
| ли стоји) па брзо чупа и растреса бела, опрана, нежна као свила вунена влакна; сагнуо главу, ал |
| > <p>— Ох, мајка му певала, што га тако опраси! узвикује побратим, трљајући руке и светлећи очи |
| том на чесму, која није баш тако близу, опрати стакло, <pb n="106" /> наточити воде и донети га |
| кухињи буде брзо готов, јер га је мало: опрати неколико тањира, очистити »господинове« ципеле, |
| вним и младићским стварима, Сава је био опрезан.{S} Ако му се укаже прилика, те заметне шалу с |
| ти.</p> <p>— А игуман? прошапта Максим опрезно, гледајући на затворено прозорче.</p> <p>— Хм-м |
| лећи да изгледа бозна како лепо у новој опреми.{S} Али се преварила.{S} Љубомиру не би пало ни |
| женица, мале црнпурасте главе, кицошки опремљена и намештена; насмеја се његову страху и метну |
| е би пало ни па крај памети да гледа на опрему, али се изненади кад је угледа оваку.{S} Дошла м |
| лоупотребе...</p> <p>Отац Максим најпре опроба обична средства: понуди сваком члану најпре двес |
| тина чиновника и трговаца из града, све опробани пријатељи оца Саве, ту се привукли и они обичн |
| ге навике ни упутства, сем онога што је опробао...</p> <p>Морало се одједаред сасвим помрачити |
| луђерима бити оно, што је била Сави.{S} Опрости се лепо са свима, дарова сваком брату убрус и ч |
| лико ми је стало до тога, да се те беде опростим.</p> <p>— Знам, знам... лако је то.{S} А после |
| како тако... тешко ми«...</p> <p>Кад се опростио са својима и пошао од куће, Љубомир сврну на т |
| ришту:{S} Бабо те на самрти поздравио и опростио се лепо...</p> <p>Леонтије брзо окрете леђа св |
| . чудеса!...{S} И одиста јој је Христос опростио!...{S} И сви су они људи доиста били грешни.{S |
| суђеник, кога ће сад стрељати.</p> <p>— Опростите... високопреподобни оче!... стаде муцати као |
| Покај се, док има времена...{S} Бог ће опростити...</p> <p>Ђаци се окаменили, зинули па само т |
| граничавајући се само мрмљањем скраћене опроштајне молитве, не питајући никога за грехе, ако се |
| ије!{S} Па чак и Максим некако необично опружио свој гломазни нос, и ако не може никако да удес |
| нџија и кашљуца, спремајући се да почне опсаду...</p> <p>У вече, доцне, добро нахрањен и одморе |
| дочекао, знаш већ...</p> <p>Игуман само опсова грубо, сељачки, па опет ућута.</p> <p>— Него да |
| с тобом и с оним... ту механџија крупно опсова пандура.</p> <p>Љубомир му све исприча, па и пан |
| ако гракну на њу сви калуђери, нема јој опстанка у манастиру <pb n="89" />, па да се заузме за |
| задруге, без кога, чини му се, не може опстати ни ова кућа...{S} И тек после ће бити све друкч |
| некипут са својим попом, неки га чак и опсује, па истог дана, кад му попа улази у дом с крстом |
| астир се, услед новог пореског система, оптеретио огромном порезом.{S} Отац Сава, као и све онд |
| ас господњи: ходите к мени сви, што сте оптерећени и намучени, и ја ћу вас одморити«...</p> <p> |
| ога се улази у науку?...</p> <p>Београд опусти.{S} Одоше сви људи на заветну свету дужност; одо |
| о ништа.{S} Све ми се чини: да стока не опусти стричеву њиву, ја не бих оставио Маљена.{S} А са |
| се ђакониш!</p> <p>Велимир се још више опусти, изгуби се од страха... »Ово нема шале!...{S} Ку |
| ге на трулу кладу пред собом, искренуо, опустио главу немоћно у страну и гледа бесмислено у про |
| многобројне манастире:{S} Изређа доста опширно, наводећи примере, како су српски иноци ревносн |
| е калуђери...{S} И, напослетку, отац му опширно описује своје жалосно стање и наређује му, да о |
| допаде снажан и леп глас Ђокин, који на опште задовољство отпева вечерње са Нићифором.{S} Архим |
| не срамоти име њихова пострига, њихове опште куће...{S} Нићифору као да не беше много стало до |
| ишљао је да бежи у какву пустињу, или у опште удаљено место од света, али се некако сам, на осн |
| опазити, да се спрема извршење некаквог општег, раније смишљеног плана, с којим се, како изглед |
| то су други калуђери; али се ипак подао општем животу и чинио све што чине и други.{S} Само се |
| ратима.</p> <p>— Ха-ха-ха... разлеже се општи смех.</p> <p>— Обуци, роде, стару антерију, добац |
| мили споменици давне прошлости! зачу се општи узвик.{S} А закон, хладан и нем као стена, хоће с |
| сасвим помео.{S} Он је навикао на онај општи хладни, себични тон, који влада у свима манастири |
| ерно у цркву...{S} И све то запливало у општи талас живота, па се весели по њему, ради и живи.{ |
| p> <pb n="250" /> <p>И Леонтије пође за општим покретом.{S} Њему дође цела ова ствар, као болес |
| ш у најстаријим временима, манастирским општим трпезаријама изглед и дух »молитвених места«.{S} |
| само <pb n="214" /> понеки пут поремети општу монотоност какво везено бело марамче од паргара, |
| и те истуцо и попио литру неких морских орашчића...{S} После се и сам игуман уплаши, те посла з |
| звера, или страховито гуђење развитлана оркана?!...</p> <p>Понови се загушена, ужасна рика још |
| дрвећем.{S} Око њега непрестано облећу орлови и јастребови, те својим злослутим писком оживљуј |
| ске, а?...{S} Онда је Васа био добар за ортака, а Максим пурња све цигару за цигаром...{S} Чекн |
| викну Василијан.{S} Сад се више рентира ортачка радња са кројачицом!...{S} Хи-хи...</p> <p>Посл |
| џу, јер није волео тумарати по пољу без оружја...</p> <p>Отац Нићифор узе своју омиљену праћку |
| е догодише у целом крају за ових седам, осам година.{S} Он му саопшти и за Милку, да се удала з |
| ве »прими и прегледа« у току од седам — осам недеља, наместила се у гостинске собе, разбашкарил |
| >У свакој другој прилици ова би опомена освестила љута игумана, и он би се одмах прибрао, али ј |
| одзива се одмах, него смишља како би се осветио проклетој белавци, највећој штеточињи у целом с |
| мњана, жижица.{S} Хоће добро да окади и осветли пећину, да му замирише тамњаном и воском као пр |
| S} Мала воштана свећица трепери и слабо осветљава поцрнеле, масне, покапане воском листове часл |
| е необично, као у очи великих празника, осветљен.{S} Архимандрит, у свечаном оделу, стоји у олт |
| наси остављаху за целивање посетиоцима, осветљен слабачким пламеном воштанице, тако слабим, да |
| } Сад лежи, уз затворену огромну књигу, осветљен слабим пламичком воштанице, уз равномерно диса |
| помешало и претворило у некакав велики осветљен круг, који се преврће по столу, па онда игра.. |
| е и над оним заветним, давно сређеним и осветљеним идеалима навукла она иста црна, тешка тамнин |
| стова који се брзо преврћу, око нејасно осветљених лица, која одсјајкују у мраку...</p> <p>Љубо |
| слатко светлуцање и овај поглед на немо осветљено покривало, што се спустило на земљу, мами душ |
| му оно буљаво надувено лице беше добро осветљено и, према слабој светлости, изгледаше још шире |
| полетео тамо... у ту тајанствену, нему, осветљену тишину...</p> <p>Али дружина иде лагано и вес |
| де цртати сувремене монахе и манастире, осветљујући грозне цртеже многобројним, већини добро по |
| ља и изнутра котлићем у руци, у коме је освећена водица, крст и босиљак, креће се на пут.{S} За |
| ...{S} Ветар пирка и лепрша његове меке освећене власи, а он дочепа обема рукама читаве прамено |
| је долазио ред на овакве куће.{S} После освећене водице, попију се неколико кава и ракија, и до |
| После већ чита даље како ђаво куша Саву освећеног имањем, па после, богме, и женидбом и још мно |
| исто онако, као што је кушао ђаво Саву Освећеног! мисли Љубомир, упирући раширене зенице на је |
| ао свештеник, улази у домове и сам врши освећење.{S} Буни га све, што га срета у послу: и оно у |
| и подвиги преподобнаго оца нашего Сави освјашченаго«.</p> <p>Поче читати са некаквим непријатн |
| ј дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљавала га свјетлост!«...</p> <p>Обузе га страх... |
| арца?</p> <p>— Деремо јарца...{S} Он се осврне око себе пажљиво, па видевши да их нико не гледа |
| јом«, оде и »господин«...{S} Љубомир се осврта један дан по Београду, па се и он реши да иде св |
| њцу.{S} Уз пут је само зверао уплашено, освртао се често, гледајући да не трчи какав гласоноша |
| идео себе у панталонама и капуту!...{S} Освртао се, загледао се дуго са свију страна, и никако |
| уђерски, како се већ и сам надао, стаде освртати за ђаком и спремати за полазак, јавише му најп |
| И он се сам нађе у распутици и стаде се освртати око себе.{S} Прво што угледа сад боље, беше су |
| еобична.{S} Он се само весело и блажено осврташе око себе, старајући се да самим очима покаже д |
| ..</p> <p>Скочи као помаман са постеље, осврте се око себе узверено и одједанпут, сасвим случај |
| докле га год могаше видети, па се онда осврте и продужи пут, размишљајући, шта ли је нагнало о |
| ..</p> <p>Нога му корачи...{S} Он се не осврте на плави широки врх Маљенов, који је треперио по |
| склопише, пропуштајући игумана, који се осврте тетки:</p> <p>— На постељу, па само млека, млека |
| говеда у ливади и стадоше пасти, он се осврте и гледаше дуго, са завишћу, управо са злобом, за |
| у? викну неко испред њега.</p> <p>Он се осврте, погледа у човека, који стајаше пред њим, наслоњ |
| ножнице, и дај ми их.</p> <p>Младић се осврте збуњено... »Какве ножнице?... где су?«... помисл |
| свеце хоће!...{S} Па се одједном жустро осврте и привикну: кола!</p> <p>Кочијаш излети из ходни |
| за предмет нарочите пажње, али се он не осврће на то.{S} Са оним истим забринуто побожним, блаж |
| : видиш ове ђаволе, одговара му тетка и осврће се око шпорета, тражећи судове за Арсенијев теј, |
| кажу : гим-на-зист !«... мисли дечко и осврће се око себе, гледајући огромно величанствено зда |
| — То је боље! вели дете, па се плашљиво осврће и погледа на кућу; затим, спуштеним гласом, гото |
| <p>Најмучније беше кад стиже у Београд, осврћући се путем једнако, бојећи се капетанове потере. |
| а мувати по угловима ходника или кујне, осврћући се бојажљиво око себе.{S} А пића и јела стаде |
| , ако је и капетан! виче сама са собом, осврћући се збуњено и тражећи нешто, не знајући ни сама |
| ом сељачком, бејаги поверљивом мимиком, осврћући се бојажљиво, прозбори:</p> <p>— Чека те она.. |
| о.{S} Уморан си.</p> <p>Кад се Љубомир, осврћући се плашљиво, намести на крај клупе, механџија |
| а намесник и настави своје напомене, не осврћући се на шалу собрата.{S} И ова се хм... он не ре |
| ео тај напор час пре, на свој начин, не осврћући се ни на кога, и не марећи ни за чије мишљење, |
| е, и приђе архимандриту.</p> <p>»Ала је оседео !... гле, од куд ово!...{S} И какав је ово нов с |
| мо на пригревак, кад се и моји калуђери осете друкчије... па се размиле по перилима и становима |
| а душу његову.{S} И кад се сит исплака, осети да му је добро и да се полако враћа пријатна топл |
| чна, као и Мира.{S} А Љубомир се збуни, осети се незгодно кад ухвати оне меке и чисте руке, па |
| тресе и већ се поведе... наже се к њој, осети њен дах и близину њена тела... и опет јој погледа |
| овима, без икаква реда, по зидовима.{S} Осети се одмах нешто манастирско, некакав нарочити дух |
| себе, у дубину душе своје, очекујући да осети очигледну, јасну промену у себи, али увиде одмах |
| имао прилоге у котарицу, а од њена дара осети, познату му од јесенас, трему и лаку збуњеност... |
| ита се, и обузе га грозничава језа, кад осети да се и над оним заветним, давно сређеним и освет |
| ћа упутила...</p> <p>Леонтије ретко кад осети да стаје ногама па земљу.{S} Воде га, управо носе |
| тога јасног, живог осећања хладноће, не осети ништа друго.{S} Кад се подиже, после великог и по |
| м и занимљивим причањем коњушаревим, не осети како време пролази...</p> <pb n="84" /> </div> <d |
| се окупила гладна и премрзла стока; не осети како му је чело слеђено, како не може да обухвати |
| ово, као да ово први пут гледа...{S} Не осети ни кад игуман пројури поред њега и, по обичају, п |
| за другом, све брже и брже...{S} Он не осети како дође до котара, око кога се окупила гладна и |
| добро најглавнији део литургије, па се осети заморен. »Е, ово се баш потеже јуначки!« као да г |
| двадесет један ред.</p> <p>Одједном се осети као човек који се веома преварио у очекивању. »3а |
| ен том громадом...{S} Кад све то виде и осети, Љубомир се препаде и зажали што га не ухвати кап |
| воме брату широку мантију.{S} Нови инок осети ону обичну пријатност, коју осећа сваки, кад се о |
| роживех мој блудни живот«...{S} Љубомир осети како га опет неко поведе преко хладног, каменом < |
| чије, светлије, радосније...{S} Љубомир осети да се гуши у овој туробној самоћи, нешто га прите |
| светлом и блаженом расположењу, младић осети одједанпут и необичну тугу и слатко задовољство о |
| из степенице.{S} У оном летењу на земљу осети, да је кошуљом нешто лако закачио, и кад паде на |
| !« дође му одједном у главу, и он одмах осети, како је овде све <pb n="192" /> тако страшно, та |
| чило...{S} Кад је прочитао прва житија, осетио је и разумео је шта му је то тако близу срца, шт |
| тина дуката, без облигације и интереса, осетио се тако сигуран, да се већ није бојао никога.{S} |
| на какву гозбу...</p> <p>— Хи-хи...{S} Осетио Швабо да нема више масла у манастирима! узвикну |
| иво, својом меком и врелом руком (то је осетио) прати и трљати између прстију... млади инок, с |
| е.{S} Али после, брате, хм... после сам осетио да сам за нешто друго створен...{S} Сад, или да |
| рже.{S} Обилазио је села и механе, опет осетио и трпио велику глад, бојао се нових познаника, к |
| ђери брзо и вешто раде, али је први пут осетио слабачко и пиктијасто телце у својој руци... и т |
| ију, несрећо!... зинеш као хала, кад је осетиш !... узвикује он и све више гњави песницама свој |
| у прасетину, са неком побожном жудњом и осетљивим дрхтањем руку.</p> <p>— А, ваљано! додаје мех |
| гуман се одједном уозбиљи; лице му дође осетно отвореније, блеђе, а нос модрији.{S} Зна он, одн |
| чине своје.{S} Стомак све више завија, осећа велику необичну глад, и ваљада услед тако јаке ин |
| леђе, а нос модрији.{S} Зна он, однекуд осећа, да ће му се у тој шетњи казати нешто веома важно |
| аш овог тренутка заспао, а у исто време осећа како га неко снажно дрмуса и виче му над главом:< |
| о родбину, село, све... — и гле, сад не осећа ништа, ама баш <pb n="82" /> ништа од свега онога |
| дрхтање целим телом...{S} Али он то не осећа, он се сав предао посматрању чудних прилика, што |
| ницу, је ли све спремно.{S} Леонтије се осећа као на жеравици: продангубиће читав час, а мож'да |
| остаје све гушћа и влажнија, у глави се осећа све јаче стезање, као процепом, снага почиње слаб |
| кт уљудности, умерености...{S} Сваки се осећа испуњен, као електрична батерија, неким веселим о |
| , на груди паде нешто тешко...{S} Он се осећа потпуно као рањена звер, која одједном сазнаје св |
| шће.{S} Сунце већ на заранцима, а он се осећа тако уморан, тако преплашен и несрећан, да и не з |
| дубоку трагу од коњске копите... још се осећа дах земље која се суши.{S} А тамо, изван ограде, |
| му се мисли већ муте, умор се све више осећа, трепавице се лагано склапају, наступа тврд, умор |
| де женске? чуди се он у сну, и све више осећа онај празнични мирис намазане девојачке косе, кој |
| гано увлачи врат у овај »лаки јарам«, и осећа да се враћа све исто, како је и пре било...{S} И |
| Васић, ученик велике гимназије«...{S} И осећа како му се тада груди надимају јаче, како срце за |
| ао сач, небо, па се обрће, игра...{S} И осећа како се његова столица понесе некуд у страну, па |
| дање стидљиво ђаче, одвојио се у крај и осећа се туђином у томе веселом, живахном друштву...</p |
| , али је много мали«... мисли малишан и осећа како га подузима нека сетна туга за оним местима, |
| <p>А Љубомир се смеши, не прима мотку и осећа како нестаје под ногама карниза...{S} Он се грчев |
| агловите, не разуме их баш ни мало, али осећа некакву топлину, некакво задовољство од њихова пр |
| поцрнело камење, узидано у бедему, али осећа да пада у бездан и није га ни мало страх, јер од |
| лаву...{S} Он не зна да ли што чује или осећа, али му се чини да спава и у сну осећа леп мирис |
| ну тела преноси напред...{S} И одједном осећа да под њим нестаје земље... он лети или пада, а о |
| ...</p> <p>Буди га врућина.{S} Кроз сан осећа да га нешто врело, као усијано гвожђе, прљи по об |
| дрхћу усне и купе се на крајевима, и он осећа да му још стоји на срцу сва она тежина, што се на |
| сећају да тако треба да буде...{S} И он осећа да његово срце све више привлаче и ове молитве, и |
| е механџија више ради учтивости, али он осећа исто оно што и побратим, само се уздржава од суви |
| а, но јача туга...{S} Јер ево, сад живо осећа, како му се, под утицајем ових утешних Спаситељев |
| мирис свеже сламе.</p> <p>Леонтије само осећа да се земља под њим једнако љуља и да га овај мир |
| ном из заноса срећни младожења, и јасно осећа да се нешто са њим свршило, да је он прешао <pb n |
| а са свима овим чудима, да он већ јасно осећа, како сад није више онај и онакав, какав је био д |
| тија.</p> <p>Сад је други, то зна... то осећа добро.{S} Али има нешто друго, важније...</p> <p> |
| одре му у сваки живац, у сваки атом што осећа...{S} Ах, ала је све пред њим црно, пусто, страхо |
| вету, све је ’нако«...</p> <p>И Љубомир осећа како се лагано почиње од њега одвајати све оно, ш |
| секунд и Максимов бас...</p> <p>Љубомир осећа како му теку сузе од узбуђења, и у исто време гот |
| инок осети ону обичну пријатност, коју осећа сваки, кад се огрне топлом одећом у хладном прост |
| осећа, али му се чини да спава и у сну осећа леп мирис сламе и чује некакав необичан разговор. |
| много о својим поступцима, јер однекуд осећају да тако треба да буде...{S} И он осећа да његов |
| у бакрачу! узвикују слободни гости, јер осећају да су у пуној кући, у којој нема газде, и сад с |
| чи!«... и он се удубљује даље у читање, осећајући у исто време велику пријатност од прошлог маш |
| вајући још ништа из свега што је видео, осећајући само из погледа свију људи, да се спрема нешт |
| ди се он, прилазећи своме духовном оцу, осећајући овога тренутка према њему необичну нежност.</ |
| е велику пријатност од прошлог маштања; осећајући да га опет нешто вуче да још мало промашта... |
| весно, као пометени ждрал по ливади, не осећајући ни туге, ни бола, ни жалости.{S} Тамо негде, |
| аја унеше у његову чисту душу нека нова осећања, која стадоше долазити у сукоб са његовим досад |
| њихова присуства.{S} Под утицајем тога осећања, он отвара књигу скоро на половини и чита: »Не |
| но навикао на свете службе црквене и на осећања, која му оне изазивају.{S} Свагда је у цркви, к |
| чаног, храма, и осим тога јасног, живог осећања хладноће, не осети ништа друго.{S} Кад се подиж |
| многи целог живота не могу да забораве осећања, која су имали при читању појединих сцена...</p |
| сположење, и он се гуши, грца од навале осећања...</p> <p>Одлучио је да овако проведе целу ноћ; |
| ко је воде протекло; колико ли је нових осећања и нових страсти плануло, горело и утулило се; к |
| се само стреса под навалом неких нових осећања и збуњено гледа у оне јасне плаве очи, које га |
| познао је Љубомир да је на праву путу; осећање му је казало, да је близу њега све оно, што га |
| епао се и наљутио се, па не зна које је осећање веће: да ли се треба више плашити или љутити.{S |
| ница, али се он старао да сакрије своје осећање од свакога, па и од Велимира.</p> <p>Не прође н |
| ао овамо.{S} Одједном га обузе исто оно осећање, кад је на <pb n="101" /> Петковачу посматрао с |
| ца на душу гледаочеву неко тужио, сетно осећање.</p> <p>А у дворишту и по стајама пустош, занем |
| уму.{S} Са новим, зачуђено-преплашеним, осећањем баци се на меку планинску постељу, обрте главу |
| ају.</p> <p>Леонтије пружи ногу с таким осећањем, с каквим је болесник пружа под хирургову тест |
| неким сетним, тужним и уједно блаженим осећањем побожна задовољства, Љубомир лагано увлачи вра |
| чна батерија, неким веселим одушевљеним осећањем, па би хтео тај напор час пре, на свој начин, |
| ва свештена радња!{S} С каквим побожним осећањем, с каквим страхом од важности светога акта при |
| како је и сам располагао нежним благим осећањима, и уз то, у приличној мери, маштао и писао ст |
| ла му целу душу и испунила је најлепшим осећањима...{S} Али су и одласци до Светозара постепено |
| ијатном, раздраганом, бескрајно срећном осећању, које га обузело цела.{S} Каква противност њего |
| се више привикавао манастирском животу, осећао је да се и мисао његова остварује.</p> <p>Кад је |
| која иде упоредо са умором, није никад осећао.{S} Од јуче у подне није ништа окусио, до воде и |
| љаку — богословцу.{S} Поред тога што се осећао као пиле под крилом мајчиним, кад је уз њега, јо |
| моли Богу, само је гледао, гледао... и осећао како се лагано нека нова, сасвим необична жудња |
| то бих баш хтео да ми кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је ли те то мучило?...</p> <p>Љубомир н |
| <pb n="150" /> његовом душом и он стаде осећати некако друкчије... није као до сад.</p> <p>»Шта |
| сме да одрекне ни једну чашу.{S} Почиње осећати неку незгоду у глави и стомаку, али још су му в |
| а.</p> <p>Све је добро; и он таман поче осећати радост од тога што је све добро, па се сети јуч |
| кћер, слушати њена занимљива причања и осећати притом такву <pb n="21" /> насладу, такво задов |
| ести састанци пролажаху, а они све више осећаху, да не могу једно без другог.{S} А ни једно од |
| ну нестрпљиво, не кријући досаду што је осећаше.{S} Игумани се значајно погледаше и, самим крај |
| шке, одоше на пут.</p> <p>Ништа више не осећаше млади испосник, нити му се на лицу могло опазит |
| гледати.{S} Једанаестог дана млади инок осећаше велико задовољство од прања уморних, подбивених |
| т...</p> <p>Од момака и послуге никога, осим Јованке и њена мужа.{S} Нема ни ђака ни калуђера, |
| сну промену у себи, али увиде одмах да, осим новог калуђерског одела, не беше у њему самом ништ |
| њена мужа.{S} Нема ни ђака ни калуђера, осим игумана.{S} Све се, као по маху чаробна штапића, и |
| ије имао обичај да пред њима што прича, осим што неки пут, као мимогред, напомене, како му њего |
| ара, и посла их некуд.{S} Калуђери сви, осим Леонтија, веселим намигивањем и климањем главе, од |
| главу, и, не предвиђајући ништа добро, осим муке, унапред, узвикну сама себи гласно: »Еј,црна |
| ожан.{S} Сам никада не почиње разговор, осим ако има што запитати.{S} Одговара на питања кратко |
| ном <pb n="197" /> поплочаног, храма, и осим тога јасног, живог осећања хладноће, не осети ништ |
| сиђе у подрум, који је давно и печално осиротео, јер скоро свако буре жалосно звони, одајући н |
| е, газећи га ногама и вичући: »Сеј мних оскверни дјевицу нашу!«...{S} Али Бог не допушта сотони |
| разуме и не види ништа више.{S} Подупро ослабелим рукама тешку главу, па послушно испије чашу ш |
| , чини се Љубомиру.{S} Тек је лето било ославило, а ево зиме на измаку.{S} Шта се терета, за то |
| {S} У том се сети смелих Логових кћери, ослободи се и погледа ову језичну цуру право у очи.</p> |
| али кад зађе у чаир, обрастао трњаком, ослободи се.</p> <p>Набацао је клипове суха кукуруза пр |
| и »овога детета«, па му препоручује, да ослободи новог брата од свију послова и да му буде на р |
| , застења мушкарац и мрдну рукама да се ослободи овог терета, који га стегао, па не да дисати.< |
| раме Љубомирово, који се стараше да се ослободи незгодна терета.</p> <p>— Ти си Љубомир, је ли |
| днички, сви калуђери.{S} Млади намесник ослободи братију од тог »бесполезног рада«, пошто, вели |
| блажен осмех, што ће се од те дужности ослободити.{S} Да звониш!{S} Дању већ није ништа, али ј |
| у ствар...{S} Ви сви знате, настави он, ослобођен новом мишљу, како народ вели, да нема куће бе |
| {S} Првим одговором учинио је пробу, па ослобођен игумановим ћутањем, реши се да му тако одгова |
| вде.</p> <p>— А, ти си то! рече Љубомир ослобођен, сетивши се, из Николина причања, која ће то |
| луге потоњих монаха за време робовања и ослобођења српског...</p> <p>Монаси се одобровољили, ра |
| стадоше <pb n="73" /> сви тројица нешто ослушкивати.{S} Кроз ходник залупаше потковане цокуле, |
| г сна — после свега тога, лагано идући, ослушкујући и бришући кецељом уста, уђе у отворену собу |
| страшније од свију земаљских ужаса.{S} Ослушну... нема никога.{S} Пред њим, у слами, ваља се н |
| и се, разгледа пажљиво све око себе.{S} Ослушну како река жубори, стресе се од капљица које му |
| {S} Ето ти!...</p> <p>Игуману се замрзе осмех на уснама, он прошара очима преко свију лица, тра |
| ан онај ширетски, специјално калуђерски осмех кад говоре са женама, које им се допадају.{S} У т |
| це »господиново«, како му игра несташан осмех на уснама, како му очи необично пламте, како му с |
| че Никола, и на уснама му заигра блажен осмех, што ће се од те дужности ослободити.{S} Да звони |
| трпезариски тон, госту одједном нестаје осмеха на лицу, обузима га нека збиља и изгледа као да |
| о пројури поред њих, видећи само веселе осмехе, и приђе архимандриту.</p> <p>»Ала је оседео !.. |
| страну, дајући му отворен пут.{S} Он се осмехну на њих, и као да им говораше лицем и очима: »Ја |
| ло прича и како га Никола и Велимир, са осмехом на устима, слушају.{S} Као да није ништа ни бил |
| рижно отац Арсеније.</p> <p>Леонтије му осмехом одговара да није заборавно, и обрће се да иде а |
| а женама, које им се допадају.{S} У том осмеху исписана је бездна грешне пожуде, ширетлука и не |
| р, прекидајући читање од узбуђења.{S} У осмој години, па у манастир«...</p> <p>После већ чита д |
| ано о овоме преподобном, да се као »<hi>осмољетен</hi>... отверже всјех имјенији, и шед в манас |
| главна сврха, коју им наменише узвишени оснивачи и побожни приложници... <pb n="178" /> кад већ |
| оне олињале, хиљадама пута, без икаква основа, поновљене фразе о значају српских манастира, ко |
| нућем радили у истој сврси с којом су и основани манастири.{S} Помену огромне заслуге потоњих м |
| многа црквена практична питања на новој основи и — одузеше се манастирима парохије...</p> <p>— |
| јер је сасвим уредно свршио три разреда основне школе. — Псикологија, мој брате... то је наука! |
| то је образовање крње, јер му недостаје основно и гимназиско образовање, али то не мари...{S} Г |
| о место од света, али се некако сам, на основу стеченог знања у школи досети, да у Србији нема |
| о, замишљао је дечко да су смештене све особине светитеља, о којима је слушао нешто у школи а н |
| т и поштење у народу, те најдрагоценије особине старе српске куће, убијају побожност у народу, |
| самостана, показа суштину, циљ и битне особине иночког, калуђерског живота.</p> <p>— Ко се обл |
| ни, али је све до сад сачувала оне лепе особине кућевног реда, који је наследила од своје матер |
| ко »полирао«, да је сваку своју урођену особину усавршио и префинио до највеће мере.{S} Зато га |
| /p> <p>— Оче Максиме, поче игуман неким особитим наставничким тоном, из кога јасно провирује ир |
| !...{S} Он је за себе смишљао све нешто особито, неку нарочиту стазу, којом нико није пролазио. |
| шеснаестогодишња девојчица, кћи једног осредњег поштеног домаћина, стајаше уз Велимира, наслоњ |
| као свеци...{S} А, шта велиш?</p> <p>— Остав’ то!... казо сам ти сто пута, викну Велимир, поди |
| дину погодбу: »Твоје месо, моје кости«, остави дете и оде.</p> <p>За шест година игуман је од п |
| мести платно преко њега па, напослетку, остави све и оде у потес, носећи на рамену велику буџу, |
| , али доста озбиљно:</p> <p>— Јоковићу, остави то дете.{S} Гледај ти твоје травуљине... тамо у |
| .. мора да је светац.{S} Него кажем ти: остави ти ово, не разумеш ти ове ствари...{S} А ја ћу т |
| ко собе.</p> <p>— Оче Саво!...</p> <p>— Остави, човече!</p> <p>— Господин-игумане!</p> <p>— Пог |
| ом, јер тетка озбиљно настави:</p> <p>— Остави то сад...{S} Него, кажи ти мене: је ли ово велик |
| Добро, узми, одобри му овај, само да га остави на миру.</p> <p>Љубомир брзо устаде и оде, бојећ |
| иде за мном, нека узме крст мој... нека остави кућу, и браћу, и сестре, и оца, и матер, и жену, |
| на почетак животописа, затвори књигу и остави је под главу.{S} Сад се није могла почињати овак |
| упак, — твоје домаће расправе.{S} То ти остави за после, кад ми одемо...</p> <p>— У <hi>мој</hi |
| на ждрепца у мало не однесе бедро, и он остави коње, па се стаде занимати бушењем ципунова.{S} |
| а туга за оним местима, која тако нагло остави.</p> <p>Најпре је чувао стоку у ливади, која је |
| S} А шумадиски манастирски ктитори нису оставили својим задужбинама онаква средства, каква имај |
| је мило...{S} Али ће ме бити страх, кад оставим наш потес.</p> <p>— Како ли је тамо, Боже? рече |
| оже живети као ’но што вели Христос: да оставимо и оца и мајку и све, па да идемо за њим...{S} |
| вој први младачки идеал, лепо ђаковање, оставио родбину, село, све... — и гле, сад не осећа ниш |
| тајанствени глас у њему самом шапутао: оставио свој први младачки идеал, лепо ђаковање, остави |
| га, па врти, врти...</p> <p>Кад је себе оставио Београд!{S} Већ се посељачио сасвим, нестало је |
| вља Љубомир, мислећи непрестано како би оставио друштво и дошао до постеље...{S} Те-сто!... узв |
| е својих најмилијих, које је тако грубо оставио и који су га тако много волели.{S} Али дечја ту |
| тока не опусти стричеву њиву, ја не бих оставио Маљена.{S} А сад је друго... друкчије је ово... |
| дном насмејала, није га тако лако хтела оставити.</p> <p>Нашло се сведочанство за час, и са сви |
| ће сирити оно из карлица?{S} Где ће се оставити донесено брашно?{S} Шта ће са неопраним трпеза |
| »братству«, да ће их архимандрит скоро оставити.</p> <p>До овог часа браћа се нису ни интересо |
| и оца и мајке, родбине, имања... све то оставити, па се удаљити од света...</p> <p>— А живе ли |
| д.{S} Он опази чак да му је мило што их оставише саме, и никако не може сад да му дође у главу: |
| из дуга времена, па налази начин те га оставља сама.{S} На другом крају наиђе на Арсенија, вид |
| корачао је мали бегунац, не знајући шта оставља ни куда иде.{S} До сад се ређаху све једни исти |
| му другови, нарочито Никола, који га не оставља са својим причама.{S} Нарочита згода беше у веч |
| вора, призивајући га да се врати, да не оставља своју колевку, која га је лепо одњихала... да н |
| ти, прилике... све је тако јасно, да не оставља места размишљању.{S} Него: или — или !</p> <p>— |
| евку, која га је лепо одњихала... да не оставља овај прости мирни живот, у коме је за сад само |
| мали бегунац, као што одрасло полетарче оставља старо гнездо и вије се невештим и слабим крилим |
| ти пљусак из црна облака...{S} И све то оставља мали бегунац, као што одрасло полетарче оставља |
| е добио за продато имање...{S} Сестрицу оставља код обречених Христу девојака, а он се удаљује |
| ије, па се расплинули, ужагрили очима и остављају овај сувопарни разговор.{S} Вуку их мисли, ов |
| ије затвара очи, шапуће молитву и бега, остављајући често недовршен посао.</p> <p>А код Радојев |
| е још кад видети? узвикује сетни монах, остављајући најмилији кутић на свету...</p> <p>— Збогом |
| сушене траве, коју је до сад пребирао и остављао сваку засебно у велике дуванске или бакалске к |
| неке старе црквене књиге, што их монаси остављаху за целивање посетиоцима, осветљен слабачким п |
| S} Леонтије горко уздахну и очајно, као остављени у пустињи путник, погледа у плаво небо.{S} За |
| е прошлости, од свега досадањег живота, остаде само магловито сећање...</p> <p>Леонтије загледа |
| му брат на границу и за њим и отац.{S} Остаде сва кућа на леђима невешта момчета.{S} Радио је |
| <p>Ах, од свију његових идеала и снова остаде му само то једно, та последња утеха, помисао на |
| и задовољство...</p> <p>Још једна жеља остаде на срцу Леонтијеву.{S} Толике године прођоше, а |
| раниченог права над селима, манастирима остаде само парохиско право.{S} Сад нестаде и тога; ост |
| и чарапе, па оде задовољна.</p> <p>Кућа остаде без женске руке... жива мука!{S} Пуно живих људи |
| иђоше по дворишту...</p> <p>У вече, кад остаде сам у својој ћелији, Леонтије се стаде прибирати |
| а на тако теже радове, те он све до сад остаде побркан у својим симпатијама, не рачунајући ту о |
| /p> <p>После неколико тренутака, кад не остаде живе душе у дворишту манастирском, кад се сви го |
| био грешан, сваки побего напоље, док не остаде сам Христос и пред њим жена.{S} А кад то виде Хр |
| ких воденица, и сад се љуто каје што не остаде у којој да ноћи.{S} Дође му много тешко, хтеде к |
| .{S} Сутра ћу ти јавити.</p> <p>Девојче остаде наслоњено на чатал, гледајући за младићем, који |
| ане ђачке хаљинице, отпаса се, изу се и остаде бос, гологлав, у дугој сеоској распојасаној кошу |
| 242" /> али све добро разгледа, утуви и остаде пренеражен од чуда...</p> <p>Опеваше мртва калуђ |
| чак код вратница сачека Велимира, који остаде да узме чарапе, махрамицу, грош у новцу и други |
| штено лице.{S} Само са црквеним певањем остаде назадан: још није знао окренути први глас...</p> |
| ји и нестаде их у шуми...</p> <p>Игуман остаде сам.</p> <p>После неколико тренутака, кад не ост |
| о, збуњено и побеже у собу.</p> <p>Тако остаде недирнут цео затечени ред после тетке.</p> </div |
| одједаред, као што и пониче...{S} Само остаде једна жудња у њему, која сад беше јача од свију: |
| . рекло се у повељи, и мислило се да то остаде вековима, док сунце сија...{S} После које стотин |
| ш горе гладни.{S} Сети се оне проје што остаде код студенца, па помисли: да му је сад!...</p> < |
| вор готово од речи до речи.{S} Газда му остаде задовољан, <pb n="32" /> па га посла да спреми с |
| нута, он и заборави на њу...{S} Него му остаде приковано око, с немим зачуђеним изразом, на оно |
| е отпуштени, и сад, од онолике задруге, остадоше сами Леонтије и Василијан.{S} Али... беше и но |
| парохиско право.{S} Сад нестаде и тога; остадоше непрегледне, добро очуване, драгоцене шуме и п |
| г читања и молитвања у цркви!{S} Бар да остадоше парохије, па би се човек опет имао чим занети. |
| после пролећне кише...</p> <p>Само поља остадоше по старом.{S} А и шта ћеш им?{S} Шта можеш уне |
| е људи...</p> <p>После једног часа, кад остадоше сасвим сами, калуђери се расплинуше, као восак |
| тозара постепено чинили своје: и они не остадоше без утицаја па ову меку, нежну и наивну душу.{ |
| ло до Видина села.{S} Љубомир је обично остајао под једном угнутом стеном, на крају шуме, ту с |
| како ће му бар свако друго, треће вече остајати времена за читање ове занимљиве књиге.{S} То ј |
| е!« и већ мераше оком, колико му корака остаје до оног мрачног угла, из кога бије јака светлост |
| јући се да га не опазе, саопшти да Ђока остаје овде.{S} Старац се уплаши: како ће сам одвући ко |
| идбом и још многим саблазнима, али дете остаје стално »трудами и воздержанијем умершчвљаја тјел |
| <p>— Добро, насмеја се Веља; онда мени остаје онај наш вилењак.</p> <p>— Е, лако је слушати оц |
| забораве и Бога и све, али смерни инок остаје сталан, као и праведни Јов.</p> <p>А оне поуке у |
| ћу; тетка се само полуобрнула к њему, а остала онако наслоњена на доксат, раширила очи па гледа |
| рополит служити тога дана.{S} Још му је остала та жеља: да види митрополита, и то баш кад служи |
| е радио под кулук, за туђе куће, где су остала сама деца и по једна жена, и то му беше веома те |
| нком оштрином, која се јасно издваја из остале грмљаве.{S} Оне мале буљаве зеленкасте очи, обра |
| зговору са Велимиром.{S} Њих двојица су остали непрекидно у искреним другарским односима, па су |
| на чему окадити пећину, и ако је, међу осталим његовим заветима, кад се одлучивао да побегне у |
| а како је мислио.{S} Велимир то исприча осталима.{S} Настаде грохотан смех...</p> <p>— Е, роде, |
| ео је два пут дневно хлеба са водом.{S} Остало време проводио је на молитви, или у побожном раз |
| воденицу на своме воденичишту, и ако је остало земљиште било туђе.{S} Отац Сава потражио је и д |
| ако у својој главици помирио, и опет је остало: да и он и онај чича буду у тим одеждама... и он |
| а обична људска радозналост задржава да остане још у свом заклону, да чује још што, кад и ’нако |
| нахрањен и одморен, Љубомир пристаде да остане код механџије за одређен месечни ајлук.{S} После |
| желети себи веће славе и радости, до да остане све овако како је, док год он не изучи све школе |
| > селу лако је било) јер га је страх да остане <pb n="16" /> сам у овом пустом, равном и непозн |
| навикао.{S} И да ми је некако да овако остане једнако...</p> <p>— Па како... причај ми!{S} Је |
| чекам да изиђем.</p> <p>— Мене јок.{S} Остао бих, вала, цео дан.</p> <p>Механџика викну, а Љуб |
| своје велико запрепашћење опази, да је остао онај и онакав исти, какав је био и до сад.{S} Нег |
| ећу...{S} Пред таком појавом Љубомир је остао скрушен, збуњен и занесен.{S} Заборавио је да се |
| , разјурио из манастира стару братију и остао са својом духовном децом, новим монасима.{S} Од т |
| разговори са Маром, и сутрадан, кад се остарели игуман, дочекан потпуно калуђерски, како се ве |
| е.</p> <p>— Добро те само ви, калуђери, остасте живи!{S} Грдна ли зора потегосте! узвикује игум |
| {S} Обуче свој стари жути капут, једини остатак <pb n="56" /> прошлих срећних дана, који га одм |
| р?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Нећеш, ваљад’, остати тамо?</p> <p>— Јок.</p> <p>— Баш се ти наиде по |
| очно довршити намеру монашког образа... остати у побожности и чистоти... одбацити старог и обућ |
| ла га је тетка, хоће ли <hi>сасвим</hi> остати код њих, и онако по издаље напомињала калуђерств |
| ањари.</p> <p>— Е, белаја!...{S} Шта ће остати мене, оногај...{S} Тако ви свакад.{S} Навали, а |
| удно, што га игуман не запита: докле ће остати у манастиру, што је дошао, ради чега...{S} Истин |
| и у себи Максим, одљутиће се, а мени ће остати доста цигара, што би их он попушио.</p> <p>За то |
| то ће тако бити...{S} Зна још, да неће остати ни код куће — ту нема никаква посла, тако је још |
| одговорио, кад би га, запитали: хоће ли остати у манастиру, јер му се одмах учинило, да ван ово |
| лео.{S} Ако не могу бити Антоније, могу остати поштен и побожан калуђер!«</p> </div> <div type= |
| hi>тамо</hi> кад год хоће, и опет ће му остати доста времена, да се нађе око тетке.{S} Сад је с |
| само...{S} Није због чега... нећу ја ту остати.{S} Него тек, да видим и то«...</p> <p>И од кад |
| ћемо?{S} Ако се саставимо, ти не можеш остати у манастиру.{S} Опет морамо твојој кући, па... п |
| ?...{S} Зар ти мислиш, среће ти, да ћеш остати до краја као Антоније и Макарије?</p> <p>— Бог с |
| а суседа, он је чуо речи, али му оне не осташе у памети.</p> <p>«Дознали!...{S} Да се бега!...{ |
| ико!...</p> <p>Архимандритово прорицање оствари се дословце.{S} Љубомир је добро научио, а и др |
| видим како је мене!...</p> <p>Светозар оствари свој план, и после недељу дана Љубомир се наслу |
| животу, осећао је да се и мисао његова остварује.</p> <p>Кад је присуствовао првом јутрењу, по |
| гу, какве никад у животу није видео.{S} Остраг на корицама беше руком исписано : „Житија свјати |
| полутрулих врљика.{S} А тамо опет иђаше оструга, који трн, павитина и опет врљике, или јендеци |
| ста, зелена, китњаста павитина од лозе, оструге и трња, пружаше се крај пута, прекидајући се по |
| тресе, сав се омлитавио, начинио се као осуђеник, кога ће сад стрељати.</p> <p>— Опростите... в |
| ака свију калуђера.{S} Али Љубомир ипак осуђиваше тај поступак, тврдећи да би Велимир могао бит |
| ти мораш грешити.{S} А ја те, каже, не осуђујем за то; него иди кући, па гледај своја посла« к |
| ен на њу« и оним завршним: »ни ја те не осуђујем«.{S} Само досетљиви калуђер не прочита последњ |
| на нишан од платна, у који је цела чета осула неколико плотуна.{S} Жуње и детлићи, на јакој сту |
| темељци поизвиривали и почели трулити, осуо се зид испод темеља, па се то све шарени, суморно |
| са оградом од трња.{S} Сокаком се жути осушена, чагљевита смоница, са понеком заосталом барицо |
| нских кеса литрењача, у којима су разне осушене лековите траве.</p> <p>— Васо, ено ти ђезве па |
| крилима му читава пласка разне зелене и осушене траве, коју је до сад пребирао и остављао сваку |
| т »и не коснувсја невјестје, чист изиде от ложа«...</p> <pb n="145" /> <p>»То је јунак ! мисли |
| S} За св. Спиридона Тримитинског пише: „От дјетства своего пастух бје овчиј«...</p> <p>»Ето, уз |
| и, кад ме притиснеш, вели он, лежећи на отави и гледајући је блажено.</p> <p>— Нека... повлачи |
| ... <pb n="178" /> кад већ нема кога да отаљава ону најглавнију вероисповедну сврху... </p> <p> |
| е било много пречих послова.{S} Чредни, отац Максим, пожури се са литургијом, али народ навали |
| дати.{S} Сестре одоше за послом, а они, отац и синови, сеђаху гледајући у пламен, премишљајући |
| p> <p>Чим наступи дубока мочарна јесен, отац Сава занеможе.{S} Првог дана обузе га ломљава, јез |
| у: да га његово најмилије духовно чедо, отац Сава, у старешинству наследи.</p> <p>Обишавши неко |
| ља, на своју велику и неописану радост, отац Сава опази, да не <pb n="190" /> само Љубомир, но |
| часа, кад се престављао целом браству, отац Сава поведе разговор о старом, традиционалном, ну |
| ек’ се не калуђери...{S} И, напослетку, отац му опширно описује своје жалосно стање и наређује |
| а ова паде у манастир као бомба.{S} Ну, отац Сава не даде бомби распрснути се.</p> <p>Истог час |
| гу твојега, <pb n="198" /> Леонтија«... отац Сава малко застаде; монаси се насмешише задовољно, |
| га ће питати зацело...{S} О-о-ох!...{S} Отац Сава с таквом насладом предахну, као да одједном с |
| <hi>то</hi>, него има нешто друго...{S} Отац... како ’но рече кад пођох... ех!...{S} А игуман у |
| етнути у кадионицу.{S} Дође братија.{S} Отац Арсеније, као редни ове недеље, започе јутрење...{ |
| и ако је остало земљиште било туђе.{S} Отац Сава потражио је и добио дозволу да изузме из Упра |
| система, оптеретио огромном порезом.{S} Отац Сава, као и све ондашње манастирске старешине, држ |
| одмах причао свима шта је прочитао.{S} Отац Сава, стаде, наравно кришом, лебдети над својим др |
| манастирски, <pb n="226" /> начинио.{S} Отац Сава одобри тај издатак.{S} Све је око млада госта |
| една кућа опет поведе парбу на суду.{S} Отац Сава је свагда удешавао, те манастир једне године |
| квим околностима почео се »подвизавати« отац Сава, пазећи највише на две монашке обавезе: »молч |
| коро добити права, необична калуђера, а отац Сава је причао о томе из себичних разлога: нек’ се |
| носе на рукама, Василијан и Нићифор, а отац Арсеније пред њима, са накривљеном шубаром на глав |
| ек тако само да се протерају године, ка отац Сава...</p> <p>— А ти... зашто ти живиш? узвикну к |
| лижњима...{S} Но и у таким се приликама отац Сава умео вазда одржати на висини: никоме није мог |
| ле свети оци?...</p> <p>Овога се питања отац Сава најжешће бојао на испиту у Богословији, па је |
| , поздрави се и са друговима, прокрешта отац Сава слабим гласом.</p> <pb n="224" /> <p>Леонтије |
| еном, а све пука сиротиња.</p> <p>Његов отац има њих три сина и четири кћери, а од имањца само |
| она тежина, што се навали на њега, кад отац помену калуђерство.</p> <pb n="60" /> <p>Да ли му |
| Одмор после прве школске године проведе отац Леонтије на путу, пратећи свога владику по епархиј |
| искрено исприча, рекавши само да га је отац послао у службу, као што је и другима говорио.</p> |
| замуца Љубомир, не смејући казати да је отац Сава још јутрос, после издатих наредаба, по учеста |
| тир В. без старешине...{S} Штета што је отац Арсеније тако слаб, а Господин баш помену њега пре |
| се трећег правила (погодбе), које му је отац Сава прочитао при калуђерењу — безусловна послушно |
| д му је она пред очима...</p> <p>Сад се отац Василијан сав предао вештини правити камилавке.{S} |
| ћемо на јесен у школу«...{S} Досетио се отац Сава, да ће и то школовање коштати доста...</p> <p |
| .{S} Четрдесет је скоро година, како се отац Сава огрнуо монашком расом, а двадесет и шест како |
| о... у дворишту сви калуђери?{S} Гле, и отац Сава стоји на доксату, гледа, радознало и реко бих |
| но, што му је до сад тако близу било: и отац, и браћа, и сестре, и Маљен са Миром, и школа, и с |
| </hi>, кога се сам инок одрекао...{S} И отац Сава, оно лани у подруму, са протом, што изговори |
| ађај у испосници, јер су то и владика и отац Сава ревносно раструбили.{S} Владика — из истините |
| p> <p>— То би било да сте се срели ти и отац Максим, одговара му Велимир.</p> <p>— Уједај, дете |
| , пијани и весели, отпутоваше и гости и отац Сава у суседни манастир, где ће преноћити, па сутр |
| о.{S} Оде му брат на границу и за њим и отац.{S} Остаде сва кућа на леђима невешта момчета.{S} |
| н држи да имају право и онај господин и отац Сава, само говор првога односи на себе, а одговор |
| ку... у друштву се и калуђер жени, вели отац Спира, смешећи се на два млађа игумана, који одјед |
| старински.</p> <p>— И... тамо сам, вели отац Сава даље, опазио једну паметну ствар... код тих м |
| е владика, а <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да га љубим у руку!...{S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу |
| иком ни на ум не паде, тога часа, јадни отац Сава; Нико и не помисли о његовим мукама и скором |
| е, с места изјурити...{S} Зато се јадни отац Сава, свако друго вече, ненавикнут на умни рад, зн |
| и, као што учини и зачуђени, изненађени отац Леонтије.</p> <p>Дани пролазе...{S} И све што беше |
| сиромашне породице.{S} У десетој години отац га доведе у овај манастир, чувеном старцу, игуману |
| е сита одмори.{S} На њено место намести отац Сава другу, неку Пречанку из Руме, ну ова беше још |
| што год хоћеш...</p> <p>По свој прилици отац Сава учини некакав покушај руком, јер тетка озбиљн |
| луђерска посла!...{S} Завист!... заврши отац Сава, плаховито шмркнувши ноздрвама.</p> <p>Отац С |
| во га опет у својој кући.{S} Сад је тек отац Леонтије разумео шта је њему овај манастир, сад је |
| столова, згледају се и смешкају... док отац Арсеније не ускочи у зачеље и брижно-слатким погле |
| А ово сад све беше друкчије...{S} И сам отац Сава искрено га дочека.{S} Омекшао старац, постао |
| мирно доврши своје школовање.{S} Са њим отац Сава, треће године, посла и Нићифора да учи школу. |
| ’нако... све без реда...</p> <p>И потом отац намесник, мало стидљиво, оборена носа, објављује д |
| Бог зна шта је радио и како је управљао отац Максим толиким приходом, тек у годишњим рачунима о |
| заборавио купити, а?... пита га брижно отац Арсеније.</p> <p>Леонтије му осмехом одговара да н |
| празнични дан проћи досадно, тешко, јер отац Сава не показиваше од јутрос воље да се куд креће. |
| ево стиже и старост, а у том дугом низу отац Сава не види ништа, до таму и густи мрак, кроз кој |
| оји их је отурао од себе.{S} Напослетку отац Сава прими ножнице и, после кратке молитве, режући |
| а своју намеру.</p> <p>— Синко, рече му отац, ти одавно радиш на своју руку.{S} Шта ћу... ми см |
| , кваси и суши...</p> <pb n="181" /> <p>Отац Василијан имао је обичај, као и многи људи, заволе |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Отац Леонтије се најодушевљеније, као ’но први пионири |
| :id="SRP19000_C25"> <head>XXV</head> <p>Отац Сава приређује изненадно велику гозбу.{S} Један ар |
| ажем... тако наређују старешине!</p> <p>Отац Сава залупи врата, и опет, онако исто одмерено и л |
| њем убијамо; а ти шта велиш?«...</p> <p>Отац Сава прочита врло јасно целу причу јеванђелску о г |
| о тумарати по пољу без оружја...</p> <p>Отац Нићифор узе своју омиљену праћку и оде уз поток, к |
| нечувене, огромне злоупотребе...</p> <p>Отац Максим најпре опроба обична средства: понуди свако |
| , плаховито шмркнувши ноздрвама.</p> <p>Отац Спира, брзо и вешто, са оним великоварошким и, ако |
| том упути к њему ради посвећења.</p> <p>Отац Сава се почеша иза уха и у себи промрмља: »Није ва |
| прекиде га професор полушапатом.</p> <p>Отац Сава опази да је Љубомир пао у некакву незгоду, па |
| е нешто некуд... мами ме нека лепота... отвара се полако неки <pb n="135" /> лепши живот, шта л |
| носни догађаји, његова душа се све више отвара и тако се саживљује и нераздвојно спаја са свима |
| уства.{S} Под утицајем тога осећања, он отвара књигу скоро на половини и чита: »Не било дана у |
| куле настављају посао.</p> <p>Ћелије се отварају једна за другом, кухињска врата шкрипе сваки ч |
| у књизи, па и не сврну пажњу на обично отварање собних врата.{S} Дуго потраја <pb n="216" /> т |
| обном, да се као »<hi>осмољетен</hi>... отверже всјех имјенији, и шед в манастир, пријат на сја |
| пуцкара ватра и севне пламен кроз мали отвор на великим бронзаним затварачима и из собе игуман |
| ите кршеве... ено их — тамне се, а црпи отвор пећински зјапи и тајанствено брује врхови бучја о |
| које му падају за врат и погледа мрачан отвор на пећини.{S} Махну руком преко влажна чела и опе |
| и стаде.{S} Поглед му је сасвим јасан, отворен и присебан.{S} Он разгледа, и, види се, разглед |
| и гледају лукаво услужно; сад је сасвим отворен, прост, весео момак.</p> <p>— А наше, наше... о |
| ови се сви склонише у страну, дајући му отворен пут.{S} Он се осмехну на њих, и као да им говор |
| ега.{S} Обучена у нову цицану хаљиницу, отворене боје, хтела је, као и свака женска, да се похв |
| чистим, поцепаним и новим, затворене и отворене боје капутима; било их је у таким истим и још |
| е одједном уозбиљи; лице му дође осетно отвореније, блеђе, а нос модрији.{S} Зна он, однекуд ос |
| у свечаном оделу, стоји у олтару, пред отвореним царским дверима, окренут храму, претурајући т |
| у гломазним великим прстима, принесе је отвореним устима и некако одједанпут, не наслањајући ча |
| елимир.{S} Љубомир се само приближаваше отвореним вратима, не разумевајући још ништа из свега ш |
| евојче тако лепо гледа, чисто га храбри отвореним и, како му се чини, пријатељским погледом.</p |
| тако волео да је гледа и да слуша њено отворено детиње ћеретање...{S} И за чудо му: он се са М |
| p>А тетка већ јасно види, да је Љубомир отворено избегава.{S} Чим се она где појави, он се одма |
| паде му поглед на крупне црне редове у отвореној књизи, коју је још јутрос читао: »Узмите јара |
| лушкујући и бришући кецељом уста, уђе у отворену собу тетка, и мало затим поврати се, водећи иг |
| са.{S} Најзад се отрже од овог дремања, отвори књигу, стаде најпре разгледати редове и речи как |
| .{S} Она га беседа о калуђерима занесе, отвори му очи и он стаде гледати на своју одлуку о живо |
| ом по бледу лицу.{S} Љубомир се стресе, отвори очи, погледа жену пажљиво, па прошапта неким умо |
| онимо Арсенија«...{S} Па, онако у ходу, отвори врата од Љубомирове ћелије, коју му је зимус уст |
| <p>— Лаку ноћ, Леко!...</p> <p>Леонтије отвори врата и стаде пред другом.</p> <p>— Куд ћеш? зап |
| ле дуга премишљања, одлучио да извади и отвори дувањару.</p> <p>— Гле, набавио тазе, па и не ну |
| ипнуше врата од трпезарије и мало затим отвори се прозорче између кухиње и трпезарије и на њему |
| на...{S} Он обрте кључ у брави, и таман отвори врата и стаде на хладне цигле, од којих му <pb n |
| нема шале!...{S} Куд ћу сад?«...{S} Он отвори уста и доста одлучним гласом, који чак и њега са |
| кад ће га ударити подигнути маљ... само отвори уста, рашири очи и гледа...</p> <p>— Манастири, |
| та му прсну ракија и он немоћно, лагано отвори очи и болно погледа око себе.{S} Најпре му погле |
| ан поглед поврати му снагу, те слободно отвори очи и покуша да подигне главу и да је подупре ру |
| очи песницом, и наједаред запрепашћено отвори очи. »Шта је ово?...{S} Где сам ја?!«... запита |
| није никад чуло за такву књигу.</p> <p>Отвори неколико првих листова и прочита један стих, кој |
| м загрме Савин глас, читајући молитву: »Отвори срце твоје... и чуј глас господњи: ходите к мени |
| таман поумио да изиђе и <pb n="148" /> отворио врата, кад се разлеже Љубомиров глас...{S} Игум |
| ињска врата шкрипе сваки час.{S} Никола отворио цркву, упалио свеће са другом, на иде у кухињу |
| препун Београд у оно време.{S} Али чим отворите врата, одмах вас изненади све што видите унутр |
| мед тече из уста.</p> <p>— Данас треба отворити очи! наставља Велимир.{S} Знаш какав је у друш |
| е се смрзо, окаменио, па нити може уста отворити ни помаћи се с места.{S} Ове изненадне речи та |
| се и сам и увиде да сад не сме ни уста отворити...{S} Побеже <pb n="209" /> из куће и чак код |
| тужну песму: »Загрљај Очев потрудих се отворити, проживех мој блудни живот«...{S} Љубомир осет |
| и поред игумана...{S} Кад се утиша све, отворише се лагано кухињска врата и кроз њих прође омла |
| ње.{S} Чује дечко како се <pb n="29" /> отворише шталска врата, како вичан пандур уведе коње, г |
| олако удубе у читање...{S} Над њим горе отворише се неколико пута врата, неко прође ходником, а |
| ако изиђе Максим од »комисије«, опет се отворише она иста врата, и на њима стаде блед, забезекн |
| им тежњама.</p> <p>Љубомиру се одједном отворише очи: он стаде разумевати да се у њему јавља не |
| другог стаклета.</p> <p>Врата се лагано отворише и кроз њих се, блед и погурен, потуљен на свој |
| спод крајњих рудничких огранака.</p> <p>Отворише се врата, и у трпезарију стадоше улазити, смер |
| римицаше.</p> <p>— Умро !... несрећник! оте му се плашљив и сумњив узвик.</p> <p>Никифор претрч |
| пукла пред очима му бескрајна раван, и отегла се у недоглед...{S} И тамо далеко хеј, вије се и |
| и беласа нешто, као кад жене на перилу отегну дугачке комаде платна.{S} Само је ово много шире |
| p> <p>— О Љубо, чу се одозго са планине отегнут јасан женски глас.</p> <p>Чобанче се одазва оби |
| устима и пуштајући затим из грла дубок отегнут глас, који личи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја |
| журбе, заустави троми Максим промуклим отегнутим узвиком: ‘</p> <p>— Ехе-еј... момче!</p> <p>Љ |
| да могу утувити!</p> <p>Љубомир понови отегнуто, на слогове:</p> <p>— Ми-не-ра-ло-ги-ја.</p> < |
| — Тето-о-о...{S} Дедер нашу кајмаклију, отеже трећи, средовечан калуђер, смеђе, чупаве, гргуљав |
| скочи и зађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже он радосним гласом, као да је нашао све што је тр |
| «...</p> <p>— Е-е-еј...{S} Љубомире!... отеже одоздо, са дна Маљена, далек, нејасан, као са дру |
| , да се калуђер прену.</p> <p>— Па-а... отеже и он, али меко, попустљиво, збуњено и побеже у со |
| је Бог!</p> <pb n="212" /> <p>— Та-а... отеже Арсеније, севајући очима задовољно; прихватисмо с |
| јих сотонских кушања...</p> <p>— Е-е... отеже окружни прото.{S} Види се што је рођено за други |
| ив и зачуђен смех.</p> <p>— Море-е-е... отеже приповедач: каки ја !...{S} Не умем ја ни макнути |
| у Велимир.</p> <p>— Уједај, дете-е-е... отеже Максим, мљацкајући великим незграпним устима и пу |
| под моју власт.{S} Хап!{S} Ђаволе-е... отеже Максим тромо, а на лицу му јасно извајан онај шир |
| и се под њеном руком.</p> <p>— Морее... отеже она у смеху, ти се канда бојиш мене?</p> <p>— Јок |
| адило у стара времена.</p> <p>— Море... отеже девојка ђаволасто: лепше је нама ’вако стајати и. |
| <p>— Или си ти то онако само удесио... отеже он, нарочито не изговарајући целу реченицу.</p> < |
| на трлу...</p> <p>— Е-е!... па да идем? отеже она и узвикну тако значајно и смело, да се калуђе |
| и кусај! одговарају му.</p> <p>— А-а-а отеже Максим тупо и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада кувало |
| аљући одјек речној долини, кроз коју се отеже и замире његов последњи звук...{S} Да ли то беше |
| ="217" /> <p>— Видиш... искашља се он и отеже последњи глас.{S} Ово је Свето Писмо... ту ти је |
| лу литургију.{S} Кажи ти мени... игуман отеже, састављајући у памети питање.</p> <p>Калуђери се |
| брајко!... поче га прота корити, али он отеже промуклим крупним гласом, за који се обично каже |
| ије у својој соби, кад мора пити, па му отеже дугачку другарску поуку.</p> <p>Љубомир већ види |
| и се.</p> <p>— Кући... одговори Велимир отежући, а Леонтије га тек сад погледа с чуђењем и неми |
| дном избаци нешто ново.{S} До сад је он отезао, гњавио, мрмљао и није знао дати никаква одговор |
| ш... као да сте ми и ти и Нићифор нешто отели, криво ми...{S} А већ сам знаш да ми није до калу |
| ом Рудишту, једном премагревку, који се отео густој боровој шуми, па се утркује с њоме меким зе |
| нском пише: »Сочетасја законому браку и отец дјетем бист«, па се опет посветио!...{S} А Макариј |
| га рукоположимо.{S} На Љубомира пазите отечески«, стајало је лаконски у томе неочекиваном писм |
| ве бешња... све помамнија!...{S} Већ се отимају око места до тетке, пребаце јој по двојица руку |
| какав хоћеш посао: зар не чисти штале, отимари коње, храни свиње, вуче ђубре на њиве... и то о |
| .{S} Она често подизаше рукав очима, те отираше сузе, које јој једнако капаху.{S} Велимир стоји |
| енесе очи у други крај — тамо брат Вујо отире очи песницама, а две сестре, уз њега, покриле лиц |
| казати... чича-Живојину?</p> <p>— Кажи: отишо̑ у свет, рече он и за мало га нестаде у густом ши |
| ила, да је жива.{S} Чули су да си овамо отишо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако га видиш, не |
| сић, ученик велике гимназије«...</p> <p>Отишо је затим на Калимегдан, завуко се међу зидине гра |
| Архимандрит беше као рис.{S} Наљутио га отказ владичин да премести Арсенија.{S} Исписао му прот |
| ђашњих монаха, са уставом манастирским, откривајући сав ужас пропасти морала, вере, побожности. |
| је.{S} Сад му се оно показало као неко откривење, као давно очекивано чудо.{S} Сад би мож’да д |
| } Игуман махну руком преко лица и чела, откуд падаху неке капљице.{S} Да л’ то беху грашке зној |
| ко зло...</p> <p>»Али шта је ово?...{S} Откуд!«... и он напреже памћење...{S} Некакве нејасне, |
| неће више сести за трпезу, не!</p> <p>— Откуд они то дознају?{S} То треба знати.</p> <p>— Знам, |
| е какав дрски прождрљиви нераст хоће да отме најслађи залогај, па је претходно пирне њушком у с |
| аклета.{S} И само по неки уздах, што се отме из саломљене душе, показује да ту има још живота.< |
| га страшнога, и опет се из младих груди отме и разлегне зверски крик...</p> <p>А ноге носе, лет |
| готово и не смем тако ићи«...{S} И сад отпада из даље радње царица, него сам он усео у хинтов, |
| ка се труди на сваком послу.{S} Није он отпао од мене, као ивер од кладе.{S} Боли, каже, мене с |
| е своје масне, поцепане ђачке хаљинице, отпаса се, изу се и остаде бос, гологлав, у дугој сеоск |
| се само пије.</p> <p>Опет куцнуше чаше, отпева се једна црквена песма и сви гости одједном, као |
| п глас Ђокин, који на опште задовољство отпева вечерње са Нићифором.{S} Архимандрит се нешто ра |
| меса!...</p> <p>— Чучни у вир!</p> <p>— Отперја до врх Штурца!</p> <p>— Ала везе, сињу ли му!.. |
| ао паметно газдовати.{S} Требало је сад отплаћивати тај дуг, одуживати порезу и сносити веће из |
| о добише за јело, и пуну канту вина.{S} Отпоче прави, поверљиви, слободни пир, где се нико не у |
| таком времену оцу Леонтију би суђено да отпочне озбиљно, зрело живети, да за своју покретљиву д |
| монаси, сматрајући последњи узвик као »отпуст«, нагоше један за другим, погнутих леђа, убрзани |
| p> <p>Кад преради све послове, Леонтије отпутова своме крају...</p> <p>Како се изненадио, улазе |
| наодмах по одласку Нићифорову, Леонтије отпутова у окружни град.{S} Чим одседе у механи, саопшт |
| ђа само у августу.{S} Архимандрит зором отпутова у град, што је значило <pb n="180" /> да ће се |
| е беше много стало до свега тога.{S} Он отпутова весело, као на какву гозбу...</p> <p>— Хи-хи.. |
| p>У четири часа, сити, пијани и весели, отпутоваше и гости и отац Сава у суседни манастир, где |
| Кад саслуша последњу наредбу игуманову, отпучи се од прозора и стаде скакати по кухињи, смејући |
| p> <p>Ђаци и неки момци беху још раније отпуштени, и сад, од онолике задруге, остадоше сами Лео |
| ра исправише, стадоше гледати низа се и отресати руком ситне прашке дуванске, истресоше опет бр |
| } Сад ће... сад ће!...</p> <p>У трећој, отреситијој кући, одмах после поздрава, наместе и калуђ |
| лавнији пољски посао.{S} Покосе ливаде, отресу воћњаке, испеку ракију — све снагом надничарском |
| та мисао, развијаше све више, док га не отрже од рођена гнезда.{S} Он је није у почетку разумео |
| .{S} Тако прође пола часа.{S} Најзад се отрже од овог дремања, отвори књигу, стаде најпре разгл |
| равку, која није баш обична, па викни : отровна трава!{S} Тај ти више никад не пролази преко то |
| ђе, а ви узесте сир прстима...{S} То је отровно!«</p> <p>Веља се и до сад на силу држао, а сад |
| ва ограде, њиве, само да не прође поред отровног места.</p> <p>— Море, сви се калуђери боје смр |
| не чују; вране изгледају одвратне онако отрцане са својим уквашеним перјем.{S} У шуми тајац: ум |
| друга!... он је гладан !... викну она и отрча судовима.</p> <p>Љубомир ушкиљио очима, па гледа |
| поведи одсечно, што је значило да треба отрчати са стаклетом на чесму, која није баш тако близу |
| , проговори:</p> <p>— То ми треба... да отрчим до куће...</p> <p>— Знам ја твоју кућу, одговори |
| с погледа на мање вратнице манастирске, отуд од реке, загледа у часовник и шмркће плаховито.{S} |
| а наслаган шећер и однесе кроз собу.{S} Отуд се чује сипање воде у чашу, некакво цвркање и мало |
| рквених јутрењих песама, што се разлева отуд из храма...</p> <p>Љубомир још спава.{S} Савладао |
| емоћно у натуштено суморно небо, као да отуд тражи помоћи и разјашњења у овоме заплетеном склоп |
| цао.{S} Све је пиљио и мотрио шта тетка отуд износи.{S} Мислио је само о томе, како је он најст |
| .{S} Он наже кроз један кукуруз, истрча отуд на једну чистину, насред које се виђаше велики јас |
| солидно, чисто, уредно... на вас завеје отуд некакав нарочити дух уљудности, честитости, дух ле |
| у, на сваки заклон, и очекује кад ће се отуд помолити човек.{S} У ушима му још бруји вика оног |
| м дошла друкчија.</p> <p>— Дај! зачу се отуд крупан заповеднички глас.</p> <p>Велимир дохвати с |
| а, о каквима је он до скора сањао.{S} И отуд се врати разочаран. »Ово су, брате, господа-калуђе |
| кожне бисаге, скинуте с коња, и вадећи отуд све, што је припадало кући, односно њој: чарапе, п |
| е обичају, сишао у подрум, и неће изићи отуд, докле га тетка не изведе, а тетка му не сме прићи |
| ао кључ да је носим у подрум, изнео сам отуд још две пуне вина.</p> <p>— Неће то, бојим, ваљати |
| аху чаробна штапића, изменило, изумрло, отуђило...</p> <p>У почетку је, као што видесмо, цео ма |
| је лековиту ракију, викну први калуђер, отурајући теткину руку.</p> <p>— Тето-о-о...{S} Дедер н |
| давати ножнице архимандриту, који их је отурао од себе.{S} Напослетку отац Сава прими ножнице и |
| очекује одмор, а <hi>оне</hi> мисли сам отурује од себе, за после, тамо док се одмори.</p> <p>И |
| 200" /> јеванђеље: »Рече Господ: љубјај отца или матер паче мене, њест мене достоин«...</p> <p> |
| не наиђе на »<title>Житије преподобнаго отца нашего Антонија великога</title>«.{S} Толико пута |
| м цветом!...{S} Како је оно зову?...{S} Ох, какав ли ће бити Арсо кроз пола године, док се наср |
| толом, добише веселији изглед.</p> <p>— Ох, мајка му певала, што га тако опраси! узвикује побра |
| добро, њега ће питати зацело...{S} О-о-ох!...{S} Отац Сава с таквом насладом предахну, као да |
| а пуше тек испржени уштипци, који ће се охладити док он сврши, а није ред јести или пити у овак |
| ...{S} Хе-хе«...</p> <p>Кад се Љубомир, охрабрен пандуром, вратио у кујну, тамо га дочекаше с п |
| е манастира, и враћао се сваки утешен и охрабрен надом.</p> <p>У таквим околностима почео се »п |
| ја нађем место, па да видиш!«...</p> <p>Охрабрен оваким мислима, Љубомир изиђе из свог заклона |
| т се смеје његову изгледу.</p> <p>Он се охрабри мало уз њен смех, па ступи у разговор.{S} Распи |
| овеселимо у част нашег милог сабрата... оца Леонтија!{S} Хоћемо ли?...</p> <p>— Живео!... загрм |
| , и тешко му паде на срце туга Јосифова оца...{S} Замисли се, хтео би да мисли о кући, али му т |
| њега, навикао се гледати у Сави правог оца задруге, без кога, чини му се, не може опстати ни о |
| у на друге, а највише по нахођењу самог оца намесника и по његовим личним интересима.{S} У мана |
| нтов, па тако величанствено излази пред оца, као »цензор велике гимназије«...</p> </div> <div t |
| цуру па, шта мислиш, заволео је више од оца и мајке... обоје као свеци...{S} А, шта велиш?</p> |
| /p> <p>У фебруару Љубомир доби писмо од оца.{S} Пише брат Свејо у име очево, кори га што је так |
| игуман га препоручи духовној власти, те оца Саву примише у Богословију.{S} После трогодишњег шк |
| n="138" /> није да је болестан, питајте оца игумана...{S} Хе, роде... имам ја таке лекарије... |
| S} Зимус, некако пред Божић, преместише оца Максима у једно веће, удаљено братство. <pb n="188" |
| нека остави кућу, и браћу, и сестре, и оца, и матер, и жену, и децу... нек’ прода све имање и |
| е живите...{S} Треба се одрећи свега: и оца и мајке, родбине, имања... све то оставити, па се у |
| као ’но што вели Христос: да оставимо и оца и мајку и све, па да идемо за њим...{S} А оно све д |
| говаца из града, све опробани пријатељи оца Саве, ту се привукли и они обични гости, названи ло |
| аш вилењак.</p> <p>— Е, лако је слушати оца Васу, уздахну Никола са завишћу: он дохвати метлу, |
| љеног манастира, те исповеди и причести оца Саву.{S} Седмог дана болести архимандрит умре...</p |
| г времена Леонтију дође налог, да упути оца Арсенија у манастир т-н, камо је одређен за стареши |
| де на ове речи.{S} Он погледа бојажљиво оца Саву и хтеде нешто рећи, али му застаде реч у грлу. |
| и нађе: »Житије и подвиги преподобнаго оца нашего Сави освјашченаго«.</p> <p>Поче читати са не |
| ис управљеним роговима, и гледа право у оца Василијана.{S} Леонтије се досети, да ће то бити на |
| носити крст Христов значи: имати веру у Оца небесног, какву је Он имао, чинити добра ближњему и |
| ... и ја ћу се постидети њега у царству Оца мојега«, па одједном севну очима и готово гласно од |
| ; кад погледа озбиљна, добро позната му оца детињег, застиде се и сам и увиде да сад не сме ни |
| ритски крст, који се блиста на — трбуху оца Саве.{S} Сваки врло озбиљно сматра архимандрита као |
| ући се од стоке, спрема се да утврди са оцем све, јер му је још раније поменуо за своју намеру. |
| о...{S} И сви помрли, заједно с његовим оцем, и на њиховим пепелиштима господаре други људи и ч |
| лимир се сав зајапурио, вукући с часним оцем Никифором вино у кантама, и заводњио очима са стар |
| зреде сви они, који имају добре годишње оцене.{S} Прочиташе њихова имена: и Љубомир прелази у т |
| инило, чичицу.{S} Чича га још из далека оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S} Брзо су се обја |
| пажљиво лице и цео стас, као да је рада оценити га овим једним погледом.{S} Израз њена лица, по |
| есе одмах, и одржаше победу.{S} Господа оци пробаху <pb n="174" /> онако »испод жита« да настав |
| а св. литургије?{S} Како оно веле свети оци?...</p> <p>Овога се питања отац Сава најжешће бојао |
| на истоку.{S} Живим, уметничким бојама оцрта тип првих »подвижника« и првих самостана, показа |
| велики црн пласт чија се фигура нејасно оцртава под слабим зрацима свећице.{S} Само му оно буља |
| ада намесника све живље се и узбуђеније оцртавају и колутају разни планови за будући живот...{S |
| е околине, висока Маљена и цела, светло оцртана јасним зрацима, неравна видика...{S} Гле, она и |
| а царице, да ме он не види...{S} После: оцу баш и не морам... готово и не смем тако ићи«...{S} |
| роизведеном архимандриту <pb n="167" /> оцу Сави, и са тврдом намером: да се не дигну од совре |
| весело лице архимандритово у зачељу.{S} Оцу Нићифору, новом јеромонаху, наместили налоњу у једа |
| претече смешљива девојчица.{S} Она каза оцу ко је, од куда је и с неким нарочитим, значајним гл |
| .{S} После дуга времена, анђео наређује оцу Макаријеву да се опет састави са женом, и после ово |
| тије, при повратку са посвећења, донесе оцу Сави писмо од владике.{S} Архијереј препоручује арх |
| успех у томе предузећу, оно брзо досади оцу Василијану.{S} Он пренесе сву своју пажњу на једног |
| S} Чудно... чудно!...</p> <p>»Стига мом оцу!« рече попов синчић, смејући се са њима, који је зн |
| .. чуди се он, прилазећи своме духовном оцу, осећајући овога тренутка према њему необичну нежно |
| ри пропадају!...</p> <p>У таком времену оцу Леонтију би суђено да отпочне озбиљно, зрело живети |
| ни, мало иронично, смешећи се, напомену оцу Сави:</p> <p>— Ако вам је то редован обичај — нећем |
| ачни храпави свод пећински...{S} Болан, очајан прекор беше у том погледу, који је продирао кроз |
| села граја, шала, задиркивања и ужасан, очајан лавеж изненађених и дрских сеоских паса...</p> < |
| е, прекојуче...{S} Та нада сачува га од очајања.</p> <p>Јасеновац је брдско село, разбацано по |
| еким злослутим гласом, у коме се чује и очајање и — претња...</p> <p>— Како си дробио, онако и |
| бео снежни покров.{S} Путник већ пао у очајање од зла времена, умора и глади.{S} Свуд око њега |
| вање подмлатка...{S} И злобна завист, и очајна, немоћна туга севнуше у оку <pb n="261" /> му... |
| о лице му, и стадоше лагано видати љуте очајне боле...{S} Разлеже се по мрачној пећини испрекид |
| S} Далека брда одбијају од себе ненадан очајни глас, шаљући одјек речној долини, кроз коју се о |
| е и обртао од сваке руке, али стање све очајније...{S} Шта је то?</p> <p>Смањили се, управо нес |
| <p>Понови се загушена, ужасна рика још очајније, а преко равна поља лети, не додирујући ногама |
| азвлаче...{S} Он плаче горко, неутешно, очајно...</p> <p>И опет, са неким сетним, тужним и ујед |
| вити у овом послу.</p> <p>Монах погледа очајно у небо, уздахну и погну главу трпељиво, увиђајућ |
| амо... тамо!...{S} Последњи пут застења очајно, а у грудима заклокота изнемогло, промукло урлањ |
| на њу и стаде је давити.{S} Девојче је очајно млатало ногама, не обзирући се на то, што је на |
| p>— Ах !...{S} Леонтије горко уздахну и очајно, као остављени у пустињи путник, погледа у плаво |
| n="235" /> јаук за ишчупаним срцем, или очајно рикање рањена звера, или страховито гуђење разви |
| i>то</hi> је оно«... узвикује занесен и очаран овом светом тајанственошћу, коју је, исту оваков |
| саже се над Љубомиром.</p> <p>— Жив је, оче Саво, жив!...{S} Слушао сам ја! вели Арсеније.</p> |
| бично питање:</p> <p>— Да нисте гладни, оче?{S} Де, да поједемо мало лепца... дао га је Бог!</p |
| илу расуте.</p> <p>— Хи-хи... причекај, оче Максо, ја сам пречи, приђе весељак полици, дохвати |
| 9" /> <p>— Ама да ли је то баш онако... оче архимандрите, оно <hi>истинско</hi> подвиженије?... |
| , који већ прелази преко собе.</p> <p>— Оче Саво!...</p> <p>— Остави, човече!</p> <p>— Господин |
| до и некако онако... необично.</p> <p>— Оче Максиме, поче игуман неким особитим наставничким то |
| , не дајући игуману да доврши:</p> <p>— Оче игумане, кажем опет: ово дете пет дана није ништа о |
| и непристојну реч.{S} Дела!{S} Извол’те оче!... дрекну он и жиле слепоочне почеше му одскакати. |
| </p> <p>— Опростите... високопреподобни оче!... стаде муцати као у грозници.{S} Никад..</p> <pb |
| p> <p>—- Желим испоснички живети, часни оче, промуца он, и одједном, као да пређе преко некакве |
| м гласом запеваше тужну песму: »Загрљај Очев потрудих се отворити, проживех мој блудни живот«.. |
| ле му износи пред очи сећање на продату очевину, тугу сестрину, господство његова рода, славу с |
| писмо од оца.{S} Пише брат Свејо у име очево, кори га што је тако тврда срца, па заборави свој |
| тију« види се да су незадовољни: они су очекивали много бољу гозбу, а од оваког ручка само им с |
| показало као неко откривење, као давно очекивано чудо.{S} Сад би мож’да друкчије одговорио, ка |
| живота, кад му овај стидљиво наговести очекивање подмлатка...{S} И злобна завист, и очајна, не |
| це, насмејана лица и раздрагана срца, у очекивању добре ђаконије, одједном завеје на њега овај |
| ве бити <hi>друкчије</hi>, ново...{S} У очекивању тога <hi>непознатога</hi>, њега обузима нека |
| сети као човек који се веома преварио у очекивању. »3ар ми је то како житије!{S} Прореко само з |
| калуђериш.</p> <p>И ако је сваког часа очекивао ову вест, и ако му је то давнашња заветна жеља |
| ек, који је нашао оно што је тражио или очекивао, узвикну са неким полусмехом:</p> <p>— Кажем ј |
| одељења за цркву.{S} Љубомир је тај дан очекивао с великим нестрпљењем, јер је дознао од богосл |
| с распредања свега, па стаде нестрпљиво очекивати крај, не мислећи ни о чему...</p> <p>А Леонти |
| што друго, нешто што он не разуме...{S} Очекиваше да се то све некако исправи.{S} Али га послед |
| Он више не мисли, него само, у страху, очекује, кад ће наступити <hi>онај</hi> тренутак...</p> |
| оз прозор.{S} Ту је претпостављао да га очекује одмор, а <hi>оне</hi> мисли сам отурује од себе |
| све да увећава, па и опасност, која га очекује. — Нисам те уписао, видиш...{S} Па сад ће...</p |
| су га до сад ударале љуто.{S} Шта ли га очекује од сад... како ли ће бити даље?...{S} Плашљива |
| да, прота рећи:</p> <p>— И то ми је: не очекује човек више ништа!...{S} А за кога сам се ја зау |
| иво на сваку врзину, на сваки заклон, и очекује кад ће се отуд помолити човек.{S} У ушима му јо |
| као приковани за место, као човек, који очекује последњи миг, кад ће га ударити подигнути маљ.. |
| и, спремајући се да устане, али као још очекује неће ли се игуман извинити или бар задржати га. |
| р не знам <hi>зашто</hi> живим и јер не очекујем више <hi>ништа</hi>... ама баш ништа!{S} Сврше |
| ти разне положаје, који га у будућности очекују.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу се заузети за тебе, а |
| игуману и, као обично, стаде пред њега, очекујући заповест.</p> <p>— Да се калуђериш !... сутра |
| лушкињу, која га је доста пута частила, очекујући да је Светозар походи.</p> <p>— Каки вам је о |
| мир не дизаше главе, не одговори ништа, очекујући да ће његово ћутање напоменути госту, да се т |
| а литургику, погледа плашљиво око себе, очекујући да Бог учини чудо и да га спасе од »наступају |
| ет загледа у себе, у дубину душе своје, очекујући да осети очигледну, јасну промену у себи, али |
| и на другу половину, подаље од њега, и, очекујући да он проговори, стаде гледати у чађава брвна |
| лским вратима, са превијеним табачићем, очекујући ред да уђу.{S} Разгледа он добро десетину тих |
| заборавити...{S} Треба знати цело, као »оченаш«...</p> <p>А Макаријево... чудо! чудо!...{S} У з |
| Сад је друкчије одевена и <pb n="61" /> очешљана, друкчије се и држи и говори: сад јој ни на па |
| е му се густа, разбацана, кудрава коса, очи му заиграше некуд у напред, не гледећи ни у кога.</ |
| што знаш...{S} А ја... глас му задрхта, очи се зацрвенеше и овлажише <pb n="10" /> — Е, моја Ми |
| ико добрих гутљаја лице му се разведри, очи стадоше гледати смишљеније, а мисли, једна за друго |
| шта му је на души, исправи се на сену, очи му засветлеше и он проговори:</p> <p>— Знаш како ме |
| гледајући не само у књигу но ни у шта; очи му блуђаху неодређено по зиду и прозору, као обично |
| до !{S} Гледа као да се моли Богу...{S} Очи му некако сасвим покорне, поштене.{S} Ово ће бити н |
| сти, изгледаше још шире и надувеније, а очи се приковале за пламен свећице, па само трепћу и оп |
| и му пребледеше, дођоше као мртвачки, а очи севнуше неком нејасном злобом и узбуђењем.{S} Он ви |
| се усне иронично и пакосно скупљају, а очи значајно намигују.{S} Али кад се изнеше два тронеде |
| ала онако наслоњена на доксат, раширила очи па гледа...{S} А игуман таман поумио да изиђе и <pb |
| е вреле сузе...{S} Кроз помућене сузама очи, указа му се још једаред Велимирова породица као у |
| у, трепће и одједном му грунуше сузе на очи.</p> <p>— Него пази: сутра да кажеш... кад те капет |
| крпа, тканина...{S} Нешто се навуче на очи, на груди паде нешто тешко...{S} Он се осећа потпун |
| а гласа.{S} Ко сме сад изићи владици на очи с таквим гласом!...</p> <p>Довољно разлога, да дркћ |
| олу.</p> <pb n="39" /> <p>Љубомир обара очи и стидљиво гледа своју једину, скоро поцрнелу кошуљ |
| е убила!... '</p> <p>А Леонтије затвара очи, шапуће молитву и бега, остављајући често недовршен |
| , нови, до сад невиђени свет изиђе пред очи младићеве.{S} И он занесен, збуњен многобројним нов |
| строгу животу, деси се да му изиђе пред очи некакво чудно виђење <pb n="144" />, у облику дивне |
| рању чудних прилика, што му излазе пред очи.{S} Све је тако ново и све је тако давно жељено!... |
| стиви да куша!...{S} Шта ми износи пред очи!«... и он се удубљује даље у читање, осећајући у ис |
| возбуждаја« ...{S} После му износи пред очи сећање на продату очевину, тугу сестрину, господств |
| обезвијао од глади, стале излазити пред очи разне саблажњиве слике, које је сотона стварао...{S |
| д се веома истицаху крупне буљаве плаве очи, са јако надувеним капцима.{S} Огрнуо се великим по |
| ећања и збуњено гледа у оне јасне плаве очи, које га чудно гледају...</p> <p>— Како ти је име? |
| .. промуца он гледећи, како се старчеве очи заводњише, како из њих кануше две сузе.{S} Па прене |
| елу ноћ.{S} Протеже се, трљајући сањиве очи, па извири иза плашћа и погледа на знак, који је си |
| ну пажњу на себе.</p> <p>Љубомир подиже очи и хтеде нешто промуцати, али га претече смешљива де |
| утуљава, погурена, потуљена, како крије очи, како се збунио пред њом, дететом као и он, па се ј |
| се преливају у црно, паметне господске очи, којима никад не гледа право, него некако у косо, и |
| писао«...</p> <p>Професор уђе.{S} Ђачке очи само прелећу са професорових очију на овога чудног |
| ришући широким прљавим рукавом уплакане очи и гледајући механџију плашљиво.</p> <p>— Е дела сад |
| у некакав груб полуосмејак, а потуљене очи засветлеше и гледаху право и јасно.</p> <p>— Славе |
| му се овлажише и засијаше крупне, црне очи, па се стаде смешити на свакога, ко га случајно пог |
| Али кад стаде и погледа оне плаве јасне очи, оно чисто, пуначко бело лице, тако чисто и бело ка |
| очи у други крај — тамо брат Вујо отире очи песницама, а две сестре, уз њега, покриле лице широ |
| о из њих кануше две сузе.{S} Па пренесе очи у други крај — тамо брат Вујо отире очи песницама, |
| прилазећи му.{S} Игуман лагано пренесе очи на тамну фигуру, која му се приближаваше, али не мр |
| а назва Љубом, опет леже у хлад и обрте очи плаву небу.{S} Чиста је и мирна плава небесна дубин |
| грмљаве.{S} Оне мале буљаве зеленкасте очи, обрасле и утонуле у дебеле испупчене капке, одједн |
| пред њим плаво небо, његове зеленкасте очи гледају потуљено, испод обрва, као да се крију од к |
| и радост, и онда се оне мале зеленкасте очи скупе, и кроз њих се види ведра, весела душа...</p> |
| у, али му испод обрва сјакте зеленкасте очи, а усне се развукле у весео, радостан и глуп смех.< |
| а.</p> <p>Љубомиру се одједном отворише очи: он стаде разумевати да се у њему јавља нека нова, |
| и Никифора у овом црном оделу, заустави очи на њему и гледаше га зачуђено...</p> <p>»И игуман ј |
| виш? узвикну калуђер грозничаво и упиљи очи у друга, да би му из саме душе извукао жељени одгов |
| обори главу и, онако старински, потуљи очи стидљиво.</p> <p>— Тсс... ’нако... промуца стидљиво |
| дигнути маљ... само отвори уста, рашири очи и гледа...</p> <p>— Манастири, какви су данас, узви |
| обожно, подиже главу и одједаред рашири очи, као да је највеће чудо угледао...{S} Право пред њи |
| че игуман љутито.</p> <p>Велимир рашири очи, укочи се и учини му се као да одједном упаде у нек |
| обрте се народу...</p> <p>Љубомир сакри очи рукама...{S} Би му необично страшно и веома слатко |
| па као утучен његовим одговором, обори очи, преви се, понесе руке да их метне под појас и већ |
| урала? запита Леонтије стидљиво и обори очи.</p> <pb n="256" /> <p>— Тсс... дечурлија! одговори |
| леду лицу.{S} Љубомир се стресе, отвори очи, погледа жену пажљиво, па прошапта неким уморним и |
| рсну ракија и он немоћно, лагано отвори очи и болно погледа око себе.{S} Најпре му поглед беше |
| ед поврати му снагу, те слободно отвори очи и покуша да подигне главу и да је подупре руком...< |
| сницом, и наједаред запрепашћено отвори очи. »Шта је ово?...{S} Где сам ја?!«... запита се преп |
| лу, а млади старешина задовољно преноси очи с једне нове тековине на другу.{S} Сад му и шума из |
| зивши жену уза се, скочи и стаде трљати очи песницама.</p> <p>После кратког времена и Љубомир и |
| стаде још више пазити на себе и обарати очи.</p> <p>У том утрчаше у кухињу калуђери и ђаци, па |
| аво у очи.</p> <p>Љубомир хтеде сакрити очи од тога погледа, али беше тако окренут, да није мог |
| из уста.</p> <p>— Данас треба отворити очи! наставља Велимир.{S} Знаш какав је у друштву.</p> |
| ..{S} Сањиво погледа око себе, трљајући очи песницом, и наједаред запрепашћено отвори очи. »Шта |
| ти... ђаволе! одговори монах, обарајући очи к земљи.</p> <p>»Хм... сад је омекшао...{S} Не праћ |
| . виче им тетка, смешећи се и обарајући очи стидљиво, са изразом <pb n="117" /> на лицу, који в |
| убомир стајаше у свом куту, претурајући очи с једног лица на друго, шмркћући и чешући се испод |
| лагано провлачи поред другова, кријући очи од љубопитних погледа целе школе.{S} Нешто му рекош |
| живим у испосници, одговори он, кријући очи, јер се застиде од сећања на свој први неуспешни по |
| </p> <p>— Ја, одговори Љубомир, кријући очи и вртећи се под њеном руком.</p> <p>— Морее... отеж |
| е он, тресући прстима брадицу и кријући очи.{S} Долази свет, видеће... жена до калуђерских ћели |
| >Игуман поћута задуго.{S} Прота раширио очи, па не верује својим ушима да оне доиста слушају Са |
| изину њена тела... и опет јој погледа у очи...{S} Преплашен, изненађен, детињи поглед беше упра |
| го некако у косо, и опет гледа човека у очи.{S} Па ход господин-Николин!...{S} И он је био мање |
| каква одела? пита га господин Никола у очи дана, кад ће поћи у школу.</p> <pb n="39" /> <p>Љуб |
| прочита један стих, која му прво паде у очи.{S} Читаше: »и измахну руком својом и узе нож да за |
| овек побели?{S} Наша Јерина, кад буде у очи вашара, готово раскрвави врат од трљања песком и са |
| затворене су, а храм је необично, као у очи великих празника, осветљен.{S} Архимандрит, у свеча |
| ир брзо диже главу и погледа га право у очи; у том погледу беше тако много немог прекора и исти |
| а игуман Љубомира, гледајући га право у очи.</p> <p>Љубомир хтеде сакрити очи од тога погледа, |
| е, одговори дечко, гледајући га право у очи.</p> <p>Човек се зачуди овом новом погледу.{S} Мало |
| еома живо, и хтеде га погледати право у очи, али он опет обори главу.</p> <p>— Нећу! одговори о |
| рстом у чело, да би је погледао право у очи...{S} Девојка не може довољно да се начуди: онај ис |
| и се и погледа ову језичну цуру право у очи.</p> <p>— Тхе... нисам баш тако, како велиш...{S} А |
| ла монашког живота.{S} Николи је пало у очи само то, што је баш више главе игуманове било испис |
| ир јој стиште руку и погледа захвално у очи јој.{S} То није више онај одлучни, трезвени и окрет |
| {S} По нека слободнија снаша упиљи му у очи и узвикне:</p> <p>— Их, како си млад и лијеп, слава |
| а беседа о калуђерима занесе, отвори му очи и он стаде гледати на своју одлуку о животу свесно, |
| е више онако усиљено принижено, нити му очи гледају лукаво услужно; сад је сасвим отворен, прос |
| игра несташан осмех на уснама, како му очи необично пламте, како му се ноздрве јако шире и ску |
| а да не чује шта му друг говори, јер му очи опет бесмислено блуде око оног црвенкастог круга, ш |
| у дубину душе своје, очекујући да осети очигледну, јасну промену у себи, али увиде одмах да, ос |
| иру поред тебе.{S} Реци му нек’ пожури, очију ти! узвикује она за Љубомиром, који готово побеже |
| стакло; никад је нисам пио...{S} Немој, очију ти!...</p> <p>— А вина? гледа га Велимир оштро, г |
| промукао глас:</p> <p>— Причекај, попо, очију ти!...{S} Сад ће... сад ће!...</p> <p>У трећој, о |
| .</p> <p>— Нећу... немој ти мене!...{S} Очију ми не могу, страх ме!...</p> <p>— Ама добро, Срби |
| своја посла« каже њој Христос.</p> <p>— Очију ти, зар баш све тако пише?... узвикну обрадована |
| е значајно погледаше и, самим крајевима очију, насмешише.</p> <p>А говорник, не гледајући ни у |
| елом селу.{S} И кад му пре мрдну испред очију!...{S} Мало јој је овако лепе зелене траве и хлад |
| тајанствени застор, који му сакрива од очију те чаробне слике његове још сиромашне и неразвије |
| преплашен, и кад год би га игуман испод очију погледао, старао се да му задркће широки рукав ра |
| аблазни.{S} Он се подиже и, онако испод очију, погледа шарену ткану сукњу са зеленкастом, ишара |
| оследњој години.</p> <p>Љубомир не може очију да одвоји од свога господин-Николе.{S} Приковао г |
| себи ново-печени монах и не испушта из очију сваки покрет игуманов.</p> <p>А игуман сваки час |
| е и дечко прену.{S} Бризнуше му сузе из очију, ноге му заклецаше, нешто га гуши у грудима, не м |
| и, одговара да се сећа, и ако јој се из очију види немарно расположење према тим »залудницама«. |
| кришом обриса сузе, које му полетеше из очију.{S} У овоме причању нађе он некакву сличност <pb |
| витлају они груби гргурави перчини око очију му.{S} На њему је широка црна раса од тешке свиле |
| фесор, гледајући редове несташних живих очију, које се све упрле у њега.{S} Тако сте красни сви |
| бистрим капљицама, што теку из његових очију...</p> <p>Суза за сузом тече и слева се низ млади |
| Ђачке очи само прелећу са професорових очију на овога чудног погуреног дечка у дугачком жутом |
| S} Из његових потуљених, полузакривених очију, севнула би радосна варница, али се он старао да |
| , и како пролећу поред његових мислених очију ови заносни догађаји, његова душа се све више отв |
| ржати...{S} Гомиле народа, закрвављених очију, запенушених од злобе уста, вуку везана праведник |
| ађаше!...{S} Зар онај бледи, преврнутих очију, смирени и скромни калуђерак, што последњи, са ст |
| се игумана погледаше значајно и као да очима говоре један другом: »Мртав, није него...{S} Гле |
| ом Маљену, кога већ две године не гледа очима.</p> <p>Давно је то било, чини се Љубомиру.{S} Те |
| р гледа у жуту чађаву таваницу, не мрда очима и не трепље, само му се по лицу често разлева нек |
| мир, после овог узвика, одједном засија очима а по лицу му се разли неизмерно блажено задовољст |
| рига: да су му белавка и папоња увек на очима.{S} Јер шта ли га чека од сада, тамо у незнаној д |
| у се замрзе осмех на уснама, он прошара очима преко свију лица, тражећи да прочита на њима: је |
| ила ограда.{S} Она често подизаше рукав очима, те отираше сузе, које јој једнако капаху.{S} Вел |
| м...</p> <p>Дечко подиже главу.{S} Пред очима његовим заблисташе се таласасти брежуљци, а иза њ |
| . лете му нејасне мисли у глави, а пред очима се магли, трепери...</p> <p>— То га нећемо намора |
| но, тамно, али познато му, провеја пред очима му при читању ових редака.{S} Он настави даље: »а |
| ласастих брежуљака и како је пукла пред очима му бескрајна раван, и отегла се у недоглед...{S} |
| </p> <p>Њему само заигра нека тама пред очима, стаде га чак доле, испод груди, нешто стезати, и |
| да биле сталне — кад год му је она пред очима...</p> <p>Сад се отац Василијан сав предао вештин |
| тешних Спаситељевих речи, све мења пред очима... постаје тужно и благо, као што су благе ове ре |
| остељу.</p> <p>А Леонтију све игра пред очима весело, сјајно, са неком лаком, паучинастом измаг |
| b n="262" /> <p>Непрестано му игра пред очима слика Велимирове породичне среће.{S} Мисли о друг |
| — све, све... али му је жена свуд пред очима!{S} Ето и ја: мало, мало... па тек ми падне на па |
| ш ни тако мрачно... гле, светли се пред очима.{S} И има нешто пријатно, чега сад треба да се се |
| о намерама њиховим, које су имали пред очима, подижући многобројне манастире:{S} Изређа доста |
| на ствар!...{S} Њему се само магли пред очима, а ногама не може више да мрдне.{S} Стао као окам |
| ла — мала лоптица... игра, игра ми пред очима и ето је све ближе к мени...{S} И што год ближа, |
| цу; час му се Мира стане превртати пред очима и дерати јарца, а он сад сасвим друкчије гледа у |
| ђе.{S} Најпре ми се беласа, далеко пред очима, нека мала — мала лоптица... игра, игра ми пред о |
| ноћ; не види се ништа, само севају пред очима некакве тамне нејасне слике: приближиш се каквом |
| ослушаније и тако даље стајала баш пред очима млађих калуђера.{S} Ову своју давнашњу опаску, са |
| пробуди се...</p> <pb n="99" /> <p>Пред очима му још игра она нејасна светлост, мори га страшна |
| не вреди ту говорити, док не видиш све очима.</p> <p>— Добро и то... а још?</p> <p>— Сад ти уз |
| , насмеши се ђаволасто, па и сама врдне очима у страну, као да се стиди њега...{S} Она одмах, б |
| оно, у понекој кући, значајно стрељање очима, од стране какве угарене удовице, и оно препирање |
| ...{S} Од куд то овде?«</p> <p>Врати се очима и стаде читати целу »главу« од почетка.{S} Допаде |
| мере плућима, само изви главу и преврте очима, као да га кољу, а у себи помисли : »Мученици Хри |
| ну на њих, и као да им говораше лицем и очима: »Ја бих се са свима сад ижљубио, али видите!«... |
| двадесет ока, у свему томе што се види очима и што је тако светло, замишљао је дечко да су сме |
| мислима, занимљивим фактима, само блуди очима и пита се у чуду: »Шта је ово?...{S} Гле, одиста |
| на и ракије, па се расплинули, ужагрили очима и остављају овај сувопарни разговор.{S} Вуку их м |
| леже на постељу и стаде несвесно шарати очима по таваници.{S} Он не може сад мислити о ономе шт |
| кује побратим, трљајући руке и светлећи очима на младу прасетину, са неком побожном жудњом и ос |
| А-а... тако ли је! викну Васа, севајући очима бесно.{S} А ко попуши са мном оку дувана, што дон |
| им штаповима.{S} Иза њих блед, севајући очима крвнички, па ипак кријући главу за њихова леђа, с |
| > <p>— Та-а... отеже Арсеније, севајући очима задовољно; прихватисмо се малко јутрос...{S} Ако |
| ћи само до пола очне капке и прелетевши очима преко лица девојчетова.</p> <p>Она му каза име се |
| грађу и сад се вратио...{S} Видео човек очима све!...</p> <p>Леонтије одјури у стовариште Мирко |
| трани шарени свет, који се пред његовим очима раширио...</p> <p>Тек после неколико добрих гутља |
| огледа запрепашћен.{S} Она је у његовим очима тако високо стајала, да није смео ни помислити на |
| ледаше...</p> <p>Севнуше муње у њиховим очима, Љубомир се сав стресе и већ се поведе... наже се |
| ном све онемили, да почне сасвим другим очима гледати на свој живот и на све...{S} Сви дотадањи |
| сврташе око себе, старајући се да самим очима покаже друговима колико су му мили, јер не могаше |
| чића, погледаше се и насмејаше се самим очима, док им лице беше озбиљно...</p> <p>Друга новина |
| гимназији, потуљеним, дубоко сакривеним очима, и обореном главом.{S} Око њега се гуркају, загле |
| ном главом и оним непрестано сакривеним очима.</p> <p>»Какво је ово чудо !{S} Гледа као да се м |
| зрацима, и полугласно, блудећи маленим очима, понавља у себи: »Љубомир Васић, ученик велике ги |
| Љубомир, не гледећи на њу, са зажареним очима, са раширеним зеницама, управљеним у љубичасто ва |
| паваних другова, гледа широко раширеним очима, али не види ништа...{S} Понавља у памети догађај |
| е види, блене пренераженим, исколаченим очима, и само чује, после сваког фијука, онај непознати |
| ни се на стуб и стаде, такође уплашеним очима, гледати како се црне некакви каљави дроњци на кр |
| и се Никола, гледајући Љубомира влажним очима.{S} Та и ми смо... онако манастирски, али то тек |
| ик, промуклим гласом, гледајући влажним очима око себе.</p> <p>— А вера?!... проговори архиманд |
| зван капака, а оне крвне жиле на слепим очима набрекоше, набубрише необично...</p> <p>Побратим |
| јим полудивљим, радозналим, зеленкастим очима по јасном лазурном недогледу...</p> <p>— О Љубо, |
| ма и гледајући буљавим, страшним, љутим очима, шта ће му ово уплашено »дериште« рећи.</p> <pb n |
| н ђачки...</p> <p>— Идите! махну игуман очима и трпезарија се за тренут испразни.</p> </div> <d |
| отрча судовима.</p> <p>Љубомир ушкиљио очима, па гледа кроз укрштене трепавице како редуша наг |
| ем Никифором вино у кантама, и заводњио очима са старим другом, натежући у подруму истом кантом |
| S} Он је први спазио кад је игуман само очима и обрвама мрднуо...</p> <p>Гости уђоше у трпезари |
| е враћа пређашње побожно расположење, у очима се све више губи онај обични смисао, душа му се с |
| овору, махну главом са одобравањем, и у очима му се засветли радост, као да је пронашао какву в |
| помисли, и угледа како му сви показују очима на једно место.{S} Трипут је морао додавати ножни |
| </p> <p>— Чекај, бре, да видиш... севну очима и повуче девојче к себи.{S} Али се цура одупре бо |
| царству Оца мојега«, па одједном севну очима и готово гласно одговори досадном госту:</p> <p>— |
| значај.</p> <p>Сава, смешећи се, мрдну очима тетки, која, кроз прозорче, слушаше како се госпо |
| их узвика и излива.</p> <p>Игуман мрдну очима, ђаци за час променише на столу чаше и вино.</p> |
| с — батали!...</p> <p>Архимандрит мрдну очима, налоњу уклонише, а Нићифор се придружи послушниц |
| јер га је мало: опрати неколико тањира, очистити »господинове« ципеле, то је све.{S} Па после с |
| му лопату и виле и покажу како то треба очистити.{S} Сироче, онако нејако, мало, мучило се по ц |
| <pb n="105" /> <p>Гости заузеше места, очита се молитва, игуман благослови трпезу и поче обед. |
| га; стаде као човек, који чека да му се очита смртна пресуда.{S} Школа се утаја...{S} Деца глед |
| молитве, које је знао на памет.</p> <p>Очитао је до сад равно седамнаест пута »Помилуј ме, Бож |
| ни, да му оне живе и плашљиве, вижљасте очице говоре: »Наше је ово огњиште!...{S} И кад тебе, В |
| ело? промрмља он, подижући само до пола очне капке и прелетевши очима преко лица девојчетова.</ |
| мисли Љубомир, и лагано, кришом, подиже очне капке испод надвијених веђа и посматра ово пуначко |
| уке, убране јутрос у једном воћњаку.{S} Очни капци му се неки пут прикупе јако, кад се нађе кој |
| ва иста кућа, коју ви душмански грдите, очувала је триестогодишње вино, од кога сте се ви, само |
| аде и тога; остадоше непрегледне, добро очуване, драгоцене шуме и по мало поља...</p> <p>Шта ће |
| дизаше, вијугајући се, велики пламен уз оџак, рашири се према њему и стаде гледати како се диже |
| једаред нека велика дугачка направа са оџаком који се непрестано дими.{S} Рекоше му да је то С |
| " /> <p>Љубомир уздрхта; као да га муња ошину по срцу, нешто се у њему смрзе, следи...{S} Одкуд |
| елимир се одједном трже, као да га неко ошину изненада; једним скоком дојури до звонцета и огла |
| манастиру, као најподеснијем земљишту, ошлифовао и преродио се у препреденост.{S} То му је пом |
| о Фијукну.</p> <p>— Ф-ф-фик!... зачу се оштар, танак глас кроз ваздух и за њим нешто јаукну...< |
| о стена, хоће своје...</p> <p>Подиже се оштра, љута челична пила и секира... застаде у ваздуху. |
| .{S} А оно га прљи и пече све јаче, све оштрије...</p> <p>Дечко се прену.{S} Сунце одскочило ви |
| гледаш на нас, мрцино — наставља пандур оштријим гласом — да ли има места и за нас, и ако смо п |
| есело прича, шетајући по кухињи, режући оштрим ножићем бутић младе јагњетине и залажући се пола |
| она, кад је, пре створења света, својим оштрим крилима парао вечну, црну, празну ноћ, и чини му |
| ме игуман, наслађујући се чисто звонком оштрином, која се јасно издваја из остале грмљаве.{S} О |
| »папоњом« због својих необично дугих и оштрих папоњака.</p> <p>А дечко слуша речи и зна шта му |
| </p> <p>Василијан поцрвене, збуни се па оштро погледа зачуђена Љубомира и пође вратима.</p> <p> |
| не мислиш тако?!... погледа га Леонтије оштро и прекорно.</p> <p>Вујо, стидљиво и ширетски, са |
| е дигло росу са питомих долина, које се оштро преливају под његовим ватреним зрацима, и растера |
| огромном трпезаријом и кухињом, чује се оштро заповедничко гунђање и незграпно лупање потковани |
| а широке чисте ноздрве стадоше шмрктати оштро.</p> <p>— Готово, није вајде... опет воденицу?</p |
| и!...</p> <p>— А вина? гледа га Велимир оштро, готов да плане срџбом.</p> <p>— Тсс... пио сам г |
| и чега си дошао, брате?... чује Љубомир оштро, јасно питање; види архимандритов поглед управљен |
| осом, промумла некакву претњу и узвикну оштро:</p> <p>— У Јасеновац!...{S} Посла има доста, Вел |
| еда да подупре леђа кад седи или стоји) па брзо чупа и растреса бела, опрана, нежна као свила в |
| керови, од којих је оно мало пре бегао) па се упутио онамо, камо му добра жена рече да ће изићи |
| њих Василијан побеже у други манастир), па му се сад не мили ни црква.</p> <p>Млади игуман седи |
| јој опстанка у манастиру <pb n="89" />, па да се заузме за њу и сам владика.{S} Народ би је сил |
| е постидети њега у царству Оца мојега«, па одједном севну очима и готово гласно одговори досадн |
| ове, односно будућности »овога детета«, па му препоручује, да ослободи новог брата од свију пос |
| бру, који је некад био добар »иберциг«, па ће и сад лепо послужити сирото ђаче.</p> <p>У школи |
| сја законому браку и отец дјетем бист«, па се опет посветио!...{S} А Макаријеве родитеље сам ан |
| анастиром.{S} Видео је да други »дижу«, па не мислећи <hi>како</hi> и у којој се сразмери то чи |
| , јер момци имају сваки своју »струку«, па ни један неће да чује <pb n="127" /> за оно, што не |
| и је ђаво данаске !...{S} Ево ти коза̑, па их чувај сам.</p> <p>— Доведи папоњу овамо, да га ве |
| а, дотера напашену стоку, поједе хлеба, па му газдарица да асуру, два џака с вуном, па седне у |
| таквим приликама волео све да увећава, па и опасност, која га очекује. — Нисам те уписао, види |
| рише тамњаном и воском као права црква, па после, кад се пећина измени, неће ни ватре ложити.{S |
| ила се, махнула длановима преко бркова, па само наређује...</p> <p>— За вечеру гледајте које де |
| авно утврдила у њему, заузела га свега, па врти, врти...</p> <p>Кад је себе оставио Београд!{S} |
| увидео да наступа час распредања свега, па стаде нестрпљиво очекивати крај, не мислећи ни о чем |
| погрчи леђа, као да се брани од нечега, па се обрте Љубомиру:</p> <pb n="104" /> <p>Ако ти што |
| олико пута, како људи путују без ичега, па се увек нађе ко им да хлеба.{S} А шта је ово!...{S} |
| сама бити ту у механи, имаће још кога, па се дао у објашњења, док иза угла механског изиђоше ч |
| ао да сакрије своје осећање од свакога, па и од Велимира.</p> <p>Не прође недеља дана, а Јованк |
| ци настављају прекоре и тражњу прилога, па се тако целим селом носи весела граја, шала, задирки |
| му дође суседина слушкиња из Београда, па га тапка по раменима и вуче у собу са неким новим, с |
| ј казни, држао је да му је дошла чреда, па квит...{S} Сигурно је још пре његова доласка била чр |
| мрака.{S} Шумар заметне пушку за леђа, па оде у девето село...{S} Воденичари замоле помељаре, |
| папуче.{S} Он затурио чабрњак па леђа, па гледа на неке њиве, преко од механе и казује нешто ж |
| .{S} Првог дана обузе га ломљава, језа, па онда га обузе и ватра.{S} Не поможе му ни најстарија |
| траве и хладовине, него хоће кукуруза, па још стричева кукуруза...{S} По леђима му помилеше тр |
| е иде!{S} Ђаволски састављена комисија, па сваки члан зазире од другова.{S} Аха!... па ово је н |
| раш устати пре свију, пре самих момака, па овде под звонару.</p> <p>— Лако ћу ја то, рече Љубом |
| шњи калем, од оних брежђанских медњака, па савија језиком ластаре и... и гледа како упаде у њив |
| , а ти идеш, у вече, с крављачом млека, па те ја уплаших, а ти просу млеко?</p> <p>Сестра се см |
| о лака заборава давно негледаних слика, па сад све ниче пред њим у <pb n="252" /> другој светло |
| обалиш, насмеја се одважна победитељка, па му скиде с главе мастан процепљен на врху вес, метну |
| гомилица сена, окупила се гладна стока, па жудно савија и купи у уста суху траву, а из оближњег |
| да се чини гозба у част његова доласка, па не сме да одрекне ни једну чашу.{S} Почиње осећати н |
| ве од стаја и све чиме је она руковала, па оде својој кући.{S} Увидела је она одмах, да је њено |
| х су година, механа је удаљена од села, па другог друштва немају.{S} Али је газдино око вазда п |
| падне.{S} После се оно одоздо искобеља, па узјаше оно што га је обалило.{S} Па... триста чуда!. |
| чели трулити, осуо се зид испод темеља, па се то све шарени, суморно црни и баца на душу гледао |
| на великом јарцу; опкорачила га ногама, па бије прутићем с оне стране главе, камо би јарац хтео |
| а му.{S} Може ко одсуствовати годинама, па кад се врати, дочекаће га хладни поглед сабрата му, |
| ре да се дохвати.{S} Срећом, беше зима, па се није могао никакав већи рад започети.{S} Имало се |
| « пред дверима и пред свима присутнима, па се опет врати у препрату, где скиде своје масне, поц |
| рекидно у искреним другарским односима, па су волели провести који тренутак у овако усамљеном т |
| судовима.</p> <p>Љубомир ушкиљио очима, па гледа кроз укрштене трепавице како редуша нагиње лон |
| едаш се тако у маглу и ћутиш пола дана, па после ми велиш да те вуче нешто у ону маглу, тамо у |
| /> коса марљиво углађена и рашчешљана, па се сад не витлају они груби гргурави перчини око очи |
| >Арсеније запрепашћено погледа игумана, па као утучен његовим одговором, обори очи, преви се, п |
| нађе нас, на прилику, нека њихова жена, па нам слободно каже: »Реци, вели, Васи то и то«; ја му |
| > <p>Под јасеном се нагнула једна жена, па нешто ради рукама око лонаца, који су се испревртали |
| ћ момче.{S} Дува љута мећава са Маљена, па затрпава цело село снегом и мразом, а он мора чак на |
| адржава од беспослице, из дуга времена, па налази начин те га оставља сама.{S} На другом крају |
| заман му је труд: брише топла југовина, па га, топи и, цеди још у падању.</p> <pb n="65" /> <p> |
| n" /> <p>Дувала је дању топла југовина, па се спустило тихо, лако пролећно вече.{S} Месец, у др |
| банче, дечко од својих тринаест година, па слуша жубор хладна студенца и гледа чистину плава не |
| дизаху из дубоких планинских раселина, па се, као широка повесма, хватаху један за други и про |
| ...{S} Разлила се јасна летња месечина, па се и кроз густу шуму види путовати као на облачну да |
| путу неку травку, која није баш обична, па викни : отровна трава!{S} Тај ти више никад не прола |
| штенога«...</p> <p>Прва свештена радња, па све — против црквених правила!{S} Беше му криво, али |
| јер ћемо, кажу, онда имати доста пара, па се можемо проводити како хоћемо...{S} И ’нако већ, к |
| као да је сваки од њих прави Хаџи-Ђера, па само слушају оно, што им по заслузи припада ..</p> < |
| отесу.{S} Знао је да ће тамо бити Мира, па да се и са њом поздрави.{S} То му је једини друг из |
| уљем — главном храном сваког манастира, па другу, која је засејана сточном репом, па трећу засе |
| бао, па већ звониш добро.{S} Још сутра, па ћеш после све сам.</p> <p>— Ко је звонио? грми са до |
| све то запливало у општи талас живота, па се весели по њему, ради и живи.{S} А он, онако исто, |
| тва: понуди сваком члану најпре двеста, па четири, па пет стотина...{S} Не иде!{S} Ђаволски сас |
| : мало се што више спремило због госта, па су и монаси поседали са игуманом.{S} По лицима »обич |
| ..{S} Он се и без овога намислио доста, па сад само представља себи, како ће то изгледати ова к |
| о како је било, и колика је била свећа, па кад се поче смејати... хо!... та није да се смејао, |
| госта, некаква чиновника из Милановца, па пошто се готови већи ручак, позвани су и они обични |
| то није почело једног дана, ни месеца, па ни године...{S} И сада, кад је већ у њему сама мисао |
| {S} Знала је то све ова паметна женица, па је угађала својим »сестрићима« исто онако, као и сам |
| ена муком и немаштином, стара домаћица, па се извињава што нема чим даривати крст.</p> <p>— Даћ |
| и се оне проје што остаде код студенца, па помисли: да му је сад!...</p> <p>А он је мислио да ј |
| се намучио до највеће мере, до врхунца, па је сваки мислио да се више не може издржати и да пос |
| очево, кори га што је тако тврда срца, па заборави своју кућу, родбину, све...{S} Случајно су, |
| пандура.</p> <p>Љубомир му све исприча, па и пандуров монолог, онако како га је он разумео.</p> |
| адње царица, него сам он усео у хинтов, па тако величанствено излази пред оца, као »цензор вели |
| е беше...</p> <p>Шта... зар толики рад, па све у залуд!?...</p> <p>Леонтије најпре држаше да је |
| p>— Онда... реци му да не можеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме изјури?...</p> <pb n="15 |
| грешиш.</p> <p>Клатно зашкрипа једаред, па онда снажно лупи о звучни метал и затим заигра, запи |
| илка не хте да га притисне.</p> <p>— Е, па сад да се јакамо... могу ли се искобељати, кад ме пр |
| {S} Погледа уплашено, збуњено око себе, па се окрете, и одједном, не говорећи ништа, из све сна |
| p>— Капетан !... трчи...{S} Газда зове, па затим излети напоље и сакри се на таван шталски, сво |
| истос: да оставимо и оца и мајку и све, па да идемо за њим...{S} А оно све друго, тамо у свету, |
| ако као и Антоније.{S} Пећина, молитве, па и сама кушања сотонска .. све је исто.{S} И њему су, |
| веселим гласом.</p> <p>— Ево ти књиге, па терај Леонтија нек’ ти чита.</p> <p>Леонтије хтеде с |
| .{S} Али дугачко, брате... заболе ноге, па једва чекам да изиђем.</p> <p>— Мене јок.{S} Остао б |
| де је згодно, узвикну девојче и устаде, па онако лоповски и обешењачки стаде погле́дати на кућу |
| мислити.{S} Него се тако загледа негде, па седи по читаве часове као окамењен.{S} Око му приков |
| се и наже чело да га свештеник помаже, па извуче из жутог капута, који од масти и других састо |
| и дувањару.</p> <p>— Гле, набавио тазе, па и не нуди.{S} Нећемо тако, Максо! узвикује весељак, |
| м...{S} Ако умрем, написаћу од чега је, па ће то наћи власт после...</p> <p>— Јес’, луди смо ми |
| . треснем под њом ка дулек.{S} Ђаво је, па уме да саплете.</p> <p>Девојче већ нестрпљиво.{S} Ка |
| доста добро најглавнији део литургије, па се осети заморен. »Е, ово се баш потеже јуначки!« ка |
| } Попио сам данас десет чаша те ракије, па ништа...</p> <p>»Најбоље да потражим од тетке сира и |
| ра од пећи а још више од вина и ракије, па се расплинули, ужагрили очима и остављају овај сувоп |
| S} Није ни за што: само да једе и пије, па после штуца. <pb n="92" /> Они су двојица сасвим дру |
| рђевци, обнесу се мајске сеоске литије, па се онда калуђери сити набеспосличе чак до јесени.{S} |
| а у цркви!{S} Бар да остадоше парохије, па би се човек опет имао чим занети.</p> <p>Још пре нек |
| <p>Али прође све.{S} Настаде примирје, па затим мир; вратише се његови са границе и наступише |
| са својим попом, неки га чак и опсује, па истог дана, кад му попа улази у дом с крстом, целива |
| ако... у село, где се скупљају девојке, па тако, шали се и смеј са њима.{S} Терају нас да се ка |
| м корицом добро укљукане ћурке и гуске, па неке младе дебеле пловчице пржене на кајмаку, па сва |
| е много лепше.{S} Дохватимо се за руке, па вуци једно друго, омахуј, рви се док једно не падне. |
| годно кад ухвати оне меке и чисте руке, па се подаде првој навали.{S} Клецну једаред и девојче |
| о врднути.{S} Папоња види да нема шале, па иде послушно, а јахачица пева неку чобанску песмицу |
| манастир?</p> <p>Он поћута неко време, па одједном као да доби вољу да све искаже шта му је на |
| али, као да се одједном врати то време, па га мајка изнела пред кућу, метнула га на крило и лаг |
| дугачку белу мотку.{S} Одупири се њоме, па се не бој...</p> <p>А Љубомир се смеши, не прима мот |
| свога друга у собу, посади га да седне, па и сам седе и загледа се у њега...</p> <p>Изгледа му |
| слио... најбоље је да се сви људи жене, па коме, тамо после педесете, умре жена, нек’ се калуђе |
| ри у главу, оно некако прође кроз мене, па се опет врати натраг и стане играти далеко, као неки |
| глави му.</p> <p>Ах, ове тешке, мучне, па ипак примамљиве мисли, море га цела живота!...</p> < |
| време? понови Максим игуманово питање, па одједном избаци: на входу, брате... на великом.</p> |
| одмах, чим га обуче, навије на маштање, па стане газити по пртини или целцу — како се деси, — п |
| га још не угледа: иди у друго одељење, па ме чекај, сад ћу ја..</p> <p>Он се испе лагано у дру |
| замоле помељаре, да припазе на камење, па их нема у воденици док год се не чује да се игуман в |
| мало не однесе бедро, и он остави коње, па се стаде занимати бушењем ципунова.{S} Лети воденице |
| ма, дарова сваком брату убрус и чарапе, па оде задовољна.</p> <p>Кућа остаде без женске руке... |
| на попу, ка само сунце, а ђаци укараре, па бруји сва црква.{S} Их!...{S} Ја ти онда ништа не зн |
| им све овчарске и кабларске манастире, па нек’ се у оној дивљој, страшној лепоти природној мол |
| -еј... кад изиђем на онај челопек горе, па погледам долину моје лепе Груже, како се њоме на све |
| а му кажем: дијете, иди кући, ожени се, па буди срећан човек.{S} Једном сам га баш био позвао, |
| н се узнемирио, препао се и наљутио се, па не зна које је осећање веће: да ли се треба више пла |
| сто, зеленожуто чудовиште, загушило се, па не дише, не трепће... нема ни конвулсије предсмртне, |
| и испљусну чисту воду из некакве ћасе, па пође опет натраг.</p> <p>— И тебе, и тебе ће закалуђ |
| ошћу и препреденом вештином утиша дете, па га узе на испит.{S} Уплашен дечко све му о себи искр |
| Маљену.</p> <p>— То је боље! вели дете, па се плашљиво осврће и погледа на кућу; затим, спуштен |
| рекосте, леглу... да се добро напијете, па онако... после стара вина, да грдите ово легло...</p |
| </p> <p>— Бацићу им пред ноге ове рите, па ми после не треба ничији пристанак...{S} Ја и моја < |
| које су биле ауторитетне за све госте, па у неколико и за неповерљиве игумане.{S} Тек оба се и |
| оне исте, укрћене кристалне шљивовице, па одшета равним просеченим путем на врх онога високог |
| — Подај му, Љубо, ово стакло са полице, па седи и ти да једеш, рече тетка пребирајући рукама су |
| лики дуван! рече и разли кафе у шољице, па се намести на клупу до Максима, који ћутећи жудно иш |
| ако сељачки и наслони браду на песнице, па се занесе, пратећи благословени Израиљ у његовом дуг |
| , а очи се приковале за пламен свећице, па само трепћу и опет стану као окамењене.{S} Ни једне |
| га Велимир, ухвативши га за обе мишице, па га преви преко колена, смејући се... фини, углађени |
| нас ово са тетком, па Велимир оно вече, па онај господин на ручку!...{S} А овамо страшна заклет |
| ста прашина, или се раскаља после кише, па се само гиба жућкасто црно блато.{S} Долазе сељани у |
| ећући се, застајкујући да смисли израз, па све слободније и јасније, дугачак говор о нашим мана |
| а жена, циција, помреше млађи од глади, па хоће и да се туче...{S} А тамо, где му је она нашла |
| могу сам товарити вреће.</p> <p>— Иди, па то кажи <hi>њему</hi>, одговори му тетка.</p> <p>— Е |
| није могао уграбити прилику да га види, па је често помишљао од разних људи: да не буде то митр |
| ди у народу ’нако... ко сви други људи, па се опет посветили...{S} Шта је то... како ћу сад?«.. |
| ом за себе мишљу, коју прочита у књизи, па и не сврну пажњу на обично отварање собних врата.{S} |
| најжешће бојао на испиту у Богословији, па је њиме у манастиру почињао сва своја предавања.</p> |
| <p>— Е... а кад зађеш сад по парохији, па те окупе оне... оне научене, што се кинђуре калуђерс |
| > <p>Игуман само опсова грубо, сељачки, па опет ућута.</p> <p>— Него да се то поправи.{S} Све м |
| Иза њих блед, севајући очима крвнички, па ипак кријући главу за њихова леђа, стаде Велимир.{S} |
| сао.</p> <p>А код Радојевића се надали, па дочекаше госте домаћински.{S} Вечера прође лепо и ве |
| рих.{S} А и матори се некако упитомили, па слатко трепћу, чим опазе тетку, и стану је неког бел |
| ци по неколико дана нису ништа окусили, па зар не може и он тако?{S} А после?...{S} Лако је за |
| а није баш што је <pb n="112" /> боли, па побегне у други крај, нераст се обрће журно, тражећи |
| и: ако је то Богу много криво, реци ми, па да идем деци...</p> <p>Леонтије се смрзо, окаменио, |
| евку, који се отео густој боровој шуми, па се утркује с њоме меким зеленилом своје сочне траве. |
| читање од узбуђења.{S} У осмој години, па у манастир«...</p> <p>После већ чита даље како ђаво |
| вајде... сви <pb n="218" /> су грешни, па и ти мораш грешити.{S} А ја те, каже, не осуђујем за |
| сваком члану најпре двеста, па четири, па пет стотина...{S} Не иде!{S} Ђаволски састављена ком |
| која Максим одмах и наопачке одговори, па ућута.{S} Дуго тако постаја.{S} Зави дебелу цигару о |
| то да подигне једно раме, да се устури, па шеширај кроз чаршију!...{S} Истина, још чешће је пом |
| не мари... све ће браћа теби показ’ти, па ћеш и ти са нама у »странствовања«...</p> <p>Љубомир |
| нешто живо објашњавати или доказивати, па онда замаха рукама по ваздуху, дајући на знање да же |
| је!...{S} Дијете!... стаде жена викати, па му притрча.</p> <p>Беше сав хладан, а груди се брзо |
| дари у вику докле га год могаше видети, па се онда осврте и продужи пут, размишљајући, шта ли ј |
| јке, родбине, имања... све то оставити, па се удаљити од света...</p> <p>— А живе ли тако ови т |
| Сабор на окупу.{S} Морају ме рашчинити, па да би... да би... хм! — он не нађе згодна израза и з |
| р не пије у својој соби, кад мора пити, па му отеже дугачку другарску поуку.</p> <p>Љубомир већ |
| м сад није до песме; треба се одморити, па ће опет на посао...</p> <p>Некаква необична црна дру |
| а у суседни манастир, где ће преноћити, па сутра се вратити у град.</p> <p>Дан празнични.{S} Су |
| не претерује сувише у својој ревности, па задовољно леже у вече на меку постељу.{S} Спавао је, |
| ом страх од неизвесне скоре будућности, па обично, тупо човечје чуђење над неочекиваном појавом |
| шило... раширило се, разјапило чељусти, па иде на тебе, иде, али увиђаш да се растојање између |
| p>— Хм-м... махну тетка главом претећи, па продужи рад уозбиљена лица.</p> <p>Чим седе Љубомир |
| у двориште, поврве многобројни младићи, па лаганим кораком, разговарајући се полако уз пут, при |
| ...</p> <p>— Ти се не бој.{S} Иди кући, па баци сву кривицу на мене... реци што знаш...{S} А ја |
| каже, не осуђујем за то; него иди кући, па гледај своја посла« каже њој Христос.</p> <p>— Очију |
| нка бити као нека домаћица у овој кући, па стаде још више пазити на себе и обарати очи.</p> <p> |
| манастиру.{S} Опет морамо твојој кући, па... по божјем закону!... ,</p> <p>— Море знам то...{S |
| ти тако?!...{S} Први дан у светој кући, па пијан!...</p> <p>Иза његових леђа смеши се игуман Са |
| У том утрчаше у кухињу калуђери и ђаци, па сваки стаде облетати око Марије, тапкати је по рамен |
| тамо, изван ограде, озеленели воћњаци, па весело одсјајкују својим младим неразвијеним лисјем, |
| } Изјутра, у свануће, умиће се на реци, па ће опет наставити непрекидне молитве, читајући их из |
| вратнице...{S} Тетка, калуђери, момци, па чак и они сељаци дахнуше душом слободно...</p> <p>Те |
| или љубопитни манастирски ђаци и момци, па слушају, разјапљених уста, његова причања о путовању |
| једва за њим ваљушка, преврће и скичи, па иде тако по шуми, с празном пушком, замишљајући себе |
| оћ.{S} Протеже се, трљајући сањиве очи, па извири иза плашћа и погледа на знак, који је синоћ у |
| е овлажише и засијаше крупне, црне очи, па се стаде смешити на свакога, ко га случајно погледа. |
| ан поћута задуго.{S} Прота раширио очи, па не верује својим ушима да оне доиста слушају Савин г |
| и затворе стоку чим сунце мало одскочи, па и њих нестане, и не сећају се јадне, гладне и жедне |
| .{S} Да учи школе, све... све да изучи, па да буде као његов некадањи господин; онако исто да п |
| д престаде, чега се он још више уплаши, па претрча преко сена и рипну с тавана право на земљу, |
| и нераст хоће да отме најслађи залогај, па је претходно пирне њушком у слабину, крмачица шчепа |
| } Велимир и Никола сели уз други чанак, па и они пребирају и стругућу ножићима некакве кости, с |
| све поискакало, истрчало чак у воћњак, па се живо радује тако важну и милу госту...{S} Вујо ст |
| вид’ли то чудо!...{S} Препаде се човек, па хоће шлаг од страха да га удари.{S} Узалуд му после |
| му рекоше, да је та справа — сунчаник, па гледа тај велики, до сад не виђени, мравињак од деце |
| Све мораш завести у овогодишњи дневник, па ћемо већ ту малу »неуредност« оправдати...</p> <p>— |
| ио са оним, што му до скора беше идеал, па је нашао, као што и житија веле, да је све ово друго |
| мо зеленом варбом.{S} А ти покупи ујам, па дотерај, обрте се најзад Велимиру.</p> <p>— Неће, бр |
| <p>— Ја знаш идем... поделио тамо ујам, па се нешто замислио..{S} Ђавоље ово време !...{S} Кад |
| кве разговоре.{S} Хоћу, брате, да знам, па ако не ваља...</p> <p>Леонтије до сад мишљаше да је |
| хтео рећи: »Видиш како ја сам путујем, па се никог не бојим!«...</p> <p>— Јок, море...{S} Него |
| и ја све мислим.{S} У вече кад легнем, па зажмурим, <hi>оно</hi> ми одмах дође.{S} Најпре ми с |
| е како ђаво куша Саву освећеног имањем, па после, богме, и женидбом и још многим саблазнима, ал |
| ја, неким веселим одушевљеним осећањем, па би хтео тај напор час пре, на свој начин, не осврћућ |
| а Милка баш кад се он одушеви причањем, па јој хтеде све по танко објаснити.</p> <p>— Е, то је |
| и никуд у страну, над некаквим печењем, па <pb n="115" /> обојица држе у једној руци велико пар |
| молитве и од свега што се учини са њим, па му грунуше сузе...</p> <p>— Брат наш Леонтије облачи |
| си то и то«; ја му одмах све испоручим, па нико не зна...{S} Добри су људи, овај... само лажу о |
| опет спреми молбу да је понесем собом, па ћемо ти одобрити.{S} Ово је, за твоје управе, чини м |
| »ја увиђам своје ништавило пред тобом, па ето«...</p> <p>— Што, зар волиш ићи у цркву?</p> <p> |
| ца гледају, зачуђена необичном појавом, па не стижу још ни да се насмеју његовом изгледу.{S} Ал |
| ило; погледа ме благонаклоним погледом, па се обрне, рецимо Велимиру и запита га«...{S} При ово |
| говори о свету, па данас ово са тетком, па Велимир оно вече, па онај господин на ручку!...{S} А |
| им џубетом, подупро главу десном руком, па гледа некуд пред собом.{S} Поглед му је празан, бесм |
| ном репом, па трећу засејану детелином, па подизати неке многе а веома потребне привремене огра |
| у газдарица да асуру, два џака с вуном, па седне у хлад под лужником, близу бунара, да чешља ву |
| крвави врат од трљања песком и сапуном, па ништа: опет се шарени ка детлић.{S} Све се жуте пеге |
| другу, која је засејана сточном репом, па трећу засејану детелином, па подизати неке многе а в |
| је данас?!... доврши уздрхталим гласом, па и сам бризну плакати.</p> <p>— Сви тројица сте моји, |
| у, достојанственим погледом и покретом, па не може дечко да га се нагледа.{S} Највише га буне о |
| Шумадији својим »подвижничким« животом, па стављајући ондашњу обичну и своју једину погодбу: »Т |
| еко га диже у висину са целом столицом, па љуља, љуља...{S} А у глави све теже...</p> <p>Дубока |
| , док се ја добро упознам с газдарицом, па после ћу ја и код слушкиње у госте.{S} Биће ту части |
| запаженом знаку.{S} За мало нађе друм, па пође брже.{S} Обилазио је села и механе, опет осетио |
| Полако, сркући и слажи таван по таван, па пију цео дан...{S} Умеју да уживају у јелу и пићу... |
| тници, крче <pb n="27" /> кола цео дан, па и ноћу; на друму само се вије густа прашина, или се |
| ако нејако, мало, мучило се по цео дан, па ипак није могло довршити посао.</p> <p>Најволео је к |
| ка му доста пута приђе, кад је залудан, па би одмах повели разговор.{S} Једних су година, механ |
| е неиспаване ноћи, био сувише нервозан, па је налазио некакву сласт у томе, што сад сви трепте |
| ко време.</p> <p>Синоћ је дошао уморан, па није ни мислио о чему другом, до о одмору.{S} Кад је |
| нежан, милостив, никад до сад не чувен, па ипак добро познат му архимандритов глас:</p> <p>— Хе |
| же више да мрдне.{S} Стао као окамењен, па гледа како се преливају бела кравља леђа под сунчани |
| еда смешан.</p> <p>»Баш прави господин, па то ти је...{S} Их, да ме сад виде Милка и Мира!«... |
| о се збунио пред њом, дететом као и он, па се још више насмеја.</p> <p>»Ала сам луд!... шта се |
| вота!...{S} Само синоћ и јутрос пробао, па већ звониш добро.{S} Још сутра, па ћеш после све сам |
| е ослободи овог терета, који га стегао, па не да дисати.</p> <p>— Чек’ да и ја тебе затиснем ус |
| се са Миром играо, превртао, прескакао, па никад ништа не помисли онако... о девојци; а ето сад |
| о ситно трепери, а његов језик одебљао, па га мрзи говорити... »Нека <pb n="96" /> сад... свеје |
| ... и ја сам се за <hi>то</hi> спремао, па ет’!...{S} Некако ми онако знаш... као да сте ми и т |
| Па сад ће...</p> <p>Љубомир се препао, па само стеже уздрхталом руком бутиницу, трепће и одјед |
| м.{S} Занела га је нека необична мисао, па се боји да не поквари све, ако се мрдне.</p> <p>— Па |
| шник: навикао се потпуно па свој посао, па га врши без помоћи и без туђег упуства; навикао се и |
| орио у ватрено, издубено као сач, небо, па се обрће, игра...{S} И осећа како се његова столица |
| ца...{S} Он се осврне око себе пажљиво, па видевши да их нико не гледа, <pb n="23" /> устане бр |
| ресе, отвори очи, погледа жену пажљиво, па прошапта неким уморним и стидљивим гласом:</p> <p>— |
| вољно прочитати га марљиво и разумљиво, па као да си свршио целу школу...{S} Љубомир се загледа |
| у се клокотање воде, које потраја дуго, па онда некакав громки груби глас уз предисање, и онда |
| зденутих <pb n="11" /> једно уз друго, па жваће још незреле јабуке, убране јутрос у једном воћ |
| ...</p> <p>Леонтије се смрзо, окаменио, па нити може уста отворити ни помаћи се с места.{S} Ове |
| p>Прота је дуго говорио, карао, претио, па напослетку ућута, јер му се учини да Сава није при с |
| ају.{S} Али се гост заинтересовао јако, па хоће да чује одговор.{S} Он прибегну ширетлуку:</p> |
| пом па га забаци на сапи и подржи тако, па опет махне... и како се једна коза успела уз стричев |
| ко се прену.{S} Сунце одскочило високо, па прижегло право у његово лице.{S} Истина, сад га не п |
| <p>»Дај да се одморим«, помисли дечко, па се завуче међу плашће.{S} Сунце већ на заранцима, а |
| дамари јако... како се срце разиграло, па му тесан досадањи скучени простор!...{S} А душа се н |
| !...{S} Како је то?{S} Све се помешало, па се не види ништа!...{S} А младић би хтео видети прав |
| знамо да сам ја јача, рече она весело, па окрете ка лужнику, обзирући се уз пут пажљиво.</p> < |
| аде округло, збрчкано и усиљено весело, па се опет насмеја својим ситним загушеним смехом: хи-х |
| ио...{S} И код њега се неки пут омакло, па оде на другу страну...{S} Почне о Богу, а после оде. |
| тио...{S} Све се распасало, растегнуло, па не може сито да се надише слободна ваздуха...</p> <p |
| ло од многе воде, оклембесило се тромо, па куња и цеди са себе капљу по капљу, која пада на мок |
| на женица и... згрчимо се тако заједно, па нит’ су нам вреле илинске, ни хладне божићне ноћи!.. |
| устима, клибећи се на другове несвесно, па одједном устаде и поводећи се на несигурним ногама и |
| ико се не маши чаше: сваки се преситно, па сад гледа само, да се још сит наговори или напева... |
| и сам управља кућом, чини то необично, па чак и — незгодно...{S} Сви из његове врсте треба да |
| ослушати...{S} А ми овако сложно, лепо, па...</p> <p>— Јест, јест... треба... као браћа! прозбо |
| и тако...{S} Он моли да је приме лепо, па ће бити њоме сви задовољни.</p> <p>Старији калуђери |
| сећати радост од тога што је све добро, па се сети јучерањег дана.{S} Срце му задрхта, обузе га |
| стиђена Леонтија, насмеши се ђаволасто, па и сама врдне очима у страну, као да се стиди њега... |
| је онако...{S} Само док ја нађем место, па да видиш!«...</p> <p>Охрабрен оваким мислима, Љубоми |
| лакше: о томе се ни до сад није бринуо, па је држао да се то може одмах наћи, чим човек огладни |
| /p> <p>— И ’нако... да станемо барабар, па да поделимо љуцки што је Бог дао... да гриземо зајед |
| /p> <p>Издвоји се од шпорета и Велимир, па се и он стаде смејати.</p> <pb n="70" /> <p>— Хо-хо- |
| она све већа и већа... после као тањир, па као тепсија и тако редом, док не порасте као кућа, и |
| абуне но из страха.{S} Идем у манастир, па сам, канда, залутао?</p> <p>— Ниси, брате, ниси, одг |
| рочита на њима: је ли правилан одговор, па не видећи ништа до љубопитне погледе управљене на се |
| види да се жена већ спрема за разговор, па се домишља шта да јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души |
| ачној соби...{S} У глави му читав хаос, па ври...{S} Она га беседа о калуђерима занесе, отвори |
| етозар...{S} И они су тумарнули у свет, па зар су се једнако мучили!?...{S} Нису, зацело нису.{ |
| од, није чудо!... одговори архимандрит, па се одједном прену: ама шта ми <hi>сад</hi> започињем |
| погледа на ону страну, где сеђаше гост, па, не гледајући ни у кога, веселим гласом проговори:</ |
| урише брзо детињство, младост, зрелост, па ево стиже и старост, а у том дугом низу отац Сава не |
| ри.{S} Првим одговором учинио је пробу, па ослобођен игумановим ћутањем, реши се да му тако одг |
| механџија зовну Љубомира у једну собу, па га тајанствено, са полушапатом, запита:</p> <p>— Шта |
| } Подупро ослабелим рукама тешку главу, па послушно испије чашу што му поднесу и опет се подупр |
| госта у подрум.{S} Прикри се за бачву, па стаде гледати.</p> <p>На другом крају подрума, у сум |
| но беше?</p> <p>Љубомир се досети јаду, па рече:</p> <p>— Игуман ме послао.</p> <p>То је био до |
| убомир се осврта један дан по Београду, па се и он реши да иде своме родном Маљену, кога већ дв |
| е унакрст зејтином.{S} Даде им да једу, па затим оде у трпезарију.{S} Док се испразни чанак, те |
| јпре разгледати редове и речи како иду, па се полако удубе у читање...{S} Над њим горе отворише |
| зи да је Љубомир пао у некакву незгоду, па викну благо, али доста озбиљно:</p> <p>— Јоковићу, о |
| .{S} Али, брате, кад заседне за трпезу, па стане макљати, ни Максим му није раван...{S} И онда, |
| } Или гледају да рано површе што имају, па се и они некуд дигну, нестане их, као у маглу.{S} Чо |
| !...{S} Ти си се завуко у своју ћелију, па куњаш тако до века.{S} И не знаш ни сам шта радиш и |
| ладе дебеле пловчице пржене на кајмаку, па сваких пола часа запурњају се и замиришу тањири са т |
| еко око места, где чобани чувају стоку, па опет нема хлеба...</p> <p>Овако премишља гладни путн |
| же га да седне и наслони на своју руку, па стаде ломити залогаје проје, умочи их у сок и даде м |
| , забатрга се, извуче се из њених руку, па онда он <pb n="5" /> леже на њу и стаде је давити.{S |
| животиња и човек згрчи у топлу легалу, па не пушта од себе ни гласа.{S} Само у пећима, које се |
| светљен круг, који се преврће по столу, па онда игра... игра... игра...</p> <p>Леонтије не разу |
| ну Никола са завишћу: он дохвати метлу, па сам почисти собу.</p> <p>— А каки су ви калуђери? за |
| и се осврте тетки:</p> <p>— На постељу, па само млека, млека... ништа друго.{S} Два-три дана та |
| у уста... »Пробајте, викну он игуману, па ћете се уверити.{S} Није сиришњача исто што и преса! |
| е његова столица понесе некуд у страну, па оде, оде... и њега носи, накривљена у страну...{S} И |
| ..{S} Она на једну, ја на другу страну, па тако док не сване...{S} А Василијан и ови други не б |
| : чувао овце и козе, ка и ја по Маљену, па постао владика, и гледај само каква је чуда починио. |
| од дуга пута, а запао у ову дубодолину, па мислим да сам залутао.</p> <p>После неколико минута |
| пљених уста, његова причања о путовању, па онда и даље о школовању, и тако редом све, док се не |
| аних жеља, Љубомир оде право Светозару, па му стаде наивно причати, како су добродушне и суседа |
| буранију, која ће се кувати за вечеру, па се и сам трже од ненадних јахача.{S} А кад виде панд |
| мир кроз прозорче преплашеном Љубомиру, па стаде разливати калуђерима ракију из другог стаклета |
| едини стаје Мира наложила велику ватру, па се изребрила према ватри, на великој гомили сена; ус |
| друму, са протом, што изговори о свету, па данас ово са тетком, па Велимир оно вече, па онај го |
| о...{S} Ево одох.{S} Казаћу му да нећу, па шта буде...{S} Збогом.{S} Сутра ћу ти јавити.</p> <p |
| у и пићу...{S} А ми... истреси окењачу, па си готов за час !...«</p> <p>А Љубомир, наслушавши с |
| за младићем, који јој заузео целу душу, па не може да мисли ни о чему другом, ево већ скоро цел |
| уго радио.{S} Василијан га спази одмах, па као лопта одскочи од тетке и стаде пред њега, смејућ |
| игумана, који је могао чути њихов смех, па се сви тројица повукоше под звонару, где су се могли |
| </p> <p>Он се охрабри мало уз њен смех, па ступи у разговор.{S} Распитивао је доста и он њу и о |
| S} Је ли могуће... <hi>такав</hi> грех, па без казни?...{S} Није ту све... има ту нешто друго.. |
| и умор, занео га топал загушљив ваздух, па нити чу звона ни журбе момачке; а ови се и не сетише |
| ед мојим носом мрда црно...{S} Дрекнух, па што игда беше снаге ђиласнух у целац...{S} Док ја ле |
| рају Србије, дошао послом у Крагујевац, па свратио на виђење старом другу.{S} За архимандритом |
| запита:</p> <p>— Или се мож’да стидиш, па не смеш да причаш како је било!...</p> <p>Љубомир се |
| ге па сам много о томе мислио.</p> <p>- Па то је све друго...</p> <pb n="64" /> <p>— А кад дођо |
| ваки члан зазире од другова.{S} Аха!... па ово је нешто страшно!...{S} Шта се ово приближује?.. |
| а Живојином на трлу...</p> <p>— Е-е!... па да идем? отеже она и узвикну тако значајно и смело, |
| едомишљао се. »Баш одмах, првог дана... па као сви други!...{S} И све онако... све мора тећи по |
| ад »његово царство«.{S} Он, гејачина... па да суди мене!... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то |
| а печења: прасећег, пилећег, телећег... па се ту жуте и преливају са руменом, масном корицом до |
| Тако ми нешто било дошло, ка ово сад... па се предомислих...</p> <p>Уплашен, пренеражен, као да |
| молио се у испосници до мртве главе... па зар то није светачки?</p> <p>— Тако треба да ради св |
| ад се и моји калуђери осете друкчије... па се размиле по перилима и становима, онда ја бежим у |
| /p> <p>Па ступање Макаријево у иноке... па онај страшни догађај због трудне девојке, која обеђу |
| ..{S} А <hi>она</hi> све тако уза ме... па топло, слатко...{S} Пред селом, крај пута, баш уз ње |
| ти о бављењу у школи.</p> <p>— Хе-хе... па ти си учевнији од свију мојих калуђера, насмеја се ш |
| чему...{S} А овако : дечко као и они... па се упреподобио...{S} Чудно... чудно!...</p> <p>»Стиг |
| о си!{S} Најпре ћемо браду — ФИК-ФИК... па онда за колац: дан-дан!«...</p> <p>— Је ли ви нећете |
| Тивејски...{S} Тимотије Пустиножитељ... па она два брата Теодор и Теофан... сви велики иноци и, |
| ако неко од оних великих... оних, хм... па ови моји запевају, све се тресе...{S} Обешењаци Васи |
| : јест, нешто се и она оболестила хм... па није за овако велику кућу и овај посао.</p> <p>После |
| ир.{S} Нека вам обећају владичанство... па ако издржите и три дана као он, нека ме баце у... иг |
| гматику и, може бити, само Пастирско... па редом! узвикује у себи архимандрит.{S} А ја потегох |
| пред очима!{S} Ето и ја: мало, мало... па тек ми падне на памет Мира ил’ Милка“.</p> <p>После |
| су пружили пушке и хоће његов живот... па у шуму!...</p> <p>После неколико тренутака како изиђ |
| прво време, док ме не приме у школу... па после ћу у послуживање«...</p> <p>— Е-е-еј...{S} Љуб |
| мрштено лице и таман хтеде рећи уф-ф... па се сети протине напомене, и одједном оно набрано сме |
| азда му остаде задовољан, <pb n="32" /> па га посла да спреми све, што треба за чишћење ципела. |
| или: што он њу не обори, <pb n="55" /> па да је притисне... да у својој постељици ноћу, кад на |
| ницу.{S} Ни Маџарица јој није равна!{S} Па ми лепо нашки, љубакамо се, као на прилику неки голу |
| ећ мора да је нека царица... а лепа!{S} Па се ја са њом оженим... зна се: ко бајаги, није од ис |
| амо колико хоћете?...{S} Ни марјаша!{S} Па шта хоћете?...{S} Максим опази необичан, нељудски по |
| ренемаже пред игуманом, то Арсеније!{S} Па чак и Максим некако необично опружио свој гломазни н |
| читаву недељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме радити шта ко хоће: спавај, докле хоћеш, иди |
| ...{S} Та то је требало само видети!{S} Па доктору после не верује: неће да га пушти, док му не |
| »А како ли је тамо, у Београду ?!...{S} Па још кад се обуче сам митрополит...{S} Кажу, на глави |
| ац, јер како би могао бити такав!...{S} Па опет је он то некако у својој главици помирио, и опе |
| p> <p>— Кажем ја... у свеце хоће!...{S} Па се одједном жустро осврте и привикну: кола!</p> <p>К |
| уци игумановој, зар то Василијан!...{S} Па онај прави светац, што се бесилно пренемаже пред игу |
| > живота, какву је славу дочекао!...{S} Па Макарије...{S} Павле Тивејски...{S} Тимотије Пустино |
| да гледам, да уклонимо Арсенија«...{S} Па, онако у ходу, отвори врата од Љубомирове ћелије, ко |
| д света и његових ужасних грехова...{S} Па шта је ово, шта оно беше малопре?!...{S} Сотона... л |
| ин вели: нек’ се научи и око коња...{S} Па онда иди горе у планину, реци Ђоку да не обара оне б |
| м где су врата, ни пенџери, ништа...{S} Па кад и то прође, онда станем мислити...</p> <p>— Мисл |
| , док не порасте као кућа, и већа...{S} Па све ближе и ближе... и таман да ме удари у главу, он |
| едом.</p> <p>— Зар то... ха-ха-ха...{S} Па то су паремије... оне знаш, за велике празнике...{S} |
| оној шупљој букви... узми их све...{S} Па сад... скоро ће да се смркне...</p> <p>Обоје стоје ј |
| зна се: ко бајаги, није од истине...{S} Па право мојој кући.{S} Хинтов царски сав од злата, и в |
| моју собу, где смем примати госте...{S} Па би могао довести и оног твог кудравог богословца.{S} |
| то су његови идеали, његови снови...{S} Па сад само настави тако цела живота!{S} А шта ће бити |
| би јадни ђаци полипсали од глади...{S} Па друге приче о Сави и Дунаву, о Топчидеру, и ваздан, |
| су обрађивали њиве, жњели, копали...{S} Па зар да избегава рад он, који се тврдо решио да следу |
| еограду... и толике су све четири...{S} Па игра, скаче и што ближи мени, он све већи... већи је |
| у цркви.{S} Већ то ћу ти показати...{S} Па онда кадионице, чираке... <pb n="81" /> море то ћу т |
| , од бела и црна брашна гибаницом...{S} Па долећу често они сеоски »колачићи« умешени с јајима, |
| ветозару?...{S} Он се хвали много...{S} Па она двојица из Брежђа... један већ на неким великим |
| та, чула си... а он шара по песку...{S} Па им онда каже: »Који од вас никад у животу није учини |
| која се почиње разливати по њему...{S} Па није баш ни тако мрачно... гле, светли се пред очима |
| очекује. — Нисам те уписао, видиш...{S} Па сад ће...</p> <p>Љубомир се препао, па само стеже уз |
| спасе од »наступајућег истјазанија«.{S} Па видевши да се ова чаша мора испити, обори главу поко |
| еди он, и тетка, и сва три калуђера.{S} Па дође час кад не знаш кога ћеш пре послушати...{S} А |
| ; идем реци на веће школе у Београд.{S} Па док сташе време за школу, примио ме ови, реци, добри |
| ити »господинове« ципеле, то је све.{S} Па после седне за чист, велики кухињски сто, примакне б |
| одњише, како из њих кануше две сузе.{S} Па пренесе очи у други крај — тамо брат Вујо отире очи |
| пробиле га меке, жућкасто црне маље.{S} Па кад издигне рамена некако његовски и пође, Љубомир с |
| много боље, него што ја умем казати.{S} Па сад гледај... научи све...</p> <p>После неколико нед |
| о у косо, и опет гледа човека у очи.{S} Па ход господин-Николин!...{S} И он је био мањег раста, |
| љно.{S} Ја ти кажем само шта мислим.{S} Па што?...{S} Зар ти мислиш, среће ти, да ћеш остати до |
| сеније с болесно-забринутим изразом.{S} Па се тек после нечему присети:</p> <p>— А-а... тамо им |
| ља, па узјаше оно што га је обалило.{S} Па... триста чуда!...{S} Тако се само преврћемо по трав |
| пред капију, да мало поразговарамо.{S} Па ако се бојиш твоје госпође, ја имам моју собу, где с |
| »Да ли је овај луд, или се само прави?« па му, без предомишљања одговори:</p> <p>— Вршим све ње |
| ти — пример му је у томе праведни Јов — па ће се према томе и управљати, а за оне друге... не м |
| кола — кљусе није давало никакве наде — па са сузама замоли, да му даду момка у помоћ до његова |
| е гледали и ћутали на коси?...</p> <p>— Па ја у вече извукох батине и за тебе!</p> <p>— А јарца |
| викну: »То је јеванђелије!«...</p> <p>— Па шта игуман прича оно пре, знаш кад си дошо, да не зн |
| ако да овако остане једнако...</p> <p>— Па како... причај ми!{S} Је ли боље тако, него ово што |
| већ овде једнако, сваку ноћ...</p> <p>— Па је ли све мислиш о манастиру?</p> <p>— Најпре сам св |
| нисам и ја у вашем друштву...</p> <p>— Па ко ти брани ?{S} Сутра можеш, само ако хоћеш.</p> <p |
| и то мене ’нако... рече тетка.</p> <p>— Па, ет’... довели тако жену, која је грешила ’вако ка м |
| у.{S} Нисмо имали друга посла.</p> <p>— Па онако боси обоје... севају нам бутине!</p> <p>— А ви |
| та Максим после краћег ћутања.</p> <p>— Па... како коме.{S} Има их доста што не могу ништа да у |
| братији ову последњу околност.</p> <p>— Па... кад зарађујемо по тој новој иконији... како ли је |
| и смело, да се калуђер прену.</p> <p>— Па-а... отеже и он, али меко, попустљиво, збуњено и поб |
| :</p> <p>— Шта ћеш јести тамо?</p> <p>— Па... само малко хлеба да ми шаљете, друго ништа...{S} |
| ше, ко врапци...</p> <p>— Што?</p> <p>— Па од игумана, море.</p> <p>— Аха... не бригај за то.{S |
| > <p>— Како... докле да живиш?</p> <p>— Па, једнако!... одговори монах, гледајући зачуђено стар |
| S} Онај мој лудак, побратим... опију га па им све каже.{S} Али ћу и њега...</p> <p>Тако псујући |
| пом, проба да намести платно преко њега па, напослетку, остави све и оде у потес, носећи на рам |
| рке, убаци још дрва, подиже се и угледа па клупи нешто смотуљано, згурено, чудновато.</p> <p>— |
| ли своје: и они не остадоше без утицаја па ову меку, нежну и наивну душу.{S} После честог стаја |
| у руци и набијеним кострутним бисагама па врату, или котарицама преко рамена (како је чему вре |
| еонтије ретко кад осети да стаје ногама па земљу.{S} Воде га, управо носе на рукама, Василијан |
| ији певање.{S} То су калуђери са ђацима па и момцима — ко је хтео — држали сваконедељно веџбање |
| ну.{S} Спустила се лака ноћна хладовина па успављује и људе и животиње и бубице...{S} И цврчку |
| ; он прочита, на допаду, неколико листа па, не размишљајући много, рекне у себи: »Овако ћу и ја |
| p> <p>Тетка се одједном заплака, зајеца па побеже у кухињу.{S} Љубомир се, чим ово угледа, повр |
| вите траве.</p> <p>— Васо, ено ти ђезве па сипај, рече му тетка.{S} А твоја је вода у том мањем |
| .{S} И тамо још... читао сам неке књиге па сам много о томе мислио.</p> <p>- Па то је све друго |
| ја!{S} Светозар вели да и то многи раде па лепо живе, и још по неки стекне...{S} Само за прво в |
| догореле воштане свећице, он се згране па да ме убије.{S} Једном ме тужио самом игуману, а ова |
| ...</p> <p>Василијан поцрвене, збуни се па оштро погледа зачуђена Љубомира и пође вратима.</p> |
| S} Највише га буне оне мале, жућкарасте па се преливају у црно, паметне господске очи, којима н |
| ј <pb n="8" /> њиви плинуле краве, овце па чак и козе...{S} Оне само газе и кидају...</p> <p>Пр |
| , седе на сено и подупре леђа о тренице па стаде гледати у пламен; она се спусти на другу полов |
| је да се све у манастиру врши по чреди па, не знајући још узрок Николиној казни, држао је да м |
| сли се.{S} Хм... добро, добро...{S} Иди па се моли, одговори смешећи се иронично и савијајући п |
| о! узвикну жена обрадована.{S} Онда иди па кажи Васи да га чекам овде.</p> <p>— А, ти си то! ре |
| ити...</p> <p>Ђаци се окаменили, зинули па само трепћу; тетка се само полуобрнула к њему, а ост |
| се преварила.{S} Љубомиру не би пало ни па крај памети да гледа на опрему, али се изненади кад |
| себи.{S} Јер не вреди га само прочитати па заборавити...{S} Треба знати цело, као »оченаш«...</ |
| давања сасвим, а Љубомир доби и намести па свој сто све Савине уџбенике, штампане и писане, из |
| III</head> <p>Ала је тешко у туђој кући па још кад си слуга, кад си везан као конопцем, не смеш |
| онако наслоњена на доксат, раширила очи па гледа...{S} А игуман таман поумио да изиђе и <pb n=" |
| им ногама папуче.{S} Он затурио чабрњак па леђа, па гледа на неке њиве, преко од механе и казуј |
| зрацима, и како белавка брзо маше репом па га забаци на сапи и подржи тако, па опет махне... и |
| ебео просед калуђер, са великом шубаром па глави, испод које се просула густа разбацана коса.{S |
| олико пута значајно погледа с Нићифором па са Василијаном.{S} Могло се опазити, да се спрема из |
| да, навикао се чак да гледа на себе као па простог слугу, и однекуд му дошло на памет, да све т |
| и, приђе весељак полици, дохвати стакло па наже.</p> <p>— Е, брајко, оногај... нећемо тако, не! |
| ету.{S} У великој пространој соби, тамо па другом крају, у врху дугачка стола, сеђаше крупан де |
| прави ђак-послушник: навикао се потпуно па свој посао, па га врши без помоћи и без туђег упуств |
| ебама.{S} Љубомир се наслонио на доксат па, и ако је већ неколико пута гледао ове исте призоре, |
| ти је за чудо и за причу.{S} Нашао цуру па, шта мислиш, заволео је више од оца и мајке... обоје |
| } Хе, <hi>друго</hi> су они!«...</p> <p>Па ступање Макаријево у иноке... па онај страшни догађа |
| отуљка.{S} Рођак предлаже мирну деобу, »па да нико не зна«, а Арсеније упорно тврди, да све при |
| еразвијене маште. </p> <pb n="7" /> <p>»Па што! могу бити и харџија!{S} Светозар вели да и то м |
| ђе у оно време није ни требало.</p> <p>»Па и ја умем тако попунити... још лепше!« помисли бистр |
| S} А тамо опет иђаше оструга, који трн, павитина и опет врљике, или јендеци са оградом од трња. |
| гов Маљен...{S} Густа, зелена, китњаста павитина од лозе, оструге и трња, пружаше се крај пута, |
| као и посланица <pb n="201" /> апостола Павла, те се о њему не сме ни расправљати.</p> <p>— Гос |
| ета, испечена на ражњу, са набраном као павлака, заруделом младом кожицом, испод које провирује |
| <p>»Свети Пахомије, Антоније, Макарије, Павле Тивејски... и сви велики угодници Божји, смилујте |
| славу дочекао!...{S} Па Макарије...{S} Павле Тивејски...{S} Тимотије Пустиножитељ... па она дв |
| ...{S} Какав сте ви Онисифор... онај из Павлове посланице, такав сам и ја Антоније...</p> <p>— |
| у...{S} И глава све ниже <pb n="232" /> пада, а онај ватрени сач почиње тамнети...{S} И неко га |
| камење, узидано у бедему, али осећа да пада у бездан и није га ни мало страх, јер од некуд зна |
| уња и цеди са себе капљу по капљу, која пада на мокру земљу.{S} Птице се не чују; вране изгледа |
| адика и сви они учевни калуђери... и не пада им на ум јарам Христов!«...</p> <p>Прошла је давно |
| да под њим нестаје земље... он лети или пада, а око њега шушти и мирише слама и намазана коса.. |
| уседом и већ гледати даље... а Љубомиру пада у део слушкиња.{S} Он се постара и да објасни дечк |
| екоме прети, са великом милином на срцу пада земљи и дохвати челом хладни под...{S} Та ове су м |
| ка жубори, стресе се од капљица које му падају за врат и погледа мрачан отвор на пећини.{S} Мах |
| стим белим соком, и како у округлу ћасу падају, заједно са соком, добри комади сира...{S} И сам |
| усти мрак, кроз који севне понекад нека падалица или репатица.</p> </div> <div type="chapter" x |
| вака ноћ...{S} Преко неба прелети једна падалица.{S} Он се стресе и, крстећи се плашљиво, завуч |
| дуго са свију страна, и никако му није падало на ум да је то старо, изношено, искрпљено одело, |
| ао!...{S} А њему то никад није ни на ум падало...</p> <p>— Јок, море... промуца он гледећи, как |
| пла југовина, па га, топи и, цеди још у падању.</p> <pb n="65" /> <p>Под ногама усамљена путник |
| ан махну руком преко лица и чела, откуд падаху неке капљице.{S} Да л’ то беху грашке зноја или |
| арица и кад угледа сва она царска чуда, паде у прашину...{S} Нека га...{S} А тамо стриц... глед |
| узверено и одједанпут, сасвим случајно, паде му поглед на крупне црне редове у отвореној књизи, |
| Грешник улете у пећину и, онако у трку, паде пред престо и лупи врелом главом о <pb n="236" /> |
| а се лево и десно пружила, — новина ова паде у манастир као бомба.{S} Ну, отац Сава не даде бом |
| да се неће убити...{S} Ипак се трже кад паде у хладну воду и — пробуди се...</p> <pb n="99" /> |
| да је кошуљом нешто лако закачио, и кад паде на земљу и дочека се на руке, испод њега се искотр |
| ије плаћао порезу три године.{S} Али не паде ништа, а дође тренутак да залупа добош у негда вел |
| а наступа...</p> <p>А ником ни на ум не паде, тога часа, јадни отац Сава; Нико и не помисли о њ |
| нечувен умор !</p> <p>Дечко се зањиха и паде на траву као покошен, не мрднувши ни руком ни чим |
| ...{S} Нешто се навуче на очи, на груди паде нешто тешко...{S} Он се осећа потпуно као рањена з |
| ом, а рукама га гурну у груди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а девојче леже по њему и прити |
| това и прочита један стих, која му прво паде у очи.{S} Читаше: »и измахну руком својом и узе но |
| ад учинило ново у њој...{S} Одједном му паде на памет давнашњи простачки разговор са Велимиром |
| са својим бегством од куће, и тешко му паде на срце туга Јосифова оца...{S} Замисли се, хтео б |
| едно друго, омахуј, рви се док једно не падне.{S} После се оно одоздо искобеља, па узјаше оно ш |
| а!{S} Ето и ја: мало, мало... па тек ми падне на памет Мира ил’ Милка“.</p> <p>После долазе они |
| ао и понекад се смешкао каквој шали што падне при разговору, махну главом са одобравањем, и у о |
| дело се да му је све то већ познато.{S} Пажљивије га стаде питати о бављењу у школи.</p> <p>— Х |
| } Ха-ха-ха!... засмеја се она и лагано, пажљиво, бојећи се да не увреди Љубомира, гурну га прст |
| неражена дечка, поврати се и погледа га пажљиво.</p> <pb n="14" /> <p>— Шта је, мали?...{S} Од |
| и попа, вероучитељ гимназиски, пошто га пажљиво промотри.</p> <p>»Ухватили!... то је.{S} Сад ће |
| н.{S} Он разгледа, и, види се, разгледа пажљиво све око себе.{S} Ослушну како река жубори, стре |
| сти на крај клупе, механџија га погледа пажљиво.</p> <p>— Стоку знам да умеш чувати: код вас је |
| ави професор.</p> <p>Љубомир га погледа пажљиво, као да ће рећи: »Да ли је овај луд, или се сам |
| еремо јарца...{S} Он се осврне око себе пажљиво, па видевши да их нико не гледа, <pb n="23" /> |
| При првим редовима подиже књигу и стаде пажљиво читати.{S} Љубомир опази како се мења лице »гос |
| спусти, дохвати његову ногу и стаде је пажљиво, својом меком и врелом руком (то је осетио) пра |
| последњи залогај и загледајући брижно и пажљиво у суд са костима, надајући се још каквом затуре |
| лица разведрише, и они стадоше слушати пажљиво.</p> <p>Гост објасни потребу, која изазва појав |
| умирише.{S} Сви се учинише као да врло пажљиво слушају, и ако су се многи љутили на говорника, |
| а окрете ка лужнику, обзирући се уз пут пажљиво.</p> <p>За њом ступа Љубомир, тешким незграпним |
| ... новајлија? запита она, гледајући му пажљиво лице и цео стас, као да је рада оценити га овим |
| мир се стресе, отвори очи, погледа жену пажљиво, па прошапта неким уморним и стидљивим гласом:< |
| настиру дочека, не беше ни ова рогоњина пажња према њему необична.{S} Он се само весело и блаже |
| ди да служи гостима за предмет нарочите пажње, али се он не осврће на то.{S} Са оним истим забр |
| прво Арсенију, који се обрадова толикој пажњи према себи, и лепо се пољуби с млађим братом.</p> |
| дође му ни на ум да се погорди толиком пажњом важних људи, јер се сећа колике су гомиле народа |
| ле Велимир танко, бојажљиво, с највећом пажњом у гласу.</p> <p>— Мој устав! мој устав!... још г |
| кога већина гостију почешће погледаше с пажњом и поштовањем, одједном се развесели.{S} Најпре м |
| S} Ове изненадне речи тако му приковаше пажњу, да није ни помислио кренути се куд.</p> <p>И Сав |
| о што је господин прота изволео сврнути пажњу на њега — недостојан сасуд.{S} А Арсеније, смешећ |
| оцу Василијану.{S} Он пренесе сву своју пажњу на једног младог, тек пројаханог, ждребака, и одл |
| ечка, кад му овај, скидањем капе, сврну пажњу на себе.</p> <p>Љубомир подиже очи и хтеде нешто |
| љу, коју прочита у књизи, па и не сврну пажњу на обично отварање собних врата.{S} Дуго потраја |
| неке друге ствари, на које он не сврну пажњу.{S} Нађе прво житије: »Памјат свјатаго пророка На |
| ручује архимандриту, да посвети највећу пажњу необичноме младоме иноку.{S} Изјављује му да има |
| стима почео се »подвизавати« отац Сава, пазећи највише на две монашке обавезе: »молчаније« и »п |
| ахну свеже суво сено, и препоручи му да пази ноћу да се ко не увуче у шталу, јер су у њој затво |
| м му грунуше сузе на очи.</p> <p>— Него пази: сутра да кажеш... кад те капетан позове, да му ка |
| тва немају.{S} Али је газдино око вазда пазило да он не буде залудан.{S} И ако седи, нађу му шт |
| строгости по манастирима: старешина је пазио на сваки корак својих потчињених, који су се и у |
| рски живот и интересе му.</p> <p>Али је пазио Сава и на себе.{S} За читавих десетину година кал |
| дите да га рукоположимо.{S} На Љубомира пазите отечески«, стајало је лаконски у томе неочекиван |
| домаћица у овој кући, па стаде још више пазити на себе и обарати очи.</p> <p>У том утрчаше у ку |
| ше ходником:</p> <p>— Сотоно, у теби је пакао!...{S} Камо ти деца, што си их родила... и човек? |
| n="130" /> ћасом купуса, а <hi>он</hi>, паклени створ, завија као утегом... вије, вије, вије... |
| одвркне!...{S} Ха-ха-ха!«...{S} И Савин пакосни смех не престајаше звонити кроз ходник, јер он |
| Игуман Успенског манастира, са иронично-пакосним изразом, подмигујући оном другом сабрату, смеш |
| оваког ручка само им се усне иронично и пакосно скупљају, а очи значајно намигују.{S} Али кад с |
| , удари га по срцу горе, него белавчина пакост у кукурузу.{S} Он клисну испред свог <pb n="13" |
| ад’ није ништа украло или 'нако... неки паксијанлук урадило?«...</p> <p>А мали бегунац све бира |
| омиљени посао — врћење главчина, тесање палаца и наплатака за точкове.</p> <p>Нићифор, који се |
| се извуче од посла, али му та пушка не пали код игумана.</p> <p>— Е, немој баш тако... знаш са |
| окрива шлемом наде на спасење; да прима палију, као обручење великог и анђелског образа; да се |
| „велика“, за разлику од других двеју — палилулске и теразиске), готово гласно изговара целу св |
| таница угаси, он ће у мраку, другу неће палити...{S} Изјутра, у свануће, умиће се на реци, па ћ |
| у, суморну мисао...</p> <p>»Шта је њима пало на памет...{S} Буди бог с нама!«... премишља момак |
| а правила монашког живота.{S} Николи је пало у очи само то, што је баш више главе игуманове бил |
| парохије и предаје старешини, колико је пало прихода у цркви од свештенорадњи...{S} Ту се запис |
| {S} Али се преварила.{S} Љубомиру не би пало ни па крај памети да гледа на опрему, али се изнен |
| >...</p> <p>Не зна кад и зашто му је то пало на памет...{S} Тек онако дође му у главу: »Да пров |
| оволицно парченце — Никола показа пола палца — догореле воштане свећице, он се згране па да ме |
| а-Јоца, са преплашеним лицем, као да је паљевина у школи.</p> <p>— Шта је?! пита он и гледа по |
| причања пред попом, научена из књиге на памет, али је он све то знао далеко лепше и живље испри |
| ло ново у њој...{S} Одједном му паде на памет давнашњи простачки разговор са Велимиром о циљу ж |
| рам... мудрост... и од некуд му дође на памет — Соломуново слово !«...{S} Јест, јест... мора да |
| и ја: мало, мало... па тек ми падне на памет Мира ил’ Милка“.</p> <p>После долазе они страшни |
| кчије се и држи и говори: сад јој ни на памет не долази дерање јарца.</p> <p>Љубомир заузе поло |
| во?«...</p> <p>Ово ће житије научити на памет, тако је одмах одлучно у себи.{S} Јер не вреди га |
| гласно црквене молитве, које је знао на памет.</p> <p>Очитао је до сад равно седамнаест пута »П |
| ну мисао...</p> <p>»Шта је њима пало на памет...{S} Буди бог с нама!«... премишља момак и смеши |
| <p>Не зна кад и зашто му је то пало на памет...{S} Тек онако дође му у главу: »Да проведем нек |
| па простог слугу, и однекуд му дошло на памет, да све то сноси ради распетог Спаситеља... навик |
| еда око себе незадовољно.{S} Дође му на памет: ако владика запита што, на пример из литургике.. |
| прену, пробуди се и сад тек дође му на памет зашто је дошао овамо.{S} Одједном га обузе исто о |
| и му те мисли некако брзо ишчезавају из памети, а на њихова места долећу некакве друге — нејасн |
| рила.{S} Љубомиру не би пало ни па крај памети да гледа на опрему, али се изненади кад је углед |
| чима, али не види ништа...{S} Понавља у памети догађаје и описе из оба житија, и како пролећу п |
| него се само забавља њоме и преставља у памети, како светац мора да јури од прилике као муња.{S |
| каквим зидинама?...</p> <p>Смишљао је у памети најстрашније слике мука, које га чекају, а оно и |
| снага почиње слабити...{S} Бркају се у памети речи другова, не распознају се више јасно њихова |
| он је чуо речи, али му оне не осташе у памети.</p> <p>«Дознали!...{S} Да се бега!...{S} А моји |
| глава и обара га дрем...{S} Он понови у памети несвесно цео сан, прелети га једном мишљу и — за |
| А ово куд прође... страх га поновити у памети све оно, што виде и чу!{S} И дахну душом кад сти |
| ти мени... игуман отеже, састављајући у памети питање.</p> <p>Калуђери се пренуше.{S} Они су зн |
| ери читаво блаженство.{S} Њему је већ у памети цела и јасна слика безбрижне забаве и пландовања |
| о из свете куће.{S} Знала је то све ова паметна женица, па је угађала својим »сестрићима« исто |
| малом професору у наочарима дође на ум паметна мисао: »Зар баш мора, рецимо, писме <hi>људи</h |
| але, жућкарасте па се преливају у црно, паметне господске очи, којима никад не гледа право, нег |
| алуђери.{S} А ја кажем да тебе неће.{S} Паметнији је море... и Василијан ширетски баци око на д |
| ињала калуђерство.{S} А он је скромно и паметно одговорио: »Да видим... још нисам никад био у м |
| оне промене које видесмо — да би могао паметно газдовати.{S} Требало је сад отплаћивати тај ду |
| сам, вели отац Сава даље, опазио једну паметну ствар... код тих млађих старешина...{S} Хм... т |
| н не сврну пажњу.{S} Нађе прво житије: »Памјат свјатаго пророка Наума« и прочита га на душак, ј |
| а је ово?...{S} Откуд!«... и он напреже памћење...{S} Некакве нејасне, оделите слике ноћашњих с |
| и, чумави малишан, у масној, потпасаној памуклици и шареним накриво сашивеним »лажигаћама«, од |
| отов, <pb n="182" /> само да се покрије памуком и црним кашмиром; јутрос му донеше кашмир из гр |
| , а не гледаш на нас, мрцино — наставља пандур оштријим гласом — да ли има места и за нас, и ак |
| твој газда... сви сте једнаки... мрмља пандур, везујући поводнике за јасле и гледајући прекорн |
| а никако доводио у срез, код нас? упита пандур, правећи при том лице као да је њему сасвим свеј |
| у, да чпијунишете шта ће рећи капетанов пандур!...{S} У мало ми главу не однесе... само да ме з |
| ита.</p> <p>»А, није га уписао! помисли пандур весео.{S} Ту ћемо мецко да штрбуцнемо газда Цвиј |
| капетанова потера, јер би му сад и онај пандур био тако драг... или што га не ухвати онај његов |
| јаха пред механу неки коњаник, а за њим пандур са пушком о рамену.{S} Механџија, како угледа пу |
| " /> отворише шталска врата, како вичан пандур уведе коње, говорећи са њима и пребацујући капет |
| ногу, која се приближаваше штали.{S} То пандур уводи коње.{S} Чује дечко како се <pb n="29" /> |
| вија се дете и одједном заплака.</p> <p>Пандур омекша.{S} И он се био уплашио да то није каква |
| и с оним... ту механџија крупно опсова пандура.</p> <p>Љубомир му све исприча, па и пандуров м |
| трже од ненадних јахача.{S} А кад виде пандура и необично учтиво лице механџино, досети се да |
| ад, бојао се нових познаника, кметова и пандура, и кад би око заранака, ни сам не зна како, нат |
| кући.{S} Дед’, док нисам викнуо кмета и пандуре да те вежу... </p> <p>Љубомир не саслуша све.{S |
| на, које га одаваше својим шуштањем.{S} Пандуров монолог одједаред престаде, чега се он још виш |
| ра.</p> <p>Љубомир му све исприча, па и пандуров монолог, онако како га је он разумео.</p> <p>— |
| мени говори... мисли Љубомир, слушајући пандурово мрмљање.{S} Од куд ме угледа, слава га убила! |
| -хе«...</p> <p>Кад се Љубомир, охрабрен пандуром, вратио у кујну, тамо га дочекаше с псовком и |
| ог тренутка, кад ће га дохватити снажна пандурска рука и зауставити.{S} Погледа страшљиво на св |
| м — да ли има места и за нас, и ако смо пандурска сорта...</p> <p>»Куку, јадо!...{S} И он хоће |
| , а над самом његовом главом настави се пандурски монолог.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, тако ли ви |
| у таким истим и још кратким и дугачким панталонама.{S} Љубомира зачудише ови први, који су сви |
| обућу.</p> <p>Боже, кад је видео себе у панталонама и капуту!...{S} Освртао се, загледао се дуг |
| но, не гледајући га, као да је он какав пањ, израсто на улици...{S} Кад га поклопи и увуче у св |
| ама, бескрајно ништа!...{S} Пред њим на пању игра и прелива се као рубин, у великој широкој чаш |
| ој нејасној тами, на једном усправљеном пању, шкиљи и светлуца слабо прилепљена воштаница.{S} П |
| од кишна облака, седи на усечену букову пању, наслонио превијене ноге на трулу кладу пред собом |
| м.</p> <p>Отац Сава опази да је Љубомир пао у некакву незгоду, па викну благо, али доста озбиљн |
| /> <p>Тако је и било.{S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га притисне.</p> <p>— Е, па сад да |
| а кроз бео снежни покров.{S} Путник већ пао у очајање од зла времена, умора и глади.{S} Свуд ок |
| кога се дечко прену, као да је у ватру пао.</p> <p>Он зна зашто га зову, и не одзива се одмах, |
| а и других са сликама Робинзона, Петка, папагаја... <pb n="52" /> И он се сам нађе у распутици |
| е главе, камо би јарац хтео врднути.{S} Папоња види да нема шале, па иде послушно, а јахачица п |
| не поквари све, ако се мрдне.</p> <p>— Папоња једнако вуче козе у Јеленац.{S} Ништа му не могу |
| ад само једна брига: да су му белавка и папоња увек на очима.{S} Јер шта ли га чека од сада, та |
| м крај студенца, ти нешто дељкаш, а тек папоња завречи чак у другим косама!...{S} Леонтије се х |
| ом« због својих необично дугих и оштрих папоњака.</p> <p>А дечко слуша речи и зна шта му другар |
| Ништа му не могу-у... довикну чуварица папоњина плачним дечјим гласом, који је најречитије илу |
| ност великог брадатог јарца, прозваног »папоњом« због својих необично дугих и оштрих папоњака.< |
| коза̑, па их чувај сам.</p> <p>— Доведи папоњу овамо, да га вежемо, одговори он и подиже главу, |
| што ми Теофило пише за квасију и слатку папрат.{S} Попио сам данас десет чаша те ракије, па ниш |
| глави му сламни шешир, на босим ногама папуче.{S} Он затурио чабрњак па леђа, па гледа на неке |
| ло небо; како се весело витла у ваздуху пар голубова, одсјајкујући према сунцу својим дивотним |
| штенорадњи...{S} Ту се записивала свака пара од прилога или од продатог мала; веће суме записив |
| еримо, јер ћемо, кажу, онда имати доста пара, па се можемо проводити како хоћемо...{S} И ’нако |
| ан-дан!«...</p> <p>— Је ли ви нећете ни пара, ни имања, ни кућа, ни стоке, ништа... а?...{S} Је |
| њему и стаде гледати како се диже у вис пара са угрејаних мокрих чарапа и дизлука.{S} У кући на |
| е створења света, својим оштрим крилима парао вечну, црну, празну ноћ, и чини му се, да су и ње |
| манастиру, она угледна кућа опет поведе парбу на суду.{S} Отац Сава је свагда удешавао, те мана |
| монотоност какво везено бело марамче од паргара, што га Леонтију подноси на дар каква слободна |
| добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за паре? запита, игуман значајно и као прекорно.</p> <p>Пр |
| <p>— Зар то... ха-ха-ха...{S} Па то су паремије... оне знаш, за велике празнике...{S} Де још.. |
| стир једне године добије а друге изгуби парницу, и у дневнику манастирског расхода цифра судски |
| ако ствар окренуо, да је манастир добио парницу и имао право подићи воденицу на своме воденичиш |
| p> <p>Само га поп Светозар, који је сад парох у његову селу, обрадова.{S} Он га искрено дочека |
| овоме послу, момак.{S} По манастирским парохијама разиђу се сви калуђери, са оваком истом прат |
| ење водице по селима!{S} У свештеничким парохијама, по једном селу пође попа, а у друга пошље ђ |
| новој основи и — одузеше се манастирима парохије...</p> <p>— Попови нека попују, а калуђери у — |
| и молитвања у цркви!{S} Бар да остадоше парохије, па би се човек опет имао чим занети.</p> <p>Ј |
| вао колико <pb n="88" /> чега донесе из парохије и предаје старешини, колико је пало прихода у |
| пуним.</p> <p>— Е... а кад зађеш сад по парохији, па те окупе оне... оне научене, што се кинђур |
| ти буде двадесет!...</p> <p>— Нећу ја у парохију.{S} Владика одобрио да живим у испосници једна |
| цркву.{S} А и што ће!...{S} Тамо служе парохиски свештеници, који су давно преотели храм (због |
| пословима, као у сеоској кући.{S} Посао парохиски готово сасвим застаје: обреде се последњи све |
| ава над селима, манастирима остаде само парохиско право.{S} Сад нестаде и тога; остадоше непрег |
| авити.</p> <p>Љубомир, узимајући у руке парче меса, начуљи уши кад се помену чреда. »Хм, видиш. |
| у.{S} Игуман привика да се одмах донесе парче млада сира.. хтео је, ваљад’, нешто показати.{S} |
| преса!« Игуман, онако у љутини, одломи парче и поједе. »Их, шта учинисте, викну професор : рук |
| живот, да ли га тамо свагда чека готово парче хлеба?..</p> <p>Жуборе тихо, лагано вијугави млаз |
| резерву, док другом руком приносе друго парче великим гладним устима и кидају га одлучно једрим |
| аче, и заамвона, и екваристија, и свако парче одежде, и све, све...</p> <p>— Хо, јаки је он и у |
| 5" /> обојица држе у једној руци велико парче, резерву, док другом руком приносе друго парче ве |
| .. свршио сам богословију... зарадићемо парче хлеба.</p> <p>Не помогоше никакве молбе, савети, |
| ла се насмеши на њега, пруживши му лепо парче меса.</p> <p>Љубомир га погледа зачуђено.</p> <p> |
| ир и метну на астал.{S} Професор одломи парченце и мету у уста... »Пробајте, викну он игуману, |
| ли знаш... кад избацим из собе оволицно парченце — Никола показа пола палца — догореле воштане |
| града.{S} На малом, минијатурном, белом парченцету хартије, са познатим му крстићем на врху, на |
| да те рупе чудно изгледају...{S} Велика парчета лепа поотпадала, темељци поизвиривали и почели |
| стима, надајући се још каквом затуреном парчету.{S} Али видевши да су му наде узалудне, поклопи |
| ајан лавеж изненађених и дрских сеоских паса...</p> <p>Леонтију није првина да иде по водици.{S |
| и, да ће то бити најновија Василијанова пасија...{S} Ено и тетке!...{S} Смеши се онако исто глу |
| ирске старешине, држећи да то »све мора пасти«, није плаћао порезу три године.{S} Али не паде н |
| мирише гладна говеда у ливади и стадоше пасти, он се осврте и гледаше дуго, са завишћу, управо |
| и на висини: никоме није могло ни на ум пасти, да онај млади и љубезни Сава чини што с намером |
| душе ми, и Догматику и, може бити, само Пастирско... па редом! узвикује у себи архимандрит.{S} |
| их врабаца, и другу од канапа, дугачку, пастирску, као она што је убила Голијата.{S} Са њом је |
| самог игумана и како је кад чему време: пастрме или суве рибе.</p> <p>— Видиш шта вреди слога: |
| Тримитинског пише: „От дјетства своего пастух бје овчиј«...</p> <p>»Ето, узвикује Љубомир: чув |
| на ватришта, а у једном се види при дну пасуљ, у другоме сок...</p> <p>Жена се трже од брза и н |
| изнесе пред уморна приповедача хлеба и пасуља...</p> <p>Зашло се дубоко у ноћ; ђаци се разиђош |
| ати читаву њиву, која је засејана самим пасуљем — главном храном сваког манастира, па другу, ко |
| старијима и млађима, и сваки се од њих патио, да се тај глас што више распростре у народу.{S} |
| друго уживање, него да ми замирише ова патока, мој Спиро...{S} Онда ми се срце растресе, и онд |
| з које се сваки час помаља велики собни паук <pb n="137" /> те тамани уловљене мухе.{S} А толик |
| њим заигра нека млечно-бела, танка као паучина, провидна измаглица, која сањалачкој души улева |
| не, простора, светлости...</p> <p>А она паучинаста измаглица постаје све гушћа и влажнија, у гл |
| необичније...{S} Преко свега се навукло паучинасто покривало лака заборава давно негледаних сли |
| д очима весело, сјајно, са неком лаком, паучинастом измаглицом.{S} Он још разазнаје све око себ |
| низ младићево лице, олакшавајући лагано паучинастом, ваздушастом руком тешки бол и страх, што л |
| .{S} Да ли <pb n="219" /> су Антоније и Пахомије заиста постојали, или је то обична, побожна пр |
| не гледајући где гази...</p> <p>»Свети Пахомије, Антоније, Макарије, Павле Тивејски... и сви в |
| од ових наших.</p> <p>— Знам, а како су Пахомије, Макарије и други?{S} И они су створени као ја |
| ље: »Рече Господ: љубјај отца или матер паче мене, њест мене достоин«...</p> <p>Сврши се!</p> < |
| е врућине.{S} Овце већ побегле са густе паше и још по мало тумарају под хладовима, чупкајући ли |
| јком.{S} Љубомир таман потерао стоку на пашу, а Милка искакута пред њега.{S} Обучена у нову циц |
| <p>— Видиш како ми лепо, рече Велимир; пе свађамо се и не мрзимо се као калуђери.{S} И ти треб |
| мро, кад му земљак објасни, да без тога пе може бити примљен, а данас почиње упис...{S} Дакле с |
| ..</p> <p>У манастиру све тихо.{S} Нико пе плаче, не види се жалост ни на чијем лицу.{S} Родбин |
| о двојица руку око врата и терају је да пева из свег гласа...{S} Весеље повезаних и одједном пу |
| нема шале, па иде послушно, а јахачица пева неку чобанску песмицу и жудно погледа на студенац, |
| ресе...{S} Обешењаци Василијан и Никола певају као славуји...{S} Владици мило; погледа ме благо |
| веселији изглед.</p> <p>— Ох, мајка му певала, што га тако опраси! узвикује побратим, трљајући |
| ...{S} Грме одјеци сложног многогласног певања и проламају се под огромним тамним сводовима хра |
| Игуман уђе у трпезарију, сви поскакаше, певање одједном умукну.</p> <p>— Сад ћемо литургику, ре |
| туробна лица, игуман чује у трпезарији певање.{S} То су калуђери са ђацима па и момцима — ко ј |
| им зимским ноћима него то!</p> <p>Чувши певање, игуман рече у себи : аха! и тај узвик као да га |
| <pb n="123" /> запиткивати како иде са певањем.{S} За Љубомира рече му Василијан:</p> <p>— Баш |
| вако свештено лице.{S} Само са црквеним певањем остаде назадан: још није знао окренути први гла |
| S} А по једно вече занимају се црквеним певањем и уче се правилно вршити литургију и друге свеш |
| држали сваконедељно веџбање у црквеном певању.{S} То је био редован час, али је игуман, кад се |
| аши <pb n="147" /> се и стане од страха певати, што иначе никад не чини...</p> <p>Кад би све го |
| Богом створеног човека...</p> <p>Монаси певаху тако лепо и заносно, новом иноку беше тако топло |
| и лупајући се длановима по бутинама.{S} Певница је последњи авансман ђачки...</p> <p>— Идите! м |
| икола, најмлађи ђак.</p> <p>— Никола за певницу!</p> <p>У кухињи, уз прозорче, стајаше Никола, |
| нуто озбиљним изразом на лицу, стоје уз певницу и нешто шапућу.{S} Љубомир, тамо у притвору, ко |
| јих владика и других знаменитих лица и, певушећи полугласно, прислушкивати шта се чини на пољу. |
| пет се шарени ка детлић.{S} Све се жуте пеге по врату докле сунце грије...{S} Аха, сигурно капе |
| а игуманова била једнака: узимат је, из педагошких обзира, облик диалога, и то само између игум |
| а се сви људи жене, па коме, тамо после педесете, умре жена, нек’ се калуђери, ако хоће...{S} К |
| чисто одевени. »Што им то мајка ократи пеленгирице?{S} Мора да није имала више оваког сукна«.. |
| и) некакав староислужени »чиновник« без пензије (бави се стално склапањем манастирских рачуна). |
| раћа!{S} Ето живота!«...</p> <p>Вино се пени, прелива се, просипа се!...{S} Чаша за чашом облећ |
| о сам окренут: не знам где су врата, ни пенџери, ништа...{S} Па кад и то прође, онда станем мис |
| ким жућкастим лишћем хладолежа, који се пење на више уз плавобеле <pb n="28" /> конце фула, опа |
| и, заједно с његовим оцем, и на њиховим пепелиштима господаре други људи и чују се друга имена. |
| гласом:</p> <p>— Стоја неће више да нас пере... ђеца иду као...</p> <p>Из кухиње загрми врисак, |
| ђери осете друкчије... па се размиле по перилима и становима, онда ја бежим у подрум...{S} Криј |
| вијуга и беласа нешто, као кад жене на перилу отегну дугачке комаде платна.{S} Само је ово мно |
| ратне онако отрцане са својим уквашеним перјем.{S} У шуми тајац: умире ово огромно, густо, зеле |
| дсјајкујући према сунцу својим дивотним перјем; како је све у наоколо светло, мило, топло, ведр |
| па се сад не витлају они груби гргурави перчини око очију му.{S} На њему је широка црна раса од |
| , уз пријатно брујање црквених јутрењих песама, што се разлева отуд из храма...</p> <p>Љубомир |
| вашара, готово раскрвави врат од трљања песком и сапуном, па ништа: опет се шарени ка детлић.{S |
| Питају Христа, чула си... а он шара по песку...{S} Па им онда каже: »Који од вас никад у живот |
| поновише све малопрешње слике весеља... песма, прича, шала, смех...{S} Он зажмури и као да се к |
| т куцнуше чаше, отпева се једна црквена песма и сви гости одједном, као по команди, издигоше ли |
| е ређати најслободније шале, доскочице, песме...{S} Калуђери, који се беху склонили у кухињу да |
| кви једнако опомиње да мисле на смрт: и песме, и чтенија, и житија и све, све...</p> <p>— Али А |
| е већа ларма, узвици и чак нешто на лик песме...</p> <p>Леонтије, пошто се сврши његова чреда ч |
| це...{S} И цврчку ливадском сад није до песме; треба се одморити, па ће опет на посао...</p> <p |
| пустити, дати му одушке у живом говору, песми, игри, свађи... наравно — сваки по своме темперам |
| послушно, а јахачица пева неку чобанску песмицу и жудно погледа на студенац, где је чека хладна |
| о, тихим, лаганим гласом запеваше тужну песму: »Загрљај Очев потрудих се отворити, проживех мој |
| сетиш !... узвикује он и све више гњави песницама свој несрећни стомак, који га тако немилосрдн |
| у други крај — тамо брат Вујо отире очи песницама, а две сестре, уз њега, покриле лице широким |
| и жену уза се, скочи и стаде трљати очи песницама.</p> <p>После кратког времена и Љубомир и жен |
| ури се онако сељачки и наслони браду на песнице, па се занесе, пратећи благословени Израиљ у ње |
| } Сањиво погледа око себе, трљајући очи песницом, и наједаред запрепашћено отвори очи. »Шта је |
| аком члану најпре двеста, па четири, па пет стотина...{S} Не иде!{S} Ђаволски састављена комиси |
| рипаљеном цигаром а за њим Арсеније, са пет великих дуванских кеса литрењача, у којима су разне |
| <p>— Оче игумане, кажем опет: ово дете пет дана није ништа окусило и донесено је мртво у манас |
| огао некима у конзисторији позајмити по пет, шест стотина дуката, без облигације и интереса, ос |
| од архимандрита, да обиђе с водицом још пет других села, и да се не враћа манастиру, док не свр |
| сом надвисио цео разред.{S} Другог часа Петар предузе нову почасну дужност: узе креду, стаде уз |
| часовник и шмркће плаховито.{S} Већ је пети дан како нема Љубомира; јутрос му јавише из крајње |
| на, Јова и других са сликама Робинзона, Петка, папагаја... <pb n="52" /> И он се сам нађе у рас |
| о оно осећање, кад је на <pb n="101" /> Петковачу посматрао службу митрополитову.{S} Прође му н |
| нимљивом лутању по пустињи...</p> <p>На Петковачу беше ред другог одељења за цркву.{S} Љубомир |
| есетину година изузето је за исту сврху петнаест хиљада и, пошто се воденица није могла онда по |
| длазе, и свега, свега нестаје...</p> <p>Петог дана тетка испразни целу своју собу, натовари пун |
| це. . .</p> <p>За два дана изређаше још петорицу цензора у другом одељењу, и најзад сви професо |
| ије ђаке и постави за цензора поменутог Петра Ужичанина, који је висом надвисио цео разред.{S} |
| г, ко би могао одржавати ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по твом Зла |
| реди!«...</p> <p>— Довешћу ја теби луду Петрију, нек’ ти се нађе на чреди, одговори тетка смеју |
| аширили се; ударила их по лицу ватра од пећи а још више од вина и ракије, па се расплинули, ужа |
| имир постељу у углу, на другом крају од пећи, док друге две беху около пећи. — А ми ћемо одмах |
| је ћелије, а другови се окупе око топле пећи, поваде из неких тајних места бутеле, хлеб што се |
| ко пуцкарају ћутци у огромној бронзаној пећи.{S} Ђаци се раскокали, раширили се; ударила их по |
| крају од пећи, док друге две беху около пећи. — А ми ћемо одмах наместити онде четврти.</p> <p> |
| па не пушта од себе ни гласа.{S} Само у пећима, које се ложе из ходника, поређаним у једнаком о |
| оно тајанствено шумско вечерње брујање, пећина беше мрачна и ужасна...{S} На противном крају од |
| {S} Али на пољу је тако тамно и влажно, пећина је тако хладна, а он је тако млад и неискусан, з |
| је почео исто онако као и Антоније.{S} Пећина, молитве, па и сама кушања сотонска .. све је ис |
| оском као права црква, па после, кад се пећина измени, неће ни ватре ложити.{S} За јело није по |
| била душа празна, него све по пустињи и пећинама!«...</p> <p>А тетка Мара, која је све знала и |
| крај ватре, промотри неке тамне крајеве пећине сасвим обичним равнодушним погледом и загледа се |
| дао са запаљеном воштаницом сваки кутак пећине, видео где ће се молити Богу, где ће спавати — о |
| вирове манастирска речица.</p> <p>Близу пећине, из густог шипражја извуче се Љубомир и стаде.{S |
| и прилепи је на оном другом ужем крају пећине, где беху зарезани у стени неки крстови и једна |
| одитељско и божје.{S} Он седе на уласку пећине и заплака се горко, гледајући немоћно у натуштен |
| адају за врат и погледа мрачан отвор на пећини.{S} Махну руком преко влажна чела и опет погледа |
| очајне боле...{S} Разлеже се по мрачној пећини испрекидано, горко јецање и прави детињи неутешн |
| у сад?...</p> <p>Ови незнатни послови у пећини, пореметише му досадање одушевљено-побожно распо |
| колена и погледа у мрачни храпави свод пећински...{S} Болан, очајан прекор беше у том погледу, |
| шеве... ено их — тамне се, а црпи отвор пећински зјапи и тајанствено брује врхови бучја око њег |
| ижица.{S} Хоће добро да окади и осветли пећину, да му замирише тамњаном и воском као права цркв |
| едино с разлога: да има на чему окадити пећину, и ако је, међу осталим његовим заветима, кад се |
| > <p>Кад је наложио ватру, добро окадио пећину и разгледао са запаљеном воштаницом сваки кутак |
| доколици, навуко му доста суха лишћа у пећину, да има на шта лећи.{S} Младић хтеде одбити овај |
| заветима, кад се одлучивао да побегне у пећину, био и тај: да не ложи <pb n="153" /> ватре ради |
| омукло урлање...</p> <p>Грешник улете у пећину и, онако у трку, паде пред престо и лупи врелом |
| а побожном одлучношћу, устаје и улази у пећину, крстећи се и шапућући молитве, које је Антоније |
| престо.</p> <p>Љубомир је улазио у ову пећину неколико пута, једном са Николом и Велимиром.{S} |
| лао је и момке и калуђере да разгледају пећину, да прокрстаре целу шуму, неће ли га наћи.{S} Вр |
| средини крша зјапи велики улаз у мрачну пећину, испод кога дубоко, дубоко доле, весело жубори, |
| који никад није пропустио прилику да не пецне своје калуђере, како нису ништа учили, и да им ти |
| Леонтије сиђе у подрум, који је давно и печално осиротео, јер скоро свако буре жалосно звони, о |
| а ја... не може!...{S} А оно га прљи и пече све јаче, све оштрије...</p> <p>Дечко се прену.{S} |
| крдо стоке, да не буде ноћас поклана и печена.{S} Да је сам изнео ово вино, сутра би се сви на |
| се допада бити слуга« мисли у себи ново-печени монах и не испушта из очију сваки покрет игумано |
| ки судови са читавим »кршем« разноврсна печења: прасећег, пилећег, телећег... па се ту жуте и п |
| гледајући никуд у страну, над некаквим печењем, па <pb n="115" /> обојица држе у једној руци в |
| еш све..{S} Оволика брука!{S} Оде човек пешке... још ако не нађе коња нигде!... говори она једн |
| четврт часа, Леонтије на коњу а Велимир пешке, одоше на пут.</p> <p>Ништа више не осећаше млади |
| су толико добивали.{S} А има ли чарапа, пешкира? настави она, завирујући у кожне бисаге, скинут |
| је припадало кући, односно њој: чарапе, пешкире, шарене мараме...</p> <p>— Ене де... везени мар |
| хоћеш, иди куд год те срце вуче, једи и пиј што год хоћеш!...{S} Нема ни чреде, ни јутрења, ниш |
| тако?!...{S} Први дан у светој кући, па пијан!...</p> <p>Иза његових леђа смеши се игуман Сава, |
| о себе, види шта се ради и разуме да је пијан.{S} И то га сазнање сад ни мало не жалости и не б |
| ако како ти мислиш...{S} Ето, сад нисам пијан, а попио сам доста.{S} Него ми онако дође, као да |
| ди у сну, да близу њега заудара из грла пијана човека... и промиче једна камилавка, шта ли је.. |
| њиви ноћни лахор, успављујући узбуђене, пијане главе...</p> <p>Зора!{S} Беласа се густа роса по |
| ор младине.</p> <p>У четири часа, сити, пијани и весели, отпутоваше и гости и отац Сава у сусед |
| есело, и опет се <pb n="231" /> настави пијанка...{S} Тетку издадоше и глава и ноге.{S} Једва ј |
| х, повукоше га у вртлог младићске бурне пијанке.{S} Око њега хучи, грми и гуди разиграни талас |
| одина, <pb n="141" /> после једне добре пијанке у манастиру, она угледна кућа опет поведе парбу |
| отара, и он стоји тако и мртвачки обара пијану главу...{S} Он не зна да ли што чује или осећа, |
| волети?...{S} Ја мислим да је ни прави пијанци не воле.{S} А ја не пијем онако како ти мислиш. |
| е сам чуди, како може још да иде, једе, пије...{S} Има му тридесет година, висок је одвећ, сух, |
| , обилази око кмета и пита га шта ће да пије.{S} Види се да се приближило школско време.</p> <p |
| до сад.{S} Немој га баш приморавати да пије...</p> <p>— Ето га!{S} Сад причао о калуђерима, а |
| о к себи.{S} Коме се не допада, нека не пије...{S} Здрав си!</p> <p>Љубомир ућута.{S} Овде, рад |
| > <p>— Не, да га омрсиш сабаиле, док не пије лековиту ракију, викну први калуђер, отурајући тет |
| /p> <p>Прота га стаде корити што бар не пије у својој соби, кад мора пити, па му отеже дугачку |
| на столу чаше и вино.</p> <p>Поче да се пије без реда, неки од гостију потражише воде.{S} Игума |
| . »Нема више робовања!...{S} Опет да се пије, и само ’нако... да се гледа у маглу!«...</p> <p>О |
| које болести, он је одмах нађе, кува и пије, ако нема ту болест.{S} Боље је, вели, пити за ран |
| кола.{S} Није ни за што: само да једе и пије, па после штуца. <pb n="92" /> Они су двојица сасв |
| авуљине... тамо у школи, а овде се само пије.</p> <p>Опет куцнуше чаше, отпева се једна црквена |
| ади великих, средњих, малих...</p> <p>— Пијем.</p> <p>— Зар ту, болан брајко!... поче га прота |
| је ни прави пијанци не воле.{S} А ја не пијем онако како ти мислиш...{S} Ето, сад нисам пијан, |
| ађе сунце, или док... хм ..</p> <p>— Ти пијеш, онако... прекиде га прота.{S} Волиш ли ракију мн |
| ва подолазила; сви поседали за столове, пију и гледају немарно око себе.{S} Само се најстарији |
| је се подне, гости још седе на доксату, пију стару препеченицу и жмиркају на топло пролетње сун |
| лако, сркући и слажи таван по таван, па пију цео дан...{S} Умеју да уживају у јелу и пићу...{S} |
| разговарају се нешто о прављењу сира и пију ракију.{S} Игуман привика да се одмах донесе парче |
| се спреме свећњаци, а гости још једу и пију, као да су тек почели.{S} Кроз прозорче се једнако |
| раде, али је први пут осетио слабачко и пиктијасто телце у својој руци... и то треба замочити ц |
| ..</p> <p>Подиже се оштра, љута челична пила и секира... застаде у ваздуху... као да се предоми |
| словцу.{S} Поред тога што се осећао као пиле под крилом мајчиним, кад је уз њега, још га је там |
| им »кршем« разноврсна печења: прасећег, пилећег, телећег... па се ту жуте и преливају са румено |
| лакше само махнути руком, као да брани пилиће од јастреба, који се спушта одозго.{S} Е-е... че |
| сникове није се више одмицао.{S} Све је пиљио и мотрио шта тетка отуд износи.{S} Мислио је само |
| готов да плане срџбом.</p> <p>— Тсс... пио сам га понекад у Београду, одговара он збуњен и црв |
| ајући пружено му стакло; никад је нисам пио...{S} Немој, очију ти!...</p> <p>— А вина? гледа га |
| онтије се најодушевљеније, као ’но први пионири хришћанског аскетизма, предаде строгом и тешком |
| естолом, пресамитио се као мртвац...{S} Пипамо га рукама, —хладан као лед...{S} Дај, рекох, да |
| .{S} Докопа чизме, стаде их превртати и пипати.{S} А у том овај — Веља — донесе сир и метну на |
| не устручава ни од речи ни од дела.{S} Пир затворених, усамљених, повучених у себе, стегнутих |
| а.{S} Отпоче прави, поверљиви, слободни пир, где се нико не устручава ни од речи ни од дела.{S} |
| х, како дивно греје топло сунашце, како пирка и задише хладовином сенасто бучје, како се сјаји, |
| , нечовечја изгледа калуђер...{S} Ветар пирка и лепрша његове меке освећене власи, а он дочепа |
| отме најслађи залогај, па је претходно пирне њушком у слабину, крмачица шчепа зубима клип, пис |
| стара знанца...</p> <pb n="254" /> <p>— Писали смо ти... рече Вујо, кад стадоше у дворишту:{S} |
| вој сто све Савине уџбенике, штампане и писане, из богословије.</p> <p>— Знаш... рећи ће архима |
| о од ових!...{S} Видео Светозара кад је писао«...</p> <p>Професор уђе.{S} Ђачке очи само прелећ |
| ма, и уз то, у приличној мери, маштао и писао стихове, заинтересова се дечком и стаде му у мисл |
| дана он је, хотећи се похвалити, поново писао владици о Љубомиру, о његовој необичној побожност |
| за Милку, да се удала за једног среског писара — и доста других радо знаних вести...</p> <p>И с |
| е написано најозбиљније, да га је морао писати какав спреман човек и да је тако препуно поуке и |
| обичан врусак и мљацкање, са неизбежним писком мање крмачице, од које какав дрски прождрљиви не |
| рлови и јастребови, те својим злослутим писком оживљују ово суморно и тајанствено место.{S} На |
| ћа, не разумевајући завршетак владичина писма. — Какве су то твоје испосничке намере?...</p> <p |
| младеж.</p> <p>Игуман је у незгоди због писманцета, које му сад донеше из града.{S} На малом, м |
| м паметна мисао: »Зар баш мора, рецимо, писме <hi>људи</hi> бити у првом одељењу?« Тражећи поде |
| а, незграпно израђена црквено-словенска писмена као у неку светињу.<pb n="126" /> Стаде преврта |
| } Бележио је како се изговарају немачка писмена ај, уи и тако даље и пљуцкао од муке са својим |
| .. запита се он одједном, пошто прочита писмо, као да сад тек први пут увиђа, да не зна сам шта |
| {S} Једна удовица му увезала у мараму и писмо, у коме се исказује груба страст и позив на саста |
| ом...{S} И Љубомир, тога дана, кад доби писмо, беше у сличном расположењу.</p> <p>»Шта хоће ови |
| глас...</p> <p>У фебруару Љубомир доби писмо од оца.{S} Пише брат Свејо у име очево, кори га ш |
| повратку са посвећења, донесе оцу Сави писмо од владике.{S} Архијереј препоручује архимандриту |
| ђује: да Љубомира истог дана, кад прими писмо, с места закалуђери и да га одмах потом упути к њ |
| говори смешећи се иронично и савијајући писмо.</p> <p>А у себи архимандрит помисли: »Е, мој вла |
| а одлучно, у љутини написано, владичино писмо, у коме му се по <hi>трећи</hi> пут наређује: да |
| итање.{S} Он је мислио, да је владичино писмо од тако исто непоречне важности, као и посланица |
| словенским словима.</p> <p>— Аха, Свето Писмо ! понови ђаче гласом, који казиваше да није никад |
| и отеже последњи глас.{S} Ово је Свето Писмо... ту ти је сва наша вера и наука Христова.{S} Хм |
| ац?</p> <p>— Здрав је.{S} Предаје Свето Писмо.</p> <pb n="77" /> <p>— Ене де... од куд то знаш? |
| рочитај.{S} Видиш да пише: <title>Свето Писмо</title>, одговори му сељак, претурајући листове н |
| таде још брижљивије читати <title>Свето Писмо</title>, али није заборављао ни школу.{S} Већ је |
| p> <p>Једаред, претурајући <title>Свето Писмо</title>, загледа се у »<title>Пјесму над пјесмама |
| уочио.</p> <p>— Шта, цело <title>Свето Писмо</title> прочитао?! узвикну игуман, кад Љубомир то |
| створио ради онога, што је рекао у Св. Писму: »...плодите се и напуните земљу«...{S} Чекај, не |
| стајало је лаконски у томе неочекиваном писму. </p> <p>Зашто се игуман љути, видели смо; а плаш |
| штају...{S} И све оне жалостивне речи у писму, које су, он зна, целим скупом, сели и измишљали, |
| у слабину, крмачица шчепа зубима клип, писне опако ради обичаја или кокетарије, а није баш што |
| је паљевина у школи.</p> <p>— Шта је?! пита он и гледа по школи, чудећи се што још не види крв |
| асију си, роде, заборавио купити, а?... пита га брижно отац Арсеније.</p> <p>Леонтије му осмехо |
| Никола наказива.</p> <p>— Минералогија? пита Љубомир сагибајући главу.</p> <p>— Мирен... и-хи-х |
| ..</p> <p>— Имаш ли, море, каква одела? пита га господин Никола у очи дана, кад ће поћи у школу |
| осле тврда спавања.</p> <p>— Шта, вера? пита гост.</p> <p>— Шта ћемо с вером, велим?...{S} Ко ћ |
| истрча један професор.</p> <p>— Шта је? пита Јоцу, гледајући по свима школским угловима.{S} Ко |
| баш нарочито хоћете да ме упропастите? пита Максим неким злослутим гласом, у коме се чује и оч |
| та веле моји... тата, Вујица, стричеви? пита не дишући.</p> <p>— Брину се, знаш сам...{S} Сестр |
| — Како си се играо са том твојом Миром? пита га девојче.{S} Које игре знате?...</p> <p>— Тхе... |
| , то је чудо!</p> <p>— Зар и Василијан? пита Љубомир.</p> <p>— Хо, тај мисли да неће никад умре |
| <p>— А у тој гимназији... је ли тешко? пита Максим после краћег ћутања.</p> <p>— Па... како ко |
| 118" /> <p>— Славе ти, је л’ те бољело? пита га Љубомир наивно, са изразом искрена учешћа у њег |
| к.</p> <p>— Тако ти Бога, шта радиш ту? пита прота, мерећи жудним и завидљивим погледом дуге тр |
| ељи сусединој и њене слушкиње.</p> <p>— Пита она, знаш, одговара му Љубомир: каки ти је оно мла |
| оровином.{S} Није знао шта ће пре да га пита...</p> <p>— Шта веле моји... тата, Вујица, стричев |
| ...{S} И оно пре, <pb n="129" /> кад га пита игуман, како одговара!...{S} Да ли то они њега сви |
| Не пита може ли то манастир поднети, не пита треба ли, него дај!...{S} Мисли да ће се посветити |
| владика попио његове монахе на веру; не пита их ништа; <pb n="120" /> ко вели:{S} Савини ђаци м |
| ана, беспосличара, а он хоће још.{S} Не пита може ли то манастир поднети, не пита треба ли, нег |
| а, мој брате.{S} Не зна ни оно што мене пита, само нас плаши.</p> <p>Љубомир види да га Максим |
| екадањег друга, као у неко чудовиште, и пита <pb n="63" /> се у страху: да ли је он још човек, |
| занимљивим фактима, само блуди очима и пита се у чуду: »Шта је ово?...{S} Гле, одиста шта је о |
| а има дете одрасло, обилази око кмета и пита га шта ће да пије.{S} Види се да се приближило шко |
| азио ил’ не долазио у срез.{S} А ово он пита тек ’нако... из радозналости.</p> <p>— Јок, одгово |
| ећи се и одговором и погледом што га то пита.</p> <p>»А, није га уписао! помисли пандур весео.{ |
| лас:</p> <p>— Хе-хе... дулечићу мој!{S} Питај, роде, што год хоћеш...</p> <p>По свој прилици от |
| , а <pb n="138" /> није да је болестан, питајте оца игумана...{S} Хе, роде... имам ја таке лека |
| него њена зла батуна... затекли је.{S} Питају Христа, чула си... а он шара по песку...{S} Па и |
| и хоће?... чуди се он у себи.{S} Некога питају... а-а!... мене питају!«... и он напреже ум, да |
| себи.{S} Некога питају... а-а!... мене питају!«... и он напреже ум, да се сети одговора, који |
| ли.{S} А онај варошанин гледа зачуђено, питајући погледом околину: шта се то збива?... шта оно |
| рмљањем скраћене опроштајне молитве, не питајући никога за грехе, ако се ко сам не јави.{S} Нић |
| у, што је дошао, ради чега...{S} Истина питала га је тетка, хоће ли <hi>сасвим</hi> остати код |
| школи шамарао.{S} Стој, бре, сад да те питам !...{S} А он кад виде како смо се загрлили ја и ц |
| глас над собом:</p> <p>— Баш хоћу да те питам... знаш, одавно се каним...{S} А не могу више да |
| о...</p> <p>— Знам, брате.{S} Зато се и питам једнако: је ли ово Сава или неко други.</p> <p>Оп |
| опет поћута значајно, стави му још два питања, на која Максим одмах и наопачке одговори, па ућ |
| краја живота?... и тако даље{S} На сва питања редом, Љубомир одговараше заклетвом, да ће тако |
| </p> <p>Архимандрит настави редом друга питања, по правилу:{S} Има ли жељу удостојити се анђелс |
| им ако има што запитати.{S} Одговара на питања кратко, и увек гледа да се уклони од разговора.{ |
| они, уредише се многа црквена практична питања на новој основи и — одузеше се манастирима парох |
| оно веле свети оци?...</p> <p>Овога се питања отац Сава најжешће бојао на испиту у Богословији |
| ош једанаест дана, израчуна Велимир, на питање Леонтијево: колико ће се забавити у овом послу.< |
| ..</p> <p>Леонтије до сад мишљаше да је питање управљено њему, и хтеде устати да саслуша озбиљн |
| ... игуман отеже, састављајући у памети питање.</p> <p>Калуђери се пренуше.{S} Они су знали да |
| уклањају се журно, да не чују још какво питање.</p> <p>Чим Леонтије прими старешинство, Велимир |
| ..</p> <p>Леонтија изненади и збуни ово питање.{S} Он је мислио, да је владичино писмо од тако |
| Он уздахну и хтеде пропустити игуманово питање, одговарајући му <pb n="164" /> погледом, који ј |
| — У које време? понови Максим игуманово питање, па одједном избаци: на входу, брате... на велик |
| гледе управљене на себе, пређе на друго питање.</p> <p>— А шта оно још представља св. престол?< |
| и своје незнање и прелазило се на друго питање...{S} Али сад Максим, не знајући ни сам зашто, п |
| јајкује и прелива се...{S} Он је ставио питање, и чини му се да је изложен коцки цео живот му.. |
| > велике гимназије!«</p> <p>А цензорско питање у другом одељењу задавало је велике бриге профес |
| ..</p> <p>Тако се сврши тешко цензорско питање у другом одељењу, и наш Љубомир постаде »цензор |
| ао, брате?... чује Љубомир оштро, јасно питање; види архимандритов поглед управљен на себе, али |
| кава и ракија, и домаћин управља обично питање:</p> <p>— Да нисте гладни, оче?{S} Де, да поједе |
| се другови у манастир.</p> <p>Воденично питање је у овом манастиру старо и значајно.{S} Манасти |
| а је овог тренутка више интересовало то питање, него догматика.</p> <p>— Клисар, брате! узвикну |
| је га тек сад погледа с чуђењем и немим питањем: »Каквој кући?{S} Чијој кући?«...</p> <p>— Зар |
| ј нема ни појма о црквеним најпростијим питањима.{S} Архимандрит је већ, на ранијој литургији, |
| иви и дише само калуђерством, да у томе питању код њега нема мере ни разлога...</p> <pb n="156" |
| ним ушима саслуша... »Је ли могуће!«... питао се већ десети пут. »Јест, знам... сећам се те при |
| .</p> <p>Василијан се само запрепашћено питао: ко ли ће сад?!... и стрепио од помисли, да тај н |
| е то већ познато.{S} Пажљивије га стаде питати о бављењу у школи.</p> <p>— Хе-хе... па ти си уч |
| га туњавца треба научити добро, њега ће питати зацело...{S} О-о-ох!...{S} Отац Сава с таквом на |
| , дугове, ситнице и калуђери се стадоше питати: »А шта ћемо сад?«...{S} До сад је ове куће издр |
| м, који је гласио: »Видиш сам... што ме питаш!« Али игуман не беше расположен за нежна изливања |
| ој смелости.</p> <p>— Јованка.{S} А што питаш, кад ти то не треба?...{S} Ти бежиш од нас!...</p |
| ..</p> <p>»Зашто?...{S} Шта ово би?«... питаше се у мислима, чудећи се целом овом изненадном до |
| , ако нема ту болест.{S} Боље је, вели, пити за раније <pb n="95" />, док те није снашла беда.{ |
| што бар не пије у својој соби, кад мора пити, па му отеже дугачку другарску поуку.</p> <p>Љубом |
| ="174" /> онако »испод жита« да наставе пити досадање вино, али их присилише на поштовање већин |
| дити док он сврши, а није ред јести или пити у овакој прилици.</p> <p>Господин поче лагано, изн |
| hi> започињемо политику, кад треба само пити.{S} Децо, точите... сви сте задремали.</p> <p>Од г |
| ђу друговима у манастиру.{S} Не, сад је питом, нежан, плашљив, неодлучан, сасвим, сасвим други! |
| ко одскочило.{S} Давно је дигло росу са питомих долина, које се оштро преливају под његовим ват |
| н, са својим ђаком Ђоком, фрушкогорским питомцем, као и сам што је, дотера, управо довуче једно |
| е, осврћући се бојажљиво око себе.{S} А пића и јела стаде се трошити два и три пута више, него |
| ма; снују, трче, доносе и односе јела и пића, послужују, сипају и бојажљиво погледају на весело |
| безазорних, добро наоштрених за јело и пиће, гостију, љубазно, весело, реко би пуна срца, нуди |
| судова, препуних јелом и <pb n="229" /> пићем.{S} Калуђери, ђаци, момци, чисто занемели од изне |
| обична, искривљена и занесена весељем и пићем лица својих другова...</p> <p>У неко доба Василиј |
| цео дан...{S} Умеју да уживају у јелу и пићу...{S} А ми... истреси окењачу, па си готов за час |
| фебруару Љубомир доби писмо од оца.{S} Пише брат Свејо у име очево, кори га што је тако тврда |
| ово?...</p> <p>— Прочитај.{S} Видиш да пише: <title>Свето Писмо</title>, одговори му сељак, пр |
| прича?!...</p> <p>Јер у светим књигама пише једно, а у животу је нешто сасвим друго, друкчије. |
| орази.{S} За св. Спиридона Тримитинског пише: „От дјетства своего пастух бје овчиј«...</p> <p>» |
| како се они посветише!...{S} И нигде не пише у овим житијама, да је коме била... како ’но рече: |
| и!...{S} А о св. Спиридону Тримитинском пише: »Сочетасја законому браку и отец дјетем бист«, па |
| Је ли то светац, господине,... што ово пише ?</p> <p>— Хм... светац!... »Од куд ћу му, врага, |
| е, како му његово високопреосвештенство пише о томе и томе.{S} Видело се, да је игуман, после д |
| ос.</p> <p>— Очију ти, зар баш све тако пише?... узвикну обрадована жена веселим гласом.</p> <p |
| {S} Видиш, и ово не ваља што ми Теофило пише за квасију и слатку папрат.{S} Попио сам данас дес |
| , пусто, страховито!...</p> <p>И ови му пишу само због новаца, он то зна, иначе га се још за ду |
| и игуман, а нешто је ваљад’ утувио и из пјенија.</p> <p>Шта је то Љубомир могао од игумана науч |
| уд ћу му, врага, знати...{S} Соломунова пјесма над пјесмама, вели се овде«.{S} И он се стаде се |
| рага, знати...{S} Соломунова пјесма над пјесмама, вели се овде«.{S} И он се стаде сећати шта зн |
| title>, загледа се у »<title>Пјесму над пјесмама</title>«.{S} Одмах на другој страни наиђе на н |
| ето Писмо</title>, загледа се у »<title>Пјесму над пјесмама</title>«.{S} Одмах на другој страни |
| рте очи плаву небу.{S} Чиста је и мирна плава небесна дубина, али тај сјајни лазур све јаче при |
| им подсетити на своје сањалачко гледање плава неба.</p> <p>— Ја.{S} Ти си се добро излежавао, а |
| а жубор хладна студенца и гледа чистину плава неба, блудећи својим полудивљим, радозналим, зеле |
| најзад се веома истицаху крупне буљаве плаве очи, са јако надувеним капцима.{S} Огрнуо се вели |
| д проје.{S} Али кад стаде и погледа оне плаве јасне очи, оно чисто, пуначко бело лице, тако чис |
| вих осећања и збуњено гледа у оне јасне плаве очи, које га чудно гледају...</p> <p>— Како ти је |
| агледа се у меку, нежну дубину небесног плаветнила...{S} Исто, као што беше и на Маљену, трепер |
| прави живот...</p> <p>А весело, сјајано плаветнило над њим чисто се смешка, прелива се и блиста |
| на Маљену, трепери и одсјајкује лазурно плаветнило, под њим заигра нека млечно-бела, танка као |
| Нога му корачи...{S} Он се не осврте на плави широки врх Маљенов, који је треперио под млазовим |
| жу величанствено у високо <pb n="34" /> плаво небо, како трепере под сунчевим зрацима, и полугл |
| "4" /> врата.{S} Сад, кад није пред њим плаво небо, његове зеленкасте очи гледају потуљено, исп |
| о остављени у пустињи путник, погледа у плаво небо.{S} Зар сви једно исто!?...</p> <p>Само га п |
| о тако далеко, мисли дечко, гледајући у плаво небо, као што вели учитељ, онда како свети Аранђе |
| шћем хладолежа, који се пење на више уз плавобеле <pb n="28" /> конце фула, опаране са старе ча |
| те и студенац; не баци око на китњасту, плаву, бескрајну шуму, која је окитила цео онај дугачки |
| зва Љубом, опет леже у хлад и обрте очи плаву небу.{S} Чиста је и мирна плава небесна дубина, а |
| занесе, уздрхти при служби... готов је плакати сваког тренутка.</p> <p>Али кад је посао, мора |
| врши уздрхталим гласом, па и сам бризну плакати.</p> <p>— Сви тројица сте моји, наставља старац |
| ире и надувеније, а очи се приковале за пламен свећице, па само трепћу и опет стану као окамење |
| днаком одстојању, пуцкара ватра и севне пламен кроз мали отвор на великим бронзаним затварачима |
| усправно прилепљена за сто, догорела и пламен лагано нагорева суху масну даску; почиње се разв |
| а кога се дизаше, вијугајући се, велики пламен уз оџак, рашири се према њему и стаде гледати ка |
| зашто Николина глава игра, трепти, као пламен лојанице, кад се добро разгори!...{S} А Никола у |
| дупре леђа о тренице па стаде гледати у пламен; она се спусти на другу половину, подаље од њега |
| они, отац и синови, сеђаху гледајући у пламен, премишљајући сваки за себе једну исту, тешку, с |
| ламена, што му душу разгаљује...</p> <p>Пламен се превија и лиже, ватра шушти и букће, а млади |
| на, страшна мрака, да није овог светлог пламена, што му душу разгаљује...</p> <p>Пламен се прев |
| као што беху пре овог ненадног, чудног пламена, што одједном букну...{S} И она жива, ватрена ж |
| црвенкастог круга, што игра у тами око пламена.</p> <pb n="134" /> <p>Прота је дуго говорио, к |
| еливање посетиоцима, осветљен слабачким пламеном воштанице, тако слабим, да не продираше даље о |
| рајићу његове душе, светлуцаше слабачак пламичак наде: да ће се све то поправити, да ће све бит |
| ним равнодушним погледом и загледа се у пламичак, који се немоћно, загушен димом, лелујао и лаг |
| атворену огромну књигу, осветљен слабим пламичком воштанице, уз равномерно дисање успаваних дру |
| н осмех на уснама, како му очи необично пламте, како му се ноздрве јако шире и скупљају...</p> |
| е мене!...</p> <p>Светозар оствари свој план, и после недељу дана Љубомир се наслушао хвалисави |
| ршење некаквог општег, раније смишљеног плана, с којим се, како изгледа, Велимир не саглашава п |
| и цела и јасна слика безбрижне забаве и пландовања по Маљену.</p> <p>— То је боље! вели дете, п |
| вина? гледа га Велимир оштро, готов да плане срџбом.</p> <p>— Тсс... пио сам га понекад у Беог |
| га, и десно и лево, склопила се огромна планина, којој, како изгледа, нема краја, а доле, поред |
| а тамо иза громадних, тајанствено-црних планина, обележава се сјајни котур, који ће за мало, кр |
| линуло се брујање и жагор...</p> <p>Наш планинац се наслонио на неку градиницу од тачака, подиг |
| еду...</p> <p>— О Љубо, чу се одозго са планине отегнут јасан женски глас.</p> <p>Чобанче се од |
| е стране подринске, и с десне шумадиске планине.</p> <p>При врху Рудишта бије кључ бистре хладн |
| шуму, која је окитила цео онај дугачки планински ланац; не повуче јаче у себе ове мирисне боро |
| влажну тишину, губећи се тамо у дубоким планинским склоповима.{S} На први звук звона поустајаше |
| облаке магле, који се дизаху из дубоких планинских раселина, па се, као широка повесма, хватаху |
| S} Чобанче се не мрдну.{S} Мирише цвеће планинско око њега, задише <pb n="3" /> га блага смолас |
| алуђера у послу му.{S} Опомињаше га ово планинско место на његов Маљен...{S} Густа, зелена, кит |
| очне траве.{S} Он је високо, ближе врху планинском, а са њега се гледају као на длану с леве ст |
| о-преплашеним, осећањем баци се на меку планинску постељу, обрте главу у небо, и загледа се у м |
| учи и око коња...{S} Па онда иди горе у планину, реци Ђоку да не обара оне букве, што су закршћ |
| ање дечје од калуђера чак у поток или у планину, и оно побожно целивање светог крста и његове р |
| {S} А да оде у какву непролазну огромну планину, како ће се хранити?...</p> <p>Ах, проклето тел |
| љује му да има нарочите намере и велике планове, односно будућности »овога детета«, па му препо |
| {S} Тада се сит насањао, ређајући разне планове у глави.{S} Не беху то, истина, баш прави плано |
| а дембелише... ха-ха-ха...{S} Има неке »планове« човек са њим: зацело ће га у владике!{S} Е баш |
| ти: »мора се ићи у Београд, у школу«, а планови су се састојали у разним облицима, како је он м |
| глави.{S} Не беху то, истина, баш прави планови, јер је код њега била само једна мисао о будућн |
| и узбуђеније оцртавају и колутају разни планови за будући живот...{S} Све ће се урадити, и знаћ |
| > <pb n="159" /> <p>— Баш си ти неки... плану девојче и хтеде нешто непријатно Велимиру рећи, а |
| орастао великим стрпљивим иноцима, него плану:</p> <p>— Ја...{S} Кад ти будеш царица, и ја ћу о |
| вци су препредени...</p> <p>Архимандрит плану и викну гласно, не дајући игуману да доврши:</p> |
| ико ли је нових осећања и нових страсти плануло, горело и утулило се; колико корисних и бескори |
| ..</p> <pb n="215" /> <p>Леонтије хтеде планути, али се Велимир брзо уплете у разговор, погледа |
| где седи у хладу, на крилима му читава пласка разне зелене и осушене траве, коју је до сад пре |
| ље, како с великим напрезањем пребацује пласку по пласку сена преко врљика...{S} Иде, врши поса |
| великим напрезањем пребацује пласку по пласку сена преко врљика...{S} Иде, врши посао, враћа с |
| вет?... замисли се малишан, наслоњен на пласт, гледајући како је оживело цело поље, по коме су |
| аве воштанице, изгледаше као велики црн пласт чија се фигура нејасно оцртава под слабим зрацима |
| увијена у тамно сивкасту маглу, дивна, пластаста Букуља...{S} А за леђима виси, непомичан и св |
| не.{S} Кроз шуму можеш провући неколико пластова у реду, да не закачиш о дрво; уљаник зарасто у |
| на и око њих доста навучених незденутих пластова.</p> <p>»Дај да се одморим«, помисли дечко, па |
| игару за цигаром...{S} Чекни де, Максо, платићеш ти то! узвикну љутито, изиђе из кујне и лупи в |
| , искрпљеним кошуљама од дебела кудељна платна...</p> <p>И сву ту шарену масу гледа узбезекнуто |
| угојен, обучен у чисте кошуље од танког платна; на глави му сламни шешир, на босим ногама папуч |
| рске, са уласка, доста личе на нишан од платна, у који је цела чета осула неколико плотуна.{S} |
| ад жене на перилу отегну дугачке комаде платна.{S} Само је ово много шире.{S} Он стоји дуго, гл |
| луб, онако с калупом, проба да намести платно преко њега па, напослетку, остави све и оде у по |
| S} За такво »послуживање« ђаци су добро плаћали ономе ко им га нађе.{S} Била је то једна <pb n= |
| не, држећи да то »све мора пасти«, није плаћао порезу три године.{S} Али не паде ништа, а дође |
| ве, са црвенкасто жутим мрљама по кожи, плаћене по тридесет дуката.{S} Уништени филоксером вино |
| о сам мислио!...</p> <p>И одједном, као плаха летња киша, грунуше сузе младом грешнику, потекош |
| /p> <p>Тамна, тешка, валовита туга, као плаховит поводањ, обузе млада искушеника, поплави га св |
| сла!...{S} Завист!... заврши отац Сава, плаховито шмркнувши ноздрвама.</p> <p>Отац Спира, брзо |
| уд од реке, загледа у часовник и шмркће плаховито.{S} Већ је пети дан како нема Љубомира; јутро |
| ће покалуђерити цео свет!... грми он и плаховито дува и шмркће широким ноздрвама.{S} Позваће и |
| Леонтије се подаде сав овом изненадном, плаховитом поводњу, у који запливаше сви његови другови |
| тројица сте моји, наставља старац кроз плач: сви сте ми једнаки.{S} Ако смо и сиротиња, можемо |
| о, горко јецање и прави детињи неутешни плач.</p> <p>У мислима стоји само једна црна, ужасна сл |
| /p> <p>У манастиру све тихо.{S} Нико пе плаче, не види се жалост ни на чијем лицу.{S} Родбина а |
| дављује, и усне му се развлаче...{S} Он плаче горко, неутешно, очајно...</p> <p>И опет, са неки |
| не могу-у... довикну чуварица папоњина плачним дечјим гласом, који је најречитије илустровао б |
| <p>— Брину се, знаш сам...{S} Сестре ти плачу и помињу мајку... она би много жалила, да је жива |
| а изненада госте... и калуђери се чисто плаше, да ово није само сан?...{S} Обилазе око столова, |
| једном мења све...{S} И, што је главно, плаши га оно »бреме лако«, што га узима на себе...{S} Ж |
| <p>Зашто се игуман љути, видели смо; а плаши се због ове напомене о Љубомиру.{S} Пре дваестину |
| >... биће од њега нешто ново.{S} И њега плаши сама та новина, која одједном мења све...{S} И, ш |
| ао да хоће нарочито, на измаку зиме, да плаши сиротињу и да покаже своју невиђену силу.{S} Ма у |
| е ти <hi>он</hi> овамо доћи!{S} Само ме плаши!...{S} Онога туњавца треба научити добро, њега ће |
| ебе...{S} Жудео за тим, и сад га све то плаши!...</p> <p>Да ли сте видели срећна, весела младић |
| } Не зна ни оно што мене пита, само нас плаши.</p> <p>Љубомир види да га Максим задржава од бес |
| е настаде оно, чега се Леонтије највише плашио.{S} На знак домаћинов приђе најмлађа, сад о месо |
| је је осећање веће: да ли се треба више плашити или љутити.{S} По ходнику грми његов глас, а по |
| манастиру.{S} Не, сад је питом, нежан, плашљив, неодлучан, сасвим, сасвим други!...</p> <p>— А |
| /p> <p>— Умро !... несрећник! оте му се плашљив и сумњив узвик.</p> <p>Никифор претрча ходник, |
| е од сад... како ли ће бити даље?...{S} Плашљива зебња наилази му на душу, али је он одмах одго |
| S} И калуђеру се чини, да му оне живе и плашљиве, вижљасте очице говоре: »Наше је ово огњиште!. |
| , а Максим, чувши за литургику, погледа плашљиво око себе, очекујући да Бог учини чудо и да га |
| мисао живота...</p> <p>— Да! шапуће она плашљиво, срећно, стидљиво...{S} Долазе њени родитељи; |
| даћу, али Љубомир на половини разговора плашљиво замаха рукама.</p> <p>— Нећу... немој ти мене! |
| ми... ја ’нако... дркће Љубомир и муца плашљиво пред њим.</p> <p>— Шта »’нако« бре!...{S} Од к |
| бајке.{S} А Љубомир, зверајући око себе плашљиво, као зец кога су керови сагнали у угао, гледаш |
| !...{S} Ето зла!«...</p> <p>Дечко стаде плашљиво прелазити преко сена, које га одаваше својим ш |
| ићи.{S} Хајдемо!</p> <p>Љубомир се диже плашљиво, погури се и пође за девојчетом, које весело с |
| <p>Побратим скочи с места, и пружи руке плашљиво према игуману, као да га жели зауставити у брз |
| .</p> <p>— То је боље! вели дете, па се плашљиво осврће и погледа на кућу; затим, спуштеним гла |
| падалица.{S} Он се стресе и, крстећи се плашљиво, завуче се у сено...</p> </div> <div type="cha |
| си.</p> <p>Кад се Љубомир, осврћући се плашљиво, намести на крај клупе, механџија га погледа п |
| дике.{S} Шта ми ту...</p> <p>Љубомир се плашљиво подиже, и седећи, оборене главе, слабим но одл |
| е смисла, док се напослетку не заустави плашљиво на игуману.</p> <p>— Сад ракију!...{S} Целу ча |
| се некако стегне, не зна ни сам: да ли плашљиво или радосно.{S} Чита занесен; понеки пут преки |
| успавао се!... узвикује Љубомир, трчећи плашљиво по соби, не знајући за шта пре да се ухвати.{S |
| авом уплакане очи и гледајући механџију плашљиво.</p> <p>— Е дела сад мени реци, како ћеш сутра |
| се, трљајући сањиве очи, па извири иза плашћа и погледа на знак, који је синоћ утувио, да му п |
| орим«, помисли дечко, па се завуче међу плашће.{S} Сунце већ на заранцима, а он се осећа тако у |
| а то?</p> <p>— Бројим виле за сутра, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би било |
| а...{S} Кад је лепо време — трчи праши, плеви, окопавај; кад је киша — трчи сади расад; кад је |
| цама, кућом и често представљају читаво племе.{S} А њему се, и ако и сам управља кућом, чини то |
| омешаше се слике Аврама, Лота и његових племенољубивих кћери, Навина, Јова и других са сликама |
| оспода-калуђери! говораше он у себи.{S} Племићи, спахије, шта ли су!...{S} Столови им блистају |
| ги крај, нераст се обрће журно, тражећи плен на другој страни, и онда настаје мување свиња, јед |
| бремена, а сад стоји удаљена у углу, са плетивом у руци; кад погледа озбиљна, добро позната му |
| напред игуман Сава.{S} И онако широк и плећат, у овој полутами, иза слабе шкиљаве воштанице, и |
| к тако брзо усваја вештину, тапка га по плећима и најљубазније му шануће:</p> <p>— Море, дивота |
| седајући до Леонтија и тапкајући га по плећима.</p> <p>— Ово, роде, узвикну Арсеније новим јас |
| ...{S} А по стричевој <pb n="8" /> њиви плинуле краве, овце па чак и козе...{S} Оне само газе и |
| } Рекоше му да је то Сава, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у ону бескрај |
| помаже ништа...{S} Покласмо све маторе пловке, те попи крв; доноси му млеко, трчи за доктора.. |
| почиње наређивати полицајац.</p> <p>— И пловчица... није згорег! утаче се журно и гладно прота. |
| ане ћурке и гуске, па неке младе дебеле пловчице пржене на кајмаку, па сваких пола часа запурња |
| ди онога, што је рекао у Св. Писму: »...плодите се и напуните земљу«...{S} Чекај, не љути се... |
| , трепери под врелом измаглицом равна и плодна ваљевска Посавина.{S} Он гледа у нејасну пругу, |
| тна, у који је цела чета осула неколико плотуна.{S} Жуње и детлићи, на јакој студени, тражећи х |
| крстови и једна удубена ниша са равном плочицом, за коју се прича, да је служила св. Сави као |
| м главом о <pb n="236" /> хладну камену плочу.{S} Одједном се умири, постаде непомичан и неосет |
| манастирских ливада и њива.{S} Гвоздени плуг бразда по њима одавно, а у копачице и друге пољоде |
| Шиљу децу да зову домаћина, који је са плугом негде на њиви, спремају ђезвице за каву и приста |
| млади инок, с надувеним до највеће мере плућима, само изви главу и преврте очима, као да га кољ |
| е обе руке у вис и, колико беше снаге у плућима и грлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћути |
| везана праведника кроз село, бијући га, пљујући, чупајући му косе, газећи га ногама и вичући: » |
| преко игластих борових грана, час густи пљусак из црна облака...{S} И све то оставља мали бегун |
| на на дужност раздрема га одједном, као пљусак хладне воде.</p> <p>— Е, мој бато, поздравиће те |
| нпут, не наслањајући чашу на уста, само пљусну и врати натраг празну чашу.</p> <p>— Максим у Пр |
| ју немачка писмена ај, уи и тако даље и пљуцкао од муке са својим професором, јер му је та наук |
| ава још јутрос, после издатих наредаба, по учестаном у последње време обичају, сишао у подрум, |
| шта до заласка сунчева, често и по два, по три дана не окуси ништа.{S} Целе поћи проводи у моли |
| ројаханог, ждребака, и одлучи се да га, по што по то, научи раван.{S} Али му један хитац ногом |
| инио једну себи, а сад је предузео, да, по некој новој методи, изради и Нићифору.{S} Луб је гот |
| разноврсним рамовима, без икаква реда, по зидовима.{S} Осети се одмах нешто манастирско, некак |
| асте руке, снује по ходнику, по собама, по дворишту.{S} Под њеним здравим живим ступањем тресе |
| о селима!{S} У свештеничким парохијама, по једном селу пође попа, а у друга пошље ђаке.{S} Ако |
| скривудана, уска и дубока речна долина, по <pb n="257" /> којој се јутром носи и колута млечно |
| Архимандрит настави редом друга питања, по правилу:{S} Има ли жељу удостојити се анђелског обра |
| </p> <p>Часови се свршише, а литургије, по обичају потоњих дана, неће бити...{S} Монаси сложно, |
| ешине, нашао је да се друкчије газдује, по новој науци, која се зове економија, на је тамо и пр |
| удаљено братство. <pb n="188" /> После, по новој години, дође игуман сиромашног Преображенског |
| ено правило...</p> <p>После две недеље, по наредби духовне власти, Леонтије прими управу манаст |
| т, гледајући како је оживело цело поље, по коме су се расплинуле шарене фигуре радника, Да ли ј |
| речима, придоби за своју намеру: да се, по обичају, заједно одшетају „тамо горе«, што је значил |
| бично, с колима и врећама.{S} Тетка се, по обичају, дурну, стаде праскати и псовати некога по к |
| Сава изузео и потрошио, а Леонтије се, по саветима умних људи, задужи, да би могао учинити оне |
| ак те, како се добро нахранише, сви се, по обичају, растурише.</p> <p>Максим узјаха коња, а то |
| коло њих калуђери и сељани.{S} Види се, по ступцима, да не вуку цела кола, него само двоколицу. |
| , ако се ко сам не јави.{S} Нићифор се, по неки пут, при исповести какве средовечне жене, одјед |
| ајући радознало Љубомира, о коме су се, по целој манастирској околини, нарочито међу женским св |
| о-романтичним околностима.{S} Код куће, по цео дан, учи штене чловити на задњим ногама; али пош |
| еђа и посматра ово пуначко, једро лице, по коме се виђаху подигнуте бледуњаве маље, најежене од |
| ома уважавао.</p> <p>»И то је, до душе, по Божјем закону, рекао би Љубомир; али тек... тек... н |
| ети ни кад игуман пројури поред њега и, по обичају, побеже у књижницу, где ће лупкати прстима п |
| Била је то једна <pb n="38" /> мања и, по изгледу, сиромашна кућа, каквих је био препун Београ |
| е је чека хладна вода, торба с јелом и, по свој прилици, игра са њеним другом у овој китњасто н |
| има својим последњим поступцима, да би, по свој прилици, пред вече морао бежати из овога хладна |
| е праље...{S} И они голи сниски хумови, по којима се жуте стрњаци, или зелене воћњаци и црне ил |
| ..{S} И његов живот мора бити друкчији, по другом реду.{S} Зато га и одвајају у засебну собу, о |
| чинило да му је све овде, у овој кући, по вољи, али из дубине душе говораше му други глас, да |
| } Ту он одмах изложи дечку цео програм, по коме ће се он упознати са суседом и већ гледати даље |
| крстом у рукама и ижљуби се са својом, по Господу Исусу Христу, браћом.</p> <p>Настаде велика, |
| ећим задовољством седео, мислио, сањао, по неколико часова, док се не врати весео Велимир.{S} О |
| иједан није читао, него се знало онако, по предању...{S} Чуо је и пре тога, од неких богословац |
| ного о животу.{S} Све се то креће само, по неком, давно утврђеном, поретку...{S} И сваки је зад |
| стадоше читати »часове«...{S} Љубомир, по правилу, учини »велико метаније« пред дверима и пред |
| бле, црвенкасте руке, снује по ходнику, по собама, по дворишту.{S} Под њеним здравим живим ступ |
| ко сачекују деца и муж, и потом у трку, по један од њих, јури кући...</p> <pb n="241" /> <p>Ста |
| вице за каву и пристављају их уз ватру, по десети пут загледају совру, тамњан, кадионицу, је ли |
| непрестано гази по добро утрвену путу, по оном истом колосеку, којим су хиљаде пре њега пролаз |
| беласа, прелива и одсјајкује на сунцу, по коме прође једаред нека велика дугачка направа са оџ |
| атима придружише оба друга, и он одмах, по њиховим радосним лицима, опази, да се обојица радују |
| гунђање и незграпно лупање поткованих, по свој прилици веома великих цокула, о под постављен д |
| г из младости...</p> <p>Око разбацаних, по реду, гомилица сена, окупила се гладна стока, па жуд |
| тиру.{S} Опет морамо твојој кући, па... по божјем закону!... ,</p> <p>— Море знам то...{S} Него |
| <pb n="258" /> овом усамљеном дивљином; по ливадама чупкају спржену траву кржљава говеда и једн |
| ње сунце.{S} Игуман се држи као обично; по томе ђаци закључују, да гост није много важан, него |
| укуруза, па још стричева кукуруза...{S} По леђима му помилеше трнци, као да је Савин дан.{S} Ст |
| згледа као да му није баш до јела...{S} По зидовима, испод икона, исписана главнија правила мон |
| задиркивања није чуо ни међу људима.{S} По нека слободнија снаша упиљи му у очи и узвикне:</p> |
| о обично гледа ђаке и незване госте.{S} По овоме погледу калуђери разумеше, да се тетка заузела |
| ли се треба више плашити или љутити.{S} По ходнику грми његов глас, а под одјече од поткованих |
| ему време), вешт овоме послу, момак.{S} По манастирским парохијама разиђу се сви калуђери, са о |
| па су и монаси поседали са игуманом.{S} По лицима »обичних гостију« види се да су незадовољни: |
| јући се, старији од првога, калуђер.{S} По његову целом држању и говору изгледа да су га спопал |
| ше, његова другарица, Мирослава...{S} А по стричевој <pb n="8" /> њиви плинуле краве, овце па ч |
| и и — предаје богословску науку...{S} А по једно вече занимају се црквеним певањем и уче се пра |
| ле овог узвика, одједном засија очима а по лицу му се разли неизмерно блажено задовољство.{S} Г |
| викује трећи старији чиновник.</p> <p>А по ходнику и дворишту све већа ларма, узвици и чак нешт |
| им ручицама, мекушно новорођенче, да га по православном обреду крсти »погружењем«, ухвати га ка |
| еник тако брзо усваја вештину, тапка га по плећима и најљубазније му шануће:</p> <p>— Море, див |
| уша све.{S} И ово, што је чуо, удари га по срцу горе, него белавчина пакост у кукурузу.{S} Он к |
| ан, седајући до Леонтија и тапкајући га по плећима.</p> <p>— Ово, роде, узвикну Арсеније новим |
| дурну, стаде праскати и псовати некога по кујни (а била је сама).{S} Муж јој, неки прост и доб |
| коли.</p> <p>— Шта је?! пита он и гледа по школи, чудећи се што још не види крв или ватру.</p> |
| случајно затекла.{S} Предахну, погледа по дворишту и стаде се подавати оном леном дремежу, што |
| ливада и њива.{S} Гвоздени плуг бразда по њима одавно, а у копачице и друге пољоделске справе |
| ује Љубомир: чувао овце и козе, ка и ја по Маљену, па постао владика, и гледај само каква је чу |
| нтије, поштујући црквено правило: »веја по чину да бивајет«, приђе прво Арсенију, који се обрад |
| рошлог ускршњег поста, пратећи Арсенија по водици, морао седам пута јести са калуђером, једног |
| {S} Тетка, како изгледа, немарно шврљка по собама и стајама, гледајући тупо свакога ко је сретн |
| а и шаренија, и ливаде зеленије и стока по њима товнија, и воћњаци гушћи и само двориште <pb n= |
| едина слушкиња из Београда, па га тапка по раменима и вуче у собу са неким новим, сладострасним |
| е добро излежавао, а ја се једнако бола по трњу и рањавила ноге...</p> <p>— А кад оно пођох у с |
| и или доказивати, па онда замаха рукама по ваздуху, дајући на знање да жели говорити...{S} Неко |
| жуте краве, са црвенкасто жутим мрљама по кожи, плаћене по тридесет дуката.{S} Уништени филокс |
| нчеву, која је прснула густим млазевима по зеленим врховима дремљивог бучја и целим видиком.</p |
| јући се радосно и лупајући се длановима по бутинама.{S} Певница је последњи авансман ђачки...</ |
| е, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по твом Златибору...</p> <pb n="42" /> <p>»Цензор... ја |
| беже у књижницу, где ће лупкати прстима по дебелим томовима црквених књига, разгледати урамљене |
| а постељу и стаде несвесно шарати очима по таваници.{S} Он не може сад мислити о ономе што је в |
| лудивљим, радозналим, зеленкастим очима по јасном лазурном недогледу...</p> <p>— О Љубо, чу се |
| и нових лица.</p> <p>Тетка, другог дана по смрти архимандритовој, предаде Арсенију кључеве од с |
| у, браћом.</p> <p>Настаде велика, силна по духу, јектенија — молитва »о брату нашем Леонтију«: |
| сна слика безбрижне забаве и пландовања по Маљену.</p> <p>— То је боље! вели дете, па се плашљи |
| се Љубомир наже на врата, удари га јара по лицу.{S} На самој средини стаје Мира наложила велику |
| {S} Питају Христа, чула си... а он шара по песку...{S} Па им онда каже: »Који од вас никад у жи |
| ..</p> <p>Зора!{S} Беласа се густа роса по потесу, а тамо иза громадних, тајанствено-црних план |
| потом се имала започети ускршња водица по целом селу.{S} Ради тога и висе две веће котарице из |
| ољан Василијан, чешкајући свога љубимца по уску челу.</p> <p>—Одиста... гле! потврди и Нићифор. |
| и стадоше зивкати и саслушавати једног по једног човека из околине...{S} Обелоданише се нечуве |
| а, пуним.</p> <p>— Е... а кад зађеш сад по парохији, па те окупе оне... оне научене, што се кин |
| е он одушеви причањем, па јој хтеде све по танко објаснити.</p> <p>— Е, то је много лепше.{S} Д |
| ену чреда. »Хм, видиш... одиста иде све по чреди!«...</p> <p>— Довешћу ја теби луду Петрију, не |
| то им и није била душа празна, него све по пустињи и пећинама!«...</p> <p>А тетка Мара, која је |
| е шарени ка детлић.{S} Све се жуте пеге по врату докле сунце грије...{S} Аха, сигурно капетана |
| аме његов професор рачуна, кога познаде по гласу, али га још не угледа: иди у друго одељење, па |
| а...</p> <p>Леонтију није првина да иде по водици.{S} Само је до сад носио котарицу или бисаге, |
| </p> <p>— Јок.</p> <p>— Баш се ти наиде по свету!{S} Знам <hi>онда</hi>... загледаш се тако у м |
| паде на траву као дулек, а девојче леже по њему и притиште га целим телом.</p> <p>— А, кићане, |
| владичину, од поноћи до зоре, али га је по неки пут и сунце варало.{S} Јео је два пут дневно хл |
| и стаде облетати око Марије, тапкати је по раменима и запиткивати.</p> <p>— ’Број’тро, тетице!. |
| , краћих ну лепих, животописа, и већ је по њима створио себи, не још сасвим јасан, али ипак одр |
| тео би нешто рећи, као да му нешто није по вољи, али Николина глава тако ситно трепери, а његов |
| ружиле две обле, црвенкасте руке, снује по ходнику, по собама, по дворишту.{S} Под њеним здрави |
| алуђери осете друкчије... па се размиле по перилима и становима, онда ја бежим у подрум...{S} К |
| 0_C19"> <head>XIX</head> <p>Прве недеље по Ваведењу десио се тако леп дан, какав се виђа само у |
| ана научити?</p> <p>Седећи једне недеље по подне испаван, надувена и туробна лица, игуман чује |
| такленце најљуће ракије да га трља њоме по грудима, а она му пуну чашицу исте ракије принесе ус |
| ише.{S} Обичне су му и досадне ове шуме по Маљену, бесмислен му је овај живот уз стоку, из дана |
| ди.{S} Него, најпре ће потражити чобане по ливадама, да ако се нађе што за јело...</p> <p>Опет |
| рвенкасто жутим мрљама по кожи, плаћене по тридесет дуката.{S} Уништени филоксером виногради ст |
| ају ваљати.{S} Али се Сава сваке године по два-три пута овако присећао и чинио ово што сад чини |
| нитија места, прескаче бурумке и врзине по њивама, јури преко покошених зелених ливада, провлач |
| рета у послу: и оно усплахирено сновање по кући стидљиве домаћице, и оно живо брисање и намешта |
| {S} Посматра редом старешине и калуђере по манастирима, и долази до закључка, да је његов манас |
| ка беличасто-тамна светлост прострла се по видику, <pb n="196" /> и лако трепери по местима, ко |
| идати љуте очајне боле...{S} Разлеже се по мрачној пећини испрекидано, горко јецање и прави дет |
| — Е, тако ли ви знате!...{S} Кријете се по тавану, да чпијунишете шта ће рећи капетанов пандур! |
| еде, вели да га ништа не боли и види се по лицу... весео човек.{S} Чудновата бољка!{S} А хоће д |
| >Василијан истрча напред, церекајући се по своме обичају и пружајући руке.</p> <p>— Хи-хи-хи... |
| ачки, поздрави ово двоје, досећајући се по њихову изгледу и оделу, да су то домаћини ове куће.{ |
| } Сироче, онако нејако, мало, мучило се по цео дан, па ипак није могло довршити посао.</p> <p>Н |
| написано, владичино писмо, у коме му се по <hi>трећи</hi> пут наређује: да Љубомира истог дана, |
| ше се бунио њиховим смислом, који му се по некад учини заношљив... онако младићски.{S} У том на |
| , не мрда очима и не трепље, само му се по лицу често разлева нека светла, надземаљска ведрина |
| в велики осветљен круг, који се преврће по столу, па онда игра... игра... игра...</p> <p>Леонти |
| није запамтио оно старо обношење водице по селима!{S} У свештеничким парохијама, по једном селу |
| кад затресоше и загруваше лаке таљижице по помошћену уласку испод звонаре...</p> <p>Шта је ово. |
| , нешто по угледању на друге, а највише по нахођењу самог оца намесника и по његовим личним инт |
| лећне кише...</p> <p>Само поља остадоше по старом.{S} А и шта ћеш им?{S} Шта можеш унети новога |
| Зашло се дубоко у ноћ; ђаци се разиђоше по собама, момци се поређаше око шпорета, а Љубомир, до |
| прешње тврђење, и затим се сви разиђоше по дворишту...</p> <p>У вече, кад остаде сам у својој ћ |
| ила, поизваљивала, шиндра поотпадала, и по избушену крову прелива се беличасто сива маховина... |
| јвише по нахођењу самог оца намесника и по његовим личним интересима.{S} У манастиру поче други |
| за туђе куће, где су остала сама деца и по једна жена, и то му беше веома тешко.</p> <p>Али про |
| е да се надише, а чело хладно као лед и по њему се просуле честе грашке зноја...{S} Умор, страш |
| ђацима редовна предавања из Литургике и по мало из Догматике.{S} Велики је зор био, који га на |
| гледне, добро очуване, драгоцене шуме и по мало поља...</p> <p>Шта ће се сад?...{S} А оно вечно |
| ..{S} Иди!... иди!...</p> <p>За један и по час одиђе сав народ причешћен, а калуђери кидисаше, |
| једе ништа до заласка сунчева, често и по два, по три дана не окуси ништа.{S} Целе поћи провод |
| ра.{S} Напољу се чује граја, разговор и по неки гласнији смех.{S} То су подолазили кметови, одб |
| о, сетно осећање.</p> <p>А у дворишту и по стајама пустош, занемареност и нема сањивост...</p> |
| он тражи службу.{S} Механџији као да би по <pb n="19" /> вољи то саопштење, јер проговори блажи |
| те — мислио сам, да све ово што се ради по манастирима, није оно... знаш, оно како треба.{S} Ов |
| {S} Него се тако загледа негде, па седи по читаве часове као окамењен.{S} Око му приковано за с |
| росто...{S} Он лагано и непрестано гази по добро утрвену путу, по оном истом колосеку, којим су |
| , песми, игри, свађи... наравно — сваки по своме темпераменту...</p> <p>Један професор изговори |
| унце, које је грејало кад је заспо, али по том, кад боље око себе разгледа, познаде да је пресп |
| вало у општи талас живота, па се весели по њему, ради и живи.{S} А он, онако исто, као некадање |
| манастиру — сви се, беспослени, разишли по потоцима, Леонтије се врати из шуме, где је до сад ч |
| а нешто врело, као усијано гвожђе, прљи по образу.{S} Он макне руком да одгурне од себе то гвож |
| вета! зачуди се Љубомир.</p> <p>— То ми по један за наше госте: дође нам родбина или тако...{S} |
| омир је мислио таким поступком да учини по вољи Милки.</p> <pb n="25" /> <p>Тако је и било.{S} |
| о видику, <pb n="196" /> и лако трепери по местима, која су удаљена од шуме...</p> <p>Вратнице |
| сени.{S} Тек понеки пут ако их узнемири по нека бабињара, којој је крив октобарски или новембар |
| јатна топлина, која се почиње разливати по њему...{S} Па није баш ни тако мрачно... гле, светли |
| е тетку, и стану је неког белаја мувати по угловима ходника или кујне, осврћући се бојажљиво ок |
| а ко дође у моју кућу, мора се владати по нашем обичају.</p> <p>Леонтије пружи ногу с таким ос |
| леже на постељу и стаде уморно гледати по мрачној соби...{S} У глави му читав хаос, па ври...{ |
| а суху масну даску; почиње се развијати по соби дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту ча |
| у, отпучи се од прозора и стаде скакати по кухињи, смејући се радосно и лупајући се длановима п |
| ну велику буџу, јер није волео тумарати по пољу без оружја...</p> <p>Отац Нићифор узе своју оми |
| ћутати...</p> <p>Пухор се стаде хватати по сјајним жишкама, које догореваху, и севајући још по |
| уче, навије на маштање, па стане газити по пртини или целцу — како се деси, — погури се и сагне |
| е могао некима у конзисторији позајмити по пет, шест стотина дуката, без облигације и интереса, |
| <p>У оно време још беше неке строгости по манастирима: старешина је пазио на сваки корак своји |
| везан као конопцем, не смеш се мрднути по својој вољи, него све чиниш по туђој наредби.{S} Хте |
| уги!...{S} И све онако... све мора тећи по старим, давно издубеним јазићима, баш све... и ако с |
| веника!...{S} Кад га сведоше, прве ноћи по венчању, у ложницу са женом, Макарије се претвори да |
| овору с Богом... спава тек четврте ноћи по мало, на рогозини.{S} Једе само сув хлеб или корење. |
| .</p> <p>— Шта је? пита Јоцу, гледајући по свима школским угловима.{S} Ко је викао?</p> <p>— Це |
| де је игуман? запита гост, разгледајући по дворишту онако, како обично разгледамо добро познато |
| Василијан нешто весело прича, шетајући по кухињи, режући оштрим ножићем бутић младе јагњетине |
| јлепше играју и преливају сунчеви зраци по зеленом Рудишту, једном премагревку, који се отео гу |
| ба му за сад.{S} Антоније и други иноци по неколико дана нису ништа окусили, па зар не може и о |
| {S} Само нећемо два, него у свакој руци по неколико.</p> <p>Домаћица се смеје весело, одвраћа ш |
| уште и грицкају детелину коњи, фркнувши по неки пут широким ноздрвама или лупнувши поткованом к |
| {S} Видео је да се све у манастиру врши по чреди па, не знајући још узрок Николиној казни, држа |
| отимају око места до тетке, пребаце јој по двојица руку око врата и терају је да пева из свег г |
| има, иђаше несвесно, као пометени ждрал по ливади, не осећајући ни туге, ни бола, ни жалости.{S |
| дођем код вас у манастир, ја се владам по вашем реду и обичају, а ко дође у моју кућу, мора се |
| е друговима, он прозбори:</p> <p>— Идем по стопама Господњим.{S} И Он је карао грешнике...</p> |
| } Читав час је ћутао и џаракао штапићем по растуреним прегорелим жишкама.{S} Није му се ишло од |
| Хаџи-Ђера, па само слушају оно, што им по заслузи припада ..</p> <p>Али говорник обрте лист... |
| хојаденије... шапће Никола и мрда руком по мраку, да нађе конопац. — Еј, да ли га синоћ закачис |
| жвакао, скочи са столице, тресну руком по кошуљи спреда и, сагнувши главу толико, да је морао |
| S} Жена узе тикву с водом и прсну руком по бледу лицу.{S} Љубомир се стресе, отвори очи, поглед |
| луђери.{S} Полако, сркући и слажи таван по таван, па пију цео дан...{S} Умеју да уживају у јелу |
| один«...{S} Љубомир се осврта један дан по Београду, па се и он реши да иде своме родном Маљену |
| е детиње снове, које је годинама, један по један, стварао и слагао на саму душу своју, лебдећи |
| ло да га не врате, што није закалуђерен по чреди.</p> <p>»Та начинићу се, Бого... као преподобн |
| калуђера, осим игумана.{S} Све се, као по маху чаробна штапића, изменило, изумрло, отуђило...< |
| >Кикот се продужи још јаче и затим, као по нечијем знаку, лишће зашушта и пред узневерена Љубом |
| црквена песма и сви гости одједном, као по команди, издигоше лица на више, гледајући у таван, с |
| ло...{S} Од тада је непрекидно трчкарао по некаквим порукама и радио у кући као роб, радио без |
| е!... узвикује Љубомир, трчећи плашљиво по соби, не знајући за шта пре да се ухвати.{S} Истрчаш |
| х речи продао цело имање, и после живео по њима цела живота!...</p> <p>Кад је наложио ватру, до |
| <hi>сасвим</hi> остати код њих, и онако по издаље напомињала калуђерство.{S} А он је скромно и |
| м ваљушка, преврће и скичи, па иде тако по шуми, с празном пушком, замишљајући себе у разним ри |
| " /> ово игуманово прећуткивање, и мало по мало, у њему се утврди мисао: да ни игуман не зна ов |
| .</p> <p>Тако се, постепено, текло мало по мало знања, и кориснога и бескориснога, и он је напр |
| и прснуше у смех. — Мене, знате... само по неки пут стомак... онако... завије, а <pb n="138" /> |
| мазана коса...</p> <p>Тишина...{S} Само по неки цврчак зрикне, и залелуја се тихи, сањиви ноћни |
| е био мањег раста, скоро ћосав.{S} Само по доњој вилици пробиле га меке, жућкасто црне маље.{S} |
| , празно је, као од стаклета.{S} И само по неки уздах, што се отме из саломљене душе, показује |
| околност.</p> <p>— Па... кад зарађујемо по тој новој иконији... како ли је зовете — трипут више |
| иста чуда!...{S} Тако се само преврћемо по трави... довршује дечко, а на уснама му трепери чита |
| <p>Јасеновац је брдско село, разбацано по косама горостасних, густих рудничких огранака.{S} Ле |
| ога, у свакој је сељачкој души скривено по мало подлости: ако у чему зависи од тебе, он ће се с |
| но ни у шта; очи му блуђаху неодређено по зиду и прозору, као обично кад се човек дубоко занес |
| се на дугачким ногама и врљуца бесциљно по ливадама, док га чобани не ухвате...{S} И Леонтије, |
| дими.{S} Рекоше му да је то Сава, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у ону |
| , како познаде!{S} А ја мишљах да је то по чреди...</p> <p>— Како... кака чреда?</p> <p>Љубомир |
| ог, ждребака, и одлучи се да га, по што по то, научи раван.{S} Али му један хитац ногом несташн |
| а за новином, нешто по економији, нешто по угледању на друге, а највише по нахођењу самог оца н |
| > <p>Тако поче новина за новином, нешто по економији, нешто по угледању на друге, а највише по |
| /> <p>Опет грми и трешти игуманов глас по ходнику.{S} Само је игуман сад друкчији.{S} На глави |
| ече на меку постељу.{S} Спавао је, опет по савету владичину, од поноћи до зоре, али га је по не |
| 0_C21"> <head>XXI</head> <p>Архимандрит по други пут прочита одлучно, у љутини написано, владич |
| ад добије времена, преврће Љубомир лист по лист ове необичне књиге, а уз образе му вазда појури |
| {S} Момци, ненавикнути и збуњени, снују по кухињи и сваки час запиткују Арсенија или друге калу |
| Леонтије на путу, пратећи свога владику по епархији, из манастира у манастир.{S} Ово га путовањ |
| о с великим напрезањем пребацује пласку по пласку сена преко врљика...{S} Иде, врши посао, враћ |
| се тромо, па куња и цеди са себе капљу по капљу, која пада на мокру земљу.{S} Птице се не чују |
| p>Љубомир уздрхта; као да га муња ошину по срцу, нешто се у њему смрзе, следи...{S} Одкуд то, < |
| говом дугом, мучном и занимљивом лутању по пустињи...</p> <p>На Петковачу беше ред другог одеље |
| ча-Срета да прича о онима, што иду ноћу по крововима високих кућа...{S} Хе-хе... месечари се зо |
| .</p> <pb n="175" /> <p>Али им се одмах по уводу лица разведрише, и они стадоше слушати пажљиво |
| — да се венчао...</p> <p>Некако наодмах по одласку Нићифорову, Леонтије отпутова у окружни град |
| и се раскокали, раширили се; ударила их по лицу ватра од пећи а још више од вина и ракије, па с |
| ишљао о овим незгодним речима, читао их по неколико пута и све више се бунио њиховим смислом, к |
| о...</p> <p>— Како изненада?</p> <p>Реч по реч, и Љубомир повери своме обожаваном љубимцу целу |
| сипати свој теј, не чекајући да се баш по правилу искува.{S} Љубомир само гледа и трепће, чуде |
| мрднути по својој вољи, него све чиниш по туђој наредби.{S} Хтео би се дечко неки пут забавити |
| да и то многи раде па лепо живе, и још по неки стекне...{S} Само за прво време, док ме не прим |
| о дрво; уљаник зарасто у корову, и још по нека пчелица прозуји над <pb n="258" /> овом усамљен |
| S} Овце већ побегле са густе паше и још по мало тумарају под хладовима, чупкајући лишће са <pb |
| ишкама, које догореваху, и севајући још по кадшто слабом светлошћу, умираху, туљаху се, као што |
| анастир доста одвојио, да се у њему још по мало зна за Бога...{S} А ово куд прође... страх га п |
| S} Питај, роде, што год хоћеш...</p> <p>По свој прилици отац Сава учини некакав покушај руком, |
| са, објављује да је довео из Београда, »по угледу на друге манастире«, једну честиту жену, која |
| о знати: да ли ће му се одредити посао »по реду«.</p> <p>Кад Љубомир пољуби руку игуманову и ст |
| тара, и тако обична...{S} Овде се некад побадао вито...{S} Како му се велико чинило то поље, а |
| <p>Леонтије оде у своју ћелију, а тетка побаца и прилоге и дарове, стаде их газити ногама и пра |
| нешто око ватре намештати.{S} Калуђери побацаше цигаре, избрисаше бркове — Василијан само лизн |
| при наступању јаке врућине.{S} Овце већ побегле са густе паше и још по мало тумарају под хладов |
| м његовим заветима, кад се одлучивао да побегне у пећину, био и тај: да не ложи <pb n="153" /> |
| није баш што је <pb n="112" /> боли, па побегне у други крај, нераст се обрће журно, тражећи пл |
| »искушење«.{S} Ко издржи цело лето и не побегне, тај је довољно искушан.{S} На њих се свали сав |
| , како ти рече мало пре... онда... онда побегнем право овамо, у овај тамни подрум, куд не допир |
| « бре!...{S} Од куд на тавану?</p> <p>— Побего од капетана, сунца ми! превија се дете и одједно |
| ид’ла...{S} Ко год је био грешан, сваки побего напоље, док не остаде сам Христос и пред њим жен |
| онда у свеце!</p> <p>— Што?...{S} Ти си побего из манастира, молио се у испосници до мртве глав |
| мене, кад ме обалиш, насмеја се одважна победитељка, па му скиде с главе мастан процепљен на вр |
| е одобровољили, раскравили се и гледају победнички, с неком гордом сујетом, као да је сваки од |
| да се реликвија изнесе одмах, и одржаше победу.{S} Господа оци пробаху <pb n="174" /> онако »ис |
| то стајаше пред њим и, другим изласком, побеже на свој омиљени заравањ, на брегу више манастира |
| гуман пројури поред њега и, по обичају, побеже у књижницу, где ће лупкати прстима по дебелим то |
| де да сад не сме ни уста отворити...{S} Побеже <pb n="209" /> из куће и чак код вратница сачека |
| <p>Тетка се одједном заплака, зајеца па побеже у кухињу.{S} Љубомир се, чим ово угледа, поврати |
| ано, неосетно, удаљи се са свог места и побеже у шуму.{S} Са новим, зачуђено-преплашеним, осећа |
| е и он, али меко, попустљиво, збуњено и побеже у собу.</p> <p>Тако остаде недирнут цео затечени |
| се не шали! викну болесник преплашено и побеже на поље.</p> <p>— Хи-хи-хи... превија се од смех |
| давно преотели храм (због њих Василијан побеже у други манастир), па му се сад не мили ни црква |
| узвикује она за Љубомиром, који готово побеже од овог саблажњивог обора.</p> <p>Дошавши у кухи |
| ве као снег...{S} Од чега то тако човек побели?{S} Наша Јерина, кад буде у очи вашара, готово р |
| а изгубиле се одавно.{S} Игуман већ да побесни...{S} Докопа чизме, стаде их превртати и пипати |
| сви ђаци и момци, нађе се у неприлици: побећи ће и он лако, али шта ћемо ако игуман одједном б |
| екам...{S} Шта ћемо сад, несрећници?{S} Побиће нас...</p> <p>— Ти се не бој.{S} Иди кући, па ба |
| веома учтив, послушан <pb n="146" /> и побожан.{S} Сам никада не почиње разговор, осим ако има |
| огу бити Антоније, могу остати поштен и побожан калуђер!«</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| нуто, на лицу му вазда игра неки свечан побожан изглед.{S} Пред калуђерима је веома учтив, посл |
| ије заиста постојали, или је то обична, побожна прича?!...</p> <p>Јер у светим књигама пише јед |
| новембарски казан, или се пријави која побожна душа за молитву.{S} Манастири не раде своја има |
| p>Пролећу месеци за месецима, а у глави побожна монаха витлају се све нејасније, све тамније сл |
| тним, тужним и уједно блаженим осећањем побожна задовољства, Љубомир лагано увлачи врат у овај |
| 02" /> томе, шта ће настати после овако побожне јутрење: оне сцене у кухињи чине му се као нешт |
| бега од куће. »Васићи су сви поштени и побожни«, мисли он идући. »И ово им је дете ваљано; ваљ |
| а, коју им наменише узвишени оснивачи и побожни приложници... <pb n="178" /> кад већ нема кога |
| а после и Нићифор, целе службе примаху побожни свет на исповест, ограничавајући се само мрмљањ |
| ије му се житије учинило још заносније, побожније...{S} Сад лежи, уз затворену огромну књигу, о |
| велики светитељ?...</p> <p>Са великим, побожним страхом, Љубомир приђе к самом уласку, али се |
| /p> <p>Прва свештена радња!{S} С каквим побожним осећањем, с каквим страхом од важности светога |
| сврће на то.{S} Са оним истим забринуто побожним, блаженим изразом лица, служи он госте, дижући |
| иконе за <pb n="48" /> целивање, стаде побожно пред икону, прекрсти се и наже чело да га свешт |
| ају се, — све више му се враћа пређашње побожно расположење, у очима се све више губи онај обич |
| краја до својих другова.{S} Прекрети се побожно, подиже главу и одједаред рашири очи, као да је |
| у трпезарију стадоше улазити, смерно и побожно, калуђери.</p> <p>Боже, какви су ово људи !...{ |
| луђера чак у поток или у планину, и оно побожно целивање светог крста и његове руке, која држи |
| ћини, пореметише му досадање одушевљено-побожно расположење, и он, као сваки ко је свршио један |
| ични смисао, душа му се све више подаје побожној, аскетској екстази...</p> <p>У вече, кад обузе |
| Даље, нечастиви!... узвикује младић са побожном одлучношћу, устаје и улази у пећину, крстећи с |
| лећи очима на младу прасетину, са неком побожном жудњом и осетљивим дрхтањем руку.</p> <p>— А, |
| ало време проводио је на молитви, или у побожном размишљању...</p> <p>Ах, како му се допао овак |
| нигда није могла угушити његова урођена побожност и скромност, која се вазда јасно огледала на |
| е молитве, и ово тамно здање и ова тиха побожност, што се рађа на овом месту...{S} И најзад, он |
| није особине старе српске куће, убијају побожност у народу, служе као легло...</p> <pb n="177" |
| а, и као чак се жалио мало на претерану побожност, која му ствара неприлике.{S} Он је знао, да |
| ивајући сав ужас пропасти морала, вере, побожности...{S} Говор беше тако изненадно-страхотан, т |
| владици о Љубомиру, о његовој необичној побожности, читању житија, и као чак се жалио мало на п |
| шити намеру монашког образа... остати у побожности и чистоти... одбацити старог и обући се у но |
| .{S} Читава књига!...</p> <p>Са великом побожношћу и страхопоштовањем младић намести црвену, ма |
| све се утростручило и прешло у некакву побожну збиљу, која изгледа смешна на дечјем лицу.</p> |
| <p>— Знам, брате...{S} Онај мој лудак, побратим... опију га па им све каже.{S} Али ћу и њега.. |
| му певала, што га тако опраси! узвикује побратим, трљајући руке и светлећи очима на младу прасе |
| џандара на овако расположење, док му се побратим-игуман одљути, а то ће, знао је он, бити после |
| учтивости, али он осећа исто оно што и побратим, само се уздржава од сувишних узвика и излива. |
| ућанџице, председник, учитељ, неизбежни побратим игуманов (имају их сви игумани) некакав старои |
| м, кад се сви гости разбегоше и кад сам побратим оде у механу да одигра једног џандара на овако |
| набрекоше, набубрише необично...</p> <p>Побратим скочи с места, и пружи руке плашљиво према игу |
| да и не зна шта ће сад.{S} Треба да се побрине за преноћиште (у <hi>своме</hi> селу лако је би |
| ко теже радове, те он све до сад остаде побркан у својим симпатијама, не рачунајући ту ону црнп |
| жели зауставити у брзом ходу.</p> <p>— Побро...{S} Саво... дођи к себи!{S} Биће ти зло...{S} З |
| ије, а другови се окупе око топле пећи, поваде из неких тајних места бутеле, хлеб што се меси з |
| астирску, десет ока тешку, гарабиљчину, поведе свога белова, који се једва за њим ваљушка, прев |
| а у овоме он опази нешто непријатно.{S} Поведе разговор са сестрама.{S} Његова раздрагана, мека |
| се престављао целом браству, отац Сава поведе разговор о старом, традиционалном, ну застарелом |
| детиње нејасне идеале...</p> <p>Србија поведе рат за независност.{S} Љубомир беше у другом раз |
| м очима, Љубомир се сав стресе и већ се поведе... наже се к њој, осети њен дах и близину њена т |
| мир узе Љубомира за руку, више лакта, и поведе га олтару...{S} Мало звоно одјекну кроз нему тих |
| «...{S} Љубомир осети како га опет неко поведе преко хладног, каменом <pb n="197" /> поплочаног |
| како хоћемо...{S} И ’нако већ, кад нас поведе Василијан на уречено место...</p> <p>— Место... |
| анке у манастиру, она угледна кућа опет поведе парбу на суду.{S} Отац Сава је свагда удешавао, |
| сачува га од размишљања.{S} Као да беше повезан за њих, повукоше га у вртлог младићске бурне пи |
| и кроз њих прође омлађа, чисто одевена, повезана великом вуненом марамом у накрст преко груди, |
| у је да пева из свег гласа...{S} Весеље повезаних и одједном пуштених на слободу двоножаца!...< |
| луђера и сахранише, увијена у рогозину, повезану на три места исеченим крајевима од мантије, у |
| пута приђе, кад је залудан, па би одмах повели разговор.{S} Једних су година, механа је удаљена |
| тиру) двадесјат три веси«... рекло се у повељи, и мислило се да то остаде вековима, док сунце с |
| у.{S} Сад је равно шесет година како се повео спор.{S} Сава је, још почетком своје управе, тако |
| изненада?</p> <p>Реч по реч, и Љубомир повери своме обожаваном љубимцу целу тајну свога бегств |
| ло, и пуну канту вина.{S} Отпоче прави, поверљиви, слободни пир, где се нико не устручава ни од |
| ошћу и оном неотесаном сељачком, бејаги поверљивом мимиком, осврћући се бојажљиво, прозбори:</p |
| планинских раселина, па се, као широка повесма, хватаху један за други и протезаху се тако шум |
| шњих манастирских добитака, а издаци се повећали огромном порезом и дугом.{S} Што је било готов |
| ви многобројних светитеља и праведника, повешани у разноврсним рамовима, без икаква реда, по зи |
| ... а са Маљена тихо-тихо силази лагани повијарац, и прелеће му преко румених обрашчића...{S} О |
| есвесно, блесаво још ово неколико људи, повика им:</p> <p>— Лонцолизи!{S} Манастирски лонцолизи |
| ли сад Максим, не знајући ни сам зашто, повика: јеванђеље, брате... оногај, кад се положи на св |
| е се мучили, а он...{S} Игуман још јаче повика: он губи, губи!... постаје вечити роб!</p> <p>— |
| мане!</p> <p>— Погрешило дете...</p> <p>Повикаше сви гости одједном и, нашавши полазну реч, заџ |
| гледајући је блажено.</p> <p>— Нека... повлачи се девојче стидљиво.{S} И ово је доста.{S} Сад |
| ени, он све већи... већи је од Маљена и Повлена уједно... и ја све чекам кад ће да ме прегази и |
| ким гласом, који даваше упитаноме доста повода за лаж.{S} Он као да вељаше у себи: »Та слажи, м |
| мна, тешка, валовита туга, као плаховит поводањ, обузе млада искушеника, поплави га свега и про |
| ило зло, једног пролећа удари страховит поводањ, засу све манастирске воденице, а после неколик |
| другове несвесно, па одједном устаде и поводећи се на несигурним ногама и чудећи се свему што |
| и сте једнаки... мрмља пандур, везујући поводнике за јасле и гледајући прекорно капетанова бељц |
| хучи, грми и гуди разиграни талас бесна поводња, и он, услед ове хуке, више ништа не чује и не |
| подаде сав овом изненадном, плаховитом поводњу, у који запливаше сви његови другови.{S} Та око |
| е изложен коцки цео живот му...{S} Чека повољан одговор, као једини смисао живота...</p> <p>— Д |
| кухињу.{S} Љубомир се, чим ово угледа, поврати, дође к себи и уплаши се, ни сам не зна од чега |
| из топа; али видевши пренеражена дечка, поврати се и погледа га пажљиво.</p> <pb n="14" /> <p>— |
| мади сира...{S} И само тај један поглед поврати му снагу, те слободно отвори очи и покуша да по |
| ..</p> <p>Нахрањен, напојен, Љубомир се поврати сасвим, подаде се оном стању кад се прегладнео |
| риснути од страха, застаде и — одмах се поврати, кад познаде своју другарицу.</p> <p>— Миро!... |
| уђе у отворену собу тетка, и мало затим поврати се, водећи игумана, готово носећи га на једном |
| тна, практична мисао, коју он, да би се повратио, гласно изговори:</p> <p>— Данас!...{S} А хаљи |
| важније...</p> <p>Једнако га је, још од повратка из Београда, као што видесмо, мучила или заним |
| а гозба.{S} Сва пратња владичина, после повратка »Господинова« у резиденцију му, нагрнула је на |
| >XXII</head> <p>Јеромонах Леонтије, при повратку са посвећења, донесе оцу Сави писмо од владике |
| них врата, која сва гледају у двориште, поврве многобројни младићи, па лаганим кораком, разгова |
| о кљусе; детелиниште зарасло аптовином, поврће у градини не види се од траве...</p> <p>А ћелије |
| омне градине манастирске са разноврсним поврћем; треба уређивати читаву њиву, која је засејана |
| е жури на посао.{S} Или гледају да рано површе што имају, па се и они некуд дигну, нестане их, |
| кидисаше, те читаше молитве, крстише и површише све послове, који су их чекали.{S} Тетка већ с |
| : ко је, одакле је и тако даље, али све површно : видело се да му је све то већ познато.{S} Паж |
| ђени, и сви се посветили.{S} Никог није повукло срце у свет, као ’но што прича игуман у подруму |
| мишљања.{S} Као да беше повезан за њих, повукоше га у вртлог младићске бурне пијанке.{S} Око ње |
| огао чути њихов смех, па се сви тројица повукоше под звонару, где су се могли слободно разговар |
| не размилио свет... у мени заигра срце, повуче ме нешто некуд... мами ме нека лепота... отвара |
| ла цео онај дугачки планински ланац; не повуче јаче у себе ове мирисне борове хладовине, која г |
| одушевљење за радом.</p> <p>Леонтије се повуче у собе, и одједном занемари све оно, што га је д |
| — Чекај, бре, да видиш... севну очима и повуче девојче к себи.{S} Али се цура одупре босим прст |
| <p>— Зови Велимира!</p> <p>Мара изиђе и повуче звонце једаред.{S} Морала је трипут, у размацима |
| искочи Раде.{S} Дохвати га за мишице и повуче.{S} Уведе га у ону највећу собу у Богословији бе |
| оком на ону страну, где сеђаше Максим и повуче крај уста у страну.{S} Василијан се насмеши, а М |
| аде стакло друговима, Љубомир га лагано повуче за мантију и, значајним изразом на лицу, прошапт |
| тиже у Београд, и настави свој скромни, повучени, мирни живот...{S} Друга година, услед великог |
| од дела.{S} Пир затворених, усамљених, повучених у себе, стегнутих строгошћу управе душа, које |
| ад Велимиру.</p> <p>— Неће, брате, онај погани воденичар да ми помаже: чим ме опази с колима, о |
| ви се још мало прокошкаше речима, потом погасише видело и полегаше.{S} Цео манастир обузе густа |
| е, па онако лоповски и обешењачки стаде погле́дати на кућу. — Нана сад кроји кошуље, неће изићи |
| шипражја извуче се Љубомир и стаде.{S} Поглед му је сасвим јасан, отворен и присебан.{S} Он ра |
| ом руком, па гледа некуд пред собом.{S} Поглед му је празан, бесмислен, као ’но кад човек устан |
| оштро, јасно питање; види архимандритов поглед управљен на себе, али још не разуме смисао свега |
| пређашња скромност, онај тих, бојажљиви поглед, све се утростручило и прешло у некакву побожну |
| учитељ имали кћери, кад виде онај благи поглед, он се збуни, стаде испред доксата баш према њој |
| ?...{S} Максим опази необичан, нељудски поглед председников, који га сече као сабљом...{S} Чини |
| ма, па кад се врати, дочекаће га хладни поглед сабрата му, који као да говори : »А, дошао си!« |
| очи...{S} Преплашен, изненађен, детињи поглед беше управљен на њега...</p> <p>»А завет!?«... с |
| у... како треба да буде.{S} Само — овај поглед игуманов!...{S} Али ја не марим«... мисли Љубоми |
| во тајанствено-слатко светлуцање и овај поглед на немо осветљено покривало, што се спустило на |
| ве исто! све исто!« као да говораше тај поглед, прелетајући са испуцаних, ољуштених зидова цркв |
| о страшно гледа, и да му није немио тај поглед.{S} Он опази чак да му је мило што их оставише с |
| као сабљом...{S} Чини му се, да му тај поглед вели: »Свршио си!{S} Најпре ћемо браду — ФИК-ФИК |
| обри комади сира...{S} И само тај један поглед поврати му снагу, те слободно отвори очи и покуш |
| се оба ђака, а Љубомир преноси зачуђен поглед с једног на другог.</p> <p>— Зар би нас смео ко |
| и одједанпут, сасвим случајно, паде му поглед на крупне црне редове у отвореној књизи, коју је |
| и болно погледа око себе.{S} Најпре му поглед беше несвесан, а после, лагано, добиваше све виш |
| неко испред њега.</p> <p>Он се осврте, погледа у човека, који стајаше пред њим, наслоњена на в |
| ене пушке, истрча Љубомир уз степенице, погледа чудновато, готово прекорно, јасну и топлу светл |
| липе.</p> <p>Леонтије се само зајапури, погледа с раширеним у блажени смех устима другове и <pb |
| лицу.{S} Љубомир се стресе, отвори очи, погледа жену пажљиво, па прошапта неким уморним и стидљ |
| очајно, као остављени у пустињи путник, погледа у плаво небо.{S} Зар сви једно исто!?...</p> <p |
| .{S} Он се подиже и, онако испод очију, погледа шарену ткану сукњу са зеленкастом, ишараном куп |
| нагараве, а Максим, чувши за литургику, погледа плашљиво око себе, очекујући да Бог учини чудо |
| дине онај синђел што предаје догматику, погледа Љубомира прекорно и узвикну:</p> <p>— Зар ти та |
| ја се ту случајно затекла.{S} Предахну, погледа по дворишту и стаде се подавати оном леном дрем |
| та...</p> <p>— А ти не мислиш тако?!... погледа га Леонтије оштро и прекорно.</p> <p>Вујо, стид |
| певају као славуји...{S} Владици мило; погледа ме благонаклоним погледом, па се обрне, рецимо |
| аднео стомак напуни и почне да вари.{S} Погледа око себе задовољно и, само да се хоће ова жена |
| снажна пандурска рука и зауставити.{S} Погледа страшљиво на сваку врзину, на сваки заклон, и о |
| и он одскочи од девојке као ожежен.{S} Погледа уплашено, збуњено око себе, па се окрете, и одј |
| у.</p> <p>Девојче се насмеја гласно.{S} Погледа га онако крутуљава, погурена, потуљена, како кр |
| во, намести на крај клупе, механџија га погледа пажљиво.</p> <p>— Стоку знам да умеш чувати: ко |
| та има у клупчету...</p> <p>Леонтије га погледа чудно, не разумевајући смисао говора му.</p> <p |
| и му лепо парче меса.</p> <p>Љубомир га погледа зачуђено.</p> <p>— Шта је, море... збори му пол |
| ћи? настави професор.</p> <p>Љубомир га погледа пажљиво, као да ће рећи: »Да ли је овај луд, ил |
| p> <p>Љубомир хтеде сакрити очи од тога погледа, али беше тако окренут, да није могао у страну |
| ти, јер њега неће нико, ама баш нико да погледа...{S} Сваки пролази поред њега, као да га и нем |
| е имаде за њега онако искрена другарска погледа, с каквим га дочека при уласку у трло.</p> <p>Љ |
| своје чедо...</p> <p>Уплашена, узверена погледа корачао је мали бегунац, не знајући шта оставља |
| ма ти, <hi>ти</hi> млади господине, она погледа иронично његов жути капут и некакву извешталу ш |
| ко усамљени на ударцу игуманова страшна погледа, клиснуше куд који и нестаде их у шуми...</p> < |
| женском — <pb n="86" /> чувао се туђег погледа и »гласа« као живе ватре.</p> <p>Због таквог ње |
| сени...{S} Милило се човеку живети, кад погледа како око њега све кључа и бризга животом, како |
| удаљена у углу, са плетивом у руци; кад погледа озбиљна, добро позната му оца детињег, застиде |
| треба, а не како раде други.{S} Али кад погледа пребледелу, озбиљну и мало застиђену породиљу, |
| Велимир отежући, а Леонтије га тек сад погледа с чуђењем и немим питањем: »Каквој кући?{S} Чиј |
| м«, мисли у себи дечко и бадри се да је погледа и проговори с њом.</p> <pb n="18" /> <p>— Које |
| да нас не види нана?</p> <p>Љубомир је погледа запрепашћен.{S} Она је у његовим очима тако вис |
| перио под млазовима јасне светлости; не погледа своје омиљено рудиште и студенац; не баци око н |
| з свега што је видео, осећајући само из погледа свију људи, да се спрема нешто страшно.</p> <p> |
| >— Ене де !... узвикну она изненађена и погледа госта искрено, другарски.</p> <p>Од маљенског д |
| ле два часа калуђер се диже на колена и погледа у мрачни храпави свод пећински...{S} Болан, оча |
| јући сањиве очи, па извири иза плашћа и погледа на знак, који је синоћ утувио, да му покаже пра |
| добити комад проје.{S} Али кад стаде и погледа оне плаве јасне очи, оно чисто, пуначко бело ли |
| ?... високопречасни! трже се Арсеније и погледа тако ведро и здраво, да сви присутни прснуше у |
| ети смелих Логових кћери, ослободи се и погледа ову језичну цуру право у очи.</p> <p>— Тхе... н |
| видевши пренеражена дечка, поврати се и погледа га пажљиво.</p> <pb n="14" /> <p>— Шта је, мали |
| оље! вели дете, па се плашљиво осврће и погледа на кућу; затим, спуштеним гласом, готово шапато |
| p>— Аха... то је!{S} Кажем ја... рече и погледа у једног натмуреног друга, који као да није до |
| ..{S} При овоме игуман одједном скочи и погледа око себе незадовољно.{S} Дође му на памет: ако |
| пљице.</p> <p>Игуману, чим узе стакло и погледа у њега, раширише се ноздрве, али тај опаки знак |
| с... дечурлија! одговори Мира немарно и погледа у страну.{S} Нисмо имали друга посла.</p> <p>— |
| <p>— Хе-хе... узвикну игуман поносно и погледа она три неука према себи, међу којима је Максим |
| се од капљица које му падају за врат и погледа мрачан отвор на пећини.{S} Махну руком преко вл |
| еницу.</p> <p>Љубомир брзо диже главу и погледа га право у очи; у том погледу беше тако много н |
| овуче Љубомир.{S} Игуман подиже главу и погледа га мекше, ко што обично гледа ђаке и незване го |
| слатко од те појаве, и он скиде руку и погледа...{S} Лепше, много лепше но што је насликан св. |
| ила...</p> <p>Велимир јој стиште руку и погледа захвално у очи јој.{S} То није више онај одлучн |
| н дах и близину њена тела... и опет јој погледа у очи...{S} Преплашен, изненађен, детињи поглед |
| ира.{S} Видиш да је то неки, овај... он погледа оком у страну, и видевши да је Љубомир већ зажм |
| , Љубомир се препаде на ове речи.{S} Он погледа бојажљиво оца Саву и хтеде нешто рећи, али му з |
| студи, која га обузе свега...{S} Сањиво погледа око себе, трљајући очи песницом, и наједаред за |
| уздржава од смеха.</p> <p>Љубомир само погледа преплашено, а Велимир скочи и зађе за стену.</p |
| чица пева неку чобанску песмицу и жудно погледа на студенац, где је чека хладна вода, торба с ј |
| д Максима.</p> <p>Арсеније запрепашћено погледа игумана, па као утучен његовим одговором, обори |
| к.{S} Велимир се неколико пута значајно погледа с Нићифором па са Василијаном.{S} Могло се опаз |
| таде смешити на свакога, ко га случајно погледа.{S} После стаде својим суседима нешто живо обја |
| ратно, гадно!«... помисли он и случајно погледа домаћинову босу ногу, која није била чистија од |
| и он немоћно, лагано отвори очи и болно погледа око себе.{S} Најпре му поглед беше несвесан, а |
| , као да ништа није окусио.{S} Иронично погледа на ону страну, где сеђаше гост, па, не гледајућ |
| p>Василијан поцрвене, збуни се па оштро погледа зачуђена Љубомира и пође вратима.</p> <p>— Ха-х |
| алепи масним одговором), шмркће и често погледа у косо, наокришке, у једно место, где стоји неп |
| рет игуманов.</p> <p>А игуман сваки час погледа на мање вратнице манастирске, отуд од реке, заг |
| S} Махну руком преко влажна чела и опет погледа око себе...</p> <p>— Оваку згоду није имао Анто |
| а...{S} Зар је то срамота?!</p> <p>Гост погледа зачуђено околна лица, који су могли чути одгово |
| се забавити у овом послу.</p> <p>Монах погледа очајно у небо, уздахну и погну главу трпељиво, |
| оред другова, кријући очи од љубопитних погледа целе школе.{S} Нешто му рекоше два његова сусед |
| запеченим уснама бониковим.{S} Љубомир, погледавши строго игуманово лице, послушно испи ракију |
| ир се пренерази, видећи га онакова, али погледавши калуђере, опази да су се и они уозбиљили и л |
| а и пића, послужују, сипају и бојажљиво погледају на весело лице архимандритово у зачељу.{S} Оц |
| али се Велимир брзо уплете у разговор, погледајући Василија значајно.</p> <p>— То су, богме, п |
| ... кад изиђем на онај челопек горе, па погледам долину моје лепе Груже, како се њоме на све ст |
| и сузе, прота не виде.</p> <p>— Али кад погледам низа се, кад видим себе овако црна и несрећна. |
| гурну га лагано прстом у чело, да би је погледао право у очи...{S} Девојка не може довољно да с |
| шен, и кад год би га игуман испод очију погледао, старао се да му задркће широки рукав расе.{S} |
| ? запита девојче веома живо, и хтеде га погледати право у очи, али он опет обори главу.</p> <p> |
| ше тако окренут, да није могао у страну погледати.{S} Он уздахну и хтеде пропустити игуманово п |
| аше, а млађи макоше руком преко брчића, погледаше се и насмејаше се самим очима, док им лице бе |
| омирово раме.{S} Обоје се тога тренутка погледаше...</p> <p>Севнуше муње у њиховим очима, Љубом |
| оверљиве игумане.{S} Тек оба се игумана погледаше значајно и као да очима говоре један другом: |
| и господин, кога већина гостију почешће погледаше с пажњом и поштовањем, одједном се развесели. |
| такав је ред...</p> <p>Калуђери и ђаци погледаше Максима, као што се гледа неко, кога ће сад д |
| што је осећаше.{S} Игумани се значајно погледаше и, самим крајевима очију, насмешише.</p> <p>А |
| и оде на врата.{S} Калуђери се значајно погледаше.{S} Арсеније стаде сипати свој теј, не чекају |
| арију, која замириса тамњаном, и на њих погледаше ликови многобројних светитеља и праведника, п |
| ти кажем, стаде Велимир излагати своје погледе.{S} И жао ми, због мене, кад те видим таког... |
| лико збуни, и помете му и иначе нејасне погледе на живот и будућност, да више скоро ни о чему н |
| дговор, па не видећи ништа до љубопитне погледе управљене на себе, пређе на друго питање.</p> < |
| Као да није ништа ни било!{S} И њихови погледи као да му веле: »Ништа, ет’... све је као обичн |
| питање, одговарајући му <pb n="164" /> погледом, који је гласио: »Видиш сам... што ме питаш!« |
| ући је као с неким снебивањем, т. ј. са погледом, <pb n="26" /> који је говорио: »ја увиђам сво |
| говори Љубомир, чудећи се и одговором и погледом што га то пита.</p> <p>»А, није га уписао! пом |
| онај варошанин гледа зачуђено, питајући погледом околину: шта се то збива?... шта оно рече овај |
| пита прота, мерећи жудним и завидљивим погледом дуге тробојне редове пуних бачава, буради вели |
| дајући га ђаволастим, немирно-смешљивим погледом.</p> <p>Љубомира увреди овај тон разговора.{S} |
| ореним и, како му се чини, пријатељским погледом.</p> <p>Љубомир дође пред механу с намером, да |
| а заврши говор тако слатким сестринским погледом, да се Леонтије намршти.</p> <p>— Мој Љубо, за |
| ије не ускочи у зачеље и брижно-слатким погледом привуче себи један тањир.</p> <p>Калуђери, Вел |
| , као да је рада оценити га овим једним погледом.{S} Израз њена лица, после овога прегледа, гла |
| аквом гордом уљудношћу, достојанственим погледом и покретом, па не може дечко да га се нагледа. |
| као окамењен, са бесмислено управљеним погледом у пространство, уђе у своју ћелију, леже на по |
| оним истим, урођеним обојици, потуљеним погледом, обори главу...</p> <p>Дође на виђење и стара |
| е преплашен монах, гледајући окамењеним погледом како се претура и спада слама са њега, како шу |
| игуру Максимову, са раширеним уплашеним погледом, како испушта последњи дах...</p> <pb n="246" |
| Владици мило; погледа ме благонаклоним погледом, па се обрне, рецимо Велимиру и запита га«...{ |
| 9.</p> <p>Уздрхталим рукама, са журним погледом, превртао је прве листове, на којима беху »пре |
| ајеве пећине сасвим обичним равнодушним погледом и загледа се у пламичак, који се немоћно, загу |
| забезекнут, преплашен, са блесаво тупим погледом, Максим, пружајући револвер у целу групу одјед |
| стоје једно уз друго, гледају се и тим погледом кажу све: нема више друговања, нема веселе игр |
| , гледајући нејасно влажним и блесастим погледом.</p> <p>— Подај му, Љубо, ово стакло са полице |
| гледа ђаке и незване госте.{S} По овоме погледу калуђери разумеше, да се тетка заузела за дошља |
| очи.</p> <p>Човек се зачуди овом новом погледу.{S} Малопре му изгледаше сумњив са својом оборе |
| е главу и погледа га право у очи; у том погледу беше тако много немог прекора и истине, да гост |
| и...{S} Болан, очајан прекор беше у том погледу, који је продирао кроз камене сводове и хитао п |
| >Монах погледа очајно у небо, уздахну и погну главу трпељиво, увиђајући своју немоћ да промени |
| је јој једнако капаху.{S} Велимир стоји погнут, загледао се у земљу, као да тамо тражи разјашње |
| је намучио.{S} Дечко беше омањег раста, погнута стаса, кратка и дебела <pb n="4" /> врата.{S} С |
| ипадају новци са иконе.</p> <p>Љубомир, погнуте главе, гледајући само пред ноге, стаде с краја |
| стаде; монаси се насмешише задовољно, а погнути искушеник, мрдајући главом под тешком књигом, п |
| к као »отпуст«, нагоше један за другим, погнутих леђа, убрзаним корацима, сваки у своју ћелију. |
| таком животу само и сањао!...</p> <p>На погнуту главу Љубомирову, архимандрит наслони књигу и с |
| ти.{S} Архимандрит изређа све оне тешке погодбе, са којима се улази у ред монашки, и Љубомир се |
| одређен месечни ајлук.{S} После свршене погодбе одведе га нови му газда на таван од штале, где |
| м несрећом.{S} Сећао се трећег правила (погодбе), које му је отац Сава прочитао при калуђерењу |
| тављајући ондашњу обичну и своју једину погодбу: »Твоје месо, моје кости«, остави дете и оде.</ |
| ваестину пута мучио се од сваке руке да погоди онај полутон, којим се почиње први глас.{S} И од |
| ушам.{S} Нипошто да не кажеш, да смо се погодили да ме служиш!...{S} Пропао си!{S} Јеси ли разу |
| овај сврши читање предмета.{S} Али није погодио време, јер је богословац баш сад предузео после |
| је заузет.{S} Не дође му ни на ум да се погорди толиком пажњом важних људи, јер се сећа колике |
| че!</p> <p>— Господин-игумане!</p> <p>— Погрешило дете...</p> <p>Повикаше сви гости одједном и, |
| ити одмах, али је хтео видети: да ли је погрешио што је увео госта у подрум.{S} Прикри се за ба |
| поуку.</p> <p>Љубомир већ види да није погрешио што је увео госта у подрум, али га она обична |
| еда се у простор пред собом.{S} И ти си погрешио, те још како!{S} Ето, баш мислим данас, како б |
| а ја ћу држати руком, да поправљам кад погрешиш.</p> <p>Клатно зашкрипа једаред, па онда снажн |
| аповеди, кажи нама да те научимо, да не погрешиш...</p> <p>Велимир се одједном трже, као да га |
| <p>Леонтије најпре држаше да је то нека погрешка, да ту мора бити нешто друго, нешто што он не |
| че, да га по православном обреду крсти »погружењем«, ухвати га камена препаст.{S} Он је стотину |
| у друштву.</p> <p>— А јао!...{S} Никола погрчи леђа, као да се брани од нечега, па се обрте Љуб |
| е лагано отворише и кроз њих се, блед и погурен, потуљен на свој начин, гологлав, провуче Љубом |
| гласно.{S} Погледа га онако крутуљава, погурена, потуљена, како крије очи, како се збунио пред |
| њима се равномерно њиха, лево и десно, погурено, здепасто, неокретно тело.{S} Само је подигао |
| у са професорових очију на овога чудног погуреног дечка у дугачком жутом капуту, са прекрштеним |
| чудну књигу са црним сјајним корицама, погури се онако сељачки и наслони браду на песнице, па |
| јдемо!</p> <p>Љубомир се диже плашљиво, погури се и пође за девојчетом, које весело скакуташе п |
| и по пртини или целцу — како се деси, — погури се и сагне главу, а мисли се стану колутати и ре |
| S} Јер ево, сад живо осећа, како му се, под утицајем ових утешних Спаситељевих речи, све мења п |
| ве.{S} Ђаци и момци изнеше на двориште, под хладовиту и сенасту липу, што добише за јело, и пун |
| ходник, где се угибају широки столови, под теретом судова, препуних јелом и <pb n="229" /> пић |
| а, али треба прећи један бедем градски, под којим је он учио за испит.{S} Игуман га упућује да |
| репери и одсјајкује лазурно плаветнило, под њим заигра нека млечно-бела, танка као паучина, про |
| зиш под моје, оногај... како ћу рећи... под моју власт.{S} Хап!{S} Ђаволе-е... отеже Максим тро |
| кво задовољство од њихова присуства.{S} Под утицајем тога осећања, он отвара књигу скоро на пол |
| по ходнику, по собама, по дворишту.{S} Под њеним здравим живим ступањем тресе се под, а она ве |
| ужа у дужину некаква беличаста магла, а под њом се вијуга и беласа нешто, као кад жене на перил |
| утити.{S} По ходнику грми његов глас, а под одјече од поткованих цокула.{S} Све трешти...</p> < |
| једва имају о шта да се одупру...{S} А под њим зинула бескрајна провалија и чује се како доле |
| рн пласт чија се фигура нејасно оцртава под слабим зрацима свећице.{S} Само му оно буљаво надув |
| реноси напред...{S} И одједном осећа да под њим нестаје земље... он лети или пада, а око њега ш |
| леда како се преливају бела кравља леђа под сунчаним зрацима, и како белавка брзо маше репом па |
| им осећањем, с каквим је болесник пружа под хирургову тестерицу. »Еј, кукавцу, сад ће да се вид |
| пре да се ухвати.{S} Истрчаше оба ђака под звонару и таман да приђу конопцу, а из ходника шкри |
| </p> <p>Леонтије само осећа да се земља под њим једнако љуља и да га овај мирис скорашње <pb n= |
| жи Љубомир.{S} Скидоше га и положише на под у ходнику.{S} За то време Василијан гласно прича иг |
| топлином или зебњом, он се само стреса под навалом неких нових осећања и збуњено гледа у оне ј |
| суру, два џака с вуном, па седне у хлад под лужником, близу бунара, да чешља вуну.{S} То му је |
| азвали све воденице и однесе, сатре све под собом...{S} Сад се могло животарити једино продајом |
| ти пре свију, пре самих момака, па овде под звонару.</p> <p>— Лако ћу ја то, рече Љубомир.</p> |
| к животописа, затвори књигу и остави је под главу.{S} Сад се није могла почињати овако озбиљна |
| ни да се одмори честито.{S} Уздисао је под теретом тешка посла, али се никад није пожалио, ник |
| ши, не прима мотку и осећа како нестаје под ногама карниза...{S} Он се грчевито хвата за четврт |
| ли је сад прекинуо рад; завуко обе руке под појас, превија се главом и целим телом чак до колен |
| у.{S} Поред тога што се осећао као пиле под крилом мајчиним, кад је уз њега, још га је тамо вук |
| е?</p> <p>— Тамо, више Марковића... оне под брдом.</p> <p>— А-а!...{S} Вељка Максимовог?{S} Је |
| очи, преви се, понесе руке да их метне под појас и већ начини болно-намрштено лице и таман хте |
| <pb n="34" /> плаво небо, како трепере под сунчевим зрацима, и полугласно, блудећи маленим очи |
| <pb n="220" /> сва млађана срца, да се под његовим светлим покровом веселе, радују и — живе... |
| д њеним здравим живим ступањем тресе се под, а она весело и срчано подигла главу, гледа око себ |
| говори Љубомир, кријући очи и вртећи се под њеном руком.</p> <p>— Морее... отеже она у смеху, т |
| жног многогласног певања и проламају се под огромним тамним сводовима храма, тресу се и дркћу п |
| и његови Васићи?{S} Ено их, четири куће под Маљеном, а све пука сиротиња.</p> <p>Његов отац има |
| њихов смех, па се сви тројица повукоше под звонару, где су се могли слободно разговарати.{S} И |
| срцу пада земљи и дохвати челом хладни под...{S} Та ове су му молитвене речи најбољи одговор н |
| уљци, а иза њих, тамо још даље, трепери под врелом измаглицом равна и плодна ваљевска Посавина. |
| и опет се подупре и гледа како се овај под од цигаља (он не зна да је то под од цигаља) претво |
| сад? смеје се тетка, турајући му шипак под нос.</p> <p>— Не, да га омрсиш сабаиле, док не пије |
| тебе да обали?</p> <p>— Уха!... треснем под њом ка дулек.{S} Ђаво је, па уме да саплете.</p> <p |
| о, а погнути искушеник, мрдајући главом под тешком књигом, помисли: »Шта ово он?...{S} Ко је то |
| по свој прилици веома великих цокула, о под постављен до половине циглом, а испред ћелија даска |
| дина села.{S} Љубомир је обично остајао под једном угнутом стеном, на крају шуме, ту с највећим |
| му не беше тешко, али је још више радио под кулук, за туђе куће, где су остала сама деца и по ј |
| ви широки врх Маљенов, који је треперио под млазовима јасне светлости; не погледа своје омиљено |
| ну како су га нашли.</p> <p>— Лежи тако под престолом, пресамитио се као мртвац...{S} Пипамо га |
| овај под од цигаља (он не зна да је то под од цигаља) претворио у ватрено, издубено као сач, н |
| Лишће шушти, преврће се и избија у вис под ударцима његових опанака, сухо грање пуцка и крши с |
| преда сву стоку и поље Јованчином мужу под најам, а Јованка да прими све оно, о чему се бринул |
| питомих долина, које се оштро преливају под његовим ватреним зрацима, и растерало сивасто беле |
| ле са густе паше и још по мало тумарају под хладовима, чупкајући лишће са <pb n="2" /> које рет |
| ства и објашњења није добио Љубомир, ту под звонаром, грчећи се уз своје нове другове...</p> <p |
| д недеље је моја чреда.{S} И ти долазиш под моје, оногај... како ћу рећи... под моју власт.{S} |
| цеди још у падању.</p> <pb n="65" /> <p>Под ногама усамљена путника, што се лагано провлачи ман |
| та и мотре други сладак залогај.</p> <p>Под густом хладовином, крај самог студенца, немарно се |
| елики јасен, и стаде као укопан.</p> <p>Под јасеном се нагнула једна жена, па нешто ради рукама |
| ...{S} Подиђе га језа од хладна црквена пода, и он стаде још јаче дрхтати...</p> <p>Часови се с |
| редахну, погледа по дворишту и стаде се подавати оном леном дремежу, што наступа на оваким прип |
| ен, напојен, Љубомир се поврати сасвим, подаде се оном стању кад се прегладнео стомак напуни и |
| и се цура одупре босим прстима о земљу, подаде се његовом вучењу и још се сама навали, саплете |
| кад ухвати оне меке и чисте руке, па се подаде првој навали.{S} Клецну једаред и девојче већ на |
| ље, све беше заједничко.{S} Леонтије се подаде томе колу неосетно, без размишљања.{S} Што ваља |
| лободу двоножаца!...</p> <p>Леонтије се подаде сав овом изненадном, плаховитом поводњу, у који |
| а ја слаб, страшљив, не знађах него се подадох власти његовој!</p> <p>— Даље, нечастиви!... уз |
| е, онако што је краће: господи помилуј, подај господи... то зна.{S} Али оне дуже...</p> <p>— Не |
| влажним и блесастим погледом.</p> <p>— Подај му, Љубо, ово стакло са полице, па седи и ти да ј |
| онај обични смисао, душа му се све више подаје побожној, аскетској екстази...</p> <p>У вече, ка |
| ламен; она се спусти на другу половину, подаље од њега, и, очекујући да он проговори, стаде гле |
| сто, што су други калуђери; али се ипак подао општем животу и чинио све што чине и други.{S} Са |
| ше велико задовољство од прања уморних, подбивених ногу у топлој води...{S} Тога дана му и Јова |
| на нечему сниском, окренут уласку, седи подбочен обема рукама и нагнут напред игуман Сава.{S} И |
| S} И он се био уплашио да то није каква подвала, да њега оговоре код капетана..{S} Ко зна!{S} С |
| н живо престави себи слику Леонтијевих »подвига«, који ће, тамо кроз неку годину, сами собом на |
| Преврте подоста листа и нађе: »Житије и подвиги преподобнаго оца нашего Сави освјашченаго«.</p> |
| оче архимандрите, оно <hi>истинско</hi> подвиженије?...{S} Хоћу рећи, овај... да нема ту, онај. |
| вим, уметничким бојама оцрта тип првих »подвижника« и првих самостана, показа суштину, циљ и би |
| и се прославио у целој Шумадији својим »подвижничким« животом, па стављајући ондашњу обичну и с |
| .</p> <p>У таквим околностима почео се »подвизавати« отац Сава, пазећи највише на две монашке о |
| дост и ондашње околности помогоше му у »подвизима« доста.{S} После је већ и он, као и сваки чов |
| и, колико беше снаге у плућима и грлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!...</p> < |
| беше расположен за нежна изливања, него подвикну:</p> <p>— Говори, гаде!...{S} Задржао си ме од |
| >— И ’нако... да станемо барабар, па да поделимо љуцки што је Бог дао... да гриземо заједно...< |
| </p> <pb n="66" /> <p>— Ја знаш идем... поделио тамо ујам, па се нешто замислио..{S} Ђавоље ово |
| једну ливаду и мало окућњице.{S} Шта ће поделити међу собом њих тројица, кад одрасту и почну ку |
| уди</hi> бити у првом одељењу?« Тражећи подесно лице, угледао је скромна Љубомира...</p> <p>Так |
| о, здепасто, неокретно тело.{S} Само је подигао главу и гледа са последњег <pb n="12" /> хумића |
| њем тресе се под, а она весело и срчано подигла главу, гледа око себе радознало, и кад угледа з |
| де у густом шибљу, које се при дну косе подигло.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 |
| агу, те слободно отвори очи и покуша да подигне главу и да је подупре руком...</p> <p>Жена му п |
| његов некадањи господин; онако исто да подигне једно раме, да се устури, па шеширај кроз чарши |
| .. казо сам ти сто пута, викну Велимир, подигнувши скоро празно стакло с вином у вис...{S} Тамо |
| м зидовима кућу, која је његовим новцем подигнута, он и заборави на њу...{S} Него му остаде при |
| пуначко, једро лице, по коме се виђаху подигнуте бледуњаве маље, најежене од јесење свежине.{S |
| очекује последњи миг, кад ће га ударити подигнути маљ... само отвори уста, рашири очи и гледа.. |
| барушеним и заљуљаним дугим власима, са подигнутим рукама у вис, нечовечја изгледа калуђер...{S |
| њима, са накривљеном шубаром на глави и подигнутим у вис рукама, пуцка прстима, окреће се око с |
| е наслонио на неку градиницу од тачака, подигнуту у сред дворишта около некаква дугуљаста камен |
| на доксат и показује му једну узвишицу, подигнуту од дасака, опкољену ретким жућкастим лишћем х |
| ка прстима, окреће се око себе и весело подиграва...{S} Одједном нанесе ветар мирис свеже сламе |
| дугој сеоској распојасаној кошуљи...{S} Подиђе га језа од хладна црквена пода, и он стаде још ј |
| ватра, постаче угарке, убаци још дрва, подиже се и угледа па клупи нешто смотуљано, згурено, ч |
| , не знајући им још имена, раскречи се, подиже обе руке у вис и, колико беше снаге у плућима и |
| то?... мисли Љубомир, и лагано, кришом, подиже очне капке испод надвијених веђа и посматра ово |
| својих другова.{S} Прекрети се побожно, подиже главу и одједаред рашири очи, као да је највеће |
| ...</p> <p>Жена му принесе сок и проју, подиже га да седне и наслони на своју руку, па стаде ло |
| е то баш у <pb n="187" /> реду, девојка подиже своју једру, облу, поцрвенелу руку, у танком, ши |
| у Љубомир показа.{S} При првим редовима подиже књигу и стаде пажљиво читати.{S} Љубомир опази к |
| руговима.{S} Кад прође поред тетке, она подиже руку према глави му, али он промаче брзо, а она |
| адноће, не осети ништа друго.{S} Кад се подиже, после великог и последњег метанија, над њим заг |
| и испред ове ненадне саблазни.{S} Он се подиже и, онако испод очију, погледа шарену ткану сукњу |
| поњу овамо, да га вежемо, одговори он и подиже главу, гледајући краве, које се приближиле води. |
| н, гологлав, провуче Љубомир.{S} Игуман подиже главу и погледа га мекше, ко што обично гледа ђа |
| Шта ми ту...</p> <p>Љубомир се плашљиво подиже, и седећи, оборене главе, слабим но одлучним гла |
| </p> <p>Механџика викну, а Љубомир брзо подиже свој дугачки прут, замахну њиме весело и потера |
| епим појавама природним...</p> <p>Дечко подиже главу.{S} Пред очима његовим заблисташе се талас |
| пе, сврну пажњу на себе.</p> <p>Љубомир подиже очи и хтеде нешто промуцати, али га претече смеш |
| н и нем као стена, хоће своје...</p> <p>Подиже се оштра, љута челична пила и секира... застаде |
| рама њиховим, које су имали пред очима, подижући многобројне манастире:{S} Изређа доста опширно |
| /> <p>— Које је ово село? промрмља он, подижући само до пола очне капке и прелетевши очима пре |
| /hi>, доносио прилоге, који су све више подизали материјално стање манастира, и враћао се сваки |
| репом, па трећу засејану детелином, па подизати неке многе а веома потребне привремене оградиц |
| који се провлачила ограда.{S} Она често подизаше рукав очима, те отираше сузе, које јој једнако |
| после, кад укинемо манастире.</p> <p>— Подићи ћемо санаторијуме, болнице, угледне привредне шк |
| да и, пошто се воденица није могла онда подићи, сад ће се опет изузети десетина хиљада, да се п |
| ц се потрошио, а воденица се није могла подићи, јер нема околног земљишта, где би помељари могл |
| је манастир добио парницу и имао право подићи воденицу на своме воденичишту, и ако је остало з |
| на, урођена женска љубопитност, која је подједнако развијена и у селу и граду, подстаче је да п |
| астира, као <hi>свете куће</hi>, био је подједнако драгоцен и старијима и млађима, и сваки се о |
| год окренеш, десно или лево, она стоји подједнако...{S} Празна је душа, мој брате, празна... н |
| е случајеве у животу имала једну сталну подлогу — навику...{S} Све се радило онако, како <pb n= |
| спосници савладали, умртвили ово слабо, подложно трулежу, ништавило?{S} Та нису зар све то гатк |
| вакој је сељачкој души скривено по мало подлости: ако у чему зависи од тебе, он ће се сам унизи |
| ево места, показа он госту један празан подметач до себе и посади га на њ, гледајући на другу с |
| анастира, са иронично-пакосним изразом, подмигујући оном другом сабрату, смешећи се и полугласн |
| А уљаник и краве и градине и њиве једва подмириваху домаћу потребу; а виноград се морао напусти |
| м броју, да се монаси уплашише, како ће подмирити оволики свет.{S} Арсеније и Василијан, а посл |
| ад му овај стидљиво наговести очекивање подмлатка...{S} И злобна завист, и очајна, немоћна туга |
| <p>Други дан је како путује Љубомир.{S} Подне је давно превалило.{S} Он се склонио у хлад, изме |
| /p> <pb n="131" /> <p>Једног дана, пред подне, дође у манастир један постарији свештеник, обуче |
| ораш их позвати. ,</p> <p>Приближује се подне, гости још седе на доксату, пију стару препечениц |
| научити?</p> <p>Седећи једне недеље по подне испаван, надувена и туробна лица, игуман чује у т |
| ширечине ваљевске: хранио човек свиње у подне!...{S} Хи-хи-хи.. дочека га Василијан.</p> <p>— Е |
| умором, није никад осећао.{S} Од јуче у подне није ништа окусио, до воде и зелена воћа.{S} Али |
| тебе: немој мешати вино; не можеш ти да поднесеш све..{S} Оволика брука!{S} Оде човек пешке... |
| у главу, па послушно испије чашу што му поднесу и опет се подупре и гледа како се овај под од ц |
| оће још.{S} Не пита може ли то манастир поднети, не пита треба ли, него дај!...{S} Мисли да ће |
| ело марамче од паргара, што га Леонтију подноси на дар каква слободна девојчура, навикнута на о |
| а чијем лицу.{S} Родбина архимандритова подолазила; сви поседали за столове, пију и гледају нем |
| ју неку невољицу...</p> <p>— Ови су сви подолазили да што искамче, рече му Вујо на само.{S} Да |
| говор и по неки гласнији смех.{S} То су подолазили кметови, одборници, сељани... лармају и глед |
| е <pb n="124" /> чита редом?{S} Преврте подоста листа и нађе: »Житије и подвиги преподобнаго оц |
| већ спуштамо руку.</p> <p>Кад одмакоше подоста, прота поче:</p> <p>— Ти ниси завео у књиге дес |
| брзо маше репом па га забаци на сапи и подржи тако, па опет махне... и како се једна коза успе |
| а се гледају као на длану с леве стране подринске, и с десне шумадиске планине.</p> <p>При врху |
| је воде у простран и мрачан манастирски подрум.{S} Задахну их онај познати подрумски дах, у ком |
| онда побегнем право овамо, у овај тамни подрум, куд не допире та чаробна светлост...{S} И седим |
| : да ли је погрешио што је увео госта у подрум.{S} Прикри се за бачву, па стаде гледати.</p> <p |
| ди да није погрешио што је увео госта у подрум, али га она обична људска радозналост задржава д |
| овако светлим тренуцима Леонтије сиђе у подрум, који је давно и печално осиротео, јер скоро сва |
| кад и ’нако сад не сме нико привирити у подрум.</p> <p>Игуман је оборио главу и ћути као заливе |
| о перилима и становима, онда ја бежим у подрум...{S} Кријем се од јарког сунца, као кртица...</ |
| ага, а кад ми је дао кључ да је носим у подрум, изнео сам отуд још две пуне вина.</p> <p>— Неће |
| таном у последње време обичају, сишао у подрум, и неће изићи отуд, докле га тетка не изведе, а |
| а стаде гледати.</p> <p>На другом крају подрума, у суморној нејасној тами, на једном усправљено |
| личи ни на шта друго.{S} У једном крају подрума светлуца запаљено видело, те показује госту пра |
| рски подрум.{S} Задахну их онај познати подрумски дах, у коме има не само алкохолног мириса, не |
| Љубомира у собу, а Василијану даде кључ подрумски, да изнесе ракије, нек’ се послуже људи...</p |
| вати! одговори гост одлучно.</p> <p>— У подруму, прошапта Љубомир бојажљиво.</p> <p>— Хајде, да |
| к одрекао...{S} И отац Сава, оно лани у подруму, са протом, што изговори о свету, па данас ово |
| дњио очима са старим другом, натежући у подруму истом кантом, онако ђачки...</p> <p>Весеље тече |
| рече кад пођох... ех!...{S} А игуман у подруму... каже: батали!...{S} А о св. Спиридону Тримит |
| срце у свет, као ’но што прича игуман у подруму, него су сви бежали од света и његових ужасних |
| им косама!...{S} Леонтије се хтеде овим подсетити на своје сањалачко гледање плава неба.</p> <p |
| и другови из гимназије, сада богослови, подсећајући га на његово цензорство, на своје несташице |
| о докле га ноге носе...{S} А овако само подскочи од земље, као да га електрична струја баца, и |
| асмеју његовом изгледу.{S} Али њега сад подсмевке не би дирале...</p> <p>»Мора да је потказао н |
| оно ти хоћеш у свеце? запита девојка са подсмехом, гледајући га ђаволастим, немирно-смешљивим п |
| >»Овај ће у свеце!« рече један дечко са подсмехом.{S} Многи му прихватише шалу и насмејаше се; |
| подједнако развијена и у селу и граду, подстаче је да продужи започету игру.{S} Не мислећи мно |
| аро као човек, правило: да треба јести, подстиче мисао на јаче, напрегнуто делање.{S} Калуђери |
| оз сиво бео, усколутан дим, угледаше на поду широку, моћну фигуру Максимову, са раширеним уплаш |
| мали«... мисли малишан и осећа како га подузима нека сетна туга за оним местима, која тако наг |
| ог узрока, са кога сваки тежак гледа да подупре леђа кад седи или стоји) па брзо чупа и растрес |
| и очи и покуша да подигне главу и да је подупре руком...</p> <p>Жена му принесе сок и проју, по |
| но испије чашу што му поднесу и опет се подупре и гледа како се овај под од цигаља (он не зна д |
| е половину њене лежанке, седе на сено и подупре леђа о тренице па стаде гледати у пламен; она с |
| Огрнуо се великим постављеним џубетом, подупро главу десном руком, па гледа некуд пред собом.{ |
| тије не разуме и не види ништа више.{S} Подупро ослабелим рукама тешку главу, па послушно испиј |
| во их, седе у хладу и чешљају.{S} Он се подупро леђима о храпаво дебло лужниково (са оног истог |
| а Љубомир, не знајући шта ће овако сам, пође и он за њима.</p> <p>Тетка им у кухињи спремила по |
| о.</p> <p>Љубомира као да огреја сунце; пође весео за својим вођем, који нешто у себи мрмљаше.< |
| испљусну чисту воду из некакве ћасе, па пође опет натраг.</p> <p>— И тебе, и тебе ће закалуђери |
| паженом знаку.{S} За мало нађе друм, па пође брже.{S} Обилазио је села и механе, опет осетио и |
| уђе међу ове бескрајне гомиле кућа, кад пође кривим непознатим улицама, кад угледа толики свет, |
| стоји на путу газдина воља.</p> <p>Кад пође неким послом, може му се десити да узгред види Сав |
| рад...</p> <pb n="250" /> <p>И Леонтије пође за општим покретом.{S} Њему дође цела ова ствар, к |
| е ти!...{S} А ја баш то нисам знала!« и пође Љубомиру.</p> <p>Игуман, као сваки кривац, досећај |
| кад наиђе Љубомир.</p> <p>Ђак му каза и пође.</p> <p>— Хм... чекај де...{S} Арсеније се стаде м |
| ислима, Љубомир изиђе из свог заклона и пође запаженом знаку.{S} За мало нађе друм, па пође брж |
| се па оштро погледа зачуђена Љубомира и пође вратима.</p> <p>— Ха-ха-ха... разлеже се општи сме |
| ве.</p> <p>Чобанче устаде, протеже се и пође лено к девојци, која држаше јарца и прекореваше га |
| p>Љубомир се диже плашљиво, погури се и пође за девојчетом, које весело скакуташе пред њим.</p> |
| Па кад издигне рамена некако његовски и пође, Љубомир само блене и мисли у себи: »Бадава, овај |
| {S} Не праћа се више!«... помисли ђак и пође к вратима.</p> <p>— Куд ћеш?...{S} Седи још.</p> < |
| еш јести, болан! викну девојче за њим и пође у напред, као да га заустави.</p> <p>— Торба је на |
| љак одјапи врата, окрете се бојажљиво и пође натраг, машући главом, као да се нечему чуди или н |
| уплаши се, ни сам не зна од чега.{S} Он пође лагано са доксата.{S} Велимир викну за њим:</p> <p |
| <p>»Сад се јадна Мира мучи сама.{S} Ако пође за козама, одоше краве у штету...{S} Ваљад јој пом |
| свештеничким парохијама, по једном селу пође попа, а у друга пошље ђаке.{S} Ако има синчића, он |
| о друго...{S} Отац... како ’но рече кад пођох... ех!...{S} А игуман у подруму... каже: батали!. |
| у и рањавила ноге...</p> <p>— А кад оно пођох у свет, онако преплашен и мали, знаш како смо се |
| и звонце.</p> <pb n="100" /> <p>Обојица пођоше цркви.{S} Никола весео, што му ученик тако брзо |
| разговор друга сестра, после онако исто поетична почетка.{S} Дао нам је Бог деце и здравља, али |
| теретом тешка посла, али се никад није пожалио, никад му рад није био противан.{S} Из многих ж |
| к »цензор велике гимназије«, није могао пожелети себи веће славе и радости, до да остане све ов |
| У том осмеху исписана је бездна грешне пожуде, ширетлука и нечега што највише личи на љубавни |
| ије преластио женском лепотом и грешном пожудом...{S} Има их на стотине, који су следовали за А |
| пречих послова.{S} Чредни, отац Максим, пожури се са литургијом, али народ навали на причешће у |
| оћи на миру поред тебе.{S} Реци му нек’ пожури, очију ти! узвикује она за Љубомиром, који готов |
| ва сад ваш игуман ко заклан.{S} Само ти пожури.</p> <p>— Не брини ти.{S} Казали су мени да Васу |
| отрајне, досадне јесење кише.{S} Дрвеће пожутело, лишће му се слепило од многе воде, оклембесил |
| екао, да је могао некима у конзисторији позајмити по пет, шест стотина дуката, без облигације и |
| чита згода беше у вече, кад се калуђери позатварају у своје ћелије, а другови се окупе око топл |
| но лепо српско јутрење послужење, прота позва игумана »да се мало прошетају«.{S} Игуман се одје |
| лановца, па пошто се готови већи ручак, позвани су и они обични манастирски гости, које игуман |
| срећан човек.{S} Једном сам га баш био позвао, да му кажем све ово, што теби казах...{S} Тако |
| ађу у близини и, хтео не хтео, мораш их позвати. ,</p> <p>Приближује се подне, гости још седе н |
| ито дува и шмркће широким ноздрвама.{S} Позваће и кочијаше, и куваре, и воденичаре, и чобане ма |
| један имађаше и браду.{S} Четвртог дана позваше га у канцеларију...</p> <p>Кад је саслушао чика |
| У трећој, отреситијој кући, одмах после поздрава, наместе и калуђера и ђака на раније спремљене |
| аљавио!...{S} Добро, добро...{S} Хајде, поздрави се и са друговима, прокрешта отац Сава слабим |
| еђа дувару и спреми се да, онако ђачки, поздрави ово двоје, досећајући се по њихову изгледу и о |
| се с Василијаном, Нићифором, Велимиром; поздрави се с Ђоком, после кога му приђоше још два непо |
| да ће тамо бити Мира, па да се и са њом поздрави.{S} То му је једини друг из младости...</p> <p |
| а видиш!...</p> <p>И тетка га задовољно поздрави:</p> <p>— Добро си шиљао, добро!...{S} Ови дру |
| асилијан.{S} Али је сад окупише ђаци са поздравима.{S} Обојица беху младићи, испод двадесет год |
| им: зацело ће га у владике!{S} Е баш те поздравио за то архимандрит Сава: <hi>он</hi> да буде в |
| тадоше у дворишту:{S} Бабо те на самрти поздравио и опростио се лепо...</p> <p>Леонтије брзо ок |
| усак хладне воде.</p> <p>— Е, мој бато, поздравиће те игуман Сава, ако му тако станеш устајати. |
| и крену се.</p> <p>Нити се руковаше, ни поздравише: они не знају за то.{S} Они се само растадош |
| р дршће.{S} Чини му се да то Маљен њега поздравља...</p> <p>— Здраво, друже стари!...{S} Да ли |
| светли недогледни зрак, и немим ћутањем поздравља стара знанца...</p> <pb n="254" /> <p>— Писал |
| рквене одежде дроњаве, свећњаци прљави, позеленели, и тако!«...{S} Ипак он запази и добро разгл |
| исмо, у коме се исказује груба страст и позив на састанак...{S} Друга... трећа...{S} Али ту већ |
| и стаде јецати горко...{S} На поновљен позив Велимиров, диже се уплакан, занесен тугом и ненад |
| ју...</p> <p>Кад је саслушао чика-Јоцин позив, устао је, пребледео и није знао ништа за себе.</ |
| м чисто се смешка, прелива се и блиста, позивајући <pb n="220" /> сва млађана срца, да се под њ |
| .{S} А Никола узео некакву сасвим другу позитуру и изглед: није му држање више онако усиљено пр |
| светлошћу, бацајући своје лаке зраке на позлаћени крст и црвенкасто кубе храма.{S} Нека беличас |
| је на последњој завојици угледао широки позлаћени крст на црвеном кубету, кад се забелише зград |
| се <pb n="62" /> бојао онда, кад нисам познавао другог места до нашег села...{S} Онда сам крен |
| b n="133" /> <p>— А-а-а развуче игуман, познавши свога школског друга проту, који је сад »велик |
| али по том, кад боље око себе разгледа, познаде да је преспавао целу ноћ.{S} Протеже се, трљају |
| тап са упрћеном пуном торбом на леђима, познаде га и препаде се.</p> <p>— Ене-де!...{S} Јес’ ти |
| куд из таме његов професор рачуна, кога познаде по гласу, али га још не угледа: иди у друго оде |
| раха, застаде и — одмах се поврати, кад познаде своју другарицу.</p> <p>— Миро!...{S} Их што ме |
| ет, што непрекидно врви тамо и амо; кад познаде да је то свет други, сасвим други, туђи свет, н |
| занимљиву појаву дубоко аналишу.{S} Он познаде одмах ко је пред њим, и како је и сам располага |
| е, насмеја се Никола.</p> <p>— Их, како познаде!{S} А ја мишљах да је то по чреди...</p> <p>— К |
| инаестогодишњи дечко.{S} Леонтије добро познаје свако ово лице, али му се сад цела група учини |
| а на зрелу кукурузну њиву.{S} Ту је наш познаник, прота Спира, са неколико попова и ђакона из р |
| тио и трпио велику глад, бојао се нових познаника, кметова и пандура, и кад би око заранака, ни |
| што важније или ’нако... хитно са нашим познаницама, они нам помажу, заклањају нас...{S} А и ми |
| ина у облику једне триестогодишње жене, познанице Савине из Београда, на једним простим каљавим |
| > <p>Кад је присуствовао првом јутрењу, познао је Љубомир да је на праву путу; осећање му је ка |
| и црвеним појасом.{S} Љубомиру се учини познат попа, виђао га је у Београду, али не зна шта беш |
| в, никад до сад не чувен, па ипак добро познат му архимандритов глас:</p> <p>— Хе-хе... дулечић |
| ивом у руци; кад погледа озбиљна, добро позната му оца детињег, застиде се и сам и увиде да сад |
| речи; он обрте неколико листова — опет позната прича о Јосифу.{S} Читаше је, а кад наиђе на ре |
| n="216" /> тишина.{S} Одједном он чује познати му глас над собом:</p> <p>— Баш хоћу да те пита |
| манастирски подрум.{S} Задахну их онај познати подрумски дах, у коме има не само алкохолног ми |
| татуле, смеје му се тетка.{S} Много ћеш познати тако.</p> <p>— Добро, роде, кад знам...{S} Ако |
| ијатурном, белом парченцету хартије, са познатим му крстићем на врху, нашарана су само четири р |
| розне цртеже многобројним, већини добро познатим, примерима, објашњењима, описима...{S} Најобич |
| али се и ту заплетао и брзао при читању познатих му молитава из требника...{S} Започе проносити |
| дник залупаше потковане цокуле, зачу се познато им фркање кроз нос и кашаљ.{S} Шкрипнуше врата |
| га«...</p> <p>Нешто нејасно, тамно, али познато му, провеја пред очима му при читању ових редак |
| ћи у своје село!{S} Све оно исто, добро познато му, и опет све друкчије, необичније...{S} Преко |
| шту онако, како обично разгледамо добро познато нам место, после дужег одсуствовања. »Све исто! |
| површно : видело се да му је све то већ познато.{S} Пажљивије га стаде питати о бављењу у школи |
| илоге у котарицу, а од њена дара осети, познату му од јесенас, трему и лаку збуњеност...{S} Кад |
| ам капетан тако ненадно дошао.</p> <p>У позну ноћ, пошто се вечера давно свршила и људи готово |
| пази: сутра да кажеш... кад те капетан позове, да му кажеш: ја сам, реци, господине, ђак; идем |
| дашчарици, чија су се брвна искривила, поизваљивала, шиндра поотпадала, и по избушену крову пр |
| Велика парчета лепа поотпадала, темељци поизвиривали и почели трулити, осуо се зид испод темеља |
| гушени хропац, а потом јецање...</p> <p>Поиздолазише му на виђење све сестре, тетке, цела родби |
| ичну јутрењу шетњу, докле не види да су поизлазили напоље сви калуђери, ђаци и момци, потом се |
| о се вечера давно свршила и људи готово поизодлазили, механџија зовну Љубомира у једну собу, па |
| ају за то.{S} Они се само растадоше, не поимајући још цео смисао овога поступка.</p> <p>— А хле |
| «... севну му одједном кроз главу, и он поими сву страхоту и важност игуманове речи. — »Црна ра |
| ћа«?!...</p> <p>А родбина весела... све поискакало, истрчало чак у воћњак, па се живо радује та |
| о да сања и да трепери пред овако лепим појавама природним...</p> <p>Дечко подиже главу.{S} Пре |
| објашњењима, описима...{S} Најобичније појаве манастирске, на које се већ сваки Србин навикао |
| Не.{S} Он се уплашио саме ове изненадне појаве, самог факта: да ће он, који шеснаест година жив |
| у необично страшно и веома слатко од те појаве, и он скиде руку и погледа...{S} Лепше, много ле |
| кола дрва, која су до сад трунула...{S} Појави се велики уљаник у манастирској градини, који на |
| -е-е!...</p> <p>После неколико секунада појави се на вратима чика-Јоца, са преплашеним лицем, к |
| ижиле води.</p> <p>После краћег времена појави се озго, кроз шуму, млада чобаница на великом ја |
| ир отворено избегава.{S} Чим се она где појави, он се одмах нађе у послу и окрене јој леђа.{S} |
| између кухиње и трпезарије и на њему се појави бледо, предругојачено лице Велимирово.{S} Љубоми |
| поновити овако звоњење, док се Велимир појави.{S} Беше се јако задувао од наглог трчања.{S} Пр |
| ином, за светом, сад би се у већој мери појавила.{S} Хтео би који пут стати уз Милку, газдину к |
| , даје здравље и срећу...{S} Пред таком појавом Љубомир је остао скрушен, збуњен и занесен.{S} |
| о, тупо човечје чуђење над неочекиваном појавом која наступа...</p> <p>А ником ни на ум не паде |
| ...{S} Деца гледају, зачуђена необичном појавом, па не стижу још ни да се насмеју његовом изгле |
| p> <p>Гост објасни потребу, која изазва појаву првих хришћанских манастира на истоку.{S} Живим, |
| рих великошколаца, који сваку занимљиву појаву дубоко аналишу.{S} Он познаде одмах ко је пред њ |
| .{S} Он стоји дуго, гледа у ту необичну појаву и чуди се...</p> <p>»Ето ти свет!...{S} То је <h |
| де из куће.«</p> <p>— Да ми је да се ми појакамо, вели она и разгледа око себе, тражећи згодно |
| е сад прекинуо рад; завуко обе руке под појас, превија се главом и целим телом чак до колена, и |
| , преви се, понесе руке да их метне под појас и већ начини болно-намрштено лице и таман хтеде р |
| рајеви расе рашире, види се широк црвен појас од свилена рипса, који се лепо прелива у оне прев |
| а дрвеном поставом на мантији и црвеним појасом.{S} Љубомиру се учини познат попа, виђао га је |
| ко десет часова, дотера напашену стоку, поједе хлеба, па му газдарица да асуру, два џака с вуно |
| Игуман, онако у љутини, одломи парче и поједе. »Их, шта учинисте, викну професор : руке вам св |
| , то ће <hi>га</hi> умирити.{S} Чим што поједем, одмах се забави...{S} И куд нађе баш данас, ка |
| p> <p>— Да нисте гладни, оче?{S} Де, да поједемо мало лепца... дао га је Бог!</p> <pb n="212" / |
| ораве осећања, која су имали при читању појединих сцена...</p> <p>У Љубомировој глави настаде х |
| ићифора, опази случајно да овај нема ни појма о црквеним најпростијим питањима.{S} Архимандрит |
| рема нешто страшно.</p> <p>Гост тек сад појми шта се спрема.{S} Он се енергично и достојанствен |
| ости из града, код којих се већином сви појмови о манастиру и знање о манастирском животу своде |
| И он занесен, збуњен многобројним новим појмовима, значајним мислима, занимљивим фактима, само |
| те она... твоја, код обора.{S} Рекла да појташ...</p> <p>Василијан поцрвене, збуни се па оштро |
| ве необичне књиге, а уз образе му вазда појури некаква ватра, цело му тело обузме пријатна топл |
| ора, кад запевају славуји, кад све живо појури тамо, хм... тамо на пригревак, кад се и моји кал |
| <pb n="241" /> <p>Стаде грцати свет.{S} Појурила сва околина, као на вашар, са изгледом на бога |
| ацима, сваки у своју ћелију...{S} Гости појурише за њима, а ђаци и момци, видећи се овако усамљ |
| е...</p> <p>Кроз тихо, бледо, магловито појутарје разлеже се громовит, страхотан, нечовечји зве |
| на измаку зиме, да плаши сиротињу и да покаже своју невиђену силу.{S} Ма узаман му је труд: бр |
| е око себе, старајући се да самим очима покаже друговима колико су му мили, јер не могаше још р |
| о не гледа, <pb n="23" /> устане брзо и покаже јој на дугачкој лужниковој грани како се то ради |
| да на знак, који је синоћ утувио, да му покаже правац пута.</p> <p>Све је добро; и он таман поч |
| убомир бојажљиво.</p> <p>— Хајде, да ми покажеш.</p> <p>Љубомир одведе госта до уласка и поможе |
| кад га мрзи да макне ногом.{S} Само му покажи на путу неку травку, која није баш обична, па ви |
| , само од једне чаше... развеселили.{S} Покажите нам макар једног домаћина у Србији, који би та |
| , <pb n="22" /> даду му лопату и виле и покажу како то треба очистити.{S} Сироче, онако нејако, |
| млад, ал’ не мари... све ће браћа теби показ’ти, па ћеш и ти са нама у »странствовања«...</p> |
| п првих »подвижника« и првих самостана, показа суштину, циљ и битне особине иночког, калуђерско |
| е дижући се.</p> <p>— Ево... ево места, показа он госту један празан подметач до себе и посади |
| S} Сад ће овај бити твој, <pb n="83" /> показа му Велимир постељу у углу, на другом крају од пе |
| ацим из собе оволицно парченце — Никола показа пола палца — догореле воштане свећице, он се згр |
| тарајући се да прикрије жалост, која се показа на лицу јој.{S} Бо’зна ћеш у манастир?</p> <p>— |
| и загледа се у редове, које му Љубомир показа.{S} При првим редовима подиже књигу и стаде пажљ |
| није разумевао што је.{S} Сад му се оно показало као неко откривење, као давно очекивано чудо.{ |
| раке... <pb n="81" /> море то ћу ти све показати: не вреди ту говорити, док не видиш све очима. |
| <p>— Ех, ми... шта ми! <hi>Овај</hi> ће показати игуману, чекни само, узвикну Велимир.{S} Истин |
| каже: чисто ко у цркви.{S} Већ то ћу ти показати...{S} Па онда кадионице, чираке... <pb n="81" |
| рче млада сира.. хтео је, ваљад’, нешто показати.{S} У том нанеси враг Рада кочијаша са буђавим |
| е у дебеле испупчене капке, одједном се показаше целе, изиђоше изван капака, а оне крвне жиле н |
| проћи досадно, тешко, јер отац Сава не показиваше од јутрос воље да се куд креће.{S} Ако и изи |
| и уздах, што се отме из саломљене душе, показује да ту има још живота.</p> <p>Једне посне недељ |
| ју подрума светлуца запаљено видело, те показује госту правац, којим му ваља ићи.</p> <p>Љубоми |
| . изводи механџија капетана на доксат и показује му једну узвишицу, подигнуту од дасака, опкоље |
| е су?«... помисли, и угледа како му сви показују очима на једно место.{S} Трипут је морао додав |
| а... и човек?...{S} Шта то чиниш!...{S} Покај се, док има времена...{S} Бог ће опростити...</p> |
| а много блаже но до сад.{S} Он се одмах покаја што је тетку, оно пре, увредио...{S} Он држи да |
| а помислио јасно: идем у манастир да се покалуђерим.{S} Али од кад га је заузела она једна миса |
| окула.{S} Све трешти...</p> <p>— Тај ће покалуђерити цео свет!... грми он и плаховито дува и шм |
| пери и слабо осветљава поцрнеле, масне, покапане воском листове часловца, са којих се одбија св |
| е нека необична мисао, па се боји да не поквари све, ако се мрдне.</p> <p>— Папоња једнако вуче |
| сти читаво крдо стоке, да не буде ноћас поклана и печена.{S} Да је сам изнео ово вино, сутра би |
| справљен на брзу руку, али домаћински: поклао се читав чопор младине.</p> <p>У четири часа, си |
| и пребацујући капетанову бељцу како је поклапан и нестрпљив.</p> <p>— Ти си као и твој газда.. |
| ор нешто толкује, не помаже ништа...{S} Покласмо све маторе пловке, те попи крв; доноси му млек |
| избежну пропаст, — или: јурнути напред, поклати зубима оне што су пружили пушке и хоће његов жи |
| ешће фркати.</p> <p>Другови се послушно поклонише и брзо за пут спремише.{S} После четврт часа, |
| {S} Али видевши да су му наде узалудне, поклопи округласти трбух обема рукама, на шта се из сам |
| акав пањ, израсто на улици...{S} Кад га поклопи и увуче у своје чељусти та читава гора од кућа, |
| гуљаста камена са <pb n="33" /> лименим поклопцем, за који му рекоше, да је та справа — сунчани |
| ма је слушао нешто у школи а највише од покојне мајке.{S} Ту је свемогућа сила, која обара, ниш |
| онако исто, као што се сећа своје давно покопане деце родитељ, који је у млађој, после рођеној, |
| ника, он се већ унапред решио да јој се покори; јер како би он њу обалио!...{S} А после тога, у |
| се моли Богу...{S} Очи му некако сасвим покорне, поштене.{S} Ово ће бити некако ваљано момче ка |
| да се ова чаша мора испити, обори главу покорно са уздахом и изразом на лицу, који као да вели: |
| се да на њему искаже велико поштовање и покорност према ненадном путнику.{S} Баци пурењак, који |
| и то им је најглавнији пољски посао.{S} Покосе ливаде, отресу воћњаке, испеку ракију — све снаг |
| <p>Дечко се зањиха и паде на траву као покошен, не мрднувши ни руком ни чим другим.</p> <p>— К |
| и помишљао.</p> <p>— Ха, ено иза штале, покошена детелина...{S} Онде је згодно, узвикну девојче |
| бурумке и врзине по њивама, јури преко покошених зелених ливада, провлачи се кроз огрнуте куку |
| али, за чудо, рука не може да мрдне.{S} Покрене је другом руком, и де-де на више обема — а ја.. |
| ечени монах и не испушта из очију сваки покрет игуманов.</p> <p>А игуман сваки час погледа на м |
| ижаваше, али не мрдну ничим другим и не покрете се.</p> <p>— Шта ту чиниш, мој црњане! узвикну |
| јарца, а он сад сасвим друкчије гледа у покрете њених ногу, није као пре...{S} И још много друг |
| ју нека непозната деца, и са оним истим покретима, са истим начином и изразима лица, како је и |
| очне озбиљно, зрело живети, да за своју покретљиву душу измисли какав било циљ живота...</p> <p |
| уке напред и у страху хвата се за нешто покретно, миришљаво, врело, у сну не може да разазна шт |
| м уљудношћу, достојанственим погледом и покретом, па не може дечко да га се нагледа.{S} Највише |
| n="250" /> <p>И Леонтије пође за општим покретом.{S} Њему дође цела ова ствар, као болеснику у |
| во младо сено, шушти при сваком његовом покрету и чисто га опија тај мирис, а испод њега вруште |
| рпетину од момака, леже на једну клупу, покри се и заспа истог тренутка.</p> <p>...{S}Јасно и ч |
| е нови брат опасује силом истине; да се покрива шлемом наде на спасење; да прима палију, као об |
| тлуцање и овај поглед на немо осветљено покривало, што се спустило на земљу, мами душу некуд на |
| ..{S} Преко свега се навукло паучинасто покривало лака заборава давно негледаних слика, па сад |
| баџу и кроз саму шиндру, којом је стаја покривена.{S} Кад се Љубомир наже на врата, удари га ја |
| дао...{S} Право пред њим, на узвишеном, покривеном црвеном чохом, амвону, окренут њему леђима, |
| Луб је готов, <pb n="182" /> само да се покрије памуком и црним кашмиром; јутрос му донеше кашм |
| ли ће изгледати овај груби луб, кад се покрије меким лепим кашмиром.{S} Али мука је — недељом |
| е очи песницама, а две сестре, уз њега, покриле лице широким рукавом... — Кажем вам... шта ви ј |
| црна пруга, што вијуга кроз бео снежни покров.{S} Путник већ пао у очајање од зла времена, умо |
| млађана срца, да се под његовим светлим покровом веселе, радују и — живе...</p> </div> <div typ |
| ...</p> <p>То је игуман Сава, старешина Покровског манастира, испод крајњих рудничких огранака. |
| ана међу голубовима!{S} Зацрнио се сав, покуњио се... а они живо скакућу, прелећу, витлају се.. |
| еном, него само зеленом варбом.{S} А ти покупи ујам, па дотерај, обрте се најзад Велимиру.</p> |
| тирски долазити свако јутро, и односити покупљене прилоге.</p> <p>— Најмање још једанаест дана, |
| у собу, натовари пуна двоја кола разним покућанством и посла својој кући.</p> <p>Дође исповедни |
| >Љубомир дође пред механу с намером, да покуша добити комад проје.{S} Али кад стаде и погледа о |
| рати му снагу, те слободно отвори очи и покуша да подигне главу и да је подупре руком...</p> <p |
| По свој прилици отац Сава учини некакав покушај руком, јер тетка озбиљно настави:</p> <p>— Оста |
| астиде од сећања на свој први неуспешни покушај.</p> <p>— Како... докле да живиш?</p> <p>— Па, |
| собе оволицно парченце — Никола показа пола палца — догореле воштане свећице, он се згране па |
| ове холбе делити на троје, него опет на пола, као и до сад.{S} Немој га баш приморавати да пије |
| па на оваким припекама...{S} Тако прође пола часа.{S} Најзад се отрже од овог дремања, отвори к |
| како се они сами сматрају.</p> <p>После пола часа врати се Марија, и одмах стаде нешто око ватр |
| ше!« помисли бистроумни Ваљевац, и кроз пола часа његова срећна мисао постала је дело.{S} У то |
| у?...{S} Ох, какав ли ће бити Арсо кроз пола године, док се насрче теја!...{S} И он оде весео н |
| ово село? промрмља он, подижући само до пола очне капке и прелетевши очима преко лица девојчето |
| .{S} Место је удаљено од манастира само пола часа, таман као и Антонијево прво пребивалиште.{S} |
| а да сав мирише на тамњан и да се већ у пола посветио, он стоји уз њу и <hi>овако</hi> јој гово |
| е пловчице пржене на кајмаку, па сваких пола часа запурњају се и замиришу тањири са тек испечен |
| hi>... загледаш се тако у маглу и ћутиш пола дана, па после ми велиш да те вуче нешто у ону маг |
| астиру старо и значајно.{S} Манастир је полагао право на неко старо запуштено воденичиште, на ј |
| , стаде освртати за ђаком и спремати за полазак, јавише му најпре да је ђака нестало, а после м |
| аб, а Господин баш помену њега пред мој полазак...</p> <p>— Ко, ја слаб?... високопречасни! трж |
| аче се корак, два од њега.</p> <p>— Сад полазим у Београд... тамо је цео Сабор на окупу.{S} Мор |
| >Повикаше сви гости одједном и, нашавши полазну реч, заџакаше и узвикнуше сви без реда.</p> <p> |
| умеју да се веселе! мисле калуђери.{S} Полако, сркући и слажи таван по таван, па пију цео дан. |
| т исплака, осети да му је добро и да се полако враћа пријатна топлина, која се почиње разливати |
| азгледати редове и речи како иду, па се полако удубе у читање...{S} Над њим горе отворише се не |
| куд... мами ме нека лепота... отвара се полако неки <pb n="135" /> лепши живот, шта ли је то, ј |
| ћем бутић младе јагњетине и залажући се полако, као сит човек, коме се не једе после добра ручк |
| и, па лаганим кораком, разговарајући се полако уз пут, примичу се црквеним вратима тако целом г |
| о угрејане, на другу страну, и разговор полако прелази на предмете, који су ближи овим младим с |
| кошкаше речима, потом погасише видело и полегаше.{S} Цео манастир обузе густа, непробојна, тамн |
| рушена, у поцепаној сукњери, девојкара, полегла са метлом и брише двориште, а из куће гуди потм |
| о оставља мали бегунац, као што одрасло полетарче оставља старо гнездо и вије се невештим и сла |
| је то, ја не знам...{S} Тек ја бих тада полетео, и ја бих некуд пошао са тим народом... куд иде |
| де више свога старог гнезда, из кога је полетео у свет, не виде ни свога жељеног Маљена!...</p> |
| ... и зна, да је сад на Маљену, само би полетео косом...{S} Уз пут би се претурао главачки, одр |
| ада нешто хоће... и он би тихо и весело полетео тамо... у ту тајанствену, нему, осветљену тишин |
| рече: празна душа... и да је хтео некуд полетети...{S} Е, мој бане...{S} Нису толики праведници |
| е заплака и кришом обриса сузе, које му полетеше из очију.{S} У овоме причању нађе он некакву с |
| од неочекивана одговора, као да га неко поли врелом водом.{S} Он скочи и стаде се извлачити иза |
| ним куварицама, без којих би јадни ђаци полипсали од глади...{S} Па друге приче о Сави и Дунаву |
| стало је и последњег знака београдског »полира«, само га жути капут опомињаше, да је и он некад |
| а и бављења у Београду, Сава се толико »полирао«, да је сваку своју урођену особину усавршио и |
| црквењак.</p> <p>— Е, ту се имаш много полирати.{S} Морамо те много учити и толковати.</p> <p> |
| ену: ама шта ми <hi>сад</hi> започињемо политику, кад треба само пити.{S} Децо, точите... сви с |
| на којима ће се светити водица, чишћења полица и долапа...{S} И сва та прашина, стругање, истре |
| дебело младо ћуре... почиње наређивати полицајац.</p> <p>— И пловчица... није згорег! утаче се |
| </p> <p>— Подај му, Љубо, ово стакло са полице, па седи и ти да једеш, рече тетка пребирајући р |
| оче Максо, ја сам пречи, приђе весељак полици, дохвати стакло па наже.</p> <p>— Е, брајко, оно |
| ог мушкарца, не знајући још јасно ни за полну разлику.{S} Тако се неколико пута прекомбрљаше је |
| з грубе, широко савијене рогозине, вири половина старе масне камилавке, а на другом крају висе |
| еома великих цокула, о под постављен до половине циглом, а испред ћелија даскама.</p> <p>То игу |
| тога осећања, он отвара књигу скоро на половини и чита: »Не било дана у који се родих, и ноћи |
| сни дечку његову задаћу, али Љубомир на половини разговора плашљиво замаха рукама.</p> <p>— Нећ |
| лази дерање јарца.</p> <p>Љубомир заузе половину њене лежанке, седе на сено и подупре леђа о тр |
| <p>— Лажеш, бре...{S} Нисам га ни ја ни половину прочитао!</p> <pb n="78" /> <p>— Јесам, господ |
| ледати у пламен; она се спусти на другу половину, подаље од њега, и, очекујући да он проговори, |
| ћи и без туђег упуства; навикао се и на положај најмлађег ђака, коме сваки заповеда, навикао се |
| х, без икаква упутства, заузе онај исти положај у манастиру, какав је заузимала тетка.{S} Узе и |
| ечком и стаде му у мислима ређати разне положаје, који га у будућности очекују.</p> <p>— Добро. |
| народ у новим му, за њих, околностима и положају...</p> <p>»Како умеју да се веселе! мисле калу |
| м и мразом, а он мора чак на ливаду, да положи стоци сено и лисник.{S} Обуче свој стари жути ка |
| ика: јеванђеље, брате... оногај, кад се положи на св. престо... онда!{S} Ето ти!...</p> <p>Игум |
| као мртав лежи Љубомир.{S} Скидоше га и положише на под у ходнику.{S} За то време Василијан гла |
| , искочи из реда и дохвати леп исцифран полокењак у коме се преливаше, жућкаста као дукат, стар |
| н неће никога звати, док не истресе цео полокењак.</p> <p>— Видиш како ми лепо, рече Велимир; п |
| зан, мастан липов сто и неколико кривих поломљених столица.</p> <p>— Ене, три кревета! зачуди с |
| лим видиком.</p> <p>— Сотона!.., шапуће полугласно уплашен младић, трчи у своју собу и леже на |
| о, како трепере под сунчевим зрацима, и полугласно, блудећи маленим очима, понавља у себи: »Љуб |
| ујући оном другом сабрату, смешећи се и полугласно, да не би чуо ко од послуге, напомену:</p> < |
| ка и других знаменитих лица и, певушећи полугласно, прислушкивати шта се чини на пољу.{S} То је |
| ђено.</p> <p>— Шта је, море... збори му полугласно Велимир: ти мислиш њега су убили?</p> <pb n= |
| у...{S} Кад се само чита, хоће човек да полуди, а како ли је било издржати...{S} Гомиле народа, |
| леда чистину плава неба, блудећи својим полудивљим, радозналим, зеленкастим очима по јасном лаз |
| а</hi> ту!«...{S} Из његових потуљених, полузакривених очију, севнула би радосна варница, али с |
| сти кога су пре неколико недеља извукли полумртва из испоснице, о коме се прича да сав мирише н |
| сам што је, дотера, управо довуче једно полумртво, мршаво кљусе, упрегнуто у таљижице, на које |
| вом досадањем дремљивом, вечно празном, полумртвом животу!...</p> <p>Гле, како крв ври, кључа.. |
| и, зинули па само трепћу; тетка се само полуобрнула к њему, а остала онако наслоњена на доксат, |
| му се широке дебеле усне у некакав груб полуосмејак, а потуљене очи засветлеше и гледаху право |
| е тражио или очекивао, узвикну са неким полусмехом:</p> <p>— Кажем ја... у свеце хоће!...{S} Па |
| извукао жељени одговор.</p> <p>Велимир полустидљиво обори главу и одговори:</p> <p>— Чекај.... |
| испуцаних, ољуштених зидова црквених на полусухе старе воћке око амбара, који се добро накривио |
| Сава.{S} И онако широк и плећат, у овој полутами, иза слабе шкиљаве воштанице, изгледаше као ве |
| а мучио се од сваке руке да погоди онај полутон, којим се почиње први глас.{S} И од једног и др |
| м нанеси враг Рада кочијаша са буђавим, полутрулим игумановим старим чизмама, које је нашао у ш |
| кривудавим чаталима старих, поцрнелих, полутрулих врљика.{S} А тамо опет иђаше оструга, који т |
| ира у једну собу, па га тајанствено, са полушапатом, запита:</p> <p>— Шта је то било с тобом и |
| пребаци му руку преко рамена, и лаганим полушапатом запита га:</p> <pb n="170" /> <p>— Кажи ми. |
| ови твоји калуђери? прекиде га професор полушапатом.</p> <p>Отац Сава опази да је Љубомир пао у |
| ужасна рика још очајније, а преко равна поља лети, не додирујући ногама земљу, са раширеном, за |
| ..</p> <p>А ноге носе, лете преко равна поља, скачу кроз густу шуму и прескачу сниско шипражје. |
| и сребрна светлост преко чиста обрађена поља, а ово тајанствено-слатко светлуцање и овај поглед |
| добро очуване, драгоцене шуме и по мало поља...</p> <p>Шта ће се сад?...{S} А оно вечно, старо |
| рава после пролећне кише...</p> <p>Само поља остадоше по старом.{S} А и шта ћеш им?{S} Шта може |
| јутрења, ништа...{S} Тетка гледа кућу, поље, чак и о нурији води бригу, а они ће свак на своју |
| и!... то је.{S} Сад ће да привикну : на поље!...«</p> <p>— Љубомире, бога-ти-си, проговори од н |
| ! викну болесник преплашено и побеже на поље.</p> <p>— Хи-хи-хи... превија се од смеха Василија |
| спред кухиње...{S} Оба ђака истрчаше на поље, а Љубомир, не знајући шта ће овако сам, пође и он |
| Него му саветова, да преда сву стоку и поље Јованчином мужу под најам, а Јованка да прими све |
| а пласт, гледајући како је оживело цело поље, по коме су се расплинуле шарене фигуре радника, Д |
| вито...{S} Како му се велико чинило то поље, а сад...</p> <p>— Чији си, ти мали? запита једног |
| да по њима одавно, а у копачице и друге пољоделске справе још се некако сумња...{S} Леонтије се |
| винограде сами, и то им је најглавнији пољски посао.{S} Покосе ливаде, отресу воћњаке, испеку |
| " /> ватре ради свога тела...{S} Али на пољу је тако тамно и влажно, пећина је тако хладна, а о |
| олугласно, прислушкивати шта се чини на пољу.{S} То је једина прилика кад игуман сасвим омекне, |
| сам у овом пустом, равном и непознатом пољу.{S} Како ли ће изгледати кад се смркне?...{S} Али |
| велику буџу, јер није волео тумарати по пољу без оружја...</p> <p>Отац Нићифор узе своју омиљен |
| ова толикој пажњи према себи, и лепо се пољуби с млађим братом.</p> <p>— Роде... добро дошао! п |
| ити посао »по реду«.</p> <p>Кад Љубомир пољуби руку игуманову и стаде према њему смерно, овај г |
| о састанак са Светозарем!...{S} Хтео је пољубити сваку крпу на њему, која је још мирисала маљен |
| кодневни посао, али му је у послу вазда помагала Милка.{S} А он је тако волео да је гледа и да |
| луд му после професор нешто толкује, не помаже ништа...{S} Покласмо све маторе пловке, те попи |
| еће, брате, онај погани воденичар да ми помаже: чим ме опази с колима, он бега у горње воденице |
| ма, одоше краве у штету...{S} Ваљад јој помаже мој Свеја, али је много мали«... мисли малишан и |
| прекрсти се и наже чело да га свештеник помаже, па извуче из жутог капута, који од масти и друг |
| ељаше у себи: »Та слажи, море... видиш, помажем ти... ето, не гледам у тебе«.{S} Игуман доиста |
| ... хитно са нашим познаницама, они нам помажу, заклањају нас...{S} А и ми њих у том послушамо: |
| настаним у оном истом месту, у коме је помало боравио твој велики светитељ?...</p> <p>Са велик |
| је он шта се владици допада, а бојао се помало да га не врате, што није закалуђерен по чреди.</ |
| у пукотину у зиду, из које се сваки час помаља велики собни паук <pb n="137" /> те тамани уловљ |
| које се, тамо крај Василијанове главе, помаљају и нестају друге главе...{S} Нека чудна тајанст |
| една мисао, од тада се непрестано уз њу помаљају и некакве нејасне калуђерске слике, у којима ч |
| !...{S} Тамо, тамо!...</p> <p>Скочи као помаман са постеље, осврте се око себе узверено и одјед |
| ружина све веселија... све бешња... све помамнија!...{S} Већ се отимају око места до тетке, пре |
| окаменио, па нити може уста отворити ни помаћи се с места.{S} Ове изненадне речи тако му приков |
| е у девето село...{S} Воденичари замоле помељаре, да припазе на камење, па их нема у воденици д |
| дићи, јер нема околног земљишта, где би помељари могли стати с колима и стоком...{S} После десе |
| , не чујући како за њим узвикују весели помељари:</p> <p>— Еве га!...{S} Угрејали му штапови де |
| <p>Леонтије хтеде скочити од изненадна помена свога имена.{S} Дрхтао је од страха и од свега, |
| бично старо вино; којима управо, чим се помене манастир, одмах замирише у носу старо вино, они |
| рси с којом су и основани манастири.{S} Помену огромне заслуге потоњих монаха за време робовања |
| аздовању <pb n="87" /> манастирском.{S} Помену како је обишао многе наше велике манастире, и св |
| .{S} И ова се хм... он не рече која, не помену ничије име, али се знало о коме говори: јест, не |
| ћи у руке парче меса, начуљи уши кад се помену чреда. »Хм, видиш... одиста иде све по чреди!«.. |
| загорчава дане, грди »онога« ко му први помену да га прими (чувши ово, тетка га, не излазећи из |
| тежина, што се навали на њега, кад отац помену калуђерство.</p> <pb n="60" /> <p>Да ли му то за |
| ! узвикну игуман, кад Љубомир то уз реч помену.</p> <p>— Ја, цело.</p> <p>— Лажеш, бре...{S} Ни |
| отац Арсеније тако слаб, а Господин баш помену њега пред мој полазак...</p> <p>— Ко, ја слаб?.. |
| тврди са оцем све, јер му је још раније поменуо за своју намеру.</p> <p>— Синко, рече му отац, |
| <p>— У које време?</p> <p>Овде се мора поменути, да често поновљени непријатни догађаји натера |
| еби, о нашој игри и тако...{S} Он хтеде поменути да га је и Милкина слика у тим ноћима много за |
| Игуман се најпре противио, није дао ни поменути.{S} Какво читање сад, кад <pb n="119" /> треба |
| еда одраслије ђаке и постави за цензора поменутог Петра Ужичанина, који је висом надвисио цео р |
| изненадио би свакога, а њега је сасвим помео.{S} Он је навикао на онај општи хладни, себични т |
| тир.{S} Ово га путовање толико збуни, и помете му и иначе нејасне погледе на живот и будућност, |
| ле крајеве, избаци јато из свога круга, пометен у лету и намери, утучен ненадном црном судбином |
| к га чобани не ухвате...{S} И Леонтије, пометен, збуњен у започету послу, утучен, прегажен судб |
| има својим сновима, иђаше несвесно, као пометени ждрал по ливади, не осећајући ни туге, ни бола |
| знају се више јасно њихова лица, све се помешало и претворило у некакав велики осветљен круг, к |
| испоснике!...{S} Како је то?{S} Све се помешало, па се не види ништа!...{S} А младић би хтео в |
| p> <p>У Љубомировој глави настаде хаос: помешаше се слике Аврама, Лота и његових племенољубивих |
| ош стричева кукуруза...{S} По леђима му помилеше трнци, као да је Савин дан.{S} Стриц је опак.. |
| Одговарање, онако што је краће: господи помилуј, подај господи... то зна.{S} Али оне дуже...</p |
| аси главе своје; рецимо о њему: господи помилуј!</p> <p>— Господи помилуј! загрме сложан весео |
| њему: господи помилуј!</p> <p>— Господи помилуј! загрме сложан весео одговор монаха, као молитв |
| Очитао је до сад равно седамнаест пута »Помилуј ме, Боже«...{S} То је најлепша, најзаноснија и |
| та није ни било!{S} А овамо опет Максим помиње чреду !{S} Чудновато !...</p> </div> <div type=" |
| ну се, знаш сам...{S} Сестре ти плачу и помињу мајку... она би много жалила, да је жива.{S} Чул |
| а опет је он то некако у својој главици помирио, и опет је остало: да и он и онај чича буду у т |
| де му само то једно, та последња утеха, помисао на своју детињу чистоту, с којом је мислио у гр |
| еобична псећа дебљина искључивала сваку помисао на какав било успех у томе предузећу, оно брзо |
| га то пита.</p> <p>»А, није га уписао! помисли пандур весео.{S} Ту ћемо мецко да штрбуцнемо га |
| х пластова.</p> <p>»Дај да се одморим«, помисли дечко, па се завуче међу плашће.{S} Сунце већ н |
| } Он зажмури и као да се крије од кога, помисли у себи: то је живот, мој брате!... али се брзо |
| ник, мрдајући главом под тешком књигом, помисли: »Шта ово он?...{S} Ко је то Леонтије?...{S} Је |
| <pb n="49" /> <p>»То је <hi>он</hi>... помисли ђаче и стаде са чуђењем и насладом посматрати, |
| је омекшао...{S} Не праћа се више!«... помисли ђак и пође к вратима.</p> <p>— Куд ћеш?...{S} С |
| } Мора да је и њој одвратно, гадно!«... помисли он и случајно погледа домаћинову босу ногу, кој |
| це од истине... или је све ово сан?«... помисли Љубомир и напреже се да задржи сузе.</p> <p>Ниј |
| уњено... »Какве ножнице?... где су?«... помисли, и угледа како му сви показују очима на једно м |
| цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли сиромах и одмах се реши: замочи дете с ногу, до |
| уруза јесенашњег?</p> <p>„А, то ли је!« помисли игуман, и одједном му спаде све нерасположење и |
| и ја умем тако попунити... још лепше!« помисли бистроумни Ваљевац, и кроз пола часа његова сре |
| hi>. »После посвећења... онда ће бити!« помисли у себи уморан и озебо монах, стајући на крај, и |
| е оне проје што остаде код студенца, па помисли: да му је сад!...</p> <p>А он је мислио да је з |
| о питао: ко ли ће сад?!... и стрепио од помисли, да тај нови може бити гори од Саве.{S} Забрину |
| превртао, прескакао, па никад ништа не помисли онако... о девојци; а ето сад са Милком баш не |
| , тога часа, јадни отац Сава; Нико и не помисли о његовим мукама и скором крају.</p> <p>Арсениј |
| бројне рупе на прљаву зиду, а нико и не помисли да те рупе чудно изгледају...{S} Велика парчета |
| дно без другог.{S} А ни једно од њих не помисли: како ће то да буде на послетку?...{S} Велимир |
| гу, а после оде...{S} То сатана скверне помисли натура«...</p> <p>Прво се почиње оним, што је н |
| прљи као у сну, али он скочи.{S} Најпре помисли да још није зашло сунце, које је грејало кад је |
| преврте очима, као да га кољу, а у себи помисли : »Мученици Христови, да ли сте и ви оволико тр |
| адосно и блажено, да он неки пут у себи помисли: »Да ли су били овако срећни Антоније и Макариј |
| " /> не умеде ништа одговорити.{S} Само помисли у себи: »Боже... како је диван овај Арсеније!.. |
| јући писмо.</p> <p>А у себи архимандрит помисли: »Е, мој владико...{S} Мислиш, неко је луд да х |
| ога му после рекоше да прави ћевапчиће, помислио: да ли је то митрополит?...</p> <p>Улазећи у ц |
| да није, и без сумње није никад до сада помислио јасно: идем у манастир да се покалуђерим.{S} А |
| а он се малко променио у лицу: неко би помислио да га је стид, али није; њему је само малко не |
| ечи тако му приковаше пажњу, да није ни помислио кренути се куд.</p> <p>И Сава је, зацело, био |
| заборавио на сваки страх, заборавио је помислити, да она неће сама бити ту у механи, имаће још |
| ма тако високо стајала, да није смео ни помислити на тако интимну забаву са њом.{S} Оно што је |
| роз чаршију!...{S} Истина, још чешће је помишљао на митрополитово служење у цркви, на господско |
| достижно; управо он није на то никад ни помишљао.</p> <p>— Ха, ено иза штале, покошена детелина |
| грабити прилику да га види, па је често помишљао од разних људи: да не буде то митрополит.{S} Ч |
| преродио се у препреденост.{S} То му је помогло да се додвори игуману и свакоме, ко има каква б |
| тва »о брату нашем Леонтију«: да му Бог помогне непорочно довршити намеру монашког образа... ос |
| <p>— Одведи овога код Радојице, нек’ му помогне тамо у штали, рече она Николи.{S} Господин вели |
| ју... зарадићемо парче хлеба.</p> <p>Не помогоше никакве молбе, савети, преклињања свију другов |
| ова незрела младост и ондашње околности помогоше му у »подвизима« доста.{S} После је већ и он, |
| у главу! рече тетка и принесе пуну чашу помодрелим запеченим уснама бониковим.{S} Љубомир, погл |
| кад размишљати о свему.{S} У томе доста поможе Велимир, својом бистром практичном увиђавношћу.. |
| , језа, па онда га обузе и ватра.{S} Не поможе му ни најстарија кристална шљивовица, са којом ј |
| /p> <p>Љубомир одведе госта до уласка и поможе му сићи низ стрме, дуге степенице, које воде у п |
| ...{S} Али у које време?</p> <p>— Хм .. помози ми казати... оногај... развуче Максим онако исто |
| <p>— Господе Спаситељу и сви анђели... помозите му!... узвикну пренеражен Леонтије.{S} Јеси ти |
| а ће то бити. — Не смије ти он сад носа помолити из његове собе...{S} Кажем ти: сви се разбегош |
| сваки заклон, и очекује кад ће се отуд помолити човек.{S} У ушима му још бруји вика оног сељак |
| па са сузама замоли, да му даду момка у помоћ до његова самостана.{S} Али, момци се беху сви ра |
| е потпуно па свој посао, па га врши без помоћи и без туђег упуства; навикао се и на положај нај |
| туштено суморно небо, као да отуд тражи помоћи и разјашњења у овоме заплетеном склопу црних мис |
| збегавали нерад и да су у раду налазили помоћи за постизање своје тешке задаће.{S} Сви су се тр |
| Сад је сав посао спао на њу, треба јој помоћи.{S} А богме... требаће и њему њена заштита...</p |
| затресоше и загруваше лаке таљижице по помошћену уласку испод звонаре...</p> <p>Шта је ово... |
| ао...</p> <p>Морало се одједаред сасвим помрачити у иначе мрачној души Максимовој.{S} Он је изг |
| ј госпођи: како је то зла жена, циција, помреше млађи од глади, па хоће и да се туче...{S} А та |
| , зрелих људи, које је знао...{S} И сви помрли, заједно с његовим оцем, и на њиховим пепелиштим |
| :id="SRP19000_C8"> <head>VIII</head> <p>Помрчина је густа; чини ти се рукама би је мешао.{S} Сн |
| та од свога тавана, окренуо лице тамној помрчини и, као да се решава куд ће...{S} Хтео би се кр |
| из њега закапаше вреле сузе...{S} Кроз помућене сузама очи, указа му се још једаред Велимирова |
| а, и полугласно, блудећи маленим очима, понавља у себи: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије |
| зима, жудња и туга целе родбине за њим, понавља му се ранија молба: ако може, нек’ се не калуђе |
| > <p>»Нестаје света!...{S} Пропаст!«... понавља се у њему муњевита мисао...{S} Он сагледа само |
| а станем мислити...</p> <p>— Мислити... понавља Мира гласно, од страха, тек да се јави и она да |
| но место...</p> <p>— Место... те-сто... понавља Љубомир, мислећи непрестано како би оставио дру |
| аширеним очима, али не види ништа...{S} Понавља у памети догађаје и описе из оба житија, и како |
| сад са свима грлио и љубио...{S} И опет понавља : »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...</ |
| да његовој потоњој одлуци...{S} Зато их понавља са великом милином и заносом, и онда му срце до |
| скромно, бојажљиво, али у себи радосно понављаше: »Љубомир Васић, <hi>цензор</hi> велике гимна |
| држати и понашати онако исто као што се понашају пред њим самим.{S} Глас манастира, као <hi>све |
| рте се све...</p> <p>Обрте се за мало и понашање намесниково према братији.{S} Кад је толико ст |
| S} Од тада настаде оно сурово деспотско понашање према млађима, које видесмо у манастиру.{S} Ал |
| се и у народу и у послу морали држати и понашати онако исто као што се понашају пред њим самим. |
| а, пружаше се крај пута, прекидајући се понегде сниским, кривудавим чаталима старих, поцрнелих, |
| лане срџбом.</p> <p>— Тсс... пио сам га понекад у Београду, одговара он збуњен и црвен.{S} Мало |
| , до таму и густи мрак, кроз који севне понекад нека падалица или репатица.</p> </div> <div typ |
| ји <pb n="171" /> је непрестано ћутао и понекад се смешкао каквој шали што падне при разговору, |
| плашљиво или радосно.{S} Чита занесен; понеки пут прекине читање каквим узвиком и краћим разми |
| истим околностима, само <pb n="214" /> понеки пут поремети општу монотоност какво везено бело |
| сити набеспосличе чак до јесени.{S} Тек понеки пут ако их узнемири по нека бабињара, којој је к |
| е настављао прекинути посао.</p> <p>Тек понеки пут га, усред какве журбе, заустави троми Максим |
| и његове руке, која држи крст, и оно, у понекој кући, значајно стрељање очима, од стране какве |
| се жути осушена, чагљевита смоница, са понеком заосталом барицом у дубоку трагу од коњске копи |
| , неће ни ватре ложити.{S} За јело није понео ништа, а и не треба му за сад.{S} Антоније и друг |
| , скоро поцрнелу кошуљу.</p> <p>— Нисам понео... ’нако, изненада пошо...</p> <p>— Како изненада |
| и велику шуму, или тако нешто...</p> <p>Понео је доста нагорелих воштаних свећица, тамњана, жиж |
| његовим одговором, обори очи, преви се, понесе руке да их метне под појас и већ начини болно-на |
| ра...{S} И осећа како се његова столица понесе некуд у страну, па оде, оде... и њега носи, накр |
| p>— Добро, онда опет спреми молбу да је понесем собом, па ћемо ти одобрити.{S} Ово је, за твоје |
| лећи шта ће донети сутрашњи дан, шта ли понети ноћ.{S} Посматра редом старешине и калуђере по м |
| лице, оног истог секунда, развуче се у понизан ширетски смех.{S} Опет се сви насмејаше.</p> <p |
| е том приликом само трептао бојажљиво и понизно, као што се пристоји пред старијим, и на његову |
| суд.{S} А Арсеније, смешећи се учтиво и понизно на протине шале, само се увија и мршти, и ако г |
| рећи.</p> <pb n="157" /> <p>— Молио бих понизно, ако може, да се размислим до мрака... слабим, |
| аси се исто онако, одједаред, као што и пониче...{S} Само остаде једна жудња у њему, која сад б |
| им словима.</p> <p>— Аха, Свето Писмо ! понови ђаче гласом, који казиваше да није никад чуло за |
| етих да ти поручим!...</p> <p>— Одиста! понови Нићифор малопрешње тврђење, и затим се сви разиђ |
| говара до краја.</p> <p>— У које време? понови Максим игуманово питање, па одједном избаци: на |
| ући дувањару у хаљину.{S} Суши зубе-е-е понови он, савијајући цигару.</p> <p>— А-а... тако ли ј |
| ламе као посут жеравицом.{S} Још једном понови сећање, као да још сумња у оно, што је било дале |
| аноси га глава и обара га дрем...{S} Он понови у памети несвесно цео сан, прелети га једном миш |
| Стриц је опак...</p> <p>Глас се одоздо понови.</p> <p>— Ето-о-о-о... ето, слава је убила... ви |
| .. ала, да могу утувити!</p> <p>Љубомир понови отегнуто, на слогове:</p> <p>— Ми-не-ра-ло-ги-ја |
| ш сутра капетану казати.</p> <p>Љубомир понови задани му одговор готово од речи до речи.{S} Газ |
| то гуђење развитлана оркана?!...</p> <p>Понови се загушена, ужасна рика још очајније, а преко р |
| идворним тактом умири завађену братију, поновивши мишљење и речи Господинове, о томе догађају, |
| аред.{S} Морала је трипут, у размацима, поновити овако звоњење, док се Велимир појави.{S} Беше |
| Бога...{S} А ово куд прође... страх га поновити у памети све оно, што виде и чу!{S} И дахну ду |
| а лица.{S} Леонтије оживе.{S} Сад ће се поновити све старе, дивне успомене...</p> <p>— Знаш... |
| Загледа се у онај мрак, а у глави му се поновише све малопрешње слике весеља... песма, прича, ш |
| у, клекну и стаде јецати горко...{S} На поновљен позив Велимиров, диже се уплакан, занесен туго |
| њале, хиљадама пута, без икаква основа, поновљене фразе о значају српских манастира, које говор |
| </p> <p>Овде се мора поменути, да често поновљени непријатни догађаји натерају и најглупљег чов |
| естину дана он је, хотећи се похвалити, поново писао владици о Љубомиру, о његовој необичној по |
| алеко тамо на истоку, еј-хеј... диже се поносно од земље, увијена у тамно сивкасту маглу, дивна |
| >— Ја.</p> <p>— Хе-хе... узвикну игуман поносно и погледа она три неука према себи, међу којима |
| рам Христов!«...</p> <p>Прошла је давно поноћ, а у мислима узбуђена монаха прелећу све саблажњи |
| Спавао је, опет по савету владичину, од поноћи до зоре, али га је по неки пут и сунце варало.{S |
| и...</p> <p>— Има времена... тамо после поноћи, заврши окружни прото, грицкајући и сишући лаган |
| е из ове куће задовољан, пресићен свима понудама, којима манастир располаже.</p> <p>Сви су калу |
| .{S} Ни на Божић се неки пут не сете да понуде чашом вина...</p> <p>— Шта ту толкујеш !... узви |
| ц Максим најпре опроба обична средства: понуди сваком члану најпре двеста, па четири, па пет ст |
| лепо.</p> <p>Љубомир се обрадова таквој понуди.{S} После два дана добио је <title>Робинзона</ti |
| недеља прохуја чувени циклон руднички, пообара шуму, развали све воденице и однесе, сатре све |
| дно изгледају...{S} Велика парчета лепа поотпадала, темељци поизвиривали и почели трулити, осуо |
| е брвна искривила, поизваљивала, шиндра поотпадала, и по избушену крову прелива се беличасто си |
| Зар сви једно исто!?...</p> <p>Само га поп Светозар, који је сад парох у његову селу, обрадова |
| није никад видео, и ако су у селу му и поп и учитељ имали кћери, кад виде онај благи поглед, о |
| ојанствено ступа некакав дугачак брадат поп у дугачкој, необична изгледа, капи.{S} Кад га <pb n |
| чколама, а брат му учи <pb n="17" /> за попа, ко и Светозар...{S} И они су тумарнули у свет, па |
| еничким парохијама, по једном селу пође попа, а у друга пошље ђаке.{S} Ако има синчића, онда ши |
| p>— Јест, богобојажљиво дете! проговори попа, вероучитељ гимназиски, пошто га пажљиво промотри. |
| никог другог; кочијаш, који је довезао попа, сврнуо је сам у манастирску шталу.{S} Љубомир при |
| им појасом.{S} Љубомиру се учини познат попа, виђао га је у Београду, али не зна шта беше тада. |
| га чак и опсује, па истог дана, кад му попа улази у дом с крстом, целива и крст и попину руку. |
| жигаћама«, од оне исте тканине, од које попадија кроји себи сукње, у искривљеним старим опанчић |
| /p> <p>Тетка им у кухињи спремила посну попару и чак, што је необично и ретко, прелила је унакр |
| еном Максиму да се они зову »комисија«, попечатише му касу, дневнике, рачуне и стадоше зивкати |
| та...{S} Покласмо све маторе пловке, те попи крв; доноси му млеко, трчи за доктора...{S} Та то |
| овакве куће.{S} После освећене водице, попију се неколико кава и ракија, и домаћин управља оби |
| а улази у дом с крстом, целива и крст и попину руку.{S} И његови сељани и он не мисле много о с |
| ило пише за квасију и слатку папрат.{S} Попио сам данас десет чаша те ракије, па ништа...</p> < |
| ти мислиш...{S} Ето, сад нисам пијан, а попио сам доста.{S} Него ми онако дође, као да сам неки |
| та, ама баш ништа!{S} До сад је владика попио његове монахе на веру; не пита их ништа; <pb n="1 |
| еда.{S} Једном га преварили те истуцо и попио литру неких морских орашчића...{S} После се и сам |
| аховит поводањ, обузе млада искушеника, поплави га свега и продре му у сваки живац, у сваки ато |
| е преко хладног, каменом <pb n="197" /> поплочаног, храма, и осим тога јасног, живог осећања хл |
| е лен промукао глас:</p> <p>— Причекај, попо, очију ти!...{S} Сад ће... сад ће!...</p> <p>У тре |
| S} Ја ћу сам...</p> <pb n="213" /> <p>— Попо, утаче се домаћин мало јачим гласом: кад дођем код |
| чудно!...</p> <p>»Стига мом оцу!« рече попов синчић, смејући се са њима, који је знао коме при |
| иденције, ту окружни прота са десетином попова из града и околине, ту два игумана из ближих ман |
| наш познаник, прота Спира, са неколико попова и ђакона из резиденције, ту окружни прота са дес |
| о ли то изгледа... у једној гомили, сто попова!...{S} Нека, нека, још мало«... мисли дечко и не |
| ад се засија!...{S} А са њим, кажу, сто попова.{S} Боже, како ли то изгледа... у једној гомили, |
| еше се манастирима парохије...</p> <p>— Попови нека попују, а калуђери у — манастир! узвикнуло |
| ..</p> <p>— Снашо, узвикује ђак: што је попово нек’ је готово!{S} Само нећемо два, него у свако |
| } Слушао је монотона ђачка причања пред попом, научена из књиге на памет, али је он све то знао |
| и сељани посвађају се некипут са својим попом, неки га чак и опсује, па истог дана, кад му попа |
| </p> <p>— А ви сте... ти си доста учио, поправи се Никола, гледајући Љубомира влажним очима.{S} |
| , па опет ућута.</p> <p>— Него да се то поправи.{S} Све мораш завести у овогодишњи дневник, па |
| слабачак пламичак наде: да ће се све то поправити, да ће све бити, као што беше јуче, прекојуче |
| } Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поправљам кад погрешиш.</p> <p>Клатно зашкрипа једаред, |
| ка лепота!..{S} Сјакте се оне одежде на попу, ка само сунце, а ђаци укараре, па бруји сва црква |
| тирима парохије...</p> <p>— Попови нека попују, а калуђери у — манастир! узвикнуло се тада гром |
| се опет изузети десетина хиљада, да се попуне тамо неки други рачуни...</p> <p>Али ова драгоце |
| и хуком кидисао да своју празну кошницу попуни, да се мед прелива до јесени...{S} Милило се чов |
| доброћудни и безазлени учитељи исправно попунили и својеручним потписом утврдили.{S} Друге му т |
| е ни требало.</p> <p>»Па и ја умем тако попунити... још лепше!« помисли бистроумни Ваљевац, и к |
| </p> <p>— Па-а... отеже и он, али меко, попустљиво, збуњено и побеже у собу.</p> <p>Тако остаде |
| кну Васа, севајући очима бесно.{S} А ко попуши са мном оку дувана, што донех из Крагујевца, а?. |
| ђу људима.{S} Не даш му једну цигару, а попушио си му толики дуван! рече и разли кафе у шољице, |
| ни ће остати доста цигара, што би их он попушио.</p> <p>За то време је тетка распитивала ђаке, |
| се заноси... и чатал, о који се одупро, попушта у натраг и лети... лети...</p> <p>Леонтије пруж |
| го не би сетили.{S} И за калуђерење већ попуштају...{S} И све оне жалостивне речи у писму, које |
| вече стао са мном пред капију, да мало поразговарамо.{S} Па ако се бојиш твоје госпође, ја има |
| ику сличност са собом, и то га необично порази.{S} За св. Спиридона Тримитинског пише: „От дјет |
| ир, па као тепсија и тако редом, док не порасте као кућа, и већа...{S} Па све ближе и ближе... |
| шћу ти једну моју прију; таман ће дотле порасти.</p> <p>— Нека, не треба!... јок! виче момак у |
| ојој, како изгледа, нема краја, а доле, поред сама пута шушти, ваља се и бруји манастирска река |
| «.{S} А ђаци су, уз то, обавезни да се, поред других послова, брину и о ономе, што је посао коњ |
| све у трку, одјури уз манастирску реку, поред оних честих малих воденичица, чија га клепала вес |
| врло радо своме сељаку — богословцу.{S} Поред тога што се осећао као пиле под крилом мајчиним, |
| онтије се врати друговима.{S} Кад прође поред тетке, она подиже руку према глави му, али он про |
| рокрхава ограде, њиве, само да не прође поред отровног места.</p> <p>— Море, сви се калуђери бо |
| баш нико да погледа...{S} Сваки пролази поред њега, као да га и нема ту на <pb n="35" /> улици, |
| Игуман ти је одредио редован посао, али поред тога мораш цео дан трчати и радити што ти заповед |
| да...{S} Не осети ни кад игуман пројури поред њега и, по обичају, побеже у књижницу, где ће луп |
| .. и он журно, весело и скромно пројури поред њих, видећи само веселе осмехе, и приђе архимандр |
| о само о томе, како ће што пре шмугнути поред игумана...{S} Кад се утиша све, отворише се лаган |
| ила, а није она! говораше он, пролазећи поред Љубомира.</p> <p>Крцнуше пуна кола, извукоше их и |
| главу као муње, и он се лагано провлачи поред другова, кријући очи од љубопитних погледа целе ш |
| чета до стола само снују и севају један поред другог.{S} Обед је обичан, недељни: мало се што в |
| колико минута Љубомир се грејао и сушио поред топла »шпорета« у манастирској кухињи, а око њега |
| ани, и онда настаје мување свиња, једно поред другог, јер се свако нада да ће затећи још које з |
| е неће моћи ни једна жена проћи на миру поред тебе.{S} Реци му нек’ пожури, очију ти! узвикује |
| е и описе из оба житија, и како пролећу поред његових мислених очију ови заносни догађаји, њего |
| Само у пећима, које се ложе из ходника, поређаним у једнаком одстојању, пуцкара ватра и севне п |
| ћ; ђаци се разиђоше по собама, момци се поређаше око шпорета, а Љубомир, добивши неку крпетину |
| ву само о празницима, недељом и тако... поређе.{S} Трећа новина — укиде се »велики тевтер« који |
| морати продати белавку за прошлогодишњи порез.</p> <p>Дешава се човеку, нарочито зими на каквом |
| добитака, а издаци се повећали огромном порезом и дугом.{S} Што је било готовине у Управи фондо |
| ог пореског система, оптеретио огромном порезом.{S} Отац Сава, као и све ондашње манастирске ст |
| шуме се проредише, манастири исплатише порезу, дугове, ситнице и калуђери се стадоше питати: » |
| о је сад отплаћивати тај дуг, одуживати порезу и сносити веће издатке кућевне...{S} А уљаник и |
| ећи да то »све мора пасти«, није плаћао порезу три године.{S} Али не паде ништа, а дође тренута |
| ностима, само <pb n="214" /> понеки пут поремети општу монотоност какво везено бело марамче од |
| .</p> <p>Ови незнатни послови у пећини, пореметише му досадање одушевљено-побожно расположење, |
| у смишљати.{S} Манастир се, услед новог пореског система, оптеретио огромном порезом.{S} Отац С |
| креће само, по неком, давно утврђеном, поретку...{S} И сваки је задовољан својим стањем (тако |
| да пребледелу, озбиљну и мало застиђену породиљу, која се јуче разрешила од бремена, а сад стој |
| очи, указа му се још једаред Велимирова породица као у некој сјајној магли...</p> <p>Игуман ско |
| и свет.{S} Његови вршњаци већ управљају породицама, кућом и често представљају читаво племе.{S} |
| после дужег одсуства, какав члан њихове породице.</p> <p>Ижљуби се с Василијаном, Нићифором, Ве |
| е родом Гружанин, сеоско дете сиромашне породице.{S} У десетој години отац га доведе у овај ман |
| но око себе.{S} Само се најстарији члан породице, у ћелији, крај мртва Саве, кошка и препире са |
| ано му игра пред очима слика Велимирове породичне среће.{S} Мисли о другоме чему, а оно једнако |
| меје даље над праведником... девојка, у порођајним мукама, проказује правог кривца, а Макарије |
| на права београдска слушкиња., са свима пороцима и недостацима својих друга.</p> <p>— О, господ |
| и !?«... </p> <p>Сутрадан дође Леонтију порука од архимандрита, да обиђе с водицом још пет друг |
| тада је непрекидно трчкарао по некаквим порукама и радио у кући као роб, радио без одмора, без |
| {S} Ово ће бити некако ваљано момче као поручено за мене, само да га одвратим од Београда«, мис |
| ењаку!...{S} Ала, што се не сетих да ти поручим!...</p> <p>— Одиста! понови Нићифор малопрешње |
| то гатке?!... .</p> <p>И владика му сад поручио да се не удаљује много из манастира, хоће да га |
| <p>62 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 62</p> <p>ПОРУШЕНИ ИДЕАЛИ</p> <p>РОМАН</p> <p>СВЕТОЛИКА РАНКОВИЋА |
| >И сад се млади монах сећа својих давно порушених идеала онако исто, као што се сећа своје давн |
| као вихор на врелој ведрини, и пресече, поруши, однесе све његове тежње, његове детиње нејасне |
| у, порушише и тај идеал, као што он сам поруши своје раније идеале.{S} И од свију тих снова, од |
| <pb n="142" /> да је због ње заборавио, порушио све своје дотадашње идеале, своје заносне детињ |
| , али му људи не дадоше.{S} Угасише му, порушише и тај идеал, као што он сам поруши своје раниј |
| елом измаглицом равна и плодна ваљевска Посавина.{S} Он гледа у нејасну пругу, тамо где се небо |
| .. и Леонтије увуче свога друга у собу, посади га да седне, па и сам седе и загледа се у њега.. |
| н госту један празан подметач до себе и посади га на њ, гледајући на другу страну, у мрак.</p> |
| ти.{S} Рада школског још не беше много, посао у кухињи буде брзо готов, јер га је мало: опрати |
| и људи, заволети какву ствар, животињу, посао, и сав се предати забави или послу око ње.{S} Кад |
| идним пословима, као у сеоској кући.{S} Посао парохиски готово сасвим застаје: обреде се послед |
| ни да тугује...{S} Леонтије се даде на посао.{S} Толико је пренаглио жудњом за радиношћу, да у |
| ти, заврши она.</p> <p>Ђаци истрчаше на посао.</p> <p>— Баш си и ти неки...{S} Овде се тетки ом |
| > <p>И момци весели; нико се не жури на посао.{S} Или гледају да рано површе што имају, па се и |
| песме; треба се одморити, па ће опет на посао...</p> <p>Некаква необична црна дружина излази из |
| на, да се нађе око тетке.{S} Сад је сав посао спао на њу, треба јој помоћи.{S} А богме... треба |
| >Ово је значило да Љубомир предузме сав посао, који је до сад вршио Никола, најмлађи ђак.</p> < |
| довољно искушан.{S} На њих се свали сав посао огромне куће, јер момци имају сваки своју »струку |
| /p> <p>— На Николино место... сав његов посао !</p> <p>Ово је значило да Љубомир предузме сав п |
| кати сваког тренутка.</p> <p>Али кад је посао, мора се заборавити и молитва и све...{S} Данас ј |
| других послова, брину и о ономе, што је посао коњушарев, говедаров, чобанинов, шумарев, воденич |
| близу механе.{S} То му је био најмилији посао, права забава.{S} Тада се сит насањао, ређајући р |
| аде сами, и то им је најглавнији пољски посао.{S} Покосе ливаде, отресу воћњаке, испеку ракију |
| и шта је, али га више занима клисарски посао...</p> <p>И беше му чудно, што га игуман не запит |
| дозволу, да и даље врши свој црквењачки посао.</p> <p>Још се уведе једна новост у манастиру.{S} |
| вуну.{S} То му је био скоро свакодневни посао, али му је у послу вазда помагала Милка.{S} А он |
| у ова промена неће омести његов омиљени посао — врћење главчина, тесање палаца и наплатака за т |
| убопитно знати: да ли ће му се одредити посао »по реду«.</p> <p>Кад Љубомир пољуби руку игумано |
| по цео дан, па ипак није могло довршити посао.</p> <p>Најволео је кад, око десет часова, дотера |
| то«...{S} И опет је настављао прекинути посао.</p> <p>Тек понеки пут га, усред какве журбе, зау |
| и он, као сваки ко је свршио један већи посао, седе крај ватре, промотри неке тамне крајеве пећ |
| ласку сена преко врљика...{S} Иде, врши посао, враћа се, а једна стална мисао, која се већ одав |
| и због његове тромости, а он, кад сврши посао, дохвати је за руке и стаде се ја̏кати са њом.</p |
| да се не враћа манастиру, док не сврши посао.{S} Момак ће манастирски долазити свако јутро, и |
| ... па није за овако велику кућу и овај посао.</p> <p>После овога тетку испратише из манастира, |
| к-послушник: навикао се потпуно па свој посао, па га врши без помоћи и без туђег упуства; навик |
| поведи.{S} Игуман ти је одредио редован посао, али поред тога мораш цео дан трчати и радити што |
| се не одзива тој жени, која само један посао има: одмамљује »млађе« из суседних кућа и намешта |
| тву и бега, остављајући често недовршен посао.</p> <p>А код Радојевића се надали, па дочекаше г |
| лање и опет потковане цокуле настављају посао.</p> <p>Ћелије се отварају једна за другом, кухињ |
| за што.{S} Не мари да ради какав хоћеш посао: зар не чисти штале, отимари коње, храни свиње, в |
| а храни готована.{S} Ови калуђери да се посатиру радећи, а он да дембелише... ха-ха-ха...{S} Им |
| ом службом у њему...{S} И његови сељани посвађају се некипут са својим попом, неки га чак и опс |
| Архијереј препоручује архимандриту, да посвети највећу пажњу необичноме младоме иноку.{S} Изја |
| уман.{S} Напослетку... назор се нико не посвети, а »Шваба« ће једва дочекати.{S} Иди!</p> <p>Ни |
| и невини, као од мајке рођени, и сви се посветили.{S} Никог није повукло срце у свет, као ’но ш |
| ује стопама оних који су цео живот свој посветили великој заветној мисли — служењу Богу...</p> |
| ’нако... ко сви други људи, па се опет посветили...{S} Шта је то... како ћу сад?«...</p> <p>Мл |
| сав мирише на тамњан и да се већ у пола посветио, он стоји уз њу и <hi>овако</hi> јој говори!{S |
| у браку и отец дјетем бист«, па се опет посветио!...{S} А Макаријеве родитеље сам анђео састављ |
| реба ли, него дај!...{S} Мисли да ће се посветити, што упропашћује толику младеж.</p> <p>Игуман |
| уђери или игумани као и он, како се они посветише!...{S} И нигде не пише у овим житијама, да је |
| <p>Јеромонах Леонтије, при повратку са посвећења, донесе оцу Сави писмо од владике.{S} Архијер |
| њему самом ништа <hi>ново</hi>. »После посвећења... онда ће бити!« помисли у себи уморан и озе |
| и и да га одмах потом упути к њему ради посвећења.</p> <p>Отац Сава се почеша иза уха и у себи |
| ава, не гледајући <pb n="110" /> никога посебно. — Хо... таки гости!... ха-ха-ха... смеје се он |
| Родбина архимандритова подолазила; сви поседали за столове, пију и гледају немарно око себе.{S |
| ише спремило због госта, па су и монаси поседали са игуманом.{S} По лицима »обичних гостију« ви |
| тањир.</p> <p>Калуђери, Велимир и тетка поседаше за столове.{S} Ђаци и момци изнеше на двориште |
| н и махну руком, нашта сва три калуђера поседаше.</p> <p>— Дај тог ђака... хм... госта.</p> <pb |
| и господин.{S} А за време може и код ње поседети и може му долазити сваки дан онај богословац.. |
| >Кад је себе оставио Београд!{S} Већ се посељачио сасвим, нестало је и последњег знака београдс |
| цу му.</p> <p>Последње године школовања посети фрушкогорске манастире.{S} Одавно је горео живом |
| ге, што их монаси остављаху за целивање посетиоцима, осветљен слабачким пламеном воштанице, так |
| ђаче, дакле смо се смиловали да учинимо посјету мојој госпођи!{S} А молићемо, што смо ми тако г |
| сва три трговца одједном, као на дроту, поскакаше и, псујући и претећи страшно, одјурише из ман |
| ни.</p> <p>Игуман уђе у трпезарију, сви поскакаше, певање одједном умукну.</p> <p>— Сад ћемо ли |
| ачини се галама, гужва, врева...{S} Сви поскакаше иза столова.{S} Братија монаси, сматрајући по |
| ање.{S} Са њим отац Сава, треће године, посла и Нићифора да учи школу.{S} Састави се у богослов |
| икну оштро:</p> <p>— У Јасеновац!...{S} Посла има доста, Велимир зна...{S} Он ће с тобом, да... |
| ће остати ни код куће — ту нема никаква посла, тако је још <hi>онда</hi>, код студенца, одлучио |
| у остаде задовољан, <pb n="32" /> па га посла да спреми све, што треба за чишћење ципела.</p> < |
| погледа у страну.{S} Нисмо имали друга посла.</p> <p>— Па онако боси обоје... севају нам бутин |
| м за то; него иди кући, па гледај своја посла« каже њој Христос.</p> <p>— Очију ти, зар баш све |
| од злата, и већ све се блиста... царска посла!...{S} А <hi>она</hi> све тако уза ме... па топло |
| постаје вечити роб!</p> <p>— Калуђерска посла!...{S} Завист!... заврши отац Сава, плаховито шмр |
| естито.{S} Уздисао је под теретом тешка посла, али се никад није пожалио, никад му рад није био |
| ире и скупљају...</p> <p>— Хм... ђавоља посла! промрмља он у себи, а гласно рече:{S} Него знаш, |
| ко удаљавати чак у села.{S} Али судбина посла изненада госте... и калуђери се чисто плаше, да о |
| икну сељак, опазивши да овде нису чиста посла и приђе му ближе.{S} Љубомир се још више збуни, з |
| чиње први глас.{S} И од једног и другог посла не беше успеха...</p> <p>Сад је добио велику дебе |
| живот...{S} Друга година, услед великог посла у школи и у цркви, прође му брзо, и он се зачуди: |
| њега потражи?{S} Сети се свога редовног посла — храњења свиња.{S} Истина, још је рано за то, ал |
| ори Велимир.{S} Хтео би да се извуче од посла, али му та пушка не пали код игумана.</p> <p>— Е, |
| .{S} Траже га од кад себе, пуне им руке посла, спрема се велика вечера.{S} Напољу се чује граја |
| тај гране да не однесе...{S} Тек има се посла доста.</p> <p>Љубомир не доби времена ни да се од |
| ...{S} После се и сам игуман уплаши, те посла за доктора...</p> <p>Чује се како пуцкарају ћутци |
| аску у Београд...</p> <p>А кад има више посла у кући, онда Милку пошљу да чува говеда, а њега о |
| Василијан дозва шумара и воденичара, и посла их некуд.{S} Калуђери сви, осим Леонтија, веселим |
| и пуна двоја кола разним покућанством и посла својој кући.</p> <p>Дође исповедник из удаљеног м |
| силија значајно.</p> <p>— То су, богме, послале господину архимандриту... знаш, неке из Јасенов |
| ђаху сеоски дућани, — он је сад сила... посланик; а сад је њихово царство...{S} Долазио ономад |
| од тако исто непоречне важности, као и посланица <pb n="201" /> апостола Павла, те се о њему н |
| акав сте ви Онисифор... онај из Павлове посланице, такав сам и ја Антоније...</p> <p>— А у Руси |
| емамо кад да се разговарамо много...{S} Послао је и шумара; ено га доле у потоку.{S} Ако нећеш |
| ди некакав дим код Савине испоснице.{S} Послао је и момке и калуђере да разгледају пећину, да п |
| осети јаду, па рече:</p> <p>— Игуман ме послао.</p> <p>То је био довољан заклон, да му Арсеније |
| ено исприча, рекавши само да га је отац послао у службу, као што је и другима говорио.</p> <p>— |
| префинио до највеће мере.{S} Зато га и послаше да, као млађи јеромонах, мимо три старија брата |
| уне и ушепртљају, кад им дође из града, после дужег одсуства, какав члан њихове породице.</p> < |
| и: »А, то је <hi>оно</hi>!... али нека, после!« и већ мераше оком, колико му корака остаје до о |
| евиђена гозба.{S} Сва пратња владичина, после повратка »Господинова« у резиденцију му, нагрнула |
| твоја ова књига'? запита он Светозара, после дуга чекања док овај сврши читање предмета.{S} Ал |
| ј Љубо, завршује разговор друга сестра, после онако исто поетична почетка.{S} Дао нам је Бог де |
| им једним погледом.{S} Израз њена лица, после овога прегледа, гласио је: »Тс... није баш ствари |
| естио се, сад је миран, и то му за сад, после толиких неприлика, беше доста.{S} Чак му се чинил |
| , и он би се одмах прибрао, али је сад, после неиспаване ноћи, био сувише нервозан, па је налаз |
| ...{S} Чујеш, невоља је...{S} И то сад, после овог саборског решења о награди!{S} Овај твој... |
| ан!</p> <pb n="225" /> <p>Леонтију сад, после овако љубазна и невиђена у манастиру дочека, не б |
| ..{S} Баш му тако и нише...</p> <p>— Е, после си вид’ла...{S} Ко год је био грешан, сваки побег |
| не осети ништа друго.{S} Кад се подиже, после великог и последњег метанија, над њим загрме Сави |
| аженим, исколаченим очима, и само чује, после сваког фијука, онај непознати му, чудновати, слаб |
| а Василијан и прилази Максиму, који се, после дуга премишљања, одлучио да извади и отвори дувањ |
| аквим непријатним предуверењем, али се, после дваестину реда, сав задубе у читање...{S} Стајаше |
| </p> <p>Опет настаде ћутање.{S} Тек ће, после дужег прекида, прота рећи:</p> <p>— И то ми је: н |
| и он од узбуђења не саслуша ништа више, после свог имена...</p> <p>»Љубомир Васић, ученик велик |
| } Напослетку отац Сава прими ножнице и, после кратке молитве, режући на четири места унакрст, м |
| онтије загледа дубоко у прошли живот и, после дуга ћутања, уздахну горко...</p> <p>О, како је т |
| не знају«...</p> <p>Кад је пошао кући, после часа, дечко гледаше око себе скромно, бојажљиво, |
| окопане деце родитељ, који је у млађој, после рођеној, деци нашао срећу, тихи домаћи мир и задо |
| ифором, Велимиром; поздрави се с Ђоком, после кога му приђоше још два непозната, неотесана сеља |
| оме и томе.{S} Видело се, да је игуман, после добра сна, расположен сећањем на време, проведено |
| Чекај да ти кажем, настави игуман живо, после краћег ћутања, са јасном намером: да још боље ист |
| чно разгледамо добро познато нам место, после дужег одсуствовања. »Све исто! све исто!« као да |
| луд!...{S} Шта ти је?</p> <p>А Љубомир, после овог узвика, одједном засија очима а по лицу му с |
| јући казати да је отац Сава још јутрос, после издатих наредаба, по учестаном у последње време о |
| .{S} И кад човек улази у овакову одају, после испијених неколико чаша шљивовице, насмејана лица |
| И што год ближа, она све већа и већа... после као тањир, па као тепсија и тако редом, док не по |
| луђерити се.{S} Али после, брате, хм... после сам осетио да сам за нешто друго створен...{S} Са |
| лу... да се добро напијете, па онако... после стара вина, да грдите ово легло...</p> <p>— У вин |
| ећем у постељи и ништа не знам где сам; после не знам како сам окренут: не знам где су врата, н |
| .{S} Пре десетак година, <pb n="141" /> после једне добре пијанке у манастиру, она угледна кућа |
| веће, удаљено братство. <pb n="188" /> После, по новој години, дође игуман сиромашног Преображ |
| n="151" /> <p>— Јест...{S} Антоније!{S} После <hi>онаквог</hi> живота, какву је славу дочекао!. |
| ухишчренијами похот возбуждаја« ...{S} После му износи пред очи сећање на продату очевину, туг |
| , роде, како ћу... ојађеник сињи!...{S} После самоубилца!... узвикну Арсеније с болесно-забрину |
| о остаде вековима, док сунце сија...{S} После које стотине година, од неограниченог права над с |
| кад се нађе која киселија јабука...{S} После опет гризе и посматра једног бумбара, који облеће |
| опио литру неких морских орашчића...{S} После се и сам игуман уплаши, те посла за доктора...</p |
| ијем иза царице, да ме он не види...{S} После: оцу баш и не морам... готово и не смем тако ићи« |
| ари могли стати с колима и стоком...{S} После десетину година изузето је за исту сврху петнаест |
| на свакога, ко га случајно погледа.{S} После стаде својим суседима нешто живо објашњавати или |
| сти помогоше му у »подвизима« доста.{S} После је већ и он, као и сваки човек, почео мислити виш |
| , омахуј, рви се док једно не падне.{S} После се оно одоздо искобеља, па узјаше оно што га је о |
| као и Антонијево прво пребивалиште.{S} После... кад се већ прочује у народу његов праведни аск |
| , кад је долазио ред на овакве куће.{S} После освећене водице, попију се неколико кава и ракија |
| но поклонише и брзо за пут спремише.{S} После четврт часа, Леонтије на коњу а Велимир пешке, од |
| p>Љубомир се обрадова таквој понуди.{S} После два дана добио је <title>Робинзона</title>.{S} За |
| механџије за одређен месечни ајлук.{S} После свршене погодбе одведе га нови му газда на таван |
| ају, добром вољом, и иду у манастир.{S} После дуга времена, анђео наређује оцу Макаријеву да се |
| , те оца Саву примише у Богословију.{S} После трогодишњег школовања и бављења у Београду, Сава |
| ја па ову меку, нежну и наивну душу.{S} После честог стајања <pb n="45" /> на вечерњи, најрадиј |
| енађен.{S} Али он не одговори одмах.{S} После дужег ћутања он проговори:</p> <p>— Чекај! и њего |
| ња сачекати крај игуманова разговора, — после, кад укинемо манастире.</p> <p>— Подићи ћемо сана |
| ноћима много занимала, али се уздржа. — После сам о школи, о цркви и митрополиту... о томе сам |
| осле једног <pb n="111" /> доброг сна — после свега тога, лагано идући, ослушкујући и бришући к |
| водањ, засу све манастирске воденице, а после неколико недеља прохуја чувени циклон руднички, п |
| волики свет.{S} Арсеније и Василијан, а после и Нићифор, целе службе примаху побожни свет на ис |
| е.{S} Најпре му поглед беше несвесан, а после, лагано, добиваше све више смисла, док се напосле |
| >Истог дана Љубомир је био пријављен, а после неколико дана испитан и примљен у први разред гим |
| јавише му најпре да је ђака нестало, а после му Велимир, кријући се да га не опазе, саопшти да |
| е на другу страну...{S} Почне о Богу, а после оде...{S} То сатана скверне помисли натура«...</p |
| , Бого... као преподобни Макарије!{S} А после... хо, мај... ала ће да се живи!...{S} Велимира ћ |
| кори; јер како би он њу обалио!...{S} А после тога, у свакој је сељачкој души скривено по мало |
| стричевима за имање, ето то је...{S} А после је лако...</p> <p>— Онда... реци му да не можеш з |
| </p> <p>— Не треба сад, ја како...{S} А после неће моћи ни једна жена проћи на миру поред тебе. |
| /p> <p>— Знам, знам... лако је то.{S} А после?</p> <p>— Црква ти мора бити свакад чиста; што се |
| окусили, па зар не може и он тако?{S} А после?...{S} Лако је за то...{S} Зар није Господ казао: |
| што с намером у своју корист.</p> <p>А после и иначе у животу, у разним забавним и младићским |
| ење...{S} Све букну, као успавана трава после пролећне кише...</p> <p>Само поља остадоше по ста |
| мислио да се више не може издржати и да после кише и мећаве мора једном огрејати јасно сунце... |
| >оне</hi> мисли сам отурује од себе, за после, тамо док се одмори.</p> <p>Изјутра је све, што ј |
| оје домаће расправе.{S} То ти остави за после, кад ми одемо...</p> <p>— У <hi>мој</hi> манастир |
| м други!...</p> <p>— Али ме је страх за после...{S} Шта ћемо и куда ћемо?{S} Ако се саставимо, |
| о се вије густа прашина, или се раскаља после кише, па се само гиба жућкасто црно блато.{S} Дол |
| е тамњаном и воском као права црква, па после, кад се пећина измени, неће ни ватре ложити.{S} З |
| ш се тако у маглу и ћутиш пола дана, па после ми велиш да те вуче нешто у ону маглу, тамо у све |
| Није ни за што: само да једе и пије, па после штуца. <pb n="92" /> Они су двојица сасвим друкчи |
| ако ђаво куша Саву освећеног имањем, па после, богме, и женидбом и још многим саблазнима, али д |
| ок се ја добро упознам с газдарицом, па после ћу ја и код слушкиње у госте.{S} Биће ту части!.. |
| во време, док ме не приме у школу... па после ћу у послуживање«...</p> <p>— Е-е-еј...{S} Љубоми |
| »господинове« ципеле, то је све.{S} Па после седне за чист, велики кухињски сто, примакне ближ |
| брке.</p> <p>Не прођоше неколико минута после прве чаше триестогодишњака, а онај озбиљни господ |
| вља себи, како ће то изгледати ова кућа после смрти Савине.{S} Он се тако навикао свему што је |
| p>Тако остаде недирнут цео затечени ред после тетке.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| полако, као сит човек, коме се не једе после добра ручка.{S} Велимир и Никола сели уз други ча |
| орно тужно расположење, које му настаје после њих...</p> <p>Само се није довољно навикао на све |
| ан, бесмислен, као ’но кад човек устане после дуга спавања, на само блене...</p> <p>То је игума |
| довање манастирско...</p> <p>Две године после школовања проведе у манастиру тихо, нечујно, као |
| обе.</p> <p>— Да ми не вичу ту, и да се после господин љути, заврши она.</p> <p>Ђаци истрчаше н |
| оји би тако исто...</p> <p>— А шта ћете после, господине, са оволиким имањем, викну један грађа |
| може за то време учинити?...{S} И ко ће после доћи за старешину... мож’да он?...{S} Ко зна?!... |
| p>— Како ли је тамо, Боже? рече девојче после краћег ћутања.</p> <p>— То и ја све мислим.{S} У |
| није због тих речи продао цело имање, и после живео по њима цела живота!...</p> <p>Кад је налож |
| каријеву да се опет састави са женом, и после овога рађа се Макарије...{S} Али његова женидба, |
| ..</p> <p>Светозар оствари свој план, и после недељу дана Љубомир се наслушао хвалисавих прича |
| ристи.</p> <p>— Та да, од користи!{S} И после тога, не морамо ове холбе делити на троје, него о |
| вара слику Соломуном опеване лепотице и после испреда разне догађаје, у којима би он и та лепот |
| ски.{S} Вечера прође лепо и весело, али после настаде оно, чега се Леонтије највише плашио.{S} |
| и био сам готов закалуђерити се.{S} Али после, брате, хм... после сам осетио да сам за нешто др |
| ли су да то код њега прође брзо.{S} Али после изјаве лекарске њихова лица добише разне изразе: |
| p>— Бацићу им пред ноге ове рите, па ми после не треба ничији пристанак...{S} Ја и моја <pb n=" |
| и о <pb n="102" /> томе, шта ће настати после овако побожне јутрење: оне сцене у кухињи чине му |
| гуман одљути, а то ће, знао је он, бити после једног <pb n="111" /> доброг сна — после свега то |
| тави тако цела живота!{S} А шта ће бити после? — Што рекне Бог.{S} Јер он је казао, да се не бр |
| и уплашен, не знајући још шта ће затећи после данашњег окршаја, али се запрепасти, кад угледа к |
| <p>Резултат тога угађања опази Сава тек после две године: млађи се калуђери промирњали, много м |
| олесно-забринутим изразом.{S} Па се тек после нечему присети:</p> <p>— А-а... тамо има хајдучиц |
| не може опстати ни ова кућа...{S} И тек после ће бити све друкчије, настаће сасвим други свет!. |
| ка, ни стењања, ни гласа!...</p> <p>Тек после два часа калуђер се диже на колена и погледа у мр |
| ред његовим очима раширио...</p> <p>Тек после неколико добрих гутљаја лице му се разведри, очи |
| то је главно, није више сам.</p> <p>Тек после, кад је с тешком муком нашао свог сељака, Светоза |
| ј гимназији... је ли тешко? пита Максим после краћег ћутања.</p> <p>— Па... како коме.{S} Има и |
| .. проговори архимандрит изненадно, као после тврда спавања.</p> <p>— Шта, вера? пита гост.</p> |
| е је да се сви људи жене, па коме, тамо после педесете, умре жена, нек’ се калуђери, ако хоће.. |
| елазити...</p> <p>— Има времена... тамо после поноћи, заврши окружни прото, грицкајући и сишући |
| де... више се не може врдати!...{S} Бар после да гледам, да уклонимо Арсенија«...{S} Па, онако |
| он ће одржати заклетву...</p> <p>Одмор после прве школске године проведе отац Леонтије на путу |
| аписаћу од чега је, па ће то наћи власт после...</p> <p>— Јес’, луди смо ми да чекамо власт!{S} |
| некаква хаџије са Теразија, за кога му после рекоше да прави ћевапчиће, помислио: да ли је то |
| лаг од страха да га удари.{S} Узалуд му после професор нешто толкује, не помаже ништа...{S} Пок |
| је пре неколико година било: ђаци јурну после предавања у двориште, скачу, смеју се, бацају кам |
| о је требало само видети!{S} Па доктору после не верује: неће да га пушти, док му не даде нешто |
| p> <p>У трећој, отреситијој кући, одмах после поздрава, наместе и калуђера и ђака на раније спр |
| > <p>Тек у вече стигоше лекари, и одмах после прегледа изјавише забринутом »братству«, да ће их |
| већ звониш добро.{S} Још сутра, па ћеш после све сам.</p> <p>— Ко је звонио? грми са доксата.< |
| а последњи дах...</p> <pb n="246" /> <p>После кратког времена Леонтију дође налог, да упути оца |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После две године одсуствовања, ево га опет у својој кућ |
| >— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!...</p> <p>После неколико секунада појави се на вратима чика-Јоца, |
| оће његов живот... па у шуму!...</p> <p>После неколико тренутака како изиђе Максим од »комисије |
| осмој години, па у манастир«...</p> <p>После већ чита даље како ђаво куша Саву освећеног имање |
| .{S} Ја бих вас лепо дочекала...</p> <p>После тако лепо и јасно исказаних жеља, Љубомир оде пра |
| S} Па сад гледај... научи све...</p> <p>После неколико недеља, на своју велику и неописану радо |
| ракије, нек’ се послуже људи...</p> <p>После једног часа, кад остадоше сасвим сами, калуђери с |
| ња са кројачицом!...{S} Хи-хи...</p> <p>После два месеца дође глас манастиру да је Нићифор рашч |
| што наређује црквено правило...</p> <p>После две недеље, по наредби духовне власти, Леонтије п |
| падне на памет Мира ил’ Милка“.</p> <p>После долазе они страшни надчовечни напори, муке и боле |
| чи и стаде трљати очи песницама.</p> <p>После кратког времена и Љубомир и жена дознаше ове, што |
| е у себи и настави започети рад.</p> <p>После свршеног крштења сети се да је читао, како треба |
| краве, које се приближиле води.</p> <p>После краћег времена појави се озго, кроз шуму, млада ч |
| уми...</p> <p>Игуман остаде сам.</p> <p>После неколико тренутака, кад не остаде живе душе у дво |
| овако велику кућу и овај посао.</p> <p>После овога тетку испратише из манастира, и она весело |
| олину, па мислим да сам залутао.</p> <p>После неколико минута Љубомир се грејао и сушио поред т |
| га онако мокро и хладно на сто.</p> <p>После неколико минута утрча Никола са стаклетом, с кога |
| онако како се они сами сматрају.</p> <p>После пола часа врати се Марија, и одмах стаде нешто ок |
| р проја споро пролази кроз гушу.</p> <p>После јела девојче опет оде у шуму; немирне козе опет с |
| беше у њему самом ништа <hi>ново</hi>. »После посвећења... онда ће бити!« помисли у себи уморан |
| ала и снова остаде му само то једно, та последња утеха, помисао на своју детињу чистоту, с којо |
| аћи своју драгану и на којој ће се рећи последња реч?...{S} Миришу, заносе црвенкасте мајске ру |
| да се то све некако исправи.{S} Али га последње недаће саломише, истргоше му сваку наду на бољ |
| еме, јер је богословац баш сад предузео последње »слишавање« из прочитане задаће.</p> <p>— Моја |
| , да је близу њега све оно, што га је у последње време занимало и привлачило...{S} Кад је прочи |
| после издатих наредаба, по учестаном у последње време обичају, сишао у подрум, и неће изићи от |
| вазда јасно огледала на лицу му.</p> <p>Последње године школовања посети фрушкогорске манастире |
| ло.{S} Само је подигао главу и гледа са последњег <pb n="12" /> хумића, преко кога води пут, ка |
| руго.{S} Кад се подиже, после великог и последњег метанија, над њим загрме Савин глас, читајући |
| } Већ се посељачио сасвим, нестало је и последњег знака београдског »полира«, само га жути капу |
| бучја око њега.{S} Тамо... тамо!...{S} Последњи пут застења очајно, а у грудима заклокота изне |
| ра гостима око себе.{S} Сви су знали за последњи догађај у испосници, јер су то и владика и ота |
| иреним уплашеним погледом, како испушта последњи дах...</p> <pb n="246" /> <p>После кратког вре |
| лини, кроз коју се отеже и замире његов последњи звук...{S} Да ли то беше надчовечански <pb n=" |
| /> <p>— Видиш... искашља се он и отеже последњи глас.{S} Ово је Свето Писмо... ту ти је сва на |
| се длановима по бутинама.{S} Певница је последњи авансман ђачки...</p> <p>— Идите! махну игуман |
| овани за место, као човек, који очекује последњи миг, кад ће га ударити подигнути маљ... само о |
| охиски готово сасвим застаје: обреде се последњи свечари, ђурђевци, обнесу се мајске сеоске лит |
| столова.{S} Братија монаси, сматрајући последњи узвик као »отпуст«, нагоше један за другим, по |
| -м-ма... мумла нешто и Максим, гутајући последњи залогај и загледајући брижно и пажљиво у суд с |
| очију, смирени и скромни калуђерак, што последњи, са страхом, приђе руци игумановој, зар то Вас |
| ндрит већ прочитао две молитве и, пошто последњи пут закле збуњена младића: да својевољно ступа |
| скусан, збуњен и преплашен свима својим последњим поступцима, да би, по свој прилици, пред вече |
| му ваља ићи.</p> <p>Љубомир застаде на последњој степеници.{S} Знао је да се треба вратити одм |
| очишта...{S} Како се радовао, кад је на последњој завојици угледао широки позлаћени крст на црв |
| е матере.{S} Син јој је великошколац, у последњој години.</p> <p>Љубомир не може очију да одвој |
| , проклиње дечко штеточињу, истрчава на последњу косу, на којој су њиве и стаје окамењен...</p> |
| «.{S} Само досетљиви калуђер не прочита последњу реченицу: »иди, и одселе више не греши«.</p> < |
| слушајући цео разговор.{S} Кад саслуша последњу наредбу игуманову, отпучи се од прозора и стад |
| е имати учитеља ове године.{S} Сео је у последњу клупу, међу другове одевене као и он, од којих |
| их година.{S} Сава напомену братији ову последњу околност.</p> <p>— Па... кад зарађујемо по тој |
| р.{S} Ако хоће с нама, добро...{S} А на послетку, сваки има своју главу.</p> <p>— Хе, да видиш |
| д њих не помисли: како ће то да буде на послетку?...{S} Велимир се спрема за калуђера... јер је |
| ужасан као црна вечност...</p> <p>И на послетку око свега тога, око свију идеала и снова, око |
| учује, да ослободи новог брата од свију послова и да му буде на руци у његовим строго-испосничк |
| су, уз то, обавезни да се, поред других послова, брину и о ономе, што је посао коњушарев, говед |
| душом« одмах, али је било много пречих послова.{S} Чредни, отац Максим, пожури се са литургијо |
| ва слободна девојчура, навикнута на ове послове.{S} Једна удовица му увезала у мараму и писмо, |
| } Ђак је знао цело црквено правило, све послове манастирског газдинства — у овоме се чак и одли |
| читаше молитве, крстише и површише све послове, који су их чекали.{S} Тетка већ спремила ручак |
| љеног Маљена!...</p> <p>Кад преради све послове, Леонтије отпутова своме крају...</p> <p>Како с |
| е имао само једну бригу: да удеси своје послове тако, како ће му бар свако друго, треће вече ос |
| се.{S} Љубомир уђе у дневне манастирске послове и, заузет радом и занимљивим причањем коњушарев |
| >— А шта ћу сад?...</p> <p>Ови незнатни послови у пећини, пореметише му досадање одушевљено-поб |
| несен, претрпан грубим и тешким сеоским пословима, чисто не вероваше своме некадањем благовању. |
| није претрпано разноврсним, непрекидним пословима, као у сеоској кући.{S} Посао парохиски готов |
| и с неким дивљим задовољством ову руску пословицу, коју је чуо или прочитао негде у Богословији |
| теде нико прекидати.{S} Сестре одоше за послом, а они, отац и синови, сеђаху гледајући у пламен |
| веку живети!{S} Ево рада!...{S} Заузета послом душа, нема кад да сумња ни да тугује...{S} Леонт |
| они ће свак на своју страну, за својим послом...</p> <p>И момци весели; нико се не жури на пос |
| уту газдина воља.</p> <p>Кад пође неким послом, може му се десити да узгред види Саву, да гледа |
| ирски чак на другом крају Србије, дошао послом у Крагујевац, па свратио на виђење старом другу. |
| p> <p>— На јелу је, до душе, први, а на послу тсс..., гори од Максима.</p> <p>Арсеније запрепаш |
| рамена (како је чему време), вешт овоме послу, момак.{S} По манастирским парохијама разиђу се с |
| тога акта приступа нови јеромонах своме послу.{S} А кад узе голо, вруће, црвено, с раширеним ру |
| <pb n="163" /> Раде кочијаш, вешт томе послу, извади нож и, размакнувши уснице прстима, ножем |
| воде.{S} И он и Василијан предадоше се послу са неком новом за себе, грозничавом журбом...{S} |
| ињу, посао, и сав се предати забави или послу око ње.{S} Кад је дошао Љубомир, беше се заузео ј |
| еонтијево: колико ће се забавити у овом послу.</p> <p>Монах погледа очајно у небо, уздахну и по |
| , ако га видиш, нека се труди на сваком послу.{S} Није он отпао од мене, као ивер од кладе.{S} |
| луђери вазда ноћивају, кад су у великом послу.{S} А Леонтију сад преноћиште у кућама, где има ж |
| изнаје да није баш тако вешта куварском послу.{S} Љубомир, и ако још чист и наиван, досети се д |
| волео је пратити овамо кога калуђера у послу му.{S} Опомињаше га ово планинско место на његов |
| свећење.{S} Буни га све, што га срета у послу: и оно усплахирено сновање по кући стидљиве домаћ |
| м се она где појави, он се одмах нађе у послу и окрене јој леђа.{S} Она опажа да је младић не м |
| ио скоро свакодневни посао, али му је у послу вазда помагала Милка.{S} А он је тако волео да је |
| х потчињених, који су се и у народу и у послу морали држати и понашати онако исто као што се по |
| вно, друга количина...</p> <p>Све ври у послу, а млади старешина задовољно преноси очи с једне |
| оиста оборио главу и нашао се у некакву послу са чашама.</p> <p>— Да, потврди Никола тако убедљ |
| И Леонтије, пометен, збуњен у започету послу, утучен, прегажен судбином, заједно са свима свој |
| ећи се и полугласно, да не би чуо ко од послуге, напомену:</p> <pb n="169" /> <p>— Ама да ли је |
| т и нема сањивост...</p> <p>Од момака и послуге никога, осим Јованке и њена мужа.{S} Нема ни ђа |
| уч подрумски, да изнесе ракије, нек’ се послуже људи...</p> <p>После једног часа, кад остадоше |
| пошто се обреди оно лепо српско јутрење послужење, прота позва игумана »да се мало прошетају«.{ |
| у чашу, из које бризнуше ситне искре, и послужи старешину.{S} Игуман дохвати чашу гломазним вел |
| ну он изненада.</p> <p>Арсеније га опет послужи ракијом.{S} И калуђери се обредише још једном.< |
| ок ме не приме у школу... па после ћу у послуживање«...</p> <p>— Е-е-еј...{S} Љубомире!... отеж |
| о било је од ретких места.{S} За такво »послуживање« ђаци су добро плаћали ономе ко им га нађе. |
| д био добар »иберциг«, па ће и сад лепо послужити сирото ђаче.</p> <p>У школи му рекоше, да је |
| ују, трче, доносе и односе јела и пића, послужују, сипају и бојажљиво погледају на весело лице |
| да разладиш стакло...</p> <p>Љубомир га послуша.</p> <p>— Шта ти има у том... тој библији... ка |
| ен...{S} Сад, или да лажем Бога, или да послушам и поштено извршим његову заповест?...{S} Ја ћу |
| у, заклањају нас...{S} А и ми њих у том послушамо: нађе нас, на прилику, нека њихова жена, па н |
| лед.{S} Пред калуђерима је веома учтив, послушан <pb n="146" /> и побожан.{S} Сам никада не поч |
| у она друга строга правила — молчаније, послушаније и тако даље стајала баш пред очима млађих к |
| на две монашке обавезе: »молчаније« и »послушаније«.{S} У његовој природи беше много онога уро |
| {S} Казали су мени да Васу свакад треба послушати за то, избрбља он и насмеши се ширетски.</p> |
| S} Па дође час кад не знаш кога ћеш пре послушати...{S} А ми овако сложно, лепо, па...</p> <p>— |
| е су сви од нас старији, и сваког мораш послушати, што год ти заповеди.{S} Игуман ти је одредио |
| >XII</head> <p>Љубомир је већ прави ђак-послушник: навикао се потпуно па свој посао, па га врши |
| говорено. -</p> <p>Пред госте наместише послушници неколико боца тамно белог, необична изгледа, |
| налоњу уклонише, а Нићифор се придружи послушницима.{S} У току обеда Сава приказа Љубомира гос |
| омир, погледавши строго игуманово лице, послушно испи ракију и, угледавши Никифора у овом црном |
| одупро ослабелим рукама тешку главу, па послушно испије чашу што му поднесу и опет се подупре и |
| ти.{S} Папоња види да нема шале, па иде послушно, а јахачица пева неку чобанску песмицу и жудно |
| и а нос чешће фркати.</p> <p>Другови се послушно поклонише и брзо за пут спремише.{S} После чет |
| ва прочитао при калуђерењу — безусловна послушност према старијима...{S} Он се, као јагње што с |
| ети сутрашњи дан, шта ли понети ноћ.{S} Посматра редом старешине и калуђере по манастирима, и д |
| на доксату, заклоњен за дрвени стуб, и посматра како излази причешћен народ из храма.{S} Одјед |
| диже очне капке испод надвијених веђа и посматра ово пуначко, једро лице, по коме се виђаху под |
| иселија јабука...{S} После опет гризе и посматра једног бумбара, који облеће око неке дупље, на |
| ше једно бело, чисто, кудраво псетанце, посматрајући до сад невиђену густу шуму, која се лево и |
| ању свога сељака.{S} И ове приче и даље посматрање ових догађаја унеше у његову чисту душу нека |
| S} Али он то не осећа, он се сав предао посматрању чудних прилика, што му излазе пред очи.{S} С |
| о - <pb n="40" /> тихо, као сенка...{S} Посматрао је све око себе радознало, гледао како се мењ |
| високог брега, са кога је и Сава негда посматрао свет...</p> <p>Чаша за чашом слева се неосетн |
| ање, кад је на <pb n="101" /> Петковачу посматрао службу митрополитову.{S} Прође му неко грозни |
| исли ђаче и стаде са чуђењем и насладом посматрати, како принесоше <hi>томе</hi> некакве свеће |
| отрчаше и стадоше, са ђацима, љубопитно посматрати и слушати како се веселе права господа.{S} К |
| и спусти га на икону.{S} Сви га другови посматраху са чуђењем.{S} И пре им његово лице беше нео |
| зује да ту има још живота.</p> <p>Једне посне недеље Леонтије не оде у цркву.{S} А и што ће!... |
| њима.</p> <p>Тетка им у кухињи спремила посну попару и чак, што је необично и ретко, прелила је |
| а је вазда у сличним случајевима вршила посредничку улогу између свију манастирских житеља с је |
| утаче се журно и гладно прота.</p> <p>— Пост је!... како ћемо? напомену Арсеније.</p> <p>— Ах! |
| о и незадовољно.</p> <p>— Море... какав пост! узвикује трећи старији чиновник.</p> <p>А по ходн |
| , сећајући се, како је прошлог ускршњег поста, пратећи Арсенија по водици, морао седам пута јес |
| еде Љубомира, разгледа одраслије ђаке и постави за цензора поменутог Петра Ужичанина, који је в |
| доше к Исусу жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду рекоше му: учитељу, ова је жена |
| вој прилици веома великих цокула, о под постављен до половине циглом, а испред ћелија даскама.< |
| видео.</p> <p>Пре две године Максим је постављен за старешину манастира Т. У целој Србији, ниг |
| ад се игуман нагло окрене, те се црвено постављени крајеви расе рашире, види се широк црвен пој |
| надувеним капцима.{S} Огрнуо се великим постављеним џубетом, подупро главу десном руком, па гле |
| виле, рускога кроја, са широким, црвено постављеним и посувраћеним рукавима.{S} Испод расе, кад |
| рији свештеник, обучен фино, са дрвеном поставом на мантији и црвеним појасом.{S} Љубомиру се у |
| дну камену плочу.{S} Одједном се умири, постаде непомичан и неосетљив као стена...{S} Не беше в |
| ђе к себи, али јој Љубомир од овог часа постаде као нешто друго, што не личи на човека, или што |
| беле, ћосаве усне, од чега му цело лице постаде округло, збрчкано и усиљено весело, па се опет |
| питање у другом одељењу, и наш Љубомир постаде »цензор велике гимназије«.</p> </div> <div type |
| на, тешка тамнина, са које му цео живот постаде празан, ништаван.</p> <p>»Да се иде одавде!« до |
| ве... све !...</p> <p>И тужни и суморни постадоше самостани српски у новом времену!{S} Нема жив |
| опачке одговори, па ућута.{S} Дуго тако постаја.{S} Зави дебелу цигару од сеоског, накрижаног к |
| ...{S} И све што беше чудно и необично, постаје сносно, те се може слободним оком гледати.{S} Ј |
| уман још јаче повика: он губи, губи!... постаје вечити роб!</p> <p>— Калуђерска посла!...{S} За |
| аситељевих речи, све мења пред очима... постаје тужно и благо, као што су благе ове речи...{S} |
| ти...</p> <p>А она паучинаста измаглица постаје све гушћа и влажнија, у глави се осећа све јаче |
| ило...{S} И сви пређашњи снови и намере постају <pb n="193" /> узвишени и драгоцени, као што бе |
| hi>друкчији</hi> од овога, да људи тамо постају срећни, виђени, и то је доста да га и он зажели |
| ости... све се то меша у његовој глави, постајући теже од олова, тамније од ноћи...</p> <p>Гле, |
| ц, и кроз пола часа његова срећна мисао постала је дело.{S} У то срећно доба ни »крштенице« не |
| је и било!...{S} Само Велимирови брчићи постали гушћи и црњи, и он се сад држи некако сасвим др |
| ругарски.</p> <p>Од маљенског дивљачета постало је право обично девојче.{S} Сад је друкчије оде |
| ацише грешно тело у земљу, од које је и постало, и вратише се манастиру весело, »славећи Бога«, |
| не гледајући ни у кога, стаде причати о постанку српских манастира, о делима Немањића и потоњих |
| а искрено га дочека.{S} Омекшао старац, постао благ и приступачан као дете.{S} Леонтије се боја |
| увао овце и козе, ка и ја по Маљену, па постао владика, и гледај само каква је чуда починио...{ |
| ху нејасне и неодређене.{S} Сад, кад је постао чак »цензор велике гимназије«, није могао пожеле |
| ој Маљен <pb n="20" /> ради тога, да би постао механским момком. »Није то, није!... друго је!« |
| пред његове ноге... наравно, док је он постао владика, дотле се она удала и има дете...{S} Гле |
| Љубомиру пада у део слушкиња.{S} Он се постара и да објасни дечку његову задаћу, али Љубомир н |
| ника из механе, прену се, измени лице и постара се да на њему искаже велико поштовање и покорно |
| дана, пред подне, дође у манастир један постарији свештеник, обучен фино, са дрвеном поставом н |
| ладићским животом, кроз неколико часова постати сасвим <hi>други</hi>... биће од њега нешто нов |
| Приђе шпорету, у коме још тињаше ватра, постаче угарке, убаци још дрва, подиже се и угледа па к |
| . да ти знаш шта мене сад чека!{S} Мека постеља, млада и згодна женица и... згрчимо се тако зај |
| ти свима на услузи — за јело, преобуке, постеље и тако...{S} Он моли да је приме лепо, па ће би |
| о, тамо!...</p> <p>Скочи као помаман са постеље, осврте се око себе узверено и одједанпут, сасв |
| мирном.{S} Уз дуварове стајаху само три постеље, један гломазан, мастан липов сто и неколико кр |
| се тако изненадно догоди, довуче се до постеље, леже и заспа одмах.</p> <pb n="97" /> <p>— Та |
| тано како би оставио друштво и дошао до постеље...{S} Те-сто!... узвикује он смејући се целим у |
| обузме чим легнем.{S} Онда се окрећем у постељи и ништа не знам где сам; после не знам како сам |
| 55" /> па да је притисне... да у својој постељици ноћу, кад намакне жути капут на главу, ствара |
| мана, који се осврте тетки:</p> <p>— На постељу, па само млека, млека... ништа друго.{S} Два-тр |
| шале и смеха, оде у своју собу, леже на постељу и стаде уморно гледати по мрачној соби...{S} У |
| остранство, уђе у своју ћелију, леже на постељу и стаде несвесно шарати очима по таваници.{S} О |
| и твој, <pb n="83" /> показа му Велимир постељу у углу, на другом крају од пећи, док друге две |
| ности, па задовољно леже у вече на меку постељу.{S} Спавао је, опет по савету владичину, од пон |
| ним, осећањем баци се на меку планинску постељу, обрте главу у небо, и загледа се у меку, нежну |
| ва и ноге.{S} Једва је одвукоше на њену постељу.</p> <p>А Леонтију све игра пред очима весело, |
| ше и живље испричати...</p> <p>Тако се, постепено, текло мало по мало знања, и кориснога и беск |
| има...{S} Али су и одласци до Светозара постепено чинили своје: и они не остадоше без утицаја п |
| другом мислио, само о томе.</p> <p>Мира постепено дође к себи, али јој Љубомир од овог часа пос |
| етлошћу, умираху, туљаху се, као што се постепено туле сви човечји идеали... као што се лагано |
| јави она, та чудна мисао, идеали његови постепено сломише се, срушише се, а она се, та мисао, р |
| ом маштању...</p> <p>Дакле, свршено је: постиго је главну жељу.{S} А колико се муке видело, кол |
| речи: »Ко се постиди мене... и ја ћу се постидети њега у царству Оца мојега«, па одједном севну |
| >Љубомир се сети Христових речи: »Ко се постиди мене... и ја ћу се постидети њега у царству Оца |
| нерад и да су у раду налазили помоћи за постизање своје тешке задаће.{S} Сви су се трудили.{S} |
| ="219" /> су Антоније и Пахомије заиста постојали, или је то обична, побожна прича?!...</p> <p> |
| дбом и газдовањем, Сава се врати у свој постриг и узе управу манастирску.</p> <p>Прва новина у |
| свију другова да не срамоти име њихова пострига, њихове опште куће...{S} Нићифору као да не бе |
| у овај манастир, сад је схватио значај »пострига«, као јединог свог уточишта...{S} Како се радо |
| сним гласом:</p> <p>— Брат наш Леонтије постригава власи главе своје; рецимо о њему: господи по |
| мислима речи, којима би назвао игуманов поступак, — твоје домаће расправе.{S} То ти остави за п |
| Обојица беху сагласни, да је Велимиров поступак далеко поштенији од поступака свију калуђера.{ |
| шно, одјурише из манастира.</p> <p>Овај поступак дућанџија доли још више уља у распаљени бес иг |
| ђера.{S} Али Љубомир ипак осуђиваше тај поступак, тврдећи да би Велимир могао бити прави калуђе |
| игивањем и климањем главе, одобрише тај поступак.{S} Велимир се неколико пута значајно погледа |
| Велимиров поступак далеко поштенији од поступака свију калуђера.{S} Али Љубомир ипак осуђиваше |
| доше, не поимајући још цео смисао овога поступка.</p> <p>— А хлеба!...{S} Шта ћеш јести, болан! |
| вин одговор расположи га, да на живот и поступке своје братије гледа много блаже но до сад.{S} |
| милостиви.{S} И Љубомир је мислио таким поступком да учини по вољи Милки.</p> <pb n="25" /> <p> |
| ови сељани и он не мисле много о својим поступцима, јер однекуд осећају да тако треба да буде.. |
| уњен и преплашен свима својим последњим поступцима, да би, по свој прилици, пред вече морао беж |
| кроја, са широким, црвено постављеним и посувраћеним рукавима.{S} Испод расе, кад се игуман наг |
| су!...{S} Столови им блистају сребрним посуђем, кухиње раскошне, господске, а црквене одежде д |
| задихан од далека трчања, да нико не би посумњао у његову реч.</p> <p>— Штапове!... загрме игум |
| вну му у глави, и он скочи са сламе као посут жеравицом.{S} Још једном понови сећање, као да јо |
| причао?</p> <p>Младић се прену и стаде потанко распитивати о целом разговору, нарочито о једно |
| речи најбољи одговор на данашњу сумњу и потврда његовој потоњој одлуци...{S} Зато их понавља са |
| ца по уску челу.</p> <p>—Одиста... гле! потврди и Нићифор.</p> <p>— Знаш-.. овај напада све стр |
| у некакву послу са чашама.</p> <p>— Да, потврди Никола тако убедљиво, још задихан од далека трч |
| алуђери, остасте живи!{S} Грдна ли зора потегосте! узвикује игуман љутито и иронично.{S} Он ми |
| м! узвикује у себи архимандрит.{S} А ја потегох у залуд онолики зор!{S} Ха-ха-ха!...{S} Извол’т |
| је, па се осети заморен. »Е, ово се баш потеже јуначки!« као да говораше његово лице...{S} Он с |
| тња киша, грунуше сузе младом грешнику, потекоше обилним млазом низ усијано лице му, и стадоше |
| де и зажали што га не ухвати капетанова потера, јер би му сад и онај пандур био тако драг... ил |
| и гледа како упаде у њиву стричев син и потера стоку са ужасном псовком...</p> <p>А сад?...</p> |
| вој дугачки прут, замахну њиме весело и потера стоку.{S} Тек кад се смирише гладна говеда у лив |
| ред свог <pb n="13" /> сељака, као зец, потеран десетином керова, прескочи врзину и нададе прек |
| иде у цркву с мајком.{S} Љубомир таман потерао стоку на пашу, а Милка искакута пред њега.{S} О |
| се путем једнако, бојећи се капетанове потере.{S} Сад, кад уђе међу ове бескрајне гомиле кућа, |
| њега па, напослетку, остави све и оде у потес, носећи на рамену велику буџу, јер није волео тум |
| } Али ће ме бити страх, кад оставим наш потес.</p> <p>— Како ли је тамо, Боже? рече девојче пос |
| рце на две стране: хтео је и он мало до потеса, али га вуче у собу „нова симпатија«, у облику ј |
| /p> <p>Зора!{S} Беласа се густа роса по потесу, а тамо иза громадних, тајанствено-црних планина |
| пошао од куће, Љубомир сврну на трла у потесу.{S} Знао је да ће тамо бити Мира, па да се и са |
| евке не би дирале...</p> <p>»Мора да је потказао неко од ових!...{S} Видео Светозара кад је пис |
| одника шкрипнуше једна врата и залупаше потковане цокуле.</p> <p>— Видиш, само мало да смо још |
| то ослушкивати.{S} Кроз ходник залупаше потковане цокуле, зачу се познато им фркање кроз нос и |
| исто одмерено и лагано, стадоше лупати потковане цокуле...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| >— М-м-м... чује се неко мумлање и опет потковане цокуле настављају посао.</p> <p>Ћелије се отв |
| «...</p> <p>Прекиде му мисли лупњава од поткованих коњских ногу, која се приближаваше штали.{S} |
| однику грми његов глас, а под одјече од поткованих цокула.{S} Све трешти...</p> <p>— Тај ће пок |
| заповедничко гунђање и незграпно лупање поткованих, по свој прилици веома великих цокула, о под |
| неки пут широким ноздрвама или лупнувши поткованом копитом о храстову даску...</p> </div> <div |
| не.</p> <p>Мисли, а у души му се почиње поткрадати сумња у лепоту тога хваљеног света...</p> <p |
| метлом и брише двориште, а из куће гуди потмули глас кустуре, која хитро струже прљаву, криву с |
| шушти и пршти вода из пуне букве, гуди потмуло воденично камење, а он прескаче одјаже, јури ка |
| ћифор узе своју омиљену праћку и оде уз поток, купећи уз пут обле шљунке и гађајући врапце и се |
| врисак и бегање дечје од калуђера чак у поток или у планину, и оно побожно целивање светог крст |
| р је и Содом чистији од њега!...{S} Ево потока!{S} Напред... скачи преко вирића и камења, а из |
| апуштено воденичиште, на једном сеоском потоку, где се сад није могло распознати ни место за ја |
| ући тупо свакога ко је сретне, али је у потоку, испод штале, једнако сачекују деца и муж, и пот |
| ..{S} Послао је и шумара; ено га доле у потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је да те <pb n="20 |
| >Другови се још мало прокошкаше речима, потом погасише видело и полегаше.{S} Цео манастир обузе |
| обом смрт и проклество.</p> <p>Једаред, потом, дође теткин муж, као обично, с колима и врећама. |
| бише разне изразе: прво страх од смрти, потом страх од неизвесне скоре будућности, па обично, т |
| зили напоље сви калуђери, ђаци и момци, потом се враћа у своју ћелију и наставља прекинуто спав |
| у се затресе и чу се загушени хропац, а потом јецање...</p> <p>Поиздолазише му на виђење све се |
| д штале, једнако сачекују деца и муж, и потом у трку, по један од њих, јури кући...</p> <pb n=" |
| , затим молитва над једном болесницом и потом се имала започети ускршња водица по целом селу.{S |
| рате, ’нако... све без реда...</p> <p>И потом отац намесник, мало стидљиво, оборена носа, објав |
| писмо, с места закалуђери и да га одмах потом упути к њему ради посвећења.</p> <p>Отац Сава се |
| ни манастири.{S} Помену огромне заслуге потоњих монаха за време робовања и ослобођења српског.. |
| српских манастира, о делима Немањића и потоњих владалаца и властеле српске, о намерама њиховим |
| ови се свршише, а литургије, по обичају потоњих дана, неће бити...{S} Монаси сложно, тихим, лаг |
| овор на данашњу сумњу и потврда његовој потоњој одлуци...{S} Зато их понавља са великом милином |
| астиру — сви се, беспослени, разишли по потоцима, Леонтије се врати из шуме, где је до сад чита |
| љада динара манастирског новца ради ове поточаре.{S} Новац се потрошио, а воденица се није могл |
| , чини се да за њим сетно жуборе бистри поточићи, што се слевају с Маљенових извора, призивајућ |
| есетогодишњи, чумави малишан, у масној, потпасаној памуклици и шареним накриво сашивеним »лажиг |
| учитељи исправно попунили и својеручним потписом утврдили.{S} Друге му тврђе у оно време није н |
| к, јабогме!...{S} Мене је дика, а ти се потпрдуј колико хоћеш, доврши он увређеним гласом.</p> |
| да се већ није бојао никога.{S} Али су потпуна слобода и самовлашће наступили тек онда, кад је |
| ђаше сва ова оглашења, нови брат стаде, потпуно одевен, у калуђерском оделу, са свећом, јеванђе |
| се, како изгледа, Велимир не саглашава потпуно...</p> <p>Али вино не да дуго мислити...{S} Вел |
| руди паде нешто тешко...{S} Он се осећа потпуно као рањена звер, која одједном сазнаје своју пр |
| је већ прави ђак-послушник: навикао се потпуно па свој посао, па га врши без помоћи и без туђе |
| воту свесно, разумљиво, као човек, који потпуно зна не само <hi>шта</hi> хоће, него и <hi>зашто |
| традан, кад се остарели игуман, дочекан потпуно калуђерски, како се већ и сам надао, стаде освр |
| и шта ћемо ако игуман одједном баш њега потражи?{S} Сети се свога редовног посла — храњења свињ |
| ем (тако се њему чини), и не сећа се да потражи што узвишеније, светије...{S} Али, они су друго |
| ракије, па ништа...</p> <p>»Најбоље да потражим од тетке сира и хлеба, то ће <hi>га</hi> умири |
| остало земљиште било туђе.{S} Отац Сава потражио је и добио дозволу да изузме из Управе Фондова |
| де, умреће од глади.{S} Него, најпре ће потражити чобане по ливадама, да ако се нађе што за јел |
| че да се пије без реда, неки од гостију потражише воде.{S} Игуман мрдну Николи:</p> <p>— Са чес |
| и наже.{S} Зачу се клокотање воде, које потраја дуго, па онда некакав громки груби глас уз пред |
| а обично отварање собних врата.{S} Дуго потраја <pb n="216" /> тишина.{S} Одједном он чује позн |
| уседном округу, да проси хране и других потреба за свој убоги самостан.{S} Игуман, са својим ђа |
| житом, варивом, смоком и другим кућним потребама.{S} Љубомир се наслонио на доксат па, и ако ј |
| е крије, снабдео је испосницу најпречим потребама: свећа, тамњана, <pb n="205" /> књига, било ј |
| телином, па подизати неке многе а веома потребне привремене оградице од трња или облица...{S} К |
| У то срећно доба ни »крштенице« не беху потребне одмах — веровало се учитељу.</p> <p>Истог дана |
| ше слушати пажљиво.</p> <p>Гост објасни потребу, која изазва појаву првих хришћанских манастира |
| градине и њиве једва подмириваху домаћу потребу; а виноград се морао напустити због скупа рада. |
| p>»То је оно што прича Светозар, кад се потреви душевно живинче...{S} Само ће ми ње бити жао, к |
| ог новца ради ове поточаре.{S} Новац се потрошио, а воденица се није могла подићи, јер нема око |
| е у Управи фондова, то је Сава изузео и потрошио, а Леонтије се, по саветима умних људи, задужи |
| сом запеваше тужну песму: »Загрљај Очев потрудих се отворити, проживех мој блудни живот«...{S} |
| отворише и кроз њих се, блед и погурен, потуљен на свој начин, гологлав, провуче Љубомир.{S} Иг |
| } Погледа га онако крутуљава, погурена, потуљена, како крије очи, како се збунио пред њом, дете |
| беле усне у некакав груб полуосмејак, а потуљене очи засветлеше и гледаху право и јасно.</p> <p |
| ском, са исто онако, као и у гимназији, потуљеним, дубоко сакривеним очима, и обореном главом.{ |
| етски, са оним истим, урођеним обојици, потуљеним погледом, обори главу...</p> <p>Дође на виђењ |
| о сам <hi>ја</hi> ту!«...{S} Из његових потуљених, полузакривених очију, севнула би радосна вар |
| аво небо, његове зеленкасте очи гледају потуљено, испод обрва, као да се крију од кога.{S} Кад |
| Љубомир обори главу и, онако старински, потуљи очи стидљиво.</p> <p>— Тсс... ’нако... промуца с |
| тарешина је пазио на сваки корак својих потчињених, који су се и у народу и у послу морали држа |
| светлије... и да ће он, у своје време, поћи за њим...{S} Мирише суво младо сено, шушти при сва |
| ..{S} Видео је јасно пут, којим му ваља поћи, видео је све оно што је истина и што је од живота |
| етињу чистоту, с којом је мислио у гроб поћи!...{S} Сви други идеали разбише се у варљивом свет |
| ва, по три дана не окуси ништа.{S} Целе поћи проводи у молитви и разговору с Богом... спава тек |
| а га господин Никола у очи дана, кад ће поћи у школу.</p> <pb n="39" /> <p>Љубомир обара очи и |
| ђаво га знао...</p> <p>— Је л’ ти тешко поћи?</p> <p>— Није... баш ми је мило...{S} Али ће ме б |
| рког сунца, као кртица...</p> <p>Игуман поћута задуго.{S} Прота раширио очи, па не верује своји |
| е ли те, велим... у манастир?</p> <p>Он поћута неко време, па одједном као да доби вољу да све |
| брате... на великом.</p> <p>Игуман опет поћута значајно, стави му још два питања, на која Макси |
| талан, као и праведни Јов.</p> <p>А оне поуке у житију Антонијеву...{S} Читав, огроман, нови, д |
| акав спреман човек и да је тако препуно поуке и праве богословске науке, да је довољно прочитат |
| ора пити, па му отеже дугачку другарску поуку.</p> <p>Љубомир већ види да није погрешио што је |
| ирила очи па гледа...{S} А игуман таман поумио да изиђе и <pb n="148" /> отворио врата, кад се |
| нским склоповима.{S} На први звук звона поустајаше момци, стадоше се облачити са журбом, и како |
| читао, како треба одмах родитеље и кума поучити о значају крштења, о васпитању новокрштенога.{S |
| је, хтела је, као и свака женска, да се похвали своме вршњаку, мислећи да изгледа бозна како ле |
| {S} Пре дваестину дана он је, хотећи се похвалити, поново писао владици о Љубомиру, о његовој н |
| «...{S} Ипак он запази и добро разгледа похвално, невиђено у Србији, газдовање манастирско...</ |
| пута частила, очекујући да је Светозар походи.</p> <p>— Каки вам је овај, што ћу га ја слушати |
| ни преображашесја, всјеми ухишчренијами похот возбуждаја« ...{S} После му износи пред очи сећањ |
| рати у препрату, где скиде своје масне, поцепане ђачке хаљинице, отпаса се, изу се и остаде бос |
| {S} Било је ту деце у прљавим и чистим, поцепаним и новим, затворене и отворене боје капутима; |
| >У другој кући задригла, разбарушена, у поцепаној сукњери, девојкара, полегла са метлом и брише |
| {S} Рекла да појташ...</p> <p>Василијан поцрвене, збуни се па оштро погледа зачуђена Љубомира и |
| .</p> <p>— Ене де! рече изненађена жена поцрвеневши.{S} Добро баш...{S} Кад се закалуђериш, дов |
| реду, девојка подиже своју једру, облу, поцрвенелу руку, у танком, широком, везеном рукаву, и н |
| права жена!... развијена, чиста, обична поцрнела лица.{S} Леонтије оживе.{S} Сад ће се поновити |
| штана свећица трепери и слабо осветљава поцрнеле, масне, покапане воском листове часловца, са к |
| де сниским, кривудавим чаталима старих, поцрнелих, полутрулих врљика.{S} А тамо опет иђаше остр |
| .{S} Он се грчевито хвата за четвртасто поцрнело камење, узидано у бедему, али осећа да пада у |
| чи и стидљиво гледа своју једину, скоро поцрнелу кошуљу.</p> <p>— Нисам понео... ’нако, изненад |
| е.</p> <p>— Видиш, само мало да смо још почасили, одмах би на тродневно сухојаденије... шапће Н |
| зред.{S} Другог часа Петар предузе нову почасну дужност: узе креду, стаде уз чисту таблу и виде |
| ће му она одбити лево бедро.{S} Ова му почаст <pb n="165" /> изгледаше много необичнија од син |
| Вели: онај гргуљави...{S} Добро ће нас почастити...</p> <pb n="54" /> <p>— Љубо, кажем ја: бић |
| нако... необично.</p> <p>— Оче Максиме, поче игуман неким особитим наставничким тоном, из кога |
| ијем.</p> <p>— Зар ту, болан брајко!... поче га прота корити, али он отеже промуклим крупним гл |
| тола занесену главу.</p> <p>— Видите... поче увредљивим тоном један игуман.{S} Ова иста кућа, к |
| /p> <pb n="121" /> <p>— Хм... оногај... поче Максим онако исто, као што је вазда, небројено пут |
| нову и стаде према њему смерно, овај га поче распитивати : ко је, одакле је и тако даље, али св |
| уку.</p> <p>Кад одмакоше подоста, прота поче:</p> <p>— Ти ниси завео у књиге десет хиљада ока к |
| в, какав је био до пре недељу дана, кад поче читати ова чудна два житија.</p> <p>Сад је други, |
| ад, и ваљада услед тако јаке инервације поче живље мислити...{S} Досетио се: ако стане обилазит |
| било, и колика је била свећа, па кад се поче смејати... хо!... та није да се смејао, но све кло |
| се молитва, игуман благослови трпезу и поче обед.{S} Млађи убрзаше кораке, стадоше разносити ј |
| ц пута.</p> <p>Све је добро; и он таман поче осећати радост од тога што је све добро, па се сет |
| баш од истине...</p> <p>Међутим игуман поче из средине.{S} Објасни доста добро најглавнији део |
| пити у овакој прилици.</p> <p>Господин поче лагано, изнајпре заплећући се, застајкујући да сми |
| Максим закалуђерио, тако је живео, тако поче управљати манастиром.{S} Видео је да други »дижу«, |
| о би се људи узалуд мучили!</p> <p>Тако поче новина за новином, нешто по економији, нешто по уг |
| говим личним интересима.{S} У манастиру поче други живот и други ред.{S} Обрте се све...</p> <p |
| о оца нашего Сави освјашченаго«.</p> <p>Поче читати са некаквим непријатним предуверењем, али с |
| променише на столу чаше и вино.</p> <p>Поче да се пије без реда, неки од гостију потражише вод |
| P19000_C16"> <head>XVI</head> <p>Већ су почеле оне дуготрајне, досадне јесење кише.{S} Дрвеће п |
| лепа поотпадала, темељци поизвиривали и почели трулити, осуо се зид испод темеља, па се то све |
| ни, да не могу још наћи реч, с којом би почели.{S} А онај варошанин гледа зачуђено, питајући по |
| а гости још једу и пију, као да су тек почели.{S} Кроз прозорче се једнако провлаче дугачки су |
| док му Бог даде снаге...</p> <p>Дакле, почело је!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| прва мисао.{S} А у самој ствари то није почело једног дана, ни месеца, па ни године...{S} И сад |
| ми се тек сам лего.{S} Тамо ми је то и почело, а већ овде једнако, сваку ноћ...</p> <p>— Па је |
| <p>Никако не може да се сети кад је то почело.{S} Све мисли о <hi>томе</hi> некако почињу од Б |
| } После је већ и он, као и сваки човек, почео мислити више о себи и — ближњима...{S} Но и у так |
| брен надом.</p> <p>У таквим околностима почео се »подвизавати« отац Сава, пазећи највише на две |
| .{S} А он је већ у себи замислио, да је почео исто онако као и Антоније.{S} Пећина, молитве, па |
| ешто сасвим друго, друкчије...{S} Он је почео живети као свети Антоније, а овамо га зову да при |
| </p> <p>Љубомир се трже. »Видиш, и мене почео нечастиви да куша!...{S} Шта ми износи пред очи!« |
| намести црвену, масну вунену залогу на почетак животописа, затвори књигу и остави је под главу |
| о само он разуме добро и јасно, и то је почетак од <hi>онога</hi>: зна да више неће ићи у школу |
| дним скоком дојури до звонцета и огласи почетак обеда.{S} Он је први спазио кад је игуман само |
| ше му криво, али се тешио што је то <hi>почетак</hi>, који никоме није лак.{S} Молитву над једн |
| еба сачекати какав већи празник, и онда почети читање.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ејати јасно сунце...{S} Тада ће и школе почети, наставиће се у целој земљи прекинути рад.</p> < |
| друга сестра, после онако исто поетична почетка.{S} Дао нам је Бог деце и здравља, али ето, нем |
| се очима и стаде читати целу »главу« од почетка.{S} Допаде му се.{S} Лепше је ово написано, нег |
| ина како се повео спор.{S} Сава је, још почетком своје управе, тако ствар окренуо, да је манаст |
| је пренаглио жудњом за радиношћу, да у почетку није знао чега пре да се дохвати.{S} Срећом, бе |
| отрже од рођена гнезда.{S} Он је није у почетку разумео, али што се више привикавао манастирско |
| изменило, изумрло, отуђило...</p> <p>У почетку је, као што видесмо, цео манастир Леонтијев лич |
| овамо и кад одоше сви наши на границу, почех опет мислити.{S} И ту ми одједном дође <hi>оно</h |
| ему ради посвећења.</p> <p>Отац Сава се почеша иза уха и у себи промрмља: »Није вајде... више с |
| сви задовољни.</p> <p>Старији калуђери почешаше се иза уха, мрднуше веђама и ћуташе, а млађи м |
| да се још сит наговори или напева...{S} Почеше се ређати најслободније шале, доскочице, песме.. |
| л’те оче!... дрекну он и жиле слепоочне почеше му одскакати.{S} Ви бар знате зашто бисте се муч |
| се на два млађа игумана, који одједном почеше гладити и сукати брке.</p> <p>Не прођоше неколик |
| ван час, али је игуман, кад се присети, почешће наређивао да се држе и ванредни часови.{S} Шта |
| ј озбиљни господин, кога већина гостију почешће погледаше с пажњом и поштовањем, одједном се ра |
| не разумевајући ништа...</p> <p>Игуман почива.</p> <p>А Љубомир, кад се разбегоше сви ђаци и м |
| ао владика, и гледај само каква је чуда починио...{S} Васкрсао <pb n="125" /> мртво дете!«...{S |
| исто, као што је вазда, небројено пута почињао своје одговоре.{S} За јасле већ зна се... и то |
| у у Богословији, па је њиме у манастиру почињао сва своја предавања.</p> <pb n="121" /> <p>— Хм |
| тави је под главу.{S} Сад се није могла почињати овако озбиљна ствар: треба сачекати какав већи |
| черу гледајте које дебело младо ћуре... почиње наређивати полицајац.</p> <p>— И пловчица... ниј |
| ламен лагано нагорева суху масну даску; почиње се развијати по соби дим, све више и више, а Љуб |
| па не сме да одрекне ни једну чашу.{S} Почиње осећати неку незгоду у глави и стомаку, али још |
| а све јаче стезање, као процепом, снага почиње слабити...{S} Бркају се у памети речи другова, н |
| n="146" /> и побожан.{S} Сам никада не почиње разговор, осим ако има што запитати.{S} Одговара |
| полако враћа пријатна топлина, која се почиње разливати по њему...{S} Па није баш ни тако мрач |
| е руке да погоди онај полутон, којим се почиње први глас.{S} И од једног и другог посла не беше |
| верне помисли натура«...</p> <p>Прво се почиње оним, што је најсаблажњивије, нарочито за младић |
| јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души му се почиње поткрадати сумња у лепоту тога хваљеног света... |
| удаљује у тиха ненасељена места...{S} И почиње се живот.{S} Ено, сотона прилази у »ношчними меч |
| дницама«.{S} Она вешто обрће разговор и почиње причати о тешким временима, великим дацијама и, |
| .</p> <p>И Љубомир осећа како се лагано почиње од њега одвајати све оно, што му је до сад тако |
| без тога пе може бити примљен, а данас почиње упис...{S} Дакле све <pb n="37" /> пропало, све |
| <pb n="232" /> пада, а онај ватрени сач почиње тамнети...{S} И неко га диже у висину са целом с |
| <pb n="2" /> које ретке шибљике; краве почињу чешће мењати место, држећи се ближе хладова, сам |
| ло.{S} Све мисли о <hi>томе</hi> некако почињу од Београда, али он ипак не може да се сети кад |
| блато.{S} Долазе сељани у механу и већ почињу нешто говорити о школи.{S} Ко је год инокосан, а |
| ла са завишћу: он дохвати метлу, па сам почисти собу.</p> <p>— А каки су ви калуђери? запита Љу |
| еме је тетка распитивала ђаке, да ли су почишћене и намештене калуђерске собе.</p> <p>— Да ми н |
| ут омакло, па оде на другу страну...{S} Почне о Богу, а после оде...{S} То сатана скверне помис |
| обношћу, да му одједном све онемили, да почне сасвим другим очима гледати на свој живот и на св |
| и механџија и кашљуца, спремајући се да почне опсаду...</p> <p>У вече, доцне, добро нахрањен и |
| јури од прилике као муња.{S} И таман да почне сад мислити како се то вади душа, а онај га глас |
| алко збуни и сплете, не знајући како да почне излагати ову тугаљиву ствар...{S} Ви сви знате, н |
| } Не умем ја ни макнути...{S} А она кад почне, и он се са неком гордом хвалисавошћу насмеши... |
| вега!«...{S} А њему су казивали, кад се почне које лепо житије читати, не може се човек одвојит |
| стању кад се прегладнео стомак напуни и почне да вари.{S} Погледа око себе задовољно и, само да |
| ави и она да је жива.</p> <p>— А ја кад почнем мислити ноћу, то траје до зоре, баш до самог сва |
| сванућа...{S} Шта пута у Београду тако почнем мислити, шмркћем, преврћем се и одједном чујем д |
| и међу собом њих тројица, кад одрасту и почну кућити сваки за себе!...{S} А како лепо прича Све |
| клони од разговора.{S} Кад момци и ђаци почну пред њим говорити о женскима, он уздахне и, с вел |
| Тек ја бих тада полетео, и ја бих некуд пошао са тим народом... куд иде тај свет...{S} Е-ех!... |
| очанство!... не знају«...</p> <p>Кад је пошао кући, после часа, дечко гледаше око себе скромно, |
| реши да се не да још.{S} Истина, чим је пошао од лужника, он се већ унапред решио да јој се пок |
| ...</p> <p>Кад се опростио са својима и пошао од куће, Љубомир сврну на трла у потесу.{S} Знао |
| а се пригнула к њему.</p> <p>Љубомир би пошао к њима да се оправда, али треба прећи један бедем |
| иђење старом другу.{S} За архимандритом пошли, као навикнуте овчице на солило, окружни прота и |
| ма, по једном селу пође попа, а у друга пошље ђаке.{S} Ако има синчића, онда шиље њега, јер не |
| е жалосно стање и наређује му, да одмах пошље сву досадању уштеду, јер ће морати продати белавк |
| А кад има више посла у кући, онда Милку пошљу да чува говеда, а њега одведу у шталу, <pb n="22" |
| /p> <p>— Нисам понео... ’нако, изненада пошо...</p> <p>— Како изненада?</p> <p>Реч по реч, и Љу |
| Ако не могу бити Антоније, могу остати поштен и побожан калуђер!«</p> </div> <div type="chapte |
| огу...{S} Очи му некако сасвим покорне, поштене.{S} Ово ће бити некако ваљано момче као поручен |
| но дете да бега од куће. »Васићи су сви поштени и побожни«, мисли он идући. »И ово им је дете в |
| гласни, да је Велимиров поступак далеко поштенији од поступака свију калуђера.{S} Али Љубомир и |
| д, или да лажем Бога, или да послушам и поштено извршим његову заповест?...{S} Ја ћу ово друго. |
| огодишња девојчица, кћи једног осредњег поштеног домаћина, стајаше уз Велимира, наслоњена на вр |
| живе у њима, упропашћују нам чедност и поштење у народу, те најдрагоценије особине старе српск |
| боди братију од тог »бесполезног рада«, пошто, вели, он већ мора на другом месту записивати све |
| старија брата, прими управу манастира, пошто је стари игуман, пре неколико месеци, умро, изјав |
| Опет се сви насмејаше.</p> <p>Изјутра, пошто се обреди оно лепо српско јутрење послужење, прот |
| </p> <p>Сврши се!</p> <p>Брат Леонтије, пошто се ижљуби с новом браћом, чекајући док архимандри |
| нешто на лик песме...</p> <p>Леонтије, пошто се сврши његова чреда читања над мртвацем, прође |
| ето је за исту сврху петнаест хиљада и, пошто се воденица није могла онда подићи, сад ће се опе |
| Архимандрит већ прочитао две молитве и, пошто последњи пут закле збуњена младића: да својевољно |
| проговори попа, вероучитељ гимназиски, пошто га пажљиво промотри.</p> <p>»Ухватили!... то је.{ |
| им ја овде?!«... запита се он одједном, пошто прочита писмо, као да сад тек први пут увиђа, да |
| тако ненадно дошао.</p> <p>У позну ноћ, пошто се вечера давно свршила и људи готово поизодлазил |
| ста, некаква чиновника из Милановца, па пошто се готови већи ручак, позвани су и они обични ман |
| учи штене чловити на задњим ногама; али пошто је необична псећа дебљина искључивала сваку помис |
| ра жена рече да ће изићи на пут.</p> <p>Пошто је путовао цео час, угледа неколико великих сена |
| пити досадање вино, али их присилише на поштовање већине и њених одлука.</p> <p>— Напослетку... |
| е и постара се да на њему искаже велико поштовање и покорност према ненадном путнику.{S} Баци п |
| ијатан утисак на њега.{S} И оно озбиљно поштовање чина његова, и оно свесрдно прилажење руци му |
| ... момче!</p> <p>Љубомир му прилази са поштовањем и озбиљношћу, како обично прилази свима калу |
| на гостију почешће погледаше с пажњом и поштовањем, одједном се развесели.{S} Најпре му се овла |
| и-хи... богослов!...</p> <p>А Леонтије, поштујући црквено правило: »веја по чину да бивајет«, п |
| он!...{S} Него, има и лепших ствари, на пр. библиска историја... то га занима веома, и он је ип |
| Маљена, водећи синчића за руку.{S} Гле, права жена!... развијена, чиста, обична поцрнела лица.{ |
| ехане.{S} То му је био најмилији посао, права забава.{S} Тада се сит насањао, ређајући разне пл |
| есело:</p> <p>— Готова ти камилавка!{S} Права светогорска, од сукна... само да видиш!...</p> <p |
| ј могло опазити, да је то већ прекаљена права београдска слушкиња., са свима пороцима и недоста |
| е које стотине година, од неограниченог права над селима, манастирима остаде само парохиско пра |
| траву!</p> <p>— Тај је још гори, тај је права жаба ..{S} Идеш, на прилику, са њим кад је најтеж |
| тно посматрати и слушати како се веселе права господа.{S} Као дивљаци, који нигда нису видели г |
| љењем, — што не знају у чему се састоји права наслада живота, али је чистоту њихове одлуке веом |
| дости и одушевљења, што ће скоро добити права, необична калуђера, а отац Сава је причао о томе |
| у, да му замирише тамњаном и воском као права црква, па после, кад се пећина измени, неће ни ва |
| нак, који је синоћ утувио, да му покаже правац пута.</p> <p>Све је добро; и он таман поче осећа |
| која одмах заведе свој оделити начин и правац живота.{S} И рад, и одмор, и весеље, све беше за |
| , не још сасвим јасан, али ипак одређен правац живота.{S} Рад и велики умор не даваху му <pb n= |
| луца запаљено видело, те показује госту правац, којим му ваља ићи.</p> <p>Љубомир застаде на по |
| имам ја таке лекарије... хтеде се даље правдати Арсеније, али га прекиде игуман:</p> <p>— На ј |
| еман човек и да је тако препуно поуке и праве богословске науке, да је довољно прочитати га мар |
| ијих крајева, долазио у манастире као у праве <hi>свете куће</hi>, доносио прилоге, који су све |
| ле... кад се већ прочује у народу његов праведни аскетски живот и кад свет нагрне са свију стра |
| /hi> треба живети — пример му је у томе праведни Јов — па ће се према томе и управљати, а за он |
| е, али смерни инок остаје сталан, као и праведни Јов.</p> <p>А оне поуке у житију Антонијеву... |
| запенушених од злобе уста, вуку везана праведника кроз село, бијући га, пљујући, чупајући му к |
| гледаше ликови многобројних светитеља и праведника, повешани у разноврсним рамовима, без икаква |
| не допушта сотони да се смеје даље над праведником... девојка, у порођајним мукама, проказује |
| ети...{S} Е, мој бане...{S} Нису толики праведници седели уз пуне бачве, зато им и није била ду |
| доводио у срез, код нас? упита пандур, правећи при том лице као да је њему сасвим свеједно: до |
| } А младић би хтео видети праву истину, прави живот...</p> <p>А весело, сјајано плаветнило над |
| је...</p> <p>— А у Русији су калуђери — прави свеци!</p> <p>— Такав им је и народ, није чудо!.. |
| S} За децу са јаком маштом ова је књига прави хипнотиста, који их сугестује и заузме све њихове |
| са Теразија, за кога му после рекоше да прави ћевапчиће, помислио: да ли је то митрополит?...</ |
| ију и зна сва лица и сав ред, као да је прави богослов.</p> <p>— Знаш ли Амфилохија... држи ли |
| из свег гласа запевати.</p> <p>»Овде је прави живот... овде се може живети као ’но што вели Хри |
| го, што не личи на човека, или што није прави створ божји, него се узео са неким силама, вилења |
| е за јело, и пуну канту вина.{S} Отпоче прави, поверљиви, слободни пир, где се нико не устручав |
| чној пећини испрекидано, горко јецање и прави детињи неутешни плач.</p> <p>У мислима стоји само |
| аје онај необични, за Љубомира светли и прави, ну у самој ствари страшни аскетски живот...{S} А |
| о</hi> волети?...{S} Ја мислим да је ни прави пијанци не воле.{S} А ја не пијем онако како ти м |
| тупак, тврдећи да би Велимир могао бити прави калуђер.</p> <p>— Ала бих ти ја био испосник, мој |
| ановој, зар то Василијан!...{S} Па онај прави светац, што се бесилно пренемаже пред игуманом, т |
| е му се готово донети, и он ће бити као прави господин.{S} А за време може и код ње поседети и |
| пробојна, тамна ноћ; настаде свуд около прави зимски тајац, кад се свака животиња и човек згрчи |
| е рећи: »Да ли је овај луд, или се само прави?« па му, без предомишљања одговори:</p> <p>— Врши |
| 12"> <head>XII</head> <p>Љубомир је већ прави ђак-послушник: навикао се потпуно па свој посао, |
| гордом сујетом, као да је сваки од њих прави Хаџи-Ђера, па само слушају оно, што им по заслузи |
| ове у глави.{S} Не беху то, истина, баш прави планови, јер је код њега била само једна мисао о |
| , у коме он изгледа смешан.</p> <p>»Баш прави господин, па то ти је...{S} Их, да ме сад виде Ми |
| огао прочитати, док су она друга строга правила — молчаније, послушаније и тако даље стајала ба |
| идовима, испод икона, исписана главнија правила монашког живота.{S} Николи је пало у очи само т |
| у засебну собу, одређујући му нарочита правила и дужности.</p> <pb n="221" /> <p>Пролећу месец |
| и ненадном несрећом.{S} Сећао се трећег правила (погодбе), које му је отац Сава прочитао при ка |
| учку!...{S} А овамо страшна заклетва, и правила, и углед на толике испоснике!...{S} Како је то? |
| обрнути уши од неких моралних разлога и правила.{S} Само, докле ли ће то да иде?...</p> <p>— Не |
| вештена радња, па све — против црквених правила!{S} Беше му криво, али се тешио што је то <hi>п |
| лица, тражећи да прочита на њима: је ли правилан одговор, па не видећи ништа до љубопитне погле |
| е занимају се црквеним певањем и уче се правилно вршити литургију и друге свештене радње.</p> < |
| .. или није разумео задаћу живота онако правилно као Велимир?...{S} Та он је хтео нешто далеко |
| ад?...{S} А оно вечно, старо као човек, правило: да треба јести, подстиче мисао на јаче, напрег |
| исписано »воздержаније«, те игуман ово правило никад није могао прочитати, док су она друга ст |
| славећи Бога«, као што наређује црквено правило...</p> <p>После две недеље, по наредби духовне |
| ..</p> <p>А Леонтије, поштујући црквено правило: »веја по чину да бивајет«, приђе прво Арсенију |
| старешине.{S} Ђак је знао цело црквено правило, све послове манастирског газдинства — у овоме |
| имандрит настави редом друга питања, по правилу:{S} Има ли жељу удостојити се анђелског образа |
| адоше читати »часове«...{S} Љубомир, по правилу, учини »велико метаније« пред дверима и пред св |
| пати свој теј, не чекајући да се баш по правилу искува.{S} Љубомир само гледа и трепће, чудећи |
| шња заветна жеља, и ако већ одавно живи правим испосничким животом, Љубомир се препаде на ове р |
| ико јабука.</p> <p>Прихватише се јела с правим задовољством, као да им је велика част изнесена. |
| жни прото, грицкајући и сишући лагано с правим гастрономским уживањем и великом вештином, масну |
| та, неки духовит весељак, непрестано је правио шале на рачун Максимов и Арсенијев.{S} Максим је |
| ад се отац Василијан сав предао вештини правити камилавке.{S} Досад је начинио једну себи, а са |
| сели на доксату, разговарају се нешто о прављењу сира и пију ракију.{S} Игуман привика да се од |
| ра бранити своје, од старине наслеђено, право...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 |
| и, као да је највеће чудо угледао...{S} Право пред њим, на узвишеном, покривеном црвеном чохом, |
| <p>Љубомир брзо диже главу и погледа га право у очи; у том погледу беше тако много немог прекор |
| во запита игуман Љубомира, гледајући га право у очи.</p> <p>Љубомир хтеде сакрити очи од тога п |
| и... коње, одговори дечко, гледајући га право у очи.</p> <p>Човек се зачуди овом новом погледу. |
| не господске очи, којима никад не гледа право, него некако у косо, и опет гледа човека у очи.{S |
| ачки у вис управљеним роговима, и гледа право у оца Василијана.{S} Леонтије се досети, да ће то |
| па претрча преко сена и рипну с тавана право на земљу, немајући кад силазити низ степенице.{S} |
| се: ко бајаги, није од истине...{S} Па право мојој кући.{S} Хинтов царски сав од злата, и већ |
| >Али за ђаке манастирске лето је доиста право »искушење«.{S} Ко издржи цело лето и не побегне, |
| епо и јасно исказаних жеља, Љубомир оде право Светозару, па му стаде наивно причати, како су до |
| је исто земљиште убаштинила, спорила је право манастиру.{S} Сад је равно шесет година како се п |
| ајде... опет воденицу?</p> <p>— Мени је право, како год ви тамо наредите.{S} Само нећу да штету |
| p> <p>Од маљенског дивљачета постало је право обично девојче.{S} Сад је друкчије одевена и <pb |
| ова вођа.{S} Како је дрекнуо Веља, кажи право...{S} Хи-хи-хи.{S} Ко се више уплашио?{S} Хи-хи-х |
| евојче веома живо, и хтеде га погледати право у очи, али он опет обори главу.</p> <p>— Нећу! од |
| м вечерње, замишљајући тог часа да лети право на небо, кад загрме двеста богословских гласова: |
| {S} Ти ћеш, мој бане, кроз који недељак право у Прњавор, а тамо те чека цела дружина...{S} Знаш |
| рече мало пре... онда... онда побегнем право овамо, у овај тамни подрум, куд не допире та чаро |
| таро и значајно.{S} Манастир је полагао право на неко старо запуштено воденичиште, на једном се |
| лагано прстом у чело, да би је погледао право у очи...{S} Девојка не може довољно да се начуди: |
| уо, да је манастир добио парницу и имао право подићи воденицу на своме воденичишту, и ако је ос |
| је продирао кроз камене сводове и хитао право високу небу...</p> <p>— Што допусти?!... прекорев |
| лима, манастирима остаде само парохиско право.{S} Сад нестаде и тога; остадоше непрегледне, доб |
| {S} Сунце одскочило високо, па прижегло право у његово лице.{S} Истина, сад га не прљи као у сн |
| би Љубомир; али тек... тек... није оно право«.</p> <p>Другови, у живом разговору о будућности, |
| S} И они су људи...{S} А ово је баш оно право!«...</p> <p>— Точи! викну игуман, мрднувши неосет |
| ?{S} У чему је живот?{S} Где је <hi>оно право</hi>?... оно, за чим се он непрестано гони и не н |
| допао овакав живот!...{S} То је <hi>оно право</hi>, за чим га је срце вукло, то су његови идеал |
| оно пре, увредио...{S} Он држи да имају право и онај господин и отац Сава, само говор првога од |
| ослободи се и погледа ову језичну цуру право у очи.</p> <p>— Тхе... нисам баш тако, како велиш |
| ак, а потуљене очи засветлеше и гледаху право и јасно.</p> <p>— Славе ти, зар од онда једнако л |
| а?...{S} Је ли то баш <hi>оно</hi>, <hi>право</hi>, о чему сам толико мислио?{S} Или може бити |
| оде.</p> <p>За шест година игуман је од правог дивљачета, које досле није видело ни града, ни ц |
| девојка, у порођајним мукама, проказује правог кривца, а Макарије се удаљује у гору Нитрејску и |
| је око њега, навикао се гледати у Сави правог оца задруге, без кога, чини му се, не може опста |
| ки врло озбиљно сматра архимандрита као правог дужника, и стара се савесно да наплати свој дуг. |
| али се не хтеде, као Нићифор, користити правом старешинства, него замоли архимандрита за дозвол |
| ручицама, мекушно новорођенче, да га по православном обреду крсти »погружењем«, ухвати га камен |
| лимиром и дркће...{S} Чини му се да има праву грозницу.{S} Он више не мисли, него само, у страх |
| вом јутрењу, познао је Љубомир да је на праву путу; осећање му је казало, да је близу њега све |
| ди ништа!...{S} А младић би хтео видети праву истину, прави живот...</p> <p>А весело, сјајано п |
| овима, већ дозрелог за живот, времена и правца?...{S} Тек све се одједном измени.{S} Донеше се |
| и ће још икад прекорачити овај значајни праг, преко кога се улази у науку?...</p> <p>Београд оп |
| а тамнина, са које му цео живот постаде празан, ништаван.</p> <p>»Да се иде одавде!« дође му од |
| гледа некуд пред собом.{S} Поглед му је празан, бесмислен, као ’но кад човек устане после дуга |
| Ево... ево места, показа он госту један празан подметач до себе и посади га на њ, гледајући на |
| еднако...{S} Празна је душа, мој брате, празна... не можеш је ничим напунити.{S} Прошло је за њ |
| јама, да је коме била... како ’но рече: празна душа... и да је хтео некуд полетети...{S} Е, мој |
| но или лево, она стоји подједнако...{S} Празна је душа, мој брате, празна... не можеш је ничим |
| уз пуне бачве, зато им и није била душа празна, него све по пустињи и пећинама!«...</p> <p>А те |
| зи у трећи разред.{S} Изишо је из школе празна слеђена срца, са неком злом слутњом <pb n="57" / |
| ега тога, око свију идеала и снова, око празне прошлости и црне будућности, око цела живота и о |
| целим скупом, сели и измишљали, све су празне, само ’нако... опет ради новаца...{S} Све је то |
| у се, да су и његов живот и његова душа празнији од те вечне ноћи...</p> <p>И нешто му је најчу |
| ије...{S} И види јасно, да је тај живот празнији од прошлости, да је бесмислен, чемеран, ужасан |
| збиљна ствар: треба сачекати какав већи празник, и онда почети читање.</p> </div> <div type="ch |
| , а храм је необично, као у очи великих празника, осветљен.{S} Архимандрит, у свечаном оделу, с |
| а то су паремије... оне знаш, за велике празнике...{S} Де још...</p> <p>Љубомир прича, а Максим |
| казује нешто жени, која, са заметнутим празним бакрачем на леђима, обучена у неку цицану сукњи |
| свако буре жалосно звони, одајући нему празнину.{S} Наточи у старо Савино стакло оне исте, укр |
| на беше: намесник долази у цркву само о празницима, недељом и тако... поређе.{S} Трећа новина — |
| ђења...{S} Мислили су да ће и овај лепи празнични дан проћи досадно, тешко, јер отац Сава не по |
| чуди се он у сну, и све више осећа онај празнични мирис намазане девојачке косе, који је запамт |
| па сутра се вратити у град.</p> <p>Дан празнични.{S} Сунце бије косо, али не допире у ходник, |
| е црквене књиге.{S} Сва браћа-монаси, у празничном руху, са неким напрегнуто озбиљним изразом н |
| не креће се.{S} Али у њему нема смисла, празно је, као од стаклета.{S} И само по неки уздах, шт |
| <p>О, како је тамо, куд он загледа, све празно, ништавно, бесмислено, тамно!...{S} Брр... како |
| о пута, викну Велимир, подигнувши скоро празно стакло с вином у вис...{S} Тамо не дирај, а онак |
| овој руци опет се нађе оно стакло скоро празно.</p> <p>— Хи-хи...{S} И не загорео! прошапта Вас |
| је жив.{S} И какав је то живот из вечно празног дремежа, <pb n="238" /> или монотоног механичко |
| ђе.</p> <p>Шта ли се тада кувало у оној празној, вечно мрачној души, која је за све досадање сл |
| p>— Амо де!</p> <p>Калуђер приђе другом празном углу.{S} Љубомир му, са неком тајанственошћу и |
| ност његовом досадањем дремљивом, вечно празном, полумртвом животу!...</p> <p>Гле, како крв ври |
| преврће и скичи, па иде тако по шуми, с празном пушком, замишљајући себе у разним ритерско-рома |
| војим оштрим крилима парао вечну, црну, празну ноћ, и чини му се, да су и његов живот и његова |
| ашу на уста, само пљусну и врати натраг празну чашу.</p> <p>— Максим у Прњавор... има опело, пр |
| великом журбом и хуком кидисао да своју празну кошницу попуни, да се мед прелива до јесени...{S |
| јно, одједном дође у главу једна ситна, практична мисао, коју он, да би се повратио, гласно изг |
| рквени закони, уредише се многа црквена практична питања на новој основи и — одузеше се манасти |
| ме доста поможе Велимир, својом бистром практичном увиђавношћу...</p> <p>А имало се о чему смиш |
| зрела кукуруза и промичу младе живахне праље...{S} И они голи сниски хумови, по којима се жуте |
| власи, а он дочепа обема рукама читаве праменове, кида их и урла бесно, страховито... да би ти |
| лади инок осећаше велико задовољство од прања уморних, подбивених ногу у топлој води...{S} Тога |
| азговор.</p> <p>— Их, ниси знао... који прапорац и мала звонца, да окитим рогове овом обешењаку |
| миришљави дим измирне и звецкају ситни прапорци на сребрној кадионици...{S} А дивљаче маљенско |
| као...</p> <p>Из кухиње загрми врисак, прасак...{S} Сељак одјапи врата, окрете се бојажљиво и |
| трљајући руке и светлећи очима на младу прасетину, са неком побожном жудњом и осетљивим дрхтање |
| и са читавим »кршем« разноврсна печења: прасећег, пилећег, телећег... па се ту жуте и преливају |
| .{S} Тетка се, по обичају, дурну, стаде праскати и псовати некога по кујни (а била је сама).{S} |
| логе и дарове, стаде их газити ногама и праскати на сва уста, грдећи »маторог лисца« и претећи |
| у, тамо га дочекаше с псовком и великом праском.{S} Траже га од кад себе, пуне им руке посла, с |
| еже... а у ходнику, даље од врата, опет прасну: дум... дум!...</p> <p>Кроз сиво бео, усколутан |
| ући се, како је прошлог ускршњег поста, пратећи Арсенија по водици, морао седам пута јести са к |
| наслони браду на песнице, па се занесе, пратећи благословени Израиљ у његовом дугом, мучном и з |
| е године проведе отац Леонтије на путу, пратећи свога владику по епархији, из манастира у манас |
| јом меком и врелом руком (то је осетио) прати и трљати између прстију... млади инок, с надувени |
| ди, јер се сећа колике су гомиле народа пратиле Антонија Великог...{S} А он је већ у себи замис |
| анака.{S} Леонтије, још ђаком, волео је пратити овамо кога калуђера у послу му.{S} Опомињаше га |
| ру велика, давно невиђена гозба.{S} Сва пратња владичина, после повратка »Господинова« у резиде |
| разиђу се сви калуђери, са оваком истом пратњом.</p> <pb n="210" /> <p>Село, обавештено раније |
| .</p> <p>»Хм... сад је омекшао...{S} Не праћа се више!«... помисли ђак и пође к вратима.</p> <p |
| а ластика и чим се вратио, направио две праћке: једну од ластика са ракљастим дрветом, и њу је |
| .</p> <p>Отац Нићифор узе своју омиљену праћку и оде уз поток, купећи уз пут обле шљунке и гађа |
| и облица...{S} Кад је лепо време — трчи праши, плеви, окопавај; кад је киша — трчи сади расад; |
| чишћења полица и долапа...{S} И сва та прашина, стругање, истресање, рибање, сновање вредних ж |
| па и ноћу; на друму само се вије густа прашина, или се раскаља после кише, па се само гиба жућ |
| кад угледа сва она царска чуда, паде у прашину...{S} Нека га...{S} А тамо стриц... гледа и не |
| гледати низа се и отресати руком ситне прашке дуванске, истресоше опет браде <pb n="74" /> и ј |
| мало и привлачило...{S} Кад је прочитао прва житија, осетио је и разумео је шта му је то тако б |
| 58" /> је то било, кад се јавила у њему прва мисао.{S} А у самој ствари то није почело једног д |
| лог за здравље новокрштенога«...</p> <p>Прва свештена радња, па све — против црквених правила!{ |
| у које ће Велимир купити јаја...</p> <p>Прва свештена радња!{S} С каквим побожним осећањем, с к |
| ли се дотле имало и незгодица...</p> <p>Прва домаћица манастирска, она лепа намазана, обојена ж |
| остриг и узе управу манастирску.</p> <p>Прва новина у манастиру, која се јави случајно истог да |
| ких дјевственика!...{S} Кад га сведоше, прве ноћи по венчању, у ложницу са женом, Макарије се п |
| рукама, са журним погледом, превртао је прве листове, на којима беху »предисловије«, некакво »и |
| /p> <p>Не прођоше неколико минута после прве чаше триестогодишњака, а онај озбиљни господин, ко |
| одржати заклетву...</p> <p>Одмор после прве школске године проведе отац Леонтије на путу, прат |
| ови...{S} У колико нам ви личите на <hi>прве</hi> хришћане, у толико и ми на <hi>прве</hi> калу |
| рве</hi> хришћане, у толико и ми на <hi>прве</hi> калуђере...{S} Какав сте ви Онисифор... онај |
| :id="SRP19000_C19"> <head>XIX</head> <p>Прве недеље по Ваведењу десио се тако леп дан, какав се |
| е игуман:</p> <p>— На јелу је, до душе, први, а на послу тсс..., гори од Максима.</p> <p>Арсени |
| и узвикну:</p> <p>— Зар ти тако?!...{S} Први дан у светој кући, па пијан!...</p> <p>Иза његових |
| да се обојица радују његову доласку.{S} Први му приступи Никола, с тако услужном љубазношћу, да |
| у дубоким планинским склоповима.{S} На први звук звона поустајаше момци, стадоше се облачити с |
| тако непозната, тамна...{S} Као да сад први пут виђа не саму групу, него оно, што му се сад уч |
| гледа, капи.{S} Кад га <pb n="44" /> је први пут видео, прошапта Светозару са страхом:</p> <p>— |
| зивају.{S} Свагда је у цркви, као да је први <pb n="103" /> пут у њу ушао : све му је исто онак |
| о то калуђери брзо и вешто раде, али је први пут осетио слабачко и пиктијасто телце у својој ру |
| онцета и огласи почетак обеда.{S} Он је први спазио кад је игуман само очима и обрвама мрднуо.. |
| н:</p> <p>— Баш не може никако да обрне први глас.{S} Одговарање, онако што је краће: господи п |
| да погоди онај полутон, којим се почиње први глас.{S} И од једног и другог посла не беше успеха |
| м панталонама.{S} Љубомира зачудише ови први, који су сви, махом, чисто одевени. »Што им то мај |
| остаде назадан: још није знао окренути први глас...</p> <p>У фебруару Љубомир доби писмо од оц |
| и очи, јер се застиде од сећања на свој први неуспешни покушај.</p> <p>— Како... докле да живиш |
| глас у њему самом шапутао: оставио свој први младачки идеал, лепо ђаковање, оставио родбину, се |
| ом, пошто прочита писмо, као да сад тек први пут увиђа, да не зна сам шта то чини овде.</p> <p> |
| е, сад му све дође као ново, као да ово први пут гледа...{S} Не осети ни кад игуман пројури пор |
| ац Леонтије се најодушевљеније, као ’но први пионири хришћанског аскетизма, предаде строгом и т |
| који прочита имена примљених ученика у први разред гимназије, и још тамо нешто стаде говорити, |
| после неколико дана испитан и примљен у први разред гимназије.</p> <p>Тако се свршиле све незго |
| сад загорчава дане, грди »онога« ко му први помену да га прими (чувши ово, тетка га, не излазе |
| иле, док не пије лековиту ракију, викну први калуђер, отурајући теткину руку.</p> <p>— Тето-о-о |
| сао: да ни игуман не зна ове ствари.{S} Првим одговором учинио је пробу, па ослобођен игуманови |
| редове, које му Љубомир показа.{S} При првим редовима подиже књигу и стаде пажљиво читати.{S} |
| их сеоских паса...</p> <p>Леонтију није првина да иде по водици.{S} Само је до сад носио котари |
| м бојама оцрта тип првих »подвижника« и првих самостана, показа суштину, циљ и битне особине ин |
| за такву књигу.</p> <p>Отвори неколико првих листова и прочита један стих, која му прво паде у |
| .{S} Живим, уметничким бојама оцрта тип првих »подвижника« и првих самостана, показа суштину, ц |
| ост објасни потребу, која изазва појаву првих хришћанских манастира на истоку.{S} Живим, уметни |
| >— Јест, дела, славе ти!</p> <p>— Знаш, прво... а то је баш тешко, започе Никола, и на уснама м |
| карске њихова лица добише разне изразе: прво страх од смрти, потом страх од неизвесне скоре буд |
| путици и стаде се освртати око себе.{S} Прво што угледа сад боље, беше суседа, средовечна жена, |
| иве, и још по неки стекне...{S} Само за прво време, док ме не приме у школу... па после ћу у по |
| ари, на које он не сврну пажњу.{S} Нађе прво житије: »Памјат свјатаго пророка Наума« и прочита |
| авило: »веја по чину да бивајет«, приђе прво Арсенију, који се обрадова толикој пажњи према себ |
| а се Велимир.{S} Ја бих могао тако, али прво да ме добро увежу конопцима... а, богме, и њу!...< |
| само пола часа, таман као и Антонијево прво пребивалиште.{S} После... кад се већ прочује у нар |
| p> <p>У школи му рекоше, да је уписан у прво одељење.{S} Ишао је у школу три дана мирно - <pb n |
| х листова и прочита један стих, која му прво паде у очи.{S} Читаше: »и измахну руком својом и у |
| слатко дише!....</p> <pb n="208" /> <p>Прво се имало извршити једно прешно крштење, затим моли |
| атана скверне помисли натура«...</p> <p>Прво се почиње оним, што је најсаблажњивије, нарочито з |
| длог, и као предомишљао се. »Баш одмах, првог дана... па као сви други!...{S} И све онако... св |
| а мочарна јесен, отац Сава занеможе.{S} Првог дана обузе га ломљава, језа, па онда га обузе и в |
| окачењаци изнад наших глава«...</p> <p>Првог школског дана, овај исти професор, који доведе Љу |
| мрштећи се и превијајући се, старији од првога, калуђер.{S} По његову целом држању и говору изг |
| и онај господин и отац Сава, само говор првога односи на себе, а одговор Савин на све калуђере. |
| ати оне меке и чисте руке, па се подаде првој навали.{S} Клецну једаред и девојче већ наже на њ |
| о, добио производство.{S} Владика га, у првој ватри љутње, грубо изгрди и припрети му, да ће га |
| нако свето и примамљиво, као што беше о првом јутрењу.{S} И сад се онако исто занесе, уздрхти п |
| а остварује.</p> <p>Кад је присуствовао првом јутрењу, познао је Љубомир да је на праву путу; о |
| ора, рецимо, писме <hi>људи</hi> бити у првом одељењу?« Тражећи подесно лице, угледао је скромн |
| га...</p> <pb n="156" /> <p>А Љубомира, пре два дана, нестало из манастира.{S} Разаслао је да г |
| а ужас...{S} Он замишља демона, кад је, пре створења света, својим оштрим крилима парао вечну, |
| праву манастира, пошто је стари игуман, пре неколико месеци, умро, изјавивши жељу: да га његово |
| шта, али јутром мораш устати пре свију, пре самих момака, па овде под звонару.</p> <p>— Лако ћу |
| узара даје користи и с друге стране.{S} Пре десетак година, <pb n="141" /> после једне добре пи |
| аши се због ове напомене о Љубомиру.{S} Пре дваестину дана он је, хотећи се похвалити, поново п |
| нати ни место за јаз ни за воденицу.{S} Пре стотину и више година била је ту манастирска водени |
| радиношћу, да у почетку није знао чега пре да се дохвати.{S} Срећом, беше зима, па се није мог |
| ећи плашљиво по соби, не знајући за шта пре да се ухвати.{S} Истрчаше оба ђака под звонару и та |
| кви, прође му брзо, и он се зачуди: кад пре дође други одмор!...</p> <milestone unit="subSectio |
| одједном чујем да звони јутрење.{S} Кад пре, не знам ни ја... чини ми се тек сам лего.{S} Тамо |
| по оном истом колосеку, којим су хиљаде пре њега пролазиле...{S} И тако ће бити до краја.</p> < |
| ад ја.{S} А онај <hi>други</hi>, што је пре био и што се звао Љубомир, њега нема више.{S} Он је |
| ...</p> <p>И све исто онако, као што је пре неколико година било: ђаци јурну после предавања у |
| овор о нашим манастирима, за који би се пре рекло да је јавно предавање но здравица.</p> <p>Код |
| , тај мисли да неће никад умрети, да ће пре нестанути цео свет...</p> <p>— А све их у цркви јед |
| аљенском боровином.{S} Није знао шта ће пре да га пита...</p> <p>— Шта веле моји... тата, Вујиц |
| га другови посматраху са чуђењем.{S} И пре им његово лице беше необично, али сад... сад је мно |
| и осећа да се враћа све исто, како је и пре било...{S} И сви пређашњи снови и намере постају <p |
| знало онако, по предању...{S} Чуо је и пре тога, од неких богословаца, да је Антонијево житије |
| неосетно једном обрвом и гледајући ко и пре расејано.</p> <p>Арсеније, лако као на крилима, иск |
| већ није ништа, али јутром мораш устати пре свију, пре самих момака, па овде под звонару.</p> < |
| је гледа у покрете њених ногу, није као пре...{S} И још много других и много саблажњивијих сото |
| ије више онај и онакав, какав је био до пре недељу дана, кад поче читати ова чудна два житија.< |
| и несрећна... црњана, како ти рече мало пре... онда... онда побегнем право овамо, у овај тамни |
| И ђаци начинише лица, као што беше мало пре игуманово, готови да се прекрсте и да узвикну, као |
| се стаде мислити, зашто му је оно мало пре требао ђак; сад не може човек ни да их види лако, а |
| е овчарски керови, од којих је оно мало пре бегао) па се упутио онамо, камо му добра жена рече |
| рањена, и да се врати све како је било пре, и увиђа да је свршено све...</p> <p>Кроз тихо, бле |
| но провирује иронија. — Шта оно рекосмо пре о значењу св. престола за време вршења св. литургиј |
| S} Он се одмах покаја што је тетку, оно пре, увредио...{S} Он држи да имају право и онај господ |
| е!«...</p> <p>— Па шта игуман прича оно пре, знаш кад си дошо, да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S |
| зна баш ништа, а оно видиш...{S} И оно пре, <pb n="129" /> кад га пита игуман, како одговара!. |
| ваки се бринуо само о томе, како ће што пре шмугнути поред игумана...{S} Кад се утиша све, отво |
| еним осећањем, па би хтео тај напор час пре, на свој начин, не осврћући се ни на кога, и не мар |
| ћој штеточињи у целом селу.{S} И кад му пре мрдну испред очију!...{S} Мало јој је овако лепе зе |
| довољно да се начуди: онај исти кога су пре неколико недеља извукли полумртва из испоснице, о к |
| " /> узвишени и драгоцени, као што беху пре овог ненадног, чудног пламена, што одједном букну.. |
| ра.{S} Па дође час кад не знаш кога ћеш пре послушати...{S} А ми овако сложно, лепо, па...</p> |
| да да је и онај непознати намерник, још пре њега, клиснуо на другу страну, баш у целац.</p> <p> |
| шла чреда, па квит...{S} Сигурно је још пре његова доласка била чреда Велимирова, сад је Николи |
| човек опет имао чим занети.</p> <p>Још пре неколико година учини се велика промена у цркви.{S} |
| потекар све што је знао и видео.</p> <p>Пре две године Максим је постављен за старешину манасти |
| .{S} Већ се отимају око места до тетке, пребаце јој по двојица руку око врата и терају је да пе |
| .</p> <p>Један професор зовну Љубомира, пребаци му руку преко рамена, и лаганим полушапатом зап |
| едене рогуље, како с великим напрезањем пребацује пласку по пласку сена преко врљика...{S} Иде, |
| н пандур уведе коње, говорећи са њима и пребацујући капетанову бељцу како је поклапан и нестрпљ |
| пола часа, таман као и Антонијево прво пребивалиште.{S} После... кад се већ прочује у народу њ |
| и Никола сели уз други чанак, па и они пребирају и стругућу ножићима некакве кости, слушајући |
| лице, па седи и ти да једеш, рече тетка пребирајући рукама суве шљиве, које држаше на крилу рас |
| зелене и осушене траве, коју је до сад пребирао и остављао сваку засебно у велике дуванске или |
| као да је сав од ваздуха...</p> <p>Мира пребледела, раширила зенице, и на лицу јој исписан вели |
| не како раде други.{S} Али кад погледа пребледелу, озбиљну и мало застиђену породиљу, која се |
| је саслушао чика-Јоцин позив, устао је, пребледео и није знао ништа за себе.</p> <p>— Љубомир В |
| оно рече овај до мене?...</p> <p>Никола пребледео, глава му се немоћно врти и тресе, сав се омл |
| и пружи десну руку на тетку: образи му пребледеше, дођоше као мртвачки, а очи севнуше неком не |
| како путује Љубомир.{S} Подне је давно превалило.{S} Он се склонио у хлад, између неколико вел |
| зна како лепо у новој опреми.{S} Али се преварила.{S} Љубомиру не би пало ни па крај памети да |
| , док те није снашла беда.{S} Једном га преварили те истуцо и попио литру неких морских орашчић |
| једном се осети као човек који се веома преварио у очекивању. »3ар ми је то како житије!{S} Про |
| једва дочекати«, и ућута.{S} И није се преварио.{S} А Велимир сад слободан.{S} Може ићи <hi>та |
| ао утучен његовим одговором, обори очи, преви се, понесе руке да их метне под појас и већ начин |
| имир, ухвативши га за обе мишице, па га преви преко колена, смејући се... фини, углађени људи: |
| </p> <p>— Побего од капетана, сунца ми! превија се дете и одједном заплака.</p> <p>Пандур омекш |
| рекинуо рад; завуко обе руке под појас, превија се главом и целим телом чак до колена, и уз то |
| и побеже на поље.</p> <p>— Хи-хи-хи... превија се од смеха Василијан и прилази Максиму, који с |
| а се оно лечи? запита Љубомир.</p> <p>— Превија се из ширетлука, одговори Велимир.{S} Хтео би д |
| о му душу разгаљује...</p> <p>Пламен се превија и лиже, ватра шушти и букће, а млади усамљеник |
| да се смејао, но све клокоће трбухом и превија се...</p> <p>— Шта га то боли толико, те с ’нак |
| <p>— Шта га то боли толико, те с ’нако превија и... од чега се оно лечи? запита Љубомир.</p> < |
| за мој теј? рече, стењући, мрштећи се и превијајући се, старији од првога, калуђер.{S} По његов |
| ек.{S} Чудновата бољка!{S} А хоће да се превије и онако... кад му није ништа; то хоће, није вај |
| илена рипса, који се лепо прелива у оне превијене пруге, што личе на чамовину.{S} У једној му р |
| , седи на усечену букову пању, наслонио превијене ноге на трулу кладу пред собом, искренуо, опу |
| која стајаху пред школским вратима, са превијеним табачићем, очекујући ред да уђу.{S} Разгледа |
| b n="211" /> <p>У неком убогом кућерку, превила се суха, исцеђена муком и немаштином, стара дом |
| а, као прилепљен уз дувар, пренимио се, превио се, огрнут широком, масном, скинутом са игуманов |
| обучен у неку уску, неспретну мантију, превио се наш смерни Леонтије у дворишту богословијском |
| смејаше, свађаше!...{S} Зар онај бледи, преврнутих очију, смирени и скромни калуђерак, што посл |
| >Уздрхталим рукама, са журним погледом, превртао је прве листове, на којима беху »предисловије« |
| {S} И за чудо му: он се са Миром играо, превртао, прескакао, па никад ништа не помисли онако... |
| као у неку светињу.<pb n="126" /> Стаде превртати листове, да види колики је животопис...{S} Пр |
| м изразом на лицу; час му се Мира стане превртати пред очима и дерати јарца, а он сад сасвим др |
| да побесни...{S} Докопа чизме, стаде их превртати и пипати.{S} А у том овај — Веља — донесе сир |
| ило да не <pb n="124" /> чита редом?{S} Преврте подоста листа и нађе: »Житије и подвиги преподо |
| највеће мере плућима, само изви главу и преврте очима, као да га кољу, а у себи помисли : »Муче |
| а белова, који се једва за њим ваљушка, преврће и скичи, па иде тако по шуми, с празном пушком, |
| /p> <p>У прекидима, кад добије времена, преврће Љубомир лист по лист ове необичне књиге, а уз о |
| о и шапућући молитве...{S} Лишће шушти, преврће се и избија у вис под ударцима његових опанака, |
| </p> <p>Кад се врати и седе, чуло се да преврће листове некакве књиге.</p> <pb n="217" /> <p>— |
| у некакав велики осветљен круг, који се преврће по столу, па онда игра... игра... игра...</p> < |
| Београду тако почнем мислити, шмркћем, преврћем се и одједном чујем да звони јутрење.{S} Кад п |
| } Па... триста чуда!...{S} Тако се само преврћемо по трави... довршује дечко, а на уснама му тр |
| вих воштаница, око листова који се брзо преврћу, око нејасно осветљених лица, која одсјајкују у |
| метен, збуњен у започету послу, утучен, прегажен судбином, заједно са свима својим сновима, иђа |
| а уједно... и ја све чекам кад ће да ме прегази и задави, а он се провлачи око мене, као да је |
| ати сасвим, подаде се оном стању кад се прегладнео стомак напуни и почне да вари.{S} Погледа ок |
| гледом.{S} Израз њена лица, после овога прегледа, гласио је: »Тс... није баш ствари, али тек ко |
| ек у вече стигоше лекари, и одмах после прегледа изјавише забринутом »братству«, да ће их архим |
| световна, која је дошла да све »прими и прегледа« у току од седам — осам недеља, наместила се у |
| оци ревносно и <pb n="176" /> с великим прегнућем радили у истој сврси с којом су и основани ма |
| ћутао и џаракао штапићем по растуреним прегорелим жишкама.{S} Није му се ишло одавде...{S} Хте |
| ика, који се пружа пред свима ћелијама, пред огромном трпезаријом и кухињом, чује се оштро запо |
| «...</p> <pb n="131" /> <p>Једног дана, пред подне, дође у манастир један постарији свештеник, |
| де на једну клупу, испод самог доксата, пред ћелијама, која се ту случајно затекла.{S} Предахну |
| школе.{S} Сад се школа истакла напред, пред свима његовим жељама, заузела му целу душу и испун |
| њим поступцима, да би, по свој прилици, пред вече морао бежати из овога хладна, страшна мрака, |
| колу за рамена и изведоше га на ходник, пред врата.</p> <p>Љубомир, стојећи уз врата, беше се з |
| дрит, у свечаном оделу, стоји у олтару, пред отвореним царским дверима, окренут храму, претурај |
| .{S} Мрак, тама, бескрајно ништа!...{S} Пред њим на пању игра и прелива се као рубин, у великој |
| е тако уза ме... па топло, слатко...{S} Пред селом, крај пута, баш уз његову ливаду, стоји Весе |
| узима живот, даје здравље и срећу...{S} Пред таком појавом Љубомир је остао скрушен, збуњен и з |
| их ужаса.{S} Ослушну... нема никога.{S} Пред њим, у слами, ваља се некаква шарена крпа, тканина |
| светлуца слабо прилепљена воштаница.{S} Пред њом, на нечему сниском, окренут уласку, седи подбо |
| зда игра неки свечан побожан изглед.{S} Пред калуђерима је веома учтив, послушан <pb n="146" /> |
| од врљика, на које се беше наслонио.{S} Пред њега стаде лепа млада женица, мале црнпурасте глав |
| на да се овај »курјак« не вара лако.{S} Пред њим се он само начинио преплашен, и кад год би га |
| родним...</p> <p>Дечко подиже главу.{S} Пред очима његовим заблисташе се таласасти брежуљци, а |
| ир, по правилу, учини »велико метаније« пред дверима и пред свима присутнима, па се опет врати |
| у за оваким животом...{S} Загледа се, а пред њим се све тако весело комеша, весели и живи!...{S |
| ра«... лете му нејасне мисли у глави, а пред очима се магли, трепери...</p> <p>— То га нећемо н |
| 8" /> у исто време иде ватра у главу, а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га за мишице и повуче |
| илка, носи своје умрло дете и ставља га пред његове ноге... наравно, док је он постао владика, |
| е тако слаб, а Господин баш помену њега пред мој полазак...</p> <p>— Ко, ја слаб?... високопреч |
| сти калуђере.{S} Он није имао обичај да пред њима што прича, осим што неки пут, као мимогред, н |
| S} А из дугачког ходника, који се пружа пред свима ћелијама, пред огромном трпезаријом и кухињо |
| /p> <p>Набацао је клипове суха кукуруза пред гладне халапљиве свиње, и кад настаде обичан вруса |
| нејасно, тамно, али познато му, провеја пред очима му при читању ових редака.{S} Он настави даљ |
| и и блешти ова нова и ванземаљска слика пред њим...</p> <p>Ту, у тој светлој златотканој одећи, |
| дном врати то време, па га мајка изнела пред кућу, метнула га на крило и лагано га љушка... а с |
| де таласастих брежуљака и како је пукла пред очима му бескрајна раван, и отегла се у недоглед.. |
| итељ.</p> <p>Њему само заигра нека тама пред очима, стаде га чак доле, испод груди, нешто стеза |
| е вазда биле сталне — кад год му је она пред очима...</p> <p>Сад се отац Василијан сав предао в |
| ву.{S} Слушао је монотона ђачка причања пред попом, научена из књиге на памет, али је он све то |
| вих утешних Спаситељевих речи, све мења пред очима... постаје тужно и благо, као што су благе о |
| ену постељу.</p> <p>А Леонтију све игра пред очима весело, сјајно, са неком лаком, паучинастом |
| p> <pb n="262" /> <p>Непрестано му игра пред очима слика Велимирове породичне среће.{S} Мисли о |
| потерао стоку на пашу, а Милка искакута пред њега.{S} Обучена у нову цицану хаљиницу, отворене |
| колско време.</p> <p>Једног дана дојаха пред механу неки коњаник, а за њим пандур са пушком о р |
| едати испод обрва, изиђе, управо истрча пред госта.</p> <p>Љубомир сеђаше на доксату, чистећи т |
| доба...{S} Таман се нешто замислио, кад пред мојим носом мрда црно...{S} Дрекнух, па што игда б |
| ислио..{S} Ђавоље ово време !...{S} Кад пред самим мојим носом — човек!{S} О, 'натеме!...{S} У |
| омир; — све, све... али му је жена свуд пред очима!{S} Ето и ја: мало, мало... па тек ми падне |
| упро главу десном руком, па гледа некуд пред собом.{S} Поглед му је празан, бесмислен, као ’но |
| аки атом што осећа...{S} Ах, ала је све пред њим црно, пусто, страховито!...</p> <p>И ови му пи |
| ик улете у пећину и, онако у трку, паде пред престо и лупи врелом главом о <pb n="236" /> хладн |
| ненадна скока овог бегунца, који испаде пред њу као из топа; али видевши пренеражена дечка, пов |
| .{S} Приђе игуману и, као обично, стаде пред њега, очекујући заповест.</p> <p>— Да се калуђериш |
| ..</p> <p>Леонтије отвори врата и стаде пред другом.</p> <p>— Куд ћеш? запита га чудећи се.</p> |
| , па као лопта одскочи од тетке и стаде пред њега, смејући се и лупајући длан о длан од чуда и |
| вљени намесник.{S} Одмах сутрадан изиђе пред њега весео Нићифор.</p> <p>— Сад настаје оно... шт |
| роман, нови, до сад невиђени свет изиђе пред очи младићеве.{S} И он занесен, збуњен многобројни |
| тако строгу животу, деси се да му изиђе пред очи некакво чудно виђење <pb n="144" />, у облику |
| се некуд...</p> <p>Учини му се да сиђе пред њега неко ново, до сад невиђено биће, одједном се |
| јатељским погледом.</p> <p>Љубомир дође пред механу с намером, да покуша добити комад проје.{S} |
| прави светац, што се бесилно пренемаже пред игуманом, то Арсеније!{S} Па чак и Максим некако н |
| осматрању чудних прилика, што му излазе пред очи.{S} Све је тако ново и све је тако давно жељен |
| боко аналишу.{S} Он познаде одмах ко је пред њим, и како је и сам располагао нежним благим осећ |
| м у љубичасто ватрени стуб, што се вије пред њим, шушти и пуцкара, наставља започето причање:</ |
| ла <pb n="4" /> врата.{S} Сад, кад није пред њим плаво небо, његове зеленкасте очи гледају поту |
| а, Василијан и Нићифор, а отац Арсеније пред њима, са накривљеном шубаром на глави и подигнутим |
| — Само гледај, прекиде га Никола, да се пред игуманом свакад начиниш као да си се жестоко од ње |
| е није до ноћног маштања....{S} Виде се пред њима котареви; тамо су саденута сена, гумна и стог |
| ислено у пространи шарени свет, који се пред његовим очима раширио...</p> <p>Тек после неколико |
| је баш ни тако мрачно... гле, светли се пред очима.{S} И има нешто пријатно, чега сад треба да |
| су се многи љутили на говорника, јер се пред њима пуше тек испржени уштипци, који ће се охладит |
| 000_C9"> <head>IX</head> <p>Љубомиру се пред вратима придружише оба друга, и он одмах, по њихов |
| дом све, док се неко не сети, те изнесе пред уморна приповедача хлеба и пасуља...</p> <p>Зашло |
| давно негледаних слика, па сад све ниче пред њим у <pb n="252" /> другој светлости и другом обл |
| осврте, погледа у човека, који стајаше пред њим, наслоњена на велики штап са упрћеном пуном то |
| кочи, узе стакло с ракијом, што стајаше пред њим и, другим изласком, побеже на свој омиљени зар |
| ђе за девојчетом, које весело скакуташе пред њим.</p> <p>Чим стадоше на место, девојче га одмах |
| ање коштати доста...</p> <p>Кад стадоше пред њега смерно калуђер и ђак, архимандрит фркну носом |
| учини »велико метаније« пред дверима и пред свима присутнима, па се опет врати у препрату, где |
| , као по нечијем знаку, лишће зашушта и пред узневерена Љубомира стаде Вида са једном, њених го |
| его напоље, док не остаде сам Христос и пред њим жена.{S} А кад то виде Христос, он каже тој же |
| у хинтов, па тако величанствено излази пред оца, као »цензор велике гимназије«...</p> </div> < |
| е шта би и немаде кад, јер игуман стоји пред њим, одбијајући устима читаве облаке дуванског дим |
| ојажљиво и понизно, као што се пристоји пред старијим, и на његову лицу беше исписано задовољст |
| пске, о намерама њиховим, које су имали пред очима, подижући многобројне манастире:{S} Изређа д |
| свршена ствар!...{S} Њему се само магли пред очима, а ногама не може више да мрдне.{S} Стао као |
| ка мала — мала лоптица... игра, игра ми пред очима и ето је све ближе к мени...{S} И што год бл |
| оја је рођена само да сања и да трепери пред овако лепим појавама природним...</p> <p>Дечко под |
| нечастиви да куша!...{S} Шта ми износи пред очи!«... и он се удубљује даље у читање, осећајући |
| охот возбуждаја« ...{S} После му износи пред очи сећање на продату очевину, тугу сестрину, госп |
| тога дошло !...{S} И стадоше се ређати пред њим сви догађаји од његова бегства... .</p> <p>Нај |
| на лицу; час му се Мира стане превртати пред очима и дерати јарца, а он сад сасвим друкчије гле |
| ју би <pb n="173" /> сад требало изнети пред госте, а говорник ће разјаснити њен археолошки зна |
| свим обезвијао од глади, стале излазити пред очи разне саблажњиве слике, које је сотона стварао |
| му зависи од тебе, он ће се сам унизити пред тобом на сто начина, само да те умилостиви.{S} И Љ |
| замишљено чобанче.{S} Одједаред искочи пред њега, иза једног шибљака, задихано и унезверено де |
| е на то пристати?...</p> <p>— Бацићу им пред ноге ове рите, па ми после не треба ничији пристан |
| горд, ти би бар свако вече стао са мном пред капију, да мало поразговарамо.{S} Па ако се бојиш |
| ке, и он махну белом савијеном хартицом пред собом, — да се вечерас калуђериш.</p> <p>И ако је |
| да је највеће чудо угледао...{S} Право пред њим, на узвишеном, покривеном црвеном чохом, амвон |
| ака, ни сам не зна како, натрапа управо пред механу.{S} Он би се вратио одмах, бегао би, али на |
| ’нако... дркће Љубомир и муца плашљиво пред њим.</p> <p>— Шта »’нако« бре!...{S} Од куд на тав |
| отуљена, како крије очи, како се збунио пред њом, дететом као и он, па се још више насмеја.</p> |
| Љубомирова у манастир.{S} Зимус, некако пред Божић, преместише оца Максима у једно веће, удаљен |
| {S} Мисли о другоме чему, а оно једнако пред њим...</p> <p>Он зна зашто живи, и зато је срећан; |
| ах дође.{S} Најпре ми се беласа, далеко пред очима, нека мала — мала лоптица... игра, игра ми п |
| је говорио: »ја увиђам своје ништавило пред тобом, па ето«...</p> <p>— Што, зар волиш ићи у цр |
| >Љубомир, погнуте главе, гледајући само пред ноге, стаде с краја до својих другова.{S} Прекрети |
| а <pb n="48" /> целивање, стаде побожно пред икону, прекрсти се и наже чело да га свештеник пом |
| ладић одушевљено и загледа се у простор пред собом.{S} И ти си погрешио, те још како!{S} Ето, б |
| ли он, трљајући руке и нагибајући главу пред дошљаком, као да је овај какав јеромонах, али види |
| наслонио превијене ноге на трулу кладу пред собом, искренуо, опустио главу немоћно у страну и |
| етња ноћ; не види се ништа, само севају пред очима некакве тамне нејасне слике: приближиш се ка |
| дајући три калуђера како сложно клањају пред игуманом, ово је било ’нако... као нека игра...{S} |
| понашати онако исто као што се понашају пред њим самим.{S} Глас манастира, као <hi>свете куће</ |
| од разговора.{S} Кад момци и ђаци почну пред њим говорити о женскима, он уздахне и, с великом т |
| ико пута кроз гомиле деце, која стајаху пред школским вратима, са превијеним табачићем, очекују |
| је, послушаније и тако даље стајала баш пред очима млађих калуђера.{S} Ову своју давнашњу опаск |
| и — пробуди се...</p> <pb n="99" /> <p>Пред очима му још игра она нејасна светлост, мори га ст |
| мах досети о чему је говорено. -</p> <p>Пред госте наместише послушници неколико боца тамно бел |
| итургију и друге свештене радње.</p> <p>Пред Божић се архимандрит нечему досети. «Море... промр |
| ити без жене...{S} Него му саветова, да преда сву стоку и поље Јованчином мужу под најам, а Јов |
| чно брзо занесе, заборави све »бјесе« и преда се слатком, заносном сањању...</p> <p>Овако је иш |
| дређене намере...{S} Некаква непојмљива предавања из логике и психологије невешта професора, не |
| ама, те су његови слушаоци сматрали ова предавања као занимљиву шалу са Максимом, а Максим — ка |
| а је њиме у манастиру почињао сва своја предавања.</p> <pb n="121" /> <p>— Хм... оногај... поче |
| таде држати калуђерима и ђацима редовна предавања из Литургике и по мало из Догматике.{S} Велик |
| неколико година било: ђаци јурну после предавања у двориште, скачу, смеју се, бацају камена с |
| .</p> <p>Од тог срећног дана престадоше предавања сасвим, а Љубомир доби и намести па свој сто |
| и воља твоја, Господе!...</p> <p>Сва су предавања игуманова била једнака: узимат је, из педагош |
| ма, за који би се пре рекло да је јавно предавање но здравица.</p> <p>Код гостију се изнајпре о |
| <p>И тако, Љубомир је чуо до сад једно предавање, и дваестину пута мучио се од сваке руке да п |
| е де... од куд то знаш?{S} И мене је то предавао...{S} А ко предаје догматику?</p> <p>— Синђел |
| ’но први пионири хришћанског аскетизма, предаде строгом и тешком испосничком животу.{S} Сад, ка |
| , другог дана по смрти архимандритовој, предаде Арсенију кључеве од стаја и све чиме је она рук |
| иначе нису ни о чем мислили.{S} Они се предадоше чистој, невиној, скоро детињској љубави, која |
| хладне бистре воде.{S} И он и Василијан предадоше се послу са неком новом за себе, грозничавом |
| ли се још старац?</p> <p>— Здрав је.{S} Предаје Свето Писмо.</p> <pb n="77" /> <p>— Ене де... о |
| зноји, стење, крха, проклиње, грми и — предаје богословску науку...{S} А по једно вече занимај |
| <pb n="88" /> чега донесе из парохије и предаје старешини, колико је пало прихода у цркви од св |
| аш?{S} И мене је то предавао...{S} А ко предаје догматику?</p> <p>— Синђел Прокопије.</p> <p>— |
| S} Одвоји се из средине онај синђел што предаје догматику, погледа Љубомира прекорно и узвикну: |
| дан није читао, него се знало онако, по предању...{S} Чуо је и пре тога, од неких богословаца, |
| лом...{S} Али он то не осећа, он се сав предао посматрању чудних прилика, што му излазе пред оч |
| има...</p> <p>Сад се отац Василијан сав предао вештини правити камилавке.{S} Досад је начинио ј |
| мегдан, завуко се међу зидине градске и предао се дугом, заносном маштању...</p> <p>Дакле, сврш |
| младости, дубоко урезао у душу своју и предао му се сав, са свим жаром младићског заноса...</p |
| какву ствар, животињу, посао, и сав се предати забави или послу око ње.{S} Кад је дошао Љубоми |
| се себе сама — свог физичког живота — и предати се целим бићем добру ближњих и спасењу душе сво |
| лијама, која се ту случајно затекла.{S} Предахну, погледа по дворишту и стаде се подавати оном |
| о-ох!...{S} Отац Сава с таквом насладом предахну, као да одједном спаде са њега цео Штурац. »Не |
| и изненађена, протури кроз главу, и, не предвиђајући ништа добро, осим муке, унапред, узвикну с |
| о, па онда некакав громки груби глас уз предисање, и онда замумла неко тамо:</p> <p>— А-а...{S} |
| евртао је прве листове, на којима беху »предисловије«, некакво »извјешченије« и још неке друге |
| због једног нађеног замотуљка.{S} Рођак предлаже мирну деобу, »па да нико не зна«, а Арсеније у |
| /p> <p>Леонтије се смешкао на саблажњив предлог, и као предомишљао се. »Баш одмах, првог дана.. |
| велике бриге професорима.{S} Спреман је предлог директору: »Да се преместе ови окачењаци изнад |
| /p> <p>Љубомир види да служи гостима за предмет нарочите пажње, али се он не осврће на то.{S} С |
| после дуга чекања док овај сврши читање предмета.{S} Али није погодио време, јер је богословац |
| гу страну, и разговор полако прелази на предмете, који су ближи овим младим срцима...</p> <p>Љу |
| глављеној у двоколице, пресамићен преко предњег јастука, као дугачка врећица, окренут главом ру |
| таде и оде, бојећи се да се Светозар не предомисли.</p> <p>Сад је имао само једну бригу: да уде |
| и нешто било дошло, ка ово сад... па се предомислих...</p> <p>Уплашен, пренеражен, као да бега |
| екира... застаде у ваздуху... као да се предомишља, да ли да изврши злочин.{S} Одјекнуше чести |
| вај луд, или се само прави?« па му, без предомишљања одговори:</p> <p>— Вршим све његове запове |
| се смешкао на саблажњив предлог, и као предомишљао се. »Баш одмах, првог дана... па као сви др |
| а њега, како шушти злослуто... и он већ предосећа некакво велико зло...</p> <p>»Али шта је ово? |
| и трпезарије и на њему се појави бледо, предругојачено лице Велимирово.{S} Љубомир се пренерази |
| а-арендатор манастирски, три дућанџице, председник, учитељ, неизбежни побратим игуманов (имају |
| ом, не гледајући ни у кога нарочито.{S} Председник, који је седео према вратима, само угледа ка |
| Максим опази необичан, нељудски поглед председников, који га сече као сабљом...{S} Чини му се, |
| е дише, не трепће... нема ни конвулсије предсмртне, него ће мирно, тихо да се угаси, да умре... |
| се смркне?...{S} Али он се не стара да представи себи како ће то изгледати, јер му се мисли ве |
| } Сликарска четкица могла би то најбоље представити.</p> <p>Љубомир, узимајући у руке парче мес |
| и без овога намислио доста, па сад само представља себи, како ће то изгледати ова кућа после см |
| св. престол?</p> <p>— Хм...{S} Голготу представља... и њу, ја.</p> <p>— У које време?</p> <p>О |
| на друго питање.</p> <p>— А шта оно још представља св. престол?</p> <p>— Хм...{S} Голготу предс |
| већ управљају породицама, кућом и често представљају читаво племе.{S} А њему се, и ако и сам уп |
| <p>Поче читати са некаквим непријатним предуверењем, али се, после дваестину реда, сав задубе |
| двисио цео разред.{S} Другог часа Петар предузе нову почасну дужност: узе креду, стаде уз чисту |
| огодио време, јер је богословац баш сад предузео последње »слишавање« из прочитане задаће.</p> |
| } Досад је начинио једну себи, а сад је предузео, да, по некој новој методи, изради и Нићифору. |
| улило се; колико корисних и бескорисних предузећа започето и напуштено...</p> <p>И све то прошл |
| ваку помисао на какав било успех у томе предузећу, оно брзо досади оцу Василијану.{S} Он пренес |
| осао !</p> <p>Ово је значило да Љубомир предузме сав посао, који је до сад вршио Никола, најмла |
| ли сад... сад је много необично.{S} Она пређашња скромност, онај тих, бојажљиви поглед, све се |
| и преливају се, — све више му се враћа пређашње побожно расположење, у очима се све више губи |
| густо и неразговетно као тесто, муте се пређашње јасне, одређене намере...{S} Некаква непојмљив |
| ну капију, само му пролетеше кроз главу пређашње мисли: »А, то је <hi>оно</hi>!... али нека, по |
| ве исто, како је и пре било...{S} И сви пређашњи снови и намере постају <pb n="193" /> узвишени |
| у свези са науком Христовом, са животом пређашњих монаха, са уставом манастирским, откривајући |
| де се трошити два и три пута више, него пређашњих година.{S} Сава напомену братији ову последњу |
| у годишњим рачунима он износи, у место пређашњих <pb n="244" /> шесет — седамдесет, чистих два |
| /p> <p>Смањили се, управо нестало свију пређашњих манастирских добитака, а издаци се повећали о |
| е калуђере...</p> <p>»А како се веселе! пређе он одједном са мислима.{S} Загледа се у онај мрак |
| до љубопитне погледе управљене на себе, пређе на друго питање.</p> <p>— А шта оно још представљ |
| учио за испит.{S} Игуман га упућује да пређе карнизом, који се пружио, испупчен из зида.{S} Љу |
| сни оче, промуца он, и одједном, као да пређе преко некакве велике препоне, дахну душом и прође |
| а... то је псалтир«...{S} А кад Љубомир пређе на Нови Завет, он викну: »То је јеванђелије!«...< |
| то је онако, узгред...{S} Него дела да пређемо целу литургију.{S} Кажи ти мени... игуман отеже |
| х се на њој могло опазити, да је то већ прекаљена права београдска слушкиња., са свима пороцима |
| настаде ћутање.{S} Тек ће, после дужег прекида, прота рећи:</p> <p>— И то ми је: не очекује чо |
| на шта му другарица довикује, али он не прекида своја размишљања, само му се нервозно тргну рет |
| , оструге и трња, пружаше се крај пута, прекидајући се понегде сниским, кривудавим чаталима ста |
| о је <hi>оно</hi>!... узвикује Љубомир, прекидајући читање од узбуђења.{S} У осмој години, па у |
| тање, које, како изгледа, не хтеде нико прекидати.{S} Сестре одоше за послом, а они, отац и син |
| n="79" /> <p>— Е што су ти ови Пречани! прекиде га Велимир, ухвативши га за обе мишице, па га п |
| не дуже...</p> <p>— Нека учи! нека учи! прекиде га игуман устајући иза стола.{S} Кад беше на вр |
| ели...</p> <p>— А-а... »Господин вели«, прекиде га Сава опоро и стаде; замисли се.{S} Хм... доб |
| . и ако је ’наки.</p> <p>— Само гледај, прекиде га Никола, да се пред игуманом свакад начиниш к |
| од јутрос сева...</p> <p>— Сева, а!... прекиде га игуман.{S} Кад треба што зарадити овој кући, |
| розору колутао.</p> <p>— То већ нека... прекиде игуман ћутање, то је онако, узгред...{S} Него д |
| лики угодници...</p> <p>— Знам, знам... прекиде га гост нестрпљиво, — али какав је то живот, ка |
| ок... хм ..</p> <p>— Ти пијеш, онако... прекиде га прота.{S} Волиш ли ракију много?</p> <p>— Во |
| -ског манастира...</p> <p>— Море, то... прекиде га Никола.{S} Није ни за што: само да једе и пи |
| оногај...</p> <p>— А како се то јакате? прекиде га Милка баш кад се он одушеви причањем, па јој |
| <p>— А живе ли тако ови твоји калуђери? прекиде га професор полушапатом.</p> <p>Отац Сава опази |
| цигља!</p> <p>— Шта си ти до сад радио? прекиде га Љубомир, кога је овог тренутка више интересо |
| хтеде се даље правдати Арсеније, али га прекиде игуман:</p> <p>— На јелу је, до душе, први, а н |
| х свиња... настави прота, али га игуман прекиде:</p> <p>— Знам...{S} И оно мало говеди, оваца, |
| ко се то вади душа, а онај га глас опет прекиде:</p> <p>— Ама, Љубо !...{S} Који ти је ђаво дан |
| унце, једнако је у хладовини«...</p> <p>Прекиде му мисли лупњава од поткованих коњских ногу, ко |
| ем умершчвљаја тјело своје«...</p> <p>У прекидима, кад добије времена, преврће Љубомир лист по |
| Да се укину! да се униште! привикаше и прекидоше говорника неки, којима је грло веома засушило |
| ли радосно.{S} Чита занесен; понеки пут прекине читање каквим узвиком и краћим размишљањем, у к |
| ванске или бакалске кесе.{S} Али је сад прекинуо рад; завуко обе руке под појас, превија се гла |
| коле почети, наставиће се у целој земљи прекинути рад.</p> <p>Све беше како треба и обећаваше д |
| ш овако исто«...{S} И опет је настављао прекинути посао.</p> <p>Тек понеки пут га, усред какве |
| отом се враћа у своју ћелију и наставља прекинуто спавање, уз пријатно брујање црквених јутрењи |
| > <p>Не помогоше никакве молбе, савети, преклињања свију другова да не срамоти име њихова постр |
| две веће котарице иза Леонтијевих леђа, преко бисага, у које ће Велимир купити јаја...</p> <p>П |
| ново, час фијук и звиждање бесна ветра, преко игластих борових грана, час густи пљусак из црна |
| леда са последњег <pb n="12" /> хумића, преко кога води пут, како нестаде таласастих брежуљака |
| ош икад прекорачити овај значајни праг, преко кога се улази у науку?...</p> <p>Београд опусти.{ |
| чабрњак па леђа, па гледа на неке њиве, преко од механе и казује нешто жени, која, са заметнути |
| .{S} Случајно су, вели, дознали где је, преко неког Светозаревог друга, учитеља из околине мана |
| измаку.{S} Шта се терета, за то време, преко главе претурило, колико се муке видело.{S} Оде му |
| свршило, да је он прешао <pb n="195" /> преко некакве границе, која је одвајала његов живот од |
| , и опет све друкчије, необичније...{S} Преко свега се навукло паучинасто покривало лака забора |
| тове, да види колики је животопис...{S} Преко четрдесет листова.{S} Читава књига!...</p> <p>Са |
| одмах, али га задржава овака ноћ...{S} Преко неба прелети једна падалица.{S} Он се стресе и, к |
| е загушена, ужасна рика још очајније, а преко равна поља лети, не додирујући ногама земљу, са р |
| ка на камичак, журећи се своме утоку, а преко њих, брижно и уплашено корача замишљено чобанче.{ |
| о у ону бескрајну раван, што се пружила преко Саве и над њом непрестано виси и котура се сива м |
| утним бисагама па врату, или котарицама преко рамена (како је чему време), вешт овоме послу, мо |
| обе, разбашкарила се, махнула длановима преко бркова, па само наређује...</p> <p>— За вечеру гл |
| амрзе осмех на уснама, он прошара очима преко свију лица, тражећи да прочита на њима: је ли пра |
| о до пола очне капке и прелетевши очима преко лица девојчетова.</p> <p>Она му каза име села.</p |
| ју <pb n="223" /> једна уз другу, једна преко друге, као гљиве... кад се указаше прозори од ћел |
| резањем пребацује пласку по пласку сена преко врљика...{S} Иде, врши посао, враћа се, а једна с |
| чега се он још више уплаши, па претрча преко сена и рипну с тавана право на земљу, немајући ка |
| етином керова, прескочи врзину и нададе преко ливада и њива, као да се одмарао три дана.</p> <p |
| Љубомир осети како га опет неко поведе преко хладног, каменом <pb n="197" /> поплочаног, храма |
| е, промуца он, и одједном, као да пређе преко некакве велике препоне, дахну душом и прође му пр |
| пут! срећан пут!... виче игуман и блене преко свију глава, не гледајући <pb n="110" /> никога п |
| верски крик...</p> <p>А ноге носе, лете преко равна поља, скачу кроз густу шуму и прескачу снис |
| ко, дубоко доле, весело жубори, скакуће преко камичака и слева се у вирове манастирска речица.< |
| д синоћњег калуђерења.{S} Кола звркнуше преко камења, и за један миг излетеше кроз велике усвођ |
| ухвативши га за обе мишице, па га преви преко колена, смејући се... фини, углађени људи: уза св |
| е да не гледа у госта, који већ прелази преко собе.</p> <p>— Оче Саво!...</p> <p>— Остави, чове |
| трава!{S} Тај ти више никад не пролази преко тог места; обилази га далеко, прокрхава ограде, њ |
| ескаче бурумке и врзине по њивама, јури преко покошених зелених ливада, провлачи се кроз огрнут |
| а.{S} Он се збуњено, преплашено претури преко лотре, и седе баш уз саму левчу, не марећи што ће |
| .</p> <p>Дечко стаде плашљиво прелазити преко сена, које га одаваше својим шуштањем.{S} Пандуро |
| у Љубомир, трчећи из све снаге, скачући преко трњака и клада, не гледајући где стаје.</p> <p>Оп |
| а!...{S} Ево потока!{S} Напред... скачи преко вирића и камења, а из усахла грла још се разлеже |
| као да идеш у госте ујацима; трчао сам преко непознатих места, као преко маљенских коса.{S} А |
| а! искашља се збуњен ђак, махну рукавом преко носа и хтеде још што тако ситно учинити, али не з |
| е веђама и ћуташе, а млађи макоше руком преко брчића, погледаше се и насмејаше се самим очима, |
| мрачан отвор на пећини.{S} Махну руком преко влажна чела и опет погледа око себе...</p> <p>— О |
| ет...{S} Е-ех!...{S} Игуман махну руком преко лица и чела, откуд падаху неке капљице.{S} Да л’ |
| аји, углављеној у двоколице, пресамићен преко предњег јастука, као дугачка врећица, окренут гла |
| ; трчао сам преко непознатих места, као преко маљенских коса.{S} А сад... ђаво га знао...</p> < |
| зичне и бестидне.{S} Леонтије иђаше као преко жива огња.{S} Онаких задиркивања није чуо ни међу |
| ако се неколико пута прекомбрљаше једно преко другог, док се не уморише.{S} Онда се дохватише т |
| нако с калупом, проба да намести платно преко њега па, напослетку, остави све и оде у потес, но |
| на ливаде.{S} Трепери сребрна светлост преко чиста обрађена поља, а ово тајанствено-слатко све |
| везана великом вуненом марамом у накрст преко груди, лепушкаста жена.{S} Приђе шпорету, у коме |
| а лица, како је и он сам радио, тапкају преко дворишта и крију се са смехом за трула ћерчива ст |
| рофесор зовну Љубомира, пребаци му руку преко рамена, и лаганим полушапатом запита га:</p> <pb |
| о силази лагани повијарац, и прелеће му преко румених обрашчића...{S} Он и не чу кад се прочита |
| ити, да ће све бити, као што беше јуче, прекојуче...{S} Та нада сачува га од очајања.</p> <p>Ја |
| полну разлику.{S} Тако се неколико пута прекомбрљаше једно преко другог, док се не уморише.{S} |
| ништени филоксером виногради стадоше се прекопавати и засађивати дивљом лозом за калемљење...{S |
| апави свод пећински...{S} Болан, очајан прекор беше у том погледу, који је продирао кроз камене |
| чи; у том погледу беше тако много немог прекора и истине, да гост беше принуђен оборити главу.{ |
| ступачан као дете.{S} Леонтије се бојао прекора због новог одела, које је у Београду, на рачун |
| n="57" /> на души.{S} Да ли ће још икад прекорачити овај значајни праг, преко кога се улази у н |
| или котарицу.{S} Вешти момци настављају прекоре и тражњу прилога, па се тако целим селом носи в |
| исоку небу...</p> <p>— Што допусти?!... прекореваше он некога у боном заносу.{S} И сад нисам ви |
| ође лено к девојци, која држаше јарца и прекореваше га што је намучио.{S} Дечко беше омањег рас |
| што предаје догматику, погледа Љубомира прекорно и узвикну:</p> <p>— Зар ти тако?!...{S} Први д |
| ш тако?!... погледа га Леонтије оштро и прекорно.</p> <p>Вујо, стидљиво и ширетски, са оним ист |
| везујући поводнике за јасле и гледајући прекорно капетанова бељца, који одмах завуче дугачку њу |
| за паре? запита, игуман значајно и као прекорно.</p> <p>Прота обори главу збуњено.{S} Његов ве |
| уз степенице, погледа чудновато, готово прекорно, јасну и топлу светлост сунчеву, која је прсну |
| р се ти бојиш ноћу? запита манастирац с прекором, као да би хтео рећи: »Видиш како ја сам путуј |
| нај тамо чека у недељу...{S} Знаш ли да прекосутра треба ићи, да се ђакониш!</p> <p>Велимир се |
| ге, стаде с краја до својих другова.{S} Прекрети се побожно, подиже главу и одједаред рашири оч |
| а са два мала мушкарчета, који се једва прекрећу и љуљушкају на трунтавим несигурним ногама, а |
| о беше мало пре игуманово, готови да се прекрсте и да узвикну, као и он: часни га!...</p> </div |
| ћифор смешећи се.</p> <p>Леонтије зину, прекрсти се и одмаче се корак, два од њега.</p> <p>— Са |
| /> целивање, стаде побожно пред икону, прекрсти се и наже чело да га свештеник помаже, па изву |
| реног дечка у дугачком жутом капуту, са прекрштеним рукама на грудима.</p> <p>— Овај ће вам бит |
| Једног дана распустише школу, рекоше да прелазе у старије разреде сви они, који имају добре год |
| ане, на другу страну, и разговор полако прелази на предмете, који су ближи овим младим срцима.. |
| е.{S} Прочиташе њихова имена: и Љубомир прелази у трећи разред.{S} Изишо је из школе празна сле |
| рајући се да не гледа у госта, који већ прелази преко собе.</p> <p>— Оче Саво!...</p> <p>— Оста |
| чно, да тиме забашури и своје незнање и прелазило се на друго питање...{S} Али сад Максим, не з |
| то зла!«...</p> <p>Дечко стаде плашљиво прелазити преко сена, које га одаваше својим шуштањем.{ |
| ди, изјавише да не би требало још на то прелазити...</p> <p>— Има времена... тамо после поноћи, |
| вније, дјевственици.{S} Ниједан се није преластио женском лепотом и грешном пожудом...{S} Има и |
| све исто!« као да говораше тај поглед, прелетајући са испуцаних, ољуштених зидова црквених на |
| он, подижући само до пола очне капке и прелетевши очима преко лица девојчетова.</p> <p>Она му |
| S} Он понови у памети несвесно цео сан, прелети га једном мишљу и — заспа...</p> <p>Чини му се |
| га задржава овака ноћ...{S} Преко неба прелети једна падалица.{S} Он се стресе и, крстећи се п |
| на тихо-тихо силази лагани повијарац, и прелеће му преко румених обрашчића...{S} Он и не чу кад |
| сав, покуњио се... а они живо скакућу, прелећу, витлају се...{S} И његов живот мора бити друкч |
| авно поноћ, а у мислима узбуђена монаха прелећу све саблажњивије слике из Велимирова брачна жив |
| </p> <p>Професор уђе.{S} Ђачке очи само прелећу са професорових очију на овога чудног погуреног |
| ано плаветнило над њим чисто се смешка, прелива се и блиста, позивајући <pb n="220" /> сва млађ |
| но широко вијугаво чудо, што се беласа, прелива и одсјајкује на сунцу, по коме прође једаред не |
| S} Ето живота!«...</p> <p>Вино се пени, прелива се, просипа се!...{S} Чаша за чашом облеће, а д |
| своју празну кошницу попуни, да се мед прелива до јесени...{S} Милило се човеку живети, кад по |
| ... сјајније, светлије, чудније и живље прелива се, трепери и блешти ова нова и ванземаљска сли |
| </p> <p>А сад?...</p> <p>Још јасније се прелива магловита даљина, још тајанственије трепери она |
| азгледа свој дугачки жути капут, што се прелива као крушков лист у септембру, који је некад био |
| но ништа!...{S} Пред њим на пању игра и прелива се као рубин, у великој широкој чаши, жућкаста |
| ад клупицом и сунце весело одсјајкује и прелива се...{S} Он је ставио питање, и чини му се да ј |
| сенасто бучје, како се сјаји, шарени и прелива разноврсним бојама далеки пространи видик, над |
| Месец, у другој четврти, већ испливао и прелива се својом бледом, сребрнастом, нежном светлошћу |
| ен појас од свилена рипса, који се лепо прелива у оне превијене пруге, што личе на чамовину.{S} |
| шиндра поотпадала, и по избушену крову прелива се беличасто сива маховина...</p> <p>Зар то она |
| више га буне оне мале, жућкарасте па се преливају у црно, паметне господске очи, којима никад н |
| {S} Стао као окамењен, па гледа како се преливају бела кравља леђа под сунчаним зрацима, и како |
| ег, пилећег, телећег... па се ту жуте и преливају са руменом, масном корицом добро укљукане ћур |
| а како вреле жишке одсјајкују, севају и преливају се, — све више му се враћа пређашње побожно р |
| /p> <p>Чини се, да се најлепше играју и преливају сунчеви зраци по зеленом Рудишту, једном прем |
| о росу са питомих долина, које се оштро преливају под његовим ватреним зрацима, и растерало сив |
| охвати леп исцифран полокењак у коме се преливаше, жућкаста као дукат, стара препечена шљивовиц |
| попару и чак, што је необично и ретко, прелила је унакрст зејтином.{S} Даде им да једу, па зат |
| му: учитељу, ова је жена ухваћена сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеди да такове к |
| рисеји доведоше к Исусу жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду рекоше му: учитељу, о |
| о надувено лице беше добро осветљено и, према слабој светлости, изгледаше још шире и надувеније |
| кују својим младим неразвијеним лисјем, према топлом, веселом сунчевом пригревку.{S} И још даље |
| ћи ту ону црнпурасту ситноглаву женицу, према којој су његове симпатије вазда биле сталне — кад |
| духовном оцу, осећајући овога тренутка према њему необичну нежност.</p> <p>— А-а... гле, омаља |
| игуман поносно и погледа она три неука према себи, међу којима је Максим био најучевнији, јер |
| наложила велику ватру, па се изребрила према ватри, на великој гомили сена; устурила главу и г |
| у дочека, не беше ни ова рогоњина пажња према њему необична.{S} Он се само весело и блажено осв |
| д Љубомир пољуби руку игуманову и стаде према њему смерно, овај га поче распитивати : ко је, од |
| претњу, псовку...{S} Гости пружили руке према њему, задржавају га...</p> <p>— Мој устав!... мој |
| , младићску, искрену љубав у срцу своме према обожаваној девојци, како грозничаво ступа стазицо |
| а настаде оно сурово деспотско понашање према млађима, које видесмо у манастиру.{S} Али се дотл |
| ој се из очију види немарно расположење према тим »залудницама«.{S} Она вешто обрће разговор и |
| ер му је у томе праведни Јов — па ће се према томе и управљати, а за оне друге... не мари, нека |
| стаде гледати кроз облак дима, који се према самом прозору колутао.</p> <p>— То већ нека... пр |
| ћи се, велики пламен уз оџак, рашири се према њему и стаде гледати како се диже у вис пара са у |
| рсенију, који се обрадова толикој пажњи према себи, и лепо се пољуби с млађим братом.</p> <p>— |
| ла у ваздуху пар голубова, одсјајкујући према сунцу својим дивотним перјем; како је све у наоко |
| им скочи с места, и пружи руке плашљиво према игуману, као да га жели зауставити у брзом ходу.< |
| Обрте се за мало и понашање намесниково према братији.{S} Кад је толико стекао, да је могао нек |
| нарочито.{S} Председник, који је седео према вратима, само угледа како се онај игласти револве |
| ло, проговори он, гледајући кроз прозор према себи.{S} Ти у Јаворце... водицу...{S} Василијан у |
| ему искаже велико поштовање и покорност према ненадном путнику.{S} Баци пурењак, који је до сад |
| при калуђерењу — безусловна послушност према старијима...{S} Он се, као јагње што се води на к |
| Кад прође поред тетке, она подиже руку према глави му, али он промаче брзо, а она му добаци:</ |
| , он се збуни, стаде испред доксата баш према њој и обори главу.</p> <p>Девојче се насмеја глас |
| унчеви зраци по зеленом Рудишту, једном премагревку, који се отео густој боровој шуми, па се ут |
| S} Спреман је предлог директору: »Да се преместе ови окачењаци изнад наших глава«...</p> <p>Прв |
| ао рис.{S} Наљутио га отказ владичин да премести Арсенија.{S} Исписао му прота баш владичине ре |
| /p> <p>Љубомир се збуни и неколико пута премести тежину тела с једне ноге на другу...{S} У том |
| манастир.{S} Зимус, некако пред Божић, преместише оца Максима у једно веће, удаљено братство. |
| трчи!...</p> <p>»Како су му беле руке, премишља дечко у сену, сећајући се шта је могао опазити |
| ало на памет...{S} Буди бог с нама!«... премишља момак и смеши се иронично и усиљено.{S} Још му |
| аволаста слушкиња; да на часу веронауке премишља: што га онда не притисну Милка, кад га обори у |
| > <p>А Љубомир се завуко у сено, ћути и премишља како је страшан капетан.{S} И то му се учини т |
| оку, па опет нема хлеба...</p> <p>Овако премишља гладни путник, а јабуке чине своје.{S} Стомак |
| ац и синови, сеђаху гледајући у пламен, премишљајући сваки за себе једну исту, тешку, суморну м |
| и прилази Максиму, који се, после дуга премишљања, одлучио да извади и отвори дувањару.</p> <p |
| на му се баш учини срамотна.{S} Дуго је премишљао о овим незгодним речима, читао их по неколико |
| до котара, око кога се окупила гладна и премрзла стока; не осети како му је чело слеђено, како |
| Леонтије се даде на посао.{S} Толико је пренаглио жудњом за радиношћу, да у почетку није знао ч |
| S} Па онај прави светац, што се бесилно пренемаже пред игуманом, то Арсеније!{S} Па чак и Макси |
| .. па се предомислих...</p> <p>Уплашен, пренеражен, као да бега испред пружене пушке, истрча Љу |
| али све добро разгледа, утуви и остаде пренеражен од чуда...</p> <p>Опеваше мртва калуђера и с |
| о бих...</p> <p>— Бог с тобом! узвикује пренеражен прота.</p> <p>— Хе-е-еј... кад изиђем на она |
| и сви анђели... помозите му!... узвикну пренеражен Леонтије.{S} Јеси ти луд!{S} Ко ће на то при |
| испаде пред њу као из топа; али видевши пренеражена дечка, поврати се и погледа га пажљиво.</p> |
| као у некој тами, ништа не види, блене пренераженим, исколаченим очима, и само чује, после сва |
| нуше изненада неки људи, објавише глупо-пренераженом Максиму да се они зову »комисија«, попечат |
| гојачено лице Велимирово.{S} Љубомир се пренерази, видећи га онакова, али погледавши калуђере, |
| ише, како из њих кануше две сузе.{S} Па пренесе очи у други крај — тамо брат Вујо отире очи пес |
| , оно брзо досади оцу Василијану.{S} Он пренесе сву своју пажњу на једног младог, тек пројахано |
| кашља се прилазећи му.{S} Игуман лагано пренесе очи на тамну фигуру, која му се приближаваше, а |
| крају ходника, као прилепљен уз дувар, пренимио се, превио се, огрнут широком, масном, скинуто |
| да разазна шта је...{S}Сву тежину тела преноси напред...{S} И одједном осећа да под њим нестај |
| ри у послу, а млади старешина задовољно преноси очи с једне нове тековине на другу.{S} Сад му и |
| Ха-ха-ха, смеју се оба ђака, а Љубомир преноси зачуђен поглед с једног на другог.</p> <p>— Зар |
| и отац Сава у суседни манастир, где ће преноћити, па сутра се вратити у град.</p> <p>Дан празн |
| а шта ће сад.{S} Треба да се побрине за преноћиште (у <hi>своме</hi> селу лако је било) јер га |
| едног дана...</p> <p>Најгоре ће бити за преноћиште.{S} О томе се, још од јутрос, забринуо млади |
| д су у великом послу.{S} А Леонтију сад преноћиште у кућама, где има женских, изгледа страшније |
| акри се на таван шталски, своје омиљено преноћиште.</p> <p>— Чудне будале, мајко! викну газдари |
| ику престаде фијук, чује се нека журба, преношење некакве клупе, чепају и шушкају опанци...</p> |
| ханџија, како угледа путника из механе, прену се, измени лице и постара се да на њему искаже ве |
| да кроз баџу.{S} Кад он уђе, девојка се прену и скочи с лежанке.</p> <p>— Ене де !... узвикну о |
| ом...</p> <pb n="234" /> <p>Леонтије се прену и одмах се стресе од јутрење студи, која га обузе |
| ве јаче, све оштрије...</p> <p>Дечко се прену.{S} Сунце одскочило високо, па прижегло право у њ |
| одсјајкују у мраку...</p> <p>Љубомир се прену, пробуди се и сад тек дође му на памет зашто је д |
| ојима му је он причао?</p> <p>Младић се прену и стаде потанко распитивати о целом разговору, на |
| .. одговори архимандрит, па се одједном прену: ама шта ми <hi>сад</hi> започињемо политику, кад |
| са другог света глас, од кога се дечко прену, као да је у ватру пао.</p> <p>Он зна зашто га зо |
| материнским гласом, од кога се и дечко прену.{S} Бризнуше му сузе из очију, ноге му заклецаше, |
| ну тако значајно и смело, да се калуђер прену.</p> <p>— Па-а... отеже и он, али меко, попустљив |
| јаче, напрегнуто делање.{S} Калуђери се пренуше.{S} Сви се дадоше на привредни рад...</p> <pb n |
| ући у памети питање.</p> <p>Калуђери се пренуше.{S} Они су знали да игуман зна доста добро прот |
| (т. ј. сатана) в ношчех в краснија жени преображашесја, всјеми ухишчренијами похот возбуждаја« |
| по новој години, дође игуман сиромашног Преображенског манастира, који је у суседном округу, да |
| која ће бити свима на услузи — за јело, преобуке, постеље и тако...{S} Он моли да је приме лепо |
| а Љубомир доби од свога господина чисте преобуке, цело старо одело и обућу.</p> <p>Боже, кад је |
| уже парохиски свештеници, који су давно преотели храм (због њих Василијан побеже у други манаст |
| Хо, мај... да сте вид’ли то чудо!...{S} Препаде се човек, па хоће шлаг од страха да га удари.{S |
| {S} Кад све то виде и осети, Љубомир се препаде и зажали што га не ухвати капетанова потера, је |
| правим испосничким животом, Љубомир се препаде на ове речи.{S} Он погледа бојажљиво оца Саву и |
| ом пуном торбом на леђима, познаде га и препаде се.</p> <p>— Ене-де!...{S} Јес’ ти то, Љубомире |
| ад начиниш као да си се жестоко од њега препануо.{S} Он то воле.</p> <p>— Мене је одиста стра.< |
| ead>XVII</head> <p>Игуман се узнемирио, препао се и наљутио се, па не зна које је осећање веће: |
| ладовинаста језа...</p> <p>И Љубомир се препао од те непознате му новине, запрепастио се...{S} |
| иш...{S} Па сад ће...</p> <p>Љубомир се препао, па само стеже уздрхталом руком бутиницу, трепће |
| ду крсти »погружењем«, ухвати га камена препаст.{S} Он је стотину пута гледао, како то калуђери |
| се преливаше, жућкаста као дукат, стара препечена шљивовица.{S} Насу ракију у чашу, из које бри |
| , гости још седе на доксату, пију стару препеченицу и жмиркају на топло пролетње сунце.{S} Игум |
| од стране какве угарене удовице, и оно препирање Велимирово са домаћицама због прилога...</p> |
| ице, у ћелији, крај мртва Саве, кошка и препире са Арсенијем, због једног нађеног замотуљка.{S} |
| ој мека суха лишћа и наставише започету препирку.{S} Обојица беху сагласни, да је Велимиров пос |
| разносити јела, лица им добила немоћан, преплашен и необично смирен изглед; од прозорчета до ст |
| рата, и на њима стаде блед, забезекнут, преплашен, са блесаво тупим погледом, Максим, пружајући |
| тела... и опет јој погледа у очи...{S} Преплашен, изненађен, детињи поглед беше управљен на ње |
| е ово?...{S} Где сам ја?!«... запита се преплашен монах, гледајући окамењеним погледом како се |
| а он је тако млад и неискусан, збуњен и преплашен свима својим последњим поступцима, да би, по |
| ра лако.{S} Пред њим се он само начинио преплашен, и кад год би га игуман испод очију погледао, |
| </p> <p>— А кад оно пођох у свет, онако преплашен и мали, знаш како смо се гледали и ћутали на |
| анцима, а он се осећа тако уморан, тако преплашен и несрећан, да и не зна шта ће сад.{S} Треба |
| ! грмну игуман на момке, који дохватише преплашена Николу за рамена и изведоше га на ходник, пр |
| бало раније мислити, девојка сад, овако преплашена и изненађена, протури кроз главу, и, не пред |
| ара Никола некаквим танким, изнемоглим, преплашеним гласом, од кога се сам Љубомир уплаши.</p> |
| нада појави се на вратима чика-Јоца, са преплашеним лицем, као да је паљевина у школи.</p> <p>— |
| у механу, истрча у ходник где су собе и преплашеним гласом викну:</p> <p>— Капетан !... трчи... |
| и побеже у шуму.{S} Са новим, зачуђено-преплашеним, осећањем баци се на меку планинску постељу |
| его сести уз игумана.{S} Он се збуњено, преплашено претури преко лотре, и седе баш уз саму левч |
| а од смеха.</p> <p>Љубомир само погледа преплашено, а Велимир скочи и зађе за стену.</p> <p>— А |
| <p>— Са тим се не шали! викну болесник преплашено и побеже на поље.</p> <p>— Хи-хи-хи... преви |
| Не, не о томе, молим те! узвикну монах преплашено, дигнувши руке у вис, као да се брани од нек |
| лази овамо, шапну Велимир кроз прозорче преплашеном Љубомиру, па стаде разливати калуђерима рак |
| шло све, док не наиђе на »<title>Житије преподобнаго отца нашего Антонија великога</title>«.{S} |
| подоста листа и нађе: »Житије и подвиги преподобнаго оца нашего Сави освјашченаго«.</p> <p>Поче |
| >»И то је Божје кушање.{S} Баш као онај преподобни... како ’но се зваше...{S} Али није!{S} Куша |
| ди.</p> <p>»Та начинићу се, Бого... као преподобни Макарије!{S} А после... хо, мај... ала ће да |
| да му задркће широки рукав расе.{S} А »преподобно« лице спремао је и удешавао нарочито за влад |
| ање...{S} Стајаше тамо написано о овоме преподобном, да се као »<hi>осмољетен</hi>... отверже в |
| дном, као да пређе преко некакве велике препоне, дахну душом и прође му пријатна топлина кроз ц |
| p>Због таквог његовог живота, игуман га препоручи духовној власти, те оца Саву примише у Богосл |
| тале, где га задахну свеже суво сено, и препоручи му да пази ноћу да се ко не увуче у шталу, је |
| оцу Сави писмо од владике.{S} Архијереј препоручује архимандриту, да посвети највећу пажњу необ |
| дносно будућности »овога детета«, па му препоручује, да ослободи новог брата од свију послова и |
| ед свима присутнима, па се опет врати у препрату, где скиде своје масне, поцепане ђачке хаљиниц |
| вам кажем...{S} Знате...{S} Ваљевци су препредени...</p> <p>Архимандрит плану и викну гласно, |
| а..{S} Ко зна!{S} С великом лукавошћу и препреденом вештином утиша дете, па га узе на испит.{S} |
| јем земљишту, ошлифовао и преродио се у препреденост.{S} То му је помогло да се додвори игуману |
| изгледу, сиромашна кућа, каквих је био препун Београд у оно време.{S} Али чим отворите врата, |
| ају широки столови, под теретом судова, препуних јелом и <pb n="229" /> пићем.{S} Калуђери, ђац |
| писати какав спреман човек и да је тако препуно поуке и праве богословске науке, да је довољно |
| ни свога жељеног Маљена!...</p> <p>Кад преради све послове, Леонтије отпутова своме крају...</ |
| као најподеснијем земљишту, ошлифовао и преродио се у препреденост.{S} То му је помогло да се д |
| е уверити.{S} Није сиришњача исто што и преса!« Игуман, онако у љутини, одломи парче и поједе. |
| ашли.</p> <p>— Лежи тако под престолом, пресамитио се као мртвац...{S} Пипамо га рукама, —хлада |
| <p>На криваји, углављеној у двоколице, пресамићен преко предњег јастука, као дугачка врећица, |
| ћи шта овај тражи.</p> <p>Ноге су му се пресекле, жив је умро, кад му земљак објасни, да без то |
| {S} Он ће с тобом, да... да ти се нађе, пресече архимандрит иронично, и цокуле стадоше брзо луп |
| дједном, као вихор на врелој ведрини, и пресече, поруши, однесе све његове тежње, његове детиње |
| гостију нико се не маши чаше: сваки се преситно, па сад гледа само, да се још сит наговори или |
| , на шта се из самог трбуха разлеже оно пресито грубо штуцање: хап!...</p> <pb n="116" /> <p>— |
| ки, да сваки оде из ове куће задовољан, пресићен свима понудама, којима манастир располаже.</p> |
| удо му: он се са Миром играо, превртао, прескакао, па никад ништа не помисли онако... о девојци |
| али бегунац све бира заклонитија места, прескаче бурумке и врзине по њивама, јури преко покошен |
| иве силе, и он се још јаче упиње, трчи, прескаче, јури, не гледајући где гази...</p> <p>»Свети |
| ве, гуди потмуло воденично камење, а он прескаче одјаже, јури каљавим путем, не видећи никога, |
| еко равна поља, скачу кроз густу шуму и прескачу сниско шипражје...{S} Даље, само даље од страш |
| студенцу, а ја ћу ’вако... одговори он прескачући једну врзину.</p> <p>— А код куће !... присе |
| ака, као зец, потеран десетином керова, прескочи врзину и нададе преко ливада и њива, као да се |
| ли.{S} И кад наиђе оно неразговетно, ја прескочим.</p> <pb n="47" /> <p>— Добро, узми, одобри м |
| д боље око себе разгледа, познаде да је преспавао целу ноћ.{S} Протеже се, трљајући сањиве очи, |
| тајаше звонити кроз ходник, јер он живо престави себи слику Леонтијевих »подвига«, који ће, там |
| >— Јасле, брате, витлејемске, оногај... преставља свети престо, одговори Максим мало набусито, |
| загонетку, него се само забавља њоме и преставља у памети, како светац мора да јури од прилике |
| аспрснути се.</p> <p>Истог часа, кад се престављао целом браству, отац Сава поведе разговор о с |
| љавало, што је давало смисла животу.{S} Престаде и мислити.{S} Него се тако загледа негде, па с |
| шуштањем.{S} Пандуров монолог одједаред престаде, чега се он још више уплаши, па претрча преко |
| > <p>— Доста! грми иза стола; у ходнику престаде фијук, чује се нека журба, преношење некакве к |
| у маглу!«...</p> <p>Од тог срећног дана престадоше предавања сасвим, а Љубомир доби и намести п |
| мати бушењем ципунова.{S} Лети воденице престадоше млети, и он, не налазећи брзе примене својој |
| а-ха-ха!«...{S} И Савин пакосни смех не престајаше звонити кроз ходник, јер он живо престави се |
| нас, кад ме она чека!{S} Него, дотле ће престати, чим једем«.</p> <p>— Е, роде, од куд ти? викн |
| , брате... оногај, кад се положи на св. престо... онда!{S} Ето ти!...</p> <p>Игуману се замрзе |
| га, клечаше Љубомир, наслоњен рукама на престо, говорећи гласно црквене молитве, које је знао н |
| ете у пећину и, онако у трку, паде пред престо и лупи врелом главом о <pb n="236" /> хладну кам |
| рају од уласка, тамо уз малени издубени престо, на коме стајаху неке старе црквене књиге, што и |
| витлејемске, оногај... преставља свети престо, одговори Максим мало набусито, као човек коме с |
| ју се прича, да је служила св. Сави као престо.</p> <p>Љубомир је улазио у ову пећину неколико |
| .</p> <p>— А шта оно још представља св. престол?</p> <p>— Хм...{S} Голготу представља... и њу, |
| ја. — Шта оно рекосмо пре о значењу св. престола за време вршења св. литургије?{S} Како оно вел |
| ако су га нашли.</p> <p>— Лежи тако под престолом, пресамитио се као мртвац...{S} Пипамо га рук |
| устити ово омиљено место, приђе к малом престочићу, клекну и стаде јецати горко...{S} На поновљ |
| човек, који чека да му се очита смртна пресуда.{S} Школа се утаја...{S} Деца гледају, зачуђена |
| и, још ћосав, дугуљаст, незграпни Стева претвори се у брата Саву, примивши на себе »образ анђел |
| енчању, у ложницу са женом, Макарије се претвори да га обузе некаква болест »и не коснувсја нев |
| ше јасно њихова лица, све се помешало и претворило у некакав велики осветљен круг, који се прев |
| гаља (он не зна да је то под од цигаља) претворио у ватрено, издубено као сач, небо, па се обрћ |
| тању житија, и као чак се жалио мало на претерану побожност, која му ствара неприлике.{S} Он је |
| ош, али се сети владичина савета: да не претерује сувише у својој ревности, па задовољно леже у |
| и на сва уста, грдећи »маторог лисца« и претећи му разним, већ уобичајеним, домаћим казнама...< |
| м, као на дроту, поскакаше и, псујући и претећи страшно, одјурише из манастира.</p> <p>Овај пос |
| че.</p> <p>— Хм-м... махну тетка главом претећи, па продужи рад уозбиљена лица.</p> <p>Чим седе |
| иже очи и хтеде нешто промуцати, али га претече смешљива девојчица.{S} Она каза оцу ко је, од к |
| ру, све му испричао и нуди сведоке... а прети интерпелацијом.{S} Министар то једва дочекао, зна |
| бомир гласно, одушевљено, као да некоме прети, са великом милином на срцу пада земљи и дохвати |
| главом, као да се нечему чуди или неком прети.</p> <p>— ...{S}Као да их је туркиња родила, а ни |
| 34" /> <p>Прота је дуго говорио, карао, претио, па напослетку ућута, јер му се учини да Сава ни |
| им гласом, у коме се чује и очајање и — претња...</p> <p>— Како си дробио, онако и кусај! одгов |
| химандрит фркну носом, промумла некакву претњу и узвикну оштро:</p> <p>— У Јасеновац!...{S} Пос |
| влачити иза стола, изговарајући некакву претњу, псовку...{S} Гости пружили руке према њему, зад |
| ије јака светлост кроз прозор.{S} Ту је претпостављао да га очекује одмор, а <hi>оне</hi> мисли |
| имназије!...{S} Али сад, овако занесен, претрпан грубим и тешким сеоским пословима, чисто не ве |
| ead>XIV</head> <p>Лето у манастиру није претрпано разноврсним, непрекидним пословима, као у сео |
| олико се муке видело, колико се незгода претрпело, док се до тога дошло !...{S} И стадоше се ре |
| рестаде, чега се он још више уплаши, па претрча преко сена и рипну с тавана право на земљу, нем |
| плашљив и сумњив узвик.</p> <p>Никифор претрча ходник, наслони се на стуб и стаде, такође упла |
| овника, који, на другој страни ходника, претрчаваше од једних врата другима, желећи, без сумње, |
| , гледајући окамењеним погледом како се претура и спада слама са њега, како шушти злослуто... и |
| је напредовао у школи.</p> <p>Једаред, претурајући <title>Свето Писмо</title>, загледа се у »< |
| Свето Писмо</title>, одговори му сељак, претурајући листове некаква уџбеника, који беше сав иша |
| вореним царским дверима, окренут храму, претурајући тамне листове некакве црквене књиге.{S} Сва |
| ли.</p> <p>Љубомир стајаше у свом куту, претурајући очи с једног лица на друго, шмркћући и чешу |
| {S} Их, болан... сећаш ли се како си се претурала? запита Леонтије стидљиво и обори очи.</p> <p |
| <pb n="45" /> на вечерњи, најрадије је претурао књиге које лежаху растурене у скрињи Светозаре |
| амо би полетео косом...{S} Уз пут би се претурао главачки, одрао би кога јарца, и опет би трчао |
| з игумана.{S} Он се збуњено, преплашено претури преко лотре, и седе баш уз саму левчу, не марећ |
| Шта се терета, за то време, преко главе претурило, колико се муке видело.{S} Оде му брат на гра |
| ст хоће да отме најслађи залогај, па је претходно пирне њушком у слабину, крмачица шчепа зубима |
| и пошао к њима да се оправда, али треба прећи један бедем градски, под којим је он учио за испи |
| , и на уснама се већ купе црте, које ће прећи у стидљив и зачуђен смех.</p> <p>— Море-е-е... от |
| он разговора.{S} Он се хтеде уздржати и прећутати, али не беше <pb n="185" /> још дорастао вели |
| се сумњиво <pb n="122" /> ово игуманово прећуткивање, и мало по мало, у њему се утврди мисао: д |
| сваку своју урођену особину усавршио и префинио до највеће мере.{S} Зато га и послаше да, као |
| </p> <pb n="79" /> <p>— Е што су ти ови Пречани! прекиде га Велимир, ухвативши га за обе мишице |
| ено место намести отац Сава другу, неку Пречанку из Руме, ну ова беше још милостивија срца, те |
| >— Хи-хи... причекај, оче Максо, ја сам пречи, приђе весељак полици, дохвати стакло па наже.</p |
| дахнути душом« одмах, али је било много пречих послова.{S} Чредни, отац Максим, пожури се са ли |
| ћа да се нешто са њим свршило, да је он прешао <pb n="195" /> преко некакве границе, која је од |
| бојажљиви поглед, све се утростручило и прешло у некакву побожну збиљу, која изгледа смешна на |
| 208" /> <p>Прво се имало извршити једно прешно крштење, затим молитва над једном болесницом и п |
| и гуске, па неке младе дебеле пловчице пржене на кајмаку, па сваких пола часа запурњају се и з |
| head>XXII</head> <p>Јеромонах Леонтије, при повратку са посвећења, донесе оцу Сави писмо од вла |
| <pb n="85" /> али ко ће замерити томе, при онако озбиљном калуђерском животу.{S} Народ је, из |
| само сув хлеб или корење...{S} И опет, при тако строгу животу, деси се да му изиђе пред очи не |
| ам не јави.{S} Нићифор се, по неки пут, при исповести какве средовечне жене, одједном сав зацрв |
| рне, рецимо Велимиру и запита га«...{S} При овоме игуман одједном скочи и погледа око себе неза |
| се у редове, које му Љубомир показа.{S} При првим редовима подиже књигу и стаде пажљиво читати. |
| а другарска погледа, с каквим га дочека при уласку у трло.</p> <p>Љубомир ућута.{S} Читав час ј |
| стадоше жудно жвакати, истежући вратове при гутању, јер проја споро пролази кроз гушу.</p> <p>П |
| је сукћу густи димови.</p> <p>Игуман је при путу; све је готово, само да седне у кола, која га |
| тку ућута, јер му се учини да Сава није при себи.{S} Али, кад он ућута, игуман тешко уздахну, у |
| онекад се смешкао каквој шали што падне при разговору, махну главом са одобравањем, и у очима м |
| мало га нестаде у густом шибљу, које се при дну косе подигло.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| о загашена ватришта, а у једном се види при дну пасуљ, у другоме сок...</p> <p>Жена се трже од |
| о, него што им је учитељ причао.{S} Али при крају запе: стадоше се ређати некаква неразумљива и |
| могу да забораве осећања, која су имали при читању појединих сцена...</p> <p>У Љубомировој глав |
| {S} И сад се онако исто занесе, уздрхти при служби... готов је плакати сваког тренутка.</p> <p> |
| њим...{S} Мирише суво младо сено, шушти при сваком његовом покрету и чисто га опија тај мирис, |
| у срез, код нас? упита пандур, правећи при том лице као да је њему сасвим свеједно: долазио ил |
| мало боље, али се и ту заплетао и брзао при читању познатих му молитава из требника...{S} Започ |
| погодбе), које му је отац Сава прочитао при калуђерењу — безусловна послушност према старијима. |
| , али познато му, провеја пред очима му при читању ових редака.{S} Он настави даље: »али анђео |
| јеле...{S} Настао је онај обични тајац при наступању јаке врућине.{S} Овце већ побегле са густ |
| ке, и с десне шумадиске планине.</p> <p>При врху Рудишта бије кључ бистре хладне воде, а око ње |
| ао јако, па хоће да чује одговор.{S} Он прибегну ширетлуку:</p> <p>— Или си ти то онако само уд |
| >XI</head> <p>Љубомир још не може да се прибере и да мисли о себи; не даду му другови, нарочито |
| сам у својој ћелији, Леонтије се стаде прибирати.{S} Овакав дочек изненадио би свакога, а њега |
| ава од поткованих коњских ногу, која се приближаваше штали.{S} То пандур уводи коње.{S} Чује де |
| пренесе очи на тамну фигуру, која му се приближаваше, али не мрдну ничим другим и не покрете се |
| леђа, стаде Велимир.{S} Љубомир се само приближаваше отвореним вратима, не разумевајући још ниш |
| </p> <p>Љубомир се, гоњен љубопитством, приближи прозорчету.{S} У великој пространој соби, тамо |
| подиже главу, гледајући краве, које се приближиле води.</p> <p>После краћег времена појави се |
| ита га шта ће да пије.{S} Види се да се приближило школско време.</p> <p>Једног дана дојаха пре |
| пред очима некакве тамне нејасне слике: приближиш се каквом жбунићу, учини ти се читаво страшил |
| ово је нешто страшно!...{S} Шта се ово приближује?...{S} Ево свакоме цела хиљада цекина!...{S} |
| тео не хтео, мораш их позвати. ,</p> <p>Приближује се подне, гости још седе на доксату, пију ст |
| свестила љута игумана, и он би се одмах прибрао, али је сад, после неиспаване ноћи, био сувише |
| а забаве?...{S} Зар су све то била само привиђења, сенке?</p> <p>Не може бити!...</p> <p>Је ли |
| ривао оваке нападе.{S} Сутрадан, зором, привика спремном кочијашу:</p> <pb n="239" /> <p>— Докт |
| прављењу сира и пију ракију.{S} Игуман привика да се одмах донесе парче млада сира.. хтео је, |
| није у почетку разумео, али што се више привикавао манастирском животу, осећао је да се и мисао |
| 177" /> <p>— Да се укину! да се униште! привикаше и прекидоше говорника неки, којима је грло ве |
| p> <p>»Ухватили!... то је.{S} Сад ће да привикну : на поље!...«</p> <p>— Љубомире, бога-ти-си, |
| е!...{S} Па се одједном жустро осврте и привикну: кола!</p> <p>Кочијаш излети из ходника, Никиф |
| је још што, кад и ’нако сад не сме нико привирити у подрум.</p> <p>Игуман је оборио главу и ћут |
| .{S} И он осећа да његово срце све више привлаче и ове молитве, и ово тамно здање и ова тиха по |
| а дубина, али тај сјајни лазур све јаче привлачи меку душу, која је рођена само да сања и да тр |
| скорашње <pb n="233" /> сламе све више привлачи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га другов |
| , што га је у последње време занимало и привлачило...{S} Кад је прочитао прва житија, осетио је |
| тако удаљен и тајанствен, снажно к себи привлачио; и ево, сад је учинио све, што му је одавно т |
| ићи ћемо санаторијуме, болнице, угледне привредне школе... све оно, што носи тип хуманитарни и |
| алуђери се пренуше.{S} Сви се дадоше на привредни рад...</p> <pb n="250" /> <p>И Леонтије пође |
| но, што носи тип хуманитарни и културно-привредни...{S} То им и јесте главна сврха, коју им нам |
| као свети Антоније, а овамо га зову да привређује кући, која га храни, јер и њему треба јести. |
| .{S} И колико ће времена трајати његова привремена управа?...{S} И шта се може за то време учин |
| па подизати неке многе а веома потребне привремене оградице од трња или облица...{S} Кад је леп |
| све опробани пријатељи оца Саве, ту се привукли и они обични гости, названи лонцолизи, али без |
| кочи у зачеље и брижно-слатким погледом привуче себи један тањир.</p> <p>Калуђери, Велимир и те |
| ман Сава, и нешто шапуће тетки, која се пригнула к њему.</p> <p>Љубомир би пошао к њима да се о |
| кад све живо појури тамо, хм... тамо на пригревак, кад се и моји калуђери осете друкчије... па |
| лисјем, према топлом, веселом сунчевом пригревку.{S} И још даље, на више, беласају се чисти ди |
| , са оним великоварошким и, ако хоћете, придворним тактом умири завађену братију, поновивши миш |
| ти неки...{S} Овде се тетки омаче такав придевак, какав се ретко чује и међу људима.{S} Не даш |
| дрита.{S} Али га Велимир, лепим речима, придоби за своју намеру: да се, по обичају, заједно одш |
| а их, одупирући о руду, лагано пуштао и придржавао.{S} Архимандриту се веома допаде снажан и ле |
| ну очима, налоњу уклонише, а Нићифор се придружи послушницима.{S} У току обеда Сава приказа Љуб |
| d>IX</head> <p>Љубомиру се пред вратима придружише оба друга, и он одмах, по њиховим радосним л |
| ено правило: »веја по чину да бивајет«, приђе прво Арсенију, који се обрадова толикој пажњи пре |
| и... причекај, оче Максо, ја сам пречи, приђе весељак полици, дохвати стакло па наже.</p> <p>— |
| ни калуђерак, што последњи, са страхом, приђе руци игумановој, зар то Василијан!...{S} Па онај |
| мо да мора напустити ово омиљено место, приђе к малом престочићу, клекну и стаде јецати горко.. |
| накрст преко груди, лепушкаста жена.{S} Приђе шпорету, у коме још тињаше ватра, постаче угарке, |
| ше се јако задувао од наглог трчања.{S} Приђе игуману и, као обично, стаде пред њега, очекујући |
| сам зажелео.</p> <p>Милка му доста пута приђе, кад је залудан, па би одмах повели разговор.{S} |
| је највише плашио.{S} На знак домаћинов приђе најмлађа, сад о месојеђу доведена, снаха да изује |
| поред њих, видећи само веселе осмехе, и приђе архимандриту.</p> <p>»Ала је оседео !... гле, од |
| ак, опазивши да овде нису чиста посла и приђе му ближе.{S} Љубомир се још више збуни, задрхта и |
| Љубо, шта то говориш! узвикну девојче и приђе му још ближе, као да се жели уверити: је ли он то |
| ори онај из мрака пријатељским гласом и приђе му.{S} И ја сам ђак манастирски... хајдемо заједн |
| Видевши се усамљен у целом дворишту, он приђе и седе на једну клупу, испод самог доксата, пред |
| то, напуњено, завезано, сељак бојажљиво приђе кухињским вратима и, промоливши само главу, прого |
| пта му:</p> <p>— Амо де!</p> <p>Калуђер приђе другом празном углу.{S} Љубомир му, са неком таја |
| p>Са великим, побожним страхом, Љубомир приђе к самом уласку, али се опет обрте шуми и загледа |
| Љубомир збуни.</p> <p>— Све хоћу да вам приђем од јутрос, вели он, трљајући руке и нагибајући г |
| ром; поздрави се с Ђоком, после кога му приђоше још два непозната, неотесана сељачета.{S} Све, |
| стрчаше оба ђака под звонару и таман да приђу конопцу, а из ходника шкрипнуше једна врата и зал |
| се прену.{S} Сунце одскочило високо, па прижегло право у његово лице.{S} Истина, сад га не прљи |
| анственије трепери онај далеки застор и призива к себи сва мека срца, склона маштању...</p> <p> |
| ићи, што се слевају с Маљенових извора, призивајући га да се врати, да не оставља своју колевку |
| аплати свој дуг.{S} А нови архимандрит, призивајући у себи све сотоне на главе ових безазорних, |
| и тако... рачуња се као куварица«, али признаје да није баш тако вешта куварском послу.{S} Љуб |
| ко је већ неколико пута гледао ове исте призоре, сад му све дође као ново, као да ово први пут |
| лагано и весело, никога не заносе дивни призори, никоме није до ноћног маштања....{S} Виде се п |
| на црна, ужасна слика, и у томе грозном призору, као у сну, промиче Јованка...</p> <p>Ах, од св |
| ктобарски или новембарски казан, или се пријави која побожна душа за молитву.{S} Манастири не р |
| во, рече му Светозар једног дана, да те пријавим за испит.</p> <p>— Како... шта то?! зачуди се |
| итељу.</p> <p>Истог дана Љубомир је био пријављен, а после неколико дана испитан и примљен у пр |
| верже всјех имјенији, и шед в манастир, пријат на сја ангелски образ«...</p> <p>»Боже, ово је.. |
| и...</p> <p>И сељани Леонтијеви учинише пријатан утисак на њега.{S} И оно озбиљно поштовање чин |
| вника и трговаца из града, све опробани пријатељи оца Саве, ту се привукли и они обични гости, |
| дође његова стара, бескорисна, искрена пријатељица...{S} Ах, калуђерско је срце тако незахвалн |
| но све здравице, званичне и незваничне, пријатељске и шаљиве, сунце већ зашло и архимандрит нар |
| га храбри отвореним и, како му се чини, пријатељским погледом.</p> <p>Љубомир дође пред механу |
| си, брате, ниси, одговори онај из мрака пријатељским гласом и приђе му.{S} И ја сам ђак манасти |
| Љубомир се насмеши, али му одмах, веома пријатељским гласом, одговори :</p> <p>— И ја се, вала, |
| достојанствено обрте игуману:</p> <p>— Пријатељу, ја нисам дошао овде, да гледам твоје... твој |
| ава у његовој школи.{S} Њега текну нека пријатна, слатка радозналост...</p> <pb n="49" /> <p>»Т |
| ети да му је добро и да се полако враћа пријатна топлина, која се почиње разливати по њему...{S |
| јури некаква ватра, цело му тело обузме пријатна топлина, срце му се некако стегне, не зна ни с |
| Дивна, млада као росна капљица, нежна и пријатна као цветак, шеснаестогодишња девојчица, кћи је |
| велике препоне, дахну душом и прође му пријатна топлина кроз цело тело.</p> <p>Архимандрит нас |
| , тањим женским гласом, који одјекиваше пријатно.</p> <p>Љубомир се трже и одскочи од врљика, н |
| ћелију и наставља прекинуто спавање, уз пријатно брујање црквених јутрењих песама, што се разле |
| заносно, новом иноку беше тако топло и пријатно, да му се учини као да је мали, као да се одје |
| е, светли се пред очима.{S} И има нешто пријатно, чега сад треба да се сети...</p> <pb n="151" |
| буни.{S} Напротив, он се све више чуди пријатном, раздраганом, бескрајно срећном осећању, које |
| у читање, осећајући у исто време велику пријатност од прошлог маштања; осећајући да га опет неш |
| мантију.{S} Нови инок осети ону обичну пријатност, коју осећа сваки, кад се огрне топлом одећо |
| смеши се блажено, као у сну, на некакву пријатну слику и одједном се трже...{S} Сетио се!</p> < |
| д се закалуђериш, довешћу ти једну моју прију; таман ће дотле порасти.</p> <p>— Нека, не треба! |
| ружи послушницима.{S} У току обеда Сава приказа Љубомира гостима око себе.{S} Сви су знали за п |
| се, као нарочито, утркују, ко ће му се приказати милији, ближи...{S} И као да у овоме он опази |
| гледаше још шире и надувеније, а очи се приковале за пламен свећице, па само трепћу и опет стан |
| што седе, и они што слушају, стоје као приковани за место, као човек, који очекује последњи ми |
| н и заборави на њу...{S} Него му остаде приковано око, с немим зачуђеним изразом, на оној убого |
| о читаве часове као окамењен.{S} Око му приковано за сиву даљину, не креће се.{S} Али у њему не |
| да одвоји од свога господин-Николе.{S} Приковао га млади великошколац својим необичним држањем |
| с места.{S} Ове изненадне речи тако му приковаше пажњу, да није ни помислио кренути се куд.</p |
| погрешио што је увео госта у подрум.{S} Прикри се за бачву, па стаде гледати.</p> <p>На другом |
| Чула сам, рече она, не старајући се да прикрије жалост, која се показа на лицу јој.{S} Бо’зна |
| м воћњаку.{S} Очни капци му се неки пут прикупе јако, кад се нађе која киселија јабука...{S} По |
| о поштовање чина његова, и оно свесрдно прилажење руци му и старих и младих, и она искрена радо |
| и промуклим крештањем!«... чуди се он, прилазећи своме духовном оцу, осећајући овога тренутка |
| , видећи га онако забленута, накашља се прилазећи му.{S} Игуман лагано пренесе очи на тамну фиг |
| у књигу! вели му господин, смејући се и прилазећи к столу.</p> <p>— Тек ’нако... залудан !...{S |
| ..{S} И почиње се живот.{S} Ено, сотона прилази у »ношчними мечтанијами«...</p> <p>»Баш као и ј |
| ј га мирис заноси, опија... и све ближе прилази и све јаче стеже...</p> <p>И види у сну, да бли |
| и-хи... превија се од смеха Василијан и прилази Максиму, који се, после дуга премишљања, одлучи |
| са поштовањем и озбиљношћу, како обично прилази свима калуђерима.</p> <p>— А ти... шта то?</p> |
| <p>— Ехе-еј... момче!</p> <p>Љубомир му прилази са поштовањем и озбиљношћу, како обично прилази |
| сну спремљену жижицу, упали воштаницу и прилепи је на оном другом ужем крају пећине, где беху з |
| а прилика.</p> <p>На крају ходника, као прилепљен уз дувар, пренимио се, превио се, огрнут широ |
| справљеном пању, шкиљи и светлуца слабо прилепљена воштаница.{S} Пред њом, на нечему сниском, о |
| егов Антоније...</p> <p>Свећа, усправно прилепљена за сто, догорела и пламен лагано нагорева су |
| ти шта се чини на пољу.{S} То је једина прилика кад игуман сасвим омекне, уплаши <pb n="147" /> |
| но место, где стоји непомично нека црна прилика.</p> <p>На крају ходника, као прилепљен уз дува |
| Сава је био опрезан.{S} Ако му се укаже прилика, те заметне шалу с којом удовицом или ’нако жен |
| ећа, он се сав предао посматрању чудних прилика, што му излазе пред очи.{S} Све је тако ново и |
| ти, но проводити дане у <hi>оваким</hi> приликама.</p> <p>— Бог Господ, и јависја нам... грми В |
| себи и — ближњима...{S} Но и у таким се приликама отац Сава умео вазда одржати на висини: ником |
| кну узбуђен механџија, који је у таквим приликама волео све да увећава, па и опасност, која га |
| ве што чине и други.{S} Само се и у тим приликама нигда није могла угушити његова урођена побож |
| p> <p>И наредба игуманова, и околности, прилике... све је тако јасно, да не оставља места разми |
| а у памети, како светац мора да јури од прилике као муња.{S} И таман да почне сад мислити како |
| Максимов и Арсенијев.{S} Максим је том приликом само трептао бојажљиво и понизно, као што се п |
| и ми њих у том послушамо: нађе нас, на прилику, нека њихова жена, па нам слободно каже: »Реци, |
| гори, тај је права жаба ..{S} Идеш, на прилику, са њим кад је најтежи, кад га мрзи да макне но |
| } Па ми лепо нашки, љубакамо се, као на прилику неки голубови.{S} А овај Велимир, чујеш, то ти |
| и.{S} До сад никако није могао уграбити прилику да га види, па је често помишљао од разних људи |
| аљиво игуман, који никад није пропустио прилику да не пецне своје калуђере, како нису ништа учи |
| а хладна вода, торба с јелом и, по свој прилици, игра са њеним другом у овој китњасто немој сам |
| им последњим поступцима, да би, по свој прилици, пред вече морао бежати из овога хладна, страшн |
| и незграпно лупање поткованих, по свој прилици веома великих цокула, о под постављен до полови |
| , роде, што год хоћеш...</p> <p>По свој прилици отац Сава учини некакав покушај руком, јер тетк |
| твителну натуру!</p> <p>У свакој другој прилици ова би опомена освестила љута игумана, и он би |
| рши, а није ред јести или пити у овакој прилици.</p> <p>Господин поче лагано, изнајпре заплећућ |
| само Љубомир, но и сви калуђери, знају прилично објаснити целу литургију.{S} Учећи себе, одуше |
| гао нежним благим осећањима, и уз то, у приличној мери, маштао и писао стихове, заинтересова се |
| ради казне траже, да се спусти што већи прилог у бисаге или котарицу.{S} Вешти момци настављају |
| махрамицу, грош у новцу и други какав »прилог за здравље новокрштенога«...</p> <p>Прва свештен |
| препирање Велимирово са домаћицама због прилога...</p> <p>— Снашо, узвикује ђак: што је попово |
| њи...{S} Ту се записивала свака пара од прилога или од продатог мала; веће суме записивали су з |
| весело, одвраћа шалу и доноси пуне руке прилога.</p> <pb n="211" /> <p>У неком убогом кућерку, |
| Вешти момци настављају прекоре и тражњу прилога, па се тако целим селом носи весела граја, шала |
| азити свако јутро, и односити покупљене прилоге.</p> <p>— Најмање још једанаест дана, израчуна |
| је оде у своју ћелију, а тетка побаца и прилоге и дарове, стаде их газити ногама и праскати на |
| мао равнодушно, као што је некад примао прилоге у котарицу, а од њена дара осети, познату му од |
| ао у праве <hi>свете куће</hi>, доносио прилоге, који су све више подизали материјално стање ма |
| им наменише узвишени оснивачи и побожни приложници... <pb n="178" /> кад већ нема кога да отаља |
| а се покрива шлемом наде на спасење; да прима палију, као обручење великог и анђелског образа; |
| не бој...</p> <p>А Љубомир се смеши, не прима мотку и осећа како нестаје под ногама карниза...{ |
| лажу обојица, а Василијану ни десету не примај...</p> <p>— Ниси, вала, ни ти заостао од њега у |
| сле седне за чист, велики кухињски сто, примакне ближе малу лампицу, узме ону чудну књигу са цр |
| S} Одједном изиђе чисто и лепо одевена, примамљива група: човек и жена са два мала мушкарчета, |
| м друштву...</p> <p>И то вечито гледање примамљива, весела, млада живота, лагано ствара и у њег |
| нежне као роса, слатке као ружин мирис, примамљиве голе девојке!...</p> <p>»Што ти је човек... |
| у.</p> <p>Ах, ове тешке, мучне, па ипак примамљиве мисли, море га цела живота!...</p> <pb n="26 |
| , како се све мења на боље, како је све примамљивије и лепше...</p> <p>А у кући се живело стари |
| амо двориште <pb n="251" /> манастирско примамљивије, веселије, нарочито кад проплива њиме, са |
| о ново, тајанствено, исто онако свето и примамљиво, као што беше о првом јутрењу.{S} И сад се о |
| уге примао равнодушно, као што је некад примао прилоге у котарицу, а од њена дара осети, познат |
| руге није могао одбити.{S} Али је друге примао равнодушно, као што је некад примао прилоге у ко |
| је госпође, ја имам моју собу, где смем примати госте...{S} Па би могао довести и оног твог куд |
| силијан, а после и Нићифор, целе службе примаху побожни свет на исповест, ограничавајући се сам |
| уке, постеље и тако...{S} Он моли да је приме лепо, па ће бити њоме сви задовољни.</p> <p>Стари |
| кне...{S} Само за прво време, док ме не приме у школу... па после ћу у послуживање«...</p> <p>— |
| рестадоше млети, и он, не налазећи брзе примене својој вештини, а и врућина некако баш не распо |
| ад, он зна <hi>како</hi> треба живети — пример му је у томе праведни Јов — па ће се према томе |
| иве, него само неки...</p> <p>— Као, на пример, ти!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог ст |
| му на памет: ако владика запита што, на пример из литургике...{S} А ни његови калуђери, камо ли |
| тире:{S} Изређа доста опширно, наводећи примере, како су српски иноци ревносно и <pb n="176" /> |
| же многобројним, већини добро познатим, примерима, објашњењима, описима...{S} Најобичније појав |
| само му се нервозно тргну ретке, једва приметне прљаво жуте обрве, у знак незадовољства.</p> < |
| лађи јеромонах, мимо три старија брата, прими управу манастира, пошто је стари игуман, пре неко |
| е читати молитву: »Господе, Боже наш... прими слугу твојега, <pb n="198" /> Леонтија«... отац С |
| отурао од себе.{S} Напослетку отац Сава прими ножнице и, после кратке молитве, режући на четири |
| е, грди »онога« ко му први помену да га прими (чувши ово, тетка га, не излазећи из кухиње, зале |
| Јованчином мужу под најам, а Јованка да прими све оно, о чему се бринула тетка Мара.</p> <p>Лео |
| т наређује: да Љубомира истог дана, кад прими писмо, с места закалуђери и да га одмах потом упу |
| ље, по наредби духовне власти, Леонтије прими управу манастирску, као новопостављени намесник.{ |
| у још какво питање.</p> <p>Чим Леонтије прими старешинство, Велимир му напомену, да кућа не мож |
| ховна и световна, која је дошла да све »прими и прегледа« у току од седам — осам недеља, намест |
| зграпни Стева претвори се у брата Саву, примивши на себе »образ анђелски«.</p> <p>У оно време ј |
| еоград.{S} Па док сташе време за школу, примио ме ови, реци, добри човек да ме прихрани, а и ја |
| } Он псује, трешти, проклиње час кад је примио у манастир »шашава занесењака«, те му сад загорч |
| тешко.</p> <p>Али прође све.{S} Настаде примирје, па затим мир; вратише се његови са границе и |
| и запрепашћено у гомилу, која се лагано примицаше.</p> <p>— Умро !... несрећник! оте му се плаш |
| ораком, разговарајући се полако уз пут, примичу се црквеним вратима тако целом гомилом, крсте с |
| што лагано шушка.{S} Кораци се све више примичу стеновиту кршу, који се, усред шуме, издигао у |
| довољство.{S} Гледајући некуд у даљину, примичући се друговима, он прозбори:</p> <p>— Идем по с |
| препоручи духовној власти, те оца Саву примише у Богословију.{S} После трогодишњег школовања и |
| јављен, а после неколико дана испитан и примљен у први разред гимназије.</p> <p>Тако се свршиле |
| емљак објасни, да без тога пе може бити примљен, а данас почиње упис...{S} Дакле све <pb n="37" |
| се тетка заузела за дошљака и да је већ примљен, само им беше љубопитно знати: да ли ће му се о |
| ог, седог директора, који прочита имена примљених ученика у први разред гимназије, и још тамо н |
| на пола, као и до сад.{S} Немој га баш приморавати да пије...</p> <p>— Ето га!{S} Сад причао о |
| дохвати чашу гломазним великим прстима, принесе је отвореним устима и некако одједанпут, не нас |
| удима, а она му пуну чашицу исте ракије принесе устима. <pb n="163" /> Раде кочијаш, вешт томе |
| /p> <p>— Дигните му главу! рече тетка и принесе пуну чашу помодрелим запеченим уснама бониковим |
| и да је подупре руком...</p> <p>Жена му принесе сок и проју, подиже га да седне и наслони на св |
| са чуђењем и насладом посматрати, како принесоше <hi>томе</hi> некакве свеће и дадоше му у рук |
| глед: није му држање више онако усиљено принижено, нити му очи гледају лукаво услужно; сад је с |
| велико парче, резерву, док другом руком приносе друго парче великим гладним устима и кидају га |
| Велики је зор био, који га на тај корак принуди.{S} Владика, <pb n="189" /> рукополажући Нићифо |
| го немог прекора и истине, да гост беше принуђен оборити главу.{S} Али га опет запита:</p> <p>— |
| е зна«, а Арсеније упорно тврди, да све припада манастиру...{S} Тетка, како изгледа, немарно шв |
| па само слушају оно, што им по заслузи припада ..</p> <p>Али говорник обрте лист...{S} Најцрњи |
| , смејући се са њима, који је знао коме припадају новци са иконе.</p> <p>Љубомир, погнуте главе |
| инуте с коња, и вадећи отуд све, што је припадало кући, односно њој: чарапе, пешкире, шарене ма |
| ло...{S} Воденичари замоле помељаре, да припазе на камење, па их нема у воденици док год се не |
| ом леном дремежу, што наступа на оваким припекама...{S} Тако прође пола часа.{S} Најзад се отрж |
| ачуђен смех.</p> <p>— Море-е-е... отеже приповедач: каки ја !...{S} Не умем ја ни макнути...{S} |
| се неко не сети, те изнесе пред уморна приповедача хлеба и пасуља...</p> <p>Зашло се дубоко у |
| г образа; да се обува у сандалије, ради припреме за проповед мира...{S} И кад се изређаше сва о |
| га, у првој ватри љутње, грубо изгрди и припрети му, да ће га на пролеће, кад дође у манастир, |
| 000_C25"> <head>XXV</head> <p>Отац Сава приређује изненадно велику гозбу.{S} Један архимандрит, |
| олчаније« и »послушаније«.{S} У његовој природи беше много онога урођеног »ширетлука« сељачког, |
| велика промена у цркви.{S} Да ли је то, природним и историјом обележеним путем, одживљавало ста |
| и да трепери пред овако лепим појавама природним...</p> <p>Дечко подиже главу.{S} Пред очима њ |
| нек’ се у оној дивљој, страшној лепоти природној моле Богу за своје грешне душе, нека живе она |
| S} Поглед му је сасвим јасан, отворен и присебан.{S} Он разгледа, и, види се, разгледа пажљиво |
| си? викну опет онај, али много мекше и присебније, јер се досети да су се обојица уплашили јед |
| једну врзину.</p> <p>— А код куће !... присети се Мира и викну :{S} Љубо, шта ћу код куће каза |
| био редован час, али је игуман, кад се присети, почешће наређивао да се држе и ванредни часови |
| утим изразом.{S} Па се тек после нечему присети:</p> <p>— А-а... тамо има хајдучице са жутим цв |
| Сава сваке године по два-три пута овако присећао и чинио ово што сад чини.</p> <p>Игуман уђе у |
| « да наставе пити досадање вино, али их присилише на поштовање већине и њених одлука.</p> <p>— |
| знаменитих лица и, певушећи полугласно, прислушкивати шта се чини на пољу.{S} То је једина прил |
| да му искувам у теју, смеје се тетка и приставља ђезве.</p> <p>— Са тим се не шали! викну боле |
| где на њиви, спремају ђезвице за каву и пристављају их уз ватру, по десети пут загледају совру, |
| оцне, добро нахрањен и одморен, Љубомир пристаде да остане код механџије за одређен месечни ајл |
| е ове рите, па ми после не треба ничији пристанак...{S} Ја и моја <pb n="243" /> Јула: она с ње |
| еонтије.{S} Јеси ти луд!{S} Ко ће на то пристати?...</p> <p>— Бацићу им пред ноге ове рите, па |
| трептао бојажљиво и понизно, као што се пристоји пред старијим, и на његову лицу беше исписано |
| каквим страхом од важности светога акта приступа нови јеромонах своме послу.{S} А кад узе голо, |
| очека.{S} Омекшао старац, постао благ и приступачан као дете.{S} Леонтије се бојао прекора због |
| тај издатак.{S} Све је око млада госта приступачно, весело, искрено...</p> <p>Неко лупну о вра |
| ојица радују његову доласку.{S} Први му приступи Никола, с тако услужном љубазношћу, да се и са |
| топлину, некакво задовољство од њихова присуства.{S} Под утицајем тога осећања, он отвара књиг |
| и мисао његова остварује.</p> <p>Кад је присуствовао првом јутрењу, познао је Љубомир да је на |
| е и погледа тако ведро и здраво, да сви присутни прснуше у смех. — Мене, знате... само по неки |
| ико метаније« пред дверима и пред свима присутнима, па се опет врати у препрату, где скиде свој |
| гату совру са пуним уверењем, да својим присутством чине велику љубав новопроизведеном архиманд |
| ницу и нешто шапућу.{S} Љубомир, тамо у притвору, код самих врата, стоји с Велимиром и дркће... |
| е гуши у овој туробној самоћи, нешто га притеже, не да му дисати...{S} А он је тако рад другом |
| Али кад је већ пао, Милка не хте да га притисне.</p> <p>— Е, па сад да се јакамо... могу ли се |
| он њу не обори, <pb n="55" /> па да је притисне... да у својој постељици ноћу, кад намакне жут |
| јакамо... могу ли се искобељати, кад ме притиснеш, вели он, лежећи на отави и гледајући је блаж |
| часу веронауке премишља: што га онда не притисну Милка, кад га обори у јакању, или: што он њу н |
| оцепљен на врху вес, метну му на уста и притиште добро.</p> <p>Момак се најпре промешкољи, али |
| аву као дулек, а девојче леже по њему и притиште га целим телом.</p> <p>— А, кићане, шта ћеш са |
| лушати њена занимљива причања и осећати притом такву <pb n="21" /> насладу, такво задовољство.. |
| је сам у манастирску шталу.{S} Љубомир притрча госту гологлав.</p> <p>— Где је игуман? запита |
| {S} Дијете!... стаде жена викати, па му притрча.</p> <p>Беше сав хладан, а груди се брзо дизаху |
| е га тетка не изведе, а тетка му не сме прићи, док се он добро не напије.</p> <p>— Кажи ми где |
| еже Арсеније, севајући очима задовољно; прихватисмо се малко јутрос...{S} Ако се што нашло... м |
| е један дечко са подсмехом.{S} Многи му прихватише шалу и насмејаше се; али их беше који гледах |
| , соли и лука и неколико јабука.</p> <p>Прихватише се јела с правим задовољством, као да им је |
| и, која се зове економија, на је тамо и приход двапут и трипут већи, него кад се ради старински |
| ет — седамдесет, чистих дванаест хиљада прихода...{S} Једног лепог дана бануше изненада неки љу |
| ије и предаје старешини, колико је пало прихода у цркви од свештенорадњи...{S} Ту се записивала |
| и како је управљао отац Максим толиким приходом, тек у годишњим рачунима он износи, у место пр |
| примио ме ови, реци, добри човек да ме прихрани, а и ја њега, реци, за то слушам.{S} Нипошто д |
| е све малопрешње слике весеља... песма, прича, шала, смех...{S} Он зажмури и као да се крије од |
| то је наука!{S} Кад стане чича-Срета да прича о онима, што иду ноћу по крововима високих кућа.. |
| та постојали, или је то обична, побожна прича?!...</p> <p>Јер у светим књигама пише једно, а у |
| н обрте неколико листова — опет позната прича о Јосифу.{S} Читаше је, а кад наиђе на речи: »син |
| вукли полумртва из испоснице, о коме се прича да сав мирише на тамњан и да се већ у пола посвет |
| ена ниша са равном плочицом, за коју се прича, да је служила св. Сави као престо.</p> <p>Љубоми |
| кује игуман љутито и иронично.{S} Он ми прича како је савијао своја леђа, а не каже је ли живо |
| зио је од опасне суседе са пуном главом прича о његовој госпођи: како је то зла жена, циција, п |
| јеванђелије!«...</p> <p>— Па шта игуман прича оно пре, знаш кад си дошо, да не зна цело!...{S} |
| пасти, кад угледа како Василијан весело прича и како га Никола и Велимир, са осмехом на устима, |
| рстим зубима.{S} Василијан нешто весело прича, шетајући по кухињи, режући оштрим ножићем бутић |
| однику.{S} За то време Василијан гласно прича игуману како су га нашли.</p> <p>— Лежи тако под |
| S} Нећеш је разумети.</p> <p>— Еве пуно прича, славе ми!... све што смо учили у школи.{S} И кад |
| кућити сваки за себе!...{S} А како лепо прича Светозар богословац, његов сељак, кад дође лети, |
| S} Он није имао обичај да пред њима што прича, осим што неки пут, као мимогред, напомене, како |
| г није повукло срце у свет, као ’но што прича игуман у подруму, него су сви бежали од света и њ |
| срећа, радост...</p> <p>»То је оно што прича Светозар, кад се потреви душевно живинче...{S} Са |
| празнике...{S} Де још...</p> <p>Љубомир прича, а Максим само узвикује: »Знам, знам... то се чит |
| ељу дана Љубомир се наслушао хвалисавих прича о провођењу и уживању свога сељака.{S} И ове прич |
| о остане једнако...</p> <p>— Па како... причај ми!{S} Је ли боље тако, него ово што ми радимо?< |
| напоменути госту, да се такве ствари не причају.{S} Али се гост заинтересовао јако, па хоће да |
| околини, нарочито међу женским светом, причале најчудније бајке.{S} А Љубомир, зверајући око с |
| то Никола, који га не оставља са својим причама.{S} Нарочита згода беше у вече, кад се калуђери |
| у, газдину кћер, слушати њена занимљива причања и осећати притом такву <pb n="21" /> насладу, т |
| естантских богослова-научењака, некаква причања из реторике и књижевности... све се то меша у њ |
| и, па слушају, разјапљених уста, његова причања о путовању, па онда и даље о школовању, и тако |
| ла у главу.{S} Слушао је монотона ђачка причања пред попом, научена из књиге на памет, али је о |
| омир ослобођен, сетивши се, из Николина причања, која ће то бити. — Не смије ти он сад носа пом |
| али још су му ведре мисли.{S} Он слуша причање Николино, и само му једно чудно: зашто Николина |
| угућу ножићима некакве кости, слушајући причање Василијаново.</p> <p>Љубомир уђе у кухињу узнем |
| њим, шушти и пуцкара, наставља започето причање:</p> <p>— Тако то једнако, док ме не пусти нека |
| прекиде га Милка баш кад се он одушеви причањем, па јој хтеде све по танко објаснити.</p> <p>— |
| ке послове и, заузет радом и занимљивим причањем коњушаревим, не осети како време пролази...</p |
| , које му полетеше из очију.{S} У овоме причању нађе он некакву сличност <pb n="46" /> са своји |
| лу ноћ, у једној соби...</p> <p>— Знам, причао си, насмеја се Велимир.{S} Ја бих могао тако, ал |
| вати да пије...</p> <p>— Ето га!{S} Сад причао о калуђерима, а он гори од калуђера...</p> <p>Др |
| рава, необична калуђера, а отац Сава је причао о томе из себичних разлога: нек’ се <pb n="168" |
| је ово написано, него што им је учитељ причао.{S} Али при крају запе: стадоше се ређати некакв |
| ње, оне »добродушне«, о којима му је он причао?</p> <p>Младић се прену и стаде потанко распитив |
| и из земљописа, јер је то професор лепо причао.{S} Бележио је како се изговарају немачка писмен |
| прочитаних објашњења, Љубомир је одмах причао свима шта је прочитао.{S} Отац Сава, стаде, нара |
| говорник, не гледајући ни у кога, стаде причати о постанку српских манастира, о делима Немањића |
| а ми баш испричај.</p> <p>Љубомир стане причати редом.</p> <p>— Зар то... ха-ха-ха...{S} Па то |
| «.{S} Она вешто обрће разговор и почиње причати о тешким временима, великим дацијама и, онако у |
| ир се замисли: да ли треба овај догађај причати сваком?{S} Каза јој само да је растерао госте и |
| оде право Светозару, па му стаде наивно причати, како су добродушне и суседа и њена слушкиња.{S |
| а онако што чинимо заједнички, то мо’ш причати.</p> <p>— Заједнички... шта чиниш заједнички?{S |
| p>— Или се мож’да стидиш, па не смеш да причаш како је било!...</p> <p>Љубомир се сети Христови |
| вођењу и уживању свога сељака.{S} И ове приче и даље посматрање ових догађаја унеше у његову чи |
| ђаци полипсали од глади...{S} Па друге приче о Сави и Дунаву, о Топчидеру, и ваздан, ваздан... |
| и, о Београду... како ли кити оне дивне приче о добрим и злим газдарицама, о Чукурлији или нека |
| десети пут. »Јест, знам... сећам се те приче.{S} А ја сам је ’нако прочитао!...{S} А оно видиш |
| жаше на крилу расуте.</p> <p>— Хи-хи... причекај, оче Максо, ја сам пречи, приђе весељак полици |
| и сад одобри...</p> <p>— Архимандрит... причекај мало! насмеши се Велимир.{S} Не знаш ти њега!. |
| у и чује се лен промукао глас:</p> <p>— Причекај, попо, очију ти!...{S} Сад ће... сад ће!...</p |
| ице, са јастуцима за седење, моле их да причекају, и онда се жене устумарају.{S} Шиљу децу да з |
| ик из удаљеног манастира, те исповеди и причести оца Саву.{S} Седмог дана болести архимандрит у |
| и се са литургијом, али народ навали на причешће у тако великом броју, да се монаси уплашише, к |
| p> <p>За један и по час одиђе сав народ причешћен, а калуђери кидисаше, те читаше молитве, крст |
| за дрвени стуб, и посматра како излази причешћен народ из храма.{S} Одједном изиђе чисто и леп |
| ј Велимир, чујеш, то ти је за чудо и за причу.{S} Нашао цуру па, шта мислиш, заволео је више од |
| p> <p>Отац Сава прочита врло јасно целу причу јеванђелску о грешници, ударајући гласом нарочито |
| .</p> <p>— Шта је ово? рече она гласно, пришавши клупи и разгледајући увијеног успаваног ђака.{ |
| дана тако...</p> <p>Тетка климну главом пркосно, као да би хтела рећи: »Ене, славе ти!...{S} А |
| рући се на то, што је на њој била једна прљава, сва искрпљена кошуљица и кратка исцепана сукњиц |
| ше торбе, из које извадише велики комад прљаве проје, соли и лука и неколико јабука.</p> <p>При |
| ске, а црквене одежде дроњаве, свећњаци прљави, позеленели, и тако!«...{S} Ипак он запази и доб |
| а било их неколико, као и он, у масним, прљавим, искрпљеним кошуљама од дебела кудељна платна.. |
| Јесам, одговори дечко, бришући широким прљавим рукавом уплакане очи и гледајући механџију плаш |
| љно да се нагледа.{S} Било је ту деце у прљавим и чистим, поцепаним и новим, затворене и отворе |
| а читава гора од кућа, великих и малих, прљавих и окречених, и он се нађе као стегнут, заклопље |
| се нервозно тргну ретке, једва приметне прљаво жуте обрве, у знак незадовољства.</p> <p>Прође ч |
| јали би се и они, или жутом капуту, или прљавој марамици, или тако нечему...{S} А овако : дечко |
| заклона, избушили су безбројне рупе на прљаву зиду, а нико и не помисли да те рупе чудно изгле |
| потмули глас кустуре, која хитро струже прљаву, криву совру и чује се лен промукао глас:</p> <p |
| ију, кафену боју, своју малу и необично прљаву марамицу, одреши некакав завезак, извади бакрени |
| да га нешто врело, као усијано гвожђе, прљи по образу.{S} Он макне руком да одгурне од себе то |
| обема — а ја... не може!...{S} А оно га прљи и пече све јаче, све оштрије...</p> <p>Дечко се пр |
| аво у његово лице.{S} Истина, сад га не прљи као у сну, али он скочи.{S} Најпре помисли да још |
| и натраг празну чашу.</p> <p>— Максим у Прњавор... има опело, проговори он, гледајући кроз проз |
| еш, мој бане, кроз који недељак право у Прњавор, а тамо те чека цела дружина...{S} Знаш, опет ј |
| ије?...{S} А баш ову је донео игуман из Прњавора, од његове неке... <pb n="91" /> Зграбио сам ј |
| {S} Обрта окорели луб, онако с калупом, проба да намести платно преко њега па, напослетку, оста |
| "248" /> на трлу код стоке.{S} Леонтије проба да протестује:</p> <p>— Ух, брате... незгодно! ре |
| фесор одломи парченце и мету у уста... »Пробајте, викну он игуману, па ћете се уверити.{S} Није |
| м, готово шапатом наставља: и ја бих то пробала... да видимо баш ко је јачи.{S} А може ли Мира |
| Море, дивота!...{S} Само синоћ и јутрос пробао, па већ звониш добро.{S} Још сутра, па ћеш после |
| одмах, и одржаше победу.{S} Господа оци пробаху <pb n="174" /> онако »испод жита« да наставе пи |
| а, скоро ћосав.{S} Само по доњој вилици пробиле га меке, жућкасто црне маље.{S} Па кад издигне |
| ве ствари.{S} Првим одговором учинио је пробу, па ослобођен игумановим ћутањем, реши се да му т |
| рбе момачке; а ови се и не сетише да га пробуде: сваки се бринуо само о томе, како ће што пре ш |
| ују у мраку...</p> <p>Љубомир се прену, пробуди се и сад тек дође му на памет зашто је дошао ов |
| Ипак се трже кад паде у хладну воду и — пробуди се...</p> <pb n="99" /> <p>Пред очима му још иг |
| .{S} Устај, свануло !</p> <p>Љубомир се пробуди, и опазивши жену уза се, скочи и стаде трљати о |
| одупру...{S} А под њим зинула бескрајна провалија и чује се како доле шушти вода и бије влага.. |
| > <p>То вече Леонтије, у својој ћелији, проведе у дугом разговору са Велимиром.{S} Њих двојица |
| ко...</p> <p>Две године после школовања проведе у манастиру тихо, нечујно, као да и није жив.{S |
| </p> <p>Одмор после прве школске године проведе отац Леонтије на путу, пратећи свога владику по |
| е осећања...</p> <p>Одлучио је да овако проведе целу ноћ; кад се воштаница угаси, он ће у мраку |
| ет...{S} Тек онако дође му у главу: »Да проведем неко време у манастиру... ’нако само...{S} Ниј |
| добра сна, расположен сећањем на време, проведено у Богословији...{S} Доиста, он стаде распитив |
| p>Нешто нејасно, тамно, али познато му, провеја пред очима му при читању ових редака.{S} Он нас |
| тална, грозничава мисао; колико је ноћи провео маштајући о овом дану, кад ће се наћи у зидинама |
| житије Макарија Египатског, како је он провео целу ноћ, у једној соби...</p> <p>— Знам, причао |
| м, и школа, и све оно са чим је младост провео.{S} Он више не мисли о <pb n="102" /> томе, шта |
| кну Арсеније новим јасним гласом: да се провеселимо у част нашег милог сабрата... оца Леонтија! |
| реним другарским односима, па су волели провести који тренутак у овако усамљеном тихом разговор |
| учно упутио у своју собу, где је мислио провести оба дана у читању књига, што их доби од архима |
| пространу топлу собу, која је од јутрос проветрена и окађена измирном.{S} Уз дуварове стајаху с |
| ра нека млечно-бела, танка као паучина, провидна измаглица, која сањалачкој души улева неки тај |
| а, заруделом младом кожицом, испод које провирује месо, што се топи у устима као мед, онда и њи |
| битим наставничким тоном, из кога јасно провирује иронија. — Шта оно рекосмо пре о значењу св. |
| тек почели.{S} Кроз прозорче се једнако провлаче дугачки судови са читавим »кршем« разноврсна п |
| а, јури преко покошених зелених ливада, провлачи се кроз огрнуте кукурузе и све чека, сваког тр |
| кад ће да ме прегази и задави, а он се провлачи око мене, као да је сав од ваздуха...</p> <p>М |
| сли кроз главу као муње, и он се лагано провлачи поред другова, кријући очи од љубопитних погле |
| ногама усамљена путника, што се лагано провлачи манастирском реком, шљепка се густо хладно бла |
| заклоњена густим трњаком, кроз који се провлачила ограда.{S} Она често подизаше рукав очима, т |
| о три дана не окуси ништа.{S} Целе поћи проводи у молитви и разговору с Богом... спава тек четв |
| дневно хлеба са водом.{S} Остало време проводио је на молитви, или у побожном размишљању...</p |
| жу, онда имати доста пара, па се можемо проводити како хоћемо...{S} И ’нако већ, кад нас поведе |
| ивота, да за њега нема веће радости, но проводити дане у <hi>оваким</hi> приликама.</p> <p>— Бо |
| она што је убила Голијата.{S} Са њом је проводно читаве дане, витлајући је и хитајући обло каме |
| Љубомир се наслушао хвалисавих прича о провођењу и уживању свога сељака.{S} И ове приче и даље |
| инише многе промене.{S} Кроз шуму можеш провући неколико пластова у реду, да не закачиш о дрво; |
| гурен, потуљен на свој начин, гологлав, провуче Љубомир.{S} Игуман подиже главу и погледа га ме |
| рио.</p> <p>— Јест, богобојажљиво дете! проговори попа, вероучитељ гимназиски, пошто га пажљиво |
| ње« из прочитане задаће.</p> <p>— Моја, проговори он, не гледајући не само у књигу но ни у шта; |
| унакрст, меке, дугачке косе младићеве, проговори свечаним, јасним гласом:</p> <p>— Брат наш Ле |
| им гласом, који чак и њега сама зачуди, проговори:</p> <p>— То ми треба... да отрчим до куће... |
| оље!...«</p> <p>— Љубомире, бога-ти-си, проговори од некуд из таме његов професор рачуна, кога |
| ри...</p> <p>— То га нећемо наморавати, проговори Велимир.{S} Ако хоће с нама, добро...{S} А на |
| , усправи се и, гледајући некуд у мрак, проговори:</p> <p>— Што бегам из собе, велиш.{S} Хм...{ |
| уступио и, хркнувши својим јаким грлом, проговори, гледајући изненађена Љубомира благо:</p> <p> |
| ва брвна.</p> <p>— Ето, дође и тај дан, проговори Љубомир, да се иде у свет!</p> <p>— Чула сам, |
| /p> <p>— Максим у Прњавор... има опело, проговори он, гледајући кроз прозор према себи.{S} Ти у |
| њским вратима и, промоливши само главу, проговори некаквим замрзнутим гласом:</p> <p>— Стоја не |
| им очима око себе.</p> <p>— А вера?!... проговори архимандрит изненадно, као после тврда спавањ |
| у себи дечко и бадри се да је погледа и проговори с њом.</p> <pb n="18" /> <p>— Које је ово сел |
| и, окрете главу прозору и танким гласом проговори:</p> <p>— Није ни мени овде место, где људе.. |
| не гледајући ни у кога, веселим гласом проговори:</p> <p>— Каки сватови, онака и млада; какво |
| борене главе, слабим но одлучним гласом проговори:</p> <p>— Ишао сам за стопама Антонија Велико |
| ину, подаље од њега, и, очекујући да он проговори, стаде гледати у чађава брвна.</p> <p>— Ето, |
| дговори одмах.{S} После дужег ћутања он проговори:</p> <p>— Чекај! и његове цокуле залупаше ход |
| рави се на сену, очи му засветлеше и он проговори:</p> <p>— Знаш како ме онда вукло...{S} То ни |
| по <pb n="19" /> вољи то саопштење, јер проговори блажијим гласом.</p> <p>— Хајде горе да седне |
| у косу.{S} Ту он одмах изложи дечку цео програм, по коме ће се он упознати са суседом и већ гле |
| осто, без муке.{S} Забринути богословац прогура се неколико пута кроз гомиле деце, која стајаху |
| е ништа јести, а ово... мастан камен би прогутало и самлело!...{S} Видиш, и ово не ваља што ми |
| и оца, и матер, и жену, и децу... нек’ прода све имање и разда милостињу сиротињи«...{S} А нос |
| и ето, немам са чим да их мрсим...{S} А продаје се до саме наше куће једна ливадица... и друга |
| игде се у толикој мери не израђује и не продаје дрвена грађа, као у чувеним стружницама т-нског |
| ом...{S} Сад се могло животарити једино продајом оборене горе; других добитака не беше...</p> < |
| једна ливадица... и друга би једна жена продала две кравице...</p> <pb n="255" /> <p>И тетке, и |
| .{S} Леонтије се осећа као на жеравици: продангубиће читав час, а мож'да и више.{S} Али, тако с |
| сти...; зар није Антоније због тих речи продао цело имање, и после живео по њима цела живота!.. |
| </p> <p>— Што »неуредност«!{S} Ја јесам продао прошле године, али ми је термин за наплату, реци |
| ошље сву досадању уштеду, јер ће морати продати белавку за прошлогодишњи порез.</p> <p>Дешава с |
| к не раздаде све... све што је добио за продато имање...{S} Сестрицу оставља код обречених Хрис |
| записивала свака пара од прилога или од продатог мала; веће суме записивали су заједнички, сви |
| .{S} После му износи пред очи сећање на продату очевину, тугу сестрину, господство његова рода, |
| ути, кад се неко иза самих његових леђа продера:</p> <p>— Ко је то!</p> <p>Љубомир одскочи у ст |
| ајан прекор беше у том погледу, који је продирао кроз камене сводове и хитао право високу небу. |
| пламеном воштанице, тако слабим, да не продираше даље од њега, клечаше Љубомир, наслоњен рукам |
| зе млада искушеника, поплави га свега и продре му у сваки живац, у сваки атом што осећа...{S} А |
| вијена и у селу и граду, подстаче је да продужи започету игру.{S} Не мислећи много да ли је то |
| Хм-м... махну тетка главом претећи, па продужи рад уозбиљена лица.</p> <p>Чим седе Љубомир уз |
| и тако... из заседе!...</p> <p>Кикот се продужи још јаче и затим, као по нечијем знаку, лишће з |
| год могаше видети, па се онда осврте и продужи пут, размишљајући, шта ли је нагнало ово добро |
| ови свети књижевници: неки пут се и они прођаволе...</p> <p>— Је ли то светац, господине,... шт |
| услед великог посла у школи и у цркви, прође му брзо, и он се зачуди: кад пре дође други одмор |
| сврши његова чреда читања над мртвацем, прође ходником и двориштем, гледајући шта се ради.{S} З |
| вачу посматрао службу митрополитову.{S} Прође му неко грозничаво дрхтање целим телом...{S} Али |
| ом« болешћу.{S} Знали су да то код њега прође брзо.{S} Али после изјаве лекарске њихова лица до |
| се што никога нема из његова краја, да прође овуда.{S} Пролазе разни путници, крче <pb n="27" |
| па дочекаше госте домаћински.{S} Вечера прође лепо и весело, али после настаде оно, чега се Лео |
| <p>Леонтије се врати друговима.{S} Кад прође поред тетке, она подиже руку према глави му, али |
| још по мало зна за Бога...{S} А ово куд прође... страх га поновити у памети све оно, што виде и |
| прелива и одсјајкује на сунцу, по коме прође једаред нека велика дугачка направа са оџаком кој |
| еко, прокрхава ограде, њиве, само да не прође поред отровног места.</p> <p>— Море, сви се калуђ |
| од свакога, па и од Велимира.</p> <p>Не прође недеља дана, а Јованка здрава, једра и пуна као ј |
| о некакве велике препоне, дахну душом и прође му пријатна топлина кроз цело тело.</p> <p>Архима |
| а, и то му беше веома тешко.</p> <p>Али прође све.{S} Настаде примирје, па затим мир; вратише с |
| и таман да ме удари у главу, оно некако прође кроз мене, па се опет врати натраг и стане играти |
| наступа на оваким припекама...{S} Тако прође пола часа.{S} Најзад се отрже од овог дремања, от |
| е отворише се неколико пута врата, неко прође ходником, али он беше заузет дубоком и новом за с |
| ц«...</p> <p>И Велимир весео.{S} Срећно прође опасност: игуман не мрдну ни главом, кад му он са |
| та, ни пенџери, ништа...{S} Па кад и то прође, онда станем мислити...</p> <p>— Мислити... понав |
| ише се лагано кухињска врата и кроз њих прође омлађа, чисто одевена, повезана великом вуненом м |
| уте обрве, у знак незадовољства.</p> <p>Прође четврт часа.{S} Чобанче се не мрдну.{S} Мирише цв |
| етка и важна госта.{S} И ручак и вечера прођоше весело, ма да одсуствоваху они обични гости.{S} |
| почеше гладити и сукати брке.</p> <p>Не прођоше неколико минута после прве чаше триестогодишњак |
| де на срцу Леонтијеву.{S} Толике године прођоше, а он не виде више свога старог гнезда, из кога |
| мо око Радојевића кућа...</p> <p>Срећно прођоше Бошковића куће, где су жене језичне и бестидне. |
| l:id="SRP19000_C7"> <head>VII</head> <p>Прођоше две непуне године.{S} Љубомир већ момче.{S} Дув |
| ском мање крмачице, од које какав дрски прождрљиви нераст хоће да отме најслађи залогај, па је |
| му: »Загрљај Очев потрудих се отворити, проживех мој блудни живот«...{S} Љубомир осети како га |
| <p>— Јест, јест... треба... као браћа! прозбори Љубомир искрено и живо.</p> <p>— А ви сте... т |
| Дај ми је да читам... ако ти не треба, прозбори дечко бојажљиво.</p> <p>Светозар само баци око |
| ерљивом мимиком, осврћући се бојажљиво, прозбори:</p> <p>— Чека те она... твоја, код обора.{S} |
| елика сила« тамо код владике.{S} Одкуд? прозбори он загушено, пружајући руку, но не дижући се.< |
| уд у даљину, примичући се друговима, он прозбори:</p> <p>— Идем по стопама Господњим.{S} И Он ј |
| /> горд, те се не може с тобом ни речи прозборити?...{S} Мустра и јеси: ђак!... .</p> <p>Љубом |
| лико су му мили, јер не могаше још речи прозборити.</p> <p>— А квасију си, роде, заборавио купи |
| ну непослушност великог брадатог јарца, прозваног »папоњом« због својих необично дугих и оштрих |
| има опело, проговори он, гледајући кроз прозор према себи.{S} Ти у Јаворце... водицу...{S} Васи |
| г угла, из кога бије јака светлост кроз прозор.{S} Ту је претпостављао да га очекује одмор, а < |
| оследњу наредбу игуманову, отпучи се од прозора и стаде скакати по кухињи, смејући се радосно и |
| гледа како сад лепа светлост улази кроз прозоре.{S} Ово је онако, као да греје сунце, али сунца |
| реко друге, као гљиве... кад се указаше прозори од ћелија и на једноме мрдну калуђерско лице, к |
| амним сводовима храма, тресу се и дркћу прозори црквени, колута се миришљави дим измирне и звец |
| та; очи му блуђаху неодређено по зиду и прозору, као обично кад се човек дубоко занесе једном м |
| ти кроз облак дима, који се према самом прозору колутао.</p> <p>— То већ нека... прекиде игуман |
| , а нема довољно смелости, окрете главу прозору и танким гласом проговори:</p> <p>— Није ни мен |
| та од трпезарије и мало затим отвори се прозорче између кухиње и трпезарије и на њему се појави |
| ешећи се, мрдну очима тетки, која, кроз прозорче, слушаше како се господа шале и како говоре не |
| у и пију, као да су тек почели.{S} Кроз прозорче се једнако провлаче дугачки судови са читавим |
| тетке.</p> <p>— Сви! викну Велимир кроз прозорче и махну главом на калуђере.</p> <p>Одједном се |
| /> <p>—Улази овамо, шапну Велимир кроз прозорче преплашеном Љубомиру, па стаде разливати калуђ |
| Никола за певницу!</p> <p>У кухињи, уз прозорче, стајаше Никола, слушајући цео разговор.{S} Ка |
| Максим опрезно, гледајући на затворено прозорче.</p> <p>— Хм-м... махну тетка главом претећи, |
| еднички глас.</p> <p>Велимир дохвати са прозорчета наслаган шећер и однесе кроз собу.{S} Отуд с |
| преплашен и необично смирен изглед; од прозорчета до стола само снују и севају један поред дру |
| убомир се, гоњен љубопитством, приближи прозорчету.{S} У великој пространој соби, тамо па друго |
| и зиме... ни сам не зна чега, тек нешто прозуја кроз њега и он увуче врат у рамена.{S} Ово сад |
| зарасто у корову, и још по нека пчелица прозуји над <pb n="258" /> овом усамљеном дивљином; по |
| ији, на којој се Нићифор ђаконио, добио производство.{S} Владика га, у првој ватри љутње, грубо |
| акати, истежући вратове при гутању, јер проја споро пролази кроз гушу.</p> <p>После јела девојч |
| е сву своју пажњу на једног младог, тек пројаханог, ждребака, и одлучи се да га, по што по то, |
| ехану с намером, да покуша добити комад проје.{S} Али кад стаде и погледа оне плаве јасне очи, |
| е, из које извадише велики комад прљаве проје, соли и лука и неколико јабука.</p> <p>Прихватише |
| на своју руку, па стаде ломити залогаје проје, умочи их у сок и даде му да једе.</p> <pb n="15" |
| од тога још горе гладни.{S} Сети се оне проје што остаде код студенца, па помисли: да му је сад |
| сом, гледајући како малишан жудно узима проју и гута је несажвакану.</p> <p>— Хоћеш ли воде?</p |
| е руком...</p> <p>Жена му принесе сок и проју, подиже га да седне и наслони на своју руку, па с |
| пут гледа...{S} Не осети ни кад игуман пројури поред њега и, по обичају, побеже у књижницу, гд |
| идите!«... и он журно, весело и скромно пројури поред њих, видећи само веселе осмехе, и приђе а |
| један дуг бескрајан низ година, у коме пројурише брзо детињство, младост, зрелост, па ево стиж |
| дником... девојка, у порођајним мукама, проказује правог кривца, а Макарије се удаљује у гору Н |
| и опаког, као да она носи собом смрт и проклество.</p> <p>Једаред, потом, дође теткин муж, као |
| онело и владичанство!{S} Округла је она проклета камилавка: како је год окренеш, десно или лево |
| нину, како ће се хранити?...</p> <p>Ах, проклето тело, ова грешна облога душе човекове, како га |
| е одмах, него смишља како би се осветио проклетој белавци, највећој штеточињи у целом селу.{S} |
| упропастити, јер ће му навући на главу проклетство родитељско и божје.{S} Он седе на уласку пе |
| викнут на умни рад, зноји, стење, крха, проклиње, грми и — предаје богословску науку...{S} А по |
| да ли те хоће курјаци сву рашчеречити, проклиње дечко штеточињу, истрчава на последњу косу, на |
| и се њему не седа.{S} Он псује, трешти, проклиње час кад је примио у манастир »шашава занесењак |
| Какав ли је то црн живот, који се овако проклиње!{S} У исто време он беше на чисто с мишљу: да |
| А ко предаје догматику?</p> <p>— Синђел Прокопије.</p> <p>— Мора да је млад?</p> <p>— Јест.</p> |
| калуђера...</p> <p>Другови се још мало прокошкаше речима, потом погасише видело и полегаше.{S} |
| .{S} Хајде, поздрави се и са друговима, прокрешта отац Сава слабим гласом.</p> <pb n="224" /> < |
| мке и калуђере да разгледају пећину, да прокрстаре целу шуму, неће ли га наћи.{S} Време би било |
| ази преко тог места; обилази га далеко, прокрхава ограде, њиве, само да не прође поред отровног |
| све више зближаваше.{S} Чести састанци пролажаху, а они све више осећаху, да не могу једно без |
| у три године.</p> <pb n="90" /> <p>Тако пролажаху године за годином, доносећи собом непрестане |
| ема из његова краја, да прође овуда.{S} Пролазе разни путници, крче <pb n="27" /> кола цео дан, |
| га, што му је одређено...</p> <p>А дани пролазе један за другим, са једним истим наличјем, са и |
| , изненађени отац Леонтије.</p> <p>Дани пролазе...{S} И све што беше чудно и необично, постаје |
| уркиња родила, а није она! говораше он, пролазећи поред Љубомира.</p> <p>Крцнуше пуна кола, изв |
| ичањем коњушаревим, не осети како време пролази...</p> <pb n="84" /> </div> <div type="chapter" |
| отровна трава!{S} Тај ти више никад не пролази преко тог места; обилази га далеко, прокрхава о |
| ко, ама баш нико да погледа...{S} Сваки пролази поред њега, као да га и нема ту на <pb n="35" / |
| шљено и утврђено.</p> <p>А дан за даном пролази брзо, неосетно.{S} Није још добро ни разгледао |
| ући вратове при гутању, јер проја споро пролази кроз гушу.</p> <p>После јела девојче опет оде у |
| стом колосеку, којим су хиљаде пре њега пролазиле...{S} И тако ће бити до краја.</p> <p>Он јасн |
| о, неку нарочиту стазу, којом нико није пролазио.{S} А оно испало <pb n="263" /> све тако обичн |
| итно, као што се обично гледају странци пролазници.{S} Стид га да се врати, а девојче тако лепо |
| <p>— Збогом! збогом!...</p> <p>— Све је пролазно и ништавно, мој Маљене; све је тако себично и |
| ме одјеци сложног многогласног певања и проламају се под огромним тамним сводовима храма, тресу |
| угом, све брже и брже, стадоше ницати и пролетати у растресеној глави му.</p> <p>Ах, ове тешке, |
| слике ноћашњих снова — шта ли су!... — пролетеше у мислима...{S} Он се задубе... насмеши се бл |
| p> <p>И нашто оде овај живот?...{S} Куд пролетеше толике године?...{S} Шта би од оноликих идеал |
| ом кроз велику усвођену капију, само му пролетеше кроз главу пређашње мисли: »А, то је <hi>оно< |
| у стару препеченицу и жмиркају на топло пролетње сунце.{S} Игуман се држи као обично; по томе ђ |
| ан као столетни грм; глас му наликоваше пролетњој грмљавини.</p> <p>— Чекај, бре, Максиме: види |
| p>— Зар ти нису јавили... оженио сам се пролетос.{S} Сад ми је Вида...</p> <p>— Ти... ти се оже |
| ...{S} И, да би се довршило зло, једног пролећа удари страховит поводањ, засу све манастирске в |
| грубо изгрди и припрети му, да ће га на пролеће, кад дође у манастир, ако затече оваке незналиц |
| о да се угаси, да умре... да би опет на пролеће <pb n="149" /> оживело...{S} Зато, пст!...{S} Н |
| {S} Све букну, као успавана трава после пролећне кише...</p> <p>Само поља остадоше по старом.{S |
| пла југовина, па се спустило тихо, лако пролећно вече.{S} Месец, у другој четврти, већ испливао |
| догађаје и описе из оба житија, и како пролећу поред његових мислених очију ови заносни догађа |
| авила и дужности.</p> <pb n="221" /> <p>Пролећу месеци за месецима, а у глави побожна монаха ви |
| дајући неисказану тугу на њену лицу, он пролива сузе и виче детету: »Чедо, устани!«...{S} Дете |
| она подиже руку према глави му, али он промаче брзо, а она му добаци:</p> <p>— Лоло!...</p> <p |
| ајући да га опет нешто вуче да још мало промашта...{S} Он зна да је то нечастиви, али се обично |
| Саве.{S} Забринуо се још: да ли му ова промена неће омести његов омиљени посао — врћење главчи |
| Још пре неколико година учини се велика промена у цркви.{S} Да ли је то, природним и историјом |
| куће.{S} Он га најбоље обавести о свима променама, које се догодише у целом крају за ових седам |
| манастиру се за то време учинише многе промене.{S} Кроз шуму можеш провући неколико пластова у |
| е за годином, доносећи собом непрестане промене у манастиру, док се не дође до овога стања, кој |
| х људи, задужи, да би могао учинити оне промене које видесмо — да би могао паметно газдовати.{S |
| лаву трпељиво, увиђајући своју немоћ да промени што од онога, што му је одређено...</p> <p>А да |
| душа...</p> <p>...{S}Љубомир се сасвим променио: друкчије му и држање, изглед, говор, све, све |
| личи на свеца, тек и он се много, много променио...</p> <pb n="75" /> <p>»Ово до сад што је бил |
| и звук из Максимова грла, а он се малко променио у лицу: неко би помислио да га је стид, али ни |
| </p> <p>Игуман мрдну очима, ђаци за час променише на столу чаше и вино.</p> <p>Поче да се пије |
| је, очекујући да осети очигледну, јасну промену у себи, али увиде одмах да, осим новог калуђерс |
| е он још човек, божји створ, или се већ прометнуо у какво чудо?...</p> <p>А Љубомир, не гледећи |
| притиште добро.</p> <p>Момак се најпре промешкољи, али кад дође тешко дисање, напреже сву снаг |
| тек после две године: млађи се калуђери промирњали, много мирнији од маторих.{S} А и матори се |
| а, и у томе грозном призору, као у сну, промиче Јованка...</p> <p>Ах, од свију његових идеала и |
| њега заудара из грла пијана човека... и промиче једна камилавка, шта ли је...{S} А земља се све |
| е ливаде, жуте се њиве зрела кукуруза и промичу младе живахне праље...{S} И они голи сниски хум |
| ак бојажљиво приђе кухињским вратима и, промоливши само главу, проговори некаквим замрзнутим гл |
| ао! узвикну значајним гласом један ђак, промоливши главу кроз врата.</p> <p>Марија одмах устаде |
| ршио један већи посао, седе крај ватре, промотри неке тамне крајеве пећине сасвим обичним равно |
| јглупљег човека, да их малко психолошки промотри.{S} Тако је било и с Максимом.{S} Ови диалози |
| вероучитељ гимназиски, пошто га пажљиво промотри.</p> <p>»Ухватили!... то је.{S} Сад ће да прив |
| купљају...</p> <p>— Хм... ђавоља посла! промрмља он у себи, а гласно рече:{S} Него знаш, није о |
| " /> <p>— Тето, да се залије-е!... хап! промрмља он, гледајући нејасно влажним и блесастим погл |
| се архимандрит нечему досети. «Море... промрмља он у себи, — кад ће ти <hi>он</hi> овамо доћи! |
| е ’нако...</p> <pb n="51" /> <p>— Хм... промрмља младић и загледа се у редове, које му Љубомир |
| ронично најстарији брат.</p> <p>— Хм... промрмља намесник и настави своје напомене, не осврћући |
| p> <pb n="18" /> <p>— Које је ово село? промрмља он, подижући само до пола очне капке и прелете |
| <p>Отац Сава се почеша иза уха и у себи промрмља: »Није вајде... више се не може врдати!...{S} |
| нама?...{S} Калуђери само гледају тупо, промрмљају некакав нејасан одговор и уклањају се журно, |
| труже прљаву, криву совру и чује се лен промукао глас:</p> <p>— Причекај, попо, очију ти!...{S} |
| > <p>— Да се укину! узвикну и говорник, промуклим гласом, гледајући влажним очима око себе.</p> |
| !... поче га прота корити, али он отеже промуклим крупним гласом, за који се обично каже да је |
| је ово нов старачки глас, са шушкањем и промуклим крештањем!«... чуди се он, прилазећи своме ду |
| сред какве журбе, заустави троми Максим промуклим отегнутим узвиком: ‘</p> <p>— Ехе-еј... момче |
| чајно, а у грудима заклокота изнемогло, промукло урлање...</p> <p>Грешник улете у пећину и, она |
| калуђер и ђак, архимандрит фркну носом, промумла некакву претњу и узвикну оштро:</p> <p>— У Јас |
| и то, Љубомире?</p> <p>Он обори главу и промумла нешто као одговор.</p> <p>— Шта ћеш ту, бре... |
| м братом.</p> <p>— Роде... добро дошао! промуца он, стидећи се учевна богословца, који са самим |
| >—- Желим испоснички живети, часни оче, промуца он, и одједном, као да пређе преко некакве вели |
| д другог.</p> <p>— Ја... ја сам... ђак, промуца Љубомир више од забуне но из страха.{S} Идем у |
| бежиш од нас!...</p> <p>— Јок, море... промуца Љубомир, сагињући главу.{S} Ето, стојим с тобом |
| и на ум падало...</p> <p>— Јок, море... промуца он гледећи, како се старчеве очи заводњише, как |
| очи стидљиво.</p> <p>— Тсс... ’нако... промуца стидљиво.</p> <p>— Како?... то бих баш хтео да |
| бомир се још више збуни, задрхта и опет промуца некакав одговор.</p> <p>— Враћај се натраг, нев |
| /p> <p>Љубомир подиже очи и хтеде нешто промуцати, али га претече смешљива девојчица.{S} Она ка |
| очима му се засветли радост, као да је пронашао какву важну новост.</p> <p>— Како ти то идеш з |
| их му молитава из требника...{S} Започе проносити ускршњу водицу с једног краја села.</p> <p>Ко |
| а, ничега!...{S} Чу се узвик: манастири пропадају!...</p> <p>У таком времену оцу Леонтију би су |
| ...{S} Оне само газе и кидају...</p> <p>Пропала цела њива... свршена ствар!...{S} Њему се само |
| га је он разумео.</p> <p>— Еј, дрљане, пропали смо!... викну узбуђен механџија, који је у такв |
| чиње упис...{S} Дакле све <pb n="37" /> пропало, све муке и наде узалуд!...{S} Али срећа, која |
| рже...{S} Сетио се!</p> <p>»Било!...{S} Пропао!«... севну му у глави, и он скочи са сламе као п |
| да смо се погодили да ме служиш!...{S} Пропао си!{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, одговори |
| души му...</p> <p>»Нестаје света!...{S} Пропаст!«... понавља се у њему муњевита мисао...{S} Он |
| p> <p>»То је оно... сведочанство!...{S} Пропаст!...{S} Свршено све !«... севају му мисли кроз г |
| рца, склона маштању...</p> <p>А овде је пропаст, зло... страшно зло...{S} Шта га само чека код |
| ањена звер, која одједном сазнаје своју пропаст...{S} И хтела би да није рањена, и да се врати |
| у ћошак.{S} Види само једно: неизбежну пропаст, — или: јурнути напред, поклати зубима оне што |
| >Шта ли ће бити са њим ?...{S} Да ли ће пропасти, изгубити се у овом шареном свету, и умрети од |
| авом манастирским, откривајући сав ужас пропасти морала, вере, побожности...{S} Говор беше тако |
| хладова, само се несташне козе ревносно пропињу уз дрвеће, савијају храпавим језиком младе изда |
| борници, сељани... лармају и гледају да пропипкају <pb n="31" /> одмах: ради чега ли је сам кап |
| p> <p>Гле, и другови његови, који имају прописно школовање, напрежу се и често пута дижу руке о |
| ко примамљивије, веселије, нарочито кад проплива њиме, са вечно заврнутим рукавима и уздигнутом |
| се обува у сандалије, ради припреме за проповед мира...{S} И кад се изређаше сва ова оглашења, |
| смеја се шаљиво игуман, који никад није пропустио прилику да не пецне своје калуђере, како нису |
| страну погледати.{S} Он уздахну и хтеде пропустити игуманово питање, одговарајући му <pb n="164 |
| прави, узнемири се, људи се расклопише, пропуштајући игумана, који се осврте тетки:</p> <p>— На |
| не дај!«...</p> <p>Манастирске шуме се проредише, манастири исплатише порезу, дугове, ситнице |
| оворећи ништа, из све снаге, јурну кроз проређено штркљасто бучје, крстећи се непрекидно и шапу |
| чекивању. »3ар ми је то како житије!{S} Прореко само за оно језеро, то ти је свега!«...{S} А ње |
| подин-владико!...</p> <p>Архимандритово прорицање оствари се дословце.{S} Љубомир је добро науч |
| .{S} Нађе прво житије: »Памјат свјатаго пророка Наума« и прочита га на душак, јер је имало свег |
| врху дугачка стола, сеђаше крупан дебео просед калуђер, са великом шубаром па глави, испод које |
| грозничавом журбом...{S} Стадоше ницати просечени равни путови кроз бескрајну манастирску шуму, |
| е кристалне шљивовице, па одшета равним просеченим путем на врх онога високог брега, са кога је |
| анастира, који је у суседном округу, да проси хране и других потреба за свој убоги самостан.{S} |
| а!«...</p> <p>Вино се пени, прелива се, просипа се!...{S} Чаша за чашом облеће, а дружина све в |
| чувеном старцу, игуману Лазару, који се прославио у целој Шумадији својим »подвижничким« живото |
| собу у Богословији београдској, где се прославља Свети Сава.{S} И сад с леве стране, збивени у |
| лукаво услужно; сад је сасвим отворен, прост, весео момак.</p> <p>— А наше, наше... он удари г |
| ти куњај тако!{S} Лаку ноћ!</p> <p>»Он, прост сељак, и зна се наћи у животу, зна зашто живи... |
| ујни (а била је сама).{S} Муж јој, неки прост и добар, блесаст сељак, стараше се само да се што |
| , чупаве, гргуљаве косе, груба, широка, простачка лица, на коме је утврђен исполински нос, љуби |
| .{S} Одједном му паде на памет давнашњи простачки разговор са Велимиром о циљу живота, кад му о |
| и, и једна му је нога као. .{S} Боже ме прости, већа од тороња Саборне цркве у Београду... и то |
| ухе.{S} А толики светитељи, што су били прости калуђери или игумани као и он, како се они посве |
| је лепо одњихала... да не оставља овај прости мирни живот, у коме је за сад само једна брига: |
| адиш на своју руку.{S} Шта ћу... ми смо прости људи, а ти си толике чколе учио...{S} Ради како |
| познанице Савине из Београда, на једним простим каљавим таљигама, са једним шареним сандуком, ј |
| ваца...{S} Све је то себично, ништавно, просто!...{S} И ово његово бављење овде зашто је, ради |
| о...{S} А како јој је лепо стајало јуче просто јелече, од пругасте ћитајке, оперважено црним га |
| Нашло се сведочанство за час, и са свим просто, без муке.{S} Забринути богословац прогура се не |
| ло <pb n="263" /> све тако обично, тако просто...{S} Он лагано и непрестано гази по добро утрве |
| , које га чекају, а оно изишло све тако просто и тако обично.{S} Лутао је, гладан и неиспаван, |
| навикао се чак да гледа на себе као па простог слугу, и однекуд му дошло на памет, да све то с |
| нових леђа расом, са натученом до ушију простом камилавком на глави, онај весели и услужни млад |
| разиграло, па му тесан досадањи скучени простор!...{S} А душа се надима и хоће ширине, простора |
| у ту магловиту даљину, у тај неизмерни простор што се зове <hi>свет</hi>.{S} Он жуди за том да |
| звикну младић одушевљено и загледа се у простор пред собом.{S} И ти си погрешио, те још како!{S |
| !...{S} А душа се надима и хоће ширине, простора, светлости...</p> <p>А она паучинаста измаглиц |
| >Она велика жудња за светом, за далеким простором, уталожи се код Љубомира и сад стадоше да се |
| и, кад се огрне топлом одећом у хладном простору.</p> <p>Архимандрит настави даље оглашавати, д |
| низ стрме, дуге степенице, које воде у простран и мрачан манастирски подрум.{S} Задахну их она |
| ени и прелива разноврсним бојама далеки пространи видик, над којим трепери чисто светло небо; к |
| у немоћно у страну и гледа бесмислено у пространи шарени свет, који се пред његовим очима рашир |
| чаробношћу, све више га обузима својим пространим недогледом. </p> <pb n="6" /> <p>Нешто га ву |
| твом, приближи прозорчету.{S} У великој пространој соби, тамо па другом крају, у врху дугачка с |
| ен, са бесмислено управљеним погледом у пространство, уђе у своју ћелију, леже на постељу и ста |
| своје ђачко скровиште: уђоше у велику, пространу топлу собу, која је од јутрос проветрена и ок |
| мисли дечко, улазећи обумрлим ногама у пространу собу, у којој само угледа много, много људи.. |
| старе чарапе.{S} Овде ће моћи, само да прострем чаршав...{S} Дијете!... викну, угледавши Љубом |
| храма.{S} Нека беличасто-тамна светлост прострла се по видику, <pb n="196" /> и лако трепери по |
| крављачом млека, па те ја уплаших, а ти просу млеко?</p> <p>Сестра се смеши, одговара да се сећ |
| великом шубаром па глави, испод које се просула густа разбацана коса.{S} Лице му крупно, обрасл |
| ише, а чело хладно као лед и по њему се просуле честе грашке зноја...{S} Умор, страшан нечувен |
| ћутање.{S} Тек ће, после дужег прекида, прота рећи:</p> <p>— И то ми је: не очекује човек више |
| тамо руку.</p> <p>Кад одмакоше подоста, прота поче:</p> <p>— Ти ниси завео у књиге десет хиљада |
| S} Да л’ то беху грашке зноја или сузе, прота не виде.</p> <p>— Али кад погледам низа се, кад в |
| реди оно лепо српско јутрење послужење, прота позва игумана »да се мало прошетају«.{S} Игуман с |
| кукурузну њиву.{S} Ту је наш познаник, прота Спира, са неколико попова и ђакона из резиденције |
| рског решења о награди!{S} Овај твој... прота махну главом десно, одкуда се, из даљине, виђаху |
| сагласије свију епископа за твоје...{S} Прота нарочито застаде са крајем реченице, да би изазва |
| ма да одсуствоваху они обични гости.{S} Прота, неки духовит весељак, непрестано је правио шале |
| тица...</p> <p>Игуман поћута задуго.{S} Прота раширио очи, па не верује својим ушима да оне дои |
| га да ту чита гласно житија светих.{S} Прота окружни, мало иронично, смешећи се, напомену оцу |
| </p> <p>— Ти пијеш, онако... прекиде га прота.{S} Волиш ли ракију много?</p> <p>— Волим ли раки |
| > <p>— Зар ту, болан брајко!... поче га прота корити, али он отеже промуклим крупним гласом, за |
| > <p>— Тако ти Бога, шта радиш ту? пита прота, мерећи жудним и завидљивим погледом дуге тробојн |
| едесет комада угојених свиња... настави прота, али га игуман прекиде:</p> <p>— Знам...{S} И оно |
| као навикнуте овчице на солило, окружни прота и три виша чиновника.{S} Ручак је справљен на брз |
| ова и ђакона из резиденције, ту окружни прота са десетином попова из града и околине, ту два иг |
| > <p>— Бог с тобом! узвикује пренеражен прота.</p> <p>— Хе-е-еј... кад изиђем на онај челопек г |
| ше исписано задовољство што је господин прота изволео сврнути пажњу на њега — недостојан сасуд. |
| .. није згорег! утаче се журно и гладно прота.</p> <p>— Пост је!... како ћемо? напомену Арсениј |
| чин да премести Арсенија.{S} Исписао му прота баш владичине речи: »Требају му она три монаха, а |
| напомену Арсеније.</p> <p>— Ах! уздахну прота жалобно и незадовољно.</p> <p>— Море... какав пос |
| тами око пламена.</p> <pb n="134" /> <p>Прота је дуго говорио, карао, претио, па напослетку ућу |
| ресе, и онда... хеј, шта ту !...</p> <p>Прота га стаде корити што бар не пије у својој соби, ка |
| и ако га сад баш ништа не боли.</p> <p>Прота ће, опазивши Арсенијево увијање, ко бејаги онако |
| игуман значајно и као прекорно.</p> <p>Прота обори главу збуњено.{S} Његов велики гојазни трбу |
| ћи га за рогове.</p> <p>Чобанче устаде, протеже се и пође лено к девојци, која држаше јарца и п |
| а, познаде да је преспавао целу ноћ.{S} Протеже се, трљајући сањиве очи, па извири иза плашћа и |
| ирока повесма, хватаху један за други и протезаху се тако шумовитом средином горостасног Маљена |
| овом значајном кућом.{S} Колико је воде протекло; колико ли је нових осећања и нових страсти пл |
| а Велимир би могао надгледати раднике, протепа бојажљиво Арсеније.{S} Нешто ми од јутрос сева. |
| и са оним снебивљивим ужичким смешењем протепа:</p> <pb n="43" /> <p>— Ехе...{S} А да ја: умир |
| и зашто живиш...{S} Тек тако само да се протерају године, ка отац Сава...</p> <p>— А ти... зашт |
| са сипањем необичних имена католичких и протестантских богослова-научењака, некаква причања из |
| на трлу код стоке.{S} Леонтије проба да протестује:</p> <p>— Ух, брате... незгодно! рече он, тр |
| ..</p> <p>Прва свештена радња, па све — против црквених правила!{S} Беше му криво, али се тешио |
| љавао искључиво у дворишту манастирском против многобројних врабаца, и другу од канапа, дугачку |
| кад није пожалио, никад му рад није био противан.{S} Из многих житија, која је успео прочитати, |
| чита житија светих.{S} Игуман се најпре противио, није дао ни поменути.{S} Какво читање сад, ка |
| е, пећина беше мрачна и ужасна...{S} На противном крају од уласка, тамо уз малени издубени прес |
| осећању, које га обузело цела.{S} Каква противност његовом досадањем дремљивом, вечно празном, |
| рсеније, смешећи се учтиво и понизно на протине шале, само се увија и мршти, и ако га сад баш н |
| е и таман хтеде рећи уф-ф... па се сети протине напомене, и одједном оно набрано смежурано лице |
| кушања...</p> <p>— Е-е... отеже окружни прото.{S} Види се што је рођено за други свет!</p> <p>И |
| на... тамо после поноћи, заврши окружни прото, грицкајући и сишући лагано с правим гастрономски |
| ра би се сви на њега љутили.</p> <p>Оба протојереја и игумани, као искусни људи, изјавише да не |
| {S} И отац Сава, оно лани у подруму, са протом, што изговори о свету, па данас ово са тетком, п |
| е игуман, познавши свога школског друга проту, који је сад »велика сила« тамо код владике.{S} О |
| Они су знали да игуман зна доста добро протумачити целу литургију, али га је мрзило да улази у |
| јка сад, овако преплашена и изненађена, протури кроз главу, и, не предвиђајући ништа добро, оси |
| о...{S} А после неће моћи ни једна жена проћи на миру поред тебе.{S} Реци му нек’ пожури, очију |
| лили су да ће и овај лепи празнични дан проћи досадно, тешко, јер отац Сава не показиваше од ју |
| у све изгледа, да је Никола морао овако проћи, јер је дошла његова „чреда“.{S} Видео је да се с |
| Веља — донесе сир и метну на астал.{S} Професор одломи парченце и мету у уста... »Пробајте, ви |
| ли тако ови твоји калуђери? прекиде га професор полушапатом.</p> <p>Отац Сава опази да је Љубо |
| ти-си, проговори од некуд из таме његов професор рачуна, кога познаде по гласу, али га још не у |
| рополит'?</p> <p>— Иди, бре...{S} То је професор.</p> <p>— Кака му је оно капа?</p> <p>— Камила |
| страха да га удари.{S} Узалуд му после професор нешто толкује, не помаже ништа...{S} Покласмо |
| </p> <p>— Овај ће вам бити цензор, рече професор, гледајући редове несташних живих очију, које |
| ?...{S} Шта ће то, управо рећи? настави професор.</p> <p>Љубомир га погледа пажљиво, као да ће |
| испричам, настави Никола.{S} Дошао неки професор из Крагујевца и заноћио код игумана.{S} Изјутр |
| .</p> <p>Првог школског дана, овај исти професор, који доведе Љубомира, разгледа одраслије ђаке |
| .</p> <p>— У вину је истина! викну онај професор »травуљар«, дижући од стола занесену главу.</p |
| или ватру.</p> <p>За Јоцом истрча један професор.</p> <p>— Шта је? пита Јоцу, гледајући по свим |
| а добије архимандритство".</p> <p>Један професор зовну Љубомира, пребаци му руку преко рамена, |
| и по своме темпераменту...</p> <p>Један професор изговори шаљиву здравицу: напомену, како се у |
| та лепих ствари из земљописа, јер је то професор лепо причао.{S} Бележио је како се изговарају |
| арче и поједе. »Их, шта учинисте, викну професор : руке вам све од буђе, а ви узесте сир прстим |
| Видео Светозара кад је писао«...</p> <p>Професор уђе.{S} Ђачке очи само прелећу са професорових |
| S} Ка да је ударио обад у све...</p> <p>Професор прсну у смех и стрча низ степенице. . .</p> <p |
| едавања из логике и психологије невешта професора, некаква чудна, високоучена историја старозав |
| ни сви у целом овом разреду, да господа професори нису могли наћи ни једног, ко би могао одржав |
| људи на заветну свету дужност; одоше и професори, одоше и старији ђаци, и Светозар оде са нека |
| цензора у другом одељењу, и најзад сви професори дођоше до уверења, да су се у овом разреду, с |
| другом одељењу задавало је велике бриге професорима.{S} Спреман је предлог директору: »Да се пр |
| фесор уђе.{S} Ђачке очи само прелећу са професорових очију на овога чудног погуреног дечка у ду |
| и тако даље и пљуцкао од муке са својим професором, јер му је та наука тешко ишла у главу.{S} С |
| о у друго одељење, које је било баш над професорском канцеларијом, уђе и стаде близу табле, не |
| велика гимназија.</p> <p>Али оном малом професору у наочарима дође на ум паметна мисао: »Зар ба |
| ирске воденице, а после неколико недеља прохуја чувени циклон руднички, пообара шуму, развали с |
| и иза стола.{S} Кад беше на вратима, он процеди: стакло! а то је значило, да је време за ракију |
| ћа, онда шиље њега, јер не мора давати »проценат« учитељу.{S} Десетогодишњи, чумави малишан, у |
| победитељка, па му скиде с главе мастан процепљен на врху вес, метну му на уста и притиште добр |
| у глави се осећа све јаче стезање, као процепом, снага почиње слабити...{S} Бркају се у памети |
| у опанци...</p> <p>— Онај господин оде, процмиле Велимир танко, бојажљиво, с највећом пажњом у |
| аше.</p> <p>Љубомир седе на троножац уз прочевље, са кога се дизаше, вијугајући се, велики плам |
| о; а ти шта велиш?«...</p> <p>Отац Сава прочита врло јасно целу причу јеванђелску о грешници, у |
| шара очима преко свију лица, тражећи да прочита на њима: је ли правилан одговор, па не видећи н |
| осуђујем«.{S} Само досетљиви калуђер не прочита последњу реченицу: »иди, и одселе више не греши |
| не може душа смирити, док ову књигу не прочита.</p> <p>— Је л’ твоја ова књига'? запита он Све |
| мених обрашчића...{S} Он и не чу кад се прочита апостол; трже се из заноса од громког Савиног г |
| тије: »Памјат свјатаго пророка Наума« и прочита га на душак, јер је имало свега двадесет један |
| </p> <p>Отвори неколико првих листова и прочита један стих, која му прво паде у очи.{S} Читаше: |
| ас малог, чистог, седог директора, који прочита имена примљених ученика у први разред гимназије |
| <pb n="128" /> воље за дуга маштања; он прочита, на допаду, неколико листа па, не размишљајући |
| овде?!«... запита се он одједном, пошто прочита писмо, као да сад тек први пут увиђа, да не зна |
| >XXI</head> <p>Архимандрит по други пут прочита одлучно, у љутини написано, владичино писмо, у |
| зет дубоком и новом за себе мишљу, коју прочита у књизи, па и не сврну пажњу на обично отварање |
| и књиге.{S} Кака ти је ово?...</p> <p>— Прочитај.{S} Видиш да пише: <title>Свето Писмо</title>, |
| аш сад предузео последње »слишавање« из прочитане задаће.</p> <p>— Моја, проговори он, не гледа |
| ргију.{S} Учећи себе, одушевљен новином прочитаних објашњења, Љубомир је одмах причао свима шта |
| >— Шта, цело <title>Свето Писмо</title> прочитао?! узвикну игуман, кад Љубомир то уз реч помену |
| м живети до смрти, не смем излазити.{S} Прочитао сам овде и завет — заклео сам се на то Богу... |
| правила (погодбе), које му је отац Сава прочитао при калуђерењу — безусловна послушност према с |
| а, Љубомир је одмах причао свима шта је прочитао.{S} Отац Сава, стаде, наравно кришом, лебдети |
| реме занимало и привлачило...{S} Кад је прочитао прва житија, осетио је и разумео је шта му је |
| тајући житија светих, а још у гимназији прочитао целу библију...{S} Знам већ шта га чека: биће |
| ом ову руску пословицу, коју је чуо или прочитао негде у Богословији.</p> <p>— Аха, тако дакле! |
| сећам се те приче.{S} А ја сам је ’нако прочитао!...{S} А оно видиш: чудеса... чудеса!...{S} И |
| .</p> <p>— Чини ти се...{S} Кад би само прочитао житије Макарија Египатског, како је он провео |
| ш закалуђерен...</p> <p>Архимандрит већ прочитао две молитве и, пошто последњи пут закле збуњен |
| ш, бре...{S} Нисам га ни ја ни половину прочитао!</p> <pb n="78" /> <p>— Јесам, господине, одго |
| l:id="SRP19000_C15"> <head>XV</head> <p>Прочитао је... не само Антонија Великог, него и Макариј |
| заветној мисли — служењу Богу...</p> <p>Прочитао је доста других, краћих ну лепих, животописа, |
| те игуман ово правило никад није могао прочитати, док су она друга строга правила — молчаније, |
| ван.{S} Из многих житија, која је успео прочитати, видео је да су сви светитељи избегавали нера |
| одлучно у себи.{S} Јер не вреди га само прочитати па заборавити...{S} Треба знати цело, као »оч |
| праве богословске науке, да је довољно прочитати га марљиво и разумљиво, па као да си свршио ц |
| они, који имају добре годишње оцене.{S} Прочиташе њихова имена: и Љубомир прелази у трећи разре |
| во пребивалиште.{S} После... кад се већ прочује у народу његов праведни аскетски живот и кад св |
| у уморни путник већ три часа корача.{S} Прошао је давно свих девет манастирских воденица, и сад |
| разгледао околину, а израчуна да је већ прошао месец како служи овде.{S} Чудио се што никога не |
| зно.</p> <p>— Хи-хи...{S} И не загорео! прошапта Василијан, кријући се иза тетке.</p> <p>— Сви! |
| Кад га <pb n="44" /> је први пут видео, прошапта Светозару са страхом:</p> <p>— Је л’ то митроп |
| овори гост одлучно.</p> <p>— У подруму, прошапта Љубомир бојажљиво.</p> <p>— Хајде, да ми покаж |
| а мантију и, значајним изразом на лицу, прошапта му:</p> <p>— Амо де!</p> <p>Калуђер приђе друг |
| е?</p> <p>— Ко и ти.</p> <p>— А игуман? прошапта Максим опрезно, гледајући на затворено прозорч |
| е, отвори очи, погледа жену пажљиво, па прошапта неким уморним и стидљивим гласом:</p> <p>— Хле |
| им до мрака... слабим, уплашеним гласом прошапта Велимир.</p> <p>— До мрака! ..{S} Њему би до м |
| в зацрвени и убрзаним, уплашеним гласом прошапће:</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди!... иди!...< |
| p>Игуману се замрзе осмех на уснама, он прошара очима преко свију лица, тражећи да прочита на њ |
| лужење, прота позва игумана »да се мало прошетају«.{S} Игуман се одједном уозбиљи; лице му дође |
| била чреда Велимирова, сад је Николина прошла, и онда настаје његова!{S} Сад је, дакле, настал |
| l:id="SRP19000_C20"> <head>XX</head> <p>Прошла је година од доласка Љубомирова у манастир.{S} З |
| пада им на ум јарам Христов!«...</p> <p>Прошла је давно поноћ, а у мислима узбуђена монаха прел |
| >— Што »неуредност«!{S} Ја јесам продао прошле године, али ми је термин за наплату, рецимо, ове |
| ање...</p> <p>Леонтије загледа дубоко у прошли живот и, после дуга ћутања, уздахну горко...</p> |
| ути капут, једини остатак <pb n="56" /> прошлих срећних дана, који га одмах, чим га обуче, нави |
| а</hi>... ама баш ништа!{S} Свршено!{S} Прошло све, све... ама баш све! узвикну игуман и натеже |
| разна... не можеш је ничим напунити.{S} Прошло је за њу све, кажем ти...</p> <p>— Чекај да ти к |
| Увидела је она одмах, да је њено време прошло, да она не може млађим калуђерима бити оно, што |
| започето и напуштено...</p> <p>И све то прошло и утулило се, и само стоји један дуг бескрајан н |
| ="SRP19000_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Прошло је десет година.{S} У манастиру се за то време у |
| ајући у исто време велику пријатност од прошлог маштања; осећајући да га опет нешто вуче да још |
| еонтије се смешка, сећајући се, како је прошлог ускршњег поста, пратећи Арсенија по водици, мор |
| штеду, јер ће морати продати белавку за прошлогодишњи порез.</p> <p>Дешава се човеку, нарочито |
| види јасно, да је тај живот празнији од прошлости, да је бесмислен, чемеран, ужасан као црна ве |
| бешчасте светиња и мили споменици давне прошлости! зачу се општи узвик.{S} А закон, хладан и не |
| а, око свију идеала и снова, око празне прошлости и црне будућности, око цела живота и око себе |
| {S} И од свију тих снова, од целе мучне прошлости, од свега досадањег живота, остаде само магло |
| њалачка душа хтела би се бавити светлом прошлошћу.</p> <p>— Сећаш ли се, кад се оно једном ја с |
| и спуштаху.{S} Жена узе тикву с водом и прсну руком по бледу лицу.{S} Љубомир се стресе, отвори |
| је ударио обад у све...</p> <p>Професор прсну у смех и стрча низ степенице. . .</p> <p>За два д |
| тргоше, он се јако закашља, из уста му прсну ракија и он немоћно, лагано отвори очи и болно по |
| јасну и топлу светлост сунчеву, која је прснула густим млазевима по зеленим врховима дремљивог |
| ји ће за мало, кроз неколико тренутака, прснути блиставим као ватра, дивним као рубин руменилом |
| да тако ведро и здраво, да сви присутни прснуше у смех. — Мене, знате... само по неки пут стома |
| ако ’но, како... он?... узвикну и пружи прст на синоћњег Љубомирова вођа.{S} Како је дрекнуо Ве |
| ом (то је осетио) прати и трљати између прстију... млади инок, с надувеним до највеће мере плућ |
| јећи се да не увреди Љубомира, гурну га прстима у раме.</p> <p>Ђак се стресе од овог неочекиван |
| глави и подигнутим у вис рукама, пуцка прстима, окреће се око себе и весело подиграва...{S} Од |
| послу, извади нож и, размакнувши уснице прстима, ножем размаче мало јако стиснуте зубе младићев |
| м ручицама, а сад, гле: само га дохвати прстима!...</p> <p>»Што ли је то?... мисли Љубомир, и л |
| чају, побеже у књижницу, где ће лупкати прстима по дебелим томовима црквених књига, разгледати |
| Ух, брате... незгодно! рече он, тресући прстима брадицу и кријући очи.{S} Долази свет, видеће.. |
| } Игуман дохвати чашу гломазним великим прстима, принесе је отвореним устима и некако одједанпу |
| јче к себи.{S} Али се цура одупре босим прстима о земљу, подаде се његовом вучењу и још се сама |
| : руке вам све од буђе, а ви узесте сир прстима...{S} То је отровно!«</p> <p>Веља се и до сад н |
| е скоро наже на њега, и гурну га лагано прстом у чело, да би је погледао право у очи...{S} Дево |
| , навије на маштање, па стане газити по пртини или целцу — како се деси, — погури се и сагне гл |
| сто хладно блато и једва се назире црна пруга, што вијуга кроз бео снежни покров.{S} Путник већ |
| је лепо стајало јуче просто јелече, од пругасте ћитајке, оперважено црним гајтаном.</p> <p>— Ј |
| а, који се лепо прелива у оне превијене пруге, што личе на чамовину.{S} У једној му руци дебео |
| аљевска Посавина.{S} Он гледа у нејасну пругу, тамо где се небо састаје са земљом, и што више г |
| атраг и лети... лети...</p> <p>Леонтије пружа руке напред и у страху хвата се за нешто покретно |
| ујне.{S} А из дугачког ходника, који се пружа пред свима ћелијама, пред огромном трпезаријом и |
| глед...{S} И тамо далеко хеј, вије се и пружа у дужину некаква беличаста магла, а под њом се ви |
| с таким осећањем, с каквим је болесник пружа под хирургову тестерицу. »Еј, кукавцу, сад ће да |
| } Нећемо тако, Максо! узвикује весељак, пружајући руку дувањари.</p> <p>— Е, белаја!...{S} Шта |
| шен, са блесаво тупим погледом, Максим, пружајући револвер у целу групу одједном, не гледајући |
| ладике.{S} Одкуд? прозбори он загушено, пружајући руку, но не дижући се.</p> <p>— Ево... ево ме |
| <p>— Ево ти мотке! узвикује му Велимир, пружајући некакву дугачку белу мотку.{S} Одупири се њом |
| апред, церекајући се по своме обичају и пружајући руке.</p> <p>— Хи-хи-хи... богослов!...</p> < |
| њаста павитина од лозе, оструге и трња, пружаше се крај пута, прекидајући се понегде сниским, к |
| Уплашен, пренеражен, као да бега испред пружене пушке, истрча Љубомир уз степенице, погледа чуд |
| сити је не могу, куне се он, одбијајући пружено му стакло; никад је нисам пио...{S} Немој, очиј |
| часак умири.{S} Али кад једна девојчица пружи снаси карлицу с топлом водом, и кад се млада спус |
| адати по нашем обичају.</p> <p>Леонтије пружи ногу с таким осећањем, с каквим је болесник пружа |
| чно...</p> <p>Побратим скочи с места, и пружи руке плашљиво према игуману, као да га жели зауст |
| здао, кад се Љубомир одједном исправи и пружи десну руку на тетку: образи му пребледеше, дођоше |
| .{S} Како ’но, како... он?... узвикну и пружи прст на синоћњег Љубомирова вођа.{S} Како је дрек |
| ло!</p> <p>Љубомир угледа, како Велимир пружи велико широко стакло пуно воде, како га нечија ру |
| уз другове, Никола се насмеши на њега, пруживши му лепо парче меса.</p> <p>Љубомир га погледа |
| уго, дуго у ону бескрајну раван, што се пружила преко Саве и над њом непрестано виси и котура с |
| виђену густу шуму, која се лево и десно пружила, — новина ова паде у манастир као бомба.{S} Ну, |
| засуканим везеним рукавима, из којих се пружиле две обле, црвенкасте руке, снује по ходнику, по |
| јући некакву претњу, псовку...{S} Гости пружили руке према њему, задржавају га...</p> <p>— Мој |
| рнути напред, поклати зубима оне што су пружили пушке и хоће његов живот... па у шуму!...</p> < |
| н га упућује да пређе карнизом, који се пружио, испупчен из зида.{S} Љубомир корача... одупире |
| кну, а Љубомир брзо подиже свој дугачки прут, замахну њиме весело и потера стоку.{S} Тек кад се |
| ом јарцу; опкорачила га ногама, па бије прутићем с оне стране главе, камо би јарац хтео врднути |
| чекиваху и испраћаху.{S} За њим шушти и пршти вода из пуне букве, гуди потмуло воденично камење |
| а о Сретењу, то о Благовестима... то је псалтир«...{S} А кад Љубомир пређе на Нови Завет, он ви |
| иозно чучаше једно бело, чисто, кудраво псетанце, посматрајући до сад невиђену густу шуму, која |
| на задњим ногама; али пошто је необична псећа дебљина искључивала сваку помисао на какав било у |
| дно свршио три разреда основне школе. — Псикологија, мој брате... то је наука!{S} Кад стане чич |
| авати деци!{S} Да је бар игуман...{S} А псикологију сигурно још држи чича-Срета?</p> <p>— Ја.</ |
| екаква непојмљива предавања из логике и психологије невешта професора, некаква чудна, високоуче |
| терају и најглупљег човека, да их малко психолошки промотри.{S} Тако је било и с Максимом.{S} О |
| се, по обичају, дурну, стаде праскати и псовати некога по кујни (а била је сама).{S} Муж јој, н |
| ходник, но и цело двориште од игуманове псовке...</p> <p>— Зови Велимира!</p> <p>Мара изиђе и п |
| у стричев син и потера стоку са ужасном псовком...</p> <p>А сад?...</p> <p>Још јасније се прели |
| ром, вратио у кујну, тамо га дочекаше с псовком и великом праском.{S} Траже га од кад себе, пун |
| иза стола, изговарајући некакву претњу, псовку...{S} Гости пружили руке према њему, задржавају |
| дете!...{S} Игуман кресну грубу сељачку псовку и саже се над Љубомиром.</p> <p>— Жив је, оче Са |
| леће <pb n="149" /> оживело...{S} Зато, пст!...{S} Не реметимо неми, вечни, бескрајни мир!...</ |
| слободна ваздуха...</p> <p>Тетка грди, псује, нарочито момке.{S} Али момци знају да је тетка д |
| у дворишту, али се њему не седа.{S} Он псује, трешти, проклиње час кад је примио у манастир »ш |
| о викање и замре у даљини...{S} То неко псује непажљива чобанина и напомиње му шта га чека код |
| е и испраћа свештенике и калуђере, који псују непажљиве домаћице, и ради казне траже, да се спу |
| ца одједном, као на дроту, поскакаше и, псујући и претећи страшно, одјурише из манастира.</p> < |
| м, свеједно!... одговара игуман љутито, псујући онога, што је сад »његово царство«.{S} Он, геја |
| е каже.{S} Али ћу и њега...</p> <p>Тако псујући и договарајући се, вратише се другови у манасти |
| } Он затрепта целом душом, као ухваћена птица, на коју већ спуштамо руку.</p> <p>Кад одмакоше п |
| како беше на Маљену!{S} Слободан је ко птица у гори, слободан и све... само, — да не мрдне куд |
| по капљу, која пада на мокру земљу.{S} Птице се не чују; вране изгледају одвратне онако отрцан |
| Ено их, четири куће под Маљеном, а све пука сиротиња.</p> <p>Његов отац има њих три сина и чет |
| нестаде таласастих брежуљака и како је пукла пред очима му бескрајна раван, и отегла се у недо |
| бомир, упирући раширене зенице на једну пукотину у зиду, из које се сваки час помаља велики соб |
| ни мисле, кад си таки господин, да имаш пун казан дуката...</p> <p>— А ти не мислиш тако?!... п |
| сетину оваких и горих епитета.</p> <p>— Пуна ми кућа готована, беспосличара, а он хоће још.{S} |
| ролазећи поред Љубомира.</p> <p>Крцнуше пуна кола, извукоше их из дворишта; у манастиру одмах н |
| недеља дана, а Јованка здрава, једра и пуна као јабука, накицошена, намештена, са засуканим ве |
| пиће, гостију, љубазно, весело, реко би пуна срца, нуди госте ђаконијама, старајући се збиљски, |
| етка испразни целу своју собу, натовари пуна двоја кола разним покућанством и посла својој кући |
| погледа оне плаве јасне очи, оно чисто, пуначко бело лице, тако чисто и бело какво он није ника |
| ке испод надвијених веђа и посматра ово пуначко, једро лице, по коме се виђаху подигнуте бледуњ |
| ликом праском.{S} Траже га од кад себе, пуне им руке посла, спрема се велика вечера.{S} Напољу |
| носим у подрум, изнео сам отуд још две пуне вина.</p> <p>— Неће то, бојим, ваљати... рече Љубо |
| раћаху.{S} За њим шушти и пршти вода из пуне букве, гуди потмуло воденично камење, а он прескач |
| ...{S} Нису толики праведници седели уз пуне бачве, зато им и није била душа празна, него све п |
| се смеје весело, одвраћа шалу и доноси пуне руке прилога.</p> <pb n="211" /> <p>У неком убогом |
| седамнаеста?</p> <p>— Кроз два месеца, пуним.</p> <p>— Е... а кад зађеш сад по парохији, па те |
| ништи...{S} И рад би дахнути слободно, пуним грудима...{S} Ах, живота!...{S} У свет!...{S} Там |
| т«.{S} Сви су засели за богату совру са пуним уверењем, да својим присутством чине велику љубав |
| авидљивим погледом дуге тробојне редове пуних бачава, буради великих, средњих, малих...</p> <p> |
| остаде без женске руке... жива мука!{S} Пуно живих људи, навикнутих на известан ред, а сад нема |
| још.{S} Нећеш је разумети.</p> <p>— Еве пуно прича, славе ми!... све што смо учили у школи.{S} |
| ном и заносом, и онда му срце дође тако пуно, у грудима га задише некакво радосно расположење, |
| како Велимир пружи велико широко стакло пуно воде, како га нечија рука дохвати и наже.{S} Зачу |
| ују слободни гости, јер осећају да су у пуној кући, у којој нема газде, и сад се не зна чија је |
| .</p> <p>Излазио је од опасне суседе са пуном главом прича о његовој госпођи: како је то зла же |
| м, наслоњена на велики штап са упрћеном пуном торбом на леђима, познаде га и препаде се.</p> <p |
| Дигните му главу! рече тетка и принесе пуну чашу помодрелим запеченим уснама бониковим.{S} Љуб |
| у и сенасту липу, што добише за јело, и пуну канту вина.{S} Отпоче прави, поверљиви, слободни п |
| је да га трља њоме по грудима, а она му пуну чашицу исте ракије принесе устима. <pb n="163" /> |
| Антоније спушта у руку свакоме сиромаху пуну кесу новаца, док не раздаде све... све што је доби |
| корност према ненадном путнику.{S} Баци пурењак, који је до сад, са слашћу, жвакао, скочи са ст |
| а је Васа био добар за ортака, а Максим пурња све цигару за цигаром...{S} Чекни де, Максо, плат |
| ње:</p> <p>— Тако то једнако, док ме не пусти нека слабост у глави, што ме обузме чим легнем.{S |
| ије...{S} Павле Тивејски...{S} Тимотије Пустиножитељ... па она два брата Теодор и Теофан... сви |
| школи досети, да у Србији нема никакве пустиње...{S} А да оде у какву непролазну огромну плани |
| их жестоко.{S} А било ме страх и од ове пустиње... све немо!...</p> <p>— Зар се ти бојиш ноћу? |
| им и није била душа празна, него све по пустињи и пећинама!«...</p> <p>А тетка Мара, која је св |
| ом дугом, мучном и занимљивом лутању по пустињи...</p> <p>На Петковачу беше ред другог одељења |
| горко уздахну и очајно, као остављени у пустињи путник, погледа у плаво небо.{S} Зар сви једно |
| да ће се удалити <pb n="152" /> у какву пустињу, или велику шуму, или тако нешто...</p> <p>Поне |
| јести!...{S} Смишљао је да бежи у какву пустињу, или у опште удаљено место од света, али се нек |
| ећа...{S} Ах, ала је све пред њим црно, пусто, страховито!...</p> <p>И ови му пишу само због но |
| трах да остане <pb n="16" /> сам у овом пустом, равном и непознатом пољу.{S} Како ли ће изгледа |
| ећање.</p> <p>А у дворишту и по стајама пустош, занемареност и нема сањивост...</p> <p>Од момак |
| у цркви, као да је први <pb n="103" /> пут у њу ушао : све му је исто онако ново, тајанствено, |
| о писмо, у коме му се по <hi>трећи</hi> пут наређује: да Љубомира истог дана, кад прими писмо, |
| неки пут и сунце варало.{S} Јео је два пут дневно хлеба са водом.{S} Остало време проводио је |
| и било да му се већ јаве... одоцниће за пут.</p> <p>Одједном се зацрни и зашарени необична гоми |
| Другови се послушно поклонише и брзо за пут спремише.{S} После четврт часа, Леонтије на коњу а |
| оју ствар, без које неће да се крене на пут, или мож’да, узбуђен, не знађаше шта би друго <pb n |
| ена водица, крст и босиљак, креће се на пут.{S} За њим весело ступа, с великом мочагом у руци и |
| нтије на коњу а Велимир пешке, одоше на пут.</p> <p>Ништа више не осећаше млади испосник, нити |
| шава куд ће...{S} Хтео би се кренути на пут одмах, али га задржава овака ноћ...{S} Преко неба п |
| камо му добра жена рече да ће изићи на пут.</p> <p>Пошто је путовао цео час, угледа неколико в |
| Маљену, само би полетео косом...{S} Уз пут би се претурао главачки, одрао би кога јарца, и опе |
| и торбу с кукурузом и оде свињцу.{S} Уз пут је само зверао уплашено, освртао се често, гледајућ |
| о, па окрете ка лужнику, обзирући се уз пут пажљиво.</p> <p>За њом ступа Љубомир, тешким незгра |
| миљену праћку и оде уз поток, купећи уз пут обле шљунке и гађајући врапце и сенице.{S} То му је |
| не.{S} Сад ће, тако лагано, гађајући уз пут сенице, до своје нове »симпатије«, јер од кад се за |
| ним кораком, разговарајући се полако уз пут, примичу се црквеним вратима тако целом гомилом, кр |
| непозната, тамна...{S} Као да сад први пут виђа не саму групу, него оно, што му се сад учинило |
| , капи.{S} Кад га <pb n="44" /> је први пут видео, прошапта Светозару са страхом:</p> <p>— Је л |
| калуђери брзо и вешто раде, али је први пут осетио слабачко и пиктијасто телце у својој руци... |
| ошто прочита писмо, као да сад тек први пут увиђа, да не зна сам шта то чини овде.</p> <p>Тамна |
| д му све дође као ново, као да ово први пут гледа...{S} Не осети ни кад игуман пројури поред ње |
| head>XXI</head> <p>Архимандрит по други пут прочита одлучно, у љутини написано, владичино писмо |
| г <pb n="12" /> хумића, преко кога води пут, како нестаде таласастих брежуљака и како је пукла |
| аше видети, па се онда осврте и продужи пут, размишљајући, шта ли је нагнало ово добро и мирно |
| у већој мери појавила.{S} Хтео би који пут стати уз Милку, газдину кћер, слушати њена занимљив |
| {S} Чудни су ови свети књижевници: неки пут се и они прођаволе...</p> <p>— Је ли то светац, гос |
| . знаш сам да је слаба стомака.{S} Неки пут га одиста тако завије и заболи, <pb n="93" /> да ми |
| го ноћу мислио...{S} И код њега се неки пут омакло, па оде на другу страну...{S} Почне о Богу, |
| чекао допуштење.{S} Ни на Божић се неки пут не сете да понуде чашом вина...</p> <p>— Шта ту тол |
| едном воћњаку.{S} Очни капци му се неки пут прикупе јако, кад се нађе која киселија јабука...{S |
| о светло, радосно и блажено, да он неки пут у себи помисли: »Да ли су били овако срећни Антониј |
| туђој наредби.{S} Хтео би се дечко неки пут забавити чиме, хтео би сести на онај сниски хумић в |
| . шта чиниш заједнички?{S} Изиђемо неки пут онако... у село, где се скупљају девојке, па тако, |
| ко сам не јави.{S} Нићифор се, по неки пут, при исповести какве средовечне жене, одједном сав |
| у, од поноћи до зоре, али га је по неки пут и сунце варало.{S} Јео је два пут дневно хлеба са в |
| рицкају детелину коњи, фркнувши по неки пут широким ноздрвама или лупнувши поткованом копитом о |
| е у смех. — Мене, знате... само по неки пут стомак... онако... завије, а <pb n="138" /> није да |
| ј да пред њима што прича, осим што неки пут, као мимогред, напомене, како му његово високопреос |
| во или радосно.{S} Чита занесен; понеки пут прекине читање каквим узвиком и краћим размишљањем, |
| околностима, само <pb n="214" /> понеки пут поремети општу монотоност какво везено бело марамче |
| беспосличе чак до јесени.{S} Тек понеки пут ако их узнемири по нека бабињара, којој је крив окт |
| вљао прекинути посао.</p> <p>Тек понеки пут га, усред какве журбе, заустави троми Максим промук |
| о њега.{S} Тамо... тамо!...{S} Последњи пут застења очајно, а у грудима заклокота изнемогло, пр |
| прочитао две молитве и, пошто последњи пут закле збуњена младића: да својевољно ступа у анђелс |
| ву и пристављају их уз ватру, по десети пут загледају совру, тамњан, кадионицу, је ли све спрем |
| »Је ли могуће!«... питао се већ десети пут. »Јест, знам... сећам се те приче.{S} А ја сам је ’ |
| у склонили у кухињу да с тетком четврти пут »ужинају«, дотрчаше и стадоше, са ђацима, љубопитно |
| је, за твоје управе, чини ми се, трећи пут?</p> <p>— Не знам, свеједно!... одговара игуман љут |
| {S} Учини му се да ступа на тако ужасан пут, који ће га упропастити, јер ће му навући на главу |
| иза стола.</p> <p>— Срећан пут! срећан пут!... виче игуман и блене преко свију глава, не гледа |
| тку и искочи иза стола.</p> <p>— Срећан пут! срећан пут!... виче игуман и блене преко свију гла |
| ви склонише у страну, дајући му отворен пут.{S} Он се осмехну на њих, и као да им говораше лице |
| д је знао све, све...{S} Видео је јасно пут, којим му ваља поћи, видео је све оно што је истина |
| , море...{S} Него сам се уморио од дуга пута, а запао у ову дубодолину, па мислим да сам залута |
| опажаше досада на оне олињале, хиљадама пута, без икаква основа, поновљене фразе о значају српс |
| изгледа, нема краја, а доле, поред сама пута шушти, ваља се и бруји манастирска река, низ коју |
| сту суседину слушкињу, која га је доста пута частила, очекујући да је Светозар походи.</p> <p>— |
| и он сам зажелео.</p> <p>Милка му доста пута приђе, кад је залудан, па би одмах повели разговор |
| до зоре, баш до самог сванућа...{S} Шта пута у Београду тако почнем мислити, шмркћем, преврћем |
| >— Говори, гаде!...{S} Задржао си ме од пута, те нећу бити на дочеку владике.{S} Шта ми ту...</ |
| пића и јела стаде се трошити два и три пута више, него пређашњих година.{S} Сава напомену брат |
| {S} Али се Сава сваке године по два-три пута овако присећао и чинио ово што сад чини.</p> <p>Иг |
| па топло, слатко...{S} Пред селом, крај пута, баш уз његову ливаду, стоји Веселин Ђурић, онај ш |
| д лозе, оструге и трња, пружаше се крај пута, прекидајући се понегде сниским, кривудавим чатали |
| пратећи Арсенија по водици, морао седам пута јести са калуђером, једног дана...</p> <p>Најгоре |
| абринути богословац прогура се неколико пута кроз гомиле деце, која стајаху пред школским врати |
| ..{S} Над њим горе отворише се неколико пута врата, неко прође ходником, али он беше заузет дуб |
| и за полну разлику.{S} Тако се неколико пута прекомбрљаше једно преко другог, док се не уморише |
| ше тај поступак.{S} Велимир се неколико пута значајно погледа с Нићифором па са Василијаном.{S} |
| .. .</p> <p>Љубомир се збуни и неколико пута премести тежину тела с једне ноге на другу...{S} У |
| н добро знао и већ се насмејао неколико пута чичиној шали, коју води са ђацима.{S} Чича му метн |
| незгодним речима, читао их по неколико пута и све више се бунио њиховим смислом, који му се по |
| нио на доксат па, и ако је већ неколико пута гледао ове исте призоре, сад му све дође као ново, |
| Љубомир је улазио у ову пећину неколико пута, једном са Николом и Велимиром.{S} Место је удаљен |
| о Антонија великога</title>«.{S} Толико пута је слушао да је Антонијево житије једно од најлепш |
| } Али знаш ли, Спиро, да ми дође толико пута да му кажем: дијете, иди кући, ожени се, па буди с |
| к огладни.{S} Та зар није слушао толико пута, како људи путују без ичега, па се увек нађе ко им |
| онако исто, као што је вазда, небројено пута почињао своје одговоре.{S} За јасле већ зна се... |
| </p> <p>— Остав’ то!... казо сам ти сто пута, викну Велимир, подигнувши скоро празно стакло с в |
| прописно школовање, напрежу се и често пута дижу руке од досадних, тешких задаћа.{S} А како ће |
| — Каки!... игуман је гори од њега десет пута, викну Велимир.{S} Знаш оне чизме... ха-ха-ха...</ |
| p> <p>Очитао је до сад равно седамнаест пута »Помилуј ме, Боже«...{S} То је најлепша, најзаносн |
| ати га камена препаст.{S} Он је стотину пута гледао, како то калуђери брзо и вешто раде, али је |
| чуо до сад једно предавање, и дваестину пута мучио се од сваке руке да погоди онај полутон, кој |
| ји је синоћ утувио, да му покаже правац пута.</p> <p>Све је добро; и он таман поче осећати радо |
| е беше кад стиже у Београд, осврћући се путем једнако, бојећи се капетанове потере.{S} Сад, кад |
| ење, а он прескаче одјаже, јури каљавим путем, не видећи никога, не чујући како за њим узвикују |
| мао, за кога смо радили, те се »кратким путем« добило сагласије свију епископа за твоје...{S} П |
| је то, природним и историјом обележеним путем, одживљавало старо добро време и уклањало се испр |
| шљивовице, па одшета равним просеченим путем на врх онога високог брега, са кога је и Сава нег |
| , што вијуга кроз бео снежни покров.{S} Путник већ пао у очајање од зла времена, умора и глади. |
| а хлеба...</p> <p>Овако премишља гладни путник, а јабуке чине своје.{S} Стомак све више завија, |
| бруји манастирска река, низ коју уморни путник већ три часа корача.{S} Прошао је давно свих дев |
| дахну и очајно, као остављени у пустињи путник, погледа у плаво небо.{S} Зар сви једно исто!?.. |
| ком о рамену.{S} Механџија, како угледа путника из механе, прену се, измени лице и постара се д |
| p> <pb n="65" /> <p>Под ногама усамљена путника, што се лагано провлачи манастирском реком, шље |
| ко поштовање и покорност према ненадном путнику.{S} Баци пурењак, који је до сад, са слашћу, жв |
| краја, да прође овуда.{S} Пролазе разни путници, крче <pb n="27" /> кола цео дан, па и ноћу; на |
| ији, из манастира у манастир.{S} Ово га путовање толико збуни, и помете му и иначе нејасне погл |
| ним облицима, како је он маштао о даљем путовању, о доласку у Београд...</p> <p>А кад има више |
| ају, разјапљених уста, његова причања о путовању, па онда и даље о школовању, и тако редом све, |
| ече да ће изићи на пут.</p> <p>Пошто је путовао цео час, угледа неколико великих сена и око њих |
| са женом, уверио је да мора одмах даље путовати (само се боји да га опет не окупе овчарски кер |
| месечина, па се и кроз густу шуму види путовати као на облачну дану.{S} Спустила се лака ноћна |
| ом...{S} Стадоше ницати просечени равни путови кроз бескрајну манастирску шуму, те се из мрачни |
| школске године проведе отац Леонтије на путу, пратећи свога владику по епархији, из манастира у |
| зи да макне ногом.{S} Само му покажи на путу неку травку, која није баш обична, па викни : отро |
| ного што учити, али свему томе стоји на путу газдина воља.</p> <p>Кад пође неким послом, може м |
| укћу густи димови.</p> <p>Игуман је при путу; све је готово, само да седне у кола, која га чека |
| трењу, познао је Љубомир да је на праву путу; осећање му је казало, да је близу њега све оно, ш |
| гано и непрестано гази по добро утрвену путу, по оном истом колосеку, којим су хиљаде пре њега |
| евна богословца, који са самим владиком путује, као што се обично сви сеоски становници збуне и |
| > <head>II.</head> <p>Други дан је како путује Љубомир.{S} Подне је давно превалило.{S} Он се с |
| као да би хтео рећи: »Видиш како ја сам путујем, па се никог не бојим!«...</p> <p>— Јок, море.. |
| зар није слушао толико пута, како људи путују без ичега, па се увек нађе ко им да хлеба.{S} А |
| е говорити ништа, само ћутати...</p> <p>Пухор се стаде хватати по сјајним жишкама, које догорев |
| ром на глави и подигнутим у вис рукама, пуцка прстима, окреће се око себе и весело подиграва... |
| од ударцима његових опанака, сухо грање пуцка и крши се, а Љубомиру се чини, да за њим лете чит |
| одника, поређаним у једнаком одстојању, пуцкара ватра и севне пламен кроз мали отвор на великим |
| ени стуб, што се вије пред њим, шушти и пуцкара, наставља започето причање:</p> <p>— Тако то је |
| посла за доктора...</p> <p>Чује се како пуцкарају ћутци у огромној бронзаној пећи.{S} Ђаци се р |
| би дуго, дуго седети овако у самоћи, уз пуцкарање веселе ватре, са својом другарицом, и макар н |
| и љутили на говорника, јер се пред њима пуше тек испржени уштипци, који ће се охладити док он с |
| тео би да се извуче од посла, али му та пушка не пали код игумана.</p> <p>— Е, немој баш тако.. |
| пренеражен, као да бега испред пружене пушке, истрча Љубомир уз степенице, погледа чудновато, |
| пред, поклати зубима оне што су пружили пушке и хоће његов живот... па у шуму!...</p> <p>После |
| механу неки коњаник, а за њим пандур са пушком о рамену.{S} Механџија, како угледа путника из м |
| и скичи, па иде тако по шуми, с празном пушком, замишљајући себе у разним ритерско-романтичним |
| стоке до самог мрака.{S} Шумар заметне пушку за леђа, па оде у девето село...{S} Воденичари за |
| иња и човек згрчи у топлу легалу, па не пушта од себе ни гласа.{S} Само у пећима, које се ложе |
| p>— А, кићане, шта ћеш сад!...</p> <p>— Пуштај, застења мушкарац и мрдну рукама да се ослободи |
| мљацкајући великим незграпним устима и пуштајући затим из грла дубок отегнут глас, који личи н |
| ао, а Ђока их, одупирући о руду, лагано пуштао и придржавао.{S} Архимандриту се веома допаде сн |
| гласа...{S} Весеље повезаних и одједном пуштених на слободу двоножаца!...</p> <p>Леонтије се по |
| Па доктору после не верује: неће да га пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљување...</p> |
| уљаник зарасто у корову, и још по нека пчелица прозуји над <pb n="258" /> овом усамљеном дивљи |
| има и грлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!...</p> <p>После неколико секунада по |
| ви отегнуто, на слогове:</p> <p>— Ми-не-ра-ло-ги-ја.</p> <p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их да ми |
| и како је пукла пред очима му бескрајна раван, и отегла се у недоглед...{S} И тамо далеко хеј, |
| зу, па стане макљати, ни Максим му није раван...{S} И онда, кад се сит наједе, вели да га ништа |
| и одлучи се да га, по што по то, научи раван.{S} Али му један хитац ногом несташна ждрепца у м |
| о би гледати дуго, дуго у ону бескрајну раван, што се пружила преко Саве и над њом непрестано в |
| диш моју Аницу.{S} Ни Маџарица јој није равна!{S} Па ми лепо нашки, љубакамо се, као на прилику |
| још даље, трепери под врелом измаглицом равна и плодна ваљевска Посавина.{S} Он гледа у нејасну |
| шена, ужасна рика још очајније, а преко равна поља лети, не додирујући ногама земљу, са раширен |
| крик...</p> <p>А ноге носе, лете преко равна поља, скачу кроз густу шуму и прескачу сниско шип |
| м журбом...{S} Стадоше ницати просечени равни путови кроз бескрајну манастирску шуму, те се из |
| укрћене кристалне шљивовице, па одшета равним просеченим путем на врх онога високог брега, са |
| е он у себи.{S} Тамо је, кажу, каменита равница, а ово — гледај!...{S} Знао је наш св. Сава шта |
| знао на памет.</p> <p>Очитао је до сад равно седамнаест пута »Помилуј ме, Боже«...{S} То је на |
| , спорила је право манастиру.{S} Сад је равно шесет година како се повео спор.{S} Сава је, још |
| еке тамне крајеве пећине сасвим обичним равнодушним погледом и загледа се у пламичак, који се н |
| на <pb n="35" /> улици, или га обилазе равнодушно, не гледајући га, као да је он какав пањ, из |
| је могао одбити.{S} Али је друге примао равнодушно, као што је некад примао прилоге у котарицу, |
| остане <pb n="16" /> сам у овом пустом, равном и непознатом пољу.{S} Како ли ће изгледати кад с |
| ни неки крстови и једна удубена ниша са равном плочицом, за коју се прича, да је служила св. Са |
| ке, крутуљаве, уморне ноге и на њима се равномерно њиха, лево и десно, погурено, здепасто, неок |
| осветљен слабим пламичком воштанице, уз равномерно дисање успаваних другова, гледа широко рашир |
| сан, али ипак одређен правац живота.{S} Рад и велики умор не даваху му <pb n="128" /> воље за д |
| жњели, копали...{S} Па зар да избегава рад он, који се тврдо решио да следује стопама оних кој |
| животу... јер овај убија, ништи...{S} И рад би дахнути слободно, пуним грудима...{S} Ах, живота |
| вој оделити начин и правац живота.{S} И рад, и одмор, и весеље, све беше заједничко.{S} Леонтиј |
| махну тетка главом претећи, па продужи рад уозбиљена лица.</p> <p>Чим седе Љубомир уз другове, |
| ака не беше...</p> <p>Шта... зар толики рад, па све у залуд!?...</p> <p>Леонтије најпре држаше |
| пренуше.{S} Сви се дадоше на привредни рад...</p> <pb n="250" /> <p>И Леонтије пође за општим |
| а, свако друго вече, ненавикнут на умни рад, зноји, стење, крха, проклиње, грми и — предаје бог |
| удавим!« рече у себи и настави започети рад.</p> <p>После свршеног крштења сети се да је читао, |
| и, наставиће се у целој земљи прекинути рад.</p> <p>Све беше како треба и обећаваше да ће се на |
| еше зима, па се није могао никакав већи рад започети.{S} Имало се кад размишљати о свему.{S} У |
| љубав се чини жалосном обманом, озбиљан рад — узалудном беспослицом, узвишене тежње — глупом де |
| еже, не да му дисати...{S} А он је тако рад другом животу... јер овај убија, ништи...{S} И рад |
| и бакалске кесе.{S} Али је сад прекинуо рад; завуко обе руке под појас, превија се главом и цел |
| ла, али се никад није пожалио, никад му рад није био противан.{S} Из многих житија, која је усп |
| и, где је он становао, лако удесити.{S} Рада школског још не беше много, посао у кухињи буде бр |
| виноград се морао напустити због скупа рада...{S} И, да би се довршило зло, једног пролећа уда |
| ’, нешто показати.{S} У том нанеси враг Рада кочијаша са буђавим, полутрулим игумановим старим |
| ик ослободи братију од тог »бесполезног рада«, пошто, вели, он већ мора на другом месту записив |
| и му пажљиво лице и цео стас, као да је рада оценити га овим једним погледом.{S} Израз њена лиц |
| ски у новом времену!{S} Нема живота, ни рада, ничега!...{S} Чу се узвик: манастири пропадају!.. |
| се мили успавану човеку живети!{S} Ево рада!...{S} Заузета послом душа, нема кад да сумња ни д |
| е ракије принесе устима. <pb n="163" /> Раде кочијаш, вешт томе послу, извади нож и, размакнувш |
| ве.{S} Тетка сручи лагано целу чашу.{S} Раде измаче нож...</p> <p>Одједном се Љубомирове груди |
| обожна душа за молитву.{S} Манастири не раде своја имања, него их дају на наполицу.{S} Тако је |
| тенога.{S} Истина, други калуђери то не раде никад, али се он давно одлучно, да ради онако како |
| харџија!{S} Светозар вели да и то многи раде па лепо живе, и још по неки стекне...{S} Само за п |
| > се навикло, како се видело да и други раде, Тако се Максим закалуђерио, тако је живео, тако п |
| /p> <p>— Знам то.{S} И код нас мушкарци раде.{S} Али Мира?...</p> <p>— И она дере жестоко.</p> |
| е иде ватра у главу, а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га за мишице и повуче.{S} Уведе га у о |
| но, да ради онако како треба, а не како раде други.{S} Али кад погледа пребледелу, озбиљну и ма |
| а гледао, како то калуђери брзо и вешто раде, али је први пут осетио слабачко и пиктијасто телц |
| отована.{S} Ови калуђери да се посатиру радећи, а он да дембелише... ха-ха-ха...{S} Има неке »п |
| драв си!</p> <p>Љубомир ућута.{S} Овде, ради другарске слоге, морају се обрнути уши од неких мо |
| {S} И ово његово бављење овде зашто је, ради чега?... запита се, и обузе га грозничава језа, ка |
| елског образа; да се обува у сандалије, ради припреме за проповед мира...{S} И кад се изређаше |
| оне деце... да нешто Бог са њима учини, ради мене... заплака се тетка одједном, и настави јецај |
| ле ће остати у манастиру, што је дошао, ради чега...{S} Истина питала га је тетка, хоће ли <hi> |
| шти талас живота, па се весели по њему, ради и живи.{S} А он, онако исто, као некадање стидљиво |
| далеко.{S} Арсеније рече да ће у шуму, ради некаквог јесењег лековитог корења, али још од капи |
| дају да пропипкају <pb n="31" /> одмах: ради чега ли је сам капетан тако ненадно дошао.</p> <p> |
| није напустио свој Маљен <pb n="20" /> ради тога, да би постао механским момком. »Није то, ниј |
| и људи, а ти си толике чколе учио...{S} Ради како знаш.{S} Али те само једно сви молимо: немој |
| почети ускршња водица по целом селу.{S} Ради тога и висе две веће котарице иза Леонтијевих леђа |
| чени, и ја ћу вас одморити«...</p> <p>— Ради чега си дошао, брате?... чује Љубомир оштро, јасно |
| раде никад, али се он давно одлучно, да ради онако како треба, а не како раде други.{S} Али кад |
| о није светачки?</p> <p>— Тако треба да ради сваки човек... ко жели добра својој души, одговори |
| тала његова чреда!...</p> <p>Али шта да ради?...{S} Да ли да учини онако, како је учинио кад бе |
| у чреду, онако ни за што.{S} Не мари да ради какав хоћеш посао: зар не чисти штале, отимари коњ |
| десет хиљада динара манастирског новца ради ове поточаре.{S} Новац се потрошио, а воденица се |
| обичај — нећемо кварити ред; ако ли је ради нас — батали!...</p> <p>Архимандрит мрдну очима, н |
| ашмиром.{S} Али мука је — недељом се не ради...{S} Обрта окорели луб, онако с калупом, проба да |
| и да има много бољих места, где се мање ради и више користи.</p> <p>О, како га је обрадовао сас |
| и тај: да не ложи <pb n="153" /> ватре ради свога тела...{S} Али на пољу је тако тамно и влажн |
| још разазнаје све око себе, види шта се ради и разуме да је пијан.{S} И то га сазнање сад ни ма |
| ходником и двориштем, гледајући шта се ради.{S} Завири и у собе, у кухињу, у трпезарију, и као |
| риход двапут и трипут већи, него кад се ради старински.</p> <p>— И... тамо сам, вели отац Сава |
| олим те — мислио сам, да све ово што се ради по манастирима, није оно... знаш, оно како треба.{ |
| > <p>— А, ваљано! додаје механџија више ради учтивости, али он осећа исто оно што и побратим, с |
| уђере, који псују непажљиве домаћице, и ради казне траже, да се спусти што већи прилог у бисаге |
| екуд му дошло на памет, да све то сноси ради распетог Спаситеља... навикао се на свакодневне ју |
| ље личити на свеца.{S} Није он то чинио ради игумана, јер зна да се овај »курјак« не вара лако. |
| слим да нас је <hi>све</hi> Бог створио ради онога, што је рекао у Св. Писму: »...плодите се и |
| крмачица шчепа зубима клип, писне опако ради обичаја или кокетарије, а није баш што је <pb n="1 |
| {S} Зар се толико мислило и сањало само ради тога, да би душа имала забаве?...{S} Зар су све то |
| на дугачкој лужниковој грани како се то ради.{S} Ет’ ’вако...</p> <p>— Знам то.{S} И код нас му |
| носећи судове, гледајући само у оно што ради, чиме је заузет.{S} Не дође му ни на ум да се пого |
| јасеном се нагнула једна жена, па нешто ради рукама око лонаца, који су се испревртали, нагнули |
| љали, све су празне, само ’нако... опет ради новаца...{S} Све је то себично, ништавно, просто!. |
| луђери и да га одмах потом упути к њему ради посвећења.</p> <p>Отац Сава се почеша иза уха и у |
| е тетка добра, да је та грдња тек само »ради ворме« и да није баш ни њој <pb n="166" /> самој н |
| но и <pb n="176" /> с великим прегнућем радили у истој сврси с којом су и основани манастири.{S |
| се живо смеје, шали... јер шта би друго радили: мртва калуђера не ваља жалити!</p> <p>— Дај вру |
| за кога сам се ја заузимао, за кога смо радили, те се »кратким путем« добило сагласије свију еп |
| ну сталну подлогу — навику...{S} Све се радило онако, како <pb n="245" /> се навикло, како се в |
| се држе и ванредни часови.{S} Шта би се радило на дугим зимским ноћима него то!</p> <p>Чувши пе |
| и, девојке?</p> <p>— Сви!...{S} Тако се радило у стара времена.</p> <p>— Море... отеже девојка |
| /p> <p>»Шта хоће ови од мене, и шта ово радим ја овде?!«... запита се он одједном, пошто прочит |
| ми!{S} Је ли боље тако, него ово што ми радимо?</p> <pb n="227" /> <p>— Хе, је ли боље!...{S} Т |
| посао.{S} Толико је пренаглио жудњом за радиношћу, да у почетку није знао чега пре да се дохват |
| каквим порукама и радио у кући као роб, радио без одмора, без сна... из сата у сат, тако непрек |
| ицом.</p> <p>— Да се бар ожених као ти, радио бих за своју децу, знао бих...</p> <p>— Бог с тоб |
| ји...{S} Био се јадник ко риба о земљу, радио с најупорнијом журбом, мучио се, довијао се и обр |
| не знађаше шта би друго <pb n="109" /> радио.{S} Одједном иза његове главе нешто необично Фију |
| сва кућа на леђима невешта момчета.{S} Радио је много за своју кућу и то му не беше тешко, али |
| јунак ! мисли Љубомир.{S} Тако бих и ја радио...{S} Она на једну, ја на другу страну, па тако д |
| .. као цигља!</p> <p>— Шта си ти до сад радио? прекиде га Љубомир, кога је овог тренутка више и |
| ликим кашикама...</p> <p>Бог зна шта је радио и како је управљао отац Максим толиким приходом, |
| и то му не беше тешко, али је још више радио под кулук, за туђе куће, где су остала сама деца |
| рекидно трчкарао по некаквим порукама и радио у кући као роб, радио без одмора, без сна... из с |
| за чашом слева се неосетно — јер шта би радио човек у овој самоћи, — а у веселој глави млада на |
| чином и изразима лица, како је и он сам радио, тапкају преко дворишта и крију се са смехом за т |
| д десне мишице, не знајући шта би друго радио.{S} Василијан га спази одмах, па као лопта одскоч |
| ељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме радити шта ко хоће: спавај, докле хоћеш, иди куд год те |
| е сад, кад <pb n="119" /> треба највише радити, рекао је тетки, која је вазда у сличним случаје |
| , али поред тога мораш цео дан трчати и радити што ти заповеди он, и тетка, и сва три калуђера. |
| {S} И ако седи, нађу му шта може и тако радити.</p> <p>А како беше на Маљену!{S} Слободан је ко |
| ану, у мрак.</p> <p>— Тако ти Бога, шта радиш ту? пита прота, мерећи жудним и завидљивим поглед |
| е, лепоте!«...</p> <p>— Еј, море... шта радиш ту? викну неко испред њега.</p> <p>Он се осврте, |
| ш тако до века.{S} И не знаш ни сам шта радиш и зашто живиш...{S} Тек тако само да се протерају |
| то?...{S} Ја још не верујем.{S} Шта сад радиш?</p> <p>— Како?...{S} Венчао се, брате, као сав с |
| /p> <p>— Синко, рече му отац, ти одавно радиш на своју руку.{S} Шта ћу... ми смо прости људи, а |
| по коме су се расплинуле шарене фигуре радника, Да ли је тако било Светозару?...{S} Он се хвал |
| е водицу, а Велимир би могао надгледати раднике, протепа бојажљиво Арсеније.{S} Нешто ми од јут |
| .. водицу...{S} Василијан у виноград, с радницима.{S} Да надгледаш ђубрење: сваки чокот, сваки |
| силијан.{S} Сад се више рентира ортачка радња са кројачицом!...{S} Хи-хи...</p> <p>После два ме |
| новокрштенога«...</p> <p>Прва свештена радња, па све — против црквених правила!{S} Беше му кри |
| мир купити јаја...</p> <p>Прва свештена радња!{S} С каквим побожним осећањем, с каквим страхом |
| ем тако ићи«...{S} И сад отпада из даље радње царица, него сам он усео у хинтов, па тако велича |
| вилно вршити литургију и друге свештене радње.</p> <p>Пред Божић се архимандрит нечему досети. |
| ead> <p>Љубомир је одлазио често и врло радо своме сељаку — богословцу.{S} Поред тога што се ос |
| једног среског писара — и доста других радо знаних вести...</p> <p>И сељани Леонтијеви учинише |
| е што... знам већ, и ја сам му се некад радовао...{S} Само му се ја не радујем, јер не знам <hi |
| као јединог свог уточишта...{S} Како се радовао, кад је на последњој завојици угледао широки по |
| ко баш не располаже човека на тако теже радове, те он све до сад остаде побркан у својим симпат |
| плава неба, блудећи својим полудивљим, радозналим, зеленкастим очима по јасном лазурном недогл |
| ковићево.{S} Тамо застаде читаву гомилу радозналих слушалаца...{S} Исприча му трговац испотекар |
| е, и отац Сава стоји на доксату, гледа, радознало и реко бих смешка се!{S} Није то, ваљада, збо |
| </p> <p>— Зашто?...{S} Стој! викну жена радознало.</p> <pb n="114" /> <p>Љубомир се замисли: да |
| и срчано подигла главу, гледа око себе радознало, и кад угледа застиђена Леонтија, насмеши се |
| о сенка...{S} Посматрао је све око себе радознало, гледао како се мењају учитељи сваког часа и |
| /p> <p>Велимир климну главом, гледајући радознало, шта ће враголасто девојче учинити.</p> <p>— |
| ојком.{S} Оне се још смејаху, гледајући радознало Љубомира, о коме су се, по целој манастирској |
| оста у подрум, али га она обична људска радозналост задржава да остане још у свом заклону, да ч |
| ли.{S} Њега текну нека пријатна, слатка радозналост...</p> <pb n="49" /> <p>»То је <hi>он</hi>. |
| срез.{S} А ово он пита тек ’нако... из радозналости.</p> <p>— Јок, одговори Љубомир, чудећи се |
| ући често недовршен посао.</p> <p>А код Радојевића се надали, па дочекаше госте домаћински.{S} |
| И он зна где ће га затећи ноћ: тамо око Радојевића кућа...</p> <p>Срећно прођоше Бошковића куће |
| овим налогом:</p> <p>— Одведи овога код Радојице, нек’ му помогне тамо у штали, рече она Николи |
| ше му одједном сву вољу и одушевљење за радом.</p> <p>Леонтије се повуче у собе, и одједном зан |
| у дневне манастирске послове и, заузет радом и занимљивим причањем коњушаревим, не осети како |
| љених, полузакривених очију, севнула би радосна варница, али се он старао да сакрије своје осећ |
| мора бити да је све друкчије, светлије, радосније...{S} Љубомир осети да се гуши у овој туробно |
| ужише оба друга, и он одмах, по њиховим радосним лицима, опази, да се обојица радују његову дол |
| ађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже он радосним гласом, као да је нашао све што је тражио. — З |
| ве је око узбуђена младића тако светло, радосно и блажено, да он неки пут у себи помисли: »Да л |
| а и стаде скакати по кухињи, смејући се радосно и лупајући се длановима по бутинама.{S} Певница |
| око себе скромно, бојажљиво, али у себи радосно понављаше: »Љубомир Васић, <hi>цензор</hi> вели |
| егне, не зна ни сам: да ли плашљиво или радосно.{S} Чита занесен; понеки пут прекине читање как |
| тако пуно, у грудима га задише некакво радосно расположење, и он се гуши, грца од навале осећа |
| , а на лицу му неописана милина, срећа, радост...</p> <p>»То је оно што прича Светозар, кад се |
| уци му и старих и младих, и она искрена радост њихова, што им се сија у оку, јер су дочекали да |
| лева нека светла, надземаљска ведрина и радост, и онда се оне мале зеленкасте очи скупе, и кроз |
| а одобравањем, и у очима му се засветли радост, као да је пронашао какву важну новост.</p> <p>— |
| p>Све је добро; и он таман поче осећати радост од тога што је све добро, па се сети јучерањег д |
| ико недеља, на своју велику и неописану радост, отац Сава опази, да не <pb n="190" /> само Љубо |
| нкасте очи, а усне се развукле у весео, радостан и глуп смех.</p> <p>— Како си се играо са том |
| но раструбили.{S} Владика — из истините радости и одушевљења, што ће скоро добити права, необич |
| места нема живота, да за њега нема веће радости, но проводити дане у <hi>оваким</hi> приликама. |
| , није могао пожелети себи веће славе и радости, до да остане све овако како је, док год он не |
| <p>— Брат наш Леонтије облачи се у ризу радости, рече архимандрит, а неко, у исто време, огрте |
| Сваки живи за себе, и никога се не тичу радости или невоље друга му.{S} Може ко одсуствовати го |
| ви светитељи избегавали нерад и да су у раду налазили помоћи за постизање своје тешке задаће.{S |
| је зна зашто живи и радује се сунцу.{S} Радује се што... знам већ, и ја сам му се некад радовао |
| и свако створење Божје зна зашто живи и радује се сунцу.{S} Радује се што... знам већ, и ја сам |
| кало, истрчало чак у воћњак, па се живо радује тако важну и милу госту...{S} Вујо старешина кућ |
| бога села: њега и Светозара — све га то радује, весели и баца лаку копрену заборава на дочек ро |
| се некад радовао...{S} Само му се ја не радујем, јер не знам <hi>зашто</hi> живим и јер не очек |
| се под његовим светлим покровом веселе, радују и — живе...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| м радосним лицима, опази, да се обојица радују његову доласку.{S} Први му приступи Никола, с та |
| сестре, тетке, цела родбина.{S} Сви се радују његову доласку, сви се, као нарочито, утркују, к |
| се опет састави са женом, и после овога рађа се Макарије...{S} Али његова женидба, то је нешто! |
| амно здање и ова тиха побожност, што се рађа на овом месту...{S} И најзад, он зна <hi>како</hi> |
| е два тронедељна сисанчета, испечена на ражњу, са набраном као павлака, заруделом младом кожицо |
| тно, миришљаво, врело, у сну не може да разазна шта је...{S}Сву тежину тела преноси напред...{S |
| аком, паучинастом измаглицом.{S} Он још разазнаје све око себе, види шта се ради и разуме да је |
| пре два дана, нестало из манастира.{S} Разаслао је да га траже на све стране, али од њега још |
| Велимир.</p> <p>У другој кући задригла, разбарушена, у поцепаној сукњери, девојкара, полегла са |
| , завитланом у назад мантијом, са голим разбарушеним и заљуљаним дугим власима, са подигнутим р |
| игуман одједаред, затресе му се густа, разбацана, кудрава коса, очи му заиграше некуд у напред |
| м па глави, испод које се просула густа разбацана коса.{S} Лице му крупно, обрасло густом округ |
| е једини друг из младости...</p> <p>Око разбацаних, по реду, гомилица сена, окупила се гладна с |
| ајања.</p> <p>Јасеновац је брдско село, разбацано по косама горостасних, густих рудничких огран |
| недеља, наместила се у гостинске собе, разбашкарила се, махнула длановима преко бркова, па сам |
| амо да је растерао госте и да су се сви разбегли.</p> <p>— Баш добро! узвикну жена обрадована.{ |
| Игуман почива.</p> <p>А Љубомир, кад се разбегоше сви ђаци и момци, нађе се у неприлици: побећи |
| и из његове собе...{S} Кажем ти: сви се разбегоше, ко врапци...</p> <p>— Што?</p> <p>— Па од иг |
| дворишту манастирском, кад се сви гости разбегоше и кад сам побратим оде у механу да одигра јед |
| лио у гроб поћи!...{S} Сви други идеали разбише се у варљивом светском метежу, саломи их и разн |
| а чувени циклон руднички, пообара шуму, развали све воденице и однесе, сатре све под собом...{S |
| осле неколико добрих гутљаја лице му се разведри, очи стадоше гледати смишљеније, а мисли, једн |
| 75" /> <p>Али им се одмах по уводу лица разведрише, и они стадоше слушати пажљиво.</p> <p>Гост |
| даше с пажњом и поштовањем, одједном се развесели.{S} Најпре му се овлажише и засијаше крупне, |
| д кога сте се ви, само од једне чаше... развеселили.{S} Покажите нам макар једног домаћина у Ср |
| но нагорева суху масну даску; почиње се развијати по соби дим, све више и више, а Љубомир гледа |
| ише се, срушише се, а она се, та мисао, развијаше све више, док га не отрже од рођена гнезда.{S |
| љубичасте боје.{S} Беше висок, крупан, развијен и силан као столетни грм; глас му наликоваше п |
| синчића за руку.{S} Гле, права жена!... развијена, чиста, обична поцрнела лица.{S} Леонтије ожи |
| ст и наиван, досети се да ће ова крупна развијена Рудничанка бити као нека домаћица у овој кући |
| женска љубопитност, која је подједнако развијена и у селу и граду, подстаче је да продужи запо |
| ених година, исто тако лепом, само мало развијенијом и слободнијом девојком.{S} Оне се још смеј |
| ање рањена звера, или страховито гуђење развитлана оркана?!...</p> <p>Понови се загушена, ужасн |
| рлу га све јаче задављује, и усне му се развлаче...{S} Он плаче горко, неутешно, очајно...</p> |
| обрва сјакте зеленкасте очи, а усне се развукле у весео, радостан и глуп смех.</p> <p>— Како с |
| е крију од кога.{S} Кад угледа девојче, развукоше му се широке дебеле усне у некакав груб полуо |
| ано смежурано лице, оног истог секунда, развуче се у понизан ширетски смех.{S} Опет се сви насм |
| »тетку« за врат хладним као лед рукама, развуче своје широке, дебеле, ћосаве усне, од чега му ц |
| p>— Хм .. помози ми казати... оногај... развуче Максим онако исто, како је и до сад одговарао; |
| кну гост.</p> <pb n="133" /> <p>— А-а-а развуче игуман, познавши свога школског друга проту, ко |
| није овог светлог пламена, што му душу разгаљује...</p> <p>Пламен се превија и лиже, ватра шуш |
| ај исти професор, који доведе Љубомира, разгледа одраслије ђаке и постави за цензора поменутог |
| и присебан.{S} Он разгледа, и, види се, разгледа пажљиво све око себе.{S} Ослушну како река жуб |
| ним табачићем, очекујући ред да уђу.{S} Разгледа он добро десетину тих табачића, види да су то |
| је заспо, али по том, кад боље око себе разгледа, познаде да је преспавао целу ноћ.{S} Протеже |
| Да ми је да се ми појакамо, вели она и разгледа око себе, тражећи згодно место.{S} Али где би. |
| а ме сад виде Милка и Мира!«... мисли и разгледа свој дугачки жути капут, што се прелива као кр |
| сасвим јасан, отворен и присебан.{S} Он разгледа, и, види се, разгледа пажљиво све око себе.{S} |
| је видео, <pb n="242" /> али све добро разгледа, утуви и остаде пренеражен од чуда...</p> <p>О |
| , и тако!«...{S} Ипак он запази и добро разгледа похвално, невиђено у Србији, газдовање манасти |
| ице.{S} Послао је и момке и калуђере да разгледају пећину, да прокрстаре целу шуму, неће ли га |
| p>— Их, колика је ова!{S} Рече једаред, разгледајући књиге.{S} Кака ти је ово?...</p> <p>— Проч |
| в.</p> <p>— Где је игуман? запита гост, разгледајући по дворишту онако, како обично разгледамо |
| оји бојажљиво изнесе лонче на светлост, разгледајући да ли је чиста вода у њему.</p> <p>— Бацил |
| ово? рече она гласно, пришавши клупи и разгледајући увијеног успаваног ђака.{S} Еј, море... ко |
| ледајући по дворишту онако, како обично разгледамо добро познато нам место, после дужег одсуств |
| је наложио ватру, добро окадио пећину и разгледао са запаљеном воштаницом сваки кутак пећине, в |
| зи брзо, неосетно.{S} Није још добро ни разгледао околину, а израчуна да је већ прошао месец ка |
| има по дебелим томовима црквених књига, разгледати урамљене ликове старих манастирских архиманд |
| вог дремања, отвори књигу, стаде најпре разгледати редове и речи како иду, па се полако удубе у |
| од игумана.{S} Изјутра сели на доксату, разговарају се нешто о прављењу сира и пију ракију.{S} |
| ногобројни младићи, па лаганим кораком, разговарајући се полако уз пут, примичу се црквеним вра |
| уђерио.</p> <p>— Знаш, немамо кад да се разговарамо много...{S} Послао је и шумара; ено га доле |
| е под звонару, где су се могли слободно разговарати.{S} Игуман неће никога звати, док не истрес |
| велика вечера.{S} Напољу се чује граја, разговор и по неки гласнији смех.{S} То су подолазили к |
| {S} Овако види да се жена већ спрема за разговор, па се домишља шта да јој рекне.</p> <p>Мисли, |
| авно, и обрће се да иде архимандриту на разговор.</p> <p>— Их, ниси знао... који прапорац и мал |
| ме он опази нешто непријатно.{S} Поведе разговор са сестрама.{S} Његова раздрагана, мека, сањал |
| стављао целом браству, отац Сава поведе разговор о старом, традиционалном, ну застарелом реду и |
| је намршти.</p> <p>— Мој Љубо, завршује разговор друга сестра, после онако исто поетична почетк |
| " /> и побожан.{S} Сам никада не почиње разговор, осим ако има што запитати.{S} Одговара на пит |
| а тим »залудницама«.{S} Она вешто обрће разговор и почиње причати о тешким временима, великим д |
| сли, овако угрејане, на другу страну, и разговор полако прелази на предмете, који су ближи овим |
| ном му паде на памет давнашњи простачки разговор са Велимиром о циљу живота, кад му овај стидљи |
| иђе, кад је залудан, па би одмах повели разговор.{S} Једних су година, механа је удаљена од сел |
| агрили очима и остављају овај сувопарни разговор.{S} Вуку их мисли, овако угрејане, на другу ст |
| леп мирис сламе и чује некакав необичан разговор...</p> <p>— Од куд овде женске? чуди се он у с |
| прозорче, стајаше Никола, слушајући цео разговор.{S} Кад саслуша последњу наредбу игуманову, от |
| е планути, али се Велимир брзо уплете у разговор, погледајући Василија значајно.</p> <p>— То су |
| се охрабри мало уз њен смех, па ступи у разговор.{S} Распитивао је доста и он њу и она њега, и |
| мађаше стрпљења сачекати крај игуманова разговора, — после, кад укинемо манастире.</p> <p>— Под |
| ња кратко, и увек гледа да се уклони од разговора.{S} Кад момци и ђаци почну пред њим говорити |
| његову задаћу, али Љубомир на половини разговора плашљиво замаха рукама.</p> <p>— Нећу... немо |
| гледом.</p> <p>Љубомира увреди овај тон разговора.{S} Он се хтеде уздржати и прећутати, али не |
| .{S} А не могу више да слушам којекакве разговоре.{S} Хоћу, брате, да знам, па ако не ваља...</ |
| е са Нићифором.{S} Архимандрит се нешто разговори са Маром, и сутрадан, кад се остарели игуман, |
| } А како је мирно на Маљену!«...</p> <p>Разговорио се са женом, уверио је да мора одмах даље пу |
| ништа.{S} Целе поћи проводи у молитви и разговору с Богом... спава тек четврте ноћи по мало, на |
| ад се смешкао каквој шали што падне при разговору, махну главом са одобравањем, и у очима му се |
| ије оно право«.</p> <p>Другови, у живом разговору о будућности, дођоше до угнуте стене, седоше |
| нтије, у својој ћелији, проведе у дугом разговору са Велимиром.{S} Њих двојица су остали непрек |
| ену и стаде потанко распитивати о целом разговору, нарочито о једнодушној жељи сусединој и њене |
| и који тренутак у овако усамљеном тихом разговору.</p> <p>— Брате... некако не умем да ти кажем |
| епти, као пламен лојанице, кад се добро разгори!...{S} А Никола узео некакву сасвим другу позит |
| !{S} Али га другови наслањају на врљике разграђена котара, и он стоји тако и мртвачки обара пиј |
| жену, и децу... нек’ прода све имање и разда милостињу сиротињи«...{S} А носити крст Христов з |
| акоме сиромаху пуну кесу новаца, док не раздаде све... све што је добио за продато имање...{S} |
| ...{S} У зрелим годинама родитељи му се раздвајају, добром вољом, и иду у манастир.{S} После ду |
| Поведе разговор са сестрама.{S} Његова раздрагана, мека, сањалачка душа хтела би се бавити све |
| колико чаша шљивовице, насмејана лица и раздрагана срца, у очекивању добре ђаконије, одједном з |
| апротив, он се све више чуди пријатном, раздраганом, бескрајно срећном осећању, које га обузело |
| он сад јасно, и ова опомена на дужност раздрема га одједном, као пљусак хладне воде.</p> <p>— |
| љина; љута га је звјерка изјела...{S} И раздрије Јаков хаљине своје, и веза костријет око себе« |
| . како бију дамари јако... како се срце разиграло, па му тесан досадањи скучени простор!...{S} |
| пијанке.{S} Око њега хучи, грми и гуди разиграни талас бесна поводња, и он, услед ове хуке, ви |
| .</p> <p>Зашло се дубоко у ноћ; ђаци се разиђоше по собама, момци се поређаше око шпорета, а Љу |
| ифор малопрешње тврђење, и затим се сви разиђоше по дворишту...</p> <p>У вече, кад остаде сам у |
| кове, него ићи к њему на тужбу«.</p> <p>Разиђоше се.{S} Љубомир уђе у дневне манастирске послов |
| у, момак.{S} По манастирским парохијама разиђу се сви калуђери, са оваком истом пратњом.</p> <p |
| уђера у манастиру — сви се, беспослени, разишли по потоцима, Леонтије се врати из шуме, где је |
| ва самостана.{S} Али, момци се беху сви разишли...</p> <p>Тако Љубомир доби млађег друга, али с |
| и ти се читаво страшило... раширило се, разјапило чељусти, па иде на тебе, иде, али увиђаш да с |
| тке!...{S} Смеши се онако исто глупо, с разјапљеним вилицама, затим му нешто говори и маше рука |
| и манастирски ђаци и момци, па слушају, разјапљених уста, његова причања о путовању, па онда и |
| ребало изнети пред госте, а говорник ће разјаснити њен археолошки значај.</p> <p>Сава, смешећи |
| уморно небо, као да отуд тражи помоћи и разјашњења у овоме заплетеном склопу црних мисли...{S} |
| могли чути одговор, као да од њих тражи разјашњења о овом новом, непознатом му до сад учењу.{S} |
| загледао се у земљу, као да тамо тражи разјашњење својој ненадној невољи...</p> <p>И наредба и |
| е нови игуман, у току неколиких година, разјурио из манастира стару братију и остао са својом д |
| а ми донесеш са чесме, ама оногај... да разладиш стакло...</p> <p>Љубомир га послуша.</p> <p>— |
| ко«...</p> <p>Шта је ово сад?!...{S} Не разлази се она црна тамнина, што га је омотала, и срце |
| рујање црквених јутрењих песама, што се разлева отуд из храма...</p> <p>Љубомир још спава.{S} С |
| а и не трепље, само му се по лицу често разлева нека светла, надземаљска ведрина и радост, и он |
| шнога, и опет се из младих груди отме и разлегне зверски крик...</p> <p>А ноге носе, лете преко |
| ра и пође вратима.</p> <p>— Ха-ха-ха... разлеже се општи смех.</p> <p>— Обуци, роде, стару анте |
| ше лагано видати љуте очајне боле...{S} Разлеже се по мрачној пећини испрекидано, горко јецање |
| редни ове недеље, започе јутрење...{S} Разлеже се оно дугачко, једначито, тајанствено читање ш |
| обема рукама, на шта се из самог трбуха разлеже оно пресито грубо штуцање: хап!...</p> <pb n="1 |
| арачима и из собе игуманове и Максимове разлеже се громко, бескрајно, на разне тонове и начине |
| p>Кроз тихо, бледо, магловито појутарје разлеже се громовит, страхотан, нечовечји зверски урлик |
| и <pb n="148" /> отворио врата, кад се разлеже Љубомиров глас...{S} Игуман сукну натраг изнена |
| ирића и камења, а из усахла грла још се разлеже загушена рика...{S} Навише, уз стеновите кршеве |
| , одједном засија очима а по лицу му се разли неизмерно блажено задовољство.{S} Гледајући некуд |
| у, а попушио си му толики дуван! рече и разли кафе у шољице, па се намести на клупу до Максима, |
| а саслуша озбиљну тетку, али се над њим разли мек, нежан, милостив, никад до сад не чувен, па и |
| ну густу шуму, кад се кроз хладну влагу разли оно тајанствено шумско вечерње брујање, пећина бе |
| прозорче преплашеном Љубомиру, па стаде разливати калуђерима ракију из другог стаклета.</p> <p> |
| враћа пријатна топлина, која се почиње разливати по њему...{S} Па није баш ни тако мрачно... г |
| рекли су му да се ова зове „велика“, за разлику од других двеју — палилулске и теразиске), гото |
| карца, не знајући још јасно ни за полну разлику.{S} Тако се неколико пута прекомбрљаше једно пр |
| ави све теже...</p> <p>Дубока ноћ...{S} Разлила се јасна летња месечина, па се и кроз густу шум |
| да у томе питању код њега нема мере ни разлога...</p> <pb n="156" /> <p>А Љубомира, пре два да |
| очи с таквим гласом!...</p> <p>Довољно разлога, да дркће не само ходник, но и цело двориште од |
| грања, и ако је ватру наложио једино с разлога: да има на чему окадити пећину, и ако је, међу |
| морају се обрнути уши од неких моралних разлога и правила.{S} Само, докле ли ће то да иде?...</ |
| отац Сава је причао о томе из себичних разлога: нек’ се <pb n="168" /> види какве калуђере спр |
| кочијаш, вешт томе послу, извади нож и, размакнувши уснице прстима, ножем размаче мало јако сти |
| звонце једаред.{S} Морала је трипут, у размацима, поновити овако звоњење, док се Велимир појав |
| ож и, размакнувши уснице прстима, ножем размаче мало јако стиснуте зубе младићеве.{S} Тетка сру |
| и моји калуђери осете друкчије... па се размиле по перилима и становима, онда ја бежим у подрум |
| лепе Груже, како се њоме на све стране размилио свет... у мени заигра срце, повуче ме нешто не |
| <p>— Молио бих понизно, ако може, да се размислим до мрака... слабим, уплашеним гласом прошапта |
| S} И овде сваки зна шта хоће, и нико не размишља много о животу.{S} Све се то креће само, по не |
| идети, па се онда осврте и продужи пут, размишљајући, шта ли је нагнало ово добро и мирно дете |
| очита, на допаду, неколико листа па, не размишљајући много, рекне у себи: »Овако ћу и ја, баш о |
| арица довикује, али он не прекида своја размишљања, само му се нервозно тргну ретке, једва прим |
| {S} Напослетку сведе сав хаос од ноћног размишљања на ово: »Треба живети — како сам се Богу зак |
| ватру весеља сви одједном, сачува га од размишљања.{S} Као да беше повезан за њих, повукоше га |
| нтије се подаде томе колу неосетно, без размишљања.{S} Што ваља другима, добро је и њему!</p> < |
| прекине читање каквим узвиком и краћим размишљањем, у коме је обично стављао себе на место оно |
| све је тако јасно, да не оставља места размишљању.{S} Него: или — или !</p> <p>— Не марим толи |
| проводио је на молитви, или у побожном размишљању...</p> <p>Ах, како му се допао овакав живот! |
| акав већи рад започети.{S} Имало се кад размишљати о свему.{S} У томе доста поможе Велимир, сво |
| му на врх главе, и он је стао мало боље размишљати о њима.{S} Учинило му се сумњиво <pb n="122" |
| господство његова рода, славу светску, разне насладе...{S} И све то јака воља младићева издржа |
| омуном опеване лепотице и после испреда разне догађаје, у којима би он и та лепотица играли гла |
| ди у хладу, на крилима му читава пласка разне зелене и осушене траве, коју је до сад пребирао и |
| симове разлеже се громко, бескрајно, на разне тонове и начине изведено, загушљиво хркање...</p> |
| </p> <p>— Уф-ф... стење Арсеније и сипа разне траве у лонац, мешајући вешто кашиком.</p> <p>— У |
| осле изјаве лекарске њихова лица добише разне изразе: прво страх од смрти, потом страх од неизв |
| а се дечком и стаде му у мислима ређати разне положаје, који га у будућности очекују.</p> <p>— |
| абава.{S} Тада се сит насањао, ређајући разне планове у глави.{S} Не беху то, истина, баш прави |
| вијао од глади, стале излазити пред очи разне саблажњиве слике, које је сотона стварао...{S} Ча |
| х дуванских кеса литрењача, у којима су разне осушене лековите траве.</p> <p>— Васо, ено ти ђез |
| у варљивом светском метежу, саломи их и разнесе бура животна, као слабачку сламчицу...{S} И гле |
| егова краја, да прође овуда.{S} Пролазе разни путници, крче <pb n="27" /> кола цео дан, па и но |
| ље се и узбуђеније оцртавају и колутају разни планови за будући живот...{S} Све ће се урадити, |
| лу своју собу, натовари пуна двоја кола разним покућанством и посла својој кући.</p> <p>Дође ис |
| е и уклањало се испред новог, створеног разним условима, већ дозрелог за живот, времена и правц |
| ист.</p> <p>А после и иначе у животу, у разним забавним и младићским стварима, Сава је био опре |
| и, с празном пушком, замишљајући себе у разним ритерско-романтичним околностима.{S} Код куће, п |
| , у школу«, а планови су се састојали у разним облицима, како је он маштао о даљем путовању, о |
| та, грдећи »маторог лисца« и претећи му разним, већ уобичајеним, домаћим казнама...</p> </div> |
| ику да га види, па је често помишљао од разних људи: да не буде то митрополит.{S} Чак је једном |
| огословији читава калуђерска дружина из разних манастира, која одмах заведе свој оделити начин |
| венкасте мајске ружице, трепери и опија разнобојни шебој, лелуја се гранчица мирте над клупицом |
| влаче дугачки судови са читавим »кршем« разноврсна печења: прасећег, пилећег, телећег... па се |
| еда китњастија и хладовитија, и градина разноврснија и шаренија, и ливаде зеленије и стока по њ |
| бучје, како се сјаји, шарени и прелива разноврсним бојама далеки пространи видик, над којим тр |
| уредити огромне градине манастирске са разноврсним поврћем; треба уређивати читаву њиву, која |
| ead> <p>Лето у манастиру није претрпано разноврсним, непрекидним пословима, као у сеоској кући. |
| јних светитеља и праведника, повешани у разноврсним рамовима, без икаква реда, по зидовима.{S} |
| иђени, мравињак од деце, како се шарени разноврсном одећом, које не може довољно да се нагледа. |
| обед.{S} Млађи убрзаше кораке, стадоше разносити јела, лица им добила немоћан, преплашен и нео |
| е он до скора сањао.{S} И отуд се врати разочаран. »Ово су, брате, господа-калуђери! говораше о |
| прочита имена примљених ученика у први разред гимназије, и још тамо нешто стаде говорити, али |
| неколико дана испитан и примљен у први разред гимназије.</p> <p>Тако се свршиле све незгоде, к |
| њихова имена: и Љубомир прелази у трећи разред.{S} Изишо је из школе празна слеђена срца, са не |
| а Ужичанина, који је висом надвисио цео разред.{S} Другог часа Петар предузе нову почасну дужно |
| евнији, јер је сасвим уредно свршио три разреда основне школе. — Псикологија, мој брате... то ј |
| тише школу, рекоше да прелазе у старије разреде сви они, који имају добре годишње оцене.{S} Про |
| га.{S} Тако сте красни сви у целом овом разреду, да господа професори нису могли наћи ни једног |
| сори дођоше до уверења, да су се у овом разреду, сасвим случајно, састала тако немирна деца, ка |
| а независност.{S} Љубомир беше у другом разреду.{S} Једног дана распустише школу, рекоше да пре |
| је?«...</p> <p>Он се не стара много да разреши ту загонетку, него се само забавља њоме и прест |
| и мало застиђену породиљу, која се јуче разрешила од бремена, а сад стоји удаљена у углу, са пл |
| а кућни, Свејо већ косач, сестара нема, разудале се, а около снују нека непозната деца, и са он |
| дугачка је веома, а што је читалац боље разуме, што се више удубљује у њен смисао, све би је ви |
| некакве друге — нејасне, магловите, не разуме их баш ни мало, али осећа некакву топлину, некак |
| а... игра... игра...</p> <p>Леонтије не разуме и не види ништа више.{S} Подупро ослабелим рукам |
| Њему је импоновало само оно, што он не разуме; а што он зна, држао је да знају сви.{S} Због то |
| мора бити нешто друго, нешто што он не разуме...{S} Очекиваше да се то све некако исправи.{S} |
| како говоре некакве речи, које нико не разуме (тако се бар њој чини) а сви се смеју...{S} Али |
| тов поглед управљен на себе, али још не разуме смисао свега. »Шта то они хоће?... чуди се он у |
| азнаје све око себе, види шта се ради и разуме да је пијан.{S} И то га сазнање сад ни мало не ж |
| и са својом мишљу.</p> <p>Једно само он разуме добро и јасно, и то је почетак од <hi>онога</hi> |
| само приближаваше отвореним вратима, не разумевајући још ништа из свега што је видео, осећајући |
| ти то намислио? запита Сава младића, не разумевајући завршетак владичина писма. — Какве су то т |
| нејасно своја маштања мешао са тим, не разумевајући ни сам јасно шта жели...</p> <p>-— Еј, ђач |
| >— Како... шта то?! зачуди се дечко, не разумевајући шта овај тражи.</p> <p>Ноге су му се пресе |
| ..</p> <p>Леонтије га погледа чудно, не разумевајући смисао говора му.</p> <p>— Ја се женим! уз |
| заједно.</p> <p>Леонтије, као у сну, не разумевајући више ништа, знајући само да мора напустити |
| мрмља игуман, не видећи више никог и не разумевајући ништа...</p> <p>Игуман почива.</p> <p>А Љу |
| се целом овом изненадном догађају и не разумевајући га још ни мало.{S} Њему све изгледа, да је |
| p> <p>А тетка Мара, која је све знала и разумевала без нарочитих наредаба, спремила је богату ч |
| вукло у манастир тако силно, а он није разумевао што је.{S} Сад му се оно показало као неко от |
| уди-бог-с-нама !... што он није ни мало разумевао нити знао зашто ће му такво знање.{S} Знао је |
| миру се одједном отворише очи: он стаде разумевати да се у њему јавља нека нова, још нејасна, а |
| еши«.</p> <p>— Баш ти ја то из књиге не разумем добро.{S} Кажи ти то мене ’нако... рече тетка.< |
| "117" /> на лицу, који вели : »Ја ви не разумем те ствари, али знам да је то нешто онако... шар |
| ца, који се тек вратио из села, тада је разумео да му је ово место незгодно и тешко, да се ту н |
| ...</p> <p>Је ли он грешио?... или није разумео задаћу живота онако правилно као Велимир?...{S} |
| војој кући.{S} Сад је тек отац Леонтије разумео шта је њему овај манастир, сад је схватио знача |
| ад је прочитао прва житија, осетио је и разумео је шта му је то тако близу срца, шта му је зауз |
| ме служиш!...{S} Пропао си!{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, одговори дечко, бришући широки |
| и пандуров монолог, онако како га је он разумео.</p> <p>— Еј, дрљане, пропали смо!... викну узб |
| рођена гнезда.{S} Он је није у почетку разумео, али што се више привикавао манастирском животу |
| > <p>— Није то за тебе још.{S} Нећеш је разумети.</p> <p>— Еве пуно прича, славе ми!... све што |
| нек’ се најпре баци каменом на њу«.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Знам, брате...{S} Баш му тако и |
| ац.{S} Него кажем ти: остави ти ово, не разумеш ти ове ствари...{S} А ја ћу ти донети, ако хоће |
| ане госте.{S} По овоме погледу калуђери разумеше, да се тетка заузела за дошљака и да је већ пр |
| трах ме!...</p> <p>— Ама добро, Србине, разуми се: ти залагуј слушкињу како год знаш неколико д |
| ледати на своју одлуку о животу свесно, разумљиво, као човек, који потпуно зна не само <hi>шта< |
| е, да је довољно прочитати га марљиво и разумљиво, па као да си свршио целу школу...{S} Љубомир |
| ећене водице, попију се неколико кава и ракија, и домаћин управља обично питање:</p> <p>— Да ни |
| е, он се јако закашља, из уста му прсну ракија и он немоћно, лагано отвори очи и болно погледа |
| силијану даде кључ подрумски, да изнесе ракије, нек’ се послуже људи...</p> <p>После једног час |
| апрат.{S} Попио сам данас десет чаша те ракије, па ништа...</p> <p>»Најбоље да потражим од тетк |
| е по грудима, а она му пуну чашицу исте ракије принесе устима. <pb n="163" /> Раде кочијаш, веш |
| бомирове, даде шумару стакленце најљуће ракије да га трља њоме по грудима, а она му пуну чашицу |
| лицу ватра од пећи а још више од вина и ракије, па се расплинули, ужагрили очима и остављају ов |
| ле ли ће то да иде?...</p> <p>— Не могу ракије, славе ми !... окусити је не могу, куне се он, о |
| ненада.</p> <p>Арсеније га опет послужи ракијом.{S} И калуђери се обредише још једном.</p> <p>— |
| ли...</p> <p>Игуман скочи, узе стакло с ракијом, што стајаше пред њим и, другим изласком, побеж |
| стакло! а то је значило, да је време за ракију.</p> <p>И тако, Љубомир је чуо до сад једно пред |
| Љубомиру, па стаде разливати калуђерима ракију из другог стаклета.</p> <p>Врата се лагано отвор |
| стави плашљиво на игуману.</p> <p>— Сад ракију!...{S} Целу чашу! викну игуман.</p> <p>— Дигните |
| олиш ли ракију много?</p> <p>— Волим ли ракију!...{S} Како се може <hi>то</hi> волети?...{S} Ја |
| онако... прекиде га прота.{S} Волиш ли ракију много?</p> <p>— Волим ли ракију!...{S} Како се м |
| ши строго игуманово лице, послушно испи ракију и, угледавши Никифора у овом црном оделу, зауста |
| оварају се нешто о прављењу сира и пију ракију.{S} Игуман привика да се одмах донесе парче млад |
| } Покосе ливаде, отресу воћњаке, испеку ракију — све снагом надничарском.{S} Зими се заради мно |
| кат, стара препечена шљивовица.{S} Насу ракију у чашу, из које бризнуше ситне искре, и послужи |
| га омрсиш сабаиле, док не пије лековиту ракију, викну први калуђер, отурајући теткину руку.</p> |
| аправио две праћке: једну од ластика са ракљастим дрветом, и њу је употребљавао искључиво у дво |
| еја се његову страху и метну му руку на раме.</p> <p>— Ти се жестоко уплаши!</p> <p>— Није нешт |
| оди са ђацима.{S} Чича му метну руку на раме и као с неком хвалисавошћу узвикну:</p> <pb n="41" |
| а шаљиво, смејући се и стежући још више раме Љубомирово, који се стараше да се ослободи незгодн |
| рундавим овчарским штенетом.{S} Обеси о раме једну стару манастирску, десет ока тешку, гарабиљч |
| ! виче момак у забуни, вешајући торбу о раме.</p> <p>— Не треба сад, ја како...{S} А после неће |
| еном рукаву, и наслони је на Љубомирово раме.{S} Обоје се тога тренутка погледаше...</p> <p>Сев |
| и господин; онако исто да подигне једно раме, да се устури, па шеширај кроз чаршију!...{S} Исти |
| не увреди Љубомира, гурну га прстима у раме.</p> <p>Ђак се стресе од овог неочекиваног додира, |
| ке, који дохватише преплашена Николу за рамена и изведоше га на ходник, пред врата.</p> <p>Љубо |
| , жућкасто црне маље.{S} Па кад издигне рамена некако његовски и пође, Љубомир само блене и мис |
| бисагама па врату, или котарицама преко рамена (како је чему време), вешт овоме послу, момак.{S |
| р зовну Љубомира, пребаци му руку преко рамена, и лаганим полушапатом запита га:</p> <pb n="170 |
| риште, скачу, смеју се, бацају камена с рамена, вичу... кад лупне црквено звоно, окупе се и она |
| што прозуја кроз њега и он увуче врат у рамена.{S} Ово сад није онако, као кад се јакао са Миро |
| на слушкиња из Београда, па га тапка по раменима и вуче у собу са неким новим, сладострасним из |
| таде облетати око Марије, тапкати је по раменима и запиткивати.</p> <p>— ’Број’тро, тетице!... |
| ку, остави све и оде у потес, носећи на рамену велику буџу, јер није волео тумарати по пољу без |
| ећи игумана, готово носећи га на једном рамену, на које се овај беше тешко наслонио.</p> <p>— К |
| ки коњаник, а за њим пандур са пушком о рамену.{S} Механџија, како угледа путника из механе, пр |
| ља и праведника, повешани у разноврсним рамовима, без икаква реда, по зидовима.{S} Осети се одм |
| туга целе родбине за њим, понавља му се ранија молба: ако може, нек’ се не калуђери...{S} И, на |
| да се спрема извршење некаквог општег, раније смишљеног плана, с којим се, како изгледа, Велим |
| ма ту болест.{S} Боље је, вели, пити за раније <pb n="95" />, док те није снашла беда.{S} Једно |
| поздрава, наместе и калуђера и ђака на раније спремљене високе столице, са јастуцима за седење |
| тај идеал, као што он сам поруши своје раније идеале.{S} И од свију тих снова, од целе мучне п |
| стричева.</p> <p>Све то, што је требало раније мислити, девојка сад, овако преплашена и изненађ |
| </p> <pb n="210" /> <p>Село, обавештено раније о доласку, запурњало се од брисања давно непочиш |
| се да утврди са оцем све, јер му је још раније поменуо за своју намеру.</p> <p>— Синко, рече му |
| бици.</p> <p>Ђаци и неки момци беху још раније отпуштени, и сад, од онолике задруге, остадоше с |
| јим питањима.{S} Архимандрит је већ, на ранијој литургији, на којој се Нићифор ђаконио, добио п |
| НИ ИДЕАЛИ</p> <p>РОМАН</p> <p>СВЕТОЛИКА РАНКОВИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТ |
| } Зацело нису!«...</p> <p>Десетог дана, рано из јутра, дође Велимир у испосницу.</p> <p>— Е, мо |
| се не жури на посао.{S} Или гледају да рано површе што имају, па се и они некуд дигну, нестане |
| осла — храњења свиња.{S} Истина, још је рано за то, али ће се ипак имати ма чим одбранити.{S} О |
| лежавао, а ја се једнако бола по трњу и рањавила ноге...</p> <p>— А кад оно пођох у свет, онако |
| своју пропаст...{S} И хтела би да није рањена, и да се врати све како је било пре, и увиђа да |
| к за ишчупаним срцем, или очајно рикање рањена звера, или страховито гуђење развитлана оркана?! |
| што тешко...{S} Он се осећа потпуно као рањена звер, која одједном сазнаје своју пропаст...{S} |
| око очију му.{S} На њему је широка црна раса од тешке свиле, рускога кроја, са широким, црвено |
| ахоту и важност игуманове речи. — »Црна раса!...{S} А <hi>она</hi>?... а живот?«...</p> <p>— Ах |
| леви, окопавај; кад је киша — трчи сади расад; кад је ветар — трчи намештај гране да не однесе. |
| викао гледати као на »обичну ствар«, он расветли у свези са науком Христовом, са животом пређаш |
| о, старао се да му задркће широки рукав расе.{S} А »преподобно« лице спремао је и удешавао наро |
| љеним и посувраћеним рукавима.{S} Испод расе, кад се игуман нагло окрене, те се црвено поставље |
| окрене, те се црвено постављени крајеви расе рашире, види се широк црвен појас од свилена рипса |
| етно једном обрвом и гледајући ко и пре расејано.</p> <p>Арсеније, лако као на крилима, искочи |
| е, који се дизаху из дубоких планинских раселина, па се, као широка повесма, хватаху један за д |
| руму само се вије густа прашина, или се раскаља после кише, па се само гиба жућкасто црно блато |
| а у њима нешто тешко.{S} Гомила стаде и расклопи се испред ходника...</p> <p>На криваји, углављ |
| икифор се усправи, узнемири се, људи се расклопише, пропуштајући игумана, који се осврте тетки: |
| и у огромној бронзаној пећи.{S} Ђаци се раскокали, раширили се; ударила их по лицу ватра од пећ |
| шао сам ја! вели Арсеније.</p> <p>Тетка раскопча и готово скиде све горње дроњке Љубомирове, да |
| а шта лећи.{S} Младић хтеде одбити овај раскош, али се сети владичина савета: да не претерује с |
| ви им блистају сребрним посуђем, кухиње раскошне, господске, а црквене одежде дроњаве, свећњаци |
| пског...</p> <p>Монаси се одобровољили, раскравили се и гледају победнички, с неком гордом сује |
| а Јерина, кад буде у очи вашара, готово раскрвави врат од трљања песком и сапуном, па ништа: оп |
| шних малишана, не знајући им још имена, раскречи се, подиже обе руке у вис и, колико беше снаге |
| ом, масном, скинутом са игуманових леђа расом, са натученом до ушију простом камилавком на глав |
| дина, како се отац Сава огрнуо монашком расом, а двадесет и шест како управља овом значајном ку |
| поступак дућанџија доли још више уља у распаљени бес игуманов, и он, гледајући несвесно, блеса |
| е чује да се игуман вратио...{S} Све се распасало, растегнуло, па не може сито да се надише сло |
| да ће следовати, до смрти своје, речима распетог Спаситеља: »Ко хоће да иде за мном, нека узме |
| му дошло на памет, да све то сноси ради распетог Спаситеља... навикао се на свакодневне јутрење |
| он попушио.</p> <p>За то време је тетка распитивала ђаке, да ли су почишћене и намештене калуђе |
| ло уз њен смех, па ступи у разговор.{S} Распитивао је доста и он њу и она њега, и он је већ заб |
| но у Богословији...{S} Доиста, он стаде распитивати о свему, о многим ситницама интернатског жи |
| и стаде према њему смерно, овај га поче распитивати : ко је, одакле је и тако даље, али све пов |
| </p> <p>Младић се прену и стаде потанко распитивати о целом разговору, нарочито о једнодушној ж |
| таде ћутање.</p> <p>— А Јованка једнако распитује за тебе.{S} Није се још удала, насмеја се он |
| ако је оживело цело поље, по коме су се расплинуле шарене фигуре радника, Да ли је тако било Св |
| пећи а још више од вина и ракије, па се расплинули, ужагрили очима и остављају овај сувопарни р |
| чују узвици, смех, а над целом гомилом расплинуло се брујање и жагор...</p> <p>Наш планинац се |
| , кад остадоше сасвим сами, калуђери се расплинуше, као восак на илинском сунцу...{S} Боже, сло |
| {S} Бркају се у памети речи другова, не распознају се више јасно њихова лица, све се помешало и |
| м сеоском потоку, где се сад није могло распознати ни место за јаз ни за воденицу.{S} Пре стоти |
| и остаде бос, гологлав, у дугој сеоској распојасаној кошуљи...{S} Подиђе га језа од хладна цркв |
| е одмах ко је пред њим, и како је и сам располагао нежним благим осећањима, и уз то, у прилично |
| ојој вештини, а и врућина некако баш не располаже човека на тако теже радове, те он све до сад |
| ресићен свима понудама, којима манастир располаже.</p> <p>Сви су калуђери и ђаци на ногама; сну |
| дело се, да је игуман, после добра сна, расположен сећањем на време, проведено у Богословији... |
| ам... што ме питаш!« Али игуман не беше расположен за нежна изливања, него подвикну:</p> <p>— Г |
| д му он саопшти своју одлуку.{S} Беше и расположен тога тренутка онако, кад је човеку свеједно, |
| ехану да одигра једног џандара на овако расположење, док му се побратим-игуман одљути, а то ће, |
| — све више му се враћа пређашње побожно расположење, у очима се све више губи онај обични смиса |
| реметише му досадање одушевљено-побожно расположење, и он, као сваки ко је свршио један већи по |
| ње састанке у кухињи и на суморно тужно расположење, које му настаје после њих...</p> <p>Само с |
| ећа, и ако јој се из очију види немарно расположење према тим »залудницама«.{S} Она вешто обрће |
| но, у грудима га задише некакво радосно расположење, и он се гуши, грца од навале осећања...</p |
| </p> <p>И ако беше у светлом и блаженом расположењу, младић осети одједанпут и необичну тугу и |
| га дана, кад доби писмо, беше у сличном расположењу.</p> <p>»Шта хоће ови од мене, и шта ово ра |
| ашто</hi> тако хоће.{S} А Савин одговор расположи га, да на живот и поступке своје братије глед |
| азвао игуманов поступак, — твоје домаће расправе.{S} То ти остави за после, кад ми одемо...</p> |
| апостола Павла, те се о њему не сме ни расправљати.</p> <p>— Господин... одобрио ми да живим у |
| е сама.{S} Сад је увидео да наступа час распредања свега, па стаде нестрпљиво очекивати крај, н |
| е од њих патио, да се тај глас што више распростре у народу.{S} Истина, у томе је било доста ег |
| о бомба.{S} Ну, отац Сава не даде бомби распрснути се.</p> <p>Истог часа, кад се престављао цел |
| р беше у другом разреду.{S} Једног дана распустише школу, рекоше да прелазе у старије разреде с |
| аја... <pb n="52" /> И он се сам нађе у распутици и стаде се освртати око себе.{S} Прво што угл |
| сподин-Николин!...{S} И он је био мањег раста, скоро ћосав.{S} Само по доњој вилици пробиле га |
| га што је намучио.{S} Дечко беше омањег раста, погнута стаса, кратка и дебела <pb n="4" /> врат |
| ише: они не знају за то.{S} Они се само растадоше, не поимајући још цео смисао овога поступка.< |
| е игуман вратио...{S} Све се распасало, растегнуло, па не може сито да се надише слободна вазду |
| еливају под његовим ватреним зрацима, и растерало сивасто беле облаке магле, који се дизаху из |
| причати сваком?{S} Каза јој само да је растерао госте и да су се сви разбегли.</p> <p>— Баш до |
| , па иде на тебе, иде, али увиђаш да се растојање између тебе и чудовишта не мења...</p> <p>Љуб |
| леђа кад седи или стоји) па брзо чупа и растреса бела, опрана, нежна као свила вунена влакна; с |
| патока, мој Спиро...{S} Онда ми се срце растресе, и онда... хеј, шта ту !...</p> <p>Прота га ст |
| же и брже, стадоше ницати и пролетати у растресеној глави му.</p> <p>Ах, ове тешке, мучне, па и |
| ер су то и владика и отац Сава ревносно раструбили.{S} Владика — из истините радости и одушевље |
| најрадије је претурао књиге које лежаху растурене у скрињи Светозаревој.</p> <p>— Их, колика је |
| итав час је ћутао и џаракао штапићем по растуреним прегорелим жишкама.{S} Није му се ишло одавд |
| пет оде у шуму; немирне козе опет су се растуриле, ваљало их је сакупити, а дечко, кога другари |
| се добро нахранише, сви се, по обичају, растурише.</p> <p>Максим узјаха коња, а то се већ знало |
| ивота.</p> <p>— Ко се облачи у ову црну расу, господо, тај се најстрашнијим заветима заклиње Бо |
| рукама суве шљиве, које држаше на крилу расуте.</p> <p>— Хи-хи... причекај, оче Максо, ја сам п |
| губи парницу, и у дневнику манастирског расхода цифра судских, адвокатских и других трошкова за |
| нејасне идеале...</p> <p>Србија поведе рат за независност.{S} Љубомир беше у другом разреду.{S |
| бог новог одела, које је у Београду, на рачун манастирски, <pb n="226" /> начинио.{S} Отац Сава |
| т весељак, непрестано је правио шале на рачун Максимов и Арсенијев.{S} Максим је том приликом с |
| азмери то чини, стао је и он дизати без рачуна, без смисла, глупо...{S} И све је ишло добро...{ |
| оговори од некуд из таме његов професор рачуна, кога познаде по гласу, али га још не угледа: ид |
| (бави се стално склапањем манастирских рачуна).{S} Тако је свакад у манастиру: дође ли један с |
| оме је било доста егоизма, материјалних рачуна, <pb n="85" /> али ко ће замерити томе, при онак |
| остаде побркан у својим симпатијама, не рачунајући ту ону црнпурасту ситноглаву женицу, према к |
| мењају учитељи сваког часа и с гордошћу рачунао: колико ће имати учитеља ове године.{S} Сео је |
| омисија«, попечатише му касу, дневнике, рачуне и стадоше зивкати и саслушавати једног по једног |
| на хиљада, да се попуне тамо неки други рачуни...</p> <p>Али ова драгоцена крава—музара даје ко |
| Максим толиким приходом, тек у годишњим рачунима он износи, у место пређашњих <pb n="244" /> ше |
| де у манастиру »код господина и тако... рачуња се као куварица«, али признаје да није баш тако |
| е, те се црвено постављени крајеви расе рашире, види се широк црвен појас од свилена рипса, кој |
| Саву Освећеног! мисли Љубомир, упирући раширене зенице на једну пукотину у зиду, из које се св |
| е гледећи на њу, са зажареним очима, са раширеним зеницама, управљеним у љубичасто ватрени стуб |
| поду широку, моћну фигуру Максимову, са раширеним уплашеним погледом, како испушта последњи дах |
| дисање успаваних другова, гледа широко раширеним очима, али не види ништа...{S} Понавља у паме |
| лу.{S} А кад узе голо, вруће, црвено, с раширеним ручицама, мекушно новорођенче, да га по право |
| <p>Леонтије се само зајапури, погледа с раширеним у блажени смех устима другове и <pb n="230" / |
| ља лети, не додирујући ногама земљу, са раширеном, завитланом у назад мантијом, са голим разбар |
| рити подигнути маљ... само отвори уста, рашири очи и гледа...</p> <p>— Манастири, какви су дана |
| , вијугајући се, велики пламен уз оџак, рашири се према њему и стаде гледати како се диже у вис |
| ти се побожно, подиже главу и одједаред рашири очи, као да је највеће чудо угледао...{S} Право |
| кола, него само двоколицу.{S} Игуман се рашири на <pb n="162" /> средини ходника и стаде гледат |
| а! одсече игуман љутито.</p> <p>Велимир рашири очи, укочи се и учини му се као да одједном упад |
| в од ваздуха...</p> <p>Мира пребледела, раширила зенице, и на лицу јој исписан велики ужас.{S} |
| му, а остала онако наслоњена на доксат, раширила очи па гледа...{S} А игуман таман поумио да из |
| ј бронзаној пећи.{S} Ђаци се раскокали, раширили се; ударила их по лицу ватра од пећи а још виш |
| жбунићу, учини ти се читаво страшило... раширило се, разјапило чељусти, па иде на тебе, иде, ал |
| шарени свет, који се пред његовим очима раширио...</p> <p>Тек после неколико добрих гутљаја лиц |
| .</p> <p>Игуман поћута задуго.{S} Прота раширио очи, па не верује својим ушима да оне доиста сл |
| уману, чим узе стакло и погледа у њега, раширише се ноздрве, али тај опаки знак Никола не опази |
| не!...{S} Еј да ли те хоће курјаци сву рашчеречити, проклиње дечко штеточињу, истрчава на посл |
| <pb n="160" /> коса марљиво углађена и рашчешљана, па се сад не витлају они груби гргурави пер |
| амо је цео Сабор на окупу.{S} Морају ме рашчинити, па да би... да би... хм! — он не нађе згодна |
| есеца дође глас манастиру да је Нићифор рашчињен, а мало затим — да се венчао...</p> <p>Некако |
| е за руке, па вуци једно друго, омахуј, рви се док једно не падне.{S} После се оно одоздо искоб |
| осници, јер су то и владика и отац Сава ревносно раструбили.{S} Владика — из истините радости и |
| се ближе хладова, само се несташне козе ревносно пропињу уз дрвеће, савијају храпавим језиком м |
| наводећи примере, како су српски иноци ревносно и <pb n="176" /> с великим прегнућем радили у |
| савета: да не претерује сувише у својој ревности, па задовољно леже у вече на меку постељу.{S} |
| есаво тупим погледом, Максим, пружајући револвер у целу групу одједном, не гледајући ни у кога |
| атима, само угледа како се онај игласти револверски обарач диже... диже... и — дум... дум... ду |
| азио у Богословију и зна сва лица и сав ред, као да је прави богослов.</p> <p>— Знаш ли Амфилох |
| тојни слушати ове ствари.{S} И такав је ред...</p> <p>Калуђери и ђаци погледаше Максима, као шт |
| оји ће се охладити док он сврши, а није ред јести или пити у овакој прилици.</p> <p>Господин по |
| по пустињи...</p> <p>На Петковачу беше ред другог одељења за цркву.{S} Љубомир је тај дан очек |
| S} У манастиру поче други живот и други ред.{S} Обрте се све...</p> <p>Обрте се за мало и понаш |
| је.{S} До сад је мислио да има бар неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: тукли га штапов |
| младића: да својевољно ступа у анђелски ред, нареди му:</p> <p>— Узми ножнице, и дај ми их.</p> |
| p> <p>Тако остаде недирнут цео затечени ред после тетке.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| и наћи ни једног, ко би могао одржавати ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говед |
| м је то редован обичај — нећемо кварити ред; ако ли је ради нас — батали!...</p> <p>Архимандрит |
| има, са превијеним табачићем, очекујући ред да уђу.{S} Разгледа он добро десетину тих табачића, |
| на известан ред, а сад нема кога да тај ред настави.{S} Момци, ненавикнути и збуњени, снују по |
| ушак, јер је имало свега двадесет један ред.</p> <p>Одједном се осети као човек који се веома п |
| Пуно живих људи, навикнутих на известан ред, а сад нема кога да тај ред настави.{S} Момци, нена |
| још унапред су уживали, кад је долазио ред на овакве куће.{S} После освећене водице, попију се |
| оне тешке погодбе, са којима се улази у ред монашки, и Љубомир се, са живим, одушевљеним блажен |
| ти се анђелског образа и бити увршћен у ред монаха?{S} Чини ли то из слободне и добре воље?{S} |
| шани у разноврсним рамовима, без икаква реда, по зидовима.{S} Осети се одмах нешто манастирско, |
| оја се таласа, љуља и комеша без икаква реда, од које се чују узвици, смех, а над целом гомилом |
| пезу, док она не завири у собе, ту нема реда... ту ти је, брате, ’нако... све без реда...</p> < |
| сад сачувала оне лепе особине кућевног реда, који је наследила од своје матере.{S} Син јој је |
| да... ту ти је, брате, ’нако... све без реда...</p> <p>И потом отац намесник, мало стидљиво, об |
| чаше и вино.</p> <p>Поче да се пије без реда, неки од гостију потражише воде.{S} Игуман мрдну Н |
| лазну реч, заџакаше и узвикнуше сви без реда.</p> <p>— Шта чекате! грмну игуман на момке, који |
| у цркву с ђацима, Љубомир се одвоји из реда кад дођоше близу иконе за <pb n="48" /> целивање, |
| рсеније, лако као на крилима, искочи из реда и дохвати леп исцифран полокењак у коме се прелива |
| м предуверењем, али се, после дваестину реда, сав задубе у читање...{S} Стајаше тамо написано о |
| , провеја пред очима му при читању ових редака.{S} Он настави даље: »али анђео Господњи викну г |
| стићем на врху, нашарана су само четири редића, руком самог великог владике.</p> <p>»У недељу с |
| {S} Дође братија.{S} Отац Арсеније, као редни ове недеље, започе јутрење...{S} Разлеже се оно д |
| веџбање у црквеном певању.{S} То је био редован час, али је игуман, кад се присети, почешће нар |
| од ти заповеди.{S} Игуман ти је одредио редован посао, али поред тога мораш цео дан трчати и ра |
| помену оцу Сави:</p> <p>— Ако вам је то редован обичај — нећемо кварити ред; ако ли је ради нас |
| ним и завидљивим погледом дуге тробојне редове пуних бачава, буради великих, средњих, малих...< |
| случајно, паде му поглед на крупне црне редове у отвореној књизи, коју је још јутрос читао: »Уз |
| , отвори књигу, стаде најпре разгледати редове и речи како иду, па се полако удубе у читање...{ |
| м бити цензор, рече професор, гледајући редове несташних живих очију, које се све упрле у њега. |
| >— Хм... промрмља младић и загледа се у редове, које му Љубомир показа.{S} При првим редовима п |
| е, које му Љубомир показа.{S} При првим редовима подиже књигу и стаде пажљиво читати.{S} Љубоми |
| ембра, стаде држати калуђерима и ђацима редовна предавања из Литургике и по мало из Догматике.{ |
| дном баш њега потражи?{S} Сети се свога редовног посла — храњења свиња.{S} Истина, још је рано |
| живота?... и тако даље{S} На сва питања редом, Љубомир одговараше заклетвом, да ће тако чинити. |
| тику и, може бити, само Пастирско... па редом! узвикује у себи архимандрит.{S} А ја потегох у з |
| шњи дан, шта ли понети ноћ.{S} Посматра редом старешине и калуђере по манастирима, и долази до |
| Како би било да не <pb n="124" /> чита редом?{S} Преврте подоста листа и нађе: »Житије и подви |
| з цело тело.</p> <p>Архимандрит настави редом друга питања, по правилу:{S} Има ли жељу удостоји |
| испричај.</p> <p>Љубомир стане причати редом.</p> <p>— Зар то... ха-ха-ха...{S} Па то су парем |
| ању, па онда и даље о школовању, и тако редом све, док се неко не сети, те изнесе пред уморна п |
| после као тањир, па као тепсија и тако редом, док не порасте као кућа, и већа...{S} Па све бли |
| много да ли је то баш у <pb n="187" /> реду, девојка подиже своју једру, облу, поцрвенелу руку |
| д вас у манастир, ја се владам по вашем реду и обичају, а ко дође у моју кућу, мора се владати |
| гов живот мора бити друкчији, по другом реду.{S} Зато га и одвајају у засебну собу, одређујући |
| о старом, традиционалном, ну застарелом реду и газдовању <pb n="87" /> манастирском.{S} Помену |
| з младости...</p> <p>Око разбацаних, по реду, гомилица сена, окупила се гладна стока, па жудно |
| нати: да ли ће му се одредити посао »по реду«.</p> <p>Кад Љубомир пољуби руку игуманову и стаде |
| : »Ништа, ет’... све је као обично... у реду«...</p> <p>- Хи-хи-хи...{S} Еве га... бегунац!...{ |
| шуму можеш провући неколико пластова у реду, да не закачиш о дрво; уљаник зарасто у корову, и |
| ако, како сам оно ја мислио, и све је у реду... како треба да буде.{S} Само — овај поглед игума |
| његове врсте треба да су млађи, то је у реду и обично...{S} Али где су старији?...</p> <p>А шта |
| се, цените је ли све на вама уљудно и у реду.{S} У кући живи само једна баба са сином.{S} Баба |
| , па гледа кроз укрштене трепавице како редуша нагиње лонац са густим белим соком, и како у окр |
| замореној дугим читањем, глави само се ређају слике за сликама...</p> <pb n="143" /> <p>Гле, д |
| , права забава.{S} Тада се сит насањао, ређајући разне планове у глави.{S} Не беху то, истина, |
| тересова се дечком и стаде му у мислима ређати разне положаје, који га у будућности очекују.</p |
| сит наговори или напева...{S} Почеше се ређати најслободније шале, доскочице, песме...{S} Калуђ |
| ичао.{S} Али при крају запе: стадоше се ређати некаква неразумљива имена, и речи; он обрте неко |
| к се до тога дошло !...{S} И стадоше се ређати пред њим сви догађаји од његова бегства... .</p> |
| агне главу, а мисли се стану колутати и ређати, све једна за другом, све брже и брже...{S} Он н |
| и шта оставља ни куда иде.{S} До сад се ређаху све једни исти, једначити <pb n="9" /> дани, час |
| прими ножнице и, после кратке молитве, режући на четири места унакрст, меке, дугачке косе млад |
| нешто весело прича, шетајући по кухињи, режући оштрим ножићем бутић младе јагњетине и залажући |
| бојица држе у једној руци велико парче, резерву, док другом руком приносе друго парче великим г |
| а Спира, са неколико попова и ђакона из резиденције, ту окружни прота са десетином попова из гр |
| адичина, после повратка »Господинова« у резиденцију му, нагрнула је на манастирску трпезу, као |
| то онако, као и самом намеснику.</p> <p>Резултат тога угађања опази Сава тек после две године: |
| пута шушти, ваља се и бруји манастирска река, низ коју уморни путник већ три часа корача.{S} Пр |
| а пажљиво све око себе.{S} Ослушну како река жубори, стресе се од капљица које му падају за вра |
| ен дечко све му о себи искрено исприча, рекавши само да га је отац послао у службу, као што је |
| ад <pb n="119" /> треба највише радити, рекао је тетки, која је вазда у сличним случајевима врш |
| <p>»И то је, до душе, по Божјем закону, рекао би Љубомир; али тек... тек... није оно право«.</p |
| све</hi> Бог створио ради онога, што је рекао у Св. Писму: »...плодите се и напуните земљу«...{ |
| а на мање вратнице манастирске, отуд од реке, загледа у часовник и шмркће плаховито.{S} Већ је |
| лед...{S} Дај, рекох, да га скинемо до реке...{S} Тешко, болан!... једва живи сиђосмо.{S} Те д |
| p>— Чека те она... твоја, код обора.{S} Рекла да појташ...</p> <p>Василијан поцрвене, збуни се |
| а је чешће зивкала, али му је газдарица рекла да се не одзива тој жени, која само један посао и |
| елике гимназије«... мрмља дечко у себи (рекли су му да се ова зове „велика“, за разлику од друг |
| јему (манастиру) двадесјат три веси«... рекло се у повељи, и мислило се да то остаде вековима, |
| о нашим манастирима, за који би се пре рекло да је јавно предавање но здравица.</p> <p>Код гос |
| колико листа па, не размишљајући много, рекне у себи: »Овако ћу и ја, баш овако исто«...{S} И о |
| а за разговор, па се домишља шта да јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души му се почиње поткрадати с |
| а живота!{S} А шта ће бити после? — Што рекне Бог.{S} Јер он је казао, да се не бринемо много о |
| , гледа их некако благо и у исто време, реко би, забринуто, на лицу му вазда игра неки свечан п |
| јело и пиће, гостију, љубазно, весело, реко би пуна срца, нуди госте ђаконијама, старајући се |
| вори Љубомир неодлучно.</p> <p>— М-м... реко би!...{S} Не зна, мој брате.{S} Не зна ни оно што |
| овој китњасто немој самоћи.</p> <p>— Ја реко’ ти заспо̑... а он ћути ’нако, викну девојче силаз |
| ва стоји на доксату, гледа, радознало и реко бих смешка се!{S} Није то, ваљада, због његова дол |
| гуман то не зна, је ли?</p> <p>— Ја бих реко да зна, одговори Љубомир неодлучно.</p> <p>— М-м.. |
| о смо ми тако горди?</p> <p>— Ја не бих реко, одговори Љубомир наивно.{S} Ти вала баш ниси така |
| ка, што се лагано провлачи манастирском реком, шљепка се густо хладно блато и једва се назире ц |
| кога јасно провирује иронија. — Шта оно рекосмо пре о значењу св. престола за време вршења св. |
| А ви се не стидите у овоме... како ’но рекосте, леглу... да се добро напијете, па онако... пос |
| о га рукама, —хладан као лед...{S} Дај, рекох, да га скинемо до реке...{S} Тешко, болан!... јед |
| олан!... једва живи сиђосмо.{S} Те дај, рекох, једне двоколице испред воденице.</p> <p>— Добро |
| ир у испосницу.</p> <p>— Е, мој Леко... рекох ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове те архимандрит |
| чије и мислим и све...{S} То што ти сад рекох... никад у животу нисам ником казао...</p> <p>— З |
| зреду.{S} Једног дана распустише школу, рекоше да прелазе у старије разреде сви они, који имају |
| а са оџаком који се непрестано дими.{S} Рекоше му да је то Сава, а оно по њој плови лађа.{S} Хт |
| ва хаџије са Теразија, за кога му после рекоше да прави ћевапчиће, помислио: да ли је то митроп |
| ло дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!{S} Био тај дан тама, не гледао |
| ену у прељуби, и поставивши је на среду рекоше му: учитељу, ова је жена ухваћена сад у прељуби. |
| 13" /> држање онога синђела, за кога му рекоше да ће бити владика, и некако је нејасно своја ма |
| n="33" /> лименим поклопцем, за који му рекоше, да је та справа — сунчаник, па гледа тај велики |
| ослужити сирото ђаче.</p> <p>У школи му рекоше, да је уписан у прво одељење.{S} Ишао је у школу |
| опитних погледа целе школе.{S} Нешто му рекоше два његова суседа, он је чуо речи, али му оне не |
| те и, све у трку, одјури уз манастирску реку, поред оних честих малих воденичица, чија га клепа |
| манастиру чува некаква тридесетогодишња реликвија, коју би <pb n="173" /> сад требало изнети пр |
| у старо вино, они гракнуше сложно да се реликвија изнесе одмах, и одржаше победу.{S} Господа оц |
| 9" /> оживело...{S} Зато, пст!...{S} Не реметимо неми, вечни, бескрајни мир!...</p> <p>Кроз шум |
| /p> <p>— Ми-не-ра-ло-ги-ја.</p> <p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их да ми је то научити!...{S} Игум |
| рима! узвикну Василијан.{S} Сад се више рентира ортачка радња са кројачицом!...{S} Хи-хи...</p> |
| оз који севне понекад нека падалица или репатица.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| чаним зрацима, и како белавка брзо маше репом па га забаци на сапи и подржи тако, па опет махне |
| ира, па другу, која је засејана сточном репом, па трећу засејану детелином, па подизати неке мн |
| их наредаба, спремила је богату част за ретка и важна госта.{S} И ручак и вечера прођоше весело |
| а, чупкајући лишће са <pb n="2" /> које ретке шибљике; краве почињу чешће мењати место, држећи |
| а размишљања, само му се нервозно тргну ретке, једва приметне прљаво жуте обрве, у знак незадов |
| узвишицу, подигнуту од дасака, опкољену ретким жућкастим лишћем хладолежа, који се пење на више |
| ad> <p>Ново место Љубомирово било је од ретких места.{S} За такво »послуживање« ђаци су добро п |
| су се браћа упутила...</p> <p>Леонтије ретко кад осети да стаје ногама па земљу.{S} Воде га, у |
| се тетки омаче такав придевак, какав се ретко чује и међу људима.{S} Не даш му једну цигару, а |
| а посну попару и чак, што је необично и ретко, прелила је унакрст зејтином.{S} Даде им да једу, |
| ње о манастирском животу своде на какво ретко, необично старо вино; којима управо, чим се помен |
| ажерији каква невиђена и нечувена дотле реткост.</p> <p>Љубомир види да служи гостима за предме |
| богослова-научењака, некаква причања из реторике и књижевности... све се то меша у његовој глав |
| исане, из богословије.</p> <p>— Знаш... рећи ће архимандрит Љубомиру: ја видим да ти волиш чита |
| очима, шта ће му ово уплашено »дериште« рећи.</p> <pb n="157" /> <p>— Молио бих понизно, ако мо |
| климну главом пркосно, као да би хтела рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нисам знала!« и |
| .{S} Тек ће, после дужег прекида, прота рећи:</p> <p>— И то ми је: не очекује човек више ништа! |
| чини болно-намрштено лице и таман хтеде рећи уф-ф... па се сети протине напомене, и одједном он |
| ће наћи своју драгану и на којој ће се рећи последња реч?...{S} Миришу, заносе црвенкасте мајс |
| p>Љубомир га погледа пажљиво, као да ће рећи: »Да ли је овај луд, или се само прави?« па му, бе |
| ете се по тавану, да чпијунишете шта ће рећи капетанов пандур!...{S} У мало ми главу не однесе. |
| {S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећи«.</p> <p>Излазио је од опасне суседе са пуном глав |
| фор.</p> <p>— Сад настаје оно... што ће рећи одмотавање...{S} Хо, брате!{S} До сад се само мота |
| зајазио.{S} Него... ако велиш, ја ћу им рећи... да се не мразиш?...{S} Знаш... они мисле, кад с |
| а Спаситељевим?...{S} Шта ће то, управо рећи? настави професор.</p> <p>Љубомир га погледа пажљи |
| а манастирац с прекором, као да би хтео рећи: »Видиш како ја сам путујем, па се никог не бојим! |
| огледа бојажљиво оца Саву и хтеде нешто рећи, али му застаде реч у грлу... „Дошло!... <pb n="19 |
| >Љубомир се стаде вртети; хтео би нешто рећи, као да му нешто није по вољи, али Николина глава |
| војче и хтеде нешто непријатно Велимиру рећи, али је он брзо утиша и рукама и речима:</p> <p>— |
| , оногај...{S} Зар тако наша... како ћу рећи... наша љубав?</p> <p>— Љубиле те свраке, како си |
| ти долазиш под моје, оногај... како ћу рећи... под моју власт.{S} Хап!{S} Ђаволе-е... отеже Ма |
| i>истинско</hi> подвиженије?...{S} Хоћу рећи, овај... да нема ту, онај... како да вам кажем...{ |
| обри човек да ме прихрани, а и ја њега, реци, за то слушам.{S} Нипошто да не кажеш, да смо се п |
| ок сташе време за школу, примио ме ови, реци, добри човек да ме прихрани, а и ја њега, реци, за |
| те капетан позове, да му кажеш: ја сам, реци, господине, ђак; идем реци на веће школе у Београд |
| и јецајући: ако је то Богу много криво, реци ми, па да идем деци...</p> <p>Леонтије се смрзо, о |
| коња...{S} Па онда иди горе у планину, реци Ђоку да не обара оне букве, што су закршћене црвен |
| {S} А после је лако...</p> <p>— Онда... реци му да не можеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако |
| ди кући, па баци сву кривицу на мене... реци што знаш...{S} А ја... глас му задрхта, очи се зац |
| једна жена проћи на миру поред тебе.{S} Реци му нек’ пожури, очију ти! узвикује она за Љубомиро |
| и...{S} Изјутра, у свануће, умиће се на реци, па ће опет наставити непрекидне молитве, читајући |
| џију плашљиво.</p> <p>— Е дела сад мени реци, како ћеш сутра капетану казати.</p> <p>Љубомир по |
| жеш: ја сам, реци, господине, ђак; идем реци на веће школе у Београд.{S} Па док сташе време за |
| ека њихова жена, па нам слободно каже: »Реци, вели, Васи то и то«; ја му одмах све испоручим, п |
| ође на ум паметна мисао: »Зар баш мора, рецимо, писме <hi>људи</hi> бити у првом одељењу?« Траж |
| гуман.{S} То је у моју славу...{S} Кад, рецимо, дође у манастир владика или тако неко од оних в |
| ... онако манастирски, али то тек није, рецимо, што је гимназија.{S} Хо, мај... карловачка гимн |
| ме благонаклоним погледом, па се обрне, рецимо Велимиру и запита га«...{S} При овоме игуман одј |
| ле године, али ми је термин за наплату, рецимо, ове године.</p> <p>— Врло добро, врло добро!... |
| Леонтије постригава власи главе своје; рецимо о њему: господи помилуј!</p> <p>— Господи помилу |
| драгану и на којој ће се рећи последња реч?...{S} Миришу, заносе црвенкасте мајске ружице, тре |
| Саву и хтеде нешто рећи, али му застаде реч у грлу... „Дошло!... <pb n="194" /> Баш данас?...{S |
| временима, великим дацијама и, онако уз реч, како јој је кућа овештала, мора се дизати друга... |
| Арсенијево увијање, ко бејаги онако уз реч, смешећи се напоменути:</p> <p>— А јест, сад је ман |
| тао?! узвикну игуман, кад Љубомир то уз реч помену.</p> <p>— Ја, цело.</p> <p>— Лажеш, бре...{S |
| толико изненађени, да не могу још наћи реч, с којом би почели.{S} А онај варошанин гледа зачуђ |
| .</p> <p>— Како изненада?</p> <p>Реч по реч, и Љубомир повери своме обожаваном љубимцу целу тај |
| трчања, да нико не би посумњао у његову реч.</p> <p>— Штапове!... загрме игуман одједаред, затр |
| ћи се... фини, углађени људи: уза сваку реч »ви«...{S} А ми ерцепураћи ’вако... узвикну он и хт |
| е сви гости одједном и, нашавши полазну реч, заџакаше и узвикнуше сви без реда.</p> <p>— Шта че |
| е баце у... игуман изговори непристојну реч.{S} Дела!{S} Извол’те оче!... дрекну он и жиле слеп |
| пошо...</p> <p>— Како изненада?</p> <p>Реч по реч, и Љубомир повери своме обожаваном љубимцу ц |
| а; оде све, све...</p> <p>— У здрављу ! рече он и крену се.</p> <p>Нити се руковаше, ни поздрав |
| и насмеши се ширетски.</p> <p>— Ене де! рече изненађена жена поцрвеневши.{S} Добро баш...{S} Ка |
| и нас смео ко тако тући, да нас заболи! рече Велимир.</p> <p>— А-а... досећа се Љубомир.{S} Ама |
| у цигару, а попушио си му толики дуван! рече и разли кафе у шољице, па се намести на клупу до М |
| естује:</p> <p>— Ух, брате... незгодно! рече он, тресући прстима брадицу и кријући очи.{S} Дола |
| да га чекам овде.</p> <p>— А, ти си то! рече Љубомир ослобођен, сетивши се, из Николина причања |
| икну игуман.</p> <p>— Дигните му главу! рече тетка и принесе пуну чашу помодрелим запеченим усн |
| кидно на своме језичцу.</p> <p>— Доста, рече Никола, и Љубомир врло лепо заустави звонце.</p> < |
| је доста.{S} Сад знамо да сам ја јача, рече она весело, па окрете ка лужнику, обзирући се уз п |
| <p>— Е, роде, то не би ваљало за тебе, рече му Арсеније, смејући се весело.</p> <p>— Он то вел |
| p> <p>— Оваку згоду није имао Антоније, рече он у себи.{S} Тамо је, кажу, каменита равница, а о |
| — Ови су сви подолазили да што искамче, рече му Вујо на само.{S} Да имаш капетан-Мишино благо, |
| Радојице, нек’ му помогне тамо у штали, рече она Николи.{S} Господин вели: нек’ се научи и око |
| наш Леонтије облачи се у ризу радости, рече архимандрит, а неко, у исто време, огрте новоме бр |
| .</p> <p>— Васо, ено ти ђезве па сипај, рече му тетка.{S} А твоја је вода у том мањем лонцу, об |
| : биће ћара!...{S} Само ти мене слушај, рече весело и стаде намештати своју кудраву косу.{S} Ту |
| р, да се иде у свет!</p> <p>— Чула сам, рече она, не старајући се да прикрије жалост, која се п |
| на књигу и, као да говори неком другом, рече:</p> <p>— Није то за тебе још.{S} Нећеш је разумет |
| се заузети за тебе, али да будеш ваљан, рече му кратко.</p> <p>Истог дана Љубомир доби од свога |
| у школу.</p> <p>— Дај ми сведочанство, рече му Светозар једног дана, да те пријавим за испит.< |
| оменуо за своју намеру.</p> <p>— Синко, рече му отац, ти одавно радиш на своју руку.{S} Шта ћу. |
| полокењак.</p> <p>— Видиш како ми лепо, рече Велимир; пе свађамо се и не мрзимо се као калуђери |
| де под звонару.</p> <p>— Лако ћу ја то, рече Љубомир.</p> <p>— Изнајпре ћеш са мном, док се не |
| дима.</p> <p>— Овај ће вам бити цензор, рече професор, гледајући редове несташних живих очију, |
| Живојину?</p> <p>— Кажи: отишо̑ у свет, рече он и за мало га нестаде у густом шибљу, које се пр |
| црним гајтаном.</p> <p>— Ја ћу у цркву, рече она, ставши уз њега и загледајући око себе да се н |
| ом умукну.</p> <p>— Сад ћемо литургику, рече игуман седајући тромо на своје место.</p> <p>Момци |
| такло са полице, па седи и ти да једеш, рече тетка пребирајући рукама суве шљиве, које држаше н |
| се таки момци замисле, ту нешто има!... рече она шаљиво, смејући се и стежући још више раме Љуб |
| 1" /> <p>— Аха... то је!{S} Кажем ја... рече и погледа у једног натмуреног друга, који као да н |
| p> <pb n="254" /> <p>— Писали смо ти... рече Вујо, кад стадоше у дворишту:{S} Бабо те на самрти |
| ина.</p> <p>— Неће то, бојим, ваљати... рече Љубомир, гледајући у страну: тако... без допуштења |
| умем добро.{S} Кажи ти то мене ’нако... рече тетка.</p> <p>— Па, ет’... довели тако жену, која |
| потес.</p> <p>— Како ли је тамо, Боже? рече девојче после краћег ћутања.</p> <p>— То и ја све |
| ...{S} Да ли је готова вода за мој теј? рече, стењући, мрштећи се и превијајући се, старији од |
| гурено, чудновато.</p> <p>— Шта је ово? рече она гласно, пришавши клупи и разгледајући увијеног |
| заревој.</p> <p>— Их, колика је ова!{S} Рече једаред, разгледајући књиге.{S} Кака ти је ово?... |
| дечјем лицу.</p> <p>»Овај ће у свеце!« рече један дечко са подсмехом.{S} Многи му прихватише ш |
| т је ово мањи грех, него да га удавим!« рече у себи и настави започети рад.</p> <p>После свршен |
| но... чудно!...</p> <p>»Стига мом оцу!« рече попов синчић, смејући се са њима, који је знао ком |
| па се упутио онамо, камо му добра жена рече да ће изићи на пут.</p> <p>Пошто је путовао цео ча |
| беше?</p> <p>Љубомир се досети јаду, па рече:</p> <p>— Игуман ме послао.</p> <p>То је био довољ |
| ати како иде са певањем.{S} За Љубомира рече му Василијан:</p> <p>— Баш не може никако да обрне |
| је »штација« доста далеко.{S} Арсеније рече да ће у шуму, ради некаквог јесењег лековитог коре |
| а шалу собрата.{S} И ова се хм... он не рече која, не помену ничије име, али се знало о коме го |
| : »али анђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Авраме!«...</p> <p>»Аха, знам...{S} То је оно, |
| а се догодило.{S} Само - махну главом и рече : »Хоће Шваба, хоће!...{S} Тај ће једва дочекати«, |
| се насмеја, опет махну оном хартицом и рече одлучно:</p> <p>— Кажем... тако наређују старешине |
| вако црна и несрећна... црњана, како ти рече мало пре... онда... онда побегнем право овамо, у о |
| ма него то!</p> <p>Чувши певање, игуман рече у себи : аха! и тај узвик као да га наведе на неке |
| p> <p>— Мирен... и-хи-хи-хи!...{S} Како рече, вјере ти?... мир... ала, да могу утувити!</p> <p> |
| м житијама, да је коме била... како ’но рече: празна душа... и да је хтео некуд полетети...{S} |
| има нешто друго...{S} Отац... како ’но рече кад пођох... ех!...{S} А игуман у подруму... каже: |
| ом околину: шта се то збива?... шта оно рече овај до мене?...</p> <p>Никола пребледео, глава му |
| оља посла! промрмља он у себи, а гласно рече:{S} Него знаш, није ово за тебе...{S} Чудни су ови |
| душе, нека живе онако, како онај младић рече малопре да треба живети: као Антоније, Макарије и |
| који читаше <pb n="200" /> јеванђеље: »Рече Господ: љубјај отца или матер паче мене, њест мене |
| ...{S} Прота нарочито застаде са крајем реченице, да би изазвао љубопитност код свог узбуђеног |
| али је он одмах одгони својом чаробном реченицом: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...< |
| ! гракнуше гости, не дајући му довршити реченицу ни устати.</p> <p>— Као волове... узвикну он н |
| отеже он, нарочито не изговарајући целу реченицу.</p> <p>Љубомир брзо диже главу и погледа га п |
| о досетљиви калуђер не прочита последњу реченицу: »иди, и одселе више не греши«.</p> <p>— Баш т |
| е, не налазећи <pb n="108" /> у мислима речи, којима би назвао игуманов поступак, — твоје домаћ |
| о Јосифу.{S} Читаше је, а кад наиђе на речи: »сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела |
| и оштрих папоњака.</p> <p>А дечко слуша речи и зна шта му другарица довикује, али он не прекида |
| дни пир, где се нико не устручава ни од речи ни од дела.{S} Пир затворених, усамљених, повучени |
| омир понови задани му одговор готово од речи до речи.{S} Газда му остаде задовољан, <pb n="32" |
| Одмах на другој страни наиђе на некакве речи, које му се учинише незгодне за ову свету књигу, а |
| о се господа шале и како говоре некакве речи, које нико не разуме (тако се бар њој чини) а сви |
| чким животом, Љубомир се препаде на ове речи.{S} Он погледа бојажљиво оца Саву и хтеде нешто ре |
| аје тужно и благо, као што су благе ове речи...{S} И у грлу га све јаче задављује, и усне му се |
| поими сву страхоту и важност игуманове речи. — »Црна раса!...{S} А <hi>она</hi>?... а живот?«. |
| ећ попуштају...{S} И све оне жалостивне речи у писму, које су, он зна, целим скупом, сели и изм |
| ни помаћи се с места.{S} Ове изненадне речи тако му приковаше пажњу, да није ни помислио крену |
| хладни под...{S} Та ове су му молитвене речи најбољи одговор на данашњу сумњу и потврда његовој |
| нија.{S} Исписао му прота баш владичине речи: »Требају му она три монаха, а Леонтија ћемо на је |
| се ређати некаква неразумљива имена, и речи; он обрте неколико листова — опет позната прича о |
| књигу, стаде најпре разгледати редове и речи како иду, па се полако удубе у читање...{S} Над њи |
| и завађену братију, поновивши мишљење и речи Господинове, о томе догађају, које су биле ауторит |
| ="53" /> горд, те се не може с тобом ни речи прозборити?...{S} Мустра и јеси: ђак!... .</p> <p> |
| почиње слабити...{S} Бркају се у памети речи другова, не распознају се више јасно њихова лица, |
| ови задани му одговор готово од речи до речи.{S} Газда му остаде задовољан, <pb n="32" /> па га |
| му рекоше два његова суседа, он је чуо речи, али му оне не осташе у памети.</p> <p>«Дознали!.. |
| под утицајем ових утешних Спаситељевих речи, све мења пред очима... постаје тужно и благо, као |
| ло!...</p> <p>Љубомир се сети Христових речи: »Ко се постиди мене... и ја ћу се постидети њега |
| те јести...; зар није Антоније због тих речи продао цело имање, и после живео по њима цела живо |
| ма колико су му мили, јер не могаше још речи прозборити.</p> <p>— А квасију си, роде, заборавио |
| ивоме, да ће следовати, до смрти своје, речима распетог Спаситеља: »Ко хоће да иде за мном, нек |
| .</p> <p>Другови се још мало прокошкаше речима, потом погасише видело и полегаше.{S} Цео манаст |
| у рећи, али је он брзо утиша и рукама и речима:</p> <p>— Добро, добро...{S} Ево одох.{S} Казаћу |
| ударајући гласом нарочито на Христовим речима: »који је међу вама без греха, нека најпре баци |
| .{S} Дуго је премишљао о овим незгодним речима, читао их по неколико пута и све више се бунио њ |
| ху такође зачуђена ненадним и необичним речима младићевим; само један озбиљан, средовечан госпо |
| архимандрита.{S} Али га Велимир, лепим речима, придоби за своју намеру: да се, по обичају, зај |
| амичака и слева се у вирове манастирска речица.</p> <p>Близу пећине, из густог шипражја извуче |
| е, она иста, искривудана, уска и дубока речна долина, по <pb n="257" /> којој се јутром носи и |
| себе ненадан очајни глас, шаљући одјек речној долини, кроз коју се отеже и замире његов послед |
| ренуо лице тамној помрчини и, као да се решава куд ће...{S} Хтео би се кренути на пут одмах, ал |
| је...{S} И то сад, после овог саборског решења о награди!{S} Овај твој... прота махну главом де |
| пробу, па ослобођен игумановим ћутањем, реши се да му тако одговара до краја.</p> <p>— У које в |
| д и девојче већ наже на њега, али он се реши да се не да још.{S} Истина, чим је пошао од лужник |
| о чем другом.{S} Најчудније је, како се реши да напусти школу, а и он сам не зна како му то дођ |
| удавићу га!« помисли сиромах и одмах се реши: замочи дете с ногу, докле могаше ући у воду. »Опе |
| сврта један дан по Београду, па се и он реши да иде своме родном Маљену, кога већ две године не |
| је пошао од лужника, он се већ унапред решио да јој се покори; јер како би он њу обалио!...{S} |
| а зар да избегава рад он, који се тврдо решио да следује стопама оних који су цео живот свој по |
| ит све огромнији...{S} Био се јадник ко риба о земљу, радио с најупорнијом журбом, мучио се, до |
| сања давно непочишћене куће и дворишта, рибања сниских трпеза, на којима ће се светити водица, |
| И сва та прашина, стругање, истресање, рибање, сновање вредних жена — дочекује и испраћа свешт |
| ако је кад чему време: пастрме или суве рибе.</p> <p>— Видиш шта вреди слога: ’вако ми, овај, с |
| </p> <p>— Брат наш Леонтије облачи се у ризу радости, рече архимандрит, а неко, у исто време, о |
| из усахла грла још се разлеже загушена рика...{S} Навише, уз стеновите кршеве... ено их — тамн |
| ?!...</p> <p>Понови се загушена, ужасна рика још очајније, а преко равна поља лети, не додирују |
| /> јаук за ишчупаним срцем, или очајно рикање рањена звера, или страховито гуђење развитлана о |
| ош више уплаши, па претрча преко сена и рипну с тавана право на земљу, немајући кад силазити ни |
| е, види се широк црвен појас од свилена рипса, који се лепо прелива у оне превијене пруге, што |
| манастиру.</p> <p>Архимандрит беше као рис.{S} Наљутио га отказ владичин да премести Арсенија. |
| ти?...</p> <p>— Бацићу им пред ноге ове рите, па ми после не треба ничији пристанак...{S} Ја и |
| азном пушком, замишљајући себе у разним ритерско-романтичним околностима.{S} Код куће, по цео д |
| овика: он губи, губи!... постаје вечити роб!</p> <p>— Калуђерска посла!...{S} Завист!... заврши |
| по некаквим порукама и радио у кући као роб, радио без одмора, без сна... из сата у сат, тако н |
| кћери, Навина, Јова и других са сликама Робинзона, Петка, папагаја... <pb n="52" /> И он се сам |
| нуди.{S} После два дана добио је <title>Робинзона</title>.{S} За децу са јаком маштом ова је књ |
| огромне заслуге потоњих монаха за време робовања и ослобођења српског...</p> <p>Монаси се одобр |
| ом спаде са њега цео Штурац. »Нема више робовања!...{S} Опет да се пије, и само ’нако... да се |
| чега ђачког...</p> <p>— Кажем ја: неће рого на њега!{S} А?... узвикује задовољан Василијан, че |
| девојче силазећи с јарца и држећи га за рогове.</p> <p>Чобанче устаде, протеже се и пође лено к |
| који прапорац и мала звонца, да окитим рогове овом обешењаку!...{S} Ала, што се не сетих да ти |
| , са дебелим, вештачки у вис управљеним роговима, и гледа право у оца Василијана.{S} Леонтије с |
| јено тело.{S} Из грубе, широко савијене рогозине, вири половина старе масне камилавке, а на дру |
| м... спава тек четврте ноћи по мало, на рогозини.{S} Једе само сув хлеб или корење...{S} И опет |
| е мртва калуђера и сахранише, увијена у рогозину, повезану на три места исеченим крајевима од м |
| а и око себе сама, види обавијену грубу рогозину, исто онако као око Саве...{S} И с једне стран |
| ђена у манастиру дочека, не беше ни ова рогоњина пажња према њему необична.{S} Он се само весел |
| како не може да обухвати рукама ледене рогуље, како с великим напрезањем пребацује пласку по п |
| евину, тугу сестрину, господство његова рода, славу светску, разне насладе...{S} И све то јака |
| не види се жалост ни на чијем лицу.{S} Родбина архимандритова подолазила; сви поседали за стол |
| то она стара »наша кућа«?!...</p> <p>А родбина весела... све поискакало, истрчало чак у воћњак |
| ше му на виђење све сестре, тетке, цела родбина.{S} Сви се радују његову доласку, сви се, као н |
| То ми по један за наше госте: дође нам родбина или тако...{S} Сад ће овај бити твој, <pb n="83 |
| } Треба се одрећи свега: и оца и мајке, родбине, имања... све то оставити, па се удаљити од све |
| тужбаличким изразима, жудња и туга целе родбине за њим, понавља му се ранија молба: ако може, н |
| и и баца лаку копрену заборава на дочек родбине му.</p> <p>Али му је од свега био најмилији, на |
| ако тврда срца, па заборави своју кућу, родбину, све...{S} Случајно су, вели, дознали где је, п |
| младачки идеал, лепо ђаковање, оставио родбину, село, све... — и гле, сад не осећа ништа, ама |
| т глас, који личи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто ми од ноћас сева д |
| S} Настаде грохотан смех...</p> <p>— Е, роде, то не би ваљало за тебе, рече му Арсеније, смејућ |
| ле ће престати, чим једем«.</p> <p>— Е, роде, од куд ти? викну он гласно, кад наиђе Љубомир.</p |
| и-хи.. дочека га Василијан.</p> <p>— Е, роде, ти си најпаметнији! вели му Арсеније, кидајући ме |
| болестан, питајте оца игумана...{S} Хе, роде... имам ја таке лекарије... хтеде се даље правдати |
| страну и мрштећи се.{S} А ти ми спреми, роде...</p> <p>— Нађи ми, Василије, ђегођ татуле, да му |
| речи прозборити.</p> <p>— А квасију си, роде, заборавио купити, а?... пита га брижно отац Арсен |
| разлеже се општи смех.</p> <p>— Обуци, роде, стару антерију, добацује му Арсеније, гладећи рук |
| > <p>— Хе-хе... дулечићу мој!{S} Питај, роде, што год хоћеш...</p> <p>По свој прилици отац Сава |
| тапкајући га по плећима.</p> <p>— Ово, роде, узвикну Арсеније новим јасним гласом: да се прове |
| .{S} Каки си ка гуја...</p> <p>— Тетко, роде...{S} Да ли је готова вода за мој теј? рече, стењу |
| Много ћеш познати тако.</p> <p>— Добро, роде, кад знам...{S} Ако умрем, написаћу од чега је, па |
| о је одређен за старешину.</p> <p>— Их, роде, како ћу... ојађеник сињи!...{S} После самоубилца! |
| епо се пољуби с млађим братом.</p> <p>— Роде... добро дошао! промуца он, стидећи се учевна бого |
| у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог о |
| p>— Гле: »У греху се зачех и у греху ме роди мати моја«... говори Љубомир гласно, одушевљено, к |
| ти.</p> <p>— ...{S}Као да их је туркиња родила, а није она! говораше он, пролазећи поред Љубоми |
| је пакао!...{S} Камо ти деца, што си их родила... и човек?...{S} Шта то чиниш!...{S} Покај се, |
| о што се сећа своје давно покопане деце родитељ, који је у млађој, после рођеној, деци нашао ср |
| па се опет посветио!...{S} А Макаријеве родитеље сам анђео саставља на заједничку ложницу...{S} |
| ори девојче кроз сузе.{S} Огрешићу се о родитеље, али морам, да не бих тебе изгубила...</p> <p> |
| а сети се да је читао, како треба одмах родитеље и кума поучити о значају крштења, о васпитању |
| ... чудо! чудо!...{S} У зрелим годинама родитељи му се раздвајају, добром вољом, и иду у манаст |
| иво, срећно, стидљиво...{S} Долазе њени родитељи; благосиљају и гледају некако весело-свечано.. |
| , јер ће му навући на главу проклетство родитељско и божје.{S} Он седе на уласку пећине и запла |
| оловини и чита: »Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!{S} Био та |
| Београду, па се и он реши да иде своме родном Маљену, кога већ две године не гледа очима.</p> |
| _C10"> <head>X</head> <p>Игуман Сава је родом Гружанин, сеоско дете сиромашне породице.{S} У де |
| ијем, због једног нађеног замотуљка.{S} Рођак предлаже мирну деобу, »па да нико не зна«, а Арсе |
| развијаше све више, док га не отрже од рођена гнезда.{S} Он је није у почетку разумео, али што |
| ви само једна баба са сином.{S} Баба је рођена у Војводини, али је све до сад сачувала оне лепе |
| ур све јаче привлачи меку душу, која је рођена само да сања и да трепери пред овако лепим појав |
| шили живот чисти и невини, као од мајке рођени, и сви се посветили.{S} Никог није повукло срце |
| отеже окружни прото.{S} Види се што је рођено за други свет!</p> <p>Игуман Успенског манастира |
| е деце родитељ, који је у млађој, после рођеној, деци нашао срећу, тихи домаћи мир и задовољств |
| ео манастир Леонтијев личио на скорашњи рој, који је с великом журбом и хуком кидисао да своју |
| АДРУГА 62</p> <p>ПОРУШЕНИ ИДЕАЛИ</p> <p>РОМАН</p> <p>СВЕТОЛИКА РАНКОВИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p |
| ком, замишљајући себе у разним ритерско-романтичним околностима.{S} Код куће, по цео дан, учи ш |
| лаве...</p> <p>Зора!{S} Беласа се густа роса по потесу, а тамо иза громадних, тајанствено-црних |
| b n="144" />, у облику дивне, нежне као роса, слатке као ружин мирис, примамљиве голе девојке!. |
| </p> <pb n="158" /> <p>Дивна, млада као росна капљица, нежна и пријатна као цветак, шеснаестого |
| је високо одскочило.{S} Давно је дигло росу са питомих долина, које се оштро преливају под њег |
| Пред њим на пању игра и прелива се као рубин, у великој широкој чаши, жућкаста стара шљивовица |
| прснути блиставим као ватра, дивним као рубин руменилом...</p> <pb n="234" /> <p>Леонтије се пр |
| а неопраним трпезариским <pb n="247" /> рубинама?...{S} Калуђери само гледају тупо, промрмљају |
| ка, као дугачка врећица, окренут главом руди, као мртав лежи Љубомир.{S} Скидоше га и положише |
| есне шумадиске планине.</p> <p>При врху Рудишта бије кључ бистре хладне воде, а око њега миришу |
| сне светлости; не погледа своје омиљено рудиште и студенац; не баци око на китњасту, плаву, бес |
| ју и преливају сунчеви зраци по зеленом Рудишту, једном премагревку, који се отео густој борово |
| н, досети се да ће ова крупна развијена Рудничанка бити као нека домаћица у овој кући, па стаде |
| е неколико недеља прохуја чувени циклон руднички, пообара шуму, развали све воденице и однесе, |
| ина Покровског манастира, испод крајњих рудничких огранака.</p> <p>Отворише се врата, и у трпез |
| разбацано по косама горостасних, густих рудничких огранака.{S} Леонтије, још ђаком, волео је пр |
| низбрдици седао, а Ђока их, одупирући о руду, лагано пуштао и придржавао.{S} Архимандриту се ве |
| блику дивне, нежне као роса, слатке као ружин мирис, примамљиве голе девојке!...</p> <p>»Што ти |
| ...{S} Миришу, заносе црвенкасте мајске ружице, трепери и опија разнобојни шебој, лелуја се гра |
| дгурне од себе то гвожђе, али, за чудо, рука не може да мрдне.{S} Покрене је другом руком, и де |
| широко стакло пуно воде, како га нечија рука дохвати и наже.{S} Зачу се клокотање воде, које по |
| да нема куће без жене.{S} Док ти женска рука не такне јело, док она не удеси сто, трпезу, док о |
| а, кад ће га дохватити снажна пандурска рука и зауставити.{S} Погледа страшљиво на сваку врзину |
| напред, тамо куд га гура нечија снажна рука, седе триста светаца у калуђерском руху...{S} Одво |
| ровлачила ограда.{S} Она често подизаше рукав очима, те отираше сузе, које јој једнако капаху.{ |
| огледао, старао се да му задркће широки рукав расе.{S} А »преподобно« лице спремао је и удешава |
| цошена, намештена, са засуканим везеним рукавима, из којих се пружиле две обле, црвенкасте руке |
| оким, црвено постављеним и посувраћеним рукавима.{S} Испод расе, кад се игуман нагло окрене, те |
| о кад проплива њиме, са вечно заврнутим рукавима и уздигнутом главом, ђаволаста Јованка.</p> <p |
| одговори дечко, бришући широким прљавим рукавом уплакане очи и гледајући механџију плашљиво.</p |
| е сестре, уз њега, покриле лице широким рукавом... — Кажем вам... шта ви је данас?!... доврши у |
| <p>— Аха! искашља се збуњен ђак, махну рукавом преко носа и хтеде још што тако ситно учинити, |
| венелу руку, у танком, широком, везеном рукаву, и наслони је на Љубомирово раме.{S} Обоје се то |
| авали, саплете га једном босом ногом, а рукама га гурну у груди.{S} Јунак паде на траву као дул |
| ресамитио се као мртвац...{S} Пипамо га рукама, —хладан као лед...{S} Дај, рекох, да га скинемо |
| меке освећене власи, а он дочепа обема рукама читаве праменове, кида их и урла бесно, страхови |
| ом, окренут уласку, седи подбочен обема рукама и нагнут напред игуман Сава.{S} И онако широк и |
| залудне, поклопи округласти трбух обема рукама, на шта се из самог трбуха разлеже оно пресито г |
| ма па земљу.{S} Воде га, управо носе на рукама, Василијан и Нићифор, а отац Арсеније пред њима, |
| ашњавати или доказивати, па онда замаха рукама по ваздуху, дајући на знање да жели говорити...{ |
| р на половини разговора плашљиво замаха рукама.</p> <p>— Нећу... немој ти мене!...{S} Очију ми |
| Дохвати »тетку« за врат хладним као лед рукама, развуче своје широке, дебеле, ћосаве усне, од ч |
| /head> <p>Помрчина је густа; чини ти се рукама би је мешао.{S} Снег сипа и веје густо, јако, ка |
| а калуђер, врдајући главом и бранећи се рукама.{S} Ја ћу сам...</p> <pb n="213" /> <p>— Попо, у |
| вилицама, затим му нешто говори и маше рукама.</p> <p>Кад сиђе с кола, другови се сви склонише |
| о Велимиру рећи, али је он брзо утиша и рукама и речима:</p> <p>— Добро, добро...{S} Ево одох.{ |
| ом се нагнула једна жена, па нешто ради рукама око лонаца, који су се испревртали, нагнули око |
| чело слеђено, како не може да обухвати рукама ледене рогуље, како с великим напрезањем пребацу |
| и и ти да једеш, рече тетка пребирајући рукама суве шљиве, које држаше на крилу расуте.</p> <p> |
| е се народу...</p> <p>Љубомир сакри очи рукама...{S} Би му необично страшно и веома слатко од т |
| тога, на марки : № 9.</p> <p>Уздрхталим рукама, са журним погледом, превртао је прве листове, н |
| е види ништа више.{S} Подупро ослабелим рукама тешку главу, па послушно испије чашу што му подн |
| у дугачком жутом капуту, са прекрштеним рукама на грудима.</p> <p>— Овај ће вам бити цензор, ре |
| заљуљаним дугим власима, са подигнутим рукама у вис, нечовечја изгледа калуђер...{S} Ветар пир |
| даље од њега, клечаше Љубомир, наслоњен рукама на престо, говорећи гласно црквене молитве, које |
| ном шубаром на глави и подигнутим у вис рукама, пуцка прстима, окреће се око себе и весело поди |
| оделу, са свећом, јеванђељем и крстом у рукама и ижљуби се са својом, по Господу Исусу Христу, |
| > <p>— Пуштај, застења мушкарац и мрдну рукама да се ослободи овог терета, који га стегао, па н |
| де. »Их, шта учинисте, викну професор : руке вам све од буђе, а ви узесте сир прстима...{S} То |
| и лети... лети...</p> <p>Леонтије пружа руке напред и у страху хвата се за нешто покретно, мири |
| и, а он, кад сврши посао, дохвати је за руке и стаде се ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, бре, да |
| , то је много лепше.{S} Дохватимо се за руке, па вуци једно друго, омахуј, рви се док једно не |
| епо сваке године: она угледна кућа трља руке задовољно, а манастир шта ће... мора бранити своје |
| чио, и кад паде на земљу и дочека се на руке, испод њега се искотрља некакав сламни шешир, а на |
| и им још имена, раскречи се, подиже обе руке у вис и, колико беше снаге у плућима и грлу, подви |
| {S} Али је сад прекинуо рад; завуко обе руке под појас, превија се главом и целим телом чак до |
| побожно целивање светог крста и његове руке, која држи крст, и оно, у понекој кући, значајно с |
| ање, и дваестину пута мучио се од сваке руке да погоди онај полутон, којим се почиње први глас. |
| мучио се, довијао се и обртао од сваке руке, али стање све очајније...{S} Шта је то?</p> <p>См |
| адовољна.</p> <p>Кућа остаде без женске руке... жива мука!{S} Пуно живих људи, навикнутих на из |
| викну: трчи!...</p> <p>»Како су му беле руке, премишља дечко у сену, сећајући се шта је могао о |
| меје весело, одвраћа шалу и доноси пуне руке прилога.</p> <pb n="211" /> <p>У неком убогом куће |
| одговором, обори очи, преви се, понесе руке да их метне под појас и већ начини болно-намрштено |
| з којих се пружиле две обле, црвенкасте руке, снује по ходнику, по собама, по дворишту.{S} Под |
| јене кости и златном кићанком; око исте руке су омотане велике ћилибарске бројанице са крупним, |
| се незгодно кад ухвати оне меке и чисте руке, па се подаде првој навали.{S} Клецну једаред и де |
| </p> <p>Побратим скочи с места, и пружи руке плашљиво према игуману, као да га жели зауставити |
| акву претњу, псовку...{S} Гости пружили руке према њему, задржавају га...</p> <p>— Мој устав!.. |
| екајући се по своме обичају и пружајући руке.</p> <p>— Хи-хи-хи... богослов!...</p> <p>А Леонти |
| ако опраси! узвикује побратим, трљајући руке и светлећи очима на младу прасетину, са неком побо |
| вам приђем од јутрос, вели он, трљајући руке и нагибајући главу пред дошљаком, као да је овај к |
| те! узвикну монах преплашено, дигнувши руке у вис, као да се брани од некакве напасти.</p> <p> |
| аском.{S} Траже га од кад себе, пуне им руке посла, спрема се велика вечера.{S} Напољу се чује |
| редставити.</p> <p>Љубомир, узимајући у руке парче меса, начуљи уши кад се помену чреда. »Хм, в |
| i>томе</hi> некакве свеће и дадоше му у руке.{S} Он стаде махати свећама и обрте се народу...</ |
| школовање, напрежу се и често пута дижу руке од досадних, тешких задаћа.{S} А како ће он!...{S} |
| нију кључеве од стаја и све чиме је она руковала, па оде својој кући.{S} Увидела је она одмах, |
| љу ! рече он и крену се.</p> <p>Нити се руковаше, ни поздравише: они не знају за то.{S} Они се |
| а врху, нашарана су само четири редића, руком самог великог владике.</p> <p>»У недељу служићемо |
| вно сухојаденије... шапће Никола и мрда руком по мраку, да нађе конопац. — Еј, да ли га синоћ з |
| а, који облеће око неке дупље, начињене руком у сену...</p> <p>Уморан је и гладан необично.{S} |
| ано гвожђе, прљи по образу.{S} Он макне руком да одгурне од себе то гвожђе, али, за чудо, рука |
| покуша да подигне главу и да је подупре руком...</p> <p>Жена му принесе сок и проју, подиже га |
| није видео.{S} Остраг на корицама беше руком исписано : „Житија свјатих; декемврији — февруа.« |
| мрднуше веђама и ћуташе, а млађи макоше руком преко брчића, погледаше се и насмејаше се самим о |
| де на траву као покошен, не мрднувши ни руком ни чим другим.</p> <p>— Куку!... што му је!...{S} |
| о га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поправљам кад погрешиш.</p> <p>Клатно зашкрип |
| ише, стадоше гледати низа се и отресати руком ситне прашке дуванске, истресоше опет браде <pb n |
| и, али нађе да му је лакше само махнути руком, као да брани пилиће од јастреба, који се спушта |
| антерију, добацује му Арсеније, гладећи руком стакло с вином.</p> <p>— Де, ви ђаволи!... виче и |
| прилици отац Сава учини некакав покушај руком, јер тетка озбиљно настави:</p> <p>— Остави то са |
| .{S} Љубомир корача... одупире се левом руком о бедем, а десном балансира... ноге једва имају о |
| не може да мрдне.{S} Покрене је другом руком, и де-де на више обема — а ја... не може!...{S} А |
| руци велико парче, резерву, док другом руком приносе друго парче великим гладним устима и кида |
| и игумани, где је сваки калуђер, својом руком, уписивао колико <pb n="88" /> чега донесе из пар |
| мир се препао, па само стеже уздрхталом руком бутиницу, трепће и одједном му грунуше сузе на оч |
| стаде је пажљиво, својом меком и врелом руком (то је осетио) прати и трљати између прстију... м |
| громко.</p> <p>И одједном као чаробном руком донесено, настаде сасвим друго, ново време, други |
| омир, кријући очи и вртећи се под њеном руком.</p> <p>— Морее... отеже она у смеху, ти се канда |
| стављеним џубетом, подупро главу десном руком, па гледа некуд пред собом.{S} Поглед му је праза |
| авајући лагано паучинастом, ваздушастом руком тешки бол и страх, што леже одједном на душу њего |
| лашћу, жвакао, скочи са столице, тресну руком по кошуљи спреда и, сагнувши главу толико, да је |
| таху.{S} Жена узе тикву с водом и прсну руком по бледу лицу.{S} Љубомир се стресе, отвори очи, |
| огледа мрачан отвор на пећини.{S} Махну руком преко влажна чела и опет погледа око себе...</p> |
| ва му!...{S} Хе-хе... заврши он и махну руком, нашта сва три калуђера поседаше.</p> <p>— Дај то |
| тај свет...{S} Е-ех!...{S} Игуман махну руком преко лица и чела, откуд падаху неке капљице.{S} |
| не да дуго мислити...{S} Велимир махну руком безбрижно и весело, и опет се <pb n="231" /> наст |
| прво паде у очи.{S} Читаше: »и измахну руком својом и узе нож да закоље сина својега«...</p> < |
| рак принуди.{S} Владика, <pb n="189" /> рукополажући Нићифора, опази случајно да овај нема ни п |
| ерите најстаријег ђака и доведите да га рукоположимо.{S} На Љубомира пазите отечески«, стајало |
| ужурбаше...{S} Велимир узе Љубомира за руку, више лакта, и поведе га олтару...{S} Мало звоно о |
| а другарица с Маљена, водећи синчића за руку.{S} Гле, права жена!... развијена, чиста, обична п |
| п као уписан, обучен господски, води за руку своју једину сестрицу, а за њим нагрнули ништи, уб |
| места до тетке, пребаце јој по двојица руку око врата и терају је да пева из свег гласа...{S} |
| и веома слатко од те појаве, и он скиде руку и погледа...{S} Лепше, много лепше но што је насли |
| а.{S} Кад прође поред тетке, она подиже руку према глави му, али он промаче брзо, а она му доба |
| е изгубила...</p> <p>Велимир јој стиште руку и погледа захвално у очи јој.{S} То није више онај |
| ао »по реду«.</p> <p>Кад Љубомир пољуби руку игуманову и стаде према њему смерно, овај га поче |
| ако, Максо! узвикује весељак, пружајући руку дувањари.</p> <p>— Е, белаја!...{S} Шта ће остати |
| Одкуд? прозбори он загушено, пружајући руку, но не дижући се.</p> <p>— Ево... ево места, показ |
| ом побожном жудњом и осетљивим дрхтањем руку.</p> <p>— А, ваљано! додаје механџија више ради уч |
| ао ухваћена птица, на коју већ спуштамо руку.</p> <p>Кад одмакоше подоста, прота поче:</p> <p>— |
| и, слепи, хроми...{S} Антоније спушта у руку свакоме сиромаху пуну кесу новаца, док не раздаде |
| /hi>, његов духовни отац, да га љубим у руку!...{S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га ја, не бој се |
| чиновника.{S} Ручак је справљен на брзу руку, али домаћински: поклао се читав чопор младине.</p |
| , подиже га да седне и наслони на своју руку, па стаде ломити залогаје проје, умочи их у сок и |
| рече му отац, ти одавно радиш на своју руку.{S} Шта ћу... ми смо прости људи, а ти си толике ч |
| ка подиже своју једру, облу, поцрвенелу руку, у танком, широком, везеном рукаву, и наслони је н |
| дан професор зовну Љубомира, пребаци му руку преко рамена, и лаганим полушапатом запита га:</p> |
| на; насмеја се његову страху и метну му руку на раме.</p> <p>— Ти се жестоко уплаши!</p> <p>— Н |
| , викну први калуђер, отурајући теткину руку.</p> <p>— Тето-о-о...{S} Дедер нашу кајмаклију, от |
| у дом с крстом, целива и крст и попину руку.{S} И његови сељани и он не мисле много о својим п |
| Љубомир одједном исправи и пружи десну руку на тетку: образи му пребледеше, дођоше као мртвачк |
| , коју води са ђацима.{S} Чича му метну руку на раме и као с неком хвалисавошћу узвикну:</p> <p |
| снагу, забатрга се, извуче се из њених руку, па онда он <pb n="5" /> леже на њу и стаде је дав |
| мести отац Сава другу, неку Пречанку из Руме, ну ова беше још милостивија срца, те једва и она |
| и блиставим као ватра, дивним као рубин руменилом...</p> <pb n="234" /> <p>Леонтије се прену и |
| зи лагани повијарац, и прелеће му преко румених обрашчића...{S} Он и не чу кад се прочита апост |
| телећег... па се ту жуте и преливају са руменом, масном корицом добро укљукане ћурке и гуске, п |
| е се заузео једним малим, дежмекастим и рундавим овчарским штенетом.{S} Обеси о раме једну стар |
| хране и заклона, избушили су безбројне рупе на прљаву зиду, а нико и не помисли да те рупе чуд |
| прљаву зиду, а нико и не помисли да те рупе чудно изгледају...{S} Велика парчета лепа поотпада |
| такав сам и ја Антоније...</p> <p>— А у Русији су калуђери — прави свеци!</p> <p>— Такав им је |
| ему је широка црна раса од тешке свиле, рускога кроја, са широким, црвено постављеним и посувра |
| аском и с неким дивљим задовољством ову руску пословицу, коју је чуо или прочитао негде у Богос |
| рука, седе триста светаца у калуђерском руху...{S} Одвоји се из средине онај синђел што предаје |
| њиге.{S} Сва браћа-монаси, у празничном руху, са неким напрегнуто озбиљним изразом на лицу, сто |
| брата од свију послова и да му буде на руци у његовим строго-испосничким намерама...</p> <p>— |
| уђерак, што последњи, са страхом, приђе руци игумановој, зар то Василијан!...{S} Па онај прави |
| е чина његова, и оно свесрдно прилажење руци му и старих и младих, и она искрена радост њихова, |
| ли сам загорео!...</p> <p>У Велимировој руци опет се нађе оно стакло скоро празно.</p> <p>— Хи- |
| ио слабачко и пиктијасто телце у својој руци... и то треба замочити цело у воду! »Бог и душа, у |
| тово!{S} Само нећемо два, него у свакој руци по неколико.</p> <p>Домаћица се смеје весело, одвр |
| па <pb n="115" /> обојица држе у једној руци велико парче, резерву, док другом руком приносе др |
| алајисаним и споља и изнутра котлићем у руци, у коме је освећена водица, крст и босиљак, креће |
| сад стоји удаљена у углу, са плетивом у руци; кад погледа озбиљна, добро позната му оца детињег |
| а њим весело ступа, с великом мочагом у руци и набијеним кострутним бисагама па врату, или кота |
| е, што личе на чамовину.{S} У једној му руци дебео црвенкасто жућкаст трсковак са дршком од бел |
| окружни прота и три виша чиновника.{S} Ручак је справљен на брзу руку, али домаћински: поклао |
| оји су их чекали.{S} Тетка већ спремила ручак те, како се добро нахранише, сви се, по обичају, |
| огату част за ретка и важна госта.{S} И ручак и вечера прођоше весело, ма да одсуствоваху они о |
| а из Милановца, па пошто се готови већи ручак, позвани су и они обични манастирски гости, које |
| је ништа марио кад га оне стегну својим ручицама, а сад, гле: само га дохвати прстима!...</p> < |
| ад узе голо, вруће, црвено, с раширеним ручицама, мекушно новорођенче, да га по православном об |
| сит човек, коме се не једе после добра ручка.{S} Велимир и Никола сели уз други чанак, па и он |
| очекивали много бољу гозбу, а од оваког ручка само им се усне иронично и пакосно скупљају, а оч |
| а Велимир оно вече, па онај господин на ручку!...{S} А овамо страшна заклетва, и правила, и угл |
| а њега онако искрена другарска погледа, с каквим га дочека при уласку у трло.</p> <p>Љубомир ућ |
| ву доласку.{S} Први му приступи Никола, с тако услужном љубазношћу, да се и сам Љубомир збуни.< |
| екаквог општег, раније смишљеног плана, с којим се, како изгледа, Велимир не саглашава потпуно. |
| реће се на пут.{S} За њим весело ступа, с великом мочагом у руци и набијеним кострутним бисагам |
| е... водицу...{S} Василијан у виноград, с радницима.{S} Да надгледаш ђубрење: сваки чокот, свак |
| у манастир, ако затече оваке незналице, с места изјурити...{S} Зато се јадни отац Сава, свако д |
| рио онде за ћерчиво, а ти идеш, у вече, с крављачом млека, па те ја уплаших, а ти просу млеко?< |
| њим говорити о женскима, он уздахне и, с великом тугом на срцу, уклони се од оних, које сотона |
| ли, раскравили се и гледају победнички, с неком гордом сујетом, као да је сваки од њих прави Ха |
| , преврће и скичи, па иде тако по шуми, с празном пушком, замишљајући себе у разним ритерско-ро |
| и трљати између прстију... млади инок, с надувеним до највеће мере плућима, само изви главу и |
| p>Леонтије пружи ногу с таким осећањем, с каквим је болесник пружа под хирургову тестерицу. »Еј |
| а радња!{S} С каквим побожним осећањем, с каквим страхом од важности светога акта приступа нови |
| олико минута утрча Никола са стаклетом, с кога још капаху бистре капљице.</p> <p>Игуману, чим у |
| оде, процмиле Велимир танко, бојажљиво, с највећом пажњом у гласу.</p> <p>— Мој устав! мој уста |
| њу...{S} Него му остаде приковано око, с немим зачуђеним изразом, на оној убогој, сниској, кри |
| а Љубомира истог дана, кад прими писмо, с места закалуђери и да га одмах потом упути к њему рад |
| ослу.{S} А кад узе голо, вруће, црвено, с раширеним ручицама, мекушно новорођенче, да га по пра |
| ед, потом, дође теткин муж, као обично, с колима и врећама.{S} Тетка се, по обичају, дурну, ста |
| тетке!...{S} Смеши се онако исто глупо, с разјапљеним вилицама, затим му нешто говори и маше ру |
| утеха, помисао на своју детињу чистоту, с којом је мислио у гроб поћи!...{S} Сви други идеали р |
| ко изненађени, да не могу још наћи реч, с којом би почели.{S} А онај варошанин гледа зачуђено, |
| српски иноци ревносно и <pb n="176" /> с великим прегнућем радили у истој сврси с којом су и о |
| га оговоре код капетана..{S} Ко зна!{S} С великом лукавошћу и препреденом вештином утиша дете, |
| јаја...</p> <p>Прва свештена радња!{S} С каквим побожним осећањем, с каквим страхом од важност |
| с једне стране вири масна камилавка, а с друге висе нове, глатке цокуле...</p> </div> </body> |
| туденац, где је чека хладна вода, торба с јелом и, по свој прилици, игра са њеним другом у овој |
| ти зацело...{S} О-о-ох!...{S} Отац Сава с таквом насладом предахну, као да одједном спаде са ње |
| м.{S} Око њега се гуркају, загледају га с чуђењем његови другови из гимназије, сада богослови, |
| тави даље: »али анђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Авраме!«...</p> <p>»Аха, знам...{S} Т |
| ђери, који се беху склонили у кухињу да с тетком четврти пут »ужинају«, дотрчаше и стадоше, са |
| > <p>Леонтије се само зајапури, погледа с раширеним у блажени смех устима другове и <pb n="230" |
| отежући, а Леонтије га тек сад погледа с чуђењем и немим питањем: »Каквој кући?{S} Чијој кући? |
| лимир се неколико пута значајно погледа с Нићифором па са Василијаном.{S} Могло се опазити, да |
| еба, па му газдарица да асуру, два џака с вуном, па седне у хлад под лужником, близу бунара, да |
| олико јабука.</p> <p>Прихватише се јела с правим задовољством, као да им је велика част изнесен |
| ни и неколико пута премести тежину тела с једне ноге на другу...{S} У том се сети смелих Логови |
| улогу између свију манастирских житеља с једне, и игумана с друге стране.{S} Доста му је за са |
| манастирских житеља с једне, и игумана с друге стране.{S} Доста му је за сад оно, што је од ме |
| вориште, скачу, смеју се, бацају камена с рамена, вичу... кад лупне црквено звоно, окупе се и о |
| .{S} Ја и моја <pb n="243" /> Јула: она с њеном машином, а ја, што!... свршио сам богословију.. |
| деце, дечака, младића ћосавих, младића с брчићима и брадицом, која се таласа, љуља и комеша бе |
| /p> <p>Дође на виђење и стара другарица с Маљена, водећи синчића за руку.{S} Гле, права жена!.. |
| за своју децу, знао бих...</p> <p>— Бог с тобом! узвикује пренеражен прота.</p> <p>— Хе-е-еј... |
| hi> се више нећемо видети.</p> <p>— Бог с тобом, Љубо, шта то говориш! узвикну девојче и приђе |
| а као Антоније и Макарије?</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта говориш?</p> <pb n="203" /> <p>— Ама до |
| клео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и закалуђерио.</p> <p>— Знаш, не |
| та је њима пало на памет...{S} Буди бог с нама!«... премишља момак и смеши се иронично и усиљен |
| , где се прославља Свети Сава.{S} И сад с леве стране, збивени у скамијама, седе неки ђаци, кал |
| ђака, а Љубомир преноси зачуђен поглед с једног на другог.</p> <p>— Зар би нас смео ко тако ту |
| главе, гледајући само пред ноге, стаде с краја до својих другова.{S} Прекрети се побожно, поди |
| еја се одважна победитељка, па му скиде с главе мастан процепљен на врху вес, метну му на уста |
| онтију порука од архимандрита, да обиђе с водицом још пет других села, и да се не враћа манасти |
| о говори и маше рукама.</p> <p>Кад сиђе с кола, другови се сви склонише у страну, дајући му отв |
| си ти <pb n="53" /> горд, те се не може с тобом ни речи прозборити?...{S} Мустра и јеси: ђак!.. |
| није више сам.</p> <p>Тек после, кад је с тешком муком нашао свог сељака, Светозара богословца, |
| еонтијев личио на скорашњи рој, који је с великом журбом и хуком кидисао да своју празну кошниц |
| са Милком баш не би смео онако.{S} Није с тога, што је газдина кћи, него баш онако... што је... |
| } После самоубилца!... узвикну Арсеније с болесно-забринутим изразом.{S} Па се тек после нечему |
| отео густој боровој шуми, па се утркује с њоме меким зеленилом своје сочне траве.{S} Он је висо |
| {S} Он је на Велимирове односе и намере с Видом гледао са снисходљивим сажаљењем, — што не знај |
| члан њихове породице.</p> <p>Ижљуби се с Василијаном, Нићифором, Велимиром; поздрави се с Ђоко |
| аном, Нићифором, Велимиром; поздрави се с Ђоком, после кога му приђоше још два непозната, неоте |
| па нити може уста отворити ни помаћи се с места.{S} Ове изненадне речи тако му приковаше пажњу, |
| е...</p> <p>— Шта га то боли толико, те с ’нако превија и... од чега се оно лечи? запита Љубоми |
| ли сиромах и одмах се реши: замочи дете с ногу, докле могаше ући у воду. »Опет је ово мањи грех |
| она, завирујући у кожне бисаге, скинуте с коња, и вадећи отуд све, што је припадало кући, однос |
| е кухати?... у чему, како?...{S} Шта ће с донесеним млеком?{S} Ко ће сирити оно из карлица?{S} |
| осла има доста, Велимир зна...{S} Он ће с тобом, да... да ти се нађе, пресече архимандрит ирони |
| оравати, проговори Велимир.{S} Ако хоће с нама, добро...{S} А на послетку, сваки има своју глав |
| , кога већина гостију почешће погледаше с пажњом и поштовањем, одједном се развесели.{S} Најпре |
| дуром, вратио у кујну, тамо га дочекаше с псовком и великом праском.{S} Траже га од кад себе, п |
| као на длану с леве стране подринске, и с десне шумадиске планине.</p> <p>При врху Рудишта бије |
| гозину, исто онако као око Саве...{S} И с једне стране вири масна камилавка, а с друге висе нов |
| ао како се мењају учитељи сваког часа и с гордошћу рачунао: колико ће имати учитеља ове године. |
| ца.{S} Она каза оцу ко је, од куда је и с неким нарочитим, значајним гласом, напомену, да он тр |
| не воде, а око њега миришу, зелене се и с неком величанственом тишином дижу се у вис китњасти б |
| а драгоцена крава—музара даје користи и с друге стране.{S} Пре десетак година, <pb n="141" /> п |
| пита:</p> <p>— Шта је то било с тобом и с оним... ту механџија крупно опсова пандура.</p> <p>Љу |
| н још жешће, изговарајући с нагласком и с неким дивљим задовољством ову руску пословицу, коју ј |
| психолошки промотри.{S} Тако је било и с Максимом.{S} Ови диалози изишли су му на врх главе, и |
| !</p> <p>Брат Леонтије, пошто се ижљуби с новом браћом, чекајући док архимандрит скине одежду и |
| икој пажњи према себи, и лепо се пољуби с млађим братом.</p> <p>— Роде... добро дошао! промуца |
| ни воденичар да ми помаже: чим ме опази с колима, он бега у горње воденице...{S} А ја не могу с |
| тамо у притвору, код самих врата, стоји с Велимиром и дркће...{S} Чини му се да има праву грозн |
| ећу често они сеоски »колачићи« умешени с јајима, испржени на масти, што их господа варошка зов |
| ко и бадри се да је погледа и проговори с њом.</p> <pb n="18" /> <p>— Које је ово село? промрмљ |
| великим прегнућем радили у истој сврси с којом су и основани манастири.{S} Помену огромне засл |
| } Док се испразни чанак, тетка се врати с новим налогом:</p> <p>— Одведи овога код Радојице, не |
| г земљишта, где би помељари могли стати с колима и стоком...{S} После десетину година изузето ј |
| а он ћути ’нако, викну девојче силазећи с јарца и држећи га за рогове.</p> <p>Чобанче устаде, п |
| ! дрекну игуман још жешће, изговарајући с нагласком и с неким дивљим задовољством ову руску пос |
| .{S} А Велимир се сав зајапурио, вукући с часним оцем Никифором вино у кантама, и заводњио очим |
| аса.{S} Ко сме сад изићи владици на очи с таквим гласом!...</p> <p>Довољно разлога, да дркће не |
| а млади старешина задовољно преноси очи с једне нове тековине на другу.{S} Сад му и шума изглед |
| ир стајаше у свом куту, претурајући очи с једног лица на друго, шмркћући и чешући се испод десн |
| S} Кад он уђе, девојка се прену и скочи с лежанке.</p> <p>— Ене де !... узвикну она изненађена |
| брише необично...</p> <p>Побратим скочи с места, и пружи руке плашљиво према игуману, као да га |
| неколико дана, док се ја добро упознам с газдарицом, па после ћу ја и код слушкиње у госте.{S} |
| опкорачила га ногама, па бије прутићем с оне стране главе, камо би јарац хтео врднути.{S} Папо |
| Љубомир, сагињући главу.{S} Ето, стојим с тобом.</p> <p>— Одиста, зар нећеш од мене бежати? зап |
| p> <p>— Е јест!... махну Велимир главом с таквим изразом, који је говорио: »Волим ти цео дан то |
| па истог дана, кад му попа улази у дом с крстом, целива и крст и попину руку.{S} И његови сеља |
| а цркву.{S} Љубомир је тај дан очекивао с великим нестрпљењем, јер је дознао од богословаца, да |
| аго тебе, одговори он, гледајући је као с неким снебивањем, т. ј. са погледом, <pb n="26" /> ко |
| ма.{S} Чича му метну руку на раме и као с неком хвалисавошћу узвикну:</p> <pb n="41" /> <p>— Ах |
| угави млазеви бистре воде, скачући брзо с камичка на камичак, журећи се своме утоку, а преко њи |
| S} Био се јадник ко риба о земљу, радио с најупорнијом журбом, мучио се, довијао се и обртао од |
| у другом, до о одмору.{S} Кад је улазио с Велимиром кроз велику усвођену капију, само му пролет |
| да обухвати рукама ледене рогуље, како с великим напрезањем пребацује пласку по пласку сена пр |
| не ради...{S} Обрта окорели луб, онако с калупом, проба да намести платно преко њега па, напос |
| апатом, запита:</p> <p>— Шта је то било с тобом и с оним... ту механџија крупно опсова пандура. |
| агли...</p> <p>Игуман скочи, узе стакло с ракијом, што стајаше пред њим и, другим изласком, поб |
| ацује му Арсеније, гладећи руком стакло с вином.</p> <p>— Де, ви ђаволи!... виче им тетка, смеш |
| Велимир, подигнувши скоро празно стакло с вином у вис...{S} Тамо не дирај, а онако што чинимо з |
| Шта, вера? пита гост.</p> <p>— Шта ћемо с вером, велим?...{S} Ко ће њу да чува, кад укинемо ман |
| ружни прото, грицкајући и сишући лагано с правим гастрономским уживањем и великом вештином, мас |
| оје је знао...{S} И сви помрли, заједно с његовим оцем, и на њиховим пепелиштима господаре друг |
| ха грања, и ако је ватру наложио једино с разлога: да има на чему окадити пећину, и ако је, међ |
| клиње!{S} У исто време он беше на чисто с мишљу: да му се не може душа смирити, док ову књигу н |
| , да онај млади и љубезни Сава чини што с намером у своју корист.</p> <p>А после и иначе у живо |
| дбранити.{S} Оде у амбар, дохвати торбу с кукурузом и оде свињцу.{S} Уз пут је само зверао упла |
| зо дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с водом и прсну руком по бледу лицу.{S} Љубомир се стре |
| е недеље спреми се Милка да иде у цркву с мајком.{S} Љубомир таман потерао стоку на пашу, а Мил |
| о митрополит?...</p> <p>Улазећи у цркву с ђацима, Љубомир се одвоји из реда кад дођоше близу ик |
| шем обичају.</p> <p>Леонтије пружи ногу с таким осећањем, с каквим је болесник пружа под хирург |
| жуборе бистри поточићи, што се слевају с Маљенових извора, призивајући га да се врати, да не о |
| ко му се укаже прилика, те заметне шалу с којом удовицом или ’нако женском — <pb n="86" /> чува |
| ском, а са њега се гледају као на длану с леве стране подринске, и с десне шумадиске планине.</ |
| гледом.</p> <p>Љубомир дође пред механу с намером, да покуша добити комад проје.{S} Али кад ста |
| е уплаши, па претрча преко сена и рипну с тавана право на земљу, немајући кад силазити низ степ |
| Целе поћи проводи у молитви и разговору с Богом... спава тек четврте ноћи по мало, на рогозини. |
| едном угнутом стеном, на крају шуме, ту с највећим задовољством седео, мислио, сањао, по неколи |
| а...{S} Започе проносити ускршњу водицу с једног краја села.</p> <p>Ко није запамтио оно старо |
| кад једна девојчица пружи снаси карлицу с топлом водом, и кад се млада спусти, дохвати његову н |
| Зар се ти бојиш ноћу? запита манастирац с прекором, као да би хтео рећи: »Видиш како ја сам пут |
| пска« земља, и он би је онда гледао још с већим чуђењем, и она нејасна жудња за даљином, за све |
| хемиском саставу соли, злата и буди-бог-с-нама !... што он није ни мало разумевао нити знао заш |
| ћ прекаљена права београдска слушкиња., са свима пороцима и недостацима својих друга.</p> <p>— |
| ченим путем на врх онога високог брега, са кога је и Сава негда посматрао свет...</p> <p>Чаша з |
| ко од механе и казује нешто жени, која, са заметнутим празним бакрачем на леђима, обучена у нек |
| рна раса од тешке свиле, рускога кроја, са широким, црвено постављеним и посувраћеним рукавима. |
| дебло лужниково (са оног истог узрока, са кога сваки тежак гледа да подупре леђа кад седи или |
| да, на једним простим каљавим таљигама, са једним шареним сандуком, једним великим дењком хаљин |
| марки : № 9.</p> <p>Уздрхталим рукама, са журним погледом, превртао је прве листове, на којима |
| им као снег, танким сеоским кошуљицама, са ишараним срмом чоханим јелечићима; било их и у танки |
| н и Нићифор, а отац Арсеније пред њима, са накривљеном шубаром на глави и подигнутим у вис рука |
| разбарушеним и заљуљаним дугим власима, са подигнутим рукама у вис, нечовечја изгледа калуђер.. |
| це, која стајаху пред школским вратима, са превијеним табачићем, очекујући ред да уђу.{S} Разгл |
| озната деца, и са оним истим покретима, са истим начином и изразима лица, како је и он сам ради |
| , не гледећи на њу, са зажареним очима, са раширеним зеницама, управљеним у љубичасто ватрени с |
| пуна као јабука, накицошена, намештена, са засуканим везеним рукавима, из којих се пружиле две |
| а навукла она иста црна, тешка тамнина, са које му цео живот постаде празан, ништаван.</p> <p>» |
| стави игуман живо, после краћег ћутања, са јасном намером: да још боље истакне своје исказано м |
| ву.{S} Ту је наш познаник, прота Спира, са неколико попова и ђакона из резиденције, ту окружни |
| вет!</p> <p>Игуман Успенског манастира, са иронично-пакосним изразом, подмигујући оном другом с |
| окоучена историја старозаветног текста, са сипањем необичних имена католичких и протестантских |
| Христовом, са животом пређашњих монаха, са уставом манастирским, откривајући сав ужас пропасти |
| асне, покапане воском листове часловца, са којих се одбија светлост на глатко бледо лице Васили |
| е му ни најстарија кристална шљивовица, са којом је до сада од шале истеривао оваке нападе.{S} |
| ком се жути осушена, чагљевита смоница, са понеком заосталом барицом у дубоку трагу од коњске к |
| екунада појави се на вратима чика-Јоца, са преплашеним лицем, као да је паљевина у школи.</p> < |
| Изишо је из школе празна слеђена срца, са неком злом слутњом <pb n="57" /> на души.{S} Да ли ћ |
| урезао у душу своју и предао му се сав, са свим жаром младићског заноса...</p> <p>А у, заморено |
| тнику.{S} Баци пурењак, који је до сад, са слашћу, жвакао, скочи са столице, тресну руком по ко |
| химандрит изређа све оне тешке погодбе, са којима се улази у ред монашки, и Љубомир се, са живи |
| стоком две необично велике жуте краве, са црвенкасто жутим мрљама по кожи, плаћене по тридесет |
| неприпаљеном цигаром а за њим Арсеније, са пет великих дуванских кеса литрењача, у којима су ра |
| минијатурном, белом парченцету хартије, са познатим му крстићем на врху, нашарана су само четир |
| д траве...</p> <p>А ћелије манастирске, са уласка, доста личе на нишан од платна, у који је цел |
| p>Љубомир седе на троножац уз прочевље, са кога се дизаше, вијугајући се, велики пламен уз оџак |
| , веселије, нарочито кад проплива њиме, са вечно заврнутим рукавима и уздигнутом главом, ђавола |
| .</p> <p>— А шта ћете после, господине, са оволиким имањем, викну један грађанин, који не имађа |
| и кад настаде обичан врусак и мљацкање, са неизбежним писком мање крмачице, од које какав дрски |
| ко у самоћи, уз пуцкарање веселе ватре, са својом другарицом, и макар не говорити ништа, само ћ |
| а се улази у ред монашки, и Љубомир се, са живим, одушевљеним блаженством на лицу, закле, да ће |
| ака на раније спремљене високе столице, са јастуцима за седење, моле их да причекају, и онда се |
| врти пут »ужинају«, дотрчаше и стадоше, са ђацима, љубопитно посматрати и слушати како се весел |
| орно.</p> <p>Вујо, стидљиво и ширетски, са оним истим, урођеним обојици, потуљеним погледом, об |
| рени и скромни калуђерак, што последњи, са страхом, приђе руци игумановој, зар то Василијан!... |
| ским парохијама разиђу се сви калуђери, са оваком истом пратњом.</p> <pb n="210" /> <p>Село, об |
| ласно, одушевљено, као да некоме прети, са великом милином на срцу пада земљи и дохвати челом х |
| веома истицаху крупне буљаве плаве очи, са јако надувеним капцима.{S} Огрнуо се великим постављ |
| ..{S} УФ-Ф!...{S} Наслади се, ко човек, са две ћасе бураније и <pb n="130" /> ћасом купуса, а < |
| ан за другим, са једним истим наличјем, са истим околностима, само <pb n="214" /> понеки пут по |
| </p> <p>А дани пролазе један за другим, са једним истим наличјем, са истим околностима, само <p |
| н расветли у свези са науком Христовом, са животом пређашњих монаха, са уставом манастирским, о |
| раширеном, завитланом у назад мантијом, са голим разбарушеним и заљуљаним дугим власима, са под |
| рни Леонтије у дворишту богословијском, са исто онако, као и у гимназији, потуљеним, дубоко сак |
| ном, скинутом са игуманових леђа расом, са натученом до ушију простом камилавком на глави, онај |
| калуђерима стоји огроман, угојен ован, са дебелим, вештачки у вис управљеним роговима, и гледа |
| ет.</p> <pb n="72" /> <p>Уђе Василијан, са готовом неприпаљеном цигаром а за њим Арсеније, са п |
| реба за свој убоги самостан.{S} Игуман, са својим ђаком Ђоком, фрушкогорским питомцем, као и са |
| у кухињу, у трпезарију, и као окамењен, са бесмислено управљеним погледом у пространство, уђе у |
| њима стаде блед, забезекнут, преплашен, са блесаво тупим погледом, Максим, пружајући револвер у |
| а, смешећи се и обарајући очи стидљиво, са изразом <pb n="117" /> на лицу, који вели : »Ја ви н |
| оше пасти, он се осврте и гледаше дуго, са завишћу, управо са злобом, за двема богомољкама, кој |
| Е-е-еј...{S} Љубомире!... отеже одоздо, са дна Маљена, далек, нејасан, као са другог света глас |
| е л’ те бољело? пита га Љубомир наивно, са изразом искрена учешћа у његову страдању.</p> <p>— Х |
| бомира у једну собу, па га тајанствено, са полушапатом, запита:</p> <p>— Шта је то било с тобом |
| један постарији свештеник, обучен фино, са дрвеном поставом на мантији и црвеним појасом.{S} Љу |
| ију све игра пред очима весело, сјајно, са неком лаком, паучинастом измаглицом.{S} Он још разаз |
| рвама.</p> <p>Отац Спира, брзо и вешто, са оним великоварошким и, ако хоћете, придворним тактом |
| {S} Појурила сва околина, као на вашар, са изгледом на богату даћу.{S} Све се живо смеје, шали. |
| ла, сеђаше крупан дебео просед калуђер, са великом шубаром па глави, испод које се просула густ |
| есело прича и како га Никола и Велимир, са осмехом на устима, слушају.{S} Као да није ништа ни |
| ..{S} И какав је ово нов старачки глас, са шушкањем и промуклим крештањем!«... чуди се он, прил |
| рко, неутешно, очајно...</p> <p>И опет, са неким сетним, тужним и уједно блаженим осећањем побо |
| на поду широку, моћну фигуру Максимову, са раширеним уплашеним погледом, како испушта последњи |
| ј је права жаба ..{S} Идеш, на прилику, са њим кад је најтежи, кад га мрзи да макне ногом.{S} С |
| коме се испилио!{S} Он не гледа високу, са црвеним кровом и белим зидовима кућу, која је његови |
| од бремена, а сад стоји удаљена у углу, са плетивом у руци; кад погледа озбиљна, добро позната |
| е, потпуно одевен, у калуђерском оделу, са свећом, јеванђељем и крстом у рукама и ижљуби се са |
| поља лети, не додирујући ногама земљу, са раширеном, завитланом у назад мантијом, са голим раз |
| иђе другом празном углу.{S} Љубомир му, са неком тајанственошћу и оном неотесаном сељачком, беј |
| ...{S} И отац Сава, оно лани у подруму, са протом, што изговори о свету, па данас ово са тетком |
| ке и светлећи очима на младу прасетину, са неком побожном жудњом и осетљивим дрхтањем руку.</p> |
| ...</p> <p>А Љубомир, не гледећи на њу, са зажареним очима, са раширеним зеницама, управљеним у |
| великим чарапама, добивеним на крштењу, са медним, калајисаним и споља и изнутра котлићем у руц |
| ронедељна сисанчета, испечена на ражњу, са набраном као павлака, заруделом младом кожицом, испо |
| авнашњу опаску, саопштио је и Љубомиру, са нарочитим тумачењем.</p> <pb n="105" /> <p>Гости зау |
| огуреног дечка у дугачком жутом капуту, са прекрштеним рукама на грудима.</p> <p>— Овај ће вам |
| S} Сва браћа-монаси, у празничном руху, са неким напрегнуто озбиљним изразом на лицу, стоје уз |
| дајући је као с неким снебивањем, т. ј. са погледом, <pb n="26" /> који је говорио: »ја увиђам |
| нађе он некакву сличност <pb n="46" /> са својим бегством од куће, и тешко му паде на срце туг |
| а чим га је негда срце толико вукло!{S} Са грубом камилавчицом на глави, обучен у неку уску, не |
| и тон, својствен само светим кућама.{S} Са нарочитим смислом и циљем дат је, још у најстаријим |
| рску, као она што је убила Голијата.{S} Са њом је проводно читаве дане, витлајући је и хитајући |
| онтије мирно доврши своје школовање.{S} Са њим отац Сава, треће године, посла и Нићифора да учи |
| те пажње, али се он не осврће на то.{S} Са оним истим забринуто побожним, блаженим изразом лица |
| љи се са свог места и побеже у шуму.{S} Са новим, зачуђено-преплашеним, осећањем баци се на мек |
| је се тетка и приставља ђезве.</p> <p>— Са тим се не шали! викну болесник преплашено и побеже н |
| ај опаки знак Никола не опази.</p> <p>— Са чесме? запита игуман неким меким гласом, који даваше |
| воде.{S} Игуман мрдну Николи:</p> <p>— Са чесме! заповеди одсечно, што је значило да треба отр |
| Он је високо, ближе врху планинском, а са њега се гледају као на длану с леве стране подринске |
| нула га на крило и лагано га љушка... а са Маљена тихо-тихо силази лагани повијарац, и прелеће |
| амо то видети... кад се засија!...{S} А са њим, кажу, сто попова.{S} Боже, како ли то изгледа.. |
| у реду.{S} У кући живи само једна баба са сином.{S} Баба је рођена у Војводини, али је све до |
| варало.{S} Јео је два пут дневно хлеба са водом.{S} Остало време проводио је на молитви, или у |
| е мрзимо се као калуђери.{S} И ти треба са нама лепо... као браћа.{S} Знаш, овде су сви од нас |
| ође једаред нека велика дугачка направа са оџаком који се непрестано дими.{S} Рекоше му да је т |
| Љубомир већ момче.{S} Дува љута мећава са Маљена, па затрпава цело село снегом и мразом, а он |
| тело.{S} Само је подигао главу и гледа са последњег <pb n="12" /> хумића, преко кога води пут, |
| а и пред узневерена Љубомира стаде Вида са једном, њених година, исто тако лепом, само мало раз |
| а је нека царица... а лепа!{S} Па се ја са њом оженим... зна се: ко бајаги, није од истине...{S |
| и тако се саживљује и нераздвојно спаја са свима овим чудима, да он већ јасно осећа, како сад н |
| , направио две праћке: једну од ластика са ракљастим дрветом, и њу је употребљавао искључиво у |
| ли оно ти хоћеш у свеце? запита девојка са подсмехом, гледајући га ђаволастим, немирно-смешљиви |
| у поцепаној сукњери, девојкара, полегла са метлом и брише двориште, а из куће гуди потмули глас |
| > <p>После неколико минута утрча Никола са стаклетом, с кога још капаху бистре капљице.</p> <p> |
| ако је слушати оца Васу, уздахну Никола са завишћу: он дохвати метлу, па сам почисти собу.</p> |
| ој потоњој одлуци...{S} Зато их понавља са великом милином и заносом, и онда му срце дође тако |
| ви, нарочито Никола, који га не оставља са својим причама.{S} Нарочита згода беше у вече, кад с |
| погледом како се претура и спада слама са њега, како шушти злослуто... и он већ предосећа нека |
| на ми чуда, ако је и капетан! виче сама са собом, осврћући се збуњено и тражећи нешто, не знају |
| ком.{S} Зими се заради много, те се има са чим летина средити.</p> <p>Али за ђаке манастирске л |
| ифором вино у кантама, и заводњио очима са старим другом, натежући у подруму истом кантом, онак |
| одевена, примамљива група: човек и жена са два мала мушкарчета, који се једва прекрећу и љуљушк |
| дворишта около некаква дугуљаста камена са <pb n="33" /> лименим поклопцем, за који му рекоше, |
| н.{S} Сад се више рентира ортачка радња са кројачицом!...{S} Хи-хи...</p> <p>После два месеца д |
| а — кљусе није давало никакве наде — па са сузама замоли, да му даду момка у помоћ до његова са |
| ко пута значајно погледа с Нићифором па са Василијаном.{S} Могло се опазити, да се спрема изврш |
| и стаде гледати како се диже у вис пара са угрејаних мокрих чарапа и дизлука.{S} У кући настаде |
| торба с јелом и, по свој прилици, игра са њеним другом у овој китњасто немој самоћи.</p> <p>— |
| ће.{S} Ако и изиђе до механе, да изигра са механџијом и којим трговцем жандара, ипак се не сме |
| ђакона из резиденције, ту окружни прота са десетином попова из града и околине, ту два игумана |
| ати.{S} У том нанеси враг Рада кочијаша са буђавим, полутрулим игумановим старим чизмама, које |
| ље хладна магловита влага, која се меша са врелим и бистрим капљицама, што теку из његових очиј |
| стени неки крстови и једна удубена ниша са равном плочицом, за коју се прича, да је служила св. |
| осећања, која стадоше долазити у сукоб са његовим досадањим тежњама.</p> <p>Љубомиру се одједн |
| погледу.{S} Малопре му изгледаше сумњив са својом обореном главом и оним непрестано сакривеним |
| а мене је жао оне деце... да нешто Бог са њима учини, ради мене... заплака се тетка одједном, |
| око себе тако блажено, као да би се сад са свима грлио и љубио...{S} И опет понавља : »Љубомир |
| е помисли онако... о девојци; а ето сад са Милком баш не би смео онако.{S} Није с тога, што је |
| ај и загледајући брижно и пажљиво у суд са костима, надајући се још каквом затуреном парчету.{S |
| асладом предахну, као да одједном спаде са њега цео Штурац. »Нема више робовања!...{S} Опет да |
| је <hi>он</hi>... помисли ђаче и стаде са чуђењем и насладом посматрати, како принесоше <hi>то |
| а за твоје...{S} Прота нарочито застаде са крајем реченице, да би изазвао љубопитност код свог |
| <p>Од овог срећног дана, кад се састаде са Светозарем, окрете се све у његову животу на боље.{S |
| ћи«.</p> <p>Излазио је од опасне суседе са пуном главом прича о његовој госпођи: како је то зла |
| аде <pb n="123" /> запиткивати како иде са певањем.{S} За Љубомира рече му Василијан:</p> <p>— |
| и, одоше и старији ђаци, и Светозар оде са некаквом »легијом«, оде и »господин«...{S} Љубомир с |
| као нешто друго, што нема никакве везе са храмом и са овом светом службом у њему...{S} И његов |
| {S} Шиљу децу да зову домаћина, који је са плугом негде на њиви, спремају ђезвице за каву и при |
| нејасну пругу, тамо где се небо састаје са земљом, и што више гледа ту загонетну даљину, она га |
| лит.{S} Чак је једном од некаква хаџије са Теразија, за кога му после рекоше да прави ћевапчиће |
| и и уредити огромне градине манастирске са разноврсним поврћем; треба уређивати читаву њиву, ко |
| на ај, уи и тако даље и пљуцкао од муке са својим професором, јер му је та наука тешко ишла у г |
| упању јаке врућине.{S} Овце већ побегле са густе паше и још по мало тумарају под хладовима, чуп |
| обеле <pb n="28" /> конце фула, опаране са старе чарапе.{S} Овде ће моћи, само да прострем чарш |
| вране изгледају одвратне онако отрцане са својим уквашеним перјем.{S} У шуми тајац: умире ово |
| шао!« мисли у себи и стара се да умакне са доксата неопажен.</p> <p>— Где ћете сести, господин- |
| аведни аскетски живот и кад свет нагрне са свију страна, онда ће се удалити <pb n="152" /> у ка |
| оји на опште задовољство отпева вечерње са Нићифором.{S} Архимандрит се нешто разговори са Маро |
| елији, крај мртва Саве, кошка и препире са Арсенијем, због једног нађеног замотуљка.{S} Рођак п |
| специјално калуђерски осмех кад говоре са женама, које им се допадају.{S} У том осмеху исписан |
| ћи огромно величанствено здање, које се са све четири стране у наоколо склопило и опколило ову |
| еванђељем и крстом у рукама и ижљуби се са својом, по Господу Исусу Христу, браћом.</p> <p>Наст |
| ?«...</p> <p>Лагано, неосетно, удаљи се са свог места и побеже у шуму.{S} Са новим, зачуђено-пр |
| лова.{S} Чредни, отац Максим, пожури се са литургијом, али народ навали на причешће у тако вели |
| мом оцу!« рече попов синчић, смејући се са њима, који је знао коме припадају новци са иконе.</p |
| неколико већих манастира, упознавши се са њиховом уредбом и газдовањем, Сава се врати у свој п |
| тиње ћеретање...{S} И за чудо му: он се са Миром играо, превртао, прескакао, па никад ништа не |
| макнути...{S} А она кад почне, и он се са неком гордом хвалисавошћу насмеши... мој брате, сева |
| рно на Маљену!«...</p> <p>Разговорио се са женом, уверио је да мора одмах даље путовати (само с |
| адио, тапкају преко дворишта и крију се са смехом за трула ћерчива старе куће...{S} Њему се учи |
| а им говораше лицем и очима: »Ја бих се са свима сад ижљубио, али видите!«... и он журно, весел |
| се оставити донесено брашно?{S} Шта ће са неопраним трпезариским <pb n="247" /> рубинама?...{S |
| .{S} Никола отворио цркву, упалио свеће са другом, на иде у кухињу за ватру, што ће се метнути |
| тумарају под хладовима, чупкајући лишће са <pb n="2" /> које ретке шибљике; краве почињу чешће |
| су омотане велике ћилибарске бројанице са крупним, као голубије јаје, зрнима, а другом држи му |
| се што боље напуне вреће, торбе, качице са житом, варивом, смоком и другим кућним потребама.{S} |
| ети:</p> <p>— А-а... тамо има хајдучице са жутим цветом!...{S} Како је оно зову?...{S} Ох, кака |
| е, а около снују нека непозната деца, и са оним истим покретима, са истим начином и изразима ли |
| архимандриту <pb n="167" /> оцу Сави, и са тврдом намером: да се не дигну од совре докле се узм |
| </p> <p>Нашло се сведочанство за час, и са свим просто, без муке.{S} Забринути богословац прогу |
| .</p> <p>Цензор стидљиво обори главу, и са оним снебивљивим ужичким смешењем протепа:</p> <pb n |
| нао је да ће тамо бити Мира, па да се и са њом поздрави.{S} То му је једини друг из младости... |
| Добро, добро...{S} Хајде, поздрави се и са друговима, прокрешта отац Сава слабим гласом.</p> <p |
| руго, што нема никакве везе са храмом и са овом светом службом у њему...{S} И његови сељани пос |
| еђује оцу Макаријеву да се опет састави са женом, и после овога рађа се Макарије...{S} Али њего |
| имирје, па затим мир; вратише се његови са границе и наступише изгледи за боља времена.{S} Свет |
| орче се једнако провлаче дугачки судови са читавим »кршем« разноврсна печења: прасећег, пилећег |
| е, оклембесило се тромо, па куња и цеди са себе капљу по капљу, која пада на мокру земљу.{S} Пт |
| о неколико пута чичиној шали, коју води са ђацима.{S} Чича му метну руку на раме и као с неком |
| ћајући се од стоке, спрема се да утврди са оцем све, јер му је још раније поменуо за своју наме |
| -еј... момче!</p> <p>Љубомир му прилази са поштовањем и озбиљношћу, како обично прилази свима к |
| hi>мој</hi> манастир нека нико не улази са својим уставом! дрекну игуман још жешће, изговарајућ |
| на »обичну ствар«, он расветли у свези са науком Христовом, са животом пређашњих монаха, са ус |
| он, стидећи се учевна богословца, који са самим владиком путује, као што се обично сви сеоски |
| до сад невиђено биће, одједном се споји са <pb n="150" /> његовом душом и он стаде осећати нека |
| ило због госта, па су и монаси поседали са игуманом.{S} По лицима »обичних гостију« види се да |
| ле све сам.</p> <p>— Ко је звонио? грми са доксата.</p> <p>— Љубомир, одговара Никола некаквим |
| , он и сада није начисто ни са собом ни са својом мишљу.</p> <p>Једно само он разуме добро и ја |
| аузела свега, он и сада није начисто ни са собом ни са својом мишљу.</p> <p>Једно само он разум |
| 199" /> молитве и од свега што се учини са њим, па му грунуше сузе...</p> <p>— Брат наш Леонтиј |
| у трпезарији певање.{S} То су калуђери са ђацима па и момцима — ко је хтео — држали сваконедељ |
| ола часа запурњају се и замиришу тањири са тек испеченом, масном, добро закајмаченом, од бела и |
| ором.{S} Архимандрит се нешто разговори са Маром, и сутрадан, кад се остарели игуман, дочекан п |
| ских ћелија!...{S} Баш... могла си и ти са Живојином на трлу...</p> <p>— Е-е!... па да идем? от |
| све ће браћа теби показ’ти, па ћеш и ти са нама у »странствовања«...</p> <p>Љубомир се стаде вр |
| поведнички глас.</p> <p>Велимир дохвати са прозорчета наслаган шећер и однесе кроз собу.{S} Оту |
| , дохвати је за руке и стаде се ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, бре, да видиш... севну очима и |
| ци манастирски никако не могу изравнати са издацима.{S} Како која година, дефицит све огромнији |
| цео програм, по коме ће се он упознати са суседом и већ гледати даље... а Љубомиру пада у део |
| Сави освјашченаго«.</p> <p>Поче читати са некаквим непријатним предуверењем, али се, после два |
| дсечно, што је значило да треба отрчати са стаклетом на чесму, која није баш тако близу, опрати |
| лби црне браће...{S} Морала је она бити са њима добра и због својих интереса: ако гракну на њу |
| дан, тако сам!...</p> <p>Шта ли ће бити са њим ?...{S} Да ли ће пропасти, изгубити се у овом ша |
| о.</p> <p>»Баш није требало ни говорити са њима о томе...{S} Само ме забуњују!{S} Ето, и сад ми |
| а поустајаше момци, стадоше се облачити са журбом, и како се који спреми, <pb n="67" /> одмах и |
| енија по водици, морао седам пута јести са калуђером, једног дана...</p> <p>Најгоре ће бити за |
| како вичан пандур уведе коње, говорећи са њима и пребацујући капетанову бељцу како је поклапан |
| као да говораше тај поглед, прелетајући са испуцаних, ољуштених зидова црквених на полусухе ста |
| и Василијан.{S} Али је сад окупише ђаци са поздравима.{S} Обојица беху младићи, испод двадесет |
| њима, који је знао коме припадају новци са иконе.</p> <p>Љубомир, погнуте главе, гледајући само |
| рн, павитина и опет врљике, или јендеци са оградом од трња.{S} Сокаком се жути осушена, чагљеви |
| оји је до сад, са слашћу, жвакао, скочи са столице, тресну руком по кошуљи спреда и, сагнувши г |
| ропао!«... севну му у глави, и он скочи са сламе као посут жеравицом.{S} Још једном понови сећа |
| а, севајући очима бесно.{S} А ко попуши са мном оку дувана, што донех из Крагујевца, а?...{S} К |
| упљају девојке, па тако, шали се и смеј са њима.{S} Терају нас да се калуђеримо, јер ћемо, кажу |
| руци дебео црвенкасто жућкаст трсковак са дршком од беле извијене кости и златном кићанком; ок |
| /p> <p>О, како га је обрадовао састанак са Светозарем!...{S} Хтео је пољубити сваку крпу на њем |
| ха-ха-ха...{S} Има неке »планове« човек са њим: зацело ће га у владике!{S} Е баш те поздравио з |
| м је Бог деце и здравља, али ето, немам са чим да их мрсим...{S} А продаје се до саме наше куће |
| х, што ми овако живимо, а онај тамо сам са децом?...{S} Људи говоре свашта, а мене је жао оне д |
| само да ме не истера сад, док не видим са стричевима за имање, ето то је...{S} А после је лако |
| и што падне при разговору, махну главом са одобравањем, и у очима му се засветли радост, као да |
| азио у ову пећину неколико пута, једном са Николом и Велимиром.{S} Место је удаљено од манастир |
| <p>»А како се веселе! пређе он одједном са мислима.{S} Загледа се у онај мрак, а у глави му се |
| ио се, огрнут широком, масном, скинутом са игуманових леђа расом, са натученом до ушију простом |
| Тамо, тамо!...</p> <p>Скочи као помаман са постеље, осврте се око себе узверено и одједанпут, с |
| нутак...</p> <p>— Доведи! загрми игуман са двери.</p> <p>Монаси се ужурбаше...{S} Велимир узе Љ |
| ило: и отац, и браћа, и сестре, и Маљен са Миром, и школа, и све оно са чим је младост провео.{ |
| лимирове односе и намере с Видом гледао са снисходљивим сажаљењем, — што не знају у чему се сас |
| ватру, добро окадио пећину и разгледао са запаљеном воштаницом сваки кутак пећине, видео где ћ |
| > <p>Кад год је могао, и он је одстојао са земљаком вечерње, замишљајући тог часа да лети право |
| здо, са дна Маљена, далек, нејасан, као са другог света глас, од кога се дечко прену, као да је |
| S} Ово сад није онако, као кад се јакао са Миром и Милком...{S} Онда није ништа марио кад га он |
| овога доласка, и ако он није ништа имао са среском влашћу. »Ко зна зашто је он дошао!« мисли у |
| ир је добро научио, а и другове упознао са важнијим стварима, које треба да зна свако свештено |
| и глуп смех.</p> <p>— Како си се играо са том твојом Миром? пита га девојче.{S} Које игре знат |
| да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред капију, да мало поразговарамо.{S} Па ако с |
| урио из манастира стару братију и остао са својом духовном децом, новим монасима.{S} Од тада на |
| и некако је нејасно своја маштања мешао са тим, не разумевајући ни сам јасно шта жели...</p> <p |
| бих тада полетео, и ја бих некуд пошао са тим народом... куд иде тај свет...{S} Е-ех!...{S} Иг |
| врте и гледаше дуго, са завишћу, управо са злобом, за двема богомољкама, које све даље одмицаху |
| или!?...{S} Нису, зацело нису.{S} А ово са мном јуче, то је онако...{S} Само док ја нађем место |
| том, што изговори о свету, па данас ово са тетком, па Велимир оно вече, па онај господин на руч |
| ене удовице, и оно препирање Велимирово са домаћицама због прилога...</p> <p>— Снашо, узвикује |
| огледу...</p> <p>— О Љубо, чу се одозго са планине отегнут јасан женски глас.</p> <p>Чобанче се |
| уту!...{S} Освртао се, загледао се дуго са свију страна, и никако му није падало на ум да је то |
| пети, али овакву глад, која иде упоредо са умором, није никад осећао.{S} Од јуче у подне није н |
| то није прави створ божји, него се узео са неким силама, вилењацима, шта ли су.{S} Она више не |
| ина забава.{S} У граду је, док се бавио са архимандритом, купио добра ластика и чим се вратио, |
| је од живота, што је стварно, и сравнио са оним, што му до скора беше идеал, па је нашао, као ш |
| ... тешко ми«...</p> <p>Кад се опростио са својима и пошао од куће, Љубомир сврну на трла у пот |
| <p>»Овај ће у свеце!« рече један дечко са подсмехом.{S} Многи му прихватише шалу и насмејаше с |
| ом.</p> <p>— Подај му, Љубо, ово стакло са полице, па седи и ти да једеш, рече тетка пребирајућ |
| еба да зна свако свештено лице.{S} Само са црквеним певањем остаде назадан: још није знао окрен |
| и сам не зна од чега.{S} Он пође лагано са доксата.{S} Велимир викну за њим:</p> <p>— Јеси луд! |
| слу, утучен, прегажен судбином, заједно са свима својим сновима, иђаше несвесно, као пометени ж |
| , и како у округлу ћасу падају, заједно са соком, добри комади сира...{S} И само тај један погл |
| е, и Маљен са Миром, и школа, и све оно са чим је младост провео.{S} Он више не мисли о <pb n=" |
| а чаша мора испити, обори главу покорно са уздахом и изразом на лицу, који као да вели:{S} Буди |
| ми имамо што важније или ’нако... хитно са нашим познаницама, они нам помажу, заклањају нас...{ |
| абаву са њом.{S} Оно што је било обично са Миром, овде му се чинило недостижно; управо он није |
| о, што је била Сави.{S} Опрости се лепо са свима, дарова сваком брату убрус и чарапе, па оде за |
| етнији! вели му Арсеније, кидајући месо са веселим блаженим изразом на лицу.</p> <p>— М-м-ма... |
| ни младожења, и јасно осећа да се нешто са њим свршило, да је он прешао <pb n="195" /> преко не |
| јаше пред њим, наслоњена на велики штап са упрћеном пуном торбом на леђима, познаде га и препад |
| <p>На врата утрчаше коњушар и воденичар са дугачким, загасито сивим, окресаним грабовим штапови |
| зи нешто непријатно.{S} Поведе разговор са сестрама.{S} Његова раздрагана, мека, сањалачка душа |
| де на памет давнашњи простачки разговор са Велимиром о циљу живота, кад му овај стидљиво нагове |
| ед механу неки коњаник, а за њим пандур са пушком о рамену.{S} Механџија, како угледа путника и |
| .</p> <p>Негде наиђе на велику сличност са собом, и то га необично порази.{S} За св. Спиридона |
| S} И његови сељани посвађају се некипут са својим попом, неки га чак и опсује, па истог дана, к |
| p>— Даље, нечастиви!... узвикује младић са побожном одлучношћу, устаје и улази у пећину, крстећ |
| , па га тапка по раменима и вуче у собу са неким новим, сладострасним изразом на лицу; час му с |
| мео ни помислити на тако интимну забаву са њом.{S} Оно што је било обично са Миром, овде му се |
| лиже малу лампицу, узме ону чудну књигу са црним сјајним корицама, погури се онако сељачки и на |
| г, телећег... па се ту жуте и преливају са руменом, масном корицом добро укљукане ћурке и гуске |
| упаде у њиву стричев син и потера стоку са ужасном псовком...</p> <p>А сад?...</p> <p>Још јасни |
| ad> <p>Јеромонах Леонтије, при повратку са посвећења, донесе оцу Сави писмо од владике.{S} Архи |
| атрали ова предавања као занимљиву шалу са Максимом, а Максим — као велике муке овог света...{S |
| {S} И он и Василијан предадоше се послу са неком новом за себе, грозничавом журбом...{S} Стадош |
| оборио главу и нашао се у некакву послу са чашама.</p> <p>— Да, потврди Никола тако убедљиво, ј |
| е тамнети...{S} И неко га диже у висину са целом столицом, па љуља, љуља...{S} А у глави све те |
| еде учинити некакву гимнастичку вештину са Николом, али га овај уздржа:</p> <p>— Чујеш ли... ка |
| оно што је тражио или очекивао, узвикну са неким полусмехом:</p> <p>— Кажем ја... у свеце хоће! |
| испод очију, погледа шарену ткану сукњу са зеленкастом, ишараном купљеном кецељом, која стајаше |
| > је први пут видео, прошапта Светозару са страхом:</p> <p>— Је л’ то митрополит'?</p> <p>— Иди |
| чест«.{S} Сви су засели за богату совру са пуним уверењем, да својим присутством чине велику љу |
| војој ћелији, проведе у дугом разговору са Велимиром.{S} Њих двојица су остали непрекидно у иск |
| исоко одскочило.{S} Давно је дигло росу са питомих долина, које се оштро преливају под његовим |
| Професор уђе.{S} Ђачке очи само прелећу са професорових очију на овога чудног погуреног дечка у |
| на икону.{S} Сви га другови посматраху са чуђењем.{S} И пре им његово лице беше необично, али |
| је <title>Робинзона</title>.{S} За децу са јаком маштом ова је књига прави хипнотиста, који их |
| ведоше, прве ноћи по венчању, у ложницу са женом, Макарије се претвори да га обузе некаква боле |
| а баш све! узвикну игуман и натеже чашу са шљивовицом.</p> <p>— Да се бар ожених као ти, радио |
| !{S} Зове те архимандрит, да идеш одмах са мном.</p> <p>— Како...{S} Ја овде морам живети до см |
| енољубивих кћери, Навина, Јова и других са сликама Робинзона, Петка, папагаја... <pb n="52" /> |
| тене трепавице како редуша нагиње лонац са густим белим соком, и како у округлу ћасу падају, за |
| S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесме, ама оногај... да разладиш стакло...</p> <p>Љу |
| то, рече Љубомир.</p> <p>— Изнајпре ћеш са мном, док се не научиш звонити.{S} Али ја мислим ти |
| дупро леђима о храпаво дебло лужниково (са оног истог узрока, са кога сваки тежак гледа да поду |
| сет листова.{S} Читава књига!...</p> <p>Са великом побожношћу и страхопоштовањем младић намести |
| боравио твој велики светитељ?...</p> <p>Са великим, побожним страхом, Љубомир приђе к самом ула |
| ојој су њиве и стаје окамењен...</p> <p>Са друге косе трчи, као без душе, његова другарица, Мир |
| ипак под нос.</p> <p>— Не, да га омрсиш сабаиле, док не пије лековиту ракију, викну први калуђе |
| тка Мара.</p> <p>Леонтије се смешкао на саблажњив предлог, и као предомишљао се. »Баш одмах, пр |
| од глади, стале излазити пред очи разне саблажњиве слике, које је сотона стварао...{S} Час му д |
| луђерства не дођоше му на ум какве веће саблажњиве мисли.{S} Његова незрела младост и ондашње о |
| а у мислима узбуђена монаха прелећу све саблажњивије слике из Велимирова брачна живота, меша се |
| ао пре...{S} И још много других и много саблажњивијих сотонских кушања...</p> <p>— Е-е... отеже |
| а Љубомиром, који готово побеже од овог саблажњивог обора.</p> <p>Дошавши у кухињу, Љубомир зат |
| о би се могао извући испред ове ненадне саблазни.{S} Он се подиже и, онако испод очију, погледа |
| а после, богме, и женидбом и још многим саблазнима, али дете остаје стално »трудами и воздержан |
| и поглед председников, који га сече као сабљом...{S} Чини му се, да му тај поглед вели: »Свршио |
| >— Сад полазим у Београд... тамо је цео Сабор на окупу.{S} Морају ме рашчинити, па да би... да |
| ао. .{S} Боже ме прости, већа од тороња Саборне цркве у Београду... и толике су све четири...{S |
| ш, невоља је...{S} И то сад, после овог саборског решења о награди!{S} Овај твој... прота махну |
| м: да се провеселимо у част нашег милог сабрата... оца Леонтија!{S} Хоћемо ли?...</p> <p>— Живе |
| кад се врати, дочекаће га хладни поглед сабрата му, који као да говори : »А, дошао си!« А ово с |
| косним изразом, подмигујући оном другом сабрату, смешећи се и полугласно, да не би чуо ко од по |
| уверењем, али се, после дваестину реда, сав задубе у читање...{S} Стајаше тамо написано о овоме |
| едео, глава му се немоћно врти и тресе, сав се омлитавио, начинио се као осуђеник, кога ће сад |
| ш једном.</p> <p>— На Николино место... сав његов посао !</p> <p>Ово је значило да Љубомир пред |
| умртва из испоснице, о коме се прича да сав мирише на тамњан и да се већ у пола посветио, он ст |
| двоножаца!...</p> <p>Леонтије се подаде сав овом изненадном, плаховитом поводњу, у који заплива |
| се више не спава...{S} Напослетку сведе сав хаос од ноћног размишљања на ово: »Треба живети — к |
| иди!...</p> <p>За један и по час одиђе сав народ причешћен, а калуђери кидисаше, те читаше мол |
| и, а он се провлачи око мене, као да је сав од ваздуха...</p> <p>Мира пребледела, раширила зени |
| аквом наоблаченом, влажном дану, кад је сав <pb n="191" /> ваздух испуњен неком немом тугом и ц |
| ремена, да се нађе око тетке.{S} Сад је сав посао спао на њу, треба јој помоћи.{S} А богме... т |
| > <p>Ово је значило да Љубомир предузме сав посао, који је до сад вршио Никола, најмлађи ђак.</ |
| м телом...{S} Али он то не осећа, он се сав предао посматрању чудних прилика, што му излазе пре |
| ао врана међу голубовима!{S} Зацрнио се сав, покуњио се... а они живо скакућу, прелећу, витлају |
| рошка зову уштипцима...{S} А Велимир се сав зајапурио, вукући с часним оцем Никифором вино у ка |
| евнуше муње у њиховим очима, Љубомир се сав стресе и већ се поведе... наже се к њој, осети њен |
| а њим нешто јаукну...</p> <p>Љубомир се сав нађе као у некој тами, ништа не види, блене пренера |
| боко урезао у душу своју и предао му се сав, са свим жаром младићског заноса...</p> <p>А у, зам |
| ући листове некаква уџбеника, који беше сав ишаран крупним црквенословенским словима.</p> <p>— |
| жена викати, па му притрча.</p> <p>Беше сав хладан, а груди се брзо дизаху и спуштаху.{S} Жена |
| онда морали бити неки друкчији људи, и сав народ...{S} А ово ти је код нас друго...{S} Море, к |
| аволети какву ствар, животињу, посао, и сав се предати забави или послу око ње.{S} Кад је дошао |
| одлазио у Богословију и зна сва лица и сав ред, као да је прави богослов.</p> <p>— Знаш ли Амф |
| .{S} Иде тако лагано за временом, као и сав свет манастирски, не мислећи шта ће донети сутрашњи |
| } Па право мојој кући.{S} Хинтов царски сав од злата, и већ све се блиста... царска посла!...{S |
| је довољно искушан.{S} На њих се свали сав посао огромне куће, јер момци имају сваки своју »ст |
| а, са уставом манастирским, откривајући сав ужас пропасти морала, вере, побожности...{S} Говор |
| повести какве средовечне жене, одједном сав зацрвени и убрзаним, уплашеним гласом прошапће:</p> |
| д очима...</p> <p>Сад се отац Василијан сав предао вештини правити камилавке.{S} Досад је начин |
| <p>— Како?...{S} Венчао се, брате, као сав свет, и сад славим Бога.{S} Нисам још напустио мана |
| разним забавним и младићским стварима, Сава је био опрезан.{S} Ако му се укаже прилика, те зам |
| вши се са њиховом уредбом и газдовањем, Сава се врати у свој постриг и узе управу манастирску.< |
| одишњег школовања и бављења у Београду, Сава се толико »полирао«, да је сваку своју урођену осо |
| чен исто онако, као што је насликан св. Сава у његовој школи.{S} Њега текну нека пријатна, слат |
| пше, много лепше но што је насликан св. Сава... сјајније, светлије, чудније и живље прелива се, |
| , а ово — гледај!...{S} Знао је наш св. Сава шта ће изабрати за испосницу...{S} О Боже, да ли с |
| ри пута више, него пређашњих година.{S} Сава напомену братији ову последњу околност.</p> <p>— П |
| вно шесет година како се повео спор.{S} Сава је, још почетком своје управе, тако ствар окренуо, |
| <p>— А-а... »Господин вели«, прекиде га Сава опоро и стаде; замисли се.{S} Хм... добро, добро.. |
| па напослетку ућута, јер му се учини да Сава није при себи.{S} Али, кад он ућута, игуман тешко |
| придружи послушницима.{S} У току обеда Сава приказа Љубомира гостима око себе.{S} Сви су знали |
| b n="168" /> види какве калуђере спрема Сава у свом манастиру!{S} Сви гледају Љубомира, као што |
| </p> <p>— Шта си ти то намислио? запита Сава младића, не разумевајући завршетак владичина писма |
| е било готовине у Управи фондова, то је Сава изузео и потрошио, а Леонтије се, по саветима умни |
| S} Савини ђаци морају ваљати.{S} Али се Сава сваке године по два-три пута овако присећао и чини |
| <p>— Е, слушај и сад...{S} Аха! опет се Сава искашља још јаче и затим стаде читати гласно:</p> |
| а врх онога високог брега, са кога је и Сава негда посматрао свет...</p> <p>Чаша за чашом слева |
| је ни помислио кренути се куд.</p> <p>И Сава је, зацело, био изненађен.{S} Али он не одговори о |
| ику.</p> <p>Резултат тога угађања опази Сава тек после две године: млађи се калуђери промирњали |
| ни на ум пасти, да онај млади и љубезни Сава чини што с намером у своју корист.</p> <p>А после |
| ачу одавно.{S} Све је спремно, одговори Сава одсечно и хтеде затворити врата.</p> <p>— Бар вече |
| ији београдској, где се прославља Свети Сава.{S} И сад с леве стране, збивени у скамијама, седе |
| чен обема рукама и нагнут напред игуман Сава.{S} И онако широк и плећат, у овој полутами, иза с |
| а, на само блене...</p> <p>То је игуман Сава, старешина Покровског манастира, испод крајњих руд |
| /p> <p>Иза његових леђа смеши се игуман Сава, и нешто шапуће тетки, која се пригнула к њему.</p |
| <p>— Е, мој бато, поздравиће те игуман Сава, ако му тако станеш устајати.</p> <p>— Их, кукавцу |
| SRP19000_C10"> <head>X</head> <p>Игуман Сава је родом Гружанин, сеоско дете сиромашне породице. |
| .{S} Зато се и питам једнако: је ли ово Сава или неко други.</p> <p>Опет настаде ћутање.{S} Тек |
| ивот и интересе му.</p> <p>Али је пазио Сава и на себе.{S} За читавих десетину година калуђерст |
| непрестано дими.{S} Рекоше му да је то Сава, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, |
| S} Е баш те поздравио за то архимандрит Сава: <hi>он</hi> да буде владика, а <hi>ја</hi>, његов |
| >Чим наступи дубока мочарна јесен, отац Сава занеможе.{S} Првог дана обузе га ломљава, језа, па |
| га његово најмилије духовно чедо, отац Сава, у старешинству наследи.</p> <p>Обишавши неколико |
| а своју велику и неописану радост, отац Сава опази, да не <pb n="190" /> само Љубомир, но и сви |
| , кад се престављао целом браству, отац Сава поведе разговор о старом, традиционалном, ну заста |
| паде у манастир као бомба.{S} Ну, отац Сава не даде бомби распрснути се.</p> <p>Истог часа, ка |
| ојега, <pb n="198" /> Леонтија«... отац Сава малко застаде; монаси се насмешише задовољно, а по |
| питати зацело...{S} О-о-ох!...{S} Отац Сава с таквом насладом предахну, као да одједном спаде |
| о је остало земљиште било туђе.{S} Отац Сава потражио је и добио дозволу да изузме из Управе Фо |
| ма, оптеретио огромном порезом.{S} Отац Сава, као и све ондашње манастирске старешине, држећи д |
| х причао свима шта је прочитао.{S} Отац Сава, стаде, наравно кришом, лебдети над својим драгоце |
| тирски, <pb n="226" /> начинио.{S} Отац Сава одобри тај издатак.{S} Све је око млада госта прис |
| кућа опет поведе парбу на суду.{S} Отац Сава је свагда удешавао, те манастир једне године добиј |
| околностима почео се »подвизавати« отац Сава, пазећи највише на две монашке обавезе: »молчаније |
| добити права, необична калуђера, а отац Сава је причао о томе из себичних разлога: нек’ се <pb |
| ко само да се протерају године, ка отац Сава...</p> <p>— А ти... зашто ти живиш? узвикну калуђе |
| ма...{S} Но и у таким се приликама отац Сава умео вазда одржати на висини: никоме није могло ни |
| ети оци?...</p> <p>Овога се питања отац Сава најжешће бојао на испиту у Богословији, па је њиме |
| драви се и са друговима, прокрешта отац Сава слабим гласом.</p> <pb n="224" /> <p>Леонтије се в |
| а Љубомир, не смејући казати да је отац Сава још јутрос, после издатих наредаба, по учестаном у |
| ећег правила (погодбе), које му је отац Сава прочитао при калуђерењу — безусловна послушност пр |
| на јесен у школу«...{S} Досетио се отац Сава, да ће и то школовање коштати доста...</p> <p>Кад |
| Четрдесет је скоро година, како се отац Сава огрнуо монашком расом, а двадесет и шест како упра |
| у дворишту сви калуђери?{S} Гле, и отац Сава стоји на доксату, гледа, радознало и реко бих смеш |
| , кога се сам инок одрекао...{S} И отац Сава, оно лани у подруму, са протом, што изговори о све |
| у испосници, јер су то и владика и отац Сава ревносно раструбили.{S} Владика — из истините радо |
| ани и весели, отпутоваше и гости и отац Сава у суседни манастир, где ће преноћити, па сутра се |
| и да имају право и онај господин и отац Сава, само говор првога односи на себе, а одговор Савин |
| нски.</p> <p>— И... тамо сам, вели отац Сава даље, опазио једну паметну ствар... код тих млађих |
| ни на ум не паде, тога часа, јадни отац Сава; Нико и не помисли о његовим мукама и скором крају |
| места изјурити...{S} Зато се јадни отац Сава, свако друго вече, ненавикнут на умни рад, зноји, |
| а одмори.{S} На њено место намести отац Сава другу, неку Пречанку из Руме, ну ова беше још мило |
| од хоћеш...</p> <p>По свој прилици отац Сава учини некакав покушај руком, јер тетка озбиљно нас |
| ска посла!...{S} Завист!... заврши отац Сава, плаховито шмркнувши ноздрвама.</p> <p>Отац Спира, |
| сад све беше друкчије...{S} И сам отац Сава искрено га дочека.{S} Омекшао старац, постао благ |
| доврши своје школовање.{S} Са њим отац Сава, треће године, посла и Нићифора да учи школу.{S} С |
| ични дан проћи досадно, тешко, јер отац Сава не показиваше од јутрос воље да се куд креће.{S} А |
| тиже и старост, а у том дугом низу отац Сава не види ништа, до таму и густи мрак, кроз који сев |
| х је отурао од себе.{S} Напослетку отац Сава прими ножнице и, после кратке молитве, режући на ч |
| SRP19000_C25"> <head>XXV</head> <p>Отац Сава приређује изненадно велику гозбу.{S} Један архиман |
| .. тако наређују старешине!</p> <p>Отац Сава залупи врата, и опет, онако исто одмерено и лагано |
| бијамо; а ти шта велиш?«...</p> <p>Отац Сава прочита врло јасно целу причу јеванђелску о грешни |
| пути к њему ради посвећења.</p> <p>Отац Сава се почеша иза уха и у себи промрмља: »Није вајде.. |
| де га професор полушапатом.</p> <p>Отац Сава опази да је Љубомир пао у некакву незгоду, па викн |
| азјаснити њен археолошки значај.</p> <p>Сава, смешећи се, мрдну очима тетки, која, кроз прозорч |
| ији члан породице, у ћелији, крај мртва Саве, кошка и препире са Арсенијем, због једног нађеног |
| ца из града, све опробани пријатељи оца Саве, ту се привукли и они обични гости, названи лонцол |
| ки крст, који се блиста на — трбуху оца Саве.{S} Сваки врло озбиљно сматра архимандрита као пра |
| помисли, да тај нови може бити гори од Саве.{S} Забринуо се још: да ли му ова промена неће оме |
| у бескрајну раван, што се пружила преко Саве и над њом непрестано виси и котура се сива магла; |
| јену грубу рогозину, исто онако као око Саве...{S} И с једне стране вири масна камилавка, а с д |
| мандрита као правог дужника, и стара се савесно да наплати свој дуг.{S} А нови архимандрит, при |
| бити овај раскош, али се сети владичина савета: да не претерује сувише у својој ревности, па за |
| леба.</p> <p>Не помогоше никакве молбе, савети, преклињања свију другова да не срамоти име њихо |
| ва изузео и потрошио, а Леонтије се, по саветима умних људи, задужи, да би могао учинити оне пр |
| ућа не може бити без жене...{S} Него му саветова, да преда сву стоку и поље Јованчином мужу под |
| на меку постељу.{S} Спавао је, опет по савету владичину, од поноћи до зоре, али га је по неки |
| ом, за коју се прича, да је служила св. Сави као престо.</p> <p>Љубомир је улазио у ову пећину |
| млађим калуђерима бити оно, што је била Сави.{S} Опрости се лепо са свима, дарова сваком брату |
| липсали од глади...{S} Па друге приче о Сави и Дунаву, о Топчидеру, и ваздан, ваздан...</p> <p> |
| итије и подвиги преподобнаго оца нашего Сави освјашченаго«.</p> <p>Поче читати са некаквим непр |
| у што је око њега, навикао се гледати у Сави правог оца задруге, без кога, чини му се, не може |
| веденом архимандриту <pb n="167" /> оцу Сави, и са тврдом намером: да се не дигну од совре докл |
| , при повратку са посвећења, донесе оцу Сави писмо од владике.{S} Архијереј препоручује архиман |
| мало иронично, смешећи се, напомену оцу Сави:</p> <p>— Ако вам је то редован обичај — нећемо кв |
| калем, од оних брежђанских медњака, па савија језиком ластаре и... и гледа како упаде у њиву с |
| сена, окупила се гладна стока, па жудно савија и купи у уста суху траву, а из оближњег трла биј |
| сташне козе ревносно пропињу уз дрвеће, савијају храпавим језиком младе изданке, смотају их брз |
| у у хаљину.{S} Суши зубе-е-е понови он, савијајући цигару.</p> <p>— А-а... тако ли је! викну Ва |
| се моли, одговори смешећи се иронично и савијајући писмо.</p> <p>А у себи архимандрит помисли: |
| тито и иронично.{S} Он ми прича како је савијао своја леђа, а не каже је ли живо дете!...{S} Иг |
| ју је увијено тело.{S} Из грубе, широко савијене рогозине, вири половина старе масне камилавке, |
| <p>— Дошло од владике, и он махну белом савијеном хартицом пред собом, — да се вечерас калуђери |
| , него и <hi>зашто</hi> тако хоће.{S} А Савин одговор расположи га, да на живот и поступке свој |
| По леђима му помилеше трнци, као да је Савин дан.{S} Стриц је опак...</p> <p>Глас се одоздо по |
| ог и последњег метанија, над њим загрме Савин глас, читајући молитву: »Отвори срце твоје... и ч |
| мало одвркне!...{S} Ха-ха-ха!«...{S} И Савин пакосни смех не престајаше звонити кроз ходник, ј |
| говор првога односи на себе, а одговор Савин на све калуђере...</p> <p>»А како се веселе! пређ |
| рује својим ушима да оне доиста слушају Савин глас.</p> <p>— И тица, и бубица, и свако створење |
| свој живот унапред, сећајући се живота Савина, Максимова и других.{S} И он ће за њима... неће |
| ње воденице, да се види некакав дим код Савине испоснице.{S} Послао је и момке и калуђере да ра |
| о ће кроз који дан бркнути у све углове Савине утуткане ћелије...{S} И колико ће времена трајат |
| Љубомир доби и намести па свој сто све Савине уџбенике, штампане и писане, из богословије.</p> |
| ку једне триестогодишње жене, познанице Савине из Београда, на једним простим каљавим таљигама, |
| ко ће то изгледати ова кућа после смрти Савине.{S} Он се тако навикао свему што је око њега, на |
| та их ништа; <pb n="120" /> ко вели:{S} Савини ђаци морају ваљати.{S} Али се Сава сваке године |
| дајући нему празнину.{S} Наточи у старо Савино стакло оне исте, укрћене кристалне шљивовице, па |
| а апостол; трже се из заноса од громког Савиног гласа, који читаше <pb n="200" /> јеванђеље: »Р |
| тим угушио нечувени, ужасни бол, што се савио на души му...</p> <p>»Нестаје света!...{S} Пропас |
| ало!...{S} Али како су толики испосници савладали, умртвили ово слабо, подложно трулежу, ништав |
| з храма...</p> <p>Љубомир још спава.{S} Савладао га тешки умор, занео га топал загушљив ваздух, |
| вити у брзом ходу.</p> <p>— Побро...{S} Саво... дођи к себи!{S} Биће ти зло...{S} Знаш твоју чу |
| се над Љубомиром.</p> <p>— Жив је, оче Саво, жив!...{S} Слушао сам ја! вели Арсеније.</p> <p>Т |
| ји већ прелази преко собе.</p> <p>— Оче Саво!...</p> <p>— Остави, човече!</p> <p>— Господин-игу |
| ст, незграпни Стева претвори се у брата Саву, примивши на себе »образ анђелски«.</p> <p>У оно в |
| ан га препоручи духовној власти, те оца Саву примише у Богословију.{S} После трогодишњег школов |
| г манастира, те исповеди и причести оца Саву.{S} Седмог дана болести архимандрит умре...</p> <p |
| а ове речи.{S} Он погледа бојажљиво оца Саву и хтеде нешто рећи, али му застаде реч у грлу... „ |
| > <p>После већ чита даље како ђаво куша Саву освећеног имањем, па после, богме, и женидбом и јо |
| ослом, може му се десити да узгред види Саву, да гледа лађу и »швапску« земљу, али то не може у |
| >»Баш исто онако, као што је кушао ђаво Саву Освећеног! мисли Љубомир, упирући раширене зенице |
| ва.</p> <p>— Минералогија? пита Љубомир сагибајући главу.</p> <p>— Мирен... и-хи-хи-хи!...{S} К |
| </p> <p>— Јок, море... промуца Љубомир, сагињући главу.{S} Ето, стојим с тобом.</p> <p>— Одиста |
| мо радили, те се »кратким путем« добило сагласије свију епископа за твоје...{S} Прота нарочито |
| више започету препирку.{S} Обојица беху сагласни, да је Велимиров поступак далеко поштенији од |
| а, с којим се, како изгледа, Велимир не саглашава потпуно...</p> <p>Али вино не да дуго мислити |
| навља се у њему муњевита мисао...{S} Он сагледа само крајичак онога страшнога, и опет се из мла |
| о себе плашљиво, као зец кога су керови сагнали у угао, гледаше само како би се могао извући ис |
| или целцу — како се деси, — погури се и сагне главу, а мисли се стану колутати и ређати, све је |
| олице, тресну руком по кошуљи спреда и, сагнувши главу толико, да је морао гледати испод обрва, |
| опрана, нежна као свила вунена влакна; сагнуо главу, али му испод обрва сјакте зеленкасте очи, |
| е његова доласка била чреда Велимирова, сад је Николина прошла, и онда настаје његова!{S} Сад ј |
| о.{S} На знак домаћинов приђе најмлађа, сад о месојеђу доведена, снаха да изује Леонтија.</p> < |
| рижегло право у његово лице.{S} Истина, сад га не прљи као у сну, али он скочи.{S} Најпре помис |
| оставио родбину, село, све... — и гле, сад не осећа ништа, ама баш <pb n="82" /> ништа од свег |
| имир међу друговима у манастиру.{S} Не, сад је питом, нежан, плашљив, неодлучан, сасвим, сасвим |
| жестоко у школи шамарао.{S} Стој, бре, сад да те питам !...{S} А он кад виде како смо се загрл |
| неколико пута гледао ове исте призоре, сад му све дође као ново, као да ово први пут гледа...{ |
| ена два добра коња.</p> <p>Наместио се, сад је миран, и то му за сад, после толиких неприлика, |
| а му се друг.</p> <p>— Ја... ја, брате, сад не знам.</p> <p>Велимир се грохотом насмеја.{S} Нас |
| што се воденица није могла онда подићи, сад ће се опет изузети десетина хиљада, да се попуне та |
| леда: иди у друго одељење, па ме чекај, сад ћу ја..</p> <p>Он се испе лагано у друго одељење, к |
| на нејасна жудња за даљином, за светом, сад би се у већој мери појавила.{S} Хтео би који пут ст |
| нствен, снажно к себи привлачио; и ево, сад је учинио све, што му је одавно тајанствени глас у |
| , светлија, но јача туга...{S} Јер ево, сад живо осећа, како му се, под утицајем ових утешних С |
| е пијем онако како ти мислиш...{S} Ето, сад нисам пијан, а попио сам доста.{S} Него ми онако до |
| тије разумео шта је њему овај манастир, сад је схватио значај »пострига«, као јединог свог уточ |
| смешећи се напоменути:</p> <p>— А јест, сад је манастир В. без старешине...{S} Штета што је ота |
| под хирургову тестерицу. »Еј, кукавцу, сад ће да се виде онако каљаве!...{S} Ено... ено!...{S} |
| ца, шта му је заузело душу.{S} А сад... сад је знао све, све...{S} Видео је јасно пут, којим му |
| м његово лице беше необично, али сад... сад је много необично.{S} Она пређашња скромност, онај |
| ичекај, попо, очију ти!...{S} Сад ће... сад ће!...</p> <p>У трећој, отреситијој кући, одмах пос |
| х, обарајући очи к земљи.</p> <p>»Хм... сад је омекшао...{S} Не праћа се више!«... помисли ђак |
| очешљана, друкчије се и држи и говори: сад јој ни на памет не долази дерање јарца.</p> <p>Љубо |
| и, зашто му је оно мало пре требао ђак; сад не може човек ни да их види лако, а њему је баш неш |
| но, нити му очи гледају лукаво услужно; сад је сасвим отворен, прост, весео момак.</p> <p>— А н |
| дишња реликвија, коју би <pb n="173" /> сад требало изнети пред госте, а говорник ће разјаснити |
| га мрзи говорити... »Нека <pb n="96" /> сад... свеједно, нека говори...{S} Само ово што ’вако и |
| у негда величанственим а <pb n="249" /> сад убогим споменицима српских краљева...{S} Аман!...{S |
| олина прошла, и онда настаје његова!{S} Сад је, дакле, настала његова чреда!...</p> <p>Али шта |
| моравати да пије...</p> <p>— Ето га!{S} Сад причао о калуђерима, а он гори од калуђера...</p> < |
| смо за греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поправљам кад пог |
| p> <p>— Причекај, попо, очију ти!...{S} Сад ће... сад ће!...</p> <p>У трећој, отреситијој кући, |
| учинило још заносније, побожније...{S} Сад лежи, уз затворену огромну књигу, осветљен слабим п |
| <p>— Ама док ти још уђеш у године...{S} Сад ти је седамнаеста?</p> <p>— Кроз два месеца, пуним. |
| ице и однесе, сатре све под собом...{S} Сад се могло животарити једино продајом оборене горе; д |
| тио да сам за нешто друго створен...{S} Сад, или да лажем Бога, или да послушам и поштено изврш |
| госте: дође нам родбина или тако...{S} Сад ће овај бити твој, <pb n="83" /> показа му Велимир |
| > коју је често крио и од себе сама.{S} Сад је увидео да наступа час распредања свега, па стаде |
| мовитом средином горостасног Маљена.{S} Сад је све јасно, светло и топло.</p> <p>Чини се, да се |
| кратка и дебела <pb n="4" /> врата.{S} Сад, кад није пред њим плаво небо, његове зеленкасте оч |
| девојче стидљиво.{S} И ово је доста.{S} Сад знамо да сам ја јача, рече она весело, па окрете ка |
| на поцрнела лица.{S} Леонтије оживе.{S} Сад ће се поновити све старе, дивне успомене...</p> <p> |
| ромотри.</p> <p>»Ухватили!... то је.{S} Сад ће да привикну : на поље!...«</p> <p>— Љубомире, бо |
| о силно, а он није разумевао што је.{S} Сад му се оно показало као неко откривење, као давно оч |
| доста времена, да се нађе око тетке.{S} Сад је сав посао спао на њу, треба јој помоћи.{S} А бог |
| о је, док год он не изучи све школе.{S} Сад се школа истакла напред, пред свима његовим жељама, |
| ање мисли беху нејасне и неодређене.{S} Сад, кад је постао чак »цензор велике гимназије«, није |
| е, чавке и друге крупније штеточине.{S} Сад ће, тако лагано, гађајући уз пут сенице, до своје н |
| еднако, бојећи се капетанове потере.{S} Сад, кад уђе међу ове бескрајне гомиле кућа, кад пође к |
| ета постало је право обично девојче.{S} Сад је друкчије одевена и <pb n="61" /> очешљана, друкч |
| ствовања, ево га опет у својој кући.{S} Сад је тек отац Леонтије разумео шта је њему овај манас |
| ла у манастирима! узвикну Василијан.{S} Сад се више рентира ортачка радња са кројачицом!...{S} |
| стирима остаде само парохиско право.{S} Сад нестаде и тога; остадоше непрегледне, добро очуване |
| откривење, као давно очекивано чудо.{S} Сад би мож’да друкчије одговорио, кад би га, запитали: |
| су јавили... оженио сам се пролетос.{S} Сад ми је Вида...</p> <p>— Ти... ти се оженио!...{S} Ко |
| затвори књигу и остави је под главу.{S} Сад се није могла почињати овако озбиљна ствар: треба с |
| очи с једне нове тековине на другу.{S} Сад му и шума изгледа китњастија и хладовитија, и гради |
| штинила, спорила је право манастиру.{S} Сад је равно шесет година како се повео спор.{S} Сава ј |
| строгом и тешком испосничком животу.{S} Сад, кад није имао узрока да се крије, снабдео је испос |
| одмаче се корак, два од њега.</p> <p>— Сад полазим у Београд... тамо је цео Сабор на окупу.{S} |
| изиђе пред њега весео Нићифор.</p> <p>— Сад настаје оно... што ће рећи одмотавање...{S} Хо, бра |
| заустави плашљиво на игуману.</p> <p>— Сад ракију!...{S} Целу чашу! викну игуман.</p> <p>— Диг |
| акаше, певање одједном умукну.</p> <p>— Сад ћемо литургику, рече игуман седајући тромо на своје |
| је ово...</p> <p>— Како, Љубо?</p> <p>— Сад ме је страх...{S} Не знам како то: вуче ме и баш во |
| </p> <p>— Добро и то... а још?</p> <p>— Сад ти узимаш Максимову собу... је ли, Вељо?...{S} А ја |
| ио кад га оне стегну својим ручицама, а сад, гле: само га дохвати прстима!...</p> <p>»Што ли је |
| у, која се јуче разрешила од бремена, а сад стоји удаљена у углу, са плетивом у руци; кад погле |
| вих људи, навикнутих на известан ред, а сад нема кога да тај ред настави.{S} Момци, ненавикнути |
| } До сад је ове куће издржавао народ, а сад се исцрпе тај извор.{S} Шуме забранише даље сећи... |
| је до сад носио котарицу или бисаге, а сад, као свештеник, улази у домове и сам врши освећење. |
| да има бар неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: тукли га штаповима унакрст, и није га |
| {S} Како му се велико чинило то поље, а сад...</p> <p>— Чији си, ти мали? запита једног дечка, |
| авке.{S} Досад је начинио једну себи, а сад је предузео, да, по некој новој методи, изради и Ни |
| p> <p>Веља се и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, весео смех.</p> <pb n="94" /> <p> |
| а!{S} Некад му је изгледала као двор, а сад тако сниска, стара, и тако обична...{S} Овде се нек |
| дућани, — он је сад сила... посланик; а сад је њихово царство...{S} Долазио ономад министру, св |
| ву њиву, ја не бих оставио Маљена.{S} А сад је друго... друкчије је ово...</p> <p>— Како, Љубо? |
| другом, ево већ скоро цела година.{S} А сад... какав се ово сад олуј спрема!{S} И дође изненада |
| х места, као преко маљенских коса.{S} А сад... ђаво га знао...</p> <p>— Је л’ ти тешко поћи?</p |
| лизу срца, шта му је заузело душу.{S} А сад... сад је знао све, све...{S} Видео је јасно пут, к |
| ра стоку са ужасном псовком...</p> <p>А сад?...</p> <p>Још јасније се прелива магловита даљина, |
| ешајући торбу о раме.</p> <p>— Не треба сад, ја како...{S} А после неће моћи ни једна жена проћ |
| > <p>— Аха... не бригај за то.{S} Спава сад ваш игуман ко заклан.{S} Само ти пожури.</p> <p>— Н |
| е шале, само се увија и мршти, и ако га сад баш ништа не боли.</p> <p>Прота ће, опазивши Арсени |
| </p> <p>Младић уздрхта од страха што га сад обузе.{S} Учини му се да ступа на тако ужасан пут, |
| се насмеју његовом изгледу.{S} Али њега сад подсмевке не би дирале...</p> <p>»Мора да је потказ |
| ед очима.{S} И има нешто пријатно, чега сад треба да се сети...</p> <pb n="151" /> <p>— Јест... |
| ца детињег, застиде се и сам и увиде да сад не сме ни уста отворити...{S} Побеже <pb n="209" /> |
| н одједном, пошто прочита писмо, као да сад тек први пут увиђа, да не зна сам шта то чини овде. |
| чини тако непозната, тамна...{S} Као да сад први пут виђа не саму групу, него оно, што му се са |
| е освртати око себе.{S} Прво што угледа сад боље, беше суседа, средовечна жена, удовица, која ј |
| а овај прости мирни живот, у коме је за сад само једна брига: да су му белавка и папоња увек на |
| умана с друге стране.{S} Доста му је за сад оно, што је од мене научио, вели игуман, а нешто је |
| ло није понео ништа, а и не треба му за сад.{S} Антоније и други иноци по неколико дана нису ни |
| p>Наместио се, сад је миран, и то му за сад, после толиких неприлика, беше доста.{S} Чак му се |
| /p> <p>— Онда... реци му да не можеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме изјури?...</p> <pb |
| S} Само остаде једна жудња у њему, која сад беше јача од свију: »Ах, кад ће једном бити крај то |
| што је требало раније мислити, девојка сад, овако преплашена и изненађена, протури кроз главу, |
| вели, оногај... ко што ћемо ја и тетка сад од недеље... хап... на чреду.</p> <p>Љубомиру долаз |
| ући механџију плашљиво.</p> <p>— Е дела сад мени реци, како ћеш сутра капетану казати.</p> <p>Љ |
| раше лицем и очима: »Ја бих се са свима сад ижљубио, али видите!«... и он журно, весело и скром |
| ењачки стаде погле́дати на кућу. — Нана сад кроји кошуље, неће изићи.{S} Хајдемо!</p> <p>Љубоми |
| екоше му: учитељу, ова је жена ухваћена сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеди да та |
| ака заборава давно негледаних слика, па сад све ниче пред њим у <pb n="252" /> другој светлости |
| S} Он се и без овога намислио доста, па сад само представља себи, како ће то изгледати ова кућа |
| а не хте да га притисне.</p> <p>— Е, па сад да се јакамо... могу ли се искобељати, кад ме прити |
| се не маши чаше: сваки се преситно, па сад гледа само, да се још сит наговори или напева...{S} |
| ој шупљој букви... узми их све...{S} Па сад... скоро ће да се смркне...</p> <p>Обоје стоје једн |
| су његови идеали, његови снови...{S} Па сад само настави тако цела живота!{S} А шта ће бити пос |
| кује. — Нисам те уписао, видиш...{S} Па сад ће...</p> <p>Љубомир се препао, па само стеже уздрх |
| го боље, него што ја умем казати.{S} Па сад гледај... научи све...</p> <p>После неколико недеља |
| знам то...{S} Него само да ме не истера сад, док не видим са стричевима за имање, ето то је...{ |
| је то?...{S} Ја још не верујем.{S} Шта сад радиш?</p> <p>— Како?...{S} Венчао се, брате, као с |
| непозната му живота, да ће због тога од сад све бити <hi>друкчије</hi>, ново...{S} У очекивању |
| д ударале љуто.{S} Шта ли га очекује од сад... како ли ће бити даље?...{S} Плашљива зебња наила |
| шарати очима по таваници.{S} Он не може сад мислити о ономе што је видео, <pb n="242" /> али св |
| што их оставише саме, и никако не може сад да му дође у главу: зашто би му то било неправо?{S} |
| закуца живо, живо, брзо... и зна, да је сад на Маљену, само би полетео косом...{S} Уз пут би се |
| ђерски...{S} И ја сам друкчији и све је сад друго...{S} Све је онако, како сам оно ја мислио, и |
| ..</p> <p>Само га поп Светозар, који је сад парох у његову селу, обрадова.{S} Он га искрено доч |
| вши свога школског друга проту, који је сад »велика сила« тамо код владике.{S} Одкуд? прозбори |
| умана, и он би се одмах прибрао, али је сад, после неиспаване ноћи, био сувише нервозан, па је |
| е дуванске или бакалске кесе.{S} Али је сад прекинуо рад; завуко обе руке под појас, превија се |
| ати ни онај ћосави Василијан.{S} Али је сад окупише ђаци са поздравима.{S} Обојица беху младићи |
| з даљине, виђаху сеоски дућани, — он је сад сила... посланик; а сад је њихово царство...{S} Дол |
| у се још свија на души, али гле: ово је сад некаква друкчија, топлија, светлија, но јача туга.. |
| могао паметно газдовати.{S} Требало је сад отплаћивати тај дуг, одуживати порезу и сносити већ |
| ије?...{S} Јест, знам ко је...{S} То је сад онај <hi>други</hi>, онај монах...{S} Чекај, није!. |
| ра игуман љутито, псујући онога, што је сад »његово царство«.{S} Он, гејачина... па да суди мен |
| таде код студенца, па помисли: да му је сад!...</p> <p>А он је мислио да је за храну најлакше: |
| и господин, па то ти је...{S} Их, да ме сад виде Милка и Мира!«... мисли и разгледа свој дугачк |
| ли од њега још никаква гласа.{S} Ко сме сад изићи владици на очи с таквим гласом!...</p> <p>Дов |
| ош.</p> <p>— Е-е... да ти знаш шта мене сад чека!{S} Мека постеља, млада и згодна женица и... з |
| д прилике као муња.{S} И таман да почне сад мислити како се то вади душа, а онај га глас опет п |
| разуме да је пијан.{S} И то га сазнање сад ни мало не жалости и не буни.{S} Напротив, он се св |
| , није дао ни поменути.{S} Какво читање сад, кад <pb n="119" /> треба највише радити, рекао је |
| са марљиво углађена и рашчешљана, па се сад не витлају они груби гргурави перчини око очију му. |
| чиште, на једном сеоском потоку, где се сад није могло распознати ни место за јаз ни за водениц |
| шуме и по мало поља...</p> <p>Шта ће се сад?...{S} А оно вечно, старо као човек, правило: да тр |
| ецу око себе тако блажено, као да би се сад са свима грлио и љубио...{S} И опет понавља : »Љубо |
| ви брчићи постали гушћи и црњи, и он се сад држи некако сасвим друкчије... независније, озбиљни |
| S} Није могуће да су то они исти што се сад овде у кухињи смејаше, свађаше!...{S} Зар онај блед |
| ијан побеже у други манастир), па му се сад не мили ни црква.</p> <p>Млади игуман седи на докса |
| добро познаје свако ово лице, али му се сад цела група учини тако непозната, тамна...{S} Као да |
| виђа не саму групу, него оно, што му се сад учинило ново у њој...{S} Одједном му паде на памет |
| нолики зор!{S} Ха-ха-ха!...{S} Извол’те сад, господин-владико!...</p> <p>Архимандритово прорица |
| тавио, начинио се као осуђеник, кога ће сад стрељати.</p> <p>— Опростите... високопреподобни оч |
| Максима, као што се гледа неко, кога ће сад да нагараве, а Максим, чувши за литургику, погледа |
| реплашен и несрећан, да и не зна шта ће сад.{S} Треба да се побрине за преноћиште (у <hi>своме< |
| ан се само запрепашћено питао: ко ли ће сад?!... и стрепио од помисли, да тај нови може бити го |
| ом; јутрос му донеше кашмир из града, и сад га веома занима како ли ће изгледати овај груби луб |
| ушима му још бруји вика оног сељака, и сад му се чини да неколико гласова викну за њим...{S} О |
| вно свих девет манастирских воденица, и сад се љуто каје што не остаде у којој да ноћи.{S} Дође |
| су у пуној кући, у којој нема газде, и сад се не зна чија је...{S} Ко уме заповедати, он је и |
| неки момци беху још раније отпуштени, и сад, од онолике задруге, остадоше сами Леонтије и Васил |
| га узима на себе...{S} Жудео за тим, и сад га све то плаши!...</p> <p>Да ли сте видели срећна, |
| томе...{S} Само ме забуњују!{S} Ето, и сад ми је некако тако... тешко ми«...</p> <p>Кад се опр |
| ..{S} Венчао се, брате, као сав свет, и сад славим Бога.{S} Нисам још напустио манастир... не з |
| м... готово и не смем тако ићи«...{S} И сад отпада из даље радње царица, него сам он усео у хин |
| длучио.{S} Зна да ће ићи у свет...{S} И сад настаје <hi>оно</hi>...</p> <p>Не зна кад и зашто м |
| ској, где се прославља Свети Сава.{S} И сад с леве стране, збивени у скамијама, седе неки ђаци, |
| рад, али он неће и зна зашто неће.{S} И сад, враћајући се од стоке, спрема се да утврди са оцем |
| иво, као што беше о првом јутрењу.{S} И сад се онако исто занесе, уздрхти при служби... готов ј |
| кореваше он некога у боном заносу.{S} И сад нисам више онај, који сам био до јуче!...{S} И нећу |
| им простором, уталожи се код Љубомира и сад стадоше да се јављају нове тежње, управо нови идеал |
| ћи, у оној необичној капи, за коју је и сад држао да мери двадесет ока, у свему томе што се вид |
| .</p> <p>Љубомир се прену, пробуди се и сад тек дође му на памет зашто је дошао овамо.{S} Одјед |
| и је некад био добар »иберциг«, па ће и сад лепо послужити сирото ђаче.</p> <p>У школи му рекош |
| ону маглу, тамо у свет...{S} Је л’ ти и сад тако, Љубо?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Вуче ли те, вели |
| то... слушала сам.</p> <p>— Е, слушај и сад...{S} Аха! опет се Сава искашља још јаче и затим ст |
| {S} Газда-Мирковић ишао тамо за грађу и сад се вратио...{S} Видео човек очима све!...</p> <p>Ле |
| пет <hi>зашто</hi> се живи!...</p> <p>И сад се млади монах сећа својих давно порушених идеала о |
| јака воља младићева издржа...</p> <p>И сад настаје онај необични, за Љубомира светли и прави, |
| а ћемо овде ми господарити тако, као ви сад«...</p> <p>А Маљен одозго величанствено и моћно изб |
| И пре им његово лице беше необично, али сад... сад је много необично.{S} Она пређашња скромност |
| о исто, како је и до сад одговарао; али сад одједном избаци нешто ново.{S} До сад је он отезао, |
| i> — цензор велике гимназије!...{S} Али сад, овако занесен, претрпан грубим и тешким сеоским по |
| — као велике муке овог света...{S} Али сад, ево, хоће баш од истине...</p> <p>Међутим игуман п |
| прелазило се на друго питање...{S} Али сад Максим, не знајући ни сам зашто, повика: јеванђеље, |
| испосници једнако.{S} И архимандрит ми сад одобри...</p> <p>— Архимандрит... причекај мало! на |
| друкчије и мислим и све...{S} То што ти сад рекох... никад у животу нисам ником казао...</p> <p |
| жудно ишчекиваше кајмаклију, не марећи сад ништа, ако би се наљутио на њега баш и цео свет.</p |
| је се он нервозно и иронично, гледајући сад сваког госта у лице.</p> <p>— А, даклем тако сас тр |
| вори Велимир отежући, а Леонтије га тек сад погледа с чуђењем и немим питањем: »Каквој кући?{S} |
| >И учитељ одједном скочи, као да се тек сад нечега сетио.{S} Блед, узбуђен, дркћући вилицама и |
| е спрема нешто страшно.</p> <p>Гост тек сад појми шта се спрема.{S} Он се енергично и достојанс |
| онај монах...{S} Чекај, није!... то сам сад ја.{S} А онај <hi>други</hi>, што је пре био и што |
| отиње и бубице...{S} И цврчку ливадском сад није до песме; треба се одморити, па ће опет на пос |
| анов глас по ходнику.{S} Само је игуман сад друкчији.{S} На глави му нова, од венецијанске кади |
| евртати пред очима и дерати јарца, а он сад сасвим друкчије гледа у покрете њених ногу, није ка |
| м:</p> <p>— Устај, да звонимо ! чује он сад јасно, и ова опомена на дужност раздрема га одједно |
| чања, која ће то бити. — Не смије ти он сад носа помолити из његове собе...{S} Кажем ти: сви се |
| з њега и он увуче врат у рамена.{S} Ово сад није онако, као кад се јакао са Миром и Милком...{S |
| ји као да говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије...{S} И сам отац Сава искрено га |
| ...{S} Тако ми нешто било дошло, ка ово сад... па се предомислих...</p> <p>Уплашен, пренеражен, |
| све је ишло добро...{S} Али шта је ово сад?!...{S} За ово нема никакве друге навике ни упутств |
| реме је моје лако«...</p> <p>Шта је ово сад?!...{S} Не разлази се она црна тамнина, што га је о |
| о цела година.{S} А сад... какав се ово сад олуј спрема!{S} И дође изненада, кад нико није ни м |
| ну, кад ће се наћи у зидинама чудна, до сад непозната манастира, који га је, тако удаљен и таја |
| тонијеву...{S} Читав, огроман, нови, до сад невиђени свет изиђе пред очи младићеве.{S} И он зан |
| ава — сунчаник, па гледа тај велики, до сад не виђени, мравињак од деце, како се шарени разновр |
| и му се да сиђе пред њега неко ново, до сад невиђено биће, одједном се споји са <pb n="150" /> |
| н !...{S} Него гледам шта му је ово: до сад све беше ’нако...</p> <pb n="51" /> <p>— Хм... пром |
| учити...{S} Ништа, ама баш ништа!{S} До сад је владика попио његове монахе на веру; не пита их |
| рећи одмотавање...{S} Хо, брате!{S} До сад се само мотало, а не знаш шта има у клупчету...</p> |
| доше питати: »А шта ћемо сад?«...{S} До сад је ове куће издржавао народ, а сад се исцрпе тај из |
| знајући шта оставља ни куда иде.{S} До сад се ређаху све једни исти, једначити <pb n="9" /> да |
| ари све замршеније и чудноватије.{S} До сад је мислио да има бар неки ред за све догађаје, а са |
| митрополита, и то баш кад служи.{S} До сад никако није могао уграбити прилику да га види, па ј |
| и сад одједном избаци нешто ново.{S} До сад је он отезао, гњавио, мрмљао и није знао дати никак |
| лице, о коме је много слушао, али га до сад није видео.{S} Зато му он још данас изгледа друкчиј |
| о се свршиле све незгоде, које су га до сад ударале љуто.{S} Шта ли га очекује од сад... како л |
| им разли мек, нежан, милостив, никад до сад не чувен, па ипак добро познат му архимандритов гла |
| новати, слабачки глас, који он никад до сад није чуо.</p> <p>»Чиј је то глас? ко је то?...{S} В |
| ба је рођена у Војводини, али је све до сад сачувала оне лепе особине кућевног реда, који је на |
| овека на тако теже радове, те он све до сад остаде побркан у својим симпатијама, не рачунајући |
| одједном занемари све оно, што га је до сад одушевљавало, што је давало смисла животу.{S} Прест |
| а, Леонтије се врати из шуме, где је до сад читао једну богословску књигу.{S} Видевши се усамље |
| ом путнику.{S} Баци пурењак, који је до сад, са слашћу, жвакао, скочи са столице, тресну руком |
| Љубомир предузме сав посао, који је до сад вршио Никола, најмлађи ђак.</p> <p>— Никола за певн |
| е је знао на памет.</p> <p>Очитао је до сад равно седамнаест пута »Помилуј ме, Боже«...{S} То ј |
| првина да иде по водици.{S} Само је до сад носио котарицу или бисаге, а сад, као свештеник, ул |
| азне зелене и осушене траве, коју је до сад пребирао и остављао сваку засебно у велике дуванске |
| од њега одвајати све оно, што му је до сад тако близу било: и отац, и браћа, и сестре, и Маљен |
| г натмуреног друга, који као да није до сад веровао ономе, што му је говорио.</p> <p>— Јест, бо |
| м, па ако не ваља...</p> <p>Леонтије до сад мишљаше да је питање управљено њему, и хтеде устати |
| жао је да знају сви.{S} Због тога се до сад и заустављао на ситницама, те су његови слушаоци см |
| развуче Максим онако исто, како је и до сад одговарао; али сад одједном избаци нешто ново.{S} Д |
| {S} То је отровно!«</p> <p>Веља се и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, весео смех.< |
| и на троје, него опет на пола, као и до сад.{S} Немој га баш приморавати да пије...</p> <p>— Ет |
| о онај и онакав исти, какав је био и до сад.{S} Него чекај, није он још закалуђерен...</p> <p>А |
| а је за храну најлакше: о томе се ни до сад није бринуо, па је држао да се то може одмах наћи, |
| ици... као цигља!</p> <p>— Шта си ти до сад радио? прекиде га Љубомир, кога је овог тренутка ви |
| исто, кудраво псетанце, посматрајући до сад невиђену густу шуму, која се лево и десно пружила, |
| осећати некако друкчије... није као до сад.</p> <p>»Шта је ово!...{S} Куд идем ја?...{S} Је ли |
| роменио...</p> <pb n="75" /> <p>»Ово до сад што је било у кухињи, мисли Љубомир, гледајући три |
| 228" /> А ја не знам шта је ово било до сад, и коме је све то требало...{S} Да ли сам ја требао |
| е своје братије гледа много блаже но до сад.{S} Он се одмах покаја што је тетку, оно пре, увред |
| акију.</p> <p>И тако, Љубомир је чуо до сад једно предавање, и дваестину пута мучио се од сваке |
| ву струју некакве нове, непознате му до сад топлине или зиме... ни сам не зна чега, тек нешто п |
| зјашњења о овом новом, непознатом му до сад учењу.{S} Али сва лица беху такође зачуђена ненадни |
| доше вући стотине кола дрва, која су до сад трунула...{S} Појави се велики уљаник у манастирско |
| вим чудима, да он већ јасно осећа, како сад није више онај и онакав, какав је био до пре недељу |
| о!«...{S} Он загледа у своју душу: како сад изгледа као <hi>други</hi>, и на своје велико запре |
| свануло.{S} Љубомир устао и гледа како сад лепа светлост улази кроз прозоре.{S} Ово је онако, |
| м заклону, да чује још што, кад и ’нако сад не сме нико привирити у подрум.</p> <p>Игуман је об |
| /p> <p>— И ја тебе чекам...{S} Шта ћемо сад, несрећници?{S} Побиће нас...</p> <p>— Ти се не бој |
| , врло добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за паре? запита, игуман значајно и као прекорно.</p |
| калуђери се стадоше питати: »А шта ћемо сад?«...{S} До сад је ове куће издржавао народ, а сад с |
| — Хмм...{S} Чујеш, невоља је...{S} И то сад, после овог саборског решења о награди!{S} Овај тво |
| тка озбиљно настави:</p> <p>— Остави то сад...{S} Него, кажи ти мене: је ли ово велики грех, шт |
| та не помисли онако... о девојци; а ето сад са Милком баш не би смео онако.{S} Није с тога, што |
| па је налазио некакву сласт у томе, што сад сви трепте од његова гласа и срџбе.</p> <p>На врата |
| три пута овако присећао и чинио ово што сад чини.</p> <p>Игуман уђе у трпезарију, сви поскакаше |
| та.{S} И није се преварио.{S} А Велимир сад слободан.{S} Може ићи <hi>тамо</hi> кад год хоће, и |
| а их на друга места.</p> <p>Али Љубомир сад стаде мислити : »Кад знам шта она хоће, онда је се |
| , кад су у великом послу.{S} А Леонтију сад преноћиште у кућама, где има женских, изгледа страш |
| је ован!</p> <pb n="225" /> <p>Леонтију сад, после овако љубазна и невиђена у манастиру дочека, |
| загледа се у њега...</p> <p>Изгледа му сад као неко необично лице, о коме је много слушао, али |
| све то гатке?!... .</p> <p>И владика му сад поручио да се не удаљује много из манастира, хоће д |
| н је у незгоди због писманцета, које му сад донеше из града.{S} На малом, минијатурном, белом п |
| о у манастир »шашава занесењака«, те му сад загорчава дане, грди »онога« ко му први помену да г |
| не ухвати капетанова потера, јер би му сад и онај пандур био тако драг... или што га не ухвати |
| е и као да се запита:</p> <p>— А шта ћу сад?...</p> <p>Ови незнатни послови у пећини, пореметиш |
| страха... »Ово нема шале!...{S} Куд ћу сад?«...{S} Он отвори уста и доста одлучним гласом, кој |
| ет посветили...{S} Шта је то... како ћу сад?«...</p> <p>Младић уздрхта од страха што га сад обу |
| је погодио време, јер је богословац баш сад предузео последње »слишавање« из прочитане задаће.< |
| есеца, пуним.</p> <p>— Е... а кад зађеш сад по парохији, па те окупе оне... оне научене, што се |
| елим телом.</p> <p>— А, кићане, шта ћеш сад!...</p> <p>— Пуштај, застења мушкарац и мрдну рукам |
| м брадом.</p> <pb n="69" /> <p>— ’хоћеш сад? смеје се тетка, турајући му шипак под нос.</p> <p> |
| т, па се одједном прену: ама шта ми <hi>сад</hi> започињемо политику, кад треба само пити.{S} Д |
| кад год му је она пред очима...</p> <p>Сад се отац Василијан сав предао вештини правити камила |
| и другог посла не беше успеха...</p> <p>Сад је добио велику дебелу књигу, какве никад у животу |
| оче читати ова чудна два житија.</p> <p>Сад је други, то зна... то осећа добро.{S} Али има нешт |
| се да се Светозар не предомисли.</p> <p>Сад је имао само једну бригу: да удеси своје послове та |
| о, — да не мрдне куд белавка...</p> <p>»Сад се јадна Мира мучи сама.{S} Ако пође за козама, одо |
| с чуђењем његови другови из гимназије, сада богослови, подсећајући га на његово цензорство, на |
| увек на очима.{S} Јер шта ли га чека од сада, тамо у незнаној даљини?...{S} Да ли је тамо овако |
| г дана, ни месеца, па ни године...{S} И сада, кад је већ у њему сама мисао, кад га је она заузе |
| исао, кад га је она заузела свега, он и сада није начисто ни са собом ни са својом мишљу.</p> < |
| вели да није, и без сумње није никад до сада помислио јасно: идем у манастир да се покалуђерим. |
| ија кристална шљивовица, са којом је до сада од шале истеривао оваке нападе.{S} Сутрадан, зором |
| ли му то заиста није долазило на ум до сада?{S} Он вели да није, и без сумње није никад до сад |
| {S} Виде се пред њима котареви; тамо су саденута сена, гумна и стогови сламе.{S} Тамо су се бра |
| ши, плеви, окопавај; кад је киша — трчи сади расад; кад је ветар — трчи намештај гране да не од |
| и намере с Видом гледао са снисходљивим сажаљењем, — што не знају у чему се састоји права насла |
| S} Игуман кресну грубу сељачку псовку и саже се над Љубомиром.</p> <p>— Жив је, оче Саво, жив!. |
| егова душа се све више отвара и тако се саживљује и нераздвојно спаја са свима овим чудима, да |
| другом <pb n="68" /> знати.{S} Љубомир сазнаде да се жена зове Марија, да је ту из оближњег се |
| потпуно као рањена звер, која одједном сазнаје своју пропаст...{S} И хтела би да није рањена, |
| е ради и разуме да је пијан.{S} И то га сазнање сад ни мало не жалости и не буни.{S} Напротив, |
| S} Газда зове, па затим излети напоље и сакри се на таван шталски, своје омиљено преноћиште.</p |
| ама и обрте се народу...</p> <p>Љубомир сакри очи рукама...{S} Би му необично страшно и веома с |
| ину, у онај тајанствени застор, који му сакрива од очију те чаробне слике његове још сиромашне |
| о, као и у гимназији, потуљеним, дубоко сакривеним очима, и обореном главом.{S} Око њега се гур |
| војом обореном главом и оним непрестано сакривеним очима.</p> <p>»Какво је ово чудо !{S} Гледа |
| би радосна варница, али се он старао да сакрије своје осећање од свакога, па и од Велимира.</p> |
| <p>— Сећаш ли се, кад се оно једном ја сакрио онде за ћерчиво, а ти идеш, у вече, с крављачом |
| ћи га право у очи.</p> <p>Љубомир хтеде сакрити очи од тога погледа, али беше тако окренут, да |
| козе опет су се растуриле, ваљало их је сакупити, а дечко, кога другарица назва Љубом, опет леж |
| разбише се у варљивом светском метежу, саломи их и разнесе бура животна, као слабачку сламчицу |
| како исправи.{S} Али га последње недаће саломише, истргоше му сваку наду на боље дане, <pb n="2 |
| S} И само по неки уздах, што се отме из саломљене душе, показује да ту има још живота.</p> <p>Ј |
| јер га је страх да остане <pb n="16" /> сам у овом пустом, равном и непознатом пољу.{S} Како ли |
| , послушан <pb n="146" /> и побожан.{S} Сам никада не почиње разговор, осим ако има што запитат |
| екује човек више ништа!...{S} А за кога сам се ја заузимао, за кога смо радили, те се »кратким |
| а запао у ову дубодолину, па мислим да сам залутао.</p> <p>После неколико минута Љубомир се гр |
| ам доста.{S} Него ми онако дође, као да сам неки други човек... друкчије и мислим и све...{S} Т |
| после, брате, хм... после сам осетио да сам за нешто друго створен...{S} Сад, или да лажем Бога |
| иво.{S} И ово је доста.{S} Сад знамо да сам ја јача, рече она весело, па окрете ка лужнику, обз |
| "206" /> донесе на леђима...{S} Знаш да сам ти друг... хајдемо лепо заједно.</p> <p>Леонтије, к |
| о другог места до нашег села...{S} Онда сам кренуо слободно, баш као да идеш у госте ујацима; т |
| на то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и закалуђерио.</p> <p>— Знаш, немамо кад да |
| > <p>— Хи-хи... причекај, оче Максо, ја сам пречи, приђе весељак полици, дохвати стакло па наже |
| шили један од другог.</p> <p>— Ја... ја сам... ђак, промуца Љубомир више од забуне но из страха |
| тако ми младости!...{S} Него знаш... ја сам мислио... најбоље је да се сви људи жене, па коме, |
| кад те капетан позове, да му кажеш: ја сам, реци, господине, ђак; идем реци на веће школе у Бе |
| доста што не могу ништа да утуве, а ја сам знао доста...</p> <p>— Како ’но... оногај... што уч |
| ест, знам... сећам се те приче.{S} А ја сам је ’нако прочитао!...{S} А оно видиш: чудеса... чуд |
| нцу.{S} Радује се што... знам већ, и ја сам му се некад радовао...{S} Само му се ја не радујем, |
| , због мене, кад те видим таког... и ја сам се за <hi>то</hi> спремао, па ет’!...{S} Некако ми |
| мљу«...{S} Чекај, не љути се...{S} И ја сам у седамнаестој години мислио скоро као ти, и био са |
| укчије изгледа... калуђерски...{S} И ја сам друкчији и све је сад друго...{S} Све је онако, как |
| пријатељским гласом и приђе му.{S} И ја сам ђак манастирски... хајдемо заједно.</p> <p>Љубомира |
| ом, као да би хтео рећи: »Видиш како ја сам путујем, па се никог не бојим!«...</p> <p>— Јок, мо |
| он, па се још више насмеја.</p> <p>»Ала сам луд!... шта се бојим«, мисли у себи дечко и бадри с |
| а.{S} Хм...</p> <p>— Знам то... слушала сам.</p> <p>— Е, слушај и сад...{S} Аха! опет се Сава и |
| и је чиста вода у њему.</p> <p>— Бацила сам татуле, смеје му се тетка.{S} Много ћеш познати так |
| убомир, да се иде у свет!</p> <p>— Чула сам, рече она, не старајући се да прикрије жалост, која |
| ласом:</p> <p>— Хлеба!</p> <p>— Ојађена сам друга!... он је гладан !... викну она и отрча судов |
| ао да сад тек први пут увиђа, да не зна сам шта то чини овде.</p> <p>Тамна, тешка, валовита туг |
| не но из страха.{S} Идем у манастир, па сам, канда, залутао?</p> <p>— Ниси, брате, ниси, одгово |
| Никола са завишћу: он дохвати метлу, па сам почисти собу.</p> <p>— А каки су ви калуђери? запит |
| } И тамо још... читао сам неке књиге па сам много о томе мислио.</p> <p>- Па то је све друго... |
| фор... онај из Павлове посланице, такав сам и ја Антоније...</p> <p>— А у Русији су калуђери — |
| рском, кад се сви гости разбегоше и кад сам побратим оде у механу да одигра једног џандара на о |
| ш добро.{S} Још сутра, па ћеш после све сам.</p> <p>— Ко је звонио? грми са доксата.</p> <p>— Љ |
| о дворишту...</p> <p>У вече, кад остаде сам у својој ћелији, Леонтије се стаде прибирати.{S} Ов |
| шан, сваки побего напоље, док не остаде сам Христос и пред њим жена.{S} А кад то виде Христос, |
| стаде их у шуми...</p> <p>Игуман остаде сам.</p> <p>После неколико тренутака, кад не остаде жив |
| ћено отвори очи. »Шта је ово?...{S} Где сам ја?!«... запита се преплашен монах, гледајући окаме |
| е окрећем у постељи и ништа не знам где сам; после не знам како сам окренут: не знам где су вра |
| е буде ноћас поклана и печена.{S} Да је сам изнео ово вино, сутра би се сви на њега љутили.</p> |
| ју <pb n="31" /> одмах: ради чега ли је сам капетан тако ненадно дошао.</p> <p>У позну ноћ, пош |
| i>: зна да више неће ићи у школу, то је сам смислио и то ће тако бити...{S} Зна још, да неће ос |
| очијаш, који је довезао попа, сврнуо је сам у манастирску шталу.{S} Љубомир притрча госту голог |
| ти се.{S} Али после, брате, хм... после сам осетио да сам за нешто друго створен...{S} Сад, или |
| много занимала, али се уздржа. — После сам о школи, о цркви и митрополиту... о томе сам много |
| т посветио!...{S} А Макаријеве родитеље сам анђео саставља на заједничку ложницу...{S} Живели љ |
| школи, о цркви и митрополиту... о томе сам много мислио.{S} И тамо још... читао сам неке књиге |
| све мислиш о манастиру?</p> <p>— Најпре сам све о другом којечему.{S} Највише сам мислио о моји |
| у, да га уведе у <hi>свет</hi>, кога се сам инок одрекао...{S} И отац Сава, оно лани у подруму, |
| емоглим, преплашеним гласом, од кога се сам Љубомир уплаши.</p> <p>— М-м-м... чује се неко мумл |
| ти: ако у чему зависи од тебе, он ће се сам унизити пред тобом на сто начина, само да те умилос |
| попале све болести овога света, и он се сам чуди, како може још да иде, једе, пије...{S} Има му |
| етка, папагаја... <pb n="52" /> И он се сам нађе у распутици и стаде се освртати око себе.{S} П |
| таје овде.{S} Старац се уплаши: како ће сам одвући кола — кљусе није давало никакве наде — па с |
| у Београду ?!...{S} Па још кад се обуче сам митрополит...{S} Кажу, на глави му капа од двадесет |
| зна где је и, што је главно, није више сам.</p> <p>Тек после, кад је с тешком муком нашао свог |
| е сам све о другом којечему.{S} Највише сам мислио о мојима и о теби, о нашој игри и тако...{S} |
| и!« А ово сад све беше друкчије...{S} И сам отац Сава искрено га дочека.{S} Омекшао старац, пос |
| друга у собу, посади га да седне, па и сам седе и загледа се у њега...</p> <p>Изгледа му сад к |
| нас?!... доврши уздрхталим гласом, па и сам бризну плакати.</p> <p>— Сви тројица сте моји, наст |
| а сад, као свештеник, улази у домове и сам врши освећење.{S} Буни га све, што га срета у послу |
| знаде одмах ко је пред њим, и како је и сам располагао нежним благим осећањима, и уз то, у прил |
| ла, с тако услужном љубазношћу, да се и сам Љубомир збуни.</p> <p>— Све хоћу да вам приђем од ј |
| у, која ће се кувати за вечеру, па се и сам трже од ненадних јахача.{S} А кад виде пандура и не |
| ро позната му оца детињег, застиде се и сам и увиде да сад не сме ни уста отворити...{S} Побеже |
| неких морских орашчића...{S} После се и сам игуман уплаши, те посла за доктора...</p> <p>Чује с |
| ом Ђоком, фрушкогорским питомцем, као и сам што је, дотера, управо довуче једно полумртво, мрша |
| ају читаво племе.{S} А њему се, и ако и сам управља кућом, чини то необично, па чак и — незгодн |
| чекан потпуно калуђерски, како се већ и сам надао, стаде освртати за ђаком и спремати за полаза |
| <pb n="89" />, па да се заузме за њу и сам владика.{S} Народ би је силом истерао из свете куће |
| заносу.{S} И сад нисам више онај, који сам био до јуче!...{S} И нећу умрети онако, како сам ми |
| д, и коме је све то требало...{S} Да ли сам ја требао Богу?!...{S} А видиш тамо... и владика и |
| ла неко тамо:</p> <p>— А-а...{S} Ала ли сам загорео!...</p> <p>У Велимировој руци опет се нађе |
| га очекује одмор, а <hi>оне</hi> мисли сам отурује од себе, за после, тамо док се одмори.</p> |
| ва и пандура, и кад би око заранака, ни сам не зна како, натрапа управо пред механу.{S} Он би с |
| а, поврати, дође к себи и уплаши се, ни сам не зна од чега.{S} Он пође лагано са доксата.{S} Ве |
| ознате му до сад топлине или зиме... ни сам не зна чега, тек нешто прозуја кроз њега и он увуче |
| на, срце му се некако стегне, не зна ни сам: да ли плашљиво или радосно.{S} Чита занесен; понек |
| аштања мешао са тим, не разумевајући ни сам јасно шта жели...</p> <p>-— Еј, ђаче... у шта си се |
| ање...{S} Али сад Максим, не знајући ни сам зашто, повика: јеванђеље, брате... оногај, кад се п |
| па куњаш тако до века.{S} И не знаш ни сам шта радиш и зашто живиш...{S} Тек тако само да се п |
| ?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— А можеш сести сам, да донесем ?</p> <p>— Могу...</p> <p>Нахрањен, нап |
| наске !...{S} Ево ти коза̑, па их чувај сам.</p> <p>— Доведи папоњу овамо, да га вежемо, одгово |
| ад пре, не знам ни ја... чини ми се тек сам лего.{S} Тамо ми је то и почело, а већ овде једнако |
| ени се, па буди срећан човек.{S} Једном сам га баш био позвао, да му кажем све ово, што теби ка |
| ивота, меша се ту нешто и Јованка, и он сам...{S} И све му се више не спава...{S} Напослетку св |
| , како се реши да напусти школу, а и он сам не зна како му то дође, нити жали за школом.{S} Ако |
| м начином и изразима лица, како је и он сам радио, тапкају преко дворишта и крију се са смехом |
| али то не може учинити онда, кад би он сам зажелео.</p> <p>Милка му доста пута приђе, кад је з |
| ше му, порушише и тај идеал, као што он сам поруши своје раније идеале.{S} И од свију тих снова |
| ам много мислио.{S} И тамо још... читао сам неке књиге па сам много о томе мислио.</p> <p>- Па |
| до смрти, не смем излазити.{S} Прочитао сам овде и завет — заклео сам се на то Богу...{S} И... |
| баш као да идеш у госте ујацима; трчао сам преко непознатих места, као преко маљенских коса.{S |
| сту:</p> <p>— Да се стидим !...{S} Ишао сам за стопама Господа нашег, Спаситеља и његових велик |
| длучним гласом проговори:</p> <p>— Ишао сам за стопама Антонија Великог, Макарија Египатског и |
| p>— Жив је, оче Саво, жив!...{S} Слушао сам ја! вели Арсеније.</p> <p>Тетка раскопча и готово с |
| И сад отпада из даље радње царица, него сам он усео у хинтов, па тако величанствено излази пред |
| ојим!«...</p> <p>— Јок, море...{S} Него сам се уморио од дуга пута, а запао у ову дубодолину, п |
| .{S} Прочитао сам овде и завет — заклео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја сам се за |
| је дао кључ да је носим у подрум, изнео сам отуд још две пуне вина.</p> <p>— Неће то, бојим, ва |
| шта велиш?</p> <p>— Остав’ то!... казо сам ти сто пута, викну Велимир, подигнувши скоро празно |
| естој години мислио скоро као ти, и био сам готов закалуђерити се.{S} Али после, брате, хм... п |
| од његове неке... <pb n="91" /> Зграбио сам је, ову холбу, још из бисага, а кад ми је дао кључ |
| вели она, и ваздан тамо...{S} Заборавио сам...{S} Тек каже: да ја будем код ње, а ти да долазиш |
| би се калуђерио?</p> <p>— Знаш, мислио сам — али немој да се љутиш, молим те — мислио сам, да |
| ли немој да се љутиш, молим те — мислио сам, да све ово што се ради по манастирима, није оно... |
| .</p> <p>— Зар ти нису јавили... оженио сам се пролетос.{S} Сад ми је Вида...</p> <p>— Ти... ти |
| ов да плане срџбом.</p> <p>— Тсс... пио сам га понекад у Београду, одговара он збуњен и црвен.{ |
| ше за квасију и слатку папрат.{S} Попио сам данас десет чаша те ракије, па ништа...</p> <p>»Нај |
| лиш...{S} Ето, сад нисам пијан, а попио сам доста.{S} Него ми онако дође, као да сам неки други |
| а с њеном машином, а ја, што!... свршио сам богословију... зарадићемо парче хлеба.</p> <p>Не по |
| не питајући никога за грехе, ако се ко сам не јави.{S} Нићифор се, по неки пут, при исповести |
| но издубеним јазићима, баш све... и ако сам <hi>ја</hi> ту!«...{S} Из његових потуљених, полуза |
| оље, а Љубомир, не знајући шта ће овако сам, пође и он за њима.</p> <p>Тетка им у кухињи спреми |
| е је сад друго...{S} Све је онако, како сам оно ја мислио, и све је у реду... како треба да буд |
| о јуче!...{S} И нећу умрети онако, како сам мислио!...</p> <p>И одједном, као плаха летња киша, |
| размишљања на ово: »Треба живети — како сам се Богу заклео.{S} Ако не могу бити Антоније, могу |
| шта не знам где сам; после не знам како сам окренут: не знам где су врата, ни пенџери, ништа... |
| е удаљено место од света, али се некако сам, на основу стеченог знања у школи досети, да у Срби |
| на Маљен.{S} Ах, он је тако јадан, тако сам!...</p> <p>Шта ли ће бити са њим ?...{S} Да ли ће п |
| д се ради старински.</p> <p>— И... тамо сам, вели отац Сава даље, опазио једну паметну ствар... |
| грех, што ми овако живимо, а онај тамо сам са децом?...{S} Људи говоре свашта, а мене је жао о |
| i>, онај монах...{S} Чекај, није!... то сам сад ја.{S} А онај <hi>други</hi>, што је пре био и |
| о ти манастира, а?</p> <p>— Жао ми, што сам се навикао.{S} И да ми је некако да овако остане је |
| <p>— Идем у свет...{S} Оне котарице што сам оплео, знаш где су, у оној шупљој букви... узми их |
| ачуђено старешину, мислећи у себи: »Што сам се калуђерио!...{S} То ваљ’да знаш«.</p> <p>И архим |
| мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете спокој душам |
| ћифор нешто отели, криво ми...{S} А већ сам знаш да ми није до калуђерства...</p> <p>— На што т |
| ега у горње воденице...{S} А ја не могу сам товарити вреће.</p> <p>— Иди, па то кажи <hi>њему</ |
| аш <hi>оно</hi>, <hi>право</hi>, о чему сам толико мислио?{S} Или може бити није <hi>то</hi>, н |
| ћи главом и бранећи се рукама.{S} Ја ћу сам...</p> <pb n="213" /> <p>— Попо, утаче се домаћин м |
| Миро!...{S} Их што ме уплаши !{S} А баш сам мислио да те нађем.</p> <p>— И ја тебе чекам...{S} |
| пита не дишући.</p> <p>— Брину се, знаш сам...{S} Сестре ти плачу и помињу мајку... она би мног |
| ана.</p> <p>— Е, немој баш тако... знаш сам да је слаба стомака.{S} Неки пут га одиста тако зав |
| 64" /> погледом, који је гласио: »Видиш сам... што ме питаш!« Али игуман не беше расположен за |
| доста одлучним гласом, који чак и њега сама зачуди, проговори:</p> <p>— То ми треба... да отрч |
| под кулук, за туђе куће, где су остала сама деца и по једна жена, и то му беше веома тешко.</p |
| времена, па налази начин те га оставља сама.{S} На другом крају наиђе на Арсенија, види га где |
| како изгледа, нема краја, а доле, поред сама пута шушти, ваља се и бруји манастирска река, низ |
| n="240" /> коју је често крио и од себе сама.{S} Сад је увидео да наступа час распредања свега, |
| жртвовао... значи управо одрећи се себе сама — свог физичког живота — и предати се целим бићем |
| има често Љубомир, као у сну, види себе сама...{S} Али то су само слике, тек онако... а мисао о |
| будућности, око цела живота и око себе сама, види обавијену грубу рогозину, исто онако као око |
| ти и псовати некога по кујни (а била је сама).{S} Муж јој, неки прост и добар, блесаст сељак, с |
| емљу, подаде се његовом вучењу и још се сама навали, саплете га једном босом ногом, а рукама га |
| ах, заборавио је помислити, да она неће сама бити ту у механи, имаће још кога, па се дао у обја |
| } Чудна ми чуда, ако је и капетан! виче сама са собом, осврћући се збуњено и тражећи нешто, не |
| купљеном кецељом, која стајаше скоро уз сама његова колена.</p> <p>— Је ли ово тај...{S} Љубоми |
| ао и Антоније.{S} Пећина, молитве, па и сама кушања сотонска .. све је исто.{S} И њему су, трећ |
| на Леонтија, насмеши се ђаволасто, па и сама врдне очима у страну, као да се стиди њега...{S} О |
| збуњено и тражећи нешто, не знајући ни сама шта тражи. — Оно истина зна се: капетан може да од |
| лавка...</p> <p>»Сад се јадна Мира мучи сама.{S} Ако пође за козама, одоше краве у штету...{S} |
| иће од њега нешто ново.{S} И њега плаши сама та новина, која одједном мења све...{S} И, што је |
| године...{S} И сада, кад је већ у њему сама мисао, кад га је она заузела свега, он и сада није |
| ишта добро, осим муке, унапред, узвикну сама себи гласно: »Еј,црна Видо!« и лагано се крену кућ |
| опази чак да му је мило што их оставише саме, и никако не може сад да му дође у главу: зашто би |
| ничаво и упиљи очи у друга, да би му из саме душе извукао жељени одговор.</p> <p>Велимир полуст |
| а чим да их мрсим...{S} А продаје се до саме наше куће једна ливадица... и друга би једна жена |
| садањег живота.{S} Не.{S} Он се уплашио саме ове изненадне појаве, самог факта: да ће он, који |
| де да су њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га она некако страшно гледа, и да му није неми |
| двига«, који ће, тамо кроз неку годину, сами собом наступити...</p> <pb n="202" /> <p>То вече Л |
| ста и корисније.{S} Само гаје винограде сами, и то им је најглавнији пољски посао.{S} Покосе ли |
| ... знам оне школске све, али нас двоје сами то не можемо.{S} Него ’нако... јарца, или јакања.. |
| да је овај какав јеромонах, али видите сами...</p> <pb n="79" /> <p>— Е што су ти ови Пречани! |
| ни, и сад, од онолике задруге, остадоше сами Леонтије и Василијан.{S} Али... беше и нових лица. |
| да ли као свете, или онако како се они сами сматрају.</p> <p>После пола часа врати се Марија, |
| >После једног часа, кад остадоше сасвим сами, калуђери се расплинуше, као восак на илинском сун |
| рит се задовољно смешка.{S} Мило му што сами гости затражише ово неколико боца, које ће му спас |
| ше.{S} Игумани се значајно погледаше и, самим крајевима очију, насмешише.</p> <p>А говорник, не |
| жено осврташе око себе, старајући се да самим очима покаже друговима колико су му мили, јер не |
| уређивати читаву њиву, која је засејана самим пасуљем — главном храном сваког манастира, па дру |
| , стидећи се учевна богословца, који са самим владиком путује, као што се обично сви сеоски ста |
| е... у шта си се загледао! викну му над самим ухом неко, тањим женским гласом, који одјекиваше |
| ..{S} Ђавоље ово време !...{S} Кад пред самим мојим носом — човек!{S} О, 'натеме!...{S} У мал’ |
| еко брчића, погледаше се и насмејаше се самим очима, док им лице беше озбиљно...</p> <p>Друга н |
| онако исто као што се понашају пред њим самим.{S} Глас манастира, као <hi>свете куће</hi>, био |
| е ли га жива душа чути, кад се неко иза самих његових леђа продера:</p> <p>— Ко је то!</p> <p>Љ |
| апућу.{S} Љубомир, тамо у притвору, код самих врата, стоји с Велимиром и дркће...{S} Чини му се |
| али јутром мораш устати пре свију, пре самих момака, па овде под звонару.</p> <p>— Лако ћу ја |
| и, а ово... мастан камен би прогутало и самлело!...{S} Видиш, и ово не ваља што ми Теофило пише |
| и последњег знака београдског »полира«, само га жути капут опомињаше, да је и он некада био <hi |
| мају право и онај господин и отац Сава, само говор првога односи на себе, а одговор Савин на св |
| мењати место, држећи се ближе хладова, само се несташне козе ревносно пропињу уз дрвеће, савиј |
| редседник, који је седео према вратима, само угледа како се онај игласти револверски обарач диж |
| значајним мислима, занимљивим фактима, само блуди очима и пита се у чуду: »Шта је ово?...{S} Г |
| м истим наличјем, са истим околностима, само <pb n="214" /> понеки пут поремети општу монотонос |
| к, с надувеним до највеће мере плућима, само изви главу и преврте очима, као да га кољу, а у се |
| е сам унизити пред тобом на сто начина, само да те умилостиви.{S} И Љубомир је мислио таким пос |
| је, али он не прекида своја размишљања, само му се нервозно тргну ретке, једва приметне прљаво |
| брате.{S} Не зна ни оно што мене пита, само нас плаши.</p> <p>Љубомир види да га Максим задржа |
| дједанпут, не наслањајући чашу на уста, само пљусну и врати натраг празну чашу.</p> <p>— Максим |
| и се тамна летња ноћ; не види се ништа, само севају пред очима некакве тамне нејасне слике: при |
| другарицом, и макар не говорити ништа, само ћутати...</p> <p>Пухор се стаде хватати по сјајним |
| лази га далеко, прокрхава ограде, њиве, само да не прође поред отровног места.</p> <p>— Море, с |
| о да греје сунце, али сунца нема нигде, само се блиста цела околина...{S} Он обрте кључ у брави |
| ћи се учтиво и понизно на протине шале, само се увија и мршти, и ако га сад баш ништа не боли.< |
| и прескачу сниско шипражје...{S} Даље, само даље од страшна, најгрешнија места на свету!...{S} |
| ву таваницу, не мрда очима и не трепље, само му се по лицу често разлева нека светла, надземаљс |
| како ваљано момче као поручено за мене, само да га одвратим од Београда«, мисли механџија и каш |
| купом, сели и измишљали, све су празне, само ’нако... опет ради новаца...{S} Све је то себично, |
| опази, кад се Велимир и Вида измакоше, само одједном виде да су њих двоје, он и ова девојчица, |
| вари.{S} Погледа око себе задовољно и, само да се хоће ова жена куд уклонити, било би му сасви |
| триестогодишње вино, од кога сте се ви, само од једне чаше... развеселили.{S} Покажите нам мака |
| њих, душе ми, и Догматику и, може бити, само Пастирско... па редом! узвикује у себи архимандрит |
| аране са старе чарапе.{S} Овде ће моћи, само да прострем чаршав...{S} Дијете!... викну, угледав |
| 7" /> <p>— Добро, узми, одобри му овај, само да га остави на миру.</p> <p>Љубомир брзо устаде и |
| , али он осећа исто оно што и побратим, само се уздржава од сувишних узвика и излива.</p> <p>Иг |
| једном, њених година, исто тако лепом, само мало развијенијом и слободнијом девојком.{S} Оне с |
| заузела за дошљака и да је већ примљен, само им беше љубопитно знати: да ли ће му се одредити п |
| > <p>Игуман је при путу; све је готово, само да седне у кола, која га чекају у дворишту, али се |
| ише никад нисам ни о чем другом мислио, само о томе.</p> <p>Мира постепено дође к себи, али јој |
| } Заборавио је да се крсти и моли Богу, само је гледао, гледао... и осећао како се лагано нека |
| Велимиром кроз велику усвођену капију, само му пролетеше кроз главу пређашње мисли: »А, то је |
| во, брзо... и зна, да је сад на Маљену, само би полетео косом...{S} Уз пут би се претурао глава |
| > <p>— Па ко ти брани ?{S} Сутра можеш, само ако хоћеш.</p> <p>— Хе мој Леко, не бих ја дао мој |
| упаше потковане цокуле.</p> <p>— Видиш, само мало да смо још почасили, одмах би на тродневно су |
| авка!{S} Права светогорска, од сукна... само да видиш!...</p> <p>И тетка га задовољно поздрави: |
| <p>— Шта ћеш јести тамо?</p> <p>— Па... само малко хлеба да ми шаљете, друго ништа...{S} Господ |
| н је ко птица у гори, слободан и све... само, — да не мрдне куд белавка...</p> <p>»Сад се јадна |
| а...{S} Спремићу ти га ја, не бој се... само док још мало одвркне!...{S} Ха-ха-ха!«...{S} И Сав |
| дур!...{S} У мало ми главу не однесе... само да ме закачи бутовима!...</p> <p>— Није, славе ми. |
| исутни прснуше у смех. — Мене, знате... само по неки пут стомак... онако... завије, а <pb n="13 |
| ико не зна...{S} Добри су људи, овај... само лажу обојица, а Василијану ни десету не примај...< |
| миг, кад ће га ударити подигнути маљ... само отвори уста, рашири очи и гледа...</p> <p>— Манаст |
| оне стегну својим ручицама, а сад, гле: само га дохвати прстима!...</p> <p>»Што ли је то?... ми |
| . прекиде га Никола.{S} Није ни за што: само да једе и пије, па после штуца. <pb n="92" /> Они |
| ненадним и необичним речима младићевим; само један озбиљан, средовечан господин, који <pb n="17 |
| , отац Сава опази, да не <pb n="190" /> само Љубомир, но и сви калуђери, знају прилично објасни |
| ћифору.{S} Луб је готов, <pb n="182" /> само да се покрије памуком и црним кашмиром; јутрос му |
| — кад ће ти <hi>он</hi> овамо доћи!{S} Само ме плаши!...{S} Онога туњавца треба научити добро, |
| е ђак: што је попово нек’ је готово!{S} Само нећемо два, него у свакој руци по неколико.</p> <p |
| > <p>— Љубо, кажем ја: биће ћара!...{S} Само ти мене слушај, рече весело и стаде намештати свој |
| му шануће:</p> <p>— Море, дивота!...{S} Само синоћ и јутрос пробао, па већ звониш добро.{S} Још |
| ачета.{S} Све, као што је и било!...{S} Само Велимирови брчићи постали гушћи и црњи, и он се са |
| S} Гле, двориште... све оно исто!...{S} Само међу калуђерима стоји огроман, угојен ован, са деб |
| и намазана коса...</p> <p>Тишина...{S} Само по неки цврчак зрикне, и залелуја се тихи, сањиви |
| . све је хладно као лед, без срца...{S} Само си ти један сталан, непомичан, мио и светао!...</p |
| и господство, и Маљен, и све, све...{S} Само је једно истинито, вечно и непроменљиво: идење за |
| ња.</p> <p>— Та оно знаш, тако је...{S} Само не знам ко би дочекао допуштење.{S} Ни на Божић се |
| ребало ни говорити са њима о томе...{S} Само ме забуњују!{S} Ето, и сад ми је некако тако... те |
| а лепо живе, и још по неки стекне...{S} Само за прво време, док ме не приме у школу... па после |
| те, одговори Веља.{S} Сваки за се...{S} Само је Василијан опет човек и... друг... и ако је ’нак |
| нако, одједаред, као што и пониче...{S} Само остаде једна жудња у њему, која сад беше јача од с |
| р, кад се потреви душевно живинче...{S} Само ће ми ње бити жао, кад одем одавде«...</p> <p>Једн |
| " /> сад... свеједно, нека говори...{S} Само ово што ’вако игра«... лете му нејасне мисли у гла |
| већ, и ја сам му се некад радовао...{S} Само му се ја не радујем, јер не знам <hi>зашто</hi> жи |
| } А ово са мном јуче, то је онако...{S} Само док ја нађем место, па да видиш!«...</p> <p>Охрабр |
| им завршним: »ни ја те не осуђујем«.{S} Само досетљиви калуђер не прочита последњу реченицу: »и |
| од неких моралних разлога и правила.{S} Само, докле ли ће то да иде?...</p> <p>— Не могу ракије |
| перилу отегну дугачке комаде платна.{S} Само је ово много шире.{S} Он стоји дуго, гледа у ту не |
| егалу, па не пушта од себе ни гласа.{S} Само у пећима, које се ложе из ходника, поређаним у јед |
| он је био мањег раста, скоро ћосав.{S} Само по доњој вилици пробиле га меке, жућкасто црне маљ |
| ве, пију и гледају немарно око себе.{S} Само се најстарији члан породице, у ћелији, крај мртва |
| све је у реду... како треба да буде.{S} Само — овај поглед игуманов!...{S} Али ја не марим«... |
| лицу.{S} Тако је доиста и корисније.{S} Само гаје винограде сами, и то им је најглавнији пољски |
| је право, како год ви тамо наредите.{S} Само нећу да штетујем <hi>ја</hi>.</p> <p>— Добро, онда |
| је треба да зна свако свештено лице.{S} Само са црквеним певањем остаде назадан: још није знао |
| оцртава под слабим зрацима свећице.{S} Само му оно буљаво надувено лице беше добро осветљено и |
| животу и чинио све што чине и други.{S} Само се и у тим приликама нигда није могла угушити њего |
| ="230" /> не умеде ништа одговорити.{S} Само помисли у себи: »Боже... како је диван овај Арсени |
| онтију није првина да иде по водици.{S} Само је до сад носио котарицу или бисаге, а сад, као св |
| најтежи, кад га мрзи да макне ногом.{S} Само му покажи на путу неку травку, која није баш обичн |
| .{S} Спава сад ваш игуман ко заклан.{S} Само ти пожури.</p> <p>— Не брини ти.{S} Казали су мени |
| погурено, здепасто, неокретно тело.{S} Само је подигао главу и гледа са последњег <pb n="12" / |
| човеку свеједно, ма шта се догодило.{S} Само - махну главом и рече : »Хоће Шваба, хоће!...{S} Т |
| и и трешти игуманов глас по ходнику.{S} Само је игуман сад друкчији.{S} На глави му нова, од ве |
| ме угледа, слава га убила!«...</p> <p>— Само да ти је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на н |
| к и... друг... и ако је ’наки.</p> <p>— Само гледај, прекиде га Никола, да се пред игуманом сва |
| еном склопу црних мисли...{S} А из неба само сипи и капље хладна магловита влага, која се меша |
| сад</hi> започињемо политику, кад треба само пити.{S} Децо, точите... сви сте задремали.</p> <p |
| ропаст, зло... страшно зло...{S} Шта га само чека код куће!...</p> <p>У свет!... у далеки, бели |
| дмах одлучно у себи.{S} Јер не вреди га само прочитати па заборавити...{S} Треба знати цело, ка |
| и чаше: сваки се преситно, па сад гледа само, да се још сит наговори или напева...{S} Почеше се |
| у њему муњевита мисао...{S} Он сагледа само крајичак онога страшнога, и опет се из младих груд |
| њу десио се тако леп дан, какав се виђа само у августу.{S} Архимандрит зором отпутова у град, ш |
| ца рекла да се не одзива тој жени, која само један посао има: одмамљује »млађе« из суседних кућ |
| !..{S} Сјакте се оне одежде на попу, ка само сунце, а ђаци укараре, па бруји сва црква.{S} Их!. |
| али много бољу гозбу, а од оваког ручка само им се усне иронично и пакосно скупљају, а очи знач |
| баш прави планови, јер је код њега била само једна мисао о будућности: »мора се ићи у Београд, |
| имала забаве?...{S} Зар су све то била само привиђења, сенке?</p> <p>Не може бити!...</p> <p>Ј |
| о смирен изглед; од прозорчета до стола само снују и севају један поред другог.{S} Обед је обич |
| кад човек устане после дуга спавања, на само блене...</p> <p>То је игуман Сава, старешина Покро |
| олазили да што искамче, рече му Вујо на само.{S} Да имаш капетан-Мишино благо, не би их зајазио |
| јаче привлачи меку душу, која је рођена само да сања и да трепери пред овако лепим појавама при |
| не зна баш какав је тај живот, али зна само да је <hi>друкчији</hi> од овога, да људи тамо пос |
| се, махнула длановима преко бркова, па само наређује...</p> <p>— За вечеру гледајте које дебел |
| да је сваки од њих прави Хаџи-Ђера, па само слушају оно, што им по заслузи припада ..</p> <p>А |
| очи се приковале за пламен свећице, па само трепћу и опет стану као окамењене.{S} Ни једне мис |
| сад ће...</p> <p>Љубомир се препао, па само стеже уздрхталом руком бутиницу, трепће и одједном |
| е осврте тетки:</p> <p>— На постељу, па само млека, млека... ништа друго.{S} Два-три дана тако. |
| ...</p> <p>Ђаци се окаменили, зинули па само трепћу; тетка се само полуобрнула к њему, а остала |
| миром.{S} Место је удаљено од манастира само пола часа, таман као и Антонијево прво пребивалишт |
| их три сина и четири кћери, а од имањца само две њиве, једну ливаду и мало окућњице.{S} Шта ће |
| а бих ти ја био испосник, мој бане, кад само о њој мислим!{S} Дању, ноћу... једнако!...</p> <p> |
| ај прости мирни живот, у коме је за сад само једна брига: да су му белавка и папоња увек на очи |
| н се и без овога намислио доста, па сад само представља себи, како ће то изгледати ова кућа пос |
| егови идеали, његови снови...{S} Па сад само настави тако цела живота!{S} А шта ће бити после? |
| ости, од свега досадањег живота, остаде само магловито сећање...</p> <p>Леонтије загледа дубоко |
| ог права над селима, манастирима остаде само парохиско право.{S} Сад нестаде и тога; остадоше н |
| врте ноћи по мало, на рогозини.{S} Једе само сув хлеб или корење...{S} И опет, при тако строгу |
| жена злата и драгог камена.{S} Да ми је само то видети... кад се засија!...{S} А са њим, кажу, |
| рио шта тетка отуд износи.{S} Мислио је само о томе, како је он најстарији, и како ће кроз који |
| с кукурузом и оде свињцу.{S} Уз пут је само зверао уплашено, освртао се често, гледајући да не |
| мислио да га је стид, али није; њему је само малко необично због ових Васиних напомена, које су |
| и калуђери се чисто плаше, да ово није само сан?...{S} Обилазе око столова, згледају се и смеш |
| етар мирис свеже сламе.</p> <p>Леонтије само осећа да се земља под њим једнако љуља и да га ова |
| "> <head>XV</head> <p>Прочитао је... не само Антонија Великог, него и Макарија Египатског, чије |
| ај познати подрумски дах, у коме има не само алкохолног мириса, него је <pb n="132" /> уз њега |
| зумљиво, као човек, који потпуно зна не само <hi>шта</hi> хоће, него и <hi>зашто</hi> тако хоће |
| ...</p> <p>Довољно разлога, да дркће не само ходник, но и цело двориште од игуманове псовке...< |
| p>— Моја, проговори он, не гледајући не само у књигу но ни у шта; очи му блуђаху неодређено по |
| уле краве, овце па чак и козе...{S} Оне само газе и кидају...</p> <p>Пропала цела њива... сврше |
| менили, зинули па само трепћу; тетка се само полуобрнула к њему, а остала онако наслоњена на до |
| ашина, или се раскаља после кише, па се само гиба жућкасто црно блато.{S} Долазе сељани у механ |
| а обеђује Макарија у греху...{S} Кад се само чита, хоће човек да полуди, а како ли је било издр |
| дмотавање...{S} Хо, брате!{S} До сад се само мотало, а не знаш шта има у клупчету...</p> <p>Лео |
| је травуљине... тамо у школи, а овде се само пије.</p> <p>Опет куцнуше чаше, отпева се једна цр |
| гласови испод липе.</p> <p>Леонтије се само зајапури, погледа с раширеним у блажени смех устим |
| рост и добар, блесаст сељак, стараше се само да се што боље напуне вреће, торбе, качице са жито |
| да ће рећи: »Да ли је овај луд, или се само прави?« па му, без предомишљања одговори:</p> <p>— |
| здравише: они не знају за то.{S} Они се само растадоше, не поимајући још цео смисао овога посту |
| жни свет на исповест, ограничавајући се само мрмљањем скраћене опроштајне молитве, не питајући |
| ћушне где треба!...</p> <p>Василијан се само запрепашћено питао: ко ли ће сад?!... и стрепио од |
| електричном топлином или зебњом, он се само стреса под навалом неких нових осећања и збуњено г |
| ина пажња према њему необична.{S} Он се само весело и блажено осврташе око себе, старајући се д |
| много да разреши ту загонетку, него се само забавља њоме и преставља у памети, како светац мор |
| ло.{S} Па... триста чуда!...{S} Тако се само преврћемо по трави... довршује дечко, а на уснама |
| ...</p> <p>»Шта је ово?...{S} Колико се само данас намучио и настраховао...{S} Да ли ће то бити |
| хова леђа, стаде Велимир.{S} Љубомир се само приближаваше отвореним вратима, не разумевајући јо |
| ла њива... свршена ствар!...{S} Њему се само магли пред очима, а ногама не може више да мрдне.{ |
| ле учио...{S} Ради како знаш.{S} Али те само једно сви молимо: немој се калуђерити.</p> <pb n=" |
| лице испред воденице.</p> <p>— Добро те само ви, калуђери, остасте живи!{S} Грдна ли зора потег |
| е!...{S} Хоћете ли новаца?...{S} Кажите само колико хоћете?...{S} Ни марјаша!{S} Па шта хоћете? |
| ишља много о животу.{S} Све се то креће само, по неком, давно утврђеном, поретку...{S} И сваки |
| кога су керови сагнали у угао, гледаше само како би се могао извући испред ове ненадне саблазн |
| .{S} Он је знао, да владика живи и дише само калуђерством, да у томе питању код њега нема мере |
| хтеде скочити, али нађе да му је лакше само махнути руком, као да брани пилиће од јастреба, ко |
| лене пренераженим, исколаченим очима, и само чује, после сваког фијука, онај непознати му, чудн |
| више робовања!...{S} Опет да се пије, и само ’нако... да се гледа у маглу!«...</p> <p>Од тог ср |
| </p> <p>И све то прошло и утулило се, и само стоји један дуг бескрајан низ година, у коме проју |
| мисли.{S} Он слуша причање Николино, и само му једно чудно: зашто Николина глава игра, трепти, |
| о над јединим благом срца свога...{S} И само што се јави она, та чудна мисао, идеали његови пос |
| дно са соком, добри комади сира...{S} И само тај један поглед поврати му снагу, те слободно отв |
| мисла, празно је, као од стаклета.{S} И само по неки уздах, што се отме из саломљене душе, пока |
| тока по њима товнија, и воћњаци гушћи и само двориште <pb n="251" /> манастирско примамљивије, |
| ко!...</p> <p>— Чини ти се...{S} Кад би само прочитао житије Макарија Египатског, како је он пр |
| <p>А у, замореној дугим читањем, глави само се ређају слике за сликама...</p> <pb n="143" /> < |
| на вама уљудно и у реду.{S} У кући живи само једна баба са сином.{S} Баба је рођена у Војводини |
| кога су ловци сјурили у ћошак.{S} Види само једно: неизбежну пропаст, — или: јурнути напред, п |
| и неутешни плач.</p> <p>У мислима стоји само једна црна, ужасна слика, и у томе грозном призору |
| hi>Овај</hi> ће показати игуману, чекни само, узвикну Велимир.{S} Истина, и он је жесток у литу |
| <pb n="247" /> рубинама?...{S} Калуђери само гледају тупо, промрмљају некакав нејасан одговор и |
| ело и скромно пројури поред њих, видећи само веселе осмехе, и приђе архимандриту.</p> <p>»Ала ј |
| Које је ово село? промрмља он, подижући само до пола очне капке и прелетевши очима преко лица д |
| p> <p>Љубомир, погнуте главе, гледајући само пред ноге, стаде с краја до својих другова.{S} Пре |
| , дижући или доносећи судове, гледајући само у оно што ради, чиме је заузет.{S} Не дође му ни н |
| ну, не разумевајући више ништа, знајући само да мора напустити ово омиљено место, приђе к малом |
| ништа из свега што је видео, осећајући само из погледа свију људи, да се спрема нешто страшно. |
| p> <p>— Јест.{S} Знаш ли, он се не лечи само од стомака.{S} Он слуша све бабе, и све будале и с |
| о«...</p> <p>Професор уђе.{S} Ђачке очи само прелећу са професорових очију на овога чудног погу |
| онашког живота.{S} Николи је пало у очи само то, што је баш више главе игуманове било исписано |
| све му о себи искрено исприча, рекавши само да га је отац послао у службу, као што је и другим |
| о приђе кухињским вратима и, промоливши само главу, проговори некаквим замрзнутим гласом:</p> < |
| по Маљену, па постао владика, и гледај само каква је чуда починио...{S} Васкрсао <pb n="125" / |
| вај догађај причати сваком?{S} Каза јој само да је растерао госте и да су се сви разбегли.</p> |
| умрлим ногама у пространу собу, у којој само угледа много, много људи... и сви се некако црне, |
| у да је тетка добра, да је та грдња тек само »ради ворме« и да није баш ни њој <pb n="166" /> с |
| узвикну Велимир озбиљно.{S} Ја ти кажем само шта мислим.{S} Па што?...{S} Зар ти мислиш, среће |
| е још...</p> <p>Љубомир прича, а Максим само узвикује: »Знам, знам... то се чита о Сретењу, то |
| и Арсенијев.{S} Максим је том приликом само трептао бојажљиво и понизно, као што се пристоји п |
| ше цигаре, избрисаше бркове — Василијан само лизну језиком обе усне — и стадоше <pb n="73" /> с |
| еда.{S} Он је први спазио кад је игуман само очима и обрвама мрднуо...</p> <p>Гости уђоше у трп |
| едва дочекао, знаш већ...</p> <p>Игуман само опсова грубо, сељачки, па опет ућута.</p> <p>— Нег |
| , некакав нарочити дух и тон, својствен само светим кућама.{S} Са нарочитим смислом и циљем дат |
| курјак« не вара лако.{S} Пред њим се он само начинио преплашен, и кад год би га игуман испод оч |
| тозар не предомисли.</p> <p>Сад је имао само једну бригу: да удеси своје послове тако, како ће |
| по ступцима, да не вуку цела кола, него само двоколицу.{S} Игуман се рашири на <pb n="162" /> с |
| ос неће да сви <hi>тако</hi> живе, него само неки...</p> <p>— Као, на пример, ти!{S} То баш ја |
| аву грозницу.{S} Он више не мисли, него само, у страху, очекује, кад ће наступити <hi>онај</hi> |
| е букве, што су закршћене црвеном, него само зеленом варбом.{S} А ти покупи ујам, па дотерај, о |
| !... ,</p> <p>— Море знам то...{S} Него само да ме не истера сад, док не видим са стричевима за |
| трчао докле га ноге носе...{S} А овако само подскочи од земље, као да га електрична струја бац |
| роведем неко време у манастиру... ’нако само...{S} Није због чега... нећу ја ту остати.{S} Него |
| ширетлуку:</p> <p>— Или си ти то онако само удесио... отеже он, нарочито не изговарајући целу |
| шта радиш и зашто живиш...{S} Тек тако само да се протерају године, ка отац Сава...</p> <p>— А |
| . »3ар ми је то како житије!{S} Прореко само за оно језеро, то ти је свега!«...{S} А њему су ка |
| трчи за доктора...{S} Та то је требало само видети!{S} Па доктору после не верује: неће да га |
| ло да улази у то.{S} Њему је импоновало само оно, што он не разуме; а што он зна, држао је да з |
| а?...{S} Зар се толико мислило и сањало само ради тога, да би душа имала забаве?...{S} Зар су с |
| собом ни са својом мишљу.</p> <p>Једно само он разуме добро и јасно, и то је почетак од <hi>он |
| педагошких обзира, облик диалога, и то само између игумана и Максима.</p> <p>Игуман мрдну оком |
| е сетише да га пробуде: сваки се бринуо само о томе, како ће што пре шмугнути поред игумана...{ |
| озбори дечко бојажљиво.</p> <p>Светозар само баци око на књигу и, као да говори неком другом, р |
| рамена некако његовски и пође, Љубомир само блене и мисли у себи: »Бадава, овај ће некад бити |
| да се баш по правилу искува.{S} Љубомир само гледа и трепће, чудећи се свему што се наслуша и н |
| лудно уздржава од смеха.</p> <p>Љубомир само погледа преплашено, а Велимир скочи и зађе за стен |
| га новина беше: намесник долази у цркву само о празницима, недељом и тако... поређе.{S} Трећа н |
| свију његових идеала и снова остаде му само то једно, та последња утеха, помисао на своју дети |
| и службено викну служитељ.</p> <p>Њему само заигра нека тама пред очима, стаде га чак доле, ис |
| 7" /> кола цео дан, па и ноћу; на друму само се вије густа прашина, или се раскаља после кише, |
| знатим му крстићем на врху, нашарана су само четири редића, руком самог великог владике.</p> <p |
| о у сну, види себе сама...{S} Али то су само слике, тек онако... а мисао о томе била је далеко. |
| то испунити.{S} Та он је о таком животу само и сањао!...</p> <p>На погнуту главу Љубомирову, ар |
| кађена измирном.{S} Уз дуварове стајаху само три постеље, један гломазан, мастан липов сто и не |
| то, страховито!...</p> <p>И ови му пишу само због новаца, он то зна, иначе га се још за дуго не |
| уверио је да мора одмах даље путовати (само се боји да га опет не окупе овчарски керови, од ко |
| небо.{S} Зар сви једно исто!?...</p> <p>Само га поп Светозар, који је сад парох у његову селу, |
| ана трава после пролећне кише...</p> <p>Само поља остадоше по старом.{S} А и шта ћеш им?{S} Шта |
| ње, које му настаје после њих...</p> <p>Само се није довољно навикао на свете службе црквене и |
| ђака, онаква, какав је најподеснији за самовласне манастирске старешине.{S} Ђак је знао цело ц |
| јао никога.{S} Али су потпуна слобода и самовлашће наступили тек онда, кад је нови игуман, у то |
| н се уплашио саме ове изненадне појаве, самог факта: да ће он, који шеснаест година живи одмере |
| ајних места бутеле, хлеб што се меси за самог игумана и како је кад чему време: пастрме или сув |
| , он приђе и седе на једну клупу, испод самог доксата, пред ћелијама, која се ту случајно затек |
| гласти трбух обема рукама, на шта се из самог трбуха разлеже оно пресито грубо штуцање: хап!... |
| гај.</p> <p>Под густом хладовином, крај самог студенца, немарно се бацило на зелену траву младо |
| , нашарана су само четири редића, руком самог великог владике.</p> <p>»У недељу служићемо служб |
| ећају се јадне, гладне и жедне стоке до самог мрака.{S} Шумар заметне пушку за леђа, па оде у д |
| мислити ноћу, то траје до зоре, баш до самог сванућа...{S} Шта пута у Београду тако почнем мис |
| гледању на друге, а највише по нахођењу самог оца намесника и по његовим личним интересима.{S} |
| ме« и да није баш ни њој <pb n="166" /> самој неправо дахнути душом слободније »као сваки жив д |
| на врата, удари га јара по лицу.{S} На самој средини стаје Мира наложила велику ватру, па се и |
| кад се јавила у њему прва мисао.{S} А у самој ствари то није почело једног дана, ни месеца, па |
| бични, за Љубомира светли и прави, ну у самој ствари страшни аскетски живот...{S} Антоније не ј |
| гледати кроз облак дима, који се према самом прозору колутао.</p> <p>— То већ нека... прекиде |
| се искотрља некакав сламни шешир, а над самом његовом главом настави се пандурски монолог.</p> |
| а својим »сестрићима« исто онако, као и самом намеснику.</p> <p>Резултат тога угађања опази Сав |
| нешто далеко узвишеније, хтео је живети самом душом, која је битна, суштина у човеку, али му љу |
| иким, побожним страхом, Љубомир приђе к самом уласку, али се опет обрте шуми и загледа се некуд |
| ивот није за њега...{S} Та он се заклео самом Богу!{S} И он ће одржати заклетву...</p> <p>Одмор |
| ране па да ме убије.{S} Једном ме тужио самом игуману, а овај, ђаво, испита га све точно како ј |
| новог калуђерског одела, не беше у њему самом ништа <hi>ново</hi>. »После посвећења... онда ће |
| то му је одавно тајанствени глас у њему самом шапутао: оставио свој први младачки идеал, лепо ђ |
| си хране и других потреба за свој убоги самостан.{S} Игуман, са својим ђаком Ђоком, фрушкогорск |
| оли, да му даду момка у помоћ до његова самостана.{S} Али, момци се беху сви разишли...</p> <p> |
| ма оцрта тип првих »подвижника« и првих самостана, показа суштину, циљ и битне особине иночког, |
| !...</p> <p>И тужни и суморни постадоше самостани српски у новом времену!{S} Нема живота, ни ра |
| еосетно — јер шта би радио човек у овој самоћи, — а у веселој глави млада намесника све живље с |
| а са њеним другом у овој китњасто немој самоћи.</p> <p>— Ја реко’ ти заспо̑... а он ћути ’нако, |
| убомир осети да се гуши у овој туробној самоћи, нешто га притеже, не да му дисати...{S} А он је |
| ..{S} Хтео би дуго, дуго седети овако у самоћи, уз пуцкарање веселе ватре, са својом другарицом |
| , како ћу... ојађеник сињи!...{S} После самоубилца!... узвикну Арсеније с болесно-забринутим из |
| весео на ново место, не мислећи више о самоубици.</p> <p>Ђаци и неки момци беху још раније отп |
| , кад стадоше у дворишту:{S} Бабо те на самрти поздравио и опростио се лепо...</p> <p>Леонтије |
| ма, један по један, стварао и слагао на саму душу своју, лебдећи над њима, као над јединим благ |
| тамна...{S} Као да сад први пут виђа не саму групу, него оно, што му се сад учинило ново у њој. |
| а бије дим кроз слеме, кроз баџу и кроз саму шиндру, којом је стаја покривена.{S} Кад се Љубоми |
| шено претури преко лотре, и седе баш уз саму левчу, не марећи што ће му она одбити лево бедро.{ |
| сан...</p> <p>Буди га врућина.{S} Кроз сан осећа да га нешто врело, као усијано гвожђе, прљи п |
| шљу и — заспа...</p> <p>Чини му се кроз сан да је баш овог тренутка заспао, а у исто време осећ |
| назије...{S} Боже, је ли ово истина или сан!..., Ја, Љубомир Васић, гимна... како оно кажу : ги |
| о склапају, наступа тврд, уморан детињи сан...</p> <p>Буди га врућина.{S} Кроз сан осећа да га |
| сија сунце од истине... или је све ово сан?«... помисли Љубомир и напреже се да задржи сузе.</ |
| м...{S} Он понови у памети несвесно цео сан, прелети га једном мишљу и — заспа...</p> <p>Чини м |
| луђери се чисто плаше, да ово није само сан?...{S} Обилазе око столова, згледају се и смешкају. |
| укинемо манастире.</p> <p>— Подићи ћемо санаторијуме, болнице, угледне привредне школе... све о |
| ликог и анђелског образа; да се обува у сандалије, ради припреме за проповед мира...{S} И кад с |
| тим каљавим таљигама, са једним шареним сандуком, једним великим дењком хаљина, на коме грациоз |
| влачи меку душу, која је рођена само да сања и да трепери пред овако лепим појавама природним.. |
| а сестрама.{S} Његова раздрагана, мека, сањалачка душа хтела би се бавити светлом прошлошћу.</p |
| онтије се хтеде овим подсетити на своје сањалачко гледање плава неба.</p> <p>— Ја.{S} Ти си се |
| а као паучина, провидна измаглица, која сањалачкој души улева неки тајанствени смисао...</p> <p |
| а, снова?...{S} Зар се толико мислило и сањало само ради тога, да би душа имала забаве?...{S} З |
| ве »бјесе« и преда се слатком, заносном сањању...</p> <p>Овако је ишло све, док не наиђе на »<t |
| с највећим задовољством седео, мислио, сањао, по неколико часова, док се не врати весео Велими |
| еалних монаха, о каквима је он до скора сањао.{S} И отуд се врати разочаран. »Ово су, брате, го |
| нити.{S} Та он је о таком животу само и сањао!...</p> <p>На погнуту главу Љубомирову, архимандр |
| ље, управо најбоље, о каквом он није ни сањао.{S} Затим настаде спремање за упис у школу.</p> < |
| павао целу ноћ.{S} Протеже се, трљајући сањиве очи, па извири иза плашћа и погледа на знак, кој |
| неки цврчак зрикне, и залелуја се тихи, сањиви ноћни лахор, успављујући узбуђене, пијане главе. |
| утрење студи, која га обузе свега...{S} Сањиво погледа око себе, трљајући очи песницом, и најед |
| по стајама пустош, занемареност и нема сањивост...</p> <p>Од момака и послуге никога, осим Јов |
| џији као да би по <pb n="19" /> вољи то саопштење, јер проговори блажијим гласом.</p> <p>— Хајд |
| слушаоца и да би дао већу важност своме саопштењу — за твоје... архимандритство !...{S} А?...</ |
| рхимандриту... знаш, неке из Јасеновца, саопшти јој он лагано, као неку велику тајну.</p> <p>Ле |
| му Велимир, кријући се да га не опазе, саопшти да Ђока остаје овде.{S} Старац се уплаши: како |
| т: игуман не мрдну ни главом, кад му он саопшти своју одлуку.{S} Беше и расположен тога тренутк |
| ју за ових седам, осам година.{S} Он му саопшти и за Милку, да се удала за једног среског писар |
| калуђера.{S} Ову своју давнашњу опаску, саопштио је и Љубомиру, са нарочитим тумачењем.</p> <pb |
| у окружни град.{S} Чим одседе у механи, саопштише му новост:</p> <p>— Убио се ваш Максим!{S} Га |
| белавка брзо маше репом па га забаци на сапи и подржи тако, па опет махне... и како се једна ко |
| лики, велики коњ...{S} Ја му лепо видим сапи, и једна му је нога као. .{S} Боже ме прости, већа |
| се његовом вучењу и још се сама навали, саплете га једном босом ногом, а рукама га гурну у груд |
| под њом ка дулек.{S} Ђаво је, па уме да саплете.</p> <p>Девојче већ нестрпљиво.{S} Кад њега Мир |
| отово раскрвави врат од трљања песком и сапуном, па ништа: опет се шарени ка детлић.{S} Све се |
| г госта у лице.</p> <p>— А, даклем тако сас трговачку чест!...{S} Тако ли !... виче један дућан |
| о... и осећао како се лагано нека нова, сасвим необична жудња увлачи у његову душу.{S} Он је јо |
| еда оваку.{S} Дошла му некако друкчија, сасвим друкчија... укочена, сплетена, некако онако...{S |
| и амо; кад познаде да је то свет други, сасвим други, туђи свет, не онакав како га је он замишљ |
| том, нежан, плашљив, неодлучан, сасвим, сасвим други!...</p> <p>— Али ме је страх за после...{S |
| ад је питом, нежан, плашљив, неодлучан, сасвим, сасвим други!...</p> <p>— Али ме је страх за по |
| врте се око себе узверено и одједанпут, сасвим случајно, паде му поглед на крупне црне редове у |
| ше до уверења, да су се у овом разреду, сасвим случајно, састала тако немирна деца, какве није |
| му новине, запрепастио се...{S} Али му, сасвим случајно, одједном дође у главу једна ситна, пра |
| д тог срећног дана престадоше предавања сасвим, а Љубомир доби и намести па свој сто све Савине |
| сле штуца. <pb n="92" /> Они су двојица сасвим друкчији... дружевни су.{S} Кад ми имамо што важ |
| ати пред очима и дерати јарца, а он сад сасвим друкчије гледа у покрете њених ногу, није као пр |
| е опробао...</p> <p>Морало се одједаред сасвим помрачити у иначе мрачној души Максимовој.{S} Он |
| ом као чаробном руком донесено, настаде сасвим друго, ново време, други живот, други изглед ман |
| в дочек изненадио би свакога, а њега је сасвим помео.{S} Он је навикао на онај општи хладни, се |
| и му очи гледају лукаво услужно; сад је сасвим отворен, прост, весео момак.</p> <p>— А наше, на |
| ојима је Максим био најучевнији, јер је сасвим уредно свршио три разреда основне школе. — Псико |
| уче се Љубомир и стаде.{S} Поглед му је сасвим јасан, отворен и присебан.{S} Он разгледа, и, ви |
| тре, промотри неке тамне крајеве пећине сасвим обичним равнодушним погледом и загледа се у плам |
| у, да му одједном све онемили, да почне сасвим другим очима гледати на свој живот и на све...{S |
| весела душа...</p> <p>...{S}Љубомир се сасвим променио: друкчије му и држање, изглед, говор, с |
| тек после ће бити све друкчије, настаће сасвим други свет!...{S} И људи из старог времена одлаз |
| </p> <p>После једног часа, кад остадоше сасвим сами, калуђери се расплинуше, као восак на илинс |
| p>Нахрањен, напојен, Љубомир се поврати сасвим, подаде се оном стању кад се прегладнео стомак н |
| м животом, кроз неколико часова постати сасвим <hi>други</hi>... биће од њега нешто ново.{S} И |
| ољу.{S} То је једина прилика кад игуман сасвим омекне, уплаши <pb n="147" /> се и стане од стра |
| сеоској кући.{S} Посао парохиски готово сасвим застаје: обреде се последњи свечари, ђурђевци, о |
| бе оставио Београд!{S} Већ се посељачио сасвим, нестало је и последњег знака београдског »полир |
| и гушћи и црњи, и он се сад држи некако сасвим друкчије... независније, озбиљније.{S} Нема ни ч |
| као да се моли Богу...{S} Очи му некако сасвим покорне, поштене.{S} Ово ће бити некако ваљано м |
| књигама пише једно, а у животу је нешто сасвим друго, друкчије...{S} Он је почео живети као све |
| е овде бурно живи, и како је овај живот сасвим друкчији!...{S} И овде сваки зна шта хоће, и ник |
| .{S} И њему су, трећег дана, кад је већ сасвим обезвијао од глади, стале излазити пред очи разн |
| ро разгори!...{S} А Никола узео некакву сасвим другу позитуру и изглед: није му држање више она |
| хоће ова жена куд уклонити, било би му сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ спрема за ра |
| ур, правећи при том лице као да је њему сасвим свеједно: долазио ил’ не долазио у срез.{S} А ов |
| , и већ је по њима створио себи, не још сасвим јасан, али ипак одређен правац живота.{S} Рад и |
| Истина питала га је тетка, хоће ли <hi>сасвим</hi> остати код њих, и онако по издаље напомињал |
| итање управљено њему, и хтеде устати да саслуша озбиљну тетку, али се над њим разли мек, нежан, |
| од страха и од свега, што грешним ушима саслуша... »Је ли могуће!«... питао се већ десети пут. |
| Никола, слушајући цео разговор.{S} Кад саслуша последњу наредбу игуманову, отпучи се од прозор |
| о стаде говорити, али он од узбуђења не саслуша ништа више, после свог имена...</p> <p>»Љубомир |
| андуре да те вежу... </p> <p>Љубомир не саслуша све.{S} И ово, што је чуо, удари га по срцу гор |
| у, дневнике, рачуне и стадоше зивкати и саслушавати једног по једног човека из околине...{S} Об |
| зваше га у канцеларију...</p> <p>Кад је саслушао чика-Јоцин позив, устао је, пребледео и није з |
| дине, посла и Нићифора да учи школу.{S} Састави се у богословији читава калуђерска дружина из р |
| ше још милостивија срца, те једва и она састави у манастиру три године.</p> <pb n="90" /> <p>Та |
| нђео наређује оцу Макаријеву да се опет састави са женом, и после овога рађа се Макарије...{S} |
| е...{S} Шта ћемо и куда ћемо?{S} Ако се саставимо, ти не можеш остати у манастиру.{S} Опет мора |
| !...{S} А Макаријеве родитеље сам анђео саставља на заједничку ложницу...{S} Живели људи у наро |
| ргију.{S} Кажи ти мени... игуман отеже, састављајући у памети питање.</p> <p>Калуђери се пренуш |
| а пет стотина...{S} Не иде!{S} Ђаволски састављена комисија, па сваки члан зазире од другова.{S |
| има, о кристалима, о тврдоћи и хемиском саставу соли, злата и буди-бог-с-нама !... што он није |
| . .</p> <p>Од овог срећног дана, кад се састаде са Светозарем, окрете се све у његову животу на |
| гледа у нејасну пругу, тамо где се небо састаје са земљом, и што више гледа ту загонетну даљину |
| су се у овом разреду, сасвим случајно, састала тако немирна деца, какве није упамтила велика г |
| оме се исказује груба страст и позив на састанак...{S} Друга... трећа...{S} Али ту већ настају |
| користи.</p> <p>О, како га је обрадовао састанак са Светозарем!...{S} Хтео је пољубити сваку кр |
| ља... навикао се на свакодневне јутрење састанке у кухињи и на суморно тужно расположење, које |
| , која их све више зближаваше.{S} Чести састанци пролажаху, а они све више осећаху, да не могу |
| из жутог капута, који од масти и других састојака већ добио затворенију, кафену боју, своју мал |
| ћи у Београд, у школу«, а планови су се састојали у разним облицима, како је он маштао о даљем |
| вим сажаљењем, — што не знају у чему се састоји права наслада живота, али је чистоту њихове одл |
| олео сврнути пажњу на њега — недостојан сасуд.{S} А Арсеније, смешећи се учтиво и понизно на пр |
| радио без одмора, без сна... из сата у сат, тако непрекидно.{S} Али се то њему није ни мало те |
| ао роб, радио без одмора, без сна... из сата у сат, тако непрекидно.{S} Али се то њему није ни |
| вије, нарочито за младиће... »он (т. ј. сатана) в ношчех в краснија жени преображашесја, всјеми |
| .{S} Почне о Богу, а после оде...{S} То сатана скверне помисли натура«...</p> <p>Прво се почиње |
| ра шуму, развали све воденице и однесе, сатре све под собом...{S} Сад се могло животарити једин |
| чуда...</p> <p>Опеваше мртва калуђера и сахранише, увијена у рогозину, повезану на три места ис |
| иже <pb n="232" /> пада, а онај ватрени сач почиње тамнети...{S} И неко га диже у висину са цел |
| гаља) претворио у ватрено, издубено као сач, небо, па се обрће, игра...{S} И осећа како се њего |
| b n="209" /> из куће и чак код вратница сачека Велимира, који остаде да узме чарапе, махрамицу, |
| Египатског и дру...</p> <p>Игуман га не сачека да доврши.{S} Као човек, који је нашао оно што ј |
| гла почињати овако озбиљна ствар: треба сачекати какав већи празник, и онда почети читање.</p> |
| едан грађанин, који не имађаше стрпљења сачекати крај игуманова разговора, — после, кад укинемо |
| , али је у потоку, испод штале, једнако сачекују деца и муж, и потом у трку, по један од њих, ј |
| то јурнуше у ватру весеља сви одједном, сачува га од размишљања.{S} Као да беше повезан за њих, |
| што беше јуче, прекојуче...{S} Та нада сачува га од очајања.</p> <p>Јасеновац је брдско село, |
| е рођена у Војводини, али је све до сад сачувала оне лепе особине кућевног реда, који је наслед |
| потпасаној памуклици и шареним накриво сашивеним »лажигаћама«, од оне исте тканине, од које по |
| ог грубог калупа за камилавке и готовог сашивеног луба, од дебеле хартије, који се, већ неколик |
| а собом, и то га необично порази.{S} За св. Спиридона Тримитинског пише: „От дјетства своего па |
| очицом, за коју се прича, да је служила св. Сави као престо.</p> <p>Љубомир је улазио у ову пећ |
| тање.</p> <p>— А шта оно још представља св. престол?</p> <p>— Хм...{S} Голготу представља... и |
| ђеље, брате... оногај, кад се положи на св. престо... онда!{S} Ето ти!...</p> <p>Игуману се зам |
| о значењу св. престола за време вршења св. литургије?{S} Како оно веле свети оци?...</p> <p>Ов |
| обучен исто онако, као што је насликан св. Сава у његовој школи.{S} Њега текну нека пријатна, |
| } Лепше, много лепше но што је насликан св. Сава... сјајније, светлије, чудније и живље прелива |
| ан у подруму... каже: батали!...{S} А о св. Спиридону Тримитинском пише: »Сочетасја законому бр |
| Бог створио ради онога, што је рекао у Св. Писму: »...плодите се и напуните земљу«...{S} Чекај |
| ронија. — Шта оно рекосмо пре о значењу св. престола за време вршења св. литургије?{S} Како оно |
| ница, а ово — гледај!...{S} Знао је наш св. Сава шта ће изабрати за испосницу...{S} О Боже, да |
| на то, што је на њој била једна прљава, сва искрпљена кошуљица и кратка исцепана сукњица.{S} Де |
| м...{S} Задими се соба, замириса барут, сва четири члана скочише неповређени, нагоше да беже... |
| се и блиста, позивајући <pb n="220" /> сва млађана срца, да се под његовим светлим покровом ве |
| астиру велика, давно невиђена гозба.{S} Сва пратња владичина, после повратка »Господинова« у ре |
| тамне листове некакве црквене књиге.{S} Сва браћа-монаси, у празничном руху, са неким напрегнут |
| и је! игуман се тако незгодно лупну, да сва три трговца одједном, као на дроту, поскакаше и, пс |
| мо се загрлили ја и царица и кад угледа сва она царска чуда, паде у прашину...{S} Нека га...{S} |
| , како из оних многобројних врата, која сва гледају у двориште, поврве многобројни младићи, па |
| 1" /> <p>Стаде грцати свет.{S} Појурила сва околина, као на вашар, са изгледом на богату даћу.{ |
| и до краја живота?... и тако даље{S} На сва питања редом, Љубомир одговараше заклетвом, да ће т |
| е, стаде их газити ногама и праскати на сва уста, грдећи »маторог лисца« и претећи му разним, в |
| бомир често одлазио у Богословију и зна сва лица и сав ред, као да је прави богослов.</p> <p>— |
| Хе-хе... заврши он и махну руком, нашта сва три калуђера поседаше.</p> <p>— Дај тог ђака... хм. |
| т на границу и за њим и отац.{S} Остаде сва кућа на леђима невешта момчета.{S} Радио је много з |
| глас.{S} Ово је Свето Писмо... ту ти је сва наша вера и наука Христова.{S} Хм...</p> <p>— Знам |
| главом на калуђере.</p> <p>Одједном се сва три калуђера исправише, стадоше гледати низа се и о |
| а проповед мира...{S} И кад се изређаше сва ова оглашења, нови брат стаде, потпуно одевен, у ка |
| и радити што ти заповеди он, и тетка, и сва три калуђера.{S} Па дође час кад не знаш кога ћеш п |
| водица, чишћења полица и долапа...{S} И сва та прашина, стругање, истресање, рибање, сновање вр |
| топи у устима као мед, онда и њихова и сва лица за столом, добише веселији изглед.</p> <p>— Ох |
| ери онај далеки застор и призива к себи сва мека срца, склона маштању...</p> <p>А овде је пропа |
| ка само сунце, а ђаци укараре, па бруји сва црква.{S} Их!...{S} Ја ти онда ништа не знам за себ |
| вом, непознатом му до сад учењу.{S} Али сва лица беху такође зачуђена ненадним и необичним речи |
| словији, па је њиме у манастиру почињао сва своја предавања.</p> <pb n="121" /> <p>— Хм... оног |
| има, и он осећа да му још стоји на срцу сва она тежина, што се навали на њега, кад отац помену |
| {S} Буди воља твоја, Господе!...</p> <p>Сва су предавања игуманова била једнака: узимат је, из |
| и на осећања, која му оне изазивају.{S} Свагда је у цркви, као да је први <pb n="103" /> пут у |
| уљаник у манастирској градини, који на свагда истрже одушевљена Василијана из наручја коларске |
| т поведе парбу на суду.{S} Отац Сава је свагда удешавао, те манастир једне године добије а друг |
| мо овако миран тих живот, да ли га тамо свагда чека готово парче хлеба?..</p> <p>Жуборе тихо, л |
| ни већег збора људи од једне сиромашне свадбе, на којој је оно било девер, истесао и спремио в |
| >— Видиш како ми лепо, рече Велимир; пе свађамо се и не мрзимо се као калуђери.{S} И ти треба с |
| исти што се сад овде у кухињи смејаше, свађаше!...{S} Зар онај бледи, преврнутих очију, смирен |
| му одушке у живом говору, песми, игри, свађи... наравно — сваки по своме темпераменту...</p> < |
| ље, чак и о нурији води бригу, а они ће свак на своју страну, за својим послом...</p> <p>И момц |
| од свештенорадњи...{S} Ту се записивала свака пара од прилога или од продатог мала; веће суме з |
| е свуд около прави зимски тајац, кад се свака животиња и човек згрчи у топлу легалу, па не пушт |
| аљиницу, отворене боје, хтела је, као и свака женска, да се похвали своме вршњаку, мислећи да и |
| Видиш шта вреди слога: ’вако ми, овај, свакад... узвикује Никола, гладећи хладно стакло.{S} Им |
| апањем манастирских рачуна).{S} Тако је свакад у манастиру: дође ли један стран гост, због кога |
| та ће остати мене, оногај...{S} Тако ви свакад.{S} Навали, а Макса суши <pb n="71" /> зубе! одг |
| S} А после?</p> <p>— Црква ти мора бити свакад чиста; што се каже: чисто ко у цркви.{S} Већ то |
| прекиде га Никола, да се пред игуманом свакад начиниш као да си се жестоко од њега препануо.{S |
| Не брини ти.{S} Казали су мени да Васу свакад треба послушати за то, избрбља он и насмеши се ш |
| вини ђаци морају ваљати.{S} Али се Сава сваке године по два-три пута овако присећао и чинио ово |
| предавање, и дваестину пута мучио се од сваке руке да погоди онај полутон, којим се почиње први |
| урбом, мучио се, довијао се и обртао од сваке руке, али стање све очајније...{S} Шта је то?</p> |
| ор била је огромна.{S} Тако то иде лепо сваке године: она угледна кућа трља руке задовољно, а м |
| угим, погнутих леђа, убрзаним корацима, сваки у своју ћелију...{S} Гости појурише за њима, а ђа |
| е си вид’ла...{S} Ко год је био грешан, сваки побего напоље, док не остаде сам Христос и пред њ |
| .{S} Да надгледаш ђубрење: сваки чокот, сваки чокот!...</p> <p>— Ја бих се усудио замолити, да |
| хоће с нама, добро...{S} А на послетку, сваки има своју главу.</p> <p>— Хе, да видиш моју Аницу |
| ке; а ови се и не сетише да га пробуде: сваки се бринуо само о томе, како ће што пре шмугнути п |
| , с радницима.{S} Да надгледаш ђубрење: сваки чокот, сваки чокот!...</p> <p>— Ја бих се усудио |
| /p> <p>Од гостију нико се не маши чаше: сваки се преситно, па сад гледа само, да се још сит наг |
| еће нико, ама баш нико да погледа...{S} Сваки пролази поред њега, као да га и нема ту на <pb n= |
| е губи такт уљудности, умерености...{S} Сваки се осећа испуњен, као електрична батерија, неким |
| <p>— Видео си, брате, одговори Веља.{S} Сваки за се...{S} Само је Василијан опет човек и... дру |
| тон, који влада у свима манастирима.{S} Сваки живи за себе, и никога се не тичу радости или нев |
| који се блиста на — трбуху оца Саве.{S} Сваки врло озбиљно сматра архимандрита као правог дужни |
| говору, песми, игри, свађи... наравно — сваки по своме темпераменту...</p> <p>Један професор из |
| ужниково (са оног истог узрока, са кога сваки тежак гледа да подупре леђа кад седи или стоји) п |
| те ђаконијама, старајући се збиљски, да сваки оде из ове куће задовољан, пресићен свима понудам |
| } Погледа страшљиво на сваку врзину, на сваки заклон, и очекује кад ће се отуд помолити човек.{ |
| њу и она њега, и он је већ заборавио на сваки страх, заборавио је помислити, да она неће сама б |
| и по манастирима: старешина је пазио на сваки корак својих потчињених, који су се и у народу и |
| де!{S} Ђаволски састављена комисија, па сваки члан зазире од другова.{S} Аха!... па ово је нешт |
| ом утрчаше у кухињу калуђери и ђаци, па сваки стаде облетати око Марије, тапкати је по раменима |
| осети ону обичну пријатност, коју осећа сваки, кад се огрне топлом одећом у хладном простору.</ |
| вај живот сасвим друкчији!...{S} И овде сваки зна шта хоће, и нико не размишља много о животу.{ |
| ички, с неком гордом сујетом, као да је сваки од њих прави Хаџи-Ђера, па само слушају оно, што |
| учио до највеће мере, до врхунца, па је сваки мислио да се више не може издржати и да после киш |
| р« који су завели стари игумани, где је сваки калуђер, својом руком, уписивао колико <pb n="88" |
| ао се и на положај најмлађег ђака, коме сваки заповеда, навикао се чак да гледа на себе као па |
| једна за другом, кухињска врата шкрипе сваки час.{S} Никола отворио цркву, упалио свеће са дру |
| це на једну пукотину у зиду, из које се сваки час помаља велики собни паук <pb n="137" /> те та |
| атеријално стање манастира, и враћао се сваки утешен и охрабрен надом.</p> <p>У таквим околност |
| днако драгоцен и старијима и млађима, и сваки се од њих патио, да се тај глас што више распрост |
| неком, давно утврђеном, поретку...{S} И сваки је задовољан својим стањем (тако се њему чини), и |
| енавикнути и збуњени, снују по кухињи и сваки час запиткују Арсенија или друге калуђере: шта ће |
| има« доста.{S} После је већ и он, као и сваки човек, почео мислити више о себи и — ближњима...{ |
| е светачки?</p> <p>— Тако треба да ради сваки човек... ко жели добра својој души, одговори Љубо |
| же и код ње поседети и може му долазити сваки дан онај богословац...</p> <p>На вратима дочека з |
| њих тројица, кад одрасту и почну кућити сваки за себе!...{S} А како лепо прича Светозар богосло |
| сеђаху гледајући у пламен, премишљајући сваки за себе једну исту, тешку, суморну мисао...</p> < |
| ину и разгледао са запаљеном воштаницом сваки кутак пећине, видео где ће се молити Богу, где ће |
| сваки покрет игуманов.</p> <p>А игуман сваки час погледа на мање вратнице манастирске, отуд од |
| а!« и пође Љубомиру.</p> <p>Игуман, као сваки кривац, досећајући се узроку теткине љутње, изиђе |
| ушевљено-побожно расположење, и он, као сваки ко је свршио један већи посао, седе крај ватре, п |
| ј неправо дахнути душом слободније »као сваки жив двоножац«...</p> <p>И Велимир весео.{S} Срећн |
| није појаве манастирске, на које се већ сваки Србин навикао гледати као на »обичну ствар«, он р |
| и га свега и продре му у сваки живац, у сваки атом што осећа...{S} Ах, ала је све пред њим црно |
| ушеника, поплави га свега и продре му у сваки живац, у сваки атом што осећа...{S} Ах, ала је св |
| сав посао огромне куће, јер момци имају сваки своју »струку«, па ни један неће да чује <pb n="1 |
| ново-печени монах и не испушта из очију сваки покрет игуманов.</p> <p>А игуман сваки час поглед |
| е дебеле пловчице пржене на кајмаку, па сваких пола часа запурњају се и замиришу тањири са тек |
| изјурити...{S} Зато се јадни отац Сава, свако друго вече, ненавикнут на умни рад, зноји, стење, |
| са важнијим стварима, које треба да зна свако свештено лице.{S} Само са црквеним певањем остаде |
| одишњи дечко.{S} Леонтије добро познаје свако ово лице, али му се сад цела група учини тако неп |
| ување свиња, једно поред другог, јер се свако нада да ће затећи још које зрно код другог нејаче |
| шта значе, и заамвона, и екваристија, и свако парче одежде, и све, све...</p> <p>— Хо, јаки је |
| авин глас.</p> <p>— И тица, и бубица, и свако створење Божје зна зашто живи и радује се сунцу.{ |
| посао.{S} Момак ће манастирски долазити свако јутро, и односити покупљене прилоге.</p> <p>— Нај |
| је давно и печално осиротео, јер скоро свако буре жалосно звони, одајући нему празнину.{S} Нат |
| аљутио се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред капију, да мало поразговар |
| деси своје послове тако, како ће му бар свако друго, треће вече остајати времена за читање ове |
| чи се кроз огрнуте кукурузе и све чека, сваког тренутка, кад ће га дохватити снажна пандурска р |
| е он нервозно и иронично, гледајући сад сваког госта у лице.</p> <p>— А, даклем тако сас тргова |
| а се вечерас калуђериш.</p> <p>И ако је сваког часа очекивао ову вест, и ако му је то давнашња |
| , исколаченим очима, и само чује, после сваког фијука, онај непознати му, чудновати, слабачки г |
| {S} Знаш, овде су сви од нас старији, и сваког мораш послушати, што год ти заповеди.{S} Игуман |
| адознало, гледао како се мењају учитељи сваког часа и с гордошћу рачунао: колико ће имати учите |
| уздрхти при служби... готов је плакати сваког тренутка.</p> <p>Али кад је посао, мора се забор |
| засејана самим пасуљем — главном храном сваког манастира, па другу, која је засејана сточном ре |
| рупне, црне очи, па се стаде смешити на свакога, ко га случајно погледа.{S} После стаде својим |
| е он старао да сакрије своје осећање од свакога, па и од Велимира.</p> <p>Не прође недеља дана, |
| а.{S} Он слуша све бабе, и све будале и свакога...{S} Чим чује да нека трава лечи од које болес |
| прибирати.{S} Овакав дочек изненадио би свакога, а њега је сасвим помео.{S} Он је навикао на он |
| љка по собама и стајама, гледајући тупо свакога ко је сретне, али је у потоку, испод штале, јед |
| ади распетог Спаситеља... навикао се на свакодневне јутрење састанке у кухињи и на суморно тужн |
| а, да чешља вуну.{S} То му је био скоро свакодневни посао, али му је у послу вазда помагала Мил |
| ека болећива срца, готова да се одазове свакој молби црне браће...{S} Морала је она бити са њим |
| би он њу обалио!...{S} А после тога, у свакој је сељачкој души скривено по мало подлости: ако |
| ’ је готово!{S} Само нећемо два, него у свакој руци по неколико.</p> <p>Домаћица се смеје весел |
| наш твоју чувствителну натуру!</p> <p>У свакој другој прилици ова би опомена освестила љута игу |
| ви.{S} Опрости се лепо са свима, дарова сваком брату убрус и чарапе, па оде задовољна.</p> <p>К |
| Кажи му, ако га видиш, нека се труди на сваком послу.{S} Није он отпао од мене, као ивер од кла |
| м најпре опроба обична средства: понуди сваком члану најпре двеста, па четири, па пет стотина.. |
| ..{S} Мирише суво младо сено, шушти при сваком његовом покрету и чисто га опија тај мирис, а ис |
| мисли: да ли треба овај догађај причати сваком?{S} Каза јој само да је растерао госте и да су с |
| ш од јутрос, забринуо млади монах.{S} У сваком селу има неколико домаћинских кућа, где калуђери |
| ише из манастира, и она весело казиваше свакоме, како једва чека да стигне у Београд, да се сит |
| о му је помогло да се додвори игуману и свакоме, ко има каква било утицаја на манастирски живот |
| ...{S} Шта се ово приближује?...{S} Ево свакоме цела хиљада цекина!...{S} Не, опет не иде!...{S |
| епи, хроми...{S} Антоније спушта у руку свакоме сиромаху пуну кесу новаца, док не раздаде све.. |
| цима па и момцима — ко је хтео — држали сваконедељно веџбање у црквеном певању.{S} То је био ре |
| ми је то и почело, а већ овде једнако, сваку ноћ...</p> <p>— Па је ли све мислиш о манастиру?< |
| смејући се... фини, углађени људи: уза сваку реч »ви«...{S} А ми ерцепураћи ’вако... узвикну о |
| о је необична псећа дебљина искључивала сваку помисао на какав било успех у томе предузећу, оно |
| а и зауставити.{S} Погледа страшљиво на сваку врзину, на сваки заклон, и очекује кад ће се отуд |
| ограду, Сава се толико »полирао«, да је сваку своју урођену особину усавршио и префинио до најв |
| дић, од оних старих великошколаца, који сваку занимљиву појаву дубоко аналишу.{S} Он познаде од |
| к са Светозарем!...{S} Хтео је пољубити сваку крпу на њему, која је још мирисала маљенском боро |
| аве, коју је до сад пребирао и остављао сваку засебно у велике дуванске или бакалске кесе.{S} А |
| а последње недаће саломише, истргоше му сваку наду на боље дане, <pb n="260" /> убише му одједн |
| е, тај је довољно искушан.{S} На њих се свали сав посао огромне куће, јер момци имају сваки сво |
| дну, ја на другу страну, па тако док не сване...{S} А Василијан и ови други не би.{S} Хе, <hi>д |
| ака.{S} Еј, море... ко си?...{S} Устај, свануло !</p> <p>Љубомир се пробуди, и опазивши жену уз |
| ушљиво хркање...</p> <p>А у соби ђачкој свануло.{S} Љубомир устао и гледа како сад лепа светлос |
| ти ноћу, то траје до зоре, баш до самог сванућа...{S} Шта пута у Београду тако почнем мислити, |
| аку, другу неће палити...{S} Изјутра, у свануће, умиће се на реци, па ће опет наставити непреки |
| 42" /> <p>»Цензор... ја?!...{S} Шта ово свањује...{S} Шта је ово лепо око мене!...{S} А сведоча |
| веселим гласом проговори:</p> <p>— Каки сватови, онака и млада; какво село, онаки кметови...{S} |
| боку науку, али <hi>мислим</hi> много о свачему...{S} Како му је то:{S} Бог вели једно, а Христ |
| ај тамо сам са децом?...{S} Људи говоре свашта, а мене је жао оне деце... да нешто Бог са њима |
| о, после дужег одсуствовања. »Све исто! све исто!« као да говораше тај поглед, прелетајући са и |
| сеље тече бурно и, као што обично бива, све више се губи такт уљудности, умерености...{S} Сваки |
| ваестина чиновника и трговаца из града, све опробани пријатељи оца Саве, ту се привукли и они о |
| /p> <p>О, како је тамо, куд он загледа, све празно, ништавно, бесмислено, тамно!...{S} Брр... к |
| е распознају се више јасно њихова лица, све се помешало и претворило у некакав велики осветљен |
| скромност, онај тих, бојажљиви поглед, све се утростручило и прешло у некакву побожну збиљу, к |
| укчије му и држање, изглед, говор, све, све...{S} Кад му што другови говоре, гледа их некако бл |
| као што чине Велимир и Никола?{S} Све, све... али би му баш тешко било издржати ту чреду, онак |
| то ти је човек... мисли Љубомир; — све, све... али му је жена свуд пред очима!{S} Ето и ја: мал |
| рног живота; нема више ничега; оде све, све...</p> <p>— У здрављу ! рече он и крену се.</p> <p> |
| варистија, и свако парче одежде, и све, све...</p> <p>— Хо, јаки је он и у догматици, мој брате |
| и школа, и господство, и Маљен, и све, све...{S} Само је једно истинито, вечно и непроменљиво: |
| рт: и песме, и чтенија, и житија и све, све...</p> <p>— Али Арсеније, тај се жестоко боји.</p> |
| зело душу.{S} А сад... сад је знао све, све...{S} Видео је јасно пут, којим му ваља поћи, видео |
| а баш ништа!{S} Свршено!{S} Прошло све, све... ама баш све! узвикну игуман и натеже чашу са шљи |
| обожна монаха витлају се све нејасније, све тамније слике, меша се нешто густо и неразговетно к |
| је он лепо маштао!...{S} Да учи школе, све... све да изучи, па да буде као његов некадањи госп |
| ац живота.{S} И рад, и одмор, и весеље, све беше заједничко.{S} Леонтије се подаде томе колу не |
| е!...{S} А оно га прљи и пече све јаче, све оштрије...</p> <p>Дечко се прену.{S} Сунце одскочил |
| ке државе«.</p> <p>Велимир се окрете и, све у трку, одјури уз манастирску реку, поред оних чест |
| он зна, целим скупом, сели и измишљали, све су празне, само ’нако... опет ради новаца...{S} Све |
| ву, а мисли се стану колутати и ређати, све једна за другом, све брже и брже...{S} Он не осети |
| тицајем ових утешних Спаситељевих речи, све мења пред очима... постаје тужно и благо, као што с |
| даску; почиње се развијати по соби дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву таваницу |
| и смишљеније, а мисли, једна за другом, све брже и брже, стадоше ницати и пролетати у растресен |
| колутати и ређати, све једна за другом, све брже и брже...{S} Он не осети како дође до котара, |
| уме, што се више удубљује у њен смисао, све би је више читао...</p> <pb n="154" /> <p>— Гле: »У |
| ти волиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све написано много боље, него што ја умем казати.{S} Па |
| ...{S} Дакле све <pb n="37" /> пропало, све муке и наде узалуд!...{S} Али срећа, која му се јед |
| , лепо ђаковање, оставио родбину, село, све... — и гле, сад не осећа ништа, ама баш <pb n="82" |
| е.{S} Ђак је знао цело црквено правило, све послове манастирског газдинства — у овоме се чак и |
| о: друкчије му и држање, изглед, говор, све, све...{S} Кад му што другови говоре, гледа их нека |
| их... оних, хм... па ови моји запевају, све се тресе...{S} Обешењаци Василијан и Никола певају |
| срца, па заборави своју кућу, родбину, све...{S} Случајно су, вели, дознали где је, преко неко |
| царство...{S} Долазио ономад министру, све му испричао и нуди сведоке... а прети интерпелацијо |
| им...{S} А оно све друго, тамо у свету, све је ’нако«...</p> <p>И Љубомир осећа како се лагано |
| ше заноси својом бескрајном чаробношћу, све више га обузима својим пространим недогледом. </p> |
| , молитве, па и сама кушања сотонска .. све је исто.{S} И њему су, трећег дана, кад је већ сасв |
| .</p> <p>— Еве пуно прича, славе ми!... све што смо учили у школи.{S} И кад наиђе оно неразгове |
| погледи као да му веле: »Ништа, ет’... све је као обично... у реду«...</p> <p>- Хи-хи-хи...{S} |
| чашом облеће, а дружина све веселија... све бешња... све помамнија!...{S} Већ се отимају око ме |
| а кућа«?!...</p> <p>А родбина весела... све поискакало, истрчало чак у воћњак, па се живо радуј |
| свега: и оца и мајке, родбине, имања... све то оставити, па се удаљити од света...</p> <p>— А ж |
| а дружина све веселија... све бешња... све помамнија!...{S} Већ се отимају око места до тетке, |
| лепо маштао!...{S} Да учи школе, све... све да изучи, па да буде као његов некадањи господин; о |
| пуну кесу новаца, док не раздаде све... све што је добио за продато имање...{S} Сестрицу остављ |
| т, други изглед манастира, друго све... све !...</p> <p>И тужни и суморни постадоше самостани с |
| је, зацело.{S} Иначе би он друкчије... све мед тече из уста.</p> <p>— Данас треба отворити очи |
| едба игуманова, и околности, прилике... све је тако јасно, да не оставља места размишљању.{S} Н |
| ме, болнице, угледне привредне школе... све оно, што носи тип хуманитарни и културно-привредни. |
| {S} А било ме страх и од ове пустиње... све немо!...</p> <p>— Зар се ти бојиш ноћу? запита мана |
| његова доласка?...{S} Гле, двориште... све оно исто!...{S} Само међу калуђерима стоји огроман, |
| Хе-хе... ти си још млад, ал’ не мари... све ће браћа теби показ’ти, па ћеш и ти са нама у »стра |
| ва причања из реторике и књижевности... све се то меша у његовој глави, постајући теже од олова |
| нема реда... ту ти је, брате, ’нако... све без реда...</p> <p>И потом отац намесник, мало стид |
| па као сви други!...{S} И све онако... све мора тећи по старим, давно издубеним јазићима, баш |
| е удешено, измајсторисано, намештено... све је хладно као лед, без срца...{S} Само си ти један |
| могао опазити на капетану.{S} И врат... све као снег...{S} Од чега то тако човек побели?{S} Наш |
| је први <pb n="103" /> пут у њу ушао : све му је исто онако ново, тајанствено, исто онако свет |
| Све је пролазно и ништавно, мој Маљене; све је тако себично и така грубо; све је удешено, измај |
| љене; све је тако себично и така грубо; све је удешено, измајсторисано, намештено... све је хла |
| а нашла место, живеће ко бубрег у лоју; све ће му се готово донети, и он ће бити као прави госп |
| усти димови.</p> <p>Игуман је при путу; све је готово, само да седне у кола, која га чекају у д |
| ролазио.{S} А оно испало <pb n="263" /> све тако обично, тако просто...{S} Он лагано и непреста |
| а... царска посла!...{S} А <hi>она</hi> све тако уза ме... па топло, слатко...{S} Пред селом, к |
| се изненадио, улазећи у своје село!{S} Све оно исто, добро познато му, и опет све друкчије, не |
| е како је задриго, ципов гејачки!...{S} Све је то масло овог маторог угурсуза, да добије архима |
| е, само ’нако... опет ради новаца...{S} Све је то себично, ништавно, просто!...{S} И ово његово |
| лу мисао, јер се већ зна све даље...{S} Све је то смишљено и утврђено.</p> <p>А дан за даном пр |
| ађивати дивљом лозом за калемљење...{S} Све букну, као успавана трава после пролећне кише...</p |
| а сам друкчији и све је сад друго...{S} Све је онако, како сам оно ја мислио, и све је у реду.. |
| од се не чује да се игуман вратио...{S} Све се распасало, растегнуло, па не може сито да се над |
| ају разни планови за будући живот...{S} Све ће се урадити, и знаће се опет <hi>зашто</hi> се жи |
| ала једну сталну подлогу — навику...{S} Све се радило онако, како <pb n="245" /> се навикло, ка |
| , а под одјече од поткованих цокула.{S} Све трешти...</p> <p>— Тај ће покалуђерити цео свет!... |
| а ни ђака ни калуђера, осим игумана.{S} Све се, као по маху чаробна штапића, изменило, изумрло, |
| ш два непозната, неотесана сељачета.{S} Све, као што је и било!...{S} Само Велимирови брчићи по |
| онда вукло...{S} То није било ништа.{S} Све ми се чини: да стока не опусти стричеву њиву, ја не |
| ута.</p> <p>— Него да се то поправи.{S} Све мораш завести у овогодишњи дневник, па ћемо већ ту |
| них прилика, што му излазе пред очи.{S} Све је тако ново и све је тако давно жељено!... »<hi>То |
| ио.{S} Отац Сава одобри тај издатак.{S} Све је око млада госта приступачно, весело, искрено...< |
| је болесникове није се више одмицао.{S} Све је пиљио и мотрио шта тетка отуд износи.{S} Мислио |
| не може да се сети кад је то почело.{S} Све мисли о <hi>томе</hi> некако почињу од Београда, ал |
| м се ја, синко, овоме колачу одавно.{S} Све је спремно, одговори Сава одсечно и хтеде затворити |
| па ништа: опет се шарени ка детлић.{S} Све се жуте пеге по врату докле сунце грије...{S} Аха, |
| , и нико не размишља много о животу.{S} Све се то креће само, по неком, давно утврђеном, поретк |
| а вашар, са изгледом на богату даћу.{S} Све се живо смеје, шали... јер шта би друго радили: мрт |
| трпи као што чине Велимир и Никола?{S} Све, све... али би му баш тешко било издржати ту чреду, |
| толике испоснике!...{S} Како је то?{S} Све се помешало, па се не види ништа!...{S} А младић би |
| ке одсјајкују, севају и преливају се, — све више му се враћа пређашње побожно расположење, у оч |
| <p>»Што ти је човек... мисли Љубомир; — све, све... али му је жена свуд пред очима!{S} Ето и ја |
| з њихова убога села: њега и Светозара — све га то радује, весели и баца лаку копрену заборава н |
| ливаде, отресу воћњаке, испеку ракију — све снагом надничарском.{S} Зими се заради много, те се |
| ..</p> <p>— Збогом! збогом!...</p> <p>— Све је пролазно и ништавно, мој Маљене; све је тако себ |
| ћу, да се и сам Љубомир збуни.</p> <p>— Све хоћу да вам приђем од јутрос, вели он, трљајући рук |
| ?{S} Ено их, четири куће под Маљеном, а све пука сиротиња.</p> <p>Његов отац има њих три сина и |
| наш, оно како треба.{S} Ово је једно, а све треба друкчије!{S} Чини ми се, брате... не знам как |
| ероваше своме некадањем благовању.{S} А све налете одједном, као вихор на врелој ведрини, и пре |
| ће пре нестанути цео свет...</p> <p>— А све их у цркви једнако опомиње да мисле на смрт: и песм |
| носи, накривљена у страну...{S} И глава све ниже <pb n="232" /> пада, а онај ватрени сач почиње |
| више гледа ту загонетну даљину, она га све више заноси својом бескрајном чаробношћу, све више |
| самом игуману, а овај, ђаво, испита га све точно како је било, и колика је била свећа, па кад |
| ма на себе...{S} Жудео за тим, и сад га све то плаши!...</p> <p>Да ли сте видели срећна, весела |
| домове и сам врши освећење.{S} Буни га све, што га срета у послу: и оно усплахирено сновање по |
| што су благе ове речи...{S} И у грлу га све јаче задављује, и усне му се развлаче...{S} Он плач |
| овеку живети, кад погледа како око њега све кључа и бризга животом, како се све мења на боље, к |
| осећање му је казало, да је близу њега све оно, што га је у последње време занимало и привлачи |
| ко не зна«, а Арсеније упорно тврди, да све припада манастиру...{S} Тетка, како изгледа, немарн |
| да се љутиш, молим те — мислио сам, да све ово што се ради по манастирима, није оно... знаш, о |
| слугу, и однекуд му дошло на памет, да све то сноси ради распетог Спаситеља... навикао се на с |
| «, духовна и световна, која је дошла да све »прими и прегледа« у току од седам — осам недеља, н |
| аш волим, много волим да идем тамо и да све видим, али ме страх.{S} Нисам се <pb n="62" /> боја |
| време, па одједном као да доби вољу да све искаже шта му је на души, исправи се на сену, очи м |
| и Нићифор.</p> <p>— Знаш-.. овај напада све странце, макар били и калуђери.{S} А ја кажем да те |
| , и матер, и жену, и децу... нек’ прода све имање и разда милостињу сиротињи«...{S} А носити кр |
| а ће тако чинити.{S} Архимандрит изређа све оне тешке погодбе, са којима се улази у ред монашки |
| До сад је мислио да има бар неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: тукли га штаповима уна |
| празној, вечно мрачној души, која је за све досадање случајеве у животу имала једну сталну подл |
| е догађају, које су биле ауторитетне за све госте, па у неколико и за неповерљиве игумане.{S} Т |
| жртвовати се за њега, као што се Он за све нас жртвовао... значи управо одрећи се себе сама — |
| или — или !</p> <p>— Не марим толико за све друго, збори девојче кроз сузе.{S} Огрешићу се о ро |
| и је од Маљена и Повлена уједно... и ја све чекам кад ће да ме прегази и задави, а он се провла |
| е после краћег ћутања.</p> <p>— То и ја све мислим.{S} У вече кад легнем, па зажмурим, <hi>оно< |
| ћи, — а у веселој глави млада намесника све живље се и узбуђеније оцртавају и колутају разни пл |
| и сад се вратио...{S} Видео човек очима све!...</p> <p>Леонтије одјури у стовариште Мирковићево |
| анастира.{S} Разаслао је да га траже на све стране, али од њега још никаква гласа.{S} Ко сме са |
| долину моје лепе Груже, како се њоме на све стране размилио свет... у мени заигра срце, повуче |
| другим очима гледати на свој живот и на све...{S} Сви дотадањи идеали изгледају ништавни, смешн |
| вога односи на себе, а одговор Савин на све калуђере...</p> <p>»А како се веселе! пређе он одје |
| не довршује целу мисао, јер се већ зна све даље...{S} Све је то смишљено и утврђено.</p> <p>А |
| !...{S} Чаша за чашом облеће, а дружина све веселија... све бешња... све помамнија!...{S} Већ с |
| ближе к мени...{S} И што год ближа, она све већа и већа... после као тањир, па као тепсија и та |
| је место...</p> <p>— Но, знам ја да она све лаже...{S} Зар ја не видим како је мене!...</p> <p> |
| лаши сама та новина, која одједном мења све...{S} И, што је главно, плаши га оно »бреме лако«, |
| аса био добар за ортака, а Максим пурња све цигару за цигаром...{S} Чекни де, Максо, платићеш т |
| нога«...</p> <p>Прва свештена радња, па све — против црквених правила!{S} Беше му криво, али се |
| еше...</p> <p>Шта... зар толики рад, па све у залуд!?...</p> <p>Леонтије најпре држаше да је то |
| ћи се, застајкујући да смисли израз, па све слободније и јасније, дугачак говор о нашим манасти |
| ок не порасте као кућа, и већа...{S} Па све ближе и ближе... и таман да ме удари у главу, оно н |
| огромно величанствено здање, које се са све четири стране у наоколо склопило и опколило ову шар |
| овај »лаки јарам«, и осећа да се враћа све исто, како је и пре било...{S} И сви пређашњи снови |
| све гушћа и влажнија, у глави се осећа све јаче стезање, као процепом, снага почиње слабити... |
| угнути поред игумана...{S} Кад се утиша све, отворише се лагано кухињска врата и кроз њих прође |
| се не лечи само од стомака.{S} Он слуша све бабе, и све будале и свакога...{S} Чим чује да нека |
| а те вежу... </p> <p>Љубомир не саслуша све.{S} И ово, што је чуо, удари га по срцу горе, него |
| озелени гора, кад запевају славуји, кад све живо појури тамо, хм... тамо на пригревак, кад се и |
| егнут, заклопљен том громадом...{S} Кад све то виде и осети, Љубомир се препаде и зажали што га |
| заборава давно негледаних слика, па сад све ниче пред њим у <pb n="252" /> другој светлости и д |
| зната му живота, да ће због тога од сад све бити <hi>друкчије</hi>, ново...{S} У очекивању тога |
| ао да говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије...{S} И сам отац Сава искрено га доче |
| ..{S} Него гледам шта му је ово: до сад све беше ’нако...</p> <pb n="51" /> <p>— Хм... промрмља |
| е бисаге, скинуте с коња, и вадећи отуд све, што је припадало кући, односно њој: чарапе, пешкир |
| ромаху пуну кесу новаца, док не раздаде све... све што је добио за продато имање...{S} Сестрицу |
| е!« помисли игуман, и одједном му спаде све нерасположење и бојазан.{S} Он доста грубо одговори |
| у главу, и он одмах осети, како је овде све <pb n="192" /> тако страшно, тако ужасно...{S} А та |
| ад се он одушеви причањем, па јој хтеде све по танко објаснити.</p> <p>— Е, то је много лепше.{ |
| помену чреда. »Хм, видиш... одиста иде све по чреди!«...</p> <p>— Довешћу ја теби луду Петрију |
| е.</p> <p>Тетка раскопча и готово скиде све горње дроњке Љубомирове, даде шумару стакленце најљ |
| ма мирног живота; нема више ничега; оде све, све...</p> <p>— У здрављу ! рече он и крену се.</p |
| о му беше веома тешко.</p> <p>Али прође све.{S} Настаде примирје, па затим мир; вратише се њего |
| је нашао, као што и житија веле, да је све ово друго таштина, ништавило: и свет, и школа, и го |
| А тамо... тамо напред, мора бити да је све друкчије, светлије, радосније...{S} Љубомир осети д |
| инама!«...</p> <p>А тетка Мара, која је све знала и разумевала без нарочитих наредаба, спремила |
| у сваки атом што осећа...{S} Ах, ала је све пред њим црно, пусто, страховито!...</p> <p>И ови м |
| , тамо док се одмори.</p> <p>Изјутра је све, што је гледао и слушао, било за њега у толикој мер |
| средином горостасног Маљена.{S} Сад је све јасно, светло и топло.</p> <p>Чини се, да се најлеп |
| знам шта је ово било до сад, и коме је све то требало...{S} Да ли сам ја требао Богу?!...{S} А |
| .{S} Баба је рођена у Војводини, али је све до сад сачувала оне лепе особине кућевног реда, кој |
| Је ли то сија сунце од истине... или је све ово сан?«... помисли Љубомир и напреже се да задржи |
| " /> тихо, као сенка...{S} Посматрао је све око себе радознало, гледао како се мењају учитељи с |
| јасно пут, којим му ваља поћи, видео је све оно што је истина и што је од живота, што је стварн |
| отом, како се све мења на боље, како је све примамљивије и лепше...</p> <p>А у кући се живело с |
| а сунцу својим дивотним перјем; како је све у наоколо светло, мило, топло, ведро и весело!...</ |
| а, очистити »господинове« ципеле, то је све.{S} Па после седне за чист, велики кухињски сто, пр |
| много о томе мислио.</p> <p>- Па то је све друго...</p> <pb n="64" /> <p>— А кад дођох овамо и |
| ца... игра, игра ми пред очима и ето је све ближе к мени...{S} И што год ближа, она све већа и |
| аман поче осећати радост од тога што је све добро, па се сети јучерањег дана.{S} Срце му задрхт |
| е, али све површно : видело се да му је све то већ познато.{S} Пажљивије га стаде питати о бављ |
| еше доста.{S} Чак му се чинило да му је све овде, у овој кући, по вољи, али из дубине душе гово |
| инастом измаглицом.{S} Он још разазнаје све око себе, види шта се ради и разуме да је пијан.{S} |
| > <p>А она паучинаста измаглица постаје све гушћа и влажнија, у глави се осећа све јаче стезање |
| о са злобом, за двема богомољкама, које све даље одмицаху, док се не изгубише близу сеоских кућ |
| те?...</p> <p>— Тхе... знам оне школске све, али нас двоје сами то не можемо.{S} Него ’нако... |
| ржању и говору изгледа да су га спопале све болести овога света, и он се сам чуди, како може јо |
| азред гимназије.</p> <p>Тако се свршиле све незгоде, које су га до сад ударале љуто.{S} Шта ли |
| римљен, а данас почиње упис...{S} Дакле све <pb n="37" /> пропало, све муке и наде узалуд!...{S |
| вониш добро.{S} Још сутра, па ћеш после све сам.</p> <p>— Ко је звонио? грми са доксата.</p> <p |
| вај мирис скорашње <pb n="233" /> сламе све више привлачи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али |
| хипнотиста, који их сугестује и заузме све њихове мисли на дуго време, а многи целог живота не |
| себи веће славе и радости, до да остане све овако како је, док год он не изучи све школе.{S} Са |
| ветло, замишљао је дечко да су смештене све особине светитеља, о којима је слушао нешто у школи |
| ао се и обртао од сваке руке, али стање све очајније...{S} Шта је то?</p> <p>Смањили се, управо |
| ање...</p> <p>Поиздолазише му на виђење све сестре, тетке, цела родбина.{S} Сви се радују његов |
| у, развали све воденице и однесе, сатре све под собом...{S} Сад се могло животарити једино прод |
| дошла његова „чреда“.{S} Видео је да се све у манастиру врши по чреди па, не знајући још узрок |
| а камилавка, шта ли је...{S} А земља се све више љуља... љуља... и онај мирис косе заноси... и |
| ређашње побожно расположење, у очима се све више губи онај обични смисао, душа му се све више п |
| ју ови заносни догађаји, његова душа се све више отвара и тако се саживљује и нераздвојно спаја |
| и редове несташних живих очију, које се све упрле у њега.{S} Тако сте красни сви у целом овом р |
| кад се састаде са Светозарем, окрете се све у његову животу на боље.{S} Досадање место напусти, |
| че други живот и други ред.{S} Обрте се све...</p> <p>Обрте се за мало и понашање намесниково п |
| луцаше слабачак пламичак наде: да ће се све то поправити, да ће све бити, као што беше јуче, пр |
| з шуму нешто лагано шушка.{S} Кораци се све више примичу стеновиту кршу, који се, усред шуме, и |
| животом...{S} Загледа се, а пред њим се све тако весело комеша, весели и живи!...{S} О, како је |
| е жалости и не буни.{S} Напротив, он се све више чуди пријатном, раздраганом, бескрајно срећном |
| ега све кључа и бризга животом, како се све мења на боље, како је све примамљивије и лепше...</ |
| дати, јер му се мисли већ муте, умор се све више осећа, трепавице се лагано склапају, наступа т |
| ма, а у глави побожна монаха витлају се све нејасније, све тамније слике, меша се нешто густо и |
| ише губи онај обични смисао, душа му се све више подаје побожној, аскетској екстази...</p> <p>У |
| елој ведрини, и пресече, поруши, однесе све његове тежње, његове детиње нејасне идеале...</p> < |
| љеним блаженством на лицу, закле, да ће све то испунити.{S} Та он је о таком животу само и сања |
| наде: да ће се све то поправити, да ће све бити, као што беше јуче, прекојуче...{S} Та нада са |
| е ирмологије и часловца...{S} И тако ће све, док му Бог даде снаге...</p> <p>Дакле, почело је!. |
| да буде...{S} И он осећа да његово срце све више привлаче и ове молитве, и ово тамно здање и ов |
| ... не може!...{S} А оно га прљи и пече све јаче, све оштрије...</p> <p>Дечко се прену.{S} Сунц |
| /p> <p>Дошавши у кухињу, Љубомир затече све калуђере и ђаке око тетке.{S} Максим и Арсеније нак |
| еше несвесан, а после, лагано, добиваше све више смисла, док се напослетку не заустави плашљиво |
| ушише се, а она се, та мисао, развијаше све више, док га не отрже од рођена гнезда.{S} Он је ни |
| е у онај мрак, а у глави му се поновише све малопрешње слике весеља... песма, прича, шала, смех |
| , те читаше молитве, крстише и површише све послове, који су их чекали.{S} Тетка већ спремила р |
| рете, и одједном, не говорећи ништа, из све снаге, јурну кроз проређено штркљасто бучје, крстећ |
| ва је убила... викну Љубомир, трчећи из све снаге, скачући преко трњака и клада, не гледајући г |
| и сестре, и Маљен са Миром, и школа, и све оно са чим је младост провео.{S} Он више не мисли о |
| звучни метал и затим заигра, запишта, и све јаче и све бешње стаде лупати, шкрипећи непрекидно |
| ило на земљу, мами душу некуд напред, и све се човеку тада нешто хоће... и он би тихо и весело |
| амо од стомака.{S} Он слуша све бабе, и све будале и свакога...{S} Чим чује да нека трава лечи |
| и екваристија, и свако парче одежде, и све, све...</p> <p>— Хо, јаки је он и у догматици, мој |
| , и воденичаре, и чобане манастирске, и све ће закалуђерити.</p> <pb n="155" /> <p>У тај мах те |
| свет, и школа, и господство, и Маљен, и све, све...{S} Само је једно истинито, вечно и непромен |
| Све је онако, како сам оно ја мислио, и све је у реду... како треба да буде.{S} Само — овај пог |
| га је омотала, и срце му још ледено, и све је око њега тамно, као што је и било...{S} И туга м |
| Од куд овде женске? чуди се он у сну, и све више осећа онај празнични мирис намазане девојачке |
| а.{S} И тај га мирис заноси, опија... и све ближе прилази и све јаче стеже...</p> <p>И види у с |
| имназија!... да то чудо видите!...{S} И све ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску |
| првог дана... па као сви други!...{S} И све онако... све мора тећи по старим, давно издубеним ј |
| час густи пљусак из црна облака...{S} И све то оставља мали бегунац, као што одрасло полетарче |
| а, славу светску, разне насладе...{S} И све то јака воља младићева издржа...</p> <p>И сад наста |
| ц Леонтије.</p> <p>Дани пролазе...{S} И све што беше чудно и необично, постаје сносно, те се мо |
| се ту нешто и Јованка, и он сам...{S} И све му се више не спава...{S} Напослетку сведе сав хаос |
| и без рачуна, без смисла, глупо...{S} И све је ишло добро...{S} Али шта је ово сад?!...{S} За о |
| је гледао, улазе смерно у цркву...{S} И све то запливало у општи талас живота, па се весели по |
| } И за калуђерење већ попуштају...{S} И све оне жалостивне речи у писму, које су, он зна, целим |
| е посао, мора се заборавити и молитва и све...{S} Данас је недељни дан, игуман има госта, некак |
| елесне, у којима људи забораве и Бога и све, али смерни инок остаје сталан, као и праведни Јов. |
| ој, предаде Арсенију кључеве од стаја и све чиме је она руковала, па оде својој кући.{S} Увидел |
| на смрт: и песме, и чтенија, и житија и све, све...</p> <p>— Али Арсеније, тај се жестоко боји. |
| ним речима, читао их по неколико пута и све више се бунио њиховим смислом, који му се по некад |
| да, провлачи се кроз огрнуте кукурузе и све чека, сваког тренутка, кад ће га дохватити снажна п |
| л и затим заигра, запишта, и све јаче и све бешње стаде лупати, шкрипећи непрекидно на своме је |
| заноси, опија... и све ближе прилази и све јаче стеже...</p> <p>И види у сну, да близу њега за |
| .. калуђерски...{S} И ја сам друкчији и све је сад друго...{S} Све је онако, како сам оно ја ми |
| неки други човек... друкчије и мислим и све...{S} То што ти сад рекох... никад у животу нисам н |
| Слободан је ко птица у гори, слободан и све... само, — да не мрдне куд белавка...</p> <p>»Сад с |
| хала, кад је осетиш !... узвикује он и све више гњави песницама свој несрећни стомак, који га |
| о огромном порезом.{S} Отац Сава, као и све ондашње манастирске старешине, држећи да то »све мо |
| излазе пред очи.{S} Све је тако ново и све је тако давно жељено!... »<hi>То</hi> је оно!... <h |
| ли Христос: да оставимо и оца и мајку и све, па да идемо за њим...{S} А оно све друго, тамо у с |
| ома, и он је ипак задовољан...</p> <p>И све исто онако, као што је пре неколико година било: ђа |
| дузећа започето и напуштено...</p> <p>И све то прошло и утулило се, и само стоји један дуг беск |
| то иначе никад не чини...</p> <p>Кад би све готово, насуто, напуњено, завезано, сељак бојажљиво |
| А нови архимандрит, призивајући у себи све сотоне на главе ових безазорних, добро наоштрених з |
| столицом, па љуља, љуља...{S} А у глави све теже...</p> <p>Дубока ноћ...{S} Разлила се јасна ле |
| ви, али се обично брзо занесе, заборави све »бјесе« и преда се слатком, заносном сањању...</p> |
| латно преко њега па, напослетку, остави све и оде у потес, носећи на рамену велику буџу, јер ни |
| чим отворите врата, одмах вас изненади све што видите унутра.{S} Не видите никакве богаштине, |
| а жељеног Маљена!...</p> <p>Кад преради све послове, Леонтије отпутова своме крају...</p> <p>Ка |
| гледају совру, тамњан, кадионицу, је ли све спремно.{S} Леонтије се осећа као на жеравици: прод |
| једнако, сваку ноћ...</p> <p>— Па је ли све мислиш о манастиру?</p> <p>— Најпре сам све о друго |
| се одмах гледате низа се, цените је ли све на вама уљудно и у реду.{S} У кући живи само једна |
| ати : ко је, одакле је и тако даље, али све површно : видело се да му је све то већ познато.{S} |
| ономе што је видео, <pb n="242" /> али све добро разгледа, утуви и остаде пренеражен од чуда.. |
| епотица играли главне улоге.</p> <p>Али све те слике и маштања беху веома наивне, чисте, детиње |
| циклон руднички, пообара шуму, развали све воденице и однесе, сатре све под собом...{S} Сад се |
| ан, <pb n="32" /> па га посла да спреми све, што треба за чишћење ципела.</p> <p>Црни се и таја |
| ином мужу под најам, а Јованка да прими све оно, о чему се бринула тетка Мара.</p> <p>Леонтије |
| аше.{S} Чести састанци пролажаху, а они све више осећаху, да не могу једно без другог.{S} А ни |
| еобична мисао, па се боји да не поквари све, ако се мрдне.</p> <p>— Папоња једнако вуче козе у |
| реду.</p> <p>Љубомиру долазе ове ствари све замршеније и чудноватије.{S} До сад је мислио да им |
| е се повуче у собе, и одједном занемари све оно, што га је до сад одушевљавало, што је давало с |
| , чираке... <pb n="81" /> море то ћу ти све показати: не вреди ту говорити, док не видиш све оч |
| он већ мора на другом месту записивати све то, те мора...{S} Што би се људи узалуд мучили!</p> |
| како се лагано почиње од њега одвајати све оно, што му је до сад тако близу било: и отац, и бр |
| хтела би да није рањена, и да се врати све како је било пре, и увиђа да је свршено све...</p> |
| куд прође... страх га поновити у памети све оно, што виде и чу!{S} И дахну душом кад стиже у Бе |
| и ни ова кућа...{S} И тек после ће бити све друкчије, настаће сасвим други свет!...{S} И људи и |
| } Леонтије оживе.{S} Сад ће се поновити све старе, дивне успомене...</p> <p>— Знаш... кад онако |
| умем казати.{S} Па сад гледај... научи све...</p> <p>После неколико недеља, на своју велику и |
| све овако како је, док год он не изучи све школе.{S} Сад се школа истакла напред, пред свима њ |
| путник, а јабуке чине своје.{S} Стомак све више завија, осећа велику необичну глад, и ваљада у |
| е видите никакве богаштине, али је ипак све унутра тако солидно, чисто, уредно... на вас завеје |
| г за живот, времена и правца?...{S} Тек све се одједном измени.{S} Донеше се важни црквени зако |
| шта учинисте, викну професор : руке вам све од буђе, а ви узесте сир прстима...{S} То је отровн |
| мислиш о манастиру?</p> <p>— Најпре сам све о другом којечему.{S} Највише сам мислио о мојима и |
| дном сам га баш био позвао, да му кажем све ово, што теби казах...{S} Тако ми нешто било дошло, |
| е од стоке, спрема се да утврди са оцем све, јер му је још раније поменуо за своју намеру.</p> |
| ј мој лудак, побратим... опију га па им све каже.{S} Али ћу и њега...</p> <p>Тако псујући и дог |
| ш оволике калуђере?</p> <p>— Дао бих им све овчарске и кабларске манастире, па нек’ се у оној д |
| з предомишљања одговори:</p> <p>— Вршим све његове заповести, живим као што су живели његови ве |
| а онда и даље о школовању, и тако редом све, док се неко не сети, те изнесе пред уморна припове |
| угом и црном туробношћу, да му одједном све онемили, да почне сасвим другим очима гледати на св |
| {S} Па игра, скаче и што ближи мени, он све већи... већи је од Маљена и Повлена уједно... и ја |
| м, научена из књиге на памет, али је он све то знао далеко лепше и живље испричати...</p> <p>Та |
| олаже човека на тако теже радове, те он све до сад остаде побркан у својим симпатијама, не рачу |
| најчудније!...{S} Он је за себе смишљао све нешто особито, неку нарочиту стазу, којом нико није |
| е заузело душу.{S} А сад... сад је знао све, све...{S} Видео је јасно пут, којим му ваља поћи, |
| еже он радосним гласом, као да је нашао све што је тражио. — Зар ви тако... из заседе!...</p> < |
| разгледа, и, види се, разгледа пажљиво све око себе.{S} Ослушну како река жубори, стресе се од |
| , зато им и није била душа празна, него све по пустињи и пећинама!«...</p> <p>А тетка Мара, кој |
| не смеш се мрднути по својој вољи, него све чиниш по туђој наредби.{S} Хтео би се дечко неки пу |
| ги живот, други изглед манастира, друго све... све !...</p> <p>И тужни и суморни постадоше само |
| нџија, који је у таквим приликама волео све да увећава, па и опасност, која га очекује. — Нисам |
| али се ипак подао општем животу и чинио све што чине и други.{S} Само се и у тим приликама нигд |
| к себи привлачио; и ево, сад је учинио све, што му је одавно тајанствени глас у њему самом шап |
| 42" /> да је због ње заборавио, порушио све своје дотадашње идеале, своје заносне детиње снове, |
| е, па га узе на испит.{S} Уплашен дечко све му о себи искрено исприча, рекавши само да га је от |
| заносном сањању...</p> <p>Овако је ишло све, док не наиђе на »<title>Житије преподобнаго отца н |
| лике мука, које га чекају, а оно изишло све тако просто и тако обично.{S} Лутао је, гладан и не |
| .. ама баш ништа!{S} Свршено!{S} Прошло све, све... ама баш све! узвикну игуман и натеже чашу с |
| толкује, не помаже ништа...{S} Покласмо све маторе пловке, те попи крв; доноси му млеко, трчи з |
| јати... хо!... та није да се смејао, но све клокоће трбухом и превија се...</p> <p>— Шта га то |
| /p> <pb n="172" /> <p>Изређане су давно све здравице, званичне и незваничне, пријатељске и шаљи |
| дочанство!...{S} Пропаст!...{S} Свршено све !«... севају му мисли кроз главу као муње, и он се |
| како је било пре, и увиђа да је свршено све...</p> <p>Кроз тихо, бледо, магловито појутарје раз |
| у и све, па да идемо за њим...{S} А оно све друго, тамо у свету, све је ’нако«...</p> <p>И Љубо |
| м истерао из свете куће.{S} Знала је то све ова паметна женица, па је угађала својим »сестрићим |
| о он не разуме...{S} Очекиваше да се то све некако исправи.{S} Али га последње недаће саломише, |
| ити, осуо се зид испод темеља, па се то све шарени, суморно црни и баца на душу гледаочеву неко |
| м, а Љубомир доби и намести па свој сто све Савине уџбенике, штампане и писане, из богословије. |
| ожно трулежу, ништавило?{S} Та нису зар све то гатке?!... .</p> <p>И владика му сад поручио да |
| лаца...{S} Исприча му трговац испотекар све што је знао и видео.</p> <p>Пре две године Максим ј |
| ва небесна дубина, али тај сјајни лазур све јаче привлачи меку душу, која је рођена само да сањ |
| Све оно исто, добро познато му, и опет све друкчије, необичније...{S} Преко свега се навукло п |
| издацима.{S} Како која година, дефицит све огромнији...{S} Био се јадник ко риба о земљу, ради |
| и.{S} Хинтов царски сав од злата, и већ све се блиста... царска посла!...{S} А <hi>она</hi> све |
| јем ђаволе...{S} Ка да је ударио обад у све...</p> <p>Професор прсну у смех и стрча низ степени |
| рији, и како ће кроз који дан бркнути у све углове Савине утуткане ћелије...{S} И колико ће вре |
| з друго, гледају се и тим погледом кажу све: нема више друговања, нема веселе игре и јакања, не |
| коше на њену постељу.</p> <p>А Леонтију све игра пред очима весело, сјајно, са неком лаком, пау |
| ко пута гледао ове исте призоре, сад му све дође као ново, као да ово први пут гледа...{S} Не о |
| рупно опсова пандура.</p> <p>Љубомир му све исприча, па и пандуров монолог, онако како га је он |
| не разумевајући га још ни мало.{S} Њему све изгледа, да је Никола морао овако проћи, јер је дош |
| треба што зарадити овој кући, онда њему све сева, а кад је за чанком, онда је вреднији од свију |
| ш је ничим напунити.{S} Прошло је за њу све, кажем ти...</p> <p>— Чекај да ти кажем, настави иг |
| архимандрит умре...</p> <p>У манастиру све тихо.{S} Нико пе плаче, не види се жалост ни на чиј |
| чно због ових Васиних напомена, које су све истините.{S} Али нека га, мисли у себи Максим, одљу |
| Саборне цркве у Београду... и толике су све четири...{S} Па игра, скаче и што ближи мени, он св |
| ете куће</hi>, доносио прилоге, који су све више подизали материјално стање манастира, и враћао |
| место иза ћерчива!...</p> <p>Ах, то су све Васићи...{S} Вујова деца.{S} И калуђеру се чини, да |
| , да би душа имала забаве?...{S} Зар су све то била само привиђења, сенке?</p> <p>Не може бити! |
| г пролећа удари страховит поводањ, засу све манастирске воденице, а после неколико недеља проху |
| </hi> грех, па без казни?...{S} Није ту све... има ту нешто друго... мора имати!{S} Јер, што би |
| иновник.</p> <p>А по ходнику и дворишту све већа ларма, узвици и чак нешто на лик песме...</p> |
| оћ, а у мислима узбуђена монаха прелећу све саблажњивије слике из Велимирова брачна живота, меш |
| ставља ни куда иде.{S} До сад се ређаху све једни исти, једначити <pb n="9" /> дани, час мирно, |
| »Реци, вели, Васи то и то«; ја му одмах све испоручим, па нико не зна...{S} Добри су људи, овај |
| евиној, скоро детињској љубави, која их све више зближаваше.{S} Чести састанци пролажаху, а они |
| где су, у оној шупљој букви... узми их све...{S} Па сад... скоро ће да се смркне...</p> <p>Обо |
| нлук урадило?«...</p> <p>А мали бегунац све бира заклонитија места, прескаче бурумке и врзине п |
| о старим, давно издубеним јазићима, баш све... и ако сам <hi>ја</hi> ту!«...{S} Из његових поту |
| Свршено!{S} Прошло све, све... ама баш све! узвикну игуман и натеже чашу са шљивовицом.</p> <p |
| њој Христос.</p> <p>— Очију ти, зар баш све тако пише?... узвикну обрадована жена веселим гласо |
| ој мешати вино; не можеш ти да поднесеш све..{S} Оволика брука!{S} Оде човек пешке... још ако н |
| ати: не вреди ту говорити, док не видиш све очима.</p> <p>— Добро и то... а још?</p> <p>— Сад т |
| ти кажем...{S} Ја мислим да нас је <hi>све</hi> Бог створио ради онога, што је рекао у Св. Пис |
| што је главно, друга количина...</p> <p>Све ври у послу, а млади старешина задовољно преноси оч |
| ринемо много о сутрашњем дану...</p> <p>Све је око узбуђена младића тако светло, радосно и блаж |
| то још није одељено од стричева.</p> <p>Све то, што је требало раније мислити, девојка сад, ова |
| тувио, да му покаже правац пута.</p> <p>Све је добро; и он таман поче осећати радост од тога шт |
| се у целој земљи прекинути рад.</p> <p>Све беше како треба и обећаваше да ће се наставити срећ |
| о нам место, после дужег одсуствовања. »Све исто! све исто!« као да говораше тај поглед, прелет |
| ње манастирске старешине, држећи да то »све мора пасти«, није плаћао порезу три године.{S} Али |
| а руку око врата и терају је да пева из свег гласа...{S} Весеље повезаних и одједном пуштених н |
| од узбуђења, и у исто време готов је из свег гласа запевати.</p> <p>»Овде је прави живот... овд |
| S} Дође му много тешко, хтеде кукати из свег гласа, неће ли га жива душа чути, кад се неко иза |
| <p>— Ха-ха-ха... насмеја се говорник из свег срца.{S} Зар ви чувате веру... <hi>ви</hi>?!...</p |
| људи из старог времена одлазе, и свега, свега нестаје...</p> <p>Петог дана тетка испразни целу |
| већ одавно утврдила у њему, заузела га свега, па врти, врти...</p> <p>Кад је себе оставио Беог |
| дањ, обузе млада искушеника, поплави га свега и продре му у сваки живац, у сваки атом што осећа |
| њему сама мисао, кад га је она заузела свега, он и сада није начисто ни са собом ни са својом |
| Сад је увидео да наступа час распредања свега, па стаде нестрпљиво очекивати крај, не мислећи н |
| тих снова, од целе мучне прошлости, од свега досадањег живота, остаде само магловито сећање... |
| а ништа, ама баш <pb n="82" /> ништа од свега онога, што му је заузимало мисао толико време.</p |
| а дочек родбине му.</p> <p>Али му је од свега био најмилији, најзаноснији дочек старе, давно не |
| вога имена.{S} Дрхтао је од страха и од свега, што грешним ушима саслуша... »Је ли могуће!«... |
| но испеване <pb n="199" /> молитве и од свега што се учини са њим, па му грунуше сузе...</p> <p |
| стресе од јутрење студи, која га обузе свега...{S} Сањиво погледа око себе, трљајући очи песни |
| S} Прореко само за оно језеро, то ти је свега!«...{S} А њему су казивали, кад се почне које леп |
| едног <pb n="111" /> доброг сна — после свега тога, лагано идући, ослушкујући и бришући кецељом |
| p>А у кући се живело старински.{S} Беше свега у изобиљу...</p> <pb n="259" /> <p>Једног дана Ле |
| м вратима, не разумевајући још ништа из свега што је видео, осећајући само из погледа свију људ |
| .{S} И људи из старог времена одлазе, и свега, свега нестаје...</p> <p>Петог дана тетка испразн |
| Јок, ви не живите...{S} Треба се одрећи свега: и оца и мајке, родбине, имања... све то оставити |
| ављен на себе, али још не разуме смисао свега. »Шта то они хоће?... чуди се он у себи.{S} Неког |
| Нићифору као да не беше много стало до свега тога.{S} Он отпутова весело, као на какву гозбу.. |
| ет све друкчије, необичније...{S} Преко свега се навукло паучинасто покривало лака заборава дав |
| рна вечност...</p> <p>И на послетку око свега тога, око свију идеала и снова, око празне прошло |
| ма« и прочита га на душак, јер је имало свега двадесет један ред.</p> <p>Одједном се осети као |
| ве му се више не спава...{S} Напослетку сведе сав хаос од ноћног размишљања на ово: »Треба живе |
| ономад министру, све му испричао и нуди сведоке... а прети интерпелацијом.{S} Министар то једва |
| ше као камени кип.</p> <p>»То је оно... сведочанство!...{S} Пропаст!...{S} Свршено све !«... се |
| ..{S} Шта је ово лепо око мене!...{S} А сведочанство!... не знају«...</p> <p>Кад је пошао кући, |
| ко лако хтела оставити.</p> <p>Нашло се сведочанство за час, и са свим просто, без муке.{S} Заб |
| ремање за упис у школу.</p> <p>— Дај ми сведочанство, рече му Светозар једног дана, да те прија |
| данас таких дјевственика!...{S} Кад га сведоше, прве ноћи по венчању, у ложницу са женом, Мака |
| <hi>непознатога</hi>, њега обузима нека свежа, хладовинаста језа...</p> <p>И Љубомир се препао |
| грава...{S} Одједном нанесе ветар мирис свеже сламе.</p> <p>Леонтије само осећа да се земља под |
| газда на таван од штале, где га задахну свеже суво сено, и препоручи му да пази ноћу да се ко н |
| нуте бледуњаве маље, најежене од јесење свежине.{S} Баш лепа!...{S} А како је ђаволаста!...«</p |
| ти као на »обичну ствар«, он расветли у свези са науком Христовом, са животом пређашњих монаха, |
| е ово огњиште!...{S} И кад тебе, Вуја и Свеја закопамо, онда ћемо овде ми господарити тако, као |
| раве у штету...{S} Ваљад јој помаже мој Свеја, али је много мали«... мисли малишан и осећа како |
| ини ми се, трећи пут?</p> <p>— Не знам, свеједно!... одговара игуман љутито, псујући онога, што |
| говорити... »Нека <pb n="96" /> сад... свеједно, нека говори...{S} Само ово што ’вако игра«... |
| већи при том лице као да је њему сасвим свеједно: долазио ил’ не долазио у срез.{S} А ово он пи |
| ожен тога тренутка онако, кад је човеку свеједно, ма шта се догодило.{S} Само - махну главом и |
| милу госту...{S} Вујо старешина кућни, Свејо већ косач, сестара нема, разудале се, а около сну |
| Љубомир доби писмо од оца.{S} Пише брат Свејо у име очево, кори га што је тако тврда срца, па з |
| ли а највише од покојне мајке.{S} Ту је свемогућа сила, која обара, ништи, ствара, одузима живо |
| Љубомир само гледа и трепће, чудећи се свему што се наслуша и нагледа од јутрос, не знајући јо |
| ећи се на несигурним ногама и чудећи се свему што се тако изненадно догоди, довуче се до постељ |
| ...{S} Хтео би још много што учити, али свему томе стоји на путу газдина воља.</p> <p>Кад пође |
| називају свети испосници, оно је узрок свему!{S} Оно не да човеку живети како би требало!...{S |
| ји...{S} Доиста, он стаде распитивати о свему, о многим ситницама интернатског живота, које је |
| започети.{S} Имало се кад размишљати о свему.{S} У томе доста поможе Велимир, својом бистром п |
| сле смрти Савине.{S} Он се тако навикао свему што је око њега, навикао се гледати у Сави правог |
| је и сад држао да мери двадесет ока, у свему томе што се види очима и што је тако светло, зами |
| стаде гледати на своју одлуку о животу свесно, разумљиво, као човек, који потпуно зна не само |
| но озбиљно поштовање чина његова, и оно свесрдно прилажење руци му и старих и младих, и она иск |
| и наступише изгледи за боља времена.{S} Свет се намучио до највеће мере, до врхунца, па је свак |
| Иде тако лагано за временом, као и сав свет манастирски, не мислећи шта ће донети сутрашњи дан |
| — Како?...{S} Венчао се, брате, као сав свет, и сад славим Бога.{S} Нисам још напустио манастир |
| оду његов праведни аскетски живот и кад свет нагрне са свију страна, онда ће се удалити <pb n=" |
| је све ово друго таштина, ништавило: и свет, и школа, и господство, и Маљен, и све, све...{S} |
| а тако немилосрдно мучи.</p> <p>— Други свет, кад га боли стомак, бар не може ништа јести, а ов |
| рото.{S} Види се што је рођено за други свет!</p> <p>Игуман Успенског манастира, са иронично-па |
| бити све друкчије, настаће сасвим други свет!...{S} И људи из старог времена одлазе, и свега, с |
| о, света, а ниче нови, непознати, млађи свет.{S} Његови вршњаци већ управљају породицама, кућом |
| да је то свет други, сасвим други, туђи свет, не онакав како га је он замишљао; кад виде да се |
| рстима брадицу и кријући очи.{S} Долази свет, видеће... жена до калуђерских ћелија!...{S} Баш.. |
| е се невештим и слабим крилима у далеки свет...{S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе бистри п |
| аси уплашише, како ће подмирити оволики свет.{S} Арсеније и Василијан, а после и Нићифор, целе |
| м непознатим улицама, кад угледа толики свет, што непрекидно врви тамо и амо; кад познаде да је |
| ће!...</p> <p>У свет!... у далеки, бели свет!...</p> <p>Нога му корачи...{S} Он се не осврте на |
| } Читав, огроман, нови, до сад невиђени свет изиђе пред очи младићеве.{S} И он занесен, збуњен |
| у и гледа бесмислено у пространи шарени свет, који се пред његовим очима раширио...</p> <p>Тек |
| и Нићифор, целе службе примаху побожни свет на исповест, ограничавајући се само мрмљањем скраћ |
| ичну појаву и чуди се...</p> <p>»Ето ти свет!...{S} То је <hi>оно</hi>, за чим ме срце одавно в |
| и...</p> <pb n="241" /> <p>Стаде грцати свет.{S} Појурила сва околина, као на вашар, са изгледо |
| ће то једнако тако, да ли је такав тај свет?... замисли се малишан, наслоњен на пласт, гледају |
| куд пошао са тим народом... куд иде тај свет...{S} Е-ех!...{S} Игуман махну руком преко лица и |
| упаде у некакав други, мрачан и ужасан свет...{S} И како то би... кад се то сврши, тако одједа |
| рега, са кога је и Сава негда посматрао свет...</p> <p>Чаша за чашом слева се неосетно — јер шт |
| та, ако би се наљутио на њега баш и цео свет.</p> <pb n="72" /> <p>Уђе Василијан, са готовом не |
| шти...</p> <p>— Тај ће покалуђерити цео свет!... грми он и плаховито дува и шмркће широким нозд |
| е никад умрети, да ће пре нестанути цео свет...</p> <p>— А све их у цркви једнако опомиње да ми |
| же, како се њоме на све стране размилио свет... у мени заигра срце, повуче ме нешто некуд... ма |
| о врви тамо и амо; кад познаде да је то свет други, сасвим други, туђи свет, не онакав како га |
| пуним грудима...{S} Ах, живота!...{S} У свет!...{S} Тамо, тамо!...</p> <p>Скочи као помаман са |
| га!...{S} А моји... шта ће они?...{S} У свет!«... мисли дечко, улазећи обумрлим ногама у простр |
| чича-Живојину?</p> <p>— Кажи: отишо̑ у свет, рече он и за мало га нестаде у густом шибљу, које |
| тај дан, проговори Љубомир, да се иде у свет!</p> <p>— Чула сам, рече она, не старајући се да п |
| посветили.{S} Никог није повукло срце у свет, као ’но што прича игуман у подруму, него су сви б |
| о и Светозар...{S} И они су тумарнули у свет, па зар су се једнако мучили!?...{S} Нису, зацело |
| д студенца, одлучио.{S} Зна да ће ићи у свет...{S} И сад настаје <hi>оно</hi>...</p> <p>Не зна |
| је ли он то. — Куд ћеш?</p> <p>— Идем у свет...{S} Оне котарице што сам оплео, знаш где су, у о |
| ога старог гнезда, из кога је полетео у свет, не виде ни свога жељеног Маљена!...</p> <p>Кад пр |
| иш да те вуче нешто у ону маглу, тамо у свет...{S} Је л’ ти и сад тако, Љубо?</p> <p>— Шта?</p> |
| вила ноге...</p> <p>— А кад оно пођох у свет, онако преплашен и мали, знаш како смо се гледали |
| Шта га само чека код куће!...</p> <p>У свет!... у далеки, бели свет!...</p> <p>Нога му корачи. |
| у тај неизмерни простор што се зове <hi>свет</hi>.{S} Он жуди за том даљином и за тим светом ка |
| да га упише у школу, да га уведе у <hi>свет</hi>, кога се сам инок одрекао...{S} И отац Сава, |
| г старог, на који је он добро навикнуо, света, а ниче нови, непознати, млађи свет.{S} Његови вр |
| леда да су га спопале све болести овога света, и он се сам чуди, како може још да иде, једе, пи |
| Он замишља демона, кад је, пре створења света, својим оштрим крилима парао вечну, црну, празну |
| ви инок волео је трпети многе муке овог света, него сести уз игумана.{S} Он се збуњено, преплаш |
| ксимом, а Максим — као велике муке овог света...{S} Али сад, ево, хоће баш од истине...</p> <p> |
| а Маљена, далек, нејасан, као са другог света глас, од кога се дечко прену, као да је у ватру п |
| поткрадати сумња у лепоту тога хваљеног света...</p> <p>»Шта је ово?...{S} Колико се само данас |
| игуман у подруму, него су сви бежали од света и његових ужасних грехова...{S} Па шта је ово, шт |
| ња... све то оставити, па се удаљити од света...</p> <p>— А живе ли тако ови твоји калуђери? пр |
| у пустињу, или у опште удаљено место од света, али се некако сам, на основу стеченог знања у шк |
| се савио на души му...</p> <p>»Нестаје света!...{S} Пропаст!«... понавља се у њему муњевита ми |
| уља...{S} А за леђима виси, непомичан и светао, мио као сунце, зелени Маљен...{S} Ах, кад загуд |
| мо си ти један сталан, непомичан, мио и светао!...</p> <p>— Збогом! збогом!...</p> </div> <div |
| одине,... што ово пише ?</p> <p>— Хм... светац!... »Од куд ћу му, врага, знати...{S} Соломунова |
| слово !«...{S} Јест, јест... мора да је светац.{S} Него кажем ти: остави ти ово, не разумеш ти |
| , зар то Василијан!...{S} Па онај прави светац, што се бесилно пренемаже пред игуманом, то Арсе |
| забавља њоме и преставља у памети, како светац мора да јури од прилике као муња.{S} И таман да |
| се и они прођаволе...</p> <p>— Је ли то светац, господине,... што ово пише ?</p> <p>— Хм... све |
| га гура нечија снажна рука, седе триста светаца у калуђерском руху...{S} Одвоји се из средине о |
| осници до мртве главе... па зар то није светачки?</p> <p>— Тако треба да ради сваки човек... ко |
| </p> <p>Само се није довољно навикао на свете службе црквене и на осећања, која му оне изазивај |
| ладика.{S} Народ би је силом истерао из свете куће.{S} Знала је то све ова паметна женица, па ј |
| још како да сматра ове људе: да ли као свете, или онако како се они сами сматрају.</p> <p>Посл |
| ва, долазио у манастире као у праве <hi>свете куће</hi>, доносио прилоге, који су све више поди |
| д њим самим.{S} Глас манастира, као <hi>свете куће</hi>, био је подједнако драгоцен и старијима |
| гословији београдској, где се прославља Свети Сава.{S} И сад с леве стране, збивени у скамијама |
| брате, витлејемске, оногај... преставља свети престо, одговори Максим мало набусито, као човек |
| вршења св. литургије?{S} Како оно веле свети оци?...</p> <p>Овога се питања отац Сава најжешће |
| аш, није ово за тебе...{S} Чудни су ови свети књижевници: неки пут се и они прођаволе...</p> <p |
| није метнуо у свој џеп. —То ли је онај свети!...</p> <pb n="215" /> <p>Леонтије хтеде планути, |
| , друкчије...{S} Он је почео живети као свети Антоније, а овамо га зову да привређује кући, кој |
| во небо, као што вели учитељ, онда како свети Аранђео сиђе тако брзо, узме душу и однесе је?«.. |
| облога душе човекове, како га називају свети испосници, оно је узрок свему!{S} Оно не да човек |
| јури, не гледајући где гази...</p> <p>»Свети Пахомије, Антоније, Макарије, Павле Тивејски... и |
| и не сећа се да потражи што узвишеније, светије...{S} Али, они су друго... сви ови младићи!{S} |
| акав нарочити дух и тон, својствен само светим кућама.{S} Са нарочитим смислом и циљем дат је, |
| обична, побожна прича?!...</p> <p>Јер у светим књигама пише једно, а у животу је нешто сасвим д |
| Аман!...{S} Не дајте да нам се бешчасте светиња и мили споменици давне прошлости! зачу се општи |
| на црквено-словенска писмена као у неку светињу.<pb n="126" /> Стаде превртати листове, да види |
| топама Господњим.{S} То је, као највећу светињу, као једини, вечни идеал своје младости, дубоко |
| у, у коме је помало боравио твој велики светитељ?...</p> <p>Са великим, побожним страхом, Љубом |
| љао је дечко да су смештене све особине светитеља, о којима је слушао нешто у школи а највише о |
| и на њих погледаше ликови многобројних светитеља и праведника, повешани у разноврсним рамовима |
| је успео прочитати, видео је да су сви светитељи избегавали нерад и да су у раду налазили помо |
| /> те тамани уловљене мухе.{S} А толики светитељи, што су били прости калуђери или игумани као |
| Нека чудна тајанственост и неки нејасан светитељски смисао трепери и вије се око ових воштаница |
| рибања сниских трпеза, на којима ће се светити водица, чишћења полица и долапа...{S} И сва та |
| ном!{S} Добио је дозволу да чита житија светих.{S} Игуман се најпре противио, није дао ни помен |
| мназије...{S} Залуди се читајући житија светих, а још у гимназији прочитао целу библију...{S} З |
| о и ставили га да ту чита гласно житија светих.{S} Прота окружни, мало иронично, смешећи се, на |
| , само му се по лицу често разлева нека светла, надземаљска ведрина и радост, и онда се оне мал |
| аси! узвикује побратим, трљајући руке и светлећи очима на младу прасетину, са неком побожном жу |
| .{S} Па није баш ни тако мрачно... гле, светли се пред очима.{S} И има нешто пријатно, чега сад |
| сад настаје онај необични, за Љубомира светли и прави, ну у самој ствари страшни аскетски живо |
| н одозго величанствено и моћно избија у светли недогледни зрак, и немим ћутањем поздравља стара |
| : ово је сад некаква друкчија, топлија, светлија, но јача туга...{S} Јер ево, сад живо осећа, к |
| о што је насликан св. Сава... сјајније, светлије, чудније и живље прелива се, трепери и блешти |
| о напред, мора бити да је све друкчије, светлије, радосније...{S} Љубомир осети да се гуши у ов |
| с, и он зна да је то друго много лепше, светлије... и да ће он, у своје време, поћи за њим...{S |
| /> сва млађана срца, да се под његовим светлим покровом веселе, радују и — живе...</p> </div> |
| авом, ђаволаста Јованка.</p> <p>У овако светлим тренуцима Леонтије сиђе у подрум, који је давно |
| невиђене околине, висока Маљена и цела, светло оцртана јасним зрацима, неравна видика...{S} Гле |
| оростасног Маљена.{S} Сад је све јасно, светло и топло.</p> <p>Чини се, да се најлепше играју и |
| /p> <p>Све је око узбуђена младића тако светло, радосно и блажено, да он неки пут у себи помисл |
| му томе што се види очима и што је тако светло, замишљао је дечко да су смештене све особине св |
| дивотним перјем; како је све у наоколо светло, мило, топло, ведро и весело!...</p> <p>А усамље |
| кће, а млади усамљеник гледа у зажарено светло треперење огња; и што више гледа како вреле жишк |
| ространи видик, над којим трепери чисто светло небо; како се весело витла у ваздуху пар голубов |
| ога хладна, страшна мрака, да није овог светлог пламена, што му душу разгаљује...</p> <p>Пламен |
| љска слика пред њим...</p> <p>Ту, у тој светлој златотканој одећи, у оној необичној капи, за ко |
| мека, сањалачка душа хтела би се бавити светлом прошлошћу.</p> <p>— Сећаш ли се, кад се оно јед |
| за новога брата...</p> <p>И ако беше у светлом и блаженом расположењу, младић осети одједанпут |
| ом листове часловца, са којих се одбија светлост на глатко бледо лице Василијаново.{S} Цео храм |
| до оног мрачног угла, из кога бије јака светлост кроз прозор.{S} Ту је претпостављао да га очек |
| рсенију, који бојажљиво изнесе лонче на светлост, разгледајући да ли је чиста вода у њему.</p> |
| тамни подрум, куд не допире та чаробна светлост...{S} И седим, ет’ овако, док не зађе сунце, и |
| сто кубе храма.{S} Нека беличасто-тамна светлост прострла се по видику, <pb n="196" /> и лако т |
| е и ступа на ливаде.{S} Трепери сребрна светлост преко чиста обрађена поља, а ово тајанствено-с |
| > <p>Пред очима му још игра она нејасна светлост, мори га страшна жеђ, заноси га глава и обара |
| {S} Љубомир устао и гледа како сад лепа светлост улази кроз прозоре.{S} Ово је онако, као да гр |
| дновато, готово прекорно, јасну и топлу светлост сунчеву, која је прснула густим млазевима по з |
| душа се надима и хоће ширине, простора, светлости...</p> <p>А она паучинаста измаглица постаје |
| в, који је треперио под млазовима јасне светлости; не погледа своје омиљено рудиште и студенац; |
| це беше добро осветљено и, према слабој светлости, изгледаше још шире и надувеније, а очи се пр |
| е ниче пред њим у <pb n="252" /> другој светлости и другом облику...{S} Гле, зар оно кућа Степо |
| реваху, и севајући још по кадшто слабом светлошћу, умираху, туљаху се, као што се постепено тул |
| а се својом бледом, сребрнастом, нежном светлошћу, бацајући своје лаке зраке на позлаћени крст |
| на шта друго.{S} У једном крају подрума светлуца запаљено видело, те показује госту правац, кој |
| ми, на једном усправљеном пању, шкиљи и светлуца слабо прилепљена воштаница.{S} Пред њом, на не |
| обрађена поља, а ово тајанствено-слатко светлуцање и овај поглед на немо осветљено покривало, ш |
| у најсакривенијем крајићу његове душе, светлуцаше слабачак пламичак наде: да ће се све то попр |
| рквенословенским словима.</p> <p>— Аха, Свето Писмо ! понови ђаче гласом, који казиваше да није |
| се он и отеже последњи глас.{S} Ово је Свето Писмо... ту ти је сва наша вера и наука Христова. |
| ш старац?</p> <p>— Здрав је.{S} Предаје Свето Писмо.</p> <pb n="77" /> <p>— Ене де... од куд то |
| сто онако ново, тајанствено, исто онако свето и примамљиво, као што беше о првом јутрењу.{S} И |
| <p>— Прочитај.{S} Видиш да пише: <title>Свето Писмо</title>, одговори му сељак, претурајући лис |
| омир стаде још брижљивије читати <title>Свето Писмо</title>, али није заборављао ни школу.{S} В |
| оли.</p> <p>Једаред, претурајући <title>Свето Писмо</title>, загледа се у »<title>Пјесму над пј |
| добро уочио.</p> <p>— Шта, цело <title>Свето Писмо</title> прочитао?! узвикну игуман, кад Љубо |
| н је и газда.</p> <p>»Власт«, духовна и световна, која је дошла да све »прими и прегледа« у ток |
| к или у планину, и оно побожно целивање светог крста и његове руке, која држи крст, и оно, у по |
| осећањем, с каквим страхом од важности светога акта приступа нови јеромонах своме послу.{S} А |
| </p> <p>— Готова ти камилавка!{S} Права светогорска, од сукна... само да видиш!...</p> <p>И тет |
| /> <p>»Па што! могу бити и харџија!{S} Светозар вели да и то многи раде па лепо живе, и још по |
| сваки за себе!...{S} А како лепо прича Светозар богословац, његов сељак, кад дође лети, о Беог |
| , радост...</p> <p>»То је оно што прича Светозар, кад се потреви душевно живинче...{S} Само ће |
| је доста пута частила, очекујући да је Светозар походи.</p> <p>— Каки вам је овај, што ћу га ј |
| омир брзо устаде и оде, бојећи се да се Светозар не предомисли.</p> <p>Сад је имао само једну б |
| ше и професори, одоше и старији ђаци, и Светозар оде са некаквом »легијом«, оде и »господин«... |
| брат му учи <pb n="17" /> за попа, ко и Светозар...{S} И они су тумарнули у свет, па зар су се |
| сви једно исто!?...</p> <p>Само га поп Светозар, који је сад парох у његову селу, обрадова.{S} |
| оље.{S} Досадање место напусти, нађе му Светозар много боље, управо најбоље, о каквом он није н |
| .</p> <p>— Дај ми сведочанство, рече му Светозар једног дана, да те пријавим за испит.</p> <p>— |
| Зар ја не видим како је мене!...</p> <p>Светозар оствари свој план, и после недељу дана Љубомир |
| треба, прозбори дечко бојажљиво.</p> <p>Светозар само баци око на књигу и, као да говори неком |
| ад је с тешком муком нашао свог сељака, Светозара богословца, који се тек вратио из села, тада |
| господина« из њихова убога села: њега и Светозара — све га то радује, весели и баца лаку копрен |
| <p>— Је л’ твоја ова књига'? запита он Светозара, после дуга чекања док овај сврши читање пред |
| шим осећањима...{S} Али су и одласци до Светозара постепено чинили своје: и они не остадоше без |
| а је потказао неко од ових!...{S} Видео Светозара кад је писао«...</p> <p>Професор уђе.{S} Ђачк |
| о су, вели, дознали где је, преко неког Светозаревог друга, учитеља из околине манастирске.{S} |
| ао књиге које лежаху растурене у скрињи Светозаревој.</p> <p>— Их, колика је ова!{S} Рече једар |
| Од овог срећног дана, кад се састаде са Светозарем, окрете се све у његову животу на боље.{S} Д |
| <p>О, како га је обрадовао састанак са Светозарем!...{S} Хтео је пољубити сваку крпу на њему, |
| b n="44" /> је први пут видео, прошапта Светозару са страхом:</p> <p>— Је л’ то митрополит'?</p |
| јасно исказаних жеља, Љубомир оде право Светозару, па му стаде наивно причати, како су добродуш |
| рене фигуре радника, Да ли је тако било Светозару?...{S} Он се хвали много...{S} Па она двојица |
| /p> <p>— Зар ти тако?!...{S} Први дан у светој кући, па пијан!...</p> <p>Иза његових леђа смеши |
| <p>ПОРУШЕНИ ИДЕАЛИ</p> <p>РОМАН</p> <p>СВЕТОЛИКА РАНКОВИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАНО У Д |
| она жива, ватрена жудња за слободом, за светом, угаси се исто онако, одједаред, као што и понич |
| њем, и она нејасна жудња за даљином, за светом, сад би се у већој мери појавила.{S} Хтео би кој |
| ва око њега.</p> <p>Она велика жудња за светом, за далеким простором, уталожи се код Љубомира и |
| стирској околини, нарочито међу женским светом, причале најчудније бајке.{S} А Љубомир, зверају |
| hi>.{S} Он жуди за том даљином и за тим светом као за неким чаробним местима, где се друкчије ж |
| о нема никакве везе са храмом и са овом светом службом у њему...{S} И његови сељани посвађају с |
| оно«... узвикује занесен и очаран овом светом тајанственошћу, коју је, исту овакову, у својим |
| Сви други идеали разбише се у варљивом светском метежу, саломи их и разнесе бура животна, као |
| сестрину, господство његова рода, славу светску, разне насладе...{S} И све то јака воља младиће |
| о даље од страшна, најгрешнија места на свету!...{S} Даље... јер је и Содом чистији од њега!... |
| и монах, остављајући најмилији кутић на свету...</p> <p>— Збогом! збогом!...</p> <p>— Све је пр |
| head> <p>Ево га опет у чудном, варљивом свету, за чим га је негда срце толико вукло!{S} Са груб |
| које држи да је његов Вељко знан целом свету.</p> <p>— Од којих је твој Вељко?{S} Где су вам к |
| ће пропасти, изгубити се у овом шареном свету, и умрети од глади међу каквим зидинама?...</p> < |
| еданпут!...{S} И како беше дивно у оном свету!{S} А зар се не може натраг?...</p> <p>»Шта је то |
| ни у подруму, са протом, што изговори о свету, па данас ово са тетком, па Велимир оно вече, па |
| > <p>— Јок.</p> <p>— Баш се ти наиде по свету!{S} Знам <hi>онда</hi>... загледаш се тако у магл |
| мо за њим...{S} А оно све друго, тамо у свету, све је ’нако«...</p> <p>И Љубомир осећа како се |
| ечи, које му се учинише незгодне за ову свету књигу, а једна му се баш учини срамотна.{S} Дуго |
| ад опусти.{S} Одоше сви људи на заветну свету дужност; одоше и професори, одоше и старији ђаци, |
| абдео је испосницу најпречим потребама: свећа, тамњана, <pb n="205" /> књига, било је доста; а |
| ве точно како је било, и колика је била свећа, па кад се поче смејати... хо!... та није да се с |
| , као и учитељ његов Антоније...</p> <p>Свећа, усправно прилепљена за сто, догорела и пламен ла |
| и дадоше му у руке.{S} Он стаде махати свећама и обрте се народу...</p> <p>Љубомир сакри очи р |
| и, како принесоше <hi>томе</hi> некакве свеће и дадоше му у руке.{S} Он стаде махати свећама и |
| ки час.{S} Никола отворио цркву, упалио свеће са другом, на иде у кухињу за ватру, што ће се ме |
| о читање шестопсалмија.{S} Мала воштана свећица трепери и слабо осветљава поцрнеле, масне, пока |
| p> <p>Понео је доста нагорелих воштаних свећица, тамњана, жижица.{S} Хоће добро да окади и осве |
| гура нејасно оцртава под слабим зрацима свећице.{S} Само му оно буљаво надувено лице беше добро |
| ла показа пола палца — догореле воштане свећице, он се згране па да ме убије.{S} Једном ме тужи |
| адувеније, а очи се приковале за пламен свећице, па само трепћу и опет стану као окамењене.{S} |
| е, господске, а црквене одежде дроњаве, свећњаци прљави, позеленели, и тако!«...{S} Ипак он зап |
| ашло и архимандрит наредио да се спреме свећњаци, а гости још једу и пију, као да су тек почели |
| потпуно одевен, у калуђерском оделу, са свећом, јеванђељем и крстом у рукама и ижљуби се са сво |
| е је обично стављао себе на место онога свеца, чији живот чита...</p> <p>Негде наиђе на велику |
| тако удеси, како ће што боље личити на свеца.{S} Није он то чинио ради игумана, јер зна да се |
| ако не може никако да удеси, да личи на свеца, тек и он се много, много променио...</p> <pb n=" |
| еким полусмехом:</p> <p>— Кажем ја... у свеце хоће!...{S} Па се одједном жустро осврте и привик |
| {S} Кад ти будеш царица, и ја ћу онда у свеце!</p> <p>— Што?...{S} Ти си побего из манастира, м |
| мешна на дечјем лицу.</p> <p>»Овај ће у свеце!« рече један дечко са подсмехом.{S} Многи му прих |
| учинити.</p> <p>— Је ли оно ти хоћеш у свеце? запита девојка са подсмехом, гледајући га ђавола |
| /p> <p>— А у Русији су калуђери — прави свеци!</p> <p>— Такав им је и народ, није чудо!... одго |
| лео је више од оца и мајке... обоје као свеци...{S} А, шта велиш?</p> <p>— Остав’ то!... казо с |
| , забринуто, на лицу му вазда игра неки свечан побожан изглед.{S} Пред калуђерима је веома учти |
| меке, дугачке косе младићеве, проговори свечаним, јасним гласом:</p> <p>— Брат наш Леонтије пос |
| љи; благосиљају и гледају некако весело-свечано...</p> <p>»А-а!... шта ово би ?!«... буди се од |
| х празника, осветљен.{S} Архимандрит, у свечаном оделу, стоји у олтару, пред отвореним царским |
| тово сасвим застаје: обреде се последњи свечари, ђурђевци, обнесу се мајске сеоске литије, па с |
| а здравље новокрштенога«...</p> <p>Прва свештена радња, па све — против црквених правила!{S} Бе |
| е ће Велимир купити јаја...</p> <p>Прва свештена радња!{S} С каквим побожним осећањем, с каквим |
| че се правилно вршити литургију и друге свештене радње.</p> <p>Пред Божић се архимандрит нечему |
| ед икону, прекрсти се и наже чело да га свештеник помаже, па извуче из жутог капута, који од ма |
| подне, дође у манастир један постарији свештеник, обучен фино, са дрвеном поставом на мантији |
| д носио котарицу или бисаге, а сад, као свештеник, улази у домове и сам врши освећење.{S} Буни |
| овање вредних жена — дочекује и испраћа свештенике и калуђере, који псују непажљиве домаћице, и |
| А и што ће!...{S} Тамо служе парохиски свештеници, који су давно преотели храм (због њих Васил |
| о старо обношење водице по селима!{S} У свештеничким парохијама, по једном селу пође попа, а у |
| нијим стварима, које треба да зна свако свештено лице.{S} Само са црквеним певањем остаде назад |
| шини, колико је пало прихода у цркви од свештенорадњи...{S} Ту се записивала свака пара од прил |
| ђе поред отровног места.</p> <p>— Море, сви се калуђери боје смрти, то је чудо!</p> <p>— Зар и |
| мила ручак те, како се добро нахранише, сви се, по обичају, растурише.</p> <p>Максим узјаха коњ |
| ла; веће суме записивали су заједнички, сви калуђери.{S} Млади намесник ослободи братију од тог |
| браћа од стричева... сви окупили једно, сви имају неку невољицу...</p> <p>— Ови су сви подолази |
| д чини.</p> <p>Игуман уђе у трпезарију, сви поскакаше, певање одједном умукну.</p> <p>— Сад ћем |
| дбина.{S} Сви се радују његову доласку, сви се, као нарочито, утркују, ко ће му се приказати ми |
| Лонцолизи!{S} Манастирски лонцолизи!... сви сте једнаки!...</p> <p>Начини се галама, гужва, вре |
| тетке, и стрине, и браћа од стричева... сви окупили једно, сви имају неку невољицу...</p> <p>— |
| љив.</p> <p>— Ти си као и твој газда... сви сте једнаки... мрмља пандур, везујући поводнике за |
| истос, он каже тој жени: »Није вајде... сви <pb n="218" /> су грешни, па и ти мораш грешити.{S} |
| кад треба само пити.{S} Децо, точите... сви сте задремали.</p> <p>Од гостију нико се не маши ча |
| је диван овај Арсеније!...{S} И сви... сви су ми као браћа!{S} Ето живота!«...</p> <p>Вино се |
| ... па она два брата Теодор и Теофан... сви велики иноци и, што је најглавније, дјевственици.{S |
| ије, светије...{S} Али, они су друго... сви ови младићи!{S} Јер гле, зар не изгледа он међу њим |
| помолити из његове собе...{S} Кажем ти: сви се разбегоше, ко врапци...</p> <p>— Што?</p> <p>— П |
| ца сте моји, наставља старац кроз плач: сви сте ми једнаки.{S} Ако смо и сиротиња, можемо живет |
| .{S} Родбина архимандритова подолазила; сви поседали за столове, пију и гледају немарно око себ |
| иком обе усне — и стадоше <pb n="73" /> сви тројица нешто ослушкивати.{S} Кроз ходник залупаше |
| луђере спрема Сава у свом манастиру!{S} Сви гледају Љубомира, као што се гледа у менажерији как |
| у, с којом је мислио у гроб поћи!...{S} Сви други идеали разбише се у варљивом светском метежу, |
| <p>Начини се галама, гужва, врева...{S} Сви поскакаше иза столова.{S} Братија монаси, сматрајућ |
| ма гледати на свој живот и на све...{S} Сви дотадањи идеали изгледају ништавни, смешни... љубав |
| то необично, па чак и — незгодно...{S} Сви из његове врсте треба да су млађи, то је у реду и о |
| арство« и што му је увређена »чест«.{S} Сви су засели за богату совру са пуним уверењем, да сво |
| ење све сестре, тетке, цела родбина.{S} Сви се радују његову доласку, сви се, као нарочито, утр |
| а приказа Љубомира гостима око себе.{S} Сви су знали за последњи догађај у испосници, јер су то |
| оћи за постизање своје тешке задаће.{S} Сви су се трудили.{S} И епископи су обрађивали њиве, жњ |
| зашикта устима, те се гости умирише.{S} Сви се учинише као да врло пажљиво слушају, и ако су се |
| нуто делање.{S} Калуђери се пренуше.{S} Сви се дадоше на привредни рад...</p> <pb n="250" /> <p |
| ме, знам!...</p> <p>Љубомир се чуди.{S} Сви веле да Максим не зна баш ништа, а оно видиш...{S} |
| бакрени марјаш и спусти га на икону.{S} Сви га другови посматраху са чуђењем.{S} И пре им његов |
| не беше никог од калуђера у манастиру — сви се, беспослени, разишли по потоцима, Леонтије се вр |
| силијан, кријући се иза тетке.</p> <p>— Сви! викну Велимир кроз прозорче и махну главом на калу |
| асом, па и сам бризну плакати.</p> <p>— Сви тројица сте моји, наставља старац кроз плач: сви ст |
| о.</p> <p>— Зар и ми, девојке?</p> <p>— Сви!...{S} Тако се радило у стара времена.</p> <p>— Мор |
| нико не разуме (тако се бар њој чини) а сви се смеју...{S} Али кад архимандрит нареди да се мењ |
| како одговара!...{S} Да ли то они њега сви мрзе, или говоре тек ’нако?...</p> <p>— А у тој гим |
| н, тако громовито-убедљив и одлучан, да сви монаси, и они што седе, и они што слушају, стоје ка |
| еније и погледа тако ведро и здраво, да сви присутни прснуше у смех. — Мене, знате... само по н |
| друго...</p> <p>— Јок, Христос неће да сви <hi>тако</hi> живе, него само неки...</p> <p>— Као, |
| Та околност, што јурнуше у ватру весеља сви одједном, сачува га од размишљања.{S} Као да беше п |
| рицу цензора у другом одељењу, и најзад сви професори дођоше до уверења, да су се у овом разред |
| е налазио некакву сласт у томе, што сад сви трепте од његова гласа и срџбе.</p> <p>На врата утр |
| лу, рекоше да прелазе у старије разреде сви они, који имају добре годишње оцене.{S} Прочиташе њ |
| у, туљаху се, као што се постепено туле сви човечји идеали... као што се лагано тули живот чове |
| , докле не види да су поизлазили напоље сви калуђери, ђаци и момци, потом се враћа у своју ћели |
| моли да је приме лепо, па ће бити њоме сви задовољни.</p> <p>Старији калуђери почешаше се иза |
| аш... ја сам мислио... најбоље је да се сви људи жене, па коме, тамо после педесете, умре жена, |
| а, који је могао чути њихов смех, па се сви тројица повукоше под звонару, где су се могли слобо |
| ве душе у дворишту манастирском, кад се сви гости разбегоше и кад сам побратим оде у механу да |
| } Да је сам изнео ово вино, сутра би се сви на њега љутили.</p> <p>Оба протојереја и игумани, к |
| ама.</p> <p>Кад сиђе с кола, другови се сви склонише у страну, дајући му отворен пут.{S} Он се |
| Нићифор малопрешње тврђење, и затим се сви разиђоше по дворишту...</p> <p>У вече, кад остаде с |
| се у понизан ширетски смех.{S} Опет се сви насмејаше.</p> <p>Изјутра, пошто се обреди оно лепо |
| S} По манастирским парохијама разиђу се сви калуђери, са оваком истом пратњом.</p> <pb n="210" |
| ој само да је растерао госте и да су се сви разбегли.</p> <p>— Баш добро! узвикну жена обрадова |
| « узнемирише се одједном, и спремаху се сви да нешто кажу, али су толико изненађени, да не могу |
| м, плаховитом поводњу, у који запливаше сви његови другови.{S} Та околност, што јурнуше у ватру |
| <p>— Погрешило дете...</p> <p>Повикаше сви гости одједном и, нашавши полазну реч, заџакаше и у |
| ива.</p> <p>А Љубомир, кад се разбегоше сви ђаци и момци, нађе се у неприлици: побећи ће и он л |
| уку?...</p> <p>Београд опусти.{S} Одоше сви људи на заветну свету дужност; одоше и професори, о |
| " /> <p>— А кад дођох овамо и кад одоше сви наши на границу, почех опет мислити.{S} И ту ми одј |
| шавши полазну реч, заџакаше и узвикнуше сви без реда.</p> <p>— Шта чекате! грмну игуман на момк |
| чисти и невини, као од мајке рођени, и сви се посветили.{S} Никог није повукло срце у свет, ка |
| тине, који су следовали за Антонијем, и сви су завршили живот чисти и невини, као од мајке рође |
| ојој само угледа много, много људи... и сви се некако црне, као да су у тами.</p> <p>Из те магл |
| Антоније, Макарије, Павле Тивејски... и сви велики угодници Божји, смилујте се мени окорелом, с |
| .. како је диван овај Арсеније!...{S} И сви... сви су ми као браћа!{S} Ето живота!«...</p> <p>В |
| одиста јој је Христос опростио!...{S} И сви су они људи доиста били грешни.{S} Али шта је то?.. |
| ијих, зрелих људи, које је знао...{S} И сви помрли, заједно с његовим оцем, и на њиховим пепели |
| ћа све исто, како је и пре било...{S} И сви пређашњи снови и намере постају <pb n="193" /> узви |
| огу?!...{S} А видиш тамо... и владика и сви они учевни калуђери... и не пада им на ум јарам Хри |
| е чаше, отпева се једна црквена песма и сви гости одједном, као по команди, издигоше лица на ви |
| да не <pb n="190" /> само Љубомир, но и сви калуђери, знају прилично објаснити целу литургију.{ |
| и застаде.</p> <p>— Господе Спаситељу и сви анђели... помозите му!... узвикну пренеражен Леонти |
| не излагати ову тугаљиву ствар...{S} Ви сви знате, настави он, ослобођен новом мишљу, како наро |
| ко завије и заболи, <pb n="93" /> да ми сви мислимо: ту је.{S} Одиста га држе они лекови.{S} Ал |
| е... и чуј глас господњи: ходите к мени сви, што сте оптерећени и намучени, и ја ћу вас одморит |
| се све упрле у њега.{S} Тако сте красни сви у целом овом разреду, да господа професори нису мог |
| деничара, и посла их некуд.{S} Калуђери сви, осим Леонтија, веселим намигивањем и климањем глав |
| ло !...{S} И стадоше се ређати пред њим сви догађаји од његова бегства... .</p> <p>Најмучније б |
| ли гости из града, код којих се већином сви појмови о манастиру и знање о манастирском животу с |
| о ће да живи овако и да се злопати, као сви његови Васићи?{S} Ено их, четири куће под Маљеном, |
| ао се. »Баш одмах, првог дана... па као сви други!...{S} И све онако... све мора тећи по старим |
| ...{S} Живели људи у народу ’нако... ко сви други људи, па се опет посветили...{S} Шта је то... |
| S} Ради како знаш.{S} Али те само једно сви молимо: немој се калуђерити.</p> <pb n="59" /> <p>Љ |
| амим владиком путује, као што се обично сви сеоски становници збуне и ушепртљају, кад им дође и |
| њи путник, погледа у плаво небо.{S} Зар сви једно исто!?...</p> <p>Само га поп Светозар, који ј |
| разуме; а што он зна, држао је да знају сви.{S} Због тога се до сад и заустављао на ситницама, |
| . где су?«... помисли, и угледа како му сви показују очима на једно место.{S} Трипут је морао д |
| због својих интереса: ако гракну на њу сви калуђери, нема јој опстанка у манастиру <pb n="89" |
| која је успео прочитати, видео је да су сви светитељи избегавали нерад и да су у раду налазили |
| ама лепо... као браћа.{S} Знаш, овде су сви од нас старији, и сваког мораш послушати, што год т |
| имају неку невољицу...</p> <p>— Ови су сви подолазили да што искамче, рече му Вујо на само.{S} |
| {S} Љубомира зачудише ови први, који су сви, махом, чисто одевени. »Што им то мајка ократи пеле |
| мирно дете да бега од куће. »Васићи су сви поштени и побожни«, мисли он идући. »И ово им је де |
| ’но што прича игуман у подруму, него су сви бежали од света и његових ужасних грехова...{S} Па |
| наре...</p> <p>Шта је ово... у дворишту сви калуђери?{S} Гле, и отац Сава стоји на доксату, гле |
| његова самостана.{S} Али, момци се беху сви разишли...</p> <p>Тако Љубомир доби млађег друга, а |
| , неизбежни побратим игуманов (имају их сви игумани) некакав староислужени »чиновник« без пензи |
| дама, којима манастир располаже.</p> <p>Сви су калуђери и ђаци на ногама; снују, трче, доносе и |
| ао што је и било...{S} И туга му се још свија на души, али гле: ово је сад некаква друкчија, то |
| што је видео, осећајући само из погледа свију људи, да се спрема нешто страшно.</p> <p>Гост тек |
| поступак далеко поштенији од поступака свију калуђера.{S} Али Љубомир ипак осуђиваше тај посту |
| огоше никакве молбе, савети, преклињања свију другова да не срамоти име њихова пострига, њихове |
| дни аскетски живот и кад свет нагрне са свију страна, онда ће се удалити <pb n="152" /> у какву |
| !...{S} Освртао се, загледао се дуго са свију страна, и никако му није падало на ум да је то ст |
| у сну, промиче Јованка...</p> <p>Ах, од свију његових идеала и снова остаде му само то једно, т |
| препоручује, да ослободи новог брата од свију послова и да му буде на руци у његовим строго-исп |
| дна жудња у њему, која сад беше јача од свију: »Ах, кад ће једном бити крај томе тешком кушању! |
| од њега као небо, и што је страшније од свију земаљских ужаса.{S} Ослушну... нема никога.{S} Пр |
| сам поруши своје раније идеале.{S} И од свију тих снова, од целе мучне прошлости, од свега доса |
| </p> <p>— Хе-хе... па ти си учевнији од свију мојих калуђера, насмеја се шаљиво игуман, који ни |
| а кад је за чанком, онда је вреднији од свију.{S} Сева му!...{S} Хе-хе... заврши он и махну рук |
| те се »кратким путем« добило сагласије свију епископа за твоје...{S} Прота нарочито застаде са |
| није ништа, али јутром мораш устати пре свију, пре самих момака, па овде под звонару.</p> <p>— |
| осмех на уснама, он прошара очима преко свију лица, тражећи да прочита на њима: је ли правилан |
| рећан пут!... виче игуман и блене преко свију глава, не гледајући <pb n="110" /> никога посебно |
| p> <p>И на послетку око свега тога, око свију идеала и снова, око празне прошлости и црне будућ |
| е то?</p> <p>Смањили се, управо нестало свију пређашњих манастирских добитака, а издаци се пове |
| ајевима вршила посредничку улогу између свију манастирских житеља с једне, и игумана с друге ст |
| чупа и растреса бела, опрана, нежна као свила вунена влакна; сагнуо главу, али му испод обрва с |
| S} На њему је широка црна раса од тешке свиле, рускога кроја, са широким, црвено постављеним и |
| се рашире, види се широк црвен појас од свилена рипса, који се лепо прелива у оне превијене пру |
| зао у душу своју и предао му се сав, са свим жаром младићског заноса...</p> <p>А у, замореној д |
| > <p>Нашло се сведочанство за час, и са свим просто, без муке.{S} Забринути богословац прогура |
| епо...</p> <p>Леонтије брзо окрете леђа свима, глава му се затресе и чу се загушени хропац, а п |
| рекаљена права београдска слушкиња., са свима пороцима и недостацима својих друга.</p> <p>— О, |
| ако се саживљује и нераздвојно спаја са свима овим чудима, да он већ јасно осећа, како сад није |
| себе тако блажено, као да би се сад са свима грлио и љубио...{S} И опет понавља : »Љубомир Вас |
| м говораше лицем и очима: »Ја бих се са свима сад ижљубио, али видите!«... и он журно, весело и |
| , утучен, прегажен судбином, заједно са свима својим сновима, иђаше несвесно, као пометени ждра |
| што је била Сави.{S} Опрости се лепо са свима, дарова сваком брату убрус и чарапе, па оде задов |
| е.{S} Сад се школа истакла напред, пред свима његовим жељама, заузела му целу душу и испунила ј |
| из дугачког ходника, који се пружа пред свима ћелијама, пред огромном трпезаријом и кухињом, чу |
| и »велико метаније« пред дверима и пред свима присутнима, па се опет врати у препрату, где скид |
| вањем и озбиљношћу, како обично прилази свима калуђерима.</p> <p>— А ти... шта то?</p> <p>— Бро |
| тире«, једну честиту жену, која ће бити свима на услузи — за јело, преобуке, постеље и тако...{ |
| аки оде из ове куће задовољан, пресићен свима понудама, којима манастир располаже.</p> <p>Сви с |
| ко млад и неискусан, збуњен и преплашен свима својим последњим поступцима, да би, по свој прили |
| о код куће.{S} Он га најбоље обавести о свима променама, које се догодише у целом крају за ових |
| аних објашњења, Љубомир је одмах причао свима шта је прочитао.{S} Отац Сава, стаде, наравно кри |
| p> <p>— Шта је? пита Јоцу, гледајући по свима школским угловима.{S} Ко је викао?</p> <p>— Цензо |
| општи хладни, себични тон, који влада у свима манастирима.{S} Сваки живи за себе, и никога се н |
| Сети се свога редовног посла — храњења свиња.{S} Истина, још је рано за то, али ће се ипак има |
| на другој страни, и онда настаје мување свиња, једно поред другог, јер се свако нада да ће зате |
| м.</p> <p>— И деведесет комада угојених свиња... настави прота, али га игуман прекиде:</p> <p>— |
| ове суха кукуруза пред гладне халапљиве свиње, и кад настаде обичан врусак и мљацкање, са неизб |
| зар не чисти штале, отимари коње, храни свиње, вуче ђубре на њиве... и то он, некадањи цензор в |
| Гле ти ширечине ваљевске: хранио човек свиње у подне!...{S} Хи-хи-хи.. дочека га Василијан.</p |
| но код другог нејачег; кад настаде овај свињски метеж, Љубомир се замисли...</p> <p>»Зашто?...{ |
| амбар, дохвати торбу с кукурузом и оде свињцу.{S} Уз пут је само зверао уплашено, освртао се ч |
| већ три часа корача.{S} Прошао је давно свих девет манастирских воденица, и сад се љуто каје шт |
| рну пажњу.{S} Нађе прво житије: »Памјат свјатаго пророка Наума« и прочита га на душак, јер је и |
| корицама беше руком исписано : „Житија свјатих; декемврији — февруа.«, а више тога, на марки : |
| ледао га Бог озго, и не освјетљавала га свјетлост!«...</p> <p>Обузе га страх...{S} Какав ли је |
| о... значи управо одрећи се себе сама — свог физичког живота — и предати се целим бићем добру б |
| ..</p> <p>Лагано, неосетно, удаљи се са свог места и побеже у шуму.{S} Са новим, зачуђено-препл |
| схватио значај »пострига«, као јединог свог уточишта...{S} Како се радовао, кад је на последњо |
| пакост у кукурузу.{S} Он клисну испред свог <pb n="13" /> сељака, као зец, потеран десетином к |
| реченице, да би изазвао љубопитност код свог узбуђеног слушаоца и да би дао већу важност своме |
| д узбуђења не саслуша ништа више, после свог имена...</p> <p>»Љубомир Васић, ученик велике гимн |
| рабрен оваким мислима, Љубомир изиђе из свог заклона и пође запаженом знаку.{S} За мало нађе др |
| >Тек после, кад је с тешком муком нашао свог сељака, Светозара богословца, који се тек вратио и |
| ет!?«... севну му у глави страшна слика свога греха и он одскочи од девојке као ожежен.{S} Погл |
| р је ђак манастирски.{S} Истина, он има свога имања, али то још није одељено од стричева.</p> < |
| нтије хтеде скочити од изненадна помена свога имена.{S} Дрхтао је од страха и од свега, што гре |
| и над њима, као над јединим благом срца свога...{S} И само што се јави она, та чудна мисао, иде |
| мења...</p> <p>Љубомир сео на врата од свога тавана, окренуо лице тамној помрчини и, као да се |
| атко.</p> <p>Истог дана Љубомир доби од свога господина чисте преобуке, цело старо одело и обућ |
| > <p>Љубомир не може очију да одвоји од свога господин-Николе.{S} Приковао га млади великошкола |
| у, десет ока тешку, гарабиљчину, поведе свога белова, који се једва за њим ваљушка, преврће и с |
| н одједном баш њега потражи?{S} Сети се свога редовног посла — храњења свиња.{S} Истина, још је |
| кућу!...{S} Овамо!... и Леонтије увуче свога друга у собу, посади га да седне, па и сам седе и |
| олике године прођоше, а он не виде више свога старог гнезда, из кога је полетео у свет, не виде |
| а сеоби у топле крајеве, избаци јато из свога круга, пометен у лету и намери, утучен ненадном ц |
| ј: да не ложи <pb n="153" /> ватре ради свога тела...{S} Али на пољу је тако тамно и влажно, пе |
| , из кога је полетео у свет, не виде ни свога жељеног Маљена!...</p> <p>Кад преради све послове |
| проведе отац Леонтије на путу, пратећи свога владику по епархији, из манастира у манастир.{S} |
| узвикује задовољан Василијан, чешкајући свога љубимца по уску челу.</p> <p>—Одиста... гле! потв |
| /> <p>— А-а-а развуче игуман, познавши свога школског друга проту, који је сад »велика сила« т |
| ери своме обожаваном љубимцу целу тајну свога бегства.</p> <p>Никола је био необично бистар мла |
| хвалисавих прича о провођењу и уживању свога сељака.{S} И ове приче и даље посматрање ових дог |
| же на колена и погледа у мрачни храпави свод пећински...{S} Болан, очајан прекор беше у том пог |
| манастиру и знање о манастирском животу своде на какво ретко, необично старо вино; којима управ |
| м погледу, који је продирао кроз камене сводове и хитао право високу небу...</p> <p>— Што допус |
| вања и проламају се под огромним тамним сводовима храма, тресу се и дркћу прозори црквени, колу |
| иридона Тримитинског пише: „От дјетства своего пастух бје овчиј«...</p> <p>»Ето, узвикује Љубом |
| виде Милка и Мира!«... мисли и разгледа свој дугачки жути капут, што се прелива као крушков лис |
| угу, да проси хране и других потреба за свој убоги самостан.{S} Игуман, са својим ђаком Ђоком, |
| узвикује он и све више гњави песницама свој несрећни стомак, који га тако немилосрдно мучи.</p |
| ћањем, па би хтео тај напор час пре, на свој начин, не осврћући се ни на кога, и не марећи ни з |
| ријући очи, јер се застиде од сећања на свој први неуспешни покушај.</p> <p>— Како... докле да |
| пред њим и, другим изласком, побеже на свој омиљени заравањ, на брегу више манастира...</p> <p |
| да почне сасвим другим очима гледати на свој живот и на све...{S} Сви дотадањи идеали изгледају |
| кроз њих се, блед и погурен, потуљен на свој начин, гологлав, провуче Љубомир.{S} Игуман подиже |
| ања сасвим, а Љубомир доби и намести па свој сто све Савине уџбенике, штампане и писане, из бог |
| ви ђак-послушник: навикао се потпуно па свој посао, па га врши без помоћи и без туђег упуства; |
| из разних манастира, која одмах заведе свој оделити начин и правац живота.{S} И рад, и одмор, |
| >Механџика викну, а Љубомир брзо подиже свој дугачки прут, замахну њиме весело и потера стоку.{ |
| да положи стоци сено и лисник.{S} Обуче свој стари жути капут, једини остатак <pb n="56" /> про |
| ну душом кад стиже у Београд, и настави свој скромни, повучени, мирни живот...{S} Друга година, |
| ако је мене!...</p> <p>Светозар оствари свој план, и после недељу дана Љубомир се наслушао хвал |
| дужника, и стара се савесно да наплати свој дуг.{S} А нови архимандрит, призивајући у себи све |
| јно погледаше.{S} Арсеније стаде сипати свој теј, не чекајући да се баш по правилу искува.{S} Љ |
| архимандрита за дозволу, да и даље врши свој црквењачки посао.</p> <p>Још се уведе једна новост |
| бити до краја.</p> <p>Он јасно види цео свој живот унапред, сећајући се живота Савина, Максимов |
| вени глас у њему самом шапутао: оставио свој први младачки идеал, лепо ђаковање, оставио родбин |
| Па чак и Максим некако необично опружио свој гломазни нос, и ако не може никако да удеси, да ли |
| раше му други глас, да он није напустио свој Маљен <pb n="20" /> ради тога, да би постао механс |
| е чека хладна вода, торба с јелом и, по свој прилици, игра са њеним другом у овој китњасто немо |
| својим последњим поступцима, да би, по свој прилици, пред вече морао бежати из овога хладна, с |
| нђање и незграпно лупање поткованих, по свој прилици веома великих цокула, о под постављен до п |
| Питај, роде, што год хоћеш...</p> <p>По свој прилици отац Сава учини некакав покушај руком, јер |
| следује стопама оних који су цео живот свој посветили великој заветној мисли — служењу Богу... |
| м уредбом и газдовањем, Сава се врати у свој постриг и узе управу манастирску.</p> <p>Прва нови |
| о марамица, које Леонтије није метнуо у свој џеп. —То ли је онај свети!...</p> <pb n="215" /> < |
| ији, па је њиме у манастиру почињао сва своја предавања.</p> <pb n="121" /> <p>— Хм... оногај.. |
| у другарица довикује, али он не прекида своја размишљања, само му се нервозно тргну ретке, једв |
| а душа за молитву.{S} Манастири не раде своја имања, него их дају на наполицу.{S} Тако је доист |
| суђујем за то; него иди кући, па гледај своја посла« каже њој Христос.</p> <p>— Очију ти, зар б |
| ронично.{S} Он ми прича како је савијао своја леђа, а не каже је ли живо дете!...{S} Игуман кре |
| да ће бити владика, и некако је нејасно своја маштања мешао са тим, не разумевајући ни сам јасн |
| ио, порушио све своје дотадашње идеале, своје заносне детиње снове, које је годинама, један по |
| ети напоље и сакри се на таван шталски, своје омиљено преноћиште.</p> <p>— Чудне будале, мајко! |
| "161" /> урођену и наслеђену вештину да своје лице и држање тако удеси, како ће што боље личити |
| д млазовима јасне светлости; не погледа своје омиљено рудиште и студенац; не баци око на китњас |
| страшној лепоти природној моле Богу за своје грешне душе, нека живе онако, како онај младић ре |
| није ни мало тешко чинило.{S} Та он има своје место, зна где је и, што је главно, није више сам |
| подсећајући га на његово цензорство, на своје несташице, и запиткујући га о манастиру, о калуђе |
| ко сад изгледа као <hi>други</hi>, и на своје велико запрепашћење опази, да је остао онај и она |
| {S} Леонтије се хтеде овим подсетити на своје сањалачко гледање плава неба.</p> <p>— Ја.{S} Ти |
| итургику, рече игуман седајући тромо на своје место.</p> <p>Момци изиђоше одмах, јер не беху до |
| ених идеала онако исто, као што се сећа своје давно покопане деце родитељ, који је у млађој, по |
| ине кућевног реда, који је наследила од своје матере.{S} Син јој је великошколац, у последњој г |
| и амо.,..{S} Час код наше куће, час код своје мајке.{S} Нисмо, знаш, још скућили...</p> <p>— А |
| рат наш Леонтије постригава власи главе своје; рецимо о њему: господи помилуј!</p> <p>— Господи |
| /> да је због ње заборавио, порушио све своје дотадашње идеале, своје заносне детиње снове, кој |
| па се опет врати у препрату, где скиде своје масне, поцепане ђачке хаљинице, отпаса се, изу се |
| на варница, али се он старао да сакрије своје осећање од свакога, па и од Велимира.</p> <p>Не п |
| И, напослетку, отац му опширно описује своје жалосно стање и наређује му, да одмах пошље сву д |
| ор расположи га, да на живот и поступке своје братије гледа много блаже но до сад.{S} Он се одм |
| нису ништа учили, и да им тим напомене своје богословско образовање.{S} Истина, и то је образо |
| ка изјела...{S} И раздрије Јаков хаљине своје, и веза костријет око себе«...{S} Љубомир се запл |
| о премишља гладни путник, а јабуке чине своје.{S} Стомак све више завија, осећа велику необичну |
| са јасном намером: да још боље истакне своје исказано мишљење.{S} Имам једног ђачића, дошао из |
| икад није пропустио прилику да не пецне своје калуђере, како нису ништа учили, и да им тим напо |
| су у раду налазили помоћи за постизање своје тешке задаће.{S} Сви су се трудили.{S} И епископи |
| } А закон, хладан и нем као стена, хоће своје...</p> <p>Подиже се оштра, љута челична пила и се |
| за врат хладним као лед рукама, развуче своје широке, дебеле, ћосаве усне, од чега му цело лице |
| ара, опет загледа у себе, у дубину душе своје, очекујући да осети очигледну, јасну промену у се |
| елим бићем добру ближњих и спасењу душе своје...</p> <p>Архимандрит шмркну нестрпљиво, не крију |
| Љубомир, ту под звонаром, грчећи се уз своје нове другове...</p> <p>Али чудо: колико га месеци |
| се смешкао иронично, да тиме забашури и своје незнање и прелазило се на друго питање...{S} Али |
| <p>— Хм... промрмља намесник и настави своје напомене, не осврћући се на шалу собрата.{S} И ов |
| и одласци до Светозара постепено чинили своје: и они не остадоше без утицаја па ову меку, нежну |
| >Сад је имао само једну бригу: да удеси своје послове тако, како ће му бар свако друго, треће в |
| љку, а Милка, она ђаволаста Милка, носи своје умрло дете и ставља га пред његове ноге... наравн |
| мем да ти кажем, стаде Велимир излагати своје погледе.{S} И жао ми, због мене, кад те видим так |
| ољно, а манастир шта ће... мора бранити своје, од старине наслеђено, право...</p> </div> <div t |
| Богу живоме, да ће следовати, до смрти своје, речима распетог Спаситеља: »Ко хоће да иде за мн |
| сребрнастом, нежном светлошћу, бацајући своје лаке зраке на позлаћени крст и црвенкасто кубе хр |
| ead> <p>Јеромонах Леонтије мирно доврши своје школовање.{S} Са њим отац Сава, треће године, пос |
| шише и тај идеал, као што он сам поруши своје раније идеале.{S} И од свију тих снова, од целе м |
| ајвећу светињу, као једини, вечни идеал своје младости, дубоко урезао у душу своју и предао му |
| b n="26" /> који је говорио: »ја увиђам своје ништавило пред тобом, па ето«...</p> <p>— Што, за |
| нагнувши главу у страну, исказујући тим своје чуђење.</p> <p>— Ја што ћу? одговори овај и стаде |
| се повео спор.{S} Сава је, још почетком своје управе, тако ствар окренуо, да је манастир добио |
| и, па се утркује с њоме меким зеленилом своје сочне траве.{S} Он је високо, ближе врху планинск |
| овине, која га је запајала и јачала као своје чедо...</p> <p>Уплашена, узверена погледа корачао |
| ао што је вазда, небројено пута почињао своје одговоре.{S} За јасле већ зна се... и то тако... |
| тако лагано, гађајући уз пут сенице, до своје нове »симпатије«, јер од кад се закалуђери, кидис |
| удами и воздержанијем умершчвљаја тјело своје«...</p> <p>У прекидима, кад добије времена, превр |
| много лепше, светлије... и да ће он, у своје време, поћи за њим...{S} Мирише суво младо сено, |
| био у манастиру«.</p> <p>Одведоше га у своје ђачко скровиште: уђоше у велику, пространу топлу |
| на улици...{S} Кад га поклопи и увуче у своје чељусти та читава гора од кућа, великих и малих, |
| ...</p> <p>Како се изненадио, улазећи у своје село!{S} Све оно исто, добро познато му, и опет с |
| е у вече, кад се калуђери позатварају у своје ћелије, а другови се окупе око топле пећи, поваде |
| последњи пут закле збуњена младића: да својевољно ступа у анђелски ред, нареди му:</p> <p>— Уз |
| у руком својом и узе нож да закоље сина својега«...</p> <p>Нешто нејасно, тамно, али познато му |
| и безазлени учитељи исправно попунили и својеручним потписом утврдили.{S} Друге му тврђе у оно |
| шља демона, кад је, пре створења света, својим оштрим крилима парао вечну, црну, празну ноћ, и |
| и за богату совру са пуним уверењем, да својим присутством чине велику љубав новопроизведеном а |
| чести ударци кроз сву Србију, и као да својим злослутим гласом опомињаху некога: »Хеј, не дај! |
| ригу, а они ће свак на своју страну, за својим послом...</p> <p>И момци весели; нико се не жури |
| мира као да огреја сунце; пође весео за својим вођем, који нешто у себи мрмљаше.</p> <pb n="66" |
| но и усиљено весело, па се опет насмеја својим ситним загушеним смехом: хи-хи-хи...</p> <p>— Но |
| о све ова паметна женица, па је угађала својим »сестрићима« исто онако, као и самом намеснику.< |
| ен, прегажен судбином, заједно са свима својим сновима, иђаше несвесно, као пометени ждрал по л |
| д и неискусан, збуњен и преплашен свима својим последњим поступцима, да би, по свој прилици, пр |
| крајном чаробношћу, све више га обузима својим пространим недогледом. </p> <pb n="6" /> <p>Нешт |
| а за свој убоги самостан.{S} Игуман, са својим ђаком Ђоком, фрушкогорским питомцем, као и сам ш |
| ђе он некакву сличност <pb n="46" /> са својим бегством од куће, и тешко му паде на срце туга Ј |
| нарочито Никола, који га не оставља са својим причама.{S} Нарочита згода беше у вече, кад се к |
| ај, уи и тако даље и пљуцкао од муке са својим професором, јер му је та наука тешко ишла у глав |
| ане изгледају одвратне онако отрцане са својим уквашеним перјем.{S} У шуми тајац: умире ово огр |
| мој</hi> манастир нека нико не улази са својим уставом! дрекну игуман још жешће, изговарајући с |
| И његови сељани посвађају се некипут са својим попом, неки га чак и опсује, па истог дана, кад |
| ава, стаде, наравно кришом, лебдети над својим драгоценим »туњавцем«...</p> <p>— Тако ће он њих |
| ко га случајно погледа.{S} После стаде својим суседима нешто живо објашњавати или доказивати, |
| уго.{S} Прота раширио очи, па не верује својим ушима да оне доиста слушају Савин глас.</p> <p>— |
| престано облећу орлови и јастребови, те својим злослутим писком оживљују ово суморно и тајанств |
| о прелазити преко сена, које га одаваше својим шуштањем.{S} Пандуров монолог одједаред престаде |
| ару, који се прославио у целој Шумадији својим »подвижничким« животом, па стављајући ондашњу об |
| диски манастирски ктитори нису оставили својим задужбинама онаква средства, каква имају фрушког |
| нца и гледа чистину плава неба, блудећи својим полудивљим, радозналим, зеленкастим очима по јас |
| е, коју му је зимус уступио и, хркнувши својим јаким грлом, проговори, гледајући изненађена Љуб |
| Господ, и јависја нам... грми Василијан својим снажним гласом, а уз њега брује Николин секунд и |
| ном, поретку...{S} И сваки је задовољан својим стањем (тако се њему чини), и не сећа се да потр |
| } И његови сељани и он не мисле много о својим поступцима, јер однекуд осећају да тако треба да |
| ајанственошћу, коју је, исту овакову, у својим сновима гледао.</p> <p>То је, дакле, <hi>оно</hi |
| дове, те он све до сад остаде побркан у својим симпатијама, не рачунајући ту ону црнпурасту сит |
| озеленели воћњаци, па весело одсјајкују својим младим неразвијеним лисјем, према топлом, весело |
| Онда није ништа марио кад га оне стегну својим ручицама, а сад, гле: само га дохвати прстима!.. |
| пар голубова, одсјајкујући према сунцу својим дивотним перјем; како је све у наоколо светло, м |
| коле.{S} Приковао га млади великошколац својим необичним држањем... некаквом гордом уљудношћу, |
| меран у срцу, и наћи ћете спокој душама својима.{S} Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако |
| тешко ми«...</p> <p>Кад се опростио са својима и пошао од куће, Љубомир сврну на трла у потесу |
| шкиња., са свима пороцима и недостацима својих друга.</p> <p>— О, господин-ђаче, дакле смо се с |
| ви!...</p> <p>И сад се млади монах сећа својих давно порушених идеала онако исто, као што се се |
| ривљена и занесена весељем и пићем лица својих другова...</p> <p>У неко доба Василијан дозва шу |
| радатог јарца, прозваног »папоњом« због својих необично дугих и оштрих папоњака.</p> <p>А дечко |
| Морала је она бити са њима добра и због својих интереса: ако гракну на њу сви калуђери, нема јо |
| ане девојачке косе, који је запамтио од својих сестара.{S} И тај га мирис заноси, опија... и св |
| на зелену траву младо чобанче, дечко од својих тринаест година, па слуша жубор хладна студенца |
| де јецати неутешно, дуго... сећајући се својих најмилијих, које је тако грубо оставио и који су |
| рима: старешина је пазио на сваки корак својих потчињених, који су се и у народу и у послу мора |
| дајући само пред ноге, стаде с краја до својих другова.{S} Прекрети се побожно, подиже главу и |
| ... викну један ћосав млад калуђер, око својих дваеспет година.{S} Дохвати »тетку« за врат хлад |
| двоја кола разним покућанством и посла својој кући.</p> <p>Дође исповедник из удаљеног манасти |
| ба да ради сваки човек... ко жели добра својој души, одговори Љубомир узбуђено.</p> <p>— Зар и |
| таја и све чиме је она руковала, па оде својој кући.{S} Увидела је она одмах, да је њено време |
| е млети, и он, не налазећи брзе примене својој вештини, а и врућина некако баш не располаже чов |
| е у земљу, као да тамо тражи разјашњење својој ненадној невољи...</p> <p>И наредба игуманова, и |
| ? запита он дрхтећи и чудећи се толикој својој смелости.</p> <p>— Јованка.{S} А што питаш, кад |
| зан као конопцем, не смеш се мрднути по својој вољи, него све чиниш по туђој наредби.{S} Хтео б |
| > <pb n="202" /> <p>То вече Леонтије, у својој ћелији, проведе у дугом разговору са Велимиром.{ |
| <pb n="55" /> па да је притисне... да у својој постељици ноћу, кад намакне жути капут на главу, |
| у, уклони се од оних, које сотона има у својој власти.</p> <p>А тетка већ јасно види, да је Љуб |
| Прота га стаде корити што бар не пије у својој соби, кад мора пити, па му отеже дугачку другарс |
| ут осетио слабачко и пиктијасто телце у својој руци... и то треба замочити цело у воду! »Бог и |
| дичина савета: да не претерује сувише у својој ревности, па задовољно леже у вече на меку посте |
| ишту...</p> <p>У вече, кад остаде сам у својој ћелији, Леонтије се стаде прибирати.{S} Овакав д |
| такав!...{S} Па опет је он то некако у својој главици помирио, и опет је остало: да и он и она |
| две године одсуствовања, ево га опет у својој кући.{S} Сад је тек отац Леонтије разумео шта је |
| дохвати његову ногу и стаде је пажљиво, својом меком и врелом руком (то је осетио) прати и трља |
| ли стари игумани, где је сваки калуђер, својом руком, уписивао колико <pb n="88" /> чега донесе |
| свему.{S} У томе доста поможе Велимир, својом бистром практичном увиђавношћу...</p> <p>А имало |
| у самоћи, уз пуцкарање веселе ватре, са својом другарицом, и макар не говорити ништа, само ћута |
| леду.{S} Малопре му изгледаше сумњив са својом обореном главом и оним непрестано сакривеним очи |
| нђељем и крстом у рукама и ижљуби се са својом, по Господу Исусу Христу, браћом.</p> <p>Настаде |
| н и сада није начисто ни са собом ни са својом мишљу.</p> <p>Једно само он разуме добро и јасно |
| о из манастира стару братију и остао са својом духовном децом, новим монасима.{S} Од тада наста |
| угој четврти, већ испливао и прелива се својом бледом, сребрнастом, нежном светлошћу, бацајући |
| лази му на душу, али је он одмах одгони својом чаробном реченицом: »Љубомир Васић, ученик велик |
| агонетну даљину, она га све више заноси својом бескрајном чаробношћу, све више га обузима своји |
| паде у очи.{S} Читаше: »и измахну руком својом и узе нож да закоље сина својега«...</p> <p>Нешт |
| анастирско, некакав нарочити дух и тон, својствен само светим кућама.{S} Са нарочитим смислом и |
| ака већ добио затворенију, кафену боју, своју малу и необично прљаву марамицу, одреши некакав з |
| је с великом журбом и хуком кидисао да своју празну кошницу попуни, да се мед прелива до јесен |
| > <p>Љубомир обара очи и стидљиво гледа своју једину, скоро поцрнелу кошуљу.</p> <p>— Нисам пон |
| да отпочне озбиљно, зрело живети, да за своју покретљиву душу измисли какав било циљ живота...< |
| ли га Велимир, лепим речима, придоби за своју намеру: да се, по обичају, заједно одшетају „тамо |
| а невешта момчета.{S} Радио је много за своју кућу и то му не беше тешко, али је још више радио |
| ем све, јер му је још раније поменуо за своју намеру.</p> <p>— Синко, рече му отац, ти одавно р |
| — Да се бар ожених као ти, радио бих за своју децу, знао бих...</p> <p>— Бог с тобом! узвикује |
| изивајући га да се врати, да не оставља своју колевку, која га је лепо одњихала... да не остављ |
| а, добро...{S} А на послетку, сваки има своју главу.</p> <p>— Хе, да видиш моју Аницу.{S} Ни Ма |
| све...</p> <p>После неколико недеља, на своју велику и неописану радост, отац Сава опази, да не |
| проју, подиже га да седне и наслони на своју руку, па стаде ломити залогаје проје, умочи их у |
| се, отвори му очи и он стаде гледати на своју одлуку о животу свесно, разумљиво, као човек, кој |
| и о нурији води бригу, а они ће свак на своју страну, за својим послом...</p> <p>И момци весели |
| то једно, та последња утеха, помисао на своју детињу чистоту, с којом је мислио у гроб поћи!... |
| Синко, рече му отац, ти одавно радиш на своју руку.{S} Шта ћу... ми смо прости људи, а ти си то |
| стаде и — одмах се поврати, кад познаде своју другарицу.</p> <p>— Миро!...{S} Их што ме уплаши |
| аку зиме, да плаши сиротињу и да покаже своју невиђену силу.{S} Ма узаман му је труд: брише топ |
| ш у <pb n="187" /> реду, девојка подиже своју једру, облу, поцрвенелу руку, у танком, широком, |
| у без оружја...</p> <p>Отац Нићифор узе своју омиљену праћку и оде уз поток, купећи уз пут обле |
| као рањена звер, која одједном сазнаје своју пропаст...{S} И хтела би да није рањена, и да се |
| животом, па стављајући ондашњу обичну и своју једину погодбу: »Твоје месо, моје кости«, остави |
| га што је тако тврда срца, па заборави своју кућу, родбину, све...{S} Случајно су, вели, дозна |
| сао огромне куће, јер момци имају сваки своју »струку«, па ни један неће да чује <pb n="127" /> |
| д ћелија даскама.</p> <p>То игуман чини своју обичну јутрењу шетњу, докле не види да су поизлаз |
| е слушај, рече весело и стаде намештати своју кудраву косу.{S} Ту он одмах изложи дечку цео про |
| н не мрдну ни главом, кад му он саопшти своју одлуку.{S} Беше и расположен тога тренутка онако, |
| ничаво ступа стазицом, на којој ће наћи своју драгану и на којој ће се рећи последња реч?...{S} |
| дахну и погну главу трпељиво, увиђајући своју немоћ да промени што од онога, што му је одређено |
| ише.{S} Он је умро!«...{S} Он загледа у своју душу: како сад изгледа као <hi>други</hi>, и на с |
| алуђери, ђаци и момци, потом се враћа у своју ћелију и наставља прекинуто спавање, уз пријатно |
| е довољно господске шале и смеха, оде у своју собу, леже на постељу и стаде уморно гледати по м |
| еку велику тајну.</p> <p>Леонтије оде у своју ћелију, а тетка побаца и прилоге и дарове, стаде |
| рављеним погледом у пространство, уђе у своју ћелију, леже на постељу и стаде несвесно шарати о |
| гнутих леђа, убрзаним корацима, сваки у своју ћелију...{S} Гости појурише за њима, а ђаци и мом |
| апуће полугласно уплашен младић, трчи у своју собу и леже на кревет. — Сотона је у њему!...{S} |
| ади и љубезни Сава чини што с намером у своју корист.</p> <p>А после и иначе у животу, у разним |
| <p>Љубомир се већ беше одлучно упутио у своју собу, где је мислио провести оба дана у читању књ |
| Хе, је ли боље!...{S} Ти си се завуко у своју ћелију, па куњаш тако до века.{S} И не знаш ни са |
| другима, желећи, без сумње, узети какву своју ствар, без које неће да се крене на пут, или мож’ |
| баш пред очима млађих калуђера.{S} Ову своју давнашњу опаску, саопштио је и Љубомиру, са нароч |
| осади оцу Василијану.{S} Он пренесе сву своју пажњу на једног младог, тек пројаханог, ждребака, |
| , Сава се толико »полирао«, да је сваку своју урођену особину усавршио и префинио до највеће ме |
| уписан, обучен господски, води за руку своју једину сестрицу, а за њим нагрнули ништи, убоги, |
| теразиске), готово гласно изговара целу своју нову титулу и чуди се како се то лепо срочило, да |
| .</p> <p>Петог дана тетка испразни целу своју собу, натовари пуна двоја кола разним покућанство |
| , он још није могао угушити стару вечну своју мисао: да он није оно исто, што су други калуђери |
| ал своје младости, дубоко урезао у душу своју и предао му се сав, са свим жаром младићског зано |
| по један, стварао и слагао на саму душу своју, лебдећи над њима, као над јединим благом срца св |
| оженио!...{S} Ко ће ми јавити!{S} Имаш своју кућу!...{S} Овамо!... и Леонтије увуче свога друг |
| р од кладе.{S} Боли, каже, мене срце за свом децом«.</p> <p>Тужне, тешке сузе облише Љубомира; |
| виђени, и то је доста да га и он зажели свом млађаном душом.{S} Што ће да живи овако и да се зл |
| 8" /> види какве калуђере спрема Сава у свом манастиру!{S} Сви гледају Љубомира, као што се гле |
| етни и весели.</p> <p>Љубомир стајаше у свом куту, претурајући очи с једног лица на друго, шмрк |
| ка радозналост задржава да остане још у свом заклону, да чује још што, кад и ’нако сад не сме н |
| преради све послове, Леонтије отпутова своме крају...</p> <p>Како се изненадио, улазећи у свој |
| ње стаде лупати, шкрипећи непрекидно на своме језичцу.</p> <p>— Доста, рече Никола, и Љубомир в |
| парницу и имао право подићи воденицу на своме воденичишту, и ако је остало земљиште било туђе.{ |
| дан по Београду, па се и он реши да иде своме родном Маљену, кога већ две године не гледа очима |
| ћи брзо с камичка на камичак, журећи се своме утоку, а преко њих, брижно и уплашено корача зами |
| им сеоским пословима, чисто не вероваше своме некадањем благовању.{S} А све налете одједном, ка |
| а је, као и свака женска, да се похвали своме вршњаку, мислећи да изгледа бозна како лепо у нов |
| да?</p> <p>Реч по реч, и Љубомир повери своме обожаваном љубимцу целу тајну свога бегства.</p> |
| им крештањем!«... чуди се он, прилазећи своме духовном оцу, осећајући овога тренутка према њему |
| <p>Љубомир је одлазио често и врло радо своме сељаку — богословцу.{S} Поред тога што се осећао |
| силијан истрча напред, церекајући се по своме обичају и пружајући руке.</p> <p>— Хи-хи-хи... бо |
| есми, игри, свађи... наравно — сваки по своме темпераменту...</p> <p>Један професор изговори ша |
| ђеног слушаоца и да би дао већу важност своме саопштењу — за твоје... архимандритство !...{S} А |
| бурну, младићску, искрену љубав у срцу своме према обожаваној девојци, како грозничаво ступа с |
| ти светога акта приступа нови јеромонах своме послу.{S} А кад узе голо, вруће, црвено, с рашире |
| реба да се побрине за преноћиште (у <hi>своме</hi> селу лако је било) јер га је страх да остане |
| рећи... наша љубав?</p> <p>— Љубиле те свраке, како си леп!</p> <p>— А зар је ови Арсеније... |
| тајући обло камење у зрак, или гађајући свраке, чавке и друге крупније штеточине.{S} Сад ће, та |
| у Србије, дошао послом у Крагујевац, па свратио на виђење старом другу.{S} За архимандритом пош |
| пита дечка, кад му овај, скидањем капе, сврну пажњу на себе.</p> <p>Љубомир подиже очи и хтеде |
| бе мишљу, коју прочита у књизи, па и не сврну пажњу на обично отварање собних врата.{S} Дуго по |
| и још неке друге ствари, на које он не сврну пажњу.{S} Нађе прво житије: »Памјат свјатаго прор |
| тио са својима и пошао од куће, Љубомир сврну на трла у потесу.{S} Знао је да ће тамо бити Мира |
| другог; кочијаш, који је довезао попа, сврнуо је сам у манастирску шталу.{S} Љубомир притрча г |
| довољство што је господин прота изволео сврнути пажњу на њега — недостојан сасуд.{S} А Арсеније |
| " /> с великим прегнућем радили у истој сврси с којом су и основани манастири.{S} Помену огромн |
| но-привредни...{S} То им и јесте главна сврха, коју им наменише узвишени оснивачи и побожни при |
| а отаљава ону најглавнију вероисповедну сврху... </p> <p>— А куд ћеш оволике калуђере?</p> <p>— |
| осле десетину година изузето је за исту сврху петнаест хиљада и, пошто се воденица није могла о |
| и кидају...</p> <p>Пропала цела њива... свршена ствар!...{S} Њему се само магли пред очима, а н |
| џије за одређен месечни ајлук.{S} После свршене погодбе одведе га нови му газда на таван од шта |
| и то не мари...{S} Главно је, да је он »свршени богослов«.</p> <p>— Е, зар си одлазио тамо? зап |
| угом, заносном маштању...</p> <p>Дакле, свршено је: постиго је главну жељу.{S} А колико се муке |
| ише <hi>ништа</hi>... ама баш ништа!{S} Свршено!{S} Прошло све, све... ама баш све! узвикну игу |
| о... сведочанство!...{S} Пропаст!...{S} Свршено све !«... севају му мисли кроз главу као муње, |
| ати све како је било пре, и увиђа да је свршено све...</p> <p>Кроз тихо, бледо, магловито појут |
| би и настави започети рад.</p> <p>После свршеног крштења сети се да је читао, како треба одмах |
| тна, као слабачку сламчицу...{S} И гле: сврши се!...</p> </div> <pb n="237" /> <div type="chapt |
| ркивати због његове тромости, а он, кад сврши посао, дохвати је за руке и стаде се ја̏кати са њ |
| ела, и да се не враћа манастиру, док не сврши посао.{S} Момак ће манастирски долазити свако јут |
| о је скромна Љубомира...</p> <p>Тако се сврши тешко цензорско питање у другом одељењу, и наш Љу |
| лик песме...</p> <p>Леонтије, пошто се сврши његова чреда читања над мртвацем, прође ходником |
| н Светозара, после дуга чекања док овај сврши читање предмета.{S} Али није погодио време, јер ј |
| ени уштипци, који ће се охладити док он сврши, а није ред јести или пити у овакој прилици.</p> |
| ан свет...{S} И како то би... кад се то сврши, тако одједанпут!...{S} И како беше дивно у оном |
| паче мене, њест мене достоин«...</p> <p>Сврши се!</p> <p>Брат Леонтије, пошто се ижљуби с новом |
| > <p>У позну ноћ, пошто се вечера давно свршила и људи готово поизодлазили, механџија зовну Љуб |
| у први разред гимназије.</p> <p>Тако се свршиле све незгоде, које су га до сад ударале љуто.{S} |
| ожења, и јасно осећа да се нешто са њим свршило, да је он прешао <pb n="195" /> преко некакве г |
| ула: она с њеном машином, а ја, што!... свршио сам богословију... зарадићемо парче хлеба.</p> < |
| ожно расположење, и он, као сваки ко је свршио један већи посао, седе крај ватре, промотри неке |
| ти га марљиво и разумљиво, па као да си свршио целу школу...{S} Љубомир се загледа у ова црна, |
| м био најучевнији, јер је сасвим уредно свршио три разреда основне школе. — Псикологија, мој бр |
| {S} Чини му се, да му тај поглед вели: »Свршио си!{S} Најпре ћемо браду — ФИК-ФИК... па онда за |
| де још јаче дрхтати...</p> <p>Часови се свршише, а литургије, по обичају потоњих дана, неће бит |
| з жене...{S} Него му саветова, да преда сву стоку и поље Јованчином мужу под најам, а Јованка д |
| ољи, али кад дође тешко дисање, напреже сву снагу, забатрга се, извуче се из њених руку, па онд |
| цркве као инок Никифор.{S} Употребно је сву <pb n="161" /> урођену и наслеђену вештину да своје |
| сно стање и наређује му, да одмах пошље сву досадању уштеду, јер ће морати продати белавку за п |
| зо досади оцу Василијану.{S} Он пренесе сву своју пажњу на једног младог, тек пројаханог, ждреб |
| злочин.{S} Одјекнуше чести ударци кроз сву Србију, и као да својим злослутим гласом опомињаху |
| ма од дебела кудељна платна...</p> <p>И сву ту шарену масу гледа узбезекнуто, зачуђено сељаче, |
| евну му одједном кроз главу, и он поими сву страхоту и важност игуманове речи. — »Црна раса!... |
| <p>— Ти се не бој.{S} Иди кући, па баци сву кривицу на мене... реци што знаш...{S} А ја... глас |
| цело не!...{S} Еј да ли те хоће курјаци сву рашчеречити, проклиње дечко штеточињу, истрчава на |
| дане, <pb n="260" /> убише му одједном сву вољу и одушевљење за радом.</p> <p>Леонтије се пову |
| о, у сну не може да разазна шта је...{S}Сву тежину тела преноси напред...{S} И одједном осећа д |
| ајање од зла времена, умора и глади.{S} Свуд око њега, и десно и лево, склопила се огромна план |
| и Љубомир; — све, све... али му је жена свуд пред очима!{S} Ето и ја: мало, мало... па тек ми п |
| е густа, непробојна, тамна ноћ; настаде свуд около прави зимски тајац, кад се свака животиња и |
| е обишао многе наше велике манастире, и свуда, где год су млађи људи старешине, нашао је да се |
| тако живети !...{S} Али <pb n="222" /> се он сећа вазда, да такав живот није за њега...{S} Та |
| у неко чудовиште, и пита <pb n="63" /> се у страху: да ли је он још човек, божји створ, или се |
| ве се радило онако, како <pb n="245" /> се навикло, како се видело да и други раде, Тако се Мак |
| ан сасвим омекне, уплаши <pb n="147" /> се и стане од страха певати, што иначе никад не чини... |
| 10" /> — Е, моја Миро... <hi>никад</hi> се више нећемо видети.</p> <p>— Бог с тобом, Љубо, шта |
| урадити, и знаће се опет <hi>зашто</hi> се живи!...</p> <p>И сад се млади монах сећа својих дав |
| чинио грех, што га учини ова жена, нек’ се најпре баци каменом на њу«.{S} Разумеш ли?...</p> <p |
| е, тамо после педесете, умре жена, нек’ се калуђери, ако хоће...{S} Ко се, вала, онда закалуђер |
| авља му се ранија молба: ако може, нек’ се не калуђери...{S} И, напослетку, отац му опширно опи |
| кључ подрумски, да изнесе ракије, нек’ се послуже људи...</p> <p>После једног часа, кад остадо |
| причао о томе из себичних разлога: нек’ се <pb n="168" /> види какве калуђере спрема Сава у сво |
| рече она Николи.{S} Господин вели: нек’ се научи и око коња...{S} Па онда иди горе у планину, р |
| овчарске и кабларске манастире, па нек’ се у оној дивљој, страшној лепоти природној моле Богу з |
| рчку ливадском сад није до песме; треба се одморити, па ће опет на посао...</p> <p>Некаква необ |
| </p> <p>— Јок, ви не живите...{S} Треба се одрећи свега: и оца и мајке, родбине, имања... све т |
| ко и за неповерљиве игумане.{S} Тек оба се игумана погледаше значајно и као да очима говоре јед |
| х, тајанствено-црних планина, обележава се сјајни котур, који ће за мало, кроз неколико тренута |
| е са њиховом уредбом и газдовањем, Сава се врати у свој постриг и узе управу манастирску.</p> < |
| ег школовања и бављења у Београду, Сава се толико »полирао«, да је сваку своју урођену особину |
| к њему ради посвећења.</p> <p>Отац Сава се почеша иза уха и у себи промрмља: »Није вајде... виш |
| у за прошлогодишњи порез.</p> <p>Дешава се човеку, нарочито зими на каквом наоблаченом, влажном |
| м, шљепка се густо хладно блато и једва се назире црна пруга, што вијуга кроз бео снежни покров |
| сиротиња, можемо живети...</p> <p>Једва се утишаше.</p> <p>Љубомир седе на троножац уз прочевље |
| жубори, скакуће преко камичака и слева се у вирове манастирска речица.</p> <p>Близу пећине, из |
| ју...</p> <p>Суза за сузом тече и слева се низ младићево лице, олакшавајући лагано паучинастом, |
| трао свет...</p> <p>Чаша за чашом слева се неосетно — јер шта би радио човек у овој самоћи, — а |
| пије.</p> <p>Опет куцнуше чаше, отпева се једна црквена песма и сви гости одједном, као по ком |
| p> <p>Он зна зашто га зову, и не одзива се одмах, него смишља како би се осветио проклетој бела |
| етнило над њим чисто се смешка, прелива се и блиста, позивајући <pb n="220" /> сва млађана срца |
| ивота!«...</p> <p>Вино се пени, прелива се, просипа се!...{S} Чаша за чашом облеће, а дружина с |
| није, светлије, чудније и живље прелива се, трепери и блешти ова нова и ванземаљска слика пред |
| !...{S} Пред њим на пању игра и прелива се као рубин, у великој широкој чаши, жућкаста стара шљ |
| цом и сунце весело одсјајкује и прелива се...{S} Он је ставио питање, и чини му се да је изложе |
| другој четврти, већ испливао и прелива се својом бледом, сребрнастом, нежном светлошћу, бацају |
| поотпадала, и по избушену крову прелива се беличасто сива маховина...</p> <p>Зар то она стара » |
| е осврћући се на шалу собрата.{S} И ова се хм... он не рече која, не помену ничије име, али се |
| и, маштао и писао стихове, заинтересова се дечком и стаде му у мислима ређати разне положаје, к |
| едом и покретом, па не може дечко да га се нагледа.{S} Највише га буне оне мале, жућкарасте па |
| у само због новаца, он то зна, иначе га се још за дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ поп |
| друкчије, необичније...{S} Преко свега се навукло паучинасто покривало лака заборава давно нег |
| исоко, ближе врху планинском, а са њега се гледају као на длану с леве стране подринске, и с де |
| н је много ноћу мислио...{S} И код њега се неки пут омакло, па оде на другу страну...{S} Почне |
| а земљу и дочека се на руке, испод њега се искотрља некакав сламни шешир, а над самом његовом г |
| м очима, и обореном главом.{S} Око њега се гуркају, загледају га с чуђењем његови другови из ги |
| рета« у манастирској кухињи, а око њега се окупили љубопитни манастирски ђаци и момци, па слуша |
| ндуров монолог одједаред престаде, чега се он још више уплаши, па претрча преко сена и рипну с |
| о и весело, али после настаде оно, чега се Леонтије највише плашио.{S} На знак домаћинов приђе |
| толико, те с ’нако превија и... од чега се оно лечи? запита Љубомир.</p> <p>— Превија се из шир |
| ном црном судбином, <pb n="207" /> гига се на дугачким ногама и врљуца бесциљно по ливадама, до |
| ако оно веле свети оци?...</p> <p>Овога се питања отац Сава најжешће бојао на испиту у Богослов |
| колу, да га уведе у <hi>свет</hi>, кога се сам инок одрекао...{S} И отац Сава, оно лани у подру |
| р седе на троножац уз прочевље, са кога се дизаше, вијугајући се, велики пламен уз оџак, рашири |
| ру: дође ли један стран гост, због кога се морају заклати бар два брава, одмах се ови »обични г |
| вати благим материнским гласом, од кога се и дечко прену.{S} Бризнуше му сузе из очију, ноге му |
| изнемоглим, преплашеним гласом, од кога се сам Љубомир уплаши.</p> <p>— М-м-м... чује се неко м |
| асан, као са другог света глас, од кога се дечко прену, као да је у ватру пао.</p> <p>Он зна за |
| корачити овај значајни праг, преко кога се улази у науку?...</p> <p>Београд опусти.{S} Одоше св |
| не осети како дође до котара, око кога се окупила гладна и премрзла стока; не осети како му је |
| тирима.{S} Сваки живи за себе, и никога се не тичу радости или невоље друга му.{S} Може ко одсу |
| на, држао је да знају сви.{S} Због тога се до сад и заустављао на ситницама, те су његови слуша |
| шко дисање, напреже сву снагу, забатрга се, извуче се из њених руку, па онда он <pb n="5" /> ле |
| /p> <pb n="177" /> <p>— Да се укину! да се униште! привикаше и прекидоше говорника неки, којима |
| да видиш колико ми је стало до тога, да се те беде опростим.</p> <p>— Знам, знам... лако је то. |
| ће се опет изузети десетина хиљада, да се попуне тамо неки други рачуни...</p> <p>Али ова драг |
| боје, хтела је, као и свака женска, да се похвали своме вршњаку, мислећи да изгледа бозна како |
| <p>— Само гледај, прекиде га Никола, да се пред игуманом свакад начиниш као да си се жестоко од |
| , и опет ће му остати доста времена, да се нађе око тетке.{S} Сад је сав посао спао на њу, треб |
| ући <pb n="220" /> сва млађана срца, да се под његовим светлим покровом веселе, радују и — живе |
| како једва чека да стигне у Београд, да се сита одмори.{S} На њено место намести отац Сава друг |
| ажљиве домаћице, и ради казне траже, да се спусти што већи прилог у бисаге или котарицу.{S} Веш |
| /> <p>— Молио бих понизно, ако може, да се размислим до мрака... слабим, уплашеним гласом проша |
| н; онако исто да подигне једно раме, да се устури, па шеширај кроз чаршију!...{S} Истина, још ч |
| сно, светло и топло.</p> <p>Чини се, да се најлепше играју и преливају сунчеви зраци по зеленом |
| јутрос му јавише из крајње воденице, да се види некакав дим код Савине испоснице.{S} Послао је |
| По овоме погледу калуђери разумеше, да се тетка заузела за дошљака и да је већ примљен, само и |
| сећајући само из погледа свију људи, да се спрема нешто страшно.</p> <p>Гост тек сад појми шта |
| , по њиховим радосним лицима, опази, да се обојица радују његову доласку.{S} Први му приступи Н |
| 9" /> <p>Једног дана Леонтије опази, да се добици манастирски никако не могу изравнати са издац |
| исао да своју празну кошницу попуни, да се мед прелива до јесени...{S} Милило се човеку живети, |
| Архимандрит настави даље оглашавати, да се нови брат опасује силом истине; да се покрива шлемом |
| са Василијаном.{S} Могло се опазити, да се спрема извршење некаквог општег, раније смишљеног пл |
| {S} Знаш ли да прекосутра треба ићи, да се ђакониш!</p> <p>Велимир се још више опусти, изгуби с |
| е, да ли се смем усудити ја грешник, да се настаним у оном истом месту, у коме је помало борави |
| р тако слатким сестринским погледом, да се Леонтије намршти.</p> <p>— Мој Љубо, завршује разгов |
| е тамо написано о овоме преподобном, да се као »<hi>осмољетен</hi>... отверже всјех имјенији, и |
| дине, одговори Љубомир таким гласом, да се више није могло сумњати.</p> <p>Игуман заврти главом |
| .. мене питају!«... и он напреже ум, да се сети одговора, који треба да каже.</p> <p>—- Желим и |
| и интереса, осетио се тако сигуран, да се већ није бојао никога.{S} Али су потпуна слобода и с |
| — Што рекне Бог.{S} Јер он је казао, да се не бринемо много о сутрашњем дану...</p> <p>Све је о |
| да је његов манастир доста одвојио, да се у њему још по мало зна за Бога...{S} А ово куд прође |
| и млађима, и сваки се од њих патио, да се тај глас што више распростре у народу.{S} Истина, у |
| да му је ово место незгодно и тешко, да се ту не може <pb n="36" /> ништа учити, и да има много |
| она и узвикну тако значајно и смело, да се калуђер прену.</p> <p>— Па-а... отеже и он, али меко |
| ваки се преситно, па сад гледа само, да се још сит наговори или напева...{S} Почеше се ређати н |
| за њега у толикој мери ново и важно, да се није ни сетио никаквих мисли.{S} Стоји тако, и зна г |
| ап!...</p> <pb n="116" /> <p>— Тето, да се залије-е!... хап! промрмља он, гледајући нејасно вла |
| , дође и тај дан, проговори Љубомир, да се иде у свет!</p> <p>— Чула сам, рече она, не старајућ |
| ли на причешће у тако великом броју, да се монаси уплашише, како ће подмирити оволики свет.{S} |
| година.{S} Он му саопшти и за Милку, да се удала за једног среског писара — и доста других радо |
| а ће његово ћутање напоменути госту, да се такве ствари не причају.{S} Али се гост заинтересова |
| Никола, с тако услужном љубазношћу, да се и сам Љубомир збуни.</p> <p>— Све хоћу да вам приђем |
| </p> <p>— Бар вечерас... ово вече... да се исповедим, да читам каноне...{S} Да се спремим?</p> |
| Него... ако велиш, ја ћу им рећи... да се не мразиш?...{S} Знаш... они мисле, кад си таки госп |
| {S} Опет да се пије, и само ’нако... да се гледа у маглу!«...</p> <p>Од тог срећног дана преста |
| овоме... како ’но рекосте, леглу... да се добро напијете, па онако... после стара вина, да грд |
| 7" /> оцу Сави, и са тврдом намером: да се не дигну од совре докле се узмогу живи држати...</p> |
| звикну Арсеније новим јасним гласом: да се провеселимо у част нашег милог сабрата... оца Леонти |
| пим речима, придоби за своју намеру: да се, по обичају, заједно одшетају „тамо горе«, што је зн |
| обручење великог и анђелског образа; да се обува у сандалије, ради припреме за проповед мира... |
| а се нови брат опасује силом истине; да се покрива шлемом наде на спасење; да прима палију, као |
| н мисли ја овамо нешто једем !...{S} Да се бега!...{S} Ето зла!«...</p> <p>Дечко стаде плашљиво |
| аше у памети.</p> <p>«Дознали!...{S} Да се бега!...{S} А моји... шта ће они?...{S} У свет!«... |
| се исповедим, да читам каноне...{S} Да се спремим?</p> <p>Архимандрит се насмеја, опет махну о |
| лом савијеном хартицом пред собом, — да се вечерас калуђериш.</p> <p>И ако је сваког часа очеки |
| је Нићифор рашчињен, а мало затим — да се венчао...</p> <p>Некако наодмах по одласку Нићифоров |
| као легло...</p> <pb n="177" /> <p>— Да се укину! да се униште! привикаше и прекидоше говорника |
| асушило у току дуге беседе.</p> <p>— Да се укину! узвикну и говорник, промуклим гласом, гледају |
| натеже чашу са шљивовицом.</p> <p>— Да се бар ожених као ти, радио бих за своју децу, знао бих |
| д њега, очекујући заповест.</p> <p>— Да се калуђериш !... сутра! одсече игуман љутито.</p> <p>В |
| но одговори досадном госту:</p> <p>— Да се стидим !...{S} Ишао сам за стопама Господа нашег, Сп |
| ан, да и не зна шта ће сад.{S} Треба да се побрине за преноћиште (у <hi>своме</hi> селу лако је |
| И има нешто пријатно, чега сад треба да се сети...</p> <pb n="151" /> <p>— Јест...{S} Антоније! |
| бра душа, мека болећива срца, готова да се одазове свакој молби црне браће...{S} Морала је она |
| едају странци пролазници.{S} Стид га да се врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га храбри от |
| у с Маљенових извора, призивајући га да се врати, да не оставља своју колевку, која га је лепо |
| овара на питања кратко, и увек гледа да се уклони од разговора.{S} Кад момци и ђаци почну пред |
| ира и пију ракију.{S} Игуман привика да се одмах донесе парче млада сира.. хтео је, ваљад’, неш |
| животу.{S} Сад, кад није имао узрока да се крије, снабдео је испосницу најпречим потребама: све |
| е зивкала, али му је газдарица рекла да се не одзива тој жени, која само један посао има: одмам |
| тај, застења мушкарац и мрдну рукама да се ослободи овог терета, који га стегао, па не да дисат |
| њему.</p> <p>Љубомир би пошао к њима да се оправда, али треба прећи један бедем градски, под ко |
| е га ни мало страх, јер од некуд зна да се неће убити...{S} Ипак се трже кад паде у хладну воду |
| је он то чинио ради игумана, јер зна да се овај »курјак« не вара лако.{S} Пред њим се он само н |
| станка у манастиру <pb n="89" />, па да се заузме за њу и сам владика.{S} Народ би је силом ист |
| {S} Знао је да ће тамо бити Мира, па да се и са њом поздрави.{S} То му је једини друг из младос |
| ко?</p> <p>Сестра се смеши, одговара да се сећа, и ако јој се из очију види немарно расположење |
| балансира... ноге једва имају о шта да се одупру...{S} А под њим зинула бескрајна провалија и |
| чи врат у овај »лаки јарам«, и осећа да се враћа све исто, како је и пре било...{S} И сви пређа |
| же сламе.</p> <p>Леонтије само осећа да се земља под њим једнако љуља и да га овај мирис скораш |
| носа срећни младожења, и јасно осећа да се нешто са њим свршило, да је он прешао <pb n="195" /> |
| калуђерио.</p> <p>— Знаш, немамо кад да се разговарамо много...{S} Послао је и шумара; ено га д |
| е да га притисне.</p> <p>— Е, па сад да се јакамо... могу ли се искобељати, кад ме притиснеш, в |
| тавши уз њега и загледајући око себе да се не упрља.</p> <p>— Благо тебе, одговори он, гледајућ |
| n="68" /> знати.{S} Љубомир сазнаде да се жена зове Марија, да је ту из оближњег села, да има |
| не треба много новаца, али нема где да се узме...{S} Она заврши говор тако слатким сестринским |
| кав како га је он замишљао; кад виде да се никоме ту не сме обрнути ни за што запитати, јер њег |
| ше, нешто га гуши у грудима, не може да се надише, а чело хладно као лед и по њему се просуле ч |
| ињу од Београда, али он ипак не може да се сети кад <pb n="58" /> је то било, кад се јавила у њ |
| <hi>оно</hi>.</p> <p>Никако не може да се сети кад је то почело.{S} Све мисли о <hi>томе</hi> |
| ead>XI</head> <p>Љубомир још не може да се прибере и да мисли о себи; не даду му другови, нароч |
| знаш... ја сам мислио... најбоље је да се сви људи жене, па коме, тамо после педесете, умре же |
| не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да се ми појакамо, вели она и разгледа око себе, тражећи з |
| е на последњој степеници.{S} Знао је да се треба вратити одмах, али је хтео видети: да ли је по |
| кавао манастирском животу, осећао је да се и мисао његова остварује.</p> <p>Кад је присуствовао |
| од су млађи људи старешине, нашао је да се друкчије газдује, по новој науци, која се зове еконо |
| је дошла његова „чреда“.{S} Видео је да се све у манастиру врши по чреди па, не знајући још узр |
| н, збуњен и занесен.{S} Заборавио је да се крсти и моли Богу, само је гледао, гледао... и осећа |
| ад се поче смејати... хо!... та није да се смејао, но све клокоће трбухом и превија се...</p> < |
| х нема у воденици док год се не чује да се игуман вратио...{S} Све се распасало, растегнуло, па |
| ац Сава не показиваше од јутрос воље да се куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, да изигра са ме |
| шћу, да у почетку није знао чега пре да се дохвати.{S} Срећом, беше зима, па се није могао ника |
| шљиво по соби, не знајући за шта пре да се ухвати.{S} Истрчаше оба ђака под звонару и таман да |
| и пита га шта ће да пије.{S} Види се да се приближило школско време.</p> <p>Једног дана дојаха |
| Љубомир брзо устаде и оде, бојећи се да се Светозар не предомисли.</p> <p>Сад је имао само једн |
| ије!{S} А после... хо, мај... ала ће да се живи!...{S} Велимира ћу узети да ми успрема собу... |
| гову тестерицу. »Еј, кукавцу, сад ће да се виде онако каљаве!...{S} Ено... ено!...{S} Мора да ј |
| ме забранише даље сећи...{S} Како ће да се живи... треба јести?...{S} А шумадиски манастирски к |
| узми их све...{S} Па сад... скоро ће да се смркне...</p> <p>Обоје стоје једно уз друго, гледају |
| е све више привлачи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га другови наслањају на врљике разграђ |
| ети какву своју ствар, без које неће да се крене на пут, или мож’да, узбуђен, не знађаше шта би |
| p> <p>— А ви’ш... овај мој мали неће да се мрдне без обуће и јелека.{S} Дође тешко време!...</p |
| човек.{S} Чудновата бољка!{S} А хоће да се превије и онако... кад му није ништа; то хоће, није |
| ше на столу чаше и вино.</p> <p>Поче да се пије без реда, неки од гостију потражише воде.{S} Иг |
| што што он не разуме...{S} Очекиваше да се то све некако исправи.{S} Али га последње недаће сал |
| ише раме Љубомирово, који се стараше да се ослободи незгодна терета.</p> <p>— Ти си Љубомир, је |
| таложи се код Љубомира и сад стадоше да се јављају нове тежње, управо нови идеали.{S} Још код с |
| иђе с водицом још пет других села, и да се не враћа манастиру, док не сврши посао.{S} Момак ће |
| т...{S} И хтела би да није рањена, и да се врати све како је било пре, и увиђа да је свршено св |
| е собе.</p> <p>— Да ми не вичу ту, и да се после господин љути, заврши она.</p> <p>Ђаци истрчаш |
| а, помреше млађи од глади, па хоће и да се туче...{S} А тамо, где му је она нашла место, живеће |
| е се прича да сав мирише на тамњан и да се већ у пола посветио, он стоји уз њу и <hi>овако</hi> |
| ном душом.{S} Што ће да живи овако и да се злопати, као сви његови Васићи?{S} Ено их, четири ку |
| сит исплака, осети да му је добро и да се полако враћа пријатна топлина, која се почиње разлив |
| етлука, одговори Велимир.{S} Хтео би да се извуче од посла, али му та пушка не пали код игумана |
| што беше мало пре игуманово, готови да се прекрсте и да узвикну, као и он: часни га!...</p> </ |
| еју...{S} Али кад архимандрит нареди да се мењају чаше и боце, она се одмах досети о чему је го |
| ло би му сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ спрема за разговор, па се домишља шта да јо |
| младим срцима...</p> <p>Љубомир види да се чини гозба у част његова доласка, па не сме да одрек |
| а.</p> <p>Љубомир не доби времена ни да се одмори честито.{S} Уздисао је под теретом тешка посл |
| еобичном појавом, па не стижу још ни да се насмеју његовом изгледу.{S} Али њега сад подсмевке н |
| ност«.{S} А ђаци су, уз то, обавезни да се, поред других послова, брину и о ономе, што је посао |
| шу!«...{S} Али Бог не допушта сотони да се смеје даље над праведником... девојка, у порођајним |
| д да храни готована.{S} Ови калуђери да се посатиру радећи, а он да дембелише... ха-ха-ха...{S} |
| ом отворише очи: он стаде разумевати да се у њему јавља нека нова, још нејасна, али већ обележе |
| обузе га грозничава језа, кад осети да се и над оним заветним, давно сређеним и осветљеним иде |
| тлије, радосније...{S} Љубомир осети да се гуши у овој туробној самоћи, нешто га притеже, не да |
| .{S} Не беше више физичке могућности да се наставе ови чудни изливи душевна бола.{S} Он се зане |
| е стаде сипати свој теј, не чекајући да се баш по правилу искува.{S} Љубомир само гледа и трепћ |
| упајућег истјазанија«.{S} Па видевши да се ова чаша мора испити, обори главу покорно са уздахом |
| јче већ наже на њега, али он се реши да се не да још.{S} Истина, чим је пошао од лужника, он се |
| них незденутих пластова.</p> <p>»Дај да се одморим«, помисли дечко, па се завуче међу плашће.{S |
| p> <p>— Знаш, мислио сам — али немој да се љутиш, молим те — мислио сам, да све ово што се ради |
| понавља Мира гласно, од страха, тек да се јави и она да је жива.</p> <p>— А ја кад почнем мисл |
| ме је заузет.{S} Не дође му ни на ум да се погорди толиком пажњом важних људи, јер се сећа коли |
| н, кад се присети, почешће наређивао да се држе и ванредни часови.{S} Шта би се радило на дугим |
| е ни до сад није бринуо, па је држао да се то може одмах наћи, чим човек огладни.{S} Та зар ниј |
| ну и нададе преко ливада и њива, као да се одмарао три дана.</p> <p>Сељак удари у вику докле га |
| и гледају потуљено, испод обрва, као да се крију од кога.{S} Кад угледа девојче, развукоше му с |
| А јао!...{S} Никола погрчи леђа, као да се брани од нечега, па се обрте Љубомиру:</p> <pb n="10 |
| ну девојче и приђе му још ближе, као да се жели уверити: је ли он то. — Куд ћеш?</p> <p>— Идем |
| окренуо лице тамној помрчини и, као да се решава куд ће...{S} Хтео би се кренути на пут одмах, |
| , да му се учини као да је мали, као да се одједном врати то време, па га мајка изнела пред кућ |
| </p> <p>И учитељ одједном скочи, као да се тек сад нечега сетио.{S} Блед, узбуђен, дркћући вили |
| во и пође натраг, машући главом, као да се нечему чуди или неком прети.</p> <p>— ...{S}Као да и |
| преплашено, дигнувши руке у вис, као да се брани од некакве напасти.</p> <p>— Чекај, брате... ш |
| па и сама врдне очима у страну, као да се стиди њега...{S} Она одмах, без икаква упутства, зау |
| и секира... застаде у ваздуху... као да се предомишља, да ли да изврши злочин.{S} Одјекнуше чес |
| <p>»Какво је ово чудо !{S} Гледа као да се моли Богу...{S} Очи му некако сасвим покорне, поштен |
| авати — онда се обрте око себе и као да се запита:</p> <p>— А шта ћу сад?...</p> <p>Ови незнатн |
| а, шала, смех...{S} Он зажмури и као да се крије од кога, помисли у себи: то је живот, мој брат |
| ељачки, па опет ућута.</p> <p>— Него да се то поправи.{S} Све мораш завести у овогодишњи дневни |
| унце већ зашло и архимандрит наредио да се спреме свећњаци, а гости још једу и пију, као да су |
| мере, до врхунца, па је сваки мислио да се више не може издржати и да после кише и мећаве мора |
| .. .</p> <p>И владика му сад поручио да се не удаљује много из манастира, хоће да га упише у шк |
| у препреденост.{S} То му је помогло да се додвори игуману и свакоме, ко има каква било утицаја |
| } Погледа око себе задовољно и, само да се хоће ова жена куд уклонити, било би му сасвим добро. |
| S} Луб је готов, <pb n="182" /> само да се покрије памуком и црним кашмиром; јутрос му донеше к |
| обар, блесаст сељак, стараше се само да се што боље напуне вреће, торбе, качице са житом, варив |
| иш и зашто живиш...{S} Тек тако само да се протерају године, ка отац Сава...</p> <p>— А ти... з |
| носу старо вино, они гракнуше сложно да се реликвија изнесе одмах, и одржаше победу.{S} Господа |
| у очи...{S} Девојка не може довољно да се начуди: онај исти кога су пре неколико недеља извукл |
| оврсном одећом, које не може довољно да се нагледа.{S} Било је ту деце у прљавим и чистим, поце |
| спасало, растегнуло, па не може сито да се надише слободна ваздуха...</p> <p>Тетка грди, псује, |
| сије предсмртне, него ће мирно, тихо да се угаси, да умре... да би опет на пролеће <pb n="149" |
| сада помислио јасно: идем у манастир да се покалуђерим.{S} Али од кад га је заузела она једна м |
| али се и смеј са њима.{S} Терају нас да се калуђеримо, јер ћемо, кажу, онда имати доста пара, п |
| рац. »Нема више робовања!...{S} Опет да се пије, и само ’нако... да се гледа у маглу!«...</p> < |
| емена, анђео наређује оцу Макаријеву да се опет састави са женом, и после овога рађа се Макариј |
| има и положају...</p> <p>»Како умеју да се веселе! мисле калуђери.{S} Полако, сркући и слажи та |
| «... мрмља дечко у себи (рекли су му да се ова зове „велика“, за разлику од других двеју — пали |
| објавише глупо-пренераженом Максиму да се они зову »комисија«, попечатише му касу, дневнике, р |
| во сено, и препоручи му да пази ноћу да се ко не увуче у шталу, јер су у њој затворена два добр |
| сти, па иде на тебе, иде, али увиђаш да се растојање између тебе и чудовишта не мења...</p> <p> |
| а.{S} Спреман је предлог директору: »Да се преместе ови окачењаци изнад наших глава«...</p> <p> |
| рење послужење, прота позва игумана »да се мало прошетају«.{S} Игуман се одједном уозбиљи; лице |
| от постаде празан, ништаван.</p> <p>»Да се иде одавде!« дође му одједном у главу, и он одмах ос |
| најмилији посао, права забава.{S} Тада се сит насањао, ређајући разне планове у глави.{S} Не б |
| га је заузела она једна мисао, од тада се непрестано уз њу помаљају и некакве нејасне калуђерс |
| ући <title>Свето Писмо</title>, загледа се у »<title>Пјесму над пјесмама</title>«.{S} Одмах на |
| у жудњу за оваким животом...{S} Загледа се, а пред њим се све тако весело комеша, весели и живи |
| ређе он одједном са мислима.{S} Загледа се у онај мрак, а у глави му се поновише све малопрешње |
| постељу, обрте главу у небо, и загледа се у меку, нежну дубину небесног плаветнила...{S} Исто, |
| ди га да седне, па и сам седе и загледа се у њега...</p> <p>Изгледа му сад као неко необично ли |
| ласку, али се опет обрте шуми и загледа се некуд...</p> <p>Учини му се да сиђе пред њега неко н |
| обичним равнодушним погледом и загледа се у пламичак, који се немоћно, загушен димом, лелујао |
| во! узвикну младић одушевљено и загледа се у простор пред собом.{S} И ти си погрешио, те још ка |
| /> <p>— Хм... промрмља младић и загледа се у редове, које му Љубомир показа.{S} При првим редов |
| зо занесе, заборави све »бјесе« и преда се слатком, заносном сањању...</p> <p>Овако је ишло све |
| реко другог, док се не уморише.{S} Онда се дохватише торбе, из које извадише велики комад прљав |
| лави, што ме обузме чим легнем.{S} Онда се окрећем у постељи и ништа не знам где сам; после не |
| е се молити Богу, где ће спавати — онда се обрте око себе и као да се запита:</p> <p>— А шта ћу |
| а, надземаљска ведрина и радост, и онда се оне мале зеленкасте очи скупе, и кроз њих се види ве |
| за седење, моле их да причекају, и онда се жене устумарају.{S} Шиљу децу да зову домаћина, који |
| вој... прота махну главом десно, одкуда се, из даљине, виђаху сеоски дућани, — он је сад сила.. |
| ет састави са женом, и после овога рађа се Макарије...{S} Али његова женидба, то је нешто!...{S |
| о си, брате, одговори Веља.{S} Сваки за се...{S} Само је Василијан опет човек и... друг... и ак |
| дух лепога, и ви се одмах гледате низа се, цените је ли све на вама уљудно и у реду.{S} У кући |
| алуђера исправише, стадоше гледати низа се и отресати руком ситне прашке дуванске, истресоше оп |
| не виде.</p> <p>— Али кад погледам низа се, кад видим себе овако црна и несрећна... црњана, как |
| Љубомир се пробуди, и опазивши жену уза се, скочи и стаде трљати очи песницама.</p> <p>После кр |
| ласом: кад дођем код вас у манастир, ја се владам по вашем реду и обичају, а ко дође у моју кућ |
| умевајући смисао говора му.</p> <p>— Ја се женим! узвикну Нићифор смешећи се.</p> <p>Леонтије з |
| — Ја.{S} Ти си се добро излежавао, а ја се једнако бола по трњу и рањавила ноге...</p> <p>— А к |
| ељским гласом, одговори :</p> <p>— И ја се, вала, уплаших жестоко.{S} А било ме страх и од ове |
| стриц... гледа и не верује...{S} А и ја се кријем иза царице, да ме он не види...{S} После: оцу |
| нас испосница!{S} Ха-ха-ха!... засмеја се она и лагано, пажљиво, бојећи се да не увреди Љубоми |
| за тебе.{S} Није се још удала, насмеја се он дижући се.</p> <p>— Де ти... ђаволе! одговори мон |
| евнији од свију мојих калуђера, насмеја се шаљиво игуман, који никад није пропустио прилику да |
| чесму, него наточио из видрице, насмеја се Никола.</p> <p>— Их, како познаде!{S} А ја мишљах да |
| би...</p> <p>— Знам, причао си, насмеја се Велимир.{S} Ја бих могао тако, али прво да ме добро |
| ћу Арсенијеву.</p> <p>— Добро, насмеја се Веља; онда мени остаје онај наш вилењак.</p> <p>— Е, |
| нос, ка ти мене, кад ме обалиш, насмеја се одважна победитељка, па му скиде с главе мастан проц |
| манастире?</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се говорник из свег срца.{S} Зар ви чувате веру... <hi> |
| кицошки опремљена и намештена; насмеја се његову страху и метну му руку на раме.</p> <p>— Ти с |
| — Побего од капетана, сунца ми! превија се дете и одједном заплака.</p> <p>Пандур омекша.{S} И |
| рад; завуко обе руке под појас, превија се главом и целим телом чак до колена, и уз то гласно н |
| е на поље.</p> <p>— Хи-хи-хи... превија се од смеха Василијан и прилази Максиму, који се, после |
| лечи? запита Љубомир.</p> <p>— Превија се из ширетлука, одговори Велимир.{S} Хтео би да се изв |
| мејао, но све клокоће трбухом и превија се...</p> <p>— Шта га то боли толико, те с ’нако превиј |
| Идите! махну игуман очима и трпезарија се за тренут испразни.</p> </div> <div type="chapter" x |
| це, изгледаше као велики црн пласт чија се фигура нејасно оцртава под слабим зрацима свећице.{S |
| пи и капље хладна магловита влага, која се меша са врелим и бистрим капљицама, што теку из њего |
| спод самог доксата, пред ћелијама, која се ту случајно затекла.{S} Предахну, погледа по дворишт |
| се полако враћа пријатна топлина, која се почиње разливати по њему...{S} Па није баш ни тако м |
| игуман Сава, и нешто шапуће тетки, која се пригнула к њему.</p> <p>Љубомир би пошао к њима да с |
| друкчије газдује, по новој науци, која се зове економија, на је тамо и приход двапут и трипут |
| ађујући се чисто звонком оштрином, која се јасно издваја из остале грмљаве.{S} Оне мале буљаве |
| их, младића с брчићима и брадицом, која се таласа, љуља и комеша без икаква реда, од које се чу |
| о, враћа се, а једна стална мисао, која се већ одавно утврдила у њему, заузела га свега, па врт |
| е старајући се да прикрије жалост, која се показа на лицу јој.{S} Бо’зна ћеш у манастир?</p> <p |
| ова урођена побожност и скромност, која се вазда јасно огледала на лицу му.</p> <p>Последње год |
| упњава од поткованих коњских ногу, која се приближаваше штали.{S} То пандур уводи коње.{S} Чује |
| аде гледати запрепашћено у гомилу, која се лагано примицаше.</p> <p>— Умро !... несрећник! оте |
| озбиљну и мало застиђену породиљу, која се јуче разрешила од бремена, а сад стоји удаљена у угл |
| рајући до сад невиђену густу шуму, која се лево и десно пружила, — новина ова паде у манастир к |
| у.</p> <p>Прва новина у манастиру, која се јави случајно истог дана, кад стиже и млади намесник |
| ом вештином, масну ћурчију тртицу, која се, на његову срећу, била затурила међу батацима, а он |
| е копите... још се осећа дах земље која се суши.{S} А тамо, изван ограде, озеленели воћњаци, па |
| репери и опија разнобојни шебој, лелуја се гранчица мирте над клупицом и сунце весело одсјајкуј |
| Само по неки цврчак зрикне, и залелуја се тихи, сањиви ноћни лахор, успављујући узбуђене, пија |
| Бог са њима учини, ради мене... заплака се тетка одједном, и настави јецајући: ако је то Богу м |
| .{S} Он седе на уласку пећине и заплака се горко, гледајући немоћно у натуштено суморно небо, к |
| ојин вели: »Кажи му, ако га видиш, нека се труди на сваком послу.{S} Није он отпао од мене, као |
| о закачио, и кад паде на земљу и дочека се на руке, испод њега се искотрља некакав сламни шешир |
| гледа кроз баџу.{S} Кад он уђе, девојка се прену и скочи с лежанке.</p> <p>— Ене де !... узвикн |
| <p>Изненађена оваким одговором, Јованка се скоро наже на њега, и гурну га лагано прстом у чело, |
| ано провлачи манастирском реком, шљепка се густо хладно блато и једва се назире црна пруга, што |
| зарију.{S} Док се испразни чанак, тетка се врати с новим налогом:</p> <p>— Одведи овога код Рад |
| окаменили, зинули па само трепћу; тетка се само полуобрнула к њему, а остала онако наслоњена на |
| ао обично, с колима и врећама.{S} Тетка се, по обичају, дурну, стаде праскати и псовати некога |
| ни га!...{S} Натема га!...</p> <p>Тетка се одједном заплака, зајеца па побеже у кухињу.{S} Љубо |
| ату, гледа, радознало и реко бих смешка се!{S} Није то, ваљада, због његова доласка?...{S} Гле, |
| пред очима му бескрајна раван, и отегла се у недоглед...{S} И тамо далеко хеј, вије се и пружа |
| " /> <p>У неком убогом кућерку, превила се суха, исцеђена муком и немаштином, стара домаћица, п |
| теже...</p> <p>Дубока ноћ...{S} Разлила се јасна летња месечина, па се и кроз густу шуму види п |
| Свуд око њега, и десно и лево, склопила се огромна планина, којој, како изгледа, нема краја, а |
| ацаних, по реду, гомилица сена, окупила се гладна стока, па жудно савија и купи у уста суху тра |
| стила се у гостинске собе, разбашкарила се, махнула длановима преко бркова, па само наређује... |
| току од седам — осам недеља, наместила се у гостинске собе, разбашкарила се, махнула длановима |
| товати као на облачну дану.{S} Спустила се лака ноћна хладовина па успављује и људе и животиње |
| <p>Чим седе Љубомир уз другове, Никола се насмеши на њега, пруживши му лепо парче меса.</p> <p |
| да му се очита смртна пресуда.{S} Школа се утаја...{S} Деца гледају, зачуђена необичном појавом |
| Нека беличасто-тамна светлост прострла се по видику, <pb n="196" /> и лако трепери по местима, |
| нема никога.{S} Пред њим, у слами, ваља се некаква шарена крпа, тканина...{S} Нешто се навуче н |
| ја, а доле, поред сама пута шушти, ваља се и бруји манастирска река, низ коју уморни путник већ |
| ле се узмогу живи држати...</p> <p>Ваља се добро наплатити за златан архимандритски крст, који |
| стаје света!...{S} Пропаст!«... понавља се у њему муњевита мисао...{S} Он сагледа само крајичак |
| стима...{S} То је отровно!«</p> <p>Веља се и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, весе |
| една камилавка, шта ли је...{S} А земља се све више љуља... љуља... и онај мирис косе заноси... |
| ост, видећи га онако забленута, накашља се прилазећи му.{S} Игуман лагано пренесе очи на тамну |
| ?... а живот?«...</p> <p>— Аха! искашља се збуњен ђак, махну рукавом преко носа и хтеде још што |
| p> <pb n="217" /> <p>— Видиш... искашља се он и отеже последњи глас.{S} Ово је Свето Писмо... т |
| узвикује зачуђено девојче, и на уснама се већ купе црте, које ће прећи у стидљив и зачуђен сме |
| од кад себе, пуне им руке посла, спрема се велика вечера.{S} Напољу се чује граја, разговор и п |
| S} И сад, враћајући се од стоке, спрема се да утврди са оцем све, јер му је још раније поменуо |
| мештај гране да не однесе...{S} Тек има се посла доста.</p> <p>Љубомир не доби времена ни да се |
| изређа све оне тешке погодбе, са којима се улази у ред монашки, и Љубомир се, са живим, одушевљ |
| {S} И они голи сниски хумови, по којима се жуте стрњаци, или зелене воћњаци и црне или црвене к |
| ратке, крутуљаве, уморне ноге и на њима се равномерно њиха, лево и десно, погурено, здепасто, н |
| му нејасне мисли у глави, а пред очима се магли, трепери...</p> <p>— То га нећемо наморавати, |
| а пређашње побожно расположење, у очима се све више губи онај обични смисао, душа му се све виш |
| дну пасуљ, у другоме сок...</p> <p>Жена се трже од брза и ненадна скока овог бегунца, који испа |
| лепа!{S} Па се ја са њом оженим... зна се: ко бајаги, није од истине...{S} Па право мојој кући |
| ући ни сама шта тражи. — Оно истина зна се: капетан може да одере нас механџије, али опет...</p |
| аку ноћ!</p> <p>»Он, прост сељак, и зна се наћи у животу, зна зашто живи... стаде мислити калуђ |
| о ли је зовете — трипут више, ондак зна се... морамо и трошити више, одврати му иронично најста |
| њао своје одговоре.{S} За јасле већ зна се... и то тако... јасле, јасле...</p> <p>— Ама каке ја |
| ит нареди да се мењају чаше и боце, она се одмах досети о чему је говорено. -</p> <p>Пред госте |
| тренице па стаде гледати у пламен; она се спусти на другу половину, подаље од њега, и, очекују |
| постепено сломише се, срушише се, а она се, та мисао, развијаше све више, док га не отрже од ро |
| настиру »код господина и тако... рачуња се као куварица«, али признаје да није баш тако вешта к |
| ови, од којих је оно мало пре бегао) па се упутио онамо, камо му добра жена рече да ће изићи на |
| законому браку и отец дјетем бист«, па се опет посветио!...{S} А Макаријеве родитеље сам анђео |
| рчи леђа, као да се брани од нечега, па се обрте Љубомиру:</p> <pb n="104" /> <p>Ако ти што зап |
| ко пута, како људи путују без ичега, па се увек нађе ко им да хлеба.{S} А шта је ово!...{S} Ист |
| ма бити ту у механи, имаће још кога, па се дао у објашњења, док иза угла механског изиђоше чове |
| настављају прекоре и тражњу прилога, па се тако целим селом носи весела граја, шала, задиркивањ |
| и трулити, осуо се зид испод темеља, па се то све шарени, суморно црни и баца на душу гледаочев |
| да се дохвати.{S} Срећом, беше зима, па се није могао никакав већи рад започети.{S} Имало се ка |
| ред дверима и пред свима присутнима, па се опет врати у препрату, где скиде своје масне, поцепа |
| коса марљиво углађена и рашчешљана, па се сад не витлају они груби гргурави перчини око очију |
| /> <p>Дувала је дању топла југовина, па се спустило тихо, лако пролећно вече.{S} Месец, у друго |
| заху из дубоких планинских раселина, па се, као широка повесма, хватаху један за други и протез |
| {S} Разлила се јасна летња месечина, па се и кроз густу шуму види путовати као на облачну дану. |
| р ћемо, кажу, онда имати доста пара, па се можемо проводити како хоћемо...{S} И ’нако већ, кад |
| е то запливало у општи талас живота, па се весели по њему, ради и живи.{S} А он, онако исто, ка |
| муком и немаштином, стара домаћица, па се извињава што нема чим даривати крст.</p> <p>— Даће Б |
| Погледа уплашено, збуњено око себе, па се окрете, и одједном, не говорећи ништа, из све снаге, |
| ста добро најглавнији део литургије, па се осети заморен. »Е, ово се баш потеже јуначки!« као д |
| од пећи а још више од вина и ракије, па се расплинули, ужагрили очима и остављају овај сувопарн |
| вци, обнесу се мајске сеоске литије, па се онда калуђери сити набеспосличе чак до јесени.{S} Те |
| но кад ухвати оне меке и чисте руке, па се подаде првој навали.{S} Клецну једаред и девојче већ |
| ачку белу мотку.{S} Одупири се њоме, па се не бој...</p> <p>А Љубомир се смеши, не прима мотку |
| у главу, оно некако прође кроз мене, па се опет врати натраг и стане играти далеко, као неки ве |
| о не однесе бедро, и он остави коње, па се стаде занимати бушењем ципунова.{S} Лети воденице пр |
| ену.</p> <p>— То је боље! вели дете, па се плашљиво осврће и погледа на кућу; затим, спуштеним |
| и дуван! рече и разли кафе у шољице, па се намести на клупу до Максима, који ћутећи жудно ишчек |
| сељачки и наслони браду на песнице, па се занесе, пратећи благословени Израиљ у његовом дугом, |
| прашина, или се раскаља после кише, па се само гиба жућкасто црно блато.{S} Долазе сељани у ме |
| у народу ’нако... ко сви други људи, па се опет посветили...{S} Шта је то... како ћу сад?«...</ |
| у, који се отео густој боровој шуми, па се утркује с њоме меким зеленилом своје сочне траве.{S} |
| и у вику докле га год могаше видети, па се онда осврте и продужи пут, размишљајући, шта ли је н |
| , родбине, имања... све то оставити, па се удаљити од света...</p> <p>— А живе ли тако ови твој |
| влажише и засијаше крупне, црне очи, па се стаде смешити на свакога, ко га случајно погледа.{S} |
| е поискакало, истрчало чак у воћњак, па се живо радује тако важну и милу госту...{S} Вујо старе |
| — Ја знаш идем... поделио тамо ујам, па се нешто замислио..{S} Ђавоље ово време !...{S} Кад пре |
| ео рећи: »Видиш како ја сам путујем, па се никог не бојим!«...</p> <p>— Јок, море...{S} Него са |
| ; погледа ме благонаклоним погледом, па се обрне, рецимо Велимиру и запита га«...{S} При овоме |
| е збунио пред њом, дететом као и он, па се још више насмеја.</p> <p>»Ала сам луд!... шта се бој |
| S} Занела га је нека необична мисао, па се боји да не поквари све, ако се мрдне.</p> <p>— Папоњ |
| о у ватрено, издубено као сач, небо, па се обрће, игра...{S} И осећа како се његова столица пон |
| >»Дај да се одморим«, помисли дечко, па се завуче међу плашће.{S} Сунце већ на заранцима, а он |
| .{S} Како је то?{S} Све се помешало, па се не види ништа!...{S} А младић би хтео видети праву и |
| округло, збрчкано и усиљено весело, па се опет насмеја својим ситним загушеним смехом: хи-хи-х |
| ати радост од тога што је све добро, па се сети јучерањег дана.{S} Срце му задрхта, обузе га ст |
| <p>Издвоји се од шпорета и Велимир, па се и он стаде смејати.</p> <pb n="70" /> <p>— Хо-хо-хо. |
| и да се жена већ спрема за разговор, па се домишља шта да јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души му |
| није чудо!... одговори архимандрит, па се одједном прену: ама шта ми <hi>сад</hi> започињемо п |
| мир се осврта један дан по Београду, па се и он реши да иде своме родном Маљену, кога већ две г |
| е разгледати редове и речи како иду, па се полако удубе у читање...{S} Над њим горе отворише се |
| ли гледају да рано површе што имају, па се и они некуд дигну, нестане их, као у маглу.{S} Чобан |
| ранију, која ће се кувати за вечеру, па се и сам трже од ненадних јахача.{S} А кад виде пандура |
| ни стаје Мира наложила велику ватру, па се изребрила према ватри, на великој гомили сена; устур |
| мана, који је могао чути њихов смех, па се сви тројица повукоше под звонару, где су се могли сл |
| ечења: прасећег, пилећег, телећег... па се ту жуте и преливају са руменом, масном корицом добро |
| о ми нешто било дошло, ка ово сад... па се предомислих...</p> <p>Уплашен, пренеражен, као да бе |
| се и моји калуђери осете друкчије... па се размиле по перилима и становима, онда ја бежим у под |
| у...{S} А овако : дечко као и они... па се упреподобио...{S} Чудно... чудно!...</p> <p>»Стига м |
| тено лице и таман хтеде рећи уф-ф... па се сети протине напомене, и одједном оно набрано смежур |
| мора да је нека царица... а лепа!{S} Па се ја са њом оженим... зна се: ко бајаги, није од истин |
| аву недељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме радити шта ко хоће: спавај, докле хоћеш, иди куд |
| <p>— Кажем ја... у свеце хоће!...{S} Па се одједном жустро осврте и привикну: кола!</p> <p>Кочи |
| ије с болесно-забринутим изразом.{S} Па се тек после нечему присети:</p> <p>— А-а... тамо има х |
| Највише га буне оне мале, жућкарасте па се преливају у црно, паметне господске очи, којима ника |
| се.{S} Хм... добро, добро...{S} Иди па се моли, одговори смешећи се иронично и савијајући писм |
| p> <p>Вино се пени, прелива се, просипа се!...{S} Чаша за чашом облеће, а дружина све веселија. |
| некуд... мами ме нека лепота... отвара се полако неки <pb n="135" /> лепши живот, шта ли је то |
| рхимандрита као правог дужника, и стара се савесно да наплати свој дуг.{S} А нови архимандрит, |
| ашто је он дошао!« мисли у себи и стара се да умакне са доксата неопажен.</p> <p>— Где ћете сес |
| механе, прену се, измени лице и постара се да на њему искаже велико поштовање и покорност према |
| уз реч, како јој је кућа овештала, мора се дизати друга... не треба много новаца, али нема где |
| тренутка.</p> <p>Али кад је посао, мора се заборавити и молитва и све...{S} Данас је недељни да |
| и обичају, а ко дође у моју кућу, мора се владати по нашем обичају.</p> <p>Леонтије пружи ногу |
| а страшније од многих мука.{S} Али мора се.{S} И он зна где ће га затећи ноћ: тамо око Радојеви |
| ла само једна мисао о будућности: »мора се ићи у Београд, у школу«, а планови су се састојали у |
| плаших, а ти просу млеко?</p> <p>Сестра се смеши, одговара да се сећа, и ако јој се из очију ви |
| ни манастир, где ће преноћити, па сутра се вратити у град.</p> <p>Дан празнични.{S} Сунце бије |
| з муке.{S} Забринути богословац прогура се неколико пута кроз гомиле деце, која стајаху пред шк |
| Саве и над њом непрестано виси и котура се сива магла; веле му да је то нека друга, »швапска« з |
| пијане главе...</p> <p>Зора!{S} Беласа се густа роса по потесу, а тамо иза громадних, тајанств |
| масне, поцепане ђачке хаљинице, отпаса се, изу се и остаде бос, гологлав, у дугој сеоској расп |
| тије пружа руке напред и у страху хвата се за нешто покретно, миришљаво, врело, у сну не може д |
| ракију из другог стаклета.</p> <p>Врата се лагано отворише и кроз њих се, блед и погурен, потуљ |
| мљивим фактима, само блуди очима и пита се у чуду: »Шта је ово?...{S} Гле, одиста шта је ово?«. |
| ење овде зашто је, ради чега?... запита се, и обузе га грозничава језа, кад осети да се и над о |
| а је ово?...{S} Где сам ја?!«... запита се преплашен монах, гледајући окамењеним погледом како |
| е, и шта ово радим ја овде?!«... запита се он одједном, пошто прочита писмо, као да сад тек прв |
| ="105" /> <p>Гости заузеше места, очита се молитва, игуман благослови трпезу и поче обед.{S} Мл |
| ресу се и дркћу прозори црквени, колута се миришљави дим измирне и звецкају ситни прапорци на с |
| ше насмеја.</p> <p>»Ала сам луд!... шта се бојим«, мисли у себи дечко и бадри се да је погледа |
| ачуђено, питајући погледом околину: шта се то збива?... шта оно рече овај до мене?...</p> <p>Ни |
| !... па ово је нешто страшно!...{S} Шта се ово приближује?...{S} Ево свакоме цела хиљада цекина |
| ославило, а ево зиме на измаку.{S} Шта се терета, за то време, преко главе претурило, колико с |
| а онако, кад је човеку свеједно, ма шта се догодило.{S} Само - махну главом и рече : »Хоће Шваб |
| и округласти трбух обема рукама, на шта се из самог трбуха разлеже оно пресито грубо штуцање: х |
| ош грми игуман, не видећи од љутине шта се око њега дешава.</p> <p>И учитељ одједном скочи, као |
| и његова привремена управа?...{S} И шта се може за то време учинити?...{S} И ко ће после доћи з |
| слуша, и заборавља где се налази и шта се то збива око њега.</p> <p>Она велика жудња за светом |
| Он још разазнаје све око себе, види шта се ради и разуме да је пијан.{S} И то га сазнање сад ни |
| страшно.</p> <p>Гост тек сад појми шта се спрема.{S} Он се енергично и достојанствено обрте иг |
| певушећи полугласно, прислушкивати шта се чини на пољу.{S} То је једина прилика кад игуман сас |
| ође ходником и двориштем, гледајући шта се ради.{S} Завири и у собе, у кухињу, у трпезарију, и |
| о нарочито за владику.{S} Чуо је он шта се владици допада, а бојао се помало да га не врате, шт |
| оро оставити.</p> <p>До овог часа браћа се нису ни интересовала »господиновом« болешћу.{S} Знал |
| еко врљика...{S} Иде, врши посао, враћа се, а једна стална мисао, која се већ одавно утврдила у |
| <p>»Хм... сад је омекшао...{S} Не праћа се више!«... помисли ђак и пође к вратима.</p> <p>— Куд |
| м стањем (тако се њему чини), и не сећа се да потражи што узвишеније, светије...{S} Али, они су |
| тидљиво ђаче, одвојио се у крај и осећа се туђином у томе веселом, живахном друштву...</p> <p>И |
| и! рече Велимир.</p> <p>— А-а... досећа се Љубомир.{S} Ама зашто те оно ’нако... због чега то?. |
| едовршен посао.</p> <p>А код Радојевића се надали, па дочекаше госте домаћински.{S} Вечера прођ |
| очаре.{S} Новац се потрошио, а воденица се није могла подићи, јер нема околног земљишта, где би |
| вакој руци по неколико.</p> <p>Домаћица се смеје весело, одвраћа шалу и доноси пуне руке прилог |
| слике из Велимирова брачна живота, меша се ту нешто и Јованка, и он сам...{S} И све му се више |
| све нејасније, све тамније слике, меша се нешто густо и неразговетно као тесто, муте се пређаш |
| досадањи скучени простор!...{S} А душа се надима и хоће ширине, простора, светлости...</p> <p> |
| очију ови заносни догађаји, његова душа се све више отвара и тако се саживљује и нераздвојно сп |
| али изгледају ништавни, смешни... љубав се чини жалосном обманом, озбиљан рад — узалудном беспо |
| де се тетки омаче такав придевак, какав се ретко чује и међу људима.{S} Не даш му једну цигару, |
| о Ваведењу десио се тако леп дан, какав се виђа само у августу.{S} Архимандрит зором отпутова у |
| ећ скоро цела година.{S} А сад... какав се ово сад олуј спрема!{S} И дође изненада, кад нико ни |
| , глава му се немоћно врти и тресе, сав се омлитавио, начинио се као осуђеник, кога ће сад стре |
| ети какву ствар, животињу, посао, и сав се предати забави или послу око ње.{S} Кад је дошао Љуб |
| а...{S} Тако прође пола часа.{S} Најзад се отрже од овог дремања, отвори књигу, стаде најпре ра |
| симову и величином и бојом.{S} И најзад се веома истицаху крупне буљаве плаве очи, са јако наду |
| Максим му није раван...{S} И онда, кад се сит наједе, вели да га ништа не боли и види се по ли |
| је, међу осталим његовим заветима, кад се одлучивао да побегне у пећину, био и тај: да не ложи |
| јна. .</p> <p>Од овог срећног дана, кад се састаде са Светозарем, окрете се све у његову животу |
| и распрснути се.</p> <p>Истог часа, кад се престављао целом браству, отац Сава поведе разговор |
| иђе и <pb n="148" /> отворио врата, кад се разлеже Љубомиров глас...{S} Игуман сукну натраг изн |
| ако ли ће изгледати овај груби луб, кад се покрије меким лепим кашмиром.{S} Али мука је — недељ |
| и воском као права црква, па после, кад се пећина измени, неће ни ватре ложити.{S} За јело није |
| ом прошлошћу.</p> <p>— Сећаш ли се, кад се оно једном ја сакрио онде за ћерчиво, а ти идеш, у в |
| сувраћеним рукавима.{S} Испод расе, кад се игуман нагло окрене, те се црвено постављени крајеви |
| игра, трепти, као пламен лојанице, кад се добро разгори!...{S} А Никола узео некакву сасвим др |
| ама.{S} Нарочита згода беше у вече, кад се калуђери позатварају у своје ћелије, а другови се ок |
| </p> <pb n="186" /> <p>Он не опази, кад се Велимир и Вида измакоше, само одједном виде да су њи |
| бичну пријатност, коју осећа сваки, кад се огрне топлом одећом у хладном простору.</p> <p>Архим |
| е свега!«...{S} А њему су казивали, кад се почне које лепо житије читати, не може се човек одво |
| г гласа, неће ли га жива душа чути, кад се неко иза самих његових леђа продера:</p> <p>— Ко је |
| повика: јеванђеље, брате... оногај, кад се положи на св. престо... онда!{S} Ето ти!...</p> <p>И |
| јури тамо, хм... тамо на пригревак, кад се и моји калуђери осете друкчије... па се размиле по п |
| живе душе у дворишту манастирском, кад се сви гости разбегоше и кад сам побратим оде у механу |
| што разговори са Маром, и сутрадан, кад се остарели игуман, дочекан потпуно калуђерски, како се |
| је био редован час, али је игуман, кад се присети, почешће наређивао да се држе и ванредни час |
| а јој објасни колико је чега издао, кад се Љубомир одједном исправи и пружи десну руку на тетку |
| капци му се неки пут прикупе јако, кад се нађе која киселија јабука...{S} После опет гризе и п |
| сети кад <pb n="58" /> је то било, кад се јавила у њему прва мисао.{S} А у самој ствари то ниј |
| > <p>»То је оно што прича Светозар, кад се потреви душевно живинче...{S} Само ће ми ње бити жао |
| <p>Игуман почива.</p> <p>А Љубомир, кад се разбегоше сви ђаци и момци, нађе се у неприлици: поб |
| узе мрак и иначе мрачну густу шуму, кад се кроз хладну влагу разли оно тајанствено шумско вечер |
| и позлаћени крст на црвеном кубету, кад се забелише зграде и дограде, које се лепе и гомилају < |
| таде свуд около прави зимски тајац, кад се свака животиња и човек згрчи у топлу легалу, па не п |
| гу, једна преко друге, као гљиве... кад се указаше прозори од ћелија и на једноме мрдну калуђер |
| јево прво пребивалиште.{S} После... кад се већ прочује у народу његов праведни аскетски живот и |
| и ужасан свет...{S} И како то би... кад се то сврши, тако одједанпут!...{S} И како беше дивно у |
| мена.{S} Да ми је само то видети... кад се засија!...{S} А са њим, кажу, сто попова.{S} Боже, к |
| лучио је да овако проведе целу ноћ; кад се воштаница угаси, он ће у мраку, другу неће палити... |
| то пре шмугнути поред игумана...{S} Кад се утиша све, отворише се лагано кухињска врата и кроз |
| која обеђује Макарија у греху...{S} Кад се само чита, хоће човек да полуди, а како ли је било и |
| ена поцрвеневши.{S} Добро баш...{S} Кад се закалуђериш, довешћу ти једну моју прију; таман ће д |
| индру, којом је стаја покривена.{S} Кад се Љубомир наже на врата, удари га јара по лицу.{S} На |
| хладноће, не осети ништа друго.{S} Кад се подиже, после великог и последњег метанија, над њим |
| } Може ко одсуствовати годинама, па кад се врати, дочекаће га хладни поглед сабрата му, који ка |
| је било, и колика је била свећа, па кад се поче смејати... хо!... та није да се смејао, но све |
| , до своје нове »симпатије«, јер од кад се закалуђери, кидисаше око њега жене и девојке, стадош |
| то се замислио...</p> <p>— Е, богме кад се таки момци замисле, ту нешто има!... рече она шаљиво |
| и напомиње му шта га чека код куће кад се врати.</p> <p>— А нећеш много, бесна мрцино, зацело |
| ужи снаси карлицу с топлом водом, и кад се млада спусти, дохвати његову ногу и стаде је пажљиво |
| и припреме за проповед мира...{S} И кад се изређаше сва ова оглашења, нови брат стаде, потпуно |
| леже одједном на душу његову.{S} И кад се сит исплака, осети да му је добро и да се полако вра |
| ју, а очи значајно намигују.{S} Али кад се изнеше два тронедељна сисанчета, испечена на ражњу, |
| натом пољу.{S} Како ли ће изгледати кад се смркне?...{S} Али он се не стара да представи себи к |
| ајући у руке парче меса, начуљи уши кад се помену чреда. »Хм, видиш... одиста иде све по чреди! |
| њиме весело и потера стоку.{S} Тек кад се смирише гладна говеда у ливади и стадоше пасти, он с |
| стене загушено женско смејање, као кад се неко узалудно уздржава од смеха.</p> <p>Љубомир само |
| рамена.{S} Ово сад није онако, као кад се јакао са Миром и Милком...{S} Онда није ништа марио |
| и приход двапут и трипут већи, него кад се ради старински.</p> <p>— И... тамо сам, вели отац Са |
| еђено по зиду и прозору, као обично кад се човек дубоко занесе једном мишљу.</p> <p>— Дај ми је |
| оврати сасвим, подаде се оном стању кад се прегладнео стомак напуни и почне да вари.{S} Погледа |
| румених обрашчића...{S} Он и не чу кад се прочита апостол; трже се из заноса од громког Савино |
| се то јакате? прекиде га Милка баш кад се он одушеви причањем, па јој хтеде све по танко објас |
| је тамо, у Београду ?!...{S} Па још кад се обуче сам митрополит...{S} Кажу, на глави му капа од |
| азда Цвијана...{S} Хе-хе«...</p> <p>Кад се Љубомир, охрабрен пандуром, вратио у кујну, тамо га |
| некако тако... тешко ми«...</p> <p>Кад се опростио са својима и пошао од куће, Љубомир сврну н |
| ре да седнемо.{S} Уморан си.</p> <p>Кад се Љубомир, осврћући се плашљиво, намести на крај клупе |
| ве цокуле залупаше ходником.</p> <p>Кад се врати и седе, чуло се да преврће листове некакве књи |
| ="171" /> је непрестано ћутао и понекад се смешкао каквој шали што падне при разговору, махну г |
| подмириваху домаћу потребу; а виноград се морао напустити због скупа рада...{S} И, да би се до |
| и однесе, сатре све под собом...{S} Сад се могло животарити једино продајом оборене горе; други |
| , док год он не изучи све школе.{S} Сад се школа истакла напред, пред свима његовим жељама, зау |
| манастирима! узвикну Василијан.{S} Сад се више рентира ортачка радња са кројачицом!...{S} Хи-х |
| ори књигу и остави је под главу.{S} Сад се није могла почињати овако озбиљна ствар: треба сачек |
| сад је ове куће издржавао народ, а сад се исцрпе тај извор.{S} Шуме забранише даље сећи...{S} |
| свих девет манастирских воденица, и сад се љуто каје што не остаде у којој да ноћи.{S} Дође му |
| у пуној кући, у којој нема газде, и сад се не зна чија је...{S} Ко уме заповедати, он је и газд |
| као што беше о првом јутрењу.{S} И сад се онако исто занесе, уздрхти при служби... готов је пл |
| Газда-Мирковић ишао тамо за грађу и сад се вратио...{S} Видео човек очима све!...</p> <p>Леонти |
| <hi>зашто</hi> се живи!...</p> <p>И сад се млади монах сећа својих давно порушених идеала онако |
| и одмотавање...{S} Хо, брате!{S} До сад се само мотало, а не знаш шта има у клупчету...</p> <p> |
| јући шта оставља ни куда иде.{S} До сад се ређаху све једни исти, једначити <pb n="9" /> дани, |
| год му је она пред очима...</p> <p>Сад се отац Василијан сав предао вештини правити камилавке. |
| да не мрдне куд белавка...</p> <p>»Сад се јадна Мира мучи сама.{S} Ако пође за козама, одоше к |
| и није се одвајао од Леонтија, док год се овај бавио код куће.{S} Он га најбоље обавести о сви |
| а камење, па их нема у воденици док год се не чује да се игуман вратио...{S} Све се распасало, |
| лаган шећер и однесе кроз собу.{S} Отуд се чује сипање воде у чашу, некакво цвркање и мало зати |
| каквима је он до скора сањао.{S} И отуд се врати разочаран. »Ово су, брате, господа-калуђери! г |
| спознају се више јасно њихова лица, све се помешало и претворило у некакав велики осветљен круг |
| омност, онај тих, бојажљиви поглед, све се утростручило и прешло у некакву побожну збиљу, која |
| . оних, хм... па ови моји запевају, све се тресе...{S} Обешењаци Василијан и Никола певају као |
| ричања из реторике и књижевности... све се то меша у његовој глави, постајући теже од олова, та |
| е не чује да се игуман вратио...{S} Све се распасало, растегнуло, па не може сито да се надише |
| једну сталну подлогу — навику...{S} Све се радило онако, како <pb n="245" /> се навикло, како с |
| ђака ни калуђера, осим игумана.{S} Све се, као по маху чаробна штапића, изменило, изумрло, оту |
| ништа: опет се шарени ка детлић.{S} Све се жуте пеге по врату докле сунце грије...{S} Аха, сигу |
| нико не размишља много о животу.{S} Све се то креће само, по неком, давно утврђеном, поретку... |
| шар, са изгледом на богату даћу.{S} Све се живо смеје, шали... јер шта би друго радили: мртва к |
| ике испоснике!...{S} Како је то?{S} Све се помешало, па се не види ништа!...{S} А младић би хте |
| на земљу, мами душу некуд напред, и све се човеку тада нешто хоће... и он би тихо и весело поле |
| живот, времена и правца?...{S} Тек све се одједном измени.{S} Донеше се важни црквени закони, |
| } Хинтов царски сав од злата, и већ све се блиста... царска посла!...{S} А <hi>она</hi> све так |
| ојен, Љубомир се поврати сасвим, подаде се оном стању кад се прегладнео стомак напуни и почне д |
| ра одупре босим прстима о земљу, подаде се његовом вучењу и још се сама навали, саплете га једн |
| .. да сте вид’ли то чудо!...{S} Препаде се човек, па хоће шлаг од страха да га удари.{S} Узалуд |
| торбом на леђима, познаде га и препаде се.</p> <p>— Ене-де!...{S} Јес’ ти то, Љубомире?</p> <p |
| ажљиво око себе.{S} А пића и јела стаде се трошити два и три пута више, него пређашњих година.{ |
| сврши посао, дохвати је за руке и стаде се ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, бре, да видиш... сев |
| /> И он се сам нађе у распутици и стаде се освртати око себе.{S} Прво што угледа сад боље, беше |
| поли врелом водом.{S} Он скочи и стаде се извлачити иза стола, изговарајући некакву претњу, пс |
| } Предахну, погледа по дворишту и стаде се подавати оном леном дремежу, што наступа на оваким п |
| но.{S} Његов велики гојазни трбух стаде се чисто увлачити унутра, а широке чисте ноздрве стадош |
| ти.</p> <p>»Овде је прави живот... овде се може живети као ’но што вели Христос: да оставимо и |
| сниска, стара, и тако обична...{S} Овде се некад побадао вито...{S} Како му се велико чинило то |
| о.</p> <p>— Баш си и ти неки...{S} Овде се тетки омаче такав придевак, какав се ретко чује и ме |
| твоје травуљине... тамо у школи, а овде се само пије.</p> <p>Опет куцнуше чаше, отпева се једна |
| ја.</p> <p>— У које време?</p> <p>Овде се мора поменути, да често поновљени непријатни догађај |
| етом као за неким чаробним местима, где се друкчије живи, слободније и слађе дише.{S} Обичне су |
| учити, и да има много бољих места, где се мање ради и више користи.</p> <p>О, како га је обрад |
| ећу собу у Богословији београдској, где се прославља Свети Сава.{S} И сад с леве стране, збивен |
| бије косо, али не допире у ходник, где се угибају широки столови, под теретом судова, препуних |
| } Изиђемо неки пут онако... у село, где се скупљају девојке, па тако, шали се и смеј са њима.{S |
| оче прави, поверљиви, слободни пир, где се нико не устручава ни од речи ни од дела.{S} Пир затв |
| еничиште, на једном сеоском потоку, где се сад није могло распознати ни место за јаз ни за воде |
| маљенско блене, слуша, и заборавља где се налази и шта се то збива око њега.</p> <p>Она велика |
| .{S} Он гледа у нејасну пругу, тамо где се небо састаје са земљом, и што више гледа ту загонетн |
| шину манастира Т. У целој Србији, нигде се у толикој мери не израђује и не продаје дрвена грађа |
| парохиски готово сасвим застаје: обреде се последњи свечари, ђурђевци, обнесу се мајске сеоске |
| роде... имам ја таке лекарије... хтеде се даље правдати Арсеније, али га прекиде игуман:</p> < |
| коме није до ноћног маштања....{S} Виде се пред њима котареви; тамо су саденута сена, гумна и с |
| тако... поређе.{S} Трећа новина — укиде се »велики тевтер« који су завели стари игумани, где је |
| , добро позната му оца детињег, застиде се и сам и увиде да сад не сме ни уста отворити...{S} П |
| кад се разбегоше сви ђаци и момци, нађе се у неприлици: побећи ће и он лако, али шта ћемо ако и |
| р се сав стресе и већ се поведе... наже се к њој, осети њен дах и близину њена тела... и опет ј |
| уман кресну грубу сељачку псовку и саже се над Љубомиром.</p> <p>— Жив је, оче Саво, жив!...{S} |
| е вратима.</p> <p>— Ха-ха-ха... разлеже се општи смех.</p> <p>— Обуци, роде, стару антерију, до |
| о видати љуте очајне боле...{S} Разлеже се по мрачној пећини испрекидано, горко јецање и прави |
| ве недеље, започе јутрење...{S} Разлеже се оно дугачко, једначито, тајанствено читање шестопсал |
| и из собе игуманове и Максимове разлеже се громко, бескрајно, на разне тонове и начине изведено |
| ихо, бледо, магловито појутарје разлеже се громовит, страхотан, нечовечји зверски урлик...{S} Д |
| ово сан?«... помисли Љубомир и напреже се да задржи сузе.</p> <p>Није се младић уплашио калуђе |
| рогове.</p> <p>Чобанче устаде, протеже се и пође лено к девојци, која држаше јарца и прекорева |
| де да је преспавао целу ноћ.{S} Протеже се, трљајући сањиве очи, па извири иза плашћа и погледа |
| ..{S} На поновљен позив Велимиров, диже се уплакан, занесен тугом и ненадном несрећом.{S} Сећао |
| И далеко тамо на истоку, еј-хеј... диже се поносно од земље, увијена у тамно сивкасту маглу, ди |
| постаче угарке, убаци још дрва, подиже се и угледа па клупи нешто смотуљано, згурено, чудноват |
| као стена, хоће своје...</p> <p>Подиже се оштра, љута челична пила и секира... застаде у вазду |
| почне које лепо житије читати, не може се човек одвојити лако од њега...{S} Како би било да не |
| >— Ко, ја слаб?... високопречасни! трже се Арсеније и погледа тако ведро и здраво, да сви прису |
| Он и не чу кад се прочита апостол; трже се из заноса од громког Савиног гласа, који читаше <pb |
| слити : »Кад знам шта она хоће, онда је се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећ |
| Она опажа да је младић не мрзи, али је се боји, као нечега страшног и опаког, као да она носи |
| емам са чим да их мрсим...{S} А продаје се до саме наше куће једна ливадица... и друга би једна |
| гођ татуле, да му искувам у теју, смеје се тетка и приставља ђезве.</p> <p>— Са тим се не шали! |
| >— Хи-хи-хи... ђаво од ђавола!... смеје се Василијан.</p> <p>— То би било да сте се срели ти и |
| Хо... таки гости!... ха-ха-ха... смеје се он нервозно и иронично, гледајући сад сваког госта у |
| и бљување...</p> <p>— Ха-ха-ха... смеје се Велимир гласно.{S} А Максим... знаш за ону траву!</p |
| p> <pb n="69" /> <p>— ’хоћеш сад? смеје се тетка, турајући му шипак под нос.</p> <p>— Не, да га |
| недоглед...{S} И тамо далеко хеј, вије се и пружа у дужину некаква беличаста магла, а под њом |
| јасан светитељски смисао трепери и вије се око ових воштаница, око листова који се брзо преврћу |
| о полетарче оставља старо гнездо и вије се невештим и слабим крилима у далеки свет...{S} Гле, ч |
| цокуле настављају посао.</p> <p>Ћелије се отварају једна за другом, кухињска врата шкрипе свак |
| анка једнако распитује за тебе.{S} Није се још удала, насмеја се он дижући се.</p> <p>— Де ти.. |
| ри.{S} Од врата ћелије болесникове није се више одмицао.{S} Све је пиљио и мотрио шта тетка оту |
| ће једва дочекати«, и ућута.{S} И није се преварио.{S} А Велимир сад слободан.{S} Може ићи <hi |
| брадова.{S} Он га искрено дочека и није се одвајао од Леонтија, док год се овај бавио код куће. |
| напреже се да задржи сузе.</p> <p>Није се младић уплашио калуђерства, као Велимир, што му је ж |
| </p> <p>— Хм... чекај де...{S} Арсеније се стаде мислити, зашто му је оно мало пре требао ђак; |
| мукама и скором крају.</p> <p>Арсеније се значајно узнемири.{S} Од врата ћелије болесникове ни |
| ...</p> <p>А сад?...</p> <p>Још јасније се прелива магловита даљина, још тајанственије трепери |
| о венчању, у ложницу са женом, Макарије се претвори да га обузе некаква болест »и не коснувсја |
| ма, проказује правог кривца, а Макарије се удаљује у гору Нитрејску и наставља аскетски живот, |
| спослени, разишли по потоцима, Леонтије се врати из шуме, где је до сад читао једну богословску |
| ад остаде сам у својој ћелији, Леонтије се стаде прибирати.{S} Овакав дочек изненадио би сваког |
| ечи чак у другим косама!...{S} Леонтије се хтеде овим подсетити на своје сањалачко гледање плав |
| раве још се некако сумња...{S} Леонтије се добро сећа што је гледао у Фрушкој гори, али је тамо |
| ад да сумња ни да тугује...{S} Леонтије се даде на посао.{S} Толико је пренаглио жудњом за ради |
| еда право у оца Василијана.{S} Леонтије се досети, да ће то бити најновија Василијанова пасија. |
| лаг и приступачан као дете.{S} Леонтије се бојао прекора због новог одела, које је у Београду, |
| есеље, све беше заједничко.{S} Леонтије се подаде томе колу неосетно, без размишљања.{S} Што ва |
| дионицу, је ли све спремно.{S} Леонтије се осећа као на жеравици: продангубиће читав час, а мож |
| о је Сава изузео и потрошио, а Леонтије се, по саветима умних људи, задужи, да би могао учинити |
| e unit="subSection" /> <p>Отац Леонтије се најодушевљеније, као ’но први пионири хришћанског ас |
| гласом.</p> <pb n="224" /> <p>Леонтије се врати друговима.{S} Кад прође поред тетке, она подиж |
| нилом...</p> <pb n="234" /> <p>Леонтије се прену и одмах се стресе од јутрење студи, која га об |
| се што нашло... можемо!</p> <p>Леонтије се смешка, сећајући се, како је прошлог ускршњег поста, |
| а слободу двоножаца!...</p> <p>Леонтије се подаде сав овом изненадном, плаховитом поводњу, у ко |
| ми, па да идем деци...</p> <p>Леонтије се смрзо, окаменио, па нити може уста отворити ни помаћ |
| се бринула тетка Мара.</p> <p>Леонтије се смешкао на саблажњив предлог, и као предомишљао се. |
| уше гласови испод липе.</p> <p>Леонтије се само зајапури, погледа с раширеним у блажени смех ус |
| и одушевљење за радом.</p> <p>Леонтије се повуче у собе, и одједном занемари све оно, што га ј |
| вена и <pb n="61" /> очешљана, друкчије се и држи и говори: сад јој ни на памет не долази дерањ |
| наслони је на Љубомирово раме.{S} Обоје се тога тренутка погледаше...</p> <p>Севнуше муње у њих |
| ајбоље обавести о свима променама, које се догодише у целом крају за ових седам, осам година.{S |
| д себе ни гласа.{S} Само у пећима, које се ложе из ходника, поређаним у једнаком одстојању, пуц |
| о је дигло росу са питомих долина, које се оштро преливају под његовим ватреним зрацима, и раст |
| н и подиже главу, гледајући краве, које се приближиле води.</p> <p>После краћег времена појави |
| кад се забелише зграде и дограде, које се лепе и гомилају <pb n="223" /> једна уз другу, једна |
| ајући огромно величанствено здање, које се са све четири стране у наоколо склопило и опколило о |
| јући редове несташних живих очију, које се све упрле у њега.{S} Тако сте красни сви у целом ово |
| за мало га нестаде у густом шибљу, које се при дну косе подигло.</p> </div> <div type="chapter" |
| ир се трже и одскочи од врљика, на које се беше наслонио.{S} Пред њега стаде лепа млада женица, |
| Најобичније појаве манастирске, на које се већ сваки Србин навикао гледати као на »обичну ствар |
| ово носећи га на једном рамену, на које се овај беше тешко наслонио.</p> <p>— Кажем ја тебе: не |
| трча отуд на једну чистину, насред које се виђаше велики јасен, и стаде као укопан.</p> <p>Под |
| љуља и комеша без икаква реда, од које се чују узвици, смех, а над целом гомилом расплинуло се |
| са великом шубаром па глави, испод које се просула густа разбацана коса.{S} Лице му крупно, обр |
| {S} Цео храм обвила густа тама, из које се, тамо крај Василијанове главе, помаљају и нестају др |
| енице на једну пукотину у зиду, из које се сваки час помаља велики собни паук <pb n="137" /> те |
| зашто живи и радује се сунцу.{S} Радује се што... знам већ, и ја сам му се некад радовао...{S} |
| створење Божје зна зашто живи и радује се сунцу.{S} Радује се што... знам већ, и ја сам му се |
| , мораш их позвати. ,</p> <p>Приближује се подне, гости још седе на доксату, пију стару препече |
| а стола; у ходнику престаде фијук, чује се нека журба, преношење некакве клупе, чепају и шушкај |
| ед огромном трпезаријом и кухињом, чује се оштро заповедничко гунђање и незграпно лупање потков |
| не и лупи вратима.</p> <p>— А-а... чује се онај громки звук из Максимова грла, а он се малко пр |
| Љубомир уплаши.</p> <p>— М-м-м... чује се неко мумлање и опет потковане цокуле настављају поса |
| д њим зинула бескрајна провалија и чује се како доле шушти вода и бије влага...</p> <p>— Ево ти |
| хитро струже прљаву, криву совру и чује се лен промукао глас:</p> <p>— Причекај, попо, очију ти |
| аши, те посла за доктора...</p> <p>Чује се како пуцкарају ћутци у огромној бронзаној пећи.{S} Ђ |
| Свејо већ косач, сестара нема, разудале се, а около снују нека непозната деца, и са оним истим |
| мама, које је нашао у штали, а изгубиле се одавно.{S} Игуман већ да побесни...{S} Докопа чизме, |
| намером: да се не дигну од совре докле се узмогу живи држати...</p> <p>Ваља се добро наплатити |
| итру неких морских орашчића...{S} После се и сам игуман уплаши, те посла за доктора...</p> <p>Ч |
| уј, рви се док једно не падне.{S} После се оно одоздо искобеља, па узјаше оно што га је обалило |
| аравно, док је он постао владика, дотле се она удала и има дете...{S} Гледајући неисказану тугу |
| веселој глави млада намесника све живље се и узбуђеније оцртавају и колутају разни планови за б |
| слове манастирског газдинства — у овоме се чак и одликовао, — и то је било довољно.{S} У шеснае |
| залажући се полако, као сит човек, коме се не једе после добра ручка.{S} Велимир и Никола сели |
| Велимир, узевши стакло к себи.{S} Коме се не допада, нека не пије...{S} Здрав си!</p> <p>Љубом |
| извукли полумртва из испоснице, о коме се прича да сав мирише на тамњан и да се већ у пола пос |
| сматра ово пуначко, једро лице, по коме се виђаху подигнуте бледуњаве маље, најежене од јесење |
| а Максим неким злослутим гласом, у коме се чује и очајање и — претња...</p> <p>— Како си дробио |
| ст... то је његово старо гнездо, у коме се испилио!{S} Он не гледа високу, са црвеним кровом и |
| ица му увезала у мараму и писмо, у коме се исказује груба страст и позив на састанак...{S} Друг |
| и дохвати леп исцифран полокењак у коме се преливаше, жућкаста као дукат, стара препечена шљиво |
| мислио да је за храну најлакше: о томе се ни до сад није бринуо, па је држао да се то може одм |
| ајгоре ће бити за преноћиште.{S} О томе се, још од јутрос, забринуо млади монах.{S} У сваком се |
| еј, не дај!«...</p> <p>Манастирске шуме се проредише, манастири исплатише порезу, дугове, ситни |
| иваста магла, а кад опече сунце, зелене се ливаде, жуте се њиве зрела кукуруза и промичу младе |
| хладне воде, а око њега миришу, зелене се и с неком величанственом тишином дижу се у вис китња |
| , уз стеновите кршеве... ено их — тамне се, а црпи отвор пећински зјапи и тајанствено брује врх |
| ијенијом и слободнијом девојком.{S} Оне се још смејаху, гледајући радознало Љубомира, о коме су |
| под обрва сјакте зеленкасте очи, а усне се развукле у весео, радостан и глуп смех.</p> <p>— Как |
| славе ми !... окусити је не могу, куне се он, одбијајући пружено му стакло; никад је нисам пио |
| ’но се зваше...{S} Али није!{S} Кушање се даје онима, који су Богу веома омиљели.{S} А ово је |
| агано нагорева суху масну даску; почиње се развијати по соби дим, све више и више, а Љубомир гл |
| у тиха ненасељена места...{S} И почиње се живот.{S} Ено, сотона прилази у »ношчними мечтанијам |
| и усиљено.{S} Још му дрхћу усне и купе се на крајевима, и он осећа да му још стоји на срцу сва |
| вичу... кад лупне црквено звоно, окупе се и онако исто, као некад што је гледао, улазе смерно |
| н из зида.{S} Љубомир корача... одупире се левом руком о бедем, а десном балансира... ноге једв |
| Под њеним здравим живим ступањем тресе се под, а она весело и срчано подигла главу, гледа око |
| бе.{S} Ослушну како река жубори, стресе се од капљица које му падају за врат и погледа мрачан о |
| аница <pb n="201" /> апостола Павла, те се о њему не сме ни расправљати.</p> <p>— Господин... о |
| иљушком о чашу, неко зашикта устима, те се гости умирише.{S} Сви се учинише као да врло пажљиво |
| убару: што си ти <pb n="53" /> горд, те се не може с тобом ни речи прозборити?...{S} Мустра и ј |
| од расе, кад се игуман нагло окрене, те се црвено постављени крајеви расе рашире, види се широк |
| се ја заузимао, за кога смо радили, те се »кратким путем« добило сагласије свију епископа за т |
| дничарском.{S} Зими се заради много, те се има са чим летина средити.</p> <p>Али за ђаке манаст |
| ше чудно и необично, постаје сносно, те се може слободним оком гледати.{S} Једанаестог дана мла |
| ови кроз бескрајну манастирску шуму, те се из мрачних и неприступачних дубодолина стадоше вући |
| <p>— Е, тако ли ви знате!...{S} Кријете се по тавану, да чпијунишете шта ће рећи капетанов панд |
| прасак...{S} Сељак одјапи врата, окрете се бојажљиво и пође натраг, машући главом, као да се не |
| а, кад се састаде са Светозарем, окрете се све у његову животу на боље.{S} Досадање место напус |
| али не мрдну ничим другим и не покрете се.</p> <p>— Шта ту чиниш, мој црњане! узвикну гост.</p |
| .. »Пробајте, викну он игуману, па ћете се уверити.{S} Није сиришњача исто што и преса!« Игуман |
| , што је рекао у Св. Писму: »...плодите се и напуните земљу«...{S} Чекај, не љути се...{S} И ја |
| ..{S} Зар није Господ казао: не брините се за сутра, шта ћете јести...; зар није Антоније због |
| о: »Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћ |
| . и сви велики угодници Божји, смилујте се мени окорелом, смрадном грешнику«... изговара у мисл |
| > <p>— Но!... ’Нака лепота!..{S} Сјакте се оне одежде на попу, ка само сунце, а ђаци укараре, п |
| {S} А ти покупи ујам, па дотерај, обрте се најзад Велимиру.</p> <p>— Неће, брате, онај погани в |
| поче други живот и други ред.{S} Обрте се све...</p> <p>Обрте се за мало и понашање намесников |
| уке.{S} Он стаде махати свећама и обрте се народу...</p> <p>Љубомир сакри очи рукама...{S} Би м |
| ги ред.{S} Обрте се све...</p> <p>Обрте се за мало и понашање намесниково према братији.{S} Кад |
| <p>Скочи као помаман са постеље, осврте се око себе узверено и одједанпут, сасвим случајно, пад |
| ала је триестогодишње вино, од кога сте се ви, само од једне чаше... развеселили.{S} Покажите н |
| е Василијан.</p> <p>— То би било да сте се срели ти и отац Максим, одговара му Велимир.</p> <p> |
| одскакати.{S} Ви бар знате зашто бисте се мучили, а он...{S} Игуман још јаче повика: он губи, |
| веним вратима тако целом гомилом, крсте се и улазе у цркву.{S} А за њима достојанствено ступа н |
| кад опече сунце, зелене се ливаде, жуте се њиве зрела кукуруза и промичу младе живахне праље... |
| то густо и неразговетно као тесто, муте се пређашње јасне, одређене намере...{S} Некаква непојм |
| ветлуцаше слабачак пламичак наде: да ће се све то поправити, да ће све бити, као што беше јуче, |
| ад, што је значило <pb n="180" /> да ће се забавити најмање два дана.{S} Братија беше вољна »да |
| p>Све беше како треба и обећаваше да ће се наставити срећни дани за Љубомира.{S} Али одједном д |
| а треба ли, него дај!...{S} Мисли да ће се посветити, што упропашћује толику младеж.</p> <p>Игу |
| ад свет нагрне са свију страна, онда ће се удалити <pb n="152" /> у какву пустињу, или велику ш |
| ату, чистећи трешњеву буранију, која ће се кувати за вечеру, па се и сам трже од ненадних јахач |
| та, рибања сниских трпеза, на којима ће се светити водица, чишћења полица и долапа...{S} И сва |
| ример му је у томе праведни Јов — па ће се према томе и управљати, а за оне друге... не мари, н |
| ују Арсенија или друге калуђере: шта ће се кухати?... у чему, како?...{S} Шта ће с донесеним мл |
| не шуме и по мало поља...</p> <p>Шта ће се сад?...{S} А оно вечно, старо као човек, правило: да |
| ћи провео маштајући о овом дану, кад ће се наћи у зидинама чудна, до сад непозната манастира, к |
| зину, на сваки заклон, и очекује кад ће се отуд помолити човек.{S} У ушима му још бруји вика он |
| воденица није могла онда подићи, сад ће се опет изузети десетина хиљада, да се попуне тамо неки |
| нела лица.{S} Леонтије оживе.{S} Сад ће се поновити све старе, дивне успомене...</p> <p>— Знаш. |
| ни планови за будући живот...{S} Све ће се урадити, и знаће се опет <hi>зашто</hi> се живи!...< |
| Ко ће сирити оно из карлица?{S} Где ће се оставити донесено брашно?{S} Шта ће са неопраним трп |
| аницом сваки кутак пећине, видео где ће се молити Богу, где ће спавати — онда се обрте око себе |
| ни смисао...</p> <p>Докле, ах, докле ће се трпети ове муке, ова неизвесност?!...{S} Где је исти |
| ах изложи дечку цео програм, по коме ће се он упознати са суседом и већ гледати даље... а Љубом |
| њима пуше тек испржени уштипци, који ће се охладити док он сврши, а није ред јести или пити у о |
| а.{S} Истина, још је рано за то, али ће се ипак имати ма чим одбранити.{S} Оде у амбар, дохвати |
| јој ће наћи своју драгану и на којој ће се рећи последња реч?...{S} Миришу, заносе црвенкасте м |
| лости: ако у чему зависи од тебе, он ће се сам унизити пред тобом на сто начина, само да те уми |
| кву непролазну огромну планину, како ће се хранити?...</p> <p>Ах, проклето тело, ова грешна обл |
| елимир, на питање Леонтијево: колико ће се забавити у овом послу.</p> <p>Монах погледа очајно у |
| ругом, на иде у кухињу за ватру, што ће се метнути у кадионицу.{S} Дође братија.{S} Отац Арсени |
| а уснама му заигра блажен осмех, што ће се од те дужности ослободити.{S} Да звониш!{S} Дању већ |
| живот...{S} Све ће се урадити, и знаће се опет <hi>зашто</hi> се живи!...</p> <p>И сад се млад |
| освећена водица, крст и босиљак, креће се на пут.{S} За њим весело ступа, с великом мочагом у |
| о му приковано за сиву даљину, не креће се.{S} Али у њему нема смисла, празно је, као од стакле |
| тим у вис рукама, пуцка прстима, окреће се око себе и весело подиграва...{S} Одједном нанесе ве |
| ..{S} Тада ће и школе почети, наставиће се у целој земљи прекинути рад.</p> <p>Све беше како тр |
| палити...{S} Изјутра, у свануће, умиће се на реци, па ће опет наставити непрекидне молитве, чи |
| нека га, мисли у себи Максим, одљутиће се, а мени ће остати доста цигара, што би их он попушио |
| хом одговара да није заборавно, и обрће се да иде архимандриту на разговор.</p> <p>— Их, ниси з |
| ћући молитве...{S} Лишће шушти, преврће се и избија у вис под ударцима његових опанака, сухо гр |
| ове ђаволе, одговара му тетка и осврће се око шпорета, тражећи судове за Арсенијев теј, за Мак |
| гим-на-зист !«... мисли дечко и осврће се око себе, гледајући огромно величанствено здање, кој |
| муте, умор се све више осећа, трепавице се лагано склапају, наступа тврд, уморан детињи сан...< |
| пљу, која пада на мокру земљу.{S} Птице се не чују; вране изгледају одвратне онако отрцане са с |
| <p>Леонтије зину, прекрсти се и одмаче се корак, два од њега.</p> <p>— Сад полазим у Београд.. |
| > <p>— И пловчица... није згорег! утаче се журно и гладно прота.</p> <p>— Пост је!... како ћемо |
| ...</p> <pb n="213" /> <p>— Попо, утаче се домаћин мало јачим гласом: кад дођем код вас у манас |
| према њој и обори главу.</p> <p>Девојче се насмеја гласно.{S} Погледа га онако крутуљава, погур |
| а.</p> <p>Прође четврт часа.{S} Чобанче се не мрдну.{S} Мирише цвеће планинско око њега, задише |
| егнут јасан женски глас.</p> <p>Чобанче се одазва обичним узвиком, не мрднувши главом.{S} Занел |
| као да су тек почели.{S} Кроз прозорче се једнако провлаче дугачки судови са читавим »кршем« р |
| вече занимају се црквеним певањем и уче се правилно вршити литургију и друге свештене радње.</p |
| е стресе и, крстећи се плашљиво, завуче се у сено...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| урано лице, оног истог секунда, развуче се у понизан ширетски смех.{S} Опет се сви насмејаше.</ |
| напреже сву снагу, забатрга се, извуче се из њених руку, па онда он <pb n="5" /> леже на њу и |
| Близу пећине, из густог шипражја извуче се Љубомир и стаде.{S} Поглед му је сасвим јасан, отвор |
| му што се тако изненадно догоди, довуче се до постеље, леже и заспа одмах.</p> <pb n="97" /> <p |
| ђи макоше руком преко брчића, погледаше се и насмејаше се самим очима, док им лице беше озбиљно |
| витина од лозе, оструге и трња, пружаше се крај пута, прекидајући се понегде сниским, кривудави |
| преко брчића, погледаше се и насмејаше се самим очима, док им лице беше озбиљно...</p> <p>Друг |
| S} Многи му прихватише шалу и насмејаше се; али их беше који гледаху зачуђено и озбиљно: да је |
| и прост и добар, блесаст сељак, стараше се само да се што боље напуне вреће, торбе, качице са ж |
| <p>»Зашто?...{S} Шта ово би?«... питаше се у мислима, чудећи се целом овом изненадном догађају |
| главу.{S} Пред очима његовим заблисташе се таласасти брежуљци, а иза њих, тамо још даље, трепер |
| убомировој глави настаде хаос: помешаше се слике Аврама, Лота и његових племенољубивих кћери, Н |
| вољни.</p> <p>Старији калуђери почешаше се иза уха, мрднуше веђама и ћуташе, а млађи макоше рук |
| </p> <p>Љубомир, стојећи уз врата, беше се загледао у чиновника, који, на другој страни ходника |
| у око ње.{S} Кад је дошао Љубомир, беше се заузео једним малим, дежмекастим и рундавим овчарски |
| звоњење, док се Велимир појави.{S} Беше се јако задувао од наглог трчања.{S} Приђе игуману и, к |
| ична питања на новој основи и — одузеше се манастирима парохије...</p> <p>— Попови нека попују, |
| } Тек све се одједном измени.{S} Донеше се важни црквени закони, уредише се многа црквена практ |
| ош сит наговори или напева...{S} Почеше се ређати најслободније шале, доскочице, песме...{S} Ка |
| об поћи!...{S} Сви други идеали разбише се у варљивом светском метежу, саломи их и разнесе бура |
| и у себи промрмља: »Није вајде... више се не може врдати!...{S} Бар после да гледам, да уклони |
| бурно и, као што обично бива, све више се губи такт уљудности, умерености...{S} Сваки се осећа |
| а, читао их по неколико пута и све више се бунио њиховим смислом, који му се по некад учини зан |
| Донеше се важни црквени закони, уредише се многа црквена практична питања на новој основи и — о |
| мисао, идеали његови постепено сломише се, срушише се, а она се, та мисао, развијаше све више, |
| ног човека из околине...{S} Обелоданише се нечувене, огромне злоупотребе...</p> <p>Отац Максим |
| ручја коларске вештине...{S} Зашаренише се међу стоком две необично велике жуте краве, са црвен |
| ти се згледаше; они »обични« узнемирише се одједном, и спремаху се сви да нешто кажу, али су то |
| м узе стакло и погледа у њега, раширише се ноздрве, али тај опаки знак Никола не опази.</p> <p> |
| гумана...{S} Кад се утиша све, отворише се лагано кухињска врата и кроз њих прође омлађа, чисто |
| бе у читање...{S} Над њим горе отворише се неколико пута врата, неко прође ходником, али он беш |
| њих рудничких огранака.</p> <p>Отворише се врата, и у трпезарију стадоше улазити, смерно и побо |
| ка и неколико јабука.</p> <p>Прихватише се јела с правим задовољством, као да им је велика част |
| Тако псујући и договарајући се, вратише се другови у манастир.</p> <p>Воденично питање је у ово |
| Настаде примирје, па затим мир; вратише се његови са границе и наступише изгледи за боља времен |
| земљу, од које је и постало, и вратише се манастиру весело, »славећи Бога«, као што наређује ц |
| ли његови постепено сломише се, срушише се, а она се, та мисао, развијаше све више, док га не о |
| тре воде.{S} И он и Василијан предадоше се послу са неком новом за себе, грозничавом журбом...{ |
| ви звук звона поустајаше момци, стадоше се облачити са журбом, и како се који спреми, <pb n="67 |
| причао.{S} Али при крају запе: стадоше се ређати некаква неразумљива имена, и речи; он обрте н |
| док се до тога дошло !...{S} И стадоше се ређати пред њим сви догађаји од његова бегства... .< |
| } Уништени филоксером виногради стадоше се прекопавати и засађивати дивљом лозом за калемљење.. |
| о ићи к њему на тужбу«.</p> <p>Разиђоше се.{S} Љубомир уђе у дневне манастирске послове и, зауз |
| апустити због скупа рада...{S} И, да би се довршило зло, једног пролећа удари страховит поводањ |
| ситна, практична мисао, коју он, да би се повратио, гласно изговори:</p> <p>— Данас!...{S} А х |
| у децу око себе тако блажено, као да би се сад са свима грлио и љубио...{S} И опет понавља : »Љ |
| здрагана, мека, сањалачка душа хтела би се бавити светлом прошлошћу.</p> <p>— Сећаш ли се, кад |
| кви!{S} Бар да остадоше парохије, па би се човек опет имао чим занети.</p> <p>Још пре неколико |
| .{S} Да је сам изнео ово вино, сутра би се сви на њега љутили.</p> <p>Оба протојереја и игумани |
| да се држе и ванредни часови.{S} Шта би се радило на дугим зимским ноћима него то!</p> <p>Чувши |
| сна жудња за даљином, за светом, сад би се у већој мери појавила.{S} Хтео би који пут стати уз |
| к говор о нашим манастирима, за који би се пре рекло да је јавно предавање но здравица.</p> <p> |
| и озбиљно: да је то човек, насмејали би се и они, или жутом капуту, или прљавој марамици, или т |
| о, натрапа управо пред механу.{S} Он би се вратио одмах, бегао би, али на доксату механском сто |
| опомена освестила љута игумана, и он би се одмах прибрао, али је сад, после неиспаване ноћи, би |
| , као да се решава куд ће...{S} Хтео би се кренути на пут одмах, али га задржава овака ноћ...{S |
| све чиниш по туђој наредби.{S} Хтео би се дечко неки пут забавити чиме, хтео би сести на онај |
| сечним увереним тоном.</p> <p>— А ко би се калуђерио?</p> <p>— Знаш, мислио сам — али немој да |
| кајмаклију, не марећи сад ништа, ако би се наљутио на њега баш и цео свет.</p> <pb n="72" /> <p |
| не одзива се одмах, него смишља како би се осветио проклетој белавци, највећој штеточињи у цело |
| ви сагнали у угао, гледаше само како би се могао извући испред ове ненадне саблазни.{S} Он се п |
| што друго... мора имати!{S} Јер, што би се онда мучили толики испосници?«...</p> <p>Лагано, нео |
| записивати све то, те мора...{S} Што би се људи узалуд мучили!</p> <p>Тако поче новина за новин |
| , само би полетео косом...{S} Уз пут би се претурао главачки, одрао би кога јарца, и опет би тр |
| > <p>Велимир се још више опусти, изгуби се од страха... »Ово нема шале!...{S} Куд ћу сад?«...{S |
| , јеванђељем и крстом у рукама и ижљуби се са својом, по Господу Исусу Христу, браћом.</p> <p>Н |
| кав члан њихове породице.</p> <p>Ижљуби се с Василијаном, Нићифором, Велимиром; поздрави се с Ђ |
| веру... <hi>ви</hi>?!...</p> <p>— А ви се не стидите у овоме... како ’но рекосте, леглу... да |
| уљудности, честитости, дух лепога, и ви се одмах гледате низа се, цените је ли све на вама уљуд |
| роислужени »чиновник« без пензије (бави се стално склапањем манастирских рачуна).{S} Тако је св |
| ва, која су до сад трунула...{S} Појави се велики уљаник у манастирској градини, који на свагда |
| .</p> <p>После неколико секунада појави се на вратима чика-Јоца, са преплашеним лицем, као да ј |
| оди.</p> <p>После краћег времена појави се озго, кроз шуму, млада чобаница на великом јарцу; оп |
| а постаје све гушћа и влажнија, у глави се осећа све јаче стезање, као процепом, снага почиње с |
| .{S} Добро, добро...{S} Хајде, поздрави се и са друговима, прокрешта отац Сава слабим гласом.</ |
| лијаном, Нићифором, Велимиром; поздрави се с Ђоком, после кога му приђоше још два непозната, не |
| — А ви сте... ти си доста учио, поправи се Никола, гледајући Љубомира влажним очима.{S} Та и ми |
| а све искаже шта му је на души, исправи се на сену, очи му засветлеше и он проговори:</p> <p>— |
| он ућута, игуман тешко уздахну, усправи се и, гледајући некуд у мрак, проговори:</p> <p>— Што б |
| шир, а над самом његовом главом настави се пандурски монолог.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, тако ли |
| сла и Нићифора да учи школу.{S} Састави се у богословији читава калуђерска дружина из разних ма |
| чен његовим одговором, обори очи, преви се, понесе руке да их метне под појас и већ начини болн |
| а нити чу звона ни журбе момачке; а ови се и не сетише да га пробуде: сваки се бринуо само о то |
| рукама.</p> <p>Кад сиђе с кола, другови се сви склонише у страну, дајући му отворен пут.{S} Он |
| и позатварају у своје ћелије, а другови се окупе око топле пећи, поваде из неких тајних места б |
| а он гори од калуђера...</p> <p>Другови се још мало прокошкаше речима, потом погасише видело и |
| пати а нос чешће фркати.</p> <p>Другови се послушно поклонише и брзо за пут спремише.{S} После |
| ње развитлана оркана?!...</p> <p>Понови се загушена, ужасна рика још очајније, а преко равна по |
| стаде још јаче дрхтати...</p> <p>Часови се свршише, а литургије, по обичају потоњих дана, неће |
| руке, па вуци једно друго, омахуј, рви се док једно не падне.{S} После се оно одоздо искобеља, |
| оред отровног места.</p> <p>— Море, сви се калуђери боје смрти, то је чудо!</p> <p>— Зар и Васи |
| ручак те, како се добро нахранише, сви се, по обичају, растурише.</p> <p>Максим узјаха коња, а |
| а.{S} Сви се радују његову доласку, сви се, као нарочито, утркују, ко ће му се приказати милији |
| лити из његове собе...{S} Кажем ти: сви се разбегоше, ко врапци...</p> <p>— Што?</p> <p>— Па од |
| све сестре, тетке, цела родбина.{S} Сви се радују његову доласку, сви се, као нарочито, утркују |
| кта устима, те се гости умирише.{S} Сви се учинише као да врло пажљиво слушају, и ако су се мно |
| делање.{S} Калуђери се пренуше.{S} Сви се дадоше на привредни рад...</p> <pb n="250" /> <p>И Л |
| еше никог од калуђера у манастиру — сви се, беспослени, разишли по потоцима, Леонтије се врати |
| не разуме (тако се бар њој чини) а сви се смеју...{S} Али кад архимандрит нареди да се мењају |
| ти и невини, као од мајке рођени, и сви се посветили.{S} Никог није повукло срце у свет, као ’н |
| само угледа много, много људи... и сви се некако црне, као да су у тами.</p> <p>Из те магле из |
| нику, живети!...{S} УФ-Ф!...{S} Наслади се, ко човек, са две ћасе бураније и <pb n="130" /> ћас |
| но постављени крајеви расе рашире, види се широк црвен појас од свилена рипса, који се лепо пре |
| рен и присебан.{S} Он разгледа, и, види се, разгледа пажљиво све око себе.{S} Ослушну како река |
| кмета и пита га шта ће да пије.{S} Види се да се приближило школско време.</p> <p>Једног дана д |
| а, около њих калуђери и сељани.{S} Види се, по ступцима, да не вуку цела кола, него само двокол |
| p>— Е-е... отеже окружни прото.{S} Види се што је рођено за други свет!</p> <p>Игуман Успенског |
| ом.{S} По лицима »обичних гостију« види се да су незадовољни: они су очекивали много бољу гозбу |
| иру све тихо.{S} Нико пе плаче, не види се жалост ни на чијем лицу.{S} Родбина архимандритова п |
| небо, црни се тамна летња ноћ; не види се ништа, само севају пред очима некакве тамне нејасне |
| сло аптовином, поврће у градини не види се од траве...</p> <p>А ћелије манастирске, са уласка, |
| наједе, вели да га ништа не боли и види се по лицу... весео човек.{S} Чудновата бољка!{S} А хоћ |
| се сети смелих Логових кћери, ослободи се и погледа ову језичну цуру право у очи.</p> <p>— Тхе |
| зађе у чаир, обрастао трњаком, ослободи се.</p> <p>Набацао је клипове суха кукуруза пред гладне |
| и се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, |
| </p> <p>»А-а!... шта ово би ?!«... буди се одједном из заноса срећни младожења, и јасно осећа д |
| аку...</p> <p>Љубомир се прену, пробуди се и сад тек дође му на памет зашто је дошао овамо.{S} |
| трже кад паде у хладну воду и — пробуди се...</p> <pb n="99" /> <p>Пред очима му још игра она н |
| ђачића, дошао из гимназије...{S} Залуди се читајући житија светих, а још у гимназији прочитао ц |
| , Никифор се усправи, узнемири се, људи се расклопише, пропуштајући игумана, који се осврте тет |
| ритрча.</p> <p>Беше сав хладан, а груди се брзо дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с водом и |
| смисао свега. »Шта то они хоће?... чуди се он у себи.{S} Некога питају... а-а!... мене питају!« |
| ушкањем и промуклим крештањем!«... чуди се он, прилазећи своме духовном оцу, осећајући овога тр |
| ор...</p> <p>— Од куд овде женске? чуди се он у сну, и све више осећа онај празнични мирис нама |
| дуго, гледа у ту необичну појаву и чуди се...</p> <p>»Ето ти свет!...{S} То је <hi>оно</hi>, за |
| изговара целу своју нову титулу и чуди се како се то лепо срочило, да буде баш »велике гимнази |
| испит.</p> <p>— Како... шта то?! зачуди се дечко, не разумевајући шта овај тражи.</p> <p>Ноге с |
| лица.</p> <p>— Ене, три кревета! зачуди се Љубомир.</p> <p>— То ми по један за наше госте: дође |
| p>— Како... зар због тога живиш? зачуди се Леонтије.</p> <p>— А због чега ти живиш? насмеја му |
| опази Сава тек после две године: млађи се калуђери промирњали, много мирнији од маторих.{S} А |
| а светом, за далеким простором, уталожи се код Љубомира и сад стадоше да се јављају нове тежње, |
| p> <p>Шта је ово сад?!...{S} Не разлази се она црна тамнина, што га је омотала, и срце му још л |
| натући антерију... хоће он!...{S} Боји се да нам се семе не утре, овако красним готованима, из |
| уплашио?{S} Хи-хи-хи...</p> <p>Издвоји се од шпорета и Велимир, па се и он стаде смејати.</p> |
| светаца у калуђерском руху...{S} Одвоји се из средине онај синђел што предаје догматику, поглед |
| , као да брани пилиће од јастреба, који се спушта одозго.{S} Е-е... чека-а-ај... хап!</p> <p>Ка |
| гарабиљчину, поведе свога белова, који се једва за њим ваљушка, преврће и скичи, па иде тако п |
| ретким жућкастим лишћем хладолежа, који се пење на више уз плавобеле <pb n="28" /> конце фула, |
| з кујне.{S} А из дугачког ходника, који се пружа пред свима ћелијама, пред огромном трпезаријом |
| е и стаде гледати кроз облак дима, који се према самом прозору колутао.</p> <p>— То већ нека... |
| расклопише, пропуштајући игумана, који се осврте тетки:</p> <p>— На постељу, па само млека, мл |
| а полусухе старе воћке око амбара, који се добро накривио у страну...</p> <p>— Д-д... да га зов |
| ирок црвен појас од свилена рипса, који се лепо прелива у оне превијене пруге, што личе на чамо |
| век и жена са два мала мушкарчета, који се једва прекрећу и љуљушкају на трунтавим несигурним н |
| свог сељака, Светозара богословца, који се тек вратио из села, тада је разумео да му је ово мес |
| ога урођеног »ширетлука« сељачког, који се у манастиру, као најподеснијем земљишту, ошлифовао и |
| ло у некакав велики осветљен круг, који се преврће по столу, па онда игра... игра... игра...</p |
| сашивеног луба, од дебеле хартије, који се, већ неколико дана, глади, кваси и суши...</p> <pb n |
| стерало сивасто беле облаке магле, који се дизаху из дубоких планинских раселина, па се, као ши |
| , доскочице, песме...{S} Калуђери, који се беху склонили у кухињу да с тетком четврти пут »ужин |
| погледом и загледа се у пламичак, који се немоћно, загушен димом, лелујао и лагано гасио.{S} Љ |
| уман га упућује да пређе карнизом, који се пружио, испупчен из зида.{S} Љубомир корача... одупи |
| и...{S} Па зар да избегава рад он, који се тврдо решио да следује стопама оних који су цео живо |
| стежући још више раме Љубомирово, који се стараше да се ослободи незгодна терета.</p> <p>— Ти |
| латака за точкове.</p> <p>Нићифор, који се овог лета вратио из школе, носио се неком тешком оло |
| есмислено у пространи шарени свет, који се пред његовим очима раширио...</p> <p>Тек после некол |
| ах...{S} Какав ли је то црн живот, који се овако проклиње!{S} У исто време он беше на чисто с м |
| ити за златан архимандритски крст, који се блиста на — трбуху оца Саве.{S} Сваки врло озбиљно с |
| ави, онај весели и услужни младић, који се до синоћ звао Никола, а ноћас изиђе из цркве као ино |
| да бивајет«, приђе прво Арсенију, који се обрадова толикој пажњи према себи, и лепо се пољуби |
| леном Рудишту, једном премагревку, који се отео густој боровој шуми, па се утркује с њоме меким |
| смеха Василијан и прилази Максиму, који се, после дуга премишљања, одлучио да извади и отвори д |
| р, чувеном старцу, игуману Лазару, који се прославио у целој Шумадији својим »подвижничким« жив |
| е све више примичу стеновиту кршу, који се, усред шуме, издигао у вис за неколико стотина метар |
| се око ових воштаница, око листова који се брзо преврћу, око нејасно осветљених лица, која одсј |
| отеже промуклим крупним гласом, за који се обично каже да је загорео:</p> <p>— Хе... не знам ти |
| ке, заклоњена густим трњаком, кроз који се провлачила ограда.{S} Она често подизаше рукав очима |
| /p> <p>Одједном се осети као човек који се веома преварио у очекивању. »3ар ми је то како житиј |
| а велика дугачка направа са оџаком који се непрестано дими.{S} Рекоше му да је то Сава, а оно п |
| ај мирис косе заноси... и чатал, о који се одупро, попушта у натраг и лети... лети...</p> <p>Ле |
| а половини и чита: »Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!{S} Био |
| ови се и не сетише да га пробуде: сваки се бринуо само о томе, како ће што пре шмугнути поред и |
| >Од гостију нико се не маши чаше: сваки се преситно, па сад гледа само, да се још сит наговори |
| такт уљудности, умерености...{S} Сваки се осећа испуњен, као електрична батерија, неким весели |
| драгоцен и старијима и млађима, и сваки се од њих патио, да се тај глас што више распростре у н |
| абрати за испосницу...{S} О Боже, да ли се смем усудити ја грешник, да се настаним у оном истом |
| , па не зна које је осећање веће: да ли се треба више плашити или љутити.{S} По ходнику грми ње |
| теже Максим тупо и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада кувало у оној празној, вечно мрачној души, која |
| да устане, али као још очекује неће ли се игуман извинити или бар задржати га.</p> <p>— Тргова |
| </p> <p>— Знаш ли Амфилохија... држи ли се још старац?</p> <p>— Здрав је.{S} Предаје Свето Писм |
| ти има у том... тој библији... како ли се...{S} Дела ми баш испричај.</p> <p>Љубомир стане при |
| <p>— Е, па сад да се јакамо... могу ли се искобељати, кад ме притиснеш, вели он, лежећи на ота |
| ... јакања!...{S} Их, болан... сећаш ли се како си се претурала? запита Леонтије стидљиво и обо |
| ти светлом прошлошћу.</p> <p>— Сећаш ли се, кад се оно једном ја сакрио онде за ћерчиво, а ти и |
| <p>Тако Љубомир доби млађег друга, али се не хтеде, као Нићифор, користити правом старешинства |
| а ће затећи после данашњег окршаја, али се запрепасти, кад угледа како Василијан весело прича и |
| слика у тим ноћима много занимала, али се уздржа. — После сам о школи, о цркви и митрополиту.. |
| Уздисао је под теретом тешка посла, али се никад није пожалио, никад му рад није био противан.{ |
| или у опште удаљено место од света, али се некако сам, на основу стеченог знања у школи досети, |
| очију, севнула би радосна варница, али се он старао да сакрије своје осећање од свакога, па и |
| а, други калуђери то не раде никад, али се он давно одлучно, да ради онако како треба, а не как |
| м слабом старицом изврши мало боље, али се и ту заплетао и брзао при читању познатих му молитав |
| не рече која, не помену ничије име, али се знало о коме говори: јест, нешто се и она оболестила |
| гостима за предмет нарочите пажње, али се он не осврће на то.{S} Са оним истим забринуто побож |
| та...{S} Он зна да је то нечастиви, али се обично брзо занесе, заборави све »бјесе« и преда се |
| Он је још није умео јасно схватити, али се она тицала овога сјаја...</p> <p>Дечко је већ замишљ |
| "215" /> <p>Леонтије хтеде планути, али се Велимир брзо уплете у разговор, погледајући Василија |
| некаквим непријатним предуверењем, али се, после дваестину реда, сав задубе у читање...{S} Ста |
| црквених правила!{S} Беше му криво, али се тешио што је то <hi>почетак</hi>, који никоме није л |
| ахом, Љубомир приђе к самом уласку, али се опет обрте шуми и загледа се некуд...</p> <p>Учини м |
| де устати да саслуша озбиљну тетку, али се над њим разли мек, нежан, милостив, никад до сад не |
| па крај памети да гледа на опрему, али се изненади кад је угледа оваку.{S} Дошла му некако дру |
| у кола, која га чекају у дворишту, али се њему не седа.{S} Он псује, трешти, проклиње час кад |
| S} Младић хтеде одбити овај раскош, али се сети владичина савета: да не претерује сувише у свој |
| у себи: то је живот, мој брате!... али се брзо трже, сетивши се да је то кушање«.</p> </div> < |
| је оно исто, што су други калуђери; али се ипак подао општем животу и чинио све што чине и друг |
| внуше у оку <pb n="261" /> му...{S} Али се то око брзо овлажи, и из њега закапаше вреле сузе... |
| а окусио, до воде и зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладни.{S} Сети се оне проје што ос |
| у очима и повуче девојче к себи.{S} Али се цура одупре босим прстима о земљу, подаде се његовом |
| бозна како лепо у новој опреми.{S} Али се преварила.{S} Љубомиру не би пало ни па крај памети |
| и:{S} Савини ђаци морају ваљати.{S} Али се Сава сваке године по два-три пута овако присећао и ч |
| из сата у сат, тако непрекидно.{S} Али се то њему није ни мало тешко чинило.{S} Та он има свој |
| , да се такве ствари не причају.{S} Али се гост заинтересовао јако, па хоће да чује одговор.{S} |
| ађима, које видесмо у манастиру.{S} Али се дотле имало и незгодица...</p> <p>Прва домаћица мана |
| где се скупљају девојке, па тако, шали се и смеј са њима.{S} Терају нас да се калуђеримо, јер |
| S} Соломунова пјесма над пјесмама, вели се овде«.{S} И он се стаде сећати шта зна о Соломуну: » |
| а друму само се вије густа прашина, или се раскаља после кише, па се само гиба жућкасто црно бл |
| као да ће рећи: »Да ли је овај луд, или се само прави?« па му, без предомишљања одговори:</p> < |
| в октобарски или новембарски казан, или се пријави која побожна душа за молитву.{S} Манастири н |
| да ли је он још човек, божји створ, или се већ прометнуо у какво чудо?...</p> <p>А Љубомир, не |
| ву.{S} Али га опет запита:</p> <p>— Или се мож’да стидиш, па не смеш да причаш како је било!... |
| А шта је ово!...{S} Истина, он бега или се крије, чим опази човека или жену; обилази далеко око |
| > <p>Монаси се одобровољили, раскравили се и гледају победнички, с неком гордом сујетом, као да |
| чајније...{S} Шта је то?</p> <p>Смањили се, управо нестало свију пређашњих манастирских добитак |
| о тетке.{S} Максим и Арсеније наклопили се у једном углу, не гледајући никуд у страну, над нека |
| ој пећи.{S} Ђаци се раскокали, раширили се; ударила их по лицу ватра од пећи а још више од вина |
| еси, — погури се и сагне главу, а мисли се стану колутати и ређати, све једна за другом, све бр |
| ко, да ли је такав тај свет?... замисли се малишан, наслоњен на пласт, гледајући како је оживел |
| прекиде га Сава опоро и стаде; замисли се.{S} Хм... добро, добро...{S} Иди па се моли, одговор |
| на срце туга Јосифова оца...{S} Замисли се, хтео би да мисли о кући, али му те мисли некако брз |
| није баш ни тако мрачно... гле, светли се пред очима.{S} И има нешто пријатно, чега сад треба |
| ици?«...</p> <p>Лагано, неосетно, удаљи се са свог места и побеже у шуму.{S} Са новим, зачуђено |
| љотине!</p> <p>— Хи-хи-хи... одобровољи се Васа.</p> <p>— Уф-ф... стење Арсеније и сипа разне т |
| ише ова патока, мој Спиро...{S} Онда ми се срце растресе, и онда... хеј, шта ту !...</p> <p>Про |
| кло...{S} То није било ништа.{S} Све ми се чини: да стока не опусти стричеву њиву, ја не бих ос |
| hi>оно</hi> ми одмах дође.{S} Најпре ми се беласа, далеко пред очима, нека мала — мала лоптица. |
| ти.{S} Ово је, за твоје управе, чини ми се, трећи пут?</p> <p>— Не знам, свеједно!... одговара |
| е.{S} Кад пре, не знам ни ја... чини ми се тек сам лего.{S} Тамо ми је то и почело, а већ овде |
| једно, а све треба друкчије!{S} Чини ми се, брате... не знам како да ти кажем...{S} Ја мислим д |
| де«...</p> <p>Једне младе недеље спреми се Милка да иде у цркву с мајком.{S} Љубомир таман поте |
| омир ућута, окрете леђа дувару и спреми се да, онако ђачки, поздрави ово двоје, досећајући се п |
| — дум... дум... дум... дум...{S} Задими се соба, замириса барут, сва четири члана скочише непов |
| кију — све снагом надничарском.{S} Зими се заради много, те се има са чим летина средити.</p> < |
| !...</p> <p>— Ама добро, Србине, разуми се: ти залагуј слушкињу како год знаш неколико дана, до |
| ијући досаду што је осећаше.{S} Игумани се значајно погледаше и, самим крајевима очију, насмеши |
| та да му кажем: дијете, иди кући, ожени се, па буди срећан човек.{S} Једном сам га баш био позв |
| м крилима у далеки свет...{S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе бистри поточићи, што се слева |
| да очима.</p> <p>Давно је то било, чини се Љубомиру.{S} Тек је лето било ославило, а ево зиме н |
| све јасно, светло и топло.</p> <p>Чини се, да се најлепше играју и преливају сунчеви зраци по |
| и!... сви сте једнаки!...</p> <p>Начини се галама, гужва, врева...{S} Сви поскакаше иза столова |
| и.</p> <p>Још пре неколико година учини се велика промена у цркви.{S} Да ли је то, природним и |
| е и иначе нису ни о чем мислили.{S} Они се предадоше чистој, невиној, скоро детињској љубави, к |
| поздравише: они не знају за то.{S} Они се само растадоше, не поимајући још цео смисао овога по |
| ахне и, с великом тугом на срцу, уклони се од оних, које сотона има у својој власти.</p> <p>А т |
| </p> <p>Никифор претрча ходник, наслони се на стуб и стаде, такође уплашеним очима, гледати как |
| , још црвена од љутине, изиђе и наслони се на доксат близу Љубомира.{S} Велимир таман хтеде да |
| се и тајанствено ћути високо небо, црни се тамна летња ноћ; не види се ништа, само севају пред |
| то треба за чишћење ципела.</p> <p>Црни се и тајанствено ћути високо небо, црни се тамна летња |
| таш...</p> <p>Василијан поцрвене, збуни се па оштро погледа зачуђена Љубомира и пође вратима.</ |
| е жесток у литургици: што је зна, махни се...{S} И велики и мали »вход« шта значе, и заамвона, |
| нешто тешко.{S} Гомила стаде и расклопи се испред ходника...</p> <p>На криваји, углављеној у дв |
| /p> <p>Архимандритово прорицање оствари се дословце.{S} Љубомир је добро научио, а и другове уп |
| ма високих кућа...{S} Хе-хе... месечари се зову!</p> <p>Овако дугачак игуманов монолог запрепас |
| а се бојим«, мисли у себи дечко и бадри се да је погледа и проговори с њом.</p> <pb n="18" /> < |
| аса, кад остадоше сасвим сами, калуђери се расплинуше, као восак на илинском сунцу...{S} Боже, |
| дмах устаде и оде на врата.{S} Калуђери се значајно погледаше.{S} Арсеније стаде сипати свој те |
| на јаче, напрегнуто делање.{S} Калуђери се пренуше.{S} Сви се дадоше на привредни рад...</p> <p |
| бина посла изненада госте... и калуђери се чисто плаше, да ово није само сан?...{S} Обилазе око |
| га опет послужи ракијом.{S} И калуђери се обредише још једном.</p> <p>— На Николино место... с |
| тише порезу, дугове, ситнице и калуђери се стадоше питати: »А шта ћемо сад?«...{S} До сад је ов |
| љајући у памети питање.</p> <p>Калуђери се пренуше.{S} Они су знали да игуман зна доста добро п |
| з ходника, Никифор се усправи, узнемири се, људи се расклопише, пропуштајући игумана, који се о |
| некакву дугачку белу мотку.{S} Одупири се њоме, па се не бој...</p> <p>А Љубомир се смеши, не |
| ајући се, велики пламен уз оџак, рашири се према њему и стаде гледати како се диже у вис пара с |
| да зове, па затим излети напоље и сакри се на таван шталски, своје омиљено преноћиште.</p> <p>— |
| о што је увео госта у подрум.{S} Прикри се за бачву, па стаде гледати.</p> <p>На другом крају п |
| у од момака, леже на једну клупу, покри се и заспа истог тренутка.</p> <p>...{S}Јасно и чисто з |
| сав, дугуљаст, незграпни Стева претвори се у брата Саву, примивши на себе »образ анђелски«.</p> |
| врата од трпезарије и мало затим отвори се прозорче између кухиње и трпезарије и на њему се пој |
| много мирнији од маторих.{S} А и матори се некако упитомили, па слатко трепћу, чим опазе тетку, |
| књигу са црним сјајним корицама, погури се онако сељачки и наслони браду на песнице, па се зане |
| /p> <p>Љубомир се диже плашљиво, погури се и пође за девојчетом, које весело скакуташе пред њим |
| тини или целцу — како се деси, — погури се и сагне главу, а мисли се стану колутати и ређати, с |
| послова.{S} Чредни, отац Максим, пожури се са литургијом, али народ навали на причешће у тако в |
| ужина...{S} Знаш, опет је најбоље да си се оженио! узвикну ђак одсечним увереним тоном.</p> <p> |
| пред игуманом свакад начиниш као да си се жестоко од њега препануо.{S} Он то воле.</p> <p>— Ме |
| жели...</p> <p>-— Еј, ђаче... у шта си се загледао! викну му над самим ухом неко, тањим женски |
| 27" /> <p>— Хе, је ли боље!...{S} Ти си се завуко у своју ћелију, па куњаш тако до века.{S} И н |
| едање плава неба.</p> <p>— Ја.{S} Ти си се добро излежавао, а ја се једнако бола по трњу и рања |
| радостан и глуп смех.</p> <p>— Како си се играо са том твојом Миром? пита га девојче.{S} Које |
| ...{S} Их, болан... сећаш ли се како си се претурала? запита Леонтије стидљиво и обори очи.</p> |
| ена жудња за слободом, за светом, угаси се исто онако, одједаред, као што и пониче...{S} Само о |
| ија«... отац Сава малко застаде; монаси се насмешише задовољно, а погнути искушеник, мрдајући г |
| а и ослобођења српског...</p> <p>Монаси се одобровољили, раскравили се и гледају победнички, с |
| ! загрми игуман са двери.</p> <p>Монаси се ужурбаше...{S} Велимир узе Љубомира за руку, више ла |
| S} И опет, при тако строгу животу, деси се да му изиђе пред очи некакво чудно виђење <pb n="144 |
| /p> <p>— Морее... отеже она у смеху, ти се канда бојиш мене?</p> <p>— Јок, море...{S} Него да и |
| {S} Сад ми је Вида...</p> <p>— Ти... ти се оженио!...{S} Ко ће ми јавити!{S} Имаш своју кућу!.. |
| есрећници?{S} Побиће нас...</p> <p>— Ти се не бој.{S} Иди кући, па баци сву кривицу на мене... |
| ху и метну му руку на раме.</p> <p>— Ти се жестоко уплаши!</p> <p>— Није нешто се замислио...</ |
| — Довешћу ја теби луду Петрију, нек’ ти се нађе на чреди, одговори тетка смејући се.</p> <p>— Е |
| ђак, јабогме!...{S} Мене је дика, а ти се потпрдуј колико хоћеш, доврши он увређеним гласом.</ |
| ир зна...{S} Он ће с тобом, да... да ти се нађе, пресече архимандрит иронично, и цокуле стадоше |
| II</head> <p>Помрчина је густа; чини ти се рукама би је мешао.{S} Снег сипа и веје густо, јако, |
| у, ноћу... једнако!...</p> <p>— Чини ти се...{S} Кад би само прочитао житије Макарија Египатско |
| : приближиш се каквом жбунићу, учини ти се читаво страшило... раширило се, разјапило чељусти, п |
| ј, мој Арсо, мој кукавче сињи... баш ти се не да, јаднику, живети!...{S} УФ-Ф!...{S} Наслади се |
| имао, чинити добра ближњему и жртвовати се за њега, као што се Он за све нас жртвовао... значи |
| сама — свог физичког живота — и предати се целим бићем добру ближњих и спасењу душе своје...</p |
| сматрају.</p> <p>После пола часа врати се Марија, и одмах стаде нешто око ватре намештати.{S} |
| ака...{S} Од куд то овде?«</p> <p>Врати се очима и стаде читати целу »главу« од почетка.{S} Доп |
| али видевши пренеражена дечка, поврати се и погледа га пажљиво.</p> <pb n="14" /> <p>— Шта је, |
| ворену собу тетка, и мало затим поврати се, водећи игумана, готово носећи га на једном рамену, |
| с краја до својих другова.{S} Прекрети се побожно, подиже главу и одједаред рашири очи, као да |
| Али се од тога још горе гладни.{S} Сети се оне проје што остаде код студенца, па помисли: да му |
| уман одједном баш њега потражи?{S} Сети се свога редовног посла — храњења свиња.{S} Истина, још |
| рад.</p> <p>После свршеног крштења сети се да је читао, како треба одмах родитеље и кума поучит |
| рзину.</p> <p>— А код куће !... присети се Мира и викну :{S} Љубо, шта ћу код куће казати... чи |
| ао и Мира.{S} А Љубомир се збуни, осети се незгодно кад ухвати оне меке и чисте руке, па се под |
| без икаква реда, по зидовима.{S} Осети се одмах нешто манастирско, некакав нарочити дух и тон, |
| убомир, и ако још чист и наиван, досети се да ће ова крупна развијена Рудничанка бити као нека |
| необично учтиво лице механџино, досети се да ће то бити нека власт из среза.{S} Нешто га одјед |
| њим ?...{S} Да ли ће пропасти, изгубити се у овом шареном свету, и умрети од глади међу каквим |
| , по правилу:{S} Има ли жељу удостојити се анђелског образа и бити увршћен у ред монаха?{S} Чин |
| о стајати и... ко једна младина, шалити се.{S} Зар је за нас испосница!{S} Ха-ха-ха!... засмеја |
| рављу ! рече он и крену се.</p> <p>Нити се руковаше, ни поздравише: они не знају за то.{S} Они |
| {S} Одавно је горео живом жељом уверити се: нема ли тамо оних идеалних монаха, о каквима је он |
| ро као ти, и био сам готов закалуђерити се.{S} Али после, брате, хм... после сам осетио да сам |
| ред, не гледећи ни у кога.</p> <p>Гости се згледаше; они »обични« узнемирише се одједном, и спр |
| бити оно, што је била Сави.{S} Опрости се лепо са свима, дарова сваком брату убрус и чарапе, п |
| шећи се.</p> <p>Леонтије зину, прекрсти се и одмаче се корак, два од њега.</p> <p>— Сад полазим |
| ање, стаде побожно пред икону, прекрсти се и наже чело да га свештеник помаже, па извуче из жут |
| и напуните земљу«...{S} Чекај, не љути се...{S} И ја сам у седамнаестој години мислио скоро ка |
| ваше пажњу, да није ни помислио кренути се куд.</p> <p>И Сава је, зацело, био изненађен.{S} Али |
| Ну, отац Сава не даде бомби распрснути се.</p> <p>Истог часа, кад се престављао целом браству, |
| о, па нити може уста отворити ни помаћи се с места.{S} Ове изненадне речи тако му приковаше паж |
| ује он смејући се целим устима, клибећи се на другове несвесно, па одједном устаде и поводећи с |
| јече кроз јутрењу влажну тишину, губећи се тамо у дубоким планинским склоповима.{S} На први зву |
| ојурише за њима, а ђаци и момци, видећи се овако усамљени на ударцу игуманова страшна погледа, |
| оде... добро дошао! промуца он, стидећи се учевна богословца, који са самим владиком путује, ка |
| несвесно, па одједном устаде и поводећи се на несигурним ногама и чудећи се свему што се тако и |
| ово би?«... питаше се у мислима, чудећи се целом овом изненадном догађају и не разумевајући га |
| {S} Љубомир само гледа и трепће, чудећи се свему што се наслуша и нагледа од јутрос, не знајући |
| а је?! пита он и гледа по школи, чудећи се што још не види крв или ватру.</p> <p>За Јоцом истрч |
| </p> <p>— Јок, одговори Љубомир, чудећи се и одговором и погледом што га то пита.</p> <p>»А, ни |
| гом.</p> <p>— Куд ћеш? запита га чудећи се.</p> <p>— Кући... одговори Велимир отежући, а Леонти |
| водећи се на несигурним ногама и чудећи се свему што се тако изненадно догоди, довуче се до пос |
| о ти је име? запита он дрхтећи и чудећи се толикој својој смелости.</p> <p>— Јованка.{S} А што |
| краве почињу чешће мењати место, држећи се ближе хладова, само се несташне козе ревносно пропињ |
| p> <p>Љубомир брзо устаде и оде, бојећи се да се Светозар не предомисли.</p> <p>Сад је имао сам |
| асмеја се она и лагано, пажљиво, бојећи се да не увреди Љубомира, гурну га прстима у раме.</p> |
| град, осврћући се путем једнако, бојећи се капетанове потере.{S} Сад, кад уђе међу ове бескрајн |
| ске! викну Марија, смејући се и бранећи се.{S} Каки си ка гуја...</p> <p>— Тетко, роде...{S} Да |
| муца калуђер, врдајући главом и бранећи се рукама.{S} Ја ћу сам...</p> <pb n="213" /> <p>— Попо |
| све нас жртвовао... значи управо одрећи се себе сама — свог физичког живота — и предати се цели |
| ачући брзо с камичка на камичак, журећи се своме утоку, а преко њих, брижно и уплашено корача з |
| ру.{S} Пре дваестину дана он је, хотећи се похвалити, поново писао владици о Љубомиру, о његово |
| одговори Љубомир, кријући очи и вртећи се под њеном руком.</p> <p>— Морее... отеже она у смеху |
| кроз проређено штркљасто бучје, крстећи се непрекидно и шапућући молитве...{S} Лишће шушти, пре |
| на падалица.{S} Он се стресе и, крстећи се плашљиво, завуче се у сено...</p> </div> <div type=" |
| кну натраг изненађен и уплашен, крстећи се и мрмљајући:</p> <p>— Часни га!...{S} Натема га!...< |
| ношћу, устаје и улази у пећину, крстећи се и шапућући молитве, које је Антоније имао обичај изг |
| вода за мој теј? рече, стењући, мрштећи се и превијајући се, старији од првога, калуђер.{S} По |
| нагибајући се на десну страну и мрштећи се.{S} А ти ми спреми, роде...</p> <p>— Нађи ми, Васили |
| добио Љубомир, ту под звонаром, грчећи се уз своје нове другове...</p> <p>Али чудо: колико га |
| археолошки значај.</p> <p>Сава, смешећи се, мрдну очима тетки, која, кроз прозорче, слушаше как |
| е, ви ђаволи!... виче им тетка, смешећи се и обарајући очи стидљиво, са изразом <pb n="117" /> |
| калуђер жени, вели отац Спира, смешећи се на два млађа игумана, који одједном почеше гладити и |
| ово тај...{S} Љубомир? запита, смешећи се, Видина друга.</p> <p>Велимир климну главом, гледају |
| едостојан сасуд.{S} А Арсеније, смешећи се учтиво и понизно на протине шале, само се увија и мр |
| } Прота окружни, мало иронично, смешећи се, напомену оцу Сави:</p> <p>— Ако вам је то редован о |
| одмигујући оном другом сабрату, смешећи се и полугласно, да не би чуо ко од послуге, напомену:< |
| вијање, ко бејаги онако уз реч, смешећи се напоменути:</p> <p>— А јест, сад је манастир В. без |
| ...{S} Иди па се моли, одговори смешећи се иронично и савијајући писмо.</p> <p>А у себи архиман |
| >— Ја се женим! узвикну Нићифор смешећи се.</p> <p>Леонтије зину, прекрсти се и одмаче се корак |
| ти и чистоти... одбацити старог и обући се у новог, Богом створеног човека...</p> <p>Монаси пев |
| ...{S} Максим? запита Љубомир, залажући се меким белим хлебом.</p> <p>— Није наш, одсече Велими |
| ожићем бутић младе јагњетине и залажући се полако, као сит човек, коме се не једе после добра р |
| загушено, пружајући руку, но не дижући се.</p> <p>— Ево... ево места, показа он госту један пр |
| Није се још удала, насмеја се он дижући се.</p> <p>— Де ти... ђаволе! одговори монах, обарајући |
| десна страна, вели Арсеније, нагибајући се на десну страну и мрштећи се.{S} А ти ми спреми, род |
| обожни свет на исповест, ограничавајући се само мрмљањем скраћене опроштајне молитве, не питају |
| прочевље, са кога се дизаше, вијугајући се, велики пламен уз оџак, рашири се према њему и стаде |
| но и пажљиво у суд са костима, надајући се још каквом затуреном парчету.{S} Али видевши да су м |
| трња, пружаше се крај пута, прекидајући се понегде сниским, кривудавим чаталима старих, поцрнел |
| рече, стењући, мрштећи се и превијајући се, старији од првога, калуђер.{S} По његову целом држа |
| <p>Василијан истрча напред, церекајући се по своме обичају и пружајући руке.</p> <p>— Хи-хи-хи |
| , мисли механџија и кашљуца, спремајући се да почне опсаду...</p> <p>У вече, доцне, добро нахра |
| иче један дућанџија бледећи, спремајући се да устане, али као још очекује неће ли се игуман изв |
| о кухињи, смејући се радосно и лупајући се длановима по бутинама.{S} Певница је последњи авансм |
| дићи, па лаганим кораком, разговарајући се полако уз пут, примичу се црквеним вратима тако цело |
| а...</p> <p>Тако псујући и договарајући се, вратише се другови у манастир.</p> <p>Воденично пит |
| срца, нуди госте ђаконијама, старајући се збиљски, да сваки оде из ове куће задовољан, пресиће |
| и блажено осврташе око себе, старајући се да самим очима покаже друговима колико су му мили, ј |
| и игуман, обрћући главу зиду, старајући се да не гледа у госта, који већ прелази преко собе.</p |
| > <p>— Чула сам, рече она, не старајући се да прикрије жалост, која се показа на лицу јој.{S} Б |
| е и зна зашто неће.{S} И сад, враћајући се од стоке, спрема се да утврди са оцем све, јер му је |
| мо!</p> <p>Леонтије се смешка, сећајући се, како је прошлог ускршњег поста, пратећи Арсенија по |
| о види цео свој живот унапред, сећајући се живота Савина, Максимова и других.{S} И он ће за њим |
| е руке, премишља дечко у сену, сећајући се шта је могао опазити на капетану.{S} И врат... све к |
| стаде јецати неутешно, дуго... сећајући се својих најмилијих, које је тако грубо оставио и који |
| о ђачки, поздрави ово двоје, досећајући се по њихову изгледу и оделу, да су то домаћини ове кућ |
| <p>Игуман, као сваки кривац, досећајући се узроку теткине љутње, изиђе на двориште и седе на ко |
| очи од тетке и стаде пред њега, смејући се и лупајући длан о длан од чуда и смеха.</p> <p>— Хи- |
| те ђаво данаске! викну Марија, смејући се и бранећи се.{S} Каки си ка гуја...</p> <p>— Тетко, |
| шице, па га преви преко колена, смејући се... фини, углађени људи: уза сваку реч »ви«...{S} А м |
| љало за тебе, рече му Арсеније, смејући се весело.</p> <p>— Он то вели, оногај... ко што ћемо ј |
| зора и стаде скакати по кухињи, смејући се радосно и лупајући се длановима по бутинама.{S} Певн |
| твоју књигу! вели му господин, смејући се и прилазећи к столу.</p> <p>— Тек ’нако... залудан ! |
| нешто има!... рече она шаљиво, смејући се и стежући још више раме Љубомирово, који се стараше |
| га мом оцу!« рече попов синчић, смејући се са њима, који је знао коме припадају новци са иконе. |
| е нађе на чреди, одговори тетка смејући се.</p> <p>— Е, немој болан, оногај...{S} Зар тако наша |
| ље...{S} Те-сто!... узвикује он смејући се целим устима, клибећи се на другове несвесно, па одј |
| не загорео! прошапта Василијан, кријући се иза тетке.</p> <p>— Сви! викну Велимир кроз прозорче |
| ка нестало, а после му Велимир, кријући се да га не опазе, саопшти да Ђока остаје овде.{S} Стар |
| и одсечније загрме игуман, наслађујући се чисто звонком оштрином, која се јасно издваја из ост |
| примамљивије и лепше...</p> <p>А у кући се живело старински.{S} Беше свега у изобиљу...</p> <pb |
| весело, па окрете ка лужнику, обзирући се уз пут пажљиво.</p> <p>За њом ступа Љубомир, тешким |
| е је очајно млатало ногама, не обзирући се на то, што је на њој била једна прљава, сва искрпљен |
| осподин поче лагано, изнајпре заплећући се, застајкујући да смисли израз, па све слободније и ј |
| није беше кад стиже у Београд, осврћући се путем једнако, бојећи се капетанове потере.{S} Сад, |
| по угловима ходника или кујне, осврћући се бојажљиво око себе.{S} А пића и јела стаде се трошит |
| и капетан! виче сама са собом, осврћући се збуњено и тражећи нешто, не знајући ни сама шта траж |
| ом, бејаги поверљивом мимиком, осврћући се бојажљиво, прозбори:</p> <p>— Чека те она... твоја, |
| ран си.</p> <p>Кад се Љубомир, осврћући се плашљиво, намести на крај клупе, механџија га поглед |
| к и настави своје напомене, не осврћући се на шалу собрата.{S} И ова се хм... он не рече која, |
| пор час пре, на свој начин, не осврћући се ни на кога, и не марећи ни за чије мишљење, испустит |
| <p>— Седај! викну он Никифору, узмичући се мало у десно.</p> <p>Нови инок волео је трпети многе |
| {S} Гледајући некуд у даљину, примичући се друговима, он прозбори:</p> <p>— Идем по стопама Гос |
| једног лица на друго, шмркћући и чешући се испод десне мишице, не знајући шта би друго радио.{S |
| им, зачуђено-преплашеним, осећањем баци се на меку планинску постељу, обрте главу у небо, и заг |
| еђашњих манастирских добитака, а издаци се повећали огромном порезом и дугом.{S} Што је било го |
| а...</p> <p>Зашло се дубоко у ноћ; ђаци се разиђоше по собама, момци се поређаше око шпорета, а |
| утци у огромној бронзаној пећи.{S} Ђаци се раскокали, раширили се; ударила их по лицу ватра од |
| а...{S} Бог ће опростити...</p> <p>Ђаци се окаменили, зинули па само трепћу; тетка се само полу |
| Кроз шуму нешто лагано шушка.{S} Кораци се све више примичу стеновиту кршу, који се, усред шуме |
| ноћ; ђаци се разиђоше по собама, момци се поређаше око шпорета, а Љубомир, добивши неку крпети |
| омоћ до његова самостана.{S} Али, момци се беху сви разишли...</p> <p>Тако Љубомир доби млађег |
| зе...</p> <p>— Брат наш Леонтије облачи се у ризу радости, рече архимандрит, а неко, у исто вре |
| ћи је блажено.</p> <p>— Нека... повлачи се девојче стидљиво.{S} И ово је доста.{S} Сад знамо да |
| реко покошених зелених ливада, провлачи се кроз огрнуте кукурузе и све чека, сваког тренутка, к |
| шана, не знајући им још имена, раскречи се, подиже обе руке у вис и, колико беше снаге у плућим |
| знаш...{S} А ја... глас му задрхта, очи се зацрвенеше и овлажише <pb n="10" /> — Е, моја Миро.. |
| изгледаше још шире и надувеније, а очи се приковале за пламен свећице, па само трепћу и опет с |
| утито.</p> <p>Велимир рашири очи, укочи се и учини му се као да одједном упаде у некакав други, |
| дог, тек пројаханог, ждребака, и одлучи се да га, по што по то, научи раван.{S} Али му један хи |
| луша последњу наредбу игуманову, отпучи се од прозора и стаде скакати по кухињи, смејући се рад |
| што се игуман љути, видели смо; а плаши се због ове напомене о Љубомиру.{S} Пре дваестину дана |
| о угледа, поврати, дође к себи и уплаши се, ни сам не зна од чега.{S} Он пође лагано са доксата |
| вши неколико већих манастира, упознавши се са њиховом уредбом и газдовањем, Сава се врати у сво |
| час !...«</p> <p>А Љубомир, наслушавши се довољно господске шале и смеха, оде у своју собу, ле |
| тао једну богословску књигу.{S} Видевши се усамљен у целом дворишту, он приђе и седе на једну к |
| мој брате!... али се брзо трже, сетивши се да је то кушање«.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| си то! рече Љубомир ослобођен, сетивши се, из Николина причања, која ће то бити. — Не смије ти |
| , тако дакле!... узвикну гост, тргнувши се од неочекивана одговора, као да га неко поли врелом |
| а пасија...{S} Ено и тетке!...{S} Смеши се онако исто глупо, с разјапљеним вилицама, затим му н |
| пијан!...</p> <p>Иза његових леђа смеши се игуман Сава, и нешто шапуће тетки, која се пригнула |
| бог с нама!«... премишља момак и смеши се иронично и усиљено.{S} Још му дрхћу усне и купе се н |
| — Архимандрит... причекај мало! насмеши се Велимир.{S} Не знаш ти њега!...{S} Ти ћеш, мој бане, |
| кад угледа застиђена Леонтија, насмеши се ђаволасто, па и сама врдне очима у страну, као да се |
| у мислима...{S} Он се задубе... насмеши се блажено, као у сну, на некакву пријатну слику и одје |
| а послушати за то, избрбља он и насмеши се ширетски.</p> <p>— Ене де! рече изненађена жена поцр |
| , па ослобођен игумановим ћутањем, реши се да му тако одговара до краја.</p> <p>— У које време? |
| ао слабачку сламчицу...{S} И гле: сврши се!...</p> </div> <pb n="237" /> <div type="chapter" xm |
| ене, њест мене достоин«...</p> <p>Сврши се!</p> <p>Брат Леонтије, пошто се ижљуби с новом браћо |
| егових опанака, сухо грање пуцка и крши се, а Љубомиру се чини, да за њим лете читави легиони н |
| човек?...{S} Шта то чиниш!...{S} Покај се, док има времена...{S} Бог ће опростити...</p> <p>Ђа |
| све, све...</p> <p>— Али Арсеније, тај се жестоко боји.</p> <p>— Јест.{S} Знаш ли, он се не ле |
| се облачи у ову црну расу, господо, тај се најстрашнијим заветима заклиње Богу живоме, да ће сл |
| ромуца некакав одговор.</p> <p>— Враћај се натраг, невољо једна.{S} Ја ћу те одвести кући.{S} Д |
| а-ха-ха...{S} Спремићу ти га ја, не бој се... само док још мало одвркне!...{S} Ха-ха-ха!«...{S} |
| лужника, он се већ унапред решио да јој се покори; јер како би он њу обалио!...{S} А после тога |
| е смеши, одговара да се сећа, и ако јој се из очију види немарно расположење према тим »залудни |
| а речна долина, по <pb n="257" /> којој се јутром носи и колута млечно сиваста магла, а кад опе |
| је већ, на ранијој литургији, на којој се Нићифор ђаконио, добио производство.{S} Владика га, |
| , па не мислећи <hi>како</hi> и у којој се сразмери то чини, стао је и он дизати без рачуна, бе |
| {S} Али те само једно сви молимо: немој се калуђерити.</p> <pb n="59" /> <p>Љубомир уздрхта; ка |
| ра, гурну га прстима у раме.</p> <p>Ђак се стресе од овог неочекиваног додира, који изазва у ње |
| на уста и притиште добро.</p> <p>Момак се најпре промешкољи, али кад дође тешко дисање, напреж |
| ханџијом и којим трговцем жандара, ипак се не сме нико удаљавати чак у села.{S} Али судбина пос |
| д некуд зна да се неће убити...{S} Ипак се трже кад паде у хладну воду и — пробуди се...</p> <p |
| ој побожности, читању житија, и као чак се жалио мало на претерану побожност, која му ствара не |
| гледајући га право у очи.</p> <p>Човек се зачуди овом новом погледу.{S} Малопре му изгледаше с |
| мислио, сањао, по неколико часова, док се не врати весео Велимир.{S} Он је на Велимирове однос |
| , лагано, добиваше све више смисла, док се напослетку не заустави плашљиво на игуману.</p> <p>— |
| ушкињу како год знаш неколико дана, док се ја добро упознам с газдарицом, па после ћу ја и код |
| та прекомбрљаше једно преко другог, док се не уморише.{S} Онда се дохватише торбе, из које изва |
| даље о школовању, и тако редом све, док се неко не сети, те изнесе пред уморна приповедача хлеб |
| ерио, једина забава.{S} У граду је, док се бавио са архимандритом, купио добра ластика и чим се |
| в ли ће бити Арсо кроз пола године, док се насрче теја!...{S} И он оде весео на ново место, не |
| размацима, поновити овако звоњење, док се Велимир појави.{S} Беше се јако задувао од наглог тр |
| не изведе, а тетка му не сме прићи, док се он добро не напије.</p> <p>— Кажи ми где је, шта ћеш |
| мир.</p> <p>— Изнајпре ћеш са мном, док се не научиш звонити.{S} Али ја мислим ти ћеш то брзо? |
| идело, колико се незгода претрпело, док се до тога дошло !...{S} И стадоше се ређати пред њим с |
| бом непрестане промене у манастиру, док се не дође до овога стања, које затекосмо у њему.{S} Че |
| огомољкама, које све даље одмицаху, док се не изгубише близу сеоских кућа, иза којих се, још да |
| једу, па затим оде у трпезарију.{S} Док се испразни чанак, тетка се врати с новим налогом:</p> |
| сам отурује од себе, за после, тамо док се одмори.</p> <p>Изјутра је све, што је гледао и слуша |
| ..{S} А хаљине?</p> <p>— Хм...{S} Надам се ја, синко, овоме колачу одавно.{S} Све је спремно, о |
| терију... хоће он!...{S} Боји се да нам се семе не утре, овако красним готованима, изелицама... |
| аљева...{S} Аман!...{S} Не дајте да нам се бешчасте светиња и мили споменици давне прошлости! з |
| е човек више ништа!...{S} А за кога сам се ја заузимао, за кога смо радили, те се »кратким путе |
| то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и закалуђерио.</p> <p>— Знаш, немамо кад да се |
| ог мене, кад те видим таког... и ја сам се за <hi>то</hi> спремао, па ет’!...{S} Некако ми онак |
| !«...</p> <p>— Јок, море...{S} Него сам се уморио од дуга пута, а запао у ову дубодолину, па ми |
| Прочитао сам овде и завет — заклео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и |
| > <p>— Зар ти нису јавили... оженио сам се пролетос.{S} Сад ми је Вида...</p> <p>— Ти... ти се |
| ишљања на ово: »Треба живети — како сам се Богу заклео.{S} Ако не могу бити Антоније, могу оста |
| манастира, а?</p> <p>— Жао ми, што сам се навикао.{S} И да ми је некако да овако остане једнак |
| ено старешину, мислећи у себи: »Што сам се калуђерио!...{S} То ваљ’да знаш«.</p> <p>И архимандр |
| и да све видим, али ме страх.{S} Нисам се <pb n="62" /> бојао онда, кад нисам познавао другог |
| се већ десети пут. »Јест, знам... сећам се те приче.{S} А ја сам је ’нако прочитао!...{S} А оно |
| ма, онда ја бежим у подрум...{S} Кријем се од јарког сунца, као кртица...</p> <p>Игуман поћута |
| тако почнем мислити, шмркћем, преврћем се и одједном чујем да звони јутрење.{S} Кад пре, не зн |
| ски осмех кад говоре са женама, које им се допадају.{S} У том осмеху исписана је бездна грешне |
| напомену.</p> <pb n="175" /> <p>Али им се одмах по уводу лица разведрише, и они стадоше слушат |
| о бољу гозбу, а од оваког ручка само им се усне иронично и пакосно скупљају, а очи значајно нам |
| их, и она искрена радост њихова, што им се сија у оку, јер су дочекали да виде два »господина« |
| ваке руке да погоди онај полутон, којим се почиње први глас.{S} И од једног и другог посла не б |
| општег, раније смишљеног плана, с којим се, како изгледа, Велимир не саглашава потпуно...</p> < |
| о себи и — ближњима...{S} Но и у таким се приликама отац Сава умео вазда одржати на висини: ни |
| овај »курјак« не вара лако.{S} Пред њим се он само начинио преплашен, и кад год би га игуман ис |
| им животом...{S} Загледа се, а пред њим се све тако весело комеша, весели и живи!...{S} О, како |
| етка и приставља ђезве.</p> <p>— Са тим се не шали! викну болесник преплашено и побеже на поље. |
| ови Нићифор малопрешње тврђење, и затим се сви разиђоше по дворишту...</p> <p>У вече, кад остад |
| необично старо вино; којима управо, чим се помене манастир, одмах замирише у носу старо вино, о |
| да је Љубомир отворено избегава.{S} Чим се она где појави, он се одмах нађе у послу и окрене јо |
| е је <hi>оно право</hi>?... оно, за чим се он непрестано гони и не налази га!?...{S} Да ли <pb |
| рхимандритом, купио добра ластика и чим се вратио, направио две праћке: једну од ластика са рак |
| јендеци са оградом од трња.{S} Сокаком се жути осушена, чагљевита смоница, са понеком заостало |
| епим кашмиром.{S} Али мука је — недељом се не ради...{S} Обрта окорели луб, онако с калупом, пр |
| гнули око загашена ватришта, а у једном се види при дну пасуљ, у другоме сок...</p> <p>Жена се |
| нуле у дебеле испупчене капке, одједном се показаше целе, изиђоше изван капака, а оне крвне жил |
| ко ново, до сад невиђено биће, одједном се споји са <pb n="150" /> његовом душом и он стаде осе |
| гледаше с пажњом и поштовањем, одједном се развесели.{S} Најпре му се овлажише и засијаше крупн |
| 36" /> хладну камену плочу.{S} Одједном се умири, постаде непомичан и неосетљив као стена...{S} |
| у, на некакву пријатну слику и одједном се трже...{S} Сетио се!</p> <p>»Било!...{S} Пропао!«... |
| .{S} Раде измаче нож...</p> <p>Одједном се Љубомирове груди тргоше, он се јако закашља, из уста |
| ега двадесет један ред.</p> <p>Одједном се осети као човек који се веома преварио у очекивању. |
| хну главом на калуђере.</p> <p>Одједном се сва три калуђера исправише, стадоше гледати низа се |
| аве... одоцниће за пут.</p> <p>Одједном се зацрни и зашарени необична гомила на малим вратницам |
| и стаде као укопан.</p> <p>Под јасеном се нагнула једна жена, па нешто ради рукама око лонаца, |
| жину некаква беличаста магла, а под њом се вијуга и беласа нешто, као кад жене на перилу отегну |
| тела с једне ноге на другу...{S} У том се сети смелих Логових кћери, ослободи се и погледа ову |
| апоље сви калуђери, ђаци и момци, потом се враћа у своју ћелију и наставља прекинуто спавање, у |
| м молитва над једном болесницом и потом се имала започети ускршња водица по целом селу.{S} Ради |
| е најглавније, дјевственици.{S} Ниједан се није преластио женском лепотом и грешном пожудом...{ |
| повуче крај уста у страну.{S} Василијан се насмеши, а Максимово лице дошло бледо и некако онако |
| их ћушне где треба!...</p> <p>Василијан се само запрепашћено питао: ко ли ће сад?!... и стрепио |
| воденице, скоро глуво доба...{S} Таман се нешто замислио, кад пред мојим носом мрда црно...{S} |
| ...{S} Ха-ха-ха...{S} Ево ти је! игуман се тако незгодно лупну, да сва три трговца одједном, ка |
| није знао дати никаква одговора; игуман се смешкао иронично, да тиме забашури и своје незнање и |
| умана »да се мало прошетају«.{S} Игуман се одједном уозбиљи; лице му дође осетно отвореније, бл |
| кају на топло пролетње сунце.{S} Игуман се држи као обично; по томе ђаци закључују, да гост ниј |
| ла кола, него само двоколицу.{S} Игуман се рашири на <pb n="162" /> средини ходника и стаде гле |
| озволу да чита житија светих.{S} Игуман се најпре противио, није дао ни поменути.{S} Какво чита |
| 19000_C17"> <head>XVII</head> <p>Игуман се узнемирио, препао се и наљутио се, па не зна које је |
| што му душу разгаљује...</p> <p>Пламен се превија и лиже, ватра шушти и букће, а млади усамљен |
| {S} Истина, чим је пошао од лужника, он се већ унапред решио да јој се покори; јер како би он њ |
| елим телом...{S} Али он то не осећа, он се сав предао посматрању чудних прилика, што му излазе |
| о не жалости и не буни.{S} Напротив, он се све више чуди пријатном, раздраганом, бескрајно срећ |
| и кћери, кад виде онај благи поглед, он се збуни, стаде испред доксата баш према њој и обори гл |
| ла палца — догореле воштане свећице, он се згране па да ме убије.{S} Једном ме тужио самом игум |
| Одједном се Љубомирове груди тргоше, он се јако закашља, из уста му прсну ракија и он немоћно, |
| избегава.{S} Чим се она где појави, он се одмах нађе у послу и окрене јој леђа.{S} Она опажа д |
| око боји.</p> <p>— Јест.{S} Знаш ли, он се не лечи само од стомака.{S} Он слуша све бабе, и све |
| дна говеда у ливади и стадоше пасти, он се осврте и гледаше дуго, са завишћу, управо са злобом, |
| ном електричном топлином или зебњом, он се само стреса под навалом неких нових осећања и збуњен |
| ао овде, да гледам твоје... твоје .. он се заплете, не налазећи <pb n="108" /> у мислима речи, |
| детиње ћеретање...{S} И за чудо му: он се са Миром играо, превртао, прескакао, па никад ништа |
| и о чему...</p> <p>А Леонтије?...{S} Он се и без овога намислио доста, па сад само представља с |
| Да ли је тако било Светозару?...{S} Он се хвали много...{S} Па она двојица из Брежђа... један |
| ако нестаје под ногама карниза...{S} Он се грчевито хвата за четвртасто поцрнело камење, узидан |
| вна послушност према старијима...{S} Он се, као јагње што се води на клање, упути к манастиру.< |
| и су!... — пролетеше у мислима...{S} Он се задубе... насмеши се блажено, као у сну, на некакву |
| о јарца?</p> <p>— Деремо јарца...{S} Он се осврне око себе пажљиво, па видевши да их нико не гл |
| свет!...</p> <p>Нога му корачи...{S} Он се не осврте на плави широки врх Маљенов, који је трепе |
| очи, на груди паде нешто тешко...{S} Он се осећа потпуно као рањена звер, која одједном сазнаје |
| ве ови чудни изливи душевна бола.{S} Он се занесе и занеми...{S} Ни уздаха, ни јаука, ни стењањ |
| Гост тек сад појми шта се спрема.{S} Он се енергично и достојанствено обрте игуману:</p> <p>— П |
| вог света, него сести уз игумана.{S} Он се збуњено, преплашено претури преко лотре, и седе баш |
| гоњина пажња према њему необична.{S} Он се само весело и блажено осврташе око себе, старајући с |
| . а Љубомиру пада у део слушкиња.{S} Он се постара и да објасни дечку његову задаћу, али Љубоми |
| бомира увреди овај тон разговора.{S} Он се хтеде уздржати и прећутати, али не беше <pb n="185" |
| реко неба прелети једна падалица.{S} Он се стресе и, крстећи се плашљиво, завуче се у сено...</ |
| тије гледа много блаже но до сад.{S} Он се одмах покаја што је тетку, оно пре, увредио...{S} Он |
| у је жао досадањег живота.{S} Не.{S} Он се уплашио саме ове изненадне појаве, самог факта: да ћ |
| дати ова кућа после смрти Савине.{S} Он се тако навикао свему што је око њега, навикао се гледа |
| вући испред ове ненадне саблазни.{S} Он се подиже и, онако испод очију, погледа шарену ткану су |
| ш га је тамо вукло и нешто друго.{S} Он се заносио гледајући, кад удари звоно на вечерње, како |
| мир.{S} Подне је давно превалило.{S} Он се склонио у хлад, између неколико великих сена, зденут |
| у страну, дајући му отворен пут.{S} Он се осмехну на њих, и као да им говораше лицем и очима: |
| p>Ево их, седе у хладу и чешљају.{S} Он се подупро леђима о храпаво дебло лужниково (са оног ис |
| вља код обречених Христу девојака, а он се удаљује у тиха ненасељена места...{S} И почиње се жи |
| нај громки звук из Максимова грла, а он се малко променио у лицу: неко би помислио да га је сти |
| плашће.{S} Сунце већ на заранцима, а он се осећа тако уморан, тако преплашен и несрећан, да и н |
| кам кад ће да ме прегази и задави, а он се провлачи око мене, као да је сав од ваздуха...</p> < |
| да такав живот није за њега...{S} Та он се заклео самом Богу!{S} И он ће одржати заклетву...</p |
| а спопале све болести овога света, и он се сам чуди, како може још да иде, једе, пије...{S} Има |
| ете читави легиони нечастиве силе, и он се још јаче упиње, трчи, прескаче, јури, не гледајући г |
| ни макнути...{S} А она кад почне, и он се са неком гордом хвалисавошћу насмеши... мој брате, с |
| адише некакво радосно расположење, и он се гуши, грца од навале осећања...</p> <p>Одлучио је да |
| вају му мисли кроз главу као муње, и он се лагано провлачи поред другова, кријући очи од љубопи |
| ирови брчићи постали гушћи и црњи, и он се сад држи некако сасвим друкчије... независније, озби |
| у школи и у цркви, прође му брзо, и он се зачуди: кад пре дође други одмор!...</p> <milestone |
| иких и малих, прљавих и окречених, и он се нађе као стегнут, заклопљен том громадом...{S} Кад с |
| ...{S} Шта ми износи пред очи!«... и он се удубљује даље у читање, осећајући у исто време велик |
| То га је <hi>онај</hi> наплашио... и он се тако боји капетана.{S} Чудна ми чуда, ако је и капет |
| , Петка, папагаја... <pb n="52" /> И он се сам нађе у распутици и стаде се освртати око себе.{S |
| ма над пјесмама, вели се овде«.{S} И он се стаде сећати шта зна о Соломуну: »Соломунов храм... |
| заплака.</p> <p>Пандур омекша.{S} И он се био уплашио да то није каква подвала, да њега оговор |
| ко да удеси, да личи на свеца, тек и он се много, много променио...</p> <pb n="75" /> <p>»Ово д |
| аред и девојче већ наже на њега, али он се реши да се не да још.{S} Истина, чим је пошао од луж |
| е изгледати кад се смркне?...{S} Али он се не стара да представи себи како ће то изгледати, јер |
| о, узме душу и однесе је?«...</p> <p>Он се не стара много да разреши ту загонетку, него се само |
| ење, па ме чекај, сад ћу ја..</p> <p>Он се испе лагано у друго одељење, које је било баш над пр |
| ш ту? викну неко испред њега.</p> <p>Он се осврте, погледа у човека, који стајаше пред њим, нас |
| опет се смеје његову изгледу.</p> <p>Он се охрабри мало уз њен смех, па ступи у разговор.{S} Ра |
| ајати.</p> <p>— Их, кукавцу!... успавао се!... узвикује Љубомир, трчећи плашљиво по соби, не зн |
| или ’нако женском — <pb n="86" /> чувао се туђег погледа и »гласа« као живе ватре.</p> <p>Због |
| ма и капуту!...{S} Освртао се, загледао се дуго са свију страна, и никако му није падало на ум |
| паху.{S} Велимир стоји погнут, загледао се у земљу, као да тамо тражи разјашњење својој ненадно |
| завуко се међу зидине градске и предао се дугом, заносном маштању...</p> <p>Дакле, свршено је: |
| најупорнијом журбом, мучио се, довијао се и обртао од сваке руке, али стање све очајније...{S} |
| опет осетио и трпио велику глад, бојао се нових познаника, кметова и пандура, и кад би око зар |
| уо је он шта се владици допада, а бојао се помало да га не врате, што није закалуђерен по чреди |
| навикао свему што је око њега, навикао се гледати у Сави правог оца задруге, без кога, чини му |
| ађег ђака, коме сваки заповеда, навикао се чак да гледа на себе као па простог слугу, и однекуд |
| носи ради распетог Спаситеља... навикао се на свакодневне јутрење састанке у кухињи и на суморн |
| мир је већ прави ђак-послушник: навикао се потпуно па свој посао, па га врши без помоћи и без т |
| без помоћи и без туђег упуства; навикао се и на положај најмлађег ђака, коме сваки заповеда, на |
| ?!...{S} Сотона... лукави сотона увукао се у моју душу, а ја слаб, страшљив, не знађах него се |
| ен на брзу руку, али домаћински: поклао се читав чопор младине.</p> <p>У четири часа, сити, пиј |
| на саблажњив предлог, и као предомишљао се. »Баш одмах, првог дана... па као сви други!...{S} И |
| I</head> <p>Игуман се узнемирио, препао се и наљутио се, па не зна које је осећање веће: да ли |
| га игуман испод очију погледао, старао се да му задркће широки рукав расе.{S} А »преподобно« л |
| има саслуша... »Је ли могуће!«... питао се већ десети пут. »Јест, знам... сећам се те приче.{S} |
| Уз пут је само зверао уплашено, освртао се често, гледајући да не трчи какав гласоноша за њим, |
| е у панталонама и капуту!...{S} Освртао се, загледао се дуго са свију страна, и никако му није |
| и материјално стање манастира, и враћао се сваки утешен и охрабрен надом.</p> <p>У таквим околн |
| сен тугом и ненадном несрећом.{S} Сећао се трећег правила (погодбе), које му је отац Сава прочи |
| сад радиш?</p> <p>— Како?...{S} Венчао се, брате, као сав свет, и сад славим Бога.{S} Нисам јо |
| .{S} Игуман доиста оборио главу и нашао се у некакву послу са чашама.</p> <p>— Да, потврди Нико |
| литургије, па се осети заморен. »Е, ово се баш потеже јуначки!« као да говораше његово лице...{ |
| </p> <p>— Чујеш ли... кашље!</p> <p>Ово се односило на игумана, који је могао чути њихов смех, |
| ко дише!....</p> <pb n="208" /> <p>Прво се имало извршити једно прешно крштење, затим молитва н |
| скверне помисли натура«...</p> <p>Прво се почиње оним, што је најсаблажњивије, нарочито за мла |
| а, или што није прави створ божји, него се узео са неким силама, вилењацима, шта ли су.{S} Она |
| тију, и ако га ниједан није читао, него се знало онако, по предању...{S} Чуо је и пре тога, од |
| ара много да разреши ту загонетку, него се само забавља њоме и преставља у памети, како светац |
| животу.{S} Престаде и мислити.{S} Него се тако загледа негде, па седи по читаве часове као ока |
| шу, а ја слаб, страшљив, не знађах него се подадох власти његовој!</p> <p>— Даље, нечастиви!... |
| адом.</p> <p>У таквим околностима почео се »подвизавати« отац Сава, пазећи највише на две монаш |
| година, дефицит све огромнији...{S} Био се јадник ко риба о земљу, радио с најупорнијом журбом, |
| ани, саопштише му новост:</p> <p>— Убио се ваш Максим!{S} Газда-Мирковић ишао тамо за грађу и с |
| прилепљен уз дувар, пренимио се, превио се, огрнут широком, масном, скинутом са игуманових леђа |
| у неку уску, неспретну мантију, превио се наш смерни Леонтије у дворишту богословијском, са ис |
| деснијем земљишту, ошлифовао и преродио се у препреденост.{S} То му је помогло да се додвори иг |
| прошао месец како служи овде.{S} Чудио се што никога нема из његова краја, да прође овуда.{S} |
| то, као некадање стидљиво ђаче, одвојио се у крај и осећа се туђином у томе веселом, живахном д |
| ...{S} Ти си побего из манастира, молио се у испосници до мртве главе... па зар то није светачк |
| дника, као прилепљен уз дувар, пренимио се, превио се, огрнут широком, масном, скинутом са игум |
| врти и тресе, сав се омлитавио, начинио се као осуђеник, кога ће сад стрељати.</p> <p>— Опрости |
| а као врана међу голубовима!{S} Зацрнио се сав, покуњио се... а они живо скакућу, прелећу, витл |
| голубовима!{S} Зацрнио се сав, покуњио се... а они живо скакућу, прелећу, витлају се...{S} И њ |
| мирно на Маљену!«...</p> <p>Разговорио се са женом, уверио је да мора одмах даље путовати (сам |
| /head> <p>Прве недеље по Ваведењу десио се тако леп дан, какав се виђа само у августу.{S} Архим |
| оји се овог лета вратио из школе, носио се неком тешком оловном мишљу, <pb n="240" /> коју је ч |
| ну слику и одједном се трже...{S} Сетио се!</p> <p>»Било!...{S} Пропао!«... севну му у глави, и |
| ката, без облигације и интереса, осетио се тако сигуран, да се већ није бојао никога.{S} Али су |
| ја ћемо на јесен у школу«...{S} Досетио се отац Сава, да ће и то школовање коштати доста...</p> |
| вације поче живље мислити...{S} Досетио се: ако стане обилазити људе, умреће од глади.{S} Него, |
| p>— Лежи тако под престолом, пресамитио се као мртвац...{S} Пипамо га рукама, —хладан као лед.. |
| од те непознате му новине, запрепастио се...{S} Али му, сасвим случајно, одједном дође у главу |
| творена два добра коња.</p> <p>Наместио се, сад је миран, и то му за сад, после толиких неприли |
| Бабо те на самрти поздравио и опростио се лепо...</p> <p>Леонтије брзо окрете леђа свима, глав |
| увређеним гласом.</p> <p>— Јуф, наљутио се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мно |
| гуман се узнемирио, препао се и наљутио се, па не зна које је осећање веће: да ли се треба више |
| мљу, радио с најупорнијом журбом, мучио се, довијао се и обртао од сваке руке, али стање све оч |
| једно предавање, и дваестину пута мучио се од сваке руке да погоди онај полутон, којим се почињ |
| {S} Шта ће ова туђа деца овде!...{S} Ко се усуди заузети <hi>његово</hi> место иза ћерчива!...< |
| на, нек’ се калуђери, ако хоће...{S} Ко се, вала, онда закалуђери, биће зацело бољи од ових наш |
| Веља, кажи право...{S} Хи-хи-хи.{S} Ко се више уплашио?{S} Хи-хи-хи...</p> <p>Издвоји се од шп |
| ночког, калуђерског живота.</p> <p>— Ко се облачи у ову црну расу, господо, тај се најстрашнији |
| <p>Љубомир се сети Христових речи: »Ко се постиди мене... и ја ћу се постидети њега у царству |
| исао, па се боји да не поквари све, ако се мрдне.</p> <p>— Папоња једнако вуче козе у Јеленац.{ |
| литве, не питајући никога за грехе, ако се ко сам не јави.{S} Нићифор се, по неки пут, при испо |
| ; прихватисмо се малко јутрос...{S} Ако се што нашло... можемо!</p> <p>Леонтије се смешка, сећа |
| осле...{S} Шта ћемо и куда ћемо?{S} Ако се саставимо, ти не можеш остати у манастиру.{S} Опет м |
| ће потражити чобане по ливадама, да ако се нађе што за јело...</p> <p>Опет се крећу кратке, кру |
| апију, да мало поразговарамо.{S} Па ако се бојиш твоје госпође, ја имам моју собу, где смем при |
| ему.{S} Четрдесет је скоро година, како се отац Сава огрнуо монашком расом, а двадесет и шест к |
| ом, наишао на некаква доброћудног, како се њему учинило, чичицу.{S} Чича га још из далека оцени |
| а погледам долину моје лепе Груже, како се њоме на све стране размилио свет... у мени заигра ср |
| ни о чем другом.{S} Најчудније је, како се реши да напусти школу, а и он сам не зна како му то |
| јући врапце и сенице.{S} То му је, како се закалуђерио, једина забава.{S} У граду је, док се ба |
| и задише хладовином сенасто бучје, како се сјаји, шарени и прелива разноврсним бојама далеки пр |
| им веселим стварима...</p> <p>Гле, како се овде бурно живи, и како је овај живот сасвим друкчиј |
| еме и страховите, за њега, зидине, како се дижу величанствено у високо <pb n="34" /> плаво небо |
| и.{S} Тетка већ спремила ручак те, како се добро нахранише, сви се, по обичају, растурише.</p> |
| о сад не виђени, мравињак од деце, како се шарени разноврсном одећом, које не може довољно да с |
| некакви каљави дроњци на криваји, како се тресу и љушкају, као да има у њима нешто тешко.{S} Г |
| гуман, дочекан потпуно калуђерски, како се већ и сам надао, стаде освртати за ђаком и спремати |
| — Јок, море... промуца он гледећи, како се старчеве очи заводњише, како из њих кануше две сузе. |
| огурена, потуљена, како крије очи, како се збунио пред њом, дететом као и он, па се још више на |
| о њега све кључа и бризга животом, како се све мења на боље, како је све примамљивије и лепше.. |
| сти калуђери или игумани као и он, како се они посветише!...{S} И нигде не пише у овим житијама |
| о, како <pb n="245" /> се навикло, како се видело да и други раде, Тако се Максим закалуђерио, |
| зговори шаљиву здравицу: напомену, како се у манастиру чува некаква тридесетогодишња реликвија, |
| еленилу бескрајних воћњака.{S} Ах, како се слатко дише!....</p> <pb n="208" /> <p>Прво се имало |
| кључа... како бију дамари јако... како се срце разиграло, па му тесан досадањи скучени простор |
| д којим трепери чисто светло небо; како се весело витла у ваздуху пар голубова, одсјајкујући пр |
| о?</p> <p>— Волим ли ракију!...{S} Како се може <hi>то</hi> волети?...{S} Ја мислим да је ни пр |
| «, као јединог свог уточишта...{S} Како се радовао, кад је на последњој завојици угледао широки |
| стане газити по пртини или целцу — како се деси, — погури се и сагне главу, а мисли се стану ко |
| јој бутине ка оногај...</p> <p>— А како се то јакате? прекиде га Милка баш кад се он одушеви пр |
| Савин на све калуђере...</p> <p>»А како се веселе! пређе он одједном са мислима.{S} Загледа се |
| не.{S} Стао као окамењен, па гледа како се преливају бела кравља леђа под сунчаним зрацима, и к |
| поднесу и опет се подупре и гледа како се овај под од цигаља (он не зна да је то под од цигаља |
| е седео према вратима, само угледа како се онај игласти револверски обарач диже... диже... и — |
| тиру.{S} Сад је равно шесет година како се повео спор.{S} Сава је, још почетком своје управе, т |
| о, па се обрће, игра...{S} И осећа како се његова столица понесе некуд у страну, па оде, оде... |
| е ’нако«...</p> <p>И Љубомир осећа како се лагано почиње од њега одвајати све оно, што му је до |
| рофесор лепо причао.{S} Бележио је како се изговарају немачка писмена ај, уи и тако даље и пљуц |
| а целу своју нову титулу и чуди се како се то лепо срочило, да буде баш »велике гимназије«.</p> |
| етки, која, кроз прозорче, слушаше како се господа шале и како говоре некакве речи, које нико н |
| , стадоше се облачити са журбом, и како се који спреми, <pb n="67" /> одмах излази из кујне.{S} |
| и подржи тако, па опет махне... и како се једна коза успела уз стричев двогодишњи калем, од он |
| е пажљиво читати.{S} Љубомир опази како се мења лице »господиново«, како му игра несташан осмех |
| е јој на дугачкој лужниковој грани како се то ради.{S} Ет’ ’вако...</p> <p>— Знам то.{S} И код |
| е, такође уплашеним очима, гледати како се црне некакви каљави дроњци на криваји, како се тресу |
| шири се према њему и стаде гледати како се диже у вис пара са угрејаних мокрих чарапа и дизлука |
| ма, љубопитно посматрати и слушати како се веселе права господа.{S} Као дивљаци, који нигда нис |
| а.{S} И таман да почне сад мислити како се то вади душа, а онај га глас опет прекиде:</p> <p>— |
| нах, гледајући окамењеним погледом како се претура и спада слама са њега, како шушти злослуто.. |
| је све око себе радознало, гледао како се мењају учитељи сваког часа и с гордошћу рачунао: кол |
| само је гледао, гледао... и осећао како се лагано нека нова, сасвим необична жудња увлачи у њег |
| е људе: да ли као свете, или онако како се они сами сматрају.</p> <p>После пола часа врати се М |
| о пандур уводи коње.{S} Чује дечко како се <pb n="29" /> отворише шталска врата, како вичан пан |
| ије отпутова своме крају...</p> <p>Како се изненадио, улазећи у своје село!{S} Све оно исто, до |
| о, како се видело да и други раде, Тако се Максим закалуђерио, тако је живео, тако поче управља |
| алило.{S} Па... триста чуда!...{S} Тако се само преврћемо по трави... довршује дечко, а на усна |
| и ми, девојке?</p> <p>— Сви!...{S} Тако се радило у стара времена.</p> <p>— Море... отеже девој |
| још јасно ни за полну разлику.{S} Тако се неколико пута прекомбрљаше једно преко другог, док с |
| , његова душа се све више отвара и тако се саживљује и нераздвојно спаја са свима овим чудима, |
| некакве речи, које нико не разуме (тако се бар њој чини) а сви се смеју...{S} Али кад архимандр |
| сваки је задовољан својим стањем (тако се њему чини), и не сећа се да потражи што узвишеније, |
| едао је скромна Љубомира...</p> <p>Тако се сврши тешко цензорско питање у другом одељењу, и наш |
| лепше и живље испричати...</p> <p>Тако се, постепено, текло мало по мало знања, и кориснога и |
| ен у први разред гимназије.</p> <p>Тако се свршиле све незгоде, које су га до сад ударале љуто. |
| ељу.{S} А колико се муке видело, колико се незгода претрпело, док се до тога дошло !...{S} И ст |
| то време, преко главе претурило, колико се муке видело.{S} Оде му брат на границу и за њим и от |
| ета...</p> <p>»Шта је ово?...{S} Колико се само данас намучио и настраховао...{S} Да ли ће то б |
| је: постиго је главну жељу.{S} А колико се муке видело, колико се незгода претрпело, док се до |
| м послом...</p> <p>И момци весели; нико се не жури на посао.{S} Или гледају да рано површе што |
| и сте задремали.</p> <p>Од гостију нико се не маши чаше: сваки се преситно, па сад гледа само, |
| <p>Отишо је затим на Калимегдан, завуко се међу зидине градске и предао се дугом, заносном машт |
| ор, страшан нечувен умор !</p> <p>Дечко се зањиха и паде на траву као покошен, не мрднувши ни р |
| е све јаче, све оштрије...</p> <p>Дечко се прену.{S} Сунце одскочило високо, па прижегло право |
| нице« не беху потребне одмах — веровало се учитељу.</p> <p>Истог дана Љубомир је био пријављен, |
| ругог.{S} Обед је обичан, недељни: мало се што више спремило због госта, па су и монаси поседал |
| ду, одговара он збуњен и црвен.{S} Мало се уплашио од Велимира а мало га збунило сећање на, ђав |
| гао никакав већи рад започети.{S} Имало се кад размишљати о свему.{S} У томе доста поможе Велим |
| рактичном увиђавношћу...</p> <p>А имало се о чему смишљати.{S} Манастир се, услед новог пореско |
| дживљавало старо добро време и уклањало се испред новог, створеног разним условима, већ дозрело |
| обавештено раније о доласку, запурњало се од брисања давно непочишћене куће и дворишта, рибања |
| м онога што је опробао...</p> <p>Морало се одједаред сасвим помрачити у иначе мрачној души Макс |
| с Нићифором па са Василијаном.{S} Могло се опазити, да се спрема извршење некаквог општег, рани |
| е и тако даље, али све површно : видело се да му је све то већ познато.{S} Пажљивије га стаде п |
| ештенство пише о томе и томе.{S} Видело се, да је игуман, после добра сна, расположен сећањем н |
| ме забашури и своје незнање и прелазило се на друго питање...{S} Али сад Максим, не знајући ни |
| а се мед прелива до јесени...{S} Милило се човеку живети, кад погледа како око њега све кључа и |
| и веси«... рекло се у повељи, и мислило се да то остаде вековима, док сунце сија...{S} После ко |
| нових страсти плануло, горело и утулило се; колико корисних и бескорисних предузећа започето и |
| ено...</p> <p>И све то прошло и утулило се, и само стоји један дуг бескрајан низ година, у коме |
| учини ти се читаво страшило... раширило се, разјапило чељусти, па иде на тебе, иде, али увиђаш |
| у се слепило од многе воде, оклембесило се тромо, па куња и цеди са себе капљу по капљу, која п |
| .{S} Сироче, онако нејако, мало, мучило се по цео дан, па ипак није могло довршити посао.</p> < |
| , густо, зеленожуто чудовиште, загушило се, па не дише, не трепће... нема ни конвулсије предсмр |
| манастиру) двадесјат три веси«... рекло се у повељи, и мислило се да то остаде вековима, док су |
| и, смех, а над целом гомилом расплинуло се брујање и жагор...</p> <p>Наш планинац се наслонио н |
| ују, а калуђери у — манастир! узвикнуло се тада громко.</p> <p>И одједном као чаробном руком до |
| ником.</p> <p>Кад се врати и седе, чуло се да преврће листове некакве књиге.</p> <pb n="217" /> |
| поведача хлеба и пасуља...</p> <p>Зашло се дубоко у ноћ; ђаци се разиђоше по собама, момци се п |
| тако лако хтела оставити.</p> <p>Нашло се сведочанство за час, и са свим просто, без муке.{S} |
| како ми лепо, рече Велимир; пе свађамо се и не мрзимо се као калуђери.{S} И ти треба са нама л |
| је равна!{S} Па ми лепо нашки, љубакамо се, као на прилику неки голубови.{S} А овај Велимир, чу |
| ти место, држећи се ближе хладова, само се несташне козе ревносно пропињу уз дрвеће, савијају х |
| греје сунце, али сунца нема нигде, само се блиста цела околина...{S} Он обрте кључ у брави, и т |
| учтиво и понизно на протине шале, само се увија и мршти, и ако га сад баш ништа не боли.</p> < |
| он осећа исто оно што и побратим, само се уздржава од сувишних узвика и излива.</p> <p>Игуман |
| ију и гледају немарно око себе.{S} Само се најстарији члан породице, у ћелији, крај мртва Саве, |
| у и чинио све што чине и други.{S} Само се и у тим приликама нигда није могла угушити његова ур |
| у, замореној дугим читањем, глави само се ређају слике за сликама...</p> <pb n="143" /> <p>Гле |
| кола цео дан, па и ноћу; на друму само се вије густа прашина, или се раскаља после кише, па се |
| ио је да мора одмах даље путовати (само се боји да га опет не окупе овчарски керови, од којих ј |
| оје му настаје после њих...</p> <p>Само се није довољно навикао на свете службе црквене и на ос |
| — Здраво, друже стари!...{S} Да ли ћемо се још кад видети? узвикује сетни монах, остављајући на |
| рече Велимир; пе свађамо се и не мрзимо се као калуђери.{S} И ти треба са нама лепо... као браћ |
| <p>— Е, то је много лепше.{S} Дохватимо се за руке, па вуци једно друго, омахуј, рви се док јед |
| еља, млада и згодна женица и... згрчимо се тако заједно, па нит’ су нам вреле илинске, ни хладн |
| слушам.{S} Нипошто да не кажеш, да смо се погодили да ме служиш!...{S} Пропао си!{S} Јеси ли р |
| а.</p> <p>— О, господин-ђаче, дакле смо се смиловали да учинимо посјету мојој госпођи!{S} А мол |
| те питам !...{S} А он кад виде како смо се загрлили ја и царица и кад угледа сва она царска чуд |
| , онако преплашен и мали, знаш како смо се гледали и ћутали на коси?...</p> <p>— Па ја у вече и |
| , севајући очима задовољно; прихватисмо се малко јутрос...{S} Ако се што нашло... можемо!</p> < |
| {S} Баш као онај преподобни... како ’но се зваше...{S} Али није!{S} Кушање се даје онима, који |
| а себи гласно: »Еј,црна Видо!« и лагано се крену кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
| >— Баш хоћу да те питам... знаш, одавно се каним...{S} А не могу више да слушам којекакве разго |
| о браћа!{S} Ето живота!«...</p> <p>Вино се пени, прелива се, просипа се!...{S} Чаша за чашом об |
| ладовином, крај самог студенца, немарно се бацило на зелену траву младо чобанче, дечко од своји |
| радова толикој пажњи према себи, и лепо се пољуби с млађим братом.</p> <p>— Роде... добро дошао |
| млакоња...{S} Није за наше друштво, то се баш види...</p> <p>— Што?... биће добар калуђер, зац |
| Максим само узвикује: »Знам, знам... то се чита о Сретењу, то о Благовестима... то је псалтир«. |
| турише.</p> <p>Максим узјаха коња, а то се већ знало куда ће.{S} Његова је »штација« доста дале |
| незналице, с места изјурити...{S} Зато се јадни отац Сава, свако друго вече, ненавикнут на умн |
| казао...</p> <p>— Знам, брате.{S} Зато се и питам једнако: је ли ово Сава или неко други.</p> |
| есело, сјајано плаветнило над њим чисто се смешка, прелива се и блиста, позивајући <pb n="220" |
| /> <p>Под ногама усамљена путника, што се лагано провлачи манастирском реком, шљепка се густо |
| м рогове овом обешењаку!...{S} Ала, што се не сетих да ти поручим!...</p> <p>— Одиста! понови Н |
| о брујање црквених јутрењих песама, што се разлева отуд из храма...</p> <p>Љубомир још спава.{S |
| у још стоји на срцу сва она тежина, што се навали на њега, кад отац помену калуђерство.</p> <pb |
| прављеним у љубичасто ватрени стуб, што се вије пред њим, шушти и пуцкара, наставља започето пр |
| еома, а што је читалац боље разуме, што се више удубљује у њен смисао, све би је више читао...< |
| ји, па те окупе оне... оне научене, што се кинђуре калуђерским новцем...{S} А још кад ти буде д |
| а њим сетно жуборе бистри поточићи, што се слевају с Маљенових извора, призивајући га да се вра |
| би тим угушио нечувени, ужасни бол, што се савио на души му...</p> <p>»Нестаје света!...{S} Про |
| и дуго, дуго у ону бескрајну раван, што се пружила преко Саве и над њом непрестано виси и котур |
| о гледати оно широко вијугаво чудо, што се беласа, прелива и одсјајкује на сунцу, по коме прође |
| поглед на немо осветљено покривало, што се спустило на земљу, мами душу некуд напред, и све се |
| рате! узвикну Велимир.{S} Знаш оно, што се каже црквењак.</p> <p>— Е, ту се имаш много полирати |
| кожицом, испод које провирује месо, што се топи у устима као мед, онда и њихова и сва лица за с |
| му треба јести.{S} И најгоре је то, што се мора јести!...{S} Смишљао је да бежи у какву пустињу |
| о тамно здање и ова тиха побожност, што се рађа на овом месту...{S} И најзад, он зна <hi>како</ |
| и разгледа свој дугачки жути капут, што се прелива као крушков лист у септембру, који је некад |
| стаклета.{S} И само по неки уздах, што се отме из саломљене душе, показује да ту има још живот |
| илијан!...{S} Па онај прави светац, што се бесилно пренемаже пред игуманом, то Арсеније!{S} Па |
| >— Црква ти мора бити свакад чиста; што се каже: чисто ко у цркви.{S} Већ то ћу ти показати...{ |
| е <pb n="199" /> молитве и од свега што се учини са њим, па му грунуше сузе...</p> <p>— Брат на |
| сељаку — богословцу.{S} Поред тога што се осећао као пиле под крилом мајчиним, кад је уз њега, |
| из неких тајних места бутеле, хлеб што се меси за самог игумана и како је кад чему време: паст |
| да мери двадесет ока, у свему томе што се види очима и што је тако светло, замишљао је дечко д |
| ма старијима...{S} Он се, као јагње што се води на клање, упути к манастиру.</p> <p>Архимандрит |
| ај <hi>други</hi>, што је пре био и што се звао Љубомир, њега нема више.{S} Он је умро!«...{S} |
| } Он је није у почетку разумео, али што се више привикавао манастирском животу, осећао је да се |
| ништа; то хоће, није вајде.{S} Али што се боји смрти, то нема!...</p> <p>— Каки!... игуман је |
| ..{S} Није могуће да су то они исти што се сад овде у кухињи смејаше, свађаше!...{S} Зар онај б |
| лижњему и жртвовати се за њега, као што се Он за све нас жртвовао... значи управо одрећи се себ |
| уђери и ђаци погледаше Максима, као што се гледа неко, кога ће сад да нагараве, а Максим, чувши |
| стиру!{S} Сви гледају Љубомира, као што се гледа у менажерији каква невиђена и нечувена дотле р |
| који са самим владиком путује, као што се обично сви сеоски становници збуне и ушепртљају, кад |
| светлошћу, умираху, туљаху се, као што се постепено туле сви човечји идеали... као што се лага |
| мо трептао бојажљиво и понизно, као што се пристоји пред старијим, и на његову лицу беше исписа |
| их година и гледа га љубопитно, као што се обично гледају странци пролазници.{S} Стид га да се |
| но порушених идеала онако исто, као што се сећа своје давно покопане деце родитељ, који је у мл |
| пено туле сви човечји идеали... као што се лагано тули живот човеков, или можда живот целог чов |
| ли држати и понашати онако исто као што се понашају пред њим самим.{S} Глас манастира, као <hi> |
| , молим те — мислио сам, да све ово што се ради по манастирима, није оно... знаш, оно како треб |
| иним благом срца свога...{S} И само што се јави она, та чудна мисао, идеали његови постепено сл |
| иту даљину, у тај неизмерни простор што се зове <hi>свет</hi>.{S} Он жуди за том даљином и за т |
| амо гледа и трепће, чудећи се свему што се наслуша и нагледа од јутрос, не знајући још како да |
| несигурним ногама и чудећи се свему што се тако изненадно догоди, довуче се до постеље, леже и |
| томе неочекиваном писму. </p> <p>Зашто се игуман љути, видели смо; а плаши се због ове напомен |
| али се знало о коме говори: јест, нешто се и она оболестила хм... па није за овако велику кућу |
| та; као да га муња ошину по срцу, нешто се у њему смрзе, следи...{S} Одкуд то, <hi>та</hi> миса |
| екаква шарена крпа, тканина...{S} Нешто се навуче на очи, на груди паде нешто тешко...{S} Он се |
| се жестоко уплаши!</p> <p>— Није нешто се замислио...</p> <p>— Е, богме кад се таки момци зами |
| се сви насмејаше.</p> <p>Изјутра, пошто се обреди оно лепо српско јутрење послужење, прота позв |
| p>Сврши се!</p> <p>Брат Леонтије, пошто се ижљуби с новом браћом, чекајући док архимандрит скин |
| на лик песме...</p> <p>Леонтије, пошто се сврши његова чреда читања над мртвацем, прође ходник |
| за исту сврху петнаест хиљада и, пошто се воденица није могла онда подићи, сад ће се опет изуз |
| енадно дошао.</p> <p>У позну ноћ, пошто се вечера давно свршила и људи готово поизодлазили, мех |
| екаква чиновника из Милановца, па пошто се готови већи ручак, позвани су и они обични манастирс |
| ови може бити гори од Саве.{S} Забринуо се још: да ли му ова промена неће омести његов омиљени |
| и, са јако надувеним капцима.{S} Огрнуо се великим постављеним џубетом, подупро главу десном ру |
| љци поизвиривали и почели трулити, осуо се зид испод темеља, па се то све шарени, суморно црни |
| би од оноликих идеала, снова?...{S} Зар се толико мислило и сањало само ради тога, да би душа и |
| ве пустиње... све немо!...</p> <p>— Зар се ти бојиш ноћу? запита манастирац с прекором, као да |
| како беше дивно у оном свету!{S} А зар се не може натраг?...</p> <p>»Шта је то!... да калуђере |
| а!...</p> <p>Тек после два часа калуђер се диже на колена и погледа у мрачни храпави свод пећин |
| ко су се многи љутили на говорника, јер се пред њима пуше тек испржени уштипци, који ће се охла |
| е мување свиња, једно поред другог, јер се свако нада да ће затећи још које зрно код другог неј |
| онај, али много мекше и присебније, јер се досети да су се обојица уплашили један од другог.</p |
| погорди толиком пажњом важних људи, јер се сећа колике су гомиле народа пратиле Антонија Велико |
| спосници, одговори он, кријући очи, јер се застиде од сећања на свој први неуспешни покушај.</p |
| сли дечко и не довршује целу мисао, јер се већ зна све даље...{S} Све је то смишљено и утврђено |
| е то да буде на послетку?...{S} Велимир се спрема за калуђера... јер је ђак манастирски.{S} Ист |
| лаве, одобрише тај поступак.{S} Велимир се неколико пута значајно погледа с Нићифором па са Вас |
| варошка зову уштипцима...{S} А Велимир се сав зајапурио, вукући с часним оцем Никифором вино у |
| реба ићи, да се ђакониш!</p> <p>Велимир се још више опусти, изгуби се од страха... »Ово нема ша |
| учимо, да не погрешиш...</p> <p>Велимир се одједном трже, као да га неко ошину изненада; једним |
| шао из »швапске државе«.</p> <p>Велимир се окрете и, све у трку, одјури уз манастирску реку, по |
| ја, брате, сад не знам.</p> <p>Велимир се грохотом насмеја.{S} Настаде ћутање.</p> <p>— А Јова |
| p> <p>Улазећи у цркву с ђацима, Љубомир се одвоји из реда кад дођоше близу иконе за <pb n="48" |
| p>Севнуше муње у њиховим очима, Љубомир се сав стресе и већ се поведе... наже се к њој, осети њ |
| кад настаде овај свињски метеж, Љубомир се замисли...</p> <p>»Зашто?...{S} Шта ово би?«... пита |
| ...{S} Кад све то виде и осети, Љубомир се препаде и зажали што га не ухвати капетанова потера, |
| иви правим испосничким животом, Љубомир се препаде на ове речи.{S} Он погледа бојажљиво оца Сав |
| гу...</p> <p>Нахрањен, напојен, Љубомир се поврати сасвим, подаде се оном стању кад се прегладн |
| веза костријет око себе«...{S} Љубомир се заплака и кришом обриса сузе, које му полетеше из оч |
| егијом«, оде и »господин«...{S} Љубомир се осврта један дан по Београду, па се и он реши да иде |
| о да си свршио целу школу...{S} Љубомир се загледа у ова црна, кривуљава, незграпно израђена цр |
| м и другим кућним потребама.{S} Љубомир се наслонио на доксат па, и ако је већ неколико пута гл |
| иста посла и приђе му ближе.{S} Љубомир се још више збуни, задрхта и опет промуца некакав одгов |
| другојачено лице Велимирово.{S} Љубомир се пренерази, видећи га онакова, али погледавши калуђер |
| њихова леђа, стаде Велимир.{S} Љубомир се само приближаваше отвореним вратима, не разумевајући |
| , зајеца па побеже у кухињу.{S} Љубомир се, чим ово угледа, поврати, дође к себи и уплаши се, н |
| и прсну руком по бледу лицу.{S} Љубомир се стресе, отвори очи, погледа жену пажљиво, па прошапт |
| ива и одлучна, као и Мира.{S} А Љубомир се збуни, осети се незгодно кад ухвати оне меке и чисте |
| њоме, па се не бој...</p> <p>А Љубомир се смеши, не прима мотку и осећа како нестаје под ногам |
| механџије, али опет...</p> <p>А Љубомир се завуко у сено, ћути и премишља како је страшан капет |
| свој план, и после недељу дана Љубомир се наслушао хвалисавих прича о провођењу и уживању свог |
| о.</p> <p>После неколико минута Љубомир се грејао и сушио поред топла »шпорета« у манастирској |
| ојима се улази у ред монашки, и Љубомир се, са живим, одушевљеним блаженством на лицу, закле, д |
| , хладовинаста језа...</p> <p>И Љубомир се препао од те непознате му новине, запрепастио се...{ |
| арско!...</p> <pb n="183" /> <p>Љубомир се већ беше одлучно упутио у своју собу, где је мислио |
| адознало.</p> <pb n="114" /> <p>Љубомир се замисли: да ли треба овај догађај причати сваком?{S} |
| ?...{S} Устај, свануло !</p> <p>Љубомир се пробуди, и опазивши жену уза се, скочи и стаде трљат |
| неће изићи.{S} Хајдемо!</p> <p>Љубомир се диже плашљиво, погури се и пође за девојчетом, које |
| Мустра и јеси: ђак!... .</p> <p>Љубомир се збуни и неколико пута премести тежину тела с једне н |
| S} А ја, богме, знам!...</p> <p>Љубомир се чуди.{S} Сви веле да Максим не зна баш ништа, а оно |
| причаш како је било!...</p> <p>Љубомир се сети Христових речи: »Ко се постиди мене... и ја ћу |
| ама у »странствовања«...</p> <p>Љубомир се стаде вртети; хтео би нешто рећи, као да му нешто ни |
| видиш...{S} Па сад ће...</p> <p>Љубомир се препао, па само стеже уздрхталом руком бутиницу, тре |
| е, и настаје... онако...</p> <p>Љубомир се трже. »Видиш, и мене почео нечастиви да куша!...{S} |
| ја одсјајкују у мраку...</p> <p>Љубомир се прену, пробуди се и сад тек дође му на памет зашто ј |
| и за њим нешто јаукну...</p> <p>Љубомир се сав нађе као у некој тами, ништа не види, блене прен |
| владике.{S} Шта ми ту...</p> <p>Љубомир се плашљиво подиже, и седећи, оборене главе, слабим но |
| {S} У мал’ не дрекнух...</p> <p>Љубомир се насмеши, али му одмах, веома пријатељским гласом, од |
| мерно, изиђоше на врата.</p> <p>Љубомир се, гоњен љубопитством, приближи прозорчету.{S} У велик |
| оји одјекиваше пријатно.</p> <p>Љубомир се трже и одскочи од врљика, на које се беше наслонио.{ |
| оћеш да читаш, што лепо.</p> <p>Љубомир се обрадова таквој понуди.{S} После два дана добио је < |
| ребао, али шта оно беше?</p> <p>Љубомир се досети јаду, па рече:</p> <p>— Игуман ме послао.</p> |
| ра, весела душа...</p> <p>...{S}Љубомир се сасвим променио: друкчије му и држање, изглед, говор |
| А имало се о чему смишљати.{S} Манастир се, услед новог пореског система, оптеретио огромном по |
| ри јетко игуман.{S} Напослетку... назор се нико не посвети, а »Шваба« ће једва дочекати.{S} Иди |
| гледати, јер му се мисли већ муте, умор се све више осећа, трепавице се лагано склапају, наступ |
| > <p>Кочијаш излети из ходника, Никифор се усправи, узнемири се, људи се расклопише, пропуштају |
| рехе, ако се ко сам не јави.{S} Нићифор се, по неки пут, при исповести какве средовечне жене, о |
| мрдну очима, налоњу уклонише, а Нићифор се придружи послушницима.{S} У току обеда Сава приказа |
| рити ништа, само ћутати...</p> <p>Пухор се стаде хватати по сјајним жишкама, које догореваху, и |
| ин дан.{S} Стриц је опак...</p> <p>Глас се одоздо понови.</p> <p>— Ето-о-о-о... ето, слава је у |
| тупише изгледи за боља времена.{S} Свет се намучио до највеће мере, до врхунца, па је сваки мис |
| p> <p>— Е, слушај и сад...{S} Аха! опет се Сава искашља још јаче и затим стаде читати гласно:</ |
| а како изиђе Максим од »комисије«, опет се отворише она иста врата, и на њима стаде блед, забез |
| ead> <p>Опет се нашла души забава, опет се мили успавану човеку живети!{S} Ево рада!...{S} Зауз |
| трљања песком и сапуном, па ништа: опет се шарени ка детлић.{S} Све се жуте пеге по врату докле |
| уче се у понизан ширетски смех.{S} Опет се сви насмејаше.</p> <p>Изјутра, пошто се обреди оно л |
| а само крајичак онога страшнога, и опет се из младих груди отме и разлегне зверски крик...</p> |
| махну руком безбрижно и весело, и опет се <pb n="231" /> настави пијанка...{S} Тетку издадоше |
| <p>— Кажу да има доста, вели она и опет се смеје његову изгледу.</p> <p>Он се охрабри мало уз њ |
| лушно испије чашу што му поднесу и опет се подупре и гледа како се овај под од цигаља (он не зн |
| орео!...</p> <p>У Велимировој руци опет се нађе оно стакло скоро празно.</p> <p>— Хи-хи...{S} И |
| P19000_C27"> <head>XXVII</head> <p>Опет се нашла души забава, опет се мили успавану човеку живе |
| ако се нађе што за јело...</p> <p>Опет се крећу кратке, крутуљаве, уморне ноге и на њима се ра |
| необична изгледа, вина.{S} Архимандрит се задовољно смешка.{S} Мило му што сами гости затражиш |
| ва вечерње са Нићифором.{S} Архимандрит се нешто разговори са Маром, и сутрадан, кад се остарел |
| } То ваљ’да знаш«.</p> <p>И архимандрит се зачуди:</p> <p>— Шта ћеш јести тамо?</p> <p>— Па... |
| је и други угодници.</p> <p>Архимандрит се уозбиљи, као да ништа није окусио.{S} Иронично погле |
| ..{S} Да се спремим?</p> <p>Архимандрит се насмеја, опет махну оном хартицом и рече одлучно:</p |
| р ви тако... из заседе!...</p> <p>Кикот се продужи још јаче и затим, као по нечијем знаку, лишћ |
| > боли, па побегне у други крај, нераст се обрће журно, тражећи плен на другој страни, и онда н |
| Чудни су ови свети књижевници: неки пут се и они прођаволе...</p> <p>— Је ли то светац, господи |
| <p>Кад је себе оставио Београд!{S} Већ се посељачио сасвим, нестало је и последњег знака беогр |
| . све бешња... све помамнија!...{S} Већ се отимају око места до тетке, пребаце јој по двојица р |
| овим очима, Љубомир се сав стресе и већ се поведе... наже се к њој, осети њен дах и близину њен |
| ма, чичица, кога је он добро знао и већ се насмејао неколико пута чичиној шали, коју води са ђа |
| зми ножнице, и дај ми их.</p> <p>Младић се осврте збуњено... »Какве ножнице?... где су?«... пом |
| о којима му је он причао?</p> <p>Младић се прену и стаде потанко распитивати о целом разговору, |
| ко би дочекао допуштење.{S} Ни на Божић се неки пут не сете да понуде чашом вина...</p> <p>— Шт |
| друге свештене радње.</p> <p>Пред Божић се архимандрит нечему досети. «Море... промрмља он у се |
| длука.</p> <p>— Напослетку... у друштву се и калуђер жени, вели отац Спира, смешећи се на два м |
| к.{S} По манастирским парохијама разиђу се сви калуђери, са оваком истом пратњом.</p> <pb n="21 |
| који имају прописно школовање, напрежу се и често пута дижу руке од досадних, тешких задаћа.{S |
| е и с неком величанственом тишином дижу се у вис китњасти борови и танковрхе јеле...{S} Настао |
| поцепане ђачке хаљинице, отпаса се, изу се и остаде бос, гологлав, у дугој сеоској распојасаној |
| ле жишке одсјајкују, севају и преливају се, — све више му се враћа пређашње побожно расположење |
| <p>Обоје стоје једно уз друго, гледају се и тим погледом кажу све: нема више друговања, нема в |
| ан?...{S} Обилазе око столова, згледају се и смешкају... док отац Арсеније не ускочи у зачеље и |
| у њему...{S} И његови сељани посвађају се некипут са својим попом, неки га чак и опсује, па ис |
| епом, снага почиње слабити...{S} Бркају се у памети речи другова, не распознају се више јасно њ |
| .. а они живо скакућу, прелећу, витлају се...{S} И његов живот мора бити друкчији, по другом ре |
| ецима, а у глави побожна монаха витлају се све нејасније, све тамније слике, меша се нешто густ |
| сложног многогласног певања и проламају се под огромним тамним сводовима храма, тресу се и дркћ |
| ку науку...{S} А по једно вече занимају се црквеним певањем и уче се правилно вршити литургију |
| се у памети речи другова, не распознају се више јасно њихова лица, све се помешало и претворило |
| љају некакав нејасан одговор и уклањају се журно, да не чују још какво питање.</p> <p>Чим Леонт |
| кајмаку, па сваких пола часа запурњају се и замиришу тањири са тек испеченом, масном, добро за |
| S} Изјутра сели на доксату, разговарају се нешто о прављењу сира и пију ракију.{S} Игуман приви |
| .{S} Овде, ради другарске слоге, морају се обрнути уши од неких моралних разлога и правила.{S} |
| ревку.{S} И још даље, на више, беласају се чисти димњаци и црвене сниски кровови у јасном зелен |
| одскочи, па и њих нестане, и не сећају се јадне, гладне и жедне стоке до самог мрака.{S} Шумар |
| гову страдању.</p> <p>— Ха-ха-ха, смеју се оба ђака, а Љубомир преноси зачуђен поглед с једног |
| осле предавања у двориште, скачу, смеју се, бацају камена с рамена, вичу... кад лупне црквено з |
| куће.{S} После освећене водице, попију се неколико кава и ракија, и домаћин управља обично пит |
| м радио, тапкају преко дворишта и крију се са смехом за трула ћерчива старе куће...{S} Њему се |
| едавање но здравица.</p> <p>Код гостију се изнајпре опажаше досада на оне олињале, хиљадама пут |
| дубена ниша са равном плочицом, за коју се прича, да је служила св. Сави као престо.</p> <p>Љуб |
| , шаљући одјек речној долини, кроз коју се отеже и замире његов последњи звук...{S} Да ли то бе |
| пепелиштима господаре други људи и чују се друга имена...</p> <p>И овде нестаје оног старог, на |
| сла, спрема се велика вечера.{S} Напољу се чује граја, разговор и по неки гласнији смех.{S} То |
| онтије брзо окрете леђа свима, глава му се затресе и чу се загушени хропац, а потом јецање...</ |
| е?...</p> <p>Никола пребледео, глава му се немоћно врти и тресе, сав се омлитавио, начинио се к |
| амно, као што је и било...{S} И туга му се још свија на души, али гле: ово је сад некаква друкч |
| иноку беше тако топло и пријатно, да му се учини као да је мали, као да се одједном врати то вр |
| о време он беше на чисто с мишљу: да му се не може душа смирити, док ову књигу не прочита.</p> |
| икога; стаде као човек, који чека да му се очита смртна пресуда.{S} Школа се утаја...{S} Деца г |
| неће ли га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... одоцниће за пут.</p> <p>Одједном се зацр |
| .{S} Кроз помућене сузама очи, указа му се још једаред Велимирова породица као у некој сјајној |
| > <p>— А због чега ти живиш? насмеја му се друг.</p> <p>— Ја... ја, брате, сад не знам.</p> <p> |
| и наде узалуд!...{S} Али срећа, која му се једном насмејала, није га тако лако хтела оставити.< |
| но пренесе очи на тамну фигуру, која му се приближаваше, али не мрдну ничим другим и не покрете |
| и туга целе родбине за њим, понавља му се ранија молба: ако може, нек’ се не калуђери...{S} И, |
| хну главом са одобравањем, и у очима му се засветли радост, као да је пронашао какву важну ново |
| незгодне за ову свету књигу, а једна му се баш учини срамотна.{S} Дуго је премишљао о овим незг |
| силијан побеже у други манастир), па му се сад не мили ни црква.</p> <p>Млади игуман седи на до |
| е више губи онај обични смисао, душа му се све више подаје побожној, аскетској екстази...</p> < |
| у... нека зна ко му је господин, кад му се допада бити слуга« мисли у себи ново-печени монах и |
| , а он није разумевао што је.{S} Сад му се оно показало као неко откривење, као давно очекивано |
| му још бруји вика оног сељака, и сад му се чини да неколико гласова викну за њим...{S} Он наже |
| ешто и Јованка, и он сам...{S} И све му се више не спава...{S} Напослетку сведе сав хаос од ноћ |
| и целу »главу« од почетка.{S} Допаде му се.{S} Лепше је ово написано, него што им је учитељ при |
| но што је било обично са Миром, овде му се чинило недостижно; управо он није на то никад ни пом |
| .</p> <p>Кад пође неким послом, може му се десити да узгред види Саву, да гледа лађу и »швапску |
| у.</p> <p>— Бацила сам татуле, смеје му се тетка.{S} Много ћеш познати тако.</p> <p>— Добро, ро |
| стуреним прегорелим жишкама.{S} Није му се ишло одавде...{S} Хтео би дуго, дуго седети овако у |
| ог, него и Макарија Египатског, чије му се житије учинило још заносније, побожније...{S} Сад ле |
| ј страни наиђе на некакве речи, које му се учинише незгодне за ову свету књигу, а једна му се б |
| а из околине манастирске.{S} Описује му се, оним бираним, сељачким, тужбаличким изразима, жудња |
| ни написано, владичино писмо, у коме му се по <hi>трећи</hi> пут наређује: да Љубомира истог да |
| жне јутрење: оне сцене у кухињи чине му се као нешто друго, што нема никакве везе са храмом и с |
| у грлу га све јаче задављује, и усне му се развлаче...{S} Он плаче горко, неутешно, очајно...</ |
| ем, одједном се развесели.{S} Најпре му се овлажише и засијаше крупне, црне очи, па се стаде см |
| ... загрме игуман одједаред, затресе му се густа, разбацана, кудрава коса, очи му заиграше неку |
| е.</p> <p>— Умро !... несрећник! оте му се плашљив и сумњив узвик.</p> <p>Никифор претрча ходни |
| ији.{S} Зна он, однекуд осећа, да ће му се у тој шетњи казати нешто веома важно и непријатно.{S |
| сто, живеће ко бубрег у лоју; све ће му се готово донети, и он ће бити као прави господин.{S} А |
| мо им беше љубопитно знати: да ли ће му се одредити посао »по реду«.</p> <p>Кад Љубомир пољуби |
| сви се, као нарочито, утркују, ко ће му се приказати милији, ближи...{S} И као да у овоме он оп |
| сење кише.{S} Дрвеће пожутело, лишће му се слепило од многе воде, оклембесило се тромо, па куња |
| к после неколико добрих гутљаја лице му се разведри, очи стадоше гледати смишљеније, а мисли, ј |
| у тело обузме пријатна топлина, срце му се некако стегне, не зна ни сам: да ли плашљиво или рад |
| у, севају и преливају се, — све више му се враћа пређашње побожно расположење, у очима се све в |
| га.{S} Кад угледа девојче, развукоше му се широке дебеле усне у некакав груб полуосмејак, а пот |
| S} Загледа се у онај мрак, а у глави му се поновише све малопрешње слике весеља... песма, прича |
| више се бунио њиховим смислом, који му се по некад учини заношљив... онако младићски.{S} У том |
| не зна да ли што чује или осећа, али му се чини да спава и у сну осећа леп мирис сламе и чује н |
| је добро познаје свако ово лице, али му се сад цела група учини тако непозната, тамна...{S} Као |
| до!...{S} У зрелим годинама родитељи му се раздвајају, добром вољом, и иду у манастир.{S} После |
| и правог оца задруге, без кога, чини му се, не може опстати ни ова кућа...{S} И тек после ће би |
| стоји с Велимиром и дркће...{S} Чини му се да има праву грозницу.{S} Он више не мисли, него сам |
| , који га сече као сабљом...{S} Чини му се, да му тај поглед вели: »Свршио си!{S} Најпре ћемо б |
| усто бучје... калуђер дршће.{S} Чини му се да то Маљен њега поздравља...</p> <p>— Здраво, друже |
| се...{S} Он је ставио питање, и чини му се да је изложен коцки цео живот му...{S} Чека повољан |
| арао вечну, црну, празну ноћ, и чини му се, да су и његов живот и његова душа празнији од те ве |
| едном мишљу и — заспа...</p> <p>Чини му се кроз сан да је баш овог тренутка заспао, а у исто вр |
| од страха што га сад обузе.{S} Учини му се да ступа на тако ужасан пут, који ће га упропастити, |
| Велимир рашири очи, укочи се и учини му се као да одједном упаде у некакав други, мрачан и ужас |
| и и загледа се некуд...</p> <p>Учини му се да сиђе пред њега неко ново, до сад невиђено биће, о |
| више не осећаше млади испосник, нити му се на лицу могло опазити да га што занима.{S} Као ждрал |
| трос у једном воћњаку.{S} Очни капци му се неки пут прикупе јако, кад се нађе која киселија јаб |
| да јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души му се почиње поткрадати сумња у лепоту тога хваљеног света |
| оликих неприлика, беше доста.{S} Чак му се чинило да му је све овде, у овој кући, по вољи, али |
| ог џандара на овако расположење, док му се побратим-игуман одљути, а то ће, знао је он, бити по |
| Радује се што... знам већ, и ја сам му се некад радовао...{S} Само му се ја не радујем, јер не |
| дубоко урезао у душу своју и предао му се сав, са свим жаром младићског заноса...</p> <p>А у, |
| тварима, Сава је био опрезан.{S} Ако му се укаже прилика, те заметне шалу с којом удовицом или |
| ...{S} Јер ево, сад живо осећа, како му се, под утицајем ових утешних Спаситељевих речи, све ме |
| а, како му очи необично пламте, како му се ноздрве јако шире и скупљају...</p> <p>— Хм... ђавољ |
| а, чисто га храбри отвореним и, како му се чини, пријатељским погледом.</p> <p>Љубомир дође пре |
| божном размишљању...</p> <p>Ах, како му се допао овакав живот!...{S} То је <hi>оно право</hi>, |
| вде се некад побадао вито...{S} Како му се велико чинило то поље, а сад...</p> <p>— Чији си, ти |
| велике гимназије«...{S} И осећа како му се тада груди надимају јаче, како срце закуца живо, жив |
| о боље размишљати о њима.{S} Учинило му се сумњиво <pb n="122" /> ово игуманово прећуткивање, и |
| он не прекида своја размишљања, само му се нервозно тргну ретке, једва приметне прљаво жуте обр |
| ицу, не мрда очима и не трепље, само му се по лицу често разлева нека светла, надземаљска ведри |
| а сам му се некад радовао...{S} Само му се ја не радујем, јер не знам <hi>зашто</hi> живим и је |
| шља како је страшан капетан.{S} И то му се учини тек од онда, кад му газда онако збуњено викну: |
| ут виђа не саму групу, него оно, што му се сад учинило ново у њој...{S} Одједном му паде на пам |
| ао, претио, па напослетку ућута, јер му се учини да Сава није при себи.{S} Али, кад он ућута, и |
| стави себи како ће то изгледати, јер му се мисли већ муте, умор се све више осећа, трепавице се |
| али: хоће ли остати у манастиру, јер му се одмах учинило, да ван овог места нема живота, да за |
| , сладострасним изразом на лицу; час му се Мира стане превртати пред очима и дерати јарца, а он |
| ајући шта овај тражи.</p> <p>Ноге су му се пресекле, жив је умро, кад му земљак објасни, да без |
| ика, одједном засија очима а по лицу му се разли неизмерно блажено задовољство.{S} Гледајући не |
| цела њива... свршена ствар!...{S} Њему се само магли пред очима, а ногама не може више да мрдн |
| за трула ћерчива старе куће...{S} Њему се учини да је он мали као они...{S} Шта ће ова туђа де |
| то представљају читаво племе.{S} А њему се, и ако и сам управља кућом, чини то необично, па чак |
| че између кухиње и трпезарије и на њему се појави бледо, предругојачено лице Велимирово.{S} Љуб |
| надише, а чело хладно као лед и по њему се просуле честе грашке зноја...{S} Умор, страшан нечув |
| во прећуткивање, и мало по мало, у њему се утврди мисао: да ни игуман не зна ове ствари.{S} Прв |
| јам, а Јованка да прими све оно, о чему се бринула тетка Мара.</p> <p>Леонтије се смешкао на са |
| дљивим сажаљењем, — што не знају у чему се састоји права наслада живота, али је чистоту њихове |
| о... онда!{S} Ето ти!...</p> <p>Игуману се замрзе осмех на уснама, он прошара очима преко свију |
| ..</p> <p>— У здрављу ! рече он и крену се.</p> <p>Нити се руковаше, ни поздравише: они не знај |
| а, како угледа путника из механе, прену се, измени лице и постара се да на њему искаже велико п |
| тричеви? пита не дишући.</p> <p>— Брину се, знаш сам...{S} Сестре ти плачу и помињу мајку... он |
| Васићи...{S} Вујова деца.{S} И калуђеру се чини, да му оне живе и плашљиве, вижљасте очице гово |
| мантији и црвеним појасом.{S} Љубомиру се учини познат попа, виђао га је у Београду, али не зн |
| сухо грање пуцка и крши се, а Љубомиру се чини, да за њим лете читави легиони нечастиве силе, |
| P19000_C9"> <head>IX</head> <p>Љубомиру се пред вратима придружише оба друга, и он одмах, по њи |
| овим досадањим тежњама.</p> <p>Љубомиру се одједном отворише очи: он стаде разумевати да се у њ |
| >Прошло је десет година.{S} У манастиру се за то време учинише многе промене.{S} Кроз шуму може |
| сви професори дођоше до уверења, да су се у овом разреду, сасвим случајно, састала тако немирн |
| а јој само да је растерао госте и да су се сви разбегли.</p> <p>— Баш добро! узвикну жена обрад |
| а, али погледавши калуђере, опази да су се и они уозбиљили и лица им дошла друкчија.</p> <p>— Д |
| мекше и присебније, јер се досети да су се обојица уплашили један од другог.</p> <p>— Ја... ја |
| гој, сниској, кривој дашчарици, чија су се брвна искривила, поизваљивала, шиндра поотпадала, и |
| ви тројица повукоше под звонару, где су се могли слободно разговарати.{S} Игуман неће никога зв |
| гледајући радознало Љубомира, о коме су се, по целој манастирској околини, нарочито међу женски |
| и како је оживело цело поље, по коме су се расплинуле шарене фигуре радника, Да ли је тако било |
| е ићи у Београд, у школу«, а планови су се састојали у разним облицима, како је он маштао о даљ |
| постизање своје тешке задаће.{S} Сви су се трудили.{S} И епископи су обрађивали њиве, жњели, ко |
| а нешто ради рукама око лонаца, који су се испревртали, нагнули око загашена ватришта, а у једн |
| сваки корак својих потчињених, који су се и у народу и у послу морали држати и понашати онако |
| ко је и шта је и шта тражи.{S} Брзо су се објаснили, наредили, и он је одмах нашао место, наша |
| е као да врло пажљиво слушају, и ако су се многи љутили на говорника, јер се пред њима пуше тек |
| сена, гумна и стогови сламе.{S} Тамо су се браћа упутила...</p> <p>Леонтије ретко кад осети да |
| S} И они су тумарнули у свет, па зар су се једнако мучили!?...{S} Нису, зацело нису.{S} А ово с |
| е опет оде у шуму; немирне козе опет су се растуриле, ваљало их је сакупити, а дечко, кога друг |
| е се последњи свечари, ђурђевци, обнесу се мајске сеоске литије, па се онда калуђери сити набес |
| огромним тамним сводовима храма, тресу се и дркћу прозори црквени, колута се миришљави дим изм |
| о, што се каже црквењак.</p> <p>— Е, ту се имаш много полирати.{S} Морамо те много учити и толк |
| да, све опробани пријатељи оца Саве, ту се привукли и они обични гости, названи лонцолизи, али |
| код тих млађих старешина...{S} Хм... ту се намесник малко збуни и сплете, не знајући како да по |
| ихода у цркви од свештенорадњи...{S} Ту се записивала свака пара од прилога или од продатог мал |
| но пуштао и придржавао.{S} Архимандриту се веома допаде снажан и леп глас Ђокин, који на опште |
| ности очекују.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу се заузети за тебе, али да будеш ваљан, рече му кратко. |
| их речи: »Ко се постиди мене... и ја ћу се постидети њега у царству Оца мојега«, па одједном се |
| калуђерен по чреди.</p> <p>»Та начинићу се, Бого... као преподобни Макарије!{S} А после... хо, |
| о, збори девојче кроз сузе.{S} Огрешићу се о родитеље, али морам, да не бих тебе изгубила...</p |
| сма, хватаху један за други и протезаху се тако шумовитом средином горостасног Маљена.{S} Сад ј |
| адшто слабом светлошћу, умираху, туљаху се, као што се постепено туле сви човечји идеали... као |
| чни« узнемирише се одједном, и спремаху се сви да нешто кажу, али су толико изненађени, да не м |
| .</p> <pb n="154" /> <p>— Гле: »У греху се зачех и у греху ме роди мати моја«... говори Љубомир |
| раше краву сокаком.</p> <p>— Вељков, чу се обичан одговор сеоског детета, које држи да је његов |
| зурном недогледу...</p> <p>— О Љубо, чу се одозго са планине отегнут јасан женски глас.</p> <p> |
| Нема живота, ни рада, ничега!...{S} Чу се узвик: манастири пропадају!...</p> <p>У таком времен |
| те леђа свима, глава му се затресе и чу се загушени хропац, а потом јецање...</p> <p>Поиздолази |
| и мили споменици давне прошлости! зачу се општи узвик.{S} А закон, хладан и нем као стена, хоћ |
| а им дошла друкчија.</p> <p>— Дај! зачу се отуд крупан заповеднички глас.</p> <p>Велимир дохват |
| ходник залупаше потковане цокуле, зачу се познато им фркање кроз нос и кашаљ.{S} Шкрипнуше вра |
| ично Фијукну.</p> <p>— Ф-ф-фик!... зачу се оштар, танак глас кроз ваздух и за њим нешто јаукну. |
| b n="184" /> <p>— Кхх... ихи-хи... зачу се иза стене загушено женско смејање, као кад се неко у |
| га нечија рука дохвати и наже.{S} Зачу се клокотање воде, које потраја дуго, па онда некакав г |
| но...</p> <p>Неко лупну о врата, и зачу се Велимиров глас:</p> <p>— Лаку ноћ, Леко!...</p> <p>Л |
| разговарајући се полако уз пут, примичу се црквеним вратима тако целом гомилом, крсте се и улаз |
| се морају заклати бар два брава, одмах се ови »обични гости« нађу у близини и, хтео не хтео, м |
| /hi> умирити.{S} Чим што поједем, одмах се забави...{S} И куд нађе баш данас, кад ме она чека!{ |
| евојчица, старија од Љубомира.{S} Одмах се на њој могло опазити, да је то већ прекаљена права б |
| е вриснути од страха, застаде и — одмах се поврати, кад познаде своју другарицу.</p> <p>— Миро! |
| n="234" /> <p>Леонтије се прену и одмах се стресе од јутрење студи, која га обузе свега...{S} С |
| а, удавићу га!« помисли сиромах и одмах се реши: замочи дете с ногу, докле могаше ући у воду. » |
| чокот, сваки чокот!...</p> <p>— Ја бих се усудио замолити, да Василијан однесе водицу, а Велим |
| о да им говораше лицем и очима: »Ја бих се са свима сад ижљубио, али видите!«... и он журно, ве |
| аше тужну песму: »Загрљај Очев потрудих се отворити, проживех мој блудни живот«...{S} Љубомир о |
| изгубише близу сеоских кућа, иза којих се, још даље тамо, дизаше висока сјајна звонара.</p> <p |
| апане воском листове часловца, са којих се одбија светлост на глатко бледо лице Василијаново.{S |
| м.</p> <p>Али гости из града, код којих се већином сви појмови о манастиру и знање о манастирск |
| са засуканим везеним рукавима, из којих се пружиле две обле, црвенкасте руке, снује по ходнику, |
| егне, тај је довољно искушан.{S} На њих се свали сав посао огромне куће, јер момци имају сваки |
| е мале зеленкасте очи скупе, и кроз њих се види ведра, весела душа...</p> <p>...{S}Љубомир се с |
| <p>Врата се лагано отворише и кроз њих се, блед и погурен, потуљен на свој начин, гологлав, пр |
| а трунтавим несигурним ногама, а уз њих се усправио висок, тринаестогодишњи дечко.{S} Леонтије |
| стружницама т-нског манастира.{S} Новац се гртао великим кашикама...</p> <p>Бог зна шта је ради |
| рског новца ради ове поточаре.{S} Новац се потрошио, а воденица се није могла подићи, јер нема |
| брујање и жагор...</p> <p>Наш планинац се наслонио на неку градиницу од тачака, подигнуту у ср |
| саопшти да Ђока остаје овде.{S} Старац се уплаши: како ће сам одвући кола — кљусе није давало |
| остати тамо?</p> <p>— Јок.</p> <p>— Баш се ти наиде по свету!{S} Знам <hi>онда</hi>... загледаш |
| вету!{S} Знам <hi>онда</hi>... загледаш се тако у маглу и ћутиш пола дана, па после ми велиш да |
| уга, кад си везан као конопцем, не смеш се мрднути по својој вољи, него све чиниш по туђој наре |
| е одиста стра.</p> <p>— Чекај, научићеш се...</p> <p>И каква ти још упуства и објашњења није до |
| некакве тамне нејасне слике: приближиш се каквом жбунићу, учини ти се читаво страшило... рашир |
| у дубоку трагу од коњске копите... још се осећа дах земље која се суши.{S} А тамо, изван оград |
| о вирића и камења, а из усахла грла још се разлеже загушена рика...{S} Навише, уз стеновите крш |
| копачице и друге пољоделске справе још се некако сумња...{S} Леонтије се добро сећа што је гле |
| о земљу, подаде се његовом вучењу и још се сама навали, саплете га једном босом ногом, а рукама |
| врши свој црквењачки посао.</p> <p>Још се уведе једна новост у манастиру.{S} Архимандрит, од д |
| стао је, пребледео и није знао ништа за себе.</p> <p>— Љубомир Васић! зову те у канцеларију, од |
| нешто му је најчудније!...{S} Он је за себе смишљао све нешто особито, неку нарочиту стазу, ко |
| а у свима манастирима.{S} Сваки живи за себе, и никога се не тичу радости или невоље друга му.{ |
| ца, кад одрасту и почну кућити сваки за себе!...{S} А како лепо прича Светозар богословац, њего |
| едајући у пламен, премишљајући сваки за себе једну исту, тешку, суморну мисао...</p> <p>»Шта је |
| } Их!...{S} Ја ти онда ништа не знам за себе.</p> <p>— Лепо је, и ја волим.{S} Али дугачко, бра |
| , али он беше заузет дубоком и новом за себе мишљу, коју прочита у књизи, па и не сврну пажњу н |
| ан предадоше се послу са неком новом за себе, грозничавом журбом...{S} Стадоше ницати просечени |
| ки заповеда, навикао се чак да гледа на себе као па простог слугу, и однекуд му дошло на памет, |
| ши га оно »бреме лако«, што га узима на себе...{S} Жудео за тим, и сад га све то плаши!...</p> |
| ништа до љубопитне погледе управљене на себе, пређе на друго питање.</p> <p>— А шта оно још пре |
| ересе му.</p> <p>Али је пазио Сава и на себе.{S} За читавих десетину година калуђерства не дођо |
| отац Сава, само говор првога односи на себе, а одговор Савин на све калуђере...</p> <p>»А како |
| овој кући, па стаде још више пазити на себе и обарати очи.</p> <p>У том утрчаше у кухињу калуђ |
| а претвори се у брата Саву, примивши на себе »образ анђелски«.</p> <p>У оно време још беше неке |
| још јутрос читао: »Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран |
| ; види архимандритов поглед управљен на себе, али још не разуме смисао свега. »Шта то они хоће? |
| му овај, скидањем капе, сврну пажњу на себе.</p> <p>Љубомир подиже очи и хтеде нешто промуцати |
| оклембесило се тромо, па куња и цеди са себе капљу по капљу, која пада на мокру земљу.{S} Птице |
| м и великом праском.{S} Траже га од кад себе, пуне им руке посла, спрема се велика вечера.{S} Н |
| ек згрчи у топлу легалу, па не пушта од себе ни гласа.{S} Само у пећима, које се ложе из ходник |
| ор, а <hi>оне</hi> мисли сам отурује од себе, за после, тамо док се одмори.</p> <p>Изјутра је с |
| образу.{S} Он макне руком да одгурне од себе то гвожђе, али, за чудо, рука не може да мрдне.{S} |
| <pb n="240" /> коју је често крио и од себе сама.{S} Сад је увидео да наступа час распредања с |
| нице архимандриту, који их је отурао од себе.{S} Напослетку отац Сава прими ножнице и, после кр |
| ски урлик...{S} Далека брда одбијају од себе ненадан очајни глас, шаљући одјек речној долини, к |
| а свега, па врти, врти...</p> <p>Кад је себе оставио Београд!{S} Већ се посељачио сасвим, неста |
| нас жртвовао... значи управо одрећи се себе сама — свог физичког живота — и предати се целим б |
| у којима често Љубомир, као у сну, види себе сама...{S} Али то су само слике, тек онако... а ми |
| ично објаснити целу литургију.{S} Учећи себе, одушевљен новином прочитаних објашњења, Љубомир ј |
| по шуми, с празном пушком, замишљајући себе у разним ритерско-романтичним околностима.{S} Код |
| p>— Али кад погледам низа се, кад видим себе овако црна и несрећна... црњана, како ти рече мало |
| м размишљањем, у коме је обично стављао себе на место онога свеца, чији живот чита...</p> <p>Не |
| а сјаја...</p> <p>Дечко је већ замишљао себе у тим сјајним одеждама, али тако да то није он, не |
| оказа он госту један празан подметач до себе и посади га на њ, гледајући на другу страну, у мра |
| дело и обућу.</p> <p>Боже, кад је видео себе у панталонама и капуту!...{S} Освртао се, загледао |
| есело и срчано подигла главу, гледа око себе радознало, и кад угледа застиђена Леонтија, насмеш |
| се ми појакамо, вели она и разгледа око себе, тражећи згодно место.{S} Али где би..., да нас не |
| напуни и почне да вари.{S} Погледа око себе задовољно и, само да се хоће ова жена куд уклонити |
| оме игуман одједном скочи и погледа око себе незадовољно.{S} Дође му на памет: ако владика запи |
| га обузе свега...{S} Сањиво погледа око себе, трљајући очи песницом, и наједаред запрепашћено о |
| , лагано отвори очи и болно погледа око себе.{S} Најпре му поглед беше несвесан, а после, лаган |
| ом преко влажна чела и опет погледа око себе...</p> <p>— Оваку згоду није имао Антоније, рече о |
| обеда Сава приказа Љубомира гостима око себе.{S} Сви су знали за последњи догађај у испосници, |
| лим гласом, гледајући влажним очима око себе.</p> <p>— А вера?!... проговори архимандрит изнена |
| о, као сенка...{S} Посматрао је све око себе радознало, гледао како се мењају учитељи сваког ча |
| измаглицом.{S} Он још разазнаје све око себе, види шта се ради и разуме да је пијан.{S} И то га |
| а, и, види се, разгледа пажљиво све око себе.{S} Ослушну како река жубори, стресе се од капљица |
| кад је заспо, али по том, кад боље око себе разгледа, познаде да је преспавао целу ноћ.{S} Про |
| p>— Деремо јарца...{S} Он се осврне око себе пажљиво, па видевши да их нико не гледа, <pb n="23 |
| и као помаман са постеље, осврте се око себе узверено и одједанпут, сасвим случајно, паде му по |
| ис рукама, пуцка прстима, окреће се око себе и весело подиграва...{S} Одједном нанесе ветар мир |
| -зист !«... мисли дечко и осврће се око себе, гледајући огромно величанствено здање, које се са |
| огу, где ће спавати — онда се обрте око себе и као да се запита:</p> <p>— А шта ћу сад?...</p> |
| шао кући, после часа, дечко гледаше око себе скромно, бојажљиво, али у себи радосно понављаше: |
| н се само весело и блажено осврташе око себе, старајући се да самим очима покаже друговима коли |
| црне будућности, око цела живота и око себе сама, види обавијену грубу рогозину, исто онако ка |
| ађе у распутици и стаде се освртати око себе.{S} Прво што угледа сад боље, беше суседа, средове |
| е она, ставши уз њега и загледајући око себе да се не упрља.</p> <p>— Благо тебе, одговори он, |
| Ет’ идем... одговори он, зверајући око себе.</p> <p>— Куд идеш, несрећниче! викну сељак, опази |
| није бајке.{S} А Љубомир, зверајући око себе плашљиво, као зец кога су керови сагнали у угао, г |
| ка или кујне, осврћући се бојажљиво око себе.{S} А пића и јела стаде се трошити два и три пута |
| увши за литургику, погледа плашљиво око себе, очекујући да Бог учини чудо и да га спасе од »нас |
| жежен.{S} Погледа уплашено, збуњено око себе, па се окрете, и одједном, не говорећи ништа, из с |
| за столове, пију и гледају немарно око себе.{S} Само се најстарији члан породице, у ћелији, кр |
| аков хаљине своје, и веза костријет око себе«...{S} Љубомир се заплака и кришом обриса сузе, ко |
| ктрична струја баца, и гледа у децу око себе тако блажено, као да би се сад са свима грлио и љу |
| дежду и изиђе из олтара, опет загледа у себе, у дубину душе своје, очекујући да осети очигледну |
| гачки планински ланац; не повуче јаче у себе ове мирисне борове хладовине, која га је запајала |
| Пир затворених, усамљених, повучених у себе, стегнутих строгошћу управе душа, које одједном до |
| намислио доста, па сад само представља себи, како ће то изгледати ова кућа после смрти Савине. |
| добро, осим муке, унапред, узвикну сама себи гласно: »Еј,црна Видо!« и лагано се крену кући.</p |
| н поносно и погледа она три неука према себи, међу којима је Максим био најучевнији, јер је сас |
| у, који се обрадова толикој пажњи према себи, и лепо се пољуби с млађим братом.</p> <p>— Роде.. |
| оговори он, гледајући кроз прозор према себи.{S} Ти у Јаворце... водицу...{S} Василијан у виног |
| ачеље и брижно-слатким погледом привуче себи један тањир.</p> <p>Калуђери, Велимир и тетка посе |
| ?...{S} Али он се не стара да представи себи како ће то изгледати, јер му се мисли већ муте, ум |
| онити кроз ходник, јер он живо престави себи слику Леонтијевих »подвига«, који ће, тамо кроз не |
| не исте тканине, од које попадија кроји себи сукње, у искривљеним старим опанчићима и срозаним |
| ућута, јер му се учини да Сава није при себи.{S} Али, кад он ућута, игуман тешко уздахну, успра |
| велике гимназије«, није могао пожелети себи веће славе и радости, до да остане све овако како |
| трепери онај далеки застор и призива к себи сва мека срца, склона маштању...</p> <p>А овде је |
| мир се, чим ово угледа, поврати, дође к себи и уплаши се, ни сам не зна од чега.{S} Он пође лаг |
| мо о томе.</p> <p>Мира постепено дође к себи, али јој Љубомир од овог часа постаде као нешто др |
| видиш... севну очима и повуче девојче к себи.{S} Али се цура одупре босим прстима о земљу, пода |
| ду.</p> <p>— Побро...{S} Саво... дођи к себи!{S} Биће ти зло...{S} Знаш твоју чувствителну нату |
| ш !... узвикну Велимир, узевши стакло к себи.{S} Коме се не допада, нека не пије...{S} Здрав си |
| је, тако удаљен и тајанствен, снажно к себи привлачио; и ево, сад је учинио све, што му је ода |
| као и сваки човек, почео мислити више о себи и — ближњима...{S} Но и у таким се приликама отац |
| још не може да се прибере и да мисли о себи; не даду му другови, нарочито Никола, који га не о |
| узе на испит.{S} Уплашен дечко све му о себи искрено исприча, рекавши само да га је отац послао |
| х, животописа, и већ је по њима створио себи, не још сасвим јасан, али ипак одређен правац живо |
| ву и преврте очима, као да га кољу, а у себи помисли : »Мученици Христови, да ли сте и ви оволи |
| иронично и савијајући писмо.</p> <p>А у себи архимандрит помисли: »Е, мој владико...{S} Мислиш, |
| ласно, блудећи маленим очима, понавља у себи: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...{S} И |
| само Пастирско... па редом! узвикује у себи архимандрит.{S} А ја потегох у залуд онолики зор!{ |
| иста па, не размишљајући много, рекне у себи: »Овако ћу и ја, баш овако исто«...{S} И опет је н |
| о мањи грех, него да га удавим!« рече у себи и настави започети рад.</p> <p>После свршеног кршт |
| то!</p> <p>Чувши певање, игуман рече у себи : аха! и тај узвик као да га наведе на неке мисли. |
| та повода за лаж.{S} Он као да вељаше у себи: »Та слажи, море... видиш, помажем ти... ето, не г |
| </p> <p>Отац Сава се почеша иза уха и у себи промрмља: »Није вајде... више се не може врдати!.. |
| даше око себе скромно, бојажљиво, али у себи радосно понављаше: »Љубомир Васић, <hi>цензор</hi> |
| »Ала сам луд!... шта се бојим«, мисли у себи дечко и бадри се да је погледа и проговори с њом.< |
| у све истините.{S} Али нека га, мисли у себи Максим, одљутиће се, а мени ће остати доста цигара |
| ћу. »Ко зна зашто је он дошао!« мисли у себи и стара се да умакне са доксата неопажен.</p> <p>— |
| н, кад му се допада бити слуга« мисли у себи ново-печени монах и не испушта из очију сваки покр |
| ки и пође, Љубомир само блене и мисли у себи: »Бадава, овај ће некад бити министар!«...</p> <p> |
| ри и као да се крије од кога, помисли у себи: то је живот, мој брате!... али се брзо трже, сети |
| е посвећења... онда ће бити!« помисли у себи уморан и озебо монах, стајући на крај, иза монаха, |
| еде ништа одговорити.{S} Само помисли у себи: »Боже... како је диван овај Арсеније!...{S} И сви |
| гледајући зачуђено старешину, мислећи у себи: »Што сам се калуђерио!...{S} То ваљ’да знаш«.</p> |
| г.{S} А нови архимандрит, призивајући у себи све сотоне на главе ових безазорних, добро наоштре |
| <p>— Хм... ђавоља посла! промрмља он у себи, а гласно рече:{S} Него знаш, није ово за тебе...{ |
| т нечему досети. «Море... промрмља он у себи, — кад ће ти <hi>он</hi> овамо доћи!{S} Само ме пл |
| вега. »Шта то они хоће?... чуди се он у себи.{S} Некога питају... а-а!... мене питају!«... и он |
| аку згоду није имао Антоније, рече он у себи.{S} Тамо је, кажу, каменита равница, а ово — гледа |
| брате, господа-калуђери! говораше он у себи.{S} Племићи, спахије, шта ли су!...{S} Столови им |
| еник велике гимназије«... мрмља дечко у себи (рекли су му да се ова зове „велика“, за разлику о |
| учити на памет, тако је одмах одлучно у себи.{S} Јер не вреди га само прочитати па заборавити.. |
| ође весео за својим вођем, који нешто у себи мрмљаше.</p> <pb n="66" /> <p>— Ја знаш идем... по |
| ло, радосно и блажено, да он неки пут у себи помисли: »Да ли су били овако срећни Антоније и Ма |
| ле Антонија Великог...{S} А он је већ у себи замислио, да је почео исто онако као и Антоније.{S |
| ући да осети очигледну, јасну промену у себи, али увиде одмах да, осим новог калуђерског одела, |
| ти камилавке.{S} Досад је начинио једну себи, а сад је предузео, да, по некој новој методи, изр |
| {S} Он је навикао на онај општи хладни, себични тон, који влада у свима манастирима.{S} Сваки ж |
| луђера, а отац Сава је причао о томе из себичних разлога: нек’ се <pb n="168" /> види какве кал |
| алуђерско је срце тако незахвално, тако себично и, како вели Љ. Вуличевић, хладно, као ледено м |
| зно и ништавно, мој Маљене; све је тако себично и така грубо; све је удешено, измајсторисано, н |
| ако... опет ради новаца...{S} Све је то себично, ништавно, просто!...{S} И ово његово бављење о |
| а чанком, онда је вреднији од свију.{S} Сева му!...{S} Хе-хе... заврши он и махну руком, нашта |
| {S} Нешто ми од јутрос сева...</p> <p>— Сева, а!... прекиде га игуман.{S} Кад треба што зарадит |
| а што зарадити овој кући, онда њему све сева, а кад је за чанком, онда је вреднији од свију.{S} |
| ћу за лекове, уф-ф... нешто ми од ноћас сева десна страна, вели Арсеније, нагибајући се на десн |
| јажљиво Арсеније.{S} Нешто ми од јутрос сева...</p> <p>— Сева, а!... прекиде га игуман.{S} Кад |
| рдом хвалисавошћу насмеши... мој брате, севају јој бутине ка оногај...</p> <p>— А како се то ја |
| више гледа како вреле жишке одсјајкују, севају и преливају се, — све више му се враћа пређашње |
| ...{S} Пропаст!...{S} Свршено све !«... севају му мисли кроз главу као муње, и он се лагано про |
| посла.</p> <p>— Па онако боси обоје... севају нам бутине!</p> <p>— А ви’ш... овај мој мали нећ |
| ед; од прозорчета до стола само снују и севају један поред другог.{S} Обед је обичан, недељни: |
| тамна летња ноћ; не види се ништа, само севају пред очима некакве тамне нејасне слике: приближи |
| /p> <p>— А-а... тако ли је! викну Васа, севајући очима бесно.{S} А ко попуши са мном оку дувана |
| им грабовим штаповима.{S} Иза њих блед, севајући очима крвнички, па ипак кријући главу за њихов |
| n="212" /> <p>— Та-а... отеже Арсеније, севајући очима задовољно; прихватисмо се малко јутрос.. |
| по сјајним жишкама, које догореваху, и севајући још по кадшто слабом светлошћу, умираху, туљах |
| м у једнаком одстојању, пуцкара ватра и севне пламен кроз мали отвор на великим бронзаним затва |
| ништа, до таму и густи мрак, кроз који севне понекад нека падалица или репатица.</p> </div> <d |
| тио се!</p> <p>»Било!...{S} Пропао!«... севну му у глави, и он скочи са сламе као посут жеравиц |
| Шта је то!... да калуђере... мене!?«... севну му одједном кроз главу, и он поими сву страхоту и |
| рављен на њега...</p> <p>»А завет!?«... севну му у глави страшна слика свога греха и он одскочи |
| а њом.</p> <p>— Чекај, бре, да видиш... севну очима и повуче девојче к себи.{S} Али се цура оду |
| њега у царству Оца мојега«, па одједном севну очима и готово гласно одговори досадном госту:</p |
| егових потуљених, полузакривених очију, севнула би радосна варница, али се он старао да сакрије |
| И злобна завист, и очајна, немоћна туга севнуше у оку <pb n="261" /> му...{S} Али се то око брз |
| пребледеше, дођоше као мртвачки, а очи севнуше неком нејасном злобом и узбуђењем.{S} Он викну |
| је се тога тренутка погледаше...</p> <p>Севнуше муње у њиховим очима, Љубомир се сав стресе и в |
| ја га чекају у дворишту, али се њему не седа.{S} Он псује, трешти, проклиње час кад је примио у |
| ђе на двориште и седе на кола.</p> <p>— Седај! викну он Никифору, узмичући се мало у десно.</p> |
| срећним, одушевљеним гласом Василијан, седајући до Леонтија и тапкајући га по плећима.</p> <p> |
| p> <p>— Сад ћемо литургику, рече игуман седајући тромо на своје место.</p> <p>Момци изиђоше одм |
| шла да све »прими и прегледа« у току од седам — осам недеља, наместила се у гостинске собе, раз |
| оста, пратећи Арсенија по водици, морао седам пута јести са калуђером, једног дана...</p> <p>На |
| које се догодише у целом крају за ових седам, осам година.{S} Он му саопшти и за Милку, да се |
| место пређашњих <pb n="244" /> шесет — седамдесет, чистих дванаест хиљада прихода...{S} Једног |
| на памет.</p> <p>Очитао је до сад равно седамнаест пута »Помилуј ме, Боже«...{S} То је најлепша |
| ок ти још уђеш у године...{S} Сад ти је седамнаеста?</p> <p>— Кроз два месеца, пуним.</p> <p>— |
| .{S} Чекај, не љути се...{S} И ја сам у седамнаестој години мислио скоро као ти, и био сам гото |
| , на које је игуман, на већој низбрдици седао, а Ђока их, одупирући о руду, лагано пуштао и при |
| д, тамо куд га гура нечија снажна рука, седе триста светаца у калуђерском руху...{S} Одвоји се |
| сад с леве стране, збивени у скамијама, седе неки ђаци, калуђери, шта ли су, а напред, тамо куд |
| <p>Љубомир заузе половину њене лежанке, седе на сено и подупре леђа о тренице па стаде гледати |
| ао сваки ко је свршио један већи посао, седе крај ватре, промотри неке тамне крајеве пећине сас |
| <hi>таква</hi> девојка.</p> <p>Ево их, седе у хладу и чешљају.{S} Он се подупро леђима о храпа |
| њено, преплашено претури преко лотре, и седе баш уз саму левчу, не марећи што ће му она одбити |
| се усамљен у целом дворишту, он приђе и седе на једну клупу, испод самог доксата, пред ћелијама |
| року теткине љутње, изиђе на двориште и седе на кола.</p> <p>— Седај! викну он Никифору, узмичу |
| алупаше ходником.</p> <p>Кад се врати и седе, чуло се да преврће листове некакве књиге.</p> <pb |
| га у собу, посади га да седне, па и сам седе и загледа се у њега...</p> <p>Изгледа му сад као н |
| продужи рад уозбиљена лица.</p> <p>Чим седе Љубомир уз другове, Никола се насмеши на њега, пру |
| у проклетство родитељско и божје.{S} Он седе на уласку пећине и заплака се горко, гледајући нем |
| љив и одлучан, да сви монаси, и они што седе, и они што слушају, стоје као приковани за место, |
| /p> <p>Једва се утишаше.</p> <p>Љубомир седе на троножац уз прочевље, са кога се дизаше, вијуга |
| ,</p> <p>Приближује се подне, гости још седе на доксату, пију стару препеченицу и жмиркају на т |
| , мој бане...{S} Нису толики праведници седели уз пуне бачве, зато им и није била душа празна, |
| ремљене високе столице, са јастуцима за седење, моле их да причекају, и онда се жене устумарају |
| у кога нарочито.{S} Председник, који је седео према вратима, само угледа како се онај игласти р |
| крају шуме, ту с највећим задовољством седео, мислио, сањао, по неколико часова, док се не вра |
| се ишло одавде...{S} Хтео би дуго, дуго седети овако у самоћи, уз пуцкарање веселе ватре, са св |
| ..</p> <p>Љубомир се плашљиво подиже, и седећи, оборене главе, слабим но одлучним гласом прогов |
| убомир могао од игумана научити?</p> <p>Седећи једне недеље по подне испаван, надувена и туробн |
| ажне јесени, туробнији од кишна облака, седи на усечену букову пању, наслонио превијене ноге на |
| њом, на нечему сниском, окренут уласку, седи подбочен обема рукама и нагнут напред игуман Сава. |
| пође к вратима.</p> <p>— Куд ћеш?...{S} Седи још.</p> <p>— Е-е... да ти знаш шта мене сад чека! |
| и мени овде место, где људе...</p> <p>— Седи, човече! гракнуше гости, не дајући му довршити реч |
| лити.{S} Него се тако загледа негде, па седи по читаве часове као окамењен.{S} Око му приковано |
| одај му, Љубо, ово стакло са полице, па седи и ти да једеш, рече тетка пребирајући рукама суве |
| а сваки тежак гледа да подупре леђа кад седи или стоји) па брзо чупа и растреса бела, опрана, н |
| ом крају наиђе на Арсенија, види га где седи у хладу, на крилима му читава пласка разне зелене |
| д не мили ни црква.</p> <p>Млади игуман седи на доксату, заклоњен за дрвени стуб, и посматра ка |
| пазило да он не буде залудан.{S} И ако седи, нађу му шта може и тако радити.</p> <p>А како беш |
| д не допире та чаробна светлост...{S} И седим, ет’ овако, док не зађе сунце, или док... хм ..</ |
| ра, те исповеди и причести оца Саву.{S} Седмог дана болести архимандрит умре...</p> <p>У манаст |
| на му принесе сок и проју, подиже га да седне и наслони на своју руку, па стаде ломити залогаје |
| увуче свога друга у собу, посади га да седне, па и сам седе и загледа се у њега...</p> <p>Изгл |
| ман је при путу; све је готово, само да седне у кола, која га чекају у дворишту, али се њему не |
| аздарица да асуру, два џака с вуном, па седне у хлад под лужником, близу бунара, да чешља вуну. |
| одинове« ципеле, то је све.{S} Па после седне за чист, велики кухињски сто, примакне ближе малу |
| блажијим гласом.</p> <p>— Хајде горе да седнемо.{S} Уморан си.</p> <p>Кад се Љубомир, осврћући |
| руји одсечан, строг глас малог, чистог, седог директора, који прочита имена примљених ученика у |
| у о будућности, дођоше до угнуте стене, седоше на дебео слој мека суха лишћа и наставише започе |
| одоше за послом, а они, отац и синови, сеђаху гледајући у пламен, премишљајући сваки за себе ј |
| па другом крају, у врху дугачка стола, сеђаше крупан дебео просед калуђер, са великом шубаром |
| {S} Иронично погледа на ону страну, где сеђаше гост, па, не гледајући ни у кога, веселим гласом |
| <p>Игуман мрдну оком на ону страну, где сеђаше Максим и повуче крај уста у страну.{S} Василијан |
| право истрча пред госта.</p> <p>Љубомир сеђаше на доксату, чистећи трешњеву буранију, која ће с |
| ћи му косе, газећи га ногама и вичући: »Сеј мних оскверни дјевицу нашу!«...{S} Али Бог не допуш |
| <p>Подиже се оштра, љута челична пила и секира... застаде у ваздуху... као да се предомишља, да |
| S} Ћутите-е-е!...</p> <p>После неколико секунада појави се на вратима чика-Јоца, са преплашеним |
| под груди, нешто стезати, и он неколико секунада стајаше као камени кип.</p> <p>»То је оно... с |
| снажним гласом, а уз њега брује Николин секунд и Максимов бас...</p> <p>Љубомир осећа како му т |
| оно набрано смежурано лице, оног истог секунда, развуче се у понизан ширетски смех.{S} Опет се |
| да виде два »господина« из њихова убога села: њега и Светозара — све га то радује, весели и бац |
| проносити ускршњу водицу с једног краја села.</p> <p>Ко није запамтио оно старо обношење водице |
| у „тамо горе«, што је значило до Видина села.{S} Љубомир је обично остајао под једном угнутом с |
| жена зове Марија, да је ту из оближњег села, да има мужа и двоје деце, да је, већ четири годин |
| ад нисам познавао другог места до нашег села...{S} Онда сам кренуо слободно, баш као да идеш у |
| Једних су година, механа је удаљена од села, па другог друштва немају.{S} Али је газдино око в |
| нађе друм, па пође брже.{S} Обилазио је села и механе, опет осетио и трпио велику глад, бојао с |
| ица девојчетова.</p> <p>Она му каза име села.</p> <p>— Има ли још много до Београда?</p> <p>— К |
| озара богословца, који се тек вратио из села, тада је разумео да му је ово место незгодно и теш |
| ра, ипак се не сме нико удаљавати чак у села.{S} Али судбина посла изненада госте... и калуђери |
| рита, да обиђе с водицом још пет других села, и да се не враћа манастиру, док не сврши посао.{S |
| у писму, које су, он зна, целим скупом, сели и измишљали, све су празне, само ’нако... опет рад |
| после добра ручка.{S} Велимир и Никола сели уз други чанак, па и они пребирају и стругућу ножи |
| јевца и заноћио код игумана.{S} Изјутра сели на доксату, разговарају се нешто о прављењу сира и |
| тине година, од неограниченог права над селима, манастирима остаде само парохиско право.{S} Сад |
| е запамтио оно старо обношење водице по селима!{S} У свештеничким парохијама, по једном селу по |
| идеал, лепо ђаковање, оставио родбину, село, све... — и гле, сад не осећа ништа, ама баш <pb n |
| > <p>Како се изненадио, улазећи у своје село!{S} Све оно исто, добро познато му, и опет све дру |
| злобе уста, вуку везана праведника кроз село, бијући га, пљујући, чупајући му косе, газећи га н |
| <p>— Каки сватови, онака и млада; какво село, онаки кметови...{S} У колико нам ви личите на <hi |
| њом.</p> <pb n="18" /> <p>— Које је ово село? промрмља он, подижући само до пола очне капке и п |
| од очајања.</p> <p>Јасеновац је брдско село, разбацано по косама горостасних, густих рудничких |
| љута мећава са Маљена, па затрпава цело село снегом и мразом, а он мора чак на ливаду, да полож |
| заметне пушку за леђа, па оде у девето село...{S} Воденичари замоле помељаре, да припазе на ка |
| еднички?{S} Изиђемо неки пут онако... у село, где се скупљају девојке, па тако, шали се и смеј |
| ом истом пратњом.</p> <pb n="210" /> <p>Село, обавештено раније о доласку, запурњало се од брис |
| о уза ме... па топло, слатко...{S} Пред селом, крај пута, баш уз његову ливаду, стоји Веселин Ђ |
| коре и тражњу прилога, па се тако целим селом носи весела граја, шала, задиркивања и ужасан, оч |
| побрине за преноћиште (у <hi>своме</hi> селу лако је било) јер га је страх да остане <pb n="16" |
| трос, забринуо млади монах.{S} У сваком селу има неколико домаћинских кућа, где калуђери вазда |
| имала започети ускршња водица по целом селу.{S} Ради тога и висе две веће котарице иза Леонтиј |
| тој белавци, највећој штеточињи у целом селу.{S} И кад му пре мрдну испред очију!...{S} Мало јо |
| S} У свештеничким парохијама, по једном селу пође попа, а у друга пошље ђаке.{S} Ако има синчић |
| тност, која је подједнако развијена и у селу и граду, подстаче је да продужи започету игру.{S} |
| о какво он није никад видео, и ако су у селу му и поп и учитељ имали кћери, кад виде онај благи |
| оп Светозар, који је сад парох у његову селу, обрадова.{S} Он га искрено дочека и није се одвај |
| све готово, насуто, напуњено, завезано, сељак бојажљиво приђе кухињским вратима и, промоливши с |
| p>Из кухиње загрми врисак, прасак...{S} Сељак одјапи врата, окрете се бојажљиво и пође натраг, |
| о лепо прича Светозар богословац, његов сељак, кад дође лети, о Београду... како ли кити оне ди |
| драг... или што га не ухвати онај његов сељак и не одведе на Маљен.{S} Ах, он је тако јадан, та |
| S} Муж јој, неки прост и добар, блесаст сељак, стараше се само да се што боље напуне вреће, тор |
| ај тако!{S} Лаку ноћ!</p> <p>»Он, прост сељак, и зна се наћи у животу, зна зашто живи... стаде |
| <title>Свето Писмо</title>, одговори му сељак, претурајући листове некаква уџбеника, који беше |
| е.</p> <p>— Куд идеш, несрећниче! викну сељак, опазивши да овде нису чиста посла и приђе му бли |
| ива, као да се одмарао три дана.</p> <p>Сељак удари у вику докле га год могаше видети, па се он |
| {S} Он клисну испред свог <pb n="13" /> сељака, као зец, потеран десетином керова, прескочи врз |
| савих прича о провођењу и уживању свога сељака.{S} И ове приче и даље посматрање ових догађаја |
| после, кад је с тешком муком нашао свог сељака, Светозара богословца, који се тек вратио из сел |
| овек.{S} У ушима му још бруји вика оног сељака, и сад му се чини да неколико гласова викну за њ |
| омир је одлазио често и врло радо своме сељаку — богословцу.{S} Поред тога што се осећао као пи |
| S} То су подолазили кметови, одборници, сељани... лармају и гледају да пропипкају <pb n="31" /> |
| амо гиба жућкасто црно блато.{S} Долазе сељани у механу и већ почињу нешто говорити о школи.{S} |
| јармљена два вола, около њих калуђери и сељани.{S} Види се, по ступцима, да не вуку цела кола, |
| та других радо знаних вести...</p> <p>И сељани Леонтијеви учинише пријатан утисак на њега.{S} И |
| ом светом службом у њему...{S} И његови сељани посвађају се некипут са својим попом, неки га ча |
| елива и крст и попину руку.{S} И његови сељани и он не мисле много о својим поступцима, јер одн |
| S} Тетка, калуђери, момци, па чак и они сељаци дахнуше душом слободно...</p> <p>Тетка одведе Љу |
| шарену масу гледа узбезекнуто, зачуђено сељаче, а у ушима му још бруји одсечан, строг глас мало |
| му приђоше још два непозната, неотесана сељачета.{S} Све, као што је и било!...{S} Само Велимир |
| већ...</p> <p>Игуман само опсова грубо, сељачки, па опет ућута.</p> <p>— Него да се то поправи. |
| црним сјајним корицама, погури се онако сељачки и наслони браду на песнице, па се занесе, прате |
| тирске.{S} Описује му се, оним бираним, сељачким, тужбаличким изразима, жудња и туга целе родби |
| и беше много онога урођеног »ширетлука« сељачког, који се у манастиру, као најподеснијем земљиш |
| обалио!...{S} А после тога, у свакој је сељачкој души скривено по мало подлости: ако у чему зав |
| неком тајанственошћу и оном неотесаном сељачком, бејаги поверљивом мимиком, осврћући се бојажљ |
| ли живо дете!...{S} Игуман кресну грубу сељачку псовку и саже се над Љубомиром.</p> <p>— Жив је |
| нема никакве друге навике ни упутства, сем онога што је опробао...</p> <p>Морало се одједаред |
| ију... хоће он!...{S} Боји се да нам се семе не утре, овако красним готованима, изелицама... и |
| се пред њима котареви; тамо су саденута сена, гумна и стогови сламе.{S} Тамо су се браћа упутил |
| p> <p>Око разбацаних, по реду, гомилица сена, окупила се гладна стока, па жудно савија и купи у |
| зребрила према ватри, на великој гомили сена; устурила главу и гледа кроз баџу.{S} Кад он уђе, |
| се он још више уплаши, па претрча преко сена и рипну с тавана право на земљу, немајући кад сила |
| <p>Дечко стаде плашљиво прелазити преко сена, које га одаваше својим шуштањем.{S} Пандуров моно |
| м напрезањем пребацује пласку по пласку сена преко врљика...{S} Иде, врши посао, враћа се, а је |
| утовао цео час, угледа неколико великих сена и око њих доста навучених незденутих пластова.</p> |
| склонио у хлад, између неколико великих сена, зденутих <pb n="11" /> једно уз друго, па жваће ј |
| сунашце, како пирка и задише хладовином сенасто бучје, како се сјаји, шарени и прелива разноврс |
| мци изнеше на двориште, под хладовиту и сенасту липу, што добише за јело, и пуну канту вина.{S} |
| уз пут обле шљунке и гађајући врапце и сенице.{S} То му је, како се закалуђерио, једина забава |
| S} Сад ће, тако лагано, гађајући уз пут сенице, до своје нове »симпатије«, јер од кад се закалу |
| ри дана мирно - <pb n="40" /> тихо, као сенка...{S} Посматрао је све око себе радознало, гледао |
| .{S} Зар су све то била само привиђења, сенке?</p> <p>Не може бити!...</p> <p>Је ли он грешио?. |
| ир заузе половину њене лежанке, седе на сено и подупре леђа о тренице па стаде гледати у пламен |
| он мора чак на ливаду, да положи стоци сено и лисник.{S} Обуче свој стари жути капут, једини о |
| ван од штале, где га задахну свеже суво сено, и препоручи му да пази ноћу да се ко не увуче у ш |
| ме, поћи за њим...{S} Мирише суво младо сено, шушти при сваком његовом покрету и чисто га опија |
| есе и, крстећи се плашљиво, завуче се у сено...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19000 |
| ли опет...</p> <p>А Љубомир се завуко у сено, ћути и премишља како је страшан капетан.{S} И то |
| > <p>— Само да ти је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, мрцино — наставља пандур оштр |
| искаже шта му је на души, исправи се на сену, очи му засветлеше и он проговори:</p> <p>— Знаш к |
| облеће око неке дупље, начињене руком у сену...</p> <p>Уморан је и гладан необично.{S} Глад је |
| »Како су му беле руке, премишља дечко у сену, сећајући се шта је могао опазити на капетану.{S} |
| колико ће имати учитеља ове године.{S} Сео је у последњу клупу, међу другове одевене као и он, |
| е и чудовишта не мења...</p> <p>Љубомир сео на врата од свога тавана, окренуо лице тамној помрч |
| а га што занима.{S} Као ждрал, кога, на сеоби у топле крајеве, избаци јато из свога круга, поме |
| стирска воденица.{S} Једна угледна кућа сеоска, која је исто земљиште убаштинила, спорила је пр |
| дњи свечари, ђурђевци, обнесу се мајске сеоске литије, па се онда калуђери сити набеспосличе ча |
| владиком путује, као што се обично сви сеоски становници збуне и ушепртљају, кад им дође из гр |
| шна гибаницом...{S} Па долећу често они сеоски »колачићи« умешени с јајима, испржени на масти, |
| вом десно, одкуда се, из даљине, виђаху сеоски дућани, — он је сад сила... посланик; а сад је њ |
| их је у чистим и белим као снег, танким сеоским кошуљицама, са ишараним срмом чоханим јелечићим |
| овако занесен, претрпан грубим и тешким сеоским пословима, чисто не вероваше своме некадањем бл |
| даље одмицаху, док се не изгубише близу сеоских кућа, иза којих се, још даље тамо, дизаше висок |
| асан, очајан лавеж изненађених и дрских сеоских паса...</p> <p>Леонтију није првина да иде по в |
| head> <p>Игуман Сава је родом Гружанин, сеоско дете сиромашне породице.{S} У десетој години ота |
| тако постаја.{S} Зави дебелу цигару од сеоског, накрижаног крупно, дувана, запали је и стаде г |
| .</p> <p>— Вељков, чу се обичан одговор сеоског детета, које држи да је његов Вељко знан целом |
| изу се и остаде бос, гологлав, у дугој сеоској распојасаној кошуљи...{S} Подиђе га језа од хла |
| зноврсним, непрекидним пословима, као у сеоској кући.{S} Посао парохиски готово сасвим застаје: |
| старо запуштено воденичиште, на једном сеоском потоку, где се сад није могло распознати ни мес |
| кло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску школу.</p> <pb n="80" /> <p>— Ех, ми... шта ми! |
| апут, што се прелива као крушков лист у септембру, који је некад био добар »иберциг«, па ће и с |
| Вујо старешина кућни, Свејо већ косач, сестара нема, разудале се, а около снују нека непозната |
| ојачке косе, који је запамтио од својих сестара.{S} И тај га мирис заноси, опија... и све ближе |
| са доксата неопажен.</p> <p>— Где ћете сести, господин-капетане ?... изводи механџија капетана |
| 40" /> и мене ће...{S} Али ми неће више сести за трпезу, не!</p> <p>— Откуд они то дознају?{S} |
| е дечко неки пут забавити чиме, хтео би сести на онај сниски хумић више механе и вечито гледати |
| о је трпети многе муке овог света, него сести уз игумана.{S} Он се збуњено, преплашено претури |
| и воде?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— А можеш сести сам, да донесем ?</p> <p>— Могу...</p> <p>Нахрање |
| <p>— Мој Љубо, завршује разговор друга сестра, после онако исто поетична почетка.{S} Дао нам ј |
| те ја уплаших, а ти просу млеко?</p> <p>Сестра се смеши, одговара да се сећа, и ако јој се из о |
| нешто непријатно.{S} Поведе разговор са сестрама.{S} Његова раздрагана, мека, сањалачка душа хт |
| шући.</p> <p>— Брину се, знаш сам...{S} Сестре ти плачу и помињу мајку... она би много жалила, |
| ко изгледа, не хтеде нико прекидати.{S} Сестре одоше за послом, а они, отац и синови, сеђаху гл |
| мо брат Вујо отире очи песницама, а две сестре, уз њега, покриле лице широким рукавом... — Каже |
| ..</p> <p>Поиздолазише му на виђење све сестре, тетке, цела родбина.{S} Сви се радују његову до |
| сад тако близу било: и отац, и браћа, и сестре, и Маљен са Миром, и школа, и све оно са чим је |
| рст мој... нека остави кућу, и браћу, и сестре, и оца, и матер, и жену, и децу... нек’ прода св |
| зме...{S} Она заврши говор тако слатким сестринским погледом, да се Леонтије намршти.</p> <p>— |
| ред очи сећање на продату очевину, тугу сестрину, господство његова рода, славу светску, разне |
| а паметна женица, па је угађала својим »сестрићима« исто онако, као и самом намеснику.</p> <p>Р |
| све што је добио за продато имање...{S} Сестрицу оставља код обречених Христу девојака, а он се |
| ен господски, води за руку своју једину сестрицу, а за њим нагрнули ништи, убоги, слепи, хроми. |
| опуштење.{S} Ни на Божић се неки пут не сете да понуде чашом вина...</p> <p>— Шта ту толкујеш ! |
| .{S} Али се од тога још горе гладни.{S} Сети се оне проје што остаде код студенца, па помисли: |
| ко игуман одједном баш њега потражи?{S} Сети се свога редовног посла — храњења свиња.{S} Истина |
| чети рад.</p> <p>После свршеног крштења сети се да је читао, како треба одмах родитеље и кума п |
| овању, и тако редом све, док се неко не сети, те изнесе пред уморна приповедача хлеба и пасуља. |
| мене питају!«... и он напреже ум, да се сети одговора, који треба да каже.</p> <p>—- Желим испо |
| ма нешто пријатно, чега сад треба да се сети...</p> <pb n="151" /> <p>— Јест...{S} Антоније!{S} |
| од Београда, али он ипак не може да се сети кад <pb n="58" /> је то било, кад се јавила у њему |
| i>оно</hi>.</p> <p>Никако не може да се сети кад је то почело.{S} Све мисли о <hi>томе</hi> нек |
| радост од тога што је све добро, па се сети јучерањег дана.{S} Срце му задрхта, обузе га страх |
| о лице и таман хтеде рећи уф-ф... па се сети протине напомене, и одједном оно набрано смежурано |
| Младић хтеде одбити овај раскош, али се сети владичина савета: да не претерује сувише у својој |
| ла с једне ноге на другу...{S} У том се сети смелих Логових кћери, ослободи се и погледа ову је |
| ичаш како је било!...</p> <p>Љубомир се сети Христових речи: »Ко се постиди мене... и ја ћу се |
| живот, мој брате!... али се брзо трже, сетивши се да је то кушање«.</p> </div> <div type="chap |
| >— А, ти си то! рече Љубомир ослобођен, сетивши се, из Николина причања, која ће то бити. — Не |
| н то зна, иначе га се још за дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ попуштају...{S} И све он |
| пријатну слику и одједном се трже...{S} Сетио се!</p> <p>»Било!...{S} Пропао!«... севну му у гл |
| дједном скочи, као да се тек сад нечега сетио.{S} Блед, узбуђен, дркћући вилицама и коленима, к |
| оликој мери ново и важно, да се није ни сетио никаквих мисли.{S} Стоји тако, и зна где је и шта |
| ве овом обешењаку!...{S} Ала, што се не сетих да ти поручим!...</p> <p>— Одиста! понови Нићифор |
| у звона ни журбе момачке; а ови се и не сетише да га пробуде: сваки се бринуо само о томе, како |
| и малишан и осећа како га подузима нека сетна туга за оним местима, која тако нагло остави.</p> |
| Да ли ћемо се још кад видети? узвикује сетни монах, остављајући најмилији кутић на свету...</p |
| ешно, очајно...</p> <p>И опет, са неким сетним, тужним и уједно блаженим осећањем побожна задов |
| и и баца на душу гледаочеву неко тужио, сетно осећање.</p> <p>А у дворишту и по стајама пустош, |
| алеки свет...{S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе бистри поточићи, што се слевају с Маљенови |
| својим стањем (тако се њему чини), и не сећа се да потражи што узвишеније, светије...{S} Али, о |
| </p> <p>Сестра се смеши, одговара да се сећа, и ако јој се из очију види немарно расположење пр |
| порушених идеала онако исто, као што се сећа своје давно покопане деце родитељ, који је у млађо |
| орди толиком пажњом важних људи, јер се сећа колике су гомиле народа пратиле Антонија Великог.. |
| живети !...{S} Али <pb n="222" /> се он сећа вазда, да такав живот није за њега...{S} Та он се |
| се некако сумња...{S} Леонтије се добро сећа што је гледао у Фрушкој гори, али је тамо друга зе |
| се живи!...</p> <p>И сад се млади монах сећа својих давно порушених идеала онако исто, као што |
| це мало одскочи, па и њих нестане, и не сећају се јадне, гладне и жедне стоке до самог мрака.{S |
| о... можемо!</p> <p>Леонтије се смешка, сећајући се, како је прошлог ускршњег поста, пратећи Ар |
| p>Он јасно види цео свој живот унапред, сећајући се живота Савина, Максимова и других.{S} И он |
| су му беле руке, премишља дечко у сену, сећајући се шта је могао опазити на капетану.{S} И врат |
| мира; он стаде јецати неутешно, дуго... сећајући се својих најмилијих, које је тако грубо остав |
| питао се већ десети пут. »Јест, знам... сећам се те приче.{S} А ја сам је ’нако прочитао!...{S} |
| вори он, кријући очи, јер се застиде од сећања на свој први неуспешни покушај.</p> <p>— Како... |
| о посут жеравицом.{S} Још једном понови сећање, као да још сумња у оно, што је било далеко од њ |
| уждаја« ...{S} После му износи пред очи сећање на продату очевину, тугу сестрину, господство ње |
| е уплашио од Велимира а мало га збунило сећање на, ђаволасту суседину слушкињу, која га је дост |
| досадањег живота, остаде само магловито сећање...</p> <p>Леонтије загледа дубоко у прошли живот |
| је игуман, после добра сна, расположен сећањем на време, проведено у Богословији...{S} Доиста, |
| , занесен тугом и ненадном несрећом.{S} Сећао се трећег правила (погодбе), које му је отац Сава |
| есмама, вели се овде«.{S} И он се стаде сећати шта зна о Соломуну: »Соломунов храм... мудрост.. |
| — А јарца... јакања!...{S} Их, болан... сећаш ли се како си се претурала? запита Леонтије стидљ |
| и се бавити светлом прошлошћу.</p> <p>— Сећаш ли се, кад се оно једном ја сакрио онде за ћерчив |
| сцрпе тај извор.{S} Шуме забранише даље сећи...{S} Како ће да се живи... треба јести?...{S} А ш |
| , нељудски поглед председников, који га сече као сабљом...{S} Чини му се, да му тај поглед вели |
| ћу вас одморити«...</p> <p>— Ради чега си дошао, брате?... чује Љубомир оштро, јасно питање; в |
| дружина...{S} Знаш, опет је најбоље да си се оженио! узвикну ђак одсечним увереним тоном.</p> |
| итати га марљиво и разумљиво, па као да си свршио целу школу...{S} Љубомир се загледа у ова црн |
| се пред игуманом свакад начиниш као да си се жестоко од њега препануо.{S} Он то воле.</p> <p>— |
| много жалила, да је жива.{S} Чули су да си овамо отишо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако га |
| калуђерских ћелија!...{S} Баш... могла си и ти са Живојином на трлу...</p> <p>— Е-е!... па да |
| а... затекли је.{S} Питају Христа, чула си... а он шара по песку...{S} Па им онда каже: »Који о |
| пићу...{S} А ми... истреси окењачу, па си готов за час !...«</p> <p>А Љубомир, наслушавши се д |
| но о Тројици... као цигља!</p> <p>— Шта си ти до сад радио? прекиде га Љубомир, кога је овог тр |
| го-испосничким намерама...</p> <p>— Шта си ти то намислио? запита Сава младића, не разумевајући |
| шта жели...</p> <p>-— Еј, ђаче... у шта си се загледао! викну му над самим ухом неко, тањим жен |
| се не допада, нека не пије...{S} Здрав си!</p> <p>Љубомир ућута.{S} Овде, ради другарске слоге |
| о у туђој кући па још кад си слуга, кад си везан као конопцем, не смеш се мрднути по својој вољ |
| не мразиш?...{S} Знаш... они мисле, кад си таки господин, да имаш пун казан дуката...</p> <p>— |
| — Па шта игуман прича оно пре, знаш кад си дошо, да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S} А ја, богме, |
| <p>Ала је тешко у туђој кући па још кад си слуга, кад си везан као конопцем, не смеш се мрднути |
| ли Љубомир тешко уздишући.</p> <p>— Где си био?...{S} Шта је то!... сурово запита игуман Љубоми |
| Баш му тако и нише...</p> <p>— Е, после си вид’ла...{S} Ко год је био грешан, сваки побего напо |
| та је, мали?...{S} Од куд ти...{S} Чији си?... стаде га запиткивати благим материнским гласом, |
| чинило то поље, а сад...</p> <p>— Чији си, ти мали? запита једног дечка, који тераше краву сок |
| ну сукњицу, иђаше за њим.</p> <p>— Чији си ти мали? запита дечка, кад му овај, скидањем капе, с |
| арија, смејући се и бранећи се.{S} Каки си ка гуја...</p> <p>— Тетко, роде...{S} Да ли је готов |
| {S} Он прибегну ширетлуку:</p> <p>— Или си ти то онако само удесио... отеже он, нарочито не изг |
| и Васи да га чекам овде.</p> <p>— А, ти си то! рече Љубомир ослобођен, сетивши се, из Николина |
| чека га Василијан.</p> <p>— Е, роде, ти си најпаметнији! вели му Арсеније, кидајући месо са вес |
| искрено и живо.</p> <p>— А ви сте... ти си доста учио, поправи се Никола, гледајући Љубомира вл |
| ницу, да знаш што су!...{S} Хе-хе... ти си још млад, ал’ не мари... све ће браћа теби показ’ти, |
| ="227" /> <p>— Хе, је ли боље!...{S} Ти си се завуко у своју ћелију, па куњаш тако до века.{S} |
| ћу онда у свеце!</p> <p>— Што?...{S} Ти си побего из манастира, молио се у испосници до мртве г |
| гледање плава неба.</p> <p>— Ја.{S} Ти си се добро излежавао, а ја се једнако бола по трњу и р |
| е ослободи незгодна терета.</p> <p>— Ти си Љубомир, је ли... новајлија? запита она, гледајући м |
| ко је поклапан и нестрпљив.</p> <p>— Ти си као и твој газда... сви сте једнаки... мрмља пандур, |
| .{S} Шта ћу... ми смо прости људи, а ти си толике чколе учио...{S} Ради како знаш.{S} Али те са |
| ављењу у школи.</p> <p>— Хе-хе... па ти си учевнији од свију мојих калуђера, насмеја се шаљиво |
| агледа се у простор пред собом.{S} И ти си погрешио, те још како!{S} Ето, баш мислим данас, как |
| > <p>— Хајде горе да седнемо.{S} Уморан си.</p> <p>Кад се Љубомир, осврћући се плашљиво, намест |
| у:</p> <p>— Говори, гаде!...{S} Задржао си ме од пута, те нећу бити на дочеку владике.{S} Шта м |
| се погодили да ме служиш!...{S} Пропао си!{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, одговори дечко, |
| у једној соби...</p> <p>— Знам, причао си, насмеја се Велимир.{S} Ја бих могао тако, али прво |
| рата му, који као да говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије...{S} И сам отац Сава |
| алуђери? запита Љубомир.</p> <p>— Видео си, брате, одговори Веља.{S} Сваки за се...{S} Само је |
| </p> <pb n="204" /> <p>— Е, а заборавио си оно Христово: »ко хоће да иде за мном«... и оно: »уз |
| и му се, да му тај поглед вели: »Свршио си!{S} Најпре ћемо браду — ФИК-ФИК... па онда за колац: |
| а.{S} Не даш му једну цигару, а попушио си му толики дуван! рече и разли кафе у шољице, па се н |
| јеног успаваног ђака.{S} Еј, море... ко си?...{S} Устај, свануло !</p> <p>Љубомир се пробуди, и |
| другу страну, баш у целац.</p> <p>— Ко си? викну опет онај, али много мекше и присебније, јер |
| љубав?</p> <p>— Љубиле те свраке, како си леп!</p> <p>— А зар је ови Арсеније... хап!... лепши |
| и му у очи и узвикне:</p> <p>— Их, како си млад и лијеп, слава те не убила!... '</p> <p>А Леонт |
| е и очајање и — претња...</p> <p>— Како си дробио, онако и кусај! одговарају му.</p> <p>— А-а-а |
| ео, радостан и глуп смех.</p> <p>— Како си се играо са том твојом Миром? пита га девојче.{S} Ко |
| ња!...{S} Их, болан... сећаш ли се како си се претурала? запита Леонтије стидљиво и обори очи.< |
| је хладно као лед, без срца...{S} Само си ти један сталан, непомичан, мио и светао!...</p> <p> |
| а га задовољно поздрави:</p> <p>— Добро си шиљао, добро!...{S} Ови други нису толико добивали.{ |
| теби је пакао!...{S} Камо ти деца, што си их родила... и човек?...{S} Шта то чиниш!...{S} Пока |
| и капут и некакву извешталу шубару: што си ти <pb n="53" /> горд, те се не може с тобом ни речи |
| он »свршени богослов«.</p> <p>— Е, зар си одлазио тамо? запита игуман весело, кад чу да је Љуб |
| још речи прозборити.</p> <p>— А квасију си, роде, заборавио купити, а?... пита га брижно отац А |
| изјури?...</p> <pb n="159" /> <p>— Баш си ти неки... плану девојче и хтеде нешто непријатно Ве |
| <p>Ђаци истрчаше на посао.</p> <p>— Баш си и ти неки...{S} Овде се тетки омаче такав придевак, |
| на поље!...«</p> <p>— Љубомире, бога-ти-си, проговори од некуд из таме његов професор рачуна, к |
| одржавати ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по твом Златибору...</p> < |
| е и над њом непрестано виси и котура се сива магла; веле му да је то нека друга, »швапска« земљ |
| по избушену крову прелива се беличасто сива маховина...</p> <p>Зар то она стара »наша кућа«?!. |
| /> којој се јутром носи и колута млечно сиваста магла, а кад опече сунце, зелене се ливаде, жут |
| д његовим ватреним зрацима, и растерало сивасто беле облаке магле, који се дизаху из дубоких пл |
| њушар и воденичар са дугачким, загасито сивим, окресаним грабовим штаповима.{S} Иза њих блед, с |
| же се поносно од земље, увијена у тамно сивкасту маглу, дивна, пластаста Букуља...{S} А за леђи |
| опет прасну: дум... дум!...</p> <p>Кроз сиво бео, усколутан дим, угледаше на поду широку, моћну |
| уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој магловитој даљини настаће некакав нови, друкчији |
| ве као окамењен.{S} Око му приковано за сиву даљину, не креће се.{S} Али у њему нема смисла, пр |
| ваздан...</p> <p>- Он опет гледа у ону сиву даљину, у онај тајанствени застор, који му сакрива |
| з облигације и интереса, осетио се тако сигуран, да се већ није бојао никога.{S} Али су потпуна |
| е по врату докле сунце грије...{S} Аха, сигурно капетана никад не грије сунце, једнако је у хла |
| је да му је дошла чреда, па квит...{S} Сигурно је још пре његова доласка била чреда Велимирова |
| трпљиво.{S} Кад њега Мира обаљује, онда сигурно може и она. »Ала би <pb n="24" /> то било!...{S |
| S} Да је бар игуман...{S} А псикологију сигурно још држи чича-Срета?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Хе-х |
| гледа се некуд...</p> <p>Учини му се да сиђе пред њега неко ново, до сад невиђено биће, одједно |
| нешто говори и маше рукама.</p> <p>Кад сиђе с кола, другови се сви склонише у страну, дајући м |
| > <p>У овако светлим тренуцима Леонтије сиђе у подрум, који је давно и печално осиротео, јер ск |
| то вели учитељ, онда како свети Аранђео сиђе тако брзо, узме душу и однесе је?«...</p> <p>Он се |
| реке...{S} Тешко, болан!... једва живи сиђосмо.{S} Те дај, рекох, једне двоколице испред воден |
| и она искрена радост њихова, што им се сија у оку, јер су дочекали да виде два »господина« из |
| ило се да то остаде вековима, док сунце сија...{S} После које стотине година, од неограниченог |
| нас?...{S} Не може бити!...{S} Је ли то сија сунце од истине... или је све ово сан?«... помисли |
| олског друга проту, који је сад »велика сила« тамо код владике.{S} Одкуд? прозбори он загушено, |
| ше од покојне мајке.{S} Ту је свемогућа сила, која обара, ништи, ствара, одузима живот, даје зд |
| љине, виђаху сеоски дућани, — он је сад сила... посланик; а сад је њихово царство...{S} Долазио |
| аспо̑... а он ћути ’нако, викну девојче силазећи с јарца и држећи га за рогове.</p> <p>Чобанче |
| агано га љушка... а са Маљена тихо-тихо силази лагани повијарац, и прелеће му преко румених обр |
| у с тавана право на земљу, немајући кад силазити низ степенице.{S} У оном летењу на земљу осети |
| рави створ божји, него се узео са неким силама, вилењацима, шта ли су.{S} Она више не имаде за |
| боје.{S} Беше висок, крупан, развијен и силан као столетни грм; глас му наликоваше пролетњој гр |
| да за њим лете читави легиони нечастиве силе, и он се још јаче упиње, трчи, прескаче, јури, не |
| Христу, браћом.</p> <p>Настаде велика, силна по духу, јектенија — молитва »о брату нашем Леонт |
| но</hi> што га је вукло у манастир тако силно, а он није разумевао што је.{S} Сад му се оно пок |
| 107" /> <p>— Штапове!... још бешње, још силовитије и одсечније загрме игуман, наслађујући се чи |
| зме за њу и сам владика.{S} Народ би је силом истерао из свете куће.{S} Знала је то све ова пам |
| аље оглашавати, да се нови брат опасује силом истине; да се покрива шлемом наде на спасење; да |
| је отровно!«</p> <p>Веља се и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, весео смех.</p> <pb |
| аши сиротињу и да покаже своју невиђену силу.{S} Ма узаман му је труд: брише топла југовина, па |
| ало до потеса, али га вуче у собу „нова симпатија«, у облику једног грубог калупа за камилавке |
| е он све до сад остаде побркан у својим симпатијама, не рачунајући ту ону црнпурасту ситноглаву |
| итноглаву женицу, према којој су његове симпатије вазда биле сталне — кад год му је она пред оч |
| гађајући уз пут сенице, до своје нове »симпатије«, јер од кад се закалуђери, кидисаше око њега |
| , који је наследила од своје матере.{S} Син јој је великошколац, у последњој години.</p> <p>Љуб |
| и... и гледа како упаде у њиву стричев син и потера стоку са ужасном псовком...</p> <p>А сад?. |
| змахну руком својом и узе нож да закоље сина својега«...</p> <p>Нешто нејасно, тамно, али позна |
| сиротиња.</p> <p>Његов отац има њих три сина и четири кћери, а од имањца само две њиве, једну л |
| фу.{S} Читаше је, а кад наиђе на речи: »сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела...{S} |
| ...{S} А ко предаје догматику?</p> <p>— Синђел Прокопије.</p> <p>— Мора да је млад?</p> <p>— Је |
| ом руху...{S} Одвоји се из средине онај синђел што предаје догматику, погледа Љубомира прекорно |
| а господско <pb n="113" /> држање онога синђела, за кога му рекоше да ће бити владика, и некако |
| хаљине?</p> <p>— Хм...{S} Надам се ја, синко, овоме колачу одавно.{S} Све је спремно, одговори |
| аније поменуо за своју намеру.</p> <p>— Синко, рече му отац, ти одавно радиш на своју руку.{S} |
| } Сестре одоше за послом, а они, отац и синови, сеђаху гледајући у пламен, премишљајући сваки з |
| реду.{S} У кући живи само једна баба са сином.{S} Баба је рођена у Војводини, али је све до сад |
| мраку, да нађе конопац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад |
| и иза плашћа и погледа на знак, који је синоћ утувио, да му покаже правац пута.</p> <p>Све је д |
| нај весели и услужни младић, који се до синоћ звао Никола, а ноћас изиђе из цркве као инок Ники |
| нуће:</p> <p>— Море, дивота!...{S} Само синоћ и јутрос пробао, па већ звониш добро.{S} Још сутр |
| је заузимало мисао толико време.</p> <p>Синоћ је дошао уморан, па није ни мислио о чему другом, |
| како... он?... узвикну и пружи прст на синоћњег Љубомирова вођа.{S} Како је дрекнуо Веља, кажи |
| ="165" /> изгледаше много необичнија од синоћњег калуђерења.{S} Кола звркнуше преко камења, и з |
| !...</p> <p>»Стига мом оцу!« рече попов синчић, смејући се са њима, који је знао коме припадају |
| попа, а у друга пошље ђаке.{S} Ако има синчића, онда шиље њега, јер не мора давати »проценат« |
| ђење и стара другарица с Маљена, водећи синчића за руку.{S} Гле, права жена!... развијена, чист |
| аја:</p> <p>— Еј, мој Арсо, мој кукавче сињи... баш ти се не да, јаднику, живети!...{S} УФ-Ф!.. |
| </p> <p>— Их, роде, како ћу... ојађеник сињи!...{S} После самоубилца!... узвикну Арсеније с бол |
| перја до врх Штурца!</p> <p>— Ала везе, сињу ли му!... ка ово моје коло! завршује воденичар.</p |
| океан слободу!...</p> <p>— Ликуј днес, Сионе!!... завапи срећним, одушевљеним гласом Василијан |
| чини ти се рукама би је мешао.{S} Снег сипа и веје густо, јако, као да хоће нарочито, на измак |
| Васа.</p> <p>— Уф-ф... стење Арсеније и сипа разне траве у лонац, мешајући вешто кашиком.</p> < |
| >Игуман заврти главом и ућута.</p> <p>— Сипај! викну он изненада.</p> <p>Арсеније га опет послу |
| е траве.</p> <p>— Васо, ено ти ђезве па сипај, рече му тетка.{S} А твоја је вода у том мањем ло |
| доносе и односе јела и пића, послужују, сипају и бојажљиво погледају на весело лице архимандрит |
| ћер и однесе кроз собу.{S} Отуд се чује сипање воде у чашу, некакво цвркање и мало затим глас:< |
| учена историја старозаветног текста, са сипањем необичних имена католичких и протестантских бог |
| е значајно погледаше.{S} Арсеније стаде сипати свој теј, не чекајући да се баш по правилу искув |
| склопу црних мисли...{S} А из неба само сипи и капље хладна магловита влага, која се меша са вр |
| пипати.{S} А у том овај — Веља — донесе сир и метну на астал.{S} Професор одломи парченце и мет |
| сор : руке вам све од буђе, а ви узесте сир прстима...{S} То је отровно!«</p> <p>Веља се и до с |
| привика да се одмах донесе парче млада сира.. хтео је, ваљад’, нешто показати.{S} У том нанеси |
| ..</p> <p>»Најбоље да потражим од тетке сира и хлеба, то ће <hi>га</hi> умирити.{S} Чим што пој |
| падају, заједно са соком, добри комади сира...{S} И само тај један поглед поврати му снагу, те |
| оксату, разговарају се нешто о прављењу сира и пију ракију.{S} Игуман привика да се одмах донес |
| {S} Шта ће с донесеним млеком?{S} Ко ће сирити оно из карлица?{S} Где ће се оставити донесено б |
| он игуману, па ћете се уверити.{S} Није сиришњача исто што и преса!« Игуман, онако у љутини, од |
| воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли сиромах и одмах се реши: замочи дете с ногу, докле мога |
| ми...{S} Антоније спушта у руку свакоме сиромаху пуну кесу новаца, док не раздаде све... све шт |
| једна <pb n="38" /> мања и, по изгледу, сиромашна кућа, каквих је био препун Београд у оно врем |
| ни цркве, ни већег збора људи од једне сиромашне свадбе, на којој је оно било девер, истесао и |
| ман Сава је родом Гружанин, сеоско дете сиромашне породице.{S} У десетој години отац га доведе |
| ва од очију те чаробне слике његове још сиромашне и неразвијене маште. </p> <pb n="7" /> <p>»Па |
| /> После, по новој години, дође игуман сиромашног Преображенског манастира, који је у суседном |
| их, четири куће под Маљеном, а све пука сиротиња.</p> <p>Његов отац има њих три сина и четири к |
| плач: сви сте ми једнаки.{S} Ако смо и сиротиња, можемо живети...</p> <p>Једва се утишаше.</p> |
| нек’ прода све имање и разда милостињу сиротињи«...{S} А носити крст Христов значи: имати веру |
| хоће нарочито, на измаку зиме, да плаши сиротињу и да покаже своју невиђену силу.{S} Ма узаман |
| р »иберциг«, па ће и сад лепо послужити сирото ђаче.</p> <p>У школи му рекоше, да је уписан у п |
| иле и покажу како то треба очистити.{S} Сироче, онако нејако, мало, мучило се по цео дан, па ип |
| ју.{S} Али кад се изнеше два тронедељна сисанчета, испечена на ражњу, са набраном као павлака, |
| и.{S} Манастир се, услед новог пореског система, оптеретио огромном порезом.{S} Отац Сава, као |
| јмилији посао, права забава.{S} Тада се сит насањао, ређајући разне планове у глави.{S} Не беху |
| ксим му није раван...{S} И онда, кад се сит наједе, вели да га ништа не боли и види се по лицу. |
| же одједном на душу његову.{S} И кад се сит исплака, осети да му је добро и да се полако враћа |
| аде јагњетине и залажући се полако, као сит човек, коме се не једе после добра ручка.{S} Велими |
| преситно, па сад гледа само, да се још сит наговори или напева...{S} Почеше се ређати најслобо |
| о једва чека да стигне у Београд, да се сита одмори.{S} На њено место намести отац Сава другу, |
| ав чопор младине.</p> <p>У четири часа, сити, пијани и весели, отпутоваше и гости и отац Сава у |
| јске сеоске литије, па се онда калуђери сити набеспосличе чак до јесени.{S} Тек понеки пут ако |
| м случајно, одједном дође у главу једна ситна, практична мисао, коју он, да би се повратио, гла |
| S} Насу ракију у чашу, из које бризнуше ситне искре, и послужи старешину.{S} Игуман дохвати чаш |
| тадоше гледати низа се и отресати руком ситне прашке дуванске, истресоше опет браде <pb n="74" |
| ута се миришљави дим измирне и звецкају ситни прапорци на сребрној кадионици...{S} А дивљаче ма |
| иљено весело, па се опет насмеја својим ситним загушеним смехом: хи-хи-хи...</p> <p>— Нос’ те ђ |
| {S} Због тога се до сад и заустављао на ситницама, те су његови слушаоци сматрали ова предавања |
| он стаде распитивати о свему, о многим ситницама интернатског живота, које је Љубомир добро уо |
| ше, манастири исплатише порезу, дугове, ситнице и калуђери се стадоше питати: »А шта ћемо сад?« |
| о није по вољи, али Николина глава тако ситно трепери, а његов језик одебљао, па га мрзи говори |
| рукавом преко носа и хтеде још што тако ситно учинити, али не знаде шта би и немаде кад, јер иг |
| тијама, не рачунајући ту ону црнпурасту ситноглаву женицу, према којој су његове симпатије вазд |
| ве се распасало, растегнуло, па не може сито да се надише слободна ваздуха...</p> <p>Тетка грди |
| омир одведе госта до уласка и поможе му сићи низ стрме, дуге степенице, које воде у простран и |
| по учестаном у последње време обичају, сишао у подрум, и неће изићи отуд, докле га тетка не из |
| оћи, заврши окружни прото, грицкајући и сишући лагано с правим гастрономским уживањем и великом |
| х имјенији, и шед в манастир, пријат на сја ангелски образ«...</p> <p>»Боже, ово је... ово је < |
| јасно схватити, али се она тицала овога сјаја...</p> <p>Дечко је већ замишљао себе у тим сјајни |
| истину, прави живот...</p> <p>А весело, сјајано плаветнило над њим чисто се смешка, прелива се |
| адише хладовином сенасто бучје, како се сјаји, шарени и прелива разноврсним бојама далеки прост |
| којих се, још даље тамо, дизаше висока сјајна звонара.</p> <p>»А како ли је тамо, у Београду ? |
| тајанствено-црних планина, обележава се сјајни котур, који ће за мало, кроз неколико тренутака, |
| е и мирна плава небесна дубина, али тај сјајни лазур све јаче привлачи меку душу, која је рођен |
| го лепше но што је насликан св. Сава... сјајније, светлије, чудније и живље прелива се, трепери |
| лампицу, узме ону чудну књигу са црним сјајним корицама, погури се онако сељачки и наслони бра |
| /p> <p>Дечко је већ замишљао себе у тим сјајним одеждама, али тако да то није он, него опет она |
| ати...</p> <p>Пухор се стаде хватати по сјајним жишкама, које догореваху, и севајући још по кад |
| >А Леонтију све игра пред очима весело, сјајно, са неком лаком, паучинастом измаглицом.{S} Он ј |
| једаред Велимирова породица као у некој сјајној магли...</p> <p>Игуман скочи, узе стакло с раки |
| кву?</p> <p>— Но!... ’Нака лепота!..{S} Сјакте се оне одежде на попу, ка само сунце, а ђаци ука |
| лакна; сагнуо главу, али му испод обрва сјакте зеленкасте очи, а усне се развукле у весео, радо |
| н је изгледао као курјак, кога су ловци сјурили у ћошак.{S} Види само једно: неизбежну пропаст, |
| игуманову, отпучи се од прозора и стаде скакати по кухињи, смејући се радосно и лупајући се дла |
| ри се и пође за девојчетом, које весело скакуташе пред њим.</p> <p>Чим стадоше на место, девојч |
| ога дубоко, дубоко доле, весело жубори, скакуће преко камичака и слева се у вирове манастирска |
| ацрнио се сав, покуњио се... а они живо скакућу, прелећу, витлају се...{S} И његов живот мора б |
| Сава.{S} И сад с леве стране, збивени у скамијама, седе неки ђаци, калуђери, шта ли су, а напре |
| . и толике су све четири...{S} Па игра, скаче и што ближи мени, он све већи... већи је од Маљен |
| елац...{S} Док ја летим у целац, а онај скаче на другу страну, бега од мене...</p> <p>— Хи-хи-х |
| од њега!...{S} Ево потока!{S} Напред... скачи преко вирића и камења, а из усахла грла још се ра |
| <p>А ноге носе, лете преко равна поља, скачу кроз густу шуму и прескачу сниско шипражје...{S} |
| ђаци јурну после предавања у двориште, скачу, смеју се, бацају камена с рамена, вичу... кад лу |
| ... викну Љубомир, трчећи из све снаге, скачући преко трњака и клада, не гледајући где стаје.</ |
| о, лагано вијугави млазеви бистре воде, скачући брзо с камичка на камичак, журећи се своме уток |
| чне о Богу, а после оде...{S} То сатана скверне помисли натура«...</p> <p>Прво се почиње оним, |
| си ти мали? запита дечка, кад му овај, скидањем капе, сврну пажњу на себе.</p> <p>Љубомир поди |
| тнима, па се опет врати у препрату, где скиде своје масне, поцепане ђачке хаљинице, отпаса се, |
| рашно и веома слатко од те појаве, и он скиде руку и погледа...{S} Лепше, много лепше но што је |
| рсеније.</p> <p>Тетка раскопча и готово скиде све горње дроњке Љубомирове, даде шумару стакленц |
| , насмеја се одважна победитељка, па му скиде с главе мастан процепљен на врху вес, метну му на |
| главом руди, као мртав лежи Љубомир.{S} Скидоше га и положише на под у ходнику.{S} За то време |
| новом браћом, чекајући док архимандрит скине одежду и изиђе из олтара, опет загледа у себе, у |
| —хладан као лед...{S} Дај, рекох, да га скинемо до реке...{S} Тешко, болан!... једва живи сиђос |
| настави она, завирујући у кожне бисаге, скинуте с коња, и вадећи отуд све, што је припадало кућ |
| се, превио се, огрнут широком, масном, скинутом са игуманових леђа расом, са натученом до ушиј |
| ан злобно, као да му је тетка крива.{S} Скинуће ти сукњу и натући антерију... хоће он!...{S} Бо |
| који се једва за њим ваљушка, преврће и скичи, па иде тако по шуми, с празном пушком, замишљају |
| се све више осећа, трепавице се лагано склапају, наступа тврд, уморан детињи сан...</p> <p>Буд |
| »чиновник« без пензије (бави се стално склапањем манастирских рачуна).{S} Тако је свакад у ман |
| застор и призива к себи сва мека срца, склона маштању...</p> <p>А овде је пропаст, зло... стра |
| ице, песме...{S} Калуђери, који се беху склонили у кухињу да с тетком четврти пут »ужинају«, до |
| .{S} Подне је давно превалило.{S} Он се склонио у хлад, између неколико великих сена, зденутих |
| </p> <p>Кад сиђе с кола, другови се сви склонише у страну, дајући му отворен пут.{S} Он се осме |
| лади.{S} Свуд око њега, и десно и лево, склопила се огромна планина, којој, како изгледа, нема |
| које се са све четири стране у наоколо склопило и опколило ову шарену, многобројну гомилу деце |
| ну, губећи се тамо у дубоким планинским склоповима.{S} На први звук звона поустајаше момци, ста |
| помоћи и разјашњења у овоме заплетеном склопу црних мисли...{S} А из неба само сипи и капље хл |
| — Није наш, одсече Велимир; дошљак из н-ског манастира...</p> <p>— Море, то... прекиде га Никол |
| .</p> <p>Жена се трже од брза и ненадна скока овог бегунца, који испаде пред њу као из топа; ал |
| , као да га неко ошину изненада; једним скоком дојури до звонцета и огласи почетак обеда.{S} Он |
| ас...{S} То неког даве... видиш како је скомолао!«...</p> <p>— Доста! грми иза стола; у ходнику |
| них идеалних монаха, о каквима је он до скора сањао.{S} И отуд се врати разочаран. »Ово су, бра |
| е стварно, и сравнио са оним, што му до скора беше идеал, па је нашао, као што и житија веле, д |
| под њим једнако љуља и да га овај мирис скорашње <pb n="233" /> сламе све више привлачи.{S} А-а |
| идесмо, цео манастир Леонтијев личио на скорашњи рој, који је с великом журбом и хуком кидисао |
| трах од смрти, потом страх од неизвесне скоре будућности, па обично, тупо човечје чуђење над не |
| други мање лаже, али је велики циција, скоро као и Максим...</p> <p>— Е, није... шта говориш!. |
| Николин!...{S} И он је био мањег раста, скоро ћосав.{S} Само по доњој вилици пробиле га меке, ж |
| чујете.{S} Идем ја ноћаске из воденице, скоро глуво доба...{S} Таман се нешто замислио, кад пре |
| и.{S} Они се предадоше чистој, невиној, скоро детињској љубави, која их све више зближаваше.{S} |
| онде четврти.</p> <p>Лагано, бојажљиво, скоро нечујно лупну момачко звонце, које виси испред ку |
| бара очи и стидљиво гледа своју једину, скоро поцрнелу кошуљу.</p> <p>— Нисам понео... ’нако, и |
| ој букви... узми их све...{S} Па сад... скоро ће да се смркне...</p> <p>Обоје стоје једно уз др |
| које затекосмо у њему.{S} Четрдесет је скоро година, како се отац Сава огрнуо монашком расом, |
| Изненађена оваким одговором, Јованка се скоро наже на њега, и гурну га лагано прстом у чело, да |
| з истините радости и одушевљења, што ће скоро добити права, необична калуђера, а отац Сава је п |
| ишараном купљеном кецељом, која стајаше скоро уз сама његова колена.</p> <p>— Је ли ово тај...{ |
| е погледе на живот и будућност, да више скоро ни о чему није мислио.{S} Иде тако лагано за врем |
| ти сто пута, викну Велимир, подигнувши скоро празно стакло с вином у вис...{S} Тамо не дирај, |
| бунара, да чешља вуну.{S} То му је био скоро свакодневни посао, али му је у послу вазда помага |
| } И ја сам у седамнаестој години мислио скоро као ти, и био сам готов закалуђерити се.{S} Али п |
| елимировој руци опет се нађе оно стакло скоро празно.</p> <p>— Хи-хи...{S} И не загорео! прошап |
| , који је давно и печално осиротео, јер скоро свако буре жалосно звони, одајући нему празнину.{ |
| инутом »братству«, да ће их архимандрит скоро оставити.</p> <p>До овог часа браћа се нису ни ин |
| може да мисли ни о чему другом, ево већ скоро цела година.{S} А сад... какав се ово сад олуј сп |
| утицајем тога осећања, он отвара књигу скоро на половини и чита: »Не било дана у који се родих |
| а; Нико и не помисли о његовим мукама и скором крају.</p> <p>Арсеније се значајно узнемири.{S} |
| мир се пробуди, и опазивши жену уза се, скочи и стаде трљати очи песницама.</p> <p>После кратко |
| њак, који је до сад, са слашћу, жвакао, скочи са столице, тресну руком по кошуљи спреда и, сагн |
| баџу.{S} Кад он уђе, девојка се прену и скочи с лежанке.</p> <p>— Ене де !... узвикну она изнен |
| , набубрише необично...</p> <p>Побратим скочи с места, и пружи руке плашљиво према игуману, као |
| о њега дешава.</p> <p>И учитељ одједном скочи, као да се тек сад нечега сетио.{S} Блед, узбуђен |
| ита га«...{S} При овоме игуман одједном скочи и погледа око себе незадовољно.{S} Дође му на пам |
| у некој сјајној магли...</p> <p>Игуман скочи, узе стакло с ракијом, што стајаше пред њим и, др |
| као да га неко поли врелом водом.{S} Он скочи и стаде се извлачити иза стола, изговарајући нека |
| .{S} Пропао!«... севну му у глави, и он скочи са сламе као посут жеравицом.{S} Још једном понов |
| стина, сад га не прљи као у сну, али он скочи.{S} Најпре помисли да још није зашло сунце, које |
| омир само погледа преплашено, а Велимир скочи и зађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже он радосн |
| {S} У свет!...{S} Тамо, тамо!...</p> <p>Скочи као помаман са постеље, осврте се око себе узвере |
| ија нек’ ти чита.</p> <p>Леонтије хтеде скочити од изненадна помена свога имена.{S} Дрхтао је о |
| ћемо тако, не!... ускипе Максим и хтеде скочити, али нађе да му је лакше само махнути руком, ка |
| соба, замириса барут, сва четири члана скочише неповређени, нагоше да беже... а у ходнику, даљ |
| повест, ограничавајући се само мрмљањем скраћене опроштајне молитве, не питајући никога за грех |
| А после тога, у свакој је сељачкој души скривено по мало подлости: ако у чему зависи од тебе, о |
| претурао књиге које лежаху растурене у скрињи Светозаревој.</p> <p>— Их, колика је ова!{S} Реч |
| тиру«.</p> <p>Одведоше га у своје ђачко скровиште: уђоше у велику, пространу топлу собу, која ј |
| љењу?« Тражећи подесно лице, угледао је скромна Љубомира...</p> <p>Тако се сврши тешко цензорск |
| онај бледи, преврнутих очију, смирени и скромни калуђерак, што последњи, са страхом, приђе руци |
| шом кад стиже у Београд, и настави свој скромни, повучени, мирни живот...{S} Друга година, усле |
| ући, после часа, дечко гледаше око себе скромно, бојажљиво, али у себи радосно понављаше: »Љубо |
| даље напомињала калуђерство.{S} А он је скромно и паметно одговорио: »Да видим... још нисам ник |
| о, али видите!«... и он журно, весело и скромно пројури поред њих, видећи само веселе осмехе, и |
| сад је много необично.{S} Она пређашња скромност, онај тих, бојажљиви поглед, све се утроструч |
| огла угушити његова урођена побожност и скромност, која се вазда јасно огледала на лицу му.</p> |
| {S} Пред таком појавом Љубомир је остао скрушен, збуњен и занесен.{S} Заборавио је да се крсти |
| ебу; а виноград се морао напустити због скупа рада...{S} И, да би се довршило зло, једног проле |
| дост, и онда се оне мале зеленкасте очи скупе, и кроз њих се види ведра, весела душа...</p> <p> |
| зиђемо неки пут онако... у село, где се скупљају девојке, па тако, шали се и смеј са њима.{S} Т |
| пламте, како му се ноздрве јако шире и скупљају...</p> <p>— Хм... ђавоља посла! промрмља он у |
| учка само им се усне иронично и пакосно скупљају, а очи значајно намигују.{S} Али кад се изнеше |
| не речи у писму, које су, он зна, целим скупом, сели и измишљали, све су празне, само ’нако... |
| ас код своје мајке.{S} Нисмо, знаш, још скућили...</p> <p>— А жао ти манастира, а?</p> <p>— Жао |
| се срце разиграло, па му тесан досадањи скучени простор!...{S} А душа се надима и хоће ширине, |
| ега пред мој полазак...</p> <p>— Ко, ја слаб?... високопречасни! трже се Арсеније и погледа так |
| кави сотона увукао се у моју душу, а ја слаб, страшљив, не знађах него се подадох власти његово |
| е...{S} Штета што је отац Арсеније тако слаб, а Господин баш помену њега пред мој полазак...</p |
| p>— Е, немој баш тако... знаш сам да је слаба стомака.{S} Неки пут га одиста тако завије и забо |
| венијем крајићу његове душе, светлуцаше слабачак пламичак наде: да ће се све то поправити, да ћ |
| г фијука, онај непознати му, чудновати, слабачки глас, који он никад до сад није чуо.</p> <p>»Ч |
| вљаху за целивање посетиоцима, осветљен слабачким пламеном воштанице, тако слабим, да не продир |
| зо и вешто раде, али је први пут осетио слабачко и пиктијасто телце у својој руци... и то треба |
| , саломи их и разнесе бура животна, као слабачку сламчицу...{S} И гле: сврши се!...</p> </div> |
| ко широк и плећат, у овој полутами, иза слабе шкиљаве воштанице, изгледаше као велики црн пласт |
| ашљиво подиже, и седећи, оборене главе, слабим но одлучним гласом проговори:</p> <p>— Ишао сам |
| , ако може, да се размислим до мрака... слабим, уплашеним гласом прошапта Велимир.</p> <p>— До |
| се и са друговима, прокрешта отац Сава слабим гласом.</p> <pb n="224" /> <p>Леонтије се врати |
| ласт чија се фигура нејасно оцртава под слабим зрацима свећице.{S} Само му оно буљаво надувено |
| тавља старо гнездо и вије се невештим и слабим крилима у далеки свет...{S} Гле, чини се да за њ |
| и, уз затворену огромну књигу, осветљен слабим пламичком воштанице, уз равномерно дисање успава |
| тљен слабачким пламеном воштанице, тако слабим, да не продираше даље од њега, клечаше Љубомир, |
| залогај, па је претходно пирне њушком у слабину, крмачица шчепа зубима клип, писне опако ради о |
| аче стезање, као процепом, снага почиње слабити...{S} Бркају се у памети речи другова, не распо |
| дном усправљеном пању, шкиљи и светлуца слабо прилепљена воштаница.{S} Пред њом, на нечему снис |
| мија.{S} Мала воштана свећица трепери и слабо осветљава поцрнеле, масне, покапане воском листов |
| олики испосници савладали, умртвили ово слабо, подложно трулежу, ништавило?{S} Та нису зар све |
| гледајући где стаје.</p> <p>Опет одоздо слабо одјекну неразговетно викање и замре у даљини...{S |
| вено лице беше добро осветљено и, према слабој светлости, изгледаше још шире и надувеније, а оч |
| никоме није лак.{S} Молитву над једном слабом старицом изврши мало боље, али се и ту заплетао |
| је догореваху, и севајући још по кадшто слабом светлошћу, умираху, туљаху се, као што се постеп |
| — Тако то једнако, док ме не пусти нека слабост у глави, што ме обузме чим легнем.{S} Онда се о |
| пандурово мрмљање.{S} Од куд ме угледа, слава га убила!«...</p> <p>— Само да ти је да завучеш њ |
| оздо понови.</p> <p>— Ето-о-о-о... ето, слава је убила... викну Љубомир, трчећи из све снаге, с |
| кне:</p> <p>— Их, како си млад и лијеп, слава те не убила!... '</p> <p>А Леонтије затвара очи, |
| учити и толковати.</p> <p>— Јест, дела, славе ти!</p> <p>— Знаш, прво... а то је баш тешко, зап |
| ш је разумети.</p> <p>— Еве пуно прича, славе ми!... све што смо учили у школи.{S} И кад наиђе |
| то да иде?...</p> <p>— Не могу ракије, славе ми !... окусити је не могу, куне се он, одбијајућ |
| а ме закачи бутовима!...</p> <p>— Није, славе ми... ја ’нако... дркће Љубомир и муца плашљиво п |
| ом пркосно, као да би хтела рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нисам знала!« и пође Љубоми |
| њега су убили?</p> <pb n="118" /> <p>— Славе ти, је л’ те бољело? пита га Љубомир наивно, са и |
| тлеше и гледаху право и јасно.</p> <p>— Славе ти, зар од онда једнако лежиш ! викну му девојче, |
| мназије«, није могао пожелети себи веће славе и радости, до да остане све овако како је, док го |
| остало, и вратише се манастиру весело, »славећи Бога«, као што наређује црквено правило...</p> |
| } Венчао се, брате, као сав свет, и сад славим Бога.{S} Нисам још напустио манастир... не знам |
| тугу сестрину, господство његова рода, славу светску, разне насладе...{S} И све то јака воља м |
| После <hi>онаквог</hi> живота, какву је славу дочекао!...{S} Па Макарије...{S} Павле Тивејски.. |
| је лепо, мисли игуман.{S} То је у моју славу...{S} Кад, рецимо, дође у манастир владика или та |
| Обешењаци Василијан и Никола певају као славуји...{S} Владици мило; погледа ме благонаклоним по |
| рим, али кад озелени гора, кад запевају славуји, кад све живо појури тамо, хм... тамо на пригре |
| је годинама, један по један, стварао и слагао на саму душу своју, лебдећи над њима, као над је |
| е, смотају их брзо у уста и мотре други сладак залогај.</p> <p>Под густом хладовином, крај само |
| раменима и вуче у собу са неким новим, сладострасним изразом на лицу; час му се Мира стане пре |
| има, где се друкчије живи, слободније и слађе дише.{S} Обичне су му и досадне ове шуме по Маљен |
| за лаж.{S} Он као да вељаше у себи: »Та слажи, море... видиш, помажем ти... ето, не гледам у те |
| ле! мисле калуђери.{S} Полако, сркући и слажи таван по таван, па пију цео дан...{S} Умеју да уж |
| ењеним погледом како се претура и спада слама са њега, како шушти злослуто... и он већ предосећ |
| ети или пада, а око њега шушти и мирише слама и намазана коса...</p> <p>Тишина...{S} Само по не |
| а га овај мирис скорашње <pb n="233" /> сламе све више привлачи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S |
| ао!«... севну му у глави, и он скочи са сламе као посут жеравицом.{S} Још једном понови сећање, |
| ..{S} Одједном нанесе ветар мирис свеже сламе.</p> <p>Леонтије само осећа да се земља под њим ј |
| тамо су саденута сена, гумна и стогови сламе.{S} Тамо су се браћа упутила...</p> <p>Леонтије р |
| е чини да спава и у сну осећа леп мирис сламе и чује некакав необичан разговор...</p> <p>— Од к |
| Ослушну... нема никога.{S} Пред њим, у слами, ваља се некаква шарена крпа, тканина...{S} Нешто |
| на руке, испод њега се искотрља некакав сламни шешир, а над самом његовом главом настави се пан |
| те кошуље од танког платна; на глави му сламни шешир, на босим ногама папуче.{S} Он затурио чаб |
| их и разнесе бура животна, као слабачку сламчицу...{S} И гле: сврши се!...</p> </div> <pb n="23 |
| сувише нервозан, па је налазио некакву сласт у томе, што сад сви трепте од његова гласа и срџб |
| вој школи.{S} Њега текну нека пријатна, слатка радозналост...</p> <pb n="49" /> <p>»То је <hi>о |
| 44" />, у облику дивне, нежне као роса, слатке као ружин мирис, примамљиве голе девојке!...</p> |
| да се узме...{S} Она заврши говор тако слатким сестринским погледом, да се Леонтије намршти.</ |
| ац Арсеније не ускочи у зачеље и брижно-слатким погледом привуче себи један тањир.</p> <p>Калуђ |
| i>она</hi> све тако уза ме... па топло, слатко...{S} Пред селом, крај пута, баш уз његову ливад |
| као утегом... вије, вије, вије...{S} А слатко ти гутати буранију, несрећо!... зинеш као хала, |
| ма...{S} Би му необично страшно и веома слатко од те појаве, и он скиде руку и погледа...{S} Ле |
| .{S} А и матори се некако упитомили, па слатко трепћу, чим опазе тетку, и стану је неког белаја |
| нилу бескрајних воћњака.{S} Ах, како се слатко дише!....</p> <pb n="208" /> <p>Прво се имало из |
| адић осети одједанпут и необичну тугу и слатко задовољство од ове сложно испеване <pb n="199" / |
| чиста обрађена поља, а ово тајанствено-слатко светлуцање и овај поглед на немо осветљено покри |
| занесе, заборави све »бјесе« и преда се слатком, заносном сањању...</p> <p>Овако је ишло све, д |
| е ваља што ми Теофило пише за квасију и слатку папрат.{S} Попио сам данас десет чаша те ракије, |
| ку.{S} Баци пурењак, који је до сад, са слашћу, жвакао, скочи са столице, тресну руком по кошуљ |
| весело жубори, скакуће преко камичака и слева се у вирове манастирска речица.</p> <p>Близу пећи |
| их очију...</p> <p>Суза за сузом тече и слева се низ младићево лице, олакшавајући лагано паучин |
| посматрао свет...</p> <p>Чаша за чашом слева се неосетно — јер шта би радио човек у овој самоћ |
| им сетно жуборе бистри поточићи, што се слевају с Маљенових извора, призивајући га да се врати, |
| дигоше лица на више, гледајући у таван, слевајући у уста неко мирисно старо манастирско вино... |
| а ошину по срцу, нешто се у њему смрзе, следи...{S} Одкуд то, <hi>та</hi> мисао!...{S} А њему т |
| ожудом...{S} Има их на стотине, који су следовали за Антонијем, и сви су завршили живот чисти и |
| јим заветима заклиње Богу живоме, да ће следовати, до смрти своје, речима распетог Спаситеља: » |
| избегава рад он, који се тврдо решио да следује стопама оних који су цео живот свој посветили в |
| ећи разред.{S} Изишо је из школе празна слеђена срца, са неком злом слутњом <pb n="57" /> на ду |
| ремрзла стока; не осети како му је чело слеђено, како не може да обухвати рукама ледене рогуље, |
| траву, а из оближњег трла бије дим кроз слеме, кроз баџу и кроз саму шиндру, којом је стаја пок |
| стрицу, а за њим нагрнули ништи, убоги, слепи, хроми...{S} Антоније спушта у руку свакоме сиром |
| е кише.{S} Дрвеће пожутело, лишће му се слепило од многе воде, оклембесило се тромо, па куња и |
| иђоше изван капака, а оне крвне жиле на слепим очима набрекоше, набубрише необично...</p> <p>По |
| а!{S} Извол’те оче!... дрекну он и жиле слепоочне почеше му одскакати.{S} Ви бар знате зашто би |
| трепери и блешти ова нова и ванземаљска слика пред њим...</p> <p>Ту, у тој светлој златотканој |
| 62" /> <p>Непрестано му игра пред очима слика Велимирове породичне среће.{S} Мисли о другоме че |
| S} Он хтеде поменути да га је и Милкина слика у тим ноћима много занимала, али се уздржа. — Пос |
| У мислима стоји само једна црна, ужасна слика, и у томе грозном призору, као у сну, промиче Јов |
| о.{S} Њему је већ у памети цела и јасна слика безбрижне забаве и пландовања по Маљену.</p> <p>— |
| »А завет!?«... севну му у глави страшна слика свога греха и он одскочи од девојке као ожежен.{S |
| окривало лака заборава давно негледаних слика, па сад све ниче пред њим у <pb n="252" /> другој |
| читањем, глави само се ређају слике за сликама...</p> <pb n="143" /> <p>Гле, дваестогодишњи мл |
| љубивих кћери, Навина, Јова и других са сликама Робинзона, Петка, папагаја... <pb n="52" /> И о |
| ше личи на љубавни занос, а није то.{S} Сликарска четкица могла би то најбоље представити.</p> |
| тале излазити пред очи разне саблажњиве слике, које је сотона стварао...{S} Час му дође суседин |
| збуђена монаха прелећу све саблажњивије слике из Велимирова брачна живота, меша се ту нешто и Ј |
| а витлају се све нејасније, све тамније слике, меша се нешто густо и неразговетно као тесто, му |
| /p> <p>Смишљао је у памети најстрашније слике мука, које га чекају, а оно изишло све тако прост |
| у помаљају и некакве нејасне калуђерске слике, у којима често Љубомир, као у сну, види себе сам |
| ор, који му сакрива од очију те чаробне слике његове још сиромашне и неразвијене маште. </p> <p |
| севају пред очима некакве тамне нејасне слике: приближиш се каквом жбунићу, учини ти се читаво |
| .{S} Али ту већ настају црне, страхотне слике, од којих морамо бегати, као што учини и зачуђени |
| а у глави му се поновише све малопрешње слике весеља... песма, прича, шала, смех...{S} Он зажму |
| мировој глави настаде хаос: помешаше се слике Аврама, Лота и његових племенољубивих кћери, Нави |
| играли главне улоге.</p> <p>Али све те слике и маштања беху веома наивне, чисте, детиње... »Он |
| памћење...{S} Некакве нејасне, оделите слике ноћашњих снова — шта ли су!... — пролетеше у мисл |
| ну, види себе сама...{S} Али то су само слике, тек онако... а мисао о томе била је далеко.</p> |
| ној дугим читањем, глави само се ређају слике за сликама...</p> <pb n="143" /> <p>Гле, дваестог |
| кад намакне жути капут на главу, ствара слику Соломуном опеване лепотице и после испреда разне |
| његовој занесеној главици он већ ствара слику...{S} Он, обучен у епископско одело, стоји на јед |
| кроз ходник, јер он живо престави себи слику Леонтијевих »подвига«, који ће, тамо кроз неку го |
| блажено, као у сну, на некакву пријатну слику и одједном се трже...{S} Сетио се!</p> <p>»Било!. |
| радити, рекао је тетки, која је вазда у сличним случајевима вршила посредничку улогу између сви |
| омир, тога дана, кад доби писмо, беше у сличном расположењу.</p> <p>»Шта хоће ови од мене, и шт |
| ију.{S} У овоме причању нађе он некакву сличност <pb n="46" /> са својим бегством од куће, и те |
| от чита...</p> <p>Негде наиђе на велику сличност са собом, и то га необично порази.{S} За св. С |
| е богословац баш сад предузео последње »слишавање« из прочитане задаће.</p> <p>— Моја, проговор |
| ећ није бојао никога.{S} Али су потпуна слобода и самовлашће наступили тек онда, кад је нови иг |
| Маљену!{S} Слободан је ко птица у гори, слободан и све... само, — да не мрдне куд белавка...</p |
| адити.</p> <p>А како беше на Маљену!{S} Слободан је ко птица у гори, слободан и све... само, — |
| S} И није се преварио.{S} А Велимир сад слободан.{S} Може ићи <hi>тамо</hi> кад год хоће, и опе |
| а, што га Леонтију подноси на дар каква слободна девојчура, навикнута на ове послове.{S} Једна |
| астегнуло, па не може сито да се надише слободна ваздуха...</p> <p>Тетка грди, псује, нарочито |
| увршћен у ред монаха?{S} Чини ли то из слободне и добре воље?{S} Хоће ли живети у манастиру и |
| као восак на илинском сунцу...{S} Боже, слободни!... и то мож’да за читаву недељу дана... мож’д |
| канту вина.{S} Отпоче прави, поверљиви, слободни пир, где се нико не устручава ни од речи ни од |
| Дај врућу!{S} Кувај у бакрачу! узвикују слободни гости, јер осећају да су у пуној кући, у којој |
| ања није чуо ни међу људима.{S} По нека слободнија снаша упиљи му у очи и узвикне:</p> <p>— Их, |
| чаробним местима, где се друкчије живи, слободније и слађе дише.{S} Обичне су му и досадне ове |
| е, застајкујући да смисли израз, па све слободније и јасније, дугачак говор о нашим манастирима |
| n="166" /> самој неправо дахнути душом слободније »као сваки жив двоножац«...</p> <p>И Велимир |
| то тако лепом, само мало развијенијом и слободнијом девојком.{S} Оне се још смејаху, гледајући |
| и необично, постаје сносно, те се може слободним оком гледати.{S} Једанаестог дана млади инок |
| о тај један поглед поврати му снагу, те слободно отвори очи и покуша да подигне главу и да је п |
| а повукоше под звонару, где су се могли слободно разговарати.{S} Игуман неће никога звати, док |
| вај убија, ништи...{S} И рад би дахнути слободно, пуним грудима...{S} Ах, живота!...{S} У свет! |
| с, на прилику, нека њихова жена, па нам слободно каже: »Реци, вели, Васи то и то«; ја му одмах |
| омци, па чак и они сељаци дахнуше душом слободно...</p> <p>Тетка одведе Љубомира у собу, а Васи |
| ста до нашег села...{S} Онда сам кренуо слободно, баш као да идеш у госте ујацима; трчао сам пр |
| укну...{S} И она жива, ватрена жудња за слободом, за светом, угаси се исто онако, одједаред, ка |
| Весеље повезаних и одједном пуштених на слободу двоножаца!...</p> <p>Леонтије се подаде сав ово |
| добише непрегледну, бескрајну као океан слободу!...</p> <p>— Ликуј днес, Сионе!!... завапи срећ |
| , кривуљава, незграпно израђена црквено-словенска писмена као у неку светињу.<pb n="126" /> Ста |
| ше сав ишаран крупним црквенословенским словима.</p> <p>— Аха, Свето Писмо ! понови ђаче гласом |
| од некуд му дође на памет — Соломуново слово !«...{S} Јест, јест... мора да је светац.{S} Него |
| или суве рибе.</p> <p>— Видиш шта вреди слога: ’вако ми, овај, свакад... узвикује Никола, гладе |
| >Љубомир ућута.{S} Овде, ради другарске слоге, морају се обрнути уши од неких моралних разлога |
| ити!</p> <p>Љубомир понови отегнуто, на слогове:</p> <p>— Ми-не-ра-ло-ги-ја.</p> <p>— Ми-рена.. |
| милуј!</p> <p>— Господи помилуј! загрме сложан весео одговор монаха, као молитва за новога брат |
| ћемо ли?...</p> <p>— Живео!... загрмеше сложни гласови око стола.</p> <p>— Живео!... одјекнуше |
| обичну тугу и слатко задовољство од ове сложно испеване <pb n="199" /> молитве и од свега што с |
| амирише у носу старо вино, они гракнуше сложно да се реликвија изнесе одмах, и одржаше победу.{ |
| ју потоњих дана, неће бити...{S} Монаси сложно, тихим, лаганим гласом запеваше тужну песму: »За |
| кога ћеш пре послушати...{S} А ми овако сложно, лепо, па...</p> <p>— Јест, јест... треба... као |
| ли Љубомир, гледајући три калуђера како сложно клањају пред игуманом, ово је било ’нако... као |
| к тебје, услиши мја«...{S} Грме одјеци сложног многогласног певања и проламају се под огромним |
| дођоше до угнуте стене, седоше на дебео слој мека суха лишћа и наставише започету препирку.{S} |
| та чудна мисао, идеали његови постепено сломише се, срушише се, а она се, та мисао, развијаше с |
| Ала је тешко у туђој кући па још кад си слуга, кад си везан као конопцем, не смеш се мрднути по |
| о му је господин, кад му се допада бити слуга« мисли у себи ново-печени монах и не испушта из о |
| се чак да гледа на себе као па простог слугу, и однекуд му дошло на памет, да све то сноси рад |
| ти молитву: »Господе, Боже наш... прими слугу твојега, <pb n="198" /> Леонтија«... отац Сава ма |
| ко нешто...</p> <pb n="50" /> <p>Од ове службе Љубомир стаде још брижљивије читати <title>Свето |
| је и Василијан, а после и Нићифор, целе службе примаху побожни свет на исповест, ограничавајући |
| p>Само се није довољно навикао на свете службе црквене и на осећања, која му оне изазивају.{S} |
| Васић! зову те у канцеларију, одсечно и службено викну служитељ.</p> <p>Њему само заигра нека т |
| И сад се онако исто занесе, уздрхти при служби... готов је плакати сваког тренутка.</p> <p>Али |
| никакве везе са храмом и са овом светом службом у њему...{S} И његови сељани посвађају се некип |
| значајним гласом, напомену, да он тражи службу.{S} Механџији као да би по <pb n="19" /> вољи то |
| е на <pb n="101" /> Петковачу посматрао службу митрополитову.{S} Прође му неко грозничаво дрхта |
| ког владике.</p> <p>»У недељу служићемо службу у Крагујевцу.{S} Закалуђерите најстаријег ђака и |
| ча, рекавши само да га је отац послао у службу, као што је и другима говорио.</p> <p>— А ’нако. |
| рпске куће, убијају побожност у народу, служе као легло...</p> <pb n="177" /> <p>— Да се укину! |
| оде у цркву.{S} А и што ће!...{S} Тамо служе парохиски свештеници, који су давно преотели храм |
| још чешће је помишљао на митрополитово служење у цркви, на господско <pb n="113" /> држање оно |
| свој посветили великој заветној мисли — служењу Богу...</p> <p>Прочитао је доста других, краћих |
| ринуто побожним, блаженим изразом лица, служи он госте, дижући или доносећи судове, гледајући с |
| а дотле реткост.</p> <p>Љубомир види да служи гостима за предмет нарочите пажње, али се он не о |
| жеља: да види митрополита, и то баш кад служи.{S} До сад никако није могао уграбити прилику да |
| а израчуна да је већ прошао месец како служи овде.{S} Чудио се што никога нема из његова краја |
| авном плочицом, за коју се прича, да је служила св. Сави као престо.</p> <p>Љубомир је улазио у |
| у канцеларију, одсечно и службено викну служитељ.</p> <p>Њему само заигра нека тама пред очима, |
| дознао од богословаца, да ће митрополит служити тога дана.{S} Још му је остала та жеља: да види |
| самог великог владике.</p> <p>»У недељу служићемо службу у Крагујевцу.{S} Закалуђерите најстари |
| о да не кажеш, да смо се погодили да ме служиш!...{S} Пропао си!{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Ј |
| коле празна слеђена срца, са неком злом слутњом <pb n="57" /> на души.{S} Да ли ће још икад пре |
| о мрачној души, која је за све досадање случајеве у животу имала једну сталну подлогу — навику. |
| рекао је тетки, која је вазда у сличним случајевима вршила посредничку улогу између свију манас |
| заборави своју кућу, родбину, све...{S} Случајно су, вели, дознали где је, преко неког Светозар |
| , па се стаде смешити на свакога, ко га случајно погледа.{S} После стаде својим суседима нешто |
| и њој одвратно, гадно!«... помисли он и случајно погледа домаћинову босу ногу, која није била ч |
| p>Прва новина у манастиру, која се јави случајно истог дана, кад стиже и млади намесник, новина |
| n="189" /> рукополажући Нићифора, опази случајно да овај нема ни појма о црквеним најпростијим |
| око себе узверено и одједанпут, сасвим случајно, паде му поглед на крупне црне редове у отворе |
| верења, да су се у овом разреду, сасвим случајно, састала тако немирна деца, какве није упамтил |
| не, запрепастио се...{S} Али му, сасвим случајно, одједном дође у главу једна ситна, практична |
| амог доксата, пред ћелијама, која се ту случајно затекла.{S} Предахну, погледа по дворишту и ст |
| дионици...{S} А дивљаче маљенско блене, слуша, и заборавља где се налази и шта се то збива око |
| {S} А он је тако волео да је гледа и да слуша њено отворено детиње ћеретање...{S} И за чудо му: |
| че, дечко од својих тринаест година, па слуша жубор хладна студенца и гледа чистину плава неба, |
| и, он се не лечи само од стомака.{S} Он слуша све бабе, и све будале и свакога...{S} Чим чује д |
| омаку, али још су му ведре мисли.{S} Он слуша причање Николино, и само му једно чудно: зашто Ни |
| дугих и оштрих папоњака.</p> <p>А дечко слуша речи и зна шта му другарица довикује, али он не п |
| p>— Знам то... слушала сам.</p> <p>— Е, слушај и сад...{S} Аха! опет се Сава искашља још јаче и |
| кажем ја: биће ћара!...{S} Само ти мене слушај, рече весело и стаде намештати своју кудраву кос |
| Никола и Велимир, са осмехом на устима, слушају.{S} Као да није ништа ни било!{S} И њихови погл |
| љубопитни манастирски ђаци и момци, па слушају, разјапљених уста, његова причања о путовању, п |
| па не верује својим ушима да оне доиста слушају Савин глас.</p> <p>— И тица, и бубица, и свако |
| .{S} Сви се учинише као да врло пажљиво слушају, и ако су се многи љутили на говорника, јер се |
| е сваки од њих прави Хаџи-Ђера, па само слушају оно, што им по заслузи припада ..</p> <p>Али го |
| а сви монаси, и они што седе, и они што слушају, стоје као приковани за место, као човек, који |
| >У кухињи, уз прозорче, стајаше Никола, слушајући цео разговор.{S} Кад саслуша последњу наредбу |
| рају и стругућу ножићима некакве кости, слушајући причање Василијаново.</p> <p>Љубомир уђе у ку |
| ...{S} То мени говори... мисли Љубомир, слушајући пандурово мрмљање.{S} Од куд ме угледа, слава |
| Христова.{S} Хм...</p> <p>— Знам то... слушала сам.</p> <p>— Е, слушај и сад...{S} Аха! опет с |
| } Тамо застаде читаву гомилу радозналих слушалаца...{S} Исприча му трговац испотекар све што је |
| одавно се каним...{S} А не могу више да слушам којекакве разговоре.{S} Хоћу, брате, да знам, па |
| а ме прихрани, а и ја њега, реци, за то слушам.{S} Нипошто да не кажеш, да смо се погодили да м |
| .</p> <p>— Жив је, оче Саво, жив!...{S} Слушао сам ја! вели Арсеније.</p> <p>Тетка раскопча и г |
| р му је та наука тешко ишла у главу.{S} Слушао је монотона ђачка причања пред попом, научена из |
| тене све особине светитеља, о којима је слушао нешто у школи а највише од покојне мајке.{S} Ту |
| ја великога</title>«.{S} Толико пута је слушао да је Антонијево житије једно од најлепших и нај |
| наћи, чим човек огладни.{S} Та зар није слушао толико пута, како људи путују без ичега, па се у |
| </p> <p>Изјутра је све, што је гледао и слушао, било за њега у толикој мери ново и важно, да се |
| као неко необично лице, о коме је много слушао, али га до сад није видео.{S} Зато му он још дан |
| изазвао љубопитност код свог узбуђеног слушаоца и да би дао већу важност своме саопштењу — за |
| и заустављао на ситницама, те су његови слушаоци сматрали ова предавања као занимљиву шалу са М |
| који пут стати уз Милку, газдину кћер, слушати њена занимљива причања и осећати притом такву < |
| /p> <p>— Каки вам је овај, што ћу га ја слушати...{S} Максим? запита Љубомир, залажући се меким |
| е онај наш вилењак.</p> <p>— Е, лако је слушати оца Васу, уздахну Никола са завишћу: он дохвати |
| по уводу лица разведрише, и они стадоше слушати пажљиво.</p> <p>Гост објасни потребу, која изаз |
| доше, са ђацима, љубопитно посматрати и слушати како се веселе права господа.{S} Као дивљаци, к |
| мци изиђоше одмах, јер не беху достојни слушати ове ствари.{S} И такав је ред...</p> <p>Калуђер |
| мрдну очима тетки, која, кроз прозорче, слушаше како се господа шале и како говоре некакве речи |
| p> <p>— Тако, брате, тако ми кажи.{S} А слушкиња?</p> <p>— И она то исто.{S} Вели: онај гргуљав |
| да је то већ прекаљена права београдска слушкиња., са свима пороцима и недостацима својих друга |
| </p> <p>На вратима дочека збуњена дечка слушкиња суседина, девојчица, старија од Љубомира.{S} О |
| ати, како су добродушне и суседа и њена слушкиња.{S} То су, без сумње, оне »добродушне«, о који |
| тона стварао...{S} Час му дође суседина слушкиња из Београда, па га тапка по раменима и вуче у |
| мо на другим вратницама стоји ђаволаста слушкиња; да на часу веронауке премишља: што га онда не |
| ћ гледати даље... а Љубомиру пада у део слушкиња.{S} Он се постара и да објасни дечку његову за |
| знам с газдарицом, па после ћу ја и код слушкиње у госте.{S} Биће ту части!...{S} А ти чувај тв |
| ито о једнодушној жељи сусединој и њене слушкиње.</p> <p>— Пита она, знаш, одговара му Љубомир: |
| ма добро, Србине, разуми се: ти залагуј слушкињу како год знаш неколико дана, док се ја добро у |
| а збунило сећање на, ђаволасту суседину слушкињу, која га је доста пута частила, очекујући да ј |
| ње све очајније...{S} Шта је то?</p> <p>Смањили се, управо нестало свију пређашњих манастирских |
| гледа од јутрос, не знајући још како да сматра ове људе: да ли као свете, или онако како се они |
| трбуху оца Саве.{S} Сваки врло озбиљно сматра архимандрита као правог дужника, и стара се саве |
| и као свете, или онако како се они сами сматрају.</p> <p>После пола часа врати се Марија, и одм |
| скакаше иза столова.{S} Братија монаси, сматрајући последњи узвик као »отпуст«, нагоше један за |
| љао на ситницама, те су његови слушаоци сматрали ова предавања као занимљиву шалу са Максимом, |
| чини гозба у част његова доласка, па не сме да одрекне ни једну чашу.{S} Почиње осећати неку не |
| њег, застиде се и сам и увиде да сад не сме ни уста отворити...{S} Побеже <pb n="209" /> из кућ |
| ну, да чује још што, кад и ’нако сад не сме нико привирити у подрум.</p> <p>Игуман је оборио гл |
| е био довољан заклон, да му Арсеније не сме ништа наредити.{S} И он оде, мислећи о малопрешњем |
| ом и којим трговцем жандара, ипак се не сме нико удаљавати чак у села.{S} Али судбина посла изн |
| докле га тетка не изведе, а тетка му не сме прићи, док се он добро не напије.</p> <p>— Кажи ми |
| 201" /> апостола Павла, те се о њему не сме ни расправљати.</p> <p>— Господин... одобрио ми да |
| н замишљао; кад виде да се никоме ту не сме обрнути ни за што запитати, јер њега неће нико, ама |
| недељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме радити шта ко хоће: спавај, докле хоћеш, иди куд го |
| е, али од њега још никаква гласа.{S} Ко сме сад изићи владици на очи с таквим гласом!...</p> <p |
| клију, отеже трећи, средовечан калуђер, смеђе, чупаве, гргуљаве косе, груба, широка, простачка |
| у тридесет година, висок је одвећ, сух, смежурана лица, које је обрасло густом, дугачком, жућка |
| ротине напомене, и одједном оно набрано смежурано лице, оног истог секунда, развуче се у пониза |
| се скупљају девојке, па тако, шали се и смеј са њима.{S} Терају нас да се калуђеримо, јер ћемо, |
| хи... зачу се иза стене загушено женско смејање, као кад се неко узалудно уздржава од смеха.</p |
| се поче смејати... хо!... та није да се смејао, но све клокоће трбухом и превија се...</p> <p>— |
| од шпорета и Велимир, па се и он стаде смејати.</p> <pb n="70" /> <p>— Хо-хо-хо...{S} Бруке љу |
| и колика је била свећа, па кад се поче смејати... хо!... та није да се смејао, но све клокоће |
| м и слободнијом девојком.{S} Оне се још смејаху, гледајући радознало Љубомира, о коме су се, по |
| су то они исти што се сад овде у кухињи смејаше, свађаше!...{S} Зар онај бледи, преврнутих очиј |
| ода у њему.</p> <p>— Бацила сам татуле, смеје му се тетка.{S} Много ћеш познати тако.</p> <p>— |
| је, ђегођ татуле, да му искувам у теју, смеје се тетка и приставља ђезве.</p> <p>— Са тим се не |
| /p> <p>— Хи-хи-хи... ђаво од ђавола!... смеје се Василијан.</p> <p>— То би било да сте се срели |
| бно. — Хо... таки гости!... ха-ха-ха... смеје се он нервозно и иронично, гледајући сад сваког г |
| аксир и бљување...</p> <p>— Ха-ха-ха... смеје се Велимир гласно.{S} А Максим... знаш за ону тра |
| дом.</p> <pb n="69" /> <p>— ’хоћеш сад? смеје се тетка, турајући му шипак под нос.</p> <p>— Не, |
| «...{S} Али Бог не допушта сотони да се смеје даље над праведником... девојка, у порођајним мук |
| ој руци по неколико.</p> <p>Домаћица се смеје весело, одвраћа шалу и доноси пуне руке прилога.< |
| — Кажу да има доста, вели она и опет се смеје његову изгледу.</p> <p>Он се охрабри мало уз њен |
| изгледом на богату даћу.{S} Све се живо смеје, шали... јер шта би друго радили: мртва калуђера |
| а у његову страдању.</p> <p>— Ха-ха-ха, смеју се оба ђака, а Љубомир преноси зачуђен поглед с ј |
| урну после предавања у двориште, скачу, смеју се, бацају камена с рамена, вичу... кад лупне црк |
| разуме (тако се бар њој чини) а сви се смеју...{S} Али кад архимандрит нареди да се мењају чаш |
| пта одскочи од тетке и стаде пред њега, смејући се и лупајући длан о длан од чуда и смеха.</p> |
| p>— Нос’ те ђаво данаске! викну Марија, смејући се и бранећи се.{S} Каки си ка гуја...</p> <p>— |
| а обе мишице, па га преви преко колена, смејући се... фини, углађени људи: уза сваку реч »ви«.. |
| не би ваљало за тебе, рече му Арсеније, смејући се весело.</p> <p>— Он то вели, оногај... ко шт |
| е од прозора и стаде скакати по кухињи, смејући се радосно и лупајући се длановима по бутинама. |
| днако ту твоју књигу! вели му господин, смејући се и прилазећи к столу.</p> <p>— Тек ’нако... з |
| исле, ту нешто има!... рече она шаљиво, смејући се и стежући још више раме Љубомирово, који се |
| <p>»Стига мом оцу!« рече попов синчић, смејући се са њима, који је знао коме припадају новци с |
| ек’ ти се нађе на чреди, одговори тетка смејући се.</p> <p>— Е, немој болан, оногај...{S} Зар т |
| Д-д... да га зовнем? замуца Љубомир, не смејући казати да је отац Сава још јутрос, после издати |
| до постеље...{S} Те-сто!... узвикује он смејући се целим устима, клибећи се на другове несвесно |
| једне ноге на другу...{S} У том се сети смелих Логових кћери, ослободи се и погледа ову језичну |
| ем? отеже она и узвикну тако значајно и смело, да се калуђер прену.</p> <p>— Па-а... отеже и он |
| а он дрхтећи и чудећи се толикој својој смелости.</p> <p>— Јованка.{S} А што питаш, кад ти то н |
| атно и одсудно да учини, а нема довољно смелости, окрете главу прозору и танким гласом проговор |
| ш твоје госпође, ја имам моју собу, где смем примати госте...{S} Па би могао довести и оног тво |
| ..{S} Ја овде морам живети до смрти, не смем излазити.{S} Прочитао сам овде и завет — заклео са |
| осле: оцу баш и не морам... готово и не смем тако ићи«...{S} И сад отпада из даље радње царица, |
| ати за испосницу...{S} О Боже, да ли се смем усудити ја грешник, да се настаним у оном истом ме |
| овим очима тако високо стајала, да није смео ни помислити на тако интимну забаву са њом.{S} Оно |
| девојци; а ето сад са Милком баш не би смео онако.{S} Није с тога, што је газдина кћи, него ба |
| с једног на другог.</p> <p>— Зар би нас смео ко тако тући, да нас заболи! рече Велимир.</p> <p> |
| научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете спокој душама својима.{S} Је |
| којима људи забораве и Бога и све, али смерни инок остаје сталан, као и праведни Јов.</p> <p>А |
| уску, неспретну мантију, превио се наш смерни Леонтије у дворишту богословијском, са исто онак |
| врата, и у трпезарију стадоше улазити, смерно и побожно, калуђери.</p> <p>Боже, какви су ово љ |
| и доста...</p> <p>Кад стадоше пред њега смерно калуђер и ђак, архимандрит фркну носом, промумла |
| ко исто, као некад што је гледао, улазе смерно у цркву...{S} И све то запливало у општи талас ж |
| b n="74" /> и један за другим, лагано и смерно, изиђоше на врата.</p> <p>Љубомир се, гоњен љубо |
| ољуби руку игуманову и стаде према њему смерно, овај га поче распитивати : ко је, одакле је и т |
| ри Максим мало набусито, као човек коме сметају мислити.</p> <p>— Е, добро...{S} Али у које вре |
| е добар калуђер, зацело.{S} А нама неће сметати ни у чему.{S} Још нам може бити од користи.</p> |
| шње слике весеља... песма, прича, шала, смех...{S} Он зажмури и као да се крије од кога, помисл |
| ез икаква реда, од које се чују узвици, смех, а над целом гомилом расплинуло се брујање и жагор |
| ло на игумана, који је могао чути њихов смех, па се сви тројица повукоше под звонару, где су се |
| чује граја, разговор и по неки гласнији смех.{S} То су подолазили кметови, одборници, сељани... |
| секунда, развуче се у понизан ширетски смех.{S} Опет се сви насмејаше.</p> <p>Изјутра, пошто с |
| зајапури, погледа с раширеним у блажени смех устима другове и <pb n="230" /> не умеде ништа одг |
| ...{S} Ха-ха-ха!«...{S} И Савин пакосни смех не престајаше звонити кроз ходник, јер он живо пре |
| .</p> <p>— Ха-ха-ха... разлеже се општи смех.</p> <p>— Обуци, роде, стару антерију, добацује му |
| о исприча осталима.{S} Настаде грохотан смех...</p> <p>— Е, роде, то не би ваљало за тебе, рече |
| црте, које ће прећи у стидљив и зачуђен смех.</p> <p>— Море-е-е... отеже приповедач: каки ја !. |
| гледу.</p> <p>Он се охрабри мало уз њен смех, па ступи у разговор.{S} Распитивао је доста и он |
| лу држао, а сад удари у грохотан, весео смех.</p> <pb n="94" /> <p>— Хо, мај... да сте вид’ли т |
| не се развукле у весео, радостан и глуп смех.</p> <p>— Како си се играо са том твојом Миром? пи |
| дро и здраво, да сви присутни прснуше у смех. — Мене, знате... само по неки пут стомак... онако |
| о обад у све...</p> <p>Професор прсну у смех и стрча низ степенице. . .</p> <p>За два дана изре |
| е, као кад се неко узалудно уздржава од смеха.</p> <p>Љубомир само погледа преплашено, а Велими |
| оље.</p> <p>— Хи-хи-хи... превија се од смеха Василијан и прилази Максиму, који се, после дуга |
| ући се и лупајући длан о длан од чуда и смеха.</p> <p>— Хи-хи-хи...{S} Како ’но, како... он?... |
| наслушавши се довољно господске шале и смеха, оде у своју собу, леже на постељу и стаде уморно |
| о, тапкају преко дворишта и крију се са смехом за трула ћерчива старе куће...{S} Њему се учини |
| се опет насмеја својим ситним загушеним смехом: хи-хи-хи...</p> <p>— Нос’ те ђаво данаске! викн |
| ом руком.</p> <p>— Морее... отеже она у смеху, ти се канда бојиш мене?</p> <p>— Јок, море...{S} |
| си слуга, кад си везан као конопцем, не смеш се мрднути по својој вољи, него све чиниш по туђој |
| а:</p> <p>— Или се мож’да стидиш, па не смеш да причаш како је било!...</p> <p>Љубомир се сети |
| ено, искрпљено одело, у коме он изгледа смешан.</p> <p>»Баш прави господин, па то ти је...{S} И |
| ри главу, и са оним снебивљивим ужичким смешењем протепа:</p> <pb n="43" /> <p>— Ехе...{S} А да |
| ити њен археолошки значај.</p> <p>Сава, смешећи се, мрдну очима тетки, која, кроз прозорче, слу |
| > <p>— Де, ви ђаволи!... виче им тетка, смешећи се и обарајући очи стидљиво, са изразом <pb n=" |
| тву се и калуђер жени, вели отац Спира, смешећи се на два млађа игумана, који одједном почеше г |
| >— Је ли ово тај...{S} Љубомир? запита, смешећи се, Видина друга.</p> <p>Велимир климну главом, |
| њега — недостојан сасуд.{S} А Арсеније, смешећи се учтиво и понизно на протине шале, само се ув |
| ветих.{S} Прота окружни, мало иронично, смешећи се, напомену оцу Сави:</p> <p>— Ако вам је то р |
| разом, подмигујући оном другом сабрату, смешећи се и полугласно, да не би чуо ко од послуге, на |
| нијево увијање, ко бејаги онако уз реч, смешећи се напоменути:</p> <p>— А јест, сад је манастир |
| о, добро...{S} Иди па се моли, одговори смешећи се иронично и савијајући писмо.</p> <p>А у себи |
| .</p> <p>— Ја се женим! узвикну Нићифор смешећи се.</p> <p>Леонтије зину, прекрсти се и одмаче |
| ијанова пасија...{S} Ено и тетке!...{S} Смеши се онако исто глупо, с разјапљеним вилицама, зати |
| и, па пијан!...</p> <p>Иза његових леђа смеши се игуман Сава, и нешто шапуће тетки, која се при |
| ших, а ти просу млеко?</p> <p>Сестра се смеши, одговара да се сећа, и ако јој се из очију види |
| ме, па се не бој...</p> <p>А Љубомир се смеши, не прима мотку и осећа како нестаје под ногама к |
| } Буди бог с нама!«... премишља момак и смеши се иронично и усиљено.{S} Још му дрхћу усне и куп |
| засијаше крупне, црне очи, па се стаде смешити на свакога, ко га случајно погледа.{S} После ст |
| што нашло... можемо!</p> <p>Леонтије се смешка, сећајући се, како је прошлог ускршњег поста, пр |
| ло, сјајано плаветнило над њим чисто се смешка, прелива се и блиста, позивајући <pb n="220" /> |
| леда, вина.{S} Архимандрит се задовољно смешка.{S} Мило му што сами гости затражише ово неколик |
| на доксату, гледа, радознало и реко бих смешка се!{S} Није то, ваљада, због његова доласка?...{ |
| .{S} Обилазе око столова, згледају се и смешкају... док отац Арсеније не ускочи у зачеље и бриж |
| 71" /> је непрестано ћутао и понекад се смешкао каквој шали што падне при разговору, махну глав |
| бринула тетка Мара.</p> <p>Леонтије се смешкао на саблажњив предлог, и као предомишљао се. »Ба |
| е знао дати никаква одговора; игуман се смешкао иронично, да тиме забашури и своје незнање и пр |
| и хтеде нешто промуцати, али га претече смешљива девојчица.{S} Она каза оцу ко је, од куда је и |
| мехом, гледајући га ђаволастим, немирно-смешљивим погледом.</p> <p>Љубомира увреди овај тон раз |
| о у некакву побожну збиљу, која изгледа смешна на дечјем лицу.</p> <p>»Овај ће у свеце!« рече ј |
| Сви дотадањи идеали изгледају ништавни, смешни... љубав се чини жалосном обманом, озбиљан рад — |
| је тако светло, замишљао је дечко да су смештене све особине светитеља, о којима је слушао нешт |
| Николина причања, која ће то бити. — Не смије ти он сад носа помолити из његове собе...{S} Каже |
| /p> <p>— О, господин-ђаче, дакле смо се смиловали да учинимо посјету мојој госпођи!{S} А молиће |
| ивејски... и сви велики угодници Божји, смилујте се мени окорелом, смрадном грешнику«... изгова |
| им добила немоћан, преплашен и необично смирен изглед; од прозорчета до стола само снују и сева |
| ..{S} Зар онај бледи, преврнутих очију, смирени и скромни калуђерак, што последњи, са страхом, |
| на чисто с мишљу: да му се не може душа смирити, док ову књигу не прочита.</p> <p>— Је л’ твоја |
| ме весело и потера стоку.{S} Тек кад се смирише гладна говеда у ливади и стадоше пасти, он се о |
| лед управљен на себе, али још не разуме смисао свега. »Шта то они хоће?... чуди се он у себи.{S |
| ајанственост и неки нејасан светитељски смисао трепери и вије се око ових воштаница, око листов |
| сањалачкој души улева неки тајанствени смисао...</p> <p>Докле, ах, докле ће се трпети ове муке |
| ...{S} Чека повољан одговор, као једини смисао живота...</p> <p>— Да! шапуће она плашљиво, срећ |
| е, у очима се све више губи онај обични смисао, душа му се све више подаје побожној, аскетској |
| нтије га погледа чудно, не разумевајући смисао говора му.</p> <p>— Ја се женим! узвикну Нићифор |
| боље разуме, што се више удубљује у њен смисао, све би је више читао...</p> <pb n="154" /> <p>— |
| се само растадоше, не поимајући још цео смисао овога поступка.</p> <p>— А хлеба!...{S} Шта ћеш |
| Ни једне мисли у њима, ни једног зрачка смисла и умна живота!...{S} Мрак, тама, бескрајно ништа |
| даљину, не креће се.{S} Али у њему нема смисла, празно је, као од стаклета.{S} И само по неки у |
| сан, а после, лагано, добиваше све више смисла, док се напослетку не заустави плашљиво на игума |
| ни, стао је и он дизати без рачуна, без смисла, глупо...{S} И све је ишло добро...{S} Али шта ј |
| а је до сад одушевљавало, што је давало смисла животу.{S} Престаде и мислити.{S} Него се тако з |
| изнајпре заплећући се, застајкујући да смисли израз, па све слободније и јасније, дугачак гово |
| зна да више неће ићи у школу, то је сам смислио и то ће тако бити...{S} Зна још, да неће остати |
| колико пута и све више се бунио њиховим смислом, који му се по некад учини заношљив... онако мл |
| вен само светим кућама.{S} Са нарочитим смислом и циљем дат је, још у најстаријим временима, ма |
| што га зову, и не одзива се одмах, него смишља како би се осветио проклетој белавци, највећој ш |
| најгоре је то, што се мора јести!...{S} Смишљао је да бежи у какву пустињу, или у опште удаљено |
| о му је најчудније!...{S} Он је за себе смишљао све нешто особито, неку нарочиту стазу, којом н |
| д глади међу каквим зидинама?...</p> <p>Смишљао је у памети најстрашније слике мука, које га че |
| увиђавношћу...</p> <p>А имало се о чему смишљати.{S} Манастир се, услед новог пореског система, |
| ице му се разведри, очи стадоше гледати смишљеније, а мисли, једна за другом, све брже и брже, |
| јер се већ зна све даље...{S} Све је то смишљено и утврђено.</p> <p>А дан за даном пролази брзо |
| спрема извршење некаквог општег, раније смишљеног плана, с којим се, како изгледа, Велимир не с |
| } А за кога сам се ја заузимао, за кога смо радили, те се »кратким путем« добило сагласије свиј |
| а то слушам.{S} Нипошто да не кажеш, да смо се погодили да ме служиш!...{S} Пропао си!{S} Јеси |
| не цокуле.</p> <p>— Видиш, само мало да смо још почасили, одмах би на тродневно сухојаденије... |
| друга.</p> <p>— О, господин-ђаче, дакле смо се смиловали да учинимо посјету мојој госпођи!{S} А |
| наћи власт после...</p> <p>— Јес’, луди смо ми да чекамо власт!{S} Ко да не умемо спалити твоје |
| н разумео.</p> <p>— Еј, дрљане, пропали смо!... викну узбуђен механџија, који је у таквим прили |
| нанца...</p> <pb n="254" /> <p>— Писали смо ти... рече Вујо, кад стадоше у дворишту:{S} Бабо те |
| у. </p> <p>Зашто се игуман љути, видели смо; а плаши се због ове напомене о Љубомиру.{S} Пре дв |
| но радиш на своју руку.{S} Шта ћу... ми смо прости људи, а ти си толике чколе учио...{S} Ради к |
| јући Љубомира влажним очима.{S} Та и ми смо... онако манастирски, али то тек није, рецимо, што |
| ц кроз плач: сви сте ми једнаки.{S} Ако смо и сиротиња, можемо живети...</p> <p>Једва се утишаш |
| ласом — да ли има места и за нас, и ако смо пандурска сорта...</p> <p>»Куку, јадо!...{S} И он х |
| да те питам !...{S} А он кад виде како смо се загрлили ја и царица и кад угледа сва она царска |
| свет, онако преплашен и мали, знаш како смо се гледали и ћутали на коси?...</p> <p>— Па ја у ве |
| сјету мојој госпођи!{S} А молићемо, што смо ми тако горди?</p> <p>— Ја не бих реко, одговори Љу |
| >— Еве пуно прича, славе ми!... све што смо учили у школи.{S} И кад наиђе оно неразговетно, ја |
| вреће, торбе, качице са житом, варивом, смоком и другим кућним потребама.{S} Љубомир се наслони |
| око њега, задише <pb n="3" /> га блага смоласта боровина, а студенац непрекидно шушти, клокоће |
| .{S} Сокаком се жути осушена, чагљевита смоница, са понеком заосталом барицом у дубоку трагу од |
| авијају храпавим језиком младе изданке, смотају их брзо у уста и мотре други сладак залогај.</p |
| дрва, подиже се и угледа па клупи нешто смотуљано, згурено, чудновато.</p> <p>— Шта је ово? реч |
| дници Божји, смилујте се мени окорелом, смрадном грешнику«... изговара у мислима испрекидану мо |
| га муња ошину по срцу, нешто се у њему смрзе, следи...{S} Одкуд то, <hi>та</hi> мисао!...{S} А |
| , па да идем деци...</p> <p>Леонтије се смрзо, окаменио, па нити може уста отворити ни помаћи с |
| и их све...{S} Па сад... скоро ће да се смркне...</p> <p>Обоје стоје једно уз друго, гледају се |
| ом пољу.{S} Како ли ће изгледати кад се смркне?...{S} Али он се не стара да представи себи како |
| их у цркви једнако опомиње да мисле на смрт: и песме, и чтенија, и житија и све, све...</p> <p |
| трашног и опаког, као да она носи собом смрт и проклество.</p> <p>Једаред, потом, дође теткин м |
| лица добише разне изразе: прво страх од смрти, потом страх од неизвесне скоре будућности, па об |
| та.</p> <p>— Море, сви се калуђери боје смрти, то је чудо!</p> <p>— Зар и Василијан? пита Љубом |
| би, како ће то изгледати ова кућа после смрти Савине.{S} Он се тако навикао свему што је око ње |
| то хоће, није вајде.{S} Али што се боји смрти, то нема!...</p> <p>— Каки!... игуман је гори од |
| аклиње Богу живоме, да ће следовати, до смрти своје, речима распетог Спаситеља: »Ко хоће да иде |
| <p>— Како...{S} Ја овде морам живети до смрти, не смем излазити.{S} Прочитао сам овде и завет — |
| ових лица.</p> <p>Тетка, другог дана по смрти архимандритовој, предаде Арсенију кључеве од стај |
| аде као човек, који чека да му се очита смртна пресуда.{S} Школа се утаја...{S} Деца гледају, з |
| S} Видело се, да је игуман, после добра сна, расположен сећањем на време, проведено у Богослови |
| бити после једног <pb n="111" /> доброг сна — после свега тога, лагано идући, ослушкујући и бри |
| о у кући као роб, радио без одмора, без сна... из сата у сат, тако непрекидно.{S} Али се то њем |
| Сад, кад није имао узрока да се крије, снабдео је испосницу најпречим потребама: свећа, тамњан |
| е осећа све јаче стезање, као процепом, снага почиње слабити...{S} Бркају се у памети речи друг |
| , и одједном, не говорећи ништа, из све снаге, јурну кроз проређено штркљасто бучје, крстећи се |
| е убила... викну Љубомир, трчећи из све снаге, скачући преко трњака и клада, не гледајући где с |
| ца...{S} И тако ће све, док му Бог даде снаге...</p> <p>Дакле, почело је!...</p> </div> <div ty |
| да црно...{S} Дрекнух, па што игда беше снаге ђиласнух у целац...{S} Док ја летим у целац, а он |
| е, подиже обе руке у вис и, колико беше снаге у плућима и грлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е-е-р.. |
| де, отресу воћњаке, испеку ракију — све снагом надничарском.{S} Зими се заради много, те се има |
| али кад дође тешко дисање, напреже сву снагу, забатрга се, извуче се из њених руку, па онда он |
| .{S} И само тај један поглед поврати му снагу, те слободно отвори очи и покуша да подигне главу |
| ржавао.{S} Архимандриту се веома допаде снажан и леп глас Ђокин, који на опште задовољство отпе |
| и су, а напред, тамо куд га гура нечија снажна рука, седе триста светаца у калуђерском руху...{ |
| а, сваког тренутка, кад ће га дохватити снажна пандурска рука и зауставити.{S} Погледа страшљив |
| и јависја нам... грми Василијан својим снажним гласом, а уз њега брује Николин секунд и Максим |
| , који га је, тако удаљен и тајанствен, снажно к себи привлачио; и ево, сад је учинио све, што |
| /p> <p>Клатно зашкрипа једаред, па онда снажно лупи о звучни метал и затим заигра, запишта, и с |
| спао, а у исто време осећа како га неко снажно дрмуса и виче му над главом:</p> <p>— Устај, да |
| умири.{S} Али кад једна девојчица пружи снаси карлицу с топлом водом, и кад се млада спусти, до |
| риђе најмлађа, сад о месојеђу доведена, снаха да изује Леонтија.</p> <p>— Нека... нека... замуц |
| о ни међу људима.{S} По нека слободнија снаша упиљи му у очи и узвикне:</p> <p>— Их, како си мл |
| ти за раније <pb n="95" />, док те није снашла беда.{S} Једном га преварили те истуцо и попио л |
| а чим даривати крст.</p> <p>— Даће Бог, снашо...{S} Од немана тврђег града нема! одговара Велим |
| са домаћицама због прилога...</p> <p>— Снашо, узвикује ђак: што је попово нек’ је готово!{S} С |
| , одговори он, гледајући је као с неким снебивањем, т. ј. са погледом, <pb n="26" /> који је го |
| >Цензор стидљиво обори главу, и са оним снебивљивим ужичким смешењем протепа:</p> <pb n="43" /> |
| уста; чини ти се рукама би је мешао.{S} Снег сипа и веје густо, јако, као да хоће нарочито, на |
| азити на капетану.{S} И врат... све као снег...{S} Од чега то тако човек побели?{S} Наша Јерина |
| «...{S} Било их је у чистим и белим као снег, танким сеоским кошуљицама, са ишараним срмом чоха |
| мећава са Маљена, па затрпава цело село снегом и мразом, а он мора чак на ливаду, да положи сто |
| назире црна пруга, што вијуга кроз бео снежни покров.{S} Путник већ пао у очајање од зла време |
| су то домаћини ове куће.{S} Човек беше снизак, широких леђа, добро угојен, обучен у чисте кошу |
| ад му је изгледала као двор, а сад тако сниска, стара, и тако обична...{S} Овде се некад побада |
| ише, беласају се чисти димњаци и црвене сниски кровови у јасном зеленилу бескрајних воћњака.{S} |
| чу младе живахне праље...{S} И они голи сниски хумови, по којима се жуте стрњаци, или зелене во |
| ут забавити чиме, хтео би сести на онај сниски хумић више механе и вечито гледати оно широко ви |
| ше се крај пута, прекидајући се понегде сниским, кривудавим чаталима старих, поцрнелих, полутру |
| вно непочишћене куће и дворишта, рибања сниских трпеза, на којима ће се светити водица, чишћења |
| поља, скачу кроз густу шуму и прескачу сниско шипражје...{S} Даље, само даље од страшна, најгр |
| емим зачуђеним изразом, на оној убогој, сниској, кривој дашчарици, чија су се брвна искривила, |
| пљена воштаница.{S} Пред њом, на нечему сниском, окренут уласку, седи подбочен обема рукама и н |
| ирове односе и намере с Видом гледао са снисходљивим сажаљењем, — што не знају у чему се састој |
| одине?...{S} Шта би од оноликих идеала, снова?...{S} Зар се толико мислило и сањало само ради т |
| етку око свега тога, око свију идеала и снова, око празне прошлости и црне будућности, око цела |
| ..</p> <p>Ах, од свију његових идеала и снова остаде му само то једно, та последња утеха, помис |
| Некакве нејасне, оделите слике ноћашњих снова — шта ли су!... — пролетеше у мислима...{S} Он се |
| своје раније идеале.{S} И од свију тих снова, од целе мучне прошлости, од свега досадањег живо |
| а прашина, стругање, истресање, рибање, сновање вредних жена — дочекује и испраћа свештенике и |
| што га срета у послу: и оно усплахирено сновање по кући стидљиве домаћице, и оно живо брисање и |
| дотадашње идеале, своје заносне детиње снове, које је годинама, један по један, стварао и слаг |
| срце вукло, то су његови идеали, његови снови...{S} Па сад само настави тако цела живота!{S} А |
| како је и пре било...{S} И сви пређашњи снови и намере постају <pb n="193" /> узвишени и драгоц |
| гажен судбином, заједно са свима својим сновима, иђаше несвесно, као пометени ждрал по ливади, |
| еношћу, коју је, исту овакову, у својим сновима гледао.</p> <p>То је, дакле, <hi>оно</hi> што г |
| и однекуд му дошло на памет, да све то сноси ради распетог Спаситеља... навикао се на свакодне |
| отплаћивати тај дуг, одуживати порезу и сносити веће издатке кућевне...{S} А уљаник и краве и г |
| све што беше чудно и необично, постаје сносно, те се може слободним оком гледати.{S} Једанаест |
| за нешто покретно, миришљаво, врело, у сну не може да разазна шта је...{S}Сву тежину тела прен |
| или осећа, али му се чини да спава и у сну осећа леп мирис сламе и чује некакав необичан разго |
| ази и све јаче стеже...</p> <p>И види у сну, да близу њега заудара из грла пијана човека... и п |
| > <p>— Од куд овде женске? чуди се он у сну, и све више осећа онај празнични мирис намазане дев |
| мо лепо заједно.</p> <p>Леонтије, као у сну, не разумевајући више ништа, знајући само да мора н |
| се задубе... насмеши се блажено, као у сну, на некакву пријатну слику и одједном се трже...{S} |
| ке слике, у којима често Љубомир, као у сну, види себе сама...{S} Али то су само слике, тек она |
| слика, и у томе грозном призору, као у сну, промиче Јованка...</p> <p>Ах, од свију његових иде |
| о лице.{S} Истина, сад га не прљи као у сну, али он скочи.{S} Најпре помисли да још није зашло |
| х се пружиле две обле, црвенкасте руке, снује по ходнику, по собама, по дворишту.{S} Под њеним |
| стави.{S} Момци, ненавикнути и збуњени, снују по кухињи и сваки час запиткују Арсенија или друг |
| p> <p>Сви су калуђери и ђаци на ногама; снују, трче, доносе и односе јела и пића, послужују, си |
| сач, сестара нема, разудале се, а около снују нека непозната деца, и са оним истим покретима, с |
| рен изглед; од прозорчета до стола само снују и севају један поред другог.{S} Обед је обичан, н |
| ум... дум... дум... дум...{S} Задими се соба, замириса барут, сва четири члана скочише неповређ |
| собу, намести је стварима из гостинских соба, а муж ће живети <pb n="248" /> на трлу код стоке. |
| , црвенкасте руке, снује по ходнику, по собама, по дворишту.{S} Под њеним здравим живим ступање |
| Тетка, како изгледа, немарно шврљка по собама и стајама, гледајући тупо свакога ко је сретне, |
| ло се дубоко у ноћ; ђаци се разиђоше по собама, момци се поређаше око шпорета, а Љубомир, добив |
| смије ти он сад носа помолити из његове собе...{S} Кажем ти: сви се разбегоше, ко врапци...</p> |
| — осам недеља, наместила се у гостинске собе, разбашкарила се, махнула длановима преко бркова, |
| ли су почишћене и намештене калуђерске собе.</p> <p>— Да ми не вичу ту, и да се после господин |
| р на великим бронзаним затварачима и из собе игуманове и Максимове разлеже се громко, бескрајно |
| мрак, проговори:</p> <p>— Што бегам из собе, велиш.{S} Хм...{S} Што ми је досадило сунце, зато |
| а како...{S} Али знаш... кад избацим из собе оволицно парченце — Никола показа пола палца — дог |
| е гледа у госта, који већ прелази преко собе.</p> <p>— Оче Саво!...</p> <p>— Остави, човече!</p |
| е за радом.</p> <p>Леонтије се повуче у собе, и одједном занемари све оно, што га је до сад оду |
| м, гледајући шта се ради.{S} Завири и у собе, у кухињу, у трпезарију, и као окамењен, са бесмис |
| удеси сто, трпезу, док она не завири у собе, ту нема реда... ту ти је, брате, ’нако... све без |
| ускочи у механу, истрча у ходник где су собе и преплашеним гласом викну:</p> <p>— Капетан !... |
| а стаде корити што бар не пије у својој соби, кад мора пити, па му отеже дугачку другарску поук |
| ижи прозорчету.{S} У великој пространој соби, тамо па другом крају, у врху дугачка стола, сеђаш |
| г, како је он провео целу ноћ, у једној соби...</p> <p>— Знам, причао си, насмеја се Велимир.{S |
| стељу и стаде уморно гледати по мрачној соби...{S} У глави му читав хаос, па ври...{S} Она га б |
| уху масну даску; почиње се развијати по соби дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађав |
| .. узвикује Љубомир, трчећи плашљиво по соби, не знајући за шта пре да се ухвати.{S} Истрчаше о |
| зведено, загушљиво хркање...</p> <p>А у соби ђачкој свануло.{S} Љубомир устао и гледа како сад |
| иду, из које се сваки час помаља велики собни паук <pb n="137" /> те тамани уловљене мухе.{S} А |
| па и не сврну пажњу на обично отварање собних врата.{S} Дуго потраја <pb n="216" /> тишина.{S} |
| ми чуда, ако је и капетан! виче сама са собом, осврћући се збуњено и тражећи нешто, не знајући |
| ела свега, он и сада није начисто ни са собом ни са својом мишљу.</p> <p>Једно само он разуме д |
| p> <p>Негде наиђе на велику сличност са собом, и то га необично порази.{S} За св. Спиридона Три |
| S} Одједном он чује познати му глас над собом:</p> <p>— Баш хоћу да те питам... знаш, одавно се |
| главу десном руком, па гледа некуд пред собом.{S} Поглед му је празан, бесмислен, као ’но кад ч |
| он махну белом савијеном хартицом пред собом, — да се вечерас калуђериш.</p> <p>И ако је свако |
| одушевљено и загледа се у простор пред собом.{S} И ти си погрешио, те још како!{S} Ето, баш ми |
| онио превијене ноге на трулу кладу пред собом, искренуо, опустио главу немоћно у страну и гледа |
| ли све воденице и однесе, сатре све под собом...{S} Сад се могло животарити једино продајом обо |
| «, који ће, тамо кроз неку годину, сами собом наступити...</p> <pb n="202" /> <p>То вече Леонти |
| чега страшног и опаког, као да она носи собом смрт и проклество.</p> <p>Једаред, потом, дође те |
| о пролажаху године за годином, доносећи собом непрестане промене у манастиру, док се не дође до |
| о, онда опет спреми молбу да је понесем собом, па ћемо ти одобрити.{S} Ово је, за твоје управе, |
| мало окућњице.{S} Шта ће поделити међу собом њих тројица, кад одрасту и почну кућити сваки за |
| своје напомене, не осврћући се на шалу собрата.{S} И ова се хм... он не рече која, не помену н |
| !...{S} Велимира ћу узети да ми успрема собу... нека зна ко му је господин, кад му се допада би |
| прозорчета наслаган шећер и однесе кроз собу.{S} Отуд се чује сипање воде у чашу, некакво цврка |
| вишћу: он дохвати метлу, па сам почисти собу.</p> <p>— А каки су ви калуђери? запита Љубомир.</ |
| вамо!... и Леонтије увуче свога друга у собу, посади га да седне, па и сам седе и загледа се у |
| бодно...</p> <p>Тетка одведе Љубомира у собу, а Василијану даде кључ подрумски, да изнесе ракиј |
| ли меко, попустљиво, збуњено и побеже у собу.</p> <p>Тако остаде недирнут цео затечени ред посл |
| о је и он мало до потеса, али га вуче у собу „нова симпатија«, у облику једног грубог калупа за |
| града, па га тапка по раменима и вуче у собу са неким новим, сладострасним изразом на лицу; час |
| а још?</p> <p>— Сад ти узимаш Максимову собу... је ли, Вељо?...{S} А ја ћу Арсенијеву.</p> <p>— |
| љно господске шале и смеха, оде у своју собу, леже на постељу и стаде уморно гледати по мрачној |
| полугласно уплашен младић, трчи у своју собу и леже на кревет. — Сотона је у њему!...{S} И то ј |
| омир се већ беше одлучно упутио у своју собу, где је мислио провести оба дана у читању књига, ш |
| <p>Петог дана тетка испразни целу своју собу, натовари пуна двоја кола разним покућанством и по |
| ко се бојиш твоје госпође, ја имам моју собу, где смем примати госте...{S} Па би могао довести |
| овиште: уђоше у велику, пространу топлу собу, која је од јутрос проветрена и окађена измирном.{ |
| ко, улазећи обумрлим ногама у пространу собу, у којој само угледа много, много људи... и сви се |
| м реду.{S} Зато га и одвајају у засебну собу, одређујући му нарочита правила и дужности.</p> <p |
| азили, механџија зовну Љубомира у једну собу, па га тајанствено, са полушапатом, запита:</p> <p |
| какав је заузимала тетка.{S} Узе и њену собу, намести је стварима из гостинских соба, а муж ће |
| и бришући кецељом уста, уђе у отворену собу тетка, и мало затим поврати се, водећи игумана, го |
| ице и повуче.{S} Уведе га у ону највећу собу у Богословији београдској, где се прославља Свети |
| и са тврдом намером: да се не дигну од совре докле се узмогу живи држати...</p> <p>Ваља се доб |
| устуре, која хитро струже прљаву, криву совру и чује се лен промукао глас:</p> <p>— Причекај, п |
| ју их уз ватру, по десети пут загледају совру, тамњан, кадионицу, је ли све спремно.{S} Леонтиј |
| ђена »чест«.{S} Сви су засели за богату совру са пуним уверењем, да својим присутством чине вел |
| места на свету!...{S} Даље... јер је и Содом чистији од њега!...{S} Ево потока!{S} Напред... с |
| једном се види при дну пасуљ, у другоме сок...</p> <p>Жена се трже од брза и ненадна скока овог |
| подупре руком...</p> <p>Жена му принесе сок и проју, подиже га да седне и наслони на своју руку |
| стаде ломити залогаје проје, умочи их у сок и даде му да једе.</p> <pb n="15" /> <p>— Јадниче, |
| ике, или јендеци са оградом од трња.{S} Сокаком се жути осушена, чагљевита смоница, са понеком |
| запита једног дечка, који тераше краву сокаком.</p> <p>— Вељков, чу се обичан одговор сеоског |
| како у округлу ћасу падају, заједно са соком, добри комади сира...{S} И само тај један поглед |
| ако редуша нагиње лонац са густим белим соком, и како у округлу ћасу падају, заједно са соком, |
| оје извадише велики комад прљаве проје, соли и лука и неколико јабука.</p> <p>Прихватише се јел |
| ристалима, о тврдоћи и хемиском саставу соли, злата и буди-бог-с-нама !... што он није ни мало |
| богаштине, али је ипак све унутра тако солидно, чисто, уредно... на вас завеје отуд некакав на |
| андритом пошли, као навикнуте овчице на солило, окружни прота и три виша чиновника.{S} Ручак је |
| он се стаде сећати шта зна о Соломуну: »Соломунов храм... мудрост... и од некуд му дође на паме |
| ц!... »Од куд ћу му, врага, знати...{S} Соломунова пјесма над пјесмама, вели се овде«.{S} И он |
| еху веома наивне, чисте, детиње... »Она Соломунова... мисли дечко у мраку: већ мора да је нека |
| удрост... и од некуд му дође на памет — Соломуново слово !«...{S} Јест, јест... мора да је свет |
| макне жути капут на главу, ствара слику Соломуном опеване лепотице и после испреда разне догађа |
| вде«.{S} И он се стаде сећати шта зна о Соломуну: »Соломунов храм... мудрост... и од некуд му д |
| има места и за нас, и ако смо пандурска сорта...</p> <p>»Куку, јадо!...{S} И он хоће овде код м |
| места...{S} И почиње се живот.{S} Ено, сотона прилази у »ношчними мечтанијами«...</p> <p>»Баш |
| та је ово, шта оно беше малопре?!...{S} Сотона... лукави сотона увукао се у моју душу, а ја сла |
| , трчи у своју собу и леже на кревет. — Сотона је у њему!...{S} И то је кушање...</p> <p>»Баш и |
| емљивог бучја и целим видиком.</p> <p>— Сотона!.., шапуће полугласно уплашен младић, трчи у сво |
| ред очи разне саблажњиве слике, које је сотона стварао...{S} Час му дође суседина слушкиња из Б |
| тугом на срцу, уклони се од оних, које сотона има у својој власти.</p> <p>А тетка већ јасно ви |
| о беше малопре?!...{S} Сотона... лукави сотона увукао се у моју душу, а ја слаб, страшљив, не з |
| ови архимандрит, призивајући у себи све сотоне на главе ових безазорних, добро наоштрених за је |
| дјевицу нашу!«...{S} Али Бог не допушта сотони да се смеје даље над праведником... девојка, у п |
| сом, који одјекиваше ходником:</p> <p>— Сотоно, у теби је пакао!...{S} Камо ти деца, што си их |
| е.{S} Пећина, молитве, па и сама кушања сотонска .. све је исто.{S} И њему су, трећег дана, кад |
| још много других и много саблажњивијих сотонских кушања...</p> <p>— Е-е... отеже окружни прото |
| } А о св. Спиридону Тримитинском пише: »Сочетасја законому браку и отец дјетем бист«, па се опе |
| се утркује с њоме меким зеленилом своје сочне траве.{S} Он је високо, ближе врху планинском, а |
| роводи у молитви и разговору с Богом... спава тек четврте ноћи по мало, на рогозини.{S} Једе са |
| ре.</p> <p>— Аха... не бригај за то.{S} Спава сад ваш игуман ко заклан.{S} Само ти пожури.</p> |
| и што чује или осећа, али му се чини да спава и у сну осећа леп мирис сламе и чује некакав необ |
| нка, и он сам...{S} И све му се више не спава...{S} Напослетку сведе сав хаос од ноћног размишљ |
| ве више привлачи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га другови наслањају на врљике разграђена |
| ева отуд из храма...</p> <p>Љубомир још спава.{S} Савладао га тешки умор, занео га топал загушљ |
| више!{S} Па се сме радити шта ко хоће: спавај, докле хоћеш, иди куд год те срце вуче, једи и п |
| ен, као ’но кад човек устане после дуга спавања, на само блене...</p> <p>То је игуман Сава, ста |
| архимандрит изненадно, као после тврда спавања.</p> <p>— Шта, вера? пита гост.</p> <p>— Шта ће |
| аћа у своју ћелију и наставља прекинуто спавање, уз пријатно брујање црквених јутрењих песама, |
| довољно леже у вече на меку постељу.{S} Спавао је, опет по савету владичину, од поноћи до зоре, |
| не, видео где ће се молити Богу, где ће спавати — онда се обрте око себе и као да се запита:</p |
| е да чује <pb n="127" /> за оно, што не спада у његову »специјалност«.{S} А ђаци су, уз то, оба |
| и окамењеним погледом како се претура и спада слама са њега, како шушти злослуто... и он већ пр |
| квом насладом предахну, као да одједном спаде са њега цео Штурац. »Нема више робовања!...{S} Оп |
| о ли је!« помисли игуман, и одједном му спаде све нерасположење и бојазан.{S} Он доста грубо од |
| ући шта би друго радио.{S} Василијан га спази одмах, па као лопта одскочи од тетке и стаде пред |
| а и огласи почетак обеда.{S} Он је први спазио кад је игуман само очима и обрвама мрднуо...</p> |
| твара и тако се саживљује и нераздвојно спаја са свима овим чудима, да он већ јасно осећа, како |
| о ми да чекамо власт!{S} Ко да не умемо спалити твоје брљотине!</p> <p>— Хи-хи-хи... одобровољи |
| се нађе око тетке.{S} Сад је сав посао спао на њу, треба јој помоћи.{S} А богме... требаће и њ |
| бе, очекујући да Бог учини чудо и да га спасе од »наступајућег истјазанија«.{S} Па видевши да с |
| ом истине; да се покрива шлемом наде на спасење; да прима палију, као обручење великог и анђелс |
| предати се целим бићем добру ближњих и спасењу душе своје...</p> <p>Архимандрит шмркну нестрпљ |
| .{S} Ишао сам за стопама Господа нашег, Спаситеља и његових великих угодника...{S} Зар је то ср |
| довати, до смрти своје, речима распетог Спаситеља: »Ко хоће да иде за мном, нека узме крст мој. |
| на памет, да све то сноси ради распетог Спаситеља... навикао се на свакодневне јутрење састанке |
| ст.</p> <p>— Како ти то идеш за стопама Спаситељевим?...{S} Шта ће то, управо рећи? настави про |
| , како му се, под утицајем ових утешних Спаситељевих речи, све мења пред очима... постаје тужно |
| одна израза и застаде.</p> <p>— Господе Спаситељу и сви анђели... помозите му!... узвикну прене |
| затражише ово неколико боца, које ће му спасти читаво крдо стоке, да не буде ноћас поклана и пе |
| луђери! говораше он у себи.{S} Племићи, спахије, шта ли су!...{S} Столови им блистају сребрним |
| на лицу му јасно извајан онај ширетски, специјално калуђерски осмех кад говоре са женама, које |
| "127" /> за оно, што не спада у његову »специјалност«.{S} А ђаци су, уз то, обавезни да се, пор |
| узну њиву.{S} Ту је наш познаник, прота Спира, са неколико попова и ђакона из резиденције, ту о |
| у друштву се и калуђер жени, вели отац Спира, смешећи се на два млађа игумана, који одједном п |
| ховито шмркнувши ноздрвама.</p> <p>Отац Спира, брзо и вешто, са оним великоварошким и, ако хоће |
| бом, и то га необично порази.{S} За св. Спиридона Тримитинског пише: „От дјетства своего пастух |
| подруму... каже: батали!...{S} А о св. Спиридону Тримитинском пише: »Сочетасја законому браку |
| а: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми дође толико пута да му кажем: дијете, иди |
| ње, него да ми замирише ова патока, мој Спиро...{S} Онда ми се срце растресе, и онда... хеј, шт |
| ену траву кржљава говеда и једно старо, сплатичено кљусе; детелиниште зарасло аптовином, поврће |
| .{S} Хм... ту се намесник малко збуни и сплете, не знајући како да почне излагати ову тугаљиву |
| о друкчија, сасвим друкчија... укочена, сплетена, некако онако...{S} А како јој је лепо стајало |
| ново, до сад невиђено биће, одједном се споји са <pb n="150" /> његовом душом и он стаде осећат |
| ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете спокој душама својима.{S} Јер је јарам мој благ, и брем |
| им на крштењу, са медним, калајисаним и споља и изнутра котлићем у руци, у коме је освећена вод |
| дајте да нам се бешчасте светиња и мили споменици давне прошлости! зачу се општи узвик.{S} А за |
| ичанственим а <pb n="249" /> сад убогим споменицима српских краљева...{S} Аман!...{S} Не дајте |
| целом држању и говору изгледа да су га спопале све болести овога света, и он се сам чуди, како |
| , адвокатских и других трошкова за овај спор била је огромна.{S} Тако то иде лепо сваке године: |
| Сад је равно шесет година како се повео спор.{S} Сава је, још почетком своје управе, тако ствар |
| оска, која је исто земљиште убаштинила, спорила је право манастиру.{S} Сад је равно шесет годин |
| истежући вратове при гутању, јер проја споро пролази кроз гушу.</p> <p>После јела девојче опет |
| поклопцем, за који му рекоше, да је та справа — сунчаник, па гледа тај велики, до сад не виђен |
| одавно, а у копачице и друге пољоделске справе још се некако сумња...{S} Леонтије се добро сећа |
| прота и три виша чиновника.{S} Ручак је справљен на брзу руку, али домаћински: поклао се читав |
| кочи са столице, тресну руком по кошуљи спреда и, сагнувши главу толико, да је морао гледати ис |
| аже га од кад себе, пуне им руке посла, спрема се велика вечера.{S} Напољу се чује граја, разго |
| неће.{S} И сад, враћајући се од стоке, спрема се да утврди са оцем све, јер му је још раније п |
| ’ се <pb n="168" /> види какве калуђере спрема Сава у свом манастиру!{S} Сви гледају Љубомира, |
| ајући само из погледа свију људи, да се спрема нешто страшно.</p> <p>Гост тек сад појми шта се |
| Василијаном.{S} Могло се опазити, да се спрема извршење некаквог општег, раније смишљеног плана |
| рашно.</p> <p>Гост тек сад појми шта се спрема.{S} Он се енергично и достојанствено обрте игума |
| о да буде на послетку?...{S} Велимир се спрема за калуђера... јер је ђак манастирски.{S} Истина |
| дина.{S} А сад... какав се ово сад олуј спрема!{S} И дође изненада, кад нико није ни мислио...< |
| вим добро.{S} Овако види да се жена већ спрема за разговор, па се домишља шта да јој рекне.</p> |
| аћина, који је са плугом негде на њиви, спремају ђезвице за каву и пристављају их уз ватру, по |
| д Београда«, мисли механџија и кашљуца, спремајући се да почне опсаду...</p> <p>У вече, доцне, |
| о ли !... виче један дућанџија бледећи, спремајући се да устане, али као још очекује неће ли се |
| адавало је велике бриге професорима.{S} Спреман је предлог директору: »Да се преместе ови окаче |
| јозбиљније, да га је морао писати какав спреман човек и да је тако препуно поуке и праве богосл |
| квом он није ни сањао.{S} Затим настаде спремање за упис у школу.</p> <p>— Дај ми сведочанство, |
| дим таког... и ја сам се за <hi>то</hi> спремао, па ет’!...{S} Некако ми онако знаш... као да с |
| роки рукав расе.{S} А »преподобно« лице спремао је и удешавао нарочито за владику.{S} Чуо је он |
| и сам надао, стаде освртати за ђаком и спремати за полазак, јавише му најпре да је ђака нестал |
| они »обични« узнемирише се одједном, и спремаху се сви да нешто кажу, али су толико изненађени |
| е већ зашло и архимандрит наредио да се спреме свећњаци, а гости још једу и пију, као да су тек |
| задовољан, <pb n="32" /> па га посла да спреми све, што треба за чишћење ципела.</p> <p>Црни се |
| ем одавде«...</p> <p>Једне младе недеље спреми се Милка да иде у цркву с мајком.{S} Љубомир там |
| {S} Љубомир ућута, окрете леђа дувару и спреми се да, онако ђачки, поздрави ово двоје, досећају |
| е се облачити са журбом, и како се који спреми, <pb n="67" /> одмах излази из кујне.{S} А из ду |
| а десну страну и мрштећи се.{S} А ти ми спреми, роде...</p> <p>— Нађи ми, Василије, ђегођ татул |
| <hi>ја</hi>.</p> <p>— Добро, онда опет спреми молбу да је понесем собом, па ћемо ти одобрити.{ |
| ла и разумевала без нарочитих наредаба, спремила је богату част за ретка и важна госта.{S} И ру |
| и он за њима.</p> <p>Тетка им у кухињи спремила посну попару и чак, што је необично и ретко, п |
| ослове, који су их чекали.{S} Тетка већ спремила ручак те, како се добро нахранише, сви се, по |
| ед је обичан, недељни: мало се што више спремило због госта, па су и монаси поседали са игумано |
| исповедим, да читам каноне...{S} Да се спремим?</p> <p>Архимандрит се насмеја, опет махну оном |
| , на којој је оно било девер, истесао и спремио вична и глупа манастирског ђака, онаква, какав |
| а га љубим у руку!...{S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га ја, не бој се... само док још мало одврк |
| ови се послушно поклонише и брзо за пут спремише.{S} После четврт часа, Леонтије на коњу а Вели |
| ва, наместе и калуђера и ђака на раније спремљене високе столице, са јастуцима за седење, моле |
| е имао обичај изговарати.</p> <p>Кресну спремљену жижицу, упали воштаницу и прилепи је на оном |
| ају совру, тамњан, кадионицу, је ли све спремно.{S} Леонтије се осећа као на жеравици: продангу |
| , синко, овоме колачу одавно.{S} Све је спремно, одговори Сава одсечно и хтеде затворити врата. |
| аке нападе.{S} Сутрадан, зором, привика спремном кочијашу:</p> <pb n="239" /> <p>— Докторе!... |
| усамљеном дивљином; по ливадама чупкају спржену траву кржљава говеда и једно старо, сплатичено |
| карлицу с топлом водом, и кад се млада спусти, дохвати његову ногу и стаде је пажљиво, својом |
| иве домаћице, и ради казне траже, да се спусти што већи прилог у бисаге или котарицу.{S} Вешти |
| енице па стаде гледати у пламен; она се спусти на другу половину, подаље од њега, и, очекујући |
| екакав завезак, извади бакрени марјаш и спусти га на икону.{S} Сви га другови посматраху са чуђ |
| у види путовати као на облачну дану.{S} Спустила се лака ноћна хладовина па успављује и људе и |
| <p>Дувала је дању топла југовина, па се спустило тихо, лако пролећно вече.{S} Месец, у другој ч |
| лед на немо осветљено покривало, што се спустило на земљу, мами душу некуд напред, и све се чов |
| шти, убоги, слепи, хроми...{S} Антоније спушта у руку свакоме сиромаху пуну кесу новаца, док не |
| ао да брани пилиће од јастреба, који се спушта одозго.{S} Е-е... чека-а-ај... хап!</p> <p>Кад В |
| душом, као ухваћена птица, на коју већ спуштамо руку.</p> <p>Кад одмакоше подоста, прота поче: |
| ше сав хладан, а груди се брзо дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с водом и прсну руком по бл |
| ашљиво осврће и погледа на кућу; затим, спуштеним гласом, готово шапатом наставља: и ја бих то |
| а и што је од живота, што је стварно, и сравнио са оним, што му до скора беше идеал, па је наша |
| а не мислећи <hi>како</hi> и у којој се сразмери то чини, стао је и он дизати без рачуна, без с |
| егових великих угодника...{S} Зар је то срамота?!</p> <p>Гост погледа зачуђено околна лица, кој |
| савети, преклињања свију другова да не срамоти име њихова пострига, њихове опште куће...{S} Ни |
| ву свету књигу, а једна му се баш учини срамотна.{S} Дуго је премишљао о овим незгодним речима, |
| његове детиње нејасне идеале...</p> <p>Србија поведе рат за независност.{S} Љубомир беше у дру |
| ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900</p> </div> <gap unit="preface" /> </ |
| арешина манастирски чак на другом крају Србије, дошао послом у Крагујевац, па свратио на виђење |
| ављен за старешину манастира Т. У целој Србији, нигде се у толикој мери не израђује и не продај |
| ову стеченог знања у школи досети, да у Србији нема никакве пустиње...{S} А да оде у какву непр |
| S} Покажите нам макар једног домаћина у Србији, који би тако исто...</p> <p>— А шта ћете после, |
| и и добро разгледа похвално, невиђено у Србији, газдовање манастирско...</p> <p>Две године посл |
| чин.{S} Одјекнуше чести ударци кроз сву Србију, и као да својим злослутим гласом опомињаху неко |
| ојаве манастирске, на које се већ сваки Србин навикао гледати као на »обичну ствар«, он расветл |
| могу, страх ме!...</p> <p>— Ама добро, Србине, разуми се: ти залагуј слушкињу како год знаш не |
| и из шуме и ступа на ливаде.{S} Трепери сребрна светлост преко чиста обрађена поља, а ово тајан |
| ећ испливао и прелива се својом бледом, сребрнастом, нежном светлошћу, бацајући своје лаке зрак |
| мање манастирско звоно, и његов танки и сребрни глас одјече кроз јутрењу влажну тишину, губећи |
| е, шта ли су!...{S} Столови им блистају сребрним посуђем, кухиње раскошне, господске, а црквене |
| им измирне и звецкају ситни прапорци на сребрној кадионици...{S} А дивљаче маљенско блене, слуш |
| а неку градиницу од тачака, подигнуту у сред дворишта около некаква дугуљаста камена са <pb n=" |
| а у калуђерском руху...{S} Одвоји се из средине онај синђел што предаје догматику, погледа Љубо |
| истине...</p> <p>Међутим игуман поче из средине.{S} Објасни доста добро најглавнији део литурги |
| .{S} Игуман се рашири на <pb n="162" /> средини ходника и стаде гледати запрепашћено у гомилу, |
| ово суморно и тајанствено место.{S} На средини крша зјапи велики улаз у мрачну пећину, испод к |
| ата, удари га јара по лицу.{S} На самој средини стаје Мира наложила велику ватру, па се изребри |
| обична гомила на малим вратницама.{S} У средини ујармљена два вола, около њих калуђери и сељани |
| за други и протезаху се тако шумовитом средином горостасног Маљена.{S} Сад је све јасно, светл |
| е заради много, те се има са чим летина средити.</p> <p>Али за ђаке манастирске лето је доиста |
| не редове пуних бачава, буради великих, средњих, малих...</p> <p>— Пијем.</p> <p>— Зар ту, бола |
| {S} Дедер нашу кајмаклију, отеже трећи, средовечан калуђер, смеђе, чупаве, гргуљаве косе, груба |
| речима младићевим; само један озбиљан, средовечан господин, који <pb n="171" /> је непрестано |
| Прво што угледа сад боље, беше суседа, средовечна жена, удовица, која је становала баш до њего |
| ор се, по неки пут, при исповести какве средовечне жене, одједном сав зацрвени и убрзаним, упла |
| нису оставили својим задужбинама онаква средства, каква имају фрушкогорски манастири... »И дахо |
| /p> <p>Отац Максим најпре опроба обична средства: понуди сваком члану најпре двеста, па четири, |
| ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду рекоше му: учитељу, ова је жена ухваћена сад у пр |
| осети да се и над оним заветним, давно сређеним и осветљеним идеалима навукла она иста црна, т |
| о... није те ови газда никако доводио у срез, код нас? упита пандур, правећи при том лице као д |
| свим свеједно: долазио ил’ не долазио у срез.{S} А ово он пита тек ’нако... из радозналости.</p |
| , досети се да ће то бити нека власт из среза.{S} Нешто га одједном обузе трема, би му незгодно |
| асилијан.</p> <p>— То би било да сте се срели ти и отац Максим, одговара му Велимир.</p> <p>— У |
| општи и за Милку, да се удала за једног среског писара — и доста других радо знаних вести...</p |
| га доласка, и ако он није ништа имао са среском влашћу. »Ко зна зашто је он дошао!« мисли у себ |
| м врши освећење.{S} Буни га све, што га срета у послу: и оно усплахирено сновање по кући стидљи |
| брате... то је наука!{S} Кад стане чича-Срета да прича о онима, што иду ноћу по крововима висок |
| {S} А псикологију сигурно још држи чича-Срета?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Хе-хе... узвикну игуман по |
| о узвикује: »Знам, знам... то се чита о Сретењу, то о Благовестима... то је псалтир«...{S} А ка |
| и стајама, гледајући тупо свакога ко је сретне, али је у потоку, испод штале, једнако сачекују |
| кораком, а на лицу му неописана милина, срећа, радост...</p> <p>»То је оно што прича Светозар, |
| пало, све муке и наде узалуд!...{S} Али срећа, која му се једном насмејала, није га тако лако х |
| искочи иза стола.</p> <p>— Срећан пут! срећан пут!... виче игуман и блене преко свију глава, н |
| напослетку и искочи иза стола.</p> <p>— Срећан пут! срећан пут!... виче игуман и блене преко св |
| ...</p> <p>Он зна зашто живи, и зато је срећан; а ја?!...</p> <p>И нашто оде овај живот?...{S} |
| ем: дијете, иди кући, ожени се, па буди срећан човек.{S} Једном сам га баш био позвао, да му ка |
| мислим.{S} Па што?...{S} Зар ти мислиш, среће ти, да ћеш остати до краја као Антоније и Макариј |
| а пред очима слика Велимирове породичне среће.{S} Мисли о другоме чему, а оно једнако пред њим. |
| роумни Ваљевац, и кроз пола часа његова срећна мисао постала је дело.{S} У то срећно доба ни »к |
| ве то плаши!...</p> <p>Да ли сте видели срећна, весела младића, који је месецима или годинама н |
| во би ?!«... буди се одједном из заноса срећни младожења, и јасно осећа да се нешто са њим сврш |
| ко треба и обећаваше да ће се наставити срећни дани за Љубомира.{S} Али одједном дође <hi>оно</ |
| ут у себи помисли: »Да ли су били овако срећни Антоније и Макарије?...{S} Зацело нису!«...</p> |
| ији</hi> од овога, да људи тамо постају срећни, виђени, и то је доста да га и он зажели свом мл |
| </p> <p>— Ликуј днес, Сионе!!... завапи срећним, одушевљеним гласом Василијан, седајући до Леон |
| т, једини остатак <pb n="56" /> прошлих срећних дана, који га одмах, чим га обуче, навије на ма |
| та...</p> <p>— Да! шапуће она плашљиво, срећно, стидљиво...{S} Долазе њени родитељи; благосиљај |
| двоножац«...</p> <p>И Велимир весео.{S} Срећно прође опасност: игуман не мрдну ни главом, кад м |
| а срећна мисао постала је дело.{S} У то срећно доба ни »крштенице« не беху потребне одмах — вер |
| ноћ: тамо око Радојевића кућа...</p> <p>Срећно прођоше Бошковића куће, где су жене језичне и бе |
| е велика и дуготрајна. .</p> <p>Од овог срећног дана, кад се састаде са Светозарем, окрете се с |
| да се гледа у маглу!«...</p> <p>Од тог срећног дана престадоше предавања сасвим, а Љубомир доб |
| чуди пријатном, раздраганом, бескрајно срећном осећању, које га обузело цела.{S} Каква противн |
| ку није знао чега пре да се дохвати.{S} Срећом, беше зима, па се није могао никакав већи рад за |
| , ствара, одузима живот, даје здравље и срећу...{S} Пред таком појавом Љубомир је остао скрушен |
| је у млађој, после рођеној, деци нашао срећу, тихи домаћи мир и задовољство...</p> <p>Још једн |
| асну ћурчију тртицу, која се, на његову срећу, била затурила међу батацима, а он је некако изне |
| а се веселе! мисле калуђери.{S} Полако, сркући и слажи таван по таван, па пију цео дан...{S} Ум |
| танким сеоским кошуљицама, са ишараним срмом чоханим јелечићима; било их и у танким сукненим ч |
| укње, у искривљеним старим опанчићима и срозаним великим чарапама, добивеним на крштењу, са мед |
| у нову титулу и чуди се како се то лепо срочило, да буде баш »велике гимназије«.</p> <p>...{S}Г |
| t> <front> <div type="titlepage"> <p>62 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 62</p> <p>ПОРУШЕНИ ИДЕАЛИ</p> < |
| Немањића и потоњих владалаца и властеле српске, о намерама њиховим, које су имали пред очима, п |
| народу, те најдрагоценије особине старе српске куће, убијају побожност у народу, служе као легл |
| p>И тужни и суморни постадоше самостани српски у новом времену!{S} Нема живота, ни рада, ничега |
| оста опширно, наводећи примере, како су српски иноци ревносно и <pb n="176" /> с великим прегну |
| а <pb n="249" /> сад убогим споменицима српских краљева...{S} Аман!...{S} Не дајте да нам се бе |
| каква основа, поновљене фразе о значају српских манастира, које говорник, као увод, напомену.</ |
| ући ни у кога, стаде причати о постанку српских манастира, о делима Немањића и потоњих владалац |
| p> <p>Изјутра, пошто се обреди оно лепо српско јутрење послужење, прота позва игумана »да се ма |
| х монаха за време робовања и ослобођења српског...</p> <p>Монаси се одобровољили, раскравили се |
| јако стиснуте зубе младићеве.{S} Тетка сручи лагано целу чашу.{S} Раде измаче нож...</p> <p>Од |
| ао, идеали његови постепено сломише се, срушише се, а она се, та мисао, развијаше све више, док |
| беше необично добра душа, мека болећива срца, готова да се одазове свакој молби црне браће...{S |
| у име очево, кори га што је тако тврда срца, па заборави своју кућу, родбину, све...{S} Случај |
| ку из Руме, ну ова беше још милостивија срца, те једва и она састави у манастиру три године.</p |
| далеки застор и призива к себи сва мека срца, склона маштању...</p> <p>А овде је пропаст, зло.. |
| шљивовице, насмејана лица и раздрагана срца, у очекивању добре ђаконије, одједном завеје на ње |
| , позивајући <pb n="220" /> сва млађана срца, да се под његовим светлим покровом веселе, радују |
| ед.{S} Изишо је из школе празна слеђена срца, са неком злом слутњом <pb n="57" /> на души.{S} Д |
| гостију, љубазно, весело, реко би пуна срца, нуди госте ђаконијама, старајући се збиљски, да с |
| Ха-ха-ха... насмеја се говорник из свег срца.{S} Зар ви чувате веру... <hi>ви</hi>?!...</p> <p> |
| намештено... све је хладно као лед, без срца...{S} Само си ти један сталан, непомичан, мио и св |
| ебдећи над њима, као над јединим благом срца свога...{S} И само што се јави она, та чудна мисао |
| је и разумео је шта му је то тако близу срца, шта му је заузело душу.{S} А сад... сад је знао с |
| , цело му тело обузме пријатна топлина, срце му се некако стегне, не зна ни сам: да ли плашљиво |
| ве добро, па се сети јучерањег дана.{S} Срце му задрхта, обузе га страх и нерасположење. »Ама д |
| ном, варљивом свету, за чим га је негда срце толико вукло!{S} Са грубом камилавчицом на глави, |
| им бегством од куће, и тешко му паде на срце туга Јосифова оца...{S} Замисли се, хтео би да мис |
| е стране размилио свет... у мени заигра срце, повуче ме нешто некуд... мами ме нека лепота... о |
| То је <hi>оно право</hi>, за чим га је срце вукло, то су његови идеали, његови снови...{S} Па |
| ена пријатељица...{S} Ах, калуђерско је срце тако незахвално, тако себично и, како вели Љ. Вули |
| ет!...{S} То је <hi>оно</hi>, за чим ме срце одавно вуче...{S} Боже, лепоте!«...</p> <p>— Еј, м |
| као ивер од кладе.{S} Боли, каже, мене срце за свом децом«.</p> <p>Тужне, тешке сузе облише Љу |
| ова патока, мој Спиро...{S} Онда ми се срце растресе, и онда... хеј, шта ту !...</p> <p>Прота |
| уча... како бију дамари јако... како се срце разиграло, па му тесан досадањи скучени простор!.. |
| ће: спавај, докле хоћеш, иди куд год те срце вуче, једи и пиј што год хоћеш!...{S} Нема ни чред |
| она црна тамнина, што га је омотала, и срце му још ледено, и све је око њега тамно, као што је |
| е Савин глас, читајући молитву: »Отвори срце твоје... и чуј глас господњи: ходите к мени сви, ш |
| реба да буде...{S} И он осећа да његово срце све више привлаче и ове молитве, и ово тамно здање |
| ко му се тада груди надимају јаче, како срце закуца живо, живо, брзо... и зна, да је сад на Маљ |
| на другу страну.{S} Василијана је вукло срце на две стране: хтео је и он мало до потеса, али га |
| да то чудо видите!...{S} И све ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску школу.</p> < |
| сви се посветили.{S} Никог није повукло срце у свет, као ’но што прича игуман у подруму, него с |
| са великом милином и заносом, и онда му срце дође тако пуно, у грудима га задише некакво радосн |
| чански <pb n="235" /> јаук за ишчупаним срцем, или очајно рикање рањена звера, или страховито г |
| на предмете, који су ближи овим младим срцима...</p> <p>Љубомир види да се чини гозба у част њ |
| ство...</p> <p>Још једна жеља остаде на срцу Леонтијеву.{S} Толике године прођоше, а он не виде |
| рајевима, и он осећа да му још стоји на срцу сва она тежина, што се навали на њега, кад отац по |
| скима, он уздахне и, с великом тугом на срцу, уклони се од оних, које сотона има у својој власт |
| да некоме прети, са великом милином на срцу пада земљи и дохвати челом хладни под...{S} Та ове |
| све.{S} И ово, што је чуо, удари га по срцу горе, него белавчина пакост у кукурузу.{S} Он клис |
| убомир уздрхта; као да га муња ошину по срцу, нешто се у њему смрзе, следи...{S} Одкуд то, <hi> |
| носно бурну, младићску, искрену љубав у срцу своме према обожаваној девојци, како грозничаво ст |
| е од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете спокој душама својима.{S} Јер је јара |
| м ступањем тресе се под, а она весело и срчано подигла главу, гледа око себе радознало, и кад у |
| е, што сад сви трепте од његова гласа и срџбе.</p> <p>На врата утрчаше коњушар и воденичар са д |
| гледа га Велимир оштро, готов да плане срџбом.</p> <p>— Тсс... пио сам га понекад у Београду, |
| ом.</p> <p>Игуман опет поћута значајно, стави му још два питања, на која Максим одмах и наопачк |
| монаху, наместили налоњу у један угао и ставили га да ту чита гласно житија светих.{S} Прота ок |
| ело одсјајкује и прелива се...{S} Он је ставио питање, и чини му се да је изложен коцки цео жив |
| аволаста Милка, носи своје умрло дете и ставља га пред његове ноге... наравно, док је он постао |
| адији својим »подвижничким« животом, па стављајући ондашњу обичну и своју једину погодбу: »Твој |
| и краћим размишљањем, у коме је обично стављао себе на место онога свеца, чији живот чита...</ |
| аном.</p> <p>— Ја ћу у цркву, рече она, ставши уз њега и загледајући око себе да се не упрља.</ |
| ао свима шта је прочитао.{S} Отац Сава, стаде, наравно кришом, лебдети над својим драгоценим »т |
| <p>А говорник, не гледајући ни у кога, стаде причати о постанку српских манастира, о делима Не |
| , па ипак кријући главу за њихова леђа, стаде Велимир.{S} Љубомир се само приближаваше отворени |
| >Њему само заигра нека тама пред очима, стаде га чак доле, испод груди, нешто стезати, и он нек |
| манастиру.{S} Архимандрит, од децембра, стаде држати калуђерима и ђацима редовна предавања из Л |
| ију, а тетка побаца и прилоге и дарове, стаде их газити ногама и праскати на сва уста, грдећи » |
| огнуте главе, гледајући само пред ноге, стаде с краја до својих другова.{S} Прекрети се побожно |
| уман већ да побесни...{S} Докопа чизме, стаде их превртати и пипати.{S} А у том овај — Веља — д |
| близу иконе за <pb n="48" /> целивање, стаде побожно пред икону, прекрсти се и наже чело да га |
| ад виде онај благи поглед, он се збуни, стаде испред доксата баш према њој и обори главу.</p> < |
| од њега, и, очекујући да он проговори, стаде гледати у чађава брвна.</p> <p>— Ето, дође и тај |
| >— Брате... некако не умем да ти кажем, стаде Велимир излагати своје погледе.{S} И жао ми, због |
| но калуђерски, како се већ и сам надао, стаде освртати за ђаком и спремати за полазак, јавише м |
| трчања.{S} Приђе игуману и, као обично, стаде пред њега, очекујући заповест.</p> <p>— Да се кал |
| се отрже од овог дремања, отвори књигу, стаде најпре разгледати редове и речи како иду, па се п |
| редузе нову почасну дужност: узе креду, стаде уз чисту таблу и видевши безброј несташних малиша |
| рећама.{S} Тетка се, по обичају, дурну, стаде праскати и псовати некога по кујни (а била је сам |
| >— Куку!... што му је!...{S} Дијете!... стаде жена викати, па му притрча.</p> <p>Беше сав хлада |
| — Опростите... високопреподобни оче!... стаде муцати као у грозници.{S} Никад..</p> <pb n="107" |
| мали?...{S} Од куд ти...{S} Чији си?... стаде га запиткивати благим материнским гласом, од кога |
| зна се наћи у животу, зна зашто живи... стаде мислити калуђер. <pb n="228" /> А ја не знам шта |
| стаде близу табле, не гледајући никога; стаде као човек, који чека да му се очита смртна пресуд |
| смена као у неку светињу.<pb n="126" /> Стаде превртати листове, да види колики је животопис... |
| нда... хеј, шта ту !...</p> <p>Прота га стаде корити што бар не пије у својој соби, кад мора пи |
| езивати јарца ликом.</p> <p>Чобаница га стаде задиркивати због његове тромости, а он, кад сврши |
| је све то већ познато.{S} Пажљивије га стаде питати о бављењу у школи.</p> <p>— Хе-хе... па ти |
| на које се беше наслонио.{S} Пред њега стаде лепа млада женица, мале црнпурасте главе, кицошки |
| се бојажљиво око себе.{S} А пића и јела стаде се трошити два и три пута више, него пређашњих го |
| ао да има у њима нешто тешко.{S} Гомила стаде и расклопи се испред ходника...</p> <p>На криваји |
| ист...{S} Најцрњим, најужаснијим бојама стаде цртати сувремене монахе и манастире, осветљујући |
| т се отворише она иста врата, и на њима стаде блед, забезекнут, преплашен, са блесаво тупим пог |
| део да наступа час распредања свега, па стаде нестрпљиво очекивати крај, не мислећи ни о чему.. |
| бити као нека домаћица у овој кући, па стаде још више пазити на себе и обарати очи.</p> <p>У т |
| ста у подрум.{S} Прикри се за бачву, па стаде гледати.</p> <p>На другом крају подрума, у суморн |
| га да седне и наслони на своју руку, па стаде ломити залогаје проје, умочи их у сок и даде му д |
| кроз прозорче преплашеном Љубомиру, па стаде разливати калуђерима ракију из другог стаклета.</ |
| еде на сено и подупре леђа о тренице па стаде гледати у пламен; она се спусти на другу половину |
| ишће зашушта и пред узневерена Љубомира стаде Вида са једном, њених година, исто тако лепом, са |
| а покуша добити комад проје.{S} Али кад стаде и погледа оне плаве јасне очи, оно чисто, пуначко |
| на друга места.</p> <p>Али Љубомир сад стаде мислити : »Кад знам шта она хоће, онда је се не б |
| ђери се значајно погледаше.{S} Арсеније стаде сипати свој теј, не чекајући да се баш по правилу |
| акога, ко га случајно погледа.{S} После стаде својим суседима нешто живо објашњавати или докази |
| заигра, запишта, и све јаче и све бешње стаде лупати, шкрипећи непрекидно на своме језичцу.</p> |
| е однесе бедро, и он остави коње, па се стаде занимати бушењем ципунова.{S} Лети воденице прест |
| жише и засијаше крупне, црне очи, па се стаде смешити на свакога, ко га случајно погледа.{S} По |
| > <p>— Хм... чекај де...{S} Арсеније се стаде мислити, зашто му је оно мало пре требао ђак; сад |
| остаде сам у својој ћелији, Леонтије се стаде прибирати.{S} Овакав дочек изненадио би свакога, |
| над пјесмама, вели се овде«.{S} И он се стаде сећати шта зна о Соломуну: »Соломунов храм... муд |
| у »странствовања«...</p> <p>Љубомир се стаде вртети; хтео би нешто рећи, као да му нешто није |
| и ништа, само ћутати...</p> <p>Пухор се стаде хватати по сјајним жишкама, које догореваху, и се |
| , насред које се виђаше велики јасен, и стаде као укопан.</p> <p>Под јасеном се нагнула једна ж |
| ири на <pb n="162" /> средини ходника и стаде гледати запрепашћено у гомилу, која се лагано при |
| д куд то овде?«</p> <p>Врати се очима и стаде читати целу »главу« од почетка.{S} Допаде му се.{ |
| редбу игуманову, отпучи се од прозора и стаде скакати по кухињи, смејући се радосно и лупајући |
| Леко!...</p> <p>Леонтије отвори врата и стаде пред другом.</p> <p>— Куд ћеш? запита га чудећи с |
| те кључ у брави, и таман отвори врата и стаде на хладне цигле, од којих му <pb n="98" /> у исто |
| ор претрча ходник, наслони се на стуб и стаде, такође уплашеним очима, гледати како се црне нек |
| а су у тами.</p> <p>Из те магле изиђе и стаде крај њега један мали, крутуљав, у наочарима, чичи |
| аш над професорском канцеларијом, уђе и стаде близу табле, не гледајући никога; стаде као човек |
| накрижаног крупно, дувана, запали је и стаде гледати кроз облак дима, који се према самом проз |
| одмах, па као лопта одскочи од тетке и стаде пред њега, смејући се и лупајући длан о длан од ч |
| , кад сврши посао, дохвати је за руке и стаде се ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, бре, да видиш. |
| <p>»То је <hi>он</hi>... помисли ђаче и стаде са чуђењем и насладом посматрати, како принесоше |
| ="52" /> И он се сам нађе у распутици и стаде се освртати око себе.{S} Прво што угледа сад боље |
| робуди, и опазивши жену уза се, скочи и стаде трљати очи песницама.</p> <p>После кратког времен |
| а неко поли врелом водом.{S} Он скочи и стаде се извлачити иза стола, изговарајући некакву прет |
| ње.</p> <p>— Ја што ћу? одговори овај и стаде везивати јарца ликом.</p> <p>Чобаница га стаде за |
| писао стихове, заинтересова се дечком и стаде му у мислима ређати разне положаје, који га у буд |
| .{S} Само ти мене слушај, рече весело и стаде намештати своју кудраву косу.{S} Ту он одмах изло |
| Господин вели«, прекиде га Сава опоро и стаде; замисли се.{S} Хм... добро, добро...{S} Иди па с |
| из густог шипражја извуче се Љубомир и стаде.{S} Поглед му је сасвим јасан, отворен и присебан |
| <p>Кад Љубомир пољуби руку игуманову и стаде према њему смерно, овај га поче распитивати : ко |
| а.{S} При првим редовима подиже књигу и стаде пажљиво читати.{S} Љубомир опази како се мења лиц |
| Љубомирову, архимандрит наслони књигу и стаде читати молитву: »Господе, Боже наш... прими слугу |
| се млада спусти, дохвати његову ногу и стаде је пажљиво, својом меком и врелом руком (то је ос |
| ха, оде у своју собу, леже на постељу и стаде уморно гледати по мрачној соби...{S} У глави му ч |
| , уђе у своју ћелију, леже на постељу и стаде несвесно шарати очима по таваници.{S} Он не може |
| пламен уз оџак, рашири се према њему и стаде гледати како се диже у вис пара са угрејаних мокр |
| је он причао?</p> <p>Младић се прену и стаде потанко распитивати о целом разговору, нарочито о |
| сто, приђе к малом престочићу, клекну и стаде јецати горко...{S} На поновљен позив Велимиров, д |
| у, па онда он <pb n="5" /> леже на њу и стаде је давити.{S} Девојче је очајно млатало ногама, н |
| кла.{S} Предахну, погледа по дворишту и стаде се подавати оном леном дремежу, што наступа на ов |
| чаше у кухињу калуђери и ђаци, па сваки стаде облетати око Марије, тапкати је по раменима и зап |
| устаде, па онако лоповски и обешењачки стаде погле́дати на кућу. — Нана сад кроји кошуље, неће |
| ! опет се Сава искашља још јаче и затим стаде читати гласно:</p> <p>— »Књижевници и фарисеји до |
| роведено у Богословији...{S} Доиста, он стаде распитивати о свему, о многим ситницама интернатс |
| p>Љубомиру се одједном отворише очи: он стаде разумевати да се у њему јавља нека нова, још неја |
| p>Тужне, тешке сузе облише Љубомира; он стаде јецати неутешно, дуго... сећајући се својих најми |
| !« као да говораше његово лице...{S} Он стаде <pb n="123" /> запиткивати како иде са певањем.{S |
| некакве свеће и дадоше му у руке.{S} Он стаде махати свећама и обрте се народу...</p> <p>Љубоми |
| ђе га језа од хладна црквена пода, и он стаде још јаче дрхтати...</p> <p>Часови се свршише, а л |
| оји се од шпорета и Велимир, па се и он стаде смејати.</p> <pb n="70" /> <p>— Хо-хо-хо...{S} Бр |
| о калуђерима занесе, отвори му очи и он стаде гледати на своју одлуку о животу свесно, разумљив |
| ји са <pb n="150" /> његовом душом и он стаде осећати некако друкчије... није као до сад.</p> < |
| е бега!...{S} Ето зла!«...</p> <p>Дечко стаде плашљиво прелазити преко сена, које га одаваше св |
| први разред гимназије, и још тамо нешто стаде говорити, али он од узбуђења не саслуша ништа виш |
| <pb n="50" /> <p>Од ове службе Љубомир стаде још брижљивије читати <title>Свето Писмо</title>, |
| се изређаше сва ова оглашења, нови брат стаде, потпуно одевен, у калуђерском оделу, са свећом, |
| еља, Љубомир оде право Светозару, па му стаде наивно причати, како су добродушне и суседа и њен |
| осле пола часа врати се Марија, и одмах стаде нешто око ватре намештати.{S} Калуђери побацаше ц |
| збуњено.{S} Његов велики гојазни трбух стаде се чисто увлачити унутра, а широке чисте ноздрве |
| њих, јури кући...</p> <pb n="241" /> <p>Стаде грцати свет.{S} Појурила сва околина, као на ваша |
| исли, једна за другом, све брже и брже, стадоше ницати и пролетати у растресеној глави му.</p> |
| у и поче обед.{S} Млађи убрзаше кораке, стадоше разносити јела, лица им добила немоћан, преплаш |
| ђери, кидисаше око њега жене и девојке, стадоше га ловити, те му ни на ум не дође његова стара, |
| Одједном се сва три калуђера исправише, стадоше гледати низа се и отресати руком ситне прашке д |
| S} На први звук звона поустајаше момци, стадоше се облачити са журбом, и како се који спреми, < |
| , и опет, онако исто одмерено и лагано, стадоше лупати потковане цокуле...</p> <milestone unit= |
| е учитељ причао.{S} Али при крају запе: стадоше се ређати некаква неразумљива имена, и речи; он |
| новом за себе, грозничавом журбом...{S} Стадоше ницати просечени равни путови кроз бескрајну ма |
| гову чисту душу нека нова осећања, која стадоше долазити у сукоб са његовим досадањим тежњама.< |
| из мрачних и неприступачних дубодолина стадоше вући стотине кола дрва, која су до сад трунула. |
| /> <p>— Писали смо ти... рече Вујо, кад стадоше у дворишту:{S} Бабо те на самрти поздравио и оп |
| о школовање коштати доста...</p> <p>Кад стадоше пред њега смерно калуђер и ђак, архимандрит фрк |
| ростором, уталожи се код Љубомира и сад стадоше да се јављају нове тежње, управо нови идеали.{S |
| увлачити унутра, а широке чисте ноздрве стадоше шмрктати оштро.</p> <p>— Готово, није вајде... |
| да им је велика част изнесена.{S} Обоје стадоше жудно жвакати, истежући вратове при гутању, јер |
| пресече архимандрит иронично, и цокуле стадоше брзо лупати а нос чешће фркати.</p> <p>Другови |
| е порезу, дугове, ситнице и калуђери се стадоше питати: »А шта ћемо сад?«...{S} До сад је ове к |
| е обилним млазом низ усијано лице му, и стадоше лагано видати љуте очајне боле...{S} Разлеже се |
| етрпело, док се до тога дошло !...{S} И стадоше се ређати пред њим сви догађаји од његова бегст |
| силијан само лизну језиком обе усне — и стадоше <pb n="73" /> сви тројица нешто ослушкивати.{S} |
| попечатише му касу, дневнике, рачуне и стадоше зивкати и саслушавати једног по једног човека и |
| етком четврти пут »ужинају«, дотрчаше и стадоше, са ђацима, љубопитно посматрати и слушати како |
| кад се смирише гладна говеда у ливади и стадоше пасти, он се осврте и гледаше дуго, са завишћу, |
| уката.{S} Уништени филоксером виногради стадоше се прекопавати и засађивати дивљом лозом за кал |
| е одмах по уводу лица разведрише, и они стадоше слушати пажљиво.</p> <p>Гост објасни потребу, к |
| воно одјекну кроз нему тиху ноћ, монаси стадоше читати »часове«...{S} Љубомир, по правилу, учин |
| добрих гутљаја лице му се разведри, очи стадоше гледати смишљеније, а мисли, једна за другом, с |
| е весело скакуташе пред њим.</p> <p>Чим стадоше на место, девојче га одмах нападе.{S} Она беше |
| p> <p>Отворише се врата, и у трпезарију стадоше улазити, смерно и побожно, калуђери.</p> <p>Бож |
| ожаваној девојци, како грозничаво ступа стазицом, на којој ће наћи своју драгану и на којој ће |
| мишљао све нешто особито, неку нарочиту стазу, којом нико није пролазио.{S} А оно испало <pb n= |
| андритовој, предаде Арсенију кључеве од стаја и све чиме је она руковала, па оде својој кући.{S |
| кроз баџу и кроз саму шиндру, којом је стаја покривена.{S} Кад се Љубомир наже на врата, удари |
| ла — молчаније, послушаније и тако даље стајала баш пред очима млађих калуђера.{S} Ову своју да |
| .{S} Она је у његовим очима тако високо стајала, да није смео ни помислити на тако интимну заба |
| ожимо.{S} На Љубомира пазите отечески«, стајало је лаконски у томе неочекиваном писму. </p> <p> |
| , некако онако...{S} А како јој је лепо стајало јуче просто јелече, од пругасте ћитајке, оперва |
| ако изгледа, немарно шврљка по собама и стајама, гледајући тупо свакога ко је сретне, али је у |
| сетно осећање.</p> <p>А у дворишту и по стајама пустош, занемареност и нема сањивост...</p> <p> |
| у, нежну и наивну душу.{S} После честог стајања <pb n="45" /> на вечерњи, најрадије је претурао |
| девојка ђаволасто: лепше је нама ’вако стајати и... ко једна младина, шалити се.{S} Зар је за |
| се неколико пута кроз гомиле деце, која стајаху пред школским вратима, са превијеним табачићем, |
| рена и окађена измирном.{S} Уз дуварове стајаху само три постеље, један гломазан, мастан липов |
| тамо уз малени издубени престо, на коме стајаху неке старе црквене књиге, што их монаси оставља |
| ном чохом, амвону, окренут њему леђима, стајаше неко, обучен исто онако, као што је насликан св |
| кћи једног осредњег поштеног домаћина, стајаше уз Велимира, наслоњена на врљике, заклоњена гус |
| певницу!</p> <p>У кухињи, уз прозорче, стајаше Никола, слушајући цео разговор.{S} Кад саслуша |
| аестину реда, сав задубе у читање...{S} Стајаше тамо написано о овоме преподобном, да се као »< |
| , нешто стезати, и он неколико секунада стајаше као камени кип.</p> <p>»То је оно... сведочанст |
| кастом, ишараном купљеном кецељом, која стајаше скоро уз сама његова колена.</p> <p>— Је ли ово |
| <p>Он се осврте, погледа у човека, који стајаше пред њим, наслоњена на велики штап са упрћеном |
| Игуман скочи, узе стакло с ракијом, што стајаше пред њим и, другим изласком, побеже на свој оми |
| живи, окретни и весели.</p> <p>Љубомир стајаше у свом куту, претурајући очи с једног лица на д |
| а...</p> <p>Леонтије ретко кад осети да стаје ногама па земљу.{S} Воде га, управо носе на рукам |
| преко трњака и клада, не гледајући где стаје.</p> <p>Опет одоздо слабо одјекну неразговетно ви |
| ва на последњу косу, на којој су њиве и стаје окамењен...</p> <p>Са друге косе трчи, као без ду |
| ри га јара по лицу.{S} На самој средини стаје Мира наложила велику ватру, па се изребрила према |
| !« помисли у себи уморан и озебо монах, стајући на крај, иза монаха, који лагано иђаху за архим |
| ве горње дроњке Љубомирове, даде шумару стакленце најљуће ракије да га трља њоме по грудима, а |
| е разливати калуђерима ракију из другог стаклета.</p> <p>Врата се лагано отворише и кроз њих се |
| и у њему нема смисла, празно је, као од стаклета.{S} И само по неки уздах, што се отме из салом |
| p>После неколико минута утрча Никола са стаклетом, с кога још капаху бистре капљице.</p> <p>Игу |
| чно, што је значило да треба отрчати са стаклетом на чесму, која није баш тако близу, опрати ст |
| ла.{S} Кад беше на вратима, он процеди: стакло! а то је значило, да је време за ракију.</p> <p> |
| кво цвркање и мало затим глас:</p> <p>— Стакло!</p> <p>Љубомир угледа, како Велимир пружи велик |
| -а-ај... хап!</p> <p>Кад Василијан даде стакло друговима, Љубомир га лагано повуче за мантију и |
| ајној магли...</p> <p>Игуман скочи, узе стакло с ракијом, што стајаше пред њим и, другим изласк |
| бистре капљице.</p> <p>Игуману, чим узе стакло и погледа у њега, раширише се ноздрве, али тај о |
| ам пречи, приђе весељак полици, дохвати стакло па наже.</p> <p>— Е, брајко, оногај... нећемо та |
| чесму, која није баш тако близу, опрати стакло, <pb n="106" /> наточити воде и донети га онако |
| у толкујеш !... узвикну Велимир, узевши стакло к себи.{S} Коме се не допада, нека не пије...{S} |
| ју, добацује му Арсеније, гладећи руком стакло с вином.</p> <p>— Де, ви ђаволи!... виче им тетк |
| погледом.</p> <p>— Подај му, Љубо, ово стакло са полице, па седи и ти да једеш, рече тетка пре |
| гледа, како Велимир пружи велико широко стакло пуно воде, како га нечија рука дохвати и наже.{S |
| акад... узвикује Никола, гладећи хладно стакло.{S} Имамо и ми душу, зар није?...{S} А баш ову ј |
| викну Велимир, подигнувши скоро празно стакло с вином у вис...{S} Тамо не дирај, а онако што ч |
| нему празнину.{S} Наточи у старо Савино стакло оне исте, укрћене кристалне шљивовице, па одшета |
| <p>У Велимировој руци опет се нађе оно стакло скоро празно.</p> <p>— Хи-хи...{S} И не загорео! |
| могу, куне се он, одбијајући пружено му стакло; никад је нисам пио...{S} Немој, очију ти!...</p |
| сеш са чесме, ама оногај... да разладиш стакло...</p> <p>Љубомир га послуша.</p> <p>— Шта ти им |
| ве и Бога и све, али смерни инок остаје сталан, као и праведни Јов.</p> <p>А оне поуке у житију |
| ао лед, без срца...{S} Само си ти један сталан, непомичан, мио и светао!...</p> <p>— Збогом! зб |
| , кад је већ сасвим обезвијао од глади, стале излазити пред очи разне саблажњиве слике, које је |
| .{S} Иде, врши посао, враћа се, а једна стална мисао, која се већ одавно утврдила у њему, заузе |
| > <p>Али чудо: колико га месеци мучи та стална, грозничава мисао; колико је ноћи провео маштају |
| ма којој су његове симпатије вазда биле сталне — кад год му је она пред очима...</p> <p>Сад се |
| још многим саблазнима, али дете остаје стално »трудами и воздержанијем умершчвљаја тјело своје |
| служени »чиновник« без пензије (бави се стално склапањем манастирских рачуна).{S} Тако је свака |
| досадање случајеве у животу имала једну сталну подлогу — навику...{S} Све се радило онако, како |
| ; ко вели:{S} Ваљада видиш колико ми је стало до тога, да се те беде опростим.</p> <p>— Знам, з |
| шао кров и заклон, за чим му је највише стало...{S} Од тада је непрекидно трчкарао по некаквим |
| уће...{S} Нићифору као да не беше много стало до свега тога.{S} Он отпутова весело, као на какв |
| ах, чим га обуче, навије на маштање, па стане газити по пртини или целцу — како се деси, — погу |
| } Али, брате, кад заседне за трпезу, па стане макљати, ни Максим му није раван...{S} И онда, ка |
| трасним изразом на лицу; час му се Мира стане превртати пред очима и дерати јарца, а он сад сас |
| огија, мој брате... то је наука!{S} Кад стане чича-Срета да прича о онима, што иду ноћу по кров |
| ђе кроз мене, па се опет врати натраг и стане играти далеко, као неки велики, велики коњ...{S} |
| свим омекне, уплаши <pb n="147" /> се и стане од страха певати, што иначе никад не чини...</p> |
| оче живље мислити...{S} Досетио се: ако стане обилазити људе, умреће од глади.{S} Него, најпре |
| S} Дела ми баш испричај.</p> <p>Љубомир стане причати редом.</p> <p>— Зар то... ха-ха-ха...{S} |
| ри, ништа...{S} Па кад и то прође, онда станем мислити...</p> <p>— Мислити... понавља Мира глас |
| ...{S} А ја?«...</p> <p>— И ’нако... да станемо барабар, па да поделимо љуцки што је Бог дао... |
| поздравиће те игуман Сава, ако му тако станеш устајати.</p> <p>— Их, кукавцу!... успавао се!.. |
| седа, средовечна жена, удовица, која је становала баш до његове куће.{S} Она га је чешће зивкал |
| о је било, код овакових људи, где је он становао, лако удесити.{S} Рада школског још не беше мн |
| друкчије... па се размиле по перилима и становима, онда ја бежим у подрум...{S} Кријем се од ја |
| ом путује, као што се обично сви сеоски становници збуне и ушепртљају, кад им дође из града, по |
| , — погури се и сагне главу, а мисли се стану колутати и ређати, све једна за другом, све брже |
| и, па слатко трепћу, чим опазе тетку, и стану је неког белаја мувати по угловима ходника или ку |
| а пламен свећице, па само трепћу и опет стану као окамењене.{S} Ни једне мисли у њима, ни једно |
| не у манастиру, док се не дође до овога стања, које затекосмо у њему.{S} Четрдесет је скоро год |
| довијао се и обртао од сваке руке, али стање све очајније...{S} Шта је то?</p> <p>Смањили се, |
| , који су све више подизали материјално стање манастира, и враћао се сваки утешен и охрабрен на |
| , отац му опширно описује своје жалосно стање и наређује му, да одмах пошље сву досадању уштеду |
| ретку...{S} И сваки је задовољан својим стањем (тако се њему чини), и не сећа се да потражи што |
| бомир се поврати сасвим, подаде се оном стању кад се прегладнео стомак напуни и почне да вари.{ |
| ако</hi> и у којој се сразмери то чини, стао је и он дизати без рачуна, без смисла, глупо...{S} |
| има, а ногама не може више да мрдне.{S} Стао као окамењен, па гледа како се преливају бела крав |
| лози изишли су му на врх главе, и он је стао мало боље размишљати о њима.{S} Учинило му се сумњ |
| S} А да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред капију, да мало поразговарамо.{S} Па |
| изгледала као двор, а сад тако сниска, стара, и тако обична...{S} Овде се некад побадао вито.. |
| а се суха, исцеђена муком и немаштином, стара домаћица, па се извињава што нема чим даривати кр |
| коме се преливаше, жућкаста као дукат, стара препечена шљивовица.{S} Насу ракију у чашу, из ко |
| а ловити, те му ни на ум не дође његова стара, бескорисна, искрена пријатељица...{S} Ах, калуђе |
| огледни зрак, и немим ћутањем поздравља стара знанца...</p> <pb n="254" /> <p>— Писали смо ти.. |
| асто сива маховина...</p> <p>Зар то она стара »наша кућа«?!...</p> <p>А родбина весела... све п |
| рубин, у великој широкој чаши, жућкаста стара шљивовица.</p> <p>Гост, видећи га онако забленута |
| да се добро напијете, па онако... после стара вина, да грдите ово легло...</p> <p>— У вину је и |
| едати кад се смркне?...{S} Али он се не стара да представи себи како ће то изгледати, јер му се |
| е душу и однесе је?«...</p> <p>Он се не стара много да разреши ту загонетку, него се само забав |
| атра архимандрита као правог дужника, и стара се савесно да наплати свој дуг.{S} А нови архиман |
| обори главу...</p> <p>Дође на виђење и стара другарица с Маљена, водећи синчића за руку.{S} Гл |
| зна зашто је он дошао!« мисли у себи и стара се да умакне са доксата неопажен.</p> <p>— Где ће |
| е?</p> <p>— Сви!...{S} Тако се радило у стара времена.</p> <p>— Море... отеже девојка ђаволасто |
| ко би пуна срца, нуди госте ђаконијама, старајући се збиљски, да сваки оде из ове куће задовоља |
| амо весело и блажено осврташе око себе, старајући се да самим очима покаже друговима колико су |
| устав! грми игуман, обрћући главу зиду, старајући се да не гледа у госта, који већ прелази прек |
| у свет!</p> <p>— Чула сам, рече она, не старајући се да прикрије жалост, која се показа на лицу |
| год би га игуман испод очију погледао, старао се да му задркће широки рукав расе.{S} А »препод |
| , севнула би радосна варница, али се он старао да сакрије своје осећање од свакога, па и од Вел |
| опазе, саопшти да Ђока остаје овде.{S} Старац се уплаши: како ће сам одвући кола — кљусе није |
| /p> <p>— Сви тројица сте моји, наставља старац кроз плач: сви сте ми једнаки.{S} Ако смо и сиро |
| али тако да то није он, него опет онај старац, јер како би могао бити такав!...{S} Па опет је |
| отац Сава искрено га дочека.{S} Омекшао старац, постао благ и приступачан као дете.{S} Леонтије |
| >— Знаш ли Амфилохија... држи ли се још старац?</p> <p>— Здрав је.{S} Предаје Свето Писмо.</p> |
| е, од куд ово!...{S} И какав је ово нов старачки глас, са шушкањем и промуклим крештањем!«... ч |
| јој, неки прост и добар, блесаст сељак, стараше се само да се што боље напуне вреће, торбе, кач |
| ежући још више раме Љубомирово, који се стараше да се ослободи незгодна терета.</p> <p>— Ти си |
| а и крију се са смехом за трула ћерчива старе куће...{S} Њему се учини да је он мали као они... |
| широко савијене рогозине, вири половина старе масне камилавке, а на другом крају висе нове цоку |
| ле <pb n="28" /> конце фула, опаране са старе чарапе.{S} Овде ће моћи, само да прострем чаршав. |
| онтије оживе.{S} Сад ће се поновити све старе, дивне успомене...</p> <p>— Знаш... кад онако ја |
| и издубени престо, на коме стајаху неке старе црквене књиге, што их монаси остављаху за целивањ |
| ење у народу, те најдрагоценије особине старе српске куће, убијају побожност у народу, служе ка |
| непрекидне молитве, читајући их из оне старе ирмологије и часловца...{S} И тако ће све, док му |
| , ољуштених зидова црквених на полусухе старе воћке око амбара, који се добро накривио у страну |
| свега био најмилији, најзаноснији дочек старе, давно невиђене околине, висока Маљена и цела, св |
| само блене...</p> <p>То је игуман Сава, старешина Покровског манастира, испод крајњих рудничких |
| рхимандрит, његов најбољи школски друг, старешина манастирски чак на другом крају Србије, дошао |
| још беше неке строгости по манастирима: старешина је пазио на сваки корак својих потчињених, ко |
| чина...</p> <p>Све ври у послу, а млади старешина задовољно преноси очи с једне нове тековине н |
| дује тако важну и милу госту...{S} Вујо старешина кућни, Свејо већ косач, сестара нема, разудал |
| о једну паметну ствар... код тих млађих старешина...{S} Хм... ту се намесник малко збуни и спле |
| најподеснији за самовласне манастирске старешине.{S} Ђак је знао цело црквено правило, све пос |
| тац Сава, као и све ондашње манастирске старешине, држећи да то »све мора пасти«, није плаћао п |
| /p> <p>— А јест, сад је манастир В. без старешине...{S} Штета што је отац Арсеније тако слаб, а |
| настире, и свуда, где год су млађи људи старешине, нашао је да се друкчије газдује, по новој на |
| н, шта ли понети ноћ.{S} Посматра редом старешине и калуђере по манастирима, и долази до закључ |
| длучно:</p> <p>— Кажем... тако наређују старешине!</p> <p>Отац Сава залупи врата, и опет, онако |
| 8" /> чега донесе из парохије и предаје старешини, колико је пало прихода у цркви од свештенора |
| не хтеде, као Нићифор, користити правом старешинства, него замоли архимандрита за дозволу, да и |
| какво питање.</p> <p>Чим Леонтије прими старешинство, Велимир му напомену, да кућа не може бити |
| во најмилије духовно чедо, отац Сава, у старешинству наследи.</p> <p>Обишавши неколико већих ма |
| ме учинити?...{S} И ко ће после доћи за старешину... мож’да он?...{S} Ко зна?!...{S} Ех, кад би |
| нија у манастир т-н, камо је одређен за старешину.</p> <p>— Их, роде, како ћу... ојађеник сињи! |
| p>Пре две године Максим је постављен за старешину манастира Т. У целој Србији, нигде се у толик |
| из које бризнуше ситне искре, и послужи старешину.{S} Игуман дохвати чашу гломазним великим прс |
| !... одговори монах, гледајући зачуђено старешину, мислећи у себи: »Што сам се калуђерио!...{S} |
| ега поздравља...</p> <p>— Здраво, друже стари!...{S} Да ли ћемо се још кад видети? узвикује сет |
| брата, прими управу манастира, пошто је стари игуман, пре неколико месеци, умро, изјавивши жељу |
| укиде се »велики тевтер« који су завели стари игумани, где је сваки калуђер, својом руком, упис |
| ложи стоци сено и лисник.{S} Обуче свој стари жути капут, једини остатак <pb n="56" /> прошлих |
| ена дечка слушкиња суседина, девојчица, старија од Љубомира.{S} Одмах се на њој могло опазити, |
| слаше да, као млађи јеромонах, мимо три старија брата, прими управу манастира, пошто је стари и |
| а распустише школу, рекоше да прелазе у старије разреде сви они, који имају добре годишње оцене |
| , стењући, мрштећи се и превијајући се, старији од првога, калуђер.{S} По његову целом држању и |
| ету дужност; одоше и професори, одоше и старији ђаци, и Светозар оде са некаквом »легијом«, оде |
| <p>— Море... какав пост! узвикује трећи старији чиновник.</p> <p>А по ходнику и дворишту све ве |
| као браћа.{S} Знаш, овде су сви од нас старији, и сваког мораш послушати, што год ти заповеди. |
| то је у реду и обично...{S} Али где су старији?...</p> <p>А шта је оно... чије су оно куће?... |
| в час, а мож'да и више.{S} Али, тако су старији удесили, и он нема куд...{S} Максим и Арсеније |
| , па ће бити њоме сви задовољни.</p> <p>Старији калуђери почешаше се иза уха, мрднуше веђама и |
| иво и понизно, као што се пристоји пред старијим, и на његову лицу беше исписано задовољство шт |
| алуђерењу — безусловна послушност према старијима...{S} Он се, као јагње што се води на клање, |
| куће</hi>, био је подједнако драгоцен и старијима и млађима, и сваки се од њих патио, да се тај |
| S} И калуђер нестрпљиво изређа неколико старијих, зрелих људи, које је знао...{S} И сви помрли, |
| ром вино у кантама, и заводњио очима са старим другом, натежући у подруму истом кантом, онако ђ |
| ијаша са буђавим, полутрулим игумановим старим чизмама, које је нашао у штали, а изгубиле се од |
| опадија кроји себи сукње, у искривљеним старим опанчићима и срозаним великим чарапама, добивени |
| !...{S} И све онако... све мора тећи по старим, давно издубеним јазићима, баш све... и ако сам |
| настир шта ће... мора бранити своје, од старине наслеђено, право...</p> </div> <div type="chapt |
| двапут и трипут већи, него кад се ради старински.</p> <p>— И... тамо сам, вели отац Сава даље, |
| ео?</p> <p>Љубомир обори главу и, онако старински, потуљи очи стидљиво.</p> <p>— Тсс... ’нако.. |
| је и лепше...</p> <p>А у кући се живело старински.{S} Беше свега у изобиљу...</p> <pb n="259" / |
| се понегде сниским, кривудавим чаталима старих, поцрнелих, полутрулих врљика.{S} А тамо опет иђ |
| вених књига, разгледати урамљене ликове старих манастирских архимандрита, важнијих владика и др |
| ова, и оно свесрдно прилажење руци му и старих и младих, и она искрена радост њихова, што им се |
| је био необично бистар младић, од оних старих великошколаца, који сваку занимљиву појаву дубок |
| није лак.{S} Молитву над једном слабом старицом изврши мало боље, али се и ту заплетао и брзао |
| p> <p>Шта ће се сад?...{S} А оно вечно, старо као човек, правило: да треба јести, подстиче миса |
| унац, као што одрасло полетарче оставља старо гнездо и вије се невештим и слабим крилима у дале |
| ена чатрљица...{S} Јест... то је његово старо гнездо, у коме се испилио!{S} Он не гледа високу, |
| о.{S} Манастир је полагао право на неко старо запуштено воденичиште, на једном сеоском потоку, |
| историјом обележеним путем, одживљавало старо добро време и уклањало се испред новог, створеног |
| од свога господина чисте преобуке, цело старо одело и обућу.</p> <p>Боже, кад је видео себе у п |
| ју спржену траву кржљава говеда и једно старо, сплатичено кљусе; детелиниште зарасло аптовином, |
| краја села.</p> <p>Ко није запамтио оно старо обношење водице по селима!{S} У свештеничким паро |
| у таван, слевајући у уста неко мирисно старо манастирско вино...</p> <pb n="172" /> <p>Изређан |
| м животу своде на какво ретко, необично старо вино; којима управо, чим се помене манастир, одма |
| и никако му није падало на ум да је то старо, изношено, искрпљено одело, у коме он изгледа сме |
| они, одајући нему празнину.{S} Наточи у старо Савино стакло оне исте, укрћене кристалне шљивови |
| <p>Воденично питање је у овом манастиру старо и значајно.{S} Манастир је полагао право на неко |
| помене манастир, одмах замирише у носу старо вино, они гракнуше сложно да се реликвија изнесе |
| године прођоше, а он не виде више свога старог гнезда, из кога је полетео у свет, не виде ни св |
| уга имена...</p> <p>И овде нестаје оног старог, на који је он добро навикнуо, света, а ниче нов |
| таће сасвим други свет!...{S} И људи из старог времена одлазе, и свега, свега нестаје...</p> <p |
| тати у побожности и чистоти... одбацити старог и обући се у новог, Богом створеног човека...</p |
| ра, некаква чудна, високоучена историја старозаветног текста, са сипањем необичних имена католи |
| игуманов (имају их сви игумани) некакав староислужени »чиновник« без пензије (бави се стално ск |
| слом у Крагујевац, па свратио на виђење старом другу.{S} За архимандритом пошли, као навикнуте |
| ом браству, отац Сава поведе разговор о старом, традиционалном, ну застарелом реду и газдовању |
| не кише...</p> <p>Само поља остадоше по старом.{S} А и шта ћеш им?{S} Шта можеш унети новога, а |
| њство, младост, зрелост, па ево стиже и старост, а у том дугом низу отац Сава не види ништа, до |
| же се општи смех.</p> <p>— Обуци, роде, стару антерију, добацује му Арсеније, гладећи руком ста |
| неколиких година, разјурио из манастира стару братију и остао са својом духовном децом, новим м |
| p> <p>Истина, он још није могао угушити стару вечну своју мисао: да он није оно исто, што су др |
| подне, гости још седе на доксату, пију стару препеченицу и жмиркају на топло пролетње сунце.{S |
| чарским штенетом.{S} Обеси о раме једну стару манастирску, десет ока тешку, гарабиљчину, поведе |
| отац га доведе у овај манастир, чувеном старцу, игуману Лазару, који се прославио у целој Шумад |
| ок, море... промуца он гледећи, како се старчеве очи заводњише, како из њих кануше две сузе.{S} |
| та она, гледајући му пажљиво лице и цео стас, као да је рада оценити га овим једним погледом.{S |
| ио.{S} Дечко беше омањег раста, погнута стаса, кратка и дебела <pb n="4" /> врата.{S} Сад, кад |
| околног земљишта, где би помељари могли стати с колима и стоком...{S} После десетину година изу |
| ећој мери појавила.{S} Хтео би који пут стати уз Милку, газдину кћер, слушати њена занимљива пр |
| реци на веће школе у Београд.{S} Па док сташе време за школу, примио ме ови, реци, добри човек |
| општим покретом.{S} Њему дође цела ова ствар, као болеснику у ватруштини гутљај хладне бистре |
| ...</p> <p>Пропала цела њива... свршена ствар!...{S} Њему се само магли пред очима, а ногама не |
| ад се није могла почињати овако озбиљна ствар: треба сачекати какав већи празник, и онда почети |
| ава је, још почетком своје управе, тако ствар окренуо, да је манастир добио парницу и имао прав |
| ући како да почне излагати ову тугаљиву ствар...{S} Ви сви знате, настави он, ослобођен новом м |
| бичај, као и многи људи, заволети какву ствар, животињу, посао, и сав се предати забави или пос |
| а, желећи, без сумње, узети какву своју ствар, без које неће да се крене на пут, или мож’да, уз |
| ли отац Сава даље, опазио једну паметну ствар... код тих млађих старешина...{S} Хм... ту се нам |
| ки Србин навикао гледати као на »обичну ствар«, он расветли у свези са науком Христовом, са жив |
| у је свемогућа сила, која обара, ништи, ствара, одузима живот, даје здравље и срећу...{S} Пред |
| ноћу, кад намакне жути капут на главу, ствара слику Соломуном опеване лепотице и после испреда |
| римамљива, весела, млада живота, лагано ствара и у његовој души тајну жудњу за оваким животом.. |
| S} И у његовој занесеној главици он већ ствара слику...{S} Он, обучен у епископско одело, стоји |
| ио мало на претерану побожност, која му ствара неприлике.{S} Он је знао, да владика живи и дише |
| нове, које је годинама, један по један, стварао и слагао на саму душу своју, лебдећи над њима, |
| разне саблажњиве слике, које је сотона стварао...{S} Час му дође суседина слушкиња из Београда |
| во ћутање напоменути госту, да се такве ствари не причају.{S} Али се гост заинтересовао јако, п |
| е утврди мисао: да ни игуман не зна ове ствари.{S} Првим одговором учинио је пробу, па ослобође |
| .. на чреду.</p> <p>Љубомиру долазе ове ствари све замршеније и чудноватије.{S} До сад је мисли |
| ем ти: остави ти ово, не разумеш ти ове ствари...{S} А ја ћу ти донети, ако хоћеш да читаш, што |
| одмах, јер не беху достојни слушати ове ствари.{S} И такав је ред...</p> <p>Калуђери и ђаци пог |
| некакво »извјешченије« и још неке друге ствари, на које он не сврну пажњу.{S} Нађе прво житије: |
| лицу, који вели : »Ја ви не разумем те ствари, али знам да је то нешто онако... шарено«...</p> |
| јавила у њему прва мисао.{S} А у самој ствари то није почело једног дана, ни месеца, па ни год |
| за Љубомира светли и прави, ну у самој ствари страшни аскетски живот...{S} Антоније не једе ни |
| му такво знање.{S} Знао је доста лепих ствари из земљописа, јер је то професор лепо причао.{S} |
| А како ће он!...{S} Него, има и лепших ствари, на пр. библиска историја... то га занима веома, |
| га прегледа, гласио је: »Тс... није баш ствари, али тек ко зна!«...</p> <p>— Ја, одговори Љубом |
| а тетка.{S} Узе и њену собу, намести је стварима из гостинских соба, а муж ће живети <pb n="248 |
| научио, а и другове упознао са важнијим стварима, које треба да зна свако свештено лице.{S} Сам |
| животу, у разним забавним и младићским стварима, Сава је био опрезан.{S} Ако му се укаже прили |
| астиру, о калуђерству, о многим веселим стварима...</p> <p>Гле, како се овде бурно живи, и како |
| то је истина и што је од живота, што је стварно, и сравнио са оним, што му до скора беше идеал, |
| та ћеш им?{S} Шта можеш унети новога, а стварнога и кориснога, у неколико манастирских ливада и |
| о не личи на човека, или што није прави створ божји, него се узео са неким силама, вилењацима, |
| у страху: да ли је он још човек, божји створ, или се већ прометнуо у какво чудо?...</p> <p>А Љ |
| /> ћасом купуса, а <hi>он</hi>, паклени створ, завија као утегом... вије, вије, вије...{S} А сл |
| после сам осетио да сам за нешто друго створен...{S} Сад, или да лажем Бога, или да послушам и |
| Пахомије, Макарије и други?{S} И они су створени као ја и ти! узвикну Леонтије весело, држећи д |
| добро време и уклањало се испред новог, створеног разним условима, већ дозрелог за живот, време |
| бацити старог и обући се у новог, Богом створеног човека...</p> <p>Монаси певаху тако лепо и за |
| ас...{S} Он замишља демона, кад је, пре створења света, својим оштрим крилима парао вечну, црну |
| лас.</p> <p>— И тица, и бубица, и свако створење Божје зна зашто живи и радује се сунцу.{S} Рад |
| ну лепих, животописа, и већ је по њима створио себи, не још сасвим јасан, али ипак одређен пра |
| S} Ја мислим да нас је <hi>све</hi> Бог створио ради онога, што је рекао у Св. Писму: »...плоди |
| } То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог створио исто ’нако, као и мене... то ћеш видети, тако м |
| очувала је триестогодишње вино, од кога сте се ви, само од једне чаше... развеселили.{S} Покажи |
| х.</p> <pb n="94" /> <p>— Хо, мај... да сте вид’ли то чудо!...{S} Препаде се човек, па хоће шла |
| ’!...{S} Некако ми онако знаш... као да сте ми и ти и Нићифор нешто отели, криво ми...{S} А већ |
| је се Василијан.</p> <p>— То би било да сте се срели ти и отац Максим, одговара му Велимир.</p> |
| ам бризну плакати.</p> <p>— Сви тројица сте моји, наставља старац кроз плач: сви сте ми једнаки |
| и на <hi>прве</hi> калуђере...{S} Какав сте ви Онисифор... онај из Павлове посланице, такав сам |
| и Љубомир искрено и живо.</p> <p>— А ви сте... ти си доста учио, поправи се Никола, гледајући Љ |
| олизи!{S} Манастирски лонцолизи!... сви сте једнаки!...</p> <p>Начини се галама, гужва, врева.. |
| </p> <p>— Ти си као и твој газда... сви сте једнаки... мрмља пандур, везујући поводнике за јасл |
| треба само пити.{S} Децо, точите... сви сте задремали.</p> <p>Од гостију нико се не маши чаше: |
| те моји, наставља старац кроз плач: сви сте ми једнаки.{S} Ако смо и сиротиња, можемо живети... |
| еби помисли : »Мученици Христови, да ли сте и ви оволико трпели !?«... </p> <p>Сутрадан дође Ле |
| и сад га све то плаши!...</p> <p>Да ли сте видели срећна, весела младића, који је месецима или |
| чију, које се све упрле у њега.{S} Тако сте красни сви у целом овом разреду, да господа професо |
| ј глас господњи: ходите к мени сви, што сте оптерећени и намучени, и ја ћу вас одморити«...</p> |
| години, још ћосав, дугуљаст, незграпни Стева претвори се у брата Саву, примивши на себе »образ |
| ама да се ослободи овог терета, који га стегао, па не да дисати.</p> <p>— Чек’ да и ја тебе зат |
| зме пријатна топлина, срце му се некако стегне, не зна ни сам: да ли плашљиво или радосно.{S} Ч |
| ...{S} Онда није ништа марио кад га оне стегну својим ручицама, а сад, гле: само га дохвати прс |
| , прљавих и окречених, и он се нађе као стегнут, заклопљен том громадом...{S} Кад све то виде и |
| атворених, усамљених, повучених у себе, стегнутих строгошћу управе душа, које одједном добише н |
| опија... и све ближе прилази и све јаче стеже...</p> <p>И види у сну, да близу њега заудара из |
| ће...</p> <p>Љубомир се препао, па само стеже уздрхталом руком бутиницу, трепће и одједном му г |
| о има!... рече она шаљиво, смејући се и стежући још више раме Љубомирово, који се стараше да се |
| а и влажнија, у глави се осећа све јаче стезање, као процепом, снага почиње слабити...{S} Бркај |
| , стаде га чак доле, испод груди, нешто стезати, и он неколико секунада стајаше као камени кип. |
| сниково према братији.{S} Кад је толико стекао, да је могао некима у конзисторији позајмити по |
| многи раде па лепо живе, и још по неки стекне...{S} Само за прво време, док ме не приме у школ |
| мири, постаде непомичан и неосетљив као стена...{S} Не беше више физичке могућности да се наста |
| шти узвик.{S} А закон, хладан и нем као стена, хоће своје...</p> <p>Подиже се оштра, љута челич |
| 4" /> <p>— Кхх... ихи-хи... зачу се иза стене загушено женско смејање, као кад се неко узалудно |
| азговору о будућности, дођоше до угнуте стене, седоше на дебео слој мека суха лишћа и наставише |
| ужем крају пећине, где беху зарезани у стени неки крстови и једна удубена ниша са равном плочи |
| разлеже загушена рика...{S} Навише, уз стеновите кршеве... ено их — тамне се, а црпи отвор пећ |
| но шушка.{S} Кораци се све више примичу стеновиту кршу, који се, усред шуме, издигао у вис за н |
| ир је обично остајао под једном угнутом стеном, на крају шуме, ту с највећим задовољством седео |
| а преплашено, а Велимир скочи и зађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже он радосним гласом, као д |
| и занеми...{S} Ни уздаха, ни јаука, ни стењања, ни гласа!...</p> <p>Тек после два часа калуђер |
| го вече, ненавикнут на умни рад, зноји, стење, крха, проклиње, грми и — предаје богословску нау |
| .. одобровољи се Васа.</p> <p>— Уф-ф... стење Арсеније и сипа разне траве у лонац, мешајући веш |
| Да ли је готова вода за мој теј? рече, стењући, мрштећи се и превијајући се, старији од првога |
| уласка и поможе му сићи низ стрме, дуге степенице, које воде у простран и мрачан манастирски по |
| p> <p>Професор прсну у смех и стрча низ степенице. . .</p> <p>За два дана изређаше још петорицу |
| аво на земљу, немајући кад силазити низ степенице.{S} У оном летењу на земљу осети, да је кошуљ |
| испред пружене пушке, истрча Љубомир уз степенице, погледа чудновато, готово прекорно, јасну и |
| ћи.</p> <p>Љубомир застаде на последњој степеници.{S} Знао је да се треба вратити одмах, али је |
| и другом облику...{S} Гле, зар оно кућа Степовића!{S} Некад му је изгледала као двор, а сад так |
| од света, али се некако сам, на основу стеченог знања у школи досети, да у Србији нема никакве |
| одобио...{S} Чудно... чудно!...</p> <p>»Стига мом оцу!« рече попов синчић, смејући се са њима, |
| ло казиваше свакоме, како једва чека да стигне у Београд, да се сита одмори.{S} На њено место н |
| Докторе!... двојицу!</p> <p>Тек у вече стигоше лекари, и одмах после прегледа изјавише забрину |
| е обично гледају странци пролазници.{S} Стид га да се врати, а девојче тако лепо гледа, чисто г |
| менио у лицу: неко би помислио да га је стид, али није; њему је само малко необично због ових В |
| > <p>— Роде... добро дошао! промуца он, стидећи се учевна богословца, који са самим владиком пу |
| и сама врдне очима у страну, као да се стиди њега...{S} Она одмах, без икаква упутства, заузе |
| одговори досадном госту:</p> <p>— Да се стидим !...{S} Ишао сам за стопама Господа нашег, Спаси |
| .. <hi>ви</hi>?!...</p> <p>— А ви се не стидите у овоме... како ’но рекосте, леглу... да се доб |
| га опет запита:</p> <p>— Или се мож’да стидиш, па не смеш да причаш како је било!...</p> <p>Љу |
| снама се већ купе црте, које ће прећи у стидљив и зачуђен смех.</p> <p>— Море-е-е... отеже прип |
| ослу: и оно усплахирено сновање по кући стидљиве домаћице, и оно живо брисање и намештање добро |
| ну пажљиво, па прошапта неким уморним и стидљивим гласом:</p> <p>— Хлеба!</p> <p>— Ојађена сам |
| Леонтије оштро и прекорно.</p> <p>Вујо, стидљиво и ширетски, са оним истим, урођеним обојици, п |
| > <p>— Да! шапуће она плашљиво, срећно, стидљиво...{S} Долазе њени родитељи; благосиљају и глед |
| дљиво.</p> <p>— Тсс... ’нако... промуца стидљиво.</p> <p>— Како?... то бих баш хтео да ми кажеш |
| е како си се претурала? запита Леонтије стидљиво и обори очи.</p> <pb n="256" /> <p>— Тсс... де |
| живи.{S} А он, онако исто, као некадање стидљиво ђаче, одвојио се у крај и осећа се туђином у т |
| но.</p> <p>— Нека... повлачи се девојче стидљиво.{S} И ово је доста.{S} Сад знамо да сам ја јач |
| p> <pb n="39" /> <p>Љубомир обара очи и стидљиво гледа своју једину, скоро поцрнелу кошуљу.</p> |
| ри главу и, онако старински, потуљи очи стидљиво.</p> <p>— Тсс... ’нако... промуца стидљиво.</p |
| че им тетка, смешећи се и обарајући очи стидљиво, са изразом <pb n="117" /> на лицу, који вели |
| са Велимиром о циљу живота, кад му овај стидљиво наговести очекивање подмлатка...{S} И злобна з |
| а...</p> <p>И потом отац намесник, мало стидљиво, оборена носа, објављује да је довео из Београ |
| оворише неколико гласова.</p> <p>Цензор стидљиво обори главу, и са оним снебивљивим ужичким сме |
| , која се јави случајно истог дана, кад стиже и млади намесник, новина у облику једне триестого |
| сенас, трему и лаку збуњеност...{S} Кад стиже манастиру, Василијан га дочека весело:</p> <p>— Г |
| бегства... .</p> <p>Најмучније беше кад стиже у Београд, осврћући се путем једнако, бојећи се к |
| но, што виде и чу!{S} И дахну душом кад стиже у Београд, и настави свој скромни, повучени, мирн |
| рзо детињство, младост, зрелост, па ево стиже и старост, а у том дугом низу отац Сава не види н |
| дају, зачуђена необичном појавом, па не стижу још ни да се насмеју његовом изгледу.{S} Али њега |
| уснице прстима, ножем размаче мало јако стиснуте зубе младићеве.{S} Тетка сручи лагано целу чаш |
| неколико првих листова и прочита један стих, која му прво паде у очи.{S} Читаше: »и измахну ру |
| уз то, у приличној мери, маштао и писао стихове, заинтересова се дечком и стаде му у мислима ре |
| бих тебе изгубила...</p> <p>Велимир јој стиште руку и погледа захвално у очи јој.{S} То није ви |
| како ли то изгледа... у једној гомили, сто попова!...{S} Нека, нека, још мало«... мисли дечко |
| .. кад се засија!...{S} А са њим, кажу, сто попова.{S} Боже, како ли то изгледа... у једној гом |
| ..</p> <p>Свећа, усправно прилепљена за сто, догорела и пламен лагано нагорева суху масну даску |
| ебе, он ће се сам унизити пред тобом на сто начина, само да те умилостиви.{S} И Љубомир је мисл |
| оде и донети га онако мокро и хладно на сто.</p> <p>После неколико минута утрча Никола са стакл |
| и постеље, један гломазан, мастан липов сто и неколико кривих поломљених столица.</p> <p>— Ене, |
| Па после седне за чист, велики кухињски сто, примакне ближе малу лампицу, узме ону чудну књигу |
| ка рука не такне јело, док она не удеси сто, трпезу, док она не завири у собе, ту нема реда... |
| лиш?</p> <p>— Остав’ то!... казо сам ти сто пута, викну Велимир, подигнувши скоро празно стакло |
| асвим, а Љубомир доби и намести па свој сто све Савине уџбенике, штампане и писане, из богослов |
| а уречено место...</p> <p>— Место... те-сто... понавља Љубомир, мислећи непрестано како би оста |
| вио друштво и дошао до постеље...{S} Те-сто!... узвикује он смејући се целим устима, клибећи се |
| очима све!...</p> <p>Леонтије одјури у стовариште Мирковићево.{S} Тамо застаде читаву гомилу р |
| отареви; тамо су саденута сена, гумна и стогови сламе.{S} Тамо су се браћа упутила...</p> <p>Ле |
| .. игуман је љут.</p> <p>— Зашто?...{S} Стој! викну жена радознало.</p> <pb n="114" /> <p>Љубом |
| онај што ме жестоко у школи шамарао.{S} Стој, бре, сад да те питам !...{S} А он кад виде како с |
| ри некаквим замрзнутим гласом:</p> <p>— Стоја неће више да нас пере... ђеца иду као...</p> <p>И |
| аси, и они што седе, и они што слушају, стоје као приковани за место, као човек, који очекује п |
| им напрегнуто озбиљним изразом на лицу, стоје уз певницу и нешто шапућу.{S} Љубомир, тамо у при |
| . скоро ће да се смркне...</p> <p>Обоје стоје једно уз друго, гледају се и тим погледом кажу св |
| на ходник, пред врата.</p> <p>Љубомир, стојећи уз врата, беше се загледао у чиновника, који, н |
| омир, тамо у притвору, код самих врата, стоји с Велимиром и дркће...{S} Чини му се да има праву |
| ку...{S} Он, обучен у епископско одело, стоји на једном брежуљку, а Милка, она ђаволаста Милка, |
| селом, крај пута, баш уз његову ливаду, стоји Веселин Ђурић, онај што ме жестоко у школи шамара |
| тљен.{S} Архимандрит, у свечаном оделу, стоји у олтару, пред отвореним царским дверима, окренут |
| да се није ни сетио никаквих мисли.{S} Стоји тако, и зна где је и шта је, али га више занима к |
| ришту сви калуђери?{S} Гле, и отац Сава стоји на доксату, гледа, радознало и реко бих смешка се |
| вратнице, кад тамо на другим вратницама стоји ђаволаста слушкиња; да на часу веронауке премишља |
| детињи неутешни плач.</p> <p>У мислима стоји само једна црна, ужасна слика, и у томе грозном п |
| ве оно исто!...{S} Само међу калуђерима стоји огроман, угојен ован, са дебелим, вештачки у вис |
| ако је год окренеш, десно или лево, она стоји подједнако...{S} Празна је душа, мој брате, празн |
| оја се јуче разрешила од бремена, а сад стоји удаљена у углу, са плетивом у руци; кад погледа о |
| а у косо, наокришке, у једно место, где стоји непомично нека црна прилика.</p> <p>На крају ходн |
| би још много што учити, али свему томе стоји на путу газдина воља.</p> <p>Кад пође неким посло |
| ежак гледа да подупре леђа кад седи или стоји) па брзо чупа и растреса бела, опрана, нежна као |
| мах, бегао би, али на доксату механском стоји једна девојчица његових година и гледа га љубопит |
| е знаде шта би и немаде кад, јер игуман стоји пред њим, одбијајући устима читаве облаке дуванск |
| тамњан и да се већ у пола посветио, он стоји уз њу и <hi>овако</hi> јој говори!{S} Она безразл |
| латна.{S} Само је ово много шире.{S} Он стоји дуго, гледа у ту необичну појаву и чуди се...</p> |
| ањају на врљике разграђена котара, и он стоји тако и мртвачки обара пијану главу...{S} Он не зн |
| <p>И све то прошло и утулило се, и само стоји један дуг бескрајан низ година, у коме пројурише |
| зе, које јој једнако капаху.{S} Велимир стоји погнут, загледао се у земљу, као да тамо тражи ра |
| е се на крајевима, и он осећа да му још стоји на срцу сва она тежина, што се навали на њега, ка |
| ромуца Љубомир, сагињући главу.{S} Ето, стојим с тобом.</p> <p>— Одиста, зар нећеш од мене бежа |
| није било ништа.{S} Све ми се чини: да стока не опусти стричеву њиву, ја не бих оставио Маљена |
| , око кога се окупила гладна и премрзла стока; не осети како му је чело слеђено, како не може д |
| реду, гомилица сена, окупила се гладна стока, па жудно савија и купи у уста суху траву, а из о |
| врснија и шаренија, и ливаде зеленије и стока по њима товнија, и воћњаци гушћи и само двориште |
| а зашто неће.{S} И сад, враћајући се од стоке, спрема се да утврди са оцем све, јер му је још р |
| уж ће живети <pb n="248" /> на трлу код стоке.{S} Леонтије проба да протестује:</p> <p>— Ух, бр |
| е, и не сећају се јадне, гладне и жедне стоке до самог мрака.{S} Шумар заметне пушку за леђа, п |
| и нећете ни пара, ни имања, ни кућа, ни стоке, ништа... а?...{S} Је ли ви баш нарочито хоћете д |
| ико боца, које ће му спасти читаво крдо стоке, да не буде ноћас поклана и печена.{S} Да је сам |
| где би помељари могли стати с колима и стоком...{S} После десетину година изузето је за исту с |
| ларске вештине...{S} Зашаренише се међу стоком две необично велике жуте краве, са црвенкасто жу |
| механџија га погледа пажљиво.</p> <p>— Стоку знам да умеш чувати: код вас је има доста, него з |
| како упаде у њиву стричев син и потера стоку са ужасном псовком...</p> <p>А сад?...</p> <p>Још |
| ачки прут, замахну њиме весело и потера стоку.{S} Тек кад се смирише гладна говеда у ливади и с |
| тане их, као у маглу.{S} Чобани затворе стоку чим сунце мало одскочи, па и њих нестане, и не се |
| о Маљену, бесмислен му је овај живот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој магловитој да |
| ко нагло остави.</p> <p>Најпре је чувао стоку у ливади, која је била близу механе.{S} То му је |
| ркву с мајком.{S} Љубомир таман потерао стоку на пашу, а Милка искакута пред њега.{S} Обучена у |
| не...{S} Него му саветова, да преда сву стоку и поље Јованчином мужу под најам, а Јованка да пр |
| ази далеко око места, где чобани чувају стоку, па опет нема хлеба...</p> <p>Овако премишља глад |
| кад, око десет часова, дотера напашену стоку, поједе хлеба, па му газдарица да асуру, два џака |
| скомолао!«...</p> <p>— Доста! грми иза стола; у ходнику престаде фијук, чује се нека журба, пр |
| м.{S} Он скочи и стаде се извлачити иза стола, изговарајући некакву претњу, псовку...{S} Гости |
| ека учи! прекиде га игуман устајући иза стола.{S} Кад беше на вратима, он процеди: стакло! а то |
| е... узвикну он напослетку и искочи иза стола.</p> <p>— Срећан пут! срећан пут!... виче игуман |
| и, тамо па другом крају, у врху дугачка стола, сеђаше крупан дебео просед калуђер, са великом ш |
| кну онај професор »травуљар«, дижући од стола занесену главу.</p> <p>— Видите... поче увредљиви |
| еобично смирен изглед; од прозорчета до стола само снују и севају један поред другог.{S} Обед ј |
| — Живео!... загрмеше сложни гласови око стола.</p> <p>— Живео!... одјекнуше гласови испод липе. |
| еше висок, крупан, развијен и силан као столетни грм; глас му наликоваше пролетњој грмљавини.</ |
| брће, игра...{S} И осећа како се његова столица понесе некуд у страну, па оде, оде... и њега но |
| липов сто и неколико кривих поломљених столица.</p> <p>— Ене, три кревета! зачуди се Љубомир.< |
| је до сад, са слашћу, жвакао, скочи са столице, тресну руком по кошуљи спреда и, сагнувши глав |
| уђера и ђака на раније спремљене високе столице, са јастуцима за седење, моле их да причекају, |
| ...{S} И неко га диже у висину са целом столицом, па љуља, љуља...{S} А у глави све теже...</p> |
| а, гужва, врева...{S} Сви поскакаше иза столова.{S} Братија монаси, сматрајући последњи узвик к |
| да ово није само сан?...{S} Обилазе око столова, згледају се и смешкају... док отац Арсеније не |
| p>Калуђери, Велимир и тетка поседаше за столове.{S} Ђаци и момци изнеше на двориште, под хладов |
| имандритова подолазила; сви поседали за столове, пију и гледају немарно око себе.{S} Само се на |
| .{S} Племићи, спахије, шта ли су!...{S} Столови им блистају сребрним посуђем, кухиње раскошне, |
| допире у ходник, где се угибају широки столови, под теретом судова, препуних јелом и <pb n="22 |
| ма као мед, онда и њихова и сва лица за столом, добише веселији изглед.</p> <p>— Ох, мајка му п |
| н мрдну очима, ђаци за час променише на столу чаше и вино.</p> <p>Поче да се пије без реда, нек |
| и му господин, смејући се и прилазећи к столу.</p> <p>— Тек ’нако... залудан !...{S} Него гледа |
| елики осветљен круг, који се преврће по столу, па онда игра... игра... игра...</p> <p>Леонтије |
| гладни путник, а јабуке чине своје.{S} Стомак све више завија, осећа велику необичну глад, и в |
| мучи.</p> <p>— Други свет, кад га боли стомак, бар не може ништа јести, а ово... мастан камен |
| све више гњави песницама свој несрећни стомак, који га тако немилосрдно мучи.</p> <p>— Други с |
| подаде се оном стању кад се прегладнео стомак напуни и почне да вари.{S} Погледа око себе задо |
| смех. — Мене, знате... само по неки пут стомак... онако... завије, а <pb n="138" /> није да је |
| немој баш тако... знаш сам да је слаба стомака.{S} Неки пут га одиста тако завије и заболи, <p |
| Јест.{S} Знаш ли, он се не лечи само од стомака.{S} Он слуша све бабе, и све будале и свакога.. |
| } Почиње осећати неку незгоду у глави и стомаку, али још су му ведре мисли.{S} Он слуша причање |
| стинито, вечно и непроменљиво: идење за стопама Господњим.{S} То је, као највећу светињу, као ј |
| > <p>— Да се стидим !...{S} Ишао сам за стопама Господа нашег, Спаситеља и његових великих угод |
| гласом проговори:</p> <p>— Ишао сам за стопама Антонија Великог, Макарија Египатског и дру...< |
| жну новост.</p> <p>— Како ти то идеш за стопама Спаситељевим?...{S} Шта ће то, управо рећи? нас |
| рад он, који се тврдо решио да следује стопама оних који су цео живот свој посветили великој з |
| руговима, он прозбори:</p> <p>— Идем по стопама Господњим.{S} И Он је карао грешнике...</p> <p> |
| , усред шуме, издигао у вис за неколико стотина метара, обрасо шипражјем и кржљавим дрвећем.{S} |
| члану најпре двеста, па четири, па пет стотина...{S} Не иде!{S} Ђаволски састављена комисија, |
| а у конзисторији позајмити по пет, шест стотина дуката, без облигације и интереса, осетио се та |
| потом и грешном пожудом...{S} Има их на стотине, који су следовали за Антонијем, и сви су заврш |
| ковима, док сунце сија...{S} После које стотине година, од неограниченог права над селима, мана |
| неприступачних дубодолина стадоше вући стотине кола дрва, која су до сад трунула...{S} Појави |
| ем«, ухвати га камена препаст.{S} Он је стотину пута гледао, како то калуђери брзо и вешто раде |
| ни место за јаз ни за воденицу.{S} Пре стотину и више година била је ту манастирска воденица.{ |
| н?...{S} Ко зна?!...{S} Ех, кад би имао стотину дуката, да их ћушне где треба!...</p> <p>Васили |
| зом, а он мора чак на ливаду, да положи стоци сено и лисник.{S} Обуче свој стари жути капут, је |
| г манастира, па другу, која је засејана сточном репом, па трећу засејану детелином, па подизати |
| {S} Он то воле.</p> <p>— Мене је одиста стра.</p> <p>— Чекај, научићеш се...</p> <p>И каква ти |
| вно, са изразом искрена учешћа у његову страдању.</p> <p>— Ха-ха-ха, смеју се оба ђака, а Љубом |
| ко је свакад у манастиру: дође ли један стран гост, због кога се морају заклати бар два брава, |
| е, уф-ф... нешто ми од ноћас сева десна страна, вели Арсеније, нагибајући се на десну страну и |
| кетски живот и кад свет нагрне са свију страна, онда ће се удалити <pb n="152" /> у какву пусти |
| } Освртао се, загледао се дуго са свију страна, и никако му није падало на ум да је то старо, и |
| некој кући, значајно стрељање очима, од стране какве угарене удовице, и оно препирање Велимиров |
| ану.{S} Василијана је вукло срце на две стране: хтео је и он мало до потеса, али га вуче у собу |
| е прославља Свети Сава.{S} И сад с леве стране, збивени у скамијама, седе неки ђаци, калуђери, |
| са њега се гледају као на длану с леве стране подринске, и с десне шумадиске планине.</p> <p>П |
| тира.{S} Разаслао је да га траже на све стране, али од њега још никаква гласа.{S} Ко сме сад из |
| ну моје лепе Груже, како се њоме на све стране размилио свет... у мени заигра срце, повуче ме н |
| рских житеља с једне, и игумана с друге стране.{S} Доста му је за сад оно, што је од мене научи |
| ена крава—музара даје користи и с друге стране.{S} Пре десетак година, <pb n="141" /> после јед |
| исто онако као око Саве...{S} И с једне стране вири масна камилавка, а с друге висе нове, глатк |
| ачила га ногама, па бије прутићем с оне стране главе, камо би јарац хтео врднути.{S} Папоња вид |
| ичанствено здање, које се са све четири стране у наоколо склопило и опколило ову шарену, многоб |
| е загледао у чиновника, који, на другој страни ходника, претрчаваше од једних врата другима, же |
| се обрће журно, тражећи плен на другој страни, и онда настаје мување свиња, једно поред другог |
| д пјесмама</title>«.{S} Одмах на другој страни наиђе на некакве речи, које му се учинише незгод |
| а теби показ’ти, па ћеш и ти са нама у »странствовања«...</p> <p>Љубомир се стаде вртети; хтео |
| лија! одговори Мира немарно и погледа у страну.{S} Нисмо имали друга посла.</p> <p>— Па онако б |
| и се ђаволасто, па и сама врдне очима у страну, као да се стиди њега...{S} Она одмах, без икакв |
| а оде, оде... и њега носи, накривљена у страну...{S} И глава све ниже <pb n="232" /> пада, а он |
| где сеђаше Максим и повуче крај уста у страну.{S} Василијан се насмеши, а Максимово лице дошло |
| а како се његова столица понесе некуд у страну, па оде, оде... и њега носи, накривљена у страну |
| се у једном углу, не гледајући никуд у страну, над некаквим печењем, па <pb n="115" /> обојица |
| сиђе с кола, другови се сви склонише у страну, дајући му отворен пут.{S} Он се осмехну на њих, |
| им, ваљати... рече Љубомир, гледајући у страну: тако... без допуштења.</p> <p>— Та оно знаш, та |
| <p>— Ко је то!</p> <p>Љубомир одскочи у страну од страха и изненађења, али угледа да је и онај |
| а је то неки, овај... он погледа оком у страну, и видевши да је Љубомир већ зажмурио, настави л |
| али беше тако окренут, да није могао у страну погледати.{S} Он уздахну и хтеде пропустити игум |
| ке око амбара, који се добро накривио у страну...</p> <p>— Д-д... да га зовнем? замуца Љубомир, |
| обом, искренуо, опустио главу немоћно у страну и гледа бесмислено у пространи шарени свет, који |
| иш ! викну му девојче, нагнувши главу у страну, исказујући тим своје чуђење.</p> <p>— Ја што ћу |
| Вуку их мисли, овако угрејане, на другу страну, и разговор полако прелази на предмете, који су |
| а радио...{S} Она на једну, ја на другу страну, па тако док не сване...{S} А Василијан и ови др |
| ега се неки пут омакло, па оде на другу страну...{S} Почне о Богу, а после оде...{S} То сатана |
| орења, али још од капије обрте на другу страну.{S} Василијана је вукло срце на две стране: хтео |
| ја летим у целац, а онај скаче на другу страну, бега од мене...</p> <p>— Хи-хи-хи... ђаво од ђа |
| бе и посади га на њ, гледајући на другу страну, у мрак.</p> <p>— Тако ти Бога, шта радиш ту? пи |
| амерник, још пре њега, клиснуо на другу страну, баш у целац.</p> <p>— Ко си? викну опет онај, а |
| рији води бригу, а они ће свак на своју страну, за својим послом...</p> <p>И момци весели; нико |
| није окусио.{S} Иронично погледа на ону страну, где сеђаше гост, па, не гледајући ни у кога, ве |
| аксима.</p> <p>Игуман мрдну оком на ону страну, где сеђаше Максим и повуче крај уста у страну.{ |
| , вели Арсеније, нагибајући се на десну страну и мрштећи се.{S} А ти ми спреми, роде...</p> <p> |
| ћифор.</p> <p>— Знаш-.. овај напада све странце, макар били и калуђери.{S} А ја кажем да тебе н |
| га љубопитно, као што се обично гледају странци пролазници.{S} Стид га да се врати, а девојче т |
| араму и писмо, у коме се исказује груба страст и позив на састанак...{S} Друга... трећа...{S} А |
| кло; колико ли је нових осећања и нових страсти плануло, горело и утулило се; колико корисних и |
| немој ти мене!...{S} Очију ми не могу, страх ме!...</p> <p>— Ама добро, Србине, разуми се: ти |
| ло зна за Бога...{S} А ово куд прође... страх га поновити у памети све оно, што виде и чу!{S} И |
| ањег дана.{S} Срце му задрхта, обузе га страх и нерасположење. »Ама да ли ће то једнако тако, д |
| авала га свјетлост!«...</p> <p>Обузе га страх...{S} Какав ли је то црн живот, који се овако про |
| своме</hi> селу лако је било) јер га је страх да остане <pb n="16" /> сам у овом пустом, равном |
| /p> <p>— Како, Љубо?</p> <p>— Сад ме је страх...{S} Не знам како то: вуче ме и баш волим, много |
| им, сасвим други!...</p> <p>— Али ме је страх за после...{S} Шта ћемо и куда ћемо?{S} Ако се са |
| лим да идем тамо и да све видим, али ме страх.{S} Нисам се <pb n="62" /> бојао онда, кад нисам |
| се, вала, уплаших жестоко.{S} А било ме страх и од ове пустиње... све немо!...</p> <p>— Зар се |
| чинастом, ваздушастом руком тешки бол и страх, што леже одједном на душу његову.{S} И кад се си |
| на њега, и он је већ заборавио на сваки страх, заборавио је помислити, да она неће сама бити ту |
| ... баш ми је мило...{S} Али ће ме бити страх, кад оставим наш потес.</p> <p>— Како ли је тамо, |
| азне изразе: прво страх од смрти, потом страх од неизвесне скоре будућности, па обично, тупо чо |
| е њихова лица добише разне изразе: прво страх од смрти, потом страх од неизвесне скоре будућнос |
| сећа да пада у бездан и није га ни мало страх, јер од некуд зна да се неће убити...{S} Ипак се |
| <p>— Мислити... понавља Мира гласно, од страха, тек да се јави и она да је жива.</p> <p>— А ја |
| ко ћу сад?«...</p> <p>Младић уздрхта од страха што га сад обузе.{S} Учини му се да ступа на так |
| ..{S} Препаде се човек, па хоће шлаг од страха да га удари.{S} Узалуд му после професор нешто т |
| дна помена свога имена.{S} Дрхтао је од страха и од свега, што грешним ушима саслуша... »Је ли |
| не, уплаши <pb n="147" /> се и стане од страха певати, што иначе никад не чини...</p> <p>Кад би |
| елимир се још више опусти, изгуби се од страха... »Ово нема шале!...{S} Куд ћу сад?«...{S} Он о |
| верено девојче.{S} Он хтеде вриснути од страха, застаде и — одмах се поврати, кад познаде своју |
| то!</p> <p>Љубомир одскочи у страну од страха и изненађења, али угледа да је и онај непознати |
| к, промуца Љубомир више од забуне но из страха.{S} Идем у манастир, па сам, канда, залутао?</p> |
| и се довршило зло, једног пролећа удари страховит поводањ, засу све манастирске воденице, а пос |
| азије«.</p> <p>...{S}Гледа у ове неме и страховите, за њега, зидине, како се дижу величанствено |
| читаве праменове, кида их и урла бесно, страховито... да би тим угушио нечувени, ужасни бол, шт |
| S} Ах, ала је све пред њим црно, пусто, страховито!...</p> <p>И ови му пишу само због новаца, о |
| ем, или очајно рикање рањена звера, или страховито гуђење развитлана оркана?!...</p> <p>Понови |
| и и скромни калуђерак, што последњи, са страхом, приђе руци игумановој, зар то Василијан!...{S} |
| е први пут видео, прошапта Светозару са страхом:</p> <p>— Је л’ то митрополит'?</p> <p>— Иди, б |
| S} С каквим побожним осећањем, с каквим страхом од важности светога акта приступа нови јеромона |
| ветитељ?...</p> <p>Са великим, побожним страхом, Љубомир приђе к самом уласку, али се опет обрт |
| њига!...</p> <p>Са великом побожношћу и страхопоштовањем младић намести црвену, масну вунену за |
| агловито појутарје разлеже се громовит, страхотан, нечовечји зверски урлик...{S} Далека брда од |
| ожности...{S} Говор беше тако изненадно-страхотан, тако громовито-убедљив и одлучан, да сви мон |
| .. трећа...{S} Али ту већ настају црне, страхотне слике, од којих морамо бегати, као што учини |
| му одједном кроз главу, и он поими сву страхоту и важност игуманове речи. — »Црна раса!...{S} |
| ницу.{S} Он више не мисли, него само, у страху, очекује, кад ће наступити <hi>онај</hi> тренута |
| ко чудовиште, и пита <pb n="63" /> се у страху: да ли је он још човек, божји створ, или се већ |
| .</p> <p>Леонтије пружа руке напред и у страху хвата се за нешто покретно, миришљаво, врело, у |
| премљена и намештена; насмеја се његову страху и метну му руку на раме.</p> <p>— Ти се жестоко |
| просуле честе грашке зноја...{S} Умор, страшан нечувен умор !</p> <p>Дечко се зањиха и паде на |
| завуко у сено, ћути и премишља како је страшан капетан.{S} И то му се учини тек од онда, кад м |
| ш се каквом жбунићу, учини ти се читаво страшило... раширило се, разјапило чељусти, па иде на т |
| отона увукао се у моју душу, а ја слаб, страшљив, не знађах него се подадох власти његовој!</p> |
| пандурска рука и зауставити.{S} Погледа страшљиво на сваку врзину, на сваки заклон, и очекује к |
| пред вече морао бежати из овога хладна, страшна мрака, да није овог светлог пламена, што му душ |
| и се овако усамљени на ударцу игуманова страшна погледа, клиснуше куд који и нестаде их у шуми. |
| још игра она нејасна светлост, мори га страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем...{S} Он п |
| ниско шипражје...{S} Даље, само даље од страшна, најгрешнија места на свету!...{S} Даље... јер |
| </p> <p>»А завет!?«... севну му у глави страшна слика свога греха и он одскочи од девојке као о |
| а онај господин на ручку!...{S} А овамо страшна заклетва, и правила, и углед на толике испосник |
| ира ил’ Милка“.</p> <p>После долазе они страшни надчовечни напори, муке и болести телесне, у ко |
| омира светли и прави, ну у самој ствари страшни аскетски живот...{S} Антоније не једе ништа до |
| а ступање Макаријево у иноке... па онај страшни догађај због трудне девојке, која обеђује Макар |
| иште у кућама, где има женских, изгледа страшније од многих мука.{S} Али мора се.{S} И он зна г |
| било далеко од њега као небо, и што је страшније од свију земаљских ужаса.{S} Ослушну... нема |
| аке дуванског дима и гледајући буљавим, страшним, љутим очима, шта ће му ово уплашено »дериште« |
| ању...</p> <p>А овде је пропаст, зло... страшно зло...{S} Шта га само чека код куће!...</p> <p> |
| а дроту, поскакаше и, псујући и претећи страшно, одјурише из манастира.</p> <p>Овај поступак ду |
| и ова девојчица, сами, да га она некако страшно гледа, и да му није немио тај поглед.{S} Он опа |
| и, како је овде све <pb n="192" /> тако страшно, тако ужасно...{S} А тамо... тамо напред, мора |
| р сакри очи рукама...{S} Би му необично страшно и веома слатко од те појаве, и он скиде руку и |
| погледа свију људи, да се спрема нешто страшно.</p> <p>Гост тек сад појми шта се спрема.{S} Он |
| од другова.{S} Аха!... па ово је нешто страшно!...{S} Шта се ово приближује?...{S} Ево свакоме |
| дић не мрзи, али је се боји, као нечега страшног и опаког, као да она носи собом смрт и проклес |
| ао...{S} Он сагледа само крајичак онога страшнога, и опет се из младих груди отме и разлегне зв |
| ке манастире, па нек’ се у оној дивљој, страшној лепоти природној моле Богу за своје грешне душ |
| и крст, и оно, у понекој кући, значајно стрељање очима, од стране какве угарене удовице, и оно |
| о, начинио се као осуђеник, кога ће сад стрељати.</p> <p>— Опростите... високопреподобни оче!.. |
| запрепашћено питао: ко ли ће сад?!... и стрепио од помисли, да тај нови може бити гори од Саве. |
| тричном топлином или зебњом, он се само стреса под навалом неких нових осећања и збуњено гледа |
| око себе.{S} Ослушну како река жубори, стресе се од капљица које му падају за врат и погледа м |
| ше муње у њиховим очима, Љубомир се сав стресе и већ се поведе... наже се к њој, осети њен дах |
| гурну га прстима у раме.</p> <p>Ђак се стресе од овог неочекиваног додира, који изазва у његов |
| о неба прелети једна падалица.{S} Он се стресе и, крстећи се плашљиво, завуче се у сено...</p> |
| рсну руком по бледу лицу.{S} Љубомир се стресе, отвори очи, погледа жену пажљиво, па прошапта н |
| 234" /> <p>Леонтије се прену и одмах се стресе од јутрење студи, која га обузе свега...{S} Сањи |
| ице...</p> <pb n="255" /> <p>И тетке, и стрине, и браћа од стричева... сви окупили једно, сви и |
| помилеше трнци, као да је Савин дан.{S} Стриц је опак...</p> <p>Глас се одоздо понови.</p> <p>— |
| де у прашину...{S} Нека га...{S} А тамо стриц... гледа и не верује...{S} А и ја се кријем иза ц |
| махне... и како се једна коза успела уз стричев двогодишњи калем, од оних брежђанских медњака, |
| ластаре и... и гледа како упаде у њиву стричев син и потера стоку са ужасном псовком...</p> <p |
| 55" /> <p>И тетке, и стрине, и браћа од стричева... сви окупили једно, сви имају неку невољицу. |
| свога имања, али то још није одељено од стричева.</p> <p>Све то, што је требало раније мислити, |
| и хладовине, него хоће кукуруза, па још стричева кукуруза...{S} По леђима му помилеше трнци, ка |
| /p> <p>— Шта веле моји... тата, Вујица, стричеви? пита не дишући.</p> <p>— Брину се, знаш сам.. |
| мо да ме не истера сад, док не видим са стричевима за имање, ето то је...{S} А после је лако... |
| његова другарица, Мирослава...{S} А по стричевој <pb n="8" /> њиви плинуле краве, овце па чак |
| .{S} Све ми се чини: да стока не опусти стричеву њиву, ја не бих оставио Маљена.{S} А сад је др |
| ко је учинио кад белавка уведе говеда у стричеву њиву, или да трпи као што чине Велимир и Никол |
| де госта до уласка и поможе му сићи низ стрме, дуге степенице, које воде у простран и мрачан ма |
| и голи сниски хумови, по којима се жуте стрњаци, или зелене воћњаци и црне или црвене кућни кро |
| сељаче, а у ушима му још бруји одсечан, строг глас малог, чистог, седог директора, који прочита |
| није могао прочитати, док су она друга строга правила — молчаније, послушаније и тако даље ста |
| снама бониковим.{S} Љубомир, погледавши строго игуманово лице, послушно испи ракију и, угледавш |
| послова и да му буде на руци у његовим строго-испосничким намерама...</p> <p>— Шта си ти то на |
| пионири хришћанског аскетизма, предаде строгом и тешком испосничком животу.{S} Сад, кад није и |
| лски«.</p> <p>У оно време још беше неке строгости по манастирима: старешина је пазио на сваки к |
| усамљених, повучених у себе, стегнутих строгошћу управе душа, које одједном добише непрегледну |
| хлеб или корење...{S} И опет, при тако строгу животу, деси се да му изиђе пред очи некакво чуд |
| , викну један грађанин, који не имађаше стрпљења сачекати крај игуманова разговора, — после, ка |
| еше <pb n="185" /> још дорастао великим стрпљивим иноцима, него плану:</p> <p>— Ја...{S} Кад ти |
| полица и долапа...{S} И сва та прашина, стругање, истресање, рибање, сновање вредних жена — доч |
| ли уз други чанак, па и они пребирају и стругућу ножићима некакве кости, слушајући причање Васи |
| е гуди потмули глас кустуре, која хитро струже прљаву, криву совру и чује се лен промукао глас: |
| не продаје дрвена грађа, као у чувеним стружницама т-нског манастира.{S} Новац се гртао велики |
| подскочи од земље, као да га електрична струја баца, и гледа у децу око себе тако блажено, као |
| а, који изазва у његовим нервима читаву струју некакве нове, непознате му до сад топлине или зи |
| омне куће, јер момци имају сваки своју »струку«, па ни један неће да чује <pb n="127" /> за оно |
| у све...</p> <p>Професор прсну у смех и стрча низ степенице. . .</p> <p>За два дана изређаше јо |
| p>Никифор претрча ходник, наслони се на стуб и стаде, такође уплашеним очима, гледати како се ц |
| ман седи на доксату, заклоњен за дрвени стуб, и посматра како излази причешћен народ из храма.{ |
| еницама, управљеним у љубичасто ватрени стуб, што се вије пред њим, шушти и пуцкара, наставља з |
| n="3" /> га блага смоласта боровина, а студенац непрекидно шушти, клокоће и жубори...</p> <p>» |
| еку чобанску песмицу и жудно погледа на студенац, где је чека хладна вода, торба с јелом и, по |
| сти; не погледа своје омиљено рудиште и студенац; не баци око на китњасту, плаву, бескрајну шум |
| ко плотуна.{S} Жуње и детлићи, на јакој студени, тражећи хране и заклона, избушили су безбројне |
| тринаест година, па слуша жубор хладна студенца и гледа чистину плава неба, блудећи својим пол |
| p> <p>Под густом хладовином, крај самог студенца, немарно се бацило на зелену траву младо чобан |
| а посла, тако је још <hi>онда</hi>, код студенца, одлучио.{S} Зна да ће ићи у свет...{S} И сад |
| ни.{S} Сети се оне проје што остаде код студенца, па помисли: да му је сад!...</p> <p>А он је м |
| е тежње, управо нови идеали.{S} Још код студенца је најрадије мислио о школи али тадање мисли б |
| > <p>— Знаш... кад онако ја легнем крај студенца, ти нешто дељкаш, а тек папоња завречи чак у д |
| ао да га заустави.</p> <p>— Торба је на студенцу, а ја ћу ’вако... одговори он прескачући једну |
| е се прену и одмах се стресе од јутрење студи, која га обузе свега...{S} Сањиво погледа око себ |
| аха што га сад обузе.{S} Учини му се да ступа на тако ужасан пут, који ће га упропастити, јер ћ |
| необична црна дружина излази из шуме и ступа на ливаде.{S} Трепери сребрна светлост преко чист |
| зирући се уз пут пажљиво.</p> <p>За њом ступа Љубомир, тешким незграпним кораком, а на лицу му |
| ема обожаваној девојци, како грозничаво ступа стазицом, на којој ће наћи своју драгану и на кој |
| иљак, креће се на пут.{S} За њим весело ступа, с великом мочагом у руци и набијеним кострутним |
| зе у цркву.{S} А за њима достојанствено ступа некакав дугачак брадат поп у дугачкој, необична и |
| ут закле збуњена младића: да својевољно ступа у анђелски ред, нареди му:</p> <p>— Узми ножнице, |
| е, <hi>друго</hi> су они!«...</p> <p>Па ступање Макаријево у иноке... па онај страшни догађај з |
| по дворишту.{S} Под њеним здравим живим ступањем тресе се под, а она весело и срчано подигла гл |
| > <p>Он се охрабри мало уз њен смех, па ступи у разговор.{S} Распитивао је доста и он њу и она |
| о њих калуђери и сељани.{S} Види се, по ступцима, да не вуку цела кола, него само двоколицу.{S} |
| жени: »Није вајде... сви <pb n="218" /> су грешни, па и ти мораш грешити.{S} А ја те, каже, не |
| налази га!?...{S} Да ли <pb n="219" /> су Антоније и Пахомије заиста постојали, или је то обич |
| ови други не би.{S} Хе, <hi>друго</hi> су они!«...</p> <p>Па ступање Макаријево у иноке... па |
| а и... згрчимо се тако заједно, па нит’ су нам вреле илинске, ни хладне божићне ноћи!...{S} А т |
| Буди воља твоја, Господе!...</p> <p>Сва су предавања игуманова била једнака: узимат је, из педа |
| и му полугласно Велимир: ти мислиш њега су убили?</p> <pb n="118" /> <p>— Славе ти, је л’ те бо |
| вој.{S} Он је изгледао као курјак, кога су ловци сјурили у ћошак.{S} Види само једно: неизбежну |
| же довољно да се начуди: онај исти кога су пре неколико недеља извукли полумртва из испоснице, |
| ерајући око себе плашљиво, као зец кога су керови сагнали у угао, гледаше само како би се могао |
| зад сви професори дођоше до уверења, да су се у овом разреду, сасвим случајно, састала тако нем |
| чну, црну, празну ноћ, и чини му се, да су и његов живот и његова душа празнији од те вечне ноћ |
| ћајући се по њихову изгледу и оделу, да су то домаћини ове куће.{S} Човек беше снизак, широких |
| , у коме је за сад само једна брига: да су му белавка и папоња увек на очима.{S} Јер шта ли га |
| одно...{S} Сви из његове врсте треба да су млађи, то је у реду и обично...{S} Али где су стариј |
| његову целом држању и говору изгледа да су га спопале све болести овога света, и он се сам чуди |
| и Вида измакоше, само одједном виде да су њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га она некак |
| а, која је успео прочитати, видео је да су сви светитељи избегавали нерад и да су у раду налази |
| По лицима »обичних гостију« види се да су незадовољни: они су очекивали много бољу гозбу, а од |
| акви су ово људи !...{S} Није могуће да су то они исти што се сад овде у кухињи смејаше, свађаш |
| су сви светитељи избегавали нерад и да су у раду налазили помоћи за постизање своје тешке зада |
| Каза јој само да је растерао госте и да су се сви разбегли.</p> <p>— Баш добро! узвикну жена об |
| он добро десетину тих табачића, види да су то штампани бланкети, које су доброћудни и безазлени |
| обичну јутрењу шетњу, докле не види да су поизлазили напоље сви калуђери, ђаци и момци, потом |
| кова, али погледавши калуђере, опази да су се и они уозбиљили и лица им дошла друкчија.</p> <p> |
| го мекше и присебније, јер се досети да су се обојица уплашили један од другог.</p> <p>— Ја... |
| ом затуреном парчету.{S} Али видевши да су му наде узалудне, поклопи округласти трбух обема рук |
| го људи... и сви се некако црне, као да су у тами.</p> <p>Из те магле изиђе и стаде крај њега ј |
| ећњаци, а гости још једу и пију, као да су тек почели.{S} Кроз прозорче се једнако провлаче дуг |
| то је тако светло, замишљао је дечко да су смештене све особине светитеља, о којима је слушао н |
| узвикују слободни гости, јер осећају да су у пуној кући, у којој нема газде, и сад се не зна чи |
| убогој, сниској, кривој дашчарици, чија су се брвна искривила, поизваљивала, шиндра поотпадала, |
| на стадоше вући стотине кола дрва, која су до сад трунула...{S} Појави се велики уљаник у манас |
| 196" /> и лако трепери по местима, која су удаљена од шуме...</p> <p>Вратнице манастирске затво |
| ивота не могу да забораве осећања, која су имали при читању појединих сцена...</p> <p>У Љубомир |
| иких дуванских кеса литрењача, у којима су разне осушене лековите траве.</p> <p>— Васо, ено ти |
| познатим му крстићем на врху, нашарана су само четири редића, руком самог великог владике.</p> |
| идно у искреним другарским односима, па су волели провести који тренутак у овако усамљеном тихо |
| ало се што више спремило због госта, па су и монаси поседали са игуманом.{S} По лицима »обичних |
| разговору са Велимиром.{S} Њих двојица су остали непрекидно у искреним другарским односима, па |
| кућа, где калуђери вазда ноћивају, кад су у великом послу.{S} А Леонтију сад преноћиште у кућа |
| куд...{S} Максим и Арсеније још унапред су уживали, кад је долазио ред на овакве куће.{S} После |
| наше велике манастире, и свуда, где год су млађи људи старешине, нашао је да се друкчије газдуј |
| јући завршетак владичина писма. — Какве су то твоје испосничке намере?...</p> <p>Леонтија изнен |
| и дохвати челом хладни под...{S} Та ове су му молитвене речи најбољи одговор на данашњу сумњу и |
| на, целим скупом, сели и измишљали, све су празне, само ’нако... опет ради новаца...{S} Све је |
| азумевајући шта овај тражи.</p> <p>Ноге су му се пресекле, жив је умро, кад му земљак објасни, |
| а нама лепо... као браћа.{S} Знаш, овде су сви од нас старији, и сваког мораш послушати, што го |
| > <p>Срећно прођоше Бошковића куће, где су жене језичне и бестидне.{S} Леонтије иђаше као преко |
| више радио под кулук, за туђе куће, где су остала сама деца и по једна жена, и то му беше веома |
| е сви тројица повукоше под звонару, где су се могли слободно разговарати.{S} Игуман неће никога |
| сврте збуњено... »Какве ножнице?... где су?«... помисли, и угледа како му сви показују очима на |
| /p> <p>— Од којих је твој Вељко?{S} Где су вам куће?</p> <p>— Тамо, више Марковића... оне под б |
| ђи, то је у реду и обично...{S} Али где су старији?...</p> <p>А шта је оно... чије су оно куће? |
| ом ускочи у механу, истрча у ходник где су собе и преплашеним гласом викну:</p> <p>— Капетан !. |
| е не знам како сам окренут: не знам где су врата, ни пенџери, ништа...{S} Па кад и то прође, он |
| S} Оне котарице што сам оплео, знаш где су, у оној шупљој букви... узми их све...{S} Па сад... |
| старији?...</p> <p>А шта је оно... чије су оно куће?...{S} И она нова, висока, господска, и она |
| обично због ових Васиних напомена, које су све истините.{S} Али нека га, мисли у себи Максим, о |
| p> <p>Тако се свршиле све незгоде, које су га до сад ударале љуто.{S} Шта ли га очекује од сад. |
| , види да су то штампани бланкети, које су доброћудни и безазлени учитељи исправно попунили и с |
| астеле српске, о намерама њиховим, које су имали пред очима, подижући многобројне манастире:{S} |
| речи Господинове, о томе догађају, које су биле ауторитетне за све госте, па у неколико и за не |
| И све оне жалостивне речи у писму, које су, он зна, целим скупом, сели и измишљали, све су праз |
| пажњом важних људи, јер се сећа колике су гомиле народа пратиле Антонија Великог...{S} А он је |
| ња Саборне цркве у Београду... и толике су све четири...{S} Па игра, скаче и што ближи мени, он |
| кости и златном кићанком; око исте руке су омотане велике ћилибарске бројанице са крупним, као |
| у, гледајући радознало Љубомира, о коме су се, по целој манастирској околини, нарочито међу жен |
| јући како је оживело цело поље, по коме су се расплинуле шарене фигуре радника, Да ли је тако б |
| вино...</p> <pb n="172" /> <p>Изређане су давно све здравице, званичне и незваничне, пријатељс |
| .</p> <p>Вратнице манастирске затворене су, а храм је необично, као у очи великих празника, осв |
| иви, слободније и слађе дише.{S} Обичне су му и досадне ове шуме по Маљену, бесмислен му је ова |
| се до сад и заустављао на ситницама, те су његови слушаоци сматрали ова предавања као занимљиву |
| и побожно, калуђери.</p> <p>Боже, какви су ово људи !...{S} Није могуће да су то они исти што с |
| чи и гледа...</p> <p>— Манастири, какви су данас, узвикну говорник још јаче, не требају нам, њи |
| сви имају неку невољицу...</p> <p>— Ови су сви подолазили да што искамче, рече му Вујо на само. |
| а се ићи у Београд, у школу«, а планови су се састојали у разним облицима, како је он маштао о |
| диван овај Арсеније!...{S} И сви... сви су ми као браћа!{S} Ето живота!«...</p> <p>Вино се пени |
| во« и што му је увређена »чест«.{S} Сви су засели за богату совру са пуним уверењем, да својим |
| иказа Љубомира гостима око себе.{S} Сви су знали за последњи догађај у испосници, јер су то и в |
| за постизање своје тешке задаће.{S} Сви су се трудили.{S} И епископи су обрађивали њиве, жњели, |
| , који су следовали за Антонијем, и сви су завршили живот чисти и невини, као од мајке рођени, |
| та јој је Христос опростио!...{S} И сви су они људи доиста били грешни.{S} Али шта је то?...{S} |
| , којима манастир располаже.</p> <p>Сви су калуђери и ђаци на ногама; снују, трче, доносе и одн |
| ам и ја Антоније...</p> <p>— А у Русији су калуђери — прави свеци!</p> <p>— Такав им је и народ |
| Али није!{S} Кушање се даје онима, који су Богу веома омиљели.{S} А ово је ’нако, нека казна«.. |
| , па нешто ради рукама око лонаца, који су се испревртали, нагнули око загашена ватришта, а у ј |
| Гост погледа зачуђено околна лица, који су могли чути одговор, као да од њих тражи разјашњења о |
| е, крстише и површише све послове, који су их чекали.{S} Тетка већ спремила ручак те, како се д |
| >свете куће</hi>, доносио прилоге, који су све више подизали материјално стање манастира, и вра |
| м пожудом...{S} Има их на стотине, који су следовали за Антонијем, и сви су завршили живот чист |
| зговор полако прелази на предмете, који су ближи овим младим срцима...</p> <p>Љубомир види да с |
| ма.{S} Љубомира зачудише ови први, који су сви, махом, чисто одевени. »Што им то мајка ократи п |
| } Тамо служе парохиски свештеници, који су давно преотели храм (због њих Василијан побеже у дру |
| на сваки корак својих потчињених, који су се и у народу и у послу морали држати и понашати она |
| новина — укиде се »велики тевтер« који су завели стари игумани, где је сваки калуђер, својом р |
| ијих, које је тако грубо оставио и који су га тако много волели.{S} Али дечја туга није велика |
| врдо решио да следује стопама оних који су цео живот свој посветили великој заветној мисли — сл |
| у, па сам почисти собу.</p> <p>— А каки су ви калуђери? запита Љубомир.</p> <p>— Видео си, брат |
| време је тетка распитивала ђаке, да ли су почишћене и намештене калуђерске собе.</p> <p>— Да м |
| , да он неки пут у себи помисли: »Да ли су били овако срећни Антоније и Макарије?...{S} Зацело |
| зео са неким силама, вилењацима, шта ли су.{S} Она више не имаде за њега онако искрена другарск |
| он у себи.{S} Племићи, спахије, шта ли су!...{S} Столови им блистају сребрним посуђем, кухиње |
| ијама, седе неки ђаци, калуђери, шта ли су, а напред, тамо куд га гура нечија снажна рука, седе |
| , оделите слике ноћашњих снова — шта ли су!... — пролетеше у мислима...{S} Он се задубе... насм |
| м, и спремаху се сви да нешто кажу, али су толико изненађени, да не могу још наћи реч, с којом |
| пунила је најлепшим осећањима...{S} Али су и одласци до Светозара постепено чинили своје: и они |
| ан, да се већ није бојао никога.{S} Али су потпуна слобода и самовлашће наступили тек онда, кад |
| од продатог мала; веће суме записивали су заједнички, сви калуђери.{S} Млади намесник ослободи |
| пожури.</p> <p>— Не брини ти.{S} Казали су мени да Васу свакад треба послушати за то, избрбља о |
| »Чиј је то глас? ко је то?...{S} Викали су на Николу, али ово није његов глас...{S} То неког да |
| совала »господиновом« болешћу.{S} Знали су да то код њега прође брзо.{S} Али после изјаве лекар |
| то занемели од изненађења...{S} Мислили су да ће и овај лепи празнични дан проћи досадно, тешко |
| ајлепших и најзанимљивијих.{S} Говорили су му и калуђери о томе житију, и ако га ниједан није ч |
| дени, тражећи хране и заклона, избушили су безбројне рупе на прљаву зиду, а нико и не помисли д |
| гимназије«... мрмља дечко у себи (рекли су му да се ова зове „велика“, за разлику од других две |
| на би много жалила, да је жива.{S} Чули су да си овамо отишо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи му, а |
| ило и с Максимом.{S} Ови диалози изишли су му на врх главе, и он је стао мало боље размишљати о |
| па пошто се готови већи ручак, позвани су и они обични манастирски гости, које игуман зове лон |
| су двојица сасвим друкчији... дружевни су.{S} Кад ми имамо што важније или ’нако... хитно са н |
| Него знаш, није ово за тебе...{S} Чудни су ови свети књижевници: неки пут се и они прођаволе... |
| што узвишеније, светије...{S} Али, они су друго... сви ови младићи!{S} Јер гле, зар не изгледа |
| гостију« види се да су незадовољни: они су очекивали много бољу гозбу, а од оваког ручка само и |
| пије, па после штуца. <pb n="92" /> Они су двојица сасвим друкчији... дружевни су.{S} Кад ми им |
| ање.</p> <p>Калуђери се пренуше.{S} Они су знали да игуман зна доста добро протумачити целу лит |
| било ’нако... као нека игра...{S} И они су људи...{S} А ово је баш оно право!«...</p> <p>— Точи |
| " /> за попа, ко и Светозар...{S} И они су тумарнули у свет, па зар су се једнако мучили!?...{S |
| су Пахомије, Макарије и други?{S} И они су створени као ја и ти! узвикну Леонтије весело, држећ |
| ће.{S} Сви су се трудили.{S} И епископи су обрађивали њиве, жњели, копали...{S} Па зар да избег |
| е испоручим, па нико не зна...{S} Добри су људи, овај... само лажу обојица, а Василијану ни дес |
| о и мирно дете да бега од куће. »Васићи су сви поштени и побожни«, мисли он идући. »И ово им је |
| х места.{S} За такво »послуживање« ђаци су добро плаћали ономе ко им га нађе.{S} Била је то јед |
| пада у његову »специјалност«.{S} А ђаци су, уз то, обавезни да се, поред других послова, брину |
| да вам кажем...{S} Знате...{S} Ваљевци су препредени...</p> <p>Архимандрит плану и викну гласн |
| нпурасту ситноглаву женицу, према којој су његове симпатије вазда биле сталне — кад год му је о |
| њу, истрчава на последњу косу, на којој су њиве и стаје окамењен...</p> <p>Са друге косе трчи, |
| правило никад није могао прочитати, док су она друга строга правила — молчаније, послушаније и |
| ену путу, по оном истом колосеку, којим су хиљаде пре њега пролазиле...{S} И тако ће бити до кр |
| прегнућем радили у истој сврси с којом су и основани манастири.{S} Помену огромне заслуге пото |
| њао.{S} И отуд се врати разочаран. »Ово су, брате, господа-калуђери! говораше он у себи.{S} Пле |
| ао ’но што прича игуман у подруму, него су сви бежали од света и његових ужасних грехова...{S} |
| о и ко је и шта је и шта тражи.{S} Брзо су се објаснили, наредили, и он је одмах нашао место, н |
| и бело какво он није никад видео, и ако су у селу му и поп и учитељ имали кћери, кад виде онај |
| нише као да врло пажљиво слушају, и ако су се многи љутили на говорника, јер се пред њима пуше |
| а доста опширно, наводећи примере, како су српски иноци ревносно и <pb n="176" /> с великим пре |
| озару, па му стаде наивно причати, како су добродушне и суседа и њена слушкиња.{S} То су, без с |
| љи од ових наших.</p> <p>— Знам, а како су Пахомије, Макарије и други?{S} И они су створени као |
| живети како би требало!...{S} Али како су толики испосници савладали, умртвили ово слабо, подл |
| еме Василијан гласно прича игуману како су га нашли.</p> <p>— Лежи тако под престолом, пресамит |
| ко збуњено викну: трчи!...</p> <p>»Како су му беле руке, премишља дечко у сену, сећајући се шта |
| итав час, а мож'да и више.{S} Али, тако су старији удесили, и он нема куд...{S} Максим и Арсени |
| да самим очима покаже друговима колико су му мили, јер не могаше још речи прозборити.</p> <p>— |
| оворити.</p> <p>— То не знам.{S} Зацело су онда морали бити неки друкчији људи, и сав народ...{ |
| ...{S} Виде се пред њима котареви; тамо су саденута сена, гумна и стогови сламе.{S} Тамо су се |
| та сена, гумна и стогови сламе.{S} Тамо су се браћа упутила...</p> <p>Леонтије ретко кад осети |
| своју кућу, родбину, све...{S} Случајно су, вели, дознали где је, преко неког Светозаревог друг |
| право</hi>, за чим га је срце вукло, то су његови идеали, његови снови...{S} Па сад само настав |
| hi> место иза ћерчива!...</p> <p>Ах, то су све Васићи...{S} Вујова деца.{S} И калуђеру се чини, |
| родушне и суседа и њена слушкиња.{S} То су, без сумње, оне »добродушне«, о којима му је он прич |
| игуман чује у трпезарији певање.{S} То су калуђери са ђацима па и момцима — ко је хтео — држал |
| разговор и по неки гласнији смех.{S} То су подолазили кметови, одборници, сељани... лармају и г |
| ледајући Василија значајно.</p> <p>— То су, богме, послале господину архимандриту... знаш, неке |
| /p> <p>— Зар то... ха-ха-ха...{S} Па то су паремије... оне знаш, за велике празнике...{S} Де јо |
| као у сну, види себе сама...{S} Али то су само слике, тек онако... а мисао о томе била је дале |
| у, реци Ђоку да не обара оне букве, што су закршћене црвеном, него само зеленом варбом.{S} А ти |
| емена и Љубомир и жена дознаше ове, што су хтели једно о другом <pb n="68" /> знати.{S} Љубомир |
| овљене мухе.{S} А толики светитељи, што су били прости калуђери или игумани као и он, како се о |
| у своју мисао: да он није оно исто, што су други калуђери; али се ипак подао општем животу и чи |
| те сами...</p> <pb n="79" /> <p>— Е што су ти ови Пречани! прекиде га Велимир, ухвативши га за |
| јурнути напред, поклати зубима оне што су пружили пушке и хоће његов живот... па у шуму!...</p |
| очима... постаје тужно и благо, као што су благе ове речи...{S} И у грлу га све јаче задављује, |
| шим све његове заповести, живим као што су живели његови велики угодници...</p> <p>— Знам, знам |
| није морао казати именицу, да знаш што су!...{S} Хе-хе... ти си још млад, ал’ не мари... све ћ |
| ога, да би душа имала забаве?...{S} Зар су све то била само привиђења, сенке?</p> <p>Не може би |
| ..{S} И они су тумарнули у свет, па зар су се једнако мучили!?...{S} Нису, зацело нису.{S} А ов |
| не требају нам, њих треба укинути, јер су нам од штете...{S} Они, т. ј. не манастири, него они |
| ли за последњи догађај у испосници, јер су то и владика и отац Сава ревносно раструбили.{S} Вла |
| адост њихова, што им се сија у оку, јер су дочекали да виде два »господина« из њихова убога сел |
| ази ноћу да се ко не увуче у шталу, јер су у њој затворена два добра коња.</p> <p>Наместио се, |
| ојче опет оде у шуму; немирне козе опет су се растуриле, ваљало их је сакупити, а дечко, кога д |
| "SRP19000_C16"> <head>XVI</head> <p>Већ су почеле оне дуготрајне, досадне јесење кише.{S} Дрвећ |
| о језеро, то ти је свега!«...{S} А њему су казивали, кад се почне које лепо житије читати, не м |
| шања сотонска .. све је исто.{S} И њему су, трећег дана, кад је већ сасвим обезвијао од глади, |
| и гости, које игуман зове лонцолизи; ту су вам механџија-арендатор манастирски, три дућанџице, |
| па би одмах повели разговор.{S} Једних су година, механа је удаљена од села, па другог друштва |
| неку незгоду у глави и стомаку, али још су му ведре мисли.{S} Он слуша причање Николино, и само |
| ноћи по мало, на рогозини.{S} Једе само сув хлеб или корење...{S} И опет, при тако строгу живот |
| да једеш, рече тетка пребирајући рукама суве шљиве, које држаше на крилу расуте.</p> <p>— Хи-хи |
| а и како је кад чему време: пастрме или суве рибе.</p> <p>— Видиш шта вреди слога: ’вако ми, ов |
| сети владичина савета: да не претерује сувише у својој ревности, па задовољно леже у вече на м |
| али је сад, после неиспаване ноћи, био сувише нервозан, па је налазио некакву сласт у томе, шт |
| оно што и побратим, само се уздржава од сувишних узвика и излива.</p> <p>Игуман мрдну очима, ђа |
| на таван од штале, где га задахну свеже суво сено, и препоручи му да пази ноћу да се ко не увуч |
| у своје време, поћи за њим...{S} Мирише суво младо сено, шушти при сваком његовом покрету и чис |
| линули, ужагрили очима и остављају овај сувопарни разговор.{S} Вуку их мисли, овако угрејане, н |
| црњим, најужаснијим бојама стаде цртати сувремене монахе и манастире, осветљујући грозне цртеже |
| ова је књига прави хипнотиста, који их сугестује и заузме све њихове мисли на дуго време, а мн |
| алогај и загледајући брижно и пажљиво у суд са костима, надајући се још каквом затуреном парчет |
| е сме нико удаљавати чак у села.{S} Али судбина посла изненада госте... и калуђери се чисто пла |
| у лету и намери, утучен ненадном црном судбином, <pb n="207" /> гига се на дугачким ногама и в |
| уњен у започету послу, утучен, прегажен судбином, заједно са свима својим сновима, иђаше несвес |
| гово царство«.{S} Он, гејачина... па да суди мене!... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то добро, |
| се угибају широки столови, под теретом судова, препуних јелом и <pb n="229" /> пићем.{S} Калуђ |
| тетка и осврће се око шпорета, тражећи судове за Арсенијев теј, за Максимову и њену кајмаклију |
| ца, служи он госте, дижући или доносећи судове, гледајући само у оно што ради, чиме је заузет.{ |
| оз прозорче се једнако провлаче дугачки судови са читавим »кршем« разноврсна печења: прасећег, |
| ... он је гладан !... викну она и отрча судовима.</p> <p>Љубомир ушкиљио очима, па гледа кроз у |
| и у дневнику манастирског расхода цифра судских, адвокатских и других трошкова за овај спор бил |
| , она угледна кућа опет поведе парбу на суду.{S} Отац Сава је свагда удешавао, те манастир једн |
| </p> <p>У таком времену оцу Леонтију би суђено да отпочне озбиљно, зрело живети, да за своју по |
| ма, што теку из његових очију...</p> <p>Суза за сузом тече и слева се низ младићево лице, олакш |
| кљусе није давало никакве наде — па са сузама замоли, да му даду момка у помоћ до његова самос |
| закапаше вреле сузе...{S} Кроз помућене сузама очи, указа му се још једаред Велимирова породица |
| еисказану тугу на њену лицу, он пролива сузе и виче детету: »Чедо, устани!«...{S} Дете устаје, |
| .{S} Љубомир се заплака и кришом обриса сузе, које му полетеше из очију.{S} У овоме причању нађ |
| е очи заводњише, како из њих кануше две сузе.{S} Па пренесе очи у други крај — тамо брат Вујо о |
| рце за свом децом«.</p> <p>Тужне, тешке сузе облише Љубомира; он стаде јецати неутешно, дуго... |
| о брзо овлажи, и из њега закапаше вреле сузе...{S} Кроз помућене сузама очи, указа му се још је |
| често подизаше рукав очима, те отираше сузе, које јој једнако капаху.{S} Велимир стоји погнут, |
| одједном, као плаха летња киша, грунуше сузе младом грешнику, потекоше обилним млазом низ усија |
| вега што се учини са њим, па му грунуше сузе...</p> <p>— Брат наш Леонтије облачи се у ризу рад |
| бутиницу, трепће и одједном му грунуше сузе на очи.</p> <p>— Него пази: сутра да кажеш... кад |
| толико за све друго, збори девојче кроз сузе.{S} Огрешићу се о родитеље, али морам, да не бих т |
| помисли Љубомир и напреже се да задржи сузе.</p> <p>Није се младић уплашио калуђерства, као Ве |
| љице.{S} Да л’ то беху грашке зноја или сузе, прота не виде.</p> <p>— Али кад погледам низа се, |
| ас...</p> <p>Љубомир осећа како му теку сузе од узбуђења, и у исто време готов је из свег гласа |
| д кога се и дечко прену.{S} Бризнуше му сузе из очију, ноге му заклецаше, нешто га гуши у груди |
| теку из његових очију...</p> <p>Суза за сузом тече и слева се низ младићево лице, олакшавајући |
| се и гледају победнички, с неком гордом сујетом, као да је сваки од њих прави Хаџи-Ђера, па сам |
| игумана, који одједном почеше гладити и сукати брке.</p> <p>Не прођоше неколико минута после пр |
| рице?{S} Мора да није имала више оваког сукна«...{S} Било их је у чистим и белим као снег, танк |
| ти камилавка!{S} Права светогорска, од сукна... само да видиш!...</p> <p>И тетка га задовољно |
| чоханим јелечићима; било их и у танким сукненим чакширицама, а било их неколико, као и он, у м |
| се разлеже Љубомиров глас...{S} Игуман сукну натраг изненађен и уплашен, крстећи се и мрмљајућ |
| те тканине, од које попадија кроји себи сукње, у искривљеним старим опанчићима и срозаним велик |
| кући задригла, разбарушена, у поцепаној сукњери, девојкара, полегла са метлом и брише двориште, |
| ва искрпљена кошуљица и кратка исцепана сукњица.{S} Дечко је у њој гледао друга, као обичног му |
| крачем на леђима, обучена у неку цицану сукњицу, иђаше за њим.</p> <p>— Чији си ти мали? запита |
| као да му је тетка крива.{S} Скинуће ти сукњу и натући антерију... хоће он!...{S} Боји се да на |
| онако испод очију, погледа шарену ткану сукњу са зеленкастом, ишараном купљеном кецељом, која с |
| а нова осећања, која стадоше долазити у сукоб са његовим досадањим тежњама.</p> <p>Љубомиру се |
| зрнима, а другом држи муштиклу, из које сукћу густи димови.</p> <p>Игуман је при путу; све је г |
| а од прилога или од продатог мала; веће суме записивали су заједнички, сви калуђери.{S} Млади н |
| ...{S} Заузета послом душа, нема кад да сумња ни да тугује...{S} Леонтије се даде на посао.{S} |
| Мисли, а у души му се почиње поткрадати сумња у лепоту тога хваљеног света...</p> <p>»Шта је ов |
| и друге пољоделске справе још се некако сумња...{S} Леонтије се добро сећа што је гледао у Фруш |
| S} Још једном понови сећање, као да још сумња у оно, што је било далеко од њега као небо, и што |
| мир таким гласом, да се више није могло сумњати.</p> <p>Игуман заврти главом и ућута.</p> <p>— |
| ше од једних врата другима, желећи, без сумње, узети какву своју ствар, без које неће да се кре |
| и суседа и њена слушкиња.{S} То су, без сумње, оне »добродушне«, о којима му је он причао?</p> |
| а ум до сада?{S} Он вели да није, и без сумње није никад до сада помислио јасно: идем у манасти |
| новом погледу.{S} Малопре му изгледаше сумњив са својом обореном главом и оним непрестано сакр |
| мро !... несрећник! оте му се плашљив и сумњив узвик.</p> <p>Никифор претрча ходник, наслони се |
| оље размишљати о њима.{S} Учинило му се сумњиво <pb n="122" /> ово игуманово прећуткивање, и ма |
| литвене речи најбољи одговор на данашњу сумњу и потврда његовој потоњој одлуци...{S} Зато их по |
| друго све... све !...</p> <p>И тужни и суморни постадоше самостани српски у новом времену!{S} |
| и весело!...</p> <p>А усамљени игуман, суморнији од влажне јесени, туробнији од кишна облака, |
| зид испод темеља, па се то све шарени, суморно црни и баца на душу гледаочеву неко тужио, сетн |
| кодневне јутрење састанке у кухињи и на суморно тужно расположење, које му настаје после њих... |
| те својим злослутим писком оживљују ово суморно и тајанствено место.{S} На средини крша зјапи в |
| се горко, гледајући немоћно у натуштено суморно небо, као да отуд тражи помоћи и разјашњења у о |
| дати.</p> <p>На другом крају подрума, у суморној нејасној тами, на једном усправљеном пању, шки |
| љајући сваки за себе једну исту, тешку, суморну мисао...</p> <p>»Шта је њима пало на памет...{S |
| ра...</p> <p>Ах, како дивно греје топло сунашце, како пирка и задише хладовином сенасто бучје, |
| на тавану?</p> <p>— Побего од капетана, сунца ми! превија се дете и одједном заплака.</p> <p>Па |
| ежим у подрум...{S} Кријем се од јарког сунца, као кртица...</p> <p>Игуман поћута задуго.{S} Пр |
| } Ово је онако, као да греје сунце, али сунца нема нигде, само се блиста цела околина...{S} Он |
| чне и незваничне, пријатељске и шаљиве, сунце већ зашло и архимандрит наредио да се спреме свећ |
| сли дечко, па се завуче међу плашће.{S} Сунце већ на заранцима, а он се осећа тако уморан, тако |
| ратити у град.</p> <p>Дан празнични.{S} Сунце бије косо, али не допире у ходник, где се угибају |
| ве оштрије...</p> <p>Дечко се прену.{S} Сунце одскочило високо, па прижегло право у његово лице |
| заједно.</p> <p>Љубомира као да огреја сунце; пође весео за својим вођем, који нешто у себи мр |
| ..{S} Не може бити!...{S} Је ли то сија сунце од истине... или је све ово сан?«... помисли Љубо |
| т...{S} И седим, ет’ овако, док не зађе сунце, или док... хм ..</p> <p>— Ти пијеш, онако... пре |
| прозоре.{S} Ово је онако, као да греје сунце, али сунца нема нигде, само се блиста цела околин |
| S} Аха, сигурно капетана никад не грије сунце, једнако је у хладовини«...</p> <p>Прекиде му мис |
| лић.{S} Све се жуте пеге по врату докле сунце грије...{S} Аха, сигурно капетана никад не грије |
| репеченицу и жмиркају на топло пролетње сунце.{S} Игуман се држи као обично; по томе ђаци закљу |
| олута млечно сиваста магла, а кад опече сунце, зелене се ливаде, жуте се њиве зрела кукуруза и |
| лелуја се гранчица мирте над клупицом и сунце весело одсјајкује и прелива се...{S} Он је ставио |
| поноћи до зоре, али га је по неки пут и сунце варало.{S} Јео је два пут дневно хлеба са водом.{ |
| и мислило се да то остаде вековима, док сунце сија...{S} После које стотине година, од неограни |
| ао у маглу.{S} Чобани затворе стоку чим сунце мало одскочи, па и њих нестане, и не сећају се ја |
| еђима виси, непомичан и светао, мио као сунце, зелени Маљен...{S} Ах, кад загуди великан врхови |
| , велиш.{S} Хм...{S} Што ми је досадило сунце, зато бегам...{S} Док је зима, не марим, али кад |
| чи.{S} Најпре помисли да још није зашло сунце, које је грејало кад је заспо, али по том, кад бо |
| } Сјакте се оне одежде на попу, ка само сунце, а ђаци укараре, па бруји сва црква.{S} Их!...{S} |
| ише и мећаве мора једном огрејати јасно сунце...{S} Тада ће и школе почети, наставиће се у цело |
| xml:id="SRP19000_C1"> <head>I</head> <p>Сунце је високо одскочило.{S} Давно је дигло росу са пи |
| аздуху пар голубова, одсјајкујући према сунцу својим дивотним перјем; како је све у наоколо све |
| што се беласа, прелива и одсјајкује на сунцу, по коме прође једаред нека велика дугачка направ |
| ворење Божје зна зашто живи и радује се сунцу.{S} Радује се што... знам већ, и ја сам му се нек |
| ри се расплинуше, као восак на илинском сунцу...{S} Боже, слободни!... и то мож’да за читаву не |
| м, за који му рекоше, да је та справа — сунчаник, па гледа тај велики, до сад не виђени, мравињ |
| како се преливају бела кравља леђа под сунчаним зрацима, и како белавка брзо маше репом па га |
| ..{S} Антоније не једе ништа до заласка сунчева, често и по два, по три дана не окуси ништа.{S} |
| и се, да се најлепше играју и преливају сунчеви зраци по зеленом Рудишту, једном премагревку, к |
| n="34" /> плаво небо, како трепере под сунчевим зрацима, и полугласно, блудећи маленим очима, |
| азвијеним лисјем, према топлом, веселом сунчевом пригревку.{S} И још даље, на више, беласају се |
| готово прекорно, јасну и топлу светлост сунчеву, која је прснула густим млазевима по зеленим вр |
| p> <p>— Где си био?...{S} Шта је то!... сурово запита игуман Љубомира, гледајући га право у очи |
| новим монасима.{S} Од тада настаде оно сурово деспотско понашање према млађима, које видесмо у |
| ле школе.{S} Нешто му рекоше два његова суседа, он је чуо речи, али му оне не осташе у памети.< |
| себе.{S} Прво што угледа сад боље, беше суседа, средовечна жена, удовица, која је становала баш |
| де наивно причати, како су добродушне и суседа и њена слушкиња.{S} То су, без сумње, оне »добро |
| а ће рећи«.</p> <p>Излазио је од опасне суседе са пуном главом прича о његовој госпођи: како је |
| случајно погледа.{S} После стаде својим суседима нешто живо објашњавати или доказивати, па онда |
| а вратима дочека збуњена дечка слушкиња суседина, девојчица, старија од Љубомира.{S} Одмах се н |
| оје је сотона стварао...{S} Час му дође суседина слушкиња из Београда, па га тапка по раменима |
| разговору, нарочито о једнодушној жељи сусединој и њене слушкиње.</p> <p>— Пита она, знаш, одг |
| а мало га збунило сећање на, ђаволасту суседину слушкињу, која га је доста пута частила, очеку |
| есели, отпутоваше и гости и отац Сава у суседни манастир, где ће преноћити, па сутра се вратити |
| о један посао има: одмамљује »млађе« из суседних кућа и намешта их на друга места.</p> <p>Али Љ |
| ног Преображенског манастира, који је у суседном округу, да проси хране и других потреба за сво |
| о програм, по коме ће се он упознати са суседом и већ гледати даље... а Љубомиру пада у део слу |
| и печена.{S} Да је сам изнео ово вино, сутра би се сви на њега љутили.</p> <p>Оба протојереја |
| заповест.</p> <p>— Да се калуђериш !... сутра! одсече игуман љутито.</p> <p>Велимир рашири очи, |
| рунуше сузе на очи.</p> <p>— Него пази: сутра да кажеш... кад те капетан позове, да му кажеш: ј |
| у да нећу, па шта буде...{S} Збогом.{S} Сутра ћу ти јавити.</p> <p>Девојче остаде наслоњено на |
| друштву...</p> <p>— Па ко ти брани ?{S} Сутра можеш, само ако хоћеш.</p> <p>— Хе мој Леко, не б |
| А ти... шта то?</p> <p>— Бројим виле за сутра, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Как |
| Зар није Господ казао: не брините се за сутра, шта ћете јести...; зар није Антоније због тих ре |
| суседни манастир, где ће преноћити, па сутра се вратити у град.</p> <p>Дан празнични.{S} Сунце |
| нити жали за школом.{S} Ако хоће, може сутра ићи у Београд, али он неће и зна зашто неће.{S} И |
| /p> <p>— Е дела сад мени реци, како ћеш сутра капетану казати.</p> <p>Љубомир понови задани му |
| рос пробао, па већ звониш добро.{S} Још сутра, па ћеш после све сам.</p> <p>— Ко је звонио? грм |
| сада од шале истеривао оваке нападе.{S} Сутрадан, зором, привика спремном кочијашу:</p> <pb n=" |
| имандрит се нешто разговори са Маром, и сутрадан, кад се остарели игуман, дочекан потпуно калуђ |
| , као новопостављени намесник.{S} Одмах сутрадан изиђе пред њега весео Нићифор.</p> <p>— Сад на |
| сте и ви оволико трпели !?«... </p> <p>Сутрадан дође Леонтију порука од архимандрита, да обиђе |
| р он је казао, да се не бринемо много о сутрашњем дану...</p> <p>Све је око узбуђена младића та |
| т манастирски, не мислећи шта ће донети сутрашњи дан, шта ли понети ноћ.{S} Посматра редом стар |
| Има му тридесет година, висок је одвећ, сух, смежурана лица, које је обрасло густом, дугачком, |
| угнуте стене, седоше на дебео слој мека суха лишћа и наставише започету препирку.{S} Обојица бе |
| ; а шумар, на доколици, навуко му доста суха лишћа у пећину, да има на шта лећи.{S} Младић хтед |
| ослободи се.</p> <p>Набацао је клипове суха кукуруза пред гладне халапљиве свиње, и кад настад |
| > <p>У неком убогом кућерку, превила се суха, исцеђена муком и немаштином, стара домаћица, па с |
| ујао и лагано гасио.{S} Љубомир дометну суха грања, и ако је ватру наложио једино с разлога: да |
| ија у вис под ударцима његових опанака, сухо грање пуцка и крши се, а Љубомиру се чини, да за њ |
| смо још почасили, одмах би на тродневно сухојаденије... шапће Никола и мрда руком по мраку, да |
| сто, догорела и пламен лагано нагорева суху масну даску; почиње се развијати по соби дим, све |
| на стока, па жудно савија и купи у уста суху траву, а из оближњег трла бије дим кроз слеме, кро |
| а Максим, кријући дувањару у хаљину.{S} Суши зубе-е-е понови он, савијајући цигару.</p> <p>— А- |
| .{S} Тако ви свакад.{S} Навали, а Макса суши <pb n="71" /> зубе! одговара Максим, кријући дувањ |
| опите... још се осећа дах земље која се суши.{S} А тамо, изван ограде, озеленели воћњаци, па ве |
| и се, већ неколико дана, глади, кваси и суши...</p> <pb n="181" /> <p>Отац Василијан имао је об |
| сле неколико минута Љубомир се грејао и сушио поред топла »шпорета« у манастирској кухињи, а ок |
| о је живети самом душом, која је битна, суштина у човеку, али му људи не дадоше.{S} Угасише му, |
| »подвижника« и првих самостана, показа суштину, циљ и битне особине иночког, калуђерског живот |
| зумео шта је њему овај манастир, сад је схватио значај »пострига«, као јединог свог уточишта... |
| гову душу.{S} Он је још није умео јасно схватити, али се она тицала овога сјаја...</p> <p>Дечко |
| ања, која су имали при читању појединих сцена...</p> <p>У Љубомировој глави настаде хаос: помеш |
| астати после овако побожне јутрење: оне сцене у кухињи чине му се као нешто друго, што нема ник |
| укинути, јер су нам од штете...{S} Они, т. ј. не манастири, него они што живе у њима, упропашћу |
| н, гледајући је као с неким снебивањем, т. ј. са погледом, <pb n="26" /> који је говорио: »ја у |
| дрвена грађа, као у чувеним стружницама т-нског манастира.{S} Новац се гртао великим кашикама.. |
| сим је постављен за старешину манастира Т. У целој Србији, нигде се у толикој мери не израђује |
| налог, да упути оца Арсенија у манастир т-н, камо је одређен за старешину.</p> <p>— Их, роде, к |
| блажњивије, нарочито за младиће... »он (т. ј. сатана) в ношчех в краснија жени преображашесја, |
| рца свога...{S} И само што се јави она, та чудна мисао, идеали његови постепено сломише се, сру |
| епено сломише се, срушише се, а она се, та мисао, развијаше све више, док га не отрже од рођена |
| идеала и снова остаде му само то једно, та последња утеха, помисао на своју детињу чистоту, с к |
| свећа, па кад се поче смејати... хо!... та није да се смејао, но све клокоће трбухом и превија |
| ивота онако правилно као Велимир?...{S} Та он је хтео нешто далеко узвишеније, хтео је живети с |
| азда, да такав живот није за њега...{S} Та он се заклео самом Богу!{S} И он ће одржати заклетву |
| доноси му млеко, трчи за доктора...{S} Та то је требало само видети!{S} Па доктору после не ве |
| земљи и дохвати челом хладни под...{S} Та ове су му молитвене речи најбољи одговор на данашњу |
| ити, као што беше јуче, прекојуче...{S} Та нада сачува га од очајања.</p> <p>Јасеновац је брдск |
| а, гледајући Љубомира влажним очима.{S} Та и ми смо... онако манастирски, али то тек није, реци |
| у који запливаше сви његови другови.{S} Та околност, што јурнуше у ватру весеља сви одједном, с |
| може одмах наћи, чим човек огладни.{S} Та зар није слушао толико пута, како људи путују без ич |
| лицу, закле, да ће све то испунити.{S} Та он је о таком животу само и сањао!...</p> <p>На погн |
| е то њему није ни мало тешко чинило.{S} Та он има своје место, зна где је и, што је главно, ниј |
| слабо, подложно трулежу, ништавило?{S} Та нису зар све то гатке?!... .</p> <p>И владика му сад |
| дао га је Бог!</p> <pb n="212" /> <p>— Та-а... отеже Арсеније, севајући очима задовољно; прихв |
| е и заспа одмах.</p> <pb n="97" /> <p>— Та махни га! викну Никола, кад Велимир хтеде задржати Љ |
| страну: тако... без допуштења.</p> <p>— Та оно знаш, тако је...{S} Само не знам ко би дочекао д |
| S} А онај је опет... друкчији.</p> <p>— Та да!...{S} Друкчији, да како...{S} Али знаш... кад из |
| Још нам може бити од користи.</p> <p>— Та да, од користи!{S} И после тога, не морамо ове холбе |
| ца, чишћења полица и долапа...{S} И сва та прашина, стругање, истресање, рибање, сновање вредни |
| служити тога дана.{S} Још му је остала та жеља: да види митрополита, и то баш кад служи.{S} До |
| им и то«...</p> <p>И од кад му је дошла та мисао у главу, од тада он не мисли ни о чем другом.{ |
| д њега нешто ново.{S} И њега плаши сама та новина, која одједном мења све...{S} И, што је главн |
| ли момци знају да је тетка добра, да је та грдња тек само »ради ворме« и да није баш ни њој <pb |
| ним поклопцем, за који му рекоше, да је та справа — сунчаник, па гледа тај велики, до сад не ви |
| од муке са својим професором, јер му је та наука тешко ишла у главу.{S} Слушао је монотона ђачк |
| амо, у овај тамни подрум, куд не допире та чаробна светлост...{S} И седим, ет’ овако, док не за |
| спреда разне догађаје, у којима би он и та лепотица играли главне улоге.</p> <p>Али све те слик |
| Кад га поклопи и увуче у своје чељусти та читава гора од кућа, великих и малих, прљавих и окре |
| </p> <p>Али чудо: колико га месеци мучи та стална, грозничава мисао; колико је ноћи провео машт |
| } Хтео би да се извуче од посла, али му та пушка не пали код игумана.</p> <p>— Е, немој баш так |
| у њему смрзе, следи...{S} Одкуд то, <hi>та</hi> мисао!...{S} А њему то никад није ни на ум пада |
| да за лаж.{S} Он као да вељаше у себи: »Та слажи, море... видиш, помажем ти... ето, не гледам у |
| што није закалуђерен по чреди.</p> <p>»Та начинићу се, Бого... као преподобни Макарије!{S} А п |
| уђу.{S} Разгледа он добро десетину тих табачића, види да су то штампани бланкети, које су добр |
| ху пред школским вратима, са превијеним табачићем, очекујући ред да уђу.{S} Разгледа он добро д |
| сорском канцеларијом, уђе и стаде близу табле, не гледајући никога; стаде као човек, који чека |
| асну дужност: узе креду, стаде уз чисту таблу и видевши безброј несташних малишана, не знајући |
| шене погодбе одведе га нови му газда на таван од штале, где га задахну свеже суво сено, и препо |
| е, па затим излети напоље и сакри се на таван шталски, своје омиљено преноћиште.</p> <p>— Чудне |
| сле калуђери.{S} Полако, сркући и слажи таван по таван, па пију цео дан...{S} Умеју да уживају |
| ери.{S} Полако, сркући и слажи таван по таван, па пију цео дан...{S} Умеју да уживају у јелу и |
| нди, издигоше лица на више, гледајући у таван, слевајући у уста неко мирисно старо манастирско |
| ..</p> <p>Љубомир сео на врата од свога тавана, окренуо лице тамној помрчини и, као да се решав |
| уплаши, па претрча преко сена и рипну с тавана право на земљу, немајући кад силазити низ степен |
| остељу и стаде несвесно шарати очима по таваници.{S} Он не може сад мислити о ономе што је виде |
| е и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву таваницу, не мрда очима и не трепље, само му се по лицу |
| > <p>— Шта »’нако« бре!...{S} Од куд на тавану?</p> <p>— Побего од капетана, сунца ми! превија |
| , тако ли ви знате!...{S} Кријете се по тавану, да чпијунишете шта ће рећи капетанов пандур!... |
| богословца, који се тек вратио из села, тада је разумео да му је ово место незгодно и тешко, да |
| мора једном огрејати јасно сунце...{S} Тада ће и школе почети, наставиће се у целој земљи прек |
| е био најмилији посао, права забава.{S} Тада се сит насањао, ређајући разне планове у глави.{S} |
| д кад га је заузела она једна мисао, од тада се непрестано уз њу помаљају и некакве нејасне кал |
| од кад му је дошла та мисао у главу, од тада он не мисли ни о чем другом.{S} Најчудније је, как |
| он, за чим му је највише стало...{S} Од тада је непрекидно трчкарао по некаквим порукама и ради |
| м духовном децом, новим монасима.{S} Од тада настаде оно сурово деспотско понашање према млађим |
| е Максим тупо и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада кувало у оној празној, вечно мрачној души, која је |
| , а калуђери у — манастир! узвикнуло се тада громко.</p> <p>И одједном као чаробном руком донес |
| ике гимназије«...{S} И осећа како му се тада груди надимају јаче, како срце закуца живо, живо, |
| о га је у Београду, али не зна шта беше тада.{S} Биће од оних из конзисторије.{S} У дворишту не |
| мами душу некуд напред, и све се човеку тада нешто хоће... и он би тихо и весело полетео тамо.. |
| а ли је то, ја не знам...{S} Тек ја бих тада полетео, и ја бих некуд пошао са тим народом... ку |
| туденца је најрадије мислио о школи али тадање мисли беху нејасне и неодређене.{S} Сад, кад је |
| отвори дувањару.</p> <p>— Гле, набавио тазе, па и не нуди.{S} Нећемо тако, Максо! узвикује вес |
| ја и све, све...</p> <p>— Али Арсеније, тај се жестоко боји.</p> <p>— Јест.{S} Знаш ли, он се н |
| «.{S} Ко издржи цело лето и не побегне, тај је довољно искушан.{S} На њих се свали сав посао ог |
| за ону траву!</p> <p>— Тај је још гори, тај је права жаба ..{S} Идеш, на прилику, са њим кад је |
| Ко се облачи у ову црну расу, господо, тај се најстрашнијим заветима заклиње Богу живоме, да ћ |
| и Василијан? пита Љубомир.</p> <p>— Хо, тај мисли да неће никад умрети, да ће пре нестанути цео |
| аш обична, па викни : отровна трава!{S} Тај ти више никад не пролази преко тог места; обилази г |
| лавом и рече : »Хоће Шваба, хоће!...{S} Тај ће једва дочекати«, и ућута.{S} И није се преварио. |
| А Максим... знаш за ону траву!</p> <p>— Тај је још гори, тај је права жаба ..{S} Идеш, на прили |
| ваних цокула.{S} Све трешти...</p> <p>— Тај ће покалуђерити цео свет!... грми он и плаховито ду |
| ли ће сад?!... и стрепио од помисли, да тај нови може бити гори од Саве.{S} Забринуо се још: да |
| тих на известан ред, а сад нема кога да тај ред настави.{S} Момци, ненавикнути и збуњени, снују |
| е, да је та справа — сунчаник, па гледа тај велики, до сад не виђени, мравињак од деце, како се |
| сваком његовом покрету и чисто га опија тај мирис, а испод њега вруште и грицкају детелину коњи |
| атике.{S} Велики је зор био, који га на тај корак принуди.{S} Владика, <pb n="189" /> рукополаж |
| а ли ће то једнако тако, да ли је такав тај свет?... замисли се малишан, наслоњен на пласт, гле |
| х некуд пошао са тим народом... куд иде тај свет...{S} Е-ех!...{S} Игуман махну руком преко лиц |
| ишта друкчије...{S} И види јасно, да је тај живот празнији од прошлости, да је бесмислен, чемер |
| укчији живот.{S} Он не зна баш какав је тај живот, али зна само да је <hi>друкчији</hi> од овог |
| другог одељења за цркву.{S} Љубомир је тај дан очекивао с великим нестрпљењем, јер је дознао о |
| е куће издржавао народ, а сад се исцрпе тај извор.{S} Шуме забранише даље сећи...{S} Како ће да |
| млађима, и сваки се од њих патио, да се тај глас што више распростре у народу.{S} Истина, у том |
| калуђера.{S} Али Љубомир ипак осуђиваше тај поступак, тврдећи да би Велимир могао бити прави ка |
| . »Све исто! све исто!« као да говораше тај поглед, прелетајући са испуцаних, ољуштених зидова |
| намигивањем и климањем главе, одобрише тај поступак.{S} Велимир се неколико пута значајно погл |
| вши певање, игуман рече у себи : аха! и тај узвик као да га наведе на неке мисли. »Ето, уче... |
| оји је запамтио од својих сестара.{S} И тај га мирис заноси, опија... и све ближе прилази и све |
| ти у чађава брвна.</p> <p>— Ето, дође и тај дан, проговори Љубомир, да се иде у свет!</p> <p>— |
| ди не дадоше.{S} Угасише му, порушише и тај идеал, као што он сам поруши своје раније идеале.{S |
| се одлучивао да побегне у пећину, био и тај: да не ложи <pb n="153" /> ватре ради свога тела... |
| та је и мирна плава небесна дубина, али тај сјајни лазур све јаче привлачи меку душу, која је р |
| огледа у њега, раширише се ноздрве, али тај опаки знак Никола не опази.</p> <p>— Са чесме? запи |
| n="226" /> начинио.{S} Отац Сава одобри тај издатак.{S} Све је око млада госта приступачно, вес |
| аздовати.{S} Требало је сад отплаћивати тај дуг, одуживати порезу и сносити веће издатке кућевн |
| сама његова колена.</p> <p>— Је ли ово тај...{S} Љубомир? запита, смешећи се, Видина друга.</p |
| еселим одушевљеним осећањем, па би хтео тај напор час пре, на свој начин, не осврћући се ни на |
| у којој рекоше: роди се дјетић!{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљавала |
| екако страшно гледа, и да му није немио тај поглед.{S} Он опази чак да му је мило што их остави |
| а соком, добри комади сира...{S} И само тај један поглед поврати му снагу, те слободно отвори о |
| >Нешто га вуче у ту магловиту даљину, у тај неизмерни простор што се зове <hi>свет</hi>.{S} Он |
| е закалуђерити.</p> <pb n="155" /> <p>У тај мах тетка изиђе и испљусну чисту воду из некакве ћа |
| сече као сабљом...{S} Чини му се, да му тај поглед вели: »Свршио си!{S} Најпре ћемо браду — ФИК |
| ије то, није!... друго је!« узвикује му тај глас, и он зна да је то друго много лепше, светлије |
| та манастира, који га је, тако удаљен и тајанствен, снажно к себи привлачио; и ево, сад је учин |
| аглица, која сањалачкој души улева неки тајанствени смисао...</p> <p>Докле, ах, докле ће се трп |
| Он опет гледа у ону сиву даљину, у онај тајанствени застор, који му сакрива од очију те чаробне |
| во, сад је учинио све, што му је одавно тајанствени глас у њему самом шапутао: оставио свој прв |
| асније се прелива магловита даљина, још тајанственије трепери онај далеки застор и призива к се |
| у њу ушао : све му је исто онако ново, тајанствено, исто онако свето и примамљиво, као што беш |
| .{S} Разлеже се оно дугачко, једначито, тајанствено читање шестопсалмија.{S} Мала воштана свећи |
| а роса по потесу, а тамо иза громадних, тајанствено-црних планина, обележава се сјајни котур, к |
| џија зовну Љубомира у једну собу, па га тајанствено, са полушапатом, запита:</p> <p>— Шта је то |
| еба за чишћење ципела.</p> <p>Црни се и тајанствено ћути високо небо, црни се тамна летња ноћ; |
| тамне се, а црпи отвор пећински зјапи и тајанствено брује врхови бучја око њега.{S} Тамо... там |
| злослутим писком оживљују ово суморно и тајанствено место.{S} На средини крша зјапи велики улаз |
| етлост преко чиста обрађена поља, а ово тајанствено-слатко светлуцање и овај поглед на немо осв |
| уму, кад се кроз хладну влагу разли оно тајанствено шумско вечерње брујање, пећина беше мрачна |
| и нестају друге главе...{S} Нека чудна тајанственост и неки нејасан светитељски смисао трепери |
| м празном углу.{S} Љубомир му, са неком тајанственошћу и оном неотесаном сељачком, бејаги повер |
| . узвикује занесен и очаран овом светом тајанственошћу, коју је, исту овакову, у својим сновима |
| н би тихо и весело полетео тамо... у ту тајанствену, нему, осветљену тишину...</p> <p>Али дружи |
| на ноћ; настаде свуд около прави зимски тајац, кад се свака животиња и човек згрчи у топлу лега |
| е са својим уквашеним перјем.{S} У шуми тајац: умире ово огромно, густо, зеленожуто чудовиште, |
| коврхе јеле...{S} Настао је онај обични тајац при наступању јаке врућине.{S} Овце већ побегле с |
| е окупе око топле пећи, поваде из неких тајних места бутеле, хлеб што се меси за самог игумана |
| живота, лагано ствара и у његовој души тајну жудњу за оваким животом...{S} Загледа се, а пред |
| саопшти јој он лагано, као неку велику тајну.</p> <p>Леонтије оде у своју ћелију, а тетка поба |
| ир повери своме обожаваном љубимцу целу тајну свога бегства.</p> <p>Никола је био необично бист |
| авно, мој Маљене; све је тако себично и така грубо; све је удешено, измајсторисано, намештено.. |
| ори Љубомир наивно.{S} Ти вала баш ниси така... а и госпођа...</p> <p>— Ха-ха-ха ..{S} Ама ти, |
| Онисифор... онај из Павлове посланице, такав сам и ја Антоније...</p> <p>— А у Русији су калуђ |
| ији су калуђери — прави свеци!</p> <p>— Такав им је и народ, није чудо!... одговори архимандрит |
| Али <pb n="222" /> се он сећа вазда, да такав живот није за њега...{S} Та он се заклео самом Бо |
| »Ама да ли ће то једнако тако, да ли је такав тај свет?... замисли се малишан, наслоњен на плас |
| си и ти неки...{S} Овде се тетки омаче такав придевак, какав се ретко чује и међу људима.{S} Н |
| беху достојни слушати ове ствари.{S} И такав је ред...</p> <p>Калуђери и ђаци погледаше Максим |
| пет онај старац, јер како би могао бити такав!...{S} Па опет је он то некако у својој главици п |
| ли шта је то?...{S} Је ли могуће... <hi>такав</hi> грех, па без казни?...{S} Није ту све... има |
| него баш онако... што је... што је <hi>таква</hi> девојка.</p> <p>Ево их, седе у хладу и чешља |
| е његово ћутање напоменути госту, да се такве ствари не причају.{S} Али се гост заинтересовао ј |
| а.{S} Ко сме сад изићи владици на очи с таквим гласом!...</p> <p>Довољно разлога, да дркће не с |
| <p>— Е јест!... махну Велимир главом с таквим изразом, који је говорио: »Волим ти цео дан това |
| !... викну узбуђен механџија, који је у таквим приликама волео све да увећава, па и опасност, к |
| сваки утешен и охрабрен надом.</p> <p>У таквим околностима почео се »подвизавати« отац Сава, па |
| ати притом такву <pb n="21" /> насладу, такво задовољство...{S} Хтео би још много што учити, ал |
| бомирово било је од ретких места.{S} За такво »послуживање« ђаци су добро плаћали ономе ко им г |
| ни мало разумевао нити знао зашто ће му такво знање.{S} Знао је доста лепих ствари из земљописа |
| а и »гласа« као живе ватре.</p> <p>Због таквог његовог живота, игуман га препоручи духовној вла |
| ш, што лепо.</p> <p>Љубомир се обрадова таквој понуди.{S} После два дана добио је <title>Робинз |
| зацело...{S} О-о-ох!...{S} Отац Сава с таквом насладом предахну, као да одједном спаде са њега |
| ом, који казиваше да није никад чуло за такву књигу.</p> <p>Отвори неколико првих листова и про |
| њена занимљива причања и осећати притом такву <pb n="21" /> насладу, такво задовољство...{S} Хт |
| е оца игумана...{S} Хе, роде... имам ја таке лекарије... хтеде се даље правдати Арсеније, али г |
| <pb n="110" /> никога посебно. — Хо... таки гости!... ха-ха-ха... смеје се он нервозно и ирони |
| се замислио...</p> <p>— Е, богме кад се таки момци замисле, ту нешто има!... рече она шаљиво, с |
| мразиш?...{S} Знаш... они мисле, кад си таки господин, да имаш пун казан дуката...</p> <p>— А т |
| а те умилостиви.{S} И Љубомир је мислио таким поступком да учини по вољи Милки.</p> <pb n="25" |
| <p>— Јесам, господине, одговори Љубомир таким гласом, да се више није могло сумњати.</p> <p>Игу |
| м обичају.</p> <p>Леонтије пружи ногу с таким осећањем, с каквим је болесник пружа под хирургов |
| и отворене боје капутима; било их је у таким истим и још кратким и дугачким панталонама.{S} Љу |
| и више о себи и — ближњима...{S} Но и у таким се приликама отац Сава умео вазда одржати на виси |
| женидба, то је нешто!...{S} Камо данас таких дјевственика!...{S} Кад га сведоше, прве ноћи по |
| куће без жене.{S} Док ти женска рука не такне јело, док она не удеси сто, трпезу, док она не за |
| ти ни код куће — ту нема никаква посла, тако је још <hi>онда</hi>, код студенца, одлучио.{S} Зн |
| итао негде у Богословији.</p> <p>— Аха, тако дакле!... узвикну гост, тргнувши се од неочекивана |
| рски монолог.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, тако ли ви знате!...{S} Кријете се по тавану, да чпијун |
| {S} Сава је, још почетком своје управе, тако ствар окренуо, да је манастир добио парницу и имао |
| авикло, како се видело да и други раде, Тако се Максим закалуђерио, тако је живео, тако поче уп |
| до сад непозната манастира, који га је, тако удаљен и тајанствен, снажно к себи привлачио; и ев |
| а долазиш у вече.</p> <p>— Тако, брате, тако ми кажи.{S} А слушкиња?</p> <p>— И она то исто.{S} |
| и друге крупније штеточине.{S} Сад ће, тако лагано, гађајући уз пут сенице, до своје нове »сим |
| асне очи, оно чисто, пуначко бело лице, тако чисто и бело какво он није никад видео, и ако су у |
| осветљен слабачким пламеном воштанице, тако слабим, да не продираше даље од њега, клечаше Љубо |
| иће читав час, а мож'да и више.{S} Али, тако су старији удесили, и он нема куд...{S} Максим и А |
| сто ’нако, као и мене... то ћеш видети, тако ми младости!...{S} Него знаш... ја сам мислио... н |
| ...{S} И како то би... кад се то сврши, тако одједанпут!...{S} И како беше дивно у оном свету!{ |
| веде на Маљен.{S} Ах, он је тако јадан, тако сам!...</p> <p>Шта ли ће бити са њим ?...{S} Да ли |
| а заранцима, а он се осећа тако уморан, тако преплашен и несрећан, да и не зна шта ће сад.{S} Т |
| S} Говор беше тако изненадно-страхотан, тако громовито-убедљив и одлучан, да сви монаси, и они |
| о се Максим закалуђерио, тако је живео, тако поче управљати манастиром.{S} Видео је да други »д |
| други раде, Тако се Максим закалуђерио, тако је живео, тако поче управљати манастиром.{S} Видео |
| Ах, калуђерско је срце тако незахвално, тако себично и, како вели Љ. Вуличевић, хладно, као лед |
| испало <pb n="263" /> све тако обично, тако просто...{S} Он лагано и непрестано гази по добро |
| е овде све <pb n="192" /> тако страшно, тако ужасно...{S} А тамо... тамо напред, мора бити да ј |
| о без одмора, без сна... из сата у сат, тако непрекидно.{S} Али се то њему није ни мало тешко ч |
| </p> <p>Ово ће житије научити на памет, тако је одмах одлучно у себи.{S} Јер не вреди га само п |
| .. без допуштења.</p> <p>— Та оно знаш, тако је...{S} Само не знам ко би дочекао допуштење.{S} |
| он, савијајући цигару.</p> <p>— А-а... тако ли је! викну Васа, севајући очима бесно.{S} А ко п |
| тицом и рече одлучно:</p> <p>— Кажем... тако наређују старешине!</p> <p>Отац Сава залупи врата, |
| p> <p>— За то га ја не знам...{S} Хм... тако важну науку давати деци!{S} Да је бар игуман...{S} |
| а је <hi>он</hi> или <hi>као</hi> он... тако нешто...</p> <pb n="50" /> <p>Од ове службе Љубоми |
| ти... рече Љубомир, гледајући у страну: тако... без допуштења.</p> <p>— Та оно знаш, тако је... |
| осети, како је овде све <pb n="192" /> тако страшно, тако ужасно...{S} А тамо... тамо напред, |
| hi>шта</hi> хоће, него и <hi>зашто</hi> тако хоће.{S} А Савин одговор расположи га, да на живот |
| ално склапањем манастирских рачуна).{S} Тако је свакад у манастиру: дође ли један стран гост, з |
| је обалило.{S} Па... триста чуда!...{S} Тако се само преврћемо по трави... довршује дечко, а на |
| Зар и ми, девојке?</p> <p>— Сви!...{S} Тако се радило у стара времена.</p> <p>— Море... отеже |
| , даклем тако сас трговачку чест!...{S} Тако ли !... виче један дућанџија бледећи, спремајући с |
| , што наступа на оваким припекама...{S} Тако прође пола часа.{S} Најзад се отрже од овог дремањ |
| ...{S} Шта ће остати мене, оногај...{S} Тако ви свакад.{S} Навали, а Макса суши <pb n="71" /> з |
| му кажем све ово, што теби казах...{S} Тако ми нешто било дошло, ка ово сад... па се предомисл |
| вих очију, које се све упрле у њега.{S} Тако сте красни сви у целом овом разреду, да господа пр |
| ошкова за овај спор била је огромна.{S} Тако то иде лепо сваке године: она угледна кућа трља ру |
| ка, да их малко психолошки промотри.{S} Тако је било и с Максимом.{S} Ови диалози изишли су му |
| /> <p>»То је јунак ! мисли Љубомир.{S} Тако бих и ја радио...{S} Она на једну, ја на другу стр |
| ајући још јасно ни за полну разлику.{S} Тако се неколико пута прекомбрљаше једно преко другог, |
| оја имања, него их дају на наполицу.{S} Тако је доиста и корисније.{S} Само гаје винограде сами |
| војим драгоценим »туњавцем«...</p> <p>— Тако ће он њих, душе ми, и Догматику и, може бити, само |
| од ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, брате, тако ми кажи.{S} А слушкиња?</p> <p>— И он |
| ајући на другу страну, у мрак.</p> <p>— Тако ти Бога, шта радиш ту? пита прота, мерећи жудним и |
| ра, наставља започето причање:</p> <p>— Тако то једнако, док ме не пусти нека слабост у глави, |
| ве... па зар то није светачки?</p> <p>— Тако треба да ради сваки човек... ко жели добра својој |
| нешто није по вољи, али Николина глава тако ситно трепери, а његов језик одебљао, па га мрзи г |
| а, која му се једном насмејала, није га тако лако хтела оставити.</p> <p>Нашло се сведочанство |
| песницама свој несрећни стомак, који га тако немилосрдно мучи.</p> <p>— Други свет, кад га боли |
| д.</p> <p>— Ох, мајка му певала, што га тако опраси! узвикује побратим, трљајући руке и светлећ |
| које је тако грубо оставио и који су га тако много волели.{S} Али дечја туга није велика и дуго |
| ојим поступцима, јер однекуд осећају да тако треба да буде...{S} И он осећа да његово срце све |
| окопречасни! трже се Арсеније и погледа тако ведро и здраво, да сви присутни прснуше у смех. — |
| а нека сетна туга за оним местима, која тако нагло остави.</p> <p>Најпре је чувао стоку у ливад |
| овом разреду, сасвим случајно, састала тако немирна деца, какве није упамтила велика гимназија |
| са чашама.</p> <p>— Да, потврди Никола тако убедљиво, још задихан од далека трчања, да нико не |
| ако уз пут, примичу се црквеним вратима тако целом гомилом, крсте се и улазе у цркву.{S} А за њ |
| запрепашћен.{S} Она је у његовим очима тако високо стајала, да није смео ни помислити на тако |
| ућина некако баш не располаже човека на тако теже радове, те он све до сад остаде побркан у сво |
| а сад обузе.{S} Учини му се да ступа на тако ужасан пут, који ће га упропастити, јер ће му наву |
| о стајала, да није смео ни помислити на тако интимну забаву са њом.{S} Оно што је било обично с |
| , млека... ништа друго.{S} Два-три дана тако...</p> <p>Тетка климну главом пркосно, као да би х |
| е царица, него сам он усео у хинтов, па тако величанствено излази пред оца, као »цензор велике |
| ... у село, где се скупљају девојке, па тако, шали се и смеј са њима.{S} Терају нас да се калуђ |
| S} Она на једну, ја на другу страну, па тако док не сване...{S} А Василијан и ови други не би.{ |
| какве богаштине, али је ипак све унутра тако солидно, чисто, уредно... на вас завеје отуд некак |
| је слаба стомака.{S} Неки пут га одиста тако завије и заболи, <pb n="93" /> да ми сви мислимо: |
| } Сунце већ на заранцима, а он се осећа тако уморан, тако преплашен и несрећан, да и не зна шта |
| у...</p> <p>Све је око узбуђена младића тако светло, радосно и блажено, да он неки пут у себи п |
| } Некад му је изгледала као двор, а сад тако сниска, стара, и тако обична...{S} Овде се некад п |
| маглу, тамо у свет...{S} Је л’ ти и сад тако, Љубо?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Вуче ли те, велим... |
| њега одвајати све оно, што му је до сад тако близу било: и отац, и браћа, и сестре, и Маљен са |
| ћа велику необичну глад, и ваљада услед тако јаке инервације поче живље мислити...{S} Досетио с |
| Он је мислио, да је владичино писмо од тако исто непоречне важности, као и посланица <pb n="20 |
| на струја баца, и гледа у децу око себе тако блажено, као да би се сад са свима грлио и љубио.. |
| амо једну бригу: да удеси своје послове тако, како ће му бар свако друго, треће вече остајати в |
| зио.{S} А оно испало <pb n="263" /> све тако обично, тако просто...{S} Он лагано и непрестано г |
| царска посла!...{S} А <hi>она</hi> све тако уза ме... па топло, слатко...{S} Пред селом, крај |
| том...{S} Загледа се, а пред њим се све тако весело комеша, весели и живи!...{S} О, како је леп |
| мука, које га чекају, а оно изишло све тако просто и тако обично.{S} Лутао је, гладан и неиспа |
| Христос.</p> <p>— Очију ти, зар баш све тако пише?... узвикну обрадована жена веселим гласом.</ |
| ише скоро ни о чему није мислио.{S} Иде тако лагано за временом, као и сав свет манастирски, не |
| за њим ваљушка, преврће и скичи, па иде тако по шуми, с празном пушком, замишљајући себе у разн |
| ли учитељ, онда како свети Аранђео сиђе тако брзо, узме душу и однесе је?«...</p> <p>Он се не с |
| милином и заносом, и онда му срце дође тако пуно, у грудима га задише некакво радосно располож |
| занимала нека велика мисао, која га је тако обујмила, <pb n="142" /> да је због ње заборавио, |
| орао писати какав спреман човек и да је тако препуно поуке и праве богословске науке, да је дов |
| пољу је тако тамно и влажно, пећина је тако хладна, а он је тако млад и неискусан, збуњен и пр |
| уманова, и околности, прилике... све је тако јасно, да не оставља места размишљању.{S} Него: ил |
| пролазно и ништавно, мој Маљене; све је тако себично и така грубо; све је удешено, измајсториса |
| лика, што му излазе пред очи.{S} Све је тако ново и све је тако давно жељено!... »<hi>То</hi> ј |
| пред очи.{S} Све је тако ново и све је тако давно жељено!... »<hi>То</hi> је оно!... <hi>то</h |
| сећајући се својих најмилијих, које је тако грубо оставио и који су га тако много волели.{S} А |
| плинуле шарене фигуре радника, Да ли је тако било Светозару?...{S} Он се хвали много...{S} Па о |
| ељак и не одведе на Маљен.{S} Ах, он је тако јадан, тако сам!...</p> <p>Шта ли ће бити са њим ? |
| влажно, пећина је тако хладна, а он је тако млад и неискусан, збуњен и преплашен свима својим |
| притеже, не да му дисати...{S} А он је тако рад другом животу... јер овај убија, ништи...{S} И |
| послу вазда помагала Милка.{S} А он је тако волео да је гледа и да слуша њено отворено детиње |
| брат Свејо у име очево, кори га што је тако тврда срца, па заборави своју кућу, родбину, све.. |
| у свему томе што се види очима и што је тако светло, замишљао је дечко да су смештене све особи |
| ре ради свога тела...{S} Али на пољу је тако тамно и влажно, пећина је тако хладна, а он је так |
| решине...{S} Штета што је отац Арсеније тако слаб, а Господин баш помену њега пред мој полазак. |
| стрчало чак у воћњак, па се живо радује тако важну и милу госту...{S} Вујо старешина кућни, Све |
| а бих вас лепо дочекала...</p> <p>После тако лепо и јасно исказаних жеља, Љубомир оде право Све |
| p>— Па како... причај ми!{S} Је ли боље тако, него ово што ми радимо?</p> <pb n="227" /> <p>— Х |
| аслеђену вештину да своје лице и држање тако удеси, како ће што боље личити на свеца.{S} Није о |
| тављају прекоре и тражњу прилога, па се тако целим селом носи весела граја, шала, задиркивања и |
| {S} Ха-ха-ха...{S} Ево ти је! игуман се тако незгодно лупну, да сва три трговца одједном, као н |
| и ова кућа после смрти Савине.{S} Он се тако навикао свему што је око њега, навикао се гледати |
| га је <hi>онај</hi> наплашио... и он се тако боји капетана.{S} Чудна ми чуда, ако је и капетан! |
| воту.{S} Престаде и мислити.{S} Него се тако загледа негде, па седи по читаве часове као окамењ |
| ad> <p>Прве недеље по Ваведењу десио се тако леп дан, какав се виђа само у августу.{S} Архиманд |
| а, без облигације и интереса, осетио се тако сигуран, да се већ није бојао никога.{S} Али су по |
| , млада и згодна женица и... згрчимо се тако заједно, па нит’ су нам вреле илинске, ни хладне б |
| игурним ногама и чудећи се свему што се тако изненадно догоди, довуче се до постеље, леже и зас |
| , хватаху један за други и протезаху се тако шумовитом средином горостасног Маљена.{S} Сад је с |
| у!{S} Знам <hi>онда</hi>... загледаш се тако у маглу и ћутиш пола дана, па после ми велиш да те |
| ом, Љубомир одговараше заклетвом, да ће тако чинити.{S} Архимандрит изређа све оне тешке погодб |
| ићи у школу, то је сам смислио и то ће тако бити...{S} Зна још, да неће остати ни код куће — т |
| ријатељица...{S} Ах, калуђерско је срце тако незахвално, тако себично и, како вели Љ. Вуличевић |
| ници.{S} Стид га да се врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га храбри отвореним и, како му с |
| е сакрити очи од тога погледа, али беше тако окренут, да није могао у страну погледати.{S} Он у |
| рала, вере, побожности...{S} Говор беше тако изненадно-страхотан, тако громовито-убедљив и одлу |
| леда га право у очи; у том погледу беше тако много немог прекора и истине, да гост беше принуђе |
| у тако лепо и заносно, новом иноку беше тако топло и пријатно, да му се учини као да је мали, к |
| а као двор, а сад тако сниска, стара, и тако обична...{S} Овде се некад побадао вито...{S} Како |
| дроњаве, свећњаци прљави, позеленели, и тако!«...{S} Ипак он запази и добро разгледа похвално, |
| путовању, па онда и даље о школовању, и тако редом све, док се неко не сети, те изнесе пред умо |
| тиру и испоснички до краја живота?... и тако даље{S} На сва питања редом, Љубомир одговараше за |
| оне старе ирмологије и часловца...{S} И тако ће све, док му Бог даде снаге...</p> <p>Дакле, поч |
| им су хиљаде пре њега пролазиле...{S} И тако ће бити до краја.</p> <p>Он јасно види цео свој жи |
| га болело, и није му, каже, ништа.{S} И тако — ништа није ни било!{S} А овамо опет Максим помињ |
| ћа... после као тањир, па као тепсија и тако редом, док не порасте као кућа, и већа...{S} Па св |
| дине, овде у манастиру »код господина и тако... рачуња се као куварица«, али признаје да није б |
| ађаји, његова душа се све више отвара и тако се саживљује и нераздвојно спаја са свима овим чуд |
| удан.{S} И ако седи, нађу му шта може и тако радити.</p> <p>А како беше на Маљену!{S} Слободан |
| а поче распитивати : ко је, одакле је и тако даље, али све површно : видело се да му је све то |
| рога правила — молчаније, послушаније и тако даље стајала баш пред очима млађих калуђера.{S} Ов |
| а услузи — за јело, преобуке, постеље и тако...{S} Он моли да је приме лепо, па ће бити њоме св |
| ислио о мојима и о теби, о нашој игри и тако...{S} Он хтеде поменути да га је и Милкина слика у |
| се изговарају немачка писмена ај, уи и тако даље и пљуцкао од муке са својим професором, јер м |
| зи у цркву само о празницима, недељом и тако... поређе.{S} Трећа новина — укиде се »велики тевт |
| , што ти долази?{S} Ја кажем већ тако и тако...{S} Добар неки младић, вели она, и ваздан тамо.. |
| чекају, а оно изишло све тако просто и тако обично.{S} Лутао је, гладан и неиспаван, једном ус |
| начило, да је време за ракију.</p> <p>И тако, Љубомир је чуо до сад једно предавање, и дваестин |
| макар једног домаћина у Србији, који би тако исто...</p> <p>— А шта ћете после, господине, са о |
| да је нашао све што је тражио. — Зар ви тако... из заседе!...</p> <p>Кикот се продужи још јаче |
| његови снови...{S} Па сад само настави тако цела живота!{S} А шта ће бити после? — Што рекне Б |
| игуману како су га нашли.</p> <p>— Лежи тако под престолом, пресамитио се као мртвац...{S} Пипа |
| аше репом па га забаци на сапи и подржи тако, па опет махне... и како се једна коза успела уз с |
| није ни сетио никаквих мисли.{S} Стоји тако, и зна где је и шта је, али га више занима клисарс |
| на врљике разграђена котара, и он стоји тако и мртвачки обара пијану главу...{S} Он не зна да л |
| удаљити од света...</p> <p>— А живе ли тако ови твоји калуђери? прекиде га професор полушапато |
| мишљао себе у тим сјајним одеждама, али тако да то није он, него опет онај старац, јер како би |
| рече тетка.</p> <p>— Па, ет’... довели тако жену, која је грешила ’вако ка ми... управо није г |
| жутом капуту, или прљавој марамици, или тако нечему...{S} А овако : дечко као и они... па се уп |
| > у какву пустињу, или велику шуму, или тако нешто...</p> <p>Понео је доста нагорелих воштаних |
| ад, рецимо, дође у манастир владика или тако неко од оних великих... оних, хм... па ови моји за |
| дан за наше госте: дође нам родбина или тако...{S} Сад ће овај бити твој, <pb n="83" /> показа |
| о живот, како то ти живиш... да ли и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви не живите...{S} Треба се |
| ојој госпођи!{S} А молићемо, што смо ми тако горди?</p> <p>— Ја не бих реко, одговори Љубомир н |
| разливати по њему...{S} Па није баш ни тако мрачно... гле, светли се пред очима.{S} И има нешт |
| во лице, али му се сад цела група учини тако непозната, тамна...{S} Као да сад први пут виђа не |
| о сув хлеб или корење...{S} И опет, при тако строгу животу, деси се да му изиђе пред очи некакв |
| ира прекорно и узвикну:</p> <p>— Зар ти тако?!...{S} Први дан у светој кући, па пијан!...</p> < |
| смеје му се тетка.{S} Много ћеш познати тако.</p> <p>— Добро, роде, кад знам...{S} Ако умрем, н |
| закопамо, онда ћемо овде ми господарити тако, као ви сад«...</p> <p>А Маљен одозго величанствен |
| омаћи се с места.{S} Ове изненадне речи тако му приковаше пажњу, да није ни помислио кренути се |
| и хладне божићне ноћи!...{S} А ти куњај тако!{S} Лаку ноћ!</p> <p>»Он, прост сељак, и зна се на |
| и сам шта радиш и зашто живиш...{S} Тек тако само да се протерају године, ка отац Сава...</p> < |
| е цркви.{S} Никола весео, што му ученик тако брзо усваја вештину, тапка га по плећима и најљуба |
| сваког госта у лице.</p> <p>— А, даклем тако сас трговачку чест!...{S} Тако ли !... виче један |
| оцу баш и не морам... готово и не смем тако ићи«...{S} И сад отпада из даље радње царица, него |
| е није ни требало.</p> <p>»Па и ја умем тако попунити... још лепше!« помисли бистроумни Ваљевац |
| " /> одмах: ради чега ли је сам капетан тако ненадно дошао.</p> <p>У позну ноћ, пошто се вечера |
| нису ништа окусили, па зар не може и он тако?{S} А после?...{S} Лако је за то...{S} Зар није Го |
| си, насмеја се Велимир.{S} Ја бих могао тако, али прво да ме добро увежу конопцима... а, богме, |
| и наопачке одговори, па ућута.{S} Дуго тако постаја.{S} Зави дебелу цигару од сеоског, накрижа |
| потера, јер би му сад и онај пандур био тако драг... или што га не ухвати онај његов сељак и не |
| на другог.</p> <p>— Зар би нас смео ко тако тући, да нас заболи! рече Велимир.</p> <p>— А-а... |
| ме забуњују!{S} Ето, и сад ми је некако тако... тешко ми«...</p> <p>Кад се опростио са својима |
| нерасположење. »Ама да ли ће то једнако тако, да ли је такав тај свет?... замисли се малишан, н |
| е.</p> <p>— Е, брајко, оногај... нећемо тако, не!... ускипе Максим и хтеде скочити, али нађе да |
| , набавио тазе, па и не нуди.{S} Нећемо тако, Максо! узвикује весељак, пружајући руку дувањари. |
| клокоће и жубори...</p> <p>»Ако је оно тако далеко, мисли дечко, гледајући у плаво небо, као ш |
| а, весели и живи!...{S} О, како је лепо тако живети !...{S} Али <pb n="222" /> се он сећа вазда |
| И врат... све као снег...{S} Од чега то тако човек побели?{S} Наша Јерина, кад буде у очи вашар |
| ја, осетио је и разумео је шта му је то тако близу срца, шта му је заузело душу.{S} А сад... са |
| дговоре.{S} За јасле већ зна се... и то тако... јасле, јасле...</p> <p>— Ама каке јасле?</p> <p |
| таде Вида са једном, њених година, исто тако лепом, само мало развијенијом и слободнијом девојк |
| ахну рукавом преко носа и хтеде још што тако ситно учинити, али не знаде шта би и немаде кад, ј |
| > <p>— Е, немој болан, оногај...{S} Зар тако наша... како ћу рећи... наша љубав?</p> <p>— Љубил |
| <hi>оно</hi> што га је вукло у манастир тако силно, а он није разумевао што је.{S} Сад му се он |
| а где да се узме...{S} Она заврши говор тако слатким сестринским погледом, да се Леонтије намрш |
| доласку.{S} Први му приступи Никола, с тако услужном љубазношћу, да се и сам Љубомир збуни.</p |
| младић, што ти долази?{S} Ја кажем већ тако и тако...{S} Добар неки младић, вели она, и ваздан |
| ургијом, али народ навали на причешће у тако великом броју, да се монаси уплашише, како ће подм |
| самог сванућа...{S} Шта пута у Београду тако почнем мислити, шмркћем, преврћем се и одједном чу |
| бођен игумановим ћутањем, реши се да му тако одговара до краја.</p> <p>— У које време? понови М |
| бато, поздравиће те игуман Сава, ако му тако станеш устајати.</p> <p>— Их, кукавцу!... успавао |
| и?...</p> <p>— Знам, брате...{S} Баш му тако и нише...</p> <p>— Е, после си вид’ла...{S} Ко год |
| Е-е!... па да идем? отеже она и узвикну тако значајно и смело, да се калуђер прену.</p> <p>— Па |
| твореног човека...</p> <p>Монаси певаху тако лепо и заносно, новом иноку беше тако топло и приј |
| као куварица«, али признаје да није баш тако вешта куварском послу.{S} Љубомир, и ако још чист |
| ти са стаклетом на чесму, која није баш тако близу, опрати стакло, <pb n="106" /> наточити воде |
| пали код игумана.</p> <p>— Е, немој баш тако... знаш сам да је слаба стомака.{S} Неки пут га од |
| право у очи.</p> <p>— Тхе... нисам баш тако, како велиш...{S} Али што: ђак, јабогме!...{S} Мен |
| и си се завуко у своју ћелију, па куњаш тако до века.{S} И не знаш ни сам шта радиш и зашто жив |
| казан дуката...</p> <p>— А ти не мислиш тако?!... погледа га Леонтије оштро и прекорно.</p> <p> |
| воре некакве речи, које нико не разуме (тако се бар њој чини) а сви се смеју...{S} Али кад архи |
| {S} И сваки је задовољан својим стањем (тако се њему чини), и не сећа се да потражи што узвишен |
| .</p> <p>— Јок, Христос неће да сви <hi>тако</hi> живе, него само неки...</p> <p>— Као, на прим |
| астиру три године.</p> <pb n="90" /> <p>Тако пролажаху године за годином, доносећи собом непрес |
| ини по вољи Милки.</p> <pb n="25" /> <p>Тако је и било.{S} Али кад је већ пао, Милка не хте да |
| S} Што би се људи узалуд мучили!</p> <p>Тако поче новина за новином, нешто по економији, нешто |
| им све каже.{S} Али ћу и њега...</p> <p>Тако псујући и договарајући се, вратише се другови у ма |
| , угледао је скромна Љубомира...</p> <p>Тако се сврши тешко цензорско питање у другом одељењу, |
| ли, момци се беху сви разишли...</p> <p>Тако Љубомир доби млађег друга, али се не хтеде, као Ни |
| алеко лепше и живље испричати...</p> <p>Тако се, постепено, текло мало по мало знања, и корисно |
| примљен у први разред гимназије.</p> <p>Тако се свршиле све незгоде, које су га до сад ударале |
| стљиво, збуњено и побеже у собу.</p> <p>Тако остаде недирнут цео затечени ред после тетке.</p> |
| .{S} А Мојсије нам у закону заповеди да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?«...</p> <p>Отац |
| е.{S} И жао ми, због мене, кад те видим таког... и ја сам се за <hi>то</hi> спремао, па ет’!... |
| рча ходник, наслони се на стуб и стаде, такође уплашеним очима, гледати како се црне некакви ка |
| м му до сад учењу.{S} Али сва лица беху такође зачуђена ненадним и необичним речима младићевим; |
| живот, даје здравље и срећу...{S} Пред таком појавом Љубомир је остао скрушен, збуњен и занесе |
| е, да ће све то испунити.{S} Та он је о таком животу само и сањао!...</p> <p>На погнуту главу Љ |
| узвик: манастири пропадају!...</p> <p>У таком времену оцу Леонтију би суђено да отпочне озбиљно |
| , као што обично бива, све више се губи такт уљудности, умерености...{S} Сваки се осећа испуњен |
| еликоварошким и, ако хоћете, придворним тактом умири завађену братију, поновивши мишљење и речи |
| S} Око њега хучи, грми и гуди разиграни талас бесна поводња, и он, услед ове хуке, више ништа н |
| цркву...{S} И све то запливало у општи талас живота, па се весели по њему, ради и живи.{S} А о |
| младића с брчићима и брадицом, која се таласа, љуља и комеша без икаква реда, од које се чују |
| ву.{S} Пред очима његовим заблисташе се таласасти брежуљци, а иза њих, тамо још даље, трепери п |
| мића, преко кога води пут, како нестаде таласастих брежуљака и како је пукла пред очима му беск |
| из Београда, на једним простим каљавим таљигама, са једним шареним сандуком, једним великим де |
| ко лице, кад затресоше и загруваше лаке таљижице по помошћену уласку испод звонаре...</p> <p>Шт |
| но полумртво, мршаво кљусе, упрегнуто у таљижице, на које је игуман, на већој низбрдици седао, |
| рачка смисла и умна живота!...{S} Мрак, тама, бескрајно ништа!...{S} Пред њим на пању игра и пр |
| служитељ.</p> <p>Њему само заигра нека тама пред очима, стаде га чак доле, испод груди, нешто |
| Василијаново.{S} Цео храм обвила густа тама, из које се, тамо крај Василијанове главе, помаљај |
| рекоше: роди се дјетић!{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљавала га свјет |
| је удаљено од манастира само пола часа, таман као и Антонијево прво пребивалиште.{S} После... к |
| калуђериш, довешћу ти једну моју прију; таман ће дотле порасти.</p> <p>— Нека, не треба!... јок |
| ске из воденице, скоро глуво доба...{S} Таман се нешто замислио, кад пред мојим носом мрда црно |
| околина...{S} Он обрте кључ у брави, и таман отвори врата и стаде на хладне цигле, од којих му |
| и већа...{S} Па све ближе и ближе... и таман да ме удари у главу, оно некако прође кроз мене, |
| мора да јури од прилике као муња.{S} И таман да почне сад мислити како се то вади душа, а онај |
| јас и већ начини болно-намрштено лице и таман хтеде рећи уф-ф... па се сети протине напомене, и |
| ати.{S} Истрчаше оба ђака под звонару и таман да приђу конопцу, а из ходника шкрипнуше једна вр |
| т, раширила очи па гледа...{S} А игуман таман поумио да изиђе и <pb n="148" /> отворио врата, к |
| правац пута.</p> <p>Све је добро; и он таман поче осећати радост од тога што је све добро, па |
| се на доксат близу Љубомира.{S} Велимир таман хтеде да јој објасни колико је чега издао, кад се |
| лка да иде у цркву с мајком.{S} Љубомир таман потерао стоку на пашу, а Милка искакута пред њега |
| аља велики собни паук <pb n="137" /> те тамани уловљене мухе.{S} А толики светитељи, што су бил |
| мире, бога-ти-си, проговори од некуд из таме његов професор рачуна, кога познаде по гласу, али |
| </p> <p>Љубомир се сав нађе као у некој тами, ништа не види, блене пренераженим, исколаченим оч |
| угом крају подрума, у суморној нејасној тами, на једном усправљеном пању, шкиљи и светлуца слаб |
| око оног црвенкастог круга, што игра у тами око пламена.</p> <pb n="134" /> <p>Прота је дуго г |
| ди... и сви се некако црне, као да су у тами.</p> <p>Из те магле изиђе и стаде крај њега један |
| } Цео манастир обузе густа, непробојна, тамна ноћ; настаде свуд около прави зимски тајац, кад с |
| се сад цела група учини тако непозната, тамна...{S} Као да сад први пут виђа не саму групу, нег |
| и тајанствено ћути високо небо, црни се тамна летња ноћ; не види се ништа, само севају пред очи |
| рвенкасто кубе храма.{S} Нека беличасто-тамна светлост прострла се по видику, <pb n="196" /> и |
| да не зна сам шта то чини овде.</p> <p>Тамна, тешка, валовита туга, као плаховит поводањ, обуз |
| Навише, уз стеновите кршеве... ено их — тамне се, а црпи отвор пећински зјапи и тајанствено бру |
| е ништа, само севају пред очима некакве тамне нејасне слике: приближиш се каквом жбунићу, учини |
| и посао, седе крај ватре, промотри неке тамне крајеве пећине сасвим обичним равнодушним погледо |
| ким дверима, окренут храму, претурајући тамне листове некакве црквене књиге.{S} Сва браћа-монас |
| 232" /> пада, а онај ватрени сач почиње тамнети...{S} И неко га диже у висину са целом столицом |
| да... онда побегнем право овамо, у овај тамни подрум, куд не допире та чаробна светлост...{S} И |
| његовој глави, постајући теже од олова, тамније од ноћи...</p> <p>Гле, и другови његови, који и |
| на монаха витлају се све нејасније, све тамније слике, меша се нешто густо и неразговетно као т |
| сног певања и проламају се под огромним тамним сводовима храма, тресу се и дркћу прозори црквен |
| м идеалима навукла она иста црна, тешка тамнина, са које му цео живот постаде празан, ништаван. |
| ово сад?!...{S} Не разлази се она црна тамнина, што га је омотала, и срце му још ледено, и све |
| леда, све празно, ништавно, бесмислено, тамно!...{S} Брр... како му је хладно!{S} Обузима га уж |
| сина својега«...</p> <p>Нешто нејасно, тамно, али познато му, провеја пред очима му при читању |
| и срце му још ледено, и све је око њега тамно, као што је и било...{S} И туга му се још свија н |
| осте наместише послушници неколико боца тамно белог, необична изгледа, вина.{S} Архимандрит се |
| све више привлаче и ове молитве, и ово тамно здање и ова тиха побожност, што се рађа на овом м |
| ди свога тела...{S} Али на пољу је тако тамно и влажно, пећина је тако хладна, а он је тако мла |
| ... диже се поносно од земље, увијена у тамно сивкасту маглу, дивна, пластаста Букуља...{S} А з |
| на врата од свога тавана, окренуо лице тамној помрчини и, као да се решава куд ће...{S} Хтео б |
| ећи му.{S} Игуман лагано пренесе очи на тамну фигуру, која му се приближаваше, али не мрдну нич |
| з ватру, по десети пут загледају совру, тамњан, кадионицу, је ли све спремно.{S} Леонтије се ос |
| снице, о коме се прича да сав мирише на тамњан и да се већ у пола посветио, он стоји уз њу и <h |
| е испосницу најпречим потребама: свећа, тамњана, <pb n="205" /> књига, било је доста; а шумар, |
| ео је доста нагорелих воштаних свећица, тамњана, жижица.{S} Хоће добро да окади и осветли пећин |
| говориш!...{S} Максим не би дао ни Богу тамњана, то баш од истине...{S} А онај је опет... друкч |
| Гости уђоше у трпезарију, која замириса тамњаном, и на њих погледаше ликови многобројних светит |
| окади и осветли пећину, да му замирише тамњаном и воском као права црква, па после, кад се пећ |
| а очима.{S} Јер шта ли га чека од сада, тамо у незнаној даљини?...{S} Да ли је тамо овако миран |
| сна...{S} На противном крају од уласка, тамо уз малени издубени престо, на коме стајаху неке ст |
| ки ђаци, калуђери, шта ли су, а напред, тамо куд га гура нечија снажна рука, седе триста светац |
| i> мисли сам отурује од себе, за после, тамо док се одмори.</p> <p>Изјутра је све, што је гледа |
| ајбоље је да се сви људи жене, па коме, тамо после педесете, умре жена, нек’ се калуђери, ако х |
| Цео храм обвила густа тама, из које се, тамо крај Василијанове главе, помаљају и нестају друге |
| и слику Леонтијевих »подвига«, који ће, тамо кроз неку годину, сами собом наступити...</p> <pb |
| озорчету.{S} У великој пространој соби, тамо па другом крају, у врху дугачка стола, сеђаше круп |
| да идемо за њим...{S} А оно све друго, тамо у свету, све је ’нако«...</p> <p>И Љубомир осећа к |
| } Ах, живота!...{S} У свет!...{S} Тамо, тамо!...</p> <p>Скочи као помаман са постеље, осврте се |
| уз певницу и нешто шапућу.{S} Љубомир, тамо у притвору, код самих врата, стоји с Велимиром и д |
| Посавина.{S} Он гледа у нејасну пругу, тамо где се небо састаје са земљом, и што више гледа ту |
| ми велиш да те вуче нешто у ону маглу, тамо у свет...{S} Је л’ ти и сад тако, Љубо?</p> <p>— Ш |
| мир, охрабрен пандуром, вратио у кујну, тамо га дочекаше с псовком и великом праском.{S} Траже |
| сташе се таласасти брежуљци, а иза њих, тамо још даље, трепери под врелом измаглицом равна и пл |
| к после нечему присети:</p> <p>— А-а... тамо има хајдучице са жутим цветом!...{S} Како је оно з |
| то прелазити...</p> <p>— Има времена... тамо после поноћи, заврши окружни прото, грицкајући и с |
| њега.</p> <p>— Сад полазим у Београд... тамо је цео Сабор на окупу.{S} Морају ме рашчинити, па |
| о дете.{S} Гледај ти твоје травуљине... тамо у школи, а овде се само пије.</p> <p>Опет куцнуше |
| го кад се ради старински.</p> <p>— И... тамо сам, вели отац Сава даље, опазио једну паметну ств |
| лавуји, кад све живо појури тамо, хм... тамо на пригревак, кад се и моји калуђери осете друкчиј |
| брује врхови бучја око њега.{S} Тамо... тамо!...{S} Последњи пут застења очајно, а у грудима за |
| ко страшно, тако ужасно...{S} А тамо... тамо напред, мора бити да је све друкчије, светлије, ра |
| а се.{S} И он зна где ће га затећи ноћ: тамо око Радојевића кућа...</p> <p>Срећно прођоше Бошко |
| тања....{S} Виде се пред њима котареви; тамо су саденута сена, гумна и стогови сламе.{S} Тамо с |
| је не оде у цркву.{S} А и што ће!...{S} Тамо служе парохиски свештеници, који су давно преотели |
| а...{S} Ах, живота!...{S} У свет!...{S} Тамо, тамо!...</p> <p>Скочи као помаман са постеље, осв |
| скоро празно стакло с вином у вис...{S} Тамо не дирај, а онако што чинимо заједнички, то мо’ш п |
| нствено брује врхови бучја око њега.{S} Тамо... тамо!...{S} Последњи пут застења очајно, а у гр |
| аденута сена, гумна и стогови сламе.{S} Тамо су се браћа упутила...</p> <p>Леонтије ретко кад о |
| није имао Антоније, рече он у себи.{S} Тамо је, кажу, каменита равница, а ово — гледај!...{S} |
| ћајући ни туге, ни бола, ни жалости.{S} Тамо негде, у најсакривенијем крајићу његове душе, свет |
| ије одјури у стовариште Мирковићево.{S} Тамо застаде читаву гомилу радозналих слушалаца...{S} И |
| ам ни ја... чини ми се тек сам лего.{S} Тамо ми је то и почело, а већ овде једнако, сваку ноћ.. |
| друга проту, који је сад »велика сила« тамо код владике.{S} Одкуд? прозбори он загушено, пружа |
| сузе.{S} Па пренесе очи у други крај — тамо брат Вујо отире очи песницама, а две сестре, уз ње |
| вој Вељко?{S} Где су вам куће?</p> <p>— Тамо, више Марковића... оне под брдом.</p> <p>— А-а!... |
| е овај живот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој магловитој даљини настаће некакав нов |
| е, кроз који недељак право у Прњавор, а тамо те чека цела дружина...{S} Знаш, опет је најбоље д |
| а!{S} Беласа се густа роса по потесу, а тамо иза громадних, тајанствено-црних планина, обележав |
| а, паде у прашину...{S} Нека га...{S} А тамо стриц... гледа и не верује...{S} А и ја се кријем |
| од глади, па хоће и да се туче...{S} А тамо, где му је она нашла место, живеће ко бубрег у лој |
| 2" /> тако страшно, тако ужасно...{S} А тамо... тамо напред, мора бити да је све друкчије, свет |
| рих, поцрнелих, полутрулих врљика.{S} А тамо опет иђаше оструга, који трн, павитина и опет врљи |
| ш се осећа дах земље која се суши.{S} А тамо, изван ограде, озеленели воћњаци, па весело одсјај |
| је тамо овако миран тих живот, да ли га тамо свагда чека готово парче хлеба?..</p> <p>Жуборе ти |
| оји погнут, загледао се у земљу, као да тамо тражи разјашњење својој ненадној невољи...</p> <p> |
| гони да чешће извирује на вратнице, кад тамо на другим вратницама стоји ђаволаста слушкиња; да |
| лом мајчиним, кад је уз њега, још га је тамо вукло и нешто друго.{S} Он се заносио гледајући, к |
| ој науци, која се зове економија, на је тамо и приход двапут и трипут већи, него кад се ради ст |
| тамо у незнаној даљини?...{S} Да ли је тамо овако миран тих живот, да ли га тамо свагда чека г |
| оставим наш потес.</p> <p>— Како ли је тамо, Боже? рече девојче после краћег ћутања.</p> <p>— |
| ка сјајна звонара.</p> <p>»А како ли је тамо, у Београду ?!...{S} Па још кад се обуче сам митро |
| ћа што је гледао у Фрушкој гори, али је тамо друга земља и, што је главно, друга количина...</p |
| ања, уздахну горко...</p> <p>О, како је тамо, куд он загледа, све празно, ништавно, бесмислено, |
| зу сеоских кућа, иза којих се, још даље тамо, дизаше висока сјајна звонара.</p> <p>»А како ли ј |
| еди овога код Радојице, нек’ му помогне тамо у штали, рече она Николи.{S} Господин вели: нек’ с |
| т изузети десетина хиљада, да се попуне тамо неки други рачуни...</p> <p>Али ова драгоцена крав |
| е кроз јутрењу влажну тишину, губећи се тамо у дубоким планинским склоповима.{S} На први звук з |
| врну на трла у потесу.{S} Знао је да ће тамо бити Мира, па да се и са њом поздрави.{S} То му је |
| реда, сав задубе у читање...{S} Стајаше тамо написано о овоме преподобном, да се као »<hi>осмољ |
| а раван, и отегла се у недоглед...{S} И тамо далеко хеј, вије се и пружа у дужину некаква белич |
| политу... о томе сам много мислио.{S} И тамо још... читао сам неке књиге па сам много о томе ми |
| .</p> <p>— А где ти је жена?</p> <p>— И тамо и амо.,..{S} Час код наше куће, час код своје мајк |
| цу?</p> <p>— Мени је право, како год ви тамо наредите.{S} Само нећу да штетујем <hi>ја</hi>.</p |
| угледа толики свет, што непрекидно врви тамо и амо; кад познаде да је то свет други, сасвим дру |
| је <hi>друкчији</hi> од овога, да људи тамо постају срећни, виђени, и то је доста да га и он з |
| е горео живом жељом уверити се: нема ли тамо оних идеалних монаха, о каквима је он до скора сањ |
| д запевају славуји, кад све живо појури тамо, хм... тамо на пригревак, кад се и моји калуђери о |
| <p>— Ја.</p> <p>— Нећеш, ваљад’, остати тамо?</p> <p>— Јок.</p> <p>— Баш се ти наиде по свету!{ |
| ндрит се зачуди:</p> <p>— Шта ћеш јести тамо?</p> <p>— Па... само малко хлеба да ми шаљете, дру |
| о мрака! ..{S} Њему би до мрака, а онај тамо чека у недељу...{S} Знаш ли да прекосутра треба ић |
| елики грех, што ми овако живимо, а онај тамо сам са децом?...{S} Људи говоре свашта, а мене је |
| уче ме и баш волим, много волим да идем тамо и да све видим, али ме страх.{S} Нисам се <pb n="6 |
| } Добар неки младић, вели она, и ваздан тамо...{S} Заборавио сам...{S} Тек каже: да ја будем ко |
| о се ваш Максим!{S} Газда-Мирковић ишао тамо за грађу и сад се вратио...{S} Видео човек очима с |
| о хоће... и он би тихо и весело полетео тамо... у ту тајанствену, нему, осветљену тишину...</p> |
| и богослов«.</p> <p>— Е, зар си одлазио тамо? запита игуман весело, кад чу да је Љубомир често |
| n="66" /> <p>— Ја знаш идем... поделио тамо ујам, па се нешто замислио..{S} Ђавоље ово време ! |
| ви, окићени густом шумом...{S} И далеко тамо на истоку, еј-хеј... диже се поносно од земље, уви |
| глас уз предисање, и онда замумла неко тамо:</p> <p>— А-а...{S} Ала ли сам загорео!...</p> <p> |
| а ли сам ја требао Богу?!...{S} А видиш тамо... и владика и сви они учевни калуђери... и не пад |
| ученика у први разред гимназије, и још тамо нешто стаде говорити, али он од узбуђења не саслуш |
| А Велимир сад слободан.{S} Може ићи <hi>тамо</hi> кад год хоће, и опет ће му остати доста време |
| у: да се, по обичају, заједно одшетају „тамо горе«, што је значило до Видина села.{S} Љубомир ј |
| дугом низу отац Сава не види ништа, до таму и густи мрак, кроз који севне понекад нека падалиц |
| ну.</p> <p>— Ф-ф-фик!... зачу се оштар, танак глас кроз ваздух и за њим нешто јаукну...</p> <p> |
| тнило, под њим заигра нека млечно-бела, танка као паучина, провидна измаглица, која сањалачкој |
| вони најмање манастирско звоно, и његов танки и сребрни глас одјече кроз јутрењу влажну тишину, |
| } Било их је у чистим и белим као снег, танким сеоским кошуљицама, са ишараним срмом чоханим је |
| овољно смелости, окрете главу прозору и танким гласом проговори:</p> <p>— Није ни мени овде мес |
| <p>— Љубомир, одговара Никола некаквим танким, изнемоглим, преплашеним гласом, од кога се сам |
| м срмом чоханим јелечићима; било их и у танким сукненим чакширицама, а било их неколико, као и |
| н одушеви причањем, па јој хтеде све по танко објаснити.</p> <p>— Е, то је много лепше.{S} Дохв |
| p>— Онај господин оде, процмиле Велимир танко, бојажљиво, с највећом пажњом у гласу.</p> <p>— М |
| тишином дижу се у вис китњасти борови и танковрхе јеле...{S} Настао је онај обични тајац при на |
| добро угојен, обучен у чисте кошуље од танког платна; на глави му сламни шешир, на босим ногам |
| е своју једру, облу, поцрвенелу руку, у танком, широком, везеном рукаву, и наслони је на Љубоми |
| загледао! викну му над самим ухом неко, тањим женским гласом, који одјекиваше пријатно.</p> <p> |
| жно-слатким погледом привуче себи један тањир.</p> <p>Калуђери, Велимир и тетка поседаше за сто |
| ближа, она све већа и већа... после као тањир, па као тепсија и тако редом, док не порасте као |
| готов, јер га је мало: опрати неколико тањира, очистити »господинове« ципеле, то је све.{S} Па |
| ваких пола часа запурњају се и замиришу тањири са тек испеченом, масном, добро закајмаченом, од |
| што му ученик тако брзо усваја вештину, тапка га по плећима и најљубазније му шануће:</p> <p>— |
| ђе суседина слушкиња из Београда, па га тапка по раменима и вуче у собу са неким новим, сладост |
| изразима лица, како је и он сам радио, тапкају преко дворишта и крију се са смехом за трула ће |
| ласом Василијан, седајући до Леонтија и тапкајући га по плећима.</p> <p>— Ово, роде, узвикну Ар |
| ци, па сваки стаде облетати око Марије, тапкати је по раменима и запиткивати.</p> <p>— ’Број’тр |
| да га пита...</p> <p>— Шта веле моји... тата, Вујица, стричеви? пита не дишући.</p> <p>— Брину |
| де...</p> <p>— Нађи ми, Василије, ђегођ татуле, да му искувам у теју, смеје се тетка и пристављ |
| чиста вода у њему.</p> <p>— Бацила сам татуле, смеје му се тетка.{S} Много ћеш познати тако.</ |
| анинац се наслонио на неку градиницу од тачака, подигнуту у сред дворишта около некаква дугуљас |
| што и житија веле, да је све ово друго таштина, ништавило: и свет, и школа, и господство, и Ма |
| госте...{S} Па би могао довести и оног твог кудравог богословца.{S} Ја бих вас лепо дочекала.. |
| знан целом свету.</p> <p>— Од којих је твој Вељко?{S} Где су вам куће?</p> <p>— Тамо, више Мар |
| лапан и нестрпљив.</p> <p>— Ти си као и твој газда... сви сте једнаки... мрмља пандур, везујући |
| родбина или тако...{S} Сад ће овај бити твој, <pb n="83" /> показа му Велимир постељу у углу, н |
| вог саборског решења о награди!{S} Овај твој... прота махну главом десно, одкуда се, из даљине, |
| м истом месту, у коме је помало боравио твој велики светитељ?...</p> <p>Са великим, побожним ст |
| љиво, прозбори:</p> <p>— Чека те она... твоја, код обора.{S} Рекла да појташ...</p> <p>Василија |
| ок ову књигу не прочита.</p> <p>— Је л’ твоја ова књига'? запита он Светозара, после дуга чекањ |
| ти ђезве па сипај, рече му тетка.{S} А твоја је вода у том мањем лонцу, објасни она Арсенију, |
| на лицу, који као да вели:{S} Буди воља твоја, Господе!...</p> <p>Сва су предавања игуманова би |
| ја нисам дошао овде, да гледам твоје... твоје .. он се заплете, не налазећи <pb n="108" /> у ми |
| , којима би назвао игуманов поступак, — твоје домаће расправе.{S} То ти остави за после, кад ми |
| бом, па ћемо ти одобрити.{S} Ово је, за твоје управе, чини ми се, трећи пут?</p> <p>— Не знам, |
| и дао већу важност своме саопштењу — за твоје... архимандритство !...{S} А?...</p> <pb n="136" |
| тем« добило сагласије свију епископа за твоје...{S} Прота нарочито застаде са крајем реченице, |
| ин глас, читајући молитву: »Отвори срце твоје... и чуј глас господњи: ходите к мени сви, што ст |
| Јоковићу, остави то дете.{S} Гледај ти твоје травуљине... тамо у школи, а овде се само пије.</ |
| чекамо власт!{S} Ко да не умемо спалити твоје брљотине!</p> <p>— Хи-хи-хи... одобровољи се Васа |
| сте.{S} Биће ту части!...{S} А ти чувај твоје место...</p> <p>— Но, знам ја да она све лаже...{ |
| ијатељу, ја нисам дошао овде, да гледам твоје... твоје .. он се заплете, не налазећи <pb n="108 |
| авршетак владичина писма. — Какве су то твоје испосничке намере?...</p> <p>Леонтија изненади и |
| мало поразговарамо.{S} Па ако се бојиш твоје госпође, ја имам моју собу, где смем примати гост |
| ондашњу обичну и своју једину погодбу: »Твоје месо, моје кости«, остави дете и оде.</p> <p>За ш |
| итву: »Господе, Боже наш... прими слугу твојега, <pb n="198" /> Леонтија«... отац Сава малко за |
| од света...</p> <p>— А живе ли тако ови твоји калуђери? прекиде га професор полушапатом.</p> <p |
| ожеш остати у манастиру.{S} Опет морамо твојој кући, па... по божјем закону!... ,</p> <p>— Море |
| смех.</p> <p>— Како си се играо са том твојом Миром? пита га девојче.{S} Које игре знате?...</ |
| . да отрчим до куће...</p> <p>— Знам ја твоју кућу, одговори јетко игуман.{S} Напослетку... наз |
| друкчије...</p> <p>— Ама ти једнако ту твоју књигу! вели му господин, смејући се и прилазећи к |
| дођи к себи!{S} Биће ти зло...{S} Знаш твоју чувствителну натуру!</p> <p>У свакој другој прили |
| бога-ти-си, боље да идеш за говедима по твом Златибору...</p> <pb n="42" /> <p>»Цензор... ја?!. |
| , трепавице се лагано склапају, наступа тврд, уморан детињи сан...</p> <p>Буди га врућина.{S} К |
| говори архимандрит изненадно, као после тврда спавања.</p> <p>— Шта, вера? пита гост.</p> <p>— |
| Свејо у име очево, кори га што је тако тврда срца, па заборави своју кућу, родбину, све...{S} |
| ли Љубомир ипак осуђиваше тај поступак, тврдећи да би Велимир могао бити прави калуђер.</p> <p> |
| »па да нико не зна«, а Арсеније упорно тврди, да све припада манастиру...{S} Тетка, како изгле |
| .{S} Па зар да избегава рад он, који се тврдо решио да следује стопама оних који су цео живот с |
| имандриту <pb n="167" /> оцу Сави, и са тврдом намером: да се не дигну од совре докле се узмогу |
| о некаквим минералима, о кристалима, о тврдоћи и хемиском саставу соли, злата и буди-бог-с-нам |
| јеручним потписом утврдили.{S} Друге му тврђе у оно време није ни требало.</p> <p>»Па и ја умем |
| p> <p>— Даће Бог, снашо...{S} Од немана тврђег града нема! одговара Велимир.</p> <p>У другој ку |
| <p>— Одиста! понови Нићифор малопрешње тврђење, и затим се сви разиђоше по дворишту...</p> <p> |
| примио у манастир »шашава занесењака«, те му сад загорчава дане, грди »онога« ко му први помен |
| игуманове било исписано »воздержаније«, те игуман ово правило никад није могао прочитати, док с |
| ио опрезан.{S} Ако му се укаже прилика, те заметне шалу с којом удовицом или ’нако женском — <p |
| осланица <pb n="201" /> апостола Павла, те се о њему не сме ни расправљати.</p> <p>— Господин.. |
| га се до сад и заустављао на ситницама, те су његови слушаоци сматрали ова предавања као занимљ |
| у виљушком о чашу, неко зашикта устима, те се гости умирише.{S} Сви се учинише као да врло пажљ |
| ада.{S} Она често подизаше рукав очима, те отираше сузе, које јој једнако капаху.{S} Велимир ст |
| >Дође исповедник из удаљеног манастира, те исповеди и причести оца Саву.{S} Седмог дана болести |
| ори, гаде!...{S} Задржао си ме од пута, те нећу бити на дочеку владике.{S} Шта ми ту...</p> <p> |
| Руме, ну ова беше још милостивија срца, те једва и она састави у манастиру три године.</p> <pb |
| у шубару: што си ти <pb n="53" /> горд, те се не може с тобом ни речи прозборити?...{S} Мустра |
| е располаже човека на тако теже радове, те он све до сад остаде побркан у својим симпатијама, н |
| ништа...{S} Покласмо све маторе пловке, те попи крв; доноси му млеко, трчи за доктора...{S} Та |
| Испод расе, кад се игуман нагло окрене, те се црвено постављени крајеви расе рашире, види се ши |
| в народ причешћен, а калуђери кидисаше, те читаше молитве, крстише и површише све послове, који |
| непрестано облећу орлови и јастребови, те својим злослутим писком оживљују ово суморно и тајан |
| сам се ја заузимао, за кога смо радили, те се »кратким путем« добило сагласије свију епископа з |
| и тако редом све, док се неко не сети, те изнесе пред уморна приповедача хлеба и пасуља...</p> |
| њега жене и девојке, стадоше га ловити, те му ни на ум не дође његова стара, бескорисна, искрен |
| а, игуман га препоручи духовној власти, те оца Саву примише у Богословију.{S} После трогодишњег |
| ића...{S} После се и сам игуман уплаши, те посла за доктора...</p> <p>Чује се како пуцкарају ћу |
| .. он удари гласом јаче и намигну оком, те није морао казати именицу, да знаш што су!...{S} Хе- |
| суду.{S} Отац Сава је свагда удешавао, те манастир једне године добије а друге изгуби парницу, |
| надничарском.{S} Зими се заради много, те се има са чим летина средити.</p> <p>Али за ђаке ман |
| ростор пред собом.{S} И ти си погрешио, те још како!{S} Ето, баш мислим данас, како би лепо бил |
| а се...</p> <p>— Шта га то боли толико, те с ’нако превија и... од чега се оно лечи? запита Љуб |
| крају подрума светлуца запаљено видело, те показује госту правац, којим му ваља ићи.</p> <p>Љуб |
| беше чудно и необично, постаје сносно, те се може слободним оком гледати.{S} Једанаестог дана |
| мора на другом месту записивати све то, те мора...{S} Што би се људи узалуд мучили!</p> <p>Тако |
| само тај један поглед поврати му снагу, те слободно отвори очи и покуша да подигне главу и да ј |
| пашћују нам чедност и поштење у народу, те најдрагоценије особине старе српске куће, убијају по |
| путови кроз бескрајну манастирску шуму, те се из мрачних и неприступачних дубодолина стадоше ву |
| н на уречено место...</p> <p>— Место... те-сто... понавља Љубомир, мислећи непрестано како би о |
| помаља велики собни паук <pb n="137" /> те тамани уловљене мухе.{S} А толики светитељи, што су |
| ставио друштво и дошао до постеље...{S} Те-сто!... узвикује он смејући се целим устима, клибећи |
| Тешко, болан!... једва живи сиђосмо.{S} Те дај, рекох, једне двоколице испред воденице.</p> <p> |
| /p> <pb n="118" /> <p>— Славе ти, је л’ те бољело? пита га Љубомир наивно, са изразом искрена у |
| шеним смехом: хи-хи-хи...</p> <p>— Нос’ те ђаво данаске! викну Марија, смејући се и бранећи се. |
| p> <p>— Их, како си млад и лијеп, слава те не убила!... '</p> <p>А Леонтије затвара очи, шапуће |
| нство, рече му Светозар једног дана, да те пријавим за испит.</p> <p>— Како... шта то?! зачуди |
| /> <p>Ако ти што заповеди, кажи нама да те научимо, да не погрешиш...</p> <p>Велимир се одједно |
| о у школи шамарао.{S} Стој, бре, сад да те питам !...{S} А он кад виде како смо се загрлили ја |
| оку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је да те <pb n="206" /> донесе на леђима...{S} Знаш да сам ти |
| д’, док нисам викнуо кмета и пандуре да те вежу... </p> <p>Љубомир не саслуша све.{S} И ово, шт |
| на прљаву зиду, а нико и не помисли да те рупе чудно изгледају...{S} Велика парчета лепа поотп |
| што ме уплаши !{S} А баш сам мислио да те нађем.</p> <p>— И ја тебе чекам...{S} Шта ћемо сад, |
| изити пред тобом на сто начина, само да те умилостиви.{S} И Љубомир је мислио таким поступком д |
| му глас над собом:</p> <p>— Баш хоћу да те питам... знаш, одавно се каним...{S} А не могу више |
| и ћутиш пола дана, па после ми велиш да те вуче нешто у ону маглу, тамо у свет...{S} Је л’ ти и |
| грешни, па и ти мораш грешити.{S} А ја те, каже, не осуђујем за то; него иди кући, па гледај с |
| ци камен на њу« и оним завршним: »ни ја те не осуђујем«.{S} Само досетљиви калуђер не прочита п |
| и се бојажљиво, прозбори:</p> <p>— Чека те она... твоја, код обора.{S} Рекла да појташ...</p> < |
| ти идеш, у вече, с крављачом млека, па те ја уплаших, а ти просу млеко?</p> <p>Сестра се смеши |
| >— Е... а кад зађеш сад по парохији, па те окупе оне... оне научене, што се кинђуре калуђерским |
| у папрат.{S} Попио сам данас десет чаша те ракије, па ништа...</p> <p>»Најбоље да потражим од т |
| је погледе.{S} И жао ми, због мене, кад те видим таког... и ја сам се за <hi>то</hi> спремао, п |
| > <p>— Него пази: сутра да кажеш... кад те капетан позове, да му кажеш: ја сам, реци, господине |
| ма му заигра блажен осмех, што ће се од те дужности ослободити.{S} Да звониш!{S} Дању већ није |
| и његов живот и његова душа празнији од те вечне ноћи...</p> <p>И нешто му је најчудније!...{S} |
| а језа...</p> <p>И Љубомир се препао од те непознате му новине, запрепастио се...{S} Али му, са |
| и му необично страшно и веома слатко од те појаве, и он скиде руку и погледа...{S} Лепше, много |
| хоће: спавај, докле хоћеш, иди куд год те срце вуче, једи и пиј што год хоћеш!...{S} Нема ни ч |
| екох ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове те архимандрит, да идеш одмах са мном.</p> <p>— Како... |
| ица играли главне улоге.</p> <p>Али све те слике и маштања беху веома наивне, чисте, детиње... |
| угима говорио.</p> <p>— А ’нако... није те ови газда никако доводио у срез, код нас? упита панд |
| ћу рећи... наша љубав?</p> <p>— Љубиле те свраке, како си леп!</p> <p>— А зар је ови Арсеније. |
| видиш колико ми је стало до тога, да се те беде опростим.</p> <p>— Знам, знам... лако је то.{S} |
| већ десети пут. »Јест, знам... сећам се те приче.{S} А ја сам је ’нако прочитао!...{S} А оно ви |
| воде.</p> <p>— Е, мој бато, поздравиће те игуман Сава, ако му тако станеш устајати.</p> <p>— И |
| екако црне, као да су у тами.</p> <p>Из те магле изиђе и стаде крај њега један мали, крутуљав, |
| бесна мрцино, зацело не!...{S} Еј да ли те хоће курјаци сву рашчеречити, проклиње дечко штеточи |
| кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је ли те то мучило?...</p> <p>Љубомир не дизаше главе, не одг |
| о, Љубо?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Вуче ли те, велим... у манастир?</p> <p>Он поћута неко време, п |
| чколе учио...{S} Ради како знаш.{S} Али те само једно сви молимо: немој се калуђерити.</p> <pb |
| ије снашла беда.{S} Једном га преварили те истуцо и попио литру неких морских орашчића...{S} По |
| их чекали.{S} Тетка већ спремила ручак те, како се добро нахранише, сви се, по обичају, растур |
| вели, пити за раније <pb n="95" />, док те није снашла беда.{S} Једном га преварили те истуцо и |
| па и опасност, која га очекује. — Нисам те уписао, видиш...{S} Па сад ће...</p> <p>Љубомир се п |
| на лицу, који вели : »Ја ви не разумем те ствари, али знам да је то нешто онако... шарено«...< |
| ованку...</p> <p>— Не, не о томе, молим те! узвикну монах преплашено, дигнувши руке у вис, као |
| слио сам — али немој да се љутиш, молим те — мислио сам, да све ово што се ради по манастирима, |
| слице, из дуга времена, па налази начин те га оставља сама.{S} На другом крају наиђе на Арсениј |
| е Вујо, кад стадоше у дворишту:{S} Бабо те на самрти поздравио и опростио се лепо...</p> <p>Лео |
| Е, ту се имаш много полирати.{S} Морамо те много учити и толковати.</p> <p>— Јест, дела, славе |
| оз који недељак право у Прњавор, а тамо те чека цела дружина...{S} Знаш, опет је најбоље да си |
| околице испред воденице.</p> <p>— Добро те само ви, калуђери, остасте живи!{S} Грдна ли зора по |
| А-а... досећа се Љубомир.{S} Ама зашто те оно ’нако... због чега то?...</p> <p>— Што нисам иша |
| а за себе.</p> <p>— Љубомир Васић! зову те у канцеларију, одсечно и службено викну служитељ.</p |
| ствени застор, који му сакрива од очију те чаробне слике његове још сиромашне и неразвијене маш |
| сли се, хтео би да мисли о кући, али му те мисли некако брзо ишчезавају из памети, а на њихова |
| раћај се натраг, невољо једна.{S} Ја ћу те одвести кући.{S} Дед’, док нисам викнуо кмета и панд |
| а њим: зацело ће га у владике!{S} Е баш те поздравио за то архимандрит Сава: <hi>он</hi> да буд |
| вори непристојну реч.{S} Дела!{S} Извол’те оче!... дрекну он и жиле слепоочне почеше му одскака |
| д онолики зор!{S} Ха-ха-ха!...{S} Извол’те сад, господин-владико!...</p> <p>Архимандритово прор |
| макар били и калуђери.{S} А ја кажем да тебе неће.{S} Паметнији је море... и Василијан ширетски |
| /p> <p>— А Јованка једнако распитује за тебе.{S} Није се још удала, насмеја се он дижући се.</p |
| > <p>— Па ја у вече извукох батине и за тебе!</p> <p>— А јарца... јакања!...{S} Их, болан... се |
| </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу се заузети за тебе, али да будеш ваљан, рече му кратко.</p> <p>Истог |
| гласно рече:{S} Него знаш, није ово за тебе...{S} Чудни су ови свети књижевници: неки пут се и |
| ..</p> <p>— Е, роде, то не би ваљало за тебе, рече му Арсеније, смејући се весело.</p> <p>— Он |
| неком другом, рече:</p> <p>— Није то за тебе још.{S} Нећеш је разумети.</p> <p>— Еве пуно прича |
| ш сам мислио да те нађем.</p> <p>— И ја тебе чекам...{S} Шта ћемо сад, несрећници?{S} Побиће на |
| па не да дисати.</p> <p>— Чек’ да и ја тебе затиснем уста и нос, ка ти мене, кад ме обалиш, на |
| беше тешко наслонио.</p> <p>— Кажем ја тебе: немој мешати вино; не можеш ти да поднесеш све..{ |
| ширило се, разјапило чељусти, па иде на тебе, иде, али увиђаш да се растојање између тебе и чуд |
| идимо баш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да обали?</p> <p>— Уха!... треснем под њом ка дуле |
| воре: »Наше је ово огњиште!...{S} И кад тебе, Вуја и Свеја закопамо, онда ћемо овде ми господар |
| моћи ни једна жена проћи на миру поред тебе.{S} Реци му нек’ пожури, очију ти! узвикује она за |
| по мало подлости: ако у чему зависи од тебе, он ће се сам унизити пред тобом на сто начина, са |
| па пође опет натраг.</p> <p>— И тебе, и тебе ће закалуђерити!... дрекну игуман злобно, као да м |
| е ћасе, па пође опет натраг.</p> <p>— И тебе, и тебе ће закалуђерити!... дрекну игуман злобно, |
| ример, ти!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог створио исто ’нако, као и мене... то ћеш ви |
| око себе да се не упрља.</p> <p>— Благо тебе, одговори он, гледајући је као с неким снебивањем, |
| . видиш, помажем ти... ето, не гледам у тебе«.{S} Игуман доиста оборио главу и нашао се у некак |
| иде, али увиђаш да се растојање између тебе и чудовишта не мења...</p> <p>Љубомир сео на врата |
| ићу се о родитеље, али морам, да не бих тебе изгубила...</p> <p>Велимир јој стиште руку и погле |
| цу.</p> <p>— Е, мој Леко... рекох ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове те архимандрит, да идеш од |
| е све по чреди!«...</p> <p>— Довешћу ја теби луду Петрију, нек’ ти се нађе на чреди, одговори т |
| и још млад, ал’ не мари... све ће браћа теби показ’ти, па ћеш и ти са нама у »странствовања«... |
| ему.{S} Највише сам мислио о мојима и о теби, о нашој игри и тако...{S} Он хтеде поменути да га |
| аш био позвао, да му кажем све ово, што теби казах...{S} Тако ми нешто било дошло, ка ово сад.. |
| одјекиваше ходником:</p> <p>— Сотоно, у теби је пакао!...{S} Камо ти деца, што си их родила... |
| богословских гласова: »Господи возвах к тебје, услиши мја«...{S} Грме одјеци сложног многогласн |
| еђе.{S} Трећа новина — укиде се »велики тевтер« који су завели стари игумани, где је сваки калу |
| во (са оног истог узрока, са кога сваки тежак гледа да подупре леђа кад седи или стоји) па брзо |
| ицом, па љуља, љуља...{S} А у глави све теже...</p> <p>Дубока ноћ...{S} Разлила се јасна летња |
| е се то меша у његовој глави, постајући теже од олова, тамније од ноћи...</p> <p>Гле, и другови |
| некако баш не располаже човека на тако теже радове, те он све до сад остаде побркан у својим с |
| н осећа да му још стоји на срцу сва она тежина, што се навали на њега, кад отац помену калуђерс |
| бомир се збуни и неколико пута премести тежину тела с једне ноге на другу...{S} У том се сети с |
| сну не може да разазна шта је...{S}Сву тежину тела преноси напред...{S} И одједном осећа да по |
| ка нова, још нејасна, али већ обележена тежња, која га гони да чешће извирује на вратнице, кад |
| е долазити у сукоб са његовим досадањим тежњама.</p> <p>Љубомиру се одједном отворише очи: он с |
| и, и пресече, поруши, однесе све његове тежње, његове детиње нејасне идеале...</p> <p>Србија по |
| бомира и сад стадоше да се јављају нове тежње, управо нови идеали.{S} Још код студенца је најра |
| н рад — узалудном беспослицом, узвишене тежње — глупом детињаријом...{S} И Љубомир, тога дана, |
| ко шпорета, тражећи судове за Арсенијев теј, за Максимову и њену кајмаклију, којој неће манисат |
| огледаше.{S} Арсеније стаде сипати свој теј, не чекајући да се баш по правилу искува.{S} Љубоми |
| роде...{S} Да ли је готова вода за мој теј? рече, стењући, мрштећи се и превијајући се, стариј |
| ти Арсо кроз пола године, док се насрче теја!...{S} И он оде весео на ново место, не мислећи ви |
| Василије, ђегођ татуле, да му искувам у теју, смеје се тетка и приставља ђезве.</p> <p>— Са тим |
| топлине или зиме... ни сам не зна чега, тек нешто прозуја кроз њега и он увуче врат у рамена.{S |
| лити... понавља Мира гласно, од страха, тек да се јави и она да је жива.</p> <p>— А ја кад почн |
| може никако да удеси, да личи на свеца, тек и он се много, много променио...</p> <pb n="75" /> |
| енесе сву своју пажњу на једног младог, тек пројаханог, ждребака, и одлучи се да га, по што по |
| и себе сама...{S} Али то су само слике, тек онако... а мисао о томе била је далеко.</p> <p>»Баш |
| управљао отац Максим толиким приходом, тек у годишњим рачунима он износи, у место пређашњих <p |
| ем закону, рекао би Љубомир; али тек... тек... није оно право«.</p> <p>Другови, у живом разгово |
| релог за живот, времена и правца?...{S} Тек све се одједном измени.{S} Донеше се важни црквени |
| трчи намештај гране да не однесе...{S} Тек има се посла доста.</p> <p>Љубомир не доби времена |
| и живот, шта ли је то, ја не знам...{S} Тек ја бих тада полетео, и ја бих некуд пошао са тим на |
| и ваздан тамо...{S} Заборавио сам...{S} Тек каже: да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</ |
| ад и зашто му је то пало на памет...{S} Тек онако дође му у главу: »Да проведем неко време у ма |
| аш ни сам шта радиш и зашто живиш...{S} Тек тако само да се протерају године, ка отац Сава...</ |
| у неколико и за неповерљиве игумане.{S} Тек оба се игумана погледаше значајно и као да очима го |
| о други.</p> <p>Опет настаде ћутање.{S} Тек ће, после дужег прекида, прота рећи:</p> <p>— И то |
| ери сити набеспосличе чак до јесени.{S} Тек понеки пут ако их узнемири по нека бабињара, којој |
| замахну њиме весело и потера стоку.{S} Тек кад се смирише гладна говеда у ливади и стадоше пас |
| >Давно је то било, чини се Љубомиру.{S} Тек је лето било ославило, а ево зиме на измаку.{S} Шта |
| мејући се и прилазећи к столу.</p> <p>— Тек ’нако... залудан !...{S} Него гледам шта му је ово: |
| егнем крај студенца, ти нешто дељкаш, а тек папоња завречи чак у другим косама!...{S} Леонтије |
| у молитви и разговору с Богом... спава тек четврте ноћи по мало, на рогозини.{S} Једе само сув |
| /p> <p>Резултат тога угађања опази Сава тек после две године: млађи се калуђери промирњали, мно |
| одговори Велимир отежући, а Леонтије га тек сад погледа с чуђењем и немим питањем: »Каквој кући |
| знају да је тетка добра, да је та грдња тек само »ради ворме« и да није баш ни њој <pb n="166" |
| ед очима!{S} Ето и ја: мало, мало... па тек ми падне на памет Мира ил’ Милка“.</p> <p>После дол |
| часа запурњају се и замиришу тањири са тек испеченом, масном, добро закајмаченом, од бела и цр |
| ил’ не долазио у срез.{S} А ово он пита тек ’нако... из радозналости.</p> <p>— Јок, одговори Љу |
| једном, пошто прочита писмо, као да сад тек први пут увиђа, да не зна сам шта то чини овде.</p> |
| > <p>Љубомир се прену, пробуди се и сад тек дође му на памет зашто је дошао овамо.{S} Одједном |
| а, ево га опет у својој кући.{S} Сад је тек отац Леонтије разумео шта је њему овај манастир, са |
| Да ли то они њега сви мрзе, или говоре тек ’нако?...</p> <p>— А у тој гимназији... је ли тешко |
| > <p>И учитељ одједном скочи, као да се тек сад нечега сетио.{S} Блед, узбуђен, дркћући вилицам |
| с болесно-забринутим изразом.{S} Па се тек после нечему присети:</p> <p>— А-а... тамо има хајд |
| г сељака, Светозара богословца, који се тек вратио из села, тада је разумео да му је ово место |
| S} Кад пре, не знам ни ја... чини ми се тек сам лего.{S} Тамо ми је то и почело, а већ овде јед |
| или на говорника, јер се пред њима пуше тек испржени уштипци, који ће се охладити док он сврши, |
| се, не може опстати ни ова кућа...{S} И тек после ће бити све друкчије, настаће сасвим други св |
| гласио је: »Тс... није баш ствари, али тек ко зна!«...</p> <p>— Ја, одговори Љубомир, кријући |
| по Божјем закону, рекао би Љубомир; али тек... тек... није оно право«.</p> <p>Другови, у живом |
| потпуна слобода и самовлашће наступили тек онда, кад је нови игуман, у току неколиких година, |
| је страшан капетан.{S} И то му се учини тек од онда, кад му газда онако збуњено викну: трчи!... |
| због чега... нећу ја ту остати.{S} Него тек, да видим и то«...</p> <p>И од кад му је дошла та м |
| а и ми смо... онако манастирски, али то тек није, рецимо, што је гимназија.{S} Хо, мај... карло |
| да се спрема нешто страшно.</p> <p>Гост тек сад појми шта се спрема.{S} Он се енергично и досто |
| аци, а гости још једу и пију, као да су тек почели.{S} Кроз прозорче се једнако провлаче дугачк |
| 39" /> <p>— Докторе!... двојицу!</p> <p>Тек у вече стигоше лекари, и одмах после прегледа изјав |
| јаука, ни стењања, ни гласа!...</p> <p>Тек после два часа калуђер се диже на колена и погледа |
| се пред његовим очима раширио...</p> <p>Тек после неколико добрих гутљаја лице му се разведри, |
| и, што је главно, није више сам.</p> <p>Тек после, кад је с тешком муком нашао свог сељака, Све |
| ет је настављао прекинути посао.</p> <p>Тек понеки пут га, усред какве журбе, заустави троми Ма |
| испричати...</p> <p>Тако се, постепено, текло мало по мало знања, и кориснога и бескориснога, и |
| ликан св. Сава у његовој школи.{S} Њега текну нека пријатна, слатка радозналост...</p> <pb n="4 |
| шина задовољно преноси очи с једне нове тековине на другу.{S} Сад му и шума изгледа китњастија |
| дна, високоучена историја старозаветног текста, са сипањем необичних имена католичких и протест |
| меша са врелим и бистрим капљицама, што теку из његових очију...</p> <p>Суза за сузом тече и сл |
| мов бас...</p> <p>Љубомир осећа како му теку сузе од узбуђења, и у исто време готов је из свег |
| не ложи <pb n="153" /> ватре ради свога тела...{S} Али на пољу је тако тамно и влажно, пећина ј |
| се к њој, осети њен дах и близину њена тела... и опет јој погледа у очи...{S} Преплашен, изнен |
| е збуни и неколико пута премести тежину тела с једне ноге на другу...{S} У том се сети смелих Л |
| може да разазна шта је...{S}Сву тежину тела преноси напред...{S} И одједном осећа да под њим н |
| рашни надчовечни напори, муке и болести телесне, у којима људи забораве и Бога и све, али смерн |
| « разноврсна печења: прасећег, пилећег, телећег... па се ту жуте и преливају са руменом, масном |
| м и прође му пријатна топлина кроз цело тело.</p> <p>Архимандрит настави редом друга питања, по |
| крајевима од мантије, у коју је увијено тело.{S} Из грубе, широко савијене рогозине, вири полов |
| и десно, погурено, здепасто, неокретно тело.{S} Само је подигао главу и гледа са последњег <pb |
| ју висе нове цокуле...{S} Бацише грешно тело у земљу, од које је и постало, и вратише се манаст |
| о ће се хранити?...</p> <p>Ах, проклето тело, ова грешна облога душе човекове, како га називају |
| му вазда појури некаква ватра, цело му тело обузме пријатна топлина, срце му се некако стегне, |
| евојче леже по њему и притиште га целим телом.</p> <p>— А, кићане, шта ћеш сад!...</p> <p>— Пуш |
| Прође му неко грозничаво дрхтање целим телом...{S} Али он то не осећа, он се сав предао посмат |
| ке под појас, превија се главом и целим телом чак до колена, и уз то гласно набраја:</p> <p>— Е |
| е први пут осетио слабачко и пиктијасто телце у својој руци... и то треба замочити цело у воду! |
| али и почели трулити, осуо се зид испод темеља, па се то све шарени, суморно црни и баца на душ |
| у...{S} Велика парчета лепа поотпадала, темељци поизвиривали и почели трулити, осуо се зид испо |
| игри, свађи... наравно — сваки по своме темпераменту...</p> <p>Један професор изговори шаљиву з |
| мотије Пустиножитељ... па она два брата Теодор и Теофан... сви велики иноци и, што је најглавни |
| стиножитељ... па она два брата Теодор и Теофан... сви велики иноци и, што је најглавније, дјевс |
| лело!...{S} Видиш, и ово не ваља што ми Теофило пише за квасију и слатку папрат.{S} Попио сам д |
| већа и већа... после као тањир, па као тепсија и тако редом, док не порасте као кућа, и већа.. |
| .{S} Чак је једном од некаква хаџије са Теразија, за кога му после рекоше да прави ћевапчиће, п |
| разлику од других двеју — палилулске и теразиске), готово гласно изговара целу своју нову титу |
| селим гласом.</p> <p>— Ево ти књиге, па терај Леонтија нек’ ти чита.</p> <p>Леонтије хтеде скоч |
| ке, па тако, шали се и смеј са њима.{S} Терају нас да се калуђеримо, јер ћемо, кажу, онда имати |
| пребаце јој по двојица руку око врата и терају је да пева из свег гласа...{S} Весеље повезаних |
| си, ти мали? запита једног дечка, који тераше краву сокаком.</p> <p>— Вељков, чу се обичан одг |
| који се стараше да се ослободи незгодна терета.</p> <p>— Ти си Љубомир, је ли... новајлија? зап |
| арац и мрдну рукама да се ослободи овог терета, који га стегао, па не да дисати.</p> <p>— Чек’ |
| лавило, а ево зиме на измаку.{S} Шта се терета, за то време, преко главе претурило, колико се м |
| ник, где се угибају широки столови, под теретом судова, препуних јелом и <pb n="229" /> пићем.{ |
| да се одмори честито.{S} Уздисао је под теретом тешка посла, али се никад није пожалио, никад м |
| а јесам продао прошле године, али ми је термин за наплату, рецимо, ове године.</p> <p>— Врло до |
| и јако... како се срце разиграло, па му тесан досадањи скучени простор!...{S} А душа се надима |
| његов омиљени посао — врћење главчина, тесање палаца и наплатака за точкове.</p> <p>Нићифор, к |
| каквим је болесник пружа под хирургову тестерицу. »Еј, кукавцу, сад ће да се виде онако каљаве |
| меша се нешто густо и неразговетно као тесто, муте се пређашње јасне, одређене намере...{S} Не |
| нима и запиткивати.</p> <p>— ’Број’тро, тетице!... хи-хи-хи... викну један ћосав млад калуђер, |
| у трпезарију.{S} Док се испразни чанак, тетка се врати с новим налогом:</p> <p>— Одведи овога к |
| му први помену да га прими (чувши ово, тетка га, не излазећи из кухиње, залепи масним одговоро |
| ци се окаменили, зинули па само трепћу; тетка се само полуобрнула к њему, а остала онако наслоњ |
| Нема ни чреде, ни јутрења, ништа...{S} Тетка гледа кућу, поље, чак и о нурији води бригу, а он |
| еше кроз велике усвођене вратнице...{S} Тетка, калуђери, момци, па чак и они сељаци дахнуше душ |
| о тврди, да све припада манастиру...{S} Тетка, како изгледа, немарно шврљка по собама и стајама |
| муж, као обично, с колима и врећама.{S} Тетка се, по обичају, дурну, стаде праскати и псовати н |
| е мало јако стиснуте зубе младићеве.{S} Тетка сручи лагано целу чашу.{S} Раде измаче нож...</p> |
| шише све послове, који су их чекали.{S} Тетка већ спремила ручак те, како се добро нахранише, с |
| ишта; у манастиру одмах настаде мир.{S} Тетка, још црвена од љутине, изиђе и наслони се на докс |
| изићи отуд, докле га тетка не изведе, а тетка му не сме прићи, док се он добро не напије.</p> < |
| .</p> <p>Леонтије оде у своју ћелију, а тетка побаца и прилоге и дарове, стаде их газити ногама |
| све по пустињи и пећинама!«...</p> <p>А тетка Мара, која је све знала и разумевала без нарочити |
| је сотона има у својој власти.</p> <p>А тетка већ јасно види, да је Љубомир отворено избегава.{ |
| о у подрум, и неће изићи отуд, докле га тетка не изведе, а тетка му не сме прићи, док се он доб |
| положај у манастиру, какав је заузимала тетка.{S} Узе и њену собу, намести је стварима из гости |
| нка да прими све оно, о чему се бринула тетка Мара.</p> <p>Леонтије се смешкао на саблажњив пре |
| ега, свега нестаје...</p> <p>Петог дана тетка испразни целу своју собу, натовари пуна двоја кол |
| е одмицао.{S} Све је пиљио и мотрио шта тетка отуд износи.{S} Мислио је само о томе, како је он |
| ао, ради чега...{S} Истина питала га је тетка, хоће ли <hi>сасвим</hi> остати код њих, и онако |
| арочито момке.{S} Али момци знају да је тетка добра, да је та грдња тек само »ради ворме« и да |
| би их он попушио.</p> <p>За то време је тетка распитивала ђаке, да ли су почишћене и намештене |
| !... дрекну игуман злобно, као да му је тетка крива.{S} Скинуће ти сукњу и натући антерију... х |
| овоме погледу калуђери разумеше, да се тетка заузела за дошљака и да је већ примљен, само им б |
| са њима учини, ради мене... заплака се тетка одједном, и настави јецајући: ако је то Богу мног |
| татуле, да му искувам у теју, смеје се тетка и приставља ђезве.</p> <p>— Са тим се не шали! ви |
| <pb n="69" /> <p>— ’хоћеш сад? смеје се тетка, турајући му шипак под нос.</p> <p>— Не, да га ом |
| /p> <p>— Бацила сам татуле, смеје му се тетка.{S} Много ћеш познати тако.</p> <p>— Добро, роде, |
| игуман.</p> <p>— Дигните му главу! рече тетка и принесе пуну чашу помодрелим запеченим уснама б |
| са полице, па седи и ти да једеш, рече тетка пребирајући рукама суве шљиве, које држаше на кри |
| добро.{S} Кажи ти то мене ’нако... рече тетка.</p> <p>— Па, ет’... довели тако жену, која је гр |
| н трчати и радити што ти заповеди он, и тетка, и сва три калуђера.{S} Па дође час кад не знаш к |
| Он то вели, оногај... ко што ћемо ја и тетка сад од недеље... хап... на чреду.</p> <p>Љубомиру |
| један тањир.</p> <p>Калуђери, Велимир и тетка поседаше за столове.{S} Ђаци и момци изнеше на дв |
| од сукна... само да видиш!...</p> <p>И тетка га задовољно поздрави:</p> <p>— Добро си шиљао, д |
| ију, нек’ ти се нађе на чреди, одговори тетка смејући се.</p> <p>— Е, немој болан, оногај...{S} |
| ном.</p> <p>— Де, ви ђаволи!... виче им тетка, смешећи се и обарајући очи стидљиво, са изразом |
| ц Сава учини некакав покушај руком, јер тетка озбиљно настави:</p> <p>— Остави то сад...{S} Нег |
| ишући кецељом уста, уђе у отворену собу тетка, и мало затим поврати се, водећи игумана, готово |
| Максиме: видиш ове ђаволе, одговара му тетка и осврће се око шпорета, тражећи судове за Арсени |
| >— Васо, ено ти ђезве па сипај, рече му тетка.{S} А твоја је вода у том мањем лонцу, објасни он |
| , па то кажи <hi>њему</hi>, одговори му тетка.</p> <p>— Е јест!... махну Велимир главом с такви |
| ворено прозорче.</p> <p>— Хм-м... махну тетка главом претећи, па продужи рад уозбиљена лица.</p |
| ђерити.</p> <pb n="155" /> <p>У тај мах тетка изиђе и испљусну чисту воду из некакве ћасе, па п |
| >— Часни га!...{S} Натема га!...</p> <p>Тетка се одједном заплака, зајеца па побеже у кухињу.{S |
| да се надише слободна ваздуха...</p> <p>Тетка грди, псује, нарочито момке.{S} Али момци знају д |
| а друго.{S} Два-три дана тако...</p> <p>Тетка климну главом пркосно, као да би хтела рећи: »Ене |
| сељаци дахнуше душом слободно...</p> <p>Тетка одведе Љубомира у собу, а Василијану даде кључ по |
| ће овако сам, пође и он за њима.</p> <p>Тетка им у кухињи спремила посну попару и чак, што је н |
| ан.{S} Али... беше и нових лица.</p> <p>Тетка, другог дана по смрти архимандритовој, предаде Ар |
| S} Слушао сам ја! вели Арсеније.</p> <p>Тетка раскопча и готово скиде све горње дроњке Љубомиро |
| p>Поиздолазише му на виђење све сестре, тетке, цела родбина.{S} Сви се радују његову доласку, с |
| рео! прошапта Василијан, кријући се иза тетке.</p> <p>— Сви! викну Велимир кроз прозорче и махн |
| се врати друговима.{S} Кад прође поред тетке, она подиже руку према глави му, али он промаче б |
| га спази одмах, па као лопта одскочи од тетке и стаде пред њега, смејући се и лупајући длан о д |
| ништа...</p> <p>»Најбоље да потражим од тетке сира и хлеба, то ће <hi>га</hi> умирити.{S} Чим ш |
| остаде недирнут цео затечени ред после тетке.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19000_ |
| јновија Василијанова пасија...{S} Ено и тетке!...{S} Смеши се онако исто глупо, с разјапљеним в |
| две кравице...</p> <pb n="255" /> <p>И тетке, и стрине, и браћа од стричева... сви окупили јед |
| нија!...{S} Већ се отимају око места до тетке, пребаце јој по двојица руку око врата и терају ј |
| му остати доста времена, да се нађе око тетке.{S} Сад је сав посао спао на њу, треба јој помоћи |
| Љубомир затече све калуђере и ђаке око тетке.{S} Максим и Арсеније наклопили се у једном углу, |
| ј.</p> <p>Сава, смешећи се, мрдну очима тетки, која, кроз прозорче, слушаше како се господа шал |
| "119" /> треба највише радити, рекао је тетки, која је вазда у сличним случајевима вршила посре |
| /p> <p>— Баш си и ти неки...{S} Овде се тетки омаче такав придевак, какав се ретко чује и међу |
| е, пропуштајући игумана, који се осврте тетки:</p> <p>— На постељу, па само млека, млека... ниш |
| ђа смеши се игуман Сава, и нешто шапуће тетки, која се пригнула к њему.</p> <p>Љубомир би пошао |
| проклество.</p> <p>Једаред, потом, дође теткин муж, као обично, с колима и врећама.{S} Тетка се |
| као сваки кривац, досећајући се узроку теткине љутње, изиђе на двориште и седе на кола.</p> <p |
| у ракију, викну први калуђер, отурајући теткину руку.</p> <p>— Тето-о-о...{S} Дедер нашу кајмак |
| нећи се.{S} Каки си ка гуја...</p> <p>— Тетко, роде...{S} Да ли је готова вода за мој теј? рече |
| , што изговори о свету, па данас ово са тетком, па Велимир оно вече, па онај господин на ручку! |
| ри, који се беху склонили у кухињу да с тетком четврти пут »ужинају«, дотрчаше и стадоше, са ђа |
| се <pb n="231" /> настави пијанка...{S} Тетку издадоше и глава и ноге.{S} Једва је одвукоше на |
| у кућу и овај посао.</p> <p>После овога тетку испратише из манастира, и она весело казиваше сва |
| одједном исправи и пружи десну руку на тетку: образи му пребледеше, дођоше као мртвачки, а очи |
| упитомили, па слатко трепћу, чим опазе тетку, и стану је неког белаја мувати по угловима ходни |
| но до сад.{S} Он се одмах покаја што је тетку, оно пре, увредио...{S} Он држи да имају право и |
| њему, и хтеде устати да саслуша озбиљну тетку, али се над њим разли мек, нежан, милостив, никад |
| око својих дваеспет година.{S} Дохвати »тетку« за врат хладним као лед рукама, развуче своје ши |
| туцање: хап!...</p> <pb n="116" /> <p>— Тето, да се залије-е!... хап! промрмља он, гледајући не |
| е то нешто онако... шарено«...</p> <p>— Тето, ђаволе-е...{S} Од недеље је моја чреда.{S} И ти д |
| луђер, отурајући теткину руку.</p> <p>— Тето-о-о...{S} Дедер нашу кајмаклију, отеже трећи, сред |
| ви други!...{S} И све онако... све мора тећи по старим, давно издубеним јазићима, баш све... и |
| ело.{S} Иначе би он друкчије... све мед тече из уста.</p> <p>— Данас треба отворити очи! настав |
| ом кантом, онако ђачки...</p> <p>Весеље тече бурно и, као што обично бива, све више се губи так |
| з његових очију...</p> <p>Суза за сузом тече и слева се низ младићево лице, олакшавајући лагано |
| вених правила!{S} Беше му криво, али се тешио што је то <hi>почетак</hi>, који никоме није лак. |
| зна сам шта то чини овде.</p> <p>Тамна, тешка, валовита туга, као плаховит поводањ, обузе млада |
| етљеним идеалима навукла она иста црна, тешка тамнина, са које му цео живот постаде празан, ниш |
| мори честито.{S} Уздисао је под теретом тешка посла, али се никад није пожалио, никад му рад ни |
| мене срце за свом децом«.</p> <p>Тужне, тешке сузе облише Љубомира; он стаде јецати неутешно, д |
| у му.{S} На њему је широка црна раса од тешке свиле, рускога кроја, са широким, црвено поставље |
| у растресеној глави му.</p> <p>Ах, ове тешке, мучне, па ипак примамљиве мисли, море га цела жи |
| раду налазили помоћи за постизање своје тешке задаће.{S} Сви су се трудили.{S} И епископи су об |
| о чинити.{S} Архимандрит изређа све оне тешке погодбе, са којима се улази у ред монашки, и Љубо |
| p> <p>Љубомир још спава.{S} Савладао га тешки умор, занео га топал загушљив ваздух, па нити чу |
| и лагано паучинастом, ваздушастом руком тешки бол и страх, што леже одједном на душу његову.{S} |
| т пажљиво.</p> <p>За њом ступа Љубомир, тешким незграпним кораком, а на лицу му неописана милин |
| и сад, овако занесен, претрпан грубим и тешким сеоским пословима, чисто не вероваше своме некад |
| вешто обрће разговор и почиње причати о тешким временима, великим дацијама и, онако уз реч, как |
| се и често пута дижу руке од досадних, тешких задаћа.{S} А како ће он!...{S} Него, има и лепши |
| овај лепи празнични дан проћи досадно, тешко, јер отац Сава не показиваше од јутрос воље да се |
| ују!{S} Ето, и сад ми је некако тако... тешко ми«...</p> <p>Кад се опростио са својима и пошао |
| Дај, рекох, да га скинемо до реке...{S} Тешко, болан!... једва живи сиђосмо.{S} Те дај, рекох, |
| криво како ти мислиш...{S} Чекај...{S} Тешко ми што нисам и ја у вашем друштву...</p> <p>— Па |
| а својим професором, јер му је та наука тешко ишла у главу.{S} Слушао је монотона ђачка причања |
| еца и по једна жена, и то му беше веома тешко.</p> <p>Али прође све.{S} Настаде примирје, па за |
| да се мрдне без обуће и јелека.{S} Дође тешко време!...</p> <p>— Ах !...{S} Леонтије горко узда |
| омак се најпре промешкољи, али кад дође тешко дисање, напреже сву снагу, забатрга се, извуче се |
| RP19000_C3"> <head>III</head> <p>Ала је тешко у туђој кући па још кад си слуга, кад си везан ка |
| је много за своју кућу и то му не беше тешко, али је још више радио под кулук, за туђе куће, г |
| на једном рамену, на које се овај беше тешко наслонио.</p> <p>— Кажем ја тебе: немој мешати ви |
| n="46" /> са својим бегством од куће, и тешко му паде на срце туга Јосифова оца...{S} Замисли с |
| е разумео да му је ово место незгодно и тешко, да се ту не може <pb n="36" /> ништа учити, и да |
| ...</p> <p>— А у тој гимназији... је ли тешко? пита Максим после краћег ћутања.</p> <p>— Па... |
| ад... ђаво га знао...</p> <p>— Је л’ ти тешко поћи?</p> <p>— Није... баш ми је мило...{S} Али ћ |
| кромна Љубомира...</p> <p>Тако се сврши тешко цензорско питање у другом одељењу, и наш Љубомир |
| при себи.{S} Али, кад он ућута, игуман тешко уздахну, усправи се и, гледајући некуд у мрак, пр |
| стаде у којој да ноћи.{S} Дође му много тешко, хтеде кукати из свег гласа, неће ли га жива душа |
| рекидно.{S} Али се то њему није ни мало тешко чинило.{S} Та он има своје место, зна где је и, ш |
| ресу и љушкају, као да има у њима нешто тешко.{S} Гомила стаде и расклопи се испред ходника...< |
| о се навуче на очи, на груди паде нешто тешко...{S} Он се осећа потпуно као рањена звер, која о |
| ..{S} Али ја не марим«... мисли Љубомир тешко уздишући.</p> <p>— Где си био?...{S} Шта је то!.. |
| ти!</p> <p>— Знаш, прво... а то је баш тешко, започе Никола, и на уснама му заигра блажен осме |
| и Никола?{S} Све, све... али би му баш тешко било издржати ту чреду, онако ни за што.{S} Не ма |
| погнути искушеник, мрдајући главом под тешком књигом, помисли: »Шта ово он?...{S} Ко је то Лео |
| вију: »Ах, кад ће једном бити крај томе тешком кушању!«...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ришћанског аскетизма, предаде строгом и тешком испосничком животу.{S} Сад, кад није имао узрока |
| ог лета вратио из школе, носио се неком тешком оловном мишљу, <pb n="240" /> коју је често крио |
| је више сам.</p> <p>Тек после, кад је с тешком муком нашао свог сељака, Светозара богословца, к |
| премишљајући сваки за себе једну исту, тешку, суморну мисао...</p> <p>»Шта је њима пало на пам |
| раме једну стару манастирску, десет ока тешку, гарабиљчину, поведе свога белова, који се једва |
| ништа више.{S} Подупро ослабелим рукама тешку главу, па послушно испије чашу што му поднесу и о |
| кажи Васи да га чекам овде.</p> <p>— А, ти си то! рече Љубомир ослобођен, сетивши се, из Николи |
| ш... кад онако ја легнем крај студенца, ти нешто дељкаш, а тек папоња завречи чак у другим коса |
| p>— Јуф, наљутио се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред капију, да мало |
| е, каже му Велимир у шали.</p> <p>— Де, ти, Еро!...{S} Онај други мање лаже, али је велики цици |
| дочека га Василијан.</p> <p>— Е, роде, ти си најпаметнији! вели му Арсеније, кидајући месо са |
| ило то поље, а сад...</p> <p>— Чији си, ти мали? запита једног дечка, који тераше краву сокаком |
| ћемо и куда ћемо?{S} Ако се саставимо, ти не можеш остати у манастиру.{S} Опет морамо твојој к |
| о само неки...</p> <p>— Као, на пример, ти!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог створио ис |
| м.</p> <p>— Морее... отеже она у смеху, ти се канда бојиш мене?</p> <p>— Јок, море...{S} Него д |
| у намеру.</p> <p>— Синко, рече му отац, ти одавно радиш на своју руку.{S} Шта ћу... ми смо прос |
| ир искрено и живо.</p> <p>— А ви сте... ти си доста учио, поправи се Никола, гледајући Љубомира |
| именицу, да знаш што су!...{S} Хе-хе... ти си још млад, ал’ не мари... све ће браћа теби показ’ |
| ос.{S} Сад ми је Вида...</p> <p>— Ти... ти се оженио!...{S} Ко ће ми јавити!{S} Имаш своју кућу |
| </p> <p>— Ама добро, Србине, разуми се: ти залагуј слушкињу како год знаш неколико дана, док се |
| е, море... збори му полугласно Велимир: ти мислиш њега су убили?</p> <pb n="118" /> <p>— Славе |
| и се Велимир.{S} Не знаш ти њега!...{S} Ти ћеш, мој бане, кроз који недељак право у Прњавор, а |
| b n="227" /> <p>— Хе, је ли боље!...{S} Ти си се завуко у своју ћелију, па куњаш тако до века.{ |
| А што питаш, кад ти то не треба?...{S} Ти бежиш од нас!...</p> <p>— Јок, море... промуца Љубом |
| ја ћу онда у свеце!</p> <p>— Што?...{S} Ти си побего из манастира, молио се у испосници до мртв |
| чко гледање плава неба.</p> <p>— Ја.{S} Ти си се добро излежавао, а ја се једнако бола по трњу |
| н, гледајући кроз прозор према себи.{S} Ти у Јаворце... водицу...{S} Василијан у виноград, с ра |
| е бих реко, одговори Љубомир наивно.{S} Ти вала баш ниси така... а и госпођа...</p> <p>— Ха-ха- |
| е зађе сунце, или док... хм ..</p> <p>— Ти пијеш, онако... прекиде га прота.{S} Волиш ли ракију |
| пролетос.{S} Сад ми је Вида...</p> <p>— Ти... ти се оженио!...{S} Ко ће ми јавити!{S} Имаш свој |
| , несрећници?{S} Побиће нас...</p> <p>— Ти се не бој.{S} Иди кући, па баци сву кривицу на мене. |
| а се ослободи незгодна терета.</p> <p>— Ти си Љубомир, је ли... новајлија? запита она, гледајућ |
| како је поклапан и нестрпљив.</p> <p>— Ти си као и твој газда... сви сте једнаки... мрмља панд |
| траху и метну му руку на раме.</p> <p>— Ти се жестоко уплаши!</p> <p>— Није нешто се замислио.. |
| одмакоше подоста, прота поче:</p> <p>— Ти ниси завео у књиге десет хиљада ока кукуруза јесенаш |
| <p>— Довешћу ја теби луду Петрију, нек’ ти се нађе на чреди, одговори тетка смејући се.</p> <p> |
| >— Ево ти књиге, па терај Леонтија нек’ ти чита.</p> <p>Леонтије хтеде скочити од изненадна пом |
| то у ону маглу, тамо у свет...{S} Је л’ ти и сад тако, Љубо?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Вуче ли те, |
| А сад... ђаво га знао...</p> <p>— Је л’ ти тешко поћи?</p> <p>— Није... баш ми је мило...{S} Ал |
| итњасто немој самоћи.</p> <p>— Ја реко’ ти заспо̑... а он ћути ’нако, викну девојче силазећи с |
| препаде се.</p> <p>— Ене-де!...{S} Јес’ ти то, Љубомире?</p> <p>Он обори главу и промумла нешто |
| то: ђак, јабогме!...{S} Мене је дика, а ти се потпрдуј колико хоћеш, доврши он увређеним гласом |
| м...{S} Тек каже: да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, брате, тако ми каж |
| уку.{S} Шта ћу... ми смо прости људи, а ти си толике чколе учио...{S} Ради како знаш.{S} Али те |
| оно једном ја сакрио онде за ћерчиво, а ти идеш, у вече, с крављачом млека, па те ја уплаших, а |
| с крављачом млека, па те ја уплаших, а ти просу млеко?</p> <p>Сестра се смеши, одговара да се |
| у заповеди да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?«...</p> <p>Отац Сава прочита врло јасно ц |
| киње у госте.{S} Биће ту части!...{S} А ти чувај твоје место...</p> <p>— Но, знам ја да она све |
| линске, ни хладне божићне ноћи!...{S} А ти куњај тако!{S} Лаку ноћ!</p> <p>»Он, прост сељак, и |
| дног, ко би могао одржавати ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по твом |
| и се на десну страну и мрштећи се.{S} А ти ми спреми, роде...</p> <p>— Нађи ми, Василије, ђегођ |
| црвеном, него само зеленом варбом.{S} А ти покупи ујам, па дотерај, обрте се најзад Велимиру.</ |
| рају године, ка отац Сава...</p> <p>— А ти... зашто ти живиш? узвикну калуђер грозничаво и упиљ |
| да имаш пун казан дуката...</p> <p>— А ти не мислиш тако?!... погледа га Леонтије оштро и прек |
| но прилази свима калуђерима.</p> <p>— А ти... шта то?</p> <p>— Бројим виле за сутра, за плашћењ |
| >— Чекај, научићеш се...</p> <p>И каква ти још упуства и објашњења није добио Љубомир, ту под з |
| лако је то.{S} А после?</p> <p>— Црква ти мора бити свакад чиста; што се каже: чисто ко у цркв |
| лијан га дочека весело:</p> <p>— Готова ти камилавка!{S} Права светогорска, од сукна... само да |
| ачуди се Леонтије.</p> <p>— А због чега ти живиш? насмеја му се друг.</p> <p>— Ја... ја, брате, |
| лимир зна...{S} Он ће с тобом, да... да ти се нађе, пресече архимандрит иронично, и цокуле стад |
| ћеш?...{S} Седи још.</p> <p>— Е-е... да ти знаш шта мене сад чека!{S} Мека постеља, млада и зго |
| а њу све, кажем ти...</p> <p>— Чекај да ти кажем, настави игуман живо, после краћег ћутања, са |
| ру.</p> <p>— Брате... некако не умем да ти кажем, стаде Велимир излагати своје погледе.{S} И жа |
| ћи ће архимандрит Љубомиру: ја видим да ти волиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све написано мн |
| S} Чини ми се, брате... не знам како да ти кажем...{S} Ја мислим да нас је <hi>све</hi> Бог ств |
| а, слава га убила!«...</p> <p>— Само да ти је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, мрци |
| бешењаку!...{S} Ала, што се не сетих да ти поручим!...</p> <p>— Одиста! понови Нићифор малопреш |
| не чизме... ха-ха-ха...</p> <p>— Баш да ти то испричам, настави Никола.{S} Дошао неки професор |
| p> <p>— Нисам заборавио.{S} Видиш... ја ти не знам ту дубоку науку, али <hi>мислим</hi> много о |
| ре, па бруји сва црква.{S} Их!...{S} Ја ти онда ништа не знам за себе.</p> <p>— Лепо је, и ја в |
| а ти је! узвикну Велимир озбиљно.{S} Ја ти кажем само шта мислим.{S} Па што?...{S} Зар ти мисли |
| к’ да и ја тебе затиснем уста и нос, ка ти мене, кад ме обалиш, насмеја се одважна победитељка, |
| че једаред, разгледајући књиге.{S} Кака ти је ово?...</p> <p>— Прочитај.{S} Видиш да пише: <tit |
| госпођа...</p> <p>— Ха-ха-ха ..{S} Ама ти, <hi>ти</hi> млади господине, она погледа иронично њ |
| дите... некако друкчије...</p> <p>— Ама ти једнако ту твоју књигу! вели му господин, смејући се |
| о бављењу у школи.</p> <p>— Хе-хе... па ти си учевнији од свију мојих калуђера, насмеја се шаљи |
| е напасти.</p> <p>— Чекај, брате... шта ти је! узвикну Велимир озбиљно.{S} Ја ти кажем само шта |
| ну за њим:</p> <p>— Јеси луд!...{S} Шта ти је?</p> <p>А Љубомир, после овог узвика, одједном за |
| /p> <p>Љубомир га послуша.</p> <p>— Шта ти има у том... тој библији... како ли се...{S} Дела ми |
| .</p> <p>— Јованка.{S} А што питаш, кад ти то не треба?...{S} Ти бежиш од нас!...</p> <p>— Јок, |
| цима, него плану:</p> <p>— Ја...{S} Кад ти будеш царица, и ја ћу онда у свеце!</p> <p>— Што?... |
| ђуре калуђерским новцем...{S} А још кад ти буде двадесет!...</p> <p>— Нећу ја у парохију.{S} Вл |
| за греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поправљам кад погреши |
| Ама док ти још уђеш у године...{S} Сад ти је седамнаеста?</p> <p>— Кроз два месеца, пуним.</p> |
| <p>— Добро и то... а још?</p> <p>— Сад ти узимаш Максимову собу... је ли, Вељо?...{S} А ја ћу |
| рији, и сваког мораш послушати, што год ти заповеди.{S} Игуман ти је одредио редован посао, али |
| и, чим једем«.</p> <p>— Е, роде, од куд ти? викну он гласно, кад наиђе Љубомир.</p> <p>Ђак му к |
| "14" /> <p>— Шта је, мали?...{S} Од куд ти...{S} Чији си?... стаде га запиткивати благим матери |
| и толковати.</p> <p>— Јест, дела, славе ти!</p> <p>— Знаш, прво... а то је баш тешко, започе Ни |
| осно, као да би хтела рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нисам знала!« и пође Љубомиру.</p |
| су убили?</p> <pb n="118" /> <p>— Славе ти, је л’ те бољело? пита га Љубомир наивно, са изразом |
| и гледаху право и јасно.</p> <p>— Славе ти, зар од онда једнако лежиш ! викну му девојче, нагну |
| а, насмеја се он дижући се.</p> <p>— Де ти... ђаволе! одговори монах, обарајући очи к земљи.</p |
| м како ћу то.{S} Жао ми.</p> <p>— А где ти је жена?</p> <p>— И тамо и амо.,..{S} Час код наше к |
| на причања, која ће то бити. — Не смије ти он сад носа помолити из његове собе...{S} Кажем ти: |
| и-хи...{S} Еве га... бегунац!...{S} Гле ти ширечине ваљевске: хранио човек свиње у подне!...{S} |
| н... и-хи-хи-хи!...{S} Како рече, вјере ти?... мир... ала, да могу утувити!</p> <p>Љубомир поно |
| p> <p>— Брину се, знаш сам...{S} Сестре ти плачу и помињу мајку... она би много жалила, да је ж |
| пустиње... све немо!...</p> <p>— Зар се ти бојиш ноћу? запита манастирац с прекором, као да би |
| ати тамо?</p> <p>— Јок.</p> <p>— Баш се ти наиде по свету!{S} Знам <hi>онда</hi>... загледаш се |
| . «Море... промрмља он у себи, — кад ће ти <hi>он</hi> овамо доћи!{S} Само ме плаши!...{S} Оног |
| .{S} Па што?...{S} Зар ти мислиш, среће ти, да ћеш остати до краја као Антоније и Макарије?</p> |
| обро...{S} Саво... дођи к себи!{S} Биће ти зло...{S} Знаш твоју чувствителну натуру!</p> <p>У с |
| о, као да му је тетка крива.{S} Скинуће ти сукњу и натући антерију... хоће он!...{S} Боји се да |
| е-е...{S} Од недеље је моја чреда.{S} И ти долазиш под моје, оногај... како ћу рећи... под моју |
| мо се и не мрзимо се као калуђери.{S} И ти треба са нама лепо... као браћа.{S} Знаш, овде су св |
| и загледа се у простор пред собом.{S} И ти си погрешио, те још како!{S} Ето, баш мислим данас, |
| ш мислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш Јованку...</p> <p>— Не, не о томе, молим те! у |
| и други?{S} И они су створени као ја и ти! узвикну Леонтије весело, држећи да му друг не може |
| е... сви <pb n="218" /> су грешни, па и ти мораш грешити.{S} А ја те, каже, не осуђујем за то; |
| , Љубо, ово стакло са полице, па седи и ти да једеш, рече тетка пребирајући рукама суве шљиве, |
| Некако ми онако знаш... као да сте ми и ти и Нићифор нешто отели, криво ми...{S} А већ сам знаш |
| ђерских ћелија!...{S} Баш... могла си и ти са Живојином на трлу...</p> <p>— Е-е!... па да идем? |
| ци истрчаше на посао.</p> <p>— Баш си и ти неки...{S} Овде се тетки омаче такав придевак, какав |
| дере жестоко.</p> <p>— Како, зар као и ти!? узвикује зачуђено девојче, и на уснама се већ купе |
| .. хап!... лепши од мене?</p> <p>— Ко и ти.</p> <p>— А игуман? прошапта Максим опрезно, гледају |
| .. све ће браћа теби показ’ти, па ћеш и ти са нама у »странствовања«...</p> <p>Љубомир се стаде |
| да је светац.{S} Него кажем ти: остави ти ово, не разумеш ти ове ствари...{S} А ја ћу ти донет |
| /p> <p>— Остави то сад...{S} Него, кажи ти мене: је ли ово велики грех, што ми овако живимо, а |
| а то из књиге не разумем добро.{S} Кажи ти то мене ’нако... рече тетка.</p> <p>— Па, ет’... дов |
| дела да пређемо целу литургију.{S} Кажи ти мени... игуман отеже, састављајући у памети питање.< |
| рекиде:</p> <p>— Ама, Љубо !...{S} Који ти је ђаво данаске !...{S} Ево ти коза̑, па их чувај са |
| та она, знаш, одговара му Љубомир: каки ти је оно младић, што ти долази?{S} Ја кажем већ тако и |
| оно мало говеди, оваца, дрва...{S} Али ти то знаш.</p> <pb n="139" /> <p>— Хмм...{S} Чујеш, не |
| ан.</p> <p>— То би било да сте се срели ти и отац Максим, одговара му Велимир.</p> <p>— Уједај, |
| ту не примај...</p> <p>— Ниси, вала, ни ти заостао од њега у томе, каже му Велимир у шали.</p> |
| н.{S} Само ти пожури.</p> <p>— Не брини ти.{S} Казали су мени да Васу свакад треба послушати за |
| >VIII</head> <p>Помрчина је густа; чини ти се рукама би је мешао.{S} Снег сипа и веје густо, ја |
| Дању, ноћу... једнако!...</p> <p>— Чини ти се...{S} Кад би само прочитао житије Макарија Египат |
| ике: приближиш се каквом жбунићу, учини ти се читаво страшило... раширило се, разјапило чељусти |
| о Тројици... као цигља!</p> <p>— Шта си ти до сад радио? прекиде га Љубомир, кога је овог трену |
| испосничким намерама...</p> <p>— Шта си ти то намислио? запита Сава младића, не разумевајући за |
| сукњицу, иђаше за њим.</p> <p>— Чији си ти мали? запита дечка, кад му овај, скидањем капе, сврн |
| Он прибегну ширетлуку:</p> <p>— Или си ти то онако само удесио... отеже он, нарочито не изгова |
| хладно као лед, без срца...{S} Само си ти један сталан, непомичан, мио и светао!...</p> <p>— З |
| апут и некакву извешталу шубару: што си ти <pb n="53" /> горд, те се не може с тобом ни речи пр |
| јури?...</p> <pb n="159" /> <p>— Баш си ти неки... плану девојче и хтеде нешто непријатно Велим |
| .. узвикну пренеражен Леонтије.{S} Јеси ти луд!{S} Ко ће на то пристати?...</p> <p>— Бацићу им |
| p>— Јоковићу, остави то дете.{S} Гледај ти твоје травуљине... тамо у школи, а овде се само пије |
| бична, па викни : отровна трава!{S} Тај ти више никад не пролази преко тог места; обилази га да |
| о замаха рукама.</p> <p>— Нећу... немој ти мене!...{S} Очију ми не могу, страх ме!...</p> <p>— |
| род вели, да нема куће без жене.{S} Док ти женска рука не такне јело, док она не удеси сто, трп |
| овориш?</p> <pb n="203" /> <p>— Ама док ти још уђеш у године...{S} Сад ти је седамнаеста?</p> < |
| е да је загорео:</p> <p>— Хе... не знам ти ја за друго уживање, него да ми замирише ова патока, |
| " /> донесе на леђима...{S} Знаш да сам ти друг... хајдемо лепо заједно.</p> <p>Леонтије, као у |
| велиш?</p> <p>— Остав’ то!... казо сам ти сто пута, викну Велимир, подигнувши скоро празно ста |
| напунити.{S} Прошло је за њу све, кажем ти...</p> <p>— Чекај да ти кажем, настави игуман живо, |
| о ти је код нас друго...{S} Море, кажем ти: видећеш!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ота |
| оса помолити из његове собе...{S} Кажем ти: сви се разбегоше, ко врапци...</p> <p>— Што?</p> <p |
| ест... мора да је светац.{S} Него кажем ти: остави ти ово, не разумеш ти ове ствари...{S} А ја |
| себи: »Та слажи, море... видиш, помажем ти... ето, не гледам у тебе«.{S} Игуман доиста оборио г |
| таквим изразом, који је говорио: »Волим ти цео дан товарити џакове, него ићи к њему на тужбу«.< |
| се не научиш звонити.{S} Али ја мислим ти ћеш то брзо? запита Никола, гледајући га бојажљиво; |
| слушати, што год ти заповеди.{S} Игуман ти је одредио редован посао, али поред тога мораш цео д |
| мо, знаш, још скућили...</p> <p>— А жао ти манастира, а?</p> <p>— Жао ми, што сам се навикао.{S |
| у седамнаестој години мислио скоро као ти, и био сам готов закалуђерити се.{S} Али после, брат |
| ивовицом.</p> <p>— Да се бар ожених као ти, радио бих за своју децу, знао бих...</p> <p>— Бог с |
| {S} Који ти је ђаво данаске !...{S} Ево ти коза̑, па их чувај сам.</p> <p>— Доведи папоњу овамо |
| рговачка чест!...{S} Ха-ха-ха...{S} Ево ти је! игуман се тако незгодно лупну, да сва три трговц |
| шушти вода и бије влага...</p> <p>— Ево ти мотке! узвикује му Велимир, пружајући некакву дугачк |
| ована жена веселим гласом.</p> <p>— Ево ти књиге, па терај Леонтија нек’ ти чита.</p> <p>Леонти |
| друкчији људи, и сав народ...{S} А ово ти је код нас друго...{S} Море, кажем ти: видећеш!</p> |
| и ја у вашем друштву...</p> <p>— Па ко ти брани ?{S} Сутра можеш, само ако хоћеш.</p> <p>— Хе |
| шљу.</p> <p>— Дај ми је да читам... ако ти не треба, прозбори дечко бојажљиво.</p> <p>Светозар |
| рте Љубомиру:</p> <pb n="104" /> <p>Ако ти што заповеди, кажи нама да те научимо, да не погреши |
| е овако црна и несрећна... црњана, како ти рече мало пре... онда... онда побегнем право овамо, |
| b n="170" /> <p>— Кажи ми... мали: како ти је било трећег и четвртог дана, кад ниси ништа јео?< |
| које га чудно гледају...</p> <p>— Како ти је име? запита он дрхтећи и чудећи се толикој својој |
| нашао какву важну новост.</p> <p>— Како ти то идеш за стопама Спаситељевим?...{S} Шта ће то, уп |
| — Ама није то !{S} Није мени криво како ти мислиш...{S} Чекај...{S} Тешко ми што нисам и ја у в |
| ци не воле.{S} А ја не пијем онако како ти мислиш...{S} Ето, сад нисам пијан, а попио сам доста |
| на другу страну, у мрак.</p> <p>— Тако ти Бога, шта радиш ту? пита прота, мерећи жудним и зави |
| егом... вије, вије, вије...{S} А слатко ти гутати буранију, несрећо!... зинеш као хала, кад је |
| p>— Сотоно, у теби је пакао!...{S} Камо ти деца, што си их родила... и човек?...{S} Шта то чини |
| — Љубо, кажем ја: биће ћара!...{S} Само ти мене слушај, рече весело и стаде намештати своју куд |
| Спава сад ваш игуман ко заклан.{S} Само ти пожури.</p> <p>— Не брини ти.{S} Казали су мени да В |
| реми молбу да је понесем собом, па ћемо ти одобрити.{S} Ово је, за твоје управе, чини ми се, тр |
| а...</p> <pb n="254" /> <p>— Писали смо ти... рече Вујо, кад стадоше у дворишту:{S} Бабо те на |
| шене лековите траве.</p> <p>— Васо, ено ти ђезве па сипај, рече му тетка.{S} А твоја је вода у |
| сто девојче учинити.</p> <p>— Је ли оно ти хоћеш у свеце? запита девојка са подсмехом, гледајућ |
| тије!{S} Прореко само за оно језеро, то ти је свега!«...{S} А њему су казивали, кад се почне ко |
| голубови.{S} А овај Велимир, чујеш, то ти је за чудо и за причу.{S} Нашао цуру па, шта мислиш, |
| оступак, — твоје домаће расправе.{S} То ти остави за после, кад ми одемо...</p> <p>— У <hi>мој< |
| ешан.</p> <p>»Баш прави господин, па то ти је...{S} Их, да ме сад виде Милка и Мира!«... мисли |
| пљиво, — али какав је то живот, како то ти живиш... да ли и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви не |
| се положи на св. престо... онда!{S} Ето ти!...</p> <p>Игуману се замрзе осмех на уснама, он про |
| еобичну појаву и чуди се...</p> <p>»Ето ти свет!...{S} То је <hi>оно</hi>, за чим ме срце одавн |
| му Љубомир: каки ти је оно младић, што ти долази?{S} Ја кажем већ тако и тако...{S} Добар неки |
| није до калуђерства...</p> <p>— На што ти је онда криво?...</p> <p>— Ама није то !{S} Није мен |
| тога мораш цео дан трчати и радити што ти заповеди он, и тетка, и сва три калуђера.{S} Па дође |
| .. друкчије и мислим и све...{S} То што ти сад рекох... никад у животу нисам ником казао...</p> |
| примамљиве голе девојке!...</p> <p>»Што ти је човек... мисли Љубомир; — све, све... али му је ж |
| ка отац Сава...</p> <p>— А ти... зашто ти живиш? узвикну калуђер грозничаво и упиљи очи у друг |
| м само шта мислим.{S} Па што?...{S} Зар ти мислиш, среће ти, да ћеш остати до краја као Антониј |
| ј кући?{S} Чијој кући?«...</p> <p>— Зар ти нису јавили... оженио сам се пролетос.{S} Сад ми је |
| бомира прекорно и узвикну:</p> <p>— Зар ти тако?!...{S} Први дан у светој кући, па пијан!...</p |
| ред тебе.{S} Реци му нек’ пожури, очију ти! узвикује она за Љубомиром, који готово побеже од ов |
| ; никад је нисам пио...{S} Немој, очију ти!...</p> <p>— А вина? гледа га Велимир оштро, готов д |
| ао глас:</p> <p>— Причекај, попо, очију ти!...{S} Сад ће... сад ће!...</p> <p>У трећој, отресит |
| посла« каже њој Христос.</p> <p>— Очију ти, зар баш све тако пише?... узвикну обрадована жена в |
| сами...</p> <pb n="79" /> <p>— Е што су ти ови Пречани! прекиде га Велимир, ухвативши га за обе |
| на не завири у собе, ту нема реда... ту ти је, брате, ’нако... све без реда...</p> <p>И потом о |
| ледњи глас.{S} Ово је Свето Писмо... ту ти је сва наша вера и наука Христова.{S} Хм...</p> <p>— |
| у: ја видим да ти волиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све написано много боље, него што ја уме |
| не разумеш ти ове ствари...{S} А ја ћу ти донети, ако хоћеш да читаш, што лепо.</p> <p>Љубомир |
| , па шта буде...{S} Збогом.{S} Сутра ћу ти јавити.</p> <p>Девојче остаде наслоњено на чатал, гл |
| ице, чираке... <pb n="81" /> море то ћу ти све показати: не вреди ту говорити, док не видиш све |
| се каже: чисто ко у цркви.{S} Већ то ћу ти показати...{S} Па онда кадионице, чираке... <pb n="8 |
| м у руку!...{S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га ја, не бој се... само док још мало одвркне!...{S} |
| о баш...{S} Кад се закалуђериш, довешћу ти једну моју прију; таман ће дотле порасти.</p> <p>— Н |
| ао бити прави калуђер.</p> <p>— Ала бих ти ја био испосник, мој бане, кад само о њој мислим!{S} |
| — Еј, мој Арсо, мој кукавче сињи... баш ти се не да, јаднику, живети!...{S} УФ-Ф!...{S} Наслади |
| , и одселе више не греши«.</p> <p>— Баш ти ја то из књиге не разумем добро.{S} Кажи ти то мене |
| ај мало! насмеши се Велимир.{S} Не знаш ти њега!...{S} Ти ћеш, мој бане, кроз који недељак прав |
| ем ја тебе: немој мешати вино; не можеш ти да поднесеш све..{S} Оволика брука!{S} Оде човек пеш |
| его кажем ти: остави ти ово, не разумеш ти ове ствари...{S} А ја ћу ти донети, ако хоћеш да чит |
| цигаром...{S} Чекни де, Максо, платићеш ти то! узвикну љутито, изиђе из кујне и лупи вратима.</ |
| : на поље!...«</p> <p>— Љубомире, бога-ти-си, проговори од некуд из таме његов професор рачуна |
| ао одржавати ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по твом Златибору...</p |
| ...</p> <p>— Ха-ха-ха ..{S} Ама ти, <hi>ти</hi> млади господине, она погледа иронично његов жут |
| ал’ не мари... све ће браћа теби показ’ти, па ћеш и ти са нама у »странствовања«...</p> <p>Љуб |
| ети Пахомије, Антоније, Макарије, Павле Тивејски... и сви велики угодници Божји, смилујте се ме |
| дочекао!...{S} Па Макарије...{S} Павле Тивејски...{S} Тимотије Пустиножитељ... па она два брат |
| се брзо дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с водом и прсну руком по бледу лицу.{S} Љубомир с |
| ет</hi>.{S} Он жуди за том даљином и за тим светом као за неким чаробним местима, где се друкчи |
| о«, што га узима на себе...{S} Жудео за тим, и сад га све то плаши!...</p> <p>Да ли сте видели |
| из очију види немарно расположење према тим »залудницама«.{S} Она вешто обрће разговор и почиње |
| се тетка и приставља ђезве.</p> <p>— Са тим се не шали! викну болесник преплашено и побеже на п |
| екако је нејасно своја маштања мешао са тим, не разумевајући ни сам јасно шта жели...</p> <p>-— |
| х тада полетео, и ја бих некуд пошао са тим народом... куд иде тај свет...{S} Е-ех!...{S} Игума |
| боје стоје једно уз друго, гледају се и тим погледом кажу све: нема више друговања, нема веселе |
| да их и урла бесно, страховито... да би тим угушио нечувени, ужасни бол, што се савио на души м |
| че, нагнувши главу у страну, исказујући тим своје чуђење.</p> <p>— Ја што ћу? одговори овај и с |
| алуђере, како нису ништа учили, и да им тим напомене своје богословско образовање.{S} Истина, и |
| еде поменути да га је и Милкина слика у тим ноћима много занимала, али се уздржа. — После сам о |
| ...</p> <p>Дечко је већ замишљао себе у тим сјајним одеждама, али тако да то није он, него опет |
| ио све што чине и други.{S} Само се и у тим приликама нигда није могла угушити његова урођена п |
| т је остало: да и он и онај чича буду у тим одеждама... и он да је исто што чича, и чича да је |
| дговора; игуман се смешкао иронично, да тиме забашури и своје незнање и прелазило се на друго п |
| Па Макарије...{S} Павле Тивејски...{S} Тимотије Пустиножитељ... па она два брата Теодор и Теоф |
| аста жена.{S} Приђе шпорету, у коме још тињаше ватра, постаче угарке, убаци још дрва, подиже се |
| току.{S} Живим, уметничким бојама оцрта тип првих »подвижника« и првих самостана, показа суштин |
| не привредне школе... све оно, што носи тип хуманитарни и културно-привредни...{S} То им и јест |
| готово гласно изговара целу своју нову титулу и чуди се како се то лепо срочило, да буде баш » |
| а ћете јести...; зар није Антоније због тих речи продао цело имање, и после живео по њима цела |
| даље, опазио једну паметну ствар... код тих млађих старешина...{S} Хм... ту се намесник малко з |
| обично.{S} Она пређашња скромност, онај тих, бојажљиви поглед, све се утростручило и прешло у н |
| даљини?...{S} Да ли је тамо овако миран тих живот, да ли га тамо свагда чека готово парче хлеба |
| руши своје раније идеале.{S} И од свију тих снова, од целе мучне прошлости, од свега досадањег |
| д да уђу.{S} Разгледа он добро десетину тих табачића, види да су то штампани бланкети, које су |
| и ове молитве, и ово тамно здање и ова тиха побожност, што се рађа на овом месту...{S} И најза |
| ених Христу девојака, а он се удаљује у тиха ненасељена места...{S} И почиње се живот.{S} Ено, |
| лађој, после рођеној, деци нашао срећу, тихи домаћи мир и задовољство...</p> <p>Још једна жеља |
| мо по неки цврчак зрикне, и залелуја се тихи, сањиви ноћни лахор, успављујући узбуђене, пијане |
| их дана, неће бити...{S} Монаси сложно, тихим, лаганим гласом запеваше тужну песму: »Загрљај Оч |
| и конвулсије предсмртне, него ће мирно, тихо да се угаси, да умре... да би опет на пролеће <pb |
| у школу три дана мирно - <pb n="40" /> тихо, као сенка...{S} Посматрао је све око себе радозна |
| крило и лагано га љушка... а са Маљена тихо-тихо силази лагани повијарац, и прелеће му преко р |
| имандрит умре...</p> <p>У манастиру све тихо.{S} Нико пе плаче, не види се жалост ни на чијем л |
| ека готово парче хлеба?..</p> <p>Жуборе тихо, лагано вијугави млазеви бистре воде, скачући брзо |
| увиђа да је свршено све...</p> <p>Кроз тихо, бледо, магловито појутарје разлеже се громовит, с |
| ве се човеку тада нешто хоће... и он би тихо и весело полетео тамо... у ту тајанствену, нему, о |
| је дању топла југовина, па се спустило тихо, лако пролећно вече.{S} Месец, у другој четврти, в |
| ине после школовања проведе у манастиру тихо, нечујно, као да и није жив.{S} И какав је то живо |
| о и лагано га љушка... а са Маљена тихо-тихо силази лагани повијарац, и прелеће му преко румени |
| ровести који тренутак у овако усамљеном тихом разговору.</p> <p>— Брате... некако не умем да ти |
| тару...{S} Мало звоно одјекну кроз нему тиху ноћ, монаси стадоше читати »часове«...{S} Љубомир, |
| е доиста слушају Савин глас.</p> <p>— И тица, и бубица, и свако створење Божје зна зашто живи и |
| ош није умео јасно схватити, али се она тицала овога сјаја...</p> <p>Дечко је већ замишљао себе |
| .{S} Сваки живи за себе, и никога се не тичу радости или невоље друга му.{S} Може ко одсуствова |
| х врата.{S} Дуго потраја <pb n="216" /> тишина.{S} Одједном он чује познати му глас над собом:< |
| мирише слама и намазана коса...</p> <p>Тишина...{S} Само по неки цврчак зрикне, и залелуја се |
| ишу, зелене се и с неком величанственом тишином дижу се у вис китњасти борови и танковрхе јеле. |
| мо... у ту тајанствену, нему, осветљену тишину...</p> <p>Али дружина иде лагано и весело, никог |
| сребрни глас одјече кроз јутрењу влажну тишину, губећи се тамо у дубоким планинским склоповима. |
| но »трудами и воздержанијем умершчвљаја тјело своје«...</p> <p>У прекидима, кад добије времена, |
| , у слами, ваља се некаква шарена крпа, тканина...{S} Нешто се навуче на очи, на груди паде неш |
| иво сашивеним »лажигаћама«, од оне исте тканине, од које попадија кроји себи сукње, у искривљен |
| же и, онако испод очију, погледа шарену ткану сукњу са зеленкастом, ишараном купљеном кецељом, |
| ролетеше кроз главу пређашње мисли: »А, то је <hi>оно</hi>!... али нека, после!« и већ мераше о |
| ада ока кукуруза јесенашњег?</p> <p>„А, то ли је!« помисли игуман, и одједном му спаде све нера |
| а се Макарије...{S} Али његова женидба, то је нешто!...{S} Камо данас таких дјевственика!...{S} |
| боље да потражим од тетке сира и хлеба, то ће <hi>га</hi> умирити.{S} Чим што поједем, одмах се |
| Што је било готовине у Управи фондова, то је Сава изузео и потрошио, а Леонтије се, по саветим |
| ..{S} Максим не би дао ни Богу тамњана, то баш од истине...{S} А онај је опет... друкчији.</p> |
| еде све по танко објаснити.</p> <p>— Е, то је много лепше.{S} Дохватимо се за руке, па вуци јед |
| таде грохотан смех...</p> <p>— Е, роде, то не би ваљало за тебе, рече му Арсеније, смејући се в |
| тањира, очистити »господинове« ципеле, то је све.{S} Па после седне за чист, велики кухињски с |
| — То већ нека... прекиде игуман ћутање, то је онако, узгред...{S} Него дела да пређемо целу лит |
| к из н-ског манастира...</p> <p>— Море, то... прекиде га Никола.{S} Није ни за што: само да јед |
| су, зацело нису.{S} А ово са мном јуче, то је онако...{S} Само док ја нађем место, па да видиш! |
| чудна два житија.</p> <p>Сад је други, то зна... то осећа добро.{S} Али има нешто друго, важни |
| Сви из његове врсте треба да су млађи, то је у реду и обично...{S} Али где су старији?...</p> |
| е дирај, а онако што чинимо заједнички, то мо’ш причати.</p> <p>— Заједнички... шта чиниш зајед |
| <p>— Море, сви се калуђери боје смрти, то је чудо!</p> <p>— Зар и Василијан? пита Љубомир.</p> |
| , није вајде.{S} Али што се боји смрти, то нема!...</p> <p>— Каки!... игуман је гори од њега де |
| што се бесилно пренемаже пред игуманом, то Арсеније!{S} Па чак и Максим некако необично опружио |
| еки млакоња...{S} Није за наше друштво, то се баш види...</p> <p>— Што?... биће добар калуђер, |
| но право</hi>, за чим га је срце вукло, то су његови идеали, његови снови...{S} Па сад само нас |
| житије!{S} Прореко само за оно језеро, то ти је свега!«...{S} А њему су казивали, кад се почне |
| ога</hi>: зна да више неће ићи у школу, то је сам смислио и то ће тако бити...{S} Зна још, да н |
| е: »Знам, знам... то се чита о Сретењу, то о Благовестима... то је псалтир«...{S} А кад Љубомир |
| </p> <p>— А ја кад почнем мислити ноћу, то траје до зоре, баш до самог сванућа...{S} Шта пута у |
| о</hi> место иза ћерчива!...</p> <p>Ах, то су све Васићи...{S} Вујова деца.{S} И калуђеру се чи |
| еки голубови.{S} А овај Велимир, чујеш, то ти је за чудо и за причу.{S} Нашао цуру па, шта мисл |
| </hi>, онај монах...{S} Чекај, није!... то сам сад ја.{S} А онај <hi>други</hi>, што је пре био |
| пажљиво промотри.</p> <p>»Ухватили!... то је.{S} Сад ће да привикну : на поље!...«</p> <p>— Љу |
| ... промуца стидљиво.</p> <p>— Како?... то бих баш хтео да ми кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} |
| ших ствари, на пр. библиска историја... то га занима веома, и он је ипак задовољан...</p> <p>И |
| се чита о Сретењу, то о Благовестима... то је псалтир«...{S} А кад Љубомир пређе на Нови Завет, |
| житија.</p> <p>Сад је други, то зна... то осећа добро.{S} Али има нешто друго, важније...</p> |
| узвикну:</p> <pb n="41" /> <p>— Аха... то је!{S} Кажем ја... рече и погледа у једног натмурено |
| е Бог створио исто ’нако, као и мене... то ћеш видети, тако ми младости!...{S} Него знаш... ја |
| овне школе. — Псикологија, мој брате... то је наука!{S} Кад стане чича-Срета да прича о онима, |
| а га наведе на неке мисли. »Ето, уче... то је лепо, мисли игуман.{S} То је у моју славу...{S} К |
| раће: господи помилуј, подај господи... то зна.{S} Али оне дуже...</p> <p>— Нека учи! нека учи! |
| n="136" /> <p>— А шта ми оно доноси... то жељено архимандритство?{S} Шта би ми донело и владич |
| а Максим само узвикује: »Знам, знам... то се чита о Сретењу, то о Благовестима... то је псалти |
| 3" /> накривљена чатрљица...{S} Јест... то је његово старо гнездо, у коме се испилио!{S} Он не |
| ао да се крије од кога, помисли у себи: то је живот, мој брате!... али се брзо трже, сетивши се |
| е превије и онако... кад му није ништа; то хоће, није вајде.{S} Али што се боји смрти, то нема! |
| гурно може и она. »Ала би <pb n="24" /> то било!...{S} Али да је негде у заклону, да нас не вид |
| неки...</p> <p>— Као, на пример, ти!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог створио исто ’нак |
| ћи у себи: »Што сам се калуђерио!...{S} То ваљ’да знаш«.</p> <p>И архимандрит се зачуди:</p> <p |
| и чуди се...</p> <p>»Ето ти свет!...{S} То је <hi>оно</hi>, за чим ме срце одавно вуче...{S} Бо |
| х, како му се допао овакав живот!...{S} То је <hi>оно право</hi>, за чим га је срце вукло, то с |
| едамнаест пута »Помилуј ме, Боже«...{S} То је најлепша, најзаноснија и најпобожнија хришћанска |
| од буђе, а ви узесте сир прстима...{S} То је отровно!«</p> <p>Веља се и до сад на силу држао, |
| човек... друкчије и мислим и све...{S} То што ти сад рекох... никад у животу нисам ником казао |
| чку њушку у јасле.</p> <p>»Ене де...{S} То мени говори... мисли Љубомир, слушајући пандурово мр |
| у...{S} Почне о Богу, а после оде...{S} То сатана скверне помисли натура«...</p> <p>Прво се поч |
| Леонтије?...{S} Јест, знам ко је...{S} То је сад онај <hi>други</hi>, онај монах...{S} Чекај, |
| то митрополит'?</p> <p>— Иди, бре...{S} То је професор.</p> <p>— Кака му је оно капа?</p> <p>— |
| хуманитарни и културно-привредни...{S} То им и јесте главна сврха, коју им наменише узвишени о |
| азговетно викање и замре у даљини...{S} То неко псује непажљива чобанина и напомиње му шта га ч |
| {S} Авраме!«...</p> <p>»Аха, знам...{S} То је оно, кад је Аврам хтео заклати Исака...{S} Од куд |
| </p> <p>— Знаш како ме онда вукло...{S} То није било ништа.{S} Све ми се чини: да стока не опус |
| а Николу, али ово није његов глас...{S} То неког даве... видиш како је скомолао!«...</p> <p>— Д |
| де у варош, шапуће Никола друговима.{S} То је, зацело.{S} Иначе би он друкчије... све мед тече |
| добродушне и суседа и њена слушкиња.{S} То су, без сумње, оне »добродушне«, о којима му је он п |
| в поступак, — твоје домаће расправе.{S} То ти остави за после, кад ми одемо...</p> <p>— У <hi>м |
| у, која није била чистија од његове.{S} То га за часак умири.{S} Али кад једна девојчица пружи |
| емена за читање ове занимљиве књиге.{S} То је било, код овакових људи, где је он становао, лако |
| у ливади, која је била близу механе.{S} То му је био најмилији посао, права забава.{S} Тада се |
| ца, игуман чује у трпезарији певање.{S} То су калуђери са ђацима па и момцима — ко је хтео — др |
| е шљунке и гађајући врапце и сенице.{S} То му је, како се закалуђерио, једина забава.{S} У град |
| ти Мира, па да се и са њом поздрави.{S} То му је једини друг из младости...</p> <p>Око разбацан |
| их ногу, која се приближаваше штали.{S} То пандур уводи коње.{S} Чује дечко како се <pb n="29" |
| е руку и погледа захвално у очи јој.{S} То није више онај одлучни, трезвени и окретни младић, к |
| дале, мајко! викну газдарица за њим.{S} То га је <hi>онај</hi> наплашио... и он се тако боји ка |
| менљиво: идење за стопама Господњим.{S} То је, као највећу светињу, као једини, вечни идеал сво |
| то, уче... то је лепо, мисли игуман.{S} То је у моју славу...{S} Кад, рецимо, дође у манастир в |
| ифовао и преродио се у препреденост.{S} То му је помогло да се додвори игуману и свакоме, ко им |
| , прислушкивати шта се чини на пољу.{S} То је једина прилика кад игуман сасвим омекне, уплаши < |
| жником, близу бунара, да чешља вуну.{S} То му је био скоро свакодневни посао, али му је у послу |
| конедељно веџбање у црквеном певању.{S} То је био редован час, али је игуман, кад се присети, п |
| а, разговор и по неки гласнији смех.{S} То су подолазили кметови, одборници, сељани... лармају |
| , не!</p> <p>— Откуд они то дознају?{S} То треба знати.</p> <p>— Знам, брате...{S} Онај мој луд |
| ред очима се магли, трепери...</p> <p>— То га нећемо наморавати, проговори Велимир.{S} Ако хоће |
| е девојче после краћег ћутања.</p> <p>— То и ја све мислим.{S} У вече кад легнем, па зажмурим, |
| може на ово ништа одговорити.</p> <p>— То не знам.{S} Зацело су онда морали бити неки друкчији |
| ђавола!... смеје се Василијан.</p> <p>— То би било да сте се срели ти и отац Максим, одговара м |
| е према самом прозору колутао.</p> <p>— То већ нека... прекиде игуман ћутање, то је онако, узгр |
| погледајући Василија значајно.</p> <p>— То су, богме, послале господину архимандриту... знаш, н |
| ри кревета! зачуди се Љубомир.</p> <p>— То ми по један за наше госте: дође нам родбина или тако |
| забаве и пландовања по Маљену.</p> <p>— То је боље! вели дете, па се плашљиво осврће и погледа |
| и њега сама зачуди, проговори:</p> <p>— То ми треба... да отрчим до куће...</p> <p>— Знам ја тв |
| еци...{S} А, шта велиш?</p> <p>— Остав’ то!... казо сам ти сто пута, викну Велимир, подигнувши |
| ла, откуд падаху неке капљице.{S} Да л’ то беху грашке зноја или сузе, прота не виде.</p> <p>— |
| та Светозару са страхом:</p> <p>— Је л’ то митрополит'?</p> <p>— Иди, бре...{S} То је професор. |
| беше на вратима, он процеди: стакло! а то је значило, да је време за ракију.</p> <p>И тако, Љу |
| растурише.</p> <p>Максим узјаха коња, а то се већ знало куда ће.{S} Његова је »штација« доста д |
| ње, док му се побратим-игуман одљути, а то ће, знао је он, бити после једног <pb n="111" /> доб |
| ела, славе ти!</p> <p>— Знаш, прво... а то је баш тешко, започе Никола, и на уснама му заигра б |
| трбухом и превија се...</p> <p>— Шта га то боли толико, те с ’нако превија и... од чега се оно |
| а убога села: њега и Светозара — све га то радује, весели и баца лаку копрену заборава на дочек |
| ене!... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а вала <pb n="140" /> и мене ће...{S} Али ми |
| чудећи се и одговором и погледом што га то пита.</p> <p>»А, није га уписао! помисли пандур весе |
| {S} Ама зашто те оно ’нако... због чега то?...</p> <p>— Што нисам ишао на чесму, него наточио и |
| S} И врат... све као снег...{S} Од чега то тако човек побели?{S} Наша Јерина, кад буде у очи ва |
| Хо, мај... карловачка гимназија!... да то чудо видите!...{S} И све ме вукло срце у њу, али ме |
| «... рекло се у повељи, и мислило се да то остаде вековима, док сунце сија...{S} После које сто |
| учје... калуђер дршће.{S} Чини му се да то Маљен њега поздравља...</p> <p>— Здраво, друже стари |
| ндашње манастирске старешине, држећи да то »све мора пасти«, није плаћао порезу три године.{S} |
| андур омекша.{S} И он се био уплашио да то није каква подвала, да њега оговоре код капетана..{S |
| ебе у тим сјајним одеждама, али тако да то није он, него опет онај старац, јер како би могао би |
| »господиновом« болешћу.{S} Знали су да то код њега прође брзо.{S} Али после изјаве лекарске њи |
| во зиме на измаку.{S} Шта се терета, за то време, преко главе претурило, колико се муке видело. |
| к да ме прихрани, а и ја њега, реци, за то слушам.{S} Нипошто да не кажеш, да смо се погодили д |
| е га и положише на под у ходнику.{S} За то време Василијан гласно прича игуману како су га нашл |
| да је млад?</p> <p>— Јест.</p> <p>— За то га ја не знам...{S} Хм... тако важну науку давати де |
| ивремена управа?...{S} И шта се може за то време учинити?...{S} И ко ће после доћи за старешину |
| и он тако?{S} А после?...{S} Лако је за то...{S} Зар није Господ казао: не брините се за сутра, |
| о је десет година.{S} У манастиру се за то време учинише многе промене.{S} Кроз шуму можеш пров |
| мени да Васу свакад треба послушати за то, избрбља он и насмеши се ширетски.</p> <p>— Ене де! |
| ана, море.</p> <p>— Аха... не бригај за то.{S} Спава сад ваш игуман ко заклан.{S} Само ти пожур |
| ешити.{S} А ја те, каже, не осуђујем за то; него иди кући, па гледај своја посла« каже њој Хрис |
| га у владике!{S} Е баш те поздравио за то архимандрит Сава: <hi>он</hi> да буде владика, а <hi |
| рањења свиња.{S} Истина, још је рано за то, али ће се ипак имати ма чим одбранити.{S} Оде у амб |
| уковаше, ни поздравише: они не знају за то.{S} Они се само растадоше, не поимајући још цео смис |
| цигара, што би их он попушио.</p> <p>За то време је тетка распитивала ђаке, да ли су почишћене |
| селе више не греши«.</p> <p>— Баш ти ја то из књиге не разумем добро.{S} Кажи ти то мене ’нако. |
| а овде под звонару.</p> <p>— Лако ћу ја то, рече Љубомир.</p> <p>— Изнајпре ћеш са мном, док се |
| се чинило недостижно; управо он није на то никад ни помишљао.</p> <p>— Ха, ено иза штале, покош |
| чајно млатало ногама, не обзирући се на то, што је на њој била једна прљава, сва искрпљена кошу |
| тао сам овде и завет — заклео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и закал |
| н Леонтије.{S} Јеси ти луд!{S} Ко ће на то пристати?...</p> <p>— Бацићу им пред ноге ове рите, |
| нарочите пажње, али се он не осврће на то.{S} Са оним истим забринуто побожним, блаженим израз |
| људи, изјавише да не би требало још на то прелазити...</p> <p>— Има времена... тамо после поно |
| ми кажи.{S} А слушкиња?</p> <p>— И она то исто.{S} Вели: онај гргуљави...{S} Добро ће нас поча |
| гу сам товарити вреће.</p> <p>— Иди, па то кажи <hi>њему</hi>, одговори му тетка.</p> <p>— Е је |
| смешан.</p> <p>»Баш прави господин, па то ти је...{S} Их, да ме сад виде Милка и Мира!«... мис |
| па сам много о томе мислио.</p> <p>- Па то је све друго...</p> <pb n="64" /> <p>— А кад дођох о |
| м.</p> <p>— Зар то... ха-ха-ха...{S} Па то су паремије... оне знаш, за велике празнике...{S} Де |
| носи му млеко, трчи за доктора...{S} Та то је требало само видети!{S} Па доктору после не веруј |
| видети.</p> <p>— Бог с тобом, Љубо, шта то говориш! узвикну девојче и приђе му још ближе, као д |
| свима калуђерима.</p> <p>— А ти... шта то?</p> <p>— Бројим виле за сутра, за плашћење.</p> <p> |
| пријавим за испит.</p> <p>— Како... шта то?! зачуди се дечко, не разумевајући шта овај тражи.</ |
| што си их родила... и човек?...{S} Шта то чиниш!...{S} Покај се, док има времена...{S} Бог ће |
| д тек први пут увиђа, да не зна сам шта то чини овде.</p> <p>Тамна, тешка, валовита туга, као п |
| е, али још не разуме смисао свега. »Шта то они хоће?... чуди се он у себи.{S} Некога питају... |
| е сам Христос и пред њим жена.{S} А кад то виде Христос, он каже тој жени: »Није вајде... сви < |
| /p> <pb n="77" /> <p>— Ене де... од куд то знаш?{S} И мене је то предавао...{S} А ко предаје до |
| е Аврам хтео заклати Исака...{S} Од куд то овде?«</p> <p>Врати се очима и стаде читати целу »гл |
| ешто се у њему смрзе, следи...{S} Одкуд то, <hi>та</hi> мисао!...{S} А њему то никад није ни на |
| у.{S} Он макне руком да одгурне од себе то гвожђе, али, за чудо, рука не може да мрдне.{S} Покр |
| а: и оца и мајке, родбине, имања... све то оставити, па се удаљити од света...</p> <p>— А живе |
| а себе...{S} Жудео за тим, и сад га све то плаши!...</p> <p>Да ли сте видели срећна, весела мла |
| гу, и однекуд му дошло на памет, да све то сноси ради распетог Спаситеља... навикао се на свако |
| т, заклопљен том громадом...{S} Кад све то виде и осети, Љубомир се препаде и зажали што га не |
| м шта је ово било до сад, и коме је све то требало...{S} Да ли сам ја требао Богу?!...{S} А вид |
| ли све површно : видело се да му је све то већ познато.{S} Пажљивије га стаде питати о бављењу |
| ше слабачак пламичак наде: да ће се све то поправити, да ће све бити, као што беше јуче, прекој |
| м блаженством на лицу, закле, да ће све то испунити.{S} Та он је о таком животу само и сањао!.. |
| густи пљусак из црна облака...{S} И све то оставља мали бегунац, као што одрасло полетарче оста |
| лаву светску, разне насладе...{S} И све то јака воља младићева издржа...</p> <p>И сад настаје о |
| ледао, улазе смерно у цркву...{S} И све то запливало у општи талас живота, па се весели по њему |
| ћа започето и напуштено...</p> <p>И све то прошло и утулило се, и само стоји један дуг бескраја |
| већ мора на другом месту записивати све то, те мора...{S} Што би се људи узалуд мучили!</p> <p> |
| аучена из књиге на памет, али је он све то знао далеко лепше и живље испричати...</p> <p>Тако с |
| трулежу, ништавило?{S} Та нису зар све то гатке?!... .</p> <p>И владика му сад поручио да се н |
| би душа имала забаве?...{S} Зар су све то била само привиђења, сенке?</p> <p>Не може бити!...< |
| ош није одељено од стричева.</p> <p>Све то, што је требало раније мислити, девојка сад, овако п |
| сто помишљао од разних људи: да не буде то митрополит.{S} Чак је једном од некаква хаџије са Те |
| не може да се сети кад <pb n="58" /> је то било, кад се јавила у њему прва мисао.{S} А у самој |
| S} Одмах се на њој могло опазити, да је то већ прекаљена права београдска слушкиња., са свима п |
| који гледаху зачуђено и озбиљно: да је то човек, насмејали би се и они, или жутом капуту, или |
| се овај под од цигаља (он не зна да је то под од цигаља) претворио у ватрено, издубено као сач |
| да још мало промашта...{S} Он зна да је то нечастиви, али се обично брзо занесе, заборави све » |
| !« узвикује му тај глас, и он зна да је то друго много лепше, светлије... и да ће он, у своје в |
| идно врви тамо и амо; кад познаде да је то свет други, сасвим други, туђи свет, не онакав како |
| !... али се брзо трже, сетивши се да је то кушање«.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ...</p> <p>Леонтије најпре држаше да је то нека погрешка, да ту мора бити нешто друго, нешто шт |
| ви не разумем те ствари, али знам да је то нешто онако... шарено«...</p> <p>— Тето, ђаволе-е... |
| на, и никако му није падало на ум да је то старо, изношено, искрпљено одело, у коме он изгледа |
| и и котура се сива магла; веле му да је то нека друга, »швапска« земља, и он би је онда гледао |
| се непрестано дими.{S} Рекоше му да је то Сава, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би гледати ду |
| Их, како познаде!{S} А ја мишљах да је то по чреди...</p> <p>— Како... кака чреда?</p> <p>Љубо |
| хтеде задржати Љубомира.{S} Видиш да је то неки, овај... он погледа оком у страну, и видевши да |
| илом истерао из свете куће.{S} Знала је то све ова паметна женица, па је угађала својим »сестри |
| плаћали ономе ко им га нађе.{S} Била је то једна <pb n="38" /> мања и, по изгледу, сиромашна ку |
| шући.</p> <p>— Где си био?...{S} Шта је то!... сурово запита игуман Љубомира, гледајући га прав |
| ке, али стање све очајније...{S} Шта је то?</p> <p>Смањили се, управо нестало свију пређашњих м |
| људи, па се опет посветили...{S} Шта је то... како ћу сад?«...</p> <p>Младић уздрхта од страха |
| са полушапатом, запита:</p> <p>— Шта је то било с тобом и с оним... ту механџија крупно опсова |
| људи доиста били грешни.{S} Али шта је то?...{S} Је ли могуће... <hi>такав</hi> грех, па без к |
| љад’ утувио и из пјенија.</p> <p>Шта је то Љубомир могао од игумана научити?</p> <p>Седећи једн |
| ар се не може натраг?...</p> <p>»Шта је то!... да калуђере... мене!?«... севну му одједном кроз |
| чујно, као да и није жив.{S} И какав је то живот из вечно празног дремежа, <pb n="238" /> или м |
| киде га гост нестрпљиво, — али какав је то живот, како то ти живиш... да ли и ми тако живимо?</ |
| /p> <p>Никако не може да се сети кад је то почело.{S} Све мисли о <hi>томе</hi> некако почињу о |
| је задриго, ципов гејачки!...{S} Све је то масло овог маторог угурсуза, да добије архимандритст |
| ’нако... опет ради новаца...{S} Све је то себично, ништавно, просто!...{S} И ово његово бављењ |
| о, јер се већ зна све даље...{S} Све је то смишљено и утврђено.</p> <p>А дан за даном пролази б |
| Ене де... од куд то знаш?{S} И мене је то предавао...{S} А ко предаје догматику?</p> <p>— Синђ |
| јер и њему треба јести.{S} И најгоре је то, што се мора јести!...{S} Смишљао је да бежи у какву |
| да прави ћевапчиће, помислио: да ли је то митрополит?...</p> <p>Улазећи у цркву с ђацима, Љубо |
| се велика промена у цркви.{S} Да ли је то, природним и историјом обележеним путем, одживљавало |
| у:</p> <pb n="169" /> <p>— Ама да ли је то баш онако... оче архимандрите, оно <hi>истинско</hi> |
| чету игру.{S} Не мислећи много да ли је то баш у <pb n="187" /> реду, девојка подиже своју једр |
| и <pb n="135" /> лепши живот, шта ли је то, ја не знам...{S} Тек ја бих тада полетео, и ја бих |
| /p> <p>Обузе га страх...{S} Какав ли је то црн живот, који се овако проклиње!{S} У исто време о |
| а дохвати прстима!...</p> <p>»Што ли је то?... мисли Љубомир, и лагано, кришом, подиже очне кап |
| ије и Пахомије заиста постојали, или је то обична, побожна прича?!...</p> <p>Јер у светим књига |
| p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их да ми је то научити!...{S} Игуман то не зна, је ли?</p> <p>— Ја |
| чини ми се тек сам лего.{S} Тамо ми је то и почело, а већ овде једнако, сваку ноћ...</p> <p>— |
| веома преварио у очекивању. »3ар ми је то како житије!{S} Прореко само за оно језеро, то ти је |
| н никад до сад није чуо.</p> <p>»Чиј је то глас? ко је то?...{S} Викали су на Николу, али ово н |
| напомену оцу Сави:</p> <p>— Ако вам је то редован обичај — нећемо кварити ред; ако ли је ради |
| није чуо.</p> <p>»Чиј је то глас? ко је то?...{S} Викали су на Николу, али ово није његов глас. |
| игом, помисли: »Шта ово он?...{S} Ко је то Леонтије?...{S} Јест, знам ко је...{S} То је сад она |
| их његових леђа продера:</p> <p>— Ко је то!</p> <p>Љубомир одскочи у страну од страха и изненађ |
| ка одједном, и настави јецајући: ако је то Богу много криво, реци ми, па да идем деци...</p> <p |
| кчији!</p> <p>— Говори, забога, како је то?...{S} Ја још не верујем.{S} Шта сад радиш?</p> <p>— |
| главом прича о његовој госпођи: како је то зла жена, циција, помреше млађи од глади, па хоће и |
| глед на толике испоснике!...{S} Како је то?{S} Све се помешало, па се не види ништа!...{S} А мл |
| простим.</p> <p>— Знам, знам... лако је то.{S} А после?</p> <p>— Црква ти мора бити свакад чист |
| године не гледа очима.</p> <p>Давно је то било, чини се Љубомиру.{S} Тек је лето било ославило |
| !{S} Беше му криво, али се тешио што је то <hi>почетак</hi>, који никоме није лак.{S} Молитву н |
| и његових великих угодника...{S} Зар је то срамота?!</p> <p>Гост погледа зачуђено околна лица, |
| доста лепих ствари из земљописа, јер је то професор лепо причао.{S} Бележио је како се изговара |
| итија, осетио је и разумео је шта му је то тако близу срца, шта му је заузело душу.{S} А сад... |
| ког часа очекивао ову вест, и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно живи правим |
| м</hi> много о свачему...{S} Како му је то:{S} Бог вели једно, а Христос друго...</p> <p>— Јок, |
| /hi>...</p> <p>Не зна кад и зашто му је то пало на памет...{S} Тек онако дође му у главу: »Да п |
| радознало и реко бих смешка се!{S} Није то, ваљада, због његова доласка?...{S} Гле, двориште... |
| овори неком другом, рече:</p> <p>— Није то за тебе још.{S} Нећеш је разумети.</p> <p>— Еве пуно |
| о највише личи на љубавни занос, а није то.{S} Сликарска четкица могла би то најбоље представит |
| ти је онда криво?...</p> <p>— Ама није то !{S} Није мени криво како ти мислиш...{S} Чекај...{S |
| а, да би постао механским момком. »Није то, није!... друго је!« узвикује му тај глас, и он зна |
| кадионице, чираке... <pb n="81" /> море то ћу ти све показати: не вреди ту говорити, док не вид |
| што он не разуме...{S} Очекиваше да се то све некако исправи.{S} Али га последње недаће саломи |
| и до сад није бринуо, па је држао да се то може одмах наћи, чим човек огладни.{S} Та зар није с |
| чки, па опет ућута.</p> <p>— Него да се то поправи.{S} Све мораш завести у овогодишњи дневник, |
| рулити, осуо се зид испод темеља, па се то све шарени, суморно црни и баца на душу гледаочеву н |
| ђено, питајући погледом околину: шта се то збива?... шта оно рече овај до мене?...</p> <p>Никол |
| уша, и заборавља где се налази и шта се то збива око њега.</p> <p>Она велика жудња за светом, з |
| жасан свет...{S} И како то би... кад се то сврши, тако одједанпут!...{S} И како беше дивно у он |
| ања из реторике и књижевности... све се то меша у његовој глави, постајући теже од олова, тамни |
| о не размишља много о животу.{S} Све се то креће само, по неком, давно утврђеном, поретку...{S} |
| ше у оку <pb n="261" /> му...{S} Али се то око брзо овлажи, и из њега закапаше вреле сузе...{S} |
| сата у сат, тако непрекидно.{S} Али се то њему није ни мало тешко чинило.{S} Та он има своје м |
| бутине ка оногај...</p> <p>— А како се то јакате? прекиде га Милка баш кад се он одушеви прича |
| елу своју нову титулу и чуди се како се то лепо срочило, да буде баш »велике гимназије«.</p> <p |
| ој на дугачкој лужниковој грани како се то ради.{S} Ет’ ’вако...</p> <p>— Знам то.{S} И код нас |
| S} И таман да почне сад мислити како се то вади душа, а онај га глас опет прекиде:</p> <p>— Ама |
| еш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је ли те то мучило?...</p> <p>Љубомир не дизаше главе, не одгово |
| асилијана.{S} Леонтије се досети, да ће то бити најновија Василијанова пасија...{S} Ено и тетке |
| учтиво лице механџино, досети се да ће то бити нека власт из среза.{S} Нешто га одједном обузе |
| етивши се, из Николина причања, која ће то бити. — Не смије ти он сад носа помолити из његове с |
| } Ако умрем, написаћу од чега је, па ће то наћи власт после...</p> <p>— Јес’, луди смо ми да че |
| ш за стопама Спаситељевим?...{S} Шта ће то, управо рећи? настави професор.</p> <p>Љубомир га по |
| ас намучио и настраховао...{S} Да ли ће то бити једнако?...{S} А како је мирно на Маљену!«...</ |
| га страх и нерасположење. »Ама да ли ће то једнако тако, да ли је такав тај свет?... замисли се |
| разлога и правила.{S} Само, докле ли ће то да иде?...</p> <p>— Не могу ракије, славе ми !... ок |
| а, па сад само представља себи, како ће то изгледати ова кућа после смрти Савине.{S} Он се тако |
| } А ни једно од њих не помисли: како ће то да буде на послетку?...{S} Велимир се спрема за калу |
| н се не стара да представи себи како ће то изгледати, јер му се мисли већ муте, умор се све виш |
| м отуд још две пуне вина.</p> <p>— Неће то, бојим, ваљати... рече Љубомир, гледајући у страну: |
| његову »специјалност«.{S} А ђаци су, уз то, обавезни да се, поред других послова, брину и о оно |
| асполагао нежним благим осећањима, и уз то, у приличној мери, маштао и писао стихове, заинтерес |
| лавом и целим телом чак до колена, и уз то гласно набраја:</p> <p>— Еј, мој Арсо, мој кукавче с |
| из педагошких обзира, облик диалога, и то само између игумана и Максима.</p> <p>Игуман мрдну о |
| су остала сама деца и по једна жена, и то му беше веома тешко.</p> <p>Али прође све.{S} Настад |
| је богословско образовање.{S} Истина, и то је образовање крње, јер му недостаје основно и гимна |
| остала та жеља: да види митрополита, и то баш кад служи.{S} До сад никако није могао уграбити |
| рисније.{S} Само гаје винограде сами, и то им је најглавнији пољски посао.{S} Покосе ливаде, от |
| да људи тамо постају срећни, виђени, и то је доста да га и он зажели свом млађаном душом.{S} Ш |
| де наиђе на велику сличност са собом, и то га необично порази.{S} За св. Спиридона Тримитинског |
| ња.</p> <p>Наместио се, сад је миран, и то му за сад, после толиких неприлика, беше доста.{S} Ч |
| p>Једно само он разуме добро и јасно, и то је почетак од <hi>онога</hi>: зна да више неће ићи у |
| инском сунцу...{S} Боже, слободни!... и то мож’да за читаву недељу дана... мож’да и више!{S} Па |
| е, храни свиње, вуче ђубре на њиве... и то он, некадањи цензор велике гимназије!...</p> <p>А ка |
| е одговоре.{S} За јасле већ зна се... и то тако... јасле, јасле...</p> <p>— Ама каке јасле?</p> |
| о и пиктијасто телце у својој руци... и то треба замочити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га! |
| на кревет. — Сотона је у њему!...{S} И то је кушање...</p> <p>»Баш исто онако, као што је куша |
| <p>— Хмм...{S} Чујеш, невоља је...{S} И то сад, после овог саборског решења о награди!{S} Овај |
| шта се ради и разуме да је пијан.{S} И то га сазнање сад ни мало не жалости и не буни.{S} Напр |
| премишља како је страшан капетан.{S} И то му се учини тек од онда, кад му газда онако збуњено |
| нства — у овоме се чак и одликовао, — и то је било довољно.{S} У шеснаестој години, још ћосав, |
| е дужег прекида, прота рећи:</p> <p>— И то ми је: не очекује човек више ништа!...{S} А за кога |
| у бити и харџија!{S} Светозар вели да и то многи раде па лепо живе, и још по неки стекне...{S} |
| врата, ни пенџери, ништа...{S} Па кад и то прође, онда станем мислити...</p> <p>— Мислити... по |
| лу«...{S} Досетио се отац Сава, да ће и то школовање коштати доста...</p> <p>Кад стадоше пред њ |
| у ја ту остати.{S} Него тек, да видим и то«...</p> <p>И од кад му је дошла та мисао у главу, од |
| е неће ићи у школу, то је сам смислио и то ће тако бити...{S} Зна још, да неће остати ни код ку |
| ок не видиш све очима.</p> <p>— Добро и то... а још?</p> <p>— Сад ти узимаш Максимову собу... ј |
| м слободно каже: »Реци, вели, Васи то и то«; ја му одмах све испоручим, па нико не зна...{S} До |
| чета.{S} Радио је много за своју кућу и то му не беше тешко, али је још више радио под кулук, з |
| е веселом, живахном друштву...</p> <p>И то вечито гледање примамљива, весела, млада живота, лаг |
| њихове одлуке веома уважавао.</p> <p>»И то је, до душе, по Божјем закону, рекао би Љубомир; али |
| решњем Арсенијеву јадиковању.</p> <p>»И то је Божје кушање.{S} Баш као онај преподобни... како |
| није то.{S} Сликарска четкица могла би то најбоље представити.</p> <p>Љубомир, узимајући у рук |
| оста озбиљно:</p> <p>— Јоковићу, остави то дете.{S} Гледај ти твоје травуљине... тамо у школи, |
| тетка озбиљно настави:</p> <p>— Остави то сад...{S} Него, кажи ти мене: је ли ово велики грех, |
| пита игуман, како одговара!...{S} Да ли то они њега сви мрзе, или говоре тек ’нако?...</p> <p>— |
| замире његов последњи звук...{S} Да ли то беше надчовечански <pb n="235" /> јаук за ишчупаним |
| чара, а он хоће још.{S} Не пита може ли то манастир поднети, не пита треба ли, него дај!...{S} |
| данас?...{S} Не може бити!...{S} Је ли то сија сунце од истине... или је све ово сан?«... поми |
| је ово!...{S} Куд идем ја?...{S} Је ли то баш <hi>оно</hi>, <hi>право</hi>, о чему сам толико |
| ут се и они прођаволе...</p> <p>— Је ли то светац, господине,... што ово пише ?</p> <p>— Хм... |
| и бити увршћен у ред монаха?{S} Чини ли то из слободне и добре воље?{S} Хоће ли живети у манаст |
| њим, кажу, сто попова.{S} Боже, како ли то изгледа... у једној гомили, сто попова!...{S} Нека, |
| n="94" /> <p>— Хо, мај... да сте вид’ли то чудо!...{S} Препаде се човек, па хоће шлаг од страха |
| ски.{S} Истина, он има свога имања, али то још није одељено од стричева.</p> <p>Све то, што је |
| је основно и гимназиско образовање, али то не мари...{S} Главно је, да је он »свршени богослов« |
| } Та и ми смо... онако манастирски, али то тек није, рецимо, што је гимназија.{S} Хо, мај... ка |
| у, да гледа лађу и »швапску« земљу, али то не може учинити онда, кад би он сам зажелео.</p> <p> |
| ир, као у сну, види себе сама...{S} Али то су само слике, тек онако... а мисао о томе била је д |
| ханџији као да би по <pb n="19" /> вољи то саопштење, јер проговори блажијим гласом.</p> <p>— Х |
| нам оне школске све, али нас двоје сами то не можемо.{S} Него ’нако... јарца, или јакања...</p> |
| ему се, и ако и сам управља кућом, чини то необично, па чак и — незгодно...{S} Сви из његове вр |
| сести за трпезу, не!</p> <p>— Откуд они то дознају?{S} То треба знати.</p> <p>— Знам, брате...{ |
| у њему прва мисао.{S} А у самој ствари то није почело једног дана, ни месеца, па ни године...{ |
| овокрштенога.{S} Истина, други калуђери то не раде никад, али се он давно одлучно, да ради онак |
| ећи <hi>како</hi> и у којој се сразмери то чини, стао је и он дизати без рачуна, без смисла, гл |
| аси да га чекам овде.</p> <p>— А, ти си то! рече Љубомир ослобођен, сетивши се, из Николина при |
| па нам слободно каже: »Реци, вели, Васи то и то«; ја му одмах све испоручим, па нико не зна...{ |
| паде се.</p> <p>— Ене-де!...{S} Јес’ ти то, Љубомире?</p> <p>Он обори главу и промумла нешто ка |
| чизме... ха-ха-ха...</p> <p>— Баш да ти то испричам, настави Никола.{S} Дошао неки професор из |
| p> <p>— Јованка.{S} А што питаш, кад ти то не треба?...{S} Ти бежиш од нас!...</p> <p>— Јок, мо |
| о из књиге не разумем добро.{S} Кажи ти то мене ’нако... рече тетка.</p> <p>— Па, ет’... довели |
| о мало говеди, оваца, дрва...{S} Али ти то знаш.</p> <pb n="139" /> <p>— Хмм...{S} Чујеш, невољ |
| осничким намерама...</p> <p>— Шта си ти то намислио? запита Сава младића, не разумевајући заврш |
| прибегну ширетлуку:</p> <p>— Или си ти то онако само удесио... отеже он, нарочито не изговарај |
| ао какву важну новост.</p> <p>— Како ти то идеш за стопама Спаситељевим?...{S} Шта ће то, управ |
| аром...{S} Чекни де, Максо, платићеш ти то! узвикну љутито, изиђе из кујне и лупи вратима.</p> |
| ао да је мали, као да се одједном врати то време, па га мајка изнела пред кућу, метнула га на к |
| наука Христова.{S} Хм...</p> <p>— Знам то... слушала сам.</p> <p>— Е, слушај и сад...{S} Аха! |
| то ради.{S} Ет’ ’вако...</p> <p>— Знам то.{S} И код нас мушкарци раде.{S} Али Мира?...</p> <p> |
| божјем закону!... ,</p> <p>— Море знам то...{S} Него само да ме не истера сад, док не видим са |
| и су сви, махом, чисто одевени. »Што им то мајка ократи пеленгирице?{S} Мора да није имала више |
| S} Их да ми је то научити!...{S} Игуман то не зна, је ли?</p> <p>— Ја бих реко да зна, одговори |
| > <p>И ови му пишу само због новаца, он то зна, иначе га се још за дуго не би сетили.{S} И за к |
| а си се жестоко од њега препануо.{S} Он то воле.</p> <p>— Мене је одиста стра.</p> <p>— Чекај, |
| рсеније, смејући се весело.</p> <p>— Он то вели, оногај... ко што ћемо ја и тетка сад од недеље |
| и могао бити такав!...{S} Па опет је он то некако у својој главици помирио, и опет је остало: д |
| ће што боље личити на свеца.{S} Није он то чинио ради игумана, јер зна да се овај »курјак« не в |
| ближе, као да се жели уверити: је ли он то. — Куд ћеш?</p> <p>— Идем у свет...{S} Оне котарице |
| ничаво дрхтање целим телом...{S} Али он то не осећа, он се сав предао посматрању чудних прилика |
| се радило на дугим зимским ноћима него то!</p> <p>Чувши певање, игуман рече у себи : аха! и та |
| аст.{S} Он је стотину пута гледао, како то калуђери брзо и вешто раде, али је први пут осетио с |
| стрпљиво, — али какав је то живот, како то ти живиш... да ли и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви |
| о... јарца, или јакања...</p> <p>— Како то јарца?</p> <p>— Деремо јарца...{S} Он се осврне око |
| руги, мрачан и ужасан свет...{S} И како то би... кад се то сврши, тако одједанпут!...{S} И како |
| <p>— Сад ме је страх...{S} Не знам како то: вуче ме и баш волим, много волим да идем тамо и да |
| /> даду му лопату и виле и покажу како то треба очистити.{S} Сироче, онако нејако, мало, мучил |
| а за овај спор била је огромна.{S} Тако то иде лепо сваке године: она угледна кућа трља руке за |
| аставља започето причање:</p> <p>— Тако то једнако, док ме не пусти нека слабост у глави, што м |
| кога је овог тренутка више интересовало то питање, него догматика.</p> <p>— Клисар, брате! узви |
| дао вито...{S} Како му се велико чинило то поље, а сад...</p> <p>— Чији си, ти мали? запита јед |
| злата и драгог камена.{S} Да ми је само то видети... кад се засија!...{S} А са њим, кажу, сто п |
| ог живота.{S} Николи је пало у очи само то, што је баш више главе игуманове било исписано »возд |
| у његових идеала и снова остаде му само то једно, та последња утеха, помисао на своју детињу чи |
| ждребака, и одлучи се да га, по што по то, научи раван.{S} Али му један хитац ногом несташна ж |
| ок не видим са стричевима за имање, ето то је...{S} А после је лако...</p> <p>— Онда... реци му |
| са страхом, приђе руци игумановој, зар то Василијан!...{S} Па онај прави светац, што се бесилн |
| бомир стане причати редом.</p> <p>— Зар то... ха-ха-ха...{S} Па то су паремије... оне знаш, за |
| се у испосници до мртве главе... па зар то није светачки?</p> <p>— Тако треба да ради сваки чов |
| е беличасто сива маховина...</p> <p>Зар то она стара »наша кућа«?!...</p> <p>А родбина весела.. |
| ... а прети интерпелацијом.{S} Министар то једва дочекао, знаш већ...</p> <p>Игуман само опсова |
| омир им каза како је мислио.{S} Велимир то исприча осталима.{S} Настаде грохотан смех...</p> <p |
| прочитао?! узвикну игуман, кад Љубомир то уз реч помену.</p> <p>— Ја, цело.</p> <p>— Лажеш, бр |
| ; што се каже: чисто ко у цркви.{S} Већ то ћу ти показати...{S} Па онда кадионице, чираке... <p |
| гова срећна мисао постала је дело.{S} У то срећно доба ни »крштенице« не беху потребне одмах — |
| литургију, али га је мрзило да улази у то.{S} Њему је импоновало само оно, што он не разуме; а |
| оже сад да му дође у главу: зашто би му то било неправо?{S} Обузет оном електричном топлином ил |
| уђерство.</p> <pb n="60" /> <p>Да ли му то заиста није долазило на ум до сада?{S} Он вели да ни |
| апусти школу, а и он сам не зна како му то дође, нити жали за школом.{S} Ако хоће, може сутра и |
| куд то, <hi>та</hi> мисао!...{S} А њему то никад није ни на ум падало...</p> <p>— Јок, море... |
| ући се по њихову изгледу и оделу, да су то домаћини ове куће.{S} Човек беше снизак, широких леђ |
| и су ово људи !...{S} Није могуће да су то они исти што се сад овде у кухињи смејаше, свађаше!. |
| добро десетину тих табачића, види да су то штампани бланкети, које су доброћудни и безазлени уч |
| и завршетак владичина писма. — Какве су то твоје испосничке намере?...</p> <p>Леонтија изненади |
| за последњи догађај у испосници, јер су то и владика и отац Сава ревносно раструбили.{S} Владик |
| ош напустио манастир... не знам како ћу то.{S} Жао ми.</p> <p>— А где ти је жена?</p> <p>— И та |
| ајући разне планове у глави.{S} Не беху то, истина, баш прави планови, јер је код њега била сам |
| асом, готово шапатом наставља: и ја бих то пробала... да видимо баш ко је јачи.{S} А може ли Ми |
| ла рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нисам знала!« и пође Љубомиру.</p> <p>Игуман, као св |
| научиш звонити.{S} Али ја мислим ти ћеш то брзо? запита Никола, гледајући га бојажљиво; ко вели |
| е пажљиво, својом меком и врелом руком (то је осетио) прати и трљати између прстију... млади ин |
| жељено!... »<hi>То</hi> је оно!... <hi>то</hi> је оно«... узвикује занесен и очаран овом свето |
| ад те видим таког... и ја сам се за <hi>то</hi> спремао, па ет’!...{S} Некако ми онако знаш... |
| Волим ли ракију!...{S} Како се може <hi>то</hi> волети?...{S} Ја мислим да је ни прави пијанци |
| олико мислио?{S} Или може бити није <hi>то</hi>, него има нешто друго...{S} Отац... како ’но ре |
| ово и све је тако давно жељено!... »<hi>То</hi> је оно!... <hi>то</hi> је оно«... узвикује зане |
| обом наступити...</p> <pb n="202" /> <p>То вече Леонтије, у својој ћелији, проведе у дугом разг |
| е дуга спавања, на само блене...</p> <p>То је игуман Сава, старешина Покровског манастира, испо |
| циглом, а испред ћелија даскама.</p> <p>То игуман чини своју обичну јутрењу шетњу, докле не вид |
| вакову, у својим сновима гледао.</p> <p>То је, дакле, <hi>оно</hi> што га је вукло у манастир т |
| рече:</p> <p>— Игуман ме послао.</p> <p>То је био довољан заклон, да му Арсеније не сме ништа н |
| Љубомир пређе на Нови Завет, он викну: »То је јеванђелије!«...</p> <p>— Па шта игуман прича оно |
| зиде от ложа«...</p> <pb n="145" /> <p>»То је јунак ! мисли Љубомир.{S} Тако бих и ја радио...{ |
| ка радозналост...</p> <pb n="49" /> <p>»То је <hi>он</hi>... помисли ђаче и стаде са чуђењем и |
| писана милина, срећа, радост...</p> <p>»То је оно што прича Светозар, кад се потреви душевно жи |
| екунада стајаше као камени кип.</p> <p>»То је оно... сведочанство!...{S} Пропаст!...{S} Свршено |
| које Леонтије није метнуо у свој џеп. —То ли је онај свети!...</p> <pb n="215" /> <p>Леонтије |
| виси од тебе, он ће се сам унизити пред тобом на сто начина, само да те умилостиви.{S} И Љубоми |
| оворио: »ја увиђам своје ништавило пред тобом, па ето«...</p> <p>— Што, зар волиш ићи у цркву?< |
| своју децу, знао бих...</p> <p>— Бог с тобом! узвикује пренеражен прота.</p> <p>— Хе-е-еј... к |
| > се више нећемо видети.</p> <p>— Бог с тобом, Љубо, шта то говориш! узвикну девојче и приђе му |
| као Антоније и Макарије?</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта говориш?</p> <pb n="203" /> <p>— Ама док |
| ти <pb n="53" /> горд, те се не може с тобом ни речи прозборити?...{S} Мустра и јеси: ђак!... |
| ла има доста, Велимир зна...{S} Он ће с тобом, да... да ти се нађе, пресече архимандрит ироничн |
| бомир, сагињући главу.{S} Ето, стојим с тобом.</p> <p>— Одиста, зар нећеш од мене бежати? запит |
| атом, запита:</p> <p>— Шта је то било с тобом и с оним... ту механџија крупно опсова пандура.</ |
| у горње воденице...{S} А ја не могу сам товарити вреће.</p> <p>— Иди, па то кажи <hi>њему</hi>, |
| зом, који је говорио: »Волим ти цео дан товарити џакове, него ићи к њему на тужбу«.</p> <p>Рази |
| нија, и ливаде зеленије и стока по њима товнија, и воћњаци гушћи и само двориште <pb n="251" /> |
| .{S} Млади намесник ослободи братију од тог »бесполезног рада«, пошто, вели, он већ мора на дру |
| о... да се гледа у маглу!«...</p> <p>Од тог срећног дана престадоше предавања сасвим, а Љубомир |
| стојао са земљаком вечерње, замишљајући тог часа да лети право на небо, кад загрме двеста богос |
| сва три калуђера поседаше.</p> <p>— Дај тог ђака... хм... госта.</p> <pb n="76" /> <p>—Улази ов |
| !{S} Тај ти више никад не пролази преко тог места; обилази га далеко, прокрхава ограде, њиве, с |
| упа...</p> <p>А ником ни на ум не паде, тога часа, јадни отац Сава; Нико и не помисли о његовим |
| е — глупом детињаријом...{S} И Љубомир, тога дана, кад доби писмо, беше у сличном расположењу.< |
| их, подбивених ногу у топлој води...{S} Тога дана му и Јованка даде везено марамче.{S} И он не |
| <pb n="111" /> доброг сна — после свега тога, лагано идући, ослушкујући и бришући кецељом уста, |
| ору као да не беше много стало до свега тога.{S} Он отпутова весело, као на какву гозбу...</p> |
| чност...</p> <p>И на послетку око свега тога, око свију идеала и снова, око празне прошлости и |
| он зна, држао је да знају сви.{S} Због тога се до сад и заустављао на ситницама, те су његови |
| друга, непозната му живота, да ће због тога од сад све бити <hi>друкчије</hi>, ново...{S} У оч |
| . ако Бог да.</p> <p>— Како... зар због тога живиш? зачуди се Леонтије.</p> <p>— А због чега ти |
| адо своме сељаку — богословцу.{S} Поред тога што се осећао као пиле под крилом мајчиним, кад је |
| ти је одредио редован посао, али поред тога мораш цео дан трчати и радити што ти заповеди он, |
| ио, до воде и зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладни.{S} Сети се оне проје што остаде к |
| чи.</p> <p>Љубомир хтеде сакрити очи од тога погледа, али беше тако окренут, да није могао у ст |
| обро; и он таман поче осећати радост од тога што је све добро, па се сети јучерањег дана.{S} Ср |
| јер како би он њу обалио!...{S} А после тога, у свакој је сељачкој души скривено по мало подлос |
| </p> <p>— Та да, од користи!{S} И после тога, не морамо ове холбе делити на троје, него опет на |
| ло онако, по предању...{S} Чуо је и пре тога, од неких богословаца, да је Антонијево житије нап |
| лони је на Љубомирово раме.{S} Обоје се тога тренутка погледаше...</p> <p>Севнуше муње у њихови |
| свјатих; декемврији — февруа.«, а више тога, на марки : № 9.</p> <p>Уздрхталим рукама, са журн |
| је умро, кад му земљак објасни, да без тога пе може бити примљен, а данас почиње упис...{S} Да |
| само парохиско право.{S} Сад нестаде и тога; остадоше непрегледне, добро очуване, драгоцене шу |
| напустио свој Маљен <pb n="20" /> ради тога, да би постао механским момком. »Није то, није!... |
| и ускршња водица по целом селу.{S} Ради тога и висе две веће котарице иза Леонтијевих леђа, пре |
| ар се толико мислило и сањало само ради тога, да би душа имала забаве?...{S} Зар су све то била |
| д богословаца, да ће митрополит служити тога дана.{S} Још му је остала та жеља: да види митропо |
| во од њихова присуства.{S} Под утицајем тога осећања, он отвара књигу скоро на половини и чита: |
| pb n="197" /> поплочаног, храма, и осим тога јасног, живог осећања хладноће, не осети ништа дру |
| пшти своју одлуку.{S} Беше и расположен тога тренутка онако, кад је човеку свеједно, ма шта се |
| колико се незгода претрпело, док се до тога дошло !...{S} И стадоше се ређати пред њим сви дог |
| :{S} Ваљада видиш колико ми је стало до тога, да се те беде опростим.</p> <p>— Знам, знам... ла |
| Милком баш не би смео онако.{S} Није с тога, што је газдина кћи, него баш онако... што је... ш |
| као и самом намеснику.</p> <p>Резултат тога угађања опази Сава тек после две године: млађи се |
| i>друкчије</hi>, ново...{S} У очекивању тога <hi>непознатога</hi>, њега обузима нека свежа, хла |
| му се почиње поткрадати сумња у лепоту тога хваљеног света...</p> <p>»Шта је ово?...{S} Колико |
| а послуша.</p> <p>— Шта ти има у том... тој библији... како ли се...{S} Дела ми баш испричај.</ |
| и му је газдарица рекла да се не одзива тој жени, која само један посао има: одмамљује »млађе« |
| жена.{S} А кад то виде Христос, он каже тој жени: »Није вајде... сви <pb n="218" /> су грешни, |
| лност.</p> <p>— Па... кад зарађујемо по тој новој иконији... како ли је зовете — трипут више, о |
| ивот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој магловитој даљини настаће некакав нови, друкч |
| земаљска слика пред њим...</p> <p>Ту, у тој светлој златотканој одећи, у оној необичној капи, з |
| , или говоре тек ’нако?...</p> <p>— А у тој гимназији... је ли тешко? пита Максим после краћег |
| S} Зна он, однекуд осећа, да ће му се у тој шетњи казати нешто веома важно и непријатно.{S} Он |
| ступили тек онда, кад је нови игуман, у току неколиких година, разјурио из манастира стару брат |
| Нићифор се придружи послушницима.{S} У току обеда Сава приказа Љубомира гостима око себе.{S} С |
| ја је дошла да све »прими и прегледа« у току од седам — осам недеља, наместила се у гостинске с |
| а неки, којима је грло веома засушило у току дуге беседе.</p> <p>— Да се укину! узвикну и говор |
| една жеља остаде на срцу Леонтијеву.{S} Толике године прођоше, а он не виде више свога старог г |
| страшна заклетва, и правила, и углед на толике испоснике!...{S} Како је то?{S} Све се помешало, |
| што оде овај живот?...{S} Куд пролетеше толике године?...{S} Шта би од оноликих идеала, снова?. |
| од тороња Саборне цркве у Београду... и толике су све четири...{S} Па игра, скаче и што ближи м |
| } Шта ћу... ми смо прости људи, а ти си толике чколе учио...{S} Ради како знаш.{S} Али те само |
| ="137" /> те тамани уловљене мухе.{S} А толики светитељи, што су били прости калуђери или игума |
| е кривим непознатим улицама, кад угледа толики свет, што непрекидно врви тамо и амо; кад познад |
| ра имати!{S} Јер, што би се онда мучили толики испосници?«...</p> <p>Лагано, неосетно, удаљи се |
| х добитака не беше...</p> <p>Шта... зар толики рад, па све у залуд!?...</p> <p>Леонтије најпре |
| Не даш му једну цигару, а попушио си му толики дуван! рече и разли кафе у шољице, па се намести |
| вети како би требало!...{S} Али како су толики испосници савладали, умртвили ово слабо, подложн |
| д полетети...{S} Е, мој бане...{S} Нису толики праведници седели уз пуне бачве, зато им и није |
| је радио и како је управљао отац Максим толиким приходом, тек у годишњим рачунима он износи, у |
| се, сад је миран, и то му за сад, после толиких неприлика, беше доста.{S} Чак му се чинило да м |
| а нашего Антонија великога</title>«.{S} Толико пута је слушао да је Антонијево житије једно од |
| ује...{S} Леонтије се даде на посао.{S} Толико је пренаглио жудњом за радиношћу, да у почетку н |
| уђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми дође толико пута да му кажем: дијете, иди кући, ожени се, па |
| ње намесниково према братији.{S} Кад је толико стекао, да је могао некима у конзисторији позајм |
| анастира у манастир.{S} Ово га путовање толико збуни, и помете му и иначе нејасне погледе на жи |
| школовања и бављења у Београду, Сава се толико »полирао«, да је сваку своју урођену особину уса |
| од оноликих идеала, снова?...{S} Зар се толико мислило и сањало само ради тога, да би душа имал |
| варљивом свету, за чим га је негда срце толико вукло!{S} Са грубом камилавчицом на глави, обуче |
| и превија се...</p> <p>— Шта га то боли толико, те с ’нако превија и... од чега се оно лечи? за |
| hi>оно</hi>, <hi>право</hi>, о чему сам толико мислио?{S} Или може бити није <hi>то</hi>, него |
| {S} Него: или — или !</p> <p>— Не марим толико за све друго, збори девојче кроз сузе.{S} Огреши |
| свега онога, што му је заузимало мисао толико време.</p> <p>Синоћ је дошао уморан, па није ни |
| им човек огладни.{S} Та зар није слушао толико пута, како људи путују без ичега, па се увек нађ |
| ви личите на <hi>прве</hi> хришћане, у толико и ми на <hi>прве</hi> калуђере...{S} Какав сте в |
| уком по кошуљи спреда и, сагнувши главу толико, да је морао гледати испод обрва, изиђе, управо |
| и спремаху се сви да нешто кажу, али су толико изненађени, да не могу још наћи реч, с којом би |
| о си шиљао, добро!...{S} Ови други нису толико добивали.{S} А има ли чарапа, пешкира? настави о |
| , приђе прво Арсенију, који се обрадова толикој пажњи према себи, и лепо се пољуби с млађим бра |
| и је име? запита он дрхтећи и чудећи се толикој својој смелости.</p> <p>— Јованка.{S} А што пит |
| што је гледао и слушао, било за њега у толикој мери ново и важно, да се није ни сетио никаквих |
| манастира Т. У целој Србији, нигде се у толикој мери не израђује и не продаје дрвена грађа, као |
| т.{S} Не дође му ни на ум да се погорди толиком пажњом важних људи, јер се сећа колике су гомил |
| сли да ће се посветити, што упропашћује толику младеж.</p> <p>Игуман је у незгоди због писманце |
| го полирати.{S} Морамо те много учити и толковати.</p> <p>— Јест, дела, славе ти!</p> <p>— Знаш |
| дари.{S} Узалуд му после професор нешто толкује, не помаже ништа...{S} Покласмо све маторе плов |
| да понуде чашом вина...</p> <p>— Шта ту толкујеш !... узвикну Велимир, узевши стакло к себи.{S} |
| то се зове <hi>свет</hi>.{S} Он жуди за том даљином и за тим светом као за неким чаробним мести |
| глуп смех.</p> <p>— Како си се играо са том твојом Миром? пита га девојче.{S} Које игре знате?. |
| ачун Максимов и Арсенијев.{S} Максим је том приликом само трептао бојажљиво и понизно, као што |
| рез, код нас? упита пандур, правећи при том лице као да је њему сасвим свеједно: долазио ил’ не |
| их, и он се нађе као стегнут, заклопљен том громадом...{S} Кад све то виде и осети, Љубомир се |
| е, које је грејало кад је заспо, али по том, кад боље око себе разгледа, познаде да је преспава |
| диже главу и погледа га право у очи; у том погледу беше тако много немог прекора и истине, да |
| жину тела с једне ноге на другу...{S} У том се сети смелих Логових кћери, ослободи се и погледа |
| учини заношљив... онако младићски.{S} У том наиђе његов господин.</p> <p>— Господине, шта је ов |
| . хтео је, ваљад’, нешто показати.{S} У том нанеси враг Рада кочијаша са буђавим, полутрулим иг |
| ре са женама, које им се допадају.{S} У том осмеху исписана је бездна грешне пожуде, ширетлука |
| т, зрелост, па ево стиже и старост, а у том дугом низу отац Сава не види ништа, до таму и густи |
| ме, стаде их превртати и пипати.{S} А у том овај — Веља — донесе сир и метну на астал.{S} Профе |
| ај, рече му тетка.{S} А твоја је вода у том мањем лонцу, објасни она Арсенију, који бојажљиво и |
| бомир га послуша.</p> <p>— Шта ти има у том... тој библији... како ли се...{S} Дела ми баш испр |
| ински...{S} Болан, очајан прекор беше у том погледу, који је продирао кроз камене сводове и хит |
| омажу, заклањају нас...{S} А и ми њих у том послушамо: нађе нас, на прилику, нека њихова жена, |
| пазити на себе и обарати очи.</p> <p>У том утрчаше у кухињу калуђери и ђаци, па сваки стаде об |
| о.{S} Он више не мисли о <pb n="102" /> томе, шта ће настати после овако побожне јутрење: оне с |
| је у томе праведни Јов — па ће се према томе и управљати, а за оне друге... не мари, нека живе |
| беше заједничко.{S} Леонтије се подаде томе колу неосетно, без размишљања.{S} Што ваља другима |
| ово високопреосвештенство пише о томе и томе.{S} Видело се, да је игуман, после добра сна, расп |
| ачуна, <pb n="85" /> али ко ће замерити томе, при онако озбиљном калуђерском животу.{S} Народ ј |
| од свију: »Ах, кад ће једном бити крај томе тешком кушању!«...</p> </div> <div type="chapter" |
| поновивши мишљење и речи Господинове, о томе догађају, које су биле ауторитетне за све госте, п |
| сам о школи, о цркви и митрополиту... о томе сам много мислио.{S} И тамо још... читао сам неке |
| он је мислио да је за храну најлакше: о томе се ни до сад није бринуо, па је држао да се то мож |
| <p>Најгоре ће бити за преноћиште.{S} О томе се, још од јутрос, забринуо млади монах.{S} У свак |
| »Баш није требало ни говорити са њима о томе...{S} Само ме забуњују!{S} Ето, и сад ми је некако |
| и ти узмеш Јованку...</p> <p>— Не, не о томе, молим те! узвикну монах преплашено, дигнувши руке |
| му његово високопреосвештенство пише о томе и томе.{S} Видело се, да је игуман, после добра сн |
| љивијих.{S} Говорили су му и калуђери о томе житију, и ако га ниједан није читао, него се знало |
| о су само слике, тек онако... а мисао о томе била је далеко.</p> <p>»Баш није требало ни говори |
| бична калуђера, а отац Сава је причао о томе из себичних разлога: нек’ се <pb n="168" /> види к |
| ... читао сам неке књиге па сам много о томе мислио.</p> <p>- Па то је све друго...</p> <pb n=" |
| ад нисам ни о чем другом мислио, само о томе.</p> <p>Мира постепено дође к себи, али јој Љубоми |
| тетка отуд износи.{S} Мислио је само о томе, како је он најстарији, и како ће кроз који дан бр |
| е да га пробуде: сваки се бринуо само о томе, како ће што пре шмугнути поред игумана...{S} Кад |
| сунце.{S} Игуман се држи као обично; по томе ђаци закључују, да гост није много важан, него је |
| тима. <pb n="163" /> Раде кочијаш, вешт томе послу, извади нож и, размакнувши уснице прстима, н |
| више распростре у народу.{S} Истина, у томе је било доста егоизма, материјалних рачуна, <pb n= |
| } Имало се кад размишљати о свему.{S} У томе доста поможе Велимир, својом бистром практичном ув |
| p>— Ниси, вала, ни ти заостао од њега у томе, каже му Велимир у шали.</p> <p>— Де, ти, Еро!...{ |
| ика живи и дише само калуђерством, да у томе питању код њега нема мере ни разлога...</p> <pb n= |
| како</hi> треба живети — пример му је у томе праведни Јов — па ће се према томе и управљати, а |
| тоји само једна црна, ужасна слика, и у томе грозном призору, као у сну, промиче Јованка...</p> |
| пазите отечески«, стајало је лаконски у томе неочекиваном писму. </p> <p>Зашто се игуман љути, |
| одвојио се у крај и осећа се туђином у томе веселом, живахном друштву...</p> <p>И то вечито гл |
| нервозан, па је налазио некакву сласт у томе, што сад сви трепте од његова гласа и срџбе.</p> < |
| ала сваку помисао на какав било успех у томе предузећу, оно брзо досади оцу Василијану.{S} Он п |
| Хтео би још много што учити, али свему томе стоји на путу газдина воља.</p> <p>Кад пође неким |
| сад држао да мери двадесет ока, у свему томе што се види очима и што је тако светло, замишљао ј |
| насладом посматрати, како принесоше <hi>томе</hi> некакве свеће и дадоше му у руке.{S} Он стаде |
| ти кад је то почело.{S} Све мисли о <hi>томе</hi> некако почињу од Београда, али он ипак не мож |
| ницу, где ће лупкати прстима по дебелим томовима црквених књига, разгледати урамљене ликове ста |
| што манастирско, некакав нарочити дух и тон, својствен само светим кућама.{S} Са нарочитим смис |
| авеје на њега овај нарочити трпезариски тон, госту одједном нестаје осмеха на лицу, обузима га |
| е навикао на онај општи хладни, себични тон, који влада у свима манастирима.{S} Сваки живи за с |
| м погледом.</p> <p>Љубомира увреди овај тон разговора.{S} Он се хтеде уздржати и прећутати, али |
| разлеже се громко, бескрајно, на разне тонове и начине изведено, загушљиво хркање...</p> <p>А |
| аву.</p> <p>— Видите... поче увредљивим тоном један игуман.{S} Ова иста кућа, коју ви душмански |
| поче игуман неким особитим наставничким тоном, из кога јасно провирује иронија. — Шта оно рекос |
| е оженио! узвикну ђак одсечним увереним тоном.</p> <p>— А ко би се калуђерио?</p> <p>— Знаш, ми |
| вог бегунца, који испаде пред њу као из топа; али видевши пренеражена дечка, поврати се и погле |
| ва.{S} Савладао га тешки умор, занео га топал загушљив ваздух, па нити чу звона ни журбе момачк |
| у је труд: брише топла југовина, па га, топи и, цеди још у падању.</p> <pb n="65" /> <p>Под ног |
| ицом, испод које провирује месо, што се топи у устима као мед, онда и њихова и сва лица за стол |
| минута Љубомир се грејао и сушио поред топла »шпорета« у манастирској кухињи, а око њега се ок |
| ну силу.{S} Ма узаман му је труд: брише топла југовина, па га, топи и, цеди још у падању.</p> < |
| unit="subSection" /> <p>Дувала је дању топла југовина, па се спустило тихо, лако пролећно вече |
| у своје ћелије, а другови се окупе око топле пећи, поваде из неких тајних места бутеле, хлеб ш |
| занима.{S} Као ждрал, кога, на сеоби у топле крајеве, избаци јато из свога круга, пометен у ле |
| , али гле: ово је сад некаква друкчија, топлија, светлија, но јача туга...{S} Јер ево, сад живо |
| је добро и да се полако враћа пријатна топлина, која се почиње разливати по њему...{S} Па није |
| ква ватра, цело му тело обузме пријатна топлина, срце му се некако стегне, не зна ни сам: да ли |
| репоне, дахну душом и прође му пријатна топлина кроз цело тело.</p> <p>Архимандрит настави редо |
| трују некакве нове, непознате му до сад топлине или зиме... ни сам не зна чега, тек нешто прозу |
| ило неправо?{S} Обузет оном електричном топлином или зебњом, он се само стреса под навалом неки |
| азуме их баш ни мало, али осећа некакву топлину, некакво задовољство од њихова присуства.{S} По |
| ем; како је све у наоколо светло, мило, топло, ведро и весело!...</p> <p>А усамљени игуман, сум |
| у, пију стару препеченицу и жмиркају на топло пролетње сунце.{S} Игуман се држи као обично; по |
| S} А <hi>она</hi> све тако уза ме... па топло, слатко...{S} Пред селом, крај пута, баш уз његов |
| анастира...</p> <p>Ах, како дивно греје топло сунашце, како пирка и задише хладовином сенасто б |
| г Маљена.{S} Сад је све јасно, светло и топло.</p> <p>Чини се, да се најлепше играју и преливај |
| о лепо и заносно, новом иноку беше тако топло и пријатно, да му се учини као да је мали, као да |
| тво од прања уморних, подбивених ногу у топлој води...{S} Тога дана му и Јованка даде везено ма |
| војим младим неразвијеним лисјем, према топлом, веселом сунчевом пригревку.{S} И још даље, на в |
| јатност, коју осећа сваки, кад се огрне топлом одећом у хладном простору.</p> <p>Архимандрит на |
| д једна девојчица пружи снаси карлицу с топлом водом, и кад се млада спусти, дохвати његову ног |
| еда чудновато, готово прекорно, јасну и топлу светлост сунчеву, која је прснула густим млазевим |
| , кад се свака животиња и човек згрчи у топлу легалу, па не пушта од себе ни гласа.{S} Само у п |
| ко скровиште: уђоше у велику, пространу топлу собу, која је од јутрос проветрена и окађена изми |
| ..{S} Па друге приче о Сави и Дунаву, о Топчидеру, и ваздан, ваздан...</p> <p>- Он опет гледа у |
| а на студенац, где је чека хладна вода, торба с јелом и, по свој прилици, игра са њеним другом |
| у напред, као да га заустави.</p> <p>— Торба је на студенцу, а ја ћу ’вако... одговори он прес |
| ше се само да се што боље напуне вреће, торбе, качице са житом, варивом, смоком и другим кућним |
| док се не уморише.{S} Онда се дохватише торбе, из које извадише велики комад прљаве проје, соли |
| лоњена на велики штап са упрћеном пуном торбом на леђима, познаде га и препаде се.</p> <p>— Ене |
| чим одбранити.{S} Оде у амбар, дохвати торбу с кукурузом и оде свињцу.{S} Уз пут је само звера |
| !... јок! виче момак у забуни, вешајући торбу о раме.</p> <p>— Не треба сад, ја како...{S} А по |
| нога као. .{S} Боже ме прости, већа од тороња Саборне цркве у Београду... и толике су све чети |
| S} А ово је баш оно право!«...</p> <p>— Точи! викну игуман, мрднувши неосетно једном обрвом и г |
| политику, кад треба само пити.{S} Децо, точите... сви сте задремали.</p> <p>Од гостију нико се |
| главчина, тесање палаца и наплатака за точкове.</p> <p>Нићифор, који се овог лета вратио из шк |
| ом игуману, а овај, ђаво, испита га све точно како је било, и колика је била свећа, па кад се п |
| будале и свакога...{S} Чим чује да нека трава лечи од које болести, он је одмах нађе, кува и пи |
| калемљење...{S} Све букну, као успавана трава после пролећне кише...</p> <p>Само поља остадоше |
| оја није баш обична, па викни : отровна трава!{S} Тај ти више никад не пролази преко тог места; |
| товином, поврће у градини не види се од траве...</p> <p>А ћелије манастирске, са уласка, доста |
| ју!...{S} Мало јој је овако лепе зелене траве и хладовине, него хоће кукуруза, па још стричева |
| му читава пласка разне зелене и осушене траве, коју је до сад пребирао и остављао сваку засебно |
| p>— Уф-ф... стење Арсеније и сипа разне траве у лонац, мешајући вешто кашиком.</p> <p>— Устао! |
| кује с њоме меким зеленилом своје сочне траве.{S} Он је високо, ближе врху планинском, а са њег |
| ача, у којима су разне осушене лековите траве.</p> <p>— Васо, ено ти ђезве па сипај, рече му те |
| а чуда!...{S} Тако се само преврћемо по трави... довршује дечко, а на уснама му трепери читаво |
| е ногом.{S} Само му покажи на путу неку травку, која није баш обична, па викни : отровна трава! |
| умор !</p> <p>Дечко се зањиха и паде на траву као покошен, не мрднувши ни руком ни чим другим.< |
| кама га гурну у груди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а девојче леже по њему и притиште га ц |
| м дивљином; по ливадама чупкају спржену траву кржљава говеда и једно старо, сплатичено кљусе; д |
| г студенца, немарно се бацило на зелену траву младо чобанче, дечко од својих тринаест година, п |
| имир гласно.{S} А Максим... знаш за ону траву!</p> <p>— Тај је још гори, тај је права жаба ..{S |
| ока, па жудно савија и купи у уста суху траву, а из оближњег трла бије дим кроз слеме, кроз баџ |
| У вину је истина! викну онај професор »травуљар«, дижући од стола занесену главу.</p> <p>— Вид |
| ићу, остави то дете.{S} Гледај ти твоје травуљине... тамо у школи, а овде се само пије.</p> <p> |
| , са понеком заосталом барицом у дубоку трагу од коњске копите... још се осећа дах земље која с |
| ву, отац Сава поведе разговор о старом, традиционалном, ну застарелом реду и газдовању <pb n="8 |
| очекаше с псовком и великом праском.{S} Траже га од кад себе, пуне им руке посла, спрема се вел |
| тало из манастира.{S} Разаслао је да га траже на све стране, али од њега још никаква гласа.{S} |
| псују непажљиве домаћице, и ради казне траже, да се спусти што већи прилог у бисаге или котари |
| овара му тетка и осврће се око шпорета, тражећи судове за Арсенијев теј, за Максимову и њену ка |
| ама, он прошара очима преко свију лица, тражећи да прочита на њима: је ли правилан одговор, па |
| појакамо, вели она и разгледа око себе, тражећи згодно место.{S} Али где би..., да нас не види |
| а.{S} Жуње и детлићи, на јакој студени, тражећи хране и заклона, избушили су безбројне рупе на |
| не у други крај, нераст се обрће журно, тражећи плен на другој страни, и онда настаје мување св |
| ме <hi>људи</hi> бити у првом одељењу?« Тражећи подесно лице, угледао је скромна Љубомира...</p |
| че сама са собом, осврћући се збуњено и тражећи нешто, не знајући ни сама шта тражи. — Оно исти |
| и тражећи нешто, не знајући ни сама шта тражи. — Оно истина зна се: капетан може да одере нас м |
| из далека оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S} Брзо су се објаснили, наредили, и он је одмах |
| о у натуштено суморно небо, као да отуд тражи помоћи и разјашњења у овоме заплетеном склопу црн |
| чуди се дечко, не разумевајући шта овај тражи.</p> <p>Ноге су му се пресекле, жив је умро, кад |
| итим, значајним гласом, напомену, да он тражи службу.{S} Механџији као да би по <pb n="19" /> в |
| огнут, загледао се у земљу, као да тамо тражи разјашњење својој ненадној невољи...</p> <p>И нар |
| ји су могли чути одговор, као да од њих тражи разјашњења о овом новом, непознатом му до сад уче |
| сним гласом, као да је нашао све што је тражио. — Зар ви тако... из заседе!...</p> <p>Кикот се |
| {S} Као човек, који је нашао оно што је тражио или очекивао, узвикну са неким полусмехом:</p> < |
| цу.{S} Вешти момци настављају прекоре и тражњу прилога, па се тако целим селом носи весела грај |
| уткане ћелије...{S} И колико ће времена трајати његова привремена управа?...{S} И шта се може з |
| > <p>— А ја кад почнем мислити ноћу, то траје до зоре, баш до самог сванућа...{S} Шта пута у Бе |
| главу збуњено.{S} Његов велики гојазни трбух стаде се чисто увлачити унутра, а широке чисте но |
| су му наде узалудне, поклопи округласти трбух обема рукама, на шта се из самог трбуха разлеже о |
| трбух обема рукама, на шта се из самог трбуха разлеже оно пресито грубо штуцање: хап!...</p> < |
| .. та није да се смејао, но све клокоће трбухом и превија се...</p> <p>— Шта га то боли толико, |
| рхимандритски крст, који се блиста на — трбуху оца Саве.{S} Сваки врло озбиљно сматра архимандр |
| а своја размишљања, само му се нервозно тргну ретке, једва приметне прљаво жуте обрве, у знак н |
| <p>— Аха, тако дакле!... узвикну гост, тргнувши се од неочекивана одговора, као да га неко пол |
| у радозналих слушалаца...{S} Исприча му трговац испотекар све што је знао и видео.</p> <p>Пре д |
| жих манастира, ту дваестина чиновника и трговаца из града, све опробани пријатељи оца Саве, ту |
| извинити или бар задржати га.</p> <p>— Трговачка чест!...{S} Ха-ха-ха...{S} Ево ти је! игуман |
| ста у лице.</p> <p>— А, даклем тако сас трговачку чест!...{S} Тако ли !... виче један дућанџија |
| уман се тако незгодно лупну, да сва три трговца одједном, као на дроту, поскакаше и, псујући и |
| механе, да изигра са механџијом и којим трговцем жандара, ипак се не сме нико удаљавати чак у с |
| ...</p> <p>Одједном се Љубомирове груди тргоше, он се јако закашља, из уста му прсну ракија и о |
| тетке.{S} Сад је сав посао спао на њу, треба јој помоћи.{S} А богме... требаће и њему њена заш |
| е даље сећи...{S} Како ће да се живи... треба јести?...{S} А шумадиски манастирски ктитори нису |
| жно, лепо, па...</p> <p>— Јест, јест... треба... као браћа! прозбори Љубомир искрено и живо.</p |
| ије могла почињати овако озбиљна ствар: треба сачекати какав већи празник, и онда почети читање |
| } И цврчку ливадском сад није до песме; треба се одморити, па ће опет на посао...</p> <p>Некакв |
| ине манастирске са разноврсним поврћем; треба уређивати читаву њиву, која је засејана самим пас |
| S} Какво читање сад, кад <pb n="119" /> треба највише радити, рекао је тетки, која је вазда у с |
| ту...{S} И најзад, он зна <hi>како</hi> треба живети — пример му је у томе праведни Јов — па ће |
| ивимо?</p> <p>— Јок, ви не живите...{S} Треба се одрећи свега: и оца и мајке, родбине, имања... |
| и га само прочитати па заборавити...{S} Треба знати цело, као »оченаш«...</p> <p>А Макаријево.. |
| и несрећан, да и не зна шта ће сад.{S} Треба да се побрине за преноћиште (у <hi>своме</hi> сел |
| оно вечно, старо као човек, правило: да треба јести, подстиче мисао на јаче, напрегнуто делање. |
| онако, како онај младић рече малопре да треба живети: као Антоније, Макарије и други угодници.< |
| ме! заповеди одсечно, што је значило да треба отрчати са стаклетом на чесму, која није баш тако |
| ка у недељу...{S} Знаш ли да прекосутра треба ићи, да се ђакониш!</p> <p>Велимир се још више оп |
| та може ли то манастир поднети, не пита треба ли, него дај!...{S} Мисли да ће се посветити, што |
| !{S} Само ме плаши!...{S} Онога туњавца треба научити добро, њега ће питати зацело...{S} О-о-ох |
| и <hi>сад</hi> започињемо политику, кад треба само пити.{S} Децо, точите... сви сте задремали.< |
| — Сева, а!... прекиде га игуман.{S} Кад треба што зарадити овој кући, онда њему све сева, а кад |
| ни ти.{S} Казали су мени да Васу свакад треба послушати за то, избрбља он и насмеши се ширетски |
| чима.{S} И има нешто пријатно, чега сад треба да се сети...</p> <pb n="151" /> <p>— Јест...{S} |
| оно како треба.{S} Ово је једно, а све треба друкчије!{S} Чини ми се, брате... не знам како да |
| би имао стотину дуката, да их ћушне где треба!...</p> <p>Василијан се само запрепашћено питао: |
| гове упознао са важнијим стварима, које треба да зна свако свештено лице.{S} Само са црквеним п |
| ман ће дотле порасти.</p> <p>— Нека, не треба!... јок! виче момак у забуни, вешајући торбу о ра |
| ћа овештала, мора се дизати друга... не треба много новаца, али нема где да се узме...{S} Она з |
| уни, вешајући торбу о раме.</p> <p>— Не треба сад, ја како...{S} А после неће моћи ни једна жен |
| у им пред ноге ове рите, па ми после не треба ничији пристанак...{S} Ја и моја <pb n="243" /> Ј |
| ти.{S} За јело није понео ништа, а и не треба му за сад.{S} Антоније и други иноци по неколико |
| p> <p>— Дај ми је да читам... ако ти не треба, прозбори дечко бојажљиво.</p> <p>Светозар само б |
| — Јованка.{S} А што питаш, кад ти то не треба?...{S} Ти бежиш од нас!...</p> <p>— Јок, море... |
| а последњој степеници.{S} Знао је да се треба вратити одмах, али је хтео видети: да ли је погре |
| а не зна које је осећање веће: да ли се треба више плашити или љутити.{S} По ходнику грми његов |
| и — незгодно...{S} Сви из његове врсте треба да су млађи, то је у реду и обично...{S} Али где |
| н напреже ум, да се сети одговора, који треба да каже.</p> <p>—- Желим испоснички живети, часни |
| n="114" /> <p>Љубомир се замисли: да ли треба овај догађај причати сваком?{S} Каза јој само да |
| омир би пошао к њима да се оправда, али треба прећи један бедем градски, под којим је он учио з |
| сама зачуди, проговори:</p> <p>— То ми треба... да отрчим до куће...</p> <p>— Знам ја твоју ку |
| се и не мрзимо се као калуђери.{S} И ти треба са нама лепо... као браћа.{S} Знаш, овде су сви о |
| шеног крштења сети се да је читао, како треба одмах родитеље и кума поучити о значају крштења, |
| оно ја мислио, и све је у реду... како треба да буде.{S} Само — овај поглед игуманов!...{S} Ал |
| мљи прекинути рад.</p> <p>Све беше како треба и обећаваше да ће се наставити срећни дани за Љуб |
| се он давно одлучно, да ради онако како треба, а не како раде други.{S} Али кад погледа преблед |
| манастирима, није оно... знаш, оно како треба.{S} Ово је једно, а све треба друкчије!{S} Чини м |
| па зар то није светачки?</p> <p>— Тако треба да ради сваки човек... ко жели добра својој души, |
| поступцима, јер однекуд осећају да тако треба да буде...{S} И он осећа да његово срце све више |
| е!</p> <p>— Откуд они то дознају?{S} То треба знати.</p> <p>— Знам, брате...{S} Онај мој лудак, |
| пиктијасто телце у својој руци... и то треба замочити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« п |
| даду му лопату и виле и покажу како то треба очистити.{S} Сироче, онако нејако, мало, мучило с |
| ="32" /> па га посла да спреми све, што треба за чишћење ципела.</p> <p>Црни се и тајанствено ћ |
| .. све мед тече из уста.</p> <p>— Данас треба отворити очи! наставља Велимир.{S} Знаш какав је |
| вређује кући, која га храни, јер и њему треба јести.{S} И најгоре је то, што се мора јести!...{ |
| говорник још јаче, не требају нам, њих треба укинути, јер су нам од штете...{S} Они, т. ј. не |
| банинов, шумарев, воденичарев...</p> <p>Треба одгајити и уредити огромне градине манастирске са |
| сав хаос од ноћног размишљања на ово: »Треба живети — како сам се Богу заклео.{S} Ако не могу |
| су данас, узвикну говорник још јаче, не требају нам, њих треба укинути, јер су нам од штете...{ |
| } Исписао му прота баш владичине речи: »Требају му она три монаха, а Леонтија ћемо на јесен у ш |
| смо — да би могао паметно газдовати.{S} Требало је сад отплаћивати тај дуг, одуживати порезу и |
| а реликвија, коју би <pb n="173" /> сад требало изнети пред госте, а говорник ће разјаснити њен |
| у млеко, трчи за доктора...{S} Та то је требало само видети!{S} Па доктору после не верује: нећ |
| љено од стричева.</p> <p>Све то, што је требало раније мислити, девојка сад, овако преплашена и |
| о томе била је далеко.</p> <p>»Баш није требало ни говорити са њима о томе...{S} Само ме забуњу |
| ни, као искусни људи, изјавише да не би требало још на то прелазити...</p> <p>— Има времена... |
| ему!{S} Оно не да човеку живети како би требало!...{S} Али како су толики испосници савладали, |
| .{S} Друге му тврђе у оно време није ни требало.</p> <p>»Па и ја умем тако попунити... још лепш |
| та је ово било до сад, и коме је све то требало...{S} Да ли сам ја требао Богу?!...{S} А видиш |
| ме је све то требало...{S} Да ли сам ја требао Богу?!...{S} А видиш тамо... и владика и сви они |
| стаде мислити, зашто му је оно мало пре требао ђак; сад не може човек ни да их види лако, а њем |
| ни да их види лако, а њему је баш нешто требао, али шта оно беше?</p> <p>Љубомир се досети јаду |
| на њу, треба јој помоћи.{S} А богме... требаће и њему њена заштита...</p> </div> <div type="ch |
| рзао при читању познатих му молитава из требника...{S} Започе проносити ускршњу водицу с једног |
| очи јој.{S} То није више онај одлучни, трезвени и окретни младић, какав је Велимир међу другов |
| ст из среза.{S} Нешто га одједном обузе трема, би му незгодно од овога доласка, и ако он није н |
| њена дара осети, познату му од јесенас, трему и лаку збуњеност...{S} Кад стиже манастиру, Васил |
| лежанке, седе на сено и подупре леђа о тренице па стаде гледати у пламен; она се спусти на дру |
| ! махну игуман очима и трпезарија се за тренут испразни.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| очекује, кад ће наступити <hi>онај</hi> тренутак...</p> <p>— Доведи! загрми игуман са двери.</p |
| ри године.{S} Али не паде ништа, а дође тренутак да залупа добош у негда величанственим а <pb n |
| им односима, па су волели провести који тренутак у овако усамљеном тихом разговору.</p> <p>— Бр |
| ... па у шуму!...</p> <p>После неколико тренутака како изиђе Максим од »комисије«, опет се отво |
| гуман остаде сам.</p> <p>После неколико тренутака, кад не остаде живе душе у дворишту манастирс |
| и котур, који ће за мало, кроз неколико тренутака, прснути блиставим као ватра, дивним као руби |
| ећи своме духовном оцу, осећајући овога тренутка према њему необичну нежност.</p> <p>— А-а... г |
| је на Љубомирово раме.{S} Обоје се тога тренутка погледаше...</p> <p>Севнуше муње у њиховим очи |
| своју одлуку.{S} Беше и расположен тога тренутка онако, кад је човеку свеједно, ма шта се догод |
| радио? прекиде га Љубомир, кога је овог тренутка више интересовало то питање, него догматика.</ |
| > <p>Чини му се кроз сан да је баш овог тренутка заспао, а у исто време осећа како га неко снаж |
| роз огрнуте кукурузе и све чека, сваког тренутка, кад ће га дохватити снажна пандурска рука и з |
| и при служби... готов је плакати сваког тренутка.</p> <p>Али кад је посао, мора се заборавити и |
| на једну клупу, покри се и заспа истог тренутка.</p> <p>...{S}Јасно и чисто звони најмање мана |
| воласта Јованка.</p> <p>У овако светлим тренуцима Леонтије сиђе у подрум, који је давно и печал |
| мисли већ муте, умор се све више осећа, трепавице се лагано склапају, наступа тврд, уморан дети |
| р ушкиљио очима, па гледа кроз укрштене трепавице како редуша нагиње лонац са густим белим соко |
| у високо <pb n="34" /> плаво небо, како трепере под сунчевим зрацима, и полугласно, блудећи мал |
| млади усамљеник гледа у зажарено светло треперење огња; и што више гледа како вреле жишке одсја |
| сти брежуљци, а иза њих, тамо још даље, трепери под врелом измаглицом равна и плодна ваљевска П |
| , светлије, чудније и живље прелива се, трепери и блешти ова нова и ванземаљска слика пред њим. |
| иришу, заносе црвенкасте мајске ружице, трепери и опија разнобојни шебој, лелуја се гранчица ми |
| е мисли у глави, а пред очима се магли, трепери...</p> <p>— То га нећемо наморавати, проговори |
| а...{S} Исто, као што беше и на Маљену, трепери и одсјајкује лазурно плаветнило, под њим заигра |
| на излази из шуме и ступа на ливаде.{S} Трепери сребрна светлост преко чиста обрађена поља, а о |
| душу, која је рођена само да сања и да трепери пред овако лепим појавама природним...</p> <p>Д |
| шестопсалмија.{S} Мала воштана свећица трепери и слабо осветљава поцрнеле, масне, покапане вос |
| ива магловита даљина, још тајанственије трепери онај далеки застор и призива к себи сва мека ср |
| ојама далеки пространи видик, над којим трепери чисто светло небо; како се весело витла у вазду |
| еност и неки нејасан светитељски смисао трепери и вије се око ових воштаница, око листова који |
| рла се по видику, <pb n="196" /> и лако трепери по местима, која су удаљена од шуме...</p> <p>В |
| по вољи, али Николина глава тако ситно трепери, а његов језик одебљао, па га мрзи говорити... |
| трави... довршује дечко, а на уснама му трепери читаво блаженство.{S} Њему је већ у памети цела |
| те на плави широки врх Маљенов, који је треперио под млазовима јасне светлости; не погледа свој |
| уту чађаву таваницу, не мрда очима и не трепље, само му се по лицу често разлева нека светла, н |
| сенијев.{S} Максим је том приликом само трептао бојажљиво и понизно, као што се пристоји пред с |
| лазио некакву сласт у томе, што сад сви трепте од његова гласа и срџбе.</p> <p>На врата утрчаше |
| једно чудно: зашто Николина глава игра, трепти, као пламен лојанице, кад се добро разгори!...{S |
| а само стеже уздрхталом руком бутиницу, трепће и одједном му грунуше сузе на очи.</p> <p>— Него |
| чудовиште, загушило се, па не дише, не трепће... нема ни конвулсије предсмртне, него ће мирно, |
| правилу искува.{S} Љубомир само гледа и трепће, чудећи се свему што се наслуша и нагледа од јут |
| и матори се некако упитомили, па слатко трепћу, чим опазе тетку, и стану је неког белаја мувати |
| се приковале за пламен свећице, па само трепћу и опет стану као окамењене.{S} Ни једне мисли у |
| p> <p>Ђаци се окаменили, зинули па само трепћу; тетка се само полуобрнула к њему, а остала онак |
| них, хм... па ови моји запевају, све се тресе...{S} Обешењаци Василијан и Никола певају као сла |
| а пребледео, глава му се немоћно врти и тресе, сав се омлитавио, начинио се као осуђеник, кога |
| ту.{S} Под њеним здравим живим ступањем тресе се под, а она весело и срчано подигла главу, глед |
| ли Мира тебе да обали?</p> <p>— Уха!... треснем под њом ка дулек.{S} Ђаво је, па уме да саплете |
| д, са слашћу, жвакао, скочи са столице, тресну руком по кошуљи спреда и, сагнувши главу толико, |
| се под огромним тамним сводовима храма, тресу се и дркћу прозори црквени, колута се миришљави д |
| какви каљави дроњци на криваји, како се тресу и љушкају, као да има у њима нешто тешко.{S} Гоми |
| p> <p>— Ух, брате... незгодно! рече он, тресући прстима брадицу и кријући очи.{S} Долази свет, |
| раст и позив на састанак...{S} Друга... трећа...{S} Али ту већ настају црне, страхотне слике, о |
| разницима, недељом и тако... поређе.{S} Трећа новина — укиде се »велики тевтер« који су завели |
| и своје школовање.{S} Са њим отац Сава, треће године, посла и Нићифора да учи школу.{S} Састави |
| слове тако, како ће му бар свако друго, треће вече остајати времена за читање ове занимљиве књи |
| сотонска .. све је исто.{S} И њему су, трећег дана, кад је већ сасвим обезвијао од глади, стал |
| тугом и ненадном несрећом.{S} Сећао се трећег правила (погодбе), које му је отац Сава прочитао |
| > <p>— Кажи ми... мали: како ти је било трећег и четвртог дана, кад ниси ништа јео?</p> <p>Љубо |
| S} Ово је, за твоје управе, чини ми се, трећи пут?</p> <p>— Не знам, свеједно!... одговара игум |
| -о-о...{S} Дедер нашу кајмаклију, отеже трећи, средовечан калуђер, смеђе, чупаве, гргуљаве косе |
| .</p> <p>— Море... какав пост! узвикује трећи старији чиновник.</p> <p>А по ходнику и дворишту |
| иташе њихова имена: и Љубомир прелази у трећи разред.{S} Изишо је из школе празна слеђена срца, |
| о, владичино писмо, у коме му се по <hi>трећи</hi> пут наређује: да Љубомира истог дана, кад пр |
| ти!...{S} Сад ће... сад ће!...</p> <p>У трећој, отреситијој кући, одмах после поздрава, наместе |
| угу, која је засејана сточном репом, па трећу засејану детелином, па подизати неке многе а веом |
| > <p>Љубомир сеђаше на доксату, чистећи трешњеву буранију, која ће се кувати за вечеру, па се и |
| ишту, али се њему не седа.{S} Он псује, трешти, проклиње час кад је примио у манастир »шашава з |
| под одјече од поткованих цокула.{S} Све трешти...</p> <p>— Тај ће покалуђерити цео свет!... грм |
| one unit="subSection" /> <p>Опет грми и трешти игуманов глас по ходнику.{S} Само је игуман сад |
| p> <p>— Ко, ја слаб?... високопречасни! трже се Арсеније и погледа тако ведро и здраво, да сви |
| .{S} Он и не чу кад се прочита апостол; трже се из заноса од громког Савиног гласа, који читаше |
| пасуљ, у другоме сок...</p> <p>Жена се трже од брза и ненадна скока овог бегунца, који испаде |
| екуд зна да се неће убити...{S} Ипак се трже кад паде у хладну воду и — пробуди се...</p> <pb n |
| на некакву пријатну слику и одједном се трже...{S} Сетио се!</p> <p>»Било!...{S} Пропао!«... се |
| и настаје... онако...</p> <p>Љубомир се трже. »Видиш, и мене почео нечастиви да куша!...{S} Шта |
| одјекиваше пријатно.</p> <p>Љубомир се трже и одскочи од врљика, на које се беше наслонио.{S} |
| оја ће се кувати за вечеру, па се и сам трже од ненадних јахача.{S} А кад виде пандура и необич |
| погрешиш...</p> <p>Велимир се одједном трже, као да га неко ошину изненада; једним скоком доју |
| то је живот, мој брате!... али се брзо трже, сетивши се да је то кушање«.</p> </div> <div type |
| ривих поломљених столица.</p> <p>— Ене, три кревета! зачуди се Љубомир.</p> <p>— То ми по један |
| су вам механџија-арендатор манастирски, три дућанџице, председник, учитељ, неизбежни побратим и |
| ! игуман се тако незгодно лупну, да сва три трговца одједном, као на дроту, поскакаше и, псујућ |
| е... заврши он и махну руком, нашта сва три калуђера поседаше.</p> <p>— Дај тог ђака... хм... г |
| вом на калуђере.</p> <p>Одједном се сва три калуђера исправише, стадоше гледати низа се и отрес |
| дити што ти заповеди он, и тетка, и сва три калуђера.{S} Па дође час кад не знаш кога ћеш пре п |
| ранише, увијена у рогозину, повезану на три места исеченим крајевима од мантије, у коју је увиј |
| .. узвикну игуман поносно и погледа она три неука према себи, међу којима је Максим био најучев |
| ота баш владичине речи: »Требају му она три монаха, а Леонтија ћемо на јесен у школу«...{S} Дос |
| S} А пића и јела стаде се трошити два и три пута више, него пређашњих година.{S} Сава напомену |
| кнуте овчице на солило, окружни прота и три виша чиновника.{S} Ручак је справљен на брзу руку, |
| ећају владичанство... па ако издржите и три дана као он, нека ме баце у... игуман изговори непр |
| било у кухињи, мисли Љубомир, гледајући три калуђера како сложно клањају пред игуманом, ово је |
| преко ливада и њива, као да се одмарао три дана.</p> <p>Сељак удари у вику докле га год могаше |
| ајучевнији, јер је сасвим уредно свршио три разреда основне школе. — Псикологија, мој брате... |
| а измирном.{S} Уз дуварове стајаху само три постеље, један гломазан, мастан липов сто и неколик |
| и послаше да, као млађи јеромонах, мимо три старија брата, прими управу манастира, пошто је ста |
| до заласка сунчева, често и по два, по три дана не окуси ништа.{S} Целе поћи проводи у молитви |
| ... »И дахом јему (манастиру) двадесјат три веси«... рекло се у повељи, и мислило се да то оста |
| тирска река, низ коју уморни путник већ три часа корача.{S} Прошао је давно свих девет манастир |
| то »све мора пасти«, није плаћао порезу три године.{S} Али не паде ништа, а дође тренутак да за |
| исан у прво одељење.{S} Ишао је у школу три дана мирно - <pb n="40" /> тихо, као сенка...{S} По |
| рца, те једва и она састави у манастиру три године.</p> <pb n="90" /> <p>Тако пролажаху године |
| ука сиротиња.</p> <p>Његов отац има њих три сина и четири кћери, а од имањца само две њиве, јед |
| онех из Крагујевца, а?...{S} Коме дадох три велике туре... оне што добих из јагодинске, а?...{S |
| амо млека, млека... ништа друго.{S} Два-три дана тако...</p> <p>Тетка климну главом пркосно, ка |
| ати.{S} Али се Сава сваке године по два-три пута овако присећао и чинио ово што сад чини.</p> < |
| нкасто жутим мрљама по кожи, плаћене по тридесет дуката.{S} Уништени филоксером виногради стадо |
| оже још да иде, једе, пије...{S} Има му тридесет година, висок је одвећ, сух, смежурана лица, к |
| омену, како се у манастиру чува некаква тридесетогодишња реликвија, коју би <pb n="173" /> сад |
| прођоше неколико минута после прве чаше триестогодишњака, а онај озбиљни господин, кога већина |
| а, коју ви душмански грдите, очувала је триестогодишње вино, од кога сте се ви, само од једне ч |
| и млади намесник, новина у облику једне триестогодишње жене, познанице Савине из Београда, на ј |
| га необично порази.{S} За св. Спиридона Тримитинског пише: „От дјетства своего пастух бје овчиј |
| . каже: батали!...{S} А о св. Спиридону Тримитинском пише: »Сочетасја законому браку и отец дје |
| ну траву младо чобанче, дечко од својих тринаест година, па слуша жубор хладна студенца и гледа |
| ним ногама, а уз њих се усправио висок, тринаестогодишњи дечко.{S} Леонтије добро познаје свако |
| у сви показују очима на једно место.{S} Трипут је морао додавати ножнице архимандриту, који их |
| ој новој иконији... како ли је зовете — трипут више, ондак зна се... морамо и трошити више, одв |
| е и повуче звонце једаред.{S} Морала је трипут, у размацима, поновити овако звоњење, док се Вел |
| економија, на је тамо и приход двапут и трипут већи, него кад се ради старински.</p> <p>— И... |
| узјаше оно што га је обалило.{S} Па... триста чуда!...{S} Тако се само преврћемо по трави... д |
| мо куд га гура нечија снажна рука, седе триста светаца у калуђерском руху...{S} Одвоји се из ср |
| аве«.</p> <p>Велимир се окрете и, све у трку, одјури уз манастирску реку, поред оних честих мал |
| једнако сачекују деца и муж, и потом у трку, по један од њих, јури кући...</p> <pb n="241" /> |
| p> <p>Грешник улете у пећину и, онако у трку, паде пред престо и лупи врелом главом о <pb n="23 |
| ојима и пошао од куће, Љубомир сврну на трла у потесу.{S} Знао је да ће тамо бити Мира, па да с |
| и купи у уста суху траву, а из оближњег трла бије дим кроз слеме, кроз баџу и кроз саму шиндру, |
| огледа, с каквим га дочека при уласку у трло.</p> <p>Љубомир ућута.{S} Читав час је ћутао и џар |
| соба, а муж ће живети <pb n="248" /> на трлу код стоке.{S} Леонтије проба да протестује:</p> <p |
| S} Баш... могла си и ти са Живојином на трлу...</p> <p>— Е-е!... па да идем? отеже она и узвикн |
| е шумару стакленце најљуће ракије да га трља њоме по грудима, а она му пуну чашицу исте ракије |
| иде лепо сваке године: она угледна кућа трља руке задовољно, а манастир шта ће... мора бранити |
| зе свега...{S} Сањиво погледа око себе, трљајући очи песницом, и наједаред запрепашћено отвори |
| а је преспавао целу ноћ.{S} Протеже се, трљајући сањиве очи, па извири иза плашћа и погледа на |
| што га тако опраси! узвикује побратим, трљајући руке и светлећи очима на младу прасетину, са н |
| хоћу да вам приђем од јутрос, вели он, трљајући руке и нагибајући главу пред дошљаком, као да |
| у очи вашара, готово раскрвави врат од трљања песком и сапуном, па ништа: опет се шарени ка де |
| , и опазивши жену уза се, скочи и стаде трљати очи песницама.</p> <p>После кратког времена и Љу |
| м и врелом руком (то је осетио) прати и трљати између прстију... млади инок, с надувеним до нај |
| ика.{S} А тамо опет иђаше оструга, који трн, павитина и опет врљике, или јендеци са оградом од |
| ва кукуруза...{S} По леђима му помилеше трнци, као да је Савин дан.{S} Стриц је опак...</p> <p> |
| а веома потребне привремене оградице од трња или облица...{S} Кад је лепо време — трчи праши, п |
| опет врљике, или јендеци са оградом од трња.{S} Сокаком се жути осушена, чагљевита смоница, са |
| а, китњаста павитина од лозе, оструге и трња, пружаше се крај пута, прекидајући се понегде снис |
| мир, трчећи из све снаге, скачући преко трњака и клада, не гледајући где стаје.</p> <p>Опет одо |
| , наслоњена на врљике, заклоњена густим трњаком, кроз који се провлачила ограда.{S} Она често п |
| а за њим, али кад зађе у чаир, обрастао трњаком, ослободи се.</p> <p>Набацао је клипове суха ку |
| обро излежавао, а ја се једнако бола по трњу и рањавила ноге...</p> <p>— А кад оно пођох у свет |
| раменима и запиткивати.</p> <p>— ’Број’тро, тетице!... хи-хи-хи... викну један ћосав млад калу |
| ерећи жудним и завидљивим погледом дуге тробојне редове пуних бачава, буради великих, средњих, |
| ца Саву примише у Богословију.{S} После трогодишњег школовања и бављења у Београду, Сава се тол |
| о мало да смо још почасили, одмах би на тродневно сухојаденије... шапће Никола и мрда руком по |
| сле тога, не морамо ове холбе делити на троје, него опет на пола, као и до сад.{S} Немој га баш |
| обе усне — и стадоше <pb n="73" /> сви тројица нешто ослушкивати.{S} Кроз ходник залупаше потк |
| , па и сам бризну плакати.</p> <p>— Сви тројица сте моји, наставља старац кроз плач: сви сте ми |
| оји је могао чути њихов смех, па се сви тројица повукоше под звонару, где су се могли слободно |
| њице.{S} Шта ће поделити међу собом њих тројица, кад одрасту и почну кућити сваки за себе!...{S |
| мој брате, додаје Никола.{S} Знаш оно о Тројици... као цигља!</p> <p>— Шта си ти до сад радио? |
| еки пут га, усред какве журбе, заустави троми Максим промуклим отегнутим узвиком: ‘</p> <p>— Ех |
| е слепило од многе воде, оклембесило се тромо, па куња и цеди са себе капљу по капљу, која пада |
| ад ћемо литургику, рече игуман седајући тромо на своје место.</p> <p>Момци изиђоше одмах, јер н |
| ст.{S} Хап!{S} Ђаволе-е... отеже Максим тромо, а на лицу му јасно извајан онај ширетски, специј |
| баница га стаде задиркивати због његове тромости, а он, кад сврши посао, дохвати је за руке и с |
| ајно намигују.{S} Али кад се изнеше два тронедељна сисанчета, испечена на ражњу, са набраном ка |
| едва се утишаше.</p> <p>Љубомир седе на троножац уз прочевље, са кога се дизаше, вијугајући се, |
| иво око себе.{S} А пића и јела стаде се трошити два и три пута више, него пређашњих година.{S} |
| — трипут више, ондак зна се... морамо и трошити више, одврати му иронично најстарији брат.</p> |
| ода цифра судских, адвокатских и других трошкова за овај спор била је огромна.{S} Тако то иде л |
| чишћене куће и дворишта, рибања сниских трпеза, на којима ће се светити водица, чишћења полица |
| ..</p> <p>— Идите! махну игуман очима и трпезарија се за тренут испразни.</p> </div> <div type= |
| старијим временима, манастирским општим трпезаријама изглед и дух »молитвених места«.{S} И кад |
| кроз нос и кашаљ.{S} Шкрипнуше врата од трпезарије и мало затим отвори се прозорче између кухињ |
| атим отвори се прозорче између кухиње и трпезарије и на њему се појави бледо, предругојачено ли |
| надувена и туробна лица, игуман чује у трпезарији певање.{S} То су калуђери са ђацима па и мом |
| ружа пред свима ћелијама, пред огромном трпезаријом и кухињом, чује се оштро заповедничко гунђа |
| е ради.{S} Завири и у собе, у кухињу, у трпезарију, и као окамењен, са бесмислено управљеним по |
| ном.{S} Даде им да једу, па затим оде у трпезарију.{S} Док се испразни чанак, тетка се врати с |
| о ово што сад чини.</p> <p>Игуман уђе у трпезарију, сви поскакаше, певање одједном умукну.</p> |
| обрвама мрднуо...</p> <p>Гости уђоше у трпезарију, која замириса тамњаном, и на њих погледаше |
| огранака.</p> <p>Отворише се врата, и у трпезарију стадоше улазити, смерно и побожно, калуђери. |
| , одједном завеје на њега овај нарочити трпезариски тон, госту одједном нестаје осмеха на лицу, |
| донесено брашно?{S} Шта ће са неопраним трпезариским <pb n="247" /> рубинама?...{S} Калуђери са |
| живо брисање и намештање добро изрибане трпезе, и онај уобичајени врисак и бегање дечје од калу |
| ка не такне јело, док она не удеси сто, трпезу, док она не завири у собе, ту нема реда... ту ти |
| и лекови.{S} Али, брате, кад заседне за трпезу, па стане макљати, ни Максим му није раван...{S} |
| мене ће...{S} Али ми неће више сести за трпезу, не!</p> <p>— Откуд они то дознају?{S} То треба |
| та, очита се молитва, игуман благослови трпезу и поче обед.{S} Млађи убрзаше кораке, стадоше ра |
| иденцију му, нагрнула је на манастирску трпезу, као јато чавака на зрелу кукурузну њиву.{S} Ту |
| ченици Христови, да ли сте и ви оволико трпели !?«... </p> <p>Сутрадан дође Леонтију порука од |
| да очајно у небо, уздахну и погну главу трпељиво, увиђајући своју немоћ да промени што од онога |
| мало у десно.</p> <p>Нови инок волео је трпети многе муке овог света, него сести уз игумана.{S} |
| смисао...</p> <p>Докле, ах, докле ће се трпети ове муке, ова неизвесност?!...{S} Где је истина? |
| дан необично.{S} Глад је већ иначе знао трпети, али овакву глад, која иде упоредо са умором, ни |
| ка уведе говеда у стричеву њиву, или да трпи као што чине Велимир и Никола?{S} Све, све... али |
| билазио је села и механе, опет осетио и трпио велику глад, бојао се нових познаника, кметова и |
| једној му руци дебео црвенкасто жућкаст трсковак са дршком од беле извијене кости и златном кић |
| вањем и великом вештином, масну ћурчију тртицу, која се, на његову срећу, била затурила међу ба |
| своју невиђену силу.{S} Ма узаман му је труд: брише топла југовина, па га, топи и, цеди још у п |
| гим саблазнима, али дете остаје стално »трудами и воздержанијем умершчвљаја тјело своје«...</p> |
| н вели: »Кажи му, ако га видиш, нека се труди на сваком послу.{S} Није он отпао од мене, као ив |
| тизање своје тешке задаће.{S} Сви су се трудили.{S} И епископи су обрађивали њиве, жњели, копал |
| у иноке... па онај страшни догађај због трудне девојке, која обеђује Макарија у греху...{S} Кад |
| преко дворишта и крију се са смехом за трула ћерчива старе куће...{S} Њему се учини да је он м |
| савладали, умртвили ово слабо, подложно трулежу, ништавило?{S} Та нису зар све то гатке?!... .< |
| отпадала, темељци поизвиривали и почели трулити, осуо се зид испод темеља, па се то све шарени, |
| букову пању, наслонио превијене ноге на трулу кладу пред собом, искренуо, опустио главу немоћно |
| , који се једва прекрећу и љуљушкају на трунтавим несигурним ногама, а уз њих се усправио висок |
| вући стотине кола дрва, која су до сад трунула...{S} Појави се велики уљаник у манастирској гр |
| ла тако убедљиво, још задихан од далека трчања, да нико не би посумњао у његову реч.</p> <p>— Ш |
| јави.{S} Беше се јако задувао од наглог трчања.{S} Приђе игуману и, као обично, стаде пред њега |
| бодно, баш као да идеш у госте ујацима; трчао сам преко непознатих места, као преко маљенских к |
| одрао би кога јарца, и опет би трчао и трчао докле га ноге носе...{S} А овако само подскочи од |
| лавачки, одрао би кога јарца, и опет би трчао и трчао докле га ноге носе...{S} А овако само под |
| ван посао, али поред тога мораш цео дан трчати и радити што ти заповеди он, и тетка, и сва три |
| ви су калуђери и ђаци на ногама; снују, трче, доносе и односе јела и пића, послужују, сипају и |
| цу!... успавао се!... узвикује Љубомир, трчећи плашљиво по соби, не знајући за шта пре да се ух |
| . ето, слава је убила... викну Љубомир, трчећи из све снаге, скачући преко трњака и клада, не г |
| нечастиве силе, и он се још јаче упиње, трчи, прескаче, јури, не гледајући где гази...</p> <p>» |
| е пловке, те попи крв; доноси му млеко, трчи за доктора...{S} Та то је требало само видети!{S} |
| а!.., шапуће полугласно уплашен младић, трчи у своју собу и леже на кревет. — Сотона је у њему! |
| ним гласом викну:</p> <p>— Капетан !... трчи...{S} Газда зове, па затим излети напоље и сакри с |
| } Дијете!... викну, угледавши Љубомира: трчи... газдарицу...{S} Капетан дошо... кажи.</p> <p>Љу |
| онда, кад му газда онако збуњено викну: трчи!...</p> <p>»Како су му беле руке, премишља дечко у |
| и праши, плеви, окопавај; кад је киша — трчи сади расад; кад је ветар — трчи намештај гране да |
| ња или облица...{S} Кад је лепо време — трчи праши, плеви, окопавај; кад је киша — трчи сади ра |
| киша — трчи сади расад; кад је ветар — трчи намештај гране да не однесе...{S} Тек има се посла |
| шено, освртао се често, гледајући да не трчи какав гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, обрас |
| стаје окамењен...</p> <p>Са друге косе трчи, као без душе, његова другарица, Мирослава...{S} А |
| јвише стало...{S} Од тада је непрекидно трчкарао по некаквим порукама и радио у кући као роб, р |
| лица, после овога прегледа, гласио је: »Тс... није баш ствари, али тек ко зна!«...</p> <p>— Ја, |
| во и обори очи.</p> <pb n="256" /> <p>— Тсс... дечурлија! одговори Мира немарно и погледа у стр |
| оштро, готов да плане срџбом.</p> <p>— Тсс... пио сам га понекад у Београду, одговара он збуње |
| тарински, потуљи очи стидљиво.</p> <p>— Тсс... ’нако... промуца стидљиво.</p> <p>— Како?... то |
| — На јелу је, до душе, први, а на послу тсс..., гори од Максима.</p> <p>Арсеније запрепашћено п |
| не, ту два игумана из ближих манастира, ту дваестина чиновника и трговаца из града, све опробан |
| оно, што се каже црквењак.</p> <p>— Е, ту се имаш много полирати.{S} Морамо те много учити и т |
| сто, трпезу, док она не завири у собе, ту нема реда... ту ти је, брате, ’нако... све без реда. |
| града, све опробани пријатељи оца Саве, ту се привукли и они обични гости, названи лонцолизи, а |
| еколико попова и ђакона из резиденције, ту окружни прота са десетином попова из града и околине |
| p>— Е, богме кад се таки момци замисле, ту нешто има!... рече она шаљиво, смејући се и стежући |
| д једном угнутом стеном, на крају шуме, ту с највећим задовољством седео, мислио, сањао, по нек |
| са десетином попова из града и околине, ту два игумана из ближих манастира, ту дваестина чиновн |
| упуства и објашњења није добио Љубомир, ту под звонаром, грчећи се уз своје нове другове...</p> |
| " /> сламе све више привлачи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га другови наслањају на врљик |
| к она не завири у собе, ту нема реда... ту ти је, брате, ’нако... све без реда...</p> <p>И пото |
| <p>— Шта је то било с тобом и с оним... ту механџија крупно опсова пандура.</p> <p>Љубомир му с |
| .. код тих млађих старешина...{S} Хм... ту се намесник малко збуни и сплете, не знајући како да |
| последњи глас.{S} Ово је Свето Писмо... ту ти је сва наша вера и наука Христова.{S} Хм...</p> < |
| аболи, <pb n="93" /> да ми сви мислимо: ту је.{S} Одиста га држе они лекови.{S} Али, брате, кад |
| рски гости, које игуман зове лонцолизи; ту су вам механџија-арендатор манастирски, три дућанџиц |
| ићима, баш све... и ако сам <hi>ја</hi> ту!«...{S} Из његових потуљених, полузакривених очију, |
| прихода у цркви од свештенорадњи...{S} Ту се записивала свака пара од прилога или од продатог |
| у школи а највише од покојне мајке.{S} Ту је свемогућа сила, која обара, ништи, ствара, одузим |
| ије га уписао! помисли пандур весео.{S} Ту ћемо мецко да штрбуцнемо газда Цвијана...{S} Хе-хе«. |
| кога бије јака светлост кроз прозор.{S} Ту је претпостављао да га очекује одмор, а <hi>оне</hi> |
| јато чавака на зрелу кукурузну њиву.{S} Ту је наш познаник, прота Спира, са неколико попова и ђ |
| стаде намештати своју кудраву косу.{S} Ту он одмах изложи дечку цео програм, по коме ће се он |
| } Зна још, да неће остати ни код куће — ту нема никаква посла, тако је још <hi>онда</hi>, код с |
| миру: ја видим да ти волиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све написано много боље, него што ја |
| ајпре држаше да је то нека погрешка, да ту мора бити нешто друго, нешто што он не разуме...{S} |
| или налоњу у један угао и ставили га да ту чита гласно житија светих.{S} Прота окружни, мало ир |
| се отме из саломљене душе, показује да ту има још живота.</p> <p>Једне посне недеље Леонтије н |
| ебо састаје са земљом, и што више гледа ту загонетну даљину, она га све више заноси својом беск |
| ко само...{S} Није због чега... нећу ја ту остати.{S} Него тек, да видим и то«...</p> <p>И од к |
| еније?...{S} Хоћу рећи, овај... да нема ту, онај... како да вам кажем...{S} Знате...{S} Ваљевци |
| ки пролази поред њега, као да га и нема ту на <pb n="35" /> улици, или га обилазе равнодушно, н |
| он је одмах нађе, кува и пије, ако нема ту болест.{S} Боље је, вели, пити за раније <pb n="95" |
| па без казни?...{S} Није ту све... има ту нешто друго... мора имати!{S} Јер, што би се онда му |
| ми се срце растресе, и онда... хеј, шта ту !...</p> <p>Прота га стаде корити што бар не пије у |
| те да понуде чашом вина...</p> <p>— Шта ту толкујеш !... узвикну Велимир, узевши стакло к себи. |
| им другим и не покрете се.</p> <p>— Шта ту чиниш, мој црњане! узвикну гост.</p> <pb n="133" /> |
| р сазнаде да се жена зове Марија, да је ту из оближњег села, да има мужа и двоје деце, да је, в |
| у.{S} Пре стотину и више година била је ту манастирска воденица.{S} Једна угледна кућа сеоска, |
| може довољно да се нагледа.{S} Било је ту деце у прљавим и чистим, поцепаним и новим, затворен |
| кав</hi> грех, па без казни?...{S} Није ту све... има ту нешто друго... мора имати!{S} Јер, што |
| а је он замишљао; кад виде да се никоме ту не сме обрнути ни за што запитати, јер њега неће ник |
| му је ово место незгодно и тешко, да се ту не може <pb n="36" /> ништа учити, и да има много бо |
| д самог доксата, пред ћелијама, која се ту случајно затекла.{S} Предахну, погледа по дворишту и |
| ња: прасећег, пилећег, телећег... па се ту жуте и преливају са руменом, масном корицом добро ук |
| ке из Велимирова брачна живота, меша се ту нешто и Јованка, и он сам...{S} И све му се више не |
| е ћу ја и код слушкиње у госте.{S} Биће ту части!...{S} А ти чувај твоје место...</p> <p>— Но, |
| ши на границу, почех опет мислити.{S} И ту ми одједном дође <hi>оно</hi>...{S} Више никад нисам |
| бом старицом изврши мало боље, али се и ту заплетао и брзао при читању познатих му молитава из |
| /> море то ћу ти све показати: не вреди ту говорити, док не видиш све очима.</p> <p>— Добро и т |
| састанак...{S} Друга... трећа...{S} Али ту већ настају црне, страхотне слике, од којих морамо б |
| нећу бити на дочеку владике.{S} Шта ми ту...</p> <p>Љубомир се плашљиво подиже, и седећи, обор |
| ве... али би му баш тешко било издржати ту чреду, онако ни за што.{S} Не мари да ради какав хоћ |
| вио је помислити, да она неће сама бити ту у механи, имаће још кога, па се дао у објашњења, док |
| кан у својим симпатијама, не рачунајући ту ону црнпурасту ситноглаву женицу, према којој су њег |
| </p> <p>Он се не стара много да разреши ту загонетку, него се само забавља њоме и преставља у п |
| ам заборавио.{S} Видиш... ја ти не знам ту дубоку науку, али <hi>мислим</hi> много о свачему... |
| ако друкчије...</p> <p>— Ама ти једнако ту твоју књигу! вели му господин, смејући се и прилазећ |
| , малих...</p> <p>— Пијем.</p> <p>— Зар ту, болан брајко!... поче га прота корити, али он отеже |
| вести у овогодишњи дневник, па ћемо већ ту малу »неуредност« оправдати...</p> <p>— Што »неуредн |
| и он би тихо и весело полетео тамо... у ту тајанствену, нему, осветљену тишину...</p> <p>Али др |
| о много шире.{S} Он стоји дуго, гледа у ту необичну појаву и чуди се...</p> <p>»Ето ти свет!... |
| м. </p> <pb n="6" /> <p>Нешто га вуче у ту магловиту даљину, у тај неизмерни простор што се зов |
| д дебела кудељна платна...</p> <p>И сву ту шарену масу гледа узбезекнуто, зачуђено сељаче, а у |
| калуђерске собе.</p> <p>— Да ми не вичу ту, и да се после господин љути, заврши она.</p> <p>Ђац |
| мла нешто као одговор.</p> <p>— Шта ћеш ту, бре...{S} Од куд чак овде?</p> <p>— Ет’ идем... одг |
| мрак.</p> <p>— Тако ти Бога, шта радиш ту? пита прота, мерећи жудним и завидљивим погледом дуг |
| оте!«...</p> <p>— Еј, море... шта радиш ту? викну неко испред њега.</p> <p>Он се осврте, поглед |
| и ванземаљска слика пред њим...</p> <p>Ту, у тој светлој златотканој одећи, у оној необичној к |
| и су га тако много волели.{S} Али дечја туга није велика и дуготрајна. .</p> <p>Од овог срећног |
| шан и осећа како га подузима нека сетна туга за оним местима, која тако нагло остави.</p> <p>На |
| .{S} И злобна завист, и очајна, немоћна туга севнуше у оку <pb n="261" /> му...{S} Али се то ок |
| ини овде.</p> <p>Тамна, тешка, валовита туга, као плаховит поводањ, обузе млада искушеника, поп |
| ва друкчија, топлија, светлија, но јача туга...{S} Јер ево, сад живо осећа, како му се, под ути |
| гством од куће, и тешко му паде на срце туга Јосифова оца...{S} Замисли се, хтео би да мисли о |
| о њега тамно, као што је и било...{S} И туга му се још свија на души, али гле: ово је сад некак |
| сељачким, тужбаличким изразима, жудња и туга целе родбине за њим, понавља му се ранија молба: а |
| , не знајући како да почне излагати ову тугаљиву ствар...{S} Ви сви знате, настави он, ослобође |
| метени ждрал по ливади, не осећајући ни туге, ни бола, ни жалости.{S} Тамо негде, у најсакривен |
| ити о женскима, он уздахне и, с великом тугом на срцу, уклони се од оних, које сотона има у сво |
| b n="191" /> ваздух испуњен неком немом тугом и црном туробношћу, да му одједном све онемили, д |
| зив Велимиров, диже се уплакан, занесен тугом и ненадном несрећом.{S} Сећао се трећег правила ( |
| оси пред очи сећање на продату очевину, тугу сестрину, господство његова рода, славу светску, р |
| а и има дете...{S} Гледајући неисказану тугу на њену лицу, он пролива сузе и виче детету: »Чедо |
| ењу, младић осети одједанпут и необичну тугу и слатко задовољство од ове сложно испеване <pb n= |
| та послом душа, нема кад да сумња ни да тугује...{S} Леонтије се даде на посао.{S} Толико је пр |
| да је он мали као они...{S} Шта ће ова туђа деца овде!...{S} Ко се усуди заузети <hi>његово</h |
| ко, али је још више радио под кулук, за туђе куће, где су остала сама деца и по једна жена, и т |
| еничишту, и ако је остало земљиште било туђе.{S} Отац Сава потражио је и добио дозволу да изузм |
| ’нако женском — <pb n="86" /> чувао се туђег погледа и »гласа« као живе ватре.</p> <p>Због так |
| свој посао, па га врши без помоћи и без туђег упуства; навикао се и на положај најмлађег ђака, |
| наде да је то свет други, сасвим други, туђи свет, не онакав како га је он замишљао; кад виде д |
| љиво ђаче, одвојио се у крај и осећа се туђином у томе веселом, живахном друштву...</p> <p>И то |
| днути по својој вољи, него све чиниш по туђој наредби.{S} Хтео би се дечко неки пут забавити чи |
| C3"> <head>III</head> <p>Ала је тешко у туђој кући па још кад си слуга, кад си везан као конопц |
| Описује му се, оним бираним, сељачким, тужбаличким изразима, жудња и туга целе родбине за њим, |
| дан товарити џакове, него ићи к њему на тужбу«.</p> <p>Разиђоше се.{S} Љубомир уђе у дневне ман |
| се згране па да ме убије.{S} Једном ме тужио самом игуману, а овај, ђаво, испита га све точно |
| рно црни и баца на душу гледаочеву неко тужио, сетно осећање.</p> <p>А у дворишту и по стајама |
| каже, мене срце за свом децом«.</p> <p>Тужне, тешке сузе облише Љубомира; он стаде јецати неут |
| настира, друго све... све !...</p> <p>И тужни и суморни постадоше самостани српски у новом врем |
| ајно...</p> <p>И опет, са неким сетним, тужним и уједно блаженим осећањем побожна задовољства, |
| их речи, све мења пред очима... постаје тужно и благо, као што су благе ове речи...{S} И у грлу |
| јутрење састанке у кухињи и на суморно тужно расположење, које му настаје после њих...</p> <p> |
| сложно, тихим, лаганим гласом запеваше тужну песму: »Загрљај Очев потрудих се отворити, прожив |
| ред за све догађаје, а сад нешто друго: тукли га штаповима унакрст, и није га болело, и није му |
| мираху, туљаху се, као што се постепено туле сви човечји идеали... као што се лагано тули живот |
| сви човечји идеали... као што се лагано тули живот човеков, или можда живот целог човечанства?. |
| ош по кадшто слабом светлошћу, умираху, туљаху се, као што се постепено туле сви човечји идеали |
| већ побегле са густе паше и још по мало тумарају под хладовима, чупкајући лишће са <pb n="2" /> |
| и на рамену велику буџу, јер није волео тумарати по пољу без оружја...</p> <p>Отац Нићифор узе |
| > за попа, ко и Светозар...{S} И они су тумарнули у свет, па зар су се једнако мучили!?...{S} Н |
| у, саопштио је и Љубомиру, са нарочитим тумачењем.</p> <pb n="105" /> <p>Гости заузеше места, о |
| амо доћи!{S} Само ме плаши!...{S} Онога туњавца треба научити добро, њега ће питати зацело...{S |
| кришом, лебдети над својим драгоценим »туњавцем«...</p> <p>— Тако ће он њих, душе ми, и Догмат |
| блед, забезекнут, преплашен, са блесаво тупим погледом, Максим, пружајући револвер у целу групу |
| неизвесне скоре будућности, па обично, тупо човечје чуђење над неочекиваном појавом која насту |
| о шврљка по собама и стајама, гледајући тупо свакога ко је сретне, али је у потоку, испод штале |
| оварају му.</p> <p>— А-а-а отеже Максим тупо и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада кувало у оној празн |
| > рубинама?...{S} Калуђери само гледају тупо, промрмљају некакав нејасан одговор и уклањају се |
| 69" /> <p>— ’хоћеш сад? смеје се тетка, турајући му шипак под нос.</p> <p>— Не, да га омрсиш са |
| гујевца, а?...{S} Коме дадох три велике туре... оне што добих из јагодинске, а?...{S} Онда је В |
| еком прети.</p> <p>— ...{S}Као да их је туркиња родила, а није она! говораше он, пролазећи поре |
| дне недеље по подне испаван, надувена и туробна лица, игуман чује у трпезарији певање.{S} То су |
| ени игуман, суморнији од влажне јесени, туробнији од кишна облака, седи на усечену букову пању, |
| е...{S} Љубомир осети да се гуши у овој туробној самоћи, нешто га притеже, не да му дисати...{S |
| аздух испуњен неком немом тугом и црном туробношћу, да му одједном све онемили, да почне сасвим |
| ругог.</p> <p>— Зар би нас смео ко тако тући, да нас заболи! рече Велимир.</p> <p>— А-а... досе |
| помреше млађи од глади, па хоће и да се туче...{S} А тамо, где му је она нашла место, живеће ко |
| евојче.{S} Које игре знате?...</p> <p>— Тхе... знам оне школске све, али нас двоје сами то не м |
| ову језичну цуру право у очи.</p> <p>— Тхе... нисам баш тако, како велиш...{S} Али што: ђак, ј |
| <pb n="54" /> <p>— Љубо, кажем ја: биће ћара!...{S} Само ти мене слушај, рече весело и стаде на |
| Ф-Ф!...{S} Наслади се, ко човек, са две ћасе бураније и <pb n="130" /> ћасом купуса, а <hi>он</ |
| изиђе и испљусну чисту воду из некакве ћасе, па пође опет натраг.</p> <p>— И тебе, и тебе ће з |
| , са две ћасе бураније и <pb n="130" /> ћасом купуса, а <hi>он</hi>, паклени створ, завија као |
| са густим белим соком, и како у округлу ћасу падају, заједно са соком, добри комади сира...{S} |
| ...{S} И све ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску школу.</p> <pb n="80" /> <p>— |
| /> <p>— Ех, ми... шта ми! <hi>Овај</hi> ће показати игуману, чекни само, узвикну Велимир.{S} Ис |
| ... назор се нико не посвети, а »Шваба« ће једва дочекати.{S} Иди!</p> <p>Николу је игуман, кад |
| Онога туњавца треба научити добро, њега ће питати зацело...{S} О-о-ох!...{S} Отац Сава с таквом |
| млитавио, начинио се као осуђеник, кога ће сад стрељати.</p> <p>— Опростите... високопреподобни |
| ше Максима, као што се гледа неко, кога ће сад да нагараве, а Максим, чувши за литургику, погле |
| леда изјавише забринутом »братству«, да ће их архимандрит скоро оставити.</p> <p>До овог часа б |
| у школу«...{S} Досетио се отац Сава, да ће и то школовање коштати доста...</p> <p>Кад стадоше п |
| некаква друга, непозната му живота, да ће због тога од сад све бити <hi>друкчије</hi>, ново... |
| с модрији.{S} Зна он, однекуд осећа, да ће му се у тој шетњи казати нешто веома важно и неприја |
| љењем, јер је дознао од богословаца, да ће митрополит служити тога дана.{S} Још му је остала та |
| шевљеним блаженством на лицу, закле, да ће све то испунити.{S} Та он је о таком животу само и с |
| шнијим заветима заклиње Богу живоме, да ће следовати, до смрти своје, речима распетог Спаситеља |
| Хо, тај мисли да неће никад умрети, да ће пре нестанути цео свет...</p> <p>— А све их у цркви |
| а Василијана.{S} Леонтије се досети, да ће то бити најновија Василијанова пасија...{S} Ено и те |
| чак наде: да ће се све то поправити, да ће све бити, као што беше јуче, прекојуче...{S} Та нада |
| редом, Љубомир одговараше заклетвом, да ће тако чинити.{S} Архимандрит изређа све оне тешке пог |
| и љутње, грубо изгрди и припрети му, да ће га на пролеће, кад дође у манастир, ако затече оваке |
| е ове изненадне појаве, самог факта: да ће он, који шеснаест година живи одмерено, једним истим |
| , светлуцаше слабачак пламичак наде: да ће се све то поправити, да ће све бити, као што беше ју |
| град, што је значило <pb n="180" /> да ће се забавити најмање два дана.{S} Братија беше вољна |
| едно поред другог, јер се свако нада да ће затећи још које зрно код другог нејачег; кад настаде |
| </hi>, код студенца, одлучио.{S} Зна да ће ићи у свет...{S} И сад настаје <hi>оно</hi>...</p> < |
| р сврну на трла у потесу.{S} Знао је да ће тамо бити Мира, па да се и са њом поздрави.{S} То му |
| , и ако још чист и наиван, досети се да ће ова крупна развијена Рудничанка бити као нека домаћи |
| чно учтиво лице механџино, досети се да ће то бити нека власт из среза.{S} Нешто га одједном об |
| путио онамо, камо му добра жена рече да ће изићи на пут.</p> <p>Пошто је путовао цео час, углед |
| ција« доста далеко.{S} Арсеније рече да ће у шуму, ради некаквог јесењег лековитог корења, али |
| > <p>Све беше како треба и обећаваше да ће се наставити срећни дани за Љубомира.{S} Али одједно |
| ање онога синђела, за кога му рекоше да ће бити владика, и некако је нејасно своја маштања меша |
| то друго много лепше, светлије... и да ће он, у своје време, поћи за њим...{S} Мирише суво мла |
| пита треба ли, него дај!...{S} Мисли да ће се посветити, што упропашћује толику младеж.</p> <p> |
| главе, не одговори ништа, очекујући да ће његово ћутање напоменути госту, да се такве ствари н |
| > <p>Љубомир га погледа пажљиво, као да ће рећи: »Да ли је овај луд, или се само прави?« па му, |
| емели од изненађења...{S} Мислили су да ће и овај лепи празнични дан проћи досадно, тешко, јер |
| једном огрејати јасно сунце...{S} Тада ће и школе почети, наставиће се у целој земљи прекинути |
| и кад свет нагрне са свију страна, онда ће се удалити <pb n="152" /> у какву пустињу, или велик |
| <hi>ново</hi>. »После посвећења... онда ће бити!« помисли у себи уморан и озебо монах, стајући |
| сим узјаха коња, а то се већ знало куда ће.{S} Његова је »штација« доста далеко.{S} Арсеније ре |
| , сетивши се, из Николина причања, која ће то бити. — Не смије ти он сад носа помолити из његов |
| оксату, чистећи трешњеву буранију, која ће се кувати за вечеру, па се и сам трже од ненадних ја |
| ге манастире«, једну честиту жену, која ће бити свима на услузи — за јело, преобуке, постеље и |
| Макарије!{S} А после... хо, мај... ала ће да се живи!...{S} Велимира ћу узети да ми успрема со |
| ришта, рибања сниских трпеза, на којима ће се светити водица, чишћења полица и долапа...{S} И с |
| , који је некад био добар »иберциг«, па ће и сад лепо послужити сирото ђаче.</p> <p>У школи му |
| .{S} Ако умрем, написаћу од чега је, па ће то наћи власт после...</p> <p>— Јес’, луди смо ми да |
| ад није до песме; треба се одморити, па ће опет на посао...</p> <p>Некаква необична црна дружин |
| зјутра, у свануће, умиће се на реци, па ће опет наставити непрекидне молитве, читајући их из он |
| тако...{S} Он моли да је приме лепо, па ће бити њоме сви задовољни.</p> <p>Старији калуђери поч |
| — пример му је у томе праведни Јов — па ће се према томе и управљати, а за оне друге... не мари |
| га сад баш ништа не боли.</p> <p>Прота ће, опазивши Арсенијево увијање, ко бејаги онако уз реч |
| ући буљавим, страшним, љутим очима, шта ће му ово уплашено »дериште« рећи.</p> <pb n="157" /> < |
| ише не мисли о <pb n="102" /> томе, шта ће настати после овако побожне јутрење: оне сцене у кух |
| климну главом, гледајући радознало, шта ће враголасто девојче учинити.</p> <p>— Је ли оно ти хо |
| !...{S} Да се бега!...{S} А моји... шта ће они?...{S} У свет!«... мисли дечко, улазећи обумрлим |
| иткују Арсенија или друге калуђере: шта ће се кухати?... у чему, како?...{S} Шта ће с донесеним |
| дувањари.</p> <p>— Е, белаја!...{S} Шта ће остати мене, оногај...{S} Тако ви свакад.{S} Навали, |
| идеш за стопама Спаситељевим?...{S} Шта ће то, управо рећи? настави професор.</p> <p>Љубомир га |
| е се кухати?... у чему, како?...{S} Шта ће с донесеним млеком?{S} Ко ће сирити оно из карлица?{ |
| е учини да је он мали као они...{S} Шта ће ова туђа деца овде!...{S} Ко се усуди заузети <hi>ње |
| е, једну ливаду и мало окућњице.{S} Шта ће поделити међу собом њих тројица, кад одрасту и почну |
| ће се оставити донесено брашно?{S} Шта ће са неопраним трпезариским <pb n="247" /> рубинама?.. |
| само настави тако цела живота!{S} А шта ће бити после? — Што рекне Бог.{S} Јер он је казао, да |
| гледај!...{S} Знао је наш св. Сава шта ће изабрати за испосницу...{S} О Боже, да ли се смем ус |
| драсло, обилази око кмета и пита га шта ће да пије.{S} Види се да се приближило школско време.< |
| о преплашен и несрећан, да и не зна шта ће сад.{S} Треба да се побрине за преноћиште (у <hi>сво |
| ријете се по тавану, да чпијунишете шта ће рећи капетанов пандур!...{S} У мало ми главу не одне |
| p>— Е, мој Леко... рекох ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове те архимандрит, да идеш одмах са мн |
| и сав свет манастирски, не мислећи шта ће донети сутрашњи дан, шта ли понети ноћ.{S} Посматра |
| чаше на поље, а Љубомир, не знајући шта ће овако сам, пође и он за њима.</p> <p>Тетка им у кухи |
| им.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећи«.</p> <p>Излазио је од опасне суседе са пуном г |
| а маљенском боровином.{S} Није знао шта ће пре да га пита...</p> <p>— Шта веле моји... тата, Ву |
| ућа трља руке задовољно, а манастир шта ће... мора бранити своје, од старине наслеђено, право.. |
| узнемирен и уплашен, не знајући још шта ће затећи после данашњег окршаја, али се запрепасти, ка |
| оцене шуме и по мало поља...</p> <p>Шта ће се сад?...{S} А оно вечно, старо као човек, правило: |
| {S} Покај се, док има времена...{S} Бог ће опростити...</p> <p>Ђаци се окаменили, зинули па сам |
| курузе и све чека, сваког тренутка, кад ће га дохватити снажна пандурска рука и зауставити.{S} |
| пита га господин Никола у очи дана, кад ће поћи у школу.</p> <pb n="39" /> <p>Љубомир обара очи |
| о човек, који очекује последњи миг, кад ће га ударити подигнути маљ... само отвори уста, рашири |
| исли, него само, у страху, очекује, кад ће наступити <hi>онај</hi> тренутак...</p> <p>— Доведи! |
| ноћи провео маштајући о овом дану, кад ће се наћи у зидинама чудна, до сад непозната манастира |
| , која сад беше јача од свију: »Ах, кад ће једном бити крај томе тешком кушању!«...</p> </div> |
| ети. «Море... промрмља он у себи, — кад ће ти <hi>он</hi> овамо доћи!{S} Само ме плаши!...{S} О |
| врзину, на сваки заклон, и очекује кад ће се отуд помолити човек.{S} У ушима му још бруји вика |
| и Повлена уједно... и ја све чекам кад ће да ме прегази и задави, а он се провлачи око мене, к |
| се воденица није могла онда подићи, сад ће се опет изузети десетина хиљада, да се попуне тамо н |
| хирургову тестерицу. »Еј, кукавцу, сад ће да се виде онако каљаве!...{S} Ено... ено!...{S} Мор |
| ај, попо, очију ти!...{S} Сад ће... сад ће!...</p> <p>У трећој, отреситијој кући, одмах после п |
| p>— Причекај, попо, очију ти!...{S} Сад ће... сад ће!...</p> <p>У трећој, отреситијој кући, одм |
| те: дође нам родбина или тако...{S} Сад ће овај бити твој, <pb n="83" /> показа му Велимир пост |
| оцрнела лица.{S} Леонтије оживе.{S} Сад ће се поновити све старе, дивне успомене...</p> <p>— Зн |
| три.</p> <p>»Ухватили!... то је.{S} Сад ће да привикну : на поље!...«</p> <p>— Љубомире, бога-т |
| авке и друге крупније штеточине.{S} Сад ће, тако лагано, гађајући уз пут сенице, до своје нове |
| . — Нисам те уписао, видиш...{S} Па сад ће...</p> <p>Љубомир се препао, па само стеже уздрхтало |
| тамној помрчини и, као да се решава куд ће...{S} Хтео би се кренути на пут одмах, али га задржа |
| ђе опет натраг.</p> <p>— И тебе, и тебе ће закалуђерити!... дрекну игуман злобно, као да му је |
| е... ти си још млад, ал’ не мари... све ће браћа теби показ’ти, па ћеш и ти са нама у »странств |
| шла место, живеће ко бубрег у лоју; све ће му се готово донети, и он ће бити као прави господин |
| разни планови за будући живот...{S} Све ће се урадити, и знаће се опет <hi>зашто</hi> се живи!. |
| воденичаре, и чобане манастирске, и све ће закалуђерити.</p> <pb n="155" /> <p>У тај мах тетка |
| фула, опаране са старе чарапе.{S} Овде ће моћи, само да прострем чаршав...{S} Дијете!... викну |
| сти и отац Сава у суседни манастир, где ће преноћити, па сутра се вратити у град.</p> <p>Дан пр |
| ећине, видео где ће се молити Богу, где ће спавати — онда се обрте око себе и као да се запита: |
| а и, по обичају, побеже у књижницу, где ће лупкати прстима по дебелим томовима црквених књига, |
| {S} Ко ће сирити оно из карлица?{S} Где ће се оставити донесено брашно?{S} Шта ће са неопраним |
| х мука.{S} Али мора се.{S} И он зна где ће га затећи ноћ: тамо око Радојевића кућа...</p> <p>Ср |
| оштаницом сваки кутак пећине, видео где ће се молити Богу, где ће спавати — онда се обрте око с |
| гости затражише ово неколико боца, које ће му спасти читаво крдо стоке, да не буде ноћас поклан |
| јче, и на уснама се већ купе црте, које ће прећи у стидљив и зачуђен смех.</p> <p>— Море-е-е... |
| Леонтијевих леђа, преко бисага, у које ће Велимир купити јаја...</p> <p>Прва свештена радња!{S |
| твени смисао...</p> <p>Докле, ах, докле ће се трпети ове муке, ова неизвесност?!...{S} Где је и |
| у чудно, што га игуман не запита: докле ће остати у манастиру, што је дошао, ради чега...{S} Ис |
| е опстати ни ова кућа...{S} И тек после ће бити све друкчије, настаће сасвим други свет!...{S} |
| данас, кад ме она чека!{S} Него, дотле ће престати, чим једем«.</p> <p>— Е, роде, од куд ти? в |
| одмах изложи дечку цео програм, по коме ће се он упознати са суседом и већ гледати даље... а Љу |
| то добро, а вала <pb n="140" /> и мене ће...{S} Али ми неће више сести за трпезу, не!</p> <p>— |
| алуђером, једног дана...</p> <p>Најгоре ће бити за преноћиште.{S} О томе се, још од јутрос, заб |
| људе, умреће од глади.{S} Него, најпре ће потражити чобане по ливадама, да ако се нађе што за |
| и је стварима из гостинских соба, а муж ће живети <pb n="248" /> на трлу код стоке.{S} Леонтије |
| себи слику Леонтијевих »подвига«, који ће, тамо кроз неку годину, сами собом наступити...</p> |
| ед њима пуше тек испржени уштипци, који ће се охладити док он сврши, а није ред јести или пити |
| ланина, обележава се сјајни котур, који ће за мало, кроз неколико тренутака, прснути блиставим |
| му се да ступа на тако ужасан пут, који ће га упропастити, јер ће му навући на главу проклетств |
| ен, само им беше љубопитно знати: да ли ће му се одредити посао »по реду«.</p> <p>Кад Љубомир п |
| <p>Шта ли ће бити са њим ?...{S} Да ли ће пропасти, изгубити се у овом шареном свету, и умрети |
| данас намучио и настраховао...{S} Да ли ће то бити једнако?...{S} А како је мирно на Маљену!«.. |
| слутњом <pb n="57" /> на души.{S} Да ли ће још икад прекорачити овај значајни праг, преко кога |
| зе га страх и нерасположење. »Ама да ли ће то једнако тако, да ли је такав тај свет?... замисли |
| тако јадан, тако сам!...</p> <p>Шта ли ће бити са њим ?...{S} Да ли ће пропасти, изгубити се у |
| S} Како је оно зову?...{S} Ох, какав ли ће бити Арсо кроз пола године, док се насрче теја!...{S |
| их разлога и правила.{S} Само, докле ли ће то да иде?...</p> <p>— Не могу ракије, славе ми !... |
| лијан се само запрепашћено питао: ко ли ће сад?!... и стрепио од помисли, да тај нови може бити |
| {S} Шта ли га очекује од сад... како ли ће бити даље?...{S} Плашљива зебња наилази му на душу, |
| м, равном и непознатом пољу.{S} Како ли ће изгледати кад се смркне?...{S} Али он се не стара да |
| из града, и сад га веома занима како ли ће изгледати овај груби луб, кад се покрије меким лепим |
| виња.{S} Истина, још је рано за то, али ће се ипак имати ма чим одбранити.{S} Оде у амбар, дохв |
| > <p>— Није... баш ми је мило...{S} Али ће ме бити страх, кад оставим наш потес.</p> <p>— Како |
| исли у себи Максим, одљутиће се, а мени ће остати доста цигара, што би их он попушио.</p> <p>За |
| поље, чак и о нурији води бригу, а они ће свак на своју страну, за својим послом...</p> <p>И м |
| ци и момци, нађе се у неприлици: побећи ће и он лако, али шта ћемо ако игуман одједном баш њега |
| , из богословије.</p> <p>— Знаш... рећи ће архимандрит Љубомиру: ја видим да ти волиш читати.{S |
| амо блене и мисли у себи: »Бадава, овај ће некад бити министар!«...</p> <p>— Имаш ли, море, как |
| штеним рукама на грудима.</p> <p>— Овај ће вам бити цензор, рече професор, гледајући редове нес |
| еда смешна на дечјем лицу.</p> <p>»Овај ће у свеце!« рече један дечко са подсмехом.{S} Многи му |
| м и рече : »Хоће Шваба, хоће!...{S} Тај ће једва дочекати«, и ућута.{S} И није се преварио.{S} |
| х цокула.{S} Све трешти...</p> <p>— Тај ће покалуђерити цео свет!... грми он и плаховито дува и |
| ако грозничаво ступа стазицом, на којој ће наћи своју драгану и на којој ће се рећи последња ре |
| којој ће наћи своју драгану и на којој ће се рећи последња реч?...{S} Миришу, заносе црвенкаст |
| манастиру, док не сврши посао.{S} Момак ће манастирски долазити свако јутро, и односити покупље |
| уги.</p> <p>Опет настаде ћутање.{S} Тек ће, после дужег прекида, прота рећи:</p> <p>— И то ми ј |
| д требало изнети пред госте, а говорник ће разјаснити њен археолошки значај.</p> <p>Сава, смеше |
| риш, довешћу ти једну моју прију; таман ће дотле порасти.</p> <p>— Нека, не треба!... јок! виче |
| подлости: ако у чему зависи од тебе, он ће се сам унизити пред тобом на сто начина, само да те |
| де целу ноћ; кад се воштаница угаси, он ће у мраку, другу неће палити...{S} Изјутра, у свануће, |
| } Посла има доста, Велимир зна...{S} Он ће с тобом, да... да ти се нађе, пресече архимандрит ир |
| лоју; све ће му се готово донети, и он ће бити као прави господин.{S} А за време може и код ње |
| {S} Та он се заклео самом Богу!{S} И он ће одржати заклетву...</p> <p>Одмор после прве школске |
| ота Савина, Максимова и других.{S} И он ће за њима... неће бити ништа друкчије...{S} И види јас |
| некако сасвим покорне, поштене.{S} Ово ће бити некако ваљано момче као поручено за мене, само |
| Гле, одиста шта је ово?«...</p> <p>Ово ће житије научити на памет, тако је одмах одлучно у себ |
| ... нема ни конвулсије предсмртне, него ће мирно, тихо да се угаси, да умре... да би опет на пр |
| аску, сви се, као нарочито, утркују, ко ће му се приказати милији, ближи...{S} И као да у овоме |
| неражен Леонтије.{S} Јеси ти луд!{S} Ко ће на то пристати?...</p> <p>— Бацићу им пред ноге ове |
| .</p> <p>— Ти... ти се оженио!...{S} Ко ће ми јавити!{S} Имаш своју кућу!...{S} Овамо!... и Лео |
| <p>— Шта ћемо с вером, велим?...{S} Ко ће њу да чува, кад укинемо манастире?</p> <p>— Ха-ха-ха |
| ...{S} Шта ће с донесеним млеком?{S} Ко ће сирити оно из карлица?{S} Где ће се оставити донесен |
| се може за то време учинити?...{S} И ко ће после доћи за старешину... мож’да он?...{S} Ко зна?! |
| теријалних рачуна, <pb n="85" /> али ко ће замерити томе, при онако озбиљном калуђерском животу |
| буде: сваки се бринуо само о томе, како ће што пре шмугнути поред игумана...{S} Кад се утиша св |
| иком броју, да се монаси уплашише, како ће подмирити оволики свет.{S} Арсеније и Василијан, а п |
| оста, па сад само представља себи, како ће то изгледати ова кућа после смрти Савине.{S} Он се т |
| да своје лице и држање тако удеси, како ће што боље личити на свеца.{S} Није он то чинио ради и |
| ригу: да удеси своје послове тако, како ће му бар свако друго, треће вече остајати времена за ч |
| какву непролазну огромну планину, како ће се хранити?...</p> <p>Ах, проклето тело, ова грешна |
| .{S} А ни једно од њих не помисли: како ће то да буде на послетку?...{S} Велимир се спрема за к |
| остаје овде.{S} Старац се уплаши: како ће сам одвући кола — кљусе није давало никакве наде — п |
| {S} Шуме забранише даље сећи...{S} Како ће да се живи... треба јести?...{S} А шумадиски манасти |
| е од досадних, тешких задаћа.{S} А како ће он!...{S} Него, има и лепших ствари, на пр. библиска |
| о о томе, како је он најстарији, и како ће кроз који дан бркнути у све углове Савине утуткане ћ |
| и он се не стара да представи себи како ће то изгледати, јер му се мисли већ муте, умор се све |
| драгоценим »туњавцем«...</p> <p>— Тако ће он њих, душе ми, и Догматику и, може бити, само Паст |
| таре ирмологије и часловца...{S} И тако ће све, док му Бог даде снаге...</p> <p>Дакле, почело ј |
| хиљаде пре њега пролазиле...{S} И тако ће бити до краја.</p> <p>Он јасно види цео свој живот у |
| ваког часа и с гордошћу рачунао: колико ће имати учитеља ове године.{S} Сео је у последњу клупу |
| а Велимир, на питање Леонтијево: колико ће се забавити у овом послу.</p> <p>Монах погледа очајн |
| е Савине утуткане ћелије...{S} И колико ће времена трајати његова привремена управа?...{S} И шт |
| Има неке »планове« човек са њим: зацело ће га у владике!{S} Е баш те поздравио за то архимандри |
| д се потреви душевно живинче...{S} Само ће ми ње бити жао, кад одем одавде«...</p> <p>Једне мла |
| сто.{S} Вели: онај гргуљави...{S} Добро ће нас почастити...</p> <pb n="54" /> <p>— Љубо, кажем |
| ви... узми их све...{S} Па сад... скоро ће да се смркне...</p> <p>Обоје стоје једно уз друго, г |
| е да потражим од тетке сира и хлеба, то ће <hi>га</hi> умирити.{S} Чим што поједем, одмах се за |
| док му се побратим-игуман одљути, а то ће, знао је он, бити после једног <pb n="111" /> доброг |
| еће ићи у школу, то је сам смислио и то ће тако бити...{S} Зна још, да неће остати ни код куће |
| — из истините радости и одушевљења, што ће скоро добити права, необична калуђера, а отац Сава ј |
| а другом, на иде у кухињу за ватру, што ће се метнути у кадионицу.{S} Дође братија.{S} Отац Арс |
| и на уснама му заигра блажен осмех, што ће се од те дужности ослободити.{S} Да звониш!{S} Дању |
| ићифор.</p> <p>— Сад настаје оно... што ће рећи одмотавање...{S} Хо, брате!{S} До сад се само м |
| и он зажели свом млађаном душом.{S} Што ће да живи овако и да се злопати, као сви његови Васићи |
| еље Леонтије не оде у цркву.{S} А и што ће!...{S} Тамо служе парохиски свештеници, који су давн |
| и седе баш уз саму левчу, не марећи што ће му она одбити лево бедро.{S} Ова му почаст <pb n="16 |
| није ни мало разумевао нити знао зашто ће му такво знање.{S} Знао је доста лепих ствари из зем |
| ужасан пут, који ће га упропастити, јер ће му навући на главу проклетство родитељско и божје.{S |
| да одмах пошље сву досадању уштеду, јер ће морати продати белавку за прошлогодишњи порез.</p> < |
| ићи <hi>тамо</hi> кад год хоће, и опет ће му остати доста времена, да се нађе око тетке.{S} Са |
| > сламе све више привлачи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га другови наслањају на врљике р |
| азија, за кога му после рекоше да прави ћевапчиће, помислио: да ли је то митрополит?...</p> <p> |
| постављен до половине циглом, а испред ћелија даскама.</p> <p>То игуман чини своју обичну јутр |
| као гљиве... кад се указаше прозори од ћелија и на једноме мрдну калуђерско лице, кад затресош |
| ази свет, видеће... жена до калуђерских ћелија!...{S} Баш... могла си и ти са Живојином на трлу |
| ачког ходника, који се пружа пред свима ћелијама, пред огромном трпезаријом и кухињом, чује се |
| једну клупу, испод самог доксата, пред ћелијама, која се ту случајно затекла.{S} Предахну, пог |
| градини не види се од траве...</p> <p>А ћелије манастирске, са уласка, доста личе на нишан од п |
| еније се значајно узнемири.{S} Од врата ћелије болесникове није се више одмицао.{S} Све је пиљи |
| нако у ходу, отвори врата од Љубомирове ћелије, коју му је зимус уступио и, хркнувши својим јак |
| че, кад се калуђери позатварају у своје ћелије, а другови се окупе око топле пећи, поваде из не |
| ан бркнути у све углове Савине утуткане ћелије...{S} И колико ће времена трајати његова приврем |
| тковане цокуле настављају посао.</p> <p>Ћелије се отварају једна за другом, кухињска врата шкри |
| ="202" /> <p>То вече Леонтије, у својој ћелији, проведе у дугом разговору са Велимиром.{S} Њих |
| </p> <p>У вече, кад остаде сам у својој ћелији, Леонтије се стаде прибирати.{S} Овакав дочек из |
| {S} Само се најстарији члан породице, у ћелији, крај мртва Саве, кошка и препире са Арсенијем, |
| ки, без наглашавања и уводи га у његову ћелију.</p> <p>— Мој устав!...{S} Лонцолизи!.. мрмља иг |
| и, ђаци и момци, потом се враћа у своју ћелију и наставља прекинуто спавање, уз пријатно брујањ |
| лику тајну.</p> <p>Леонтије оде у своју ћелију, а тетка побаца и прилоге и дарове, стаде их газ |
| им погледом у пространство, уђе у своју ћелију, леже на постељу и стаде несвесно шарати очима п |
| леђа, убрзаним корацима, сваки у своју ћелију...{S} Гости појурише за њима, а ђаци и момци, ви |
| ли боље!...{S} Ти си се завуко у своју ћелију, па куњаш тако до века.{S} И не знаш ни сам шта |
| И кад тебе, Вуја и Свеја закопамо, онда ћемо овде ми господарити тако, као ви сад«...</p> <p>А |
| је страх за после...{S} Шта ћемо и куда ћемо?{S} Ако се саставимо, ти не можеш остати у манасти |
| »Требају му она три монаха, а Леонтија ћемо на јесен у школу«...{S} Досетио се отац Сава, да ћ |
| мораш завести у овогодишњи дневник, па ћемо већ ту малу »неуредност« оправдати...</p> <p>— Што |
| ет спреми молбу да је понесем собом, па ћемо ти одобрити.{S} Ово је, за твоје управе, чини ми с |
| <p>— Али ме је страх за после...{S} Шта ћемо и куда ћемо?{S} Ако се саставимо, ти не можеш оста |
| ђем.</p> <p>— И ја тебе чекам...{S} Шта ћемо сад, несрећници?{S} Побиће нас...</p> <p>— Ти се н |
| <p>— Шта, вера? пита гост.</p> <p>— Шта ћемо с вером, велим?...{S} Ко ће њу да чува, кад укинем |
| добро, врло добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за паре? запита, игуман значајно и као прекорн |
| це и калуђери се стадоше питати: »А шта ћемо сад?«...{S} До сад је ове куће издржавао народ, а |
| неприлици: побећи ће и он лако, али шта ћемо ако игуман одједном баш њега потражи?{S} Сети се с |
| е, певање одједном умукну.</p> <p>— Сад ћемо литургику, рече игуман седајући тромо на своје мес |
| тај поглед вели: »Свршио си!{S} Најпре ћемо браду — ФИК-ФИК... па онда за колац: дан-дан!«...< |
| > <p>— Здраво, друже стари!...{S} Да ли ћемо се још кад видети? узвикује сетни монах, остављају |
| , док друге две беху около пећи. — А ми ћемо одмах наместити онде четврти.</p> <p>Лагано, бојаж |
| кад укинемо манастире.</p> <p>— Подићи ћемо санаторијуме, болнице, угледне привредне школе... |
| гладно прота.</p> <p>— Пост је!... како ћемо? напомену Арсеније.</p> <p>— Ах! уздахну прота жал |
| .</p> <p>— Он то вели, оногај... ко што ћемо ја и тетка сад од недеље... хап... на чреду.</p> < |
| ма.{S} Терају нас да се калуђеримо, јер ћемо, кажу, онда имати доста пара, па се можемо проводи |
| га уписао! помисли пандур весео.{S} Ту ћемо мецко да штрбуцнемо газда Цвијана...{S} Хе-хе«...< |
| е гледа и да слуша њено отворено детиње ћеретање...{S} И за чудо му: он се са Миром играо, прев |
| усуди заузети <hi>његово</hi> место иза ћерчива!...</p> <p>Ах, то су све Васићи...{S} Вујова де |
| дворишта и крију се са смехом за трула ћерчива старе куће...{S} Њему се учини да је он мали ка |
| се, кад се оно једном ја сакрио онде за ћерчиво, а ти идеш, у вече, с крављачом млека, па те ја |
| уста... »Пробајте, викну он игуману, па ћете се уверити.{S} Није сиришњача исто што и преса!« И |
| спод казао: не брините се за сутра, шта ћете јести...; зар није Антоније због тих речи продао ц |
| ји, који би тако исто...</p> <p>— А шта ћете после, господине, са оволиким имањем, викну један |
| макне са доксата неопажен.</p> <p>— Где ћете сести, господин-капетане ?... изводи механџија кап |
| р сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете спокој душама својима.{S} Јер је јарам мој благ, и |
| луђера.{S} Па дође час кад не знаш кога ћеш пре послушати...{S} А ми овако сложно, лепо, па...< |
| што?...{S} Зар ти мислиш, среће ти, да ћеш остати до краја као Антоније и Макарије?</p> <p>— Б |
| , која се показа на лицу јој.{S} Бо’зна ћеш у манастир?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Нећеш, ваљад’, ос |
| , па већ звониш добро.{S} Још сутра, па ћеш после све сам.</p> <p>— Ко је звонио? грми са докса |
| мари... све ће браћа теби показ’ти, па ћеш и ти са нама у »странствовања«...</p> <p>Љубомир се |
| не напије.</p> <p>— Кажи ми где је, шта ћеш га звати! одговори гост одлучно.</p> <p>— У подруму |
| га целим телом.</p> <p>— А, кићане, шта ћеш сад!...</p> <p>— Пуштај, застења мушкарац и мрдну р |
| а поступка.</p> <p>— А хлеба!...{S} Шта ћеш јести, болан! викну девојче за њим и пође у напред, |
| ромумла нешто као одговор.</p> <p>— Шта ћеш ту, бре...{S} Од куд чак овде?</p> <p>— Ет’ идем... |
| p>И архимандрит се зачуди:</p> <p>— Шта ћеш јести тамо?</p> <p>— Па... само малко хлеба да ми ш |
| амо поља остадоше по старом.{S} А и шта ћеш им?{S} Шта можеш унети новога, а стварнога и корисн |
| да се жели уверити: је ли он то. — Куд ћеш?</p> <p>— Идем у свет...{S} Оне котарице што сам оп |
| исли ђак и пође к вратима.</p> <p>— Куд ћеш?...{S} Седи још.</p> <p>— Е-е... да ти знаш шта мен |
| врата и стаде пред другом.</p> <p>— Куд ћеш? запита га чудећи се.</p> <p>— Кући... одговори Вел |
| вероисповедну сврху... </p> <p>— А куд ћеш оволике калуђере?</p> <p>— Дао бих им све овчарске |
| ја то, рече Љубомир.</p> <p>— Изнајпре ћеш са мном, док се не научиш звонити.{S} Али ја мислим |
| е Велимир.{S} Не знаш ти њега!...{S} Ти ћеш, мој бане, кроз који недељак право у Прњавор, а там |
| не научиш звонити.{S} Али ја мислим ти ћеш то брзо? запита Никола, гледајући га бојажљиво; ко |
| сам татуле, смеје му се тетка.{S} Много ћеш познати тако.</p> <p>— Добро, роде, кад знам...{S} |
| во.</p> <p>— Е дела сад мени реци, како ћеш сутра капетану казати.</p> <p>Љубомир понови задани |
| ог створио исто ’нако, као и мене... то ћеш видети, тако ми младости!...{S} Него знаш... ја сам |
| ћанком; око исте руке су омотане велике ћилибарске бројанице са крупним, као голубије јаје, зрн |
| стајало јуче просто јелече, од пругасте ћитајке, оперважено црним гајтаном.</p> <p>— Ја ћу у цр |
| тро, тетице!... хи-хи-хи... викну један ћосав млад калуђер, око својих дваеспет година.{S} Дохв |
| н!...{S} И он је био мањег раста, скоро ћосав.{S} Само по доњој вилици пробиле га меке, жућкаст |
| ло довољно.{S} У шеснаестој години, још ћосав, дугуљаст, незграпни Стева претвори се у брата Са |
| д рукама, развуче своје широке, дебеле, ћосаве усне, од чега му цело лице постаде округло, збрч |
| кајмаклију, којој неће манисати ни онај ћосави Василијан.{S} Али је сад окупише ђаци са поздрав |
| ногобројну гомилу деце, дечака, младића ћосавих, младића с брчићима и брадицом, која се таласа, |
| дао као курјак, кога су ловци сјурили у ћошак.{S} Види само једно: неизбежну пропаст, — или: ју |
| оји личи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто ми од ноћас сева десна стра |
| би их зајазио.{S} Него... ако велиш, ја ћу им рећи... да се не мразиш?...{S} Знаш... они мисле, |
| штено извршим његову заповест?...{S} Ја ћу ово друго.</p> <pb n="204" /> <p>— Е, а заборавио си |
| ајући главом и бранећи се рукама.{S} Ја ћу сам...</p> <pb n="213" /> <p>— Попо, утаче се домаћи |
| — Враћај се натраг, невољо једна.{S} Ја ћу те одвести кући.{S} Дед’, док нисам викнуо кмета и п |
| дућности очекују.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу се заузети за тебе, али да будеш ваљан, рече му крат |
| оперважено црним гајтаном.</p> <p>— Ја ћу у цркву, рече она, ставши уз њега и загледајући око |
| нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поправљам кад погрешиш.</p> <p>Клат |
| ви.</p> <p>— Торба је на студенцу, а ја ћу ’вако... одговори он прескачући једну врзину.</p> <p |
| ксимову собу... је ли, Вељо?...{S} А ја ћу Арсенијеву.</p> <p>— Добро, насмеја се Веља; онда ме |
| во, не разумеш ти ове ствари...{S} А ја ћу ти донети, ако хоћеш да читаш, што лепо.</p> <p>Љубо |
| <p>— Ја...{S} Кад ти будеш царица, и ја ћу онда у свеце!</p> <p>— Што?...{S} Ти си побего из ма |
| ви, што сте оптерећени и намучени, и ја ћу вас одморити«...</p> <p>— Ради чега си дошао, брате? |
| тових речи: »Ко се постиди мене... и ја ћу се постидети њега у царству Оца мојега«, па одједном |
| ај... ала ће да се живи!...{S} Велимира ћу узети да ми успрема собу... нека зна ко му је господ |
| ећу, па шта буде...{S} Збогом.{S} Сутра ћу ти јавити.</p> <p>Девојче остаде наслоњено на чатал, |
| присети се Мира и викну :{S} Љубо, шта ћу код куће казати... чича-Живојину?</p> <p>— Кажи: оти |
| , ти одавно радиш на своју руку.{S} Шта ћу... ми смо прости људи, а ти си толике чколе учио...{ |
| себе и као да се запита:</p> <p>— А шта ћу сад?...</p> <p>Ови незнатни послови у пећини, пореме |
| : иди у друго одељење, па ме чекај, сад ћу ја..</p> <p>Он се испе лагано у друго одељење, које |
| од страха... »Ово нема шале!...{S} Куд ћу сад?«...{S} Он отвори уста и доста одлучним гласом, |
| ише ?</p> <p>— Хм... светац!... »Од куд ћу му, врага, знати...{S} Соломунова пјесма над пјесмам |
| ја добро упознам с газдарицом, па после ћу ја и код слушкиње у госте.{S} Биће ту части!...{S} А |
| ме, док ме не приме у школу... па после ћу у послуживање«...</p> <p>— Е-е-еј...{S} Љубомире!... |
| атим... опију га па им све каже.{S} Али ћу и њега...</p> <p>Тако псујући и договарајући се, вра |
| азмишљајући много, рекне у себи: »Овако ћу и ја, баш овако исто«...{S} И опет је настављао прек |
| н за старешину.</p> <p>— Их, роде, како ћу... ојађеник сињи!...{S} После самоубилца!... узвикну |
| лан, оногај...{S} Зар тако наша... како ћу рећи... наша љубав?</p> <p>— Љубиле те свраке, како |
| } И ти долазиш под моје, оногај... како ћу рећи... под моју власт.{S} Хап!{S} Ђаволе-е... отеже |
| опет посветили...{S} Шта је то... како ћу сад?«...</p> <p>Младић уздрхта од страха што га сад |
| м још напустио манастир... не знам како ћу то.{S} Жао ми.</p> <p>— А где ти је жена?</p> <p>— И |
| ака, па овде под звонару.</p> <p>— Лако ћу ја то, рече Љубомир.</p> <p>— Изнајпре ћеш са мном, |
| ионице, чираке... <pb n="81" /> море то ћу ти све показати: не вреди ту говорити, док не видиш |
| то се каже: чисто ко у цркви.{S} Већ то ћу ти показати...{S} Па онда кадионице, чираке... <pb n |
| походи.</p> <p>— Каки вам је овај, што ћу га ја слушати...{S} Максим? запита Љубомир, залажући |
| ујући тим своје чуђење.</p> <p>— Ја што ћу? одговори овај и стаде везивати јарца ликом.</p> <p> |
| >— За вечеру гледајте које дебело младо ћуре... почиње наређивати полицајац.</p> <p>— И пловчиц |
| руменом, масном корицом добро укљукане ћурке и гуске, па неке младе дебеле пловчице пржене на |
| ским уживањем и великом вештином, масну ћурчију тртицу, која се, на његову срећу, била затурила |
| ашен и мали, знаш како смо се гледали и ћутали на коси?...</p> <p>— Па ја у вече извукох батине |
| еда дубоко у прошли живот и, после дуга ћутања, уздахну горко...</p> <p>О, како је тамо, куд он |
| ли он не одговори одмах.{S} После дужег ћутања он проговори:</p> <p>— Чекај! и његове цокуле за |
| ажем, настави игуман живо, после краћег ћутања, са јасном намером: да још боље истакне своје ис |
| е тамо, Боже? рече девојче после краћег ћутања.</p> <p>— То и ја све мислим.{S} У вече кад легн |
| . је ли тешко? пита Максим после краћег ћутања.</p> <p>— Па... како коме.{S} Има их доста што н |
| Велимир се грохотом насмеја.{S} Настаде ћутање.</p> <p>— А Јованка једнако распитује за тебе.{S |
| ава или неко други.</p> <p>Опет настаде ћутање.{S} Тек ће, после дужег прекида, прота рећи:</p> |
| </p> <p>— То већ нека... прекиде игуман ћутање, то је онако, узгред...{S} Него дела да пређемо |
| одговори ништа, очекујући да ће његово ћутање напоменути госту, да се такве ствари не причају. |
| и дизлука.{S} У кући настаде дуго немо ћутање, које, како изгледа, не хтеде нико прекидати.{S} |
| " /> дани, час мирно, непомично, гробно ћутање Маљеново, час фијук и звиждање бесна ветра, прек |
| чинио је пробу, па ослобођен игумановим ћутањем, реши се да му тако одговара до краја.</p> <p>— |
| збија у светли недогледни зрак, и немим ћутањем поздравља стара знанца...</p> <pb n="254" /> <p |
| .</p> <p>Љубомир ућута.{S} Читав час је ћутао и џаракао штапићем по растуреним прегорелим жишка |
| один, који <pb n="171" /> је непрестано ћутао и понекад се смешкао каквој шали што падне при ра |
| арицом, и макар не говорити ништа, само ћутати...</p> <p>Пухор се стаде хватати по сјајним жишк |
| и почешаше се иза уха, мрднуше веђама и ћуташе, а млађи макоше руком преко брчића, погледаше се |
| па се намести на клупу до Максима, који ћутећи жудно ишчекиваше кајмаклију, не марећи сад ништа |
| т...</p> <p>А Љубомир се завуко у сено, ћути и премишља како је страшан капетан.{S} И то му се |
| подрум.</p> <p>Игуман је оборио главу и ћути као заливен.{S} Изгледа да не чује шта му друг гов |
| ћи.</p> <p>— Ја реко’ ти заспо̑... а он ћути ’нако, викну девојче силазећи с јарца и држећи га |
| ње ципела.</p> <p>Црни се и тајанствено ћути високо небо, црни се тамна летња ноћ; не види се н |
| рлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!...</p> <p>После неколико секунада појави се |
| онда</hi>... загледаш се тако у маглу и ћутиш пола дана, па после ми велиш да те вуче нешто у о |
| октора...</p> <p>Чује се како пуцкарају ћутци у огромној бронзаној пећи.{S} Ђаци се раскокали, |
| } Ех, кад би имао стотину дуката, да их ћушне где треба!...</p> <p>Василијан се само запрепашће |
| чи некакво чудно виђење <pb n="144" />, у облику дивне, нежне као роса, слатке као ружин мирис, |
| а, али га вуче у собу „нова симпатија«, у облику једног грубог калупа за камилавке и готовог са |
| гово најмилије духовно чедо, отац Сава, у старешинству наследи.</p> <p>Обишавши неколико већих |
| нио, добио производство.{S} Владика га, у првој ватри љутње, грубо изгрди и припрети му, да ће |
| ице иза Леонтијевих леђа, преко бисага, у које ће Велимир купити јаја...</p> <p>Прва свештена р |
| унети новога, а стварнога и кориснога, у неколико манастирских ливада и њива.{S} Гвоздени плуг |
| ко би он њу обалио!...{S} А после тога, у свакој је сељачкој души скривено по мало подлости: ак |
| измаглица постаје све гушћа и влажнија, у глави се осећа све јаче стезање, као процепом, снага |
| смеје даље над праведником... девојка, у порођајним мукама, проказује правог кривца, а Макариј |
| ју је и сад држао да мери двадесет ока, у свему томе што се види очима и што је тако светло, за |
| ледати.</p> <p>На другом крају подрума, у суморној нејасној тами, на једном усправљеном пању, ш |
| <p>У другој кући задригла, разбарушена, у поцепаној сукњери, девојкара, полегла са метлом и бри |
| о стоји један дуг бескрајан низ година, у коме пројурише брзо детињство, младост, зрелост, па е |
| то више распростре у народу.{S} Истина, у томе је било доста егоизма, материјалних рачуна, <pb |
| уласка, доста личе на нишан од платна, у који је цела чета осула неколико плотуна.{S} Жуње и д |
| мраку, другу неће палити...{S} Изјутра, у свануће, умиће се на реци, па ће опет наставити непре |
| вице, насмејана лица и раздрагана срца, у очекивању добре ђаконије, одједном завеје на њега ова |
| а пет великих дуванских кеса литрењача, у којима су разне осушене лековите траве.</p> <p>— Васо |
| паса се, изу се и остаде бос, гологлав, у дугој сеоској распојасаној кошуљи...{S} Подиђе га јез |
| и стаде крај њега један мали, крутуљав, у наочарима, чичица, кога је он добро знао и већ се нас |
| о о будућности: »мора се ићи у Београд, у школу«, а планови су се састојали у разним облицима, |
| и изиђе из олтара, опет загледа у себе, у дубину душе своје, очекујући да осети очигледну, јасн |
| дајући шта се ради.{S} Завири и у собе, у кухињу, у трпезарију, и као окамењен, са бесмислено у |
| етке, једва приметне прљаво жуте обрве, у знак незадовољства.</p> <p>Прође четврт часа.{S} Чоба |
| {S} Чак му се чинило да му је све овде, у овој кући, по вољи, али из дубине душе говораше му др |
| ге, ни бола, ни жалости.{S} Тамо негде, у најсакривенијем крајићу његове душе, светлуцаше слаба |
| епотице и после испреда разне догађаје, у којима би он и та лепотица играли главне улоге.</p> < |
| ри места исеченим крајевима од мантије, у коју је увијено тело.{S} Из грубе, широко савијене ро |
| /p> <pb n="202" /> <p>То вече Леонтије, у својој ћелији, проведе у дугом разговору са Велимиром |
| ају и некакве нејасне калуђерске слике, у којима често Љубомир, као у сну, види себе сама...{S} |
| ркће и често погледа у косо, наокришке, у једно место, где стоји непомично нека црна прилика.</ |
| ам ви личите на <hi>прве</hi> хришћане, у толико и ми на <hi>прве</hi> калуђере...{S} Какав сте |
| човечни напори, муке и болести телесне, у којима људи забораве и Бога и све, али смерни инок ос |
| се враћа пређашње побожно расположење, у очима се све више губи онај обични смисао, душа му се |
| ине, од које попадија кроји себи сукње, у искривљеним старим опанчићима и срозаним великим чара |
| е.{S} Само се најстарији члан породице, у ћелији, крај мртва Саве, кошка и препире са Арсенијем |
| тек... није оно право«.</p> <p>Другови, у живом разговору о будућности, дођоше до угнуте стене, |
| кве црквене књиге.{S} Сва браћа-монаси, у празничном руху, са неким напрегнуто озбиљним изразом |
| дом, тек у годишњим рачунима он износи, у место пређашњих <pb n="244" /> шесет — седамдесет, чи |
| <p>Ту, у тој светлој златотканој одећи, у оној необичној капи, за коју је и сад држао да мери д |
| гости, јер осећају да су у пуној кући, у којој нема газде, и сад се не зна чија је...{S} Ко ум |
| аним и споља и изнутра котлићем у руци, у коме је освећена водица, крст и босиљак, креће се на |
| ишта, а у једном се види при дну пасуљ, у другоме сок...</p> <p>Жена се трже од брза и ненадна |
| ње каквим узвиком и краћим размишљањем, у коме је обично стављао себе на место онога свеца, чиј |
| S} Ослушну... нема никога.{S} Пред њим, у слами, ваља се некаква шарена крпа, тканина...{S} Неш |
| те? пита Максим неким злослутим гласом, у коме се чује и очајање и — претња...</p> <p>— Како си |
| наступили тек онда, кад је нови игуман, у току неколиких година, разјурио из манастира стару бр |
| тељу.{S} Десетогодишњи, чумави малишан, у масној, потпасаној памуклици и шареним накриво сашиве |
| ашења, нови брат стаде, потпуно одевен, у калуђерском оделу, са свећом, јеванђељем и крстом у р |
| им на пању игра и прелива се као рубин, у великој широкој чаши, жућкаста стара шљивовица.</p> < |
| го много лепше, светлије... и да ће он, у своје време, поћи за њим...{S} Мирише суво младо сено |
| ширицама, а било их неколико, као и он, у масним, прљавим, искрпљеним кошуљама од дебела кудељн |
| .{S} Јест... то је његово старо гнездо, у коме се испилио!{S} Он не гледа високу, са црвеним кр |
| ризу радости, рече архимандрит, а неко, у исто време, огрте новоме брату широку мантију.{S} Нов |
| игуманово прећуткивање, и мало по мало, у њему се утврди мисао: да ни игуман не зна ове ствари. |
| је то старо, изношено, искрпљено одело, у коме он изгледа смешан.</p> <p>»Баш прави господин, п |
| се за нешто покретно, миришљаво, врело, у сну не може да разазна шта је...{S}Сву тежину тела пр |
| е... онда... онда побегнем право овамо, у овај тамни подрум, куд не допире та чаробна светлост. |
| озницу.{S} Он више не мисли, него само, у страху, очекује, кад ће наступити <hi>онај</hi> трену |
| живот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој магловитој даљини настаће некакав нови, дру |
| јна звонара.</p> <p>»А како ли је тамо, у Београду ?!...{S} Па још кад се обуче сам митрополит. |
| на удовица му увезала у мараму и писмо, у коме се исказује груба страст и позив на састанак...{ |
| но, у љутини написано, владичино писмо, у коме му се по <hi>трећи</hi> пут наређује: да Љубомир |
| а и његове руке, која држи крст, и оно, у понекој кући, значајно стрељање очима, од стране какв |
| и одјекиваше ходником:</p> <p>— Сотоно, у теби је пакао!...{S} Камо ти деца, што си их родила.. |
| заносом, и онда му срце дође тако пуно, у грудима га задише некакво радосно расположење, и он с |
| химандрит по други пут прочита одлучно, у љутини написано, владичино писмо, у коме му се по <hi |
| лагао нежним благим осећањима, и уз то, у приличној мери, маштао и писао стихове, заинтересова |
| игуман Сава.{S} И онако широк и плећат, у овој полутами, иза слабе шкиљаве воштанице, изгледаше |
| ких празника, осветљен.{S} Архимандрит, у свечаном оделу, стоји у олтару, пред отвореним царски |
| да не оставља овај прости мирни живот, у коме је за сад само једна брига: да су му белавка и п |
| че звонце једаред.{S} Морала је трипут, у размацима, поновити овако звоњење, док се Велимир пој |
| Египатског, како је он провео целу ноћ, у једној соби...</p> <p>— Знам, причао си, насмеја се В |
| азећи обумрлим ногама у пространу собу, у којој само угледа много, много људи... и сви се некак |
| тајанственошћу, коју је, исту овакову, у својим сновима гледао.</p> <p>То је, дакле, <hi>оно</ |
| пространој соби, тамо па другом крају, у врху дугачка стола, сеђаше крупан дебео просед калуђе |
| иже своју једру, облу, поцрвенелу руку, у танком, широком, везеном рукаву, и наслони је на Љубо |
| ади га на њ, гледајући на другу страну, у мрак.</p> <p>— Тако ти Бога, шта радиш ту? пита прота |
| > <p>- Он опет гледа у ону сиву даљину, у онај тајанствени застор, који му сакрива од очију те |
| <p>Нешто га вуче у ту магловиту даљину, у тај неизмерни простор што се зове <hi>свет</hi>.{S} О |
| } Кад га сведоше, прве ноћи по венчању, у ложницу са женом, Макарије се претвори да га обузе не |
| ав овом изненадном, плаховитом поводњу, у који запливаше сви његови другови.{S} Та околност, шт |
| се ради.{S} Завири и у собе, у кухињу, у трпезарију, и као окамењен, са бесмислено управљеним |
| не котарице што сам оплео, знаш где су, у оној шупљој букви... узми их све...{S} Па сад... скор |
| анземаљска слика пред њим...</p> <p>Ту, у тој светлој златотканој одећи, у оној необичној капи, |
| уди, лепушкаста жена.{S} Приђе шпорету, у коме још тињаше ватра, постаче угарке, убаци још дрва |
| орист.</p> <p>А после и иначе у животу, у разним забавним и младићским стварима, Сава је био оп |
| ник, да се настаним у оном истом месту, у коме је помало боравио твој велики светитељ?...</p> < |
| Задахну их онај познати подрумски дах, у коме има не само алкохолног мириса, него је <pb n="13 |
| ави га свега и продре му у сваки живац, у сваки атом што осећа...{S} Ах, ала је све пред њим цр |
| оје матере.{S} Син јој је великошколац, у последњој години.</p> <p>Љубомир не може очију да одв |
| ило тихо, лако пролећно вече.{S} Месец, у другој четврти, већ испливао и прелива се својом блед |
| м ја сакрио онде за ћерчиво, а ти идеш, у вече, с крављачом млека, па те ја уплаших, а ти просу |
| амо чека код куће!...</p> <p>У свет!... у далеки, бели свет!...</p> <p>Нога му корачи...{S} Он |
| ли друге калуђере: шта ће се кухати?... у чему, како?...{S} Шта ће с донесеним млеком?{S} Ко ће |
| попова.{S} Боже, како ли то изгледа... у једној гомили, сто попова!...{S} Нека, нека, још мало |
| неким полусмехом:</p> <p>— Кажем ја... у свеце хоће!...{S} Па се одједном жустро осврте и прив |
| јасно шта жели...</p> <p>-— Еј, ђаче... у шта си се загледао! викну му над самим ухом неко, тањ |
| <p>— Шта?</p> <p>— Вуче ли те, велим... у манастир?</p> <p>Он поћута неко време, па одједном ка |
| у испод звонаре...</p> <p>Шта је ово... у дворишту сви калуђери?{S} Гле, и отац Сава стоји на д |
| аједнички?{S} Изиђемо неки пут онако... у село, где се скупљају девојке, па тако, шали се и сме |
| . и он би тихо и весело полетео тамо... у ту тајанствену, нему, осветљену тишину...</p> <p>Али |
| ле: »Ништа, ет’... све је као обично... у реду«...</p> <p>- Хи-хи-хи...{S} Еве га... бегунац!.. |
| се њоме на све стране размилио свет... у мени заигра срце, повуче ме нешто некуд... мами ме не |
| и њених одлука.</p> <p>— Напослетку... у друштву се и калуђер жени, вели отац Спира, смешећи с |
| је постављен за старешину манастира Т. У целој Србији, нигде се у толикој мери не израђује и н |
| ао!«...</p> <p>— Доста! грми иза стола; у ходнику престаде фијук, чује се нека журба, преношење |
| уше пуна кола, извукоше их из дворишта; у манастиру одмах настаде мир.{S} Тетка, још црвена од |
| зо диже главу и погледа га право у очи; у том погледу беше тако много немог прекора и истине, д |
| рана, онда ће се удалити <pb n="152" /> у какву пустињу, или велику шуму, или тако нешто...</p> |
| се заплете, не налазећи <pb n="108" /> у мислима речи, којима би назвао игуманов поступак, — т |
| хладне цигле, од којих му <pb n="98" /> у исто време иде ватра у главу, а пред њега искочи Раде |
| оно старо обношење водице по селима!{S} У свештеничким парохијама, по једном селу пође попа, а |
| о црн живот, који се овако проклиње!{S} У исто време он беше на чисто с мишљу: да му се не може |
| , пуним грудима...{S} Ах, живота!...{S} У свет!...{S} Тамо, тамо!...</p> <p>Скочи као помаман с |
| јим носом — човек!{S} О, 'натеме!...{S} У мал’ не дрекнух...</p> <p>Љубомир се насмеши, али му |
| p> <p>А Макаријево... чудо! чудо!...{S} У зрелим годинама родитељи му се раздвајају, добром вољ |
| ете шта ће рећи капетанов пандур!...{S} У мало ми главу не однесе... само да ме закачи бутовима |
| бега!...{S} А моји... шта ће они?...{S} У свет!«... мисли дечко, улазећи обумрлим ногама у прос |
| де уморно гледати по мрачној соби...{S} У глави му читав хаос, па ври...{S} Она га беседа о кал |
| млада; какво село, онаки кметови...{S} У колико нам ви личите на <hi>прве</hi> хришћане, у тол |
| све бити <hi>друкчије</hi>, ново...{S} У очекивању тога <hi>непознатога</hi>, њега обузима нек |
| тежину тела с једне ноге на другу...{S} У том се сети смелих Логових кћери, ослободи се и погле |
| бавезе: »молчаније« и »послушаније«.{S} У његовој природи беше много онога урођеног »ширетлука« |
| како се закалуђерио, једина забава.{S} У граду је, док се бавио са архимандритом, купио добра |
| а угрејаних мокрих чарапа и дизлука.{S} У кући настаде дуго немо ћутање, које, како изгледа, не |
| необична гомила на малим вратницама.{S} У средини ујармљена два вола, около њих калуђери и сеља |
| ника и по његовим личним интересима.{S} У манастиру поче други живот и други ред.{S} Обрте се с |
| а Нићифор се придружи послушницима.{S} У току обеда Сава приказа Љубомира гостима око себе.{S} |
| II</head> <p>Прошло је десет година.{S} У манастиру се за то време учинише многе промене.{S} Кр |
| мир, прекидајући читање од узбуђења.{S} У осмој години, па у манастир«...</p> <p>После већ чита |
| да.{S} Биће од оних из конзисторије.{S} У дворишту не беше никог другог; кочијаш, који је довез |
| нин, сеоско дете сиромашне породице.{S} У десетој години отац га доведе у овај манастир, чувено |
| немајући кад силазити низ степенице.{S} У оном летењу на земљу осети, да је кошуљом нешто лако |
| д учини заношљив... онако младићски.{S} У том наиђе његов господин.</p> <p>— Господине, шта је |
| а.. хтео је, ваљад’, нешто показати.{S} У том нанеси враг Рада кочијаша са буђавим, полутрулим |
| екује кад ће се отуд помолити човек.{S} У ушима му још бруји вика оног сељака, и сад му се чини |
| отрцане са својим уквашеним перјем.{S} У шуми тајац: умире ово огромно, густо, зеленожуто чудо |
| ћутања.</p> <p>— То и ја све мислим.{S} У вече кад легнем, па зажмурим, <hi>оно</hi> ми одмах д |
| нешто, што не личи ни на шта друго.{S} У једном крају подрума светлуца запаљено видело, те пок |
| његова срећна мисао постала је дело.{S} У то срећно доба ни »крштенице« не беху потребне одмах |
| и одликовао, — и то је било довољно.{S} У шеснаестој години, још ћосав, дугуљаст, незграпни Сте |
| е је ли све на вама уљудно и у реду.{S} У кући живи само једна баба са сином.{S} Баба је рођена |
| воре са женама, које им се допадају.{S} У том осмеху исписана је бездна грешне пожуде, ширетлук |
| иса сузе, које му полетеше из очију.{S} У овоме причању нађе он некакву сличност <pb n="46" /> |
| {S} Имало се кад размишљати о свему.{S} У томе доста поможе Велимир, својом бистром практичном |
| евијене пруге, што личе на чамовину.{S} У једној му руци дебео црвенкасто жућкаст трсковак са д |
| н љубопитством, приближи прозорчету.{S} У великој пространој соби, тамо па другом крају, у врху |
| још од јутрос, забринуо млади монах.{S} У сваком селу има неколико домаћинских кућа, где калуђе |
| а неизвесност?!...{S} Где је истина?{S} У чему је живот?{S} Где је <hi>оно право</hi>?... оно, |
| владичина, после повратка »Господинова« у резиденцију му, нагрнула је на манастирску трпезу, ка |
| која је дошла да све »прими и прегледа« у току од седам — осам недеља, наместила се у гостинске |
| се грејао и сушио поред топла »шпорета« у манастирској кухињи, а око њега се окупили љубопитни |
| .. чича-Живојину?</p> <p>— Кажи: отишо̑ у свет, рече он и за мало га нестаде у густом шибљу, ко |
| , све послове манастирског газдинства — у овоме се чак и одликовао, — и то је било довољно.{S} |
| а више ничега; оде све, све...</p> <p>— У здрављу ! рече он и крену се.</p> <p>Нити се руковаше |
| а вина, да грдите ово легло...</p> <p>— У вину је истина! викну онај професор »травуљар«, дижућ |
| тави за после, кад ми одемо...</p> <p>— У <hi>мој</hi> манастир нека нико не улази са својим ус |
| олготу представља... и њу, ја.</p> <p>— У које време?</p> <p>Овде се мора поменути, да често по |
| да му тако одговара до краја.</p> <p>— У које време? понови Максим игуманово питање, па одједн |
| звати! одговори гост одлучно.</p> <p>— У подруму, прошапта Љубомир бојажљиво.</p> <p>— Хајде, |
| екакву претњу и узвикну оштро:</p> <p>— У Јасеновац!...{S} Посла има доста, Велимир зна...{S} О |
| 21" /> <p>Пролећу месеци за месецима, а у глави побожна монаха витлају се све нејасније, све та |
| парохијама, по једном селу пође попа, а у друга пошље ђаке.{S} Ако има синчића, онда шиље њега, |
| ртали, нагнули око загашена ватришта, а у једном се види при дну пасуљ, у другоме сок...</p> <p |
| у гледа узбезекнуто, зачуђено сељаче, а у ушима му још бруји одсечан, строг глас малог, чистог, |
| мишља шта да јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души му се почиње поткрадати сумња у лепоту тога хваљ |
| а мислима.{S} Загледа се у онај мрак, а у глави му се поновише све малопрешње слике весеља... п |
| з сан да је баш овог тренутка заспао, а у исто време осећа како га неко снажно дрмуса и виче му |
| Гвоздени плуг бразда по њима одавно, а у копачице и друге пољоделске справе још се некако сумњ |
| > <p>Јер у светим књигама пише једно, а у животу је нешто сасвим друго, друкчије...{S} Он је по |
| о!...{S} Последњи пут застења очајно, а у грудима заклокота изнемогло, промукло урлање...</p> < |
| ост, зрелост, па ево стиже и старост, а у том дугом низу отац Сава не види ништа, до таму и гус |
| ов!«...</p> <p>Прошла је давно поноћ, а у мислима узбуђена монаха прелећу све саблажњивије слик |
| лаву и преврте очима, као да га кољу, а у себи помисли : »Мученици Христови, да ли сте и ви ово |
| кочише неповређени, нагоше да беже... а у ходнику, даље од врата, опет прасну: дум... дум!...</ |
| а целом столицом, па љуља, љуља...{S} А у глави све теже...</p> <p>Дубока ноћ...{S} Разлила се |
| изме, стаде их превртати и пипати.{S} А у том овај — Веља — донесе сир и метну на астал.{S} Про |
| , кад се јавила у њему прва мисао.{S} А у самој ствари то није почело једног дана, ни месеца, п |
| р шта би радио човек у овој самоћи, — а у веселој глави млада намесника све живље се и узбуђени |
| зе, или говоре тек ’нако?...</p> <p>— А у тој гимназији... је ли тешко? пита Максим после краће |
| , такав сам и ја Антоније...</p> <p>— А у Русији су калуђери — прави свеци!</p> <p>— Такав им ј |
| вим жаром младићског заноса...</p> <p>А у, замореној дугим читањем, глави само се ређају слике |
| изведено, загушљиво хркање...</p> <p>А у соби ђачкој свануло.{S} Љубомир устао и гледа како са |
| је све примамљивије и лепше...</p> <p>А у кући се живело старински.{S} Беше свега у изобиљу...< |
| еву неко тужио, сетно осећање.</p> <p>А у дворишту и по стајама пустош, занемареност и нема сањ |
| е иронично и савијајући писмо.</p> <p>А у себи архимандрит помисли: »Е, мој владико...{S} Мисли |
| ..</p> <p>Љубомир види да се чини гозба у част његова доласка, па не сме да одрекне ни једну ча |
| сто онако, као што је насликан св. Сава у његовој школи.{S} Њега текну нека пријатна, слатка ра |
| 168" /> види какве калуђере спрема Сава у свом манастиру!{S} Сви гледају Љубомира, као што се г |
| весели, отпутоваше и гости и отац Сава у суседни манастир, где ће преноћити, па сутра се врати |
| д овог неочекиваног додира, који изазва у његовим нервима читаву струју некакве нове, непознате |
| од свилена рипса, који се лепо прелива у оне превијене пруге, што личе на чамовину.{S} У једно |
| >Прошла је година од доласка Љубомирова у манастир.{S} Зимус, некако пред Божић, преместише оца |
| оз шуму можеш провући неколико пластова у реду, да не закачиш о дрво; уљаник зарасто у корову, |
| о одласку Нићифорову, Леонтије отпутова у окружни град.{S} Чим одседе у механи, саопштише му но |
| августу.{S} Архимандрит зором отпутова у град, што је значило <pb n="180" /> да ће се забавити |
| великог и анђелског образа; да се обува у сандалије, ради припреме за проповед мира...{S} И кад |
| вати га за мишице и повуче.{S} Уведе га у ону највећу собу у Богословији београдској, где се пр |
| ке »планове« човек са њим: зацело ће га у владике!{S} Е баш те поздравио за то архимандрит Сава |
| ше и браду.{S} Четвртог дана позваше га у канцеларију...</p> <p>Кад је саслушао чика-Јоцин пози |
| ад био у манастиру«.</p> <p>Одведоше га у своје ђачко скровиште: уђоше у велику, пространу топл |
| Као да беше повезан за њих, повукоше га у вртлог младићске бурне пијанке.{S} Око њега хучи, грм |
| нако женски, без наглашавања и уводи га у његову ћелију.</p> <p>— Мој устав!...{S} Лонцолизи!.. |
| мислима ређати разне положаје, који га у будућности очекују.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу се заузе |
| помаже: чим ме опази с колима, он бега у горње воденице...{S} А ја не могу сам товарити вреће. |
| кући се живело старински.{S} Беше свега у изобиљу...</p> <pb n="259" /> <p>Једног дана Леонтије |
| е, што је гледао и слушао, било за њега у толикој мери ново и важно, да се није ни сетио никакв |
| <p>— Ниси, вала, ни ти заостао од њега у томе, каже му Велимир у шали.</p> <p>— Де, ти, Еро!.. |
| стиди мене... и ја ћу се постидети њега у царству Оца мојега«, па одједном севну очима и готово |
| Што допусти?!... прекореваше он некога у боном заносу.{S} И сад нисам више онај, који сам био |
| Овамо!... и Леонтије увуче свога друга у собу, посади га да седне, па и сам седе и загледа се |
| снову стеченог знања у школи досети, да у Србији нема никакве пустиње...{S} А да оде у какву не |
| адика живи и дише само калуђерством, да у томе питању код њега нема мере ни разлога...</p> <pb |
| ко је пренаглио жудњом за радиношћу, да у почетку није знао чега пре да се дохвати.{S} Срећом, |
| , <pb n="55" /> па да је притисне... да у својој постељици ноћу, кад намакне жути капут на глав |
| приказати милији, ближи...{S} И као да у овоме он опази нешто непријатно.{S} Поведе разговор с |
| ј општи хладни, себични тон, који влада у свима манастирима.{S} Сваки живи за себе, и никога се |
| ње, узидано у бедему, али осећа да пада у бездан и није га ни мало страх, јер од некуд зна да с |
| м и већ гледати даље... а Љубомиру пада у део слушкиња.{S} Он се постара и да објасни дечку њег |
| ује <pb n="127" /> за оно, што не спада у његову »специјалност«.{S} А ђаци су, уз то, обавезни |
| ку.{S} Тек кад се смирише гладна говеда у ливади и стадоше пасти, он се осврте и гледаше дуго, |
| како је учинио кад белавка уведе говеда у стричеву њиву, или да трпи као што чине Велимир и Ник |
| ово много шире.{S} Он стоји дуго, гледа у ту необичну појаву и чуди се...</p> <p>»Ето ти свет!. |
| лицу јој исписан велики ужас.{S} Гледа у некадањег друга, као у неко чудовиште, и пита <pb n=" |
| и јарца, а он сад сасвим друкчије гледа у покрете њених ногу, није као пре...{S} И још много др |
| ћи главу зиду, старајући се да не гледа у госта, који већ прелази преко собе.</p> <p>— Оче Саво |
| да се пије, и само ’нако... да се гледа у маглу!«...</p> <p>Од тог срећног дана престадоше пред |
| Сви гледају Љубомира, као што се гледа у менажерији каква невиђена и нечувена дотле реткост.</ |
| о да га електрична струја баца, и гледа у децу око себе тако блажено, као да би се сад са свима |
| шушти и букће, а млади усамљеник гледа у зажарено светло треперење огња; и што више гледа како |
| и плодна ваљевска Посавина.{S} Он гледа у нејасну пругу, тамо где се небо састаје са земљом, и |
| лом неких нових осећања и збуњено гледа у оне јасне плаве очи, које га чудно гледају...</p> <p> |
| и дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву таваницу, не мрда очима и не трепље, само |
| аздан, ваздан...</p> <p>- Он опет гледа у ону сиву даљину, у онај тајанствени застор, који му с |
| »велике гимназије«.</p> <p>...{S}Гледа у ове неме и страховите, за њега, зидине, како се дижу |
| нице манастирске, отуд од реке, загледа у часовник и шмркће плаховито.{S} Већ је пети дан како |
| шио целу школу...{S} Љубомир се загледа у ова црна, кривуљава, незграпно израђена црквено-слове |
| више.{S} Он је умро!«...{S} Он загледа у своју душу: како сад изгледа као <hi>други</hi>, и на |
| одежду и изиђе из олтара, опет загледа у себе, у дубину душе своје, очекујући да осети очиглед |
| пред њега.</p> <p>Он се осврте, погледа у човека, који стајаше пред њим, наслоњена на велики шт |
| као остављени у пустињи путник, погледа у плаво небо.{S} Зар сви једно исто!?...</p> <p>Само га |
| аса калуђер се диже на колена и погледа у мрачни храпави свод пећински...{S} Болан, очајан прек |
| .. то је!{S} Кажем ја... рече и погледа у једног натмуреног друга, који као да није до сад веро |
| p> <p>Игуману, чим узе стакло и погледа у њега, раширише се ноздрве, али тај опаки знак Никола |
| урлија! одговори Мира немарно и погледа у страну.{S} Нисмо имали друга посла.</p> <p>— Па онако |
| близину њена тела... и опет јој погледа у очи...{S} Преплашен, изненађен, детињи поглед беше уп |
| сним одговором), шмркће и често погледа у косо, наокришке, у једно место, где стоји непомично н |
| е радити, рекао је тетки, која је вазда у сличним случајевима вршила посредничку улогу између с |
| ..{S} Кад ти будеш царица, и ја ћу онда у свеце!</p> <p>— Што?...{S} Ти си побего из манастира, |
| тлост, разгледајући да ли је чиста вода у њему.</p> <p>— Бацила сам татуле, смеје му се тетка.{ |
| ипај, рече му тетка.{S} А твоја је вода у том мањем лонцу, објасни она Арсенију, који бојажљиво |
| едаје старешини, колико је пало прихода у цркви од свештенорадњи...{S} Ту се записивала свака п |
| .{S} И тамо далеко хеј, вије се и пружа у дужину некаква беличаста магла, а под њом се вијуга и |
| али и ћутали на коси?...</p> <p>— Па ја у вече извукох батине и за тебе!</p> <p>— А јарца... ја |
| {S} Чекај...{S} Тешко ми што нисам и ја у вашем друштву...</p> <p>— Па ко ти брани ?{S} Сутра м |
| д ти буде двадесет!...</p> <p>— Нећу ја у парохију.{S} Владика одобрио да живим у испосници јед |
| ...{S} Лишће шушти, преврће се и избија у вис под ударцима његових опанака, сухо грање пуцка и |
| љен одозго величанствено и моћно избија у светли недогледни зрак, и немим ћутањем поздравља ста |
| нтију дође налог, да упути оца Арсенија у манастир т-н, камо је одређен за старешину.</p> <p>— |
| г трудне девојке, која обеђује Макарија у греху...{S} Кад се само чита, хоће човек да полуди, а |
| а искрена радост њихова, што им се сија у оку, јер су дочекали да виде два »господина« из њихов |
| него некако у косо, и опет гледа човека у очи.{S} Па ход господин-Николин!...{S} И он је био ма |
| .{S} Њему би до мрака, а онај тамо чека у недељу...{S} Знаш ли да прекосутра треба ићи, да се ђ |
| хтеде поменути да га је и Милкина слика у тим ноћима много занимала, али се уздржа. — После сам |
| а, који прочита имена примљених ученика у први разред гимназије, и још тамо нешто стаде говорит |
| — па са сузама замоли, да му даду момка у помоћ до његова самостана.{S} Али, момци се беху сви |
| у на њу сви калуђери, нема јој опстанка у манастиру <pb n="89" />, па да се заузме за њу и сам |
| х очију на овога чудног погуреног дечка у дугачком жутом капуту, са прекрштеним рукама на груди |
| ве послове.{S} Једна удовица му увезала у мараму и писмо, у коме се исказује груба страст и поз |
| <pb n="58" /> је то било, кад се јавила у њему прва мисао.{S} А у самој ствари то није почело ј |
| ална мисао, која се већ одавно утврдила у њему, заузела га свега, па врти, врти...</p> <p>Кад ј |
| е, каква одела? пита га господин Никола у очи дана, кад ће поћи у школу.</p> <pb n="39" /> <p>Љ |
| и пошао од куће, Љубомир сврну на трла у потесу.{S} Знао је да ће тамо бити Мира, па да се и с |
| и...{S} Осетио Швабо да нема више масла у манастирима! узвикну Василијан.{S} Сад се више рентир |
| ..{S} Друга година, услед великог посла у школи и у цркви, прође му брзо, и он се зачуди: кад п |
| Београд...</p> <p>А кад има више посла у кући, онда Милку пошљу да чува говеда, а њега одведу |
| чисто светло небо; како се весело витла у ваздуху пар голубова, одсјајкујући према сунцу својим |
| офесором, јер му је та наука тешко ишла у главу.{S} Слушао је монотона ђачка причања пред попом |
| угласно, блудећи маленим очима, понавља у себи: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...{S} |
| очима, али не види ништа...{S} Понавља у памети догађаје и описе из оба житија, и како пролећу |
| , него се само забавља њоме и преставља у памети, како светац мора да јури од прилике као муња. |
| ај поступак дућанџија доли још више уља у распаљени бес игуманов, и он, гледајући несвесно, бле |
| .. мисли дечко, улазећи обумрлим ногама у пространу собу, у којој само угледа много, много људи |
| ним дугим власима, са подигнутим рукама у вис, нечовечја изгледа калуђер...{S} Ветар пирка и ле |
| раћа теби показ’ти, па ћеш и ти са нама у »странствовања«...</p> <p>Љубомир се стаде вртети; хт |
| ељаре, да припазе на камење, па их нема у воденици док год се не чује да се игуман вратио...{S} |
| ји, како се тресу и љушкају, као да има у њима нешто тешко.{S} Гомила стаде и расклопи се испре |
| рцу, уклони се од оних, које сотона има у својој власти.</p> <p>А тетка већ јасно види, да је Љ |
| о сад се само мотало, а не знаш шта има у клупчету...</p> <p>Леонтије га погледа чудно, не разу |
| Љубомир га послуша.</p> <p>— Шта ти има у том... тој библији... како ли се...{S} Дела ми баш ис |
| младић, какав је Велимир међу друговима у манастиру.{S} Не, сад је питом, нежан, плашљив, неодл |
| ад је толико стекао, да је могао некима у конзисторији позајмити по пет, шест стотина дуката, б |
| здо и вије се невештим и слабим крилима у далеки свет...{S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе |
| како пред Божић, преместише оца Максима у једно веће, удаљено братство. <pb n="188" /> После, п |
| да не увреди Љубомира, гурну га прстима у раме.</p> <p>Ђак се стресе од овог неочекиваног додир |
| еши се ђаволасто, па и сама врдне очима у страну, као да се стиди њега...{S} Она одмах, без ика |
| у собу, где је мислио провести оба дана у читању књига, што их доби од архимандрита.{S} Али га |
| слен му је овај живот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој магловитој даљини настаће не |
| скоро на половини и чита: »Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић! |
| ију сад, после овако љубазна и невиђена у манастиру дочека, не беше ни ова рогоњина пажња према |
| једна баба са сином.{S} Баба је рођена у Војводини, али је све до сад сачувала оне лепе особин |
| еј... диже се поносно од земље, увијена у тамно сивкасту маглу, дивна, пластаста Букуља...{S} А |
| аше мртва калуђера и сахранише, увијена у рогозину, повезану на три места исеченим крајевима од |
| зрешила од бремена, а сад стоји удаљена у углу, са плетивом у руци; кад погледа озбиљна, добро |
| па оде, оде... и њега носи, накривљена у страну...{S} И глава све ниже <pb n="232" /> пада, а |
| неколико година учини се велика промена у цркви.{S} Да ли је то, природним и историјом обележен |
| тим празним бакрачем на леђима, обучена у неку цицану сукњицу, иђаше за њим.</p> <p>— Чији си т |
| а Милка искакута пред њега.{S} Обучена у нову цицану хаљиницу, отворене боје, хтела је, као и |
| а преплашеним лицем, као да је паљевина у школи.</p> <p>— Шта је?! пита он и гледа по школи, чу |
| ана, кад стиже и млади намесник, новина у облику једне триестогодишње жене, познанице Савине из |
| управу манастирску.</p> <p>Прва новина у манастиру, која се јави случајно истог дана, кад стиж |
| ети самом душом, која је битна, суштина у човеку, али му људи не дадоше.{S} Угасише му, порушиш |
| .{S} Покажите нам макар једног домаћина у Србији, који би тако исто...</p> <p>— А шта ћете посл |
| еном руком.</p> <p>— Морее... отеже она у смеху, ти се канда бојиш мене?</p> <p>— Јок, море...{ |
| година било: ђаци јурну после предавања у двориште, скачу, смеју се, бацају камена с рамена, ви |
| монотоног механичког читања и молитвања у цркви!{S} Бар да остадоше парохије, па би се човек оп |
| се некако сам, на основу стеченог знања у школи досети, да у Србији нема никакве пустиње...{S} |
| и пониче...{S} Само остаде једна жудња у њему, која сад беше јача од свију: »Ах, кад ће једном |
| } После трогодишњег школовања и бављења у Београду, Сава се толико »полирао«, да је сваку своју |
| , као да отуд тражи помоћи и разјашњења у овоме заплетеном склопу црних мисли...{S} А из неба с |
| а у души му се почиње поткрадати сумња у лепоту тога хваљеног света...</p> <p>»Шта је ово?...{ |
| једном понови сећање, као да још сумња у оно, што је било далеко од њега као небо, и што је ст |
| је су биле ауторитетне за све госте, па у неколико и за неповерљиве игумане.{S} Тек оба се игум |
| тање од узбуђења.{S} У осмој години, па у манастир«...</p> <p>После већ чита даље како ђаво куш |
| пружили пушке и хоће његов живот... па у шуму!...</p> <p>После неколико тренутака како изиђе М |
| ле збуњена младића: да својевољно ступа у анђелски ред, нареди му:</p> <p>— Узми ножнице, и дај |
| корелом, смрадном грешнику«... изговара у мислима испрекидану молитву заморени бегунац, јер већ |
| де око оног црвенкастог круга, што игра у тами око пламена.</p> <pb n="134" /> <p>Прота је дуго |
| м, волео је пратити овамо кога калуђера у послу му.{S} Опомињаше га ово планинско место на њего |
| д у мају, кад не беше никог од калуђера у манастиру — сви се, беспослени, разишли по потоцима, |
| лободно...</p> <p>Тетка одведе Љубомира у собу, а Василијану даде кључ подрумски, да изнесе рак |
| поизодлазили, механџија зовну Љубомира у једну собу, па га тајанствено, са полушапатом, запита |
| свога владику по епархији, из манастира у манастир.{S} Ово га путовање толико збуни, и помете м |
| два дана изређаше још петорицу цензора у другом одељењу, и најзад сви професори дођоше до увер |
| лушно испи ракију и, угледавши Никифора у овом црном оделу, заустави очи на њему и гледаше га з |
| му <pb n="98" /> у исто време иде ватра у главу, а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га за миши |
| б, радио без одмора, без сна... из сата у сат, тако непрекидно.{S} Али се то њему није ни мало |
| освећење.{S} Буни га све, што га срета у послу: и оно усплахирено сновање по кући стидљиве дом |
| ком и новом за себе мишљу, коју прочита у књизи, па и не сврну пажњу на обично отварање собних |
| и иронично, гледајући сад сваког госта у лице.</p> <p>— А, даклем тако сас трговачку чест!...{ |
| ти: да ли је погрешио што је увео госта у подрум.{S} Прикри се за бачву, па стаде гледати.</p> |
| види да није погрешио што је увео госта у подрум, али га она обична људска радозналост задржава |
| у, где сеђаше Максим и повуче крај уста у страну.{S} Василијан се насмеши, а Максимово лице дош |
| ре, баш до самог сванућа...{S} Шта пута у Београду тако почнем мислити, шмркћем, преврћем се и |
| и... и чатал, о који се одупро, попушта у натраг и лети... лети...</p> <p>Леонтије пружа руке н |
| оги, слепи, хроми...{S} Антоније спушта у руку свакоме сиромаху пуну кесу новаца, док не раздад |
| калуђери, ђаци и момци, потом се враћа у своју ћелију и наставља прекинуто спавање, уз пријатн |
| бомир наивно, са изразом искрена учешћа у његову страдању.</p> <p>— Ха-ха-ха, смеју се оба ђака |
| на доколици, навуко му доста суха лишћа у пећину, да има на шта лећи.{S} Младић хтеде одбити ов |
| нечија снажна рука, седе триста светаца у калуђерском руху...{S} Одвоји се из средине онај синђ |
| беше на Маљену!{S} Слободан је ко птица у гори, слободан и све... само, — да не мрдне куд белав |
| ијена Рудничанка бити као нека домаћица у овој кући, па стаде још више пазити на себе и обарати |
| и му један хитац ногом несташна ждрепца у мало не однесе бедро, и он остави коње, па се стаде з |
| једним кораком ускочи у механу, истрча у ходник где су собе и преплашеним гласом викну:</p> <p |
| еторике и књижевности... све се то меша у његовој глави, постајући теже од олова, тамније од но |
| а носно бурну, младићску, искрену љубав у срцу своме према обожаваној девојци, како грозничаво |
| му је она нашла место, живеће ко бубрег у лоју; све ће му се готово донети, и он ће бити као пр |
| зне траже, да се спусти што већи прилог у бисаге или котарицу.{S} Вешти момци настављају прекор |
| рујем ђаволе...{S} Ка да је ударио обад у све...</p> <p>Професор прсну у смех и стрча низ степе |
| манастирских рачуна).{S} Тако је свакад у манастиру: дође ли један стран гост, због кога се мор |
| бом.</p> <p>— Тсс... пио сам га понекад у Београду, одговара он збуњен и црвен.{S} Мало се упла |
| све...{S} То што ти сад рекох... никад у животу нисам ником казао...</p> <p>— Знам, брате.{S} |
| добио велику дебелу књигу, какве никад у животу није видео.{S} Остраг на корицама беше руком и |
| {S} Па им онда каже: »Који од вас никад у животу није учинио грех, што га учини ова жена, нек’ |
| ашна кућа, каквих је био препун Београд у оно време.{S} Али чим отворите врата, одмах вас изнен |
| е му: учитељу, ова је жена ухваћена сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеди да такове |
| 000_C23"> <head>XXIII</head> <p>Једаред у мају, кад не беше никог од калуђера у манастиру — сви |
| убомир.{S} Скидоше га и положише на под у ходнику.{S} За то време Василијан гласно прича игуман |
| ј <pb n="179" /> други, господски народ у новим му, за њих, околностима и положају...</p> <p>»К |
| ећа како се његова столица понесе некуд у страну, па оде, оде... и њега носи, накривљена у стра |
| на, кудрава коса, очи му заиграше некуд у напред, не гледећи ни у кога.</p> <p>Гости се згледаш |
| уздахну, усправи се и, гледајући некуд у мрак, проговори:</p> <p>— Што бегам из собе, велиш.{S |
| блажено задовољство.{S} Гледајући некуд у даљину, примичући се друговима, он прозбори:</p> <p>— |
| ли се у једном углу, не гледајући никуд у страну, над некаквим печењем, па <pb n="115" /> обоји |
| уми, с празном пушком, замишљајући себе у разним ритерско-романтичним околностима.{S} Код куће, |
| ја...</p> <p>Дечко је већ замишљао себе у тим сјајним одеждама, али тако да то није он, него оп |
| и обућу.</p> <p>Боже, кад је видео себе у панталонама и капуту!...{S} Освртао се, загледао се д |
| ли се, после дваестину реда, сав задубе у читање...{S} Стајаше тамо написано о овоме преподобно |
| ове и речи како иду, па се полако удубе у читање...{S} Над њим горе отворише се неколико пута в |
| ама.{S} Ако пође за козама, одоше краве у штету...{S} Ваљад јој помаже мој Свеја, али је много |
| -ф... стење Арсеније и сипа разне траве у лонац, мешајући вешто кашиком.</p> <p>— Устао! узвикн |
| души, која је за све досадање случајеве у животу имала једну сталну подлогу — навику...{S} Све |
| , т. ј. не манастири, него они што живе у њима, упропашћују нам чедност и поштење у народу, те |
| ме прости, већа од тороња Саборне цркве у Београду... и толике су све четири...{S} Па игра, ска |
| о, паде му поглед на крупне црне редове у отвореној књизи, коју је још јутрос читао: »Узмите ја |
| се сит насањао, ређајући разне планове у глави.{S} Не беху то, истина, баш прави планови, јер |
| ржаве«.</p> <p>Велимир се окрете и, све у трку, одјури уз манастирску реку, поред оних честих м |
| ..</p> <p>Шта... зар толики рад, па све у залуд!?...</p> <p>Леонтије најпре држаше да је то нек |
| нцу својим дивотним перјем; како је све у наоколо светло, мило, топло, ведро и весело!...</p> < |
| а његова „чреда“.{S} Видео је да се све у манастиру врши по чреди па, не знајући још узрок Нико |
| се састаде са Светозарем, окрете се све у његову животу на боље.{S} Досадање место напусти, нађ |
| иже обе руке у вис и, колико беше снаге у плућима и грлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћу |
| одушно, као што је некад примао прилоге у котарицу, а од њена дара осети, познату му од јесенас |
| и кад угледа сва она царска чуда, паде у прашину...{S} Нека га...{S} А тамо стриц... гледа и н |
| лево и десно пружила, — новина ова паде у манастир као бомба.{S} Ну, отац Сава не даде бомби ра |
| неће убити...{S} Ипак се трже кад паде у хладну воду и — пробуди се...</p> <pb n="99" /> <p>Пр |
| и прочита један стих, која му прво паде у очи.{S} Читаше: »и измахну руком својом и узе нож да |
| се и учини му се као да одједном упаде у некакав други, мрачан и ужасан свет...{S} И како то б |
| језиком ластаре и... и гледа како упаде у њиву стричев син и потера стоку са ужасном псовком... |
| , љута челична пила и секира... застаде у ваздуху... као да се предомишља, да ли да изврши злоч |
| о̑ у свет, рече он и за мало га нестаде у густом шибљу, које се при дну косе подигло.</p> </div |
| еница, и сад се љуто каје што не остаде у којој да ноћи.{S} Дође му много тешко, хтеде кукати и |
| је деце, да је, већ четири године, овде у манастиру »код господина и тако... рачуња се као кува |
| огуће да су то они исти што се сад овде у кухињи смејаше, свађаше!...{S} Зар онај бледи, преврн |
| ="24" /> то било!...{S} Али да је негде у заклону, да нас не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је д |
| словицу, коју је чуо или прочитао негде у Богословији.</p> <p>— Аха, тако дакле!... узвикну гос |
| ице.{S} У десетој години отац га доведе у овај манастир, чувеном старцу, игуману Лазару, који с |
| вече Леонтије, у својој ћелији, проведе у дугом разговору са Велимиром.{S} Њих двојица су остал |
| > <p>Две године после школовања проведе у манастиру тихо, нечујно, као да и није жив.{S} И кака |
| , хоће да га упише у школу, да га уведе у <hi>свет</hi>, кога се сам инок одрекао...{S} И отац |
| таква</hi> девојка.</p> <p>Ево их, седе у хладу и чешљају.{S} Он се подупро леђима о храпаво де |
| отпутова у окружни град.{S} Чим одседе у механи, саопштише му новост:</p> <p>— Убио се ваш Мак |
| дне младе недеље спреми се Милка да иде у цркву с мајком.{S} Љубомир таман потерао стоку на паш |
| о цркву, упалио свеће са другом, на иде у кухињу за ватру, што ће се метнути у кадионицу.{S} До |
| и тај дан, проговори Љубомир, да се иде у свет!</p> <p>— Чула сам, рече она, не старајући се да |
| Биће му неки лумп-камарат, кад овај иде у варош, шапуће Никола друговима.{S} То је, зацело.{S} |
| се довољно господске шале и смеха, оде у своју собу, леже на постељу и стаде уморно гледати по |
| се ипак имати ма чим одбранити.{S} Оде у амбар, дохвати торбу с кукурузом и оде свињцу.{S} Уз |
| ији нема никакве пустиње...{S} А да оде у какву непролазну огромну планину, како ће се хранити? |
| {S} Шумар заметне пушку за леђа, па оде у девето село...{S} Воденичари замоле помељаре, да прип |
| неку велику тајну.</p> <p>Леонтије оде у своју ћелију, а тетка побаца и прилоге и дарове, стад |
| > <p>Једне посне недеље Леонтије не оде у цркву.{S} А и што ће!...{S} Тамо служе парохиски свеш |
| о њега па, напослетку, остави све и оде у потес, носећи на рамену велику буџу, јер није волео т |
| тином.{S} Даде им да једу, па затим оде у трпезарију.{S} Док се испразни чанак, тетка се врати |
| гости разбегоше и кад сам побратим оде у механу да одигра једног џандара на овако расположење, |
| ушу.</p> <p>После јела девојче опет оде у шуму; немирне козе опет су се растуриле, ваљало их је |
| ћи низ стрме, дуге степенице, које воде у простран и мрачан манастирски подрум.{S} Задахну их о |
| кроз собу.{S} Отуд се чује сипање воде у чашу, некакво цвркање и мало затим глас:</p> <p>— Ста |
| човек побели?{S} Наша Јерина, кад буде у очи вашара, готово раскрвави врат од трљања песком и |
| чи какав гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, обрастао трњаком, ослободи се.</p> <p>Набацао ј |
| агаја... <pb n="52" /> И он се сам нађе у распутици и стаде се освртати око себе.{S} Прво што у |
| Чим се она где појави, он се одмах нађе у послу и окрене јој леђа.{S} Она опажа да је младић не |
| У овако светлим тренуцима Леонтије сиђе у подрум, који је давно и печално осиротео, јер скоро с |
| 31" /> <p>Једног дана, пред подне, дође у манастир један постарији свештеник, обучен фино, са д |
| је у моју славу...{S} Кад, рецимо, дође у манастир владика или тако неко од оних великих... они |
| прети му, да ће га на пролеће, кад дође у манастир, ако затече оваке незналице, с места изјурит |
| Али му, сасвим случајно, одједном дође у главу једна ситна, практична мисао, коју он, да би се |
| адам по вашем реду и обичају, а ко дође у моју кућу, мора се владати по нашем обичају.</p> <p>Л |
| е саме, и никако не може сад да му дође у главу: зашто би му то било неправо?{S} Обузет оном ел |
| сти, болан! викну девојче за њим и пође у напред, као да га заустави.</p> <p>— Торба је на студ |
| им потписом утврдили.{S} Друге му тврђе у оно време није ни требало.</p> <p>»Па и ја умем тако |
| ослушкујући и бришући кецељом уста, уђе у отворену собу тетка, и мало затим поврати се, водећи |
| управљеним погледом у пространство, уђе у своју ћелију, леже на постељу и стаде несвесно шарати |
| нио ово што сад чини.</p> <p>Игуман уђе у трпезарију, сви поскакаше, певање одједном умукну.</p |
| бу«.</p> <p>Разиђоше се.{S} Љубомир уђе у дневне манастирске послове и, заузет радом и занимљив |
| ричање Василијаново.</p> <p>Љубомир уђе у кухињу узнемирен и уплашен, не знајући још шта ће зат |
| ројури поред њега и, по обичају, побеже у књижницу, где ће лупкати прстима по дебелим томовима |
| а се одједном заплака, зајеца па побеже у кухињу.{S} Љубомир се, чим ово угледа, поврати, дође |
| осетно, удаљи се са свог места и побеже у шуму.{S} Са новим, зачуђено-преплашеним, осећањем бац |
| али меко, попустљиво, збуњено и побеже у собу.</p> <p>Тако остаде недирнут цео затечени ред по |
| реотели храм (због њих Василијан побеже у други манастир), па му се сад не мили ни црква.</p> < |
| ше у својој ревности, па задовољно леже у вече на меку постељу.{S} Спавао је, опет по савету вл |
| , кога другарица назва Љубом, опет леже у хлад и обрте очи плаву небу.{S} Чиста је и мирна плав |
| сач почиње тамнети...{S} И неко га диже у висину са целом столицом, па љуља, љуља...{S} А у гла |
| према њему и стаде гледати како се диже у вис пара са угрејаних мокрих чарапа и дизлука.{S} У к |
| а... .</p> <p>Најмучније беше кад стиже у Београд, осврћући се путем једнако, бојећи се капетан |
| о виде и чу!{S} И дахну душом кад стиже у Београд, и настави свој скромни, повучени, мирни живо |
| печењем, па <pb n="115" /> обојица држе у једној руци велико парче, резерву, док другом руком п |
| ана распустише школу, рекоше да прелазе у старије разреде сви они, који имају добре годишње оце |
| ма тако целом гомилом, крсте се и улазе у цркву.{S} А за њима достојанствено ступа некакав дуга |
| рдне.</p> <p>— Папоња једнако вуче козе у Јеленац.{S} Ништа му не могу-у... довикну чуварица па |
| омиру се учини познат попа, виђао га је у Београду, али не зна шта беше тада.{S} Биће од оних и |
| ло, да је близу њега све оно, што га је у последње време занимало и привлачило...{S} Кад је про |
| глас, од кога се дечко прену, као да је у ватру пао.</p> <p>Он зна зашто га зову, и не одзива с |
| ња, која му оне изазивају.{S} Свагда је у цркви, као да је први <pb n="103" /> пут у њу ушао : |
| бомир је погледа запрепашћен.{S} Она је у његовим очима тако високо стајала, да није смео ни по |
| воју собу и леже на кревет. — Сотона је у њему!...{S} И то је кушање...</p> <p>»Баш исто онако, |
| очи! наставља Велимир.{S} Знаш какав је у друштву.</p> <p>— А јао!...{S} Никола погрчи леђа, ка |
| онако, како сам оно ја мислио, и све је у реду... како треба да буде.{S} Само — овај поглед игу |
| бојао прекора због новог одела, које је у Београду, на рачун манастирски, <pb n="226" /> начини |
| у манастир.</p> <p>Воденично питање је у овом манастиру старо и значајно.{S} Манастир је полаг |
| мо!... викну узбуђен механџија, који је у таквим приликама волео све да увећава, па и опасност, |
| ашног Преображенског манастира, који је у суседном округу, да проси хране и других потреба за с |
| је давно покопане деце родитељ, који је у млађој, после рођеној, деци нашао срећу, тихи домаћи |
| ајући тупо свакога ко је сретне, али је у потоку, испод штале, једнако сачекују деца и муж, и п |
| пашћује толику младеж.</p> <p>Игуман је у незгоди због писманцета, које му сад донеше из града. |
| у каквим зидинама?...</p> <p>Смишљао је у памети најстрашније слике мука, које га чекају, а оно |
| да је уписан у прво одељење.{S} Ишао је у школу три дана мирно - <pb n="40" /> тихо, као сенка. |
| ће имати учитеља ове године.{S} Сео је у последњу клупу, међу другове одевене као и он, од кој |
| петана никад не грије сунце, једнако је у хладовини«...</p> <p>Прекиде му мисли лупњава од потк |
| и кратка исцепана сукњица.{S} Дечко је у њој гледао друга, као обичног мушкарца, не знајући јо |
| з његове врсте треба да су млађи, то је у реду и обично...{S} Али где су старији?...</p> <p>А ш |
| е... то је лепо, мисли игуман.{S} То је у моју славу...{S} Кад, рецимо, дође у манастир владика |
| био скоро свакодневни посао, али му је у послу вазда помагала Милка.{S} А он је тако волео да |
| i>како</hi> треба живети — пример му је у томе праведни Јов — па ће се према томе и управљати, |
| не и отворене боје капутима; било их је у таким истим и још кратким и дугачким панталонама.{S} |
| ала више оваког сукна«...{S} Било их је у чистим и белим као снег, танким сеоским кошуљицама, с |
| е отрже од рођена гнезда.{S} Он је није у почетку разумео, али што се више привикавао манастирс |
| p>Прота га стаде корити што бар не пије у својој соби, кад мора пити, па му отеже дугачку друга |
| мантију, превио се наш смерни Леонтије у дворишту богословијском, са исто онако, као и у гимна |
| и, само Пастирско... па редом! узвикује у себи архимандрит.{S} А ја потегох у залуд онолики зор |
| је правог кривца, а Макарије се удаљује у гору Нитрејску и наставља аскетски живот, као и учите |
| ечених Христу девојака, а он се удаљује у тиха ненасељена места...{S} И почиње се живот.{S} Ено |
| талац боље разуме, што се више удубљује у њен смисао, све би је више читао...</p> <pb n="154" / |
| н, надувена и туробна лица, игуман чује у трпезарији певање.{S} То су калуђери са ђацима па и м |
| валиште.{S} После... кад се већ прочује у народу његов праведни аскетски живот и кад свет нагрн |
| pb n="141" /> после једне добре пијанке у манастиру, она угледна кућа опет поведе парбу на суду |
| икао се на свакодневне јутрење састанке у кухињи и на суморно тужно расположење, које му настај |
| као и праведни Јов.</p> <p>А оне поуке у житију Антонијеву...{S} Читав, огроман, нови, до сад |
| још имена, раскречи се, подиже обе руке у вис и, колико беше снаге у плућима и грлу, подвикну: |
| узвикну монах преплашено, дигнувши руке у вис, као да се брани од некакве напасти.</p> <p>— Чек |
| чије мишљење, испустити, дати му одушке у живом говору, песми, игри, свађи... наравно — сваки п |
| акте зеленкасте очи, а усне се развукле у весео, радостан и глуп смех.</p> <p>— Како си се игра |
| о...{S} Послао је и шумара; ено га доле у потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је да те <pb n=" |
| господине, ђак; идем реци на веће школе у Београд.{S} Па док сташе време за школу, примио ме ов |
| есташних живих очију, које се све упрле у њега.{S} Тако сте красни сви у целом овом разреду, да |
| уљаве зеленкасте очи, обрасле и утонуле у дебеле испупчене капке, одједном се показаше целе, из |
| оси пред очи!«... и он се удубљује даље у читање, осећајући у исто време велику пријатност од п |
| ође му у главу: »Да проведем неко време у манастиру... ’нако само...{S} Није због чега... нећу |
| јао на испиту у Богословији, па је њиме у манастиру почињао сва своја предавања.</p> <pb n="121 |
| {S} Само за прво време, док ме не приме у школу... па после ћу у послуживање«...</p> <p>— Е-е-е |
| га нема веће радости, но проводити дане у <hi>оваким</hi> приликама.</p> <p>— Бог Господ, и јав |
| ено здање, које се са све четири стране у наоколо склопило и опколило ову шарену, многобројну г |
| м заветима, кад се одлучивао да побегне у пећину, био и тај: да не ложи <pb n="153" /> ватре ра |
| што је <pb n="112" /> боли, па побегне у други крај, нераст се обрће журно, тражећи плен на др |
| ваше свакоме, како једва чека да стигне у Београд, да се сита одмори.{S} На њено место намести |
| при путу; све је готово, само да седне у кола, која га чекају у дворишту, али се њему не седа. |
| ца да асуру, два џака с вуном, па седне у хлад под лужником, близу бунара, да чешља вуну.{S} То |
| ином, доносећи собом непрестане промене у манастиру, док се не дође до овога стања, које затеко |
| је претурао књиге које лежаху растурене у скрињи Светозаревој.</p> <p>— Их, колика је ова!{S} Р |
| после овако побожне јутрење: оне сцене у кухињи чине му се као нешто друго, што нема никакве в |
| орезом и дугом.{S} Што је било готовине у Управи фондова, то је Сава изузео и потрошио, а Леонт |
| листа па, не размишљајући много, рекне у себи: »Овако ћу и ја, баш овако исто«...{S} И опет је |
| јче, развукоше му се широке дебеле усне у некакав груб полуосмејак, а потуљене очи засветлеше и |
| о је хтео — држали сваконедељно веџбање у црквеном певању.{S} То је био редован час, али је игу |
| е гимназије!«</p> <p>А цензорско питање у другом одељењу задавало је велике бриге професорима.{ |
| <p>Тако се сврши тешко цензорско питање у другом одељењу, и наш Љубомир постаде »цензор велике |
| ће је помишљао на митрополитово служење у цркви, на господско <pb n="113" /> држање онога синђе |
| не, витлајући је и хитајући обло камење у зрак, или гађајући свраке, чавке и друге крупније ште |
| њима, упропашћују нам чедност и поштење у народу, те најдрагоценије особине старе српске куће, |
| и ширечине ваљевске: хранио човек свиње у подне!...{S} Хи-хи-хи.. дочека га Василијан.</p> <p>— |
| здарицом, па после ћу ја и код слушкиње у госте.{S} Биће ту части!...{S} А ти чувај твоје место |
| енутка погледаше...</p> <p>Севнуше муње у њиховим очима, Љубомир се сав стресе и већ се поведе. |
| ични.{S} Сунце бије косо, али не допире у ходник, где се угибају широки столови, под теретом су |
| або одјекну неразговетно викање и замре у даљини...{S} То неко псује непажљива чобанина и напом |
| научи и око коња...{S} Па онда иди горе у планину, реци Ђоку да не обара оне букве, што су закр |
| тио, да се тај глас што више распростре у народу.{S} Истина, у томе је било доста егоизма, мате |
| неко чудовиште, и пита <pb n="63" /> се у страху: да ли је он још човек, божји створ, или се ве |
| арске и кабларске манастире, па нек’ се у оној дивљој, страшној лепоти природној моле Богу за с |
| бори, скакуће преко камичака и слева се у вирове манастирска речица.</p> <p>Близу пећине, из гу |
| је његов манастир доста одвојио, да се у њему још по мало зна за Бога...{S} А ово куд прође... |
| отворише очи: он стаде разумевати да се у њему јавља нека нова, још нејасна, али већ обележена |
| <title>Свето Писмо</title>, загледа се у »<title>Пјесму над пјесмама</title>«.{S} Одмах на дру |
| е он одједном са мислима.{S} Загледа се у онај мрак, а у глави му се поновише све малопрешње сл |
| стељу, обрте главу у небо, и загледа се у меку, нежну дубину небесног плаветнила...{S} Исто, ка |
| га да седне, па и сам седе и загледа се у њега...</p> <p>Изгледа му сад као неко необично лице, |
| ичним равнодушним погледом и загледа се у пламичак, који се немоћно, загушен димом, лелујао и л |
| узвикну младић одушевљено и загледа се у простор пред собом.{S} И ти си погрешио, те још како! |
| <p>— Хм... промрмља младић и загледа се у редове, које му Љубомир показа.{S} При првим редовима |
| д очима му бескрајна раван, и отегла се у недоглед...{S} И тамо далеко хеј, вије се и пружа у д |
| ку од седам — осам недеља, наместила се у гостинске собе, разбашкарила се, махнула длановима пр |
| је света!...{S} Пропаст!«... понавља се у њему муњевита мисао...{S} Он сагледа само крајичак он |
| вим фактима, само блуди очима и пита се у чуду: »Шта је ово?...{S} Гле, одиста шта је ово?«...< |
| у манастира Т. У целој Србији, нигде се у толикој мери не израђује и не продаје дрвена грађа, к |
| се разбегоше сви ђаци и момци, нађе се у неприлици: побећи ће и он лако, али шта ћемо ако игум |
| S} Тада ће и школе почети, наставиће се у целој земљи прекинути рад.</p> <p>Све беше како треба |
| тресе и, крстећи се плашљиво, завуче се у сено...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| но лице, оног истог секунда, развуче се у понизан ширетски смех.{S} Опет се сви насмејаше.</p> |
| »Зашто?...{S} Шта ово би?«... питаше се у мислима, чудећи се целом овом изненадном догађају и н |
| поћи!...{S} Сви други идеали разбише се у варљивом светском метежу, саломи их и разнесе бура жи |
| жудња за даљином, за светом, сад би се у већој мери појавила.{S} Хтео би који пут стати уз Мил |
| и Нићифора да учи школу.{S} Састави се у богословији читава калуђерска дружина из разних манас |
| урођеног »ширетлука« сељачког, који се у манастиру, као најподеснијем земљишту, ошлифовао и пр |
| етке.{S} Максим и Арсеније наклопили се у једном углу, не гледајући никуд у страну, над некакви |
| , дугуљаст, незграпни Стева претвори се у брата Саву, примивши на себе »образ анђелски«.</p> <p |
| ?...{S} Да ли ће пропасти, изгубити се у овом шареном свету, и умрети од глади међу каквим зид |
| и чистоти... одбацити старог и обући се у новог, Богом створеног човека...</p> <p>Монаси певаху |
| ..</p> <p>— Брат наш Леонтије облачи се у ризу радости, рече архимандрит, а неко, у исто време, |
| у.{S} Велимир стоји погнут, загледао се у земљу, као да тамо тражи разјашњење својој ненадној н |
| ..{S} Сотона... лукави сотона увукао се у моју душу, а ја слаб, страшљив, не знађах него се под |
| } Игуман доиста оборио главу и нашао се у некакву послу са чашама.</p> <p>— Да, потврди Никола |
| нијем земљишту, ошлифовао и преродио се у препреденост.{S} То му је помогло да се додвори игума |
| као некадање стидљиво ђаче, одвојио се у крај и осећа се туђином у томе веселом, живахном друш |
| {S} Ти си побего из манастира, молио се у испосници до мртве главе... па зар то није светачки?< |
| вори шаљиву здравицу: напомену, како се у манастиру чува некаква тридесетогодишња реликвија, ко |
| астиру) двадесјат три веси«... рекло се у повељи, и мислило се да то остаде вековима, док сунце |
| као да га муња ошину по срцу, нешто се у њему смрзе, следи...{S} Одкуд то, <hi>та</hi> мисао!. |
| с неком величанственом тишином дижу се у вис китњасти борови и танковрхе јеле...{S} Настао је |
| м, снага почиње слабити...{S} Бркају се у памети речи другова, не распознају се више јасно њихо |
| .{S} Зна он, однекуд осећа, да ће му се у тој шетњи казати нешто веома важно и непријатно.{S} О |
| и професори дођоше до уверења, да су се у овом разреду, сасвим случајно, састала тако немирна д |
| а себе.</p> <p>— Љубомир Васић! зову те у канцеларију, одсечно и службено викну служитељ.</p> < |
| еде планути, али се Велимир брзо уплете у разговор, погледајући Василија значајно.</p> <p>— То |
| промукло урлање...</p> <p>Грешник улете у пећину и, онако у трку, паде пред престо и лупи врело |
| и</hi>?!...</p> <p>— А ви се не стидите у овоме... како ’но рекосте, леглу... да се добро напиј |
| ком послу.{S} А Леонтију сад преноћиште у кућама, где има женских, изгледа страшније од многих |
| а« доста далеко.{S} Арсеније рече да ће у шуму, ради некаквог јесењег лековитог корења, али још |
| смешна на дечјем лицу.</p> <p>»Овај ће у свеце!« рече један дечко са подсмехом.{S} Многи му пр |
| целу ноћ; кад се воштаница угаси, он ће у мраку, другу неће палити...{S} Изјутра, у свануће, ум |
| иблију...{S} Знам већ шта га чека: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми дође толик |
| ; детелиниште зарасло аптовином, поврће у градини не види се од траве...</p> <p>А ћелије манаст |
| итургијом, али народ навали на причешће у тако великом броју, да се монаси уплашише, како ће по |
| о си му толики дуван! рече и разли кафе у шољице, па се намести на клупу до Максима, који ћутећ |
| здржите и три дана као он, нека ме баце у... игуман изговори непристојну реч.{S} Дела!{S} Извол |
| вољно да се нагледа.{S} Било је ту деце у прљавим и чистим, поцепаним и новим, затворене и отво |
| пут осетио слабачко и пиктијасто телце у својој руци... и то треба замочити цело у воду! »Бог |
| чудо видите!...{S} И све ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску школу.</p> <pb n= |
| е посветили.{S} Никог није повукло срце у свет, као ’но што прича игуман у подруму, него су сви |
| дугачки планински ланац; не повуче јаче у себе ове мирисне борове хладовине, која га је запајал |
| у своју корист.</p> <p>А после и иначе у животу, у разним забавним и младићским стварима, Сава |
| ово мањи грех, него да га удавим!« рече у себи и настави започети рад.</p> <p>После свршеног кр |
| го то!</p> <p>Чувши певање, игуман рече у себи : аха! и тај узвик као да га наведе на неке мисл |
| тео је и он мало до потеса, али га вуче у собу „нова симпатија«, у облику једног грубог калупа |
| дом. </p> <pb n="6" /> <p>Нешто га вуче у ту магловиту даљину, у тај неизмерни простор што се з |
| еограда, па га тапка по раменима и вуче у собу са неким новим, сладострасним изразом на лицу; ч |
| ење за радом.</p> <p>Леонтије се повуче у собе, и одједном занемари све оно, што га је до сад о |
| оручи му да пази ноћу да се ко не увуче у шталу, јер су у њој затворена два добра коња.</p> <p> |
| о на улици...{S} Кад га поклопи и увуче у своје чељусти та читава гора од кућа, великих и малих |
| а умором, није никад осећао.{S} Од јуче у подне није ништа окусио, до воде и зелена воћа.{S} Ал |
| кретни и весели.</p> <p>Љубомир стајаше у свом куту, претурајући очи с једног лица на друго, шм |
| оста повода за лаж.{S} Он као да вељаше у себи: »Та слажи, море... видиш, помажем ти... ето, не |
| а, он је чуо речи, али му оне не осташе у памети.</p> <p>«Дознали!...{S} Да се бега!...{S} А мо |
| ебе и обарати очи.</p> <p>У том утрчаше у кухињу калуђери и ђаци, па сваки стаде облетати око М |
| убомир, тога дана, кад доби писмо, беше у сличном расположењу.</p> <p>»Шта хоће ови од мене, и |
| својим причама.{S} Нарочита згода беше у вече, кад се калуђери позатварају у своје ћелије, а д |
| , осим новог калуђерског одела, не беше у њему самом ништа <hi>ново</hi>. »После посвећења... о |
| ва за новога брата...</p> <p>И ако беше у светлом и блаженом расположењу, младић осети одједанп |
| еде рат за независност.{S} Љубомир беше у другом разреду.{S} Једног дана распустише школу, реко |
| ећински...{S} Болан, очајан прекор беше у том погледу, који је продирао кроз камене сводове и х |
| е и даље посматрање ових догађаја унеше у његову чисту душу нека нова осећања, која стадоше дол |
| ашњих снова — шта ли су!... — пролетеше у мислима...{S} Он се задубе... насмеши се блажено, као |
| ладичина савета: да не претерује сувише у својој ревности, па задовољно леже у вече на меку пос |
| сти о свима променама, које се догодише у целом крају за ових седам, осам година.{S} Он му саоп |
| чи духовној власти, те оца Саву примише у Богословију.{S} После трогодишњег школовања и бављења |
| ад сиђе с кола, другови се сви склонише у страну, дајући му отворен пут.{S} Он се осмехну на њи |
| се они посветише!...{S} И нигде не пише у овим житијама, да је коме била... како ’но рече: праз |
| је много из манастира, хоће да га упише у школу, да га уведе у <hi>свет</hi>, кога се сам инок |
| чим се помене манастир, одмах замирише у носу старо вино, они гракнуше сложно да се реликвија |
| Писали смо ти... рече Вујо, кад стадоше у дворишту:{S} Бабо те на самрти поздравио и опростио с |
| едоше га у своје ђачко скровиште: уђоше у велику, пространу топлу собу, која је од јутрос прове |
| и обрвама мрднуо...</p> <p>Гости уђоше у трпезарију, која замириса тамњаном, и на њих погледаш |
| лико тренутака, кад не остаде живе душе у дворишту манастирском, кад се сви гости разбегоше и к |
| завист, и очајна, немоћна туга севнуше у оку <pb n="261" /> му...{S} Али се то око брзо овлажи |
| ви другови.{S} Та околност, што јурнуше у ватру весеља сви одједном, сачува га од размишљања.{S |
| ведро и здраво, да сви присутни прснуше у смех. — Мене, знате... само по неки пут стомак... она |
| о.{S} На средини крша зјапи велики улаз у мрачну пећину, испод кога дубоко, дубоко доле, весело |
| стоји само једна црна, ужасна слика, и у томе грозном призору, као у сну, промиче Јованка...</ |
| осећа како му теку сузе од узбуђења, и у исто време готов је из свег гласа запевати.</p> <p>»О |
| х огранака.</p> <p>Отворише се врата, и у трпезарију стадоше улазити, смерно и побожно, калуђер |
| зговору, махну главом са одобравањем, и у очима му се засветли радост, као да је пронашао какву |
| године добије а друге изгуби парницу, и у дневнику манастирског расхода цифра судских, адвокатс |
| и »дижу«, па не мислећи <hi>како</hi> и у којој се сразмери то чини, стао је и он дизати без ра |
| сао <pb n="125" /> мртво дете!«...{S} И у његовој занесеној главици он већ ствара слику...{S} О |
| лаго, као што су благе ове речи...{S} И у грлу га све јаче задављује, и усне му се развлаче...{ |
| је или осећа, али му се чини да спава и у сну осећа леп мирис сламе и чује некакав необичан раз |
| питност, која је подједнако развијена и у селу и граду, подстаче је да продужи започету игру.{S |
| , весела, млада живота, лагано ствара и у његовој души тајну жудњу за оваким животом...{S} Загл |
| а.</p> <p>Отац Сава се почеша иза уха и у себи промрмља: »Није вајде... више се не може врдати! |
| ...</p> <p>Леонтије пружа руке напред и у страху хвата се за нешто покретно, миришљаво, врело, |
| инио све што чине и други.{S} Само се и у тим приликама нигда није могла угушити његова урођена |
| и корак својих потчињених, који су се и у народу и у послу морали држати и понашати онако исто |
| а година, услед великог посла у школи и у цркви, прође му брзо, и он се зачуди: кад пре дође др |
| тем, гледајући шта се ради.{S} Завири и у собе, у кухињу, у трпезарију, и као окамењен, са бесм |
| и све, све...</p> <p>— Хо, јаки је он и у догматици, мој брате, додаје Никола.{S} Знаш оно о Тр |
| ту богословијском, са исто онако, као и у гимназији, потуљеним, дубоко сакривеним очима, и обор |
| другови говоре, гледа их некако благо и у исто време, реко би, забринуто, на лицу му вазда игра |
| ити више о себи и — ближњима...{S} Но и у таким се приликама отац Сава умео вазда одржати на ви |
| а се, цените је ли све на вама уљудно и у реду.{S} У кући живи само једна баба са сином.{S} Баб |
| јих потчињених, који су се и у народу и у послу морали држати и понашати онако исто као што се |
| ="154" /> <p>— Гле: »У греху се зачех и у греху ме роди мати моја«... говори Љубомир гласно, од |
| ним срмом чоханим јелечићима; било их и у танким сукненим чакширицама, а било их неколико, као |
| то занима.{S} Као ждрал, кога, на сеоби у топле крајеве, избаци јато из свога круга, пометен у |
| илостивија срца, те једва и она састави у манастиру три године.</p> <pb n="90" /> <p>Тако прола |
| е чисти димњаци и црвене сниски кровови у јасном зеленилу бескрајних воћњака.{S} Ах, како се сл |
| и и договарајући се, вратише се другови у манастир.</p> <p>Воденично питање је у овом манастиру |
| ћу сад?...</p> <p>Ови незнатни послови у пећини, пореметише му досадање одушевљено-побожно рас |
| а глава и обара га дрем...{S} Он понови у памети несвесно цео сан, прелети га једном мишљу и — |
| ве упрле у њега.{S} Тако сте красни сви у целом овом разреду, да господа професори нису могли н |
| ају наиђе на Арсенија, види га где седи у хладу, на крилима му читава пласка разне зелене и осу |
| аде по гласу, али га још не угледа: иди у друго одељење, па ме чекај, сад ћу ја..</p> <p>Он се |
| илази и све јаче стеже...</p> <p>И види у сну, да близу њега заудара из грла пијана човека... и |
| на не окуси ништа.{S} Целе поћи проводи у молитви и разговору с Богом... спава тек четврте ноћи |
| на заједничку ложницу...{S} Живели људи у народу ’нако... ко сви други људи, па се опет посвети |
| се мора јести!...{S} Смишљао је да бежи у какву пустињу, или у опште удаљено место од света, ал |
| очиташе њихова имена: и Љубомир прелази у трећи разред.{S} Изишо је из школе празна слеђена срц |
| почиње се живот.{S} Ено, сотона прилази у »ношчними мечтанијами«...</p> <p>»Баш као и ја, мисли |
| > <p>Друга новина беше: намесник долази у цркву само о празницима, недељом и тако... поређе.{S} |
| или бисаге, а сад, као свештеник, улази у домове и сам врши освећење.{S} Буни га све, што га ср |
| лу литургију, али га је мрзило да улази у то.{S} Њему је импоновало само оно, што он не разуме; |
| псује, па истог дана, кад му попа улази у дом с крстом, целива и крст и попину руку.{S} И његов |
| овај значајни праг, преко кога се улази у науку?...</p> <p>Београд опусти.{S} Одоше сви људи на |
| е оне тешке погодбе, са којима се улази у ред монашки, и Љубомир се, са живим, одушевљеним блаж |
| са побожном одлучношћу, устаје и улази у пећину, крстећи се и шапућући молитве, које је Антони |
| молитвених места«.{S} И кад човек улази у овакову одају, после испијених неколико чаша шљивовиц |
| S} Архимандрит, у свечаном оделу, стоји у олтару, пред отвореним царским дверима, окренут храму |
| погнутих леђа, убрзаним корацима, сваки у своју ћелију...{S} Гости појурише за њима, а ђаци и м |
| а пазите отечески«, стајало је лаконски у томе неочекиваном писму. </p> <p>Зашто се игуман љути |
| ни и суморни постадоше самостани српски у новом времену!{S} Нема живота, ни рада, ничега!...{S} |
| оман, угојен ован, са дебелим, вештачки у вис управљеним роговима, и гледа право у оца Василија |
| ледаше око себе скромно, бојажљиво, али у себи радосно понављаше: »Љубомир Васић, <hi>цензор</h |
| ју мислити.</p> <p>— Е, добро...{S} Али у које време?</p> <p>— Хм .. помози ми казати... оногај |
| ано за сиву даљину, не креће се.{S} Али у њему нема смисла, празно је, као од стаклета.{S} И са |
| ад, у школу«, а планови су се састојали у разним облицима, како је он маштао о даљем путовању, |
| лашљиво, као зец кога су керови сагнали у угао, гледаше само како би се могао извући испред ове |
| стало време проводио је на молитви, или у побожном размишљању...</p> <p>Ах, како му се допао ов |
| Смишљао је да бежи у какву пустињу, или у опште удаљено место од света, али се некако сам, на о |
| егање дечје од калуђера чак у поток или у планину, и оно побожно целивање светог крста и његове |
| b n="176" /> с великим прегнућем радили у истој сврси с којом су и основани манастири.{S} Помен |
| е...{S} Калуђери, који се беху склонили у кухињу да с тетком четврти пут »ужинају«, дотрчаше и |
| ледао као курјак, кога су ловци сјурили у ћошак.{S} Види само једно: неизбежну пропаст, — или: |
| о прича, славе ми!... све што смо учили у школи.{S} И кад наиђе оно неразговетно, ја прескочим. |
| p>»Ала сам луд!... шта се бојим«, мисли у себи дечко и бадри се да је погледа и проговори с њом |
| су све истините.{S} Али нека га, мисли у себи Максим, одљутиће се, а мени ће остати доста цига |
| ашћу. »Ко зна зашто је он дошао!« мисли у себи и стара се да умакне са доксата неопажен.</p> <p |
| дин, кад му се допада бити слуга« мисли у себи ново-печени монах и не испушта из очију сваки по |
| стану као окамењене.{S} Ни једне мисли у њима, ни једног зрачка смисла и умна живота!...{S} Мр |
| то ’вако игра«... лете му нејасне мисли у глави, а пред очима се магли, трепери...</p> <p>— То |
| вски и пође, Љубомир само блене и мисли у себи: »Бадава, овај ће некад бити министар!«...</p> < |
| мури и као да се крије од кога, помисли у себи: то је живот, мој брате!... али се брзо трже, се |
| сле посвећења... онда ће бити!« помисли у себи уморан и озебо монах, стајући на крај, иза монах |
| умеде ништа одговорити.{S} Само помисли у себи: »Боже... како је диван овај Арсеније!...{S} И с |
| дати као на »обичну ствар«, он расветли у свези са науком Христовом, са животом пређашњих монах |
| ко и Светозар...{S} И они су тумарнули у свет, па зар су се једнако мучили!?...{S} Нису, зацел |
| вукло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску школу.</p> <pb n="80" /> <p>— Ех, ми... шта ми |
| уђер, зацело.{S} А нама неће сметати ни у чему.{S} Још нам може бити од користи.</p> <p>— Та да |
| заиграше некуд у напред, не гледећи ни у кога.</p> <p>Гости се згледаше; они »обични« узнемири |
| у, где сеђаше гост, па, не гледајући ни у кога, веселим гласом проговори:</p> <p>— Каки сватови |
| ише.</p> <p>А говорник, не гледајући ни у кога, стаде причати о постанку српских манастира, о д |
| у целу групу одједном, не гледајући ни у кога нарочито.{S} Председник, који је седео према вра |
| он, не гледајући не само у књигу но ни у шта; очи му блуђаху неодређено по зиду и прозору, као |
| ом ужем крају пећине, где беху зарезани у стени неки крстови и једна удубена ниша са равном пло |
| нок одрекао...{S} И отац Сава, оно лани у подруму, са протом, што изговори о свету, па данас ов |
| а жућкасто црно блато.{S} Долазе сељани у механу и већ почињу нешто говорити о школи.{S} Ко је |
| ројних светитеља и праведника, повешани у разноврсним рамовима, без икаква реда, по зидовима.{S |
| и Сава.{S} И сад с леве стране, збивени у скамијама, седе неки ђаци, калуђери, шта ли су, а нап |
| е горко уздахну и очајно, као остављени у пустињи путник, погледа у плаво небо.{S} Зар сви једн |
| штапови дебела меса!...</p> <p>— Чучни у вир!</p> <p>— Отперја до врх Штурца!</p> <p>— Ала вез |
| о проклетој белавци, највећој штеточињи у целом селу.{S} И кад му пре мрдну испред очију!...{S} |
| испод које провирује месо, што се топи у устима као мед, онда и њихова и сва лица за столом, д |
| се гладна стока, па жудно савија и купи у уста суху траву, а из оближњег трла бије дим кроз сле |
| н се охрабри мало уз њен смех, па ступи у разговор.{S} Распитивао је доста и он њу и она њега, |
| се и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, весео смех.</p> <pb n="94" /> <p>— Хо, мај. |
| ве ближе и ближе... и таман да ме удари у главу, оно некако прође кроз мене, па се опет врати н |
| се одмарао три дана.</p> <p>Сељак удари у вику докле га год могаше видети, па се онда осврте и |
| лавно, друга количина...</p> <p>Све ври у послу, а млади старешина задовољно преноси очи с једн |
| /p> <p>— Попови нека попују, а калуђери у — манастир! узвикнуло се тада громко.</p> <p>И одједн |
| не удеси сто, трпезу, док она не завири у собе, ту нема реда... ту ти је, брате, ’нако... све б |
| га онда не притисну Милка, кад га обори у јакању, или: што он њу не обори, <pb n="55" /> па да |
| ек очима све!...</p> <p>Леонтије одјури у стовариште Мирковићево.{S} Тамо застаде читаву гомилу |
| гледајући кроз прозор према себи.{S} Ти у Јаворце... водицу...{S} Василијан у виноград, с радни |
| чекујући да он проговори, стаде гледати у чађава брвна.</p> <p>— Ето, дође и тај дан, проговори |
| подупре леђа о тренице па стаде гледати у пламен; она се спусти на другу половину, подаље од ње |
| ему што је око њега, навикао се гледати у Сави правог оца задруге, без кога, чини му се, не мож |
| вом уредбом и газдовањем, Сава се врати у свој постриг и узе управу манастирску.</p> <p>Прва но |
| пред свима присутнима, па се опет врати у препрату, где скиде своје масне, поцепане ђачке хаљин |
| брже и брже, стадоше ницати и пролетати у растресеној глави му.</p> <p>Ах, ове тешке, мучне, па |
| вршити намеру монашког образа... остати у побожности и чистоти... одбацити старог и обући се у |
| то га игуман не запита: докле ће остати у манастиру, што је дошао, ради чега...{S} Истина питал |
| ио, кад би га, запитали: хоће ли остати у манастиру, јер му се одмах учинило, да ван овог места |
| S} Ако се саставимо, ти не можеш остати у манастиру.{S} Опет морамо твојој кући, па... по божје |
| лободне и добре воље?{S} Хоће ли живети у манастиру и испоснички до краја живота?... и тако даљ |
| мора, рецимо, писме <hi>људи</hi> бити у првом одељењу?« Тражећи подесно лице, угледао је скро |
| итање Леонтијево: колико ће се забавити у овом послу.</p> <p>Монах погледа очајно у небо, уздах |
| рема игуману, као да га жели зауставити у брзом ходу.</p> <p>— Побро...{S} Саво... дођи к себи! |
| S} А ово куд прође... страх га поновити у памети све оно, што виде и чу!{S} И дахну душом кад с |
| ека нова осећања, која стадоше долазити у сукоб са његовим досадањим тежњама.</p> <p>Љубомиру с |
| док он сврши, а није ред јести или пити у овакој прилици.</p> <p>Господин поче лагано, изнајпре |
| , кад и ’нако сад не сме нико привирити у подрум.</p> <p>Игуман је оборио главу и ћути као зали |
| , где ће преноћити, па сутра се вратити у град.</p> <p>Дан празнични.{S} Сунце бије косо, али н |
| <p>Морало се одједаред сасвим помрачити у иначе мрачној души Максимовој.{S} Он је изгледао као |
| да се то поправи.{S} Све мораш завести у овогодишњи дневник, па ћемо већ ту малу »неуредност« |
| тарији, и како ће кроз који дан бркнути у све углове Савине утуткане ћелије...{S} И колико ће в |
| де у кухињу за ватру, што ће се метнути у кадионицу.{S} Дође братија.{S} Отац Арсеније, као ред |
| </p> <p>»Он, прост сељак, и зна се наћи у животу, зна зашто живи... стаде мислити калуђер. <pb |
| о маштајући о овом дану, кад ће се наћи у зидинама чудна, до сад непозната манастира, који га ј |
| ју...</p> <p>Како се изненадио, улазећи у своје село!{S} Све оно исто, добро познато му, и опет |
| ли је то митрополит?...</p> <p>Улазећи у цркву с ђацима, Љубомир се одвоји из реда кад дођоше |
| , гледајући зачуђено старешину, мислећи у себи: »Што сам се калуђерио!...{S} То ваљ’да знаш«.</ |
| уснама се већ купе црте, које ће прећи у стидљив и зачуђен смех.</p> <p>— Море-е-е... отеже пр |
| за школом.{S} Ако хоће, може сутра ићи у Београд, али он неће и зна зашто неће.{S} И сад, враћ |
| једна мисао о будућности: »мора се ићи у Београд, у школу«, а планови су се састојали у разним |
| код студенца, одлучио.{S} Зна да ће ићи у свет...{S} И сад настаје <hi>оно</hi>...</p> <p>Не зн |
| од <hi>онога</hi>: зна да више неће ићи у школу, то је сам смислио и то ће тако бити...{S} Зна |
| па ето«...</p> <p>— Што, зар волиш ићи у цркву?</p> <p>— Но!... ’Нака лепота!..{S} Сјакте се о |
| : »Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!{S} Био тај дан тама, не |
| господин Никола у очи дана, кад ће поћи у школу.</p> <pb n="39" /> <p>Љубомир обара очи и стидљ |
| и: замочи дете с ногу, докле могаше ући у воду. »Опет је ово мањи грех, него да га удавим!« реч |
| водњио очима са старим другом, натежући у подруму истом кантом, онако ђачки...</p> <p>Весеље те |
| а на више, гледајући у таван, слевајући у уста неко мирисно старо манастирско вино...</p> <pb n |
| дуг.{S} А нови архимандрит, призивајући у себи све сотоне на главе ових безазорних, добро наошт |
| манди, издигоше лица на више, гледајући у таван, слевајући у уста неко мирисно старо манастирск |
| оно тако далеко, мисли дечко, гледајући у плаво небо, као што вели учитељ, онда како свети Аран |
| ојим, ваљати... рече Љубомир, гледајући у страну: тако... без допуштења.</p> <p>— Та оно знаш, |
| а они, отац и синови, сеђаху гледајући у пламен, премишљајући сваки за себе једну исту, тешку, |
| и ти мени... игуман отеже, састављајући у памети питање.</p> <p>Калуђери се пренуше.{S} Они су |
| представити.</p> <p>Љубомир, узимајући у руке парче меса, начуљи уши кад се помену чреда. »Хм, |
| он се удубљује даље у читање, осећајући у исто време велику пријатност од прошлог маштања; осећ |
| арапа, пешкира? настави она, завирујући у кожне бисаге, скинуте с коња, и вадећи отуд све, што |
| ...</p> <p>Чује се како пуцкарају ћутци у огромној бронзаној пећи.{S} Ђаци се раскокали, рашири |
| а од свију послова и да му буде на руци у његовим строго-испосничким намерама...</p> <p>— Шта с |
| луђерског живота.</p> <p>— Ко се облачи у ову црну расу, господо, тај се најстрашнијим заветима |
| нека нова, сасвим необична жудња увлачи у његову душу.{S} Он је још није умео јасно схватити, а |
| пуштају...{S} И све оне жалостивне речи у писму, које су, он зна, целим скупом, сели и измишљал |
| њих кануше две сузе.{S} Па пренесе очи у други крај — тамо брат Вујо отире очи песницама, а дв |
| узвикну калуђер грозничаво и упиљи очи у друга, да би му из саме душе извукао жељени одговор.< |
| > <p>— Ко је то!</p> <p>Љубомир одскочи у страну од страха и изненађења, али угледа да је и она |
| смешкају... док отац Арсеније не ускочи у зачеље и брижно-слатким погледом привуче себи један т |
| и.</p> <p>Љубомир једним кораком ускочи у механу, истрча у ходник где су собе и преплашеним гла |
| звони, одајући нему празнину.{S} Наточи у старо Савино стакло оне исте, укрћене кристалне шљиво |
| ац, кад се свака животиња и човек згрчи у топлу легалу, па не пушта од себе ни гласа.{S} Само у |
| шапуће полугласно уплашен младић, трчи у своју собу и леже на кревет. — Сотона је у њему!...{S |
| овог саблажњивог обора.</p> <p>Дошавши у кухињу, Љубомир затече све калуђере и ђаке око тетке. |
| очију, ноге му заклецаше, нешто га гуши у грудима, не може да се надише, а чело хладно као лед |
| адосније...{S} Љубомир осети да се гуши у овој туробној самоћи, нешто га притеже, не да му диса |
| ља жалити!</p> <p>— Дај врућу!{S} Кувај у бакрачу! узвикују слободни гости, јер осећају да су у |
| бе.{S} Сви су знали за последњи догађај у испосници, јер су то и владика и отац Сава ревносно р |
| каква упутства, заузе онај исти положај у манастиру, какав је заузимала тетка.{S} Узе и њену со |
| одника...</p> <p>На криваји, углављеној у двоколице, пресамићен преко предњег јастука, као дуга |
| <p>— Нека, не треба!... јок! виче момак у забуни, вешајући торбу о раме.</p> <p>— Не треба сад, |
| з реда и дохвати леп исцифран полокењак у коме се преливаше, жућкаста као дукат, стара препечен |
| ма, па су волели провести који тренутак у овако усамљеном тихом разговору.</p> <p>— Брате... не |
| и врисак и бегање дечје од калуђера чак у поток или у планину, и оно побожно целивање светог кр |
| дара, ипак се не сме нико удаљавати чак у села.{S} Али судбина посла изненада госте... и калуђе |
| нешто дељкаш, а тек папоња завречи чак у другим косама!...{S} Леонтије се хтеде овим подсетити |
| весела... све поискакало, истрчало чак у воћњак, па се живо радује тако важну и милу госту...{ |
| ва се неосетно — јер шта би радио човек у овој самоћи, — а у веселој глави млада намесника све |
| ављао отац Максим толиким приходом, тек у годишњим рачунима он износи, у место пређашњих <pb n= |
| /> <p>— Докторе!... двојицу!</p> <p>Тек у вече стигоше лекари, и одмах после прегледа изјавише |
| д трунула...{S} Појави се велики уљаник у манастирској градини, који на свагда истрже одушевљен |
| икну Велимир.{S} Истина, и он је жесток у литургици: што је зна, махни се...{S} И велики и мали |
| се занесе, пратећи благословени Израиљ у његовом дугом, мучном и занимљивом лутању по пустињи. |
| , Василије, ђегођ татуле, да му искувам у теју, смеје се тетка и приставља ђезве.</p> <p>— Са т |
| ... видиш, помажем ти... ето, не гледам у тебе«.{S} Игуман доиста оборио главу и нашао се у нек |
| хваћена сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеди да такове камењем убијамо; а ти шта в |
| га је страх да остане <pb n="16" /> сам у овом пустом, равном и непознатом пољу.{S} Како ли ће |
| ...{S} Чекај, не љути се...{S} И ја сам у седамнаестој години мислио скоро као ти, и био сам го |
| оришту...</p> <p>У вече, кад остаде сам у својој ћелији, Леонтије се стаде прибирати.{S} Овакав |
| аш, који је довезао попа, сврнуо је сам у манастирску шталу.{S} Љубомир притрча госту гологлав. |
| није никад до сада помислио јасно: идем у манастир да се покалуђерим.{S} Али од кад га је заузе |
| ир више од забуне но из страха.{S} Идем у манастир, па сам, канда, залутао?</p> <p>— Ниси, брат |
| : је ли он то. — Куд ћеш?</p> <p>— Идем у свет...{S} Оне котарице што сам оплео, знаш где су, у |
| е обузме чим легнем.{S} Онда се окрећем у постељи и ништа не знам где сам; после не знам како с |
| калајисаним и споља и изнутра котлићем у руци, у коме је освећена водица, крст и босиљак, крећ |
| сам, пође и он за њима.</p> <p>Тетка им у кухињи спремила посну попару и чак, што је необично и |
| а</hi>, његов духовни отац, да га љубим у руку!...{S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га ја, не бој |
| p> <p>— Господин... одобрио ми да живим у испосници, одговори он, кријући очи, јер се застиде о |
| у парохију.{S} Владика одобрио да живим у испосници једнако.{S} И архимандрит ми сад одобри...< |
| по перилима и становима, онда ја бежим у подрум...{S} Кријем се од јарког сунца, као кртица... |
| орак, два од њега.</p> <p>— Сад полазим у Београд... тамо је цео Сабор на окупу.{S} Морају ме р |
| има, које се ложе из ходника, поређаним у једнаком одстојању, пуцкара ватра и севне пламен кроз |
| смем усудити ја грешник, да се настаним у оном истом месту, у коме је помало боравио твој велик |
| чима, са раширеним зеницама, управљеним у љубичасто ватрени стуб, што се вије пред њим, шушти и |
| е се само зајапури, погледа с раширеним у блажени смех устима другове и <pb n="230" /> не умеде |
| леданих слика, па сад све ниче пред њим у <pb n="252" /> другој светлости и другом облику...{S} |
| ати натраг празну чашу.</p> <p>— Максим у Прњавор... има опело, проговори он, гледајући кроз пр |
| исага, а кад ми је дао кључ да је носим у подрум, изнео сам отуд још две пуне вина.</p> <p>— Не |
| аге ђиласнух у целац...{S} Док ја летим у целац, а онај скаче на другу страну, бега од мене...< |
| кривљеном шубаром на глави и подигнутим у вис рукама, пуцка прстима, окреће се око себе и весел |
| везе са храмом и са овом светом службом у њему...{S} И његови сељани посвађају се некипут са св |
| а сад стоји удаљена у углу, са плетивом у руци; кад погледа озбиљна, добро позната му оца детињ |
| За њим весело ступа, с великом мочагом у руци и набијеним кострутним бисагама па врату, или ко |
| , по свој прилици, игра са њеним другом у овој китњасто немој самоћи.</p> <p>— Ја реко’ ти засп |
| ењен, са бесмислено управљеним погледом у пространство, уђе у своју ћелију, леже на постељу и с |
| да је то неки, овај... он погледа оком у страну, и видевши да је Љубомир већ зажмурио, настави |
| и облеће око неке дупље, начињене руком у сену...</p> <p>Уморан је и гладан необично.{S} Глад ј |
| и залогај, па је претходно пирне њушком у слабину, крмачица шчепа зубима клип, писне опако ради |
| ак на другом крају Србије, дошао послом у Крагујевац, па свратио на виђење старом другу.{S} За |
| евена, повезана великом вуненом марамом у накрст преко груди, лепушкаста жена.{S} Приђе шпорету |
| ногама земљу, са раширеном, завитланом у назад мантијом, са голим разбарушеним и заљуљаним дуг |
| с, после издатих наредаба, по учестаном у последње време обичају, сишао у подрум, и неће изићи |
| <p>»Да се иде одавде!« дође му одједном у главу, и он одмах осети, како је овде све <pb n="192" |
| подигнувши скоро празно стакло с вином у вис...{S} Тамо не дирај, а онако што чинимо заједничк |
| е, одвојио се у крај и осећа се туђином у томе веселом, живахном друштву...</p> <p>И то вечито |
| мир танко, бојажљиво, с највећом пажњом у гласу.</p> <p>— Мој устав! мој устав!... још грми игу |
| млади и љубезни Сава чини што с намером у своју корист.</p> <p>А после и иначе у животу, у разн |
| е, једнако сачекују деца и муж, и потом у трку, по један од њих, јури кући...</p> <pb n="241" / |
| м оделу, са свећом, јеванђељем и крстом у рукама и ижљуби се са својом, по Господу Исусу Христу |
| наже на њега, и гурну га лагано прстом у чело, да би је погледао право у очи...{S} Девојка не |
| осећа сваки, кад се огрне топлом одећом у хладном простору.</p> <p>Архимандрит настави даље огл |
| а смоница, са понеком заосталом барицом у дубоку трагу од коњске копите... још се осећа дах зем |
| :</p> <p>— Зар ти тако?!...{S} Први дан у светој кући, па пијан!...</p> <p>Иза његових леђа сме |
| Ти у Јаворце... водицу...{S} Василијан у виноград, с радницима.{S} Да надгледаш ђубрење: сваки |
| радове, те он све до сад остаде побркан у својим симпатијама, не рачунајући ту ону црнпурасту с |
| но рече кад пођох... ех!...{S} А игуман у подруму... каже: батали!...{S} А о св. Спиридону Трим |
| о срце у свет, као ’но што прича игуман у подруму, него су сви бежали од света и његових ужасни |
| се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете спокој душама својима.{S} Јер је ја |
| </p> <p>У школи му рекоше, да је уписан у прво одељење.{S} Ишао је у школу три дана мирно - <pb |
| огословску књигу.{S} Видевши се усамљен у целом дворишту, он приђе и седе на једну клупу, испод |
| а после неколико дана испитан и примљен у први разред гимназије.</p> <p>Тако се свршиле све нез |
| хвате...{S} И Леонтије, пометен, збуњен у започету послу, утучен, прегажен судбином, заједно са |
| на три монаха, а Леонтија ћемо на јесен у школу«...{S} Досетио се отац Сава, да ће и то школова |
| ве, избаци јато из свога круга, пометен у лету и намери, утучен ненадном црном судбином, <pb n= |
| јити се анђелског образа и бити увршћен у ред монаха?{S} Чини ли то из слободне и добре воље?{S |
| Са грубом камилавчицом на глави, обучен у неку уску, неспретну мантију, превио се наш смерни Ле |
| зак, широких леђа, добро угојен, обучен у чисте кошуље од танког платна; на глави му сламни шеш |
| ци он већ ствара слику...{S} Он, обучен у епископско одело, стоји на једном брежуљку, а Милка, |
| p> <p>— Хм... ђавоља посла! промрмља он у себи, а гласно рече:{S} Него знаш, није ово за тебе.. |
| рит нечему досети. «Море... промрмља он у себи, — кад ће ти <hi>он</hi> овамо доћи!{S} Само ме |
| свега. »Шта то они хоће?... чуди се он у себи.{S} Некога питају... а-а!... мене питају!«... и |
| /p> <p>— Од куд овде женске? чуди се он у сну, и све више осећа онај празнични мирис намазане д |
| Оваку згоду није имао Антоније, рече он у себи.{S} Тамо је, кажу, каменита равница, а ово — гле |
| у, брате, господа-калуђери! говораше он у себи.{S} Племићи, спахије, шта ли су!...{S} Столови и |
| нога и бескориснога, и он је напредовао у школи.</p> <p>Једаред, претурајући <title>Свето Писмо |
| виту кршу, који се, усред шуме, издигао у вис за неколико стотина метара, обрасо шипражјем и кр |
| а, али беше тако окренут, да није могао у страну погледати.{S} Он уздахну и хтеде пропустити иг |
| ту у механи, имаће још кога, па се дао у објашњења, док иза угла механског изиђоше човек и жен |
| S} Леонтије се добро сећа што је гледао у Фрушкој гори, али је тамо друга земља и, што је главн |
| мир, стојећи уз врата, беше се загледао у чиновника, који, на другој страни ходника, претрчаваш |
| чни идеал своје младости, дубоко урезао у душу своју и предао му се сав, са свим жаром младићск |
| и ужас.{S} Гледа у некадањег друга, као у неко чудовиште, и пита <pb n="63" /> се у страху: да |
| израђује и не продаје дрвена грађа, као у чувеним стружницама т-нског манастира.{S} Новац се гр |
| разноврсним, непрекидним пословима, као у сеоској кући.{S} Посао парохиски готово сасвим застај |
| демо лепо заједно.</p> <p>Леонтије, као у сну, не разумевајући више ништа, знајући само да мора |
| Он се задубе... насмеши се блажено, као у сну, на некакву пријатну слику и одједном се трже...{ |
| е затворене су, а храм је необично, као у очи великих празника, осветљен.{S} Архимандрит, у све |
| рске слике, у којима често Љубомир, као у сну, види себе сама...{S} Али то су само слике, тек о |
| на слика, и у томе грозном призору, као у сну, промиче Јованка...</p> <p>Ах, од свију његових и |
| а се и они некуд дигну, нестане их, као у маглу.{S} Чобани затворе стоку чим сунце мало одскочи |
| израђена црквено-словенска писмена као у неку светињу.<pb n="126" /> Стаде превртати листове, |
| се још једаред Велимирова породица као у некој сјајној магли...</p> <p>Игуман скочи, узе стакл |
| аукну...</p> <p>Љубомир се сав нађе као у некој тами, ништа не види, блене пренераженим, искола |
| енијих крајева, долазио у манастире као у праве <hi>свете куће</hi>, доносио прилоге, који су с |
| ово лице.{S} Истина, сад га не прљи као у сну, али он скочи.{S} Најпре помисли да још није зашл |
| сокопреподобни оче!... стаде муцати као у грозници.{S} Никад..</p> <pb n="107" /> <p>— Штапове! |
| i> Бог створио ради онога, што је рекао у Св. Писму: »...плодите се и напуните земљу«...{S} Чек |
| рича, рекавши само да га је отац послао у службу, као што је и другима говорио.</p> <p>— А ’нак |
| д далека трчања, да нико не би посумњао у његову реч.</p> <p>— Штапове!... загрме игуман одједа |
| p> <p>Отац Сава опази да је Љубомир пао у некакву незгоду, па викну благо, али доста озбиљно:</ |
| оз бео снежни покров.{S} Путник већ пао у очајање од зла времена, умора и глади.{S} Свуд око ње |
| его сам се уморио од дуга пута, а запао у ову дубодолину, па мислим да сам залутао.</p> <p>Посл |
| ..</p> <p>И од кад му је дошла та мисао у главу, од тада он не мисли ни о чем другом.{S} Најчуд |
| Рада школског још не беше много, посао у кухињи буде брзо готов, јер га је мало: опрати неколи |
| гумановим старим чизмама, које је нашао у штали, а изгубиле се одавно.{S} Игуман већ да побесни |
| естаном у последње време обичају, сишао у подрум, и неће изићи отуд, докле га тетка не изведе, |
| омир брзо диже главу и погледа га право у очи; у том погледу беше тако много немог прекора и ис |
| ита игуман Љубомира, гледајући га право у очи.</p> <p>Љубомир хтеде сакрити очи од тога погледа |
| оње, одговори дечко, гледајући га право у очи.</p> <p>Човек се зачуди овом новом погледу.{S} Ма |
| вис управљеним роговима, и гледа право у оца Василијана.{S} Леонтије се досети, да ће то бити |
| веома живо, и хтеде га погледати право у очи, али он опет обори главу.</p> <p>— Нећу! одговори |
| ћеш, мој бане, кроз који недељак право у Прњавор, а тамо те чека цела дружина...{S} Знаш, опет |
| прстом у чело, да би је погледао право у очи...{S} Девојка не може довољно да се начуди: онај |
| нце одскочило високо, па прижегло право у његово лице.{S} Истина, сад га не прљи као у сну, али |
| оди се и погледа ову језичну цуру право у очи.</p> <p>— Тхе... нисам баш тако, како велиш...{S} |
| у они!«...</p> <p>Па ступање Макаријево у иноке... па онај страшни догађај због трудне девојке, |
| залогај и загледајући брижно и пажљиво у суд са костима, надајући се још каквом затуреном парч |
| дрветом, и њу је употребљавао искључиво у дворишту манастирском против многобројних врабаца, и |
| у, него оно, што му се сад учинило ново у њој...{S} Одједном му паде на памет давнашњи простачк |
| погледају на весело лице архимандритово у зачељу.{S} Оцу Нићифору, новом јеромонаху, наместили |
| није ништа окусило и донесено је мртво у манастир.{S} Нека вам обећају владичанство... па ако |
| ек’ је готово!{S} Само нећемо два, него у свакој руци по неколико.</p> <p>Домаћица се смеје вес |
| ови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у ону бескрајну раван, што се пружила преко Саве и над |
| ста, прота поче:</p> <p>— Ти ниси завео у књиге десет хиљада ока кукуруза јесенашњег?</p> <p>„А |
| из даље радње царица, него сам он усео у хинтов, па тако величанствено излази пред оца, као »ц |
| свога старог гнезда, из кога је полетео у свет, не виде ни свога жељеног Маљена!...</p> <p>Кад |
| језиком младе изданке, смотају их брзо у уста и мотре други сладак залогај.</p> <p>Под густом |
| ворио: »Да видим... још нисам никад био у манастиру«.</p> <p>Одведоше га у своје ђачко скровишт |
| </p> <p>Николу је игуман, кад му је био у вољи, звао Швабом, јер је дошао из »швапске државе«.< |
| арцу, игуману Лазару, који се прославио у целој Шумадији својим »подвижничким« животом, па став |
| оћке око амбара, који се добро накривио у страну...</p> <p>— Д-д... да га зовнем? замуца Љубоми |
| о трчкарао по некаквим порукама и радио у кући као роб, радио без одмора, без сна... из сата у |
| ако... није те ови газда никако доводио у срез, код нас? упита пандур, правећи при том лице као |
| ело, кад чу да је Љубомир често одлазио у Богословију и зна сва лица и сав ред, као да је прави |
| арод је, из удаљенијих крајева, долазио у манастире као у праве <hi>свете куће</hi>, доносио пр |
| сасвим свеједно: долазио ил’ не долазио у срез.{S} А ово он пита тек ’нако... из радозналости.< |
| ви као престо.</p> <p>Љубомир је улазио у ову пећину неколико пута, једном са Николом и Велимир |
| своју детињу чистоту, с којом је мислио у гроб поћи!...{S} Сви други идеали разбише се у варљив |
| ује, трешти, проклиње час кад је примио у манастир »шашава занесењака«, те му сад загорчава дан |
| Максимова грла, а он се малко променио у лицу: неко би помислио да га је стид, али није; њему |
| не је давно превалило.{S} Он се склонио у хлад, између неколико великих сена, зденутих <pb n="1 |
| осети као човек који се веома преварио у очекивању. »3ар ми је то како житије!{S} Прореко само |
| е зна да је то под од цигаља) претворио у ватрено, издубено као сач, небо, па се обрће, игра... |
| д се Љубомир, охрабрен пандуром, вратио у кујну, тамо га дочекаше с псовком и великом праском.{ |
| > <p>Љубомир се већ беше одлучно упутио у своју собу, где је мислио провести оба дана у читању |
| р доби писмо од оца.{S} Пише брат Свејо у име очево, кори га што је тако тврда срца, па заборав |
| ити свакад чиста; што се каже: чисто ко у цркви.{S} Већ то ћу ти показати...{S} Па онда кадиони |
| кој души скривено по мало подлости: ако у чему зависи од тебе, он ће се сам унизити пред тобом |
| е...{S} Хтео би дуго, дуго седети овако у самоћи, уз пуцкарање веселе ватре, са својом другариц |
| иње лонац са густим белим соком, и како у округлу ћасу падају, заједно са соком, добри комади с |
| ојима никад не гледа право, него некако у косо, и опет гледа човека у очи.{S} Па ход господин-Н |
| ти такав!...{S} Па опет је он то некако у својој главици помирио, и опет је остало: да и он и о |
| , да уклонимо Арсенија«...{S} Па, онако у ходу, отвори врата од Љубомирове ћелије, коју му је з |
| </p> <p>Грешник улете у пећину и, онако у трку, паде пред престо и лупи врелом главом о <pb n=" |
| ишњача исто што и преса!« Игуман, онако у љутини, одломи парче и поједе. »Их, шта учинисте, вик |
| да гост није много важан, него је онако у вољи игуману.</p> <p>— Биће му неки лумп-камарат, кад |
| Знам <hi>онда</hi>... загледаш се тако у маглу и ћутиш пола дана, па после ми велиш да те вуче |
| ећање...</p> <p>Леонтије загледа дубоко у прошли живот и, после дуга ћутања, уздахну горко...</ |
| леба и пасуља...</p> <p>Зашло се дубоко у ноћ; ђаци се разиђоше по собама, момци се поређаше ок |
| тоји Веселин Ђурић, онај што ме жестоко у школи шамарао.{S} Стој, бре, сад да те питам !...{S} |
| — Хе, је ли боље!...{S} Ти си се завуко у своју ћелију, па куњаш тако до века.{S} И не знаш ни |
| али опет...</p> <p>А Љубомир се завуко у сено, ћути и премишља како је страшан капетан.{S} И т |
| ученик велике гимназије«... мрмља дечко у себи (рекли су му да се ова зове „велика“, за разлику |
| p>»Како су му беле руке, премишља дечко у сену, сећајући се шта је могао опазити на капетану.{S |
| етиње... »Она Соломунова... мисли дечко у мраку: већ мора да је нека царица... а лепа!{S} Па се |
| 0_C3"> <head>III</head> <p>Ала је тешко у туђој кући па још кад си слуга, кад си везан као коно |
| смерно у цркву...{S} И све то запливало у општи талас живота, па се весели по њему, ради и живи |
| о и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада кувало у оној празној, вечно мрачној души, која је за све доса |
| ај! викну он Никифору, узмичући се мало у десно.</p> <p>Нови инок волео је трпети многе муке ов |
| вила монашког живота.{S} Николи је пало у очи само то, што је баш више главе игуманове било исп |
| се нове цокуле...{S} Бацише грешно тело у земљу, од које је и постало, и вратише се манастиру в |
| својој руци... и то треба замочити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли сиромах и одм |
| pb n="75" /> <p>»Ово до сад што је било у кухињи, мисли Љубомир, гледајући три калуђера како сл |
| јке?</p> <p>— Сви!...{S} Тако се радило у стара времена.</p> <p>— Море... отеже девојка ђаволас |
| хова лица, све се помешало и претворило у некакав велики осветљен круг, који се преврће по стол |
| ика неки, којима је грло веома засушило у току дуге беседе.</p> <p>— Да се укину! узвикну и гов |
| је, дакле, <hi>оно</hi> што га је вукло у манастир тако силно, а он није разумевао што је.{S} С |
| ви поглед, све се утростручило и прешло у некакву побожну збиљу, која изгледа смешна на дечјем |
| , па не пушта од себе ни гласа.{S} Само у пећима, које се ложе из ходника, поређаним у једнаком |
| сио се тако леп дан, какав се виђа само у августу.{S} Архимандрит зором отпутова у град, што је |
| оја, проговори он, не гледајући не само у књигу но ни у шта; очи му блуђаху неодређено по зиду |
| ући или доносећи судове, гледајући само у оно што ради, чиме је заузет.{S} Не дође му ни на ум |
| ма.{S} Јер шта ли га чека од сада, тамо у незнаној даљини?...{S} Да ли је тамо овако миран тих |
| демо за њим...{S} А оно све друго, тамо у свету, све је ’нако«...</p> <p>И Љубомир осећа како с |
| евницу и нешто шапућу.{S} Љубомир, тамо у притвору, код самих врата, стоји с Велимиром и дркће. |
| елиш да те вуче нешто у ону маглу, тамо у свет...{S} Је л’ ти и сад тако, Љубо?</p> <p>— Шта?</ |
| е.{S} Гледај ти твоје травуљине... тамо у школи, а овде се само пије.</p> <p>Опет куцнуше чаше, |
| вога код Радојице, нек’ му помогне тамо у штали, рече она Николи.{S} Господин вели: нек’ се нау |
| з јутрењу влажну тишину, губећи се тамо у дубоким планинским склоповима.{S} На први звук звона |
| новим јасним гласом: да се провеселимо у част нашег милог сабрата... оца Леонтија!{S} Хоћемо л |
| ко понашање према млађима, које видесмо у манастиру.{S} Али се дотле имало и незгодица...</p> < |
| не дође до овога стања, које затекосмо у њему.{S} Четрдесет је скоро година, како се отац Сава |
| ј, сад ћу ја..</p> <p>Он се испе лагано у друго одељење, које је било баш над професорском канц |
| за четвртасто поцрнело камење, узидано у бедему, али осећа да пада у бездан и није га ни мало |
| НКОВИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900</p> < |
| о сад пребирао и остављао сваку засебно у велике дуванске или бакалске кесе.{S} Али је сад прек |
| ако одједанпут!...{S} И како беше дивно у оном свету!{S} А зар се не може натраг?...</p> <p>»Шт |
| ом.{S} Њих двојица су остали непрекидно у искреним другарским односима, па су волели провести к |
| ега, зидине, како се дижу величанствено у високо <pb n="34" /> плаво небо, како трепере под сун |
| расположен сећањем на време, проведено у Богословији...{S} Доиста, он стаде распитивати о свем |
| ази и добро разгледа похвално, невиђено у Србији, газдовање манастирско...</p> <p>Две године по |
| аву немоћно у страну и гледа бесмислено у пространи шарени свет, који се пред његовим очима раш |
| ни ходника и стаде гледати запрепашћено у гомилу, која се лагано примицаше.</p> <p>— Умро !... |
| ио, вукући с часним оцем Никифором вино у кантама, и заводњио очима са старим другом, натежући |
| овом послу.</p> <p>Монах погледа очајно у небо, уздахну и погну главу трпељиво, увиђајући своју |
| имир јој стиште руку и погледа захвално у очи јој.{S} То није више онај одлучни, трезвени и окр |
| , као некад што је гледао, улазе смерно у цркву...{S} И све то запливало у општи талас живота, |
| е и заплака се горко, гледајући немоћно у натуштено суморно небо, као да отуд тражи помоћи и ра |
| собом, искренуо, опустио главу немоћно у страну и гледа бесмислено у пространи шарени свет, ко |
| научити на памет, тако је одмах одлучно у себи.{S} Јер не вреди га само прочитати па заборавити |
| аку, мислећи да изгледа бозна како лепо у новој опреми.{S} Али се преварила.{S} Љубомиру не би |
| SRP19000_C14"> <head>XIV</head> <p>Лето у манастиру није претрпано разноврсним, непрекидним пос |
| у, да не закачиш о дрво; уљаник зарасто у корову, и још по нека пчелица прозуји над <pb n="258" |
| едно полумртво, мршаво кљусе, упрегнуто у таљижице, на које је игуман, на већој низбрдици седао |
| ана, па после ми велиш да те вуче нешто у ону маглу, тамо у свет...{S} Је л’ ти и сад тако, Љуб |
| пође весео за својим вођем, који нешто у себи мрмљаше.</p> <pb n="66" /> <p>— Ја знаш идем... |
| ине светитеља, о којима је слушао нешто у школи а највише од покојне мајке.{S} Ту је свемогућа |
| ико марамица, које Леонтије није метнуо у свој џеп. —То ли је онај свети!...</p> <pb n="215" /> |
| овек, божји створ, или се већ прометнуо у какво чудо?...</p> <p>А Љубомир, не гледећи на њу, са |
| ствено ступа некакав дугачак брадат поп у дугачкој, необична изгледа, капи.{S} Кад га <pb n="44 |
| им погледом, Максим, пружајући револвер у целу групу одједном, не гледајући ни у кога нарочито. |
| о обична, побожна прича?!...</p> <p>Јер у светим књигама пише једно, а у животу је нешто сасвим |
| сетог дана, рано из јутра, дође Велимир у испосницу.</p> <p>— Е, мој Леко... рекох ли ја теби ш |
| заостао од њега у томе, каже му Велимир у шали.</p> <p>— Де, ти, Еро!...{S} Онај други мање лаж |
| ин мало јачим гласом: кад дођем код вас у манастир, ја се владам по вашем реду и обичају, а ко |
| све, што му је одавно тајанствени глас у њему самом шапутао: оставио свој први младачки идеал, |
| ањао.{S} Затим настаде спремање за упис у школу.</p> <p>— Дај ми сведочанство, рече му Светозар |
| жваће још незреле јабуке, убране јутрос у једном воћњаку.{S} Очни капци му се неки пут прикупе |
| нешто прозуја кроз њега и он увуче врат у рамена.{S} Ово сад није онако, као кад се јакао са Ми |
| задовољства, Љубомир лагано увлачи врат у овај »лаки јарам«, и осећа да се враћа све исто, како |
| ле две године одсуствовања, ево га опет у својој кући.{S} Сад је тек отац Леонтије разумео шта |
| _C24"> <head>XXIV</head> <p>Ево га опет у чудном, варљивом свету, за чим га је негда срце толик |
| е нервозан, па је налазио некакву сласт у томе, што сад сви трепте од његова гласа и срџбе.</p> |
| капут, што се прелива као крушков лист у септембру, који је некад био добар »иберциг«, па ће и |
| о једнако, док ме не пусти нека слабост у глави, што ме обузме чим легнем.{S} Онда се окрећем у |
| посао.</p> <p>Још се уведе једна новост у манастиру.{S} Архимандрит, од децембра, стаде држати |
| га по срцу горе, него белавчина пакост у кукурузу.{S} Он клисну испред свог <pb n="13" /> сеља |
| не старе српске куће, убијају побожност у народу, служе као легло...</p> <pb n="177" /> <p>— Да |
| ркви, као да је први <pb n="103" /> пут у њу ушао : све му је исто онако ново, тајанствено, ист |
| етло, радосно и блажено, да он неки пут у себи помисли: »Да ли су били овако срећни Антоније и |
| , па ни године...{S} И сада, кад је већ у њему сама мисао, кад га је она заузела свега, он и са |
| тиле Антонија Великог...{S} А он је већ у себи замислио, да је почео исто онако као и Антоније. |
| епери читаво блаженство.{S} Њему је већ у памети цела и јасна слика безбрижне забаве и пландова |
| ича да сав мирише на тамњан и да се већ у пола посветио, он стоји уз њу и <hi>овако</hi> јој го |
| дике.</p> <p>»У недељу служићемо службу у Крагујевцу.{S} Закалуђерите најстаријег ђака и доведи |
| повуче.{S} Уведе га у ону највећу собу у Богословији београдској, где се прославља Свети Сава. |
| на меку планинску постељу, обрте главу у небо, и загледа се у меку, нежну дубину небесног плав |
| ежиш ! викну му девојче, нагнувши главу у страну, исказујући тим своје чуђење.</p> <p>— Ја што |
| љство од прања уморних, подбивених ногу у топлој води...{S} Тога дана му и Јованка даде везено |
| лку пошљу да чува говеда, а њега одведу у шталу, <pb n="22" /> даду му лопату и виле и покажу к |
| и му се раздвајају, добром вољом, и иду у манастир.{S} После дуга времена, анђео наређује оцу М |
| ну чашу.{S} Почиње осећати неку незгоду у глави и стомаку, али још су му ведре мисли.{S} Он слу |
| пет је остало: да и он и онај чича буду у тим одеждама... и он да је исто што чича, и чича да ј |
| брава, одмах се ови »обични гости« нађу у близини и, хтео не хтео, мораш их позвати. ,</p> <p>П |
| па пију цео дан...{S} Умеју да уживају у јелу и пићу...{S} А ми... истреси окењачу, па си гото |
| не оне мале, жућкарасте па се преливају у црно, паметне господске очи, којима никад не гледа пр |
| их многобројних врата, која сва гледају у двориште, поврве многобројни младићи, па лаганим кора |
| , по другом реду.{S} Зато га и одвајају у засебну собу, одређујући му нарочита правила и дужнос |
| о, само да седне у кола, која га чекају у дворишту, али се њему не седа.{S} Он псује, трешти, п |
| снисходљивим сажаљењем, — што не знају у чему се састоји права наслада живота, али је чистоту |
| еше у вече, кад се калуђери позатварају у своје ћелије, а другови се окупе око топле пећи, пова |
| ара препечена шљивовица.{S} Насу ракију у чашу, из које бризнуше ситне искре, и послужи стареши |
| ејасно осветљених лица, која одсјајкују у мраку...</p> <p>Љубомир се прену, пробуди се и сад те |
| Њему дође цела ова ствар, као болеснику у ватруштини гутљај хладне бистре воде.{S} И он и Васил |
| ло остави.</p> <p>Најпре је чувао стоку у ливади, која је била близу механе.{S} То му је био на |
| е он маштао о даљем путовању, о доласку у Београд...</p> <p>А кад има више посла у кући, онда М |
| погледа, с каквим га дочека при уласку у трло.</p> <p>Љубомир ућута.{S} Читав час је ћутао и џ |
| бељца, који одмах завуче дугачку њушку у јасле.</p> <p>»Ене де...{S} То мени говори... мисли Љ |
| /p> <p>— Само да ти је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, мрцино — наставља пандур ош |
| <pb n="83" /> показа му Велимир постељу у углу, на другом крају од пећи, док друге две беху око |
| хове, заинтересова се дечком и стаде му у мислима ређати разне положаје, који га у будућности о |
| о пало на памет...{S} Тек онако дође му у главу: »Да проведем неко време у манастиру... ’нако с |
| скушеника, поплави га свега и продре му у сваки живац, у сваки атом што осећа...{S} Ах, ала је |
| младост и ондашње околности помогоше му у »подвизима« доста.{S} После је већ и он, као и сваки |
| <hi>томе</hi> некакве свеће и дадоше му у руке.{S} Он стаде махати свећама и обрте се народу... |
| а.{S} По нека слободнија снаша упиљи му у очи и узвикне:</p> <p>— Их, како си млад и лијеп, сла |
| p> <p>»Било!...{S} Пропао!«... севну му у глави, и он скочи са сламе као посут жеравицом.{S} Јо |
| њега...</p> <p>»А завет!?«... севну му у глави страшна слика свога греха и он одскочи од девој |
| еобични, за Љубомира светли и прави, ну у самој ствари страшни аскетски живот...{S} Антоније не |
| ујући да осети очигледну, јасну промену у себи, али увиде одмах да, осим новог калуђерског одел |
| фарисеји доведоше к Исусу жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду рекоше му: учитељу, |
| ирући раширене зенице на једну пукотину у зиду, из које се сваки час помаља велики собни паук < |
| а једном босом ногом, а рукама га гурну у груди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а девојче ле |
| рио обад у све...</p> <p>Професор прсну у смех и стрча низ степенице. . .</p> <p>За два дана из |
| {S} Пажљивије га стаде питати о бављењу у школи.</p> <p>— Хе-хе... па ти си учевнији од свију м |
| ору, новом јеромонаху, наместили налоњу у један угао и ставили га да ту чита гласно житија свет |
| зубе! одговара Максим, кријући дувањару у хаљину.{S} Суши зубе-е-е понови он, савијајући цигару |
| А носити крст Христов значи: имати веру у Оца небесног, какву је Он имао, чинити добра ближњему |
| назија.</p> <p>Али оном малом професору у наочарима дође на ум паметна мисао: »Зар баш мора, ре |
| сви светитељи избегавали нерад и да су у раду налазили помоћи за постизање своје тешке задаће. |
| људи... и сви се некако црне, као да су у тами.</p> <p>Из те магле изиђе и стаде крај њега једа |
| икују слободни гости, јер осећају да су у пуној кући, у којој нема газде, и сад се не зна чија |
| ћа, где калуђери вазда ноћивају, кад су у великом послу.{S} А Леонтију сад преноћиште у кућама, |
| ело какво он није никад видео, и ако су у селу му и поп и учитељ имали кћери, кад виде онај бла |
| ноћу да се ко не увуче у шталу, јер су у њој затворена два добра коња.</p> <p>Наместио се, сад |
| је помислити, да она неће сама бити ту у механи, имаће још кога, па се дао у објашњења, док из |
| тал.{S} Професор одломи парченце и мету у уста... »Пробајте, викну он игуману, па ћете се увери |
| тања отац Сава најжешће бојао на испиту у Богословији, па је њиме у манастиру почињао сва своја |
| на неку градиницу од тачака, подигнуту у сред дворишта около некаква дугуљаста камена са <pb n |
| ерважено црним гајтаном.</p> <p>— Ја ћу у цркву, рече она, ставши уз њега и загледајући око себ |
| док ме не приме у школу... па после ћу у послуживање«...</p> <p>— Е-е-еј...{S} Љубомире!... от |
| ивала сваку помисао на какав било успех у томе предузећу, оно брзо досади оцу Василијану.{S} Он |
| нестанути цео свет...</p> <p>— А све их у цркви једнако опомиње да мисле на смрт: и песме, и чт |
| погледа, клиснуше куд који и нестаде их у шуми...</p> <p>Игуман остаде сам.</p> <p>После неколи |
| а стаде ломити залогаје проје, умочи их у сок и даде му да једе.</p> <pb n="15" /> <p>— Јадниче |
| S} Пир затворених, усамљених, повучених у себе, стегнутих строгошћу управе душа, које одједном |
| помажу, заклањају нас...{S} А и ми њих у том послушамо: нађе нас, на прилику, нека њихова жена |
| ује у себи архимандрит.{S} А ја потегох у залуд онолики зор!{S} Ха-ха-ха!...{S} Извол’те сад, г |
| њавила ноге...</p> <p>— А кад оно пођох у свет, онако преплашен и мали, знаш како смо се гледал |
| Само га поп Светозар, који је сад парох у његову селу, обрадова.{S} Он га искрено дочека и није |
| рекнух, па што игда беше снаге ђиласнух у целац...{S} Док ја летим у целац, а онај скаче на дру |
| и хтеде нешто рећи, али му застаде реч у грлу... „Дошло!... <pb n="194" /> Баш данас?...{S} Не |
| блиста цела околина...{S} Он обрте кључ у брави, и таман отвори врата и стаде на хладне цигле, |
| пре њега, клиснуо на другу страну, баш у целац.</p> <p>— Ко си? викну опет онај, али много мек |
| ру.{S} Не мислећи много да ли је то баш у <pb n="187" /> реду, девојка подиже своју једру, облу |
| да сам кренуо слободно, баш као да идеш у госте ујацима; трчао сам преко непознатих места, као |
| <pb n="203" /> <p>— Ама док ти још уђеш у године...{S} Сад ти је седамнаеста?</p> <p>— Кроз два |
| ја се показа на лицу јој.{S} Бо’зна ћеш у манастир?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Нећеш, ваљад’, остати |
| че учинити.</p> <p>— Је ли оно ти хоћеш у свеце? запита девојка са подсмехом, гледајући га ђаво |
| же: да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, брате, тако ми кажи.{S} А слушки |
| ништа, а дође тренутак да залупа добош у негда величанственим а <pb n="249" /> сад убогим спом |
| а нарочитим смислом и циљем дат је, још у најстаријим временима, манастирским општим трпезарија |
| Залуди се читајући житија светих, а још у гимназији прочитао целу библију...{S} Знам већ шта га |
| дска радозналост задржава да остане још у свом заклону, да чује још што, кад и ’нако сад не сме |
| топла југовина, па га, топи и, цеди још у падању.</p> <pb n="65" /> <p>Под ногама усамљена путн |
| остаде да узме чарапе, махрамицу, грош у новцу и други какав »прилог за здравље новокрштенога« |
| .{S} Треба да се побрине за преноћиште (у <hi>своме</hi> селу лако је било) јер га је страх да |
| уче козе у Јеленац.{S} Ништа му не могу-у... довикну чуварица папоњина плачним дечјим гласом, к |
| уне руке прилога.</p> <pb n="211" /> <p>У неком убогом кућерку, превила се суха, исцеђена муком |
| ће закалуђерити.</p> <pb n="155" /> <p>У тај мах тетка изиђе и испљусну чисту воду из некакве |
| d="SRP19000_C18"> <head>XVIII</head> <p>У манастиру велика, давно невиђена гозба.{S} Сва пратња |
| Знаш твоју чувствителну натуру!</p> <p>У свакој другој прилици ова би опомена освестила љута и |
| ђак.</p> <p>— Никола за певницу!</p> <p>У кухињи, уз прозорче, стајаше Никола, слушајући цео ра |
| у ти!...{S} Сад ће... сад ће!...</p> <p>У трећој, отреситијој кући, одмах после поздрава, намес |
| S} Шта га само чека код куће!...</p> <p>У свет!... у далеки, бели свет!...</p> <p>Нога му корач |
| А-а...{S} Ала ли сам загорео!...</p> <p>У Велимировој руци опет се нађе оно стакло скоро празно |
| е узвик: манастири пропадају!...</p> <p>У таком времену оцу Леонтију би суђено да отпочне озбиљ |
| ијем умершчвљаја тјело своје«...</p> <p>У прекидима, кад добије времена, преврће Љубомир лист п |
| м и пићем лица својих другова...</p> <p>У неко доба Василијан дозва шумара и воденичара, и посл |
| ли при читању појединих сцена...</p> <p>У Љубомировој глави настаде хаос: помешаше се слике Авр |
| дана болести архимандрит умре...</p> <p>У манастиру све тихо.{S} Нико пе плаче, не види се жало |
| е побожној, аскетској екстази...</p> <p>У вече, кад обузе мрак и иначе мрачну густу шуму, кад с |
| а, изменило, изумрло, отуђило...</p> <p>У почетку је, као што видесмо, цео манастир Леонтијев л |
| није знао окренути први глас...</p> <p>У фебруару Љубомир доби писмо од оца.{S} Пише брат Свеј |
| спремајући се да почне опсаду...</p> <p>У вече, доцне, добро нахрањен и одморен, Љубомир приста |
| м се сви разиђоше по дворишту...</p> <p>У вече, кад остаде сам у својој ћелији, Леонтије се ста |
| имивши на себе »образ анђелски«.</p> <p>У оно време још беше неке строгости по манастирима: ста |
| нутом главом, ђаволаста Јованка.</p> <p>У овако светлим тренуцима Леонтије сиђе у подрум, који |
| : поклао се читав чопор младине.</p> <p>У четири часа, сити, пијани и весели, отпутоваше и гост |
| сад лепо послужити сирото ђаче.</p> <p>У школи му рекоше, да је уписан у прво одељење.{S} Ишао |
| ше пазити на себе и обарати очи.</p> <p>У том утрчаше у кухињу калуђери и ђаци, па сваки стаде |
| е сваки утешен и охрабрен надом.</p> <p>У таквим околностима почео се »подвизавати« отац Сава, |
| сам капетан тако ненадно дошао.</p> <p>У позну ноћ, пошто се вечера давно свршила и људи готов |
| ег града нема! одговара Велимир.</p> <p>У другој кући задригла, разбарушена, у поцепаној сукњер |
| ње и прави детињи неутешни плач.</p> <p>У мислима стоји само једна црна, ужасна слика, и у томе |
| читао...</p> <pb n="154" /> <p>— Гле: »У греху се зачех и у греху ме роди мати моја«... говори |
| а, руком самог великог владике.</p> <p>»У недељу служићемо службу у Крагујевцу.{S} Закалуђерите |
| коме још тињаше ватра, постаче угарке, убаци још дрва, подиже се и угледа па клупи нешто смоту |
| една кућа сеоска, која је исто земљиште убаштинила, спорила је право манастиру.{S} Сад је равно |
| ако изненадно-страхотан, тако громовито-убедљив и одлучан, да сви монаси, и они што седе, и они |
| ашама.</p> <p>— Да, потврди Никола тако убедљиво, још задихан од далека трчања, да нико не би п |
| н је тако рад другом животу... јер овај убија, ништи...{S} И рад би дахнути слободно, пуним гру |
| јдрагоценије особине старе српске куће, убијају побожност у народу, служе као легло...</p> <pb |
| нам у закону заповеди да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?«...</p> <p>Отац Сава прочита в |
| воштане свећице, он се згране па да ме убије.{S} Једном ме тужио самом игуману, а овај, ђаво, |
| мрмљање.{S} Од куд ме угледа, слава га убила!«...</p> <p>— Само да ти је да завучеш њушку у се |
| ви.</p> <p>— Ето-о-о-о... ето, слава је убила... викну Љубомир, трчећи из све снаге, скачући пр |
| апа, дугачку, пастирску, као она што је убила Голијата.{S} Са њом је проводно читаве дане, витл |
| — Их, како си млад и лијеп, слава те не убила!... '</p> <p>А Леонтије затвара очи, шапуће молит |
| у полугласно Велимир: ти мислиш њега су убили?</p> <pb n="118" /> <p>— Славе ти, је л’ те бољел |
| у механи, саопштише му новост:</p> <p>— Убио се ваш Максим!{S} Газда-Мирковић ишао тамо за грађ |
| мало страх, јер од некуд зна да се неће убити...{S} Ипак се трже кад паде у хладну воду и — про |
| сваку наду на боље дане, <pb n="260" /> убише му одједном сву вољу и одушевљење за радом.</p> < |
| екали да виде два »господина« из њихова убога села: њега и Светозара — све га то радује, весели |
| дину сестрицу, а за њим нагрнули ништи, убоги, слепи, хроми...{S} Антоније спушта у руку сваком |
| да проси хране и других потреба за свој убоги самостан.{S} Игуман, са својим ђаком Ђоком, фрушк |
| гда величанственим а <pb n="249" /> сад убогим споменицима српских краљева...{S} Аман!...{S} Не |
| око, с немим зачуђеним изразом, на оној убогој, сниској, кривој дашчарици, чија су се брвна иск |
| прилога.</p> <pb n="211" /> <p>У неком убогом кућерку, превила се суха, исцеђена муком и немаш |
| уз друго, па жваће још незреле јабуке, убране јутрос у једном воћњаку.{S} Очни капци му се нек |
| нагоше један за другим, погнутих леђа, убрзаним корацима, сваки у своју ћелију...{S} Гости пој |
| редовечне жене, одједном сав зацрвени и убрзаним, уплашеним гласом прошапће:</p> <p>— Добро, до |
| благослови трпезу и поче обед.{S} Млађи убрзаше кораке, стадоше разносити јела, лица им добила |
| и се лепо са свима, дарова сваком брату убрус и чарапе, па оде задовољна.</p> <p>Кућа остаде бе |
| ота, али је чистоту њихове одлуке веома уважавао.</p> <p>»И то је, до душе, по Божјем закону, р |
| е.{S} Дохвати га за мишице и повуче.{S} Уведе га у ону највећу собу у Богословији београдској, |
| астира, хоће да га упише у школу, да га уведе у <hi>свет</hi>, кога се сам инок одрекао...{S} И |
| учини онако, како је учинио кад белавка уведе говеда у стричеву њиву, или да трпи као што чине |
| ши свој црквењачки посао.</p> <p>Још се уведе једна новост у манастиру.{S} Архимандрит, од деце |
| ворише шталска врата, како вичан пандур уведе коње, говорећи са њима и пребацујући капетанову б |
| Ја бих могао тако, али прво да ме добро увежу конопцима... а, богме, и њу!...</p> <pb n="184" / |
| ута на ове послове.{S} Једна удовица му увезала у мараму и писмо, у коме се исказује груба стра |
| једна брига: да су му белавка и папоња увек на очима.{S} Јер шта ли га чека од сада, тамо у не |
| пута, како људи путују без ичега, па се увек нађе ко им да хлеба.{S} А шта је ово!...{S} Истина |
| питати.{S} Одговара на питања кратко, и увек гледа да се уклони од разговора.{S} Кад момци и ђа |
| е хтео видети: да ли је погрешио што је увео госта у подрум.{S} Прикри се за бачву, па стаде гл |
| убомир већ види да није погрешио што је увео госта у подрум, али га она обична људска радознало |
| е да си се оженио! узвикну ђак одсечним увереним тоном.</p> <p>— А ко би се калуђерио?</p> <p>— |
| ељењу, и најзад сви професори дођоше до уверења, да су се у овом разреду, сасвим случајно, саст |
| Сви су засели за богату совру са пуним уверењем, да својим присутством чине велику љубав новоп |
| ену!«...</p> <p>Разговорио се са женом, уверио је да мора одмах даље путовати (само се боји да |
| »Пробајте, викну он игуману, па ћете се уверити.{S} Није сиришњача исто што и преса!« Игуман, о |
| че и приђе му још ближе, као да се жели уверити: је ли он то. — Куд ћеш?</p> <p>— Идем у свет.. |
| настире.{S} Одавно је горео живом жељом уверити се: нема ли тамо оних идеалних монаха, о каквим |
| који је у таквим приликама волео све да увећава, па и опасност, која га очекује. — Нисам те упи |
| ната му оца детињег, застиде се и сам и увиде да сад не сме ни уста отворити...{S} Побеже <pb n |
| ти очигледну, јасну промену у себи, али увиде одмах да, осим новог калуђерског одела, не беше у |
| је она руковала, па оде својој кући.{S} Увидела је она одмах, да је њено време прошло, да она н |
| је често крио и од себе сама.{S} Сад је увидео да наступа час распредања свега, па стаде нестрп |
| , и да се врати све како је било пре, и увиђа да је свршено све...</p> <p>Кроз тихо, бледо, маг |
| прочита писмо, као да сад тек први пут увиђа, да не зна сам шта то чини овде.</p> <p>Тамна, те |
| може Велимир, својом бистром практичном увиђавношћу...</p> <p>А имало се о чему смишљати.{S} Ма |
| у небо, уздахну и погну главу трпељиво, увиђајући своју немоћ да промени што од онога, што му ј |
| дом, <pb n="26" /> који је говорио: »ја увиђам своје ништавило пред тобом, па ето«...</p> <p>— |
| апило чељусти, па иде на тебе, иде, али увиђаш да се растојање између тебе и чудовишта не мења. |
| тиво и понизно на протине шале, само се увија и мршти, и ако га сад баш ништа не боли.</p> <p>П |
| и.</p> <p>Прота ће, опазивши Арсенијево увијање, ко бејаги онако уз реч, смешећи се напоменути: |
| ку, еј-хеј... диже се поносно од земље, увијена у тамно сивкасту маглу, дивна, пластаста Букуља |
| <p>Опеваше мртва калуђера и сахранише, увијена у рогозину, повезану на три места исеченим крај |
| сеченим крајевима од мантије, у коју је увијено тело.{S} Из грубе, широко савијене рогозине, ви |
| а гласно, пришавши клупи и разгледајући увијеног успаваног ђака.{S} Еј, море... ко си?...{S} Ус |
| лагано нека нова, сасвим необична жудња увлачи у његову душу.{S} Он је још није умео јасно схва |
| њем побожна задовољства, Љубомир лагано увлачи врат у овај »лаки јарам«, и осећа да се враћа св |
| гов велики гојазни трбух стаде се чисто увлачити унутра, а широке чисте ноздрве стадоше шмрктат |
| у српских манастира, које говорник, као увод, напомену.</p> <pb n="175" /> <p>Али им се одмах п |
| начито, онако женски, без наглашавања и уводи га у његову ћелију.</p> <p>— Мој устав!...{S} Лон |
| оја се приближаваше штали.{S} То пандур уводи коње.{S} Чује дечко како се <pb n="29" /> отвориш |
| p> <pb n="175" /> <p>Али им се одмах по уводу лица разведрише, и они стадоше слушати пажљиво.</ |
| рно-смешљивим погледом.</p> <p>Љубомира увреди овај тон разговора.{S} Он се хтеде уздржати и пр |
| она и лагано, пажљиво, бојећи се да не увреди Љубомира, гурну га прстима у раме.</p> <p>Ђак се |
| се одмах покаја што је тетку, оно пре, увредио...{S} Он држи да имају право и онај господин и |
| занесену главу.</p> <p>— Видите... поче увредљивим тоном један игуман.{S} Ова иста кућа, коју в |
| ога што је »његово царство« и што му је увређена »чест«.{S} Сви су засели за богату совру са пу |
| ти се потпрдуј колико хоћеш, доврши он увређеним гласом.</p> <p>— Јуф, наљутио се!{S} А да нис |
| у удостојити се анђелског образа и бити увршћен у ред монаха?{S} Чини ли то из слободне и добре |
| малопре?!...{S} Сотона... лукави сотона увукао се у моју душу, а ја слаб, страшљив, не знађах н |
| своју кућу!...{S} Овамо!... и Леонтије увуче свога друга у собу, посади га да седне, па и сам |
| и препоручи му да пази ноћу да се ко не увуче у шталу, јер су у њој затворена два добра коња.</ |
| израсто на улици...{S} Кад га поклопи и увуче у своје чељусти та читава гора од кућа, великих и |
| чега, тек нешто прозуја кроз њега и он увуче врат у рамена.{S} Ово сад није онако, као кад се |
| ала је то све ова паметна женица, па је угађала својим »сестрићима« исто онако, као и самом нам |
| и самом намеснику.</p> <p>Резултат тога угађања опази Сава тек после две године: млађи се калуђ |
| ом јеромонаху, наместили налоњу у један угао и ставили га да ту чита гласно житија светих.{S} П |
| шљиво, као зец кога су керови сагнали у угао, гледаше само како би се могао извући испред ове н |
| начајно стрељање очима, од стране какве угарене удовице, и оно препирање Велимирово са домаћица |
| орету, у коме још тињаше ватра, постаче угарке, убаци још дрва, подиже се и угледа па клупи неш |
| , ватрена жудња за слободом, за светом, угаси се исто онако, одједаред, као што и пониче...{S} |
| вако проведе целу ноћ; кад се воштаница угаси, он ће у мраку, другу неће палити...{S} Изјутра, |
| е предсмртне, него ће мирно, тихо да се угаси, да умре... да би опет на пролеће <pb n="149" /> |
| ина у човеку, али му људи не дадоше.{S} Угасише му, порушише и тај идеал, као што он сам поруши |
| је косо, али не допире у ходник, где се угибају широки столови, под теретом судова, препуних је |
| ош кога, па се дао у објашњења, док иза угла механског изиђоше човек и жена.{S} Љубомир ућута, |
| колико му корака остаје до оног мрачног угла, из кога бије јака светлост кроз прозор.{S} Ту је |
| се испред ходника...</p> <p>На криваји, углављеној у двоколице, пресамићен преко предњег јастук |
| камилавка; <pb n="160" /> коса марљиво углађена и рашчешљана, па се сад не витлају они груби г |
| преви преко колена, смејући се... фини, углађени људи: уза сваку реч »ви«...{S} А ми ерцепураћи |
| А овамо страшна заклетва, и правила, и углед на толике испоснике!...{S} Како је то?{S} Све се |
| а пут.</p> <p>Пошто је путовао цео час, угледа неколико великих сена и око њих доста навучених |
| кад пође кривим непознатим улицама, кад угледа толики свет, што непрекидно врви тамо и амо; кад |
| анашњег окршаја, али се запрепасти, кад угледа како Василијан весело прича и како га Никола и В |
| обрва, као да се крију од кога.{S} Кад угледа девојче, развукоше му се широке дебеле усне у не |
| главу, гледа око себе радознало, и кад угледа застиђена Леонтија, насмеши се ђаволасто, па и с |
| како смо се загрлили ја и царица и кад угледа сва она царска чуда, паде у прашину...{S} Нека г |
| гледа на опрему, али се изненади кад је угледа оваку.{S} Дошла му некако друкчија, сасвим друкч |
| ушајући пандурово мрмљање.{S} Од куд ме угледа, слава га убила!«...</p> <p>— Само да ти је да з |
| а, кога познаде по гласу, али га још не угледа: иди у друго одељење, па ме чекај, сад ћу ја..</ |
| акве ножнице?... где су?«... помисли, и угледа како му сви показују очима на једно место.{S} Тр |
| аче угарке, убаци још дрва, подиже се и угледа па клупи нешто смотуљано, згурено, чудновато.</p |
| чи у страну од страха и изненађења, али угледа да је и онај непознати намерник, још пре њега, к |
| побеже у кухињу.{S} Љубомир се, чим ово угледа, поврати, дође к себи и уплаши се, ни сам не зна |
| са пушком о рамену.{S} Механџија, како угледа путника из механе, прену се, измени лице и поста |
| дник, који је седео према вратима, само угледа како се онај игласти револверски обарач диже... |
| м ногама у пространу собу, у којој само угледа много, много људи... и сви се некако црне, као д |
| стаде се освртати око себе.{S} Прво што угледа сад боље, беше суседа, средовечна жена, удовица, |
| м глас:</p> <p>— Стакло!</p> <p>Љубомир угледа, како Велимир пружи велико широко стакло пуно во |
| игуманово лице, послушно испи ракију и, угледавши Никифора у овом црном оделу, заустави очи на |
| прострем чаршав...{S} Дијете!... викну, угледавши Љубомира: трчи... газдарицу...{S} Капетан дош |
| а новином, нешто по економији, нешто по угледању на друге, а највише по нахођењу самог оца наме |
| у првом одељењу?« Тражећи подесно лице, угледао је скромна Љубомира...</p> <p>Тако се сврши теш |
| е радовао, кад је на последњој завојици угледао широки позлаћени крст на црвеном кубету, кад се |
| аред рашири очи, као да је највеће чудо угледао...{S} Право пред њим, на узвишеном, покривеном |
| ..</p> <p>Кроз сиво бео, усколутан дим, угледаше на поду широку, моћну фигуру Максимову, са раш |
| ла је ту манастирска воденица.{S} Једна угледна кућа сеоска, која је исто земљиште убаштинила, |
| ле једне добре пијанке у манастиру, она угледна кућа опет поведе парбу на суду.{S} Отац Сава је |
| .{S} Тако то иде лепо сваке године: она угледна кућа трља руке задовољно, а манастир шта ће... |
| <p>— Подићи ћемо санаторијуме, болнице, угледне привредне школе... све оно, што носи тип хумани |
| објављује да је довео из Београда, »по угледу на друге манастире«, једну честиту жену, која ће |
| , и како ће кроз који дан бркнути у све углове Савине утуткане ћелије...{S} И колико ће времена |
| пита Јоцу, гледајући по свима школским угловима.{S} Ко је викао?</p> <p>— Цензор, одговорише н |
| етку, и стану је неког белаја мувати по угловима ходника или кујне, осврћући се бојажљиво око с |
| Максим и Арсеније наклопили се у једном углу, не гледајући никуд у страну, над некаквим печењем |
| де!</p> <p>Калуђер приђе другом празном углу.{S} Љубомир му, са неком тајанственошћу и оном нео |
| ешила од бремена, а сад стоји удаљена у углу, са плетивом у руци; кад погледа озбиљна, добро по |
| b n="83" /> показа му Велимир постељу у углу, на другом крају од пећи, док друге две беху около |
| живом разговору о будућности, дођоше до угнуте стене, седоше на дебео слој мека суха лишћа и на |
| S} Љубомир је обично остајао под једном угнутом стеном, на крају шуме, ту с највећим задовољств |
| пода нашег, Спаситеља и његових великих угодника...{S} Зар је то срамота?!</p> <p>Гост погледа |
| живети: као Антоније, Макарије и други угодници.</p> <p>Архимандрит се уозбиљи, као да ништа н |
| , живим као што су живели његови велики угодници...</p> <p>— Знам, знам... прекиде га гост нест |
| акарије, Павле Тивејски... и сви велики угодници Божји, смилујте се мени окорелом, смрадном гре |
| {S} Само међу калуђерима стоји огроман, угојен ован, са дебелим, вештачки у вис управљеним рого |
| Човек беше снизак, широких леђа, добро угојен, обучен у чисте кошуље од танког платна; на глав |
| <p>— Нисам.</p> <p>— И деведесет комада угојених свиња... настави прота, али га игуман прекиде: |
| кад служи.{S} До сад никако није могао уграбити прилику да га види, па је често помишљао од ра |
| весели помељари:</p> <p>— Еве га!...{S} Угрејали му штапови дебела меса!...</p> <p>— Чучни у ви |
| парни разговор.{S} Вуку их мисли, овако угрејане, на другу страну, и разговор полако прелази на |
| таде гледати како се диже у вис пара са угрејаних мокрих чарапа и дизлука.{S} У кући настаде ду |
| чки!...{S} Све је то масло овог маторог угурсуза, да добије архимандритство".</p> <p>Један проф |
| х и урла бесно, страховито... да би тим угушио нечувени, ужасни бол, што се савио на души му... |
| о се и у тим приликама нигда није могла угушити његова урођена побожност и скромност, која се в |
| њему!</p> <p>Истина, он још није могао угушити стару вечну своју мисао: да он није оно исто, ш |
| оду. »Опет је ово мањи грех, него да га удавим!« рече у себи и настави започети рад.</p> <p>Пос |
| реба замочити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли сиромах и одмах се реши: замочи де |
| док је он постао владика, дотле се она удала и има дете...{S} Гледајући неисказану тугу на њен |
| ина.{S} Он му саопшти и за Милку, да се удала за једног среског писара — и доста других радо зн |
| днако распитује за тебе.{S} Није се још удала, насмеја се он дижући се.</p> <p>— Де ти... ђавол |
| свет нагрне са свију страна, онда ће се удалити <pb n="152" /> у какву пустињу, или велику шуму |
| м трговцем жандара, ипак се не сме нико удаљавати чак у села.{S} Али судбина посла изненада гос |
| д непозната манастира, који га је, тако удаљен и тајанствен, снажно к себи привлачио; и ево, са |
| азговор.{S} Једних су година, механа је удаљена од села, па другог друштва немају.{S} Али је га |
| јуче разрешила од бремена, а сад стоји удаљена у углу, са плетивом у руци; кад погледа озбиљна |
| " /> и лако трепери по местима, која су удаљена од шуме...</p> <p>Вратнице манастирске затворен |
| ном калуђерском животу.{S} Народ је, из удаљенијих крајева, долазио у манастире као у праве <hi |
| ћ, преместише оца Максима у једно веће, удаљено братство. <pb n="188" /> После, по новој години |
| ном са Николом и Велимиром.{S} Место је удаљено од манастира само пола часа, таман као и Антони |
| је да бежи у какву пустињу, или у опште удаљено место од света, али се некако сам, на основу ст |
| својој кући.</p> <p>Дође исповедник из удаљеног манастира, те исповеди и причести оца Саву.{S} |
| испосници?«...</p> <p>Лагано, неосетно, удаљи се са свог места и побеже у шуму.{S} Са новим, за |
| одбине, имања... све то оставити, па се удаљити од света...</p> <p>— А живе ли тако ови твоји к |
| p> <p>И владика му сад поручио да се не удаљује много из манастира, хоће да га упише у школу, д |
| проказује правог кривца, а Макарије се удаљује у гору Нитрејску и наставља аскетски живот, као |
| код обречених Христу девојака, а он се удаљује у тиха ненасељена места...{S} И почиње се живот |
| асно целу причу јеванђелску о грешници, ударајући гласом нарочито на Христовим речима: »који је |
| свршиле све незгоде, које су га до сад ударале љуто.{S} Шта ли га очекује од сад... како ли ће |
| ивена.{S} Кад се Љубомир наже на врата, удари га јара по лицу.{S} На самој средини стаје Мира н |
| р не саслуша све.{S} И ово, што је чуо, удари га по срцу горе, него белавчина пакост у кукурузу |
| се човек, па хоће шлаг од страха да га удари.{S} Узалуд му после професор нешто толкује, не по |
| , да би се довршило зло, једног пролећа удари страховит поводањ, засу све манастирске воденице, |
| друго.{S} Он се заносио гледајући, кад удари звоно на вечерње, како из оних многобројних врата |
| p>Веља се и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, весео смех.</p> <pb n="94" /> <p>— Хо |
| } Па све ближе и ближе... и таман да ме удари у главу, оно некако прође кроз мене, па се опет в |
| ао да се одмарао три дана.</p> <p>Сељак удари у вику докле га год могаше видети, па се онда осв |
| есео момак.</p> <p>— А наше, наше... он удари гласом јаче и намигну оком, те није морао казати |
| ећи.{S} Ђаци се раскокали, раширили се; ударила их по лицу ватра од пећи а још више од вина и р |
| А да ја: умирујем ђаволе...{S} Ка да је ударио обад у све...</p> <p>Професор прсну у смех и стр |
| к, који очекује последњи миг, кад ће га ударити подигнути маљ... само отвори уста, рашири очи и |
| ли да изврши злочин.{S} Одјекнуше чести ударци кроз сву Србију, и као да својим злослутим гласо |
| ће шушти, преврће се и избија у вис под ударцима његових опанака, сухо грање пуцка и крши се, а |
| ци и момци, видећи се овако усамљени на ударцу игуманова страшна погледа, клиснуше куд који и н |
| /p> <p>Сад је имао само једну бригу: да удеси своје послове тако, како ће му бар свако друго, т |
| ј гломазни нос, и ако не може никако да удеси, да личи на свеца, тек и он се много, много проме |
| и женска рука не такне јело, док она не удеси сто, трпезу, док она не завири у собе, ту нема ре |
| ену вештину да своје лице и држање тако удеси, како ће што боље личити на свеца.{S} Није он то |
| мож'да и више.{S} Али, тако су старији удесили, и он нема куд...{S} Максим и Арсеније још унап |
| тлуку:</p> <p>— Или си ти то онако само удесио... отеже он, нарочито не изговарајући целу речен |
| овакових људи, где је он становао, лако удесити.{S} Рада школског још не беше много, посао у ку |
| е парбу на суду.{S} Отац Сава је свагда удешавао, те манастир једне године добије а друге изгуб |
| се.{S} А »преподобно« лице спремао је и удешавао нарочито за владику.{S} Чуо је он шта се влади |
| ве је тако себично и така грубо; све је удешено, измајсторисано, намештено... све је хладно као |
| сад боље, беше суседа, средовечна жена, удовица, која је становала баш до његове куће.{S} Она г |
| ура, навикнута на ове послове.{S} Једна удовица му увезала у мараму и писмо, у коме се исказује |
| стрељање очима, од стране какве угарене удовице, и оно препирање Велимирово са домаћицама због |
| укаже прилика, те заметне шалу с којом удовицом или ’нако женском — <pb n="86" /> чувао се туђ |
| руга питања, по правилу:{S} Има ли жељу удостојити се анђелског образа и бити увршћен у ред мон |
| ти редове и речи како иду, па се полако удубе у читање...{S} Над њим горе отворише се неколико |
| у зарезани у стени неки крстови и једна удубена ниша са равном плочицом, за коју се прича, да ј |
| {S} Шта ми износи пред очи!«... и он се удубљује даље у читање, осећајући у исто време велику п |
| што је читалац боље разуме, што се више удубљује у њен смисао, све би је више читао...</p> <pb |
| ћи, ослушкујући и бришући кецељом уста, уђе у отворену собу тетка, и мало затим поврати се, вод |
| било баш над професорском канцеларијом, уђе и стаде близу табле, не гледајући никога; стаде као |
| ено управљеним погледом у пространство, уђе у своју ћелију, леже на постељу и стаде несвесно ша |
| ојећи се капетанове потере.{S} Сад, кад уђе међу ове бескрајне гомиле кућа, кад пође кривим неп |
| и чинио ово што сад чини.</p> <p>Игуман уђе у трпезарију, сви поскакаше, певање одједном умукну |
| рила главу и гледа кроз баџу.{S} Кад он уђе, девојка се прену и скочи с лежанке.</p> <p>— Ене д |
| тужбу«.</p> <p>Разиђоше се.{S} Љубомир уђе у дневне манастирске послове и, заузет радом и зани |
| ћи причање Василијаново.</p> <p>Љубомир уђе у кухињу узнемирен и уплашен, не знајући још шта ће |
| тозара кад је писао«...</p> <p>Професор уђе.{S} Ђачке очи само прелећу са професорових очију на |
| га баш и цео свет.</p> <pb n="72" /> <p>Уђе Василијан, са готовом неприпаљеном цигаром а за њим |
| </p> <pb n="203" /> <p>— Ама док ти још уђеш у године...{S} Сад ти је седамнаеста?</p> <p>— Кро |
| <p>Одведоше га у своје ђачко скровиште: уђоше у велику, пространу топлу собу, која је од јутрос |
| очима и обрвама мрднуо...</p> <p>Гости уђоше у трпезарију, која замириса тамњаном, и на њих по |
| превијеним табачићем, очекујући ред да уђу.{S} Разгледа он добро десетину тих табачића, види д |
| ише од вина и ракије, па се расплинули, ужагрили очима и остављају овај сувопарни разговор.{S} |
| Брр... како му је хладно!{S} Обузима га ужас...{S} Он замишља демона, кад је, пре створења свет |
| а уставом манастирским, откривајући сав ужас пропасти морала, вере, побожности...{S} Говор беше |
| ла зенице, и на лицу јој исписан велики ужас.{S} Гледа у некадањег друга, као у неко чудовиште, |
| , и што је страшније од свију земаљских ужаса.{S} Ослушну... нема никога.{S} Пред њим, у слами, |
| од прошлости, да је бесмислен, чемеран, ужасан као црна вечност...</p> <p>И на послетку око све |
| носи весела граја, шала, задиркивања и ужасан, очајан лавеж изненађених и дрских сеоских паса. |
| дједном упаде у некакав други, мрачан и ужасан свет...{S} И како то би... кад се то сврши, тако |
| обузе.{S} Учини му се да ступа на тако ужасан пут, који ће га упропастити, јер ће му навући на |
| оркана?!...</p> <p>Понови се загушена, ужасна рика још очајније, а преко равна поља лети, не д |
| /p> <p>У мислима стоји само једна црна, ужасна слика, и у томе грозном призору, као у сну, пром |
| о вечерње брујање, пећина беше мрачна и ужасна...{S} На противном крају од уласка, тамо уз мале |
| траховито... да би тим угушио нечувени, ужасни бол, што се савио на души му...</p> <p>»Нестаје |
| , него су сви бежали од света и његових ужасних грехова...{S} Па шта је ово, шта оно беше малоп |
| е све <pb n="192" /> тако страшно, тако ужасно...{S} А тамо... тамо напред, мора бити да је све |
| де у њиву стричев син и потера стоку са ужасном псовком...</p> <p>А сад?...</p> <p>Још јасније |
| и воштаницу и прилепи је на оном другом ужем крају пећине, где беху зарезани у стени неки крсто |
| о таван, па пију цео дан...{S} Умеју да уживају у јелу и пићу...{S} А ми... истреси окењачу, па |
| ...{S} Максим и Арсеније још унапред су уживали, кад је долазио ред на овакве куће.{S} После ос |
| :</p> <p>— Хе... не знам ти ја за друго уживање, него да ми замирише ова патока, мој Спиро...{S |
| и сишући лагано с правим гастрономским уживањем и великом вештином, масну ћурчију тртицу, која |
| наслушао хвалисавих прича о провођењу и уживању свога сељака.{S} И ове приче и даље посматрање |
| онили у кухињу да с тетком четврти пут »ужинају«, дотрчаше и стадоше, са ђацима, љубопитно посм |
| ке и постави за цензора поменутог Петра Ужичанина, који је висом надвисио цео разред.{S} Другог |
| љиво обори главу, и са оним снебивљивим ужичким смешењем протепа:</p> <pb n="43" /> <p>— Ехе... |
| агрми игуман са двери.</p> <p>Монаси се ужурбаше...{S} Велимир узе Љубомира за руку, више лакта |
| ју ћелију и наставља прекинуто спавање, уз пријатно брујање црквених јутрењих песама, што се ра |
| Вујо отире очи песницама, а две сестре, уз њега, покриле лице широким рукавом... — Кажем вам... |
| у, осветљен слабим пламичком воштанице, уз равномерно дисање успаваних другова, гледа широко ра |
| се разлеже загушена рика...{S} Навише, уз стеновите кршеве... ено их — тамне се, а црпи отвор |
| ош заносније, побожније...{S} Сад лежи, уз затворену огромну књигу, осветљен слабим пламичком в |
| p>— Никола за певницу!</p> <p>У кухињи, уз прозорче, стајаше Никола, слушајући цео разговор.{S} |
| ео би дуго, дуго седети овако у самоћи, уз пуцкарање веселе ватре, са својом другарицом, и мака |
| у његову »специјалност«.{S} А ђаци су, уз то, обавезни да се, поред других послова, брину и о |
| кохолног мириса, него је <pb n="132" /> уз њега још нешто, што не личи ни на шта друго.{S} У је |
| на Маљену, само би полетео косом...{S} Уз пут би се претурао главачки, одрао би кога јарца, и |
| утрос проветрена и окађена измирном.{S} Уз дуварове стајаху само три постеље, један гломазан, м |
| вати торбу с кукурузом и оде свињцу.{S} Уз пут је само зверао уплашено, освртао се често, гледа |
| шкају на трунтавим несигурним ногама, а уз њих се усправио висок, тринаестогодишњи дечко.{S} Ле |
| омир лист по лист ове необичне књиге, а уз образе му вазда појури некаква ватра, цело му тело о |
| грми Василијан својим снажним гласом, а уз њега брује Николин секунд и Максимов бас...</p> <p>Љ |
| ет махне... и како се једна коза успела уз стричев двогодишњи калем, од оних брежђанских медњак |
| се лепе и гомилају <pb n="223" /> једна уз другу, једна преко друге, као гљиве... кад се указаш |
| нову почасну дужност: узе креду, стаде уз чисту таблу и видевши безброј несташних малишана, не |
| Нићифор узе своју омиљену праћку и оде уз поток, купећи уз пут обле шљунке и гађајући врапце и |
| ао као пиле под крилом мајчиним, кад је уз њега, још га је тамо вукло и нешто друго.{S} Он се з |
| регнуто озбиљним изразом на лицу, стоје уз певницу и нешто шапућу.{S} Љубомир, тамо у притвору, |
| био Љубомир, ту под звонаром, грчећи се уз своје нове другове...</p> <p>Али чудо: колико га мес |
| село, па окрете ка лужнику, обзирући се уз пут пажљиво.</p> <p>За њом ступа Љубомир, тешким нез |
| ног осредњег поштеног домаћина, стајаше уз Велимира, наслоњена на врљике, заклоњена густим трња |
| лишћем хладолежа, који се пење на више уз плавобеле <pb n="28" /> конце фула, опаране са старе |
| м располагао нежним благим осећањима, и уз то, у приличној мери, маштао и писао стихове, заинте |
| е главом и целим телом чак до колена, и уз то гласно набраја:</p> <p>— Еј, мој Арсо, мој кукавч |
| н и да се већ у пола посветио, он стоји уз њу и <hi>овако</hi> јој говори!{S} Она безразложна, |
| ане...{S} Нису толики праведници седели уз пуне бачве, зато им и није била душа празна, него св |
| е добра ручка.{S} Велимир и Никола сели уз други чанак, па и они пребирају и стругућу ножићима |
| Велимир се окрете и, све у трку, одјури уз манастирску реку, поред оних честих малих воденичица |
| ери појавила.{S} Хтео би који пут стати уз Милку, газдину кћер, слушати њена занимљива причања |
| рпети многе муке овог света, него сести уз игумана.{S} Он се збуњено, преплашено претури преко |
| ик, пред врата.</p> <p>Љубомир, стојећи уз врата, беше се загледао у чиновника, који, на другој |
| у омиљену праћку и оде уз поток, купећи уз пут обле шљунке и гађајући врапце и сенице.{S} То му |
| очине.{S} Сад ће, тако лагано, гађајући уз пут сенице, до своје нове »симпатије«, јер од кад се |
| p> <p>— Ја ћу у цркву, рече она, ставши уз њега и загледајући око себе да се не упрља.</p> <p>— |
| </p> <p>На крају ходника, као прилепљен уз дувар, пренимио се, превио се, огрнут широком, масно |
| се дизаше, вијугајући се, велики пламен уз оџак, рашири се према њему и стаде гледати како се д |
| аганим кораком, разговарајући се полако уз пут, примичу се црквеним вратима тако целом гомилом, |
| им временима, великим дацијама и, онако уз реч, како јој је кућа овештала, мора се дизати друга |
| вши Арсенијево увијање, ко бејаги онако уз реч, смешећи се напоменути:</p> <p>— А јест, сад је |
| гову изгледу.</p> <p>Он се охрабри мало уз њен смех, па ступи у разговор.{S} Распитивао је дост |
| .{S} На противном крају од уласка, тамо уз малени издубени престо, на коме стајаху неке старе ц |
| она једна мисао, од тада се непрестано уз њу помаљају и некакве нејасне калуђерске слике, у ко |
| иких сена, зденутих <pb n="11" /> једно уз друго, па жваће још незреле јабуке, убране јутрос у |
| а се смркне...</p> <p>Обоје стоје једно уз друго, гледају се и тим погледом кажу све: нема више |
| ом купљеном кецељом, која стајаше скоро уз сама његова колена.</p> <p>— Је ли ово тај...{S} Љуб |
| очитао?! узвикну игуман, кад Љубомир то уз реч помену.</p> <p>— Ја, цело.</p> <p>— Лажеш, бре.. |
| га испред пружене пушке, истрча Љубомир уз степенице, погледа чудновато, готово прекорно, јасну |
| уозбиљена лица.</p> <p>Чим седе Љубомир уз другове, Никола се насмеши на њега, пруживши му лепо |
| дуго, па онда некакав громки груби глас уз предисање, и онда замумла неко тамо:</p> <p>— А-а... |
| е по Маљену, бесмислен му је овај живот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој магловитој |
| само се несташне козе ревносно пропињу уз дрвеће, савијају храпавим језиком младе изданке, смо |
| ремају ђезвице за каву и пристављају их уз ватру, по десети пут загледају совру, тамњан, кадион |
| тишаше.</p> <p>Љубомир седе на троножац уз прочевље, са кога се дизаше, вијугајући се, велики п |
| слатко...{S} Пред селом, крај пута, баш уз његову ливаду, стоји Веселин Ђурић, онај што ме жест |
| плашено претури преко лотре, и седе баш уз саму левчу, не марећи што ће му она одбити лево бедр |
| ена, смејући се... фини, углађени људи: уза сваку реч »ви«...{S} А ми ерцепураћи ’вако... узвик |
| ка посла!...{S} А <hi>она</hi> све тако уза ме... па топло, слатко...{S} Пред селом, крај пута, |
| <p>Љубомир се пробуди, и опазивши жену уза се, скочи и стаде трљати очи песницама.</p> <p>Посл |
| па хоће шлаг од страха да га удари.{S} Узалуд му после професор нешто толкује, не помаже ништа |
| <pb n="37" /> пропало, све муке и наде узалуд!...{S} Али срећа, која му се једном насмејала, н |
| ти све то, те мора...{S} Што би се људи узалуд мучили!</p> <p>Тако поче новина за новином, нешт |
| м парчету.{S} Али видевши да су му наде узалудне, поклопи округласти трбух обема рукама, на шта |
| агушено женско смејање, као кад се неко узалудно уздржава од смеха.</p> <p>Љубомир само погледа |
| се чини жалосном обманом, озбиљан рад — узалудном беспослицом, узвишене тежње — глупом детињари |
| и да покаже своју невиђену силу.{S} Ма узаман му је труд: брише топла југовина, па га, топи и, |
| на...</p> <p>И сву ту шарену масу гледа узбезекнуто, зачуђено сељаче, а у ушима му још бруји од |
| је неће да се крене на пут, или мож’да, узбуђен, не знађаше шта би друго <pb n="109" /> радио.{ |
| ао да се тек сад нечега сетио.{S} Блед, узбуђен, дркћући вилицама и коленима, као човек, који х |
| <p>— Еј, дрљане, пропали смо!... викну узбуђен механџија, који је у таквим приликама волео све |
| > <p>Прошла је давно поноћ, а у мислима узбуђена монаха прелећу све саблажњивије слике из Велим |
| о о сутрашњем дану...</p> <p>Све је око узбуђена младића тако светло, радосно и блажено, да он |
| е тихи, сањиви ноћни лахор, успављујући узбуђене, пијане главе...</p> <p>Зора!{S} Беласа се гус |
| ој глави млада намесника све живље се и узбуђеније оцртавају и колутају разни планови за будући |
| ели добра својој души, одговори Љубомир узбуђено.</p> <p>— Зар и ми, девојке?</p> <p>— Сви!...{ |
| ице, да би изазвао љубопитност код свог узбуђеног слушаоца и да би дао већу важност своме саопш |
| > <p>Љубомир осећа како му теку сузе од узбуђења, и у исто време готов је из свег гласа запеват |
| узвикује Љубомир, прекидајући читање од узбуђења.{S} У осмој години, па у манастир«...</p> <p>П |
| ош тамо нешто стаде говорити, али он од узбуђења не саслуша ништа више, после свог имена...</p> |
| , а очи севнуше неком нејасном злобом и узбуђењем.{S} Он викну неким новим, јасним, декламаторс |
| чала као своје чедо...</p> <p>Уплашена, узверена погледа корачао је мали бегунац, не знајући шт |
| помаман са постеље, осврте се око себе узверено и одједанпут, сасвим случајно, паде му поглед |
| . несрећник! оте му се плашљив и сумњив узвик.</p> <p>Никифор претрча ходник, наслони се на сту |
| ма живота, ни рада, ничега!...{S} Чу се узвик: манастири пропадају!...</p> <p>У таком времену о |
| {S} Братија монаси, сматрајући последњи узвик као »отпуст«, нагоше један за другим, погнутих ле |
| поменици давне прошлости! зачу се општи узвик.{S} А закон, хладан и нем као стена, хоће своје.. |
| певање, игуман рече у себи : аха! и тај узвик као да га наведе на неке мисли. »Ето, уче... то ј |
| Шта ти је?</p> <p>А Љубомир, после овог узвика, одједном засија очима а по лицу му се разли неи |
| побратим, само се уздржава од сувишних узвика и излива.</p> <p>Игуман мрдну очима, ђаци за час |
| нека слободнија снаша упиљи му у очи и узвикне:</p> <p>— Их, како си млад и лијеп, слава те не |
| о <title>Свето Писмо</title> прочитао?! узвикну игуман, кад Љубомир то уз реч помену.</p> <p>— |
| Швабо да нема више масла у манастирима! узвикну Василијан.{S} Сад се више рентира ортачка радња |
| ено!{S} Прошло све, све... ама баш све! узвикну игуман и натеже чашу са шљивовицом.</p> <p>— Да |
| ти.</p> <p>— Чекај, брате... шта ти је! узвикну Велимир озбиљно.{S} Ја ти кажем само шта мислим |
| се.</p> <p>— Шта ту чиниш, мој црњане! узвикну гост.</p> <pb n="133" /> <p>— А-а-а развуче игу |
| ку...</p> <p>— Не, не о томе, молим те! узвикну монах преплашено, дигнувши руке у вис, као да с |
| него догматика.</p> <p>— Клисар, брате! узвикну Велимир.{S} Знаш оно, што се каже црквењак.</p> |
| руги?{S} И они су створени као ја и ти! узвикну Леонтије весело, држећи да му друг не може на о |
| смисао говора му.</p> <p>— Ја се женим! узвикну Нићифор смешећи се.</p> <p>Леонтије зину, прекр |
| мешајући вешто кашиком.</p> <p>— Устао! узвикну значајним гласом један ђак, промоливши главу кр |
| их ја дао моју Виду ни за владичанство! узвикну младић одушевљено и загледа се у простор пред с |
| Знаш, опет је најбоље да си се оженио! узвикну ђак одсечним увереним тоном.</p> <p>— А ко би с |
| су се сви разбегли.</p> <p>— Баш добро! узвикну жена обрадована.{S} Онда иди па кажи Васи да га |
| ...{S} Чекни де, Максо, платићеш ти то! узвикну љутито, изиђе из кујне и лупи вратима.</p> <p>— |
| току дуге беседе.</p> <p>— Да се укину! узвикну и говорник, промуклим гласом, гледајући влажним |
| <p>— Бог с тобом, Љубо, шта то говориш! узвикну девојче и приђе му још ближе, као да се жели ув |
| ђајући ништа добро, осим муке, унапред, узвикну сама себи гласно: »Еј,црна Видо!« и лагано се к |
| јући га по плећима.</p> <p>— Ово, роде, узвикну Арсеније новим јасним гласом: да се провеселимо |
| е нашао оно што је тражио или очекивао, узвикну са неким полусмехом:</p> <p>— Кажем ја... у све |
| ј</hi> ће показати игуману, чекни само, узвикну Велимир.{S} Истина, и он је жесток у литургици: |
| покошена детелина...{S} Онде је згодно, узвикну девојче и устаде, па онако лоповски и обешењачк |
| ...</p> <p>— Манастири, какви су данас, узвикну говорник још јаче, не требају нам, њих треба ук |
| и скочи с лежанке.</p> <p>— Ене де !... узвикну она изненађена и погледа госта искрено, другарс |
| м вина...</p> <p>— Шта ту толкујеш !... узвикну Велимир, узевши стакло к себи.{S} Коме се не до |
| ађеник сињи!...{S} После самоубилца!... узвикну Арсеније с болесно-забринутим изразом.{S} Па се |
| гословији.</p> <p>— Аха, тако дакле!... узвикну гост, тргнувши се од неочекивана одговора, као |
| /p> <p>— Ене де... везени марамчићи!... узвикну она, вадећи неколико марамица, које Леонтије ни |
| аситељу и сви анђели... помозите му!... узвикну пренеражен Леонтије.{S} Јеси ти луд!{S} Ко ће н |
| p>— Очију ти, зар баш све тако пише?... узвикну обрадована жена веселим гласом.</p> <p>— Ево ти |
| Хи-хи-хи...{S} Како ’но, како... он?... узвикну и пружи прст на синоћњег Љубомирова вођа.{S} Ка |
| еницу ни устати.</p> <p>— Као волове... узвикну он напослетку и искочи иза стола.</p> <p>— Срећ |
| а-Срета?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Хе-хе... узвикну игуман поносно и погледа она три неука према се |
| реч »ви«...{S} А ми ерцепураћи ’вако... узвикну он и хтеде учинити некакву гимнастичку вештину |
| ава...</p> <p>— А ти... зашто ти живиш? узвикну калуђер грозничаво и упиљи очи у друга, да би м |
| е игуманово, готови да се прекрсте и да узвикну, као и он: часни га!...</p> </div> <div type="c |
| p> <p>— Е-е!... па да идем? отеже она и узвикну тако значајно и смело, да се калуђер прену.</p> |
| догматику, погледа Љубомира прекорно и узвикну:</p> <p>— Зар ти тако?!...{S} Први дан у светој |
| фркну носом, промумла некакву претњу и узвикну оштро:</p> <p>— У Јасеновац!...{S} Посла има до |
| руку на раме и као с неком хвалисавошћу узвикну:</p> <pb n="41" /> <p>— Аха... то је!{S} Кажем |
| и нека попују, а калуђери у — манастир! узвикнуло се тада громко.</p> <p>И одједном као чаробно |
| дном и, нашавши полазну реч, заџакаше и узвикнуше сви без реда.</p> <p>— Шта чекате! грмну игум |
| несен; понеки пут прекине читање каквим узвиком и краћим размишљањем, у коме је обично стављао |
| глас.</p> <p>Чобанче се одазва обичним узвиком, не мрднувши главом.{S} Занела га је нека необи |
| устави троми Максим промуклим отегнутим узвиком: ‘</p> <p>— Ехе-еј... момче!</p> <p>Љубомир му |
| и бије влага...</p> <p>— Ево ти мотке! узвикује му Велимир, пружајући некакву дугачку белу мот |
| тасте живи!{S} Грдна ли зора потегосте! узвикује игуман љутито и иронично.{S} Он ми прича како |
| х, мајка му певала, што га тако опраси! узвикује побратим, трљајући руке и светлећи очима на мл |
| тебе.{S} Реци му нек’ пожури, очију ти! узвикује она за Љубомиром, који готово побеже од овог с |
| децу, знао бих...</p> <p>— Бог с тобом! узвикује пренеражен прота.</p> <p>— Хе-е-еј... кад изиђ |
| може бити, само Пастирско... па редом! узвикује у себи архимандрит.{S} А ја потегох у залуд он |
| е, па и не нуди.{S} Нећемо тако, Максо! узвикује весељак, пружајући руку дувањари.</p> <p>— Е, |
| задовољно.</p> <p>— Море... какав пост! узвикује трећи старији чиновник.</p> <p>А по ходнику и |
| воего пастух бје овчиј«...</p> <p>»Ето, узвикује Љубомир: чувао овце и козе, ка и ја по Маљену, |
| аћицама због прилога...</p> <p>— Снашо, узвикује ђак: што је попово нек’ је готово!{S} Само нећ |
| !... зинеш као хала, кад је осетиш !... узвикује он и све више гњави песницама свој несрећни ст |
| Боже, ово је... ово је <hi>оно</hi>!... узвикује Љубомир, прекидајући читање од узбуђења.{S} У |
| /p> <p>— Их, кукавцу!... успавао се!... узвикује Љубомир, трчећи плашљиво по соби, не знајући з |
| и његовој!</p> <p>— Даље, нечастиви!... узвикује младић са побожном одлучношћу, устаје и улази |
| тво и дошао до постеље...{S} Те-сто!... узвикује он смејући се целим устима, клибећи се на друг |
| — Кажем ја: неће рого на њега!{S} А?... узвикује задовољан Василијан, чешкајући свога љубимца п |
| </hi> је оно!... <hi>то</hi> је оно«... узвикује занесен и очаран овом светом тајанственошћу, к |
| вреди слога: ’вако ми, овај, свакад... узвикује Никола, гладећи хладно стакло.{S} Имамо и ми д |
| жестоко.</p> <p>— Како, зар као и ти!? узвикује зачуђено девојче, и на уснама се већ купе црте |
| ри!...{S} Да ли ћемо се још кад видети? узвикује сетни монах, остављајући најмилији кутић на св |
| м момком. »Није то, није!... друго је!« узвикује му тај глас, и он зна да је то друго много леп |
| ...</p> <p>Љубомир прича, а Максим само узвикује: »Знам, знам... то се чита о Сретењу, то о Бла |
| /p> <p>— Дај врућу!{S} Кувај у бакрачу! узвикују слободни гости, јер осећају да су у пуној кући |
| не видећи никога, не чујући како за њим узвикују весели помељари:</p> <p>— Еве га!...{S} Угреја |
| А по ходнику и дворишту све већа ларма, узвици и чак нешто на лик песме...</p> <p>Леонтије, пош |
| комеша без икаква реда, од које се чују узвици, смех, а над целом гомилом расплинуло се брујање |
| м, озбиљан рад — узалудном беспослицом, узвишене тежње — глупом детињаријом...{S} И Љубомир, то |
| и снови и намере постају <pb n="193" /> узвишени и драгоцени, као што беху пре овог ненадног, ч |
| и јесте главна сврха, коју им наменише узвишени оснивачи и побожни приложници... <pb n="178" / |
| лимир?...{S} Та он је хтео нешто далеко узвишеније, хтео је живети самом душом, која је битна, |
| њему чини), и не сећа се да потражи што узвишеније, светије...{S} Али, они су друго... сви ови |
| е чудо угледао...{S} Право пред њим, на узвишеном, покривеном црвеном чохом, амвону, окренут ње |
| капетана на доксат и показује му једну узвишицу, подигнуту од дасака, опкољену ретким жућкасти |
| ... прекиде игуман ћутање, то је онако, узгред...{S} Него дела да пређемо целу литургију.{S} Ка |
| пође неким послом, може му се десити да узгред види Саву, да гледа лађу и »швапску« земљу, али |
| је, као од стаклета.{S} И само по неки уздах, што се отме из саломљене душе, показује да ту им |
| бола.{S} Он се занесе и занеми...{S} Ни уздаха, ни јаука, ни стењања, ни гласа!...</p> <p>Тек п |
| почну пред њим говорити о женскима, он уздахне и, с великом тугом на срцу, уклони се од оних, |
| о ћемо? напомену Арсеније.</p> <p>— Ах! уздахну прота жалобно и незадовољно.</p> <p>— Море... к |
| ко у прошли живот и, после дуга ћутања, уздахну горко...</p> <p>О, како је тамо, куд он загледа |
| лу.</p> <p>Монах погледа очајно у небо, уздахну и погну главу трпељиво, увиђајући своју немоћ д |
| .</p> <p>— Е, лако је слушати оца Васу, уздахну Никола са завишћу: он дохвати метлу, па сам поч |
| да није могао у страну погледати.{S} Он уздахну и хтеде пропустити игуманово питање, одговарају |
| !...</p> <p>— Ах !...{S} Леонтије горко уздахну и очајно, као остављени у пустињи путник, погле |
| еби.{S} Али, кад он ућута, игуман тешко уздахну, усправи се и, гледајући некуд у мрак, проговор |
| аша мора испити, обори главу покорно са уздахом и изразом на лицу, који као да вели:{S} Буди во |
| ива њиме, са вечно заврнутим рукавима и уздигнутом главом, ђаволаста Јованка.</p> <p>У овако св |
| оби времена ни да се одмори честито.{S} Уздисао је под теретом тешка посла, али се никад није п |
| Али ја не марим«... мисли Љубомир тешко уздишући.</p> <p>— Где си био?...{S} Шта је то!... суро |
| ика у тим ноћима много занимала, али се уздржа. — После сам о школи, о цркви и митрополиту... о |
| астичку вештину са Николом, али га овај уздржа:</p> <p>— Чујеш ли... кашље!</p> <p>Ово се однос |
| осећа исто оно што и побратим, само се уздржава од сувишних узвика и излива.</p> <p>Игуман мрд |
| енско смејање, као кад се неко узалудно уздржава од смеха.</p> <p>Љубомир само погледа преплаше |
| реди овај тон разговора.{S} Он се хтеде уздржати и прећутати, али не беше <pb n="185" /> још до |
| алуђерити.</p> <pb n="59" /> <p>Љубомир уздрхта; као да га муња ошину по срцу, нешто се у њему |
| је то... како ћу сад?«...</p> <p>Младић уздрхта од страха што га сад обузе.{S} Учини му се да с |
| ажем вам... шта ви је данас?!... доврши уздрхталим гласом, па и сам бризну плакати.</p> <p>— Св |
| .«, а више тога, на марки : № 9.</p> <p>Уздрхталим рукама, са журним погледом, превртао је прве |
| /p> <p>Љубомир се препао, па само стеже уздрхталом руком бутиницу, трепће и одједном му грунуше |
| јутрењу.{S} И сад се онако исто занесе, уздрхти при служби... готов је плакати сваког тренутка. |
| ј сјајној магли...</p> <p>Игуман скочи, узе стакло с ракијом, што стајаше пред њим и, другим из |
| аса Петар предузе нову почасну дужност: узе креду, стаде уз чисту таблу и видевши безброј неста |
| манастиру, какав је заузимала тетка.{S} Узе и њену собу, намести је стварима из гостинских соба |
| препреденом вештином утиша дете, па га узе на испит.{S} Уплашен дечко све му о себи искрено ис |
| руди се брзо дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с водом и прсну руком по бледу лицу.{S} Љубом |
| па нови јеромонах своме послу.{S} А кад узе голо, вруће, црвено, с раширеним ручицама, мекушно |
| довањем, Сава се врати у свој постриг и узе управу манастирску.</p> <p>Прва новина у манастиру, |
| и.{S} Читаше: »и измахну руком својом и узе нож да закоље сина својега«...</p> <p>Нешто нејасно |
| аху бистре капљице.</p> <p>Игуману, чим узе стакло и погледа у њега, раширише се ноздрве, али т |
| /p> <p>Монаси се ужурбаше...{S} Велимир узе Љубомира за руку, више лакта, и поведе га олтару... |
| пољу без оружја...</p> <p>Отац Нићифор узе своју омиљену праћку и оде уз поток, купећи уз пут |
| — Шта ту толкујеш !... узвикну Велимир, узевши стакло к себи.{S} Коме се не допада, нека не пиј |
| е, кад се добро разгори!...{S} А Никола узео некакву сасвим другу позитуру и изглед: није му др |
| или што није прави створ божји, него се узео са неким силама, вилењацима, шта ли су.{S} Она виш |
| у професор : руке вам све од буђе, а ви узесте сир прстима...{S} То је отровно!«</p> <p>Веља се |
| едних врата другима, желећи, без сумње, узети какву своју ствар, без које неће да се крене на п |
| .. ала ће да се живи!...{S} Велимира ћу узети да ми успрема собу... нека зна ко му је господин, |
| то хвата за четвртасто поцрнело камење, узидано у бедему, али осећа да пада у бездан и није га |
| авно, плаши га оно »бреме лако«, што га узима на себе...{S} Жудео за тим, и сад га све то плаши |
| им гласом, гледајући како малишан жудно узима проју и гута је несажвакану.</p> <p>— Хоћеш ли во |
| то најбоље представити.</p> <p>Љубомир, узимајући у руке парче меса, начуљи уши кад се помену ч |
| ва су предавања игуманова била једнака: узимат је, из педагошких обзира, облик диалога, и то са |
| >— Добро и то... а још?</p> <p>— Сад ти узимаш Максимову собу... је ли, Вељо?...{S} А ја ћу Арс |
| е, по обичају, растурише.</p> <p>Максим узјаха коња, а то се већ знало куда ће.{S} Његова је »ш |
| не.{S} После се оно одоздо искобеља, па узјаше оно што га је обалило.{S} Па... триста чуда!...{ |
| онда како свети Аранђео сиђе тако брзо, узме душу и однесе је?«...</p> <p>Он се не стара много |
| ињски сто, примакне ближе малу лампицу, узме ону чудну књигу са црним сјајним корицама, погури |
| ратница сачека Велимира, који остаде да узме чарапе, махрамицу, грош у новцу и други какав »при |
| паситеља: »Ко хоће да иде за мном, нека узме крст мој... нека остави кућу, и браћу, и сестре, и |
| треба много новаца, али нема где да се узме...{S} Она заврши говор тако слатким сестринским по |
| ислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш Јованку...</p> <p>— Не, не о томе, молим те! узви |
| рескочим.</p> <pb n="47" /> <p>— Добро, узми, одобри му овај, само да га остави на миру.</p> <p |
| ео, знаш где су, у оној шупљој букви... узми их све...{S} Па сад... скоро ће да се смркне...</p |
| упа у анђелски ред, нареди му:</p> <p>— Узми ножнице, и дај ми их.</p> <p>Младић се осврте збуњ |
| реној књизи, коју је још јутрос читао: »Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам |
| во: »ко хоће да иде за мном«... и оно: »узмите јарам мој!«...</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Види |
| ола.</p> <p>— Седај! викну он Никифору, узмичући се мало у десно.</p> <p>Нови инок волео је трп |
| мером: да се не дигну од совре докле се узмогу живи држати...</p> <p>Ваља се добро наплатити за |
| по нечијем знаку, лишће зашушта и пред узневерена Љубомира стаде Вида са једном, њених година, |
| силијаново.</p> <p>Љубомир уђе у кухињу узнемирен и уплашен, не знајући још шта ће затећи после |
| излети из ходника, Никифор се усправи, узнемири се, људи се расклопише, пропуштајући игумана, |
| ором крају.</p> <p>Арсеније се значајно узнемири.{S} Од врата ћелије болесникове није се више о |
| чак до јесени.{S} Тек понеки пут ако их узнемири по нека бабињара, којој је крив октобарски или |
| 00_C17"> <head>XVII</head> <p>Игуман се узнемирио, препао се и наљутио се, па не зна које је ос |
| </p> <p>Гости се згледаше; они »обични« узнемирише се одједном, и спремаху се сви да нешто кажу |
| ако га називају свети испосници, оно је узрок свему!{S} Оно не да човеку живети како би требало |
| астиру врши по чреди па, не знајући још узрок Николиној казни, држао је да му је дошла чреда, п |
| храпаво дебло лужниково (са оног истог узрока, са кога сваки тежак гледа да подупре леђа кад с |
| посничком животу.{S} Сад, кад није имао узрока да се крије, снабдео је испосницу најпречим потр |
| Игуман, као сваки кривац, досећајући се узроку теткине љутње, изиђе на двориште и седе на кола. |
| како се изговарају немачка писмена ај, уи и тако даље и пљуцкао од муке са својим професором, |
| его само зеленом варбом.{S} А ти покупи ујам, па дотерај, обрте се најзад Велимиру.</p> <p>— Не |
| 6" /> <p>— Ја знаш идем... поделио тамо ујам, па се нешто замислио..{S} Ђавоље ово време !...{S |
| омила на малим вратницама.{S} У средини ујармљена два вола, около њих калуђери и сељани.{S} Вид |
| ренуо слободно, баш као да идеш у госте ујацима; трчао сам преко непознатих места, као преко ма |
| ц Максим, одговара му Велимир.</p> <p>— Уједај, дете-е-е... отеже Максим, мљацкајући великим не |
| све већи... већи је од Маљена и Повлена уједно... и ја све чекам кад ће да ме прегази и задави, |
| p> <p>И опет, са неким сетним, тужним и уједно блаженим осећањем побожна задовољства, Љубомир л |
| рима, Сава је био опрезан.{S} Ако му се укаже прилика, те заметне шалу с којом удовицом или ’на |
| ле сузе...{S} Кроз помућене сузама очи, указа му се још једаред Велимирова породица као у некој |
| једна преко друге, као гљиве... кад се указаше прозори од ћелија и на једноме мрдну калуђерско |
| е одежде на попу, ка само сунце, а ђаци укараре, па бруји сва црква.{S} Их!...{S} Ја ти онда ни |
| ледају одвратне онако отрцане са својим уквашеним перјем.{S} У шуми тајац: умире ово огромно, г |
| љом и тако... поређе.{S} Трећа новина — укиде се »велики тевтер« који су завели стари игумани, |
| ром, велим?...{S} Ко ће њу да чува, кад укинемо манастире?</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се гово |
| крај игуманова разговора, — после, кад укинемо манастире.</p> <p>— Подићи ћемо санаторијуме, б |
| легло...</p> <pb n="177" /> <p>— Да се укину! да се униште! привикаше и прекидоше говорника не |
| шило у току дуге беседе.</p> <p>— Да се укину! узвикну и говорник, промуклим гласом, гледајући |
| ник још јаче, не требају нам, њих треба укинути, јер су нам од штете...{S} Они, т. ј. не манаст |
| о, промрмљају некакав нејасан одговор и уклањају се журно, да не чују још какво питање.</p> <p> |
| путем, одживљавало старо добро време и уклањало се испред новог, створеног разним условима, ве |
| он уздахне и, с великом тугом на срцу, уклони се од оних, које сотона има у својој власти.</p> |
| ра на питања кратко, и увек гледа да се уклони од разговора.{S} Кад момци и ђаци почну пред њим |
| е врдати!...{S} Бар после да гледам, да уклонимо Арсенија«...{S} Па, онако у ходу, отвори врата |
| довољно и, само да се хоће ова жена куд уклонити, било би му сасвим добро.{S} Овако види да се |
| </p> <p>Архимандрит мрдну очима, налоњу уклонише, а Нићифор се придружи послушницима.{S} У току |
| ливају са руменом, масном корицом добро укљукане ћурке и гуске, па неке младе дебеле пловчице п |
| оје се виђаше велики јасен, и стаде као укопан.</p> <p>Под јасеном се нагнула једна жена, па не |
| му некако друкчија, сасвим друкчија... укочена, сплетена, некако онако...{S} А како јој је леп |
| уман љутито.</p> <p>Велимир рашири очи, укочи се и учини му се као да одједном упаде у некакав |
| во им је дете ваљано; ваљад’ није ништа украло или 'нако... неки паксијанлук урадило?«...</p> < |
| Наточи у старо Савино стакло оне исте, укрћене кристалне шљивовице, па одшета равним просечени |
| <p>Љубомир ушкиљио очима, па гледа кроз укрштене трепавице како редуша нагиње лонац са густим б |
| место.{S} На средини крша зјапи велики улаз у мрачну пећину, испод кога дубоко, дубоко доле, в |
| и онако исто, као некад што је гледао, улазе смерно у цркву...{S} И све то запливало у општи т |
| вратима тако целом гомилом, крсте се и улазе у цркву.{S} А за њима достојанствено ступа некака |
| воме крају...</p> <p>Како се изненадио, улазећи у своје село!{S} Све оно исто, добро познато му |
| ће они?...{S} У свет!«... мисли дечко, улазећи обумрлим ногама у пространу собу, у којој само |
| слио: да ли је то митрополит?...</p> <p>Улазећи у цркву с ђацима, Љубомир се одвоји из реда кад |
| арицу или бисаге, а сад, као свештеник, улази у домове и сам врши освећење.{S} Буни га све, што |
| ити целу литургију, али га је мрзило да улази у то.{S} Њему је импоновало само оно, што он не р |
| ак и опсује, па истог дана, кад му попа улази у дом с крстом, целива и крст и попину руку.{S} И |
| >— У <hi>мој</hi> манастир нека нико не улази са својим уставом! дрекну игуман још жешће, изгов |
| ачити овај значајни праг, преко кога се улази у науку?...</p> <p>Београд опусти.{S} Одоше сви љ |
| еђа све оне тешке погодбе, са којима се улази у ред монашки, и Љубомир се, са живим, одушевљени |
| младић са побожном одлучношћу, устаје и улази у пећину, крстећи се и шапућући молитве, које је |
| дух »молитвених места«.{S} И кад човек улази у овакову одају, после испијених неколико чаша шљ |
| ир устао и гледа како сад лепа светлост улази кроз прозоре.{S} Ово је онако, као да греје сунце |
| а... хм... госта.</p> <pb n="76" /> <p>—Улази овамо, шапну Велимир кроз прозорче преплашеном Љу |
| о о чему другом, до о одмору.{S} Кад је улазио с Велимиром кроз велику усвођену капију, само му |
| св. Сави као престо.</p> <p>Љубомир је улазио у ову пећину неколико пута, једном са Николом и |
| ворише се врата, и у трпезарију стадоше улазити, смерно и побожно, калуђери.</p> <p>Боже, какви |
| раве...</p> <p>А ћелије манастирске, са уласка, доста личе на нишан од платна, у који је цела ч |
| на и ужасна...{S} На противном крају од уласка, тамо уз малени издубени престо, на коме стајаху |
| покажеш.</p> <p>Љубомир одведе госта до уласка и поможе му сићи низ стрме, дуге степенице, које |
| тство родитељско и божје.{S} Он седе на уласку пећине и заплака се горко, гледајући немоћно у н |
| угарска погледа, с каквим га дочека при уласку у трло.</p> <p>Љубомир ућута.{S} Читав час је ћу |
| побожним страхом, Љубомир приђе к самом уласку, али се опет обрте шуми и загледа се некуд...</p |
| S} Пред њом, на нечему сниском, окренут уласку, седи подбочен обема рукама и нагнут напред игум |
| и загруваше лаке таљижице по помошћену уласку испод звонаре...</p> <p>Шта је ово... у дворишту |
| ровидна измаглица, која сањалачкој души улева неки тајанствени смисао...</p> <p>Докле, ах, докл |
| огло, промукло урлање...</p> <p>Грешник улете у пећину и, онако у трку, паде пред престо и лупи |
| гомиле кућа, кад пође кривим непознатим улицама, кад угледа толики свет, што непрекидно врви та |
| а, као да га и нема ту на <pb n="35" /> улици, или га обилазе равнодушно, не гледајући га, као |
| га, као да је он какав пањ, израсто на улици...{S} Кад га поклопи и увуче у своје чељусти та ч |
| е, гладан и неиспаван, једном усамљеном улицом, наишао на некаква доброћудног, како се њему учи |
| ики собни паук <pb n="137" /> те тамани уловљене мухе.{S} А толики светитељи, што су били прост |
| ојима би он и та лепотица играли главне улоге.</p> <p>Али све те слике и маштања беху веома наи |
| сличним случајевима вршила посредничку улогу између свију манастирских житеља с једне, и игума |
| p>Овај поступак дућанџија доли још више уља у распаљени бес игуманов, и он, гледајући несвесно, |
| пластова у реду, да не закачиш о дрво; уљаник зарасто у корову, и још по нека пчелица прозуји |
| и сносити веће издатке кућевне...{S} А уљаник и краве и градине и њиве једва подмириваху домаћ |
| у до сад трунула...{S} Појави се велики уљаник у манастирској градини, који на свагда истрже од |
| едате низа се, цените је ли све на вама уљудно и у реду.{S} У кући живи само једна баба са сино |
| што обично бива, све више се губи такт уљудности, умерености...{S} Сваки се осећа испуњен, као |
| на вас завеје отуд некакав нарочити дух уљудности, честитости, дух лепога, и ви се одмах гледат |
| им необичним држањем... некаквом гордом уљудношћу, достојанственим погледом и покретом, па не м |
| ном малом професору у наочарима дође на ум паметна мисао: »Зар баш мора, рецимо, писме <hi>људи |
| мисао!...{S} А њему то никад није ни на ум падало...</p> <p>— Јок, море... промуца он гледећи, |
| ом која наступа...</p> <p>А ником ни на ум не паде, тога часа, јадни отац Сава; Нико и не помис |
| жати на висини: никоме није могло ни на ум пасти, да онај млади и љубезни Сава чини што с намер |
| ди, чиме је заузет.{S} Не дође му ни на ум да се погорди толиком пажњом важних људи, јер се сећ |
| девојке, стадоше га ловити, те му ни на ум не дође његова стара, бескорисна, искрена пријатељиц |
| они учевни калуђери... и не пада им на ум јарам Христов!«...</p> <p>Прошла је давно поноћ, а у |
| вију страна, и никако му није падало на ум да је то старо, изношено, искрпљено одело, у коме он |
| <p>Да ли му то заиста није долазило на ум до сада?{S} Он вели да није, и без сумње није никад |
| тину година калуђерства не дођоше му на ум какве веће саблажњиве мисли.{S} Његова незрела младо |
| . а-а!... мене питају!«... и он напреже ум, да се сети одговора, који треба да каже.</p> <p>—- |
| е он дошао!« мисли у себи и стара се да умакне са доксата неопажен.</p> <p>— Где ћете сести, го |
| реснем под њом ка дулек.{S} Ђаво је, па уме да саплете.</p> <p>Девојче већ нестрпљиво.{S} Кад њ |
| газде, и сад се не зна чија је...{S} Ко уме заповедати, он је и газда.</p> <p>»Власт«, духовна |
| смех устима другове и <pb n="230" /> не умеде ништа одговорити.{S} Само помисли у себи: »Боже.. |
| и таван по таван, па пију цео дан...{S} Умеју да уживају у јелу и пићу...{S} А ми... истреси ок |
| околностима и положају...</p> <p>»Како умеју да се веселе! мисле калуђери.{S} Полако, сркући и |
| време није ни требало.</p> <p>»Па и ја умем тако попунити... још лепше!« помисли бистроумни Ва |
| о, све написано много боље, него што ја умем казати.{S} Па сад гледај... научи све...</p> <p>По |
| .. отеже приповедач: каки ја !...{S} Не умем ја ни макнути...{S} А она кад почне, и он се са не |
| разговору.</p> <p>— Брате... некако не умем да ти кажем, стаде Велимир излагати своје погледе. |
| уди смо ми да чекамо власт!{S} Ко да не умемо спалити твоје брљотине!</p> <p>— Хи-хи-хи... одоб |
| {S} Но и у таким се приликама отац Сава умео вазда одржати на висини: никоме није могло ни на у |
| увлачи у његову душу.{S} Он је још није умео јасно схватити, али се она тицала овога сјаја...</ |
| бива, све више се губи такт уљудности, умерености...{S} Сваки се осећа испуњен, као електрична |
| остаје стално »трудами и воздержанијем умершчвљаја тјело своје«...</p> <p>У прекидима, кад доб |
| шћанских манастира на истоку.{S} Живим, уметничким бојама оцрта тип првих »подвижника« и првих |
| погледа пажљиво.</p> <p>— Стоку знам да умеш чувати: код вас је има доста, него знаш ли што око |
| } Па долећу често они сеоски »колачићи« умешени с јајима, испржени на масти, што их господа вар |
| ти пред тобом на сто начина, само да те умилостиви.{S} И Љубомир је мислио таким поступком да у |
| евајући још по кадшто слабом светлошћу, умираху, туљаху се, као што се постепено туле сви човеч |
| ојим уквашеним перјем.{S} У шуми тајац: умире ово огромно, густо, зеленожуто чудовиште, загушил |
| /> хладну камену плочу.{S} Одједном се умири, постаде непомичан и неосетљив као стена...{S} Не |
| ла чистија од његове.{S} То га за часак умири.{S} Али кад једна девојчица пружи снаси карлицу с |
| рошким и, ако хоћете, придворним тактом умири завађену братију, поновивши мишљење и речи Господ |
| д тетке сира и хлеба, то ће <hi>га</hi> умирити.{S} Чим што поједем, одмах се забави...{S} И ку |
| чашу, неко зашикта устима, те се гости умирише.{S} Сви се учинише као да врло пажљиво слушају, |
| > <pb n="43" /> <p>— Ехе...{S} А да ја: умирујем ђаволе...{S} Ка да је ударио обад у све...</p> |
| у неће палити...{S} Изјутра, у свануће, умиће се на реци, па ће опет наставити непрекидне молит |
| мисли у њима, ни једног зрачка смисла и умна живота!...{S} Мрак, тама, бескрајно ништа!...{S} П |
| ц Сава, свако друго вече, ненавикнут на умни рад, зноји, стење, крха, проклиње, грми и — предај |
| и потрошио, а Леонтије се, по саветима умних људи, задужи, да би могао учинити оне промене кој |
| то изгледати, јер му се мисли већ муте, умор се све више осећа, трепавице се лагано склапају, н |
| ему се просуле честе грашке зноја...{S} Умор, страшан нечувен умор !</p> <p>Дечко се зањиха и п |
| одређен правац живота.{S} Рад и велики умор не даваху му <pb n="128" /> воље за дуга маштања; |
| Љубомир још спава.{S} Савладао га тешки умор, занео га топал загушљив ваздух, па нити чу звона |
| рашке зноја...{S} Умор, страшан нечувен умор !</p> <p>Дечко се зањиха и паде на траву као покош |
| утник већ пао у очајање од зла времена, умора и глади.{S} Свуд око њега, и десно и лево, склопи |
| авице се лагано склапају, наступа тврд, уморан детињи сан...</p> <p>Буди га врућина.{S} Кроз са |
| сом.</p> <p>— Хајде горе да седнемо.{S} Уморан си.</p> <p>Кад се Љубомир, осврћући се плашљиво, |
| већења... онда ће бити!« помисли у себи уморан и озебо монах, стајући на крај, иза монаха, који |
| сао толико време.</p> <p>Синоћ је дошао уморан, па није ни мислио о чему другом, до о одмору.{S |
| це већ на заранцима, а он се осећа тако уморан, тако преплашен и несрећан, да и не зна шта ће с |
| дупље, начињене руком у сену...</p> <p>Уморан је и гладан необично.{S} Глад је већ иначе знао |
| ..</p> <p>— Јок, море...{S} Него сам се уморио од дуга пута, а запао у ову дубодолину, па мисли |
| комбрљаше једно преко другог, док се не уморише.{S} Онда се дохватише торбе, из које извадише в |
| ве, док се неко не сети, те изнесе пред уморна приповедача хлеба и пасуља...</p> <p>Зашло се ду |
| /p> <p>Опет се крећу кратке, крутуљаве, уморне ноге и на њима се равномерно њиха, лево и десно, |
| а се и бруји манастирска река, низ коју уморни путник већ три часа корача.{S} Прошао је давно с |
| погледа жену пажљиво, па прошапта неким уморним и стидљивим гласом:</p> <p>— Хлеба!</p> <p>— Ој |
| нок осећаше велико задовољство од прања уморних, подбивених ногу у топлој води...{S} Тога дана |
| е у своју собу, леже на постељу и стаде уморно гледати по мрачној соби...{S} У глави му читав х |
| и, али овакву глад, која иде упоредо са умором, није никад осећао.{S} Од јуче у подне није ништ |
| у руку, па стаде ломити залогаје проје, умочи их у сок и даде му да једе.</p> <pb n="15" /> <p> |
| уди жене, па коме, тамо после педесете, умре жена, нек’ се калуђери, ако хоће...{S} Ко се, вала |
| не, него ће мирно, тихо да се угаси, да умре... да би опет на пролеће <pb n="149" /> оживело... |
| аву.{S} Седмог дана болести архимандрит умре...</p> <p>У манастиру све тихо.{S} Нико пе плаче, |
| p> <p>— Добро, роде, кад знам...{S} Ако умрем, написаћу од чега је, па ће то наћи власт после.. |
| р.</p> <p>— Хо, тај мисли да неће никад умрети, да ће пре нестанути цео свет...</p> <p>— А све |
| ти, изгубити се у овом шареном свету, и умрети од глади међу каквим зидинама?...</p> <p>Смишљао |
| нај, који сам био до јуче!...{S} И нећу умрети онако, како сам мислио!...</p> <p>И одједном, ка |
| } Досетио се: ако стане обилазити људе, умреће од глади.{S} Него, најпре ће потражити чобане по |
| Милка, она ђаволаста Милка, носи своје умрло дете и ставља га пред његове ноге... наравно, док |
| о је стари игуман, пре неколико месеци, умро, изјавивши жељу: да га његово најмилије духовно че |
| илу, која се лагано примицаше.</p> <p>— Умро !... несрећник! оте му се плашљив и сумњив узвик.< |
| вог?{S} Је ли жив чича Максим?</p> <p>— Умро је.</p> <p>— А Милоје водник?{S} А Ненад Ђаков?... |
| .</p> <p>Ноге су му се пресекле, жив је умро, кад му земљак објасни, да без тога пе може бити п |
| звао Љубомир, њега нема више.{S} Он је умро!«...{S} Он загледа у своју душу: како сад изгледа |
| Али како су толики испосници савладали, умртвили ово слабо, подложно трулежу, ништавило?{S} Та |
| езарију, сви поскакаше, певање одједном умукну.</p> <p>— Сад ћемо литургику, рече игуман седају |
| , а сад нешто друго: тукли га штаповима унакрст, и није га болело, и није му, каже, ништа.{S} И |
| кратке молитве, режући на четири места унакрст, меке, дугачке косе младићеве, проговори свечан |
| ак, што је необично и ретко, прелила је унакрст зејтином.{S} Даде им да једу, па затим оде у тр |
| не предвиђајући ништа добро, осим муке, унапред, узвикну сама себи гласно: »Еј,црна Видо!« и ла |
| ја.</p> <p>Он јасно види цео свој живот унапред, сећајући се живота Савина, Максимова и других. |
| ина, чим је пошао од лужника, он се већ унапред решио да јој се покори; јер како би он њу обали |
| он нема куд...{S} Максим и Арсеније још унапред су уживали, кад је долазио ред на овакве куће.{ |
| ед њега, иза једног шибљака, задихано и унезверено девојче.{S} Он хтеде вриснути од страха, зас |
| старом.{S} А и шта ћеш им?{S} Шта можеш унети новога, а стварнога и кориснога, у неколико манас |
| е приче и даље посматрање ових догађаја унеше у његову чисту душу нека нова осећања, која стадо |
| ако у чему зависи од тебе, он ће се сам унизити пред тобом на сто начина, само да те умилостиви |
| <pb n="177" /> <p>— Да се укину! да се униште! привикаше и прекидоше говорника неки, којима је |
| по кожи, плаћене по тридесет дуката.{S} Уништени филоксером виногради стадоше се прекопавати и |
| дите никакве богаштине, али је ипак све унутра тако солидно, чисто, уредно... на вас завеје оту |
| рата, одмах вас изненади све што видите унутра.{S} Не видите никакве богаштине, али је ипак све |
| и гојазни трбух стаде се чисто увлачити унутра, а широке чисте ноздрве стадоше шмрктати оштро.< |
| намештање добро изрибане трпезе, и онај уобичајени врисак и бегање дечје од калуђера чак у пото |
| маторог лисца« и претећи му разним, већ уобичајеним, домаћим казнама...</p> </div> <div type="c |
| ну тетка главом претећи, па продужи рад уозбиљена лица.</p> <p>Чим седе Љубомир уз другове, Ник |
| и други угодници.</p> <p>Архимандрит се уозбиљи, као да ништа није окусио.{S} Иронично погледа |
| мало прошетају«.{S} Игуман се одједном уозбиљи; лице му дође осетно отвореније, блеђе, а нос м |
| гледавши калуђере, опази да су се и они уозбиљили и лица им дошла друкчија.</p> <p>— Дај! зачу |
| ернатског живота, које је Љубомир добро уочио.</p> <p>— Шта, цело <title>Свето Писмо</title> пр |
| укочи се и учини му се као да одједном упаде у некакав други, мрачан и ужасан свет...{S} И как |
| авија језиком ластаре и... и гледа како упаде у њиву стричев син и потера стоку са ужасном псов |
| варати.</p> <p>Кресну спремљену жижицу, упали воштаницу и прилепи је на оном другом ужем крају |
| ипе сваки час.{S} Никола отворио цркву, упалио свеће са другом, на иде у кухињу за ватру, што ћ |
| , састала тако немирна деца, какве није упамтила велика гимназија.</p> <p>Али оном малом профес |
| еђу људима.{S} По нека слободнија снаша упиљи му у очи и узвикне:</p> <p>— Их, како си млад и л |
| ти живиш? узвикну калуђер грозничаво и упиљи очи у друга, да би му из саме душе извукао жељени |
| егиони нечастиве силе, и он се још јаче упиње, трчи, прескаче, јури, не гледајући где гази...</ |
| шао ђаво Саву Освећеног! мисли Љубомир, упирући раширене зенице на једну пукотину у зиду, из ко |
| ни сањао.{S} Затим настаде спремање за упис у школу.</p> <p>— Дај ми сведочанство, рече му Све |
| га пе може бити примљен, а данас почиње упис...{S} Дакле све <pb n="37" /> пропало, све муке и |
| о ђаче.</p> <p>У школи му рекоше, да је уписан у прво одељење.{S} Ишао је у школу три дана мирн |
| дваестогодишњи младић Антоније, леп као уписан, обучен господски, води за руку своју једину сес |
| едом што га то пита.</p> <p>»А, није га уписао! помисли пандур весео.{S} Ту ћемо мецко да штрбу |
| и опасност, која га очекује. — Нисам те уписао, видиш...{S} Па сад ће...</p> <p>Љубомир се преп |
| ни, где је сваки калуђер, својом руком, уписивао колико <pb n="88" /> чега донесе из парохије и |
| и газда никако доводио у срез, код нас? упита пандур, правећи при том лице као да је њему сасви |
| игуман неким меким гласом, који даваше упитаноме доста повода за лаж.{S} Он као да вељаше у се |
| ији од маторих.{S} А и матори се некако упитомили, па слатко трепћу, чим опазе тетку, и стану ј |
| удаљује много из манастира, хоће да га упише у школу, да га уведе у <hi>свет</hi>, кога се сам |
| S} На поновљен позив Велимиров, диже се уплакан, занесен тугом и ненадном несрећом.{S} Сећао се |
| дечко, бришући широким прљавим рукавом уплакане очи и гледајући механџију плашљиво.</p> <p>— Е |
| ином утиша дете, па га узе на испит.{S} Уплашен дечко све му о себи искрено исприча, рекавши са |
| с...{S} Игуман сукну натраг изненађен и уплашен, крстећи се и мрмљајући:</p> <p>— Часни га!...{ |
| /p> <p>Љубомир уђе у кухињу узнемирен и уплашен, не знајући још шта ће затећи после данашњег ок |
| .</p> <p>— Сотона!.., шапуће полугласно уплашен младић, трчи у своју собу и леже на кревет. — С |
| ово сад... па се предомислих...</p> <p>Уплашен, пренеражен, као да бега испред пружене пушке, |
| ајала и јачала као своје чедо...</p> <p>Уплашена, узверена погледа корачао је мали бегунац, не |
| же, да се размислим до мрака... слабим, уплашеним гласом прошапта Велимир.</p> <p>— До мрака! . |
| жене, одједном сав зацрвени и убрзаним, уплашеним гласом прошапће:</p> <p>— Добро, добро!...{S} |
| ник, наслони се на стуб и стаде, такође уплашеним очима, гледати како се црне некакви каљави др |
| у, моћну фигуру Максимову, са раширеним уплашеним погледом, како испушта последњи дах...</p> <p |
| скочи од девојке као ожежен.{S} Погледа уплашено, збуњено око себе, па се окрете, и одједном, н |
| и се своме утоку, а преко њих, брижно и уплашено корача замишљено чобанче.{S} Одједаред искочи |
| и оде свињцу.{S} Уз пут је само зверао уплашено, освртао се често, гледајући да не трчи какав |
| м, страшним, љутим очима, шта ће му ово уплашено »дериште« рећи.</p> <pb n="157" /> <p>— Молио |
| едина прилика кад игуман сасвим омекне, уплаши <pb n="147" /> се и стане од страха певати, што |
| угарицу.</p> <p>— Миро!...{S} Их што ме уплаши !{S} А баш сам мислио да те нађем.</p> <p>— И ја |
| општи да Ђока остаје овде.{S} Старац се уплаши: како ће сам одвући кола — кљусе није давало ник |
| одједаред престаде, чега се он још више уплаши, па претрча преко сена и рипну с тавана право на |
| чим ово угледа, поврати, дође к себи и уплаши се, ни сам не зна од чега.{S} Он пође лагано са |
| их орашчића...{S} После се и сам игуман уплаши, те посла за доктора...</p> <p>Чује се како пуцк |
| му руку на раме.</p> <p>— Ти се жестоко уплаши!</p> <p>— Није нешто се замислио...</p> <p>— Е, |
| плашеним гласом, од кога се сам Љубомир уплаши.</p> <p>— М-м-м... чује се неко мумлање и опет п |
| себније, јер се досети да су се обојица уплашили један од другог.</p> <p>— Ја... ја сам... ђак, |
| е жао досадањег живота.{S} Не.{S} Он се уплашио саме ове изненадне појаве, самог факта: да ће о |
| одговара он збуњен и црвен.{S} Мало се уплашио од Велимира а мало га збунило сећање на, ђавола |
| ажи право...{S} Хи-хи-хи.{S} Ко се више уплашио?{S} Хи-хи-хи...</p> <p>Издвоји се од шпорета и |
| а.</p> <p>Пандур омекша.{S} И он се био уплашио да то није каква подвала, да њега оговоре код к |
| е да задржи сузе.</p> <p>Није се младић уплашио калуђерства, као Велимир, што му је жао досадањ |
| сом, одговори :</p> <p>— И ја се, вала, уплаших жестоко.{S} А било ме страх и од ове пустиње... |
| еш, у вече, с крављачом млека, па те ја уплаших, а ти просу млеко?</p> <p>Сестра се смеши, одго |
| ешће у тако великом броју, да се монаси уплашише, како ће подмирити оволики свет.{S} Арсеније и |
| тије хтеде планути, али се Велимир брзо уплете у разговор, погледајући Василија значајно.</p> < |
| > <p>Обишавши неколико већих манастира, упознавши се са њиховом уредбом и газдовањем, Сава се в |
| год знаш неколико дана, док се ја добро упознам с газдарицом, па после ћу ја и код слушкиње у г |
| S} Љубомир је добро научио, а и другове упознао са важнијим стварима, које треба да зна свако с |
| ожи дечку цео програм, по коме ће се он упознати са суседом и већ гледати даље... а Љубомиру па |
| знао трпети, али овакву глад, која иде упоредо са умором, није никад осећао.{S} Од јуче у подн |
| деобу, »па да нико не зна«, а Арсеније упорно тврди, да све припада манастиру...{S} Тетка, как |
| д ластика са ракљастим дрветом, и њу је употребљавао искључиво у дворишту манастирском против м |
| ћас изиђе из цркве као инок Никифор.{S} Употребно је сву <pb n="161" /> урођену и наслеђену веш |
| ко ће времена трајати његова привремена управа?...{S} И шта се може за то време учинити?...{S} |
| ео спор.{S} Сава је, још почетком своје управе, тако ствар окренуо, да је манастир добио парниц |
| а ћемо ти одобрити.{S} Ово је, за твоје управе, чини ми се, трећи пут?</p> <p>— Не знам, свејед |
| отражио је и добио дозволу да изузме из Управе Фондова десет хиљада динара манастирског новца р |
| , повучених у себе, стегнутих строгошћу управе душа, које одједном добише непрегледну, бескрајн |
| езом и дугом.{S} Што је било готовине у Управи фондова, то је Сава изузео и потрошио, а Леонтиј |
| читаво племе.{S} А њему се, и ако и сам управља кућом, чини то необично, па чак и — незгодно... |
| ју се неколико кава и ракија, и домаћин управља обично питање:</p> <p>— Да нисте гладни, оче?{S |
| монашком расом, а двадесет и шест како управља овом значајном кућом.{S} Колико је воде протекл |
| нати, млађи свет.{S} Његови вршњаци већ управљају породицама, кућом и често представљају читаво |
| .</p> <p>Бог зна шта је радио и како је управљао отац Максим толиким приходом, тек у годишњим р |
| м закалуђерио, тако је живео, тако поче управљати манастиром.{S} Видео је да други »дижу«, па н |
| ме праведни Јов — па ће се према томе и управљати, а за оне друге... не мари, нека живе како хо |
| јасно питање; види архимандритов поглед управљен на себе, али још не разуме смисао свега. »Шта |
| реплашен, изненађен, детињи поглед беше управљен на њега...</p> <p>»А завет!?«... севну му у гл |
| па не видећи ништа до љубопитне погледе управљене на себе, пређе на друго питање.</p> <p>— А шт |
| зажареним очима, са раширеним зеницама, управљеним у љубичасто ватрени стуб, што се вије пред њ |
| пезарију, и као окамењен, са бесмислено управљеним погледом у пространство, уђе у своју ћелију, |
| угојен ован, са дебелим, вештачки у вис управљеним роговима, и гледа право у оца Василијана.{S} |
| <p>Леонтије до сад мишљаше да је питање управљено њему, и хтеде устати да саслуша озбиљну тетку |
| и да стаје ногама па земљу.{S} Воде га, управо носе на рукама, Василијан и Нићифор, а отац Арсе |
| ким питомцем, као и сам што је, дотера, управо довуче једно полумртво, мршаво кљусе, упрегнуто |
| да је морао гледати испод обрва, изиђе, управо истрча пред госта.</p> <p>Љубомир сеђаше на докс |
| о напусти, нађе му Светозар много боље, управо најбоље, о каквом он није ни сањао.{S} Затим нас |
| и сад стадоше да се јављају нове тежње, управо нови идеали.{S} Још код студенца је најрадије ми |
| ије...{S} Шта је то?</p> <p>Смањили се, управо нестало свију пређашњих манастирских добитака, а |
| стопама Спаситељевим?...{S} Шта ће то, управо рећи? настави професор.</p> <p>Љубомир га поглед |
| н се осврте и гледаше дуго, са завишћу, управо са злобом, за двема богомољкама, које све даље о |
| ко жену, која је грешила ’вако ка ми... управо није грешила, него њена зла батуна... затекли је |
| са Миром, овде му се чинило недостижно; управо он није на то никад ни помишљао.</p> <p>— Ха, ен |
| акво ретко, необично старо вино; којима управо, чим се помене манастир, одмах замирише у носу с |
| о заранака, ни сам не зна како, натрапа управо пред механу.{S} Он би се вратио одмах, бегао би, |
| што се Он за све нас жртвовао... значи управо одрећи се себе сама — свог физичког живота — и п |
| њем, Сава се врати у свој постриг и узе управу манастирску.</p> <p>Прва новина у манастиру, кој |
| еромонах, мимо три старија брата, прими управу манастира, пошто је стари игуман, пре неколико м |
| наредби духовне власти, Леонтије прими управу манастирску, као новопостављени намесник.{S} Одм |
| о довуче једно полумртво, мршаво кљусе, упрегнуто у таљижице, на које је игуман, на већој низбр |
| .{S} А овако : дечко као и они... па се упреподобио...{S} Чудно... чудно!...</p> <p>»Стига мом |
| дове несташних живих очију, које се све упрле у њега.{S} Тако сте красни сви у целом овом разре |
| уз њега и загледајући око себе да се не упрља.</p> <p>— Благо тебе, одговори он, гледајући је к |
| .{S} Је ли ви баш нарочито хоћете да ме упропастите? пита Максим неким злослутим гласом, у коме |
| да ступа на тако ужасан пут, који ће га упропастити, јер ће му навући на главу проклетство роди |
| ај!...{S} Мисли да ће се посветити, што упропашћује толику младеж.</p> <p>Игуман је у незгоди з |
| не манастири, него они што живе у њима, упропашћују нам чедност и поштење у народу, те најдраго |
| е пред њим, наслоњена на велики штап са упрћеном пуном торбом на леђима, познаде га и препаде с |
| осао, па га врши без помоћи и без туђег упуства; навикао се и на положај најмлађег ђака, коме с |
| ј, научићеш се...</p> <p>И каква ти још упуства и објашњења није добио Љубомир, ту под звонаром |
| Он се, као јагње што се води на клање, упути к манастиру.</p> <p>Архимандрит беше као рис.{S} |
| кратког времена Леонтију дође налог, да упути оца Арсенија у манастир т-н, камо је одређен за с |
| с места закалуђери и да га одмах потом упути к њему ради посвећења.</p> <p>Отац Сава се почеша |
| на и стогови сламе.{S} Тамо су се браћа упутила...</p> <p>Леонтије ретко кад осети да стаје ног |
| , од којих је оно мало пре бегао) па се упутио онамо, камо му добра жена рече да ће изићи на пу |
| "183" /> <p>Љубомир се већ беше одлучно упутио у своју собу, где је мислио провести оба дана у |
| стиди њега...{S} Она одмах, без икаква упутства, заузе онај исти положај у манастиру, какав је |
| {S} За ово нема никакве друге навике ни упутства, сем онога што је опробао...</p> <p>Морало се |
| којим је он учио за испит.{S} Игуман га упућује да пређе карнизом, који се пружио, испупчен из |
| та украло или 'нако... неки паксијанлук урадило?«...</p> <p>А мали бегунац све бира заклонитија |
| планови за будући живот...{S} Све ће се урадити, и знаће се опет <hi>зашто</hi> се живи!...</p> |
| лим томовима црквених књига, разгледати урамљене ликове старих манастирских архимандрита, важни |
| ећих манастира, упознавши се са њиховом уредбом и газдовањем, Сава се врати у свој постриг и уз |
| воденичарев...</p> <p>Треба одгајити и уредити огромне градине манастирске са разноврсним повр |
| ени.{S} Донеше се важни црквени закони, уредише се многа црквена практична питања на новој осно |
| је ипак све унутра тако солидно, чисто, уредно... на вас завеје отуд некакав нарочити дух уљудн |
| е Максим био најучевнији, јер је сасвим уредно свршио три разреда основне школе. — Псикологија, |
| настирске са разноврсним поврћем; треба уређивати читаву њиву, која је засејана самим пасуљем — |
| ини, вечни идеал своје младости, дубоко урезао у душу своју и предао му се сав, са свим жаром м |
| ’нако већ, кад нас поведе Василијан на уречено место...</p> <p>— Место... те-сто... понавља Љу |
| бема рукама читаве праменове, кида их и урла бесно, страховито... да би тим угушио нечувени, уж |
| у грудима заклокота изнемогло, промукло урлање...</p> <p>Грешник улете у пећину и, онако у трку |
| громовит, страхотан, нечовечји зверски урлик...{S} Далека брда одбијају од себе ненадан очајни |
| ко</hi> јој говори!{S} Она безразложна, урођена женска љубопитност, која је подједнако развијен |
| иликама нигда није могла угушити његова урођена побожност и скромност, која се вазда јасно огле |
| јо, стидљиво и ширетски, са оним истим, урођеним обојици, потуљеним погледом, обори главу...</p |
| .{S} У његовој природи беше много онога урођеног »ширетлука« сељачког, који се у манастиру, као |
| фор.{S} Употребно је сву <pb n="161" /> урођену и наслеђену вештину да своје лице и држање тако |
| се толико »полирао«, да је сваку своју урођену особину усавршио и префинио до највеће мере.{S} |
| рао«, да је сваку своју урођену особину усавршио и префинио до највеће мере.{S} Зато га и посла |
| једну богословску књигу.{S} Видевши се усамљен у целом дворишту, он приђе и седе на једну клуп |
| падању.</p> <pb n="65" /> <p>Под ногама усамљена путника, што се лагано провлачи манастирском р |
| ило, топло, ведро и весело!...</p> <p>А усамљени игуман, суморнији од влажне јесени, туробнији |
| а њима, а ђаци и момци, видећи се овако усамљени на ударцу игуманова страшна погледа, клиснуше |
| ја и лиже, ватра шушти и букће, а млади усамљеник гледа у зажарено светло треперење огња; и што |
| од речи ни од дела.{S} Пир затворених, усамљених, повучених у себе, стегнутих строгошћу управе |
| пчелица прозуји над <pb n="258" /> овом усамљеном дивљином; по ливадама чупкају спржену траву к |
| S} Лутао је, гладан и неиспаван, једном усамљеном улицом, наишао на некаква доброћудног, како с |
| у волели провести који тренутак у овако усамљеном тихом разговору.</p> <p>— Брате... некако не |
| ед... скачи преко вирића и камења, а из усахла грла још се разлеже загушена рика...{S} Навише, |
| } Никола весео, што му ученик тако брзо усваја вештину, тапка га по плећима и најљубазније му ш |
| ња, и за један миг излетеше кроз велике усвођене вратнице...{S} Тетка, калуђери, момци, па чак |
| } Кад је улазио с Велимиром кроз велику усвођену капију, само му пролетеше кроз главу пређашње |
| тпада из даље радње царица, него сам он усео у хинтов, па тако величанствено излази пред оца, к |
| ени, туробнији од кишна облака, седи на усечену букову пању, наслонио превијене ноге на трулу к |
| м грешнику, потекоше обилним млазом низ усијано лице му, и стадоше лагано видати љуте очајне бо |
| } Кроз сан осећа да га нешто врело, као усијано гвожђе, прљи по образу.{S} Он макне руком да од |
| у цело лице постаде округло, збрчкано и усиљено весело, па се опет насмеја својим ситним загуше |
| .. премишља момак и смеши се иронично и усиљено.{S} Још му дрхћу усне и купе се на крајевима, и |
| уру и изглед: није му држање више онако усиљено принижено, нити му очи гледају лукаво услужно; |
| идика...{S} Гле, она иста, искривудана, уска и дубока речна долина, по <pb n="257" /> којој се |
| , брајко, оногај... нећемо тако, не!... ускипе Максим и хтеде скочити, али нађе да му је лакше |
| у: дум... дум!...</p> <p>Кроз сиво бео, усколутан дим, угледаше на поду широку, моћну фигуру Ма |
| у се и смешкају... док отац Арсеније не ускочи у зачеље и брижно-слатким погледом привуче себи |
| ... кажи.</p> <p>Љубомир једним кораком ускочи у механу, истрча у ходник где су собе и преплаше |
| ом болесницом и потом се имала започети ускршња водица по целом селу.{S} Ради тога и висе две в |
| се смешка, сећајући се, како је прошлог ускршњег поста, пратећи Арсенија по водици, морао седам |
| тава из требника...{S} Започе проносити ускршњу водицу с једног краја села.</p> <p>Ко није запа |
| н Василијан, чешкајући свога љубимца по уску челу.</p> <p>—Одиста... гле! потврди и Нићифор.</p |
| ом камилавчицом на глави, обучен у неку уску, неспретну мантију, превио се наш смерни Леонтије |
| вучени, мирни живот...{S} Друга година, услед великог посла у школи и у цркви, прође му брзо, и |
| ало се о чему смишљати.{S} Манастир се, услед новог пореског система, оптеретио огромном порезо |
| ди разиграни талас бесна поводња, и он, услед ове хуке, више ништа не чује и не види, до необич |
| а, осећа велику необичну глад, и ваљада услед тако јаке инервације поче живље мислити...{S} Дос |
| вских гласова: »Господи возвах к тебје, услиши мја«...{S} Грме одјеци сложног многогласног пева |
| ањало се испред новог, створеног разним условима, већ дозрелог за живот, времена и правца?...{S |
| стом камилавком на глави, онај весели и услужни младић, који се до синоћ звао Никола, а ноћас и |
| о принижено, нити му очи гледају лукаво услужно; сад је сасвим отворен, прост, весео момак.</p> |
| ску.{S} Први му приступи Никола, с тако услужном љубазношћу, да се и сам Љубомир збуни.</p> <p> |
| дну честиту жену, која ће бити свима на услузи — за јело, преобуке, постеље и тако...{S} Он мол |
| врћемо по трави... довршује дечко, а на уснама му трепери читаво блаженство.{S} Њему је већ у п |
| а то је баш тешко, започе Никола, и на уснама му заигра блажен осмех, што ће се од те дужности |
| и ти!? узвикује зачуђено девојче, и на уснама се већ купе црте, које ће прећи у стидљив и зачу |
| и!...</p> <p>Игуману се замрзе осмех на уснама, он прошара очима преко свију лица, тражећи да п |
| диново«, како му игра несташан осмех на уснама, како му очи необично пламте, како му се ноздрве |
| принесе пуну чашу помодрелим запеченим уснама бониковим.{S} Љубомир, погледавши строго игумано |
| му испод обрва сјакте зеленкасте очи, а усне се развукле у весео, радостан и глуп смех.</p> <p> |
| кове — Василијан само лизну језиком обе усне — и стадоше <pb n="73" /> сви тројица нешто ослушк |
| а, развуче своје широке, дебеле, ћосаве усне, од чега му цело лице постаде округло, збрчкано и |
| девојче, развукоше му се широке дебеле усне у некакав груб полуосмејак, а потуљене очи засветл |
| ољу гозбу, а од оваког ручка само им се усне иронично и пакосно скупљају, а очи значајно намигу |
| ..{S} И у грлу га све јаче задављује, и усне му се развлаче...{S} Он плаче горко, неутешно, оча |
| се иронично и усиљено.{S} Још му дрхћу усне и купе се на крајевима, и он осећа да му још стоји |
| т томе послу, извади нож и, размакнувши уснице прстима, ножем размаче мало јако стиснуте зубе м |
| лозом за калемљење...{S} Све букну, као успавана трава после пролећне кише...</p> <p>Само поља |
| амичком воштанице, уз равномерно дисање успаваних другова, гледа широко раширеним очима, али не |
| пришавши клупи и разгледајући увијеног успаваног ђака.{S} Еј, море... ко си?...{S} Устај, сван |
| Опет се нашла души забава, опет се мили успавану човеку живети!{S} Ево рада!...{S} Заузета посл |
| анеш устајати.</p> <p>— Их, кукавцу!... успавао се!... узвикује Љубомир, трчећи плашљиво по соб |
| {S} Спустила се лака ноћна хладовина па успављује и људе и животиње и бубице...{S} И цврчку лив |
| и залелуја се тихи, сањиви ноћни лахор, успављујући узбуђене, пијане главе...</p> <p>Зора!{S} Б |
| , па опет махне... и како се једна коза успела уз стричев двогодишњи калем, од оних брежђанских |
| је рођено за други свет!</p> <p>Игуман Успенског манастира, са иронично-пакосним изразом, подм |
| противан.{S} Из многих житија, која је успео прочитати, видео је да су сви светитељи избегавал |
| искључивала сваку помисао на какав било успех у томе предузећу, оно брзо досади оцу Василијану. |
| .{S} И од једног и другог посла не беше успеха...</p> <p>Сад је добио велику дебелу књигу, какв |
| уни га све, што га срета у послу: и оно усплахирено сновање по кући стидљиве домаћице, и оно жи |
| {S} Сад ће се поновити све старе, дивне успомене...</p> <p>— Знаш... кад онако ја легнем крај с |
| ли, кад он ућута, игуман тешко уздахну, усправи се и, гледајући некуд у мрак, проговори:</p> <p |
| p>Кочијаш излети из ходника, Никифор се усправи, узнемири се, људи се расклопише, пропуштајући |
| рунтавим несигурним ногама, а уз њих се усправио висок, тринаестогодишњи дечко.{S} Леонтије доб |
| ма, у суморној нејасној тами, на једном усправљеном пању, шкиљи и светлуца слабо прилепљена вош |
| учитељ његов Антоније...</p> <p>Свећа, усправно прилепљена за сто, догорела и пламен лагано на |
| се живи!...{S} Велимира ћу узети да ми успрема собу... нека зна ко му је господин, кад му се д |
| кинути посао.</p> <p>Тек понеки пут га, усред какве журбе, заустави троми Максим промуклим отег |
| е више примичу стеновиту кршу, који се, усред шуме, издигао у вис за неколико стотина метара, о |
| таде их газити ногама и праскати на сва уста, грдећи »маторог лисца« и претећи му разним, већ у |
| стан процепљен на врху вес, метну му на уста и притиште добро.</p> <p>Момак се најпре промешкољ |
| како одједанпут, не наслањајући чашу на уста, само пљусну и врати натраг празну чашу.</p> <p>— |
| акрвављених очију, запенушених од злобе уста, вуку везана праведника кроз село, бијући га, пљуј |
| онтије се смрзо, окаменио, па нити може уста отворити ни помаћи се с места.{S} Ове изненадне ре |
| ве груди тргоше, он се јако закашља, из уста му прсну ракија и он немоћно, лагано отвори очи и |
| Иначе би он друкчије... све мед тече из уста.</p> <p>— Данас треба отворити очи! наставља Велим |
| стиде се и сам и увиде да сад не сме ни уста отворити...{S} Побеже <pb n="209" /> из куће и чак |
| але!...{S} Куд ћу сад?«...{S} Он отвори уста и доста одлучним гласом, који чак и њега сама зачу |
| га ударити подигнути маљ... само отвори уста, рашири очи и гледа...</p> <p>— Манастири, какви с |
| страну, где сеђаше Максим и повуче крај уста у страну.{S} Василијан се насмеши, а Максимово лиц |
| ти.</p> <p>— Чек’ да и ја тебе затиснем уста и нос, ка ти мене, кад ме обалиш, насмеја се одваж |
| но идући, ослушкујући и бришући кецељом уста, уђе у отворену собу тетка, и мало затим поврати с |
| гладна стока, па жудно савија и купи у уста суху траву, а из оближњег трла бије дим кроз слеме |
| на више, гледајући у таван, слевајући у уста неко мирисно старо манастирско вино...</p> <pb n=" |
| езиком младе изданке, смотају их брзо у уста и мотре други сладак залогај.</p> <p>Под густом хл |
| л.{S} Професор одломи парченце и мету у уста... »Пробајте, викну он игуману, па ћете се уверити |
| и ђаци и момци, па слушају, разјапљених уста, његова причања о путовању, па онда и даље о школо |
| пажњом у гласу.</p> <p>— Мој устав! мој устав!... још грми игуман, не видећи од љутине шта се о |
| жавају га...</p> <p>— Мој устав!... мој устав! грми игуман, обрћући главу зиду, старајући се да |
| ема њему, задржавају га...</p> <p>— Мој устав!... мој устав! грми игуман, обрћући главу зиду, с |
| уводи га у његову ћелију.</p> <p>— Мој устав!...{S} Лонцолизи!.. мрмља игуман, не видећи више |
| с највећом пажњом у гласу.</p> <p>— Мој устав! мој устав!... још грми игуман, не видећи од љути |
| стовом, са животом пређашњих монаха, са уставом манастирским, откривајући сав ужас пропасти мор |
| > манастир нека нико не улази са својим уставом! дрекну игуман још жешће, изговарајући с наглас |
| а и држећи га за рогове.</p> <p>Чобанче устаде, протеже се и пође лено к девојци, која држаше ј |
| ..{S} Онде је згодно, узвикну девојче и устаде, па онако лоповски и обешењачки стаде погле́дати |
| ећи се на другове несвесно, па одједном устаде и поводећи се на несигурним ногама и чудећи се с |
| га остави на миру.</p> <p>Љубомир брзо устаде и оде, бојећи се да се Светозар не предомисли.</ |
| и главу кроз врата.</p> <p>Марија одмах устаде и оде на врата.{S} Калуђери се значајно погледаш |
| ваног ђака.{S} Еј, море... ко си?...{S} Устај, свануло !</p> <p>Љубомир се пробуди, и опазивши |
| о дрмуса и виче му над главом:</p> <p>— Устај, да звонимо ! чује он сад јасно, и ова опомена на |
| виће те игуман Сава, ако му тако станеш устајати.</p> <p>— Их, кукавцу!... успавао се!... узвик |
| узвикује младић са побожном одлучношћу, устаје и улази у пећину, крстећи се и шапућући молитве, |
| виче детету: »Чедо, устани!«...{S} Дете устаје, и настаје... онако...</p> <p>Љубомир се трже. » |
| — Нека учи! нека учи! прекиде га игуман устајући иза стола.{S} Кад беше на вратима, он процеди: |
| евши да их нико не гледа, <pb n="23" /> устане брзо и покаже јој на дугачкој лужниковој грани к |
| дан дућанџија бледећи, спремајући се да устане, али као још очекује неће ли се игуман извинити |
| је празан, бесмислен, као ’но кад човек устане после дуга спавања, на само блене...</p> <p>То ј |
| , он пролива сузе и виче детету: »Чедо, устани!«...{S} Дете устаје, и настаје... онако...</p> < |
| p> <p>Кад је саслушао чика-Јоцин позив, устао је, пребледео и није знао ништа за себе.</p> <p>— |
| лонац, мешајући вешто кашиком.</p> <p>— Устао! узвикну значајним гласом један ђак, промоливши г |
| <p>А у соби ђачкој свануло.{S} Љубомир устао и гледа како сад лепа светлост улази кроз прозоре |
| ше да је питање управљено њему, и хтеде устати да саслуша озбиљну тетку, али се над њим разли м |
| ости, не дајући му довршити реченицу ни устати.</p> <p>— Као волове... узвикну он напослетку и |
| } Дању већ није ништа, али јутром мораш устати пре свију, пре самих момака, па овде под звонару |
| како га Никола и Велимир, са осмехом на устима, слушају.{S} Као да није ништа ни било!{S} И њих |
| еко лупну виљушком о чашу, неко зашикта устима, те се гости умирише.{S} Сви се учинише као да в |
| она му пуну чашицу исте ракије принесе устима. <pb n="163" /> Раде кочијаш, вешт томе послу, и |
| , јер игуман стоји пред њим, одбијајући устима читаве облаке дуванског дима и гледајући буљавим |
| Те-сто!... узвикује он смејући се целим устима, клибећи се на другове несвесно, па одједном уст |
| ком приносе друго парче великим гладним устима и кидају га одлучно једрим чврстим зубима.{S} Ва |
| м великим прстима, принесе је отвореним устима и некако одједанпут, не наслањајући чашу на уста |
| е Максим, мљацкајући великим незграпним устима и пуштајући затим из грла дубок отегнут глас, ко |
| спод које провирује месо, што се топи у устима као мед, онда и њихова и сва лица за столом, доб |
| ури, погледа с раширеним у блажени смех устима другове и <pb n="230" /> не умеде ништа одговори |
| поверљиви, слободни пир, где се нико не устручава ни од речи ни од дела.{S} Пир затворених, уса |
| е, моле их да причекају, и онда се жене устумарају.{S} Шиљу децу да зову домаћина, који је са п |
| од Љубомирове ћелије, коју му је зимус уступио и, хркнувши својим јаким грлом, проговори, глед |
| онако исто да подигне једно раме, да се устури, па шеширај кроз чаршију!...{S} Истина, још чешћ |
| ла према ватри, на великој гомили сена; устурила главу и гледа кроз баџу.{S} Кад он уђе, девојк |
| Шта ће ова туђа деца овде!...{S} Ко се усуди заузети <hi>његово</hi> место иза ћерчива!...</p> |
| кот, сваки чокот!...</p> <p>— Ја бих се усудио замолити, да Василијан однесе водицу, а Велимир |
| а испосницу...{S} О Боже, да ли се смем усудити ја грешник, да се настаним у оном истом месту, |
| му се очита смртна пресуда.{S} Школа се утаја...{S} Деца гледају, зачуђена необичном појавом, п |
| жудња за светом, за далеким простором, уталожи се код Љубомира и сад стадоше да се јављају нов |
| ац.</p> <p>— И пловчица... није згорег! утаче се журно и гладно прота.</p> <p>— Пост је!... как |
| ћу сам...</p> <pb n="213" /> <p>— Попо, утаче се домаћин мало јачим гласом: кад дођем код вас у |
| ад, враћајући се од стоке, спрема се да утврди са оцем све, јер му је још раније поменуо за сво |
| прећуткивање, и мало по мало, у њему се утврди мисао: да ни игуман не зна ове ствари.{S} Првим |
| једна стална мисао, која се већ одавно утврдила у њему, заузела га свега, па врти, врти...</p> |
| справно попунили и својеручним потписом утврдили.{S} Друге му тврђе у оно време није ни требало |
| уба, широка, простачка лица, на коме је утврђен исполински нос, љубичасте боје.{S} Беше висок, |
| зна све даље...{S} Све је то смишљено и утврђено.</p> <p>А дан за даном пролази брзо, неосетно. |
| } Све се то креће само, по неком, давно утврђеном, поретку...{S} И сваки је задовољан својим ст |
| <hi>он</hi>, паклени створ, завија као утегом... вије, вије, вије...{S} А слатко ти гутати бур |
| ва остаде му само то једно, та последња утеха, помисао на своју детињу чистоту, с којом је мисл |
| ално стање манастира, и враћао се сваки утешен и охрабрен надом.</p> <p>У таквим околностима по |
| во осећа, како му се, под утицајем ових утешних Спаситељевих речи, све мења пред очима... поста |
| <p>И сељани Леонтијеви учинише пријатан утисак на њега.{S} И оно озбиљно поштовање чина његова, |
| ено чинили своје: и они не остадоше без утицаја па ову меку, нежну и наивну душу.{S} После чест |
| ри игуману и свакоме, ко има каква било утицаја на манастирски живот и интересе му.</p> <p>Али |
| ер ево, сад живо осећа, како му се, под утицајем ових утешних Спаситељевих речи, све мења пред |
| задовољство од њихова присуства.{S} Под утицајем тога осећања, он отвара књигу скоро на половин |
| пре шмугнути поред игумана...{S} Кад се утиша све, отворише се лагано кухињска врата и кроз њих |
| еликом лукавошћу и препреденом вештином утиша дете, па га узе на испит.{S} Уплашен дечко све му |
| епријатно Велимиру рећи, али је он брзо утиша и рукама и речима:</p> <p>— Добро, добро...{S} Ев |
| отиња, можемо живети...</p> <p>Једва се утишаше.</p> <p>Љубомир седе на троножац уз прочевље, с |
| о с камичка на камичак, журећи се своме утоку, а преко њих, брижно и уплашено корача замишљено |
| е мале буљаве зеленкасте очи, обрасле и утонуле у дебеле испупчене капке, одједном се показаше |
| тио значај »пострига«, као јединог свог уточишта...{S} Како се радовао, кад је на последњој зав |
| S} Он лагано и непрестано гази по добро утрвену путу, по оном истом колосеку, којим су хиљаде п |
| оће он!...{S} Боји се да нам се семе не утре, овако красним готованима, изелицама... и он изређ |
| који се отео густој боровој шуми, па се утркује с њоме меким зеленилом своје сочне траве.{S} Он |
| у његову доласку, сви се, као нарочито, утркују, ко ће му се приказати милији, ближи...{S} И ка |
| ост, онај тих, бојажљиви поглед, све се утростручило и прешло у некакву побожну збиљу, која изг |
| но на сто.</p> <p>После неколико минута утрча Никола са стаклетом, с кога још капаху бистре кап |
| д његова гласа и срџбе.</p> <p>На врата утрчаше коњушар и воденичар са дугачким, загасито сивим |
| ити на себе и обарати очи.</p> <p>У том утрчаше у кухињу калуђери и ђаци, па сваки стаде облета |
| е.{S} Има их доста што не могу ништа да утуве, а ја сам знао доста...</p> <p>— Како ’но... оног |
| <pb n="242" /> али све добро разгледа, утуви и остаде пренеражен од чуда...</p> <p>Опеваше мрт |
| научио, вели игуман, а нешто је ваљад’ утувио и из пјенија.</p> <p>Шта је то Љубомир могао од |
| плашћа и погледа на знак, који је синоћ утувио, да му покаже правац пута.</p> <p>Све је добро; |
| рече, вјере ти?... мир... ала, да могу утувити!</p> <p>Љубомир понови отегнуто, на слогове:</p |
| ећања и нових страсти плануло, горело и утулило се; колико корисних и бескорисних предузећа зап |
| и напуштено...</p> <p>И све то прошло и утулило се, и само стоји један дуг бескрајан низ година |
| оз који дан бркнути у све углове Савине утуткане ћелије...{S} И колико ће времена трајати његов |
| з свога круга, пометен у лету и намери, утучен ненадном црном судбином, <pb n="207" /> гига се |
| тије, пометен, збуњен у започету послу, утучен, прегажен судбином, заједно са свима својим снов |
| је запрепашћено погледа игумана, па као утучен његовим одговором, обори очи, преви се, понесе р |
| реши: замочи дете с ногу, докле могаше ући у воду. »Опет је ово мањи грех, него да га удавим!« |
| ја Максим одмах и наопачке одговори, па ућута.{S} Дуго тако постаја.{S} Зави дебелу цигару од с |
| , хоће!...{S} Тај ће једва дочекати«, и ућута.{S} И није се преварио.{S} А Велимир сад слободан |
| сумњати.</p> <p>Игуман заврти главом и ућута.</p> <p>— Сипај! викну он изненада.</p> <p>Арсени |
| и да Сава није при себи.{S} Али, кад он ућута, игуман тешко уздахну, усправи се и, гледајући не |
| анског изиђоше човек и жена.{S} Љубомир ућута, окрете леђа дувару и спреми се да, онако ђачки, |
| не пије...{S} Здрав си!</p> <p>Љубомир ућута.{S} Овде, ради другарске слоге, морају се обрнути |
| очека при уласку у трло.</p> <p>Љубомир ућута.{S} Читав час је ћутао и џаракао штапићем по раст |
| ман само опсова грубо, сељачки, па опет ућута.</p> <p>— Него да се то поправи.{S} Све мораш зав |
| о говорио, карао, претио, па напослетку ућута, јер му се учини да Сава није при себи.{S} Али, к |
| а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто ми од ноћас сева десна страна, вели Арсен |
| баш ти се не да, јаднику, живети!...{S} УФ-Ф!...{S} Наслади се, ко човек, са две ћасе бураније |
| и-хи-хи... одобровољи се Васа.</p> <p>— Уф-ф... стење Арсеније и сипа разне траве у лонац, меша |
| болно-намрштено лице и таман хтеде рећи уф-ф... па се сети протине напомене, и одједном оно наб |
| Леонтије проба да протестује:</p> <p>— Ух, брате... незгодно! рече он, тресући прстима брадицу |
| А може ли Мира тебе да обали?</p> <p>— Уха!... треснем под њом ка дулек.{S} Ђаво је, па уме да |
| свећења.</p> <p>Отац Сава се почеша иза уха и у себи промрмља: »Није вајде... више се не може в |
| /p> <p>Старији калуђери почешаше се иза уха, мрднуше веђама и ћуташе, а млађи макоше руком прек |
| бесциљно по ливадама, док га чобани не ухвате...{S} И Леонтије, пометен, збуњен у започету пос |
| православном обреду крсти »погружењем«, ухвати га камена препаст.{S} Он је стотину пута гледао, |
| Љубомир се збуни, осети се незгодно кад ухвати оне меке и чисте руке, па се подаде првој навали |
| , Љубомир се препаде и зажали што га не ухвати капетанова потера, јер би му сад и онај пандур б |
| ј пандур био тако драг... или што га не ухвати онај његов сељак и не одведе на Маљен.{S} Ах, он |
| во по соби, не знајући за шта пре да се ухвати.{S} Истрчаше оба ђака под звонару и таман да при |
| су ти ови Пречани! прекиде га Велимир, ухвативши га за обе мишице, па га преви преко колена, с |
| ски, пошто га пажљиво промотри.</p> <p>»Ухватили!... то је.{S} Сад ће да привикну : на поље!... |
| а среду рекоше му: учитељу, ова је жена ухваћена сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону запов |
| ијатно.{S} Он затрепта целом душом, као ухваћена птица, на коју већ спуштамо руку.</p> <p>Кад о |
| евници и фарисеји доведоше к Исусу жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду рекоше му: |
| в краснија жени преображашесја, всјеми ухишчренијами похот возбуждаја« ...{S} После му износи |
| шта си се загледао! викну му над самим ухом неко, тањим женским гласом, који одјекиваше пријат |
| к као да га наведе на неке мисли. »Ето, уче... то је лепо, мисли игуман.{S} То је у моју славу. |
| дно вече занимају се црквеним певањем и уче се правилно вршити литургију и друге свештене радње |
| ... добро дошао! промуца он, стидећи се учевна богословца, који са самим владиком путује, као ш |
| {S} А видиш тамо... и владика и сви они учевни калуђери... и не пада им на ум јарам Христов!«.. |
| ењу у школи.</p> <p>— Хе-хе... па ти си учевнији од свију мојих калуђера, насмеја се шаљиво игу |
| ...{S} И опет понавља : »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...</p> <p>Отишо је затим на Ка |
| очима, понавља у себи: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...{S} И осећа како му се тада |
| јом чаробном реченицом: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...</p> </div> <div type="chapt |
| ле свог имена...</p> <p>»Љубомир Васић, ученик велике гимназије«... мрмља дечко у себи (рекли с |
| а пођоше цркви.{S} Никола весео, што му ученик тако брзо усваја вештину, тапка га по плећима и |
| директора, који прочита имена примљених ученика у први разред гимназије, и још тамо нешто стаде |
| њења о овом новом, непознатом му до сад учењу.{S} Али сва лица беху такође зачуђена ненадним и |
| још јутрос, после издатих наредаба, по учестаном у последње време обичају, сишао у подрум, и н |
| у прилично објаснити целу литургију.{S} Учећи себе, одушевљен новином прочитаних објашњења, Љуб |
| а га Љубомир наивно, са изразом искрена учешћа у његову страдању.</p> <p>— Ха-ха-ха, смеју се о |
| м околностима.{S} Код куће, по цео дан, учи штене чловити на задњим ногама; али пошто је необич |
| > <p>А како је он лепо маштао!...{S} Да учи школе, све... све да изучи, па да буде као његов не |
| Сава, треће године, посла и Нићифора да учи школу.{S} Састави се у богословији читава калуђерск |
| Али оне дуже...</p> <p>— Нека учи! нека учи! прекиде га игуман устајући иза стола.{S} Кад беше |
| о зна.{S} Али оне дуже...</p> <p>— Нека учи! нека учи! прекиде га игуман устајући иза стола.{S} |
| већ на неким великим чколама, а брат му учи <pb n="17" /> за попа, ко и Светозар...{S} И они су |
| е пецне своје калуђере, како нису ништа учили, и да им тим напомене своје богословско образовањ |
| ве пуно прича, славе ми!... све што смо учили у школи.{S} И кад наиђе оно неразговетно, ја прес |
| ати »часове«...{S} Љубомир, по правилу, учини »велико метаније« пред дверима и пред свима прису |
| сне слике: приближиш се каквом жбунићу, учини ти се читаво страшило... раширило се, разјапило ч |
| уздрхта од страха што га сад обузе.{S} Учини му се да ступа на тако ужасан пут, који ће га упр |
| ћеш...</p> <p>По свој прилици отац Сава учини некакав покушај руком, јер тетка озбиљно настави: |
| никад у животу није учинио грех, што га учини ова жена, нек’ се најпре баци каменом на њу«.{S} |
| </p> <p>Али шта да ради?...{S} Да ли да учини онако, како је учинио кад белавка уведе говеда у |
| И Љубомир је мислио таким поступком да учини по вољи Милки.</p> <pb n="25" /> <p>Тако је и бил |
| који хоће нешто непријатно и одсудно да учини, а нема довољно смелости, окрете главу прозору и |
| је жао оне деце... да нешто Бог са њима учини, ради мене... заплака се тетка одједном, и настав |
| занети.</p> <p>Још пре неколико година учини се велика промена у цркви.{S} Да ли је то, природ |
| вако ово лице, али му се сад цела група учини тако непозната, тамна...{S} Као да сад први пут в |
| еда плашљиво око себе, очекујући да Бог учини чудо и да га спасе од »наступајућег истјазанија«. |
| ио њиховим смислом, који му се по некад учини заношљив... онако младићски.{S} У том наиђе његов |
| pb n="199" /> молитве и од свега што се учини са њим, па му грунуше сузе...</p> <p>— Брат наш Л |
| ку беше тако топло и пријатно, да му се учини као да је мали, као да се одједном врати то време |
| како је страшан капетан.{S} И то му се учини тек од онда, кад му газда онако збуњено викну: тр |
| претио, па напослетку ућута, јер му се учини да Сава није при себи.{S} Али, кад он ућута, игум |
| трула ћерчива старе куће...{S} Њему се учини да је он мали као они...{S} Шта ће ова туђа деца |
| нтији и црвеним појасом.{S} Љубомиру се учини познат попа, виђао га је у Београду, али не зна ш |
| .</p> <p>Велимир рашири очи, укочи се и учини му се као да одједном упаде у некакав други, мрач |
| слике, од којих морамо бегати, као што учини и зачуђени, изненађени отац Леонтије.</p> <p>Дани |
| е за ову свету књигу, а једна му се баш учини срамотна.{S} Дуго је премишљао о овим незгодним р |
| обрте шуми и загледа се некуд...</p> <p>Учини му се да сиђе пред њега неко ново, до сад невиђен |
| је стао мало боље размишљати о њима.{S} Учинило му се сумњиво <pb n="122" /> ово игуманово прећ |
| не саму групу, него оно, што му се сад учинило ново у њој...{S} Одједном му паде на памет давн |
| Макарија Египатског, чије му се житије учинило још заносније, побожније...{S} Сад лежи, уз зат |
| ао на некаква доброћудног, како се њему учинило, чичицу.{S} Чича га још из далека оценио и ко ј |
| ли остати у манастиру, јер му се одмах учинило, да ван овог места нема живота, да за њега нема |
| осподин-ђаче, дакле смо се смиловали да учинимо посјету мојој госпођи!{S} А молићемо, што смо м |
| снажно к себи привлачио; и ево, сад је учинио све, што му је одавно тајанствени глас у њему са |
| ди?...{S} Да ли да учини онако, како је учинио кад белавка уведе говеда у стричеву њиву, или да |
| каже: »Који од вас никад у животу није учинио грех, што га учини ова жена, нек’ се најпре баци |
| н не зна ове ствари.{S} Првим одговором учинио је пробу, па ослобођен игумановим ћутањем, реши |
| љутини, одломи парче и поједе. »Их, шта учинисте, викну професор : руке вам све од буђе, а ви у |
| ерцепураћи ’вако... узвикну он и хтеде учинити некакву гимнастичку вештину са Николом, али га |
| лађу и »швапску« земљу, али то не може учинити онда, кад би он сам зажелео.</p> <p>Милка му до |
| управа?...{S} И шта се може за то време учинити?...{S} И ко ће после доћи за старешину... мож’д |
| ћи радознало, шта ће враголасто девојче учинити.</p> <p>— Је ли оно ти хоћеш у свеце? запита де |
| аветима умних људи, задужи, да би могао учинити оне промене које видесмо — да би могао паметно |
| м преко носа и хтеде још што тако ситно учинити, али не знаде шта би и немаде кад, јер игуман с |
| т година.{S} У манастиру се за то време учинише многе промене.{S} Кроз шуму можеш провући некол |
| устима, те се гости умирише.{S} Сви се учинише као да врло пажљиво слушају, и ако су се многи |
| трани наиђе на некакве речи, које му се учинише незгодне за ову свету књигу, а једна му се баш |
| них вести...</p> <p>И сељани Леонтијеви учинише пријатан утисак на њега.{S} И оно озбиљно пошто |
| живо.</p> <p>— А ви сте... ти си доста учио, поправи се Никола, гледајући Љубомира влажним очи |
| и смо прости људи, а ти си толике чколе учио...{S} Ради како знаш.{S} Али те само једно сви мол |
| ћи један бедем градски, под којим је он учио за испит.{S} Игуман га упућује да пређе карнизом, |
| а...</p> <p>— Како ’но... оногај... што учите о камењу?...{S} Нешто ми Никола наказива.</p> <p> |
| манастирски, три дућанџице, председник, учитељ, неизбежни побратим игуманов (имају их сви игума |
| } Лепше је ово написано, него што им је учитељ причао.{S} Али при крају запе: стадоше се ређати |
| рејску и наставља аскетски живот, као и учитељ његов Антоније...</p> <p>Свећа, усправно прилепљ |
| никад видео, и ако су у селу му и поп и учитељ имали кћери, кад виде онај благи поглед, он се з |
| љутине шта се око њега дешава.</p> <p>И учитељ одједном скочи, као да се тек сад нечега сетио.{ |
| о, гледајући у плаво небо, као што вели учитељ, онда како свети Аранђео сиђе тако брзо, узме ду |
| где је, преко неког Светозаревог друга, учитеља из околине манастирске.{S} Описује му се, оним |
| а и с гордошћу рачунао: колико ће имати учитеља ове године.{S} Сео је у последњу клупу, међу др |
| ланкети, које су доброћудни и безазлени учитељи исправно попунили и својеручним потписом утврди |
| о себе радознало, гледао како се мењају учитељи сваког часа и с гордошћу рачунао: колико ће има |
| би, и поставивши је на среду рекоше му: учитељу, ова је жена ухваћена сад у прељуби.{S} А Мојси |
| иље њега, јер не мора давати »проценат« учитељу.{S} Десетогодишњи, чумави малишан, у масној, по |
| е« не беху потребне одмах — веровало се учитељу.</p> <p>Истог дана Љубомир је био пријављен, а |
| о, да се ту не може <pb n="36" /> ништа учити, и да има много бољих места, где се мање ради и в |
| имаш много полирати.{S} Морамо те много учити и толковати.</p> <p>— Јест, дела, славе ти!</p> < |
| задовољство...{S} Хтео би још много што учити, али свему томе стоји на путу газдина воља.</p> < |
| жан изглед.{S} Пред калуђерима је веома учтив, послушан <pb n="146" /> и побожан.{S} Сам никада |
| стојан сасуд.{S} А Арсеније, смешећи се учтиво и понизно на протине шале, само се увија и мршти |
| ахача.{S} А кад виде пандура и необично учтиво лице механџино, досети се да ће то бити нека вла |
| — А, ваљано! додаје механџија више ради учтивости, али он осећа исто оно што и побратим, само с |
| и му сељак, претурајући листове некаква уџбеника, који беше сав ишаран крупним црквенословенски |
| р доби и намести па свој сто све Савине уџбенике, штампане и писане, из богословије.</p> <p>— З |
| као да је први <pb n="103" /> пут у њу ушао : све му је исто онако ново, тајанствено, исто она |
| се обично сви сеоски становници збуне и ушепртљају, кад им дође из града, после дужег одсуства, |
| ир, узимајући у руке парче меса, начуљи уши кад се помену чреда. »Хм, видиш... одиста иде све п |
| ради другарске слоге, морају се обрнути уши од неких моралних разлога и правила.{S} Само, докле |
| игуманових леђа расом, са натученом до ушију простом камилавком на глави, онај весели и услужн |
| Прота раширио очи, па не верује својим ушима да оне доиста слушају Савин глас.</p> <p>— И тица |
| ао је од страха и од свега, што грешним ушима саслуша... »Је ли могуће!«... питао се већ десети |
| ује кад ће се отуд помолити човек.{S} У ушима му још бруји вика оног сељака, и сад му се чини д |
| гледа узбезекнуто, зачуђено сељаче, а у ушима му још бруји одсечан, строг глас малог, чистог, с |
| ну она и отрча судовима.</p> <p>Љубомир ушкиљио очима, па гледа кроз укрштене трепавице како ре |
| аређује му, да одмах пошље сву досадању уштеду, јер ће морати продати белавку за прошлогодишњи |
| ика, јер се пред њима пуше тек испржени уштипци, који ће се охладити док он сврши, а није ред ј |
| и на масти, што их господа варошка зову уштипцима...{S} А Велимир се сав зајапурио, вукући с ча |
| главе нешто необично Фијукну.</p> <p>— Ф-ф-фик!... зачу се оштар, танак глас кроз ваздух и за |
| лаве нешто необично Фијукну.</p> <p>— Ф-ф-фик!... зачу се оштар, танак глас кроз ваздух и за њи |
| .</p> <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто ми од ноћас сева десна страна, вели Арсеније |
| ти се не да, јаднику, живети!...{S} УФ-Ф!...{S} Наслади се, ко човек, са две ћасе бураније и < |
| и-хи... одобровољи се Васа.</p> <p>— Уф-ф... стење Арсеније и сипа разне траве у лонац, мешајућ |
| но-намрштено лице и таман хтеде рећи уф-ф... па се сети протине напомене, и одједном оно набран |
| плашио саме ове изненадне појаве, самог факта: да ће он, који шеснаест година живи одмерено, је |
| ојмовима, значајним мислима, занимљивим фактима, само блуди очима и пита се у чуду: »Шта је ово |
| е читати гласно:</p> <p>— »Књижевници и фарисеји доведоше к Исусу жену ухваћену у прељуби, и по |
| ије знао окренути први глас...</p> <p>У фебруару Љубомир доби писмо од оца.{S} Пише брат Свејо |
| списано : „Житија свјатих; декемврији — февруа.«, а више тога, на марки : № 9.</p> <p>Уздрхтали |
| изгледаше као велики црн пласт чија се фигура нејасно оцртава под слабим зрацима свећице.{S} С |
| о поље, по коме су се расплинуле шарене фигуре радника, Да ли је тако било Светозару?...{S} Он |
| .{S} Игуман лагано пренесе очи на тамну фигуру, која му се приближаваше, али не мрдну ничим дру |
| тан дим, угледаше на поду широку, моћну фигуру Максимову, са раширеним уплашеним погледом, како |
| неосетљив као стена...{S} Не беше више физичке могућности да се наставе ови чудни изливи душев |
| значи управо одрећи се себе сама — свог физичког живота — и предати се целим бићем добру ближњи |
| ста! грми иза стола; у ходнику престаде фијук, чује се нека журба, преношење некакве клупе, чеп |
| непомично, гробно ћутање Маљеново, час фијук и звиждање бесна ветра, преко игластих борових гр |
| аченим очима, и само чује, после сваког фијука, онај непознати му, чудновати, слабачки глас, ко |
| дједном иза његове главе нешто необично Фијукну.</p> <p>— Ф-ф-фик!... зачу се оштар, танак глас |
| ели: »Свршио си!{S} Најпре ћемо браду — ФИК-ФИК... па онда за колац: дан-дан!«...</p> <p>— Је л |
| »Свршио си!{S} Најпре ћемо браду — ФИК-ФИК... па онда за колац: дан-дан!«...</p> <p>— Је ли ви |
| ве нешто необично Фијукну.</p> <p>— Ф-ф-фик!... зачу се оштар, танак глас кроз ваздух и за њим |
| плаћене по тридесет дуката.{S} Уништени филоксером виногради стадоше се прекопавати и засађиват |
| па га преви преко колена, смејући се... фини, углађени људи: уза сваку реч »ви«...{S} А ми ерце |
| астир један постарији свештеник, обучен фино, са дрвеном поставом на мантији и црвеним појасом. |
| је и добио дозволу да изузме из Управе Фондова десет хиљада динара манастирског новца ради ове |
| дугом.{S} Што је било готовине у Управи фондова, то је Сава изузео и потрошио, а Леонтије се, п |
| дама пута, без икаква основа, поновљене фразе о значају српских манастира, које говорник, као у |
| ше потковане цокуле, зачу се познато им фркање кроз нос и кашаљ.{S} Шкрипнуше врата од трпезари |
| цокуле стадоше брзо лупати а нос чешће фркати.</p> <p>Другови се послушно поклонише и брзо за |
| њега смерно калуђер и ђак, архимандрит фркну носом, промумла некакву претњу и узвикну оштро:</ |
| д њега вруште и грицкају детелину коњи, фркнувши по неки пут широким ноздрвама или лупнувши пот |
| /p> <p>Последње године школовања посети фрушкогорске манастире.{S} Одавно је горео живом жељом |
| адужбинама онаква средства, каква имају фрушкогорски манастири... »И дахом јему (манастиру) два |
| стан.{S} Игуман, са својим ђаком Ђоком, фрушкогорским питомцем, као и сам што је, дотера, управ |
| Леонтије се добро сећа што је гледао у Фрушкој гори, али је тамо друга земља и, што је главно, |
| а више уз плавобеле <pb n="28" /> конце фула, опаране са старе чарапе.{S} Овде ће моћи, само да |
| никога посебно. — Хо... таки гости!... ха-ха-ха... смеје се он нервозно и иронично, гледајући |
| та, викну Велимир.{S} Знаш оне чизме... ха-ха-ха...</p> <p>— Баш да ти то испричам, настави Ник |
| е посатиру радећи, а он да дембелише... ха-ха-ха...{S} Има неке »планове« човек са њим: зацело |
| стане причати редом.</p> <p>— Зар то... ха-ха-ха...{S} Па то су паремије... оне знаш, за велике |
| лити се.{S} Зар је за нас испосница!{S} Ха-ха-ха!... засмеја се она и лагано, пажљиво, бојећи с |
| S} А ја потегох у залуд онолики зор!{S} Ха-ха-ха!...{S} Извол’те сад, господин-владико!...</p> |
| се... само док још мало одвркне!...{S} Ха-ха-ха!«...{S} И Савин пакосни смех не престајаше зво |
| знаш кад си дошо, да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S} А ја, богме, знам!...</p> <p>Љубомир се чуд |
| жати га.</p> <p>— Трговачка чест!...{S} Ха-ха-ха...{S} Ево ти је! игуман се тако незгодно лупну |
| духовни отац, да га љубим у руку!...{S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га ја, не бој се... само док |
| аш ниси така... а и госпођа...</p> <p>— Ха-ха-ха ..{S} Ама ти, <hi>ти</hi> млади господине, она |
| е нешто на лаксир и бљување...</p> <p>— Ха-ха-ха... смеје се Велимир гласно.{S} А Максим... зна |
| уђена Љубомира и пође вратима.</p> <p>— Ха-ха-ха... разлеже се општи смех.</p> <p>— Обуци, роде |
| није на то никад ни помишљао.</p> <p>— Ха, ено иза штале, покошена детелина...{S} Онде је згод |
| рена учешћа у његову страдању.</p> <p>— Ха-ха-ха, смеју се оба ђака, а Љубомир преноси зачуђен |
| а чува, кад укинемо манастире?</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се говорник из свег срца.{S} Зар ви |
| кога посебно. — Хо... таки гости!... ха-ха-ха... смеје се он нервозно и иронично, гледајући сад |
| викну Велимир.{S} Знаш оне чизме... ха-ха-ха...</p> <p>— Баш да ти то испричам, настави Никола |
| осатиру радећи, а он да дембелише... ха-ха-ха...{S} Има неке »планове« човек са њим: зацело ће |
| не причати редом.</p> <p>— Зар то... ха-ха-ха...{S} Па то су паремије... оне знаш, за велике пр |
| и се.{S} Зар је за нас испосница!{S} Ха-ха-ха!... засмеја се она и лагано, пажљиво, бојећи се д |
| А ја потегох у залуд онолики зор!{S} Ха-ха-ха!...{S} Извол’те сад, господин-владико!...</p> <p> |
| ... само док још мало одвркне!...{S} Ха-ха-ха!«...{S} И Савин пакосни смех не престајаше звонит |
| ш кад си дошо, да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S} А ја, богме, знам!...</p> <p>Љубомир се чуди.{ |
| и га.</p> <p>— Трговачка чест!...{S} Ха-ха-ха...{S} Ево ти је! игуман се тако незгодно лупну, д |
| овни отац, да га љубим у руку!...{S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га ја, не бој се... само док јо |
| ниси така... а и госпођа...</p> <p>— Ха-ха-ха ..{S} Ама ти, <hi>ти</hi> млади господине, она по |
| ешто на лаксир и бљување...</p> <p>— Ха-ха-ха... смеје се Велимир гласно.{S} А Максим... знаш з |
| на Љубомира и пође вратима.</p> <p>— Ха-ха-ха... разлеже се општи смех.</p> <p>— Обуци, роде, с |
| а учешћа у његову страдању.</p> <p>— Ха-ха-ха, смеју се оба ђака, а Љубомир преноси зачуђен пог |
| ува, кад укинемо манастире?</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се говорник из свег срца.{S} Зар ви чу |
| а посебно. — Хо... таки гости!... ха-ха-ха... смеје се он нервозно и иронично, гледајући сад св |
| кну Велимир.{S} Знаш оне чизме... ха-ха-ха...</p> <p>— Баш да ти то испричам, настави Никола.{S |
| тиру радећи, а он да дембелише... ха-ха-ха...{S} Има неке »планове« човек са њим: зацело ће га |
| причати редом.</p> <p>— Зар то... ха-ха-ха...{S} Па то су паремије... оне знаш, за велике празн |
| е.{S} Зар је за нас испосница!{S} Ха-ха-ха!... засмеја се она и лагано, пажљиво, бојећи се да н |
| а потегох у залуд онолики зор!{S} Ха-ха-ха!...{S} Извол’те сад, господин-владико!...</p> <p>Арх |
| само док још мало одвркне!...{S} Ха-ха-ха!«...{S} И Савин пакосни смех не престајаше звонити к |
| а.</p> <p>— Трговачка чест!...{S} Ха-ха-ха...{S} Ево ти је! игуман се тако незгодно лупну, да с |
| и отац, да га љубим у руку!...{S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га ја, не бој се... само док још м |
| и така... а и госпођа...</p> <p>— Ха-ха-ха ..{S} Ама ти, <hi>ти</hi> млади господине, она погле |
| о на лаксир и бљување...</p> <p>— Ха-ха-ха... смеје се Велимир гласно.{S} А Максим... знаш за о |
| Љубомира и пође вратима.</p> <p>— Ха-ха-ха... разлеже се општи смех.</p> <p>— Обуци, роде, стар |
| чешћа у његову страдању.</p> <p>— Ха-ха-ха, смеју се оба ђака, а Љубомир преноси зачуђен поглед |
| , кад укинемо манастире?</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се говорник из свег срца.{S} Зар ви чуват |
| гле, омаљавио!...{S} Добро, добро...{S} Хајде, поздрави се и са друговима, прокрешта отац Сава |
| јер проговори блажијим гласом.</p> <p>— Хајде горе да седнемо.{S} Уморан си.</p> <p>Кад се Љубо |
| у, прошапта Љубомир бојажљиво.</p> <p>— Хајде, да ми покажеш.</p> <p>Љубомир одведе госта до ул |
| на леђима...{S} Знаш да сам ти друг... хајдемо лепо заједно.</p> <p>Леонтије, као у сну, не ра |
| риђе му.{S} И ја сам ђак манастирски... хајдемо заједно.</p> <p>Љубомира као да огреја сунце; п |
| — Нана сад кроји кошуље, неће изићи.{S} Хајдемо!</p> <p>Љубомир се диже плашљиво, погури се и п |
| ечему присети:</p> <p>— А-а... тамо има хајдучице са жутим цветом!...{S} Како је оно зову?...{S |
| гутати буранију, несрећо!... зинеш као хала, кад је осетиш !... узвикује он и све више гњави п |
| ао је клипове суха кукуруза пред гладне халапљиве свиње, и кад настаде обичан врусак и мљацкање |
| е, а кад наиђе на речи: »сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела...{S} И раздрије Јако |
| шареним сандуком, једним великим дењком хаљина, на коме грациозно чучаше једно бело, чисто, куд |
| ласно изговори:</p> <p>— Данас!...{S} А хаљине?</p> <p>— Хм...{S} Надам се ја, синко, овоме кол |
| е звјерка изјела...{S} И раздрије Јаков хаљине своје, и веза костријет око себе«...{S} Љубомир |
| , где скиде своје масне, поцепане ђачке хаљинице, отпаса се, изу се и остаде бос, гологлав, у д |
| ута пред њега.{S} Обучена у нову цицану хаљиницу, отворене боје, хтела је, као и свака женска, |
| бе! одговара Максим, кријући дувањару у хаљину.{S} Суши зубе-е-е понови он, савијајући цигару.< |
| ише не спава...{S} Напослетку сведе сав хаос од ноћног размишљања на ово: »Треба живети — како |
| по мрачној соби...{S} У глави му читав хаос, па ври...{S} Она га беседа о калуђерима занесе, о |
| а...</p> <p>У Љубомировој глави настаде хаос: помешаше се слике Аврама, Лота и његових племенољ |
| ="116" /> <p>— Тето, да се залије-е!... хап! промрмља он, гледајући нејасно влажним и блесастим |
| леп!</p> <p>— А зар је ови Арсеније... хап!... лепши од мене?</p> <p>— Ко и ти.</p> <p>— А игу |
| ко што ћемо ја и тетка сад од недеље... хап... на чреду.</p> <p>Љубомиру долазе ове ствари све |
| е спушта одозго.{S} Е-е... чека-а-ај... хап!</p> <p>Кад Василијан даде стакло друговима, Љубоми |
| буха разлеже оно пресито грубо штуцање: хап!...</p> <pb n="116" /> <p>— Тето, да се залије-е!.. |
| ј... како ћу рећи... под моју власт.{S} Хап!{S} Ђаволе-е... отеже Максим тромо, а на лицу му ја |
| вке и готовог сашивеног луба, од дебеле хартије, који се, већ неколико дана, глади, кваси и суш |
| а малом, минијатурном, белом парченцету хартије, са познатим му крстићем на врху, нашарана су с |
| од владике, и он махну белом савијеном хартицом пред собом, — да се вечерас калуђериш.</p> <p> |
| Архимандрит се насмеја, опет махну оном хартицом и рече одлучно:</p> <p>— Кажем... тако наређуј |
| p> <pb n="7" /> <p>»Па што! могу бити и харџија!{S} Светозар вели да и то многи раде па лепо жи |
| м сујетом, као да је сваки од њих прави Хаџи-Ђера, па само слушају оно, што им по заслузи припа |
| митрополит.{S} Чак је једном од некаква хаџије са Теразија, за кога му после рекоше да прави ће |
| ли је тако било Светозару?...{S} Он се хвали много...{S} Па она двојица из Брежђа... један већ |
| и после недељу дана Љубомир се наслушао хвалисавих прича о провођењу и уживању свога сељака.{S} |
| она кад почне, и он се са неком гордом хвалисавошћу насмеши... мој брате, севају јој бутине ка |
| ича му метну руку на раме и као с неком хвалисавошћу узвикну:</p> <pb n="41" /> <p>— Аха... то |
| е почиње поткрадати сумња у лепоту тога хваљеног света...</p> <p>»Шта је ово?...{S} Колико се с |
| под ногама карниза...{S} Он се грчевито хвата за четвртасто поцрнело камење, узидано у бедему, |
| p>Леонтије пружа руке напред и у страху хвата се за нешто покретно, миришљаво, врело, у сну не |
| а, само ћутати...</p> <p>Пухор се стаде хватати по сјајним жишкама, које догореваху, и севајући |
| их раселина, па се, као широка повесма, хватаху један за други и протезаху се тако шумовитом ср |
| је вреднији од свију.{S} Сева му!...{S} Хе-хе... заврши он и махну руком, нашта сва три калуђер |
| о казати именицу, да знаш што су!...{S} Хе-хе... ти си још млад, ал’ не мари... све ће браћа те |
| мецко да штрбуцнемо газда Цвијана...{S} Хе-хе«...</p> <p>Кад се Љубомир, охрабрен пандуром, вра |
| је болестан, питајте оца игумана...{S} Хе, роде... имам ја таке лекарије... хтеде се даље прав |
| ду ноћу по крововима високих кућа...{S} Хе-хе... месечари се зову!</p> <p>Овако дугачак игумано |
| ..{S} А Василијан и ови други не би.{S} Хе, <hi>друго</hi> су они!«...</p> <p>Па ступање Макари |
| што ми радимо?</p> <pb n="227" /> <p>— Хе, је ли боље!...{S} Ти си се завуко у своју ћелију, п |
| држи чича-Срета?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Хе-хе... узвикну игуман поносно и погледа она три неука |
| ом! узвикује пренеражен прота.</p> <p>— Хе-е-еј... кад изиђем на онај челопек горе, па погледам |
| таде питати о бављењу у школи.</p> <p>— Хе-хе... па ти си учевнији од свију мојих калуђера, нас |
| слетку, сваки има своју главу.</p> <p>— Хе, да видиш моју Аницу.{S} Ни Маџарица јој није равна! |
| } Сутра можеш, само ако хоћеш.</p> <p>— Хе мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни за владичанство |
| се обично каже да је загорео:</p> <p>— Хе... не знам ти ја за друго уживање, него да ми замири |
| познат му архимандритов глас:</p> <p>— Хе-хе... дулечићу мој!{S} Питај, роде, што год хоћеш... |
| вреднији од свију.{S} Сева му!...{S} Хе-хе... заврши он и махну руком, нашта сва три калуђера п |
| азати именицу, да знаш што су!...{S} Хе-хе... ти си још млад, ал’ не мари... све ће браћа теби |
| ко да штрбуцнемо газда Цвијана...{S} Хе-хе«...</p> <p>Кад се Љубомир, охрабрен пандуром, вратио |
| ноћу по крововима високих кућа...{S} Хе-хе... месечари се зову!</p> <p>Овако дугачак игуманов м |
| жи чича-Срета?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Хе-хе... узвикну игуман поносно и погледа она три неука пр |
| е питати о бављењу у школи.</p> <p>— Хе-хе... па ти си учевнији од свију мојих калуђера, насмеј |
| знат му архимандритов глас:</p> <p>— Хе-хе... дулечићу мој!{S} Питај, роде, што год хоћеш...</p |
| {S} Онда ми се срце растресе, и онда... хеј, шта ту !...</p> <p>Прота га стаде корити што бар н |
| тегла се у недоглед...{S} И тамо далеко хеј, вије се и пружа у дужину некаква беличаста магла, |
| шумом...{S} И далеко тамо на истоку, еј-хеј... диже се поносно од земље, увијена у тамно сивкас |
| јим злослутим гласом опомињаху некога: »Хеј, не дај!«...</p> <p>Манастирске шуме се проредише, |
| м минералима, о кристалима, о тврдоћи и хемиском саставу соли, злата и буди-бог-с-нама !... што |
| ве је као обично... у реду«...</p> <p>- Хи-хи-хи...{S} Еве га... бегунац!...{S} Гле ти ширечине |
| ткивати.</p> <p>— ’Број’тро, тетице!... хи-хи-хи... викну један ћосав млад калуђер, око својих |
| насмеја својим ситним загушеним смехом: хи-хи-хи...</p> <p>— Нос’ те ђаво данаске! викну Марија |
| вске: хранио човек свиње у подне!...{S} Хи-хи-хи.. дочека га Василијан.</p> <p>— Е, роде, ти си |
| тира ортачка радња са кројачицом!...{S} Хи-хи...</p> <p>После два месеца дође глас манастиру да |
| Како је дрекнуо Веља, кажи право...{S} Хи-хи-хи.{S} Ко се више уплашио?{S} Хи-хи-хи...</p> <p> |
| {S} Хи-хи-хи.{S} Ко се више уплашио?{S} Хи-хи-хи...</p> <p>Издвоји се од шпорета и Велимир, па |
| умемо спалити твоје брљотине!</p> <p>— Хи-хи-хи... одобровољи се Васа.</p> <p>— Уф-ф... стење |
| другу страну, бега од мене...</p> <p>— Хи-хи-хи... ђаво од ђавола!... смеје се Василијан.</p> |
| весело, као на какву гозбу...</p> <p>— Хи-хи...{S} Осетио Швабо да нема више масла у манастири |
| и длан о длан од чуда и смеха.</p> <p>— Хи-хи-хи...{S} Како ’но, како... он?... узвикну и пружи |
| воме обичају и пружајући руке.</p> <p>— Хи-хи-хи... богослов!...</p> <p>А Леонтије, поштујући ц |
| к преплашено и побеже на поље.</p> <p>— Хи-хи-хи... превија се од смеха Василијан и прилази Мак |
| , које држаше на крилу расуте.</p> <p>— Хи-хи... причекај, оче Максо, ја сам пречи, приђе весељ |
| нађе оно стакло скоро празно.</p> <p>— Хи-хи...{S} И не загорео! прошапта Василијан, кријући с |
| р сагибајући главу.</p> <p>— Мирен... и-хи-хи-хи!...{S} Како рече, вјере ти?... мир... ала, да |
| је као обично... у реду«...</p> <p>- Хи-хи-хи...{S} Еве га... бегунац!...{S} Гле ти ширечине ва |
| вати.</p> <p>— ’Број’тро, тетице!... хи-хи-хи... викну један ћосав млад калуђер, око својих два |
| меја својим ситним загушеним смехом: хи-хи-хи...</p> <p>— Нос’ те ђаво данаске! викну Марија, с |
| е: хранио човек свиње у подне!...{S} Хи-хи-хи.. дочека га Василијан.</p> <p>— Е, роде, ти си на |
| а ортачка радња са кројачицом!...{S} Хи-хи...</p> <p>После два месеца дође глас манастиру да је |
| ко је дрекнуо Веља, кажи право...{S} Хи-хи-хи.{S} Ко се више уплашио?{S} Хи-хи-хи...</p> <p>Изд |
| Хи-хи-хи.{S} Ко се више уплашио?{S} Хи-хи-хи...</p> <p>Издвоји се од шпорета и Велимир, па се |
| емо спалити твоје брљотине!</p> <p>— Хи-хи-хи... одобровољи се Васа.</p> <p>— Уф-ф... стење Арс |
| угу страну, бега од мене...</p> <p>— Хи-хи-хи... ђаво од ђавола!... смеје се Василијан.</p> <p> |
| село, као на какву гозбу...</p> <p>— Хи-хи...{S} Осетио Швабо да нема више масла у манастирима! |
| лан о длан од чуда и смеха.</p> <p>— Хи-хи-хи...{S} Како ’но, како... он?... узвикну и пружи пр |
| е обичају и пружајући руке.</p> <p>— Хи-хи-хи... богослов!...</p> <p>А Леонтије, поштујући цркв |
| реплашено и побеже на поље.</p> <p>— Хи-хи-хи... превија се од смеха Василијан и прилази Максим |
| оје држаше на крилу расуте.</p> <p>— Хи-хи... причекај, оче Максо, ја сам пречи, приђе весељак |
| ђе оно стакло скоро празно.</p> <p>— Хи-хи...{S} И не загорео! прошапта Василијан, кријући се и |
| агибајући главу.</p> <p>— Мирен... и-хи-хи-хи!...{S} Како рече, вјере ти?... мир... ала, да мог |
| као обично... у реду«...</p> <p>- Хи-хи-хи...{S} Еве га... бегунац!...{S} Гле ти ширечине ваљев |
| и.</p> <p>— ’Број’тро, тетице!... хи-хи-хи... викну један ћосав млад калуђер, око својих дваесп |
| а својим ситним загушеним смехом: хи-хи-хи...</p> <p>— Нос’ те ђаво данаске! викну Марија, смеј |
| хранио човек свиње у подне!...{S} Хи-хи-хи.. дочека га Василијан.</p> <p>— Е, роде, ти си најпа |
| је дрекнуо Веља, кажи право...{S} Хи-хи-хи.{S} Ко се више уплашио?{S} Хи-хи-хи...</p> <p>Издвој |
| -хи-хи.{S} Ко се више уплашио?{S} Хи-хи-хи...</p> <p>Издвоји се од шпорета и Велимир, па се и о |
| спалити твоје брљотине!</p> <p>— Хи-хи-хи... одобровољи се Васа.</p> <p>— Уф-ф... стење Арсени |
| страну, бега од мене...</p> <p>— Хи-хи-хи... ђаво од ђавола!... смеје се Василијан.</p> <p>— Т |
| о длан од чуда и смеха.</p> <p>— Хи-хи-хи...{S} Како ’но, како... он?... узвикну и пружи прст |
| бичају и пружајући руке.</p> <p>— Хи-хи-хи... богослов!...</p> <p>А Леонтије, поштујући црквено |
| лашено и побеже на поље.</p> <p>— Хи-хи-хи... превија се од смеха Василијан и прилази Максиму, |
| бајући главу.</p> <p>— Мирен... и-хи-хи-хи!...{S} Како рече, вјере ти?... мир... ала, да могу у |
| !...</p> <pb n="184" /> <p>— Кхх... ихи-хи... зачу се иза стене загушено женско смејање, као ка |
| ово приближује?...{S} Ево свакоме цела хиљада цекина!...{S} Не, опет не иде!...{S} Хоћете ли н |
| подићи, сад ће се опет изузети десетина хиљада, да се попуне тамо неки други рачуни...</p> <p>А |
| зволу да изузме из Управе Фондова десет хиљада динара манастирског новца ради ове поточаре.{S} |
| е:</p> <p>— Ти ниси завео у књиге десет хиљада ока кукуруза јесенашњег?</p> <p>„А, то ли је!« п |
| /> шесет — седамдесет, чистих дванаест хиљада прихода...{S} Једног лепог дана бануше изненада |
| одина изузето је за исту сврху петнаест хиљада и, пошто се воденица није могла онда подићи, сад |
| изнајпре опажаше досада на оне олињале, хиљадама пута, без икаква основа, поновљене фразе о зна |
| путу, по оном истом колосеку, којим су хиљаде пре њега пролазиле...{S} И тако ће бити до краја |
| од истине...{S} Па право мојој кући.{S} Хинтов царски сав од злата, и већ све се блиста... царс |
| з даље радње царица, него сам он усео у хинтов, па тако величанствено излази пред оца, као »цен |
| децу са јаком маштом ова је књига прави хипнотиста, који их сугестује и заузме све њихове мисли |
| сећањем, с каквим је болесник пружа под хирургову тестерицу. »Еј, кукавцу, сад ће да се виде он |
| је проводно читаве дане, витлајући је и хитајући обло камење у зрак, или гађајући свраке, чавке |
| који је продирао кроз камене сводове и хитао право високу небу...</p> <p>— Што допусти?!... пр |
| што по то, научи раван.{S} Али му један хитац ногом несташна ждрепца у мало не однесе бедро, и |
| } Кад ми имамо што важније или ’нако... хитно са нашим познаницама, они нам помажу, заклањају н |
| из куће гуди потмули глас кустуре, која хитро струже прљаву, криву совру и чује се лен промукао |
| кога другарица назва Љубом, опет леже у хлад и обрте очи плаву небу.{S} Чиста је и мирна плава |
| да асуру, два џака с вуном, па седне у хлад под лужником, близу бунара, да чешља вуну.{S} То м |
| је давно превалило.{S} Он се склонио у хлад, између неколико великих сена, зденутих <pb n="11" |
| лости! зачу се општи узвик.{S} А закон, хладан и нем као стена, хоће своје...</p> <p>Подиже се |
| викати, па му притрча.</p> <p>Беше сав хладан, а груди се брзо дизаху и спуштаху.{S} Жена узе |
| се као мртвац...{S} Пипамо га рукама, —хладан као лед...{S} Дај, рекох, да га скинемо до реке. |
| рилици, пред вече морао бежати из овога хладна, страшна мрака, да није овог светлог пламена, шт |
| жудно погледа на студенац, где је чека хладна вода, торба с јелом и, по свој прилици, игра са |
| ојасаној кошуљи...{S} Подиђе га језа од хладна црквена пода, и он стаде још јаче дрхтати...</p> |
| мисли...{S} А из неба само сипи и капље хладна магловита влага, која се меша са врелим и бистри |
| је тако тамно и влажно, пећина је тако хладна, а он је тако млад и неискусан, збуњен и преплаш |
| својих тринаест година, па слуша жубор хладна студенца и гледа чистину плава неба, блудећи сво |
| брави, и таман отвори врата и стаде на хладне цигле, од којих му <pb n="98" /> у исто време ид |
| p> <p>При врху Рудишта бије кључ бистре хладне воде, а око њега миришу, зелене се и с неком вел |
| једно, па нит’ су нам вреле илинске, ни хладне божићне ноћи!...{S} А ти куњај тако!{S} Лаку ноћ |
| твар, као болеснику у ватруштини гутљај хладне бистре воде.{S} И он и Василијан предадоше се по |
| ужност раздрема га одједном, као пљусак хладне воде.</p> <p>— Е, мој бато, поздравиће те игуман |
| годинама, па кад се врати, дочекаће га хладни поглед сабрата му, који као да говори : »А, доша |
| м помео.{S} Он је навикао на онај општи хладни, себични тон, који влада у свима манастирима.{S} |
| ином на срцу пада земљи и дохвати челом хладни под...{S} Та ове су му молитвене речи најбољи од |
| спет година.{S} Дохвати »тетку« за врат хладним као лед рукама, развуче своје широке, дебеле, ћ |
| тако себично и, како вели Љ. Вуличевић, хладно, као ледено мраморје олтарско!...</p> <pb n="183 |
| но, измајсторисано, намештено... све је хладно као лед, без срца...{S} Само си ти један сталан, |
| мислено, тамно!...{S} Брр... како му је хладно!{S} Обузима га ужас...{S} Он замишља демона, кад |
| наточити воде и донети га онако мокро и хладно на сто.</p> <p>После неколико минута утрча Никол |
| вај, свакад... узвикује Никола, гладећи хладно стакло.{S} Имамо и ми душу, зар није?...{S} А ба |
| у грудима, не може да се надише, а чело хладно као лед и по њему се просуле честе грашке зноја. |
| ачи манастирском реком, шљепка се густо хладно блато и једва се назире црна пруга, што вијуга к |
| ир осети како га опет неко поведе преко хладног, каменом <pb n="197" /> поплочаног, храма, и ос |
| ећа сваки, кад се огрне топлом одећом у хладном простору.</p> <p>Архимандрит настави даље оглаш |
| рама, и осим тога јасног, живог осећања хладноће, не осети ништа друго.{S} Кад се подиже, после |
| о и лупи врелом главом о <pb n="236" /> хладну камену плочу.{S} Одједном се умири, постаде непо |
| и иначе мрачну густу шуму, кад се кроз хладну влагу разли оно тајанствено шумско вечерње бруја |
| еће убити...{S} Ипак се трже кад паде у хладну воду и — пробуди се...</p> <pb n="99" /> <p>Пред |
| ињу чешће мењати место, држећи се ближе хладова, само се несташне козе ревносно пропињу уз дрве |
| а густе паше и још по мало тумарају под хладовима, чупкајући лишће са <pb n="2" /> које ретке ш |
| облачну дану.{S} Спустила се лака ноћна хладовина па успављује и људе и животиње и бубице...{S} |
| ознатога</hi>, њега обузима нека свежа, хладовинаста језа...</p> <p>И Љубомир се препао од те н |
| е повуче јаче у себе ове мирисне борове хладовине, која га је запајала и јачала као своје чедо. |
| } Мало јој је овако лепе зелене траве и хладовине, него хоће кукуруза, па још стричева кукуруза |
| тана никад не грије сунце, једнако је у хладовини«...</p> <p>Прекиде му мисли лупњава од потков |
| реје топло сунашце, како пирка и задише хладовином сенасто бучје, како се сјаји, шарени и прели |
| други сладак залогај.</p> <p>Под густом хладовином, крај самог студенца, немарно се бацило на з |
| .{S} Сад му и шума изгледа китњастија и хладовитија, и градина разноврснија и шаренија, и ливад |
| S} Ђаци и момци изнеше на двориште, под хладовиту и сенасту липу, што добише за јело, и пуну ка |
| асака, опкољену ретким жућкастим лишћем хладолежа, који се пење на више уз плавобеле <pb n="28" |
| ква</hi> девојка.</p> <p>Ево их, седе у хладу и чешљају.{S} Он се подупро леђима о храпаво дебл |
| у наиђе на Арсенија, види га где седи у хладу, на крилима му читава пласка разне зелене и осуше |
| и, поваде из неких тајних места бутеле, хлеб што се меси за самог игумана и како је кад чему вр |
| по мало, на рогозини.{S} Једе само сув хлеб или корење...{S} И опет, при тако строгу животу, д |
| им уморним и стидљивим гласом:</p> <p>— Хлеба!</p> <p>— Ојађена сам друга!... он је гладан !... |
| ш цео смисао овога поступка.</p> <p>— А хлеба!...{S} Шта ћеш јести, болан! викну девојче за њим |
| ују без ичега, па се увек нађе ко им да хлеба.{S} А шта је ово!...{S} Истина, он бега или се кр |
| , где чобани чувају стоку, па опет нема хлеба...</p> <p>Овако премишља гладни путник, а јабуке |
| сети, те изнесе пред уморна приповедача хлеба и пасуља...</p> <p>Зашло се дубоко у ноћ; ђаци се |
| т часова, дотера напашену стоку, поједе хлеба, па му газдарица да асуру, два џака с вуном, па с |
| да ли га тамо свагда чека готово парче хлеба?..</p> <p>Жуборе тихо, лагано вијугави млазеви би |
| шио сам богословију... зарадићемо парче хлеба.</p> <p>Не помогоше никакве молбе, савети, прекли |
| <p>»Најбоље да потражим од тетке сира и хлеба, то ће <hi>га</hi> умирити.{S} Чим што поједем, о |
| ш јести тамо?</p> <p>— Па... само малко хлеба да ми шаљете, друго ништа...{S} Господин вели...< |
| сунце варало.{S} Јео је два пут дневно хлеба са водом.{S} Остало време проводио је на молитви, |
| запита Љубомир, залажући се меким белим хлебом.</p> <p>— Није наш, одсече Велимир; дошљак из н- |
| в закалуђерити се.{S} Али после, брате, хм... после сам осетио да сам за нешто друго створен... |
| вају славуји, кад све живо појури тамо, хм... тамо на пригревак, кад се и моји калуђери осете д |
| или тако неко од оних великих... оних, хм... па ови моји запевају, све се тресе...{S} Обешењац |
| ђера поседаше.</p> <p>— Дај тог ђака... хм... госта.</p> <pb n="76" /> <p>—Улази овамо, шапну В |
| рају ме рашчинити, па да би... да би... хм! — он не нађе згодна израза и застаде.</p> <p>— Госп |
| т’ овако, док не зађе сунце, или док... хм ..</p> <p>— Ти пијеш, онако... прекиде га прота.{S} |
| ствар... код тих млађих старешина...{S} Хм... ту се намесник малко збуни и сплете, не знајући к |
| ест.</p> <p>— За то га ја не знам...{S} Хм... тако важну науку давати деци!{S} Да је бар игуман |
| и је сва наша вера и наука Христова.{S} Хм...</p> <p>— Знам то... слушала сам.</p> <p>— Е, слуш |
| е га Сава опоро и стаде; замисли се.{S} Хм... добро, добро...{S} Иди па се моли, одговори смеше |
| :</p> <p>— Што бегам из собе, велиш.{S} Хм...{S} Што ми је досадило сунце, зато бегам...{S} Док |
| воја предавања.</p> <pb n="121" /> <p>— Хм... оногај... поче Максим онако исто, као што је вазд |
| ве беше ’нако...</p> <pb n="51" /> <p>— Хм... промрмља младић и загледа се у редове, које му Љу |
| оздрве јако шире и скупљају...</p> <p>— Хм... ђавоља посла! промрмља он у себи, а гласно рече:{ |
| ир.</p> <p>Ђак му каза и пође.</p> <p>— Хм... чекај де...{S} Арсеније се стаде мислити, зашто м |
| едајући на затворено прозорче.</p> <p>— Хм-м... махну тетка главом претећи, па продужи рад уозб |
| и му иронично најстарији брат.</p> <p>— Хм... промрмља намесник и настави своје напомене, не ос |
| , господине,... што ово пише ?</p> <p>— Хм... светац!... »Од куд ћу му, врага, знати...{S} Соло |
| добро...{S} Али у које време?</p> <p>— Хм .. помози ми казати... оногај... развуче Максим онак |
| p> <p>— Данас!...{S} А хаљине?</p> <p>— Хм...{S} Надам се ја, синко, овоме колачу одавно.{S} Св |
| но још представља св. престол?</p> <p>— Хм...{S} Голготу представља... и њу, ја.</p> <p>— У кој |
| говори: јест, нешто се и она оболестила хм... па није за овако велику кућу и овај посао.</p> <p |
| сврћући се на шалу собрата.{S} И ова се хм... он не рече која, не помену ничије име, али се зна |
| меса, начуљи уши кад се помену чреда. »Хм, видиш... одиста иде све по чреди!«...</p> <p>— Дове |
| и монах, обарајући очи к земљи.</p> <p>»Хм... сад је омекшао...{S} Не праћа се више!«... помисл |
| Али ти то знаш.</p> <pb n="139" /> <p>— Хмм...{S} Чујеш, невоља је...{S} И то сад, после овог с |
| као преподобни Макарије!{S} А после... хо, мај... ала ће да се живи!...{S} Велимира ћу узети д |
| е била свећа, па кад се поче смејати... хо!... та није да се смејао, но све клокоће трбухом и п |
| аје оно... што ће рећи одмотавање...{S} Хо, брате!{S} До сад се само мотало, а не знаш шта има |
| тек није, рецимо, што је гимназија.{S} Хо, мај... карловачка гимназија!... да то чудо видите!. |
| дајући <pb n="110" /> никога посебно. — Хо... таки гости!... ха-ха-ха... смеје се он нервозно и |
| н стаде смејати.</p> <pb n="70" /> <p>— Хо-хо-хо...{S} Бруке људи!...{S} Да чујете.{S} Идем ја |
| тан, весео смех.</p> <pb n="94" /> <p>— Хо, мај... да сте вид’ли то чудо!...{S} Препаде се чове |
| ко парче одежде, и све, све...</p> <p>— Хо, јаки је он и у догматици, мој брате, додаје Никола. |
| Зар и Василијан? пита Љубомир.</p> <p>— Хо, тај мисли да неће никад умрети, да ће пре нестанути |
| таде смејати.</p> <pb n="70" /> <p>— Хо-хо-хо...{S} Бруке људи!...{S} Да чујете.{S} Идем ја ноћ |
| е смејати.</p> <pb n="70" /> <p>— Хо-хо-хо...{S} Бруке људи!...{S} Да чујете.{S} Идем ја ноћаск |
| косо, и опет гледа човека у очи.{S} Па ход господин-Николин!...{S} И он је био мањег раста, ск |
| вори срце твоје... и чуј глас господњи: ходите к мени сви, што сте оптерећени и намучени, и ја |
| ашена Николу за рамена и изведоше га на ходник, пред врата.</p> <p>Љубомир, стојећи уз врата, б |
| и сумњив узвик.</p> <p>Никифор претрча ходник, наслони се на стуб и стаде, такође уплашеним оч |
| сви тројица нешто ослушкивати.{S} Кроз ходник залупаше потковане цокуле, зачу се познато им фр |
| пакосни смех не престајаше звонити кроз ходник, јер он живо престави себи слику Леонтијевих »по |
| p> <p>Довољно разлога, да дркће не само ходник, но и цело двориште од игуманове псовке...</p> < |
| едним кораком ускочи у механу, истрча у ходник где су собе и преплашеним гласом викну:</p> <p>— |
| ни.{S} Сунце бије косо, али не допире у ходник, где се угибају широки столови, под теретом судо |
| тану је неког белаја мувати по угловима ходника или кујне, осврћући се бојажљиво око себе.{S} А |
| одмах излази из кујне.{S} А из дугачког ходника, који се пружа пред свима ћелијама, пред огромн |
| о.{S} Гомила стаде и расклопи се испред ходника...</p> <p>На криваји, углављеној у двоколице, п |
| звонару и таман да приђу конопцу, а из ходника шкрипнуше једна врата и залупаше потковане цоку |
| ласа.{S} Само у пећима, које се ложе из ходника, поређаним у једнаком одстојању, пуцкара ватра |
| ривикну: кола!</p> <p>Кочијаш излети из ходника, Никифор се усправи, узнемири се, људи се раскл |
| дао у чиновника, који, на другој страни ходника, претрчаваше од једних врата другима, желећи, б |
| ман се рашири на <pb n="162" /> средини ходника и стаде гледати запрепашћено у гомилу, која се |
| ично нека црна прилика.</p> <p>На крају ходника, као прилепљен уз дувар, пренимио се, превио се |
| његова чреда читања над мртвацем, прође ходником и двориштем, гледајући шта се ради.{S} Завири |
| рише се неколико пута врата, неко прође ходником, али он беше заузет дубоком и новом за себе ми |
| декламаторским гласом, који одјекиваше ходником:</p> <p>— Сотоно, у теби је пакао!...{S} Камо |
| p> <p>— Чекај! и његове цокуле залупаше ходником.</p> <p>Кад се врати и седе, чуло се да преврћ |
| се треба више плашити или љутити.{S} По ходнику грми његов глас, а под одјече од поткованих цок |
| ује трећи старији чиновник.</p> <p>А по ходнику и дворишту све већа ларма, узвици и чак нешто н |
| иле две обле, црвенкасте руке, снује по ходнику, по собама, по дворишту.{S} Под њеним здравим ж |
| <p>Опет грми и трешти игуманов глас по ходнику.{S} Само је игуман сад друкчији.{S} На глави му |
| !«...</p> <p>— Доста! грми иза стола; у ходнику престаде фијук, чује се нека журба, преношење н |
| чише неповређени, нагоше да беже... а у ходнику, даље од врата, опет прасну: дум... дум!...</p> |
| омир.{S} Скидоше га и положише на под у ходнику.{S} За то време Василијан гласно прича игуману |
| ману, као да га жели зауставити у брзом ходу.</p> <p>— Побро...{S} Саво... дођи к себи!{S} Биће |
| да уклонимо Арсенија«...{S} Па, онако у ходу, отвори врата од Љубомирове ћелије, коју му је зим |
| користи!{S} И после тога, не морамо ове холбе делити на троје, него опет на пола, као и до сад. |
| ке... <pb n="91" /> Зграбио сам је, ову холбу, још из бисага, а кад ми је дао кључ да је носим |
| Љубомиру.{S} Пре дваестину дана он је, хотећи се похвалити, поново писао владици о Љубомиру, о |
| мо - махну главом и рече : »Хоће Шваба, хоће!...{S} Тај ће једва дочекати«, и ућута.{S} И није |
| и чега...{S} Истина питала га је тетка, хоће ли <hi>сасвим</hi> остати код њих, и онако по изда |
| ик.{S} А закон, хладан и нем као стена, хоће своје...</p> <p>Подиже се оштра, љута челична пила |
| ио да се не удаљује много из манастира, хоће да га упише у школу, да га уведе у <hi>свет</hi>, |
| акарија у греху...{S} Кад се само чита, хоће човек да полуди, а како ли је било издржати...{S} |
| ике муке овог света...{S} Али сад, ево, хоће баш од истине...</p> <p>Међутим игуман поче из сре |
| } Скинуће ти сукњу и натући антерију... хоће он!...{S} Боји се да нам се семе не утре, овако кр |
| рукчије одговорио, кад би га, запитали: хоће ли остати у манастиру, јер му се одмах учинило, да |
| , који потпуно зна не само <hi>шта</hi> хоће, него и <hi>зашто</hi> тако хоће.{S} А Савин одгов |
| х воштаних свећица, тамњана, жижица.{S} Хоће добро да окади и осветли пећину, да му замирише та |
| Чини ли то из слободне и добре воље?{S} Хоће ли живети у манастиру и испоснички до краја живота |
| . весео човек.{S} Чудновата бољка!{S} А хоће да се превије и онако... кад му није ништа; то хоћ |
| S} Снег сипа и веје густо, јако, као да хоће нарочито, на измаку зиме, да плаши сиротињу и да п |
| р сад стаде мислити : »Кад знам шта она хоће, онда је се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чу |
| ена, циција, помреше млађи од глади, па хоће и да се туче...{S} А тамо, где му је она нашла мес |
| ’ли то чудо!...{S} Препаде се човек, па хоће шлаг од страха да га удари.{S} Узалуд му после про |
| .{S} Али се гост заинтересовао јако, па хоће да чује одговор.{S} Он прибегну ширетлуку:</p> <p> |
| им друкчији!...{S} И овде сваки зна шта хоће, и нико не размишља много о животу.{S} Све се то к |
| беше у сличном расположењу.</p> <p>»Шта хоће ови од мене, и шта ово радим ја овде?!«... запита |
| одан.{S} Може ићи <hi>тамо</hi> кад год хоће, и опет ће му остати доста времена, да се нађе око |
| огледа око себе задовољно и, само да се хоће ова жена куд уклонити, било би му сасвим добро.{S} |
| на мрцино, зацело не!...{S} Еј да ли те хоће курјаци сву рашчеречити, проклиње дечко штеточињу, |
| олусмехом:</p> <p>— Кажем ја... у свеце хоће!...{S} Па се одједном жустро осврте и привикну: ко |
| учени простор!...{S} А душа се надима и хоће ширине, простора, светлости...</p> <p>А она паучин |
| клати зубима оне што су пружили пушке и хоће његов живот... па у шуму!...</p> <p>После неколико |
| ћи вилицама и коленима, као човек, који хоће нешто непријатно и одсудно да учини, а нема довољн |
| још не разуме смисао свега. »Шта то они хоће?... чуди се он у себи.{S} Некога питају... а-а!... |
| на ми кућа готована, беспосличара, а он хоће још.{S} Не пита може ли то манастир поднети, не пи |
| сорта...</p> <p>»Куку, јадо!...{S} И он хоће овде код мене...{S} А ја?«...</p> <p>— И ’нако... |
| ако лепе зелене траве и хладовине, него хоће кукуруза, па још стричева кукуруза...{S} По леђима |
| ж’да и више!{S} Па се сме радити шта ко хоће: спавај, докле хоћеш, иди куд год те срце вуче, је |
| и своје, речима распетог Спаситеља: »Ко хоће да иде за мном, нека узме крст мој... нека остави |
| p>— Е, а заборавио си оно Христово: »ко хоће да иде за мном«... и оно: »узмите јарам мој!«...</ |
| есете, умре жена, нек’ се калуђери, ако хоће...{S} Ко се, вала, онда закалуђери, биће зацело бо |
| му то дође, нити жали за школом.{S} Ако хоће, може сутра ићи у Београд, али он неће и зна зашто |
| о наморавати, проговори Велимир.{S} Ако хоће с нама, добро...{S} А на послетку, сваки има своју |
| за оне друге... не мари, нека живе како хоће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19000_C |
| а</hi> хоће, него и <hi>зашто</hi> тако хоће.{S} А Савин одговор расположи га, да на живот и по |
| ревије и онако... кад му није ништа; то хоће, није вајде.{S} Али што се боји смрти, то нема!... |
| екуд напред, и све се човеку тада нешто хоће... и он би тихо и весело полетео тамо... у ту таја |
| , од које какав дрски прождрљиви нераст хоће да отме најслађи залогај, па је претходно пирне њу |
| одило.{S} Само - махну главом и рече : »Хоће Шваба, хоће!...{S} Тај ће једва дочекати«, и ућута |
| нашег милог сабрата... оца Леонтија!{S} Хоћемо ли?...</p> <p>— Живео!... загрмеше сложни гласов |
| доста пара, па се можемо проводити како хоћемо...{S} И ’нако већ, кад нас поведе Василијан на у |
| да цекина!...{S} Не, опет не иде!...{S} Хоћете ли новаца?...{S} Кажите само колико хоћете?...{S |
| ико хоћете?...{S} Ни марјаша!{S} Па шта хоћете?...{S} Максим опази необичан, нељудски поглед пр |
| и вешто, са оним великоварошким и, ако хоћете, придворним тактом умири завађену братију, понов |
| ете ли новаца?...{S} Кажите само колико хоћете?...{S} Ни марјаша!{S} Па шта хоћете?...{S} Макси |
| ништа... а?...{S} Је ли ви баш нарочито хоћете да ме упропастите? пита Максим неким злослутим г |
| а проју и гута је несажвакану.</p> <p>— Хоћеш ли воде?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— А можеш сести са |
| ако ни за што.{S} Не мари да ради какав хоћеш посао: зар не чисти штале, отимари коње, храни св |
| . дулечићу мој!{S} Питај, роде, што год хоћеш...</p> <p>По свој прилици отац Сава учини некакав |
| уд год те срце вуче, једи и пиј што год хоћеш!...{S} Нема ни чреде, ни јутрења, ништа...{S} Тет |
| е сме радити шта ко хоће: спавај, докле хоћеш, иди куд год те срце вуче, једи и пиј што год хоћ |
| девојче учинити.</p> <p>— Је ли оно ти хоћеш у свеце? запита девојка са подсмехом, гледајући г |
| ове ствари...{S} А ја ћу ти донети, ако хоћеш да читаш, што лепо.</p> <p>Љубомир се обрадова та |
| ко ти брани ?{S} Сутра можеш, само ако хоћеш.</p> <p>— Хе мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни |
| } Мене је дика, а ти се потпрдуј колико хоћеш, доврши он увређеним гласом.</p> <p>— Јуф, наљути |
| о црном брадом.</p> <pb n="69" /> <p>— ’хоћеш сад? смеје се тетка, турајући му шипак под нос.</ |
| но <hi>истинско</hi> подвиженије?...{S} Хоћу рећи, овај... да нема ту, онај... како да вам каже |
| више да слушам којекакве разговоре.{S} Хоћу, брате, да знам, па ако не ваља...</p> <p>Леонтије |
| акану.</p> <p>— Хоћеш ли воде?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— А можеш сести сам, да донесем ?</p> <p>— |
| да се и сам Љубомир збуни.</p> <p>— Све хоћу да вам приђем од јутрос, вели он, трљајући руке и |
| познати му глас над собом:</p> <p>— Баш хоћу да те питам... знаш, одавно се каним...{S} А не мо |
| ти, а девојче тако лепо гледа, чисто га храбри отвореним и, како му се чини, пријатељским погле |
| <p>Вратнице манастирске затворене су, а храм је необично, као у очи великих празника, осветљен. |
| е сећати шта зна о Соломуну: »Соломунов храм... мудрост... и од некуд му дође на памет — Солому |
| иски свештеници, који су давно преотели храм (због њих Василијан побеже у други манастир), па м |
| глатко бледо лице Василијаново.{S} Цео храм обвила густа тама, из које се, тамо крај Василијан |
| ног, каменом <pb n="197" /> поплочаног, храма, и осим тога јасног, живог осећања хладноће, не о |
| ламају се под огромним тамним сводовима храма, тресу се и дркћу прозори црквени, колута се мири |
| аке на позлаћени крст и црвенкасто кубе храма.{S} Нека беличасто-тамна светлост прострла се по |
| посматра како излази причешћен народ из храма.{S} Одједном изиђе чисто и лепо одевена, примамљи |
| јутрењих песама, што се разлева отуд из храма...</p> <p>Љубомир још спава.{S} Савладао га тешки |
| о нешто друго, што нема никакве везе са храмом и са овом светом службом у њему...{S} И његови с |
| пред отвореним царским дверима, окренут храму, претурајући тамне листове некакве црквене књиге. |
| ра, који је у суседном округу, да проси хране и других потреба за свој убоги самостан.{S} Игума |
| ње и детлићи, на јакој студени, тражећи хране и заклона, избушили су безбројне рупе на прљаву з |
| осао: зар не чисти штале, отимари коње, храни свиње, вуче ђубре на њиве... и то он, некадањи це |
| амо га зову да привређује кући, која га храни, јер и њему треба јести.{S} И најгоре је то, што |
| ој владико...{S} Мислиш, неко је луд да храни готована.{S} Ови калуђери да се посатиру радећи, |
| егунац!...{S} Гле ти ширечине ваљевске: хранио човек свиње у подне!...{S} Хи-хи-хи.. дочека га |
| непролазну огромну планину, како ће се хранити?...</p> <p>Ах, проклето тело, ова грешна облога |
| оја је засејана самим пасуљем — главном храном сваког манастира, па другу, која је засејана сто |
| сад!...</p> <p>А он је мислио да је за храну најлакше: о томе се ни до сад није бринуо, па је |
| ражи?{S} Сети се свога редовног посла — храњења свиња.{S} Истина, још је рано за то, али ће се |
| ер се диже на колена и погледа у мрачни храпави свод пећински...{S} Болан, очајан прекор беше у |
| зе ревносно пропињу уз дрвеће, савијају храпавим језиком младе изданке, смотају их брзо у уста |
| ду и чешљају.{S} Он се подупро леђима о храпаво дебло лужниково (са оног истог узрока, са кога |
| рвама или лупнувши поткованом копитом о храстову даску...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ена зла батуна... затекли је.{S} Питају Христа, чула си... а он шара по песку...{S} Па им онда |
| ни калуђери... и не пада им на ум јарам Христов!«...</p> <p>Прошла је давно поноћ, а у мислима |
| милостињу сиротињи«...{S} А носити крст Христов значи: имати веру у Оца небесног, какву је Он и |
| Писмо... ту ти је сва наша вера и наука Христова.{S} Хм...</p> <p>— Знам то... слушала сам.</p> |
| а га кољу, а у себи помисли : »Мученици Христови, да ли сте и ви оволико трпели !?«... </p> <p> |
| грешници, ударајући гласом нарочито на Христовим речима: »који је међу вама без греха, нека на |
| како је било!...</p> <p>Љубомир се сети Христових речи: »Ко се постиди мене... и ја ћу се пости |
| b n="204" /> <p>— Е, а заборавио си оно Христово: »ко хоће да иде за мном«... и оно: »узмите ја |
| у ствар«, он расветли у свези са науком Христовом, са животом пређашњих монаха, са уставом мана |
| једно, а Христос друго...</p> <p>— Јок, Христос неће да сви <hi>тако</hi> живе, него само неки. |
| {S} Како му је то:{S} Бог вели једно, а Христос друго...</p> <p>— Јок, Христос неће да сви <hi> |
| истос и пред њим жена.{S} А кад то виде Христос, он каже тој жени: »Није вајде... сви <pb n="21 |
| чудеса... чудеса!...{S} И одиста јој је Христос опростио!...{S} И сви су они људи доиста били г |
| .. овде се може живети као ’но што вели Христос: да оставимо и оца и мајку и све, па да идемо з |
| и кући, па гледај своја посла« каже њој Христос.</p> <p>— Очију ти, зар баш све тако пише?... у |
| сваки побего напоље, док не остаде сам Христос и пред њим жена.{S} А кад то виде Христос, он к |
| и ижљуби се са својом, по Господу Исусу Христу, браћом.</p> <p>Настаде велика, силна по духу, ј |
| ње...{S} Сестрицу оставља код обречених Христу девојака, а он се удаљује у тиха ненасељена мест |
| У колико нам ви личите на <hi>прве</hi> хришћане, у толико и ми на <hi>прве</hi> калуђере...{S} |
| е најлепша, најзаноснија и најпобожнија хришћанска молитва... дугачка је веома, а што је читала |
| јасни потребу, која изазва појаву првих хришћанских манастира на истоку.{S} Живим, уметничким б |
| е најодушевљеније, као ’но први пионири хришћанског аскетизма, предаде строгом и тешком испосни |
| зне тонове и начине изведено, загушљиво хркање...</p> <p>А у соби ђачкој свануло.{S} Љубомир ус |
| ове ћелије, коју му је зимус уступио и, хркнувши својим јаким грлом, проговори, гледајући изнен |
| а за њим нагрнули ништи, убоги, слепи, хроми...{S} Антоније спушта у руку свакоме сиромаху пун |
| а, глава му се затресе и чу се загушени хропац, а потом јецање...</p> <p>Поиздолазише му на виђ |
| и било.{S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га притисне.</p> <p>— Е, па сад да се јакамо... |
| којој да ноћи.{S} Дође му много тешко, хтеде кукати из свег гласа, неће ли га жива душа чути, |
| S} Хе, роде... имам ја таке лекарије... хтеде се даље правдати Арсеније, али га прекиде игуман: |
| вети!...</p> <pb n="215" /> <p>Леонтије хтеде планути, али се Велимир брзо уплете у разговор, п |
| Леонтија нек’ ти чита.</p> <p>Леонтије хтеде скочити од изненадна помена свога имена.{S} Дрхта |
| уго немо ћутање, које, како изгледа, не хтеде нико прекидати.{S} Сестре одоше за послом, а они, |
| ко Љубомир доби млађег друга, али се не хтеде, као Нићифор, користити правом старешинства, него |
| чак у другим косама!...{S} Леонтије се хтеде овим подсетити на своје сањалачко гледање плава н |
| ира увреди овај тон разговора.{S} Он се хтеде уздржати и прећутати, али не беше <pb n="185" /> |
| не бежати? запита девојче веома живо, и хтеде га погледати право у очи, али он опет обори главу |
| мишљаше да је питање управљено њему, и хтеде устати да саслуша озбиљну тетку, али се над њим р |
| збуњен ђак, махну рукавом преко носа и хтеде још што тако ситно учинити, али не знаде шта би и |
| <p>— Баш си ти неки... плану девојче и хтеде нешто непријатно Велимиру рећи, али је он брзо ут |
| њу на себе.</p> <p>Љубомир подиже очи и хтеде нешто промуцати, али га претече смешљива девојчиц |
| ... нећемо тако, не!... ускипе Максим и хтеде скочити, али нађе да му је лакше само махнути рук |
| } А ми ерцепураћи ’вако... узвикну он и хтеде учинити некакву гимнастичку вештину са Николом, а |
| Све је спремно, одговори Сава одсечно и хтеде затворити врата.</p> <p>— Бар вечерас... ово вече |
| ечи.{S} Он погледа бојажљиво оца Саву и хтеде нешто рећи, али му застаде реч у грлу... „Дошло!. |
| гао у страну погледати.{S} Он уздахну и хтеде пропустити игуманово питање, одговарајући му <pb |
| баш кад се он одушеви причањем, па јој хтеде све по танко објаснити.</p> <p>— Е, то је много л |
| већ начини болно-намрштено лице и таман хтеде рећи уф-ф... па се сети протине напомене, и одјед |
| доксат близу Љубомира.{S} Велимир таман хтеде да јој објасни колико је чега издао, кад се Љубом |
| и о теби, о нашој игри и тако...{S} Он хтеде поменути да га је и Милкина слика у тим ноћима мн |
| а, задихано и унезверено девојче.{S} Он хтеде вриснути од страха, застаде и — одмах се поврати, |
| Та махни га! викну Никола, кад Велимир хтеде задржати Љубомира.{S} Видиш да је то неки, овај.. |
| ледајући га право у очи.</p> <p>Љубомир хтеде сакрити очи од тога погледа, али беше тако окрену |
| у пећину, да има на шта лећи.{S} Младић хтеде одбити овај раскош, али се сети владичина савета: |
| у нову цицану хаљиницу, отворене боје, хтела је, као и свака женска, да се похвали своме вршња |
| Његова раздрагана, мека, сањалачка душа хтела би се бавити светлом прошлошћу.</p> <p>— Сећаш ли |
| одједном сазнаје своју пропаст...{S} И хтела би да није рањена, и да се врати све како је било |
| >Тетка климну главом пркосно, као да би хтела рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нисам зна |
| се једном насмејала, није га тако лако хтела оставити.</p> <p>Нашло се сведочанство за час, и |
| на и Љубомир и жена дознаше ове, што су хтели једно о другом <pb n="68" /> знати.{S} Љубомир са |
| Та он је хтео нешто далеко узвишеније, хтео је живети самом душом, која је битна, суштина у чо |
| тео би се дечко неки пут забавити чиме, хтео би сести на онај сниски хумић више механе и вечито |
| рце туга Јосифова оца...{S} Замисли се, хтео би да мисли о кући, али му те мисли некако брзо иш |
| се ови »обични гости« нађу у близини и, хтео не хтео, мораш их позвати. ,</p> <p>Приближује се |
| а да се одмах донесе парче млада сира.. хтео је, ваљад’, нешто показати.{S} У том нанеси враг Р |
| Василијана је вукло срце на две стране: хтео је и он мало до потеса, али га вуче у собу „нова с |
| ања«...</p> <p>Љубомир се стаде вртети; хтео би нешто рећи, као да му нешто није по вољи, али Н |
| обрадовао састанак са Светозарем!...{S} Хтео је пољубити сваку крпу на њему, која је још мириса |
| ишкама.{S} Није му се ишло одавде...{S} Хтео би дуго, дуго седети овако у самоћи, уз пуцкарање |
| мрчини и, као да се решава куд ће...{S} Хтео би се кренути на пут одмах, али га задржава овака |
| 21" /> насладу, такво задовољство...{S} Хтео би још много што учити, али свему томе стоји на пу |
| је то Сава, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у ону бескрајну раван, што с |
| ом, сад би се у већој мери појавила.{S} Хтео би који пут стати уз Милку, газдину кћер, слушати |
| љи, него све чиниш по туђој наредби.{S} Хтео би се дечко неки пут забавити чиме, хтео би сести |
| а се из ширетлука, одговори Велимир.{S} Хтео би да се извуче од посла, али му та пушка не пали |
| . како ’но рече: празна душа... и да је хтео некуд полетети...{S} Е, мој бане...{S} Нису толики |
| ао је да се треба вратити одмах, али је хтео видети: да ли је погрешио што је увео госта у подр |
| ко правилно као Велимир?...{S} Та он је хтео нешто далеко узвишеније, хтео је живети самом душо |
| калуђери са ђацима па и момцима — ко је хтео — држали сваконедељно веџбање у црквеном певању.{S |
| обични гости« нађу у близини и, хтео не хтео, мораш их позвати. ,</p> <p>Приближује се подне, г |
| запита манастирац с прекором, као да би хтео рећи: »Видиш како ја сам путујем, па се никог не б |
| ким веселим одушевљеним осећањем, па би хтео тај напор час пре, на свој начин, не осврћући се н |
| па се не види ништа!...{S} А младић би хтео видети праву истину, прави живот...</p> <p>А весел |
| Аха, знам...{S} То је оно, кад је Аврам хтео заклати Исака...{S} Од куд то овде?«</p> <p>Врати |
| тићем с оне стране главе, камо би јарац хтео врднути.{S} Папоња види да нема шале, па иде послу |
| стидљиво.</p> <p>— Како?... то бих баш хтео да ми кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је ли те т |
| ни талас бесна поводња, и он, услед ове хуке, више ништа не чује и не види, до необична, искрив |
| корашњи рој, који је с великом журбом и хуком кидисао да своју празну кошницу попуни, да се мед |
| ривредне школе... све оно, што носи тип хуманитарни и културно-привредни...{S} То им и јесте гл |
| вити чиме, хтео би сести на онај сниски хумић више механе и вечито гледати оно широко вијугаво |
| лаву и гледа са последњег <pb n="12" /> хумића, преко кога води пут, како нестаде таласастих бр |
| е живахне праље...{S} И они голи сниски хумови, по којима се жуте стрњаци, или зелене воћњаци и |
| ог младићске бурне пијанке.{S} Око њега хучи, грми и гуди разиграни талас бесна поводња, и он, |
| исли дечко у мраку: већ мора да је нека царица... а лепа!{S} Па се ја са њом оженим... зна се: |
| о ићи«...{S} И сад отпада из даље радње царица, него сам он усео у хинтов, па тако величанствен |
| А он кад виде како смо се загрлили ја и царица и кад угледа сва она царска чуда, паде у прашину |
| о плану:</p> <p>— Ја...{S} Кад ти будеш царица, и ја ћу онда у свеце!</p> <p>— Што?...{S} Ти си |
| и не верује...{S} А и ја се кријем иза царице, да ме он не види...{S} После: оцу баш и не мора |
| ки сав од злата, и већ све се блиста... царска посла!...{S} А <hi>она</hi> све тако уза ме... п |
| грлили ја и царица и кад угледа сва она царска чуда, паде у прашину...{S} Нека га...{S} А тамо |
| не...{S} Па право мојој кући.{S} Хинтов царски сав од злата, и већ све се блиста... царска посл |
| м оделу, стоји у олтару, пред отвореним царским дверима, окренут храму, претурајући тамне листо |
| тито, псујући онога, што је сад »његово царство«.{S} Он, гејачина... па да суди мене!... мене!. |
| лонцолизи, али без онога што је »његово царство« и што му је увређена »чест«.{S} Сви су засели |
| е сад сила... посланик; а сад је њихово царство...{S} Долазио ономад министру, све му испричао |
| иди мене... и ја ћу се постидети њега у царству Оца мојега«, па одједном севну очима и готово г |
| као росна капљица, нежна и пријатна као цветак, шеснаестогодишња девојчица, кћи једног осредњег |
| <p>— А-а... тамо има хајдучице са жутим цветом!...{S} Како је оно зову?...{S} Ох, какав ли ће б |
| часа.{S} Чобанче се не мрдну.{S} Мирише цвеће планинско око њега, задише <pb n="3" /> га блага |
| о.{S} Ту ћемо мецко да штрбуцнемо газда Цвијана...{S} Хе-хе«...</p> <p>Кад се Љубомир, охрабрен |
| туд се чује сипање воде у чашу, некакво цвркање и мало затим глас:</p> <p>— Стакло!</p> <p>Љубо |
| оса...</p> <p>Тишина...{S} Само по неки цврчак зрикне, и залелуја се тихи, сањиви ноћни лахор, |
| љује и људе и животиње и бубице...{S} И цврчку ливадском сад није до песме; треба се одморити, |
| д: брише топла југовина, па га, топи и, цеди још у падању.</p> <pb n="65" /> <p>Под ногама усам |
| е воде, оклембесило се тромо, па куња и цеди са себе капљу по капљу, која пада на мокру земљу.{ |
| иближује?...{S} Ево свакоме цела хиљада цекина!...{S} Не, опет не иде!...{S} Хоћете ли новаца?. |
| олазише му на виђење све сестре, тетке, цела родбина.{S} Сви се радују његову доласку, сви се, |
| учне, па ипак примамљиве мисли, море га цела живота!...</p> <pb n="262" /> <p>Непрестано му игр |
| недељак право у Прњавор, а тамо те чека цела дружина...{S} Знаш, опет је најбоље да си се ожени |
| не само газе и кидају...</p> <p>Пропала цела њива... свршена ствар!...{S} Њему се само магли пр |
| родао цело имање, и после живео по њима цела живота!...</p> <p>Кад је наложио ватру, добро окад |
| е, али сунца нема нигде, само се блиста цела околина...{S} Он обрте кључ у брави, и таман отвор |
| о познаје свако ово лице, али му се сад цела група учини тако непозната, тамна...{S} Као да сад |
| е пође за општим покретом.{S} Њему дође цела ова ствар, као болеснику у ватруштини гутљај хладн |
| оста личе на нишан од платна, у који је цела чета осула неколико плотуна.{S} Жуње и детлићи, на |
| та се ово приближује?...{S} Ево свакоме цела хиљада цекина!...{S} Не, опет не иде!...{S} Хоћете |
| давно невиђене околине, висока Маљена и цела, светло оцртана јасним зрацима, неравна видика...{ |
| аво блаженство.{S} Њему је већ у памети цела и јасна слика безбрижне забаве и пландовања по Маљ |
| ви снови...{S} Па сад само настави тако цела живота!{S} А шта ће бити после? — Што рекне Бог.{S |
| празне прошлости и црне будућности, око цела живота и око себе сама, види обавијену грубу рогоз |
| крајно срећном осећању, које га обузело цела.{S} Каква противност његовом досадањем дремљивом, |
| а мисли ни о чему другом, ево већ скоро цела година.{S} А сад... какав се ово сад олуј спрема!{ |
| ни.{S} Види се, по ступцима, да не вуку цела кола, него само двоколицу.{S} Игуман се рашири на |
| е ђиласнух у целац...{S} Док ја летим у целац, а онај скаче на другу страну, бега од мене...</p |
| кнух, па што игда беше снаге ђиласнух у целац...{S} Док ја летим у целац, а онај скаче на другу |
| ре њега, клиснуо на другу страну, баш у целац.</p> <p>— Ко си? викну опет онај, али много мекше |
| рсеније и Василијан, а после и Нићифор, целе службе примаху побожни свет на исповест, ограничав |
| по два, по три дана не окуси ништа.{S} Целе поћи проводи у молитви и разговору с Богом... спав |
| ким, тужбаличким изразима, жудња и туга целе родбине за њим, понавља му се ранија молба: ако мо |
| гова, кријући очи од љубопитних погледа целе школе.{S} Нешто му рекоше два његова суседа, он је |
| ије идеале.{S} И од свију тих снова, од целе мучне прошлости, од свега досадањег живота, остаде |
| е испупчене капке, одједном се показаше целе, изиђоше изван капака, а оне крвне жиле на слепим |
| дана, кад му попа улази у дом с крстом, целива и крст и попину руку.{S} И његови сељани и он не |
| кад дођоше близу иконе за <pb n="48" /> целивање, стаде побожно пред икону, прекрсти се и наже |
| квене књиге, што их монаси остављаху за целивање посетиоцима, осветљен слабачким пламеном вошта |
| ак у поток или у планину, и оно побожно целивање светог крста и његове руке, која држи крст, и |
| лостивне речи у писму, које су, он зна, целим скупом, сели и измишљали, све су празне, само ’на |
| к, а девојче леже по њему и притиште га целим телом.</p> <p>— А, кићане, шта ћеш сад!...</p> <p |
| ву.{S} Прође му неко грозничаво дрхтање целим телом...{S} Али он то не осећа, он се сав предао |
| а — свог физичког живота — и предати се целим бићем добру ближњих и спасењу душе своје...</p> < |
| ..{S} Те-сто!... узвикује он смејући се целим устима, клибећи се на другове несвесно, па одједн |
| а по зеленим врховима дремљивог бучја и целим видиком.</p> <p>— Сотона!.., шапуће полугласно уп |
| обе руке под појас, превија се главом и целим телом чак до колена, и уз то гласно набраја:</p> |
| ју прекоре и тражњу прилога, па се тако целим селом носи весела граја, шала, задиркивања и ужас |
| Љубомир то уз реч помену.</p> <p>— Ја, цело.</p> <p>— Лажеш, бре...{S} Нисам га ни ја ни полов |
| з образе му вазда појури некаква ватра, цело му тело обузме пријатна топлина, срце му се некако |
| е је Љубомир добро уочио.</p> <p>— Шта, цело <title>Свето Писмо</title> прочитао?! узвикну игум |
| доби од свога господина чисте преобуке, цело старо одело и обућу.</p> <p>Боже, кад је видео себ |
| Дува љута мећава са Маљена, па затрпава цело село снегом и мразом, а он мора чак на ливаду, да |
| ча оно пре, знаш кад си дошо, да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S} А ја, богме, знам!...</p> <p>Љу |
| душом и прође му пријатна топлина кроз цело тело.</p> <p>Архимандрит настави редом друга питањ |
| разлога, да дркће не само ходник, но и цело двориште од игуманове псовке...</p> <p>— Зови Вели |
| е доиста право »искушење«.{S} Ко издржи цело лето и не побегне, тај је довољно искушан.{S} На њ |
| очитати па заборавити...{S} Треба знати цело, као »оченаш«...</p> <p>А Макаријево... чудо! чудо |
| це у својој руци... и то треба замочити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли сиромах |
| зар није Антоније због тих речи продао цело имање, и после живео по њима цела живота!...</p> < |
| е манастирске старешине.{S} Ђак је знао цело црквено правило, све послове манастирског газдинст |
| њен на пласт, гледајући како је оживело цело поље, по коме су се расплинуле шарене фигуре радни |
| широке, дебеле, ћосаве усне, од чега му цело лице постаде округло, збрчкано и усиљено весело, п |
| све њихове мисли на дуго време, а многи целог живота не могу да забораве осећања, која су имали |
| ано тули живот човеков, или можда живот целог човечанства?...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ћи радознало Љубомира, о коме су се, по целој манастирској околини, нарочито међу женским свето |
| е постављен за старешину манастира Т. У целој Србији, нигде се у толикој мери не израђује и не |
| Тада ће и школе почети, наставиће се у целој земљи прекинути рад.</p> <p>Све беше како треба и |
| цу, игуману Лазару, који се прославио у целој Шумадији својим »подвижничким« животом, па ставља |
| амнети...{S} И неко га диже у висину са целом столицом, па љуља, љуља...{S} А у глави све теже. |
| еома важно и непријатно.{S} Он затрепта целом душом, као ухваћена птица, на коју већ спуштамо р |
| да, од које се чују узвици, смех, а над целом гомилом расплинуло се брујање и жагор...</p> <p>Н |
| би?«... питаше се у мислима, чудећи се целом овом изненадном догађају и не разумевајући га још |
| етета, које држи да је његов Вељко знан целом свету.</p> <p>— Од којих је твој Вељко?{S} Где су |
| се прену и стаде потанко распитивати о целом разговору, нарочито о једнодушној жељи сусединој |
| е.</p> <p>Истог часа, кад се престављао целом браству, отац Сава поведе разговор о старом, трад |
| з пут, примичу се црквеним вратима тако целом гомилом, крсте се и улазе у цркву.{S} А за њима д |
| том се имала започети ускршња водица по целом селу.{S} Ради тога и висе две веће котарице иза Л |
| и о свима променама, које се догодише у целом крају за ових седам, осам година.{S} Он му саопшт |
| упрле у њега.{S} Тако сте красни сви у целом овом разреду, да господа професори нису могли наћ |
| проклетој белавци, највећој штеточињи у целом селу.{S} И кад му пре мрдну испред очију!...{S} М |
| ословску књигу.{S} Видевши се усамљен у целом дворишту, он приђе и седе на једну клупу, испод с |
| тарији од првога, калуђер.{S} По његову целом држању и говору изгледа да су га спопале све боле |
| на игуману.</p> <p>— Сад ракију!...{S} Целу чашу! викну игуман.</p> <p>— Дигните му главу! реч |
| ке и теразиске), готово гласно изговара целу своју нову титулу и чуди се како се то лепо срочил |
| а...</p> <p>Одлучио је да овако проведе целу ноћ; кад се воштаница угаси, он ће у мраку, другу |
| још мало«... мисли дечко и не довршује целу мисао, јер се већ зна све даље...{S} Све је то сми |
| ере да разгледају пећину, да прокрстаре целу шуму, неће ли га наћи.{S} Време би било да му се в |
| аје...</p> <p>Петог дана тетка испразни целу своју собу, натовари пуна двоја кола разним покућа |
| ?«</p> <p>Врати се очима и стаде читати целу »главу« од почетка.{S} Допаде му се.{S} Лепше је о |
| сви калуђери, знају прилично објаснити целу литургију.{S} Учећи себе, одушевљен новином прочит |
| и да игуман зна доста добро протумачити целу литургију, али га је мрзило да улази у то.{S} Њему |
| о... отеже он, нарочито не изговарајући целу реченицу.</p> <p>Љубомир брзо диже главу и погледа |
| себе разгледа, познаде да је преспавао целу ноћ.{S} Протеже се, трљајући сањиве очи, па извири |
| тија светих, а још у гимназији прочитао целу библију...{S} Знам већ шта га чека: биће у брзо ка |
| Макарија Египатског, како је он провео целу ноћ, у једној соби...</p> <p>— Знам, причао си, на |
| гледајући за младићем, који јој заузео целу душу, па не може да мисли ни о чему другом, ево ве |
| арљиво и разумљиво, па као да си свршио целу школу...{S} Љубомир се загледа у ова црна, кривуља |
| нако, узгред...{S} Него дела да пређемо целу литургију.{S} Кажи ти мени... игуман отеже, састав |
| е зубе младићеве.{S} Тетка сручи лагано целу чашу.{S} Раде измаче нож...</p> <p>Одједном се Љуб |
| ...</p> <p>Отац Сава прочита врло јасно целу причу јеванђелску о грешници, ударајући гласом нар |
| погледом, Максим, пружајући револвер у целу групу одједном, не гледајући ни у кога нарочито.{S |
| , пред свима његовим жељама, заузела му целу душу и испунила је најлепшим осећањима...{S} Али с |
| Љубомир повери своме обожаваном љубимцу целу тајну свога бегства.</p> <p>Никола је био необично |
| маштање, па стане газити по пртини или целцу — како се деси, — погури се и сагне главу, а мисл |
| да је и он некада био <hi>нешто</hi> — цензор велике гимназије!...{S} Али сад, овако занесен, |
| ским угловима.{S} Ко је викао?</p> <p>— Цензор, одговорише неколико гласова.</p> <p>Цензор стид |
| вуче ђубре на њиве... и то он, некадањи цензор велике гимназије!...</p> <p>А како је он лепо ма |
| а на грудима.</p> <p>— Овај ће вам бити цензор, рече професор, гледајући редове несташних живих |
| радосно понављаше: »Љубомир Васић, <hi>цензор</hi> велике гимназије!«</p> <p>А цензорско питањ |
| ор, одговорише неколико гласова.</p> <p>Цензор стидљиво обори главу, и са оним снебивљивим ужич |
| другом одељењу, и наш Љубомир постаде »цензор велике гимназије«.</p> </div> <div type="chapter |
| неодређене.{S} Сад, кад је постао чак »цензор велике гимназије«, није могао пожелети себи веће |
| ако величанствено излази пред оца, као »цензор велике гимназије«...</p> </div> <div type="chapt |
| твом Златибору...</p> <pb n="42" /> <p>»Цензор... ја?!...{S} Шта ово свањује...{S} Шта је ово л |
| а, разгледа одраслије ђаке и постави за цензора поменутог Петра Ужичанина, који је висом надвис |
| p> <p>За два дана изређаше још петорицу цензора у другом одељењу, и најзад сви професори дођоше |
| цензор</hi> велике гимназије!«</p> <p>А цензорско питање у другом одељењу задавало је велике бр |
| Љубомира...</p> <p>Тако се сврши тешко цензорско питање у другом одељењу, и наш Љубомир постад |
| ада богослови, подсећајући га на његово цензорство, на своје несташице, и запиткујући га о мана |
| лепога, и ви се одмах гледате низа се, цените је ли све на вама уљудно и у реду.{S} У кући жив |
| </p> <p>— Мене јок.{S} Остао бих, вала, цео дан.</p> <p>Механџика викну, а Љубомир брзо подиже |
| .</p> <p>У почетку је, као што видесмо, цео манастир Леонтијев личио на скорашњи рој, који је с |
| а, потом погасише видело и полегаше.{S} Цео манастир обузе густа, непробојна, тамна ноћ; настад |
| т на глатко бледо лице Василијаново.{S} Цео храм обвила густа тама, из које се, тамо крај Васил |
| предахну, као да одједном спаде са њега цео Штурац. »Нема више робовања!...{S} Опет да се пије, |
| плаву, бескрајну шуму, која је окитила цео онај дугачки планински ланац; не повуче јаче у себе |
| разни путници, крче <pb n="27" /> кола цео дан, па и ноћу; на друму само се вије густа прашина |
| > <p>— Сад полазим у Београд... тамо је цео Сабор на окупу.{S} Морају ме рашчинити, па да би... |
| гуман неће никога звати, док не истресе цео полокењак.</p> <p>— Видиш како ми лепо, рече Велими |
| запита она, гледајући му пажљиво лице и цео стас, као да је рада оценити га овим једним погледо |
| ништа, ако би се наљутио на њега баш и цео свет.</p> <pb n="72" /> <p>Уђе Василијан, са готово |
| ће бити до краја.</p> <p>Он јасно види цео свој живот унапред, сећајући се живота Савина, Макс |
| итање, и чини му се да је изложен коцки цео живот му...{S} Чека повољан одговор, као једини сми |
| вим изразом, који је говорио: »Волим ти цео дан товарити џакове, него ићи к њему на тужбу«.</p> |
| трешти...</p> <p>— Тај ће покалуђерити цео свет!... грми он и плаховито дува и шмркће широким |
| неће никад умрети, да ће пре нестанути цео свет...</p> <p>— А све их у цркви једнако опомиње д |
| уз прозорче, стајаше Никола, слушајући цео разговор.{S} Кад саслуша последњу наредбу игуманову |
| е изићи на пут.</p> <p>Пошто је путовао цео час, угледа неколико великих сена и око њих доста н |
| Петра Ужичанина, који је висом надвисио цео разред.{S} Другог часа Петар предузе нову почасну д |
| дрем...{S} Он понови у памети несвесно цео сан, прелети га једном мишљу и — заспа...</p> <p>Чи |
| омантичним околностима.{S} Код куће, по цео дан, учи штене чловити на задњим ногама; али пошто |
| ироче, онако нејако, мало, мучило се по цео дан, па ипак није могло довршити посао.</p> <p>Најв |
| еже у собу.</p> <p>Тако остаде недирнут цео затечени ред после тетке.</p> </div> <div type="cha |
| сркући и слажи таван по таван, па пију цео дан...{S} Умеју да уживају у јелу и пићу...{S} А ми |
| драву косу.{S} Ту он одмах изложи дечку цео програм, по коме ће се он упознати са суседом и већ |
| на иста црна, тешка тамнина, са које му цео живот постаде празан, ништаван.</p> <p>»Да се иде о |
| о решио да следује стопама оних који су цео живот свој посветили великој заветној мисли — служе |
| дио редован посао, али поред тога мораш цео дан трчати и радити што ти заповеди он, и тетка, и |
| Они се само растадоше, не поимајући још цео смисао овога поступка.</p> <p>— А хлеба!...{S} Шта |
| оло!...</p> <p>Василијан истрча напред, церекајући се по своме обичају и пружајући руке.</p> <p |
| се подупре и гледа како се овај под од цигаља (он не зна да је то под од цигаља) претворио у в |
| од од цигаља (он не зна да је то под од цигаља) претворио у ватрено, издубено као сач, небо, па |
| им, одљутиће се, а мени ће остати доста цигара, што би их он попушио.</p> <p>За то време је тет |
| о ватре намештати.{S} Калуђери побацаше цигаре, избрисаше бркове — Василијан само лизну језиком |
| за ортака, а Максим пурња све цигару за цигаром...{S} Чекни де, Максо, платићеш ти то! узвикну |
| >Уђе Василијан, са готовом неприпаљеном цигаром а за њим Арсеније, са пет великих дуванских кес |
| био добар за ортака, а Максим пурња све цигару за цигаром...{S} Чекни де, Максо, платићеш ти то |
| {S} Суши зубе-е-е понови он, савијајући цигару.</p> <p>— А-а... тако ли је! викну Васа, севајућ |
| а.{S} Дуго тако постаја.{S} Зави дебелу цигару од сеоског, накрижаног крупно, дувана, запали је |
| чује и међу људима.{S} Не даш му једну цигару, а попушио си му толики дуван! рече и разли кафе |
| и таман отвори врата и стаде на хладне цигле, од којих му <pb n="98" /> у исто време иде ватра |
| ких цокула, о под постављен до половине циглом, а испред ћелија даскама.</p> <p>То игуман чини |
| је Никола.{S} Знаш оно о Тројици... као цигља!</p> <p>— Шта си ти до сад радио? прекиде га Љубо |
| а после неколико недеља прохуја чувени циклон руднички, пообара шуму, развали све воденице и о |
| ика« и првих самостана, показа суштину, циљ и битне особине иночког, калуђерског живота.</p> <p |
| воју покретљиву душу измисли какав било циљ живота...</p> <p>Чим наступи дубока мочарна јесен, |
| ветим кућама.{S} Са нарочитим смислом и циљем дат је, још у најстаријим временима, манастирским |
| нашњи простачки разговор са Велимиром о циљу живота, кад му овај стидљиво наговести очекивање п |
| сла да спреми све, што треба за чишћење ципела.</p> <p>Црни се и тајанствено ћути високо небо, |
| неколико тањира, очистити »господинове« ципеле, то је све.{S} Па после седне за чист, велики ку |
| в, није него...{S} Гле како је задриго, ципов гејачки!...{S} Све је то масло овог маторог угурс |
| тави коње, па се стаде занимати бушењем ципунова.{S} Лети воденице престадоше млети, и он, не н |
| ницу, и у дневнику манастирског расхода цифра судских, адвокатских и других трошкова за овај сп |
| а искакута пред њега.{S} Обучена у нову цицану хаљиницу, отворене боје, хтела је, као и свака ж |
| зним бакрачем на леђима, обучена у неку цицану сукњицу, иђаше за њим.</p> <p>— Чији си ти мали? |
| о његовој госпођи: како је то зла жена, циција, помреше млађи од глади, па хоће и да се туче... |
| {S} Онај други мање лаже, али је велики циција, скоро као и Максим...</p> <p>— Е, није... шта г |
| ткованих, по свој прилици веома великих цокула, о под постављен до половине циглом, а испред ће |
| његов глас, а под одјече од поткованих цокула.{S} Све трешти...</p> <p>— Тај ће покалуђерити ц |
| он проговори:</p> <p>— Чекај! и његове цокуле залупаше ходником.</p> <p>Кад се врати и седе, ч |
| камилавке, а на другом крају висе нове цокуле...{S} Бацише грешно тело у земљу, од које је и п |
| камилавка, а с друге висе нове, глатке цокуле...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ипнуше једна врата и залупаше потковане цокуле.</p> <p>— Видиш, само мало да смо још почасили, |
| вати.{S} Кроз ходник залупаше потковане цокуле, зачу се познато им фркање кроз нос и кашаљ.{S} |
| рено и лагано, стадоше лупати потковане цокуле...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дувала |
| . чује се неко мумлање и опет потковане цокуле настављају посао.</p> <p>Ћелије се отварају једн |
| е нађе, пресече архимандрит иронично, и цокуле стадоше брзо лупати а нос чешће фркати.</p> <p>Д |
| онекад у Београду, одговара он збуњен и црвен.{S} Мало се уплашио од Велимира а мало га збунило |
| љени крајеви расе рашире, види се широк црвен појас од свилена рипса, који се лепо прелива у он |
| астиру одмах настаде мир.{S} Тетка, још црвена од љутине, изиђе и наслони се на доксат близу Љу |
| е, на више, беласају се чисти димњаци и црвене сниски кровови у јасном зеленилу бескрајних воћњ |
| стрњаци, или зелене воћњаци и црне или црвене кућни кровови...{S} И они већи брегови, окићени |
| е се испилио!{S} Он не гледа високу, са црвеним кровом и белим зидовима кућу, која је његовим н |
| фино, са дрвеном поставом на мантији и црвеним појасом.{S} Љубомиру се учини познат попа, виђа |
| рукавима, из којих се пружиле две обле, црвенкасте руке, снује по ходнику, по собама, по двориш |
| рећи последња реч?...{S} Миришу, заносе црвенкасте мајске ружице, трепери и опија разнобојни ше |
| оком две необично велике жуте краве, са црвенкасто жутим мрљама по кожи, плаћене по тридесет ду |
| ћи своје лаке зраке на позлаћени крст и црвенкасто кубе храма.{S} Нека беличасто-тамна светлост |
| на чамовину.{S} У једној му руци дебео црвенкасто жућкаст трсковак са дршком од беле извијене |
| р му очи опет бесмислено блуде око оног црвенкастог круга, што игра у тами око пламена.</p> <pb |
| своме послу.{S} А кад узе голо, вруће, црвено, с раширеним ручицама, мекушно новорођенче, да г |
| тешке свиле, рускога кроја, са широким, црвено постављеним и посувраћеним рукавима.{S} Испод ра |
| расе, кад се игуман нагло окрене, те се црвено постављени крајеви расе рашире, види се широк цр |
| војици угледао широки позлаћени крст на црвеном кубету, кад се забелише зграде и дограде, које |
| да не обара оне букве, што су закршћене црвеном, него само зеленом варбом.{S} А ти покупи ујам, |
| раво пред њим, на узвишеном, покривеном црвеном чохом, амвону, окренут њему леђима, стајаше нек |
| ношћу и страхопоштовањем младић намести црвену, масну вунену залогу на почетак животописа, затв |
| нам... лако је то.{S} А после?</p> <p>— Црква ти мора бити свакад чиста; што се каже: чисто ко |
| му замирише тамњаном и воском као права црква, па после, кад се пећина измени, неће ни ватре ло |
| амо сунце, а ђаци укараре, па бруји сва црква.{S} Их!...{S} Ја ти онда ништа не знам за себе.</ |
| руги манастир), па му се сад не мили ни црква.</p> <p>Млади игуман седи на доксату, заклоњен за |
| Боже ме прости, већа од тороња Саборне цркве у Београду... и толике су све четири...{S} Па игр |
| до синоћ звао Никола, а ноћас изиђе из цркве као инок Никифор.{S} Употребно је сву <pb n="161" |
| та, које досле није видело ни града, ни цркве, ни већег збора људи од једне сиромашне свадбе, н |
| важни црквени закони, уредише се многа црквена практична питања на новој основи и — одузеше се |
| ј кошуљи...{S} Подиђе га језа од хладна црквена пода, и он стаде још јаче дрхтати...</p> <p>Час |
| > <p>Опет куцнуше чаше, отпева се једна црквена песма и сви гости одједном, као по команди, изд |
| посуђем, кухиње раскошне, господске, а црквене одежде дроњаве, свећњаци прљави, позеленели, и |
| се није довољно навикао на свете службе црквене и на осећања, која му оне изазивају.{S} Свагда |
| раму, претурајући тамне листове некакве црквене књиге.{S} Сва браћа-монаси, у празничном руху, |
| бени престо, на коме стајаху неке старе црквене књиге, што их монаси остављаху за целивање посе |
| лоњен рукама на престо, говорећи гласно црквене молитве, које је знао на памет.</p> <p>Очитао ј |
| се одједном измени.{S} Донеше се важни црквени закони, уредише се многа црквена практична пита |
| одовима храма, тресу се и дркћу прозори црквени, колута се миришљави дим измирне и звецкају сит |
| да зна свако свештено лице.{S} Само са црквеним певањем остаде назадан: још није знао окренути |
| науку...{S} А по једно вече занимају се црквеним певањем и уче се правилно вршити литургију и д |
| говарајући се полако уз пут, примичу се црквеним вратима тако целом гомилом, крсте се и улазе у |
| опази случајно да овај нема ни појма о црквеним најпростијим питањима.{S} Архимандрит је већ, |
| летајући са испуцаних, ољуштених зидова црквених на полусухе старе воћке око амбара, који се до |
| ће лупкати прстима по дебелим томовима црквених књига, разгледати урамљене ликове старих манас |
| <p>Прва свештена радња, па све — против црквених правила!{S} Беше му криво, али се тешио што је |
| прекинуто спавање, уз пријатно брујање црквених јутрењих песама, што се разлева отуд из храма. |
| ова црна, кривуљава, незграпно израђена црквено-словенска писмена као у неку светињу.<pb n="126 |
| есело, »славећи Бога«, као што наређује црквено правило...</p> <p>После две недеље, по наредби |
| цају камена с рамена, вичу... кад лупне црквено звоно, окупе се и онако исто, као некад што је |
| гослов!...</p> <p>А Леонтије, поштујући црквено правило: »веја по чину да бивајет«, приђе прво |
| астирске старешине.{S} Ђак је знао цело црквено правило, све послове манастирског газдинства — |
| је хтео — држали сваконедељно веџбање у црквеном певању.{S} То је био редован час, али је игума |
| уџбеника, који беше сав ишаран крупним црквенословенским словима.</p> <p>— Аха, Свето Писмо ! |
| викну Велимир.{S} Знаш оно, што се каже црквењак.</p> <p>— Е, ту се имаш много полирати.{S} Мор |
| андрита за дозволу, да и даље врши свој црквењачки посао.</p> <p>Још се уведе једна новост у ма |
| е.</p> <pb n="100" /> <p>Обојица пођоше цркви.{S} Никола весео, што му ученик тако брзо усваја |
| , али се уздржа. — После сам о школи, о цркви и митрополиту... о томе сам много мислио.{S} И та |
| аје старешини, колико је пало прихода у цркви од свештенорадњи...{S} Ту се записивала свака пар |
| колико година учини се велика промена у цркви.{S} Да ли је то, природним и историјом обележеним |
| нотоног механичког читања и молитвања у цркви!{S} Бар да остадоше парохије, па би се човек опет |
| , која му оне изазивају.{S} Свагда је у цркви, као да је први <pb n="103" /> пут у њу ушао : св |
| је помишљао на митрополитово служење у цркви, на господско <pb n="113" /> држање онога синђела |
| година, услед великог посла у школи и у цркви, прође му брзо, и он се зачуди: кад пре дође друг |
| и свакад чиста; што се каже: чисто ко у цркви.{S} Већ то ћу ти показати...{S} Па онда кадионице |
| станути цео свет...</p> <p>— А све их у цркви једнако опомиње да мисле на смрт: и песме, и чтен |
| На Петковачу беше ред другог одељења за цркву.{S} Љубомир је тај дан очекивао с великим нестрпљ |
| ата шкрипе сваки час.{S} Никола отворио цркву, упалио свеће са другом, на иде у кухињу за ватру |
| е младе недеље спреми се Милка да иде у цркву с мајком.{S} Љубомир таман потерао стоку на пашу, |
| <p>Једне посне недеље Леонтије не оде у цркву.{S} А и што ће!...{S} Тамо служе парохиски свеште |
| тако целом гомилом, крсте се и улазе у цркву.{S} А за њима достојанствено ступа некакав дугача |
| <p>Друга новина беше: намесник долази у цркву само о празницима, недељом и тако... поређе.{S} Т |
| и је то митрополит?...</p> <p>Улазећи у цркву с ђацима, Љубомир се одвоји из реда кад дођоше бл |
| а ето«...</p> <p>— Што, зар волиш ићи у цркву?</p> <p>— Но!... ’Нака лепота!..{S} Сјакте се оне |
| као некад што је гледао, улазе смерно у цркву...{S} И све то запливало у општи талас живота, па |
| важено црним гајтаном.</p> <p>— Ја ћу у цркву, рече она, ставши уз њега и загледајући око себе |
| шкиљаве воштанице, изгледаше као велики црн пласт чија се фигура нејасно оцртава под слабим зра |
| <p>Обузе га страх...{S} Какав ли је то црн живот, који се овако проклиње!{S} У исто време он б |
| лу школу...{S} Љубомир се загледа у ова црна, кривуљава, незграпно израђена црквено-словенска п |
| у једно место, где стоји непомично нека црна прилика.</p> <p>На крају ходника, као прилепљен уз |
| чини око очију му.{S} На њему је широка црна раса од тешке свиле, рускога кроја, са широким, цр |
| плач.</p> <p>У мислима стоји само једна црна, ужасна слика, и у томе грозном призору, као у сну |
| та је ово сад?!...{S} Не разлази се она црна тамнина, што га је омотала, и срце му још ледено, |
| пет на посао...</p> <p>Некаква необична црна дружина излази из шуме и ступа на ливаде.{S} Трепе |
| и осветљеним идеалима навукла она иста црна, тешка тамнина, са које му цео живот постаде праза |
| се густо хладно блато и једва се назире црна пруга, што вијуга кроз бео снежни покров.{S} Путни |
| стих борових грана, час густи пљусак из црна облака...{S} И све то оставља мали бегунац, као шт |
| , масном, добро закајмаченом, од бела и црна брашна гибаницом...{S} Па долећу често они сеоски |
| и, да је бесмислен, чемеран, ужасан као црна вечност...</p> <p>И на послетку око свега тога, ок |
| погледам низа се, кад видим себе овако црна и несрећна... црњана, како ти рече мало пре... онд |
| унапред, узвикну сама себи гласно: »Еј,црна Видо!« и лагано се крену кући.</p> <milestone unit |
| у страхоту и важност игуманове речи. — »Црна раса!...{S} А <hi>она</hi>?... а живот?«...</p> <p |
| ајпре му се овлажише и засијаше крупне, црне очи, па се стаде смешити на свакога, ко га случајн |
| свим случајно, паде му поглед на крупне црне редове у отвореној књизи, коју је још јутрос читао |
| такође уплашеним очима, гледати како се црне некакви каљави дроњци на криваји, како се тресу и |
| идеала и снова, око празне прошлости и црне будућности, око цела живота и око себе сама, види |
| а се жуте стрњаци, или зелене воћњаци и црне или црвене кућни кровови...{S} И они већи брегови, |
| срца, готова да се одазове свакој молби црне браће...{S} Морала је она бити са њима добра и збо |
| да много, много људи... и сви се некако црне, као да су у тами.</p> <p>Из те магле изиђе и стад |
| доњој вилици пробиле га меке, жућкасто црне маље.{S} Па кад издигне рамена некако његовски и п |
| Друга... трећа...{S} Али ту већ настају црне, страхотне слике, од којих морамо бегати, као што |
| Црни се и тајанствено ћути високо небо, црни се тамна летња ноћ; не види се ништа, само севају |
| од темеља, па се то све шарени, суморно црни и баца на душу гледаочеву неко тужио, сетно осећањ |
| ве, што треба за чишћење ципела.</p> <p>Црни се и тајанствено ћути високо небо, црни се тамна л |
| е малу лампицу, узме ону чудну књигу са црним сјајним корицама, погури се онако сељачки и насло |
| n="182" /> само да се покрије памуком и црним кашмиром; јутрос му донеше кашмир из града, и сад |
| јелече, од пругасте ћитајке, оперважено црним гајтаном.</p> <p>— Ја ћу у цркву, рече она, ставш |
| и разјашњења у овоме заплетеном склопу црних мисли...{S} А из неба само сипи и капље хладна ма |
| тесу, а тамо иза громадних, тајанствено-црних планина, обележава се сјајни котур, који ће за ма |
| што замислио, кад пред мојим носом мрда црно...{S} Дрекнух, па што игда беше снаге ђиласнух у ц |
| што осећа...{S} Ах, ала је све пред њим црно, пусто, страховито!...</p> <p>И ови му пишу само з |
| ља после кише, па се само гиба жућкасто црно блато.{S} Долазе сељани у механу и већ почињу нешт |
| оне мале, жућкарасте па се преливају у црно, паметне господске очи, којима никад не гледа прав |
| " /> ваздух испуњен неком немом тугом и црном туробношћу, да му одједном све онемили, да почне |
| спи ракију и, угледавши Никифора у овом црном оделу, заустави очи на њему и гледаше га зачуђено |
| ометен у лету и намери, утучен ненадном црном судбином, <pb n="207" /> гига се на дугачким нога |
| е је обрасло густом, дугачком, жућкасто црном брадом.</p> <pb n="69" /> <p>— ’хоћеш сад? смеје |
| Пред њега стаде лепа млада женица, мале црнпурасте главе, кицошки опремљена и намештена; насмеј |
| војим симпатијама, не рачунајући ту ону црнпурасту ситноглаву женицу, према којој су његове сим |
| ета, својим оштрим крилима парао вечну, црну, празну ноћ, и чини му се, да су и његов живот и њ |
| ког живота.</p> <p>— Ко се облачи у ову црну расу, господо, тај се најстрашнијим заветима закли |
| кад видим себе овако црна и несрећна... црњана, како ти рече мало пре... онда... онда побегнем |
| покрете се.</p> <p>— Шта ту чиниш, мој црњане! узвикну гост.</p> <pb n="133" /> <p>— А-а-а раз |
| Само Велимирови брчићи постали гушћи и црњи, и он се сад држи некако сасвим друкчије... незави |
| теновите кршеве... ено их — тамне се, а црпи отвор пећински зјапи и тајанствено брује врхови бу |
| {S} Најцрњим, најужаснијим бојама стаде цртати сувремене монахе и манастире, осветљујући грозне |
| чуђено девојче, и на уснама се већ купе црте, које ће прећи у стидљив и зачуђен смех.</p> <p>— |
| монахе и манастире, осветљујући грозне цртеже многобројним, већини добро познатим, примерима, |
| чима и повуче девојче к себи.{S} Али се цура одупре босим прстима о земљу, подаде се његовом ву |
| , то ти је за чудо и за причу.{S} Нашао цуру па, шта мислиш, заволео је више од оца и мајке... |
| ћери, ослободи се и погледа ову језичну цуру право у очи.</p> <p>— Тхе... нисам баш тако, како |
| , на босим ногама папуче.{S} Он затурио чабрњак па леђа, па гледа на неке њиве, преко од механе |
| нула је на манастирску трпезу, као јато чавака на зрелу кукурузну њиву.{S} Ту је наш познаник, |
| бло камење у зрак, или гађајући свраке, чавке и друге крупније штеточине.{S} Сад ће, тако лаган |
| ом од трња.{S} Сокаком се жути осушена, чагљевита смоница, са понеком заосталом барицом у дубок |
| кујући да он проговори, стаде гледати у чађава брвна.</p> <p>— Ето, дође и тај дан, проговори Љ |
| све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву таваницу, не мрда очима и не трепље, само му се |
| какав гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, обрастао трњаком, ослободи се.</p> <p>Набацао је |
| ња, ништа...{S} Тетка гледа кућу, поље, чак и о нурији води бригу, а они ће свак на своју стран |
| после толиких неприлика, беше доста.{S} Чак му се чинило да му је све овде, у овој кући, по вољ |
| зних људи: да не буде то митрополит.{S} Чак је једном од некаква хаџије са Теразија, за кога му |
| о заигра нека тама пред очима, стаде га чак доле, испод груди, нешто стезати, и он неколико сек |
| ају се некипут са својим попом, неки га чак и опсује, па истог дана, кад му попа улази у дом с |
| атнице...{S} Тетка, калуђери, момци, па чак и они сељаци дахнуше душом слободно...</p> <p>Тетка |
| сам управља кућом, чини то необично, па чак и — незгодно...{S} Сви из његове врсте треба да су |
| емаже пред игуманом, то Арсеније!{S} Па чак и Максим некако необично опружио свој гломазни нос, |
| pb n="8" /> њиви плинуле краве, овце па чак и козе...{S} Оне само газе и кидају...</p> <p>Пропа |
| ајени врисак и бегање дечје од калуђера чак у поток или у планину, и оно побожно целивање свето |
| ва цело село снегом и мразом, а он мора чак на ливаду, да положи стоци сено и лисник.{S} Обуче |
| .</p> <p>— Шта ћеш ту, бре...{S} Од куд чак овде?</p> <p>— Ет’ идем... одговори он, зверајући о |
| ве манастирског газдинства — у овоме се чак и одликовао, — и то је било довољно.{S} У шеснаесто |
| г ђака, коме сваки заповеда, навикао се чак да гледа на себе као па простог слугу, и однекуд му |
| , па се онда калуђери сити набеспосличе чак до јесени.{S} Тек понеки пут ако их узнемири по нек |
| и...{S} Побеже <pb n="209" /> из куће и чак код вратница сачека Велимира, који остаде да узме ч |
| ику и дворишту све већа ларма, узвици и чак нешто на лик песме...</p> <p>Леонтије, пошто се свр |
| тка им у кухињи спремила посну попару и чак, што је необично и ретко, прелила је унакрст зејтин |
| а му није немио тај поглед.{S} Он опази чак да му је мило што их оставише саме, и никако не мож |
| вори уста и доста одлучним гласом, који чак и њега сама зачуди, проговори:</p> <p>— То ми треба |
| ољи школски друг, старешина манастирски чак на другом крају Србије, дошао послом у Крагујевац, |
| жандара, ипак се не сме нико удаљавати чак у села.{S} Али судбина посла изненада госте... и ка |
| , ти нешто дељкаш, а тек папоња завречи чак у другим косама!...{S} Леонтије се хтеде овим подсе |
| појас, превија се главом и целим телом чак до колена, и уз то гласно набраја:</p> <p>— Еј, мој |
| бичној побожности, читању житија, и као чак се жалио мало на претерану побожност, која му ствар |
| сне и неодређене.{S} Сад, кад је постао чак »цензор велике гимназије«, није могао пожелети себи |
| бина весела... све поискакало, истрчало чак у воћњак, па се живо радује тако важну и милу госту |
| јелечићима; било их и у танким сукненим чакширицама, а било их неколико, као и он, у масним, пр |
| лива у оне превијене пруге, што личе на чамовину.{S} У једној му руци дебео црвенкасто жућкаст |
| учка.{S} Велимир и Никола сели уз други чанак, па и они пребирају и стругућу ножићима некакве к |
| им оде у трпезарију.{S} Док се испразни чанак, тетка се врати с новим налогом:</p> <p>— Одведи |
| ј кући, онда њему све сева, а кад је за чанком, онда је вреднији од свију.{S} Сева му!...{S} Хе |
| други нису толико добивали.{S} А има ли чарапа, пешкира? настави она, завирујући у кожне бисаге |
| се диже у вис пара са угрејаних мокрих чарапа и дизлука.{S} У кући настаде дуго немо ћутање, к |
| им старим опанчићима и срозаним великим чарапама, добивеним на крштењу, са медним, калајисаним |
| ве, што је припадало кући, односно њој: чарапе, пешкире, шарене мараме...</p> <p>— Ене де... ве |
| ца сачека Велимира, који остаде да узме чарапе, махрамицу, грош у новцу и други какав »прилог з |
| n="28" /> конце фула, опаране са старе чарапе.{S} Овде ће моћи, само да прострем чаршав...{S} |
| о са свима, дарова сваком брату убрус и чарапе, па оде задовољна.</p> <p>Кућа остаде без женске |
| , у овај тамни подрум, куд не допире та чаробна светлост...{S} И седим, ет’ овако, док не зађе |
| а, осим игумана.{S} Све се, као по маху чаробна штапића, изменило, изумрло, отуђило...</p> <p>У |
| ени застор, који му сакрива од очију те чаробне слике његове још сиромашне и неразвијене маште. |
| ом даљином и за тим светом као за неким чаробним местима, где се друкчије живи, слободније и сл |
| на душу, али је он одмах одгони својом чаробном реченицом: »Љубомир Васић, ученик велике гимна |
| о се тада громко.</p> <p>И одједном као чаробном руком донесено, настаде сасвим друго, ново вре |
| на га све више заноси својом бескрајном чаробношћу, све више га обузима својим пространим недог |
| рапе.{S} Овде ће моћи, само да прострем чаршав...{S} Дијете!... викну, угледавши Љубомира: трчи |
| дно раме, да се устури, па шеширај кроз чаршију!...{S} Истина, још чешће је помишљао на митропо |
| на ветра, преко игластих борових грана, час густи пљусак из црна облака...{S} И све то оставља |
| И тамо и амо.,..{S} Час код наше куће, час код своје мајке.{S} Нисмо, знаш, још скућили...</p> |
| едни исти, једначити <pb n="9" /> дани, час мирно, непомично, гробно ћутање Маљеново, час фијук |
| рно, непомично, гробно ћутање Маљеново, час фијук и звиждање бесна ветра, преко игластих борови |
| м новим, сладострасним изразом на лицу; час му се Мира стане превртати пред очима и дерати јарц |
| и је жена?</p> <p>— И тамо и амо.,..{S} Час код наше куће, час код своје мајке.{S} Нисмо, знаш, |
| иве слике, које је сотона стварао...{S} Час му дође суседина слушкиња из Београда, па га тапка |
| А ми... истреси окењачу, па си готов за час !...«</p> <p>А Љубомир, наслушавши се довољно госпо |
| ива.</p> <p>Игуман мрдну очима, ђаци за час променише на столу чаше и вино.</p> <p>Поче да се п |
| тавити.</p> <p>Нашло се сведочанство за час, и са свим просто, без муке.{S} Забринути богослова |
| себе сама.{S} Сад је увидео да наступа час распредања свега, па стаде нестрпљиво очекивати кра |
| у трло.</p> <p>Љубомир ућута.{S} Читав час је ћутао и џаракао штапићем по растуреним прегорели |
| ећа као на жеравици: продангубиће читав час, а мож'да и више.{S} Али, тако су старији удесили, |
| и тетка, и сва три калуђера.{S} Па дође час кад не знаш кога ћеш пре послушати...{S} А ми овако |
| не седа.{S} Он псује, трешти, проклиње час кад је примио у манастир »шашава занесењака«, те му |
| за другом, кухињска врата шкрипе сваки час.{S} Никола отворио цркву, упалио свеће са другом, н |
| једну пукотину у зиду, из које се сваки час помаља велики собни паук <pb n="137" /> те тамани у |
| нути и збуњени, снују по кухињи и сваки час запиткују Арсенија или друге калуђере: шта ће се ку |
| покрет игуманов.</p> <p>А игуман сваки час погледа на мање вратнице манастирске, отуд од реке, |
| у црквеном певању.{S} То је био редован час, али је игуман, кад се присети, почешће наређивао д |
| ићи на пут.</p> <p>Пошто је путовао цео час, угледа неколико великих сена и око њих доста навуч |
| S} Иди!... иди!...</p> <p>За један и по час одиђе сав народ причешћен, а калуђери кидисаше, те |
| шевљеним осећањем, па би хтео тај напор час пре, на свој начин, не осврћући се ни на кога, и не |
| њања, ни гласа!...</p> <p>Тек после два часа калуђер се диже на колена и погледа у мрачни храпа |
| .</p> <p>А ником ни на ум не паде, тога часа, јадни отац Сава; Нико и не помисли о његовим мука |
| оваким припекама...{S} Тако прође пола часа.{S} Најзад се отрже од овог дремања, отвори књигу, |
| се они сами сматрају.</p> <p>После пола часа врати се Марија, и одмах стаде нешто око ватре нам |
| помисли бистроумни Ваљевац, и кроз пола часа његова срећна мисао постала је дело.{S} У то срећн |
| Место је удаљено од манастира само пола часа, таман као и Антонијево прво пребивалиште.{S} Посл |
| вчице пржене на кајмаку, па сваких пола часа запурњају се и замиришу тањири са тек испеченом, м |
| но дође к себи, али јој Љубомир од овог часа постаде као нешто друго, што не личи на човека, ил |
| имандрит скоро оставити.</p> <p>До овог часа браћа се нису ни интересовала »господиновом« болеш |
| је висом надвисио цео разред.{S} Другог часа Петар предузе нову почасну дужност: узе креду, ста |
| черас калуђериш.</p> <p>И ако је сваког часа очекивао ову вест, и ако му је то давнашња заветна |
| о, гледао како се мењају учитељи сваког часа и с гордошћу рачунао: колико ће имати учитеља ове |
| се послуже људи...</p> <p>После једног часа, кад остадоше сасвим сами, калуђери се расплинуше, |
| ао са земљаком вечерње, замишљајући тог часа да лети право на небо, кад загрме двеста богословс |
| даде бомби распрснути се.</p> <p>Истог часа, кад се престављао целом браству, отац Сава поведе |
| ају«...</p> <p>Кад је пошао кући, после часа, дечко гледаше око себе скромно, бојажљиво, али у |
| се читав чопор младине.</p> <p>У четири часа, сити, пијани и весели, отпутоваше и гости и отац |
| ка река, низ коју уморни путник већ три часа корача.{S} Прошао је давно свих девет манастирских |
| знак незадовољства.</p> <p>Прође четврт часа.{S} Чобанче се не мрдну.{S} Мирише цвеће планинско |
| и брзо за пут спремише.{S} После четврт часа, Леонтије на коњу а Велимир пешке, одоше на пут.</ |
| ије била чистија од његове.{S} То га за часак умири.{S} Али кад једна девојчица пружи снаси кар |
| оцрнеле, масне, покапане воском листове часловца, са којих се одбија светлост на глатко бледо л |
| , читајући их из оне старе ирмологије и часловца...{S} И тако ће све, док му Бог даде снаге...< |
| аже.</p> <p>—- Желим испоснички живети, часни оче, промуца он, и одједном, као да пређе преко н |
| да се прекрсте и да узвикну, као и он: часни га!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| лашен, крстећи се и мрмљајући:</p> <p>— Часни га!...{S} Натема га!...</p> <p>Тетка се одједном |
| S} А Велимир се сав зајапурио, вукући с часним оцем Никифором вино у кантама, и заводњио очима |
| стим, младићским животом, кроз неколико часова постати сасвим <hi>други</hi>... биће од њега не |
| ством седео, мислио, сањао, по неколико часова, док се не врати весео Велимир.{S} Он је на Вели |
| осао.</p> <p>Најволео је кад, око десет часова, дотера напашену стоку, поједе хлеба, па му газд |
| е тако загледа негде, па седи по читаве часове као окамењен.{S} Око му приковано за сиву даљину |
| з нему тиху ноћ, монаси стадоше читати »часове«...{S} Љубомир, по правилу, учини »велико метани |
| почешће наређивао да се држе и ванредни часови.{S} Шта би се радило на дугим зимским ноћима нег |
| , и он стаде још јаче дрхтати...</p> <p>Часови се свршише, а литургије, по обичају потоњих дана |
| це манастирске, отуд од реке, загледа у часовник и шмркће плаховито.{S} Већ је пети дан како не |
| равим задовољством, као да им је велика част изнесена.{S} Обоје стадоше жудно жвакати, истежући |
| </p> <p>Љубомир види да се чини гозба у част његова доласка, па не сме да одрекне ни једну чашу |
| овим јасним гласом: да се провеселимо у част нашег милог сабрата... оца Леонтија!{S} Хоћемо ли? |
| нарочитих наредаба, спремила је богату част за ретка и важна госта.{S} И ручак и вечера прођош |
| у ја и код слушкиње у госте.{S} Биће ту части!...{S} А ти чувај твоје место...</p> <p>— Но, зна |
| уседину слушкињу, која га је доста пута частила, очекујући да је Светозар походи.</p> <p>— Каки |
| тницама стоји ђаволаста слушкиња; да на часу веронауке премишља: што га онда не притисну Милка, |
| ити.</p> <p>Девојче остаде наслоњено на чатал, гледајући за младићем, који јој заузео целу душу |
| . љуља... и онај мирис косе заноси... и чатал, о који се одупро, попушта у натраг и лети... лет |
| кидајући се понегде сниским, кривудавим чаталима старих, поцрнелих, полутрулих врљика.{S} А там |
| она испод ње <pb n="253" /> накривљена чатрљица...{S} Јест... то је његово старо гнездо, у ком |
| се пени, прелива се, просипа се!...{S} Чаша за чашом облеће, а дружина све веселија... све беш |
| г истјазанија«.{S} Па видевши да се ова чаша мора испити, обори главу покорно са уздахом и изра |
| овакову одају, после испијених неколико чаша шљивовице, насмејана лица и раздрагана срца, у оче |
| слатку папрат.{S} Попио сам данас десет чаша те ракије, па ништа...</p> <p>»Најбоље да потражим |
| е и Сава негда посматрао свет...</p> <p>Чаша за чашом слева се неосетно — јер шта би радио чове |
| рио главу и нашао се у некакву послу са чашама.</p> <p>— Да, потврди Никола тако убедљиво, још |
| p>Не прођоше неколико минута после прве чаше триестогодишњака, а онај озбиљни господин, кога ве |
| вино, од кога сте се ви, само од једне чаше... развеселили.{S} Покажите нам макар једног домаћ |
| овде се само пије.</p> <p>Опет куцнуше чаше, отпева се једна црквена песма и сви гости одједно |
| мали.</p> <p>Од гостију нико се не маши чаше: сваки се преситно, па сад гледа само, да се још с |
| Али кад архимандрит нареди да се мењају чаше и боце, она се одмах досети о чему је говорено. -< |
| у очима, ђаци за час променише на столу чаше и вино.</p> <p>Поче да се пије без реда, неки од г |
| прелива се као рубин, у великој широкој чаши, жућкаста стара шљивовица.</p> <p>Гост, видећи га |
| га трља њоме по грудима, а она му пуну чашицу исте ракије принесе устима. <pb n="163" /> Раде |
| , прелива се, просипа се!...{S} Чаша за чашом облеће, а дружина све веселија... све бешња... св |
| негда посматрао свет...</p> <p>Чаша за чашом слева се неосетно — јер шта би радио човек у овој |
| на Божић се неки пут не сете да понуде чашом вина...</p> <p>— Шта ту толкујеш !... узвикну Вел |
| .. ама баш све! узвикну игуман и натеже чашу са шљивовицом.</p> <p>— Да се бар ожених као ти, р |
| рукама тешку главу, па послушно испије чашу што му поднесу и опет се подупре и гледа како се о |
| и послужи старешину.{S} Игуман дохвати чашу гломазним великим прстима, принесе је отвореним ус |
| има и некако одједанпут, не наслањајући чашу на уста, само пљусну и врати натраг празну чашу.</ |
| ли говорити...{S} Неко лупну виљушком о чашу, неко зашикта устима, те се гости умирише.{S} Сви |
| роз собу.{S} Отуд се чује сипање воде у чашу, некакво цвркање и мало затим глас:</p> <p>— Стакл |
| а препечена шљивовица.{S} Насу ракију у чашу, из које бризнуше ситне искре, и послужи старешину |
| гуману.</p> <p>— Сад ракију!...{S} Целу чашу! викну игуман.</p> <p>— Дигните му главу! рече тет |
| е младићеве.{S} Тетка сручи лагано целу чашу.{S} Раде измаче нож...</p> <p>Одједном се Љубомиро |
| доласка, па не сме да одрекне ни једну чашу.{S} Почиње осећати неку незгоду у глави и стомаку, |
| уста, само пљусну и врати натраг празну чашу.</p> <p>— Максим у Прњавор... има опело, проговори |
| ите му главу! рече тетка и принесе пуну чашу помодрелим запеченим уснама бониковим.{S} Љубомир, |
| адним устима и кидају га одлучно једрим чврстим зубима.{S} Василијан нешто весело прича, шетају |
| S} Пандуров монолог одједаред престаде, чега се он још више уплаши, па претрча преко сена и рип |
| е лепо и весело, али после настаде оно, чега се Леонтије највише плашио.{S} На знак домаћинов п |
| се пред очима.{S} И има нешто пријатно, чега сад треба да се сети...</p> <pb n="151" /> <p>— Је |
| ом руком, уписивао колико <pb n="88" /> чега донесе из парохије и предаје старешини, колико је |
| о сад топлине или зиме... ни сам не зна чега, тек нешто прозуја кроз њега и он увуче врат у рам |
| омир.{S} Ама зашто те оно ’нако... због чега то?...</p> <p>— Што нисам ишао на чесму, него нато |
| иш? зачуди се Леонтије.</p> <p>— А због чега ти живиш? насмеја му се друг.</p> <p>— Ја... ја, б |
| манастиру... ’нако само...{S} Није због чега... нећу ја ту остати.{S} Него тек, да видим и то«. |
| е своје широке, дебеле, ћосаве усне, од чега му цело лице постаде округло, збрчкано и усиљено в |
| боли толико, те с ’нако превија и... од чега се оно лечи? запита Љубомир.</p> <p>— Превија се и |
| ану.{S} И врат... све као снег...{S} Од чега то тако човек побели?{S} Наша Јерина, кад буде у о |
| ђе к себи и уплаши се, ни сам не зна од чега.{S} Он пође лагано са доксата.{S} Велимир викну за |
| , кад знам...{S} Ако умрем, написаћу од чега је, па ће то наћи власт после...</p> <p>— Јес’, лу |
| ир таман хтеде да јој објасни колико је чега издао, кад се Љубомир одједном исправи и пружи дес |
| ово његово бављење овде зашто је, ради чега?... запита се, и обузе га грозничава језа, кад осе |
| остати у манастиру, што је дошао, ради чега...{S} Истина питала га је тетка, хоће ли <hi>сасви |
| да пропипкају <pb n="31" /> одмах: ради чега ли је сам капетан тако ненадно дошао.</p> <p>У поз |
| и ја ћу вас одморити«...</p> <p>— Ради чега си дошао, брате?... чује Љубомир оштро, јасно пита |
| е... независније, озбиљније.{S} Нема ни чега ђачког...</p> <p>— Кажем ја: неће рого на њега!{S} |
| ом за радиношћу, да у почетку није знао чега пре да се дохвати.{S} Срећом, беше зима, па се ниј |
| го они што живе у њима, упропашћују нам чедност и поштење у народу, те најдрагоценије особине с |
| која га је запајала и јачала као своје чедо...</p> <p>Уплашена, узверена погледа корачао је ма |
| ши жељу: да га његово најмилије духовно чедо, отац Сава, у старешинству наследи.</p> <p>Обишавш |
| у лицу, он пролива сузе и виче детету: »Чедо, устани!«...{S} Дете устаје, и настаје... онако... |
| ји га стегао, па не да дисати.</p> <p>— Чек’ да и ја тебе затиснем уста и нос, ка ти мене, кад |
| треба, који се спушта одозго.{S} Е-е... чека-а-ај... хап!</p> <p>Кад Василијан даде стакло друг |
| да је изложен коцки цео живот му...{S} Чека повољан одговор, као једини смисао живота...</p> < |
| врћући се бојажљиво, прозбори:</p> <p>— Чека те она... твоја, код обора.{S} Рекла да појташ...< |
| она весело казиваше свакоме, како једва чека да стигне у Београд, да се сита одмори.{S} На њено |
| итао целу библију...{S} Знам већ шта га чека: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми |
| непажљива чобанина и напомиње му шта га чека код куће кад се врати.</p> <p>— А нећеш много, бес |
| папоња увек на очима.{S} Јер шта ли га чека од сада, тамо у незнаној даљини?...{S} Да ли је та |
| о миран тих живот, да ли га тамо свагда чека готово парче хлеба?..</p> <p>Жуборе тихо, лагано в |
| ...{S} И куд нађе баш данас, кад ме она чека!{S} Него, дотле ће престати, чим једем«.</p> <p>— |
| /p> <p>— Е-е... да ти знаш шта мене сад чека!{S} Мека постеља, млада и згодна женица и... згрчи |
| провлачи се кроз огрнуте кукурузе и све чека, сваког тренутка, кад ће га дохватити снажна панду |
| ицу и жудно погледа на студенац, где је чека хладна вода, торба с јелом и, по свој прилици, игр |
| који недељак право у Прњавор, а тамо те чека цела дружина...{S} Знаш, опет је најбоље да си се |
| гледајући никога; стаде као човек, који чека да му се очита смртна пресуда.{S} Школа се утаја.. |
| т, зло... страшно зло...{S} Шта га само чека код куће!...</p> <p>У свет!... у далеки, бели свет |
| ка! ..{S} Њему би до мрака, а онај тамо чека у недељу...{S} Знаш ли да прекосутра треба ићи, да |
| > <p>Ђак му каза и пође.</p> <p>— Хм... чекај де...{S} Арсеније се стаде мислити, зашто му је о |
| »...плодите се и напуните земљу«...{S} Чекај, не љути се...{S} И ја сам у седамнаестој години |
| д онај <hi>други</hi>, онај монах...{S} Чекај, није!... то сам сад ја.{S} А онај <hi>други</hi> |
| S} Није мени криво како ти мислиш...{S} Чекај...{S} Тешко ми што нисам и ја у вашем друштву...< |
| ошло је за њу све, кажем ти...</p> <p>— Чекај да ти кажем, настави игуман живо, после краћег ћу |
| </p> <p>— Мене је одиста стра.</p> <p>— Чекај, научићеш се...</p> <p>И каква ти још упуства и о |
| аликоваше пролетњој грмљавини.</p> <p>— Чекај, бре, Максиме: видиш ове ђаволе, одговара му тетк |
| а се брани од некакве напасти.</p> <p>— Чекај, брате... шта ти је! узвикну Велимир озбиљно.{S} |
| уке и стаде се ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, бре, да видиш... севну очима и повуче девојче к |
| идљиво обори главу и одговори:</p> <p>— Чекај.... кроз неколико месеци видећеш... ако Бог да.</ |
| сле дужег ћутања он проговори:</p> <p>— Чекај! и његове цокуле залупаше ходником.</p> <p>Кад се |
| ш не угледа: иди у друго одељење, па ме чекај, сад ћу ја..</p> <p>Он се испе лагано у друго оде |
| ав исти, какав је био и до сад.{S} Него чекај, није он још закалуђерен...</p> <p>Архимандрит ве |
| е готово, само да седне у кола, која га чекају у дворишту, али се њему не седа.{S} Он псује, тр |
| памети најстрашније слике мука, које га чекају, а оно изишло све тако просто и тако обично.{S} |
| онтије, пошто се ижљуби с новом браћом, чекајући док архимандрит скине одежду и изиђе из олтара |
| .{S} Арсеније стаде сипати свој теј, не чекајући да се баш по правилу искува.{S} Љубомир само г |
| тише и површише све послове, који су их чекали.{S} Тетка већ спремила ручак те, како се добро н |
| дугачко, брате... заболе ноге, па једва чекам да изиђем.</p> <p>— Мене јок.{S} Остао бих, вала, |
| адована.{S} Онда иди па кажи Васи да га чекам овде.</p> <p>— А, ти си то! рече Љубомир ослобође |
| мислио да те нађем.</p> <p>— И ја тебе чекам...{S} Шта ћемо сад, несрећници?{S} Побиће нас...< |
| од Маљена и Повлена уједно... и ја све чекам кад ће да ме прегази и задави, а он се провлачи о |
| после...</p> <p>— Јес’, луди смо ми да чекамо власт!{S} Ко да не умемо спалити твоје брљотине! |
| књига'? запита он Светозара, после дуга чекања док овај сврши читање предмета.{S} Али није пого |
| и узвикнуше сви без реда.</p> <p>— Шта чекате! грмну игуман на момке, који дохватише преплашен |
| ми! <hi>Овај</hi> ће показати игуману, чекни само, узвикну Велимир.{S} Истина, и он је жесток |
| аксим пурња све цигару за цигаром...{S} Чекни де, Максо, платићеш ти то! узвикну љутито, изиђе |
| на пећини.{S} Махну руком преко влажна чела и опет погледа око себе...</p> <p>— Оваку згоду ни |
| !...{S} Игуман махну руком преко лица и чела, откуд падаху неке капљице.{S} Да л’ то беху грашк |
| е своје...</p> <p>Подиже се оштра, љута челична пила и секира... застаде у ваздуху... као да се |
| гуши у грудима, не може да се надише, а чело хладно као лед и по њему се просуле честе грашке з |
| побожно пред икону, прекрсти се и наже чело да га свештеник помаже, па извуче из жутог капута, |
| а и премрзла стока; не осети како му је чело слеђено, како не може да обухвати рукама ледене ро |
| аже на њега, и гурну га лагано прстом у чело, да би је погледао право у очи...{S} Девојка не мо |
| ом милином на срцу пада земљи и дохвати челом хладни под...{S} Та ове су му молитвене речи најб |
| </p> <p>— Хе-е-еј... кад изиђем на онај челопек горе, па погледам долину моје лепе Груже, како |
| илијан, чешкајући свога љубимца по уску челу.</p> <p>—Одиста... гле! потврди и Нићифор.</p> <p> |
| ци...{S} Кад га поклопи и увуче у своје чељусти та читава гора од кућа, великих и малих, прљави |
| таво страшило... раширило се, разјапило чељусти, па иде на тебе, иде, али увиђаш да се растојањ |
| мисао у главу, од тада он не мисли ни о чем другом.{S} Најчудније је, како се реши да напусти ш |
| hi>оно</hi>...{S} Више никад нисам ни о чем другом мислио, само о томе.</p> <p>Мира постепено д |
| ..</p> <p>А њих двоје и иначе нису ни о чем мислили.{S} Они се предадоше чистој, невиној, скоро |
| празнији од прошлости, да је бесмислен, чемеран, ужасан као црна вечност...</p> <p>И на послетк |
| тру наложио једино с разлога: да има на чему окадити пећину, и ако је, међу осталим његовим зав |
| се меси за самог игумана и како је кад чему време: пастрме или суве рибе.</p> <p>— Видиш шта в |
| у, или котарицама преко рамена (како је чему време), вешт овоме послу, момак.{S} По манастирски |
| ове породичне среће.{S} Мисли о другоме чему, а оно једнако пред њим...</p> <p>Он зна зашто жив |
| то баш <hi>оно</hi>, <hi>право</hi>, о чему сам толико мислио?{S} Или може бити није <hi>то</h |
| од најам, а Јованка да прими све оно, о чему се бринула тетка Мара.</p> <p>Леонтије се смешкао |
| чном увиђавношћу...</p> <p>А имало се о чему смишљати.{S} Манастир се, услед новог пореског сис |
| зео целу душу, па не може да мисли ни о чему другом, ево већ скоро цела година.{S} А сад... как |
| трпљиво очекивати крај, не мислећи ни о чему...</p> <p>А Леонтије?...{S} Он се и без овога нами |
| а живот и будућност, да више скоро ни о чему није мислио.{S} Иде тако лагано за временом, као и |
| њају чаше и боце, она се одмах досети о чему је говорено. -</p> <p>Пред госте наместише послушн |
| оћ је дошао уморан, па није ни мислио о чему другом, до о одмору.{S} Кад је улазио с Велимиром |
| друге калуђере: шта ће се кухати?... у чему, како?...{S} Шта ће с донесеним млеком?{S} Ко ће с |
| неизвесност?!...{S} Где је истина?{S} У чему је живот?{S} Где је <hi>оно право</hi>?... оно, за |
| ер, зацело.{S} А нама неће сметати ни у чему.{S} Још нам може бити од користи.</p> <p>— Та да, |
| ј души скривено по мало подлости: ако у чему зависи од тебе, он ће се сам унизити пред тобом на |
| нисходљивим сажаљењем, — што не знају у чему се састоји права наслада живота, али је чистоту њи |
| се нека журба, преношење некакве клупе, чепају и шушкају опанци...</p> <p>— Онај господин оде, |
| опаки знак Никола не опази.</p> <p>— Са чесме? запита игуман неким меким гласом, који даваше уп |
| де.{S} Игуман мрдну Николи:</p> <p>— Са чесме! заповеди одсечно, што је значило да треба отрчат |
| М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесме, ама оногај... да разладиш стакло...</p> <p>Љубом |
| цама, о Чукурлији или некаквој Делиској чесми, о младим и душевним куварицама, без којих би јад |
| начило да треба отрчати са стаклетом на чесму, која није баш тако близу, опрати стакло, <pb n=" |
| чега то?...</p> <p>— Што нисам ишао на чесму, него наточио из видрице, насмеја се Никола.</p> |
| или бар задржати га.</p> <p>— Трговачка чест!...{S} Ха-ха-ха...{S} Ево ти је! игуман се тако не |
| .</p> <p>— А, даклем тако сас трговачку чест!...{S} Тако ли !... виче један дућанџија бледећи, |
| »његово царство« и што му је увређена »чест«.{S} Сви су засели за богату совру са пуним уверењ |
| ело хладно као лед и по њему се просуле честе грашке зноја...{S} Умор, страшан нечувен умор !</ |
| љубави, која их све више зближаваше.{S} Чести састанци пролажаху, а они све више осећаху, да не |
| а, да ли да изврши злочин.{S} Одјекнуше чести ударци кроз сву Србију, и као да својим злослутим |
| Љубомир не доби времена ни да се одмори честито.{S} Уздисао је под теретом тешка посла, али се |
| је отуд некакав нарочити дух уљудности, честитости, дух лепога, и ви се одмах гледате низа се, |
| , »по угледу на друге манастире«, једну честиту жену, која ће бити свима на услузи — за јело, п |
| одјури уз манастирску реку, поред оних честих малих воденичица, чија га клепала весело дочекив |
| оније не једе ништа до заласка сунчева, често и по два, по три дана не окуси ништа.{S} Целе поћ |
| време?</p> <p>Овде се мора поменути, да често поновљени непријатни догађаји натерају и најглупљ |
| акве нејасне калуђерске слике, у којима често Љубомир, као у сну, види себе сама...{S} Али то с |
| кроз који се провлачила ограда.{S} Она често подизаше рукав очима, те отираше сузе, које јој ј |
| огао уграбити прилику да га види, па је често помишљао од разних људи: да не буде то митрополит |
| м оловном мишљу, <pb n="240" /> коју је често крио и од себе сама.{S} Сад је увидео да наступа |
| пут је само зверао уплашено, освртао се често, гледајући да не трчи какав гласоноша за њим, али |
| имају прописно школовање, напрежу се и често пута дижу руке од досадних, тешких задаћа.{S} А к |
| иње, залепи масним одговором), шмркће и често погледа у косо, наокришке, у једно место, где сто |
| шњаци већ управљају породицама, кућом и често представљају читаво племе.{S} А њему се, и ако и |
| очи, шапуће молитву и бега, остављајући често недовршен посао.</p> <p>А код Радојевића се надал |
| > <head>VI</head> <p>Љубомир је одлазио често и врло радо своме сељаку — богословцу.{S} Поред т |
| ита игуман весело, кад чу да је Љубомир често одлазио у Богословију и зна сва лица и сав ред, к |
| и црна брашна гибаницом...{S} Па долећу често они сеоски »колачићи« умешени с јајима, испржени |
| а очима и не трепље, само му се по лицу често разлева нека светла, надземаљска ведрина и радост |
| ову меку, нежну и наивну душу.{S} После честог стајања <pb n="45" /> на вечерњи, најрадије је п |
| личе на нишан од платна, у који је цела чета осула неколико плотуна.{S} Жуње и детлићи, на јако |
| рве, у знак незадовољства.</p> <p>Прође четврт часа.{S} Чобанче се не мрдну.{S} Мирише цвеће пл |
| лонише и брзо за пут спремише.{S} После четврт часа, Леонтије на коњу а Велимир пешке, одоше на |
| а карниза...{S} Он се грчевито хвата за четвртасто поцрнело камење, узидано у бедему, али осећа |
| олитви и разговору с Богом... спава тек четврте ноћи по мало, на рогозини.{S} Једе само сув хле |
| пећи. — А ми ћемо одмах наместити онде четврти.</p> <p>Лагано, бојажљиво, скоро нечујно лупну |
| лако пролећно вече.{S} Месец, у другој четврти, већ испливао и прелива се својом бледом, сребр |
| и се беху склонили у кухињу да с тетком четврти пут »ужинају«, дотрчаше и стадоше, са ђацима, љ |
| он, од којих један имађаше и браду.{S} Четвртог дана позваше га у канцеларију...</p> <p>Кад је |
| жи ми... мали: како ти је било трећег и четвртог дана, кад ниси ништа јео?</p> <p>Љубомир обори |
| пати, као сви његови Васићи?{S} Ено их, четири куће под Маљеном, а све пука сиротиња.</p> <p>Ње |
| {S} Задими се соба, замириса барут, сва четири члана скочише неповређени, нагоше да беже... а у |
| нице и, после кратке молитве, режући на четири места унакрст, меке, дугачке косе младићеве, про |
| : понуди сваком члану најпре двеста, па четири, па пет стотина...{S} Не иде!{S} Ђаволски састав |
| мно величанствено здање, које се са све четири стране у наоколо склопило и опколило ову шарену, |
| рне цркве у Београду... и толике су све четири...{S} Па игра, скаче и што ближи мени, он све ве |
| а.</p> <p>Његов отац има њих три сина и четири кћери, а од имањца само две њиве, једну ливаду и |
| м му крстићем на врху, нашарана су само четири редића, руком самог великог владике.</p> <p>»У н |
| а, да има мужа и двоје деце, да је, већ четири године, овде у манастиру »код господина и тако.. |
| поклао се читав чопор младине.</p> <p>У четири часа, сити, пијани и весели, отпутоваше и гости |
| љубавни занос, а није то.{S} Сликарска четкица могла би то најбоље представити.</p> <p>Љубомир |
| овога стања, које затекосмо у њему.{S} Четрдесет је скоро година, како се отац Сава огрнуо мон |
| да види колики је животопис...{S} Преко четрдесет листова.{S} Читава књига!...</p> <p>Са велико |
| {S} А?... узвикује задовољан Василијан, чешкајући свога љубимца по уску челу.</p> <p>—Одиста... |
| е у хлад под лужником, близу бунара, да чешља вуну.{S} То му је био скоро свакодневни посао, ал |
| девојка.</p> <p>Ево их, седе у хладу и чешљају.{S} Он се подупро леђима о храпаво дебло лужник |
| ли већ обележена тежња, која га гони да чешће извирује на вратнице, кад тамо на другим вратница |
| новала баш до његове куће.{S} Она га је чешће зивкала, али му је газдарица рекла да се не одзив |
| чно, и цокуле стадоше брзо лупати а нос чешће фркати.</p> <p>Другови се послушно поклонише и бр |
| "2" /> које ретке шибљике; краве почињу чешће мењати место, држећи се ближе хладова, само се не |
| шеширај кроз чаршију!...{S} Истина, још чешће је помишљао на митрополитово служење у цркви, на |
| очи с једног лица на друго, шмркћући и чешући се испод десне мишице, не знајући шта би друго р |
| а буђавим, полутрулим игумановим старим чизмама, које је нашао у штали, а изгубиле се одавно.{S |
| .{S} Игуман већ да побесни...{S} Докопа чизме, стаде их превртати и пипати.{S} А у том овај — В |
| десет пута, викну Велимир.{S} Знаш оне чизме... ха-ха-ха...</p> <p>— Баш да ти то испричам, на |
| који он никад до сад није чуо.</p> <p>»Чиј је то глас? ко је то?...{S} Викали су на Николу, ал |
| ку, поред оних честих малих воденичица, чија га клепала весело дочекиваху и испраћаху.{S} За њи |
| оној убогој, сниској, кривој дашчарици, чија су се брвна искривила, поизваљивала, шиндра поотпа |
| ћи, у којој нема газде, и сад се не зна чија је...{S} Ко уме заповедати, он је и газда.</p> <p> |
| штанице, изгледаше као велики црн пласт чија се фигура нејасно оцртава под слабим зрацима свећи |
| ја Великог, него и Макарија Египатског, чије му се житије учинило још заносније, побожније...{S |
| е су старији?...</p> <p>А шта је оно... чије су оно куће?...{S} И она нова, висока, господска, |
| врћући се ни на кога, и не марећи ни за чије мишљење, испустити, дати му одушке у живом говору, |
| Нико пе плаче, не види се жалост ни на чијем лицу.{S} Родбина архимандритова подолазила; сви п |
| ично стављао себе на место онога свеца, чији живот чита...</p> <p>Негде наиђе на велику сличнос |
| p>— Шта је, мали?...{S} Од куд ти...{S} Чији си?... стаде га запиткивати благим материнским гла |
| елико чинило то поље, а сад...</p> <p>— Чији си, ти мали? запита једног дечка, који тераше крав |
| цицану сукњицу, иђаше за њим.</p> <p>— Чији си ти мали? запита дечка, кад му овај, скидањем ка |
| ђењем и немим питањем: »Каквој кући?{S} Чијој кући?«...</p> <p>— Зар ти нису јавили... оженио с |
| неколико секунада појави се на вратима чика-Јоца, са преплашеним лицем, као да је паљевина у ш |
| у канцеларију...</p> <p>Кад је саслушао чика-Јоцин позив, устао је, пребледео и није знао ништа |
| он се реши да се не да још.{S} Истина, чим је пошао од лужника, он се већ унапред решио да јој |
| во!...{S} Истина, он бега или се крије, чим опази човека или жену; обилази далеко око места, гд |
| јеца па побеже у кухињу.{S} Љубомир се, чим ово угледа, поврати, дође к себи и уплаши се, ни са |
| е она чека!{S} Него, дотле ће престати, чим једем«.</p> <p>— Е, роде, од куд ти? викну он гласн |
| , па је држао да се то може одмах наћи, чим човек огладни.{S} Та зар није слушао толико пута, к |
| ко, необично старо вино; којима управо, чим се помене манастир, одмах замирише у носу старо вин |
| капаху бистре капљице.</p> <p>Игуману, чим узе стакло и погледа у њега, раширише се ноздрве, а |
| се некако упитомили, па слатко трепћу, чим опазе тетку, и стану је неког белаја мувати по угло |
| /> прошлих срећних дана, који га одмах, чим га обуче, навије на маштање, па стане газити по прт |
| те, онај погани воденичар да ми помаже: чим ме опази с колима, он бега у горње воденице...{S} А |
| све бабе, и све будале и свакога...{S} Чим чује да нека трава лечи од које болести, он је одма |
| ди, да је Љубомир отворено избегава.{S} Чим се она где појави, он се одмах нађе у послу и окрен |
| у, Леонтије отпутова у окружни град.{S} Чим одседе у механи, саопштише му новост:</p> <p>— Убио |
| и хлеба, то ће <hi>га</hi> умирити.{S} Чим што поједем, одмах се забави...{S} И куд нађе баш д |
| вот!...{S} То је <hi>оно право</hi>, за чим га је срце вукло, то су његови идеали, његови снови |
| о ти свет!...{S} То је <hi>оно</hi>, за чим ме срце одавно вуче...{S} Боже, лепоте!«...</p> <p> |
| ах нашао место, нашао кров и заклон, за чим му је највише стало...{S} Од тада је непрекидно трч |
| } Где је <hi>оно право</hi>?... оно, за чим се он непрестано гони и не налази га!?...{S} Да ли |
| во га опет у чудном, варљивом свету, за чим га је негда срце толико вукло!{S} Са грубом камилав |
| је рано за то, али ће се ипак имати ма чим одбранити.{S} Оде у амбар, дохвати торбу с кукурузо |
| стара домаћица, па се извињава што нема чим даривати крст.</p> <p>— Даће Бог, снашо...{S} Од не |
| .{S} Зими се заради много, те се има са чим летина средити.</p> <p>Али за ђаке манастирске лето |
| е Бог деце и здравља, али ето, немам са чим да их мрсим...{S} А продаје се до саме наше куће је |
| и Маљен са Миром, и школа, и све оно са чим је младост провео.{S} Он више не мисли о <pb n="102 |
| сти нека слабост у глави, што ме обузме чим легнем.{S} Онда се окрећем у постељи и ништа не зна |
| са архимандритом, купио добра ластика и чим се вратио, направио две праћке: једну од ластика са |
| био препун Београд у оно време.{S} Али чим отворите врата, одмах вас изненади све што видите у |
| ву као покошен, не мрднувши ни руком ни чим другим.</p> <p>— Куку!... што му је!...{S} Дијете!. |
| доше парохије, па би се човек опет имао чим занети.</p> <p>Још пре неколико година учини се вел |
| х, као у маглу.{S} Чобани затворе стоку чим сунце мало одскочи, па и њих нестане, и не сећају с |
| измисли какав било циљ живота...</p> <p>Чим наступи дубока мочарна јесен, отац Сава занеможе.{S |
| , па продужи рад уозбиљена лица.</p> <p>Чим седе Љубомир уз другове, Никола се насмеши на њега, |
| но, да не чују још какво питање.</p> <p>Чим Леонтије прими старешинство, Велимир му напомену, д |
| које весело скакуташе пред њим.</p> <p>Чим стадоше на место, девојче га одмах нападе.{S} Она б |
| судове, гледајући само у оно што ради, чиме је заузет.{S} Не дође му ни на ум да се погорди то |
| предаде Арсенију кључеве од стаја и све чиме је она руковала, па оде својој кући.{S} Увидела је |
| .{S} Хтео би се дечко неки пут забавити чиме, хтео би сести на онај сниски хумић више механе и |
| сак на њега.{S} И оно озбиљно поштовање чина његова, и оно свесрдно прилажење руци му и старих |
| >Овако премишља гладни путник, а јабуке чине своје.{S} Стомак све више завија, осећа велику нео |
| ако побожне јутрење: оне сцене у кухињи чине му се као нешто друго, што нема никакве везе са хр |
| а пуним уверењем, да својим присутством чине велику љубав новопроизведеном архимандриту <pb n=" |
| пак подао општем животу и чинио све што чине и други.{S} Само се и у тим приликама нигда није м |
| да у стричеву њиву, или да трпи као што чине Велимир и Никола?{S} Све, све... али би му баш теш |
| ти у Сави правог оца задруге, без кога, чини му се, не може опстати ни ова кућа...{S} И тек пос |
| и одобрити.{S} Ово је, за твоје управе, чини ми се, трећи пут?</p> <p>— Не знам, свеједно!... о |
| слабим крилима у далеки свет...{S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе бистри поточићи, што се |
| } А њему се, и ако и сам управља кућом, чини то необично, па чак и — незгодно...{S} Сви из њего |
| е гледа очима.</p> <p>Давно је то било, чини се Љубомиру.{S} Тек је лето било ославило, а ево з |
| и јутрење.{S} Кад пре, не знам ни ја... чини ми се тек сам лего.{S} Тамо ми је то и почело, а в |
| <head>VIII</head> <p>Помрчина је густа; чини ти се рукама би је мешао.{S} Снег сипа и веје густ |
| Ово је једно, а све треба друкчије!{S} Чини ми се, брате... не знам како да ти кажем...{S} Ја |
| врата, стоји с Велимиром и дркће...{S} Чини му се да има праву грозницу.{S} Он више не мисли, |
| седников, који га сече као сабљом...{S} Чини му се, да му тај поглед вели: »Свршио си!{S} Најпр |
| зашуми густо бучје... калуђер дршће.{S} Чини му се да то Маљен њега поздравља...</p> <p>— Здрав |
| образа и бити увршћен у ред монаха?{S} Чини ли то из слободне и добре воље?{S} Хоће ли живети |
| !{S} Дању, ноћу... једнако!...</p> <p>— Чини ти се...{S} Кад би само прочитао житије Макарија Е |
| ум пасти, да онај млади и љубезни Сава чини што с намером у своју корист.</p> <p>А после и ина |
| пута овако присећао и чинио ово што сад чини.</p> <p>Игуман уђе у трпезарију, сви поскакаше, пе |
| не од страха певати, што иначе никад не чини...</p> <p>Кад би све готово, насуто, напуњено, зав |
| дим срцима...</p> <p>Љубомир види да се чини гозба у част његова доласка, па не сме да одрекне |
| вушећи полугласно, прислушкивати шта се чини на пољу.{S} То је једина прилика кад игуман сасвим |
| изгледају ништавни, смешни... љубав се чини жалосном обманом, озбиљан рад — узалудном беспосли |
| ...{S} То није било ништа.{S} Све ми се чини: да стока не опусти стричеву њиву, ја не бих остав |
| још бруји вика оног сељака, и сад му се чини да неколико гласова викну за њим...{S} Он наже кро |
| зна да ли што чује или осећа, али му се чини да спава и у сну осећа леп мирис сламе и чује нека |
| чисто га храбри отвореним и, како му се чини, пријатељским погледом.</p> <p>Љубомир дође пред м |
| ићи...{S} Вујова деца.{S} И калуђеру се чини, да му оне живе и плашљиве, вижљасте очице говоре: |
| хо грање пуцка и крши се, а Љубомиру се чини, да за њим лете читави легиони нечастиве силе, и о |
| прелива се...{S} Он је ставио питање, и чини му се да је изложен коцки цео живот му...{S} Чека |
| рилима парао вечну, црну, празну ноћ, и чини му се, да су и његов живот и његова душа празнији |
| и, које нико не разуме (тако се бар њој чини) а сви се смеју...{S} Али кад архимандрит нареди д |
| испред ћелија даскама.</p> <p>То игуман чини своју обичну јутрењу шетњу, докле не види да су по |
| ек први пут увиђа, да не зна сам шта то чини овде.</p> <p>Тамна, тешка, валовита туга, као плах |
| <hi>како</hi> и у којој се сразмери то чини, стао је и он дизати без рачуна, без смисла, глупо |
| е задовољан својим стањем (тако се њему чини), и не сећа се да потражи што узвишеније, светије. |
| ети га једном мишљу и — заспа...</p> <p>Чини му се кроз сан да је баш овог тренутка заспао, а у |
| ад је све јасно, светло и топло.</p> <p>Чини се, да се најлепше играју и преливају сунчеви зрац |
| Али су и одласци до Светозара постепено чинили своје: и они не остадоше без утицаја па ову меку |
| што је било обично са Миром, овде му се чинило недостижно; управо он није на то никад ни помишљ |
| ких неприлика, беше доста.{S} Чак му се чинило да му је све овде, у овој кући, по вољи, али из |
| ад побадао вито...{S} Како му се велико чинило то поље, а сад...</p> <p>— Чији си, ти мали? зап |
| о.{S} Али се то њему није ни мало тешко чинило.{S} Та он има своје место, зна где је и, што је |
| у вис...{S} Тамо не дирај, а онако што чинимо заједнички, то мо’ш причати.</p> <p>— Заједнички |
| године по два-три пута овако присећао и чинио ово што сад чини.</p> <p>Игуман уђе у трпезарију, |
| ђери; али се ипак подао општем животу и чинио све што чине и други.{S} Само се и у тим приликам |
| што боље личити на свеца.{S} Није он то чинио ради игумана, јер зна да се овај »курјак« не вара |
| веру у Оца небесног, какву је Он имао, чинити добра ближњему и жртвовати се за њега, као што с |
| убомир одговараше заклетвом, да ће тако чинити.{S} Архимандрит изређа све оне тешке погодбе, са |
| о’ш причати.</p> <p>— Заједнички... шта чиниш заједнички?{S} Изиђемо неки пут онако... у село, |
| меш се мрднути по својој вољи, него све чиниш по туђој наредби.{S} Хтео би се дечко неки пут за |
| о си их родила... и човек?...{S} Шта то чиниш!...{S} Покај се, док има времена...{S} Бог ће опр |
| другим и не покрете се.</p> <p>— Шта ту чиниш, мој црњане! узвикну гост.</p> <pb n="133" /> <p> |
| е... какав пост! узвикује трећи старији чиновник.</p> <p>А по ходнику и дворишту све већа ларма |
| их сви игумани) некакав староислужени »чиновник« без пензије (бави се стално склапањем манасти |
| недељни дан, игуман има госта, некаква чиновника из Милановца, па пошто се готови већи ручак, |
| умана из ближих манастира, ту дваестина чиновника и трговаца из града, све опробани пријатељи о |
| ице на солило, окружни прота и три виша чиновника.{S} Ручак је справљен на брзу руку, али домаћ |
| р, стојећи уз врата, беше се загледао у чиновника, који, на другој страни ходника, претрчаваше |
| је, поштујући црквено правило: »веја по чину да бивајет«, приђе прво Арсенију, који се обрадова |
| ћу ти показати...{S} Па онда кадионице, чираке... <pb n="81" /> море то ћу ти све показати: не |
| каква болест »и не коснувсја невјестје, чист изиде от ложа«...</p> <pb n="145" /> <p>»То је јун |
| ципеле, то је све.{S} Па после седне за чист, велики кухињски сто, примакне ближе малу лампицу, |
| куварском послу.{S} Љубомир, и ако још чист и наиван, досети се да ће ова крупна развијена Руд |
| руку.{S} Гле, права жена!... развијена, чиста, обична поцрнела лица.{S} Леонтије оживе.{S} Сад |
| леже у хлад и обрте очи плаву небу.{S} Чиста је и мирна плава небесна дубина, али тај сјајни л |
| сле?</p> <p>— Црква ти мора бити свакад чиста; што се каже: чисто ко у цркви.{S} Већ то ћу ти п |
| онче на светлост, разгледајући да ли је чиста вода у њему.</p> <p>— Бацила сам татуле, смеје му |
| ваде.{S} Трепери сребрна светлост преко чиста обрађена поља, а ово тајанствено-слатко светлуцањ |
| иче! викну сељак, опазивши да овде нису чиста посла и приђе му ближе.{S} Љубомир се још више зб |
| е те слике и маштања беху веома наивне, чисте, детиње... »Она Соломунова... мисли дечко у мраку |
| ог дана Љубомир доби од свога господина чисте преобуке, цело старо одело и обућу.</p> <p>Боже, |
| таде се чисто увлачити унутра, а широке чисте ноздрве стадоше шмрктати оштро.</p> <p>— Готово, |
| осети се незгодно кад ухвати оне меке и чисте руке, па се подаде првој навали.{S} Клецну једаре |
| к, широких леђа, добро угојен, обучен у чисте кошуље од танког платна; на глави му сламни шешир |
| оста.</p> <p>Љубомир сеђаше на доксату, чистећи трешњеву буранију, која ће се кувати за вечеру, |
| мари да ради какав хоћеш посао: зар не чисти штале, отимари коње, храни свиње, вуче ђубре на њ |
| ку.{S} И још даље, на више, беласају се чисти димњаци и црвене сниски кровови у јасном зеленилу |
| и за Антонијем, и сви су завршили живот чисти и невини, као од мајке рођени, и сви се посветили |
| да домаћинову босу ногу, која није била чистија од његове.{S} То га за часак умири.{S} Али кад |
| на свету!...{S} Даље... јер је и Содом чистији од њега!...{S} Ево потока!{S} Напред... скачи п |
| нагледа.{S} Било је ту деце у прљавим и чистим, поцепаним и новим, затворене и отворене боје ка |
| а више оваког сукна«...{S} Било их је у чистим и белим као снег, танким сеоским кошуљицама, са |
| па слуша жубор хладна студенца и гледа чистину плава неба, блудећи својим полудивљим, радознал |
| роз један кукуруз, истрча отуд на једну чистину, насред које се виђаше велики јасен, и стаде ка |
| шњих <pb n="244" /> шесет — седамдесет, чистих дванаест хиљада прихода...{S} Једног лепог дана |
| да се врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га храбри отвореним и, како му се чини, пријатељс |
| кухињска врата и кроз њих прође омлађа, чисто одевена, повезана великом вуненом марамом у накрс |
| рпан грубим и тешким сеоским пословима, чисто не вероваше своме некадањем благовању.{S} А све н |
| 29" /> пићем.{S} Калуђери, ђаци, момци, чисто занемели од изненађења...{S} Мислили су да ће и о |
| зачудише ови први, који су сви, махом, чисто одевени. »Што им то мајка ократи пеленгирице?{S} |
| а, на коме грациозно чучаше једно бело, чисто, кудраво псетанце, посматрајући до сад невиђену г |
| е, али је ипак све унутра тако солидно, чисто, уредно... на вас завеје отуд некакав нарочити ду |
| ти мора бити свакад чиста; што се каже: чисто ко у цркви.{S} Већ то ћу ти показати...{S} Па онд |
| ко проклиње!{S} У исто време он беше на чисто с мишљу: да му се не може душа смирити, док ову к |
| ешћен народ из храма.{S} Одједном изиђе чисто и лепо одевена, примамљива група: човек и жена са |
| {S} Његов велики гојазни трбух стаде се чисто увлачити унутра, а широке чисте ноздрве стадоше ш |
| а посла изненада госте... и калуђери се чисто плаше, да ово није само сан?...{S} Обилазе око ст |
| одсечније загрме игуман, наслађујући се чисто звонком оштрином, која се јасно издваја из остале |
| па истог тренутка.</p> <p>...{S}Јасно и чисто звони најмање манастирско звоно, и његов танки и |
| ено, шушти при сваком његовом покрету и чисто га опија тај мирис, а испод њега вруште и грицкај |
| леки пространи видик, над којим трепери чисто светло небо; како се весело витла у ваздуху пар г |
| <p>А весело, сјајано плаветнило над њим чисто се смешка, прелива се и блиста, позивајући <pb n= |
| очи, оно чисто, пуначко бело лице, тако чисто и бело какво он није никад видео, и ако су у селу |
| таде и погледа оне плаве јасне очи, оно чисто, пуначко бело лице, тако чисто и бело какво он ни |
| му још бруји одсечан, строг глас малог, чистог, седог директора, који прочита имена примљених у |
| у ни о чем мислили.{S} Они се предадоше чистој, невиној, скоро детињској љубави, која их све ви |
| онашког образа... остати у побожности и чистоти... одбацити старог и обући се у новог, Богом ст |
| се састоји права наслада живота, али је чистоту њихове одлуке веома уважавао.</p> <p>»И то је, |
| последња утеха, помисао на своју детињу чистоту, с којом је мислио у гроб поћи!...{S} Сви други |
| ву почасну дужност: узе креду, стаде уз чисту таблу и видевши безброј несташних малишана, не зн |
| посматрање ових догађаја унеше у његову чисту душу нека нова осећања, која стадоше долазити у с |
| /> <p>У тај мах тетка изиђе и испљусну чисту воду из некакве ћасе, па пође опет натраг.</p> <p |
| ..{S} Како би било да не <pb n="124" /> чита редом?{S} Преврте подоста листа и нађе: »Житије и |
| ни сам: да ли плашљиво или радосно.{S} Чита занесен; понеки пут прекине читање каквим узвиком |
| <p>Једва једном!{S} Добио је дозволу да чита житија светих.{S} Игуман се најпре противио, није |
| сим само узвикује: »Знам, знам... то се чита о Сретењу, то о Благовестима... то је псалтир«...{ |
| ња, он отвара књигу скоро на половини и чита: »Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рек |
| Ево ти књиге, па терај Леонтија нек’ ти чита.</p> <p>Леонтије хтеде скочити од изненадна помена |
| ђује Макарија у греху...{S} Кад се само чита, хоће човек да полуди, а како ли је било издржати. |
| о себе на место онога свеца, чији живот чита...</p> <p>Негде наиђе на велику сличност са собом, |
| ини, па у манастир«...</p> <p>После већ чита даље како ђаво куша Саву освећеног имањем, па посл |
| налоњу у један угао и ставили га да ту чита гласно житија светих.{S} Прота окружни, мало ирони |
| p>А оне поуке у житију Антонијеву...{S} Читав, огроман, нови, до сад невиђени свет изиђе пред о |
| уласку у трло.</p> <p>Љубомир ућута.{S} Читав час је ћутао и џаракао штапићем по растуреним пре |
| на брзу руку, али домаћински: поклао се читав чопор младине.</p> <p>У четири часа, сити, пијани |
| се осећа као на жеравици: продангубиће читав час, а мож'да и више.{S} Али, тако су старији уде |
| ледати по мрачној соби...{S} У глави му читав хаос, па ври...{S} Она га беседа о калуђерима зан |
| топис...{S} Преко четрдесет листова.{S} Читава књига!...</p> <p>Са великом побожношћу и страхоп |
| д га поклопи и увуче у своје чељусти та читава гора од кућа, великих и малих, прљавих и окречен |
| учи школу.{S} Састави се у богословији читава калуђерска дружина из разних манастира, која одм |
| види га где седи у хладу, на крилима му читава пласка разне зелене и осушене траве, коју је до |
| свећене власи, а он дочепа обема рукама читаве праменове, кида их и урла бесно, страховито... д |
| гуман стоји пред њим, одбијајући устима читаве облаке дуванског дима и гледајући буљавим, страш |
| е убила Голијата.{S} Са њом је проводно читаве дане, витлајући је и хитајући обло камење у зрак |
| Него се тако загледа негде, па седи по читаве часове као окамењен.{S} Око му приковано за сиву |
| се, а Љубомиру се чини, да за њим лете читави легиони нечастиве силе, и он се још јаче упиње, |
| е се једнако провлаче дугачки судови са читавим »кршем« разноврсна печења: прасећег, пилећег, т |
| > <p>Али је пазио Сава и на себе.{S} За читавих десетину година калуђерства не дођоше му на ум |
| риближиш се каквом жбунићу, учини ти се читаво страшило... раширило се, разјапило чељусти, па и |
| довршује дечко, а на уснама му трепери читаво блаженство.{S} Њему је већ у памети цела и јасна |
| ше ово неколико боца, које ће му спасти читаво крдо стоке, да не буде ноћас поклана и печена.{S |
| породицама, кућом и често представљају читаво племе.{S} А њему се, и ако и сам управља кућом, |
| ..{S} Боже, слободни!... и то мож’да за читаву недељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме радит |
| г додира, који изазва у његовим нервима читаву струју некакве нове, непознате му до сад топлине |
| стовариште Мирковићево.{S} Тамо застаде читаву гомилу радозналих слушалаца...{S} Исприча му трг |
| са разноврсним поврћем; треба уређивати читаву њиву, која је засејана самим пасуљем — главном х |
| а ће опет наставити непрекидне молитве, читајући их из оне старе ирмологије и часловца...{S} И |
| ег метанија, над њим загрме Савин глас, читајући молитву: »Отвори срце твоје... и чуј глас госп |
| ића, дошао из гимназије...{S} Залуди се читајући житија светих, а још у гимназији прочитао целу |
| а молитва... дугачка је веома, а што је читалац боље разуме, што се више удубљује у њен смисао, |
| ерас... ово вече... да се исповедим, да читам каноне...{S} Да се спремим?</p> <p>Архимандрит се |
| есе једном мишљу.</p> <p>— Дај ми је да читам... ако ти не треба, прозбори дечко бојажљиво.</p> |
| p>Леонтије, пошто се сврши његова чреда читања над мртвацем, прође ходником и двориштем, гледај |
| <pb n="238" /> или монотоног механичког читања и молитвања у цркви!{S} Бар да остадоше парохије |
| о друго, треће вече остајати времена за читање ове занимљиве књиге.{S} То је било, код овакових |
| но.{S} Чита занесен; понеки пут прекине читање каквим узвиком и краћим размишљањем, у коме је о |
| екати какав већи празник, и онда почети читање.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19000 |
| </hi>!... узвикује Љубомир, прекидајући читање од узбуђења.{S} У осмој години, па у манастир«.. |
| озара, после дуга чекања док овај сврши читање предмета.{S} Али није погодио време, јер је бого |
| ротивио, није дао ни поменути.{S} Какво читање сад, кад <pb n="119" /> треба највише радити, ре |
| се оно дугачко, једначито, тајанствено читање шестопсалмија.{S} Мала воштана свећица трепери и |
| се, после дваестину реда, сав задубе у читање...{S} Стајаше тамо написано о овоме преподобном, |
| е и речи како иду, па се полако удубе у читање...{S} Над њим горе отворише се неколико пута вра |
| и пред очи!«... и он се удубљује даље у читање, осећајући у исто време велику пријатност од про |
| г заноса...</p> <p>А у, замореној дугим читањем, глави само се ређају слике за сликама...</p> < |
| бомиру, о његовој необичној побожности, читању житија, и као чак се жалио мало на претерану поб |
| да забораве осећања, која су имали при читању појединих сцена...</p> <p>У Љубомировој глави на |
| боље, али се и ту заплетао и брзао при читању познатих му молитава из требника...{S} Започе пр |
| и познато му, провеја пред очима му при читању ових редака.{S} Он настави даље: »али анђео Госп |
| собу, где је мислио провести оба дана у читању књига, што их доби од архимандрита.{S} Али га Ве |
| о је премишљао о овим незгодним речима, читао их по неколико пута и све више се бунио њиховим с |
| томе сам много мислио.{S} И тамо још... читао сам неке књиге па сам много о томе мислио.</p> <p |
| еонтије се врати из шуме, где је до сад читао једну богословску књигу.{S} Видевши се усамљен у |
| <p>После свршеног крштења сети се да је читао, како треба одмах родитеље и кума поучити о знача |
| ри о томе житију, и ако га ниједан није читао, него се знало онако, по предању...{S} Чуо је и п |
| е удубљује у њен смисао, све би је више читао...</p> <pb n="154" /> <p>— Гле: »У греху се зачех |
| е у отвореној књизи, коју је још јутрос читао: »Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; |
| то овде?«</p> <p>Врати се очима и стаде читати целу »главу« од почетка.{S} Допаде му се.{S} Леп |
| рову, архимандрит наслони књигу и стаде читати молитву: »Господе, Боже наш... прими слугу твоје |
| се Сава искашља још јаче и затим стаде читати гласно:</p> <p>— »Књижевници и фарисеји доведоше |
| ове службе Љубомир стаде још брижљивије читати <title>Свето Писмо</title>, али није заборављао |
| казивали, кад се почне које лепо житије читати, не може се човек одвојити лако од њега...{S} Ка |
| кав је био до пре недељу дана, кад поче читати ова чудна два житија.</p> <p>Сад је други, то зн |
| нашего Сави освјашченаго«.</p> <p>Поче читати са некаквим непријатним предуверењем, али се, по |
| екну кроз нему тиху ноћ, монаси стадоше читати »часове«...{S} Љубомир, по правилу, учини »велик |
| м редовима подиже књигу и стаде пажљиво читати.{S} Љубомир опази како се мења лице »господиново |
| имандрит Љубомиру: ја видим да ти волиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све написано много боље, |
| и...{S} А ја ћу ти донети, ако хоћеш да читаш, што лепо.</p> <p>Љубомир се обрадова таквој пону |
| један стих, која му прво паде у очи.{S} Читаше: »и измахну руком својом и узе нож да закоље син |
| стова — опет позната прича о Јосифу.{S} Читаше је, а кад наиђе на речи: »сина је мојега хаљина; |
| арод причешћен, а калуђери кидисаше, те читаше молитве, крстише и површише све послове, који су |
| з заноса од громког Савиног гласа, који читаше <pb n="200" /> јеванђеље: »Рече Господ: љубјај о |
| ну :{S} Љубо, шта ћу код куће казати... чича-Живојину?</p> <p>— Кажи: отишо̑ у свет, рече он и |
| а чичиној шали, коју води са ђацима.{S} Чича му метну руку на раме и као с неком хвалисавошћу у |
| жива.{S} Чули су да си овамо отишо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако га видиш, нека се труд |
| удног, како се њему учинило, чичицу.{S} Чича га још из далека оценио и ко је и шта је и шта тра |
| а!...{S} Вељка Максимовог?{S} Је ли жив чича Максим?</p> <p>— Умро је.</p> <p>— А Милоје водник |
| мој брате... то је наука!{S} Кад стане чича-Срета да прича о онима, што иду ноћу по крововима |
| одеждама... и он да је исто што чича, и чича да је <hi>он</hi> или <hi>као</hi> он... тако нешт |
| ан...{S} А псикологију сигурно још држи чича-Срета?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Хе-хе... узвикну игум |
| мирио, и опет је остало: да и он и онај чича буду у тим одеждама... и он да је исто што чича, и |
| у у тим одеждама... и он да је исто што чича, и чича да је <hi>он</hi> или <hi>као</hi> он... т |
| ро знао и већ се насмејао неколико пута чичиној шали, коју води са ђацима.{S} Чича му метну рук |
| њега један мали, крутуљав, у наочарима, чичица, кога је он добро знао и већ се насмејао неколик |
| аква доброћудног, како се њему учинило, чичицу.{S} Чича га још из далека оценио и ко је и шта ј |
| трпеза, на којима ће се светити водица, чишћења полица и долапа...{S} И сва та прашина, стругањ |
| па га посла да спреми све, што треба за чишћење ципела.</p> <p>Црни се и тајанствено ћути висок |
| из Брежђа... један већ на неким великим чколама, а брат му учи <pb n="17" /> за попа, ко и Свет |
| у... ми смо прости људи, а ти си толике чколе учио...{S} Ради како знаш.{S} Али те само једно с |
| е из града, после дужег одсуства, какав члан њихове породице.</p> <p>Ижљуби се с Василијаном, Н |
| немарно око себе.{S} Само се најстарији члан породице, у ћелији, крај мртва Саве, кошка и препи |
| Ђаволски састављена комисија, па сваки члан зазире од другова.{S} Аха!... па ово је нешто стра |
| ими се соба, замириса барут, сва четири члана скочише неповређени, нагоше да беже... а у ходник |
| е опроба обична средства: понуди сваком члану најпре двеста, па четири, па пет стотина...{S} Не |
| има.{S} Код куће, по цео дан, учи штене чловити на задњим ногама; али пошто је необична псећа д |
| е и кочијаше, и куваре, и воденичаре, и чобане манастирске, и све ће закалуђерити.</p> <pb n="1 |
| од глади.{S} Него, најпре ће потражити чобане по ливадама, да ако се нађе што за јело...</p> < |
| екуд дигну, нестане их, као у маглу.{S} Чобани затворе стоку чим сунце мало одскочи, па и њих н |
| а и врљуца бесциљно по ливадама, док га чобани не ухвате...{S} И Леонтије, пометен, збуњен у за |
| или жену; обилази далеко око места, где чобани чувају стоку, па опет нема хлеба...</p> <p>Овако |
| у даљини...{S} То неко псује непажљива чобанина и напомиње му шта га чека код куће кад се врат |
| оме, што је посао коњушарев, говедаров, чобанинов, шумарев, воденичарев...</p> <p>Треба одгајит |
| ремена појави се озго, кроз шуму, млада чобаница на великом јарцу; опкорачила га ногама, па биј |
| ај и стаде везивати јарца ликом.</p> <p>Чобаница га стаде задиркивати због његове тромости, а о |
| , па иде послушно, а јахачица пева неку чобанску песмицу и жудно погледа на студенац, где је че |
| довољства.</p> <p>Прође четврт часа.{S} Чобанче се не мрдну.{S} Мирише цвеће планинско око њега |
| немарно се бацило на зелену траву младо чобанче, дечко од својих тринаест година, па слуша жубо |
| њих, брижно и уплашено корача замишљено чобанче.{S} Одједаред искочи пред њега, иза једног шибљ |
| и с јарца и држећи га за рогове.</p> <p>Чобанче устаде, протеже се и пође лено к девојци, која |
| анине отегнут јасан женски глас.</p> <p>Чобанче се одазва обичним узвиком, не мрднувши главом.{ |
| чисто и лепо одевена, примамљива група: човек и жена са два мала мушкарчета, који се једва прек |
| и оделу, да су то домаћини ове куће.{S} Човек беше снизак, широких леђа, добро угојен, обучен у |
| ше... ха-ха-ха...{S} Има неке »планове« човек са њим: зацело ће га у владике!{S} Е баш те поздр |
| ме !...{S} Кад пред самим мојим носом — човек!{S} О, 'натеме!...{S} У мал’ не дрекнух...</p> <p |
| глед и дух »молитвених места«.{S} И кад човек улази у овакову одају, после испијених неколико ч |
| ед му је празан, бесмислен, као ’но кад човек устане после дуга спавања, на само блене...</p> < |
| поднесеш све..{S} Оволика брука!{S} Оде човек пешке... још ако не нађе коња нигде!... говори он |
| је оно мало пре требао ђак; сад не може човек ни да их види лако, а њему је баш нешто требао, а |
| љиве голе девојке!...</p> <p>»Што ти је човек... мисли Љубомир; — све, све... али му је жена св |
| а рећи:</p> <p>— И то ми је: не очекује човек више ништа!...{S} А за кога сам се ја заузимао, з |
| но по зиду и прозору, као обично кад се човек дубоко занесе једном мишљу.</p> <p>— Дај ми је да |
| да сте вид’ли то чудо!...{S} Препаде се човек, па хоће шлаг од страха да га удари.{S} Узалуд му |
| чне које лепо житије читати, не може се човек одвојити лако од њега...{S} Како би било да не <p |
| !{S} Бар да остадоше парохије, па би се човек опет имао чим занети.</p> <p>Још пре неколико год |
| ја у греху...{S} Кад се само чита, хоће човек да полуди, а како ли је било издржати...{S} Гомил |
| јашњења, док иза угла механског изиђоше човек и жена.{S} Љубомир ућута, окрете леђа дувару и сп |
| {S} Камо ти деца, што си их родила... и човек?...{S} Шта то чиниш!...{S} Покај се, док има врем |
| и зимски тајац, кад се свака животиња и човек згрчи у топлу легалу, па не пушта од себе ни глас |
| го ми онако дође, као да сам неки други човек... друкчије и мислим и све...{S} То што ти сад ре |
| оста.{S} После је већ и он, као и сваки човек, почео мислити више о себи и — ближњима...{S} Но |
| ачки?</p> <p>— Тако треба да ради сваки човек... ко жели добра својој души, одговори Љубомир уз |
| ме за школу, примио ме ови, реци, добри човек да ме прихрани, а и ја њега, реци, за то слушам.{ |
| клон, и очекује кад ће се отуд помолити човек.{S} У ушима му још бруји вика оног сељака, и сад |
| је држао да се то може одмах наћи, чим човек огладни.{S} Та зар није слушао толико пута, како |
| је, да га је морао писати какав спреман човек и да је тако препуно поуке и праве богословске на |
| ете, иди кући, ожени се, па буди срећан човек.{S} Једном сам га баш био позвао, да му кажем све |
| буђен, дркћући вилицама и коленима, као човек, који хоће нешто непријатно и одсудно да учини, а |
| одлуку о животу свесно, разумљиво, као човек, који потпуно зна не само <hi>шта</hi> хоће, него |
| сто, одговори Максим мало набусито, као човек коме сметају мислити.</p> <p>— Е, добро...{S} Али |
| шају, стоје као приковани за место, као човек, који очекује последњи миг, кад ће га ударити под |
| p>Игуман га не сачека да доврши.{S} Као човек, који је нашао оно што је тражио или очекивао, уз |
| у табле, не гледајући никога; стаде као човек, који чека да му се очита смртна пресуда.{S} Школ |
| један ред.</p> <p>Одједном се осети као човек који се веома преварио у очекивању. »3ар ми је то |
| ће се сад?...{S} А оно вечно, старо као човек, правило: да треба јести, подстиче мисао на јаче, |
| мо за грађу и сад се вратио...{S} Видео човек очима све!...</p> <p>Леонтије одјури у стовариште |
| ишта не боли и види се по лицу... весео човек.{S} Чудновата бољка!{S} А хоће да се превије и он |
| ом слева се неосетно — јер шта би радио човек у овој самоћи, — а у веселој глави млада намесник |
| ...{S} Гле ти ширечине ваљевске: хранио човек свиње у подне!...{S} Хи-хи-хи.. дочека га Василиј |
| ивети!...{S} УФ-Ф!...{S} Наслади се, ко човек, са две ћасе бураније и <pb n="130" /> ћасом купу |
| т... све као снег...{S} Од чега то тако човек побели?{S} Наша Јерина, кад буде у очи вашара, го |
| ји гледаху зачуђено и озбиљно: да је то човек, насмејали би се и они, или жутом капуту, или прљ |
| ваки за се...{S} Само је Василијан опет човек и... друг... и ако је ’наки.</p> <p>— Само гледај |
| јагњетине и залажући се полако, као сит човек, коме се не једе после добра ручка.{S} Велимир и |
| n="63" /> се у страху: да ли је он још човек, божји створ, или се већ прометнуо у какво чудо?. |
| дечко, гледајући га право у очи.</p> <p>Човек се зачуди овом новом погледу.{S} Малопре му изгле |
| право, него некако у косо, и опет гледа човека у очи.{S} Па ход господин-Николин!...{S} И он је |
| постаде као нешто друго, што не личи на човека, или што није прави створ божји, него се узео са |
| у, да близу њега заудара из грла пијана човека... и промиче једна камилавка, шта ли је...{S} А |
| пријатни догађаји натерају и најглупљег човека, да их малко психолошки промотри.{S} Тако је бил |
| зивкати и саслушавати једног по једног човека из околине...{S} Обелоданише се нечувене, огромн |
| рог и обући се у новог, Богом створеног човека...</p> <p>Монаси певаху тако лепо и заносно, нов |
| ни, а и врућина некако баш не располаже човека на тако теже радове, те он све до сад остаде поб |
| Истина, он бега или се крије, чим опази човека или жену; обилази далеко око места, где чобани ч |
| ед њега.</p> <p>Он се осврте, погледа у човека, који стајаше пред њим, наслоњена на велики штап |
| идеали... као што се лагано тули живот човеков, или можда живот целог човечанства?...</p> </di |
| , проклето тело, ова грешна облога душе човекове, како га називају свети испосници, оно је узро |
| сници, оно је узрок свему!{S} Оно не да човеку живети како би требало!...{S} Али како су толики |
| расположен тога тренутка онако, кад је човеку свеједно, ма шта се догодило.{S} Само - махну гл |
| а прошлогодишњи порез.</p> <p>Дешава се човеку, нарочито зими на каквом наоблаченом, влажном да |
| земљу, мами душу некуд напред, и све се човеку тада нешто хоће... и он би тихо и весело полетео |
| е мед прелива до јесени...{S} Милило се човеку живети, кад погледа како око њега све кључа и бр |
| и самом душом, која је битна, суштина у човеку, али му људи не дадоше.{S} Угасише му, порушише |
| ашла души забава, опет се мили успавану човеку живети!{S} Ево рада!...{S} Заузета послом душа, |
| ли живот човеков, или можда живот целог човечанства?...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| </p> <p>— Оче Саво!...</p> <p>— Остави, човече!</p> <p>— Господин-игумане!</p> <p>— Погрешило д |
| овде место, где људе...</p> <p>— Седи, човече! гракнуше гости, не дајући му довршити реченицу |
| весне скоре будућности, па обично, тупо човечје чуђење над неочекиваном појавом која наступа... |
| уљаху се, као што се постепено туле сви човечји идеали... као што се лагано тули живот човеков, |
| а надгледаш ђубрење: сваки чокот, сваки чокот!...</p> <p>— Ја бих се усудио замолити, да Васили |
| дницима.{S} Да надгледаш ђубрење: сваки чокот, сваки чокот!...</p> <p>— Ја бих се усудио замоли |
| у руку, али домаћински: поклао се читав чопор младине.</p> <p>У четири часа, сити, пијани и вес |
| м сеоским кошуљицама, са ишараним срмом чоханим јелечићима; било их и у танким сукненим чакшири |
| д њим, на узвишеном, покривеном црвеном чохом, амвону, окренут њему леђима, стајаше неко, обуче |
| и знате!...{S} Кријете се по тавану, да чпијунишете шта ће рећи капетанов пандур!...{S} У мало |
| егова!{S} Сад је, дакле, настала његова чреда!...</p> <p>Али шта да ради?...{S} Да ли да учини |
| </p> <p>Леонтије, пошто се сврши његова чреда читања над мртвацем, прође ходником и двориштем, |
| Тето, ђаволе-е...{S} Од недеље је моја чреда.{S} И ти долазиш под моје, оногај... како ћу рећи |
| је то по чреди...</p> <p>— Како... кака чреда?</p> <p>Љубомир им каза како је мислио.{S} Велими |
| Сигурно је још пре његова доласка била чреда Велимирова, сад је Николина прошла, и онда настај |
| иколиној казни, држао је да му је дошла чреда, па квит...{S} Сигурно је још пре његова доласка |
| ке парче меса, начуљи уши кад се помену чреда. »Хм, видиш... одиста иде све по чреди!«...</p> < |
| морао овако проћи, јер је дошла његова „чреда“.{S} Видео је да се све у манастиру врши по чреди |
| једи и пиј што год хоћеш!...{S} Нема ни чреде, ни јутрења, ништа...{S} Тетка гледа кућу, поље, |
| а теби луду Петрију, нек’ ти се нађе на чреди, одговори тетка смејући се.</p> <p>— Е, немој бол |
| чреда. »Хм, видиш... одиста иде све по чреди!«...</p> <p>— Довешћу ја теби луду Петрију, нек’ |
| Видео је да се све у манастиру врши по чреди па, не знајући још узрок Николиној казни, држао ј |
| да га не врате, што није закалуђерен по чреди.</p> <p>»Та начинићу се, Бого... као преподобни М |
| ако познаде!{S} А ја мишљах да је то по чреди...</p> <p>— Како... кака чреда?</p> <p>Љубомир им |
| х, али је било много пречих послова.{S} Чредни, отац Максим, пожури се са литургијом, али народ |
| о ја и тетка сад од недеље... хап... на чреду.</p> <p>Љубомиру долазе ове ствари све замршеније |
| ни било!{S} А овамо опет Максим помиње чреду !{S} Чудновато !...</p> </div> <div type="chapter |
| .. али би му баш тешко било издржати ту чреду, онако ни за што.{S} Не мари да ради какав хоћеш |
| ко опомиње да мисле на смрт: и песме, и чтенија, и житија и све, све...</p> <p>— Али Арсеније, |
| тераше краву сокаком.</p> <p>— Вељков, чу се обичан одговор сеоског детета, које држи да је ње |
| лазурном недогледу...</p> <p>— О Љубо, чу се одозго са планине отегнут јасан женски глас.</p> |
| {S} Нема живота, ни рада, ничега!...{S} Чу се узвик: манастири пропадају!...</p> <p>У таком вре |
| одлазио тамо? запита игуман весело, кад чу да је Љубомир често одлазио у Богословију и зна сва |
| у преко румених обрашчића...{S} Он и не чу кад се прочита апостол; трже се из заноса од громког |
| а поновити у памети све оно, што виде и чу!{S} И дахну душом кад стиже у Београд, и настави сво |
| крете леђа свима, глава му се затресе и чу се загушени хропац, а потом јецање...</p> <p>Поиздол |
| занео га топал загушљив ваздух, па нити чу звона ни журбе момачке; а ови се и не сетише да га п |
| више посла у кући, онда Милку пошљу да чува говеда, а њега одведу у шталу, <pb n="22" /> даду |
| ћемо с вером, велим?...{S} Ко ће њу да чува, кад укинемо манастире?</p> <p>— Ха-ха-ха... насме |
| здравицу: напомену, како се у манастиру чува некаква тридесетогодишња реликвија, коју би <pb n= |
| е у госте.{S} Биће ту части!...{S} А ти чувај твоје место...</p> <p>— Но, знам ја да она све ла |
| аво данаске !...{S} Ево ти коза̑, па их чувај сам.</p> <p>— Доведи папоњу овамо, да га вежемо, |
| у; обилази далеко око места, где чобани чувају стоку, па опет нема хлеба...</p> <p>Овако премиш |
| вчиј«...</p> <p>»Ето, узвикује Љубомир: чувао овце и козе, ка и ја по Маљену, па постао владика |
| вицом или ’нако женском — <pb n="86" /> чувао се туђег погледа и »гласа« као живе ватре.</p> <p |
| оја тако нагло остави.</p> <p>Најпре је чувао стоку у ливади, која је била близу механе.{S} То |
| ленац.{S} Ништа му не могу-у... довикну чуварица папоњина плачним дечјим гласом, који је најреч |
| еја се говорник из свег срца.{S} Зар ви чувате веру... <hi>ви</hi>?!...</p> <p>— А ви се не сти |
| да пажљиво.</p> <p>— Стоку знам да умеш чувати: код вас је има доста, него знаш ли што око коња |
| и мек, нежан, милостив, никад до сад не чувен, па ипак добро познат му архимандритов глас:</p> |
| денице, а после неколико недеља прохуја чувени циклон руднички, пообара шуму, развали све воден |
| рађује и не продаје дрвена грађа, као у чувеним стружницама т-нског манастира.{S} Новац се грта |
| години отац га доведе у овај манастир, чувеном старцу, игуману Лазару, који се прославио у цел |
| к себи!{S} Биће ти зло...{S} Знаш твоју чувствителну натуру!</p> <p>У свакој другој прилици ова |
| еко, кога ће сад да нагараве, а Максим, чувши за литургику, погледа плашљиво око себе, очекујућ |
| »онога« ко му први помену да га прими (чувши ово, тетка га, не излазећи из кухиње, залепи масн |
| на дугим зимским ноћима него то!</p> <p>Чувши певање, игуман рече у себи : аха! и тај узвик као |
| ја и царица и кад угледа сва она царска чуда, паде у прашину...{S} Нека га...{S} А тамо стриц.. |
| оно што га је обалило.{S} Па... триста чуда!...{S} Тако се само преврћемо по трави... довршује |
| а, смејући се и лупајући длан о длан од чуда и смеха.</p> <p>— Хи-хи-хи...{S} Како ’но, како... |
| разгледа, утуви и остаде пренеражен од чуда...</p> <p>Опеваше мртва калуђера и сахранише, увиј |
| постао владика, и гледај само каква је чуда починио...{S} Васкрсао <pb n="125" /> мртво дете!« |
| и он се тако боји капетана.{S} Чудна ми чуда, ако је и капетан! виче сама са собом, осврћући се |
| прочитао!...{S} А оно видиш: чудеса... чудеса!...{S} И одиста јој је Христос опростио!...{S} И |
| м је ’нако прочитао!...{S} А оно видиш: чудеса... чудеса!...{S} И одиста јој је Христос опрости |
| S} Шта ово би?«... питаше се у мислима, чудећи се целом овом изненадном догађају и не разумевај |
| искува.{S} Љубомир само гледа и трепће, чудећи се свему што се наслуша и нагледа од јутрос, не |
| <p>— Шта је?! пита он и гледа по школи, чудећи се што још не види крв или ватру.</p> <p>За Јоцо |
| алости.</p> <p>— Јок, одговори Љубомир, чудећи се и одговором и погледом што га то пита.</p> <p |
| ред другом.</p> <p>— Куд ћеш? запита га чудећи се.</p> <p>— Кући... одговори Велимир отежући, а |
| де и поводећи се на несигурним ногама и чудећи се свему што се тако изненадно догоди, довуче се |
| p>— Како ти је име? запита он дрхтећи и чудећи се толикој својој смелости.</p> <p>— Јованка.{S} |
| зуме смисао свега. »Шта то они хоће?... чуди се он у себи.{S} Некога питају... а-а!... мене пит |
| са шушкањем и промуклим крештањем!«... чуди се он, прилазећи своме духовном оцу, осећајући ово |
| азговор...</p> <p>— Од куд овде женске? чуди се он у сну, и све више осећа онај празнични мирис |
| А ја, богме, знам!...</p> <p>Љубомир се чуди.{S} Сви веле да Максим не зна баш ништа, а оно вид |
| и не буни.{S} Напротив, он се све више чуди пријатном, раздраганом, бескрајно срећном осећању, |
| тоји дуго, гледа у ту необичну појаву и чуди се...</p> <p>»Ето ти свет!...{S} То је <hi>оно</hi |
| ласно изговара целу своју нову титулу и чуди се како се то лепо срочило, да буде баш »велике ги |
| ле све болести овога света, и он се сам чуди, како може још да иде, једе, пије...{S} Има му три |
| натраг, машући главом, као да се нечему чуди или неком прети.</p> <p>— ...{S}Као да их је турки |
| вљује и нераздвојно спаја са свима овим чудима, да он већ јасно осећа, како сад није више онај |
| је већ прошао месец како служи овде.{S} Чудио се што никога нема из његова краја, да прође овуд |
| лашио... и он се тако боји капетана.{S} Чудна ми чуда, ако је и капетан! виче сама са собом, ос |
| психологије невешта професора, некаква чудна, високоучена историја старозаветног текста, са си |
| до пре недељу дана, кад поче читати ова чудна два житија.</p> <p>Сад је други, то зна... то осе |
| маљају и нестају друге главе...{S} Нека чудна тајанственост и неки нејасан светитељски смисао т |
| о овом дану, кад ће се наћи у зидинама чудна, до сад непозната манастира, који га је, тако уда |
| свога...{S} И само што се јави она, та чудна мисао, идеали његови постепено сломише се, срушиш |
| ски, своје омиљено преноћиште.</p> <p>— Чудне будале, мајко! викну газдарица за њим.{S} То га ј |
| е:{S} Него знаш, није ово за тебе...{S} Чудни су ови свети књижевници: неки пут се и они прођав |
| ше физичке могућности да се наставе ови чудни изливи душевна бола.{S} Он се занесе и занеми...{ |
| асликан св. Сава... сјајније, светлије, чудније и живље прелива се, трепери и блешти ова нова и |
| о не осећа, он се сав предао посматрању чудних прилика, што му излазе пред очи.{S} Све је тако |
| они... па се упреподобио...{S} Чудно... чудно!...</p> <p>»Стига мом оцу!« рече попов синчић, см |
| ко као и они... па се упреподобио...{S} Чудно... чудно!...</p> <p>»Стига мом оцу!« рече попов с |
| но гледа у оне јасне плаве очи, које га чудно гледају...</p> <p>— Како ти је име? запита он дрх |
| клупчету...</p> <p>Леонтије га погледа чудно, не разумевајући смисао говора му.</p> <p>— Ја се |
| ву зиду, а нико и не помисли да те рупе чудно изгледају...{S} Велика парчета лепа поотпадала, т |
| p> <p>Дани пролазе...{S} И све што беше чудно и необично, постаје сносно, те се може слободним |
| у, деси се да му изиђе пред очи некакво чудно виђење <pb n="144" />, у облику дивне, нежне као |
| слуша причање Николино, и само му једно чудно: зашто Николина глава игра, трепти, као пламен ло |
| има клисарски посао...</p> <p>И беше му чудно, што га игуман не запита: докле ће остати у манас |
| ли и види се по лицу... весео човек.{S} Чудновата бољка!{S} А хоће да се превије и онако... кад |
| после сваког фијука, онај непознати му, чудновати, слабачки глас, који он никад до сад није чуо |
| миру долазе ове ствари све замршеније и чудноватије.{S} До сад је мислио да има бар неки ред за |
| леда па клупи нешто смотуљано, згурено, чудновато.</p> <p>— Шта је ово? рече она гласно, пришав |
| } А овамо опет Максим помиње чреду !{S} Чудновато !...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| е, истрча Љубомир уз степенице, погледа чудновато, готово прекорно, јасну и топлу светлост сунч |
| гоцени, као што беху пре овог ненадног, чудног пламена, што одједном букну...{S} И она жива, ва |
| прелећу са професорових очију на овога чудног погуреног дечка у дугачком жутом капуту, са прек |
| 24"> <head>XXIV</head> <p>Ево га опет у чудном, варљивом свету, за чим га је негда срце толико |
| , примакне ближе малу лампицу, узме ону чудну књигу са црним сјајним корицама, погури се онако |
| оченаш«...</p> <p>А Макаријево... чудо! чудо!...{S} У зрелим годинама родитељи му се раздвајају |
| као »оченаш«...</p> <p>А Макаријево... чудо! чудо!...{S} У зрелим годинама родитељи му се разд |
| м да одгурне од себе то гвожђе, али, за чудо, рука не може да мрдне.{S} Покрене је другом руком |
| .{S} А овај Велимир, чујеш, то ти је за чудо и за причу.{S} Нашао цуру па, шта мислиш, заволео |
| ено отворено детиње ћеретање...{S} И за чудо му: он се са Миром играо, превртао, прескакао, па |
| Море, сви се калуђери боје смрти, то је чудо!</p> <p>— Зар и Василијан? пита Љубомир.</p> <p>— |
| еци!</p> <p>— Такав им је и народ, није чудо!... одговори архимандрит, па се одједном прену: ам |
| одједаред рашири очи, као да је највеће чудо угледао...{S} Право пред њим, на узвишеном, покрив |
| се уз своје нове другове...</p> <p>Али чудо: колико га месеци мучи та стална, грозничава мисао |
| ашљиво око себе, очекујући да Бог учини чудо и да га спасе од »наступајућег истјазанија«.{S} Па |
| не и вечито гледати оно широко вијугаво чудо, што се беласа, прелива и одсјајкује на сунцу, по |
| жји створ, или се већ прометнуо у какво чудо?...</p> <p>А Љубомир, не гледећи на њу, са зажарен |
| сакривеним очима.</p> <p>»Какво је ово чудо !{S} Гледа као да се моли Богу...{S} Очи му некако |
| као неко откривење, као давно очекивано чудо.{S} Сад би мож’да друкчије одговорио, кад би га, з |
| , мај... карловачка гимназија!... да то чудо видите!...{S} И све ме вукло срце у њу, али ме ћаћ |
| 94" /> <p>— Хо, мај... да сте вид’ли то чудо!...{S} Препаде се човек, па хоће шлаг од страха да |
| ли увиђаш да се растојање између тебе и чудовишта не мења...</p> <p>Љубомир сео на врата од сво |
| {S} Гледа у некадањег друга, као у неко чудовиште, и пита <pb n="63" /> се у страху: да ли је о |
| ц: умире ово огромно, густо, зеленожуто чудовиште, загушило се, па не дише, не трепће... нема н |
| м фактима, само блуди очима и пита се у чуду: »Шта је ово?...{S} Гле, одиста шта је ово?«...</p |
| ши главу у страну, исказујући тим своје чуђење.</p> <p>— Ја што ћу? одговори овај и стаде везив |
| оре будућности, па обично, тупо човечје чуђење над неочекиваном појавом која наступа...</p> <p> |
| <hi>он</hi>... помисли ђаче и стаде са чуђењем и насладом посматрати, како принесоше <hi>томе< |
| икону.{S} Сви га другови посматраху са чуђењем.{S} И пре им његово лице беше необично, али сад |
| мља, и он би је онда гледао још с већим чуђењем, и она нејасна жудња за даљином, за светом, сад |
| {S} Око њега се гуркају, загледају га с чуђењем његови другови из гимназије, сада богослови, по |
| тежући, а Леонтије га тек сад погледа с чуђењем и немим питањем: »Каквој кући?{S} Чијој кући?«. |
| тајући молитву: »Отвори срце твоје... и чуј глас господњи: ходите к мени сви, што сте оптерећен |
| ад главом:</p> <p>— Устај, да звонимо ! чује он сад јасно, и ова опомена на дужност раздрема га |
| ми иза стола; у ходнику престаде фијук, чује се нека журба, преношење некакве клупе, чепају и ш |
| а, пред огромном трпезаријом и кухињом, чује се оштро заповедничко гунђање и незграпно лупање п |
| </p> <p>— Ради чега си дошао, брате?... чује Љубомир оштро, јасно питање; види архимандритов по |
| з кујне и лупи вратима.</p> <p>— А-а... чује се онај громки звук из Максимова грла, а он се мал |
| е сам Љубомир уплаши.</p> <p>— М-м-м... чује се неко мумлање и опет потковане цокуле настављају |
| ваше штали.{S} То пандур уводи коње.{S} Чује дечко како се <pb n="29" /> отворише шталска врата |
| држава да остане још у свом заклону, да чује још што, кад и ’нако сад не сме нико привирити у п |
| аки своју »струку«, па ни један неће да чује <pb n="127" /> за оно, што не спада у његову »спец |
| се гост заинтересовао јако, па хоће да чује одговор.{S} Он прибегну ширетлуку:</p> <p>— Или си |
| ву и ћути као заливен.{S} Изгледа да не чује шта му друг говори, јер му очи опет бесмислено блу |
| ња, и он, услед ове хуке, више ништа не чује и не види, до необична, искривљена и занесена весе |
| ње, па их нема у воденици док год се не чује да се игуман вратио...{S} Све се распасало, растег |
| ан шећер и однесе кроз собу.{S} Отуд се чује сипање воде у чашу, некакво цвркање и мало затим г |
| аксим неким злослутим гласом, у коме се чује и очајање и — претња...</p> <p>— Како си дробио, о |
| , спрема се велика вечера.{S} Напољу се чује граја, разговор и по неки гласнији смех.{S} То су |
| А под њим зинула бескрајна провалија и чује се како доле шушти вода и бије влага...</p> <p>— Е |
| а спава и у сну осећа леп мирис сламе и чује некакав необичан разговор...</p> <p>— Од куд овде |
| која хитро струже прљаву, криву совру и чује се лен промукао глас:</p> <p>— Причекај, попо, очи |
| бабе, и све будале и свакога...{S} Чим чује да нека трава лечи од које болести, он је одмах на |
| спаван, надувена и туробна лица, игуман чује у трпезарији певање.{S} То су калуђери са ђацима п |
| а <pb n="216" /> тишина.{S} Одједном он чује познати му глас над собом:</p> <p>— Баш хоћу да те |
| ки омаче такав придевак, какав се ретко чује и међу људима.{S} Не даш му једну цигару, а попуши |
| пренераженим, исколаченим очима, и само чује, после сваког фијука, онај непознати му, чудновати |
| пијану главу...{S} Он не зна да ли што чује или осећа, али му се чини да спава и у сну осећа л |
| н уплаши, те посла за доктора...</p> <p>Чује се како пуцкарају ћутци у огромној бронзаној пећи. |
| се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећи«.</p> <p>Излазио је од опасне суседе |
| ислити, шмркћем, преврћем се и одједном чујем да звони јутрење.{S} Кад пре, не знам ни ја... чи |
| p>— Хо-хо-хо...{S} Бруке људи!...{S} Да чујете.{S} Идем ја ноћаске из воденице, скоро глуво доб |
| илику неки голубови.{S} А овај Велимир, чујеш, то ти је за чудо и за причу.{S} Нашао цуру па, ш |
| знаш.</p> <pb n="139" /> <p>— Хмм...{S} Чујеш, невоља је...{S} И то сад, после овог саборског р |
| а Николом, али га овај уздржа:</p> <p>— Чујеш ли... кашље!</p> <p>Ово се односило на игумана, к |
| асан одговор и уклањају се журно, да не чују још какво питање.</p> <p>Чим Леонтије прими стареш |
| оја пада на мокру земљу.{S} Птице се не чују; вране изгледају одвратне онако отрцане са својим |
| ља и комеша без икаква реда, од које се чују узвици, смех, а над целом гомилом расплинуло се бр |
| овим пепелиштима господаре други људи и чују се друга имена...</p> <p>И овде нестаје оног старо |
| ури каљавим путем, не видећи никога, не чујући како за њим узвикују весели помељари:</p> <p>— Е |
| не приче о добрим и злим газдарицама, о Чукурлији или некаквој Делиској чесми, о младим и душев |
| батуна... затекли је.{S} Питају Христа, чула си... а он шара по песку...{S} Па им онда каже: »К |
| ори Љубомир, да се иде у свет!</p> <p>— Чула сам, рече она, не старајући се да прикрије жалост, |
| ... она би много жалила, да је жива.{S} Чули су да си овамо отишо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи |
| е ходником.</p> <p>Кад се врати и седе, чуло се да преврће листове некакве књиге.</p> <pb n="21 |
| аче гласом, који казиваше да није никад чуло за такву књигу.</p> <p>Отвори неколико првих листо |
| и »проценат« учитељу.{S} Десетогодишњи, чумави малишан, у масној, потпасаној памуклици и шарени |
| , него се знало онако, по предању...{S} Чуо је и пре тога, од неких богословаца, да је Антоније |
| о је и удешавао нарочито за владику.{S} Чуо је он шта се владици допада, а бојао се помало да г |
| ешто му рекоше два његова суседа, он је чуо речи, али му оне не осташе у памети.</p> <p>«Дознал |
| убомир не саслуша све.{S} И ово, што је чуо, удари га по срцу горе, него белавчина пакост у кук |
| ме за ракију.</p> <p>И тако, Љубомир је чуо до сад једно предавање, и дваестину пута мучио се о |
| довољством ову руску пословицу, коју је чуо или прочитао негде у Богословији.</p> <p>— Аха, так |
| о жива огња.{S} Онаких задиркивања није чуо ни међу људима.{S} По нека слободнија снаша упиљи м |
| лабачки глас, који он никад до сад није чуо.</p> <p>»Чиј је то глас? ко је то?...{S} Викали су |
| рату, смешећи се и полугласно, да не би чуо ко од послуге, напомену:</p> <pb n="169" /> <p>— Ам |
| одупре леђа кад седи или стоји) па брзо чупа и растреса бела, опрана, нежна као свила вунена вл |
| отеже трећи, средовечан калуђер, смеђе, чупаве, гргуљаве косе, груба, широка, простачка лица, н |
| аведника кроз село, бијући га, пљујући, чупајући му косе, газећи га ногама и вичући: »Сеј мних |
| /> овом усамљеном дивљином; по ливадама чупкају спржену траву кржљава говеда и једно старо, спл |
| е и још по мало тумарају под хладовима, чупкајући лишће са <pb n="2" /> које ретке шибљике; кра |
| ати из свег гласа, неће ли га жива душа чути, кад се неко иза самих његових леђа продера:</p> < |
| еда зачуђено околна лица, који су могли чути одговор, као да од њих тражи разјашњења о овом нов |
| о се односило на игумана, који је могао чути њихов смех, па се сви тројица повукоше под звонару |
| еликим дењком хаљина, на коме грациозно чучаше једно бело, чисто, кудраво псетанце, посматрајућ |
| али му штапови дебела меса!...</p> <p>— Чучни у вир!</p> <p>— Отперја до врх Штурца!</p> <p>— А |
| де хлеба, па му газдарица да асуру, два џака с вуном, па седне у хлад под лужником, близу бунар |
| је говорио: »Волим ти цео дан товарити џакове, него ићи к њему на тужбу«.</p> <p>Разиђоше се.{ |
| побратим оде у механу да одигра једног џандара на овако расположење, док му се побратим-игуман |
| >Љубомир ућута.{S} Читав час је ћутао и џаракао штапићем по растуреним прегорелим жишкама.{S} Н |
| амица, које Леонтије није метнуо у свој џеп. —То ли је онај свети!...</p> <pb n="215" /> <p>Лео |
| пцима.{S} Огрнуо се великим постављеним џубетом, подупро главу десном руком, па гледа некуд пре |
| оје... севају нам бутине!</p> <p>— А ви’ш... овај мој мали неће да се мрдне без обуће и јелека. |
| ј, а онако што чинимо заједнички, то мо’ш причати.</p> <p>— Заједнички... шта чиниш заједнички? |
| се тако целим селом носи весела граја, шала, задиркивања и ужасан, очајан лавеж изненађених и |
| алопрешње слике весеља... песма, прича, шала, смех...{S} Он зажмури и као да се крије од кога, |
| кроз прозорче, слушаше како се господа шале и како говоре некакве речи, које нико не разуме (т |
| ац хтео врднути.{S} Папоња види да нема шале, па иде послушно, а јахачица пева неку чобанску пе |
| пусти, изгуби се од страха... »Ово нема шале!...{S} Куд ћу сад?«...{S} Он отвори уста и доста о |
| тална шљивовица, са којом је до сада од шале истеривао оваке нападе.{S} Сутрадан, зором, привик |
| ва...{S} Почеше се ређати најслободније шале, доскочице, песме...{S} Калуђери, који се беху скл |
| убомир, наслушавши се довољно господске шале и смеха, оде у своју собу, леже на постељу и стаде |
| смешећи се учтиво и понизно на протине шале, само се увија и мршти, и ако га сад баш ништа не |
| и духовит весељак, непрестано је правио шале на рачун Максимов и Арсенијев.{S} Максим је том пр |
| м на богату даћу.{S} Све се живо смеје, шали... јер шта би друго радили: мртва калуђера не ваља |
| село, где се скупљају девојке, па тако, шали се и смеј са њима.{S} Терају нас да се калуђеримо, |
| приставља ђезве.</p> <p>— Са тим се не шали! викну болесник преплашено и побеже на поље.</p> < |
| стано ћутао и понекад се смешкао каквој шали што падне при разговору, махну главом са одобравањ |
| и већ се насмејао неколико пута чичиној шали, коју води са ђацима.{S} Чича му метну руку на рам |
| остао од њега у томе, каже му Велимир у шали.</p> <p>— Де, ти, Еро!...{S} Онај други мање лаже, |
| ма ’вако стајати и... ко једна младина, шалити се.{S} Зар је за нас испосница!{S} Ха-ха-ха!... |
| стави своје напомене, не осврћући се на шалу собрата.{S} И ова се хм... он не рече која, не пом |
| p> <p>Домаћица се смеје весело, одвраћа шалу и доноси пуне руке прилога.</p> <pb n="211" /> <p> |
| {S} Ако му се укаже прилика, те заметне шалу с којом удовицом или ’нако женском — <pb n="86" /> |
| ко са подсмехом.{S} Многи му прихватише шалу и насмејаше се; али их беше који гледаху зачуђено |
| ци сматрали ова предавања као занимљиву шалу са Максимом, а Максим — као велике муке овог света |
| ?</p> <p>— Па... само малко хлеба да ми шаљете, друго ништа...{S} Господин вели...</p> <p>— А-а |
| е, званичне и незваничне, пријатељске и шаљиве, сунце већ зашло и архимандрит наредио да се спр |
| омци замисле, ту нешто има!... рече она шаљиво, смејући се и стежући још више раме Љубомирово, |
| ији од свију мојих калуђера, насмеја се шаљиво игуман, који никад није пропустио прилику да не |
| менту...</p> <p>Један професор изговори шаљиву здравицу: напомену, како се у манастиру чува нек |
| а одбијају од себе ненадан очајни глас, шаљући одјек речној долини, кроз коју се отеже и замире |
| елин Ђурић, онај што ме жестоко у школи шамарао.{S} Стој, бре, сад да те питам !...{S} А он кад |
| , тапка га по плећима и најљубазније му шануће:</p> <p>— Море, дивота!...{S} Само синоћ и јутро |
| а кућу; затим, спуштеним гласом, готово шапатом наставља: и ја бих то пробала... да видимо баш |
| ста.</p> <pb n="76" /> <p>—Улази овамо, шапну Велимир кроз прозорче преплашеном Љубомиру, па ст |
| , одмах би на тродневно сухојаденије... шапће Никола и мрда руком по мраку, да нађе конопац. — |
| је одавно тајанствени глас у њему самом шапутао: оставио свој први младачки идеал, лепо ђаковањ |
| ву заморени бегунац, јер већ не може ни шапутати...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ао једини смисао живота...</p> <p>— Да! шапуће она плашљиво, срећно, стидљиво...{S} Долазе њени |
| ја и целим видиком.</p> <p>— Сотона!.., шапуће полугласно уплашен младић, трчи у своју собу и л |
| ла!... '</p> <p>А Леонтије затвара очи, шапуће молитву и бега, остављајући често недовршен поса |
| еки лумп-камарат, кад овај иде у варош, шапуће Никола друговима.{S} То је, зацело.{S} Иначе би |
| ових леђа смеши се игуман Сава, и нешто шапуће тетки, која се пригнула к њему.</p> <p>Љубомир б |
| разом на лицу, стоје уз певницу и нешто шапућу.{S} Љубомир, тамо у притвору, код самих врата, с |
| , устаје и улази у пећину, крстећи се и шапућући молитве, које је Антоније имао обичај изговара |
| тркљасто бучје, крстећи се непрекидно и шапућући молитве...{S} Лишће шушти, преврће се и избија |
| и је.{S} Питају Христа, чула си... а он шара по песку...{S} Па им онда каже: »Који од вас никад |
| елију, леже на постељу и стаде несвесно шарати очима по таваници.{S} Он не може сад мислити о о |
| .{S} Пред њим, у слами, ваља се некаква шарена крпа, тканина...{S} Нешто се навуче на очи, на г |
| ало кући, односно њој: чарапе, пешкире, шарене мараме...</p> <p>— Ене де... везени марамчићи!.. |
| ело цело поље, по коме су се расплинуле шарене фигуре радника, Да ли је тако било Светозару?... |
| ладовином сенасто бучје, како се сјаји, шарени и прелива разноврсним бојама далеки пространи ви |
| осуо се зид испод темеља, па се то све шарени, суморно црни и баца на душу гледаочеву неко туж |
| ад не виђени, мравињак од деце, како се шарени разноврсном одећом, које не може довољно да се н |
| ања песком и сапуном, па ништа: опет се шарени ка детлић.{S} Све се жуте пеге по врату докле су |
| у страну и гледа бесмислено у пространи шарени свет, који се пред његовим очима раширио...</p> |
| и хладовитија, и градина разноврснија и шаренија, и ливаде зеленије и стока по њима товнија, и |
| лишан, у масној, потпасаној памуклици и шареним накриво сашивеним »лажигаћама«, од оне исте тка |
| ним простим каљавим таљигама, са једним шареним сандуком, једним великим дењком хаљина, на коме |
| твари, али знам да је то нешто онако... шарено«...</p> <p>— Тето, ђаволе-е...{S} Од недеље је м |
| } Да ли ће пропасти, изгубити се у овом шареном свету, и умрети од глади међу каквим зидинама?. |
| се подиже и, онако испод очију, погледа шарену ткану сукњу са зеленкастом, ишараном купљеном ке |
| тране у наоколо склопило и опколило ову шарену, многобројну гомилу деце, дечака, младића ћосави |
| ебела кудељна платна...</p> <p>И сву ту шарену масу гледа узбезекнуто, зачуђено сељаче, а у уши |
| проклиње час кад је примио у манастир »шашава занесењака«, те му сад загорчава дане, грди »оно |
| .{S} Само - махну главом и рече : »Хоће Шваба, хоће!...{S} Тај ће једва дочекати«, и ућута.{S} |
| ослетку... назор се нико не посвети, а »Шваба« ће једва дочекати.{S} Иди!</p> <p>Николу је игум |
| ву гозбу...</p> <p>— Хи-хи...{S} Осетио Швабо да нема више масла у манастирима! узвикну Василиј |
| у је игуман, кад му је био у вољи, звао Швабом, јер је дошао из »швапске државе«.</p> <p>Велими |
| ва магла; веле му да је то нека друга, »швапска« земља, и он би је онда гледао још с већим чуђе |
| о у вољи, звао Швабом, јер је дошао из »швапске државе«.</p> <p>Велимир се окрете и, све у трку |
| и да узгред види Саву, да гледа лађу и »швапску« земљу, али то не може учинити онда, кад би он |
| тиру...{S} Тетка, како изгледа, немарно шврљка по собама и стајама, гледајући тупо свакога ко ј |
| јске ружице, трепери и опија разнобојни шебој, лелуја се гранчица мирте над клупицом и сунце ве |
| љетен</hi>... отверже всјех имјенији, и шед в манастир, пријат на сја ангелски образ«...</p> <p |
| зноси, у место пређашњих <pb n="244" /> шесет — седамдесет, чистих дванаест хиљада прихода...{S |
| ила је право манастиру.{S} Сад је равно шесет година како се повео спор.{S} Сава је, још почетк |
| дне појаве, самог факта: да ће он, који шеснаест година живи одмерено, једним истим, младићским |
| а капљица, нежна и пријатна као цветак, шеснаестогодишња девојчица, кћи једног осредњег поштено |
| одликовао, — и то је било довољно.{S} У шеснаестој години, још ћосав, дугуљаст, незграпни Стева |
| некима у конзисторији позајмити по пет, шест стотина дуката, без облигације и интереса, осетио |
| је кости«, остави дете и оде.</p> <p>За шест година игуман је од правог дивљачета, које досле н |
| ава огрнуо монашком расом, а двадесет и шест како управља овом значајном кућом.{S} Колико је во |
| дугачко, једначито, тајанствено читање шестопсалмија.{S} Мала воштана свећица трепери и слабо |
| убима.{S} Василијан нешто весело прича, шетајући по кухињи, режући оштрим ножићем бутић младе ј |
| на он, однекуд осећа, да ће му се у тој шетњи казати нешто веома важно и непријатно.{S} Он затр |
| <p>То игуман чини своју обичну јутрењу шетњу, докле не види да су поизлазили напоље сви калуђе |
| >Велимир дохвати са прозорчета наслаган шећер и однесе кроз собу.{S} Отуд се чује сипање воде у |
| , испод њега се искотрља некакав сламни шешир, а над самом његовом главом настави се пандурски |
| ље од танког платна; на глави му сламни шешир, на босим ногама папуче.{S} Он затурио чабрњак па |
| да подигне једно раме, да се устури, па шеширај кроз чаршију!...{S} Истина, још чешће је помишљ |
| Одједаред искочи пред њега, иза једног шибљака, задихано и унезверено девојче.{S} Он хтеде ври |
| кајући лишће са <pb n="2" /> које ретке шибљике; краве почињу чешће мењати место, држећи се бли |
| , рече он и за мало га нестаде у густом шибљу, које се при дну косе подигло.</p> </div> <div ty |
| а задовољно поздрави:</p> <p>— Добро си шиљао, добро!...{S} Ови други нису толико добивали.{S} |
| га пошље ђаке.{S} Ако има синчића, онда шиље њега, јер не мора давати »проценат« учитељу.{S} Де |
| ричекају, и онда се жене устумарају.{S} Шиљу децу да зову домаћина, који је са плугом негде на |
| ја су се брвна искривила, поизваљивала, шиндра поотпадала, и по избушену крову прелива се белич |
| е дим кроз слеме, кроз баџу и кроз саму шиндру, којом је стаја покривена.{S} Кад се Љубомир наж |
| ’хоћеш сад? смеје се тетка, турајући му шипак под нос.</p> <p>— Не, да га омрсиш сабаиле, док н |
| речица.</p> <p>Близу пећине, из густог шипражја извуче се Љубомир и стаде.{S} Поглед му је сас |
| скачу кроз густу шуму и прескачу сниско шипражје...{S} Даље, само даље од страшна, најгрешнија |
| вис за неколико стотина метара, обрасо шипражјем и кржљавим дрвећем.{S} Око њега непрестано об |
| чке комаде платна.{S} Само је ово много шире.{S} Он стоји дуго, гледа у ту необичну појаву и чу |
| еобично пламте, како му се ноздрве јако шире и скупљају...</p> <p>— Хм... ђавоља посла! промрмљ |
| , према слабој светлости, изгледаше још шире и надувеније, а очи се приковале за пламен свећице |
| смеху исписана је бездна грешне пожуде, ширетлука и нечега што највише личи на љубавни занос, а |
| запита Љубомир.</p> <p>— Превија се из ширетлука, одговори Велимир.{S} Хтео би да се извуче од |
| овој природи беше много онога урођеног »ширетлука« сељачког, који се у манастиру, као најподесн |
| па хоће да чује одговор.{S} Он прибегну ширетлуку:</p> <p>— Или си ти то онако само удесио... о |
| ослушати за то, избрбља он и насмеши се ширетски.</p> <p>— Ене де! рече изненађена жена поцрвен |
| тро и прекорно.</p> <p>Вујо, стидљиво и ширетски, са оним истим, урођеним обојици, потуљеним по |
| тромо, а на лицу му јасно извајан онај ширетски, специјално калуђерски осмех кад говоре са жен |
| ног истог секунда, развуче се у понизан ширетски смех.{S} Опет се сви насмејаше.</p> <p>Изјутра |
| ће.{S} Паметнији је море... и Василијан ширетски баци око на доксат, — и ако је ован!</p> <pb n |
| и...{S} Еве га... бегунац!...{S} Гле ти ширечине ваљевске: хранио човек свиње у подне!...{S} Хи |
| простор!...{S} А душа се надима и хоће ширине, простора, светлости...</p> <p>А она паучинаста |
| постављени крајеви расе рашире, види се широк црвен појас од свилена рипса, који се лепо прелив |
| и нагнут напред игуман Сава.{S} И онако широк и плећат, у овој полутами, иза слабе шкиљаве вошт |
| р, смеђе, чупаве, гргуљаве косе, груба, широка, простачка лица, на коме је утврђен исполински н |
| ави перчини око очију му.{S} На њему је широка црна раса од тешке свиле, рускога кроја, са широ |
| дубоких планинских раселина, па се, као широка повесма, хватаху један за други и протезаху се т |
| трбух стаде се чисто увлачити унутра, а широке чисте ноздрве стадоше шмрктати оштро.</p> <p>— Г |
| т хладним као лед рукама, развуче своје широке, дебеле, ћосаве усне, од чега му цело лице поста |
| {S} Кад угледа девојче, развукоше му се широке дебеле усне у некакав груб полуосмејак, а потуље |
| очију погледао, старао се да му задркће широки рукав расе.{S} А »преподобно« лице спремао је и |
| у корачи...{S} Он се не осврте на плави широки врх Маљенов, који је треперио под млазовима јасн |
| о, кад је на последњој завојици угледао широки позлаћени крст на црвеном кубету, кад се забелиш |
| али не допире у ходник, где се угибају широки столови, под теретом судова, препуних јелом и <p |
| раса од тешке свиле, рускога кроја, са широким, црвено постављеним и посувраћеним рукавима.{S} |
| т!... грми он и плаховито дува и шмркће широким ноздрвама.{S} Позваће и кочијаше, и куваре, и в |
| ма, а две сестре, уз њега, покриле лице широким рукавом... — Кажем вам... шта ви је данас?!... |
| /p> <p>— Јесам, одговори дечко, бришући широким прљавим рукавом уплакане очи и гледајући механџ |
| ају детелину коњи, фркнувши по неки пут широким ноздрвама или лупнувши поткованом копитом о хра |
| омаћини ове куће.{S} Човек беше снизак, широких леђа, добро угојен, обучен у чисте кошуље од та |
| е, у коју је увијено тело.{S} Из грубе, широко савијене рогозине, вири половина старе масне кам |
| номерно дисање успаваних другова, гледа широко раширеним очима, али не види ништа...{S} Понавља |
| бомир угледа, како Велимир пружи велико широко стакло пуно воде, како га нечија рука дохвати и |
| хумић више механе и вечито гледати оно широко вијугаво чудо, што се беласа, прелива и одсјајку |
| игра и прелива се као рубин, у великој широкој чаши, жућкаста стара шљивовица.</p> <p>Гост, ви |
| једру, облу, поцрвенелу руку, у танком, широком, везеном рукаву, и наслони је на Љубомирово рам |
| з дувар, пренимио се, превио се, огрнут широком, масном, скинутом са игуманових леђа расом, са |
| во бео, усколутан дим, угледаше на поду широку, моћну фигуру Максимову, са раширеним уплашеним |
| неко, у исто време, огрте новоме брату широку мантију.{S} Нови инок осети ону обичну пријатнос |
| ок и плећат, у овој полутами, иза слабе шкиљаве воштанице, изгледаше као велики црн пласт чија |
| асној тами, на једном усправљеном пању, шкиљи и светлуца слабо прилепљена воштаница.{S} Пред њо |
| чека да му се очита смртна пресуда.{S} Школа се утаја...{S} Деца гледају, зачуђена необичном п |
| ок год он не изучи све школе.{S} Сад се школа истакла напред, пред свима његовим жељама, заузел |
| и браћа, и сестре, и Маљен са Миром, и школа, и све оно са чим је младост провео.{S} Он више н |
| ово друго таштина, ништавило: и свет, и школа, и господство, и Маљен, и све, све...{S} Само је |
| овако како је, док год он не изучи све школе.{S} Сад се школа истакла напред, пред свима његов |
| кријући очи од љубопитних погледа целе школе.{S} Нешто му рекоше два његова суседа, он је чуо |
| асвим уредно свршио три разреда основне школе. — Псикологија, мој брате... то је наука!{S} Кад |
| анаторијуме, болнице, угледне привредне школе... све оно, што носи тип хуманитарни и културно-п |
| реци, господине, ђак; идем реци на веће школе у Београд.{S} Па док сташе време за школу, примио |
| прелази у трећи разред.{S} Изишо је из школе празна слеђена срца, са неком злом слутњом <pb n= |
| <p>Нићифор, који се овог лета вратио из школе, носио се неком тешком оловном мишљу, <pb n="240" |
| ом огрејати јасно сунце...{S} Тада ће и школе почети, наставиће се у целој земљи прекинути рад. |
| >А како је он лепо маштао!...{S} Да учи школе, све... све да изучи, па да буде као његов некада |
| као што је насликан св. Сава у његовој школи.{S} Њега текну нека пријатна, слатка радозналост. |
| у механу и већ почињу нешто говорити о школи.{S} Ко је год инокосан, а има дете одрасло, обила |
| занимала, али се уздржа. — После сам о школи, о цркви и митрополиту... о томе сам много мислио |
| Још код студенца је најрадије мислио о школи али тадање мисли беху нејасне и неодређене.{S} Са |
| и.</p> <p>— Шта је?! пита он и гледа по школи, чудећи се што још не види крв или ватру.</p> <p> |
| {S} Друга година, услед великог посла у школи и у цркви, прође му брзо, и он се зачуди: кад пре |
| преплашеним лицем, као да је паљевина у школи.</p> <p>— Шта је?! пита он и гледа по школи, чуде |
| некако сам, на основу стеченог знања у школи досети, да у Србији нема никакве пустиње...{S} А |
| прича, славе ми!... све што смо учили у школи.{S} И кад наиђе оно неразговетно, ја прескочим.</ |
| га и бескориснога, и он је напредовао у школи.</p> <p>Једаред, претурајући <title>Свето Писмо</ |
| ји Веселин Ђурић, онај што ме жестоко у школи шамарао.{S} Стој, бре, сад да те питам !...{S} А |
| {S} Гледај ти твоје травуљине... тамо у школи, а овде се само пије.</p> <p>Опет куцнуше чаше, о |
| е светитеља, о којима је слушао нешто у школи а највише од покојне мајке.{S} Ту је свемогућа си |
| } Пажљивије га стаде питати о бављењу у школи.</p> <p>— Хе-хе... па ти си учевнији од свију мој |
| ад лепо послужити сирото ђаче.</p> <p>У школи му рекоше, да је уписан у прво одељење.{S} Ишао ј |
| ише у Богословију.{S} После трогодишњег школовања и бављења у Београду, Сава се толико »полирао |
| манастирско...</p> <p>Две године после школовања проведе у манастиру тихо, нечујно, као да и н |
| дала на лицу му.</p> <p>Последње године школовања посети фрушкогорске манастире.{S} Одавно је г |
| p>Јеромонах Леонтије мирно доврши своје школовање.{S} Са њим отац Сава, треће године, посла и Н |
| , и другови његови, који имају прописно школовање, напрежу се и често пута дижу руке од досадни |
| ...{S} Досетио се отац Сава, да ће и то школовање коштати доста...</p> <p>Кад стадоше пред њега |
| ва причања о путовању, па онда и даље о школовању, и тако редом све, док се неко не сети, те из |
| ам не зна како му то дође, нити жали за школом.{S} Ако хоће, може сутра ићи у Београд, али он н |
| ати заклетву...</p> <p>Одмор после прве школске године проведе отац Леонтије на путу, пратећи с |
| игре знате?...</p> <p>— Тхе... знам оне школске све, али нас двоје сами то не можемо.{S} Него ’ |
| бу.{S} Један архимандрит, његов најбољи школски друг, старешина манастирски чак на другом крају |
| — Шта је? пита Јоцу, гледајући по свима школским угловима.{S} Ко је викао?</p> <p>— Цензор, одг |
| ута кроз гомиле деце, која стајаху пред школским вратима, са превијеним табачићем, очекујући ре |
| ће да пије.{S} Види се да се приближило школско време.</p> <p>Једног дана дојаха пред механу не |
| >— А-а-а развуче игуман, познавши свога школског друга проту, који је сад »велика сила« тамо ко |
| е је он становао, лако удесити.{S} Рада школског још не беше много, посао у кухињи буде брзо го |
| њаци изнад наших глава«...</p> <p>Првог школског дана, овај исти професор, који доведе Љубомира |
| оле у Београд.{S} Па док сташе време за школу, примио ме ови, реци, добри човек да ме прихрани, |
| угом разреду.{S} Једног дана распустише школу, рекоше да прелазе у старије разреде сви они, кој |
| о Писмо</title>, али није заборављао ни школу.{S} Већ је знао доста лекција о некаквим минерали |
| Најчудније је, како се реши да напусти школу, а и он сам не зна како му то дође, нити жали за |
| , треће године, посла и Нићифора да учи школу.{S} Састави се у богословији читава калуђерска др |
| о будућности: »мора се ићи у Београд, у школу«, а планови су се састојали у разним облицима, ка |
| је уписан у прво одељење.{S} Ишао је у школу три дана мирно - <pb n="40" /> тихо, као сенка... |
| } Само за прво време, док ме не приме у школу... па после ћу у послуживање«...</p> <p>— Е-е-еј. |
| много из манастира, хоће да га упише у школу, да га уведе у <hi>свет</hi>, кога се сам инок од |
| <hi>онога</hi>: зна да више неће ићи у школу, то је сам смислио и то ће тако бити...{S} Зна јо |
| сподин Никола у очи дана, кад ће поћи у школу.</p> <pb n="39" /> <p>Љубомир обара очи и стидљив |
| три монаха, а Леонтија ћемо на јесен у школу«...{S} Досетио се отац Сава, да ће и то школовање |
| ао.{S} Затим настаде спремање за упис у школу.</p> <p>— Дај ми сведочанство, рече му Светозар ј |
| е у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску школу.</p> <pb n="80" /> <p>— Ех, ми... шта ми! <hi>Ова |
| о и разумљиво, па као да си свршио целу школу...{S} Љубомир се загледа у ова црна, кривуљава, н |
| тварају једна за другом, кухињска врата шкрипе сваки час.{S} Никола отворио цркву, упалио свеће |
| а, и све јаче и све бешње стаде лупати, шкрипећи непрекидно на своме језичцу.</p> <p>— Доста, р |
| познато им фркање кроз нос и кашаљ.{S} Шкрипнуше врата од трпезарије и мало затим отвори се пр |
| и таман да приђу конопцу, а из ходника шкрипнуше једна врата и залупаше потковане цокуле.</p> |
| о чудо!...{S} Препаде се човек, па хоће шлаг од страха да га удари.{S} Узалуд му после професор |
| рат опасује силом истине; да се покрива шлемом наде на спасење; да прима палију, као обручење в |
| се лагано провлачи манастирском реком, шљепка се густо хладно блато и једва се назире црна пру |
| деш, рече тетка пребирајући рукама суве шљиве, које држаше на крилу расуте.</p> <p>— Хи-хи... п |
| ше, жућкаста као дукат, стара препечена шљивовица.{S} Насу ракију у чашу, из које бризнуше ситн |
| S} Не поможе му ни најстарија кристална шљивовица, са којом је до сада од шале истеривао оваке |
| у великој широкој чаши, жућкаста стара шљивовица.</p> <p>Гост, видећи га онако забленута, нака |
| ву одају, после испијених неколико чаша шљивовице, насмејана лица и раздрагана срца, у очекивањ |
| вино стакло оне исте, укрћене кристалне шљивовице, па одшета равним просеченим путем на врх оно |
| аш све! узвикну игуман и натеже чашу са шљивовицом.</p> <p>— Да се бар ожених као ти, радио бих |
| аћку и оде уз поток, купећи уз пут обле шљунке и гађајући врапце и сенице.{S} То му је, како се |
| пасењу душе своје...</p> <p>Архимандрит шмркну нестрпљиво, не кријући досаду што је осећаше.{S} |
| Завист!... заврши отац Сава, плаховито шмркнувши ноздрвама.</p> <p>Отац Спира, брзо и вешто, с |
| унутра, а широке чисте ноздрве стадоше шмрктати оштро.</p> <p>— Готово, није вајде... опет вод |
| ћи из кухиње, залепи масним одговором), шмркће и често погледа у косо, наокришке, у једно место |
| цео свет!... грми он и плаховито дува и шмркће широким ноздрвама.{S} Позваће и кочијаше, и кува |
| ске, отуд од реке, загледа у часовник и шмркће плаховито.{S} Већ је пети дан како нема Љубомира |
| та пута у Београду тако почнем мислити, шмркћем, преврћем се и одједном чујем да звони јутрење. |
| претурајући очи с једног лица на друго, шмркћући и чешући се испод десне мишице, не знајући шта |
| се бринуо само о томе, како ће што пре шмугнути поред игумана...{S} Кад се утиша све, отворише |
| си му толики дуван! рече и разли кафе у шољице, па се намести на клупу до Максима, који ћутећи |
| ио?{S} Хи-хи-хи...</p> <p>Издвоји се од шпорета и Велимир, па се и он стаде смејати.</p> <pb n= |
| воле, одговара му тетка и осврће се око шпорета, тражећи судове за Арсенијев теј, за Максимову |
| зиђоше по собама, момци се поређаше око шпорета, а Љубомир, добивши неку крпетину од момака, ле |
| Љубомир се грејао и сушио поред топла »шпорета« у манастирској кухињи, а око њега се окупили љ |
| преко груди, лепушкаста жена.{S} Приђе шпорету, у коме још тињаше ватра, постаче угарке, убаци |
| оца и мајке... обоје као свеци...{S} А, шта велиш?</p> <p>— Остав’ то!... казо сам ти сто пута, |
| страну, у мрак.</p> <p>— Тако ти Бога, шта радиш ту? пита прота, мерећи жудним и завидљивим по |
| на човека... и промиче једна камилавка, шта ли је...{S} А земља се све више љуља... љуља... и о |
| го се узео са неким силама, вилењацима, шта ли су.{S} Она више не имаде за њега онако искрена д |
| едајући буљавим, страшним, љутим очима, шта ће му ово уплашено »дериште« рећи.</p> <pb n="157" |
| е за чудо и за причу.{S} Нашао цуру па, шта мислиш, заволео је више од оца и мајке... обоје као |
| е Господ казао: не брините се за сутра, шта ћете јести...; зар није Антоније због тих речи прод |
| азумео је шта му је то тако близу срца, шта му је заузело душу.{S} А сад... сад је знао све, св |
| бро не напије.</p> <p>— Кажи ми где је, шта ћеш га звати! одговори гост одлучно.</p> <p>— У под |
| овораше он у себи.{S} Племићи, спахије, шта ли су!...{S} Столови им блистају сребрним посуђем, |
| Он више не мисли о <pb n="102" /> томе, шта ће настати после овако побожне јутрење: оне сцене у |
| ште га целим телом.</p> <p>— А, кићане, шта ћеш сад!...</p> <p>— Пуштај, застења мушкарац и мрд |
| иђе његов господин.</p> <p>— Господине, шта је ово?...{S} Да видите... некако друкчије...</p> < |
| у скамијама, седе неки ђаци, калуђери, шта ли су, а напред, тамо куд га гура нечија снажна рук |
| нда осврте и продужи пут, размишљајући, шта ли је нагнало ово добро и мирно дете да бега од кућ |
| нда ми се срце растресе, и онда... хеј, шта ту !...</p> <p>Прота га стаде корити што бар не пиј |
| не мислећи шта ће донети сутрашњи дан, шта ли понети ноћ.{S} Посматра редом старешине и калуђе |
| емо видети.</p> <p>— Бог с тобом, Љубо, шта то говориш! узвикну девојче и приђе му још ближе, к |
| !... присети се Мира и викну :{S} Љубо, шта ћу код куће казати... чича-Живојину?</p> <p>— Кажи: |
| их ужасних грехова...{S} Па шта је ово, шта оно беше малопре?!...{S} Сотона... лукави сотона ув |
| мир климну главом, гледајући радознало, шта ће враголасто девојче учинити.</p> <p>— Је ли оно т |
| полако неки <pb n="135" /> лепши живот, шта ли је то, ја не знам...{S} Тек ја бих тада полетео, |
| о у љутини, одломи парче и поједе. »Их, шта учинисте, викну професор : руке вам све од буђе, а |
| екако весело-свечано...</p> <p>»А-а!... шта ово би ?!«... буди се одједном из заноса срећни мла |
| ш више насмеја.</p> <p>»Ала сам луд!... шта се бојим«, мисли у себи дечко и бадри се да је погл |
| и погледом околину: шта се то збива?... шта оно рече овај до мене?...</p> <p>Никола пребледео, |
| оро као и Максим...</p> <p>— Е, није... шта говориш!...{S} Максим не би дао ни Богу тамњана, то |
| Боже, лепоте!«...</p> <p>— Еј, море... шта радиш ту? викну неко испред њега.</p> <p>Он се освр |
| какве напасти.</p> <p>— Чекај, брате... шта ти је! узвикну Велимир озбиљно.{S} Ја ти кажем само |
| нали!...{S} Да се бега!...{S} А моји... шта ће они?...{S} У свет!«... мисли дечко, улазећи обум |
| то мо’ш причати.</p> <p>— Заједнички... шта чиниш заједнички?{S} Изиђемо неки пут онако... у се |
| школу.</p> <pb n="80" /> <p>— Ех, ми... шта ми! <hi>Овај</hi> ће показати игуману, чекни само, |
| лази свима калуђерима.</p> <p>— А ти... шта то?</p> <p>— Бројим виле за сутра, за плашћење.</p> |
| лице широким рукавом... — Кажем вам... шта ви је данас?!... доврши уздрхталим гласом, па и сам |
| те пријавим за испит.</p> <p>— Како... шта то?! зачуди се дечко, не разумевајући шта овај траж |
| запиткују Арсенија или друге калуђере: шта ће се кухати?... у чему, како?...{S} Шта ће с донес |
| да зачуђено, питајући погледом околину: шта се то збива?... шта оно рече овај до мене?...</p> < |
| је и Макарије?</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта говориш?</p> <pb n="203" /> <p>— Ама док ти још уђе |
| <pb n="42" /> <p>»Цензор... ја?!...{S} Шта ово свањује...{S} Шта је ово лепо око мене!...{S} А |
| овога поступка.</p> <p>— А хлеба!...{S} Шта ћеш јести, болан! викну девојче за њим и пође у нап |
| уку дувањари.</p> <p>— Е, белаја!...{S} Шта ће остати мене, оногај...{S} Тако ви свакад.{S} Нав |
| , и мене почео нечастиви да куша!...{S} Шта ми износи пред очи!«... и он се удубљује даље у чит |
| викну за њим:</p> <p>— Јеси луд!...{S} Шта ти је?</p> <p>А Љубомир, после овог узвика, одједно |
| Аха!... па ово је нешто страшно!...{S} Шта се ово приближује?...{S} Ево свакоме цела хиљада це |
| .{S} Куд пролетеше толике године?...{S} Шта би од оноликих идеала, снова?...{S} Зар се толико м |
| еца, што си их родила... и човек?...{S} Шта то чиниш!...{S} Покај се, док има времена...{S} Бог |
| то идеш за стопама Спаситељевим?...{S} Шта ће то, управо рећи? настави професор.</p> <p>Љубоми |
| ко уздишући.</p> <p>— Где си био?...{S} Шта је то!... сурово запита игуман Љубомира, гледајући |
| та ће се кухати?... у чему, како?...{S} Шта ће с донесеним млеком?{S} Ко ће сирити оно из карли |
| омир се замисли...</p> <p>»Зашто?...{S} Шта ово би?«... питаше се у мислима, чудећи се целом ов |
| аје до зоре, баш до самог сванућа...{S} Шта пута у Београду тако почнем мислити, шмркћем, превр |
| ваке руке, али стање све очајније...{S} Шта је то?</p> <p>Смањили се, управо нестало свију пређ |
| зор... ја?!...{S} Шта ово свањује...{S} Шта је ово лепо око мене!...{S} А сведочанство!... не з |
| /p> <p>— Али ме је страх за после...{S} Шта ћемо и куда ћемо?{S} Ако се саставимо, ти не можеш |
| други људи, па се опет посветили...{S} Шта је то... како ћу сад?«...</p> <p>Младић уздрхта од |
| му се учини да је он мали као они...{S} Шта ће ова туђа деца овде!...{S} Ко се усуди заузети <h |
| е нађем.</p> <p>— И ја тебе чекам...{S} Шта ћемо сад, несрећници?{S} Побиће нас...</p> <p>— Ти |
| де је пропаст, зло... страшно зло...{S} Шта га само чека код куће!...</p> <p>У свет!... у далек |
| ута, те нећу бити на дочеку владике.{S} Шта ми ту...</p> <p>Љубомир се плашљиво подиже, и седећ |
| њиве, једну ливаду и мало окућњице.{S} Шта ће поделити међу собом њих тројица, кад одрасту и п |
| еђивао да се држе и ванредни часови.{S} Шта би се радило на дугим зимским ноћима него то!</p> < |
| како је то?...{S} Ја још не верујем.{S} Шта сад радиш?</p> <p>— Како?...{S} Венчао се, брате, к |
| оде, које су га до сад ударале љуто.{S} Шта ли га очекује од сад... како ли ће бити даље?...{S} |
| било ославило, а ево зиме на измаку.{S} Шта се терета, за то време, преко главе претурило, коли |
| отац, ти одавно радиш на своју руку.{S} Шта ћу... ми смо прости људи, а ти си толике чколе учио |
| тадоше по старом.{S} А и шта ћеш им?{S} Шта можеш унети новога, а стварнога и кориснога, у неко |
| доноси... то жељено архимандритство?{S} Шта би ми донело и владичанство!{S} Округла је она прок |
| Где ће се оставити донесено брашно?{S} Шта ће са неопраним трпезариским <pb n="247" /> рубинам |
| , махни се...{S} И велики и мали »вход« шта значе, и заамвона, и екваристија, и свако парче оде |
| ном, из кога јасно провирује иронија. — Шта оно рекосмо пре о значењу св. престола за време врш |
| нејасне, оделите слике ноћашњих снова — шта ли су!... — пролетеше у мислима...{S} Он се задубе. |
| леда га пажљиво.</p> <pb n="14" /> <p>— Шта је, мали?...{S} Од куд ти...{S} Чији си?... стаде г |
| аш оно о Тројици... као цигља!</p> <p>— Шта си ти до сад радио? прекиде га Љубомир, кога је ово |
| строго-испосничким намерама...</p> <p>— Шта си ти то намислио? запита Сава младића, не разумева |
| е сете да понуде чашом вина...</p> <p>— Шта ту толкујеш !... узвикну Велимир, узевши стакло к с |
| знао шта ће пре да га пита...</p> <p>— Шта веле моји... тата, Вујица, стричеви? пита не дишући |
| локоће трбухом и превија се...</p> <p>— Шта га то боли толико, те с ’нако превија и... од чега |
| каше и узвикнуше сви без реда.</p> <p>— Шта чекате! грмну игуман на момке, који дохватише препл |
| адно, као после тврда спавања.</p> <p>— Шта, вера? пита гост.</p> <p>— Шта ћемо с вером, велим? |
| ...</p> <p>Љубомир га послуша.</p> <p>— Шта ти има у том... тој библији... како ли се...{S} Дел |
| ничим другим и не покрете се.</p> <p>— Шта ту чиниш, мој црњане! узвикну гост.</p> <pb n="133" |
| м, као да је паљевина у школи.</p> <p>— Шта је?! пита он и гледа по школи, чудећи се што још не |
| омир и муца плашљиво пред њим.</p> <p>— Шта »’нако« бре!...{S} Од куд на тавану?</p> <p>— Побег |
| , које је Љубомир добро уочио.</p> <p>— Шта, цело <title>Свето Писмо</title> прочитао?! узвикну |
| p>Љубомир га погледа зачуђено.</p> <p>— Шта је, море... збори му полугласно Велимир: ти мислиш |
| смотуљано, згурено, чудновато.</p> <p>— Шта је ово? рече она гласно, пришавши клупи и разгледај |
| и промумла нешто као одговор.</p> <p>— Шта ћеш ту, бре...{S} Од куд чак овде?</p> <p>— Ет’ иде |
| а Јоцом истрча један професор.</p> <p>— Шта је? пита Јоцу, гледајући по свима школским угловима |
| /p> <p>— Шта, вера? пита гост.</p> <p>— Шта ћемо с вером, велим?...{S} Ко ће њу да чува, кад ук |
| твено, са полушапатом, запита:</p> <p>— Шта је то било с тобом и с оним... ту механџија крупно |
| p> <p>И архимандрит се зачуди:</p> <p>— Шта ћеш јести тамо?</p> <p>— Па... само малко хлеба да |
| {S} Је л’ ти и сад тако, Љубо?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Вуче ли те, велим... у манастир?</p> <p>О |
| рло добро, врло добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за паре? запита, игуман значајно и као пре |
| сад само настави тако цела живота!{S} А шта ће бити после? — Што рекне Бог.{S} Јер он је казао, |
| а, па се увек нађе ко им да хлеба.{S} А шта је ово!...{S} Истина, он бега или се крије, чим опа |
| !...{S} А?...</p> <pb n="136" /> <p>— А шта ми оно доноси... то жељено архимандритство?{S} Шта |
| Србији, који би тако исто...</p> <p>— А шта ћете после, господине, са оволиким имањем, викну је |
| себе, пређе на друго питање.</p> <p>— А шта оно још представља св. престол?</p> <p>— Хм...{S} Г |
| око себе и као да се запита:</p> <p>— А шта ћу сад?...</p> <p>Ови незнатни послови у пећини, по |
| о...{S} Али где су старији?...</p> <p>А шта је оно... чије су оно куће?...{S} И она нова, висок |
| итнице и калуђери се стадоше питати: »А шта ћемо сад?«...{S} До сад је ове куће издржавао народ |
| во — гледај!...{S} Знао је наш св. Сава шта ће изабрати за испосницу...{S} О Боже, да ли се сме |
| те одрасло, обилази око кмета и пита га шта ће да пије.{S} Види се да се приближило школско вре |
| трчећи плашљиво по соби, не знајући за шта пре да се ухвати.{S} Истрчаше оба ђака под звонару |
| а већ спрема за разговор, па се домишља шта да јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души му се почиње п |
| нутка онако, кад је човеку свеједно, ма шта се догодило.{S} Само - махну главом и рече : »Хоће |
| архимандрит, па се одједном прену: ама шта ми <hi>сад</hi> започињемо политику, кад треба само |
| ено и тражећи нешто, не знајући ни сама шта тражи. — Оно истина зна се: капетан може да одере н |
| бјашњења, Љубомир је одмах причао свима шта је прочитао.{S} Отац Сава, стаде, наравно кришом, л |
| клопи округласти трбух обема рукама, на шта се из самог трбуха разлеже оно пресито грубо штуцањ |
| му доста суха лишћа у пећину, да има на шта лећи.{S} Младић хтеде одбити овај раскош, али се се |
| /> уз њега још нешто, што не личи ни на шта друго.{S} У једном крају подрума светлуца запаљено |
| ртао великим кашикама...</p> <p>Бог зна шта је радио и како је управљао отац Максим толиким при |
| тако преплашен и несрећан, да и не зна шта ће сад.{S} Треба да се побрине за преноћиште (у <hi |
| опа, виђао га је у Београду, али не зна шта беше тада.{S} Биће од оних из конзисторије.{S} У дв |
| поњака.</p> <p>А дечко слуша речи и зна шта му другарица довикује, али он не прекида своја разм |
| сасвим друкчији!...{S} И овде сваки зна шта хоће, и нико не размишља много о животу.{S} Све се |
| ишљаво, врело, у сну не може да разазна шта је...{S}Сву тежину тела преноси напред...{S} И одје |
| Онда... реци му да не можеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме изјури?...</p> <pb n="159" |
| .{S} Ево одох.{S} Казаћу му да нећу, па шта буде...{S} Збогом.{S} Сутра ћу ти јавити.</p> <p>Де |
| колико хоћете?...{S} Ни марјаша!{S} Па шта хоћете?...{S} Максим опази необичан, нељудски погле |
| вета и његових ужасних грехова...{S} Па шта је ово, шта оно беше малопре?!...{S} Сотона... лука |
| ну: »То је јеванђелије!«...</p> <p>— Па шта игуман прича оно пре, знаш кад си дошо, да не зна ц |
| у чуду: »Шта је ово?...{S} Гле, одиста шта је ово?«...</p> <p>Ово ће житије научити на памет, |
| ош што тако ситно учинити, али не знаде шта би и немаде кад, јер игуман стоји пред њим, одбијај |
| одједном као да доби вољу да све искаже шта му је на души, исправи се на сену, очи му засветлеш |
| тао прва житија, осетио је и разумео је шта му је то тако близу срца, шта му је заузело душу.{S |
| ћути као заливен.{S} Изгледа да не чује шта му друг говори, јер му очи опет бесмислено блуде ок |
| .. још грми игуман, не видећи од љутине шта се око њега дешава.</p> <p>И учитељ одједном скочи, |
| уке, премишља дечко у сену, сећајући се шта је могао опазити на капетану.{S} И врат... све као |
| S} Кријете се по тавану, да чпијунишете шта ће рећи капетанов пандур!...{S} У мало ми главу не |
| на пут, или мож’да, узбуђен, не знађаше шта би друго <pb n="109" /> радио.{S} Одједном иза њего |
| ложењу.</p> <p>»Шта хоће ови од мене, и шта ово радим ја овде?!«... запита се он одједном, пошт |
| ајати његова привремена управа?...{S} И шта се може за то време учинити?...{S} И ко ће после до |
| <p>Само поља остадоше по старом.{S} А и шта ћеш им?{S} Шта можеш унети новога, а стварнога и ко |
| још из далека оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S} Брзо су се објаснили, наредили, и он је о |
| их мисли.{S} Стоји тако, и зна где је и шта је, али га више занима клисарски посао...</p> <p>И |
| Чича га још из далека оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S} Брзо су се објаснили, наредили, |
| ене, слуша, и заборавља где се налази и шта се то збива око њега.</p> <p>Она велика жудња за св |
| p> <p>— Е, мој Леко... рекох ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове те архимандрит, да идеш одмах с |
| {S} Он још разазнаје све око себе, види шта се ради и разуме да је пијан.{S} И то га сазнање са |
| и лако, а њему је баш нешто требао, али шта оно беше?</p> <p>Љубомир се досети јаду, па рече:</ |
| е у неприлици: побећи ће и он лако, али шта ћемо ако игуман одједном баш њега потражи?{S} Сети |
| упо...{S} И све је ишло добро...{S} Али шта је ово сад?!...{S} За ово нема никакве друге навике |
| су они људи доиста били грешни.{S} Али шта је то?...{S} Је ли могуће... <hi>такав</hi> грех, п |
| ле, настала његова чреда!...</p> <p>Али шта да ради?...{S} Да ли да учини онако, како је учинио |
| осећа некакво велико зло...</p> <p>»Али шта је ово?...{S} Откуд!«... и он напреже памћење...{S} |
| ешто страшно.</p> <p>Гост тек сад појми шта се спрема.{S} Он се енергично и достојанствено обрт |
| аповеди да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?«...</p> <p>Отац Сава прочита врло јасно целу |
| а и, певушећи полугласно, прислушкивати шта се чини на пољу.{S} То је једина прилика кад игуман |
| вели се овде«.{S} И он се стаде сећати шта зна о Соломуну: »Соломунов храм... мудрост... и од |
| а... мож’да и више!{S} Па се сме радити шта ко хоће: спавај, докле хоћеш, иди куд год те срце в |
| као и сав свет манастирски, не мислећи шта ће донети сутрашњи дан, шта ли понети ноћ.{S} Посма |
| а то?! зачуди се дечко, не разумевајући шта овај тражи.</p> <p>Ноге су му се пресекле, жив је у |
| , прође ходником и двориштем, гледајући шта се ради.{S} Завири и у собе, у кухињу, у трпезарију |
| ешући се испод десне мишице, не знајући шта би друго радио.{S} Василијан га спази одмах, па као |
| истрчаше на поље, а Љубомир, не знајући шта ће овако сам, пође и он за њима.</p> <p>Тетка им у |
| еда корачао је мали бегунац, не знајући шта оставља ни куда иде.{S} До сад се ређаху све једни |
| ек ’нако... залудан !...{S} Него гледам шта му је ово: до сад све беше ’нако...</p> <pb n="51" |
| и Љубомир сад стаде мислити : »Кад знам шта она хоће, онда је се не бојим.{S} Дај да видим баш. |
| ти калуђер. <pb n="228" /> А ја не знам шта је ово било до сад, и коме је све то требало...{S} |
| а сад тек први пут увиђа, да не зна сам шта то чини овде.</p> <p>Тамна, тешка, валовита туга, к |
| куњаш тако до века.{S} И не знаш ни сам шта радиш и зашто живиш...{S} Тек тако само да се проте |
| бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећи«.</p> <p>Излазио је од опасне суседе са пун |
| шавао нарочито за владику.{S} Чуо је он шта се владици допада, а бојао се помало да га не врате |
| десном балансира... ноге једва имају о шта да се одупру...{S} А под њим зинула бескрајна прова |
| исала маљенском боровином.{S} Није знао шта ће пре да га пита...</p> <p>— Шта веле моји... тата |
| ћи.{S} Сад је тек отац Леонтије разумео шта је њему овај манастир, сад је схватио значај »постр |
| више одмицао.{S} Све је пиљио и мотрио шта тетка отуд износи.{S} Мислио је само о томе, како ј |
| ну Велимир озбиљно.{S} Ја ти кажем само шта мислим.{S} Па што?...{S} Зар ти мислиш, среће ти, д |
| ао са тим, не разумевајући ни сам јасно шта жели...</p> <p>-— Еј, ђаче... у шта си се загледао! |
| даћу.{S} Све се живо смеје, шали... јер шта би друго радили: мртва калуђера не ваља жалити!</p> |
| белавка и папоња увек на очима.{S} Јер шта ли га чека од сада, тамо у незнаној даљини?...{S} Д |
| p>Чаша за чашом слева се неосетно — јер шта би радио човек у овој самоћи, — а у веселој глави м |
| на кућа трља руке задовољно, а манастир шта ће... мора бранити своје, од старине наслеђено, пра |
| ји прочитао целу библију...{S} Знам већ шта га чека: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро |
| сно шта жели...</p> <p>-— Еј, ђаче... у шта си се загледао! викну му над самим ухом неко, тањим |
| н, не гледајући не само у књигу но ни у шта; очи му блуђаху неодређено по зиду и прозору, као о |
| псује непажљива чобанина и напомиње му шта га чека код куће кад се врати.</p> <p>— А нећеш мно |
| не буде залудан.{S} И ако седи, нађу му шта може и тако радити.</p> <p>А како беше на Маљену!{S |
| те!{S} До сад се само мотало, а не знаш шта има у клупчету...</p> <p>Леонтије га погледа чудно, |
| S} Седи још.</p> <p>— Е-е... да ти знаш шта мене сад чека!{S} Мека постеља, млада и згодна жени |
| : пастрме или суве рибе.</p> <p>— Видиш шта вреди слога: ’вако ми, овај, свакад... узвикује Ник |
| ињу узнемирен и уплашен, не знајући још шта ће затећи после данашњег окршаја, али се запрепасти |
| као човек, који потпуно зна не само <hi>шта</hi> хоће, него и <hi>зашто</hi> тако хоће.{S} А Са |
| , он је тако јадан, тако сам!...</p> <p>Шта ли ће бити са њим ?...{S} Да ли ће пропасти, изгуби |
| ј благ, и бреме је моје лако«...</p> <p>Шта је ово сад?!...{S} Не разлази се она црна тамнина, |
| драгоцене шуме и по мало поља...</p> <p>Шта ће се сад?...{S} А оно вечно, старо као човек, прав |
| омошћену уласку испод звонаре...</p> <p>Шта је ово... у дворишту сви калуђери?{S} Гле, и отац С |
| горе; других добитака не беше...</p> <p>Шта... зар толики рад, па све у залуд!?...</p> <p>Леонт |
| о је ваљад’ утувио и из пјенија.</p> <p>Шта је то Љубомир могао од игумана научити?</p> <p>Седе |
| А-а-а отеже Максим тупо и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада кувало у оној празној, вечно мрачној душ |
| себе, али још не разуме смисао свега. »Шта то они хоће?... чуди се он у себи.{S} Некога питају |
| , и наједаред запрепашћено отвори очи. »Шта је ово?...{S} Где сам ја?!«... запита се преплашен |
| ући главом под тешком књигом, помисли: »Шта ово он?...{S} Ко је то Леонтије?...{S} Јест, знам к |
| ма, само блуди очима и пита се у чуду: »Шта је ово?...{S} Гле, одиста шта је ово?«...</p> <p>Ов |
| {S} А зар се не може натраг?...</p> <p>»Шта је то!... да калуђере... мене!?«... севну му одједн |
| у лепоту тога хваљеног света...</p> <p>»Шта је ово?...{S} Колико се само данас намучио и настра |
| у исту, тешку, суморну мисао...</p> <p>»Шта је њима пало на памет...{S} Буди бог с нама!«... пр |
| ко друкчије... није као до сад.</p> <p>»Шта је ово!...{S} Куд идем ја?...{S} Је ли то баш <hi>о |
| мо, беше у сличном расположењу.</p> <p>»Шта хоће ови од мене, и шта ово радим ја овде?!«... зап |
| никад ни помишљао.</p> <p>— Ха, ено иза штале, покошена детелина...{S} Онде је згодно, узвикну |
| дбе одведе га нови му газда на таван од штале, где га задахну свеже суво сено, и препоручи му д |
| га ко је сретне, али је у потоку, испод штале, једнако сачекују деца и муж, и потом у трку, по |
| да ради какав хоћеш посао: зар не чисти штале, отимари коње, храни свиње, вуче ђубре на њиве... |
| аних коњских ногу, која се приближаваше штали.{S} То пандур уводи коње.{S} Чује дечко како се < |
| мановим старим чизмама, које је нашао у штали, а изгубиле се одавно.{S} Игуман већ да побесни.. |
| га код Радојице, нек’ му помогне тамо у штали, рече она Николи.{S} Господин вели: нек’ се научи |
| је дечко како се <pb n="29" /> отворише шталска врата, како вичан пандур уведе коње, говорећи с |
| затим излети напоље и сакри се на таван шталски, своје омиљено преноћиште.</p> <p>— Чудне будал |
| учи му да пази ноћу да се ко не увуче у шталу, јер су у њој затворена два добра коња.</p> <p>На |
| у пошљу да чува говеда, а њега одведу у шталу, <pb n="22" /> даду му лопату и виле и покажу как |
| везао попа, сврнуо је сам у манастирску шталу.{S} Љубомир притрча госту гологлав.</p> <p>— Где |
| амести па свој сто све Савине уџбенике, штампане и писане, из богословије.</p> <p>— Знаш... рећ |
| ро десетину тих табачића, види да су то штампани бланкети, које су доброћудни и безазлени учите |
| ТОЛИКА РАНКОВИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1 |
| <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900</p> </div> <gap |
| и стајаше пред њим, наслоњена на велики штап са упрћеном пуном торбом на леђима, познаде га и п |
| игумана.{S} Све се, као по маху чаробна штапића, изменило, изумрло, отуђило...</p> <p>У почетку |
| ућута.{S} Читав час је ћутао и џаракао штапићем по растуреним прегорелим жишкама.{S} Није му с |
| ици.{S} Никад..</p> <pb n="107" /> <p>— Штапове!... још бешње, још силовитије и одсечније загрм |
| о не би посумњао у његову реч.</p> <p>— Штапове!... загрме игуман одједаред, затресе му се густ |
| ари:</p> <p>— Еве га!...{S} Угрејали му штапови дебела меса!...</p> <p>— Чучни у вир!</p> <p>— |
| е догађаје, а сад нешто друго: тукли га штаповима унакрст, и није га болело, и није му, каже, н |
| ким, загасито сивим, окресаним грабовим штаповима.{S} Иза њих блед, севајући очима крвнички, па |
| то се већ знало куда ће.{S} Његова је »штација« доста далеко.{S} Арсеније рече да ће у шуму, р |
| олностима.{S} Код куће, по цео дан, учи штене чловити на задњим ногама; али пошто је необична п |
| малим, дежмекастим и рундавим овчарским штенетом.{S} Обеси о раме једну стару манастирску, десе |
| сад је манастир В. без старешине...{S} Штета што је отац Арсеније тако слаб, а Господин баш по |
| у нам, њих треба укинути, јер су нам од штете...{S} Они, т. ј. не манастири, него они што живе |
| гађајући свраке, чавке и друге крупније штеточине.{S} Сад ће, тако лагано, гађајући уз пут сени |
| се осветио проклетој белавци, највећој штеточињи у целом селу.{S} И кад му пре мрдну испред оч |
| курјаци сву рашчеречити, проклиње дечко штеточињу, истрчава на последњу косу, на којој су њиве |
| а.{S} Ако пође за козама, одоше краве у штету...{S} Ваљад јој помаже мој Свеја, али је много ма |
| о год ви тамо наредите.{S} Само нећу да штетујем <hi>ја</hi>.</p> <p>— Добро, онда опет спреми |
| о сам сад ја.{S} А онај <hi>други</hi>, што је пре био и што се звао Љубомир, њега нема више.{S |
| обичају, заједно одшетају „тамо горе«, што је значило до Видина села.{S} Љубомир је обично ост |
| о је главно, плаши га оно »бреме лако«, што га узима на себе...{S} Жудео за тим, и сад га све т |
| и младих, и она искрена радост њихова, што им се сија у оку, јер су дочекали да виде два »госп |
| ена.{S} Дрхтао је од страха и од свега, што грешним ушима саслуша... »Је ли могуће!«... питао с |
| ислио провести оба дана у читању књига, што их доби од архимандрита.{S} Али га Велимир, лепим р |
| баш <pb n="82" /> ништа од свега онога, што му је заузимало мисао толико време.</p> <p>Синоћ је |
| ћи своју немоћ да промени што од онога, што му је одређено...</p> <p>А дани пролазе један за др |
| је <hi>све</hi> Бог створио ради онога, што је рекао у Св. Писму: »...плодите се и напуните зем |
| одговара игуман љутито, псујући онога, што је сад »његово царство«.{S} Он, гејачина... па да с |
| м баш не би смео онако.{S} Није с тога, што је газдина кћи, него баш онако... што је... што је |
| слено блуде око оног црвенкастог круга, што игра у тами око пламена.</p> <pb n="134" /> <p>Прот |
| дно блато и једва се назире црна пруга, што вијуга кроз бео снежни покров.{S} Путник већ пао у |
| 43" /> Јула: она с њеном машином, а ја, што!... свршио сам богословију... зарадићемо парче хлеб |
| ака му је оно капа?</p> <p>— Камилавка, што носе калуђери.</p> <p>Кад год је могао, и он је одс |
| е сав предао посматрању чудних прилика, што му излазе пред очи.{S} Све је тако ново и све је та |
| "65" /> <p>Под ногама усамљена путника, што се лагано провлачи манастирском реком, шљепка се гу |
| китим рогове овом обешењаку!...{S} Ала, што се не сетих да ти поручим!...</p> <p>— Одиста! поно |
| и изглед.</p> <p>— Ох, мајка му певала, што га тако опраси! узвикује побратим, трљајући руке и |
| јатно брујање црквених јутрењих песама, што се разлева отуд из храма...</p> <p>Љубомир још спав |
| се меша са врелим и бистрим капљицама, што теку из његових очију...</p> <p>Суза за сузом тече |
| Кад стане чича-Срета да прича о онима, што иду ноћу по крововима високих кућа...{S} Хе-хе... м |
| сно.{S} А ко попуши са мном оку дувана, што донех из Крагујевца, а?...{S} Коме дадох три велике |
| на мрака, да није овог светлог пламена, што му душу разгаљује...</p> <p>Пламен се превија и лиж |
| беху пре овог ненадног, чудног пламена, што одједном букну...{S} И она жива, ватрена жудња за с |
| да му још стоји на срцу сва она тежина, што се навали на њега, кад отац помену калуђерство.</p> |
| !...{S} Не разлази се она црна тамнина, што га је омотала, и срце му још ледено, и све је око њ |
| ика — из истините радости и одушевљења, што ће скоро добити права, необична калуђера, а отац Са |
| тиће се, а мени ће остати доста цигара, што би их он попушио.</p> <p>За то време је тетка распи |
| т какво везено бело марамче од паргара, што га Леонтију подноси на дар каква слободна девојчура |
| е оно што је истина и што је од живота, што је стварно, и сравнио са оним, што му до скора беше |
| о, у теби је пакао!...{S} Камо ти деца, што си их родила... и човек?...{S} Шта то чиниш!...{S} |
| а, управљеним у љубичасто ватрени стуб, што се вије пред њим, шушти и пуцкара, наставља започет |
| .{S} Архимандрит зором отпутова у град, што је значило <pb n="180" /> да ће се забавити најмање |
| анину, реци Ђоку да не обара оне букве, што су закршћене црвеном, него само зеленом варбом.{S} |
| г времена и Љубомир и жена дознаше ове, што су хтели једно о другом <pb n="68" /> знати.{S} Љуб |
| ве и сам врши освећење.{S} Буни га све, што га срета у послу: и оно усплахирено сновање по кући |
| аге, скинуте с коња, и вадећи отуд све, што је припадало кући, односно њој: чарапе, пешкире, ша |
| о док се одмори.</p> <p>Изјутра је све, што је гледао и слушао, било за њега у толикој мери нов |
| pb n="32" /> па га посла да спреми све, што треба за чишћење ципела.</p> <p>Црни се и тајанстве |
| би привлачио; и ево, сад је учинио све, што му је одавно тајанствени глас у њему самом шапутао: |
| коме стајаху неке старе црквене књиге, што их монаси остављаху за целивање посетиоцима, осветљ |
| се лепо прелива у оне превијене пруге, што личе на чамовину.{S} У једној му руци дебео црвенка |
| Хе-хе... дулечићу мој!{S} Питај, роде, што год хоћеш...</p> <p>По свој прилици отац Сава учини |
| поред других послова, брину и о ономе, што је посао коњушарев, говедаров, чобанинов, шумарев, |
| који као да није до сад веровао ономе, што му је говорио.</p> <p>— Јест, богобојажљиво дете! п |
| ан, па је налазио некакву сласт у томе, што сад сви трепте од његова гласа и срџбе.</p> <p>На в |
| је веома, а што је читалац боље разуме, што се више удубљује у њен смисао, све би је више читао |
| рохији, па те окупе оне... оне научене, што се кинђуре калуђерским новцем...{S} А још кад ти бу |
| пада, а бојао се помало да га не врате, што није закалуђерен по чреди.</p> <p>»Та начинићу се, |
| новина, која одједном мења све...{S} И, што је главно, плаши га оно »бреме лако«, што га узима |
| рушкој гори, али је тамо друга земља и, што је главно, друга количина...</p> <p>Све ври у послу |
| S} Та он има своје место, зна где је и, што је главно, није више сам.</p> <p>Тек после, кад је |
| Теодор и Теофан... сви велики иноци и, што је најглавније, дјевственици.{S} Ниједан се није пр |
| , док ме не пусти нека слабост у глави, што ме обузме чим легнем.{S} Онда се окрећем у постељи |
| и чуј глас господњи: ходите к мени сви, што сте оптерећени и намучени, и ја ћу вас одморити«... |
| и уловљене мухе.{S} А толики светитељи, што су били прости калуђери или игумани као и он, како |
| А жао ти манастира, а?</p> <p>— Жао ми, што сам се навикао.{S} И да ми је некако да овако остан |
| n="147" /> се и стане од страха певати, што иначе никад не чини...</p> <p>Кад би све готово, на |
| нас старији, и сваког мораш послушати, што год ти заповеди.{S} Игуман ти је одредио редован по |
| го дај!...{S} Мисли да ће се посветити, што упропашћује толику младеж.</p> <p>Игуман је у незго |
| и« умешени с јајима, испржени на масти, што их господа варошка зову уштипцима...{S} А Велимир с |
| да за њим сетно жуборе бистри поточићи, што се слевају с Маљенових извора, призивајући га да се |
| озар походи.</p> <p>— Каки вам је овај, што ћу га ја слушати...{S} Максим? запита Љубомир, зала |
| тих очију, смирени и скромни калуђерак, што последњи, са страхом, приђе руци игумановој, зар то |
| м у кухињи спремила посну попару и чак, што је необично и ретко, прелила је унакрст зејтином.{S |
| да би тим угушио нечувени, ужасни бол, што се савио на души му...</p> <p>»Нестаје света!...{S} |
| ота, што је стварно, и сравнио са оним, што му до скора беше идеал, па је нашао, као што и жити |
| натура«...</p> <p>Прво се почиње оним, што је најсаблажњивије, нарочито за младиће... »он (т. |
| <p>Игуман скочи, узе стакло с ракијом, што стајаше пред њим и, другим изласком, побеже на свој |
| ац Сава, оно лани у подруму, са протом, што изговори о свету, па данас ово са тетком, па Велими |
| едати дуго, дуго у ону бескрајну раван, што се пружила преко Саве и над њом непрестано виси и к |
| га баш био позвао, да му кажем све ово, што теби казах...{S} Тако ми нешто било дошло, ка ово с |
| p> <p>Љубомир не саслуша све.{S} И ово, што је чуо, удари га по срцу горе, него белавчина пакос |
| р од овог часа постаде као нешто друго, што не личи на човека, или што није прави створ божји, |
| не у кухињи чине му се као нешто друго, што нема никакве везе са храмом и са овом светом службо |
| ечито гледати оно широко вијугаво чудо, што се беласа, прелива и одсјајкује на сунцу, по коме п |
| >Обојица пођоше цркви.{S} Никола весео, што му ученик тако брзо усваја вештину, тапка га по пле |
| све оно, што га је до сад одушевљавало, што је давало смисла животу.{S} Престаде и мислити.{S} |
| вај поглед на немо осветљено покривало, што се спустило на земљу, мами душу некуд напред, и све |
| о посјету мојој госпођи!{S} А молићемо, што смо ми тако горди?</p> <p>— Ја не бих реко, одговор |
| о манастирски, али то тек није, рецимо, што је гимназија.{S} Хо, мај... карловачка гимназија!.. |
| сарски посао...</p> <p>И беше му чудно, што га игуман не запита: докле ће остати у манастиру, ш |
| дан неће да чује <pb n="127" /> за оно, што не спада у његову »специјалност«.{S} А ђаци су, уз |
| руге стране.{S} Доста му је за сад оно, што је од мене научио, вели игуман, а нешто је ваљад’ у |
| це, угледне привредне школе... све оно, што носи тип хуманитарни и културно-привредни...{S} То |
| му је казало, да је близу њега све оно, што га је у последње време занимало и привлачило...{S} |
| че у собе, и одједном занемари све оно, што га је до сад одушевљавало, што је давало смисла жив |
| лагано почиње од њега одвајати све оно, што му је до сад тако близу било: и отац, и браћа, и се |
| ... страх га поновити у памети све оно, што виде и чу!{S} И дахну душом кад стиже у Београд, и |
| она не може млађим калуђерима бити оно, што је била Сави.{S} Опрости се лепо са свима, дарова с |
| први пут виђа не саму групу, него оно, што му се сад учинило ново у њој...{S} Одједном му паде |
| и у то.{S} Њему је импоновало само оно, што он не разуме; а што он зна, држао је да знају сви.{ |
| понови сећање, као да још сумња у оно, што је било далеко од њега као небо, и што је страшније |
| х прави Хаџи-Ђера, па само слушају оно, што им по заслузи припада ..</p> <p>Али говорник обрте |
| р, брате! узвикну Велимир.{S} Знаш оно, што се каже црквењак.</p> <p>— Е, ту се имаш много поли |
| и:</p> <p>— Са чесме! заповеди одсечно, што је значило да треба отрчати са стаклетом на чесму, |
| дом кожицом, испод које провирује месо, што се топи у устима као мед, онда и њихова и сва лица |
| о млатало ногама, не обзирући се на то, што је на њој била једна прљава, сва искрпљена кошуљица |
| ије одељено од стричева.</p> <p>Све то, што је требало раније мислити, девојка сад, овако препл |
| и њему треба јести.{S} И најгоре је то, што се мора јести!...{S} Смишљао је да бежи у какву пус |
| ивота.{S} Николи је пало у очи само то, што је баш више главе игуманове било исписано »воздержа |
| вечну своју мисао: да он није оно исто, што су други калуђери; али се ипак подао општем животу |
| го је <pb n="132" /> уз њега још нешто, што не личи ни на шта друго.{S} У једном крају подрума |
| а ту нешто друго... мора имати!{S} Јер, што би се онда мучили толики испосници?«...</p> <p>Лага |
| ладић уплашио калуђерства, као Велимир, што му је жао досадањег живота.{S} Не.{S} Он се уплашио |
| знатим улицама, кад угледа толики свет, што непрекидно врви тамо и амо; кад познаде да је то св |
| и ово тамно здање и ова тиха побожност, што се рађа на овом месту...{S} И најзад, он зна <hi>ка |
| аше сви његови другови.{S} Та околност, што јурнуше у ватру весеља сви одједном, сачува га од р |
| сли и разгледа свој дугачки жути капут, што се прелива као крушков лист у септембру, који је не |
| вара му Љубомир: каки ти је оно младић, што ти долази?{S} Ја кажем већ тако и тако...{S} Добар |
| и стаде се подавати оном леном дремежу, што наступа на оваким припекама...{S} Тако прође пола ч |
| двориште, под хладовиту и сенасту липу, што добише за јело, и пуну канту вина.{S} Отпоче прави, |
| не запита: докле ће остати у манастиру, што је дошао, ради чега...{S} Истина питала га је тетка |
| ће са другом, на иде у кухињу за ватру, што ће се метнути у кадионицу.{S} Дође братија.{S} Отац |
| о од стаклета.{S} И само по неки уздах, што се отме из саломљене душе, показује да ту има још ж |
| м, ваздушастом руком тешки бол и страх, што леже одједном на душу његову.{S} И кад се сит испла |
| ла, и на уснама му заигра блажен осмех, што ће се од те дужности ослободити.{S} Да звониш!{S} Д |
| о, кажи ти мене: је ли ово велики грех, што ми овако живимо, а онај тамо сам са децом?...{S} Љу |
| од вас никад у животу није учинио грех, што га учини ова жена, нек’ се најпре баци каменом на њ |
| Василијан!...{S} Па онај прави светац, што се бесилно пренемаже пред игуманом, то Арсеније!{S} |
| А ја ћу ти донети, ако хоћеш да читаш, што лепо.</p> <p>Љубомир се обрадова таквој понуди.{S} |
| таву соли, злата и буди-бог-с-нама !... што он није ни мало разумевао нити знао зашто ће му так |
| руком ни чим другим.</p> <p>— Куку!... што му је!...{S} Дијете!... стаде жена викати, па му пр |
| /p> <p>— Је ли то светац, господине,... што ово пише ?</p> <p>— Хм... светац!... »Од куд ћу му, |
| аздина кћи, него баш онако... што је... што је <hi>таква</hi> девојка.</p> <p>Ево их, седе у хл |
| доста...</p> <p>— Како ’но... оногај... што учите о камењу?...{S} Нешто ми Никола наказива.</p> |
| погледом, који је гласио: »Видиш сам... што ме питаш!« Али игуман не беше расположен за нежна и |
| , што је газдина кћи, него баш онако... што је... што је <hi>таква</hi> девојка.</p> <p>Ево их, |
| ео Нићифор.</p> <p>— Сад настаје оно... што ће рећи одмотавање...{S} Хо, брате!{S} До сад се са |
| лушкиња; да на часу веронауке премишља: што га онда не притисну Милка, кад га обори у јакању, и |
| исну Милка, кад га обори у јакању, или: што он њу не обори, <pb n="55" /> па да је притисне... |
| {S} Истина, и он је жесток у литургици: што је зна, махни се...{S} И велики и мали »вход« шта з |
| рилога...</p> <p>— Снашо, узвикује ђак: што је попово нек’ је готово!{S} Само нећемо два, него |
| жути капут и некакву извешталу шубару: што си ти <pb n="53" /> горд, те се не може с тобом ни |
| > <p>— Црква ти мора бити свакад чиста; што се каже: чисто ко у цркви.{S} Већ то ћу ти показати |
| едао.</p> <p>То је, дакле, <hi>оно</hi> што га је вукло у манастир тако силно, а он није разуме |
| месту записивати све то, те мора...{S} Што би се људи узалуд мучили!</p> <p>Тако поче новина з |
| — Што бегам из собе, велиш.{S} Хм...{S} Што ми је досадило сунце, зато бегам...{S} Док је зима, |
| томе колу неосетно, без размишљања.{S} Што ваља другима, добро је и њему!</p> <p>Истина, он јо |
| е повећали огромном порезом и дугом.{S} Што је било готовине у Управи фондова, то је Сава изузе |
| га и он зажели свом млађаном душом.{S} Што ће да живи овако и да се злопати, као сви његови Ва |
| дом гледао са снисходљивим сажаљењем, — што не знају у чему се састоји права наслада живота, ал |
| цела живота!{S} А шта ће бити после? — Што рекне Бог.{S} Јер он је казао, да се не бринемо мно |
| царица, и ја ћу онда у свеце!</p> <p>— Што?...{S} Ти си побего из манастира, молио се у испосн |
| оно ’нако... због чега то?...</p> <p>— Што нисам ишао на чесму, него наточио из видрице, насме |
| штавило пред тобом, па ето«...</p> <p>— Што, зар волиш ићи у цркву?</p> <p>— Но!... ’Нака лепот |
| аше друштво, то се баш види...</p> <p>— Што?... биће добар калуђер, зацело.{S} А нама неће смет |
| малу »неуредност« оправдати...</p> <p>— Што »неуредност«!{S} Ја јесам продао прошле године, али |
| сви се разбегоше, ко врапци...</p> <p>— Што?</p> <p>— Па од игумана, море.</p> <p>— Аха... не б |
| е и хитао право високу небу...</p> <p>— Што допусти?!... прекореваше он некога у боном заносу.{ |
| ајући некуд у мрак, проговори:</p> <p>— Што бегам из собе, велиш.{S} Хм...{S} Што ми је досадил |
| ишћанска молитва... дугачка је веома, а што је читалац боље разуме, што се више удубљује у њен |
| мпоновало само оно, што он не разуме; а што он зна, држао је да знају сви.{S} Због тога се до с |
| својој смелости.</p> <p>— Јованка.{S} А што питаш, кад ти то не треба?...{S} Ти бежиш од нас!.. |
| , а!... прекиде га игуман.{S} Кад треба што зарадити овој кући, онда њему све сева, а кад је за |
| аштином, стара домаћица, па се извињава што нема чим даривати крст.</p> <p>— Даће Бог, снашо... |
| нити му се на лицу могло опазити да га што занима.{S} Као ждрал, кога, на сеоби у топле крајев |
| јци, која држаше јарца и прекореваше га што је намучио.{S} Дечко беше омањег раста, погнута ста |
| S} Пише брат Свејо у име очево, кори га што је тако тврда срца, па заборави своју кућу, родбину |
| еване <pb n="199" /> молитве и од свега што се учини са њим, па му грунуше сузе...</p> <p>— Бра |
| има, не разумевајући још ништа из свега што је видео, осећајући само из погледа свију људи, да |
| ездна грешне пожуде, ширетлука и нечега што највише личи на љубавни занос, а није то.{S} Сликар |
| гости, названи лонцолизи, али без онога што је »његово царство« и што му је увређена »чест«.{S} |
| кве друге навике ни упутства, сем онога што је опробао...</p> <p>Морало се одједаред сасвим пом |
| воме сељаку — богословцу.{S} Поред тога што се осећао као пиле под крилом мајчиним, кад је уз њ |
| и он таман поче осећати радост од тога што је све добро, па се сети јучерањег дана.{S} Срце му |
| цу...</p> <p>— Ови су сви подолазили да што искамче, рече му Вујо на само.{S} Да имаш капетан-М |
| то... прекиде га Никола.{S} Није ни за што: само да једе и пије, па после штуца. <pb n="92" /> |
| де да се никоме ту не сме обрнути ни за што запитати, јер њега неће нико, ама баш нико да погле |
| шко било издржати ту чреду, онако ни за што.{S} Не мари да ради какав хоћеш посао: зар не чисти |
| сказујући тим своје чуђење.</p> <p>— Ја што ћу? одговори овај и стаде везивати јарца ликом.</p> |
| блаже но до сад.{S} Он се одмах покаја што је тетку, оно пре, увредио...{S} Он држи да имају п |
| о и самлело!...{S} Видиш, и ово не ваља што ми Теофило пише за квасију и слатку папрат.{S} Попи |
| никада не почиње разговор, осим ако има што запитати.{S} Одговара на питања кратко, и увек глед |
| ре.{S} Он није имао обичај да пред њима што прича, осим што неки пут, као мимогред, напомене, к |
| а ми није до калуђерства...</p> <p>— На што ти је онда криво?...</p> <p>— Ама није то !{S} Није |
| од канапа, дугачку, пастирску, као она што је убила Голијата.{S} Са њом је проводно читаве дан |
| мојим носом мрда црно...{S} Дрекнух, па што игда беше снаге ђиласнух у целац...{S} Док ја летим |
| .{S} Ја ти кажем само шта мислим.{S} Па што?...{S} Зар ти мислиш, среће ти, да ћеш остати до кр |
| звијене маште. </p> <pb n="7" /> <p>»Па што! могу бити и харџија!{S} Светозар вели да и то мног |
| е манастир В. без старешине...{S} Штета што је отац Арсеније тако слаб, а Господин баш помену њ |
| S} Дође му на памет: ако владика запита што, на пример из литургике...{S} А ни његови калуђери, |
| > <p>— Па... како коме.{S} Има их доста што не могу ништа да утуве, а ја сам знао доста...</p> |
| како сумња...{S} Леонтије се добро сећа што је гледао у Фрушкој гори, али је тамо друга земља и |
| ад?«...</p> <p>Младић уздрхта од страха што га сад обузе.{S} Учини му се да ступа на тако ужаса |
| ваде из неких тајних места бутеле, хлеб што се меси за самог игумана и како је кад чему време: |
| звоно, окупе се и онако исто, као некад што је гледао, улазе смерно у цркву...{S} И све то запл |
| нио...</p> <pb n="75" /> <p>»Ово до сад што је било у кухињи, мисли Љубомир, гледајући три калу |
| видите сами...</p> <pb n="79" /> <p>— Е што су ти ови Пречани! прекиде га Велимир, ухвативши га |
| > <p>— Еве пуно прича, славе ми!... све што смо учили у школи.{S} И кад наиђе оно неразговетно, |
| кесу новаца, док не раздаде све... све што је добио за продато имање...{S} Сестрицу оставља ко |
| онтије.</p> <p>Дани пролазе...{S} И све што беше чудно и необично, постаје сносно, те се може с |
| отворите врата, одмах вас изненади све што видите унутра.{S} Не видите никакве богаштине, али |
| он радосним гласом, као да је нашао све што је тражио. — Зар ви тако... из заседе!...</p> <p>Ки |
| се ипак подао општем животу и чинио све што чине и други.{S} Само се и у тим приликама нигда ни |
| ...{S} Исприча му трговац испотекар све што је знао и видео.</p> <p>Пре две године Максим је по |
| жити чобане по ливадама, да ако се нађе што за јело...</p> <p>Опет се крећу кратке, крутуљаве, |
| настирских воденица, и сад се љуто каје што не остаде у којој да ноћи.{S} Дође му много тешко, |
| а још горе гладни.{S} Сети се оне проје што остаде код студенца, па помисли: да му је сад!...</ |
| ници.{S} Он не може сад мислити о ономе што је видео, <pb n="242" /> али све добро разгледа, ут |
| ржао да мери двадесет ока, у свему томе што се види очима и што је тако светло, замишљао је деч |
| ..{S} Коме дадох три велике туре... оне што добих из јагодинске, а?...{S} Онда је Васа био доба |
| или: јурнути напред, поклати зубима оне што су пружили пушке и хоће његов живот... па у шуму!.. |
| према старијима...{S} Он се, као јагње што се води на клање, упути к манастиру.</p> <p>Архиман |
| р, блесаст сељак, стараше се само да се што боље напуне вреће, торбе, качице са житом, варивом, |
| то живи и радује се сунцу.{S} Радује се што... знам већ, и ја сам му се некад радовао...{S} Сам |
| Е-е... отеже окружни прото.{S} Види се што је рођено за други свет!</p> <p>Игуман Успенског ма |
| е?! пита он и гледа по школи, чудећи се што још не види крв или ватру.</p> <p>За Јоцом истрча ј |
| ошао месец како служи овде.{S} Чудио се што никога нема из његова краја, да прође овуда.{S} Про |
| рихватисмо се малко јутрос...{S} Ако се што нашло... можемо!</p> <p>Леонтије се смешка, сећајућ |
| ог.{S} Обед је обичан, недељни: мало се што више спремило због госта, па су и монаси поседали с |
| е: сваки се бринуо само о томе, како ће што пре шмугнути поред игумана...{S} Кад се утиша све, |
| своје лице и држање тако удеси, како ће што боље личити на свеца.{S} Није он то чинио ради игум |
| /p> <p>— Идем у свет...{S} Оне котарице што сам оплео, знаш где су, у оној шупљој букви... узми |
| на посао.{S} Или гледају да рано површе што имају, па се и они некуд дигну, нестане их, као у м |
| , тамо где се небо састаје са земљом, и што више гледа ту загонетну даљину, она га све више зан |
| што је било далеко од њега као небо, и што је страшније од свију земаљских ужаса.{S} Ослушну.. |
| еда у зажарено светло треперење огња; и што више гледа како вреле жишке одсјајкују, севају и пр |
| очима и ето је све ближе к мени...{S} И што год ближа, она све већа и већа... после као тањир, |
| али без онога што је »његово царство« и што му је увређена »чест«.{S} Сви су засели за богату с |
| недеље Леонтије не оде у цркву.{S} А и што ће!...{S} Тамо служе парохиски свештеници, који су |
| т ока, у свему томе што се види очима и што је тако светло, замишљао је дечко да су смештене св |
| поћи, видео је све оно што је истина и што је од живота, што је стварно, и сравнио са оним, шт |
| ке су све четири...{S} Па игра, скаче и што ближи мени, он све већи... већи је од Маљена и Повл |
| А онај <hi>други</hi>, што је пре био и што се звао Љубомир, њега нема више.{S} Он је умро!«... |
| се њему чини), и не сећа се да потражи што узвишеније, светије...{S} Али, они су друго... сви |
| а станемо барабар, па да поделимо љуцки што је Бог дао... да гриземо заједно...</p> <p>»Он мисл |
| бара пијану главу...{S} Он не зна да ли што чује или осећа, али му се чини да спава и у сну осе |
| ати: код вас је има доста, него знаш ли што око коња?</p> <p>— Нисмо их имали... коње, одговори |
| а.{S} Он је није у почетку разумео, али што се више привикавао манастирском животу, осећао је д |
| .. нисам баш тако, како велиш...{S} Али што: ђак, јабогме!...{S} Мене је дика, а ти се потпрдуј |
| није ништа; то хоће, није вајде.{S} Али што се боји смрти, то нема!...</p> <p>— Каки!... игуман |
| де и осети, Љубомир се препаде и зажали што га не ухвати капетанова потера, јер би му сад и она |
| ћутао и понекад се смешкао каквој шали што падне при разговору, махну главом са одобравањем, и |
| нешто друго, што не личи на човека, или што није прави створ божји, него се узео са неким силам |
| сад и онај пандур био тако драг... или што га не ухвати онај његов сељак и не одведе на Маљен. |
| ко ти мислиш...{S} Чекај...{S} Тешко ми што нисам и ја у вашем друштву...</p> <p>— Па ко ти бра |
| ељиво, увиђајући своју немоћ да промени што од онога, што му је одређено...</p> <p>А дани прола |
| асти, да онај млади и љубезни Сава чини што с намером у своју корист.</p> <p>А после и иначе у |
| н, да сви монаси, и они што седе, и они што слушају, стоје као приковани за место, као човек, к |
| убедљив и одлучан, да сви монаси, и они што седе, и они што слушају, стоје као приковани за мес |
| ..{S} Они, т. ј. не манастири, него они што живе у њима, упропашћују нам чедност и поштење у на |
| Љубомиру:</p> <pb n="104" /> <p>Ако ти што заповеди, кажи нама да те научимо, да не погрешиш.. |
| оред тога мораш цео дан трчати и радити што ти заповеди он, и тетка, и сва три калуђера.{S} Па |
| та ту !...</p> <p>Прота га стаде корити што бар не пије у својој соби, кад мора пити, па му оте |
| и !...{S} Није могуће да су то они исти што се сад овде у кухињи смејаше, свађаше!...{S} Зар он |
| аћице, и ради казне траже, да се спусти што већи прилог у бисаге или котарицу.{S} Вешти момци н |
| ре, и седе баш уз саму левчу, не марећи што ће му она одбити лево бедро.{S} Ова му почаст <pb n |
| ћи, па баци сву кривицу на мене... реци што знаш...{S} А ја... глас му задрхта, очи се зацрвене |
| егову ливаду, стоји Веселин Ђурић, онај што ме жестоко у школи шамарао.{S} Стој, бре, сад да те |
| ш, иди куд год те срце вуче, једи и пиј што год хоћеш!...{S} Нема ни чреде, ни јутрења, ништа.. |
| ...{S} Одвоји се из средине онај синђел што предаје догматику, погледа Љубомира прекорно и узви |
| оком, фрушкогорским питомцем, као и сам што је, дотера, управо довуче једно полумртво, мршаво к |
| мао обичај да пред њима што прича, осим што неки пут, као мимогред, напомене, како му његово ви |
| леба, то ће <hi>га</hi> умирити.{S} Чим што поједем, одмах се забави...{S} И куд нађе баш данас |
| бомир, чудећи се и одговором и погледом што га то пита.</p> <p>»А, није га уписао! помисли панд |
| и продре му у сваки живац, у сваки атом што осећа...{S} Ах, ала је све пред њим црно, пусто, ст |
| анастир тако силно, а он није разумевао што је.{S} Сад му се оно показало као неко откривење, к |
| е манастиру весело, »славећи Бога«, као што наређује црквено правило...</p> <p>После две недеље |
| ра ближњему и жртвовати се за њега, као што се Он за све нас жртвовао... значи управо одрећи се |
| га је, још од повратка из Београда, као што видесмо, мучила или занимала нека велика мисао, кој |
| >Калуђери и ђаци погледаше Максима, као што се гледа неко, кога ће сад да нагараве, а Максим, ч |
| манастиру!{S} Сви гледају Љубомира, као што се гледа у менажерији каква невиђена и нечувена дот |
| ике...</p> <p>И ђаци начинише лица, као што беше мало пре игуманово, готови да се прекрсте и да |
| ом, угаси се исто онако, одједаред, као што и пониче...{S} Само остаде једна жудња у њему, која |
| озната, неотесана сељачета.{S} Све, као што је и било!...{S} Само Велимирови брчићи постали гуш |
| ло, отуђило...</p> <p>У почетку је, као што видесмо, цео манастир Леонтијев личио на скорашњи р |
| вца, који са самим владиком путује, као што се обично сви сеоски становници збуне и ушепртљају, |
| абом светлошћу, умираху, туљаху се, као што се постепено туле сви човечји идеали... као што се |
| ачки...</p> <p>Весеље тече бурно и, као што обично бива, све више се губи такт уљудности, умере |
| pb n="193" /> узвишени и драгоцени, као што беху пре овог ненадног, чудног пламена, што одједно |
| отне слике, од којих морамо бегати, као што учини и зачуђени, изненађени отац Леонтије.</p> <p> |
| е све то поправити, да ће све бити, као што беше јуче, прекојуче...{S} Та нада сачува га од оча |
| } Угасише му, порушише и тај идеал, као што он сам поруши своје раније идеале.{S} И од свију ти |
| у до скора беше идеал, па је нашао, као што и житија веле, да је све ово друго таштина, ништави |
| исли дечко, гледајући у плаво небо, као што вели учитељ, онда како свети Аранђео сиђе тако брзо |
| ено, исто онако свето и примамљиво, као што беше о првом јутрењу.{S} И сад се онако исто занесе |
| ред очима... постаје тужно и благо, као што су благе ове речи...{S} И у грлу га све јаче задављ |
| довољан...</p> <p>И све исто онако, као што је пре неколико година било: ђаци јурну после преда |
| а, стајаше неко, обучен исто онако, као што је насликан св. Сава у његовој школи.{S} Њега текну |
| е кушање...</p> <p>»Баш исто онако, као што је кушао ђаво Саву Освећеног! мисли Љубомир, упирућ |
| м само трептао бојажљиво и понизно, као што се пристоји пред старијим, и на његову лицу беше ис |
| ош ледено, и све је око њега тамно, као што је и било...{S} И туга му се још свија на души, али |
| егових година и гледа га љубопитно, као што се обично гледају странци пролазници.{S} Стид га да |
| {S} Али је друге примао равнодушно, као што је некад примао прилоге у котарицу, а од њена дара |
| ину небесног плаветнила...{S} Исто, као што беше и на Маљену, трепери и одсјајкује лазурно плав |
| давно порушених идеала онако исто, као што се сећа своје давно покопане деце родитељ, који је |
| . оногај... поче Максим онако исто, као што је вазда, небројено пута почињао своје одговоре.{S} |
| о марамче.{S} И он не одби њен дар, као што ни друге није могао одбити.{S} Али је друге примао |
| само да га је отац послао у службу, као што је и другима говорио.</p> <p>— А ’нако... није те о |
| .{S} И све то оставља мали бегунац, као што одрасло полетарче оставља старо гнездо и вије се не |
| остепено туле сви човечји идеали... као што се лагано тули живот човеков, или можда живот целог |
| говеда у стричеву њиву, или да трпи као што чине Велимир и Никола?{S} Све, све... али би му баш |
| — Вршим све његове заповести, живим као што су живели његови велики угодници...</p> <p>— Знам, |
| морали држати и понашати онако исто као што се понашају пред њим самим.{S} Глас манастира, као |
| утиш, молим те — мислио сам, да све ово што се ради по манастирима, није оно... знаш, оно како |
| причај ми!{S} Је ли боље тако, него ово што ми радимо?</p> <pb n="227" /> <p>— Хе, је ли боље!. |
| два-три пута овако присећао и чинио ово што сад чини.</p> <p>Игуман уђе у трпезарију, сви поска |
| .. свеједно, нека говори...{S} Само ово што ’вако игра«... лете му нејасне мисли у глави, а пре |
| и и стаде се освртати око себе.{S} Прво што угледа сад боље, беше суседа, средовечна жена, удов |
| а његову лицу беше исписано задовољство што је господин прота изволео сврнути пажњу на њега — н |
| , брајко, све написано много боље, него што ја умем казати.{S} Па сад гледај... научи све...</p |
| е му се.{S} Лепше је ово написано, него што им је учитељ причао.{S} Али при крају запе: стадоше |
| кво задовољство...{S} Хтео би још много што учити, али свему томе стоји на путу газдина воља.</ |
| , али је хтео видети: да ли је погрешио што је увео госта у подрум.{S} Прикри се за бачву, па с |
| p> <p>Љубомир већ види да није погрешио што је увео госта у подрум, али га она обична људска ра |
| правила!{S} Беше му криво, али се тешио што је то <hi>почетак</hi>, који никоме није лак.{S} Мо |
| ман подиже главу и погледа га мекше, ко што обично гледа ђаке и незване госте.{S} По овоме погл |
| село.</p> <p>— Он то вели, оногај... ко што ћемо ја и тетка сад од недеље... хап... на чреду.</ |
| а обрне први глас.{S} Одговарање, онако што је краће: господи помилуј, подај господи... то зна. |
| ином у вис...{S} Тамо не дирај, а онако што чинимо заједнички, то мо’ш причати.</p> <p>— Заједн |
| ј поглед.{S} Он опази чак да му је мило што их оставише саме, и никако не може сад да му дође у |
| рукчији... дружевни су.{S} Кад ми имамо што важније или ’нако... хитно са нашим познаницама, он |
| јединим благом срца свога...{S} И само што се јави она, та чудна мисао, идеали његови постепен |
| у и погледа...{S} Лепше, много лепше но што је насликан св. Сава... сјајније, светлије, чудније |
| Никог није повукло срце у свет, као ’но што прича игуман у подруму, него су сви бежали од света |
| ви живот... овде се може живети као ’но што вели Христос: да оставимо и оца и мајку и све, па д |
| и на тако интимну забаву са њом.{S} Оно што је било обично са Миром, овде му се чинило недостиж |
| т, којим му ваља поћи, видео је све оно што је истина и што је од живота, што је стварно, и сра |
| ина, срећа, радост...</p> <p>»То је оно што прича Светозар, кад се потреви душевно живинче...{S |
| е се оно одоздо искобеља, па узјаше оно што га је обалило.{S} Па... триста чуда!...{S} Тако се |
| {S} Не зна, мој брате.{S} Не зна ни оно што мене пита, само нас плаши.</p> <p>Љубомир види да г |
| доврши.{S} Као човек, који је нашао оно што је тражио или очекивао, узвикну са неким полусмехом |
| е ради учтивости, али он осећа исто оно што и побратим, само се уздржава од сувишних узвика и и |
| и доносећи судове, гледајући само у оно што ради, чиме је заузет.{S} Не дође му ни на ум да се |
| аханог, ждребака, и одлучи се да га, по што по то, научи раван.{S} Али му један хитац ногом нес |
| век... друкчије и мислим и све...{S} То што ти сад рекох... никад у животу нисам ником казао... |
| ћете се уверити.{S} Није сиришњача исто што и преса!« Игуман, онако у љутини, одломи парче и по |
| буду у тим одеждама... и он да је исто што чича, и чича да је <hi>он</hi> или <hi>као</hi> он. |
| шка, да ту мора бити нешто друго, нешто што он не разуме...{S} Очекиваше да се то све некако ис |
| гловиту даљину, у тај неизмерни простор што се зове <hi>свет</hi>.{S} Он жуди за том даљином и |
| и сваки се од њих патио, да се тај глас што више распростре у народу.{S} Истина, у томе је било |
| ит шмркну нестрпљиво, не кријући досаду што је осећаше.{S} Игумани се значајно погледаше и, сам |
| е, изглед, говор, све, све...{S} Кад му што другови говоре, гледа их некако благо и у исто врем |
| мандрит се задовољно смешка.{S} Мило му што сами гости затражише ово неколико боца, које ће му |
| ир само гледа и трепће, чудећи се свему што се наслуша и нагледа од јутрос, не знајући још како |
| на несигурним ногама и чудећи се свему што се тако изненадно догоди, довуче се до постеље, леж |
| рти Савине.{S} Он се тако навикао свему што је око њега, навикао се гледати у Сави правог оца з |
| ма тешку главу, па послушно испије чашу што му поднесу и опет се подупре и гледа како се овај п |
| воју другарицу.</p> <p>— Миро!...{S} Их што ме уплаши !{S} А баш сам мислио да те нађем.</p> <p |
| ради обичаја или кокетарије, а није баш што је <pb n="112" /> боли, па побегне у други крај, не |
| , те није морао казати именицу, да знаш што су!...{S} Хе-хе... ти си још млад, ал’ не мари... с |
| к, махну рукавом преко носа и хтеде још што тако ситно учинити, али не знаде шта би и немаде ка |
| остане још у свом заклону, да чује још што, кад и ’нако сад не сме нико привирити у подрум.</p |
| ви, који су сви, махом, чисто одевени. »Што им то мајка ократи пеленгирице?{S} Мора да није има |
| ћи зачуђено старешину, мислећи у себи: »Што сам се калуђерио!...{S} То ваљ’да знаш«.</p> <p>И а |
| ле: само га дохвати прстима!...</p> <p>»Што ли је то?... мисли Љубомир, и лагано, кришом, подиж |
| ис, примамљиве голе девојке!...</p> <p>»Што ти је човек... мисли Љубомир; — све, све... али му |
| мисли пандур весео.{S} Ту ћемо мецко да штрбуцнемо газда Цвијана...{S} Хе-хе«...</p> <p>Кад се |
| шта, из све снаге, јурну кроз проређено штркљасто бучје, крстећи се непрекидно и шапућући молит |
| ахну, као да одједном спаде са њега цео Штурац. »Нема више робовања!...{S} Опет да се пије, и с |
| >— Чучни у вир!</p> <p>— Отперја до врх Штурца!</p> <p>— Ала везе, сињу ли му!... ка ово моје к |
| и за што: само да једе и пије, па после штуца. <pb n="92" /> Они су двојица сасвим друкчији... |
| самог трбуха разлеже оно пресито грубо штуцање: хап!...</p> <pb n="116" /> <p>— Тето, да се за |
| крупан дебео просед калуђер, са великом шубаром па глави, испод које се просула густа разбацана |
| отац Арсеније пред њима, са накривљеном шубаром на глави и подигнутим у вис рукама, пуцка прсти |
| но његов жути капут и некакву извешталу шубару: што си ти <pb n="53" /> горд, те се не може с т |
| дне нове тековине на другу.{S} Сад му и шума изгледа китњастија и хладовитија, и градина разнов |
| уману Лазару, који се прославио у целој Шумадији својим »подвижничким« животом, па стављајући о |
| лану с леве стране подринске, и с десне шумадиске планине.</p> <p>При врху Рудишта бије кључ би |
| о ће да се живи... треба јести?...{S} А шумадиски манастирски ктитори нису оставили својим заду |
| гладне и жедне стоке до самог мрака.{S} Шумар заметне пушку за леђа, па оде у девето село...{S} |
| <pb n="205" /> књига, било је доста; а шумар, на доколици, навуко му доста суха лишћа у пећину |
| а...</p> <p>У неко доба Василијан дозва шумара и воденичара, и посла их некуд.{S} Калуђери сви, |
| се разговарамо много...{S} Послао је и шумара; ено га доле у потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао |
| посао коњушарев, говедаров, чобанинов, шумарев, воденичарев...</p> <p>Треба одгајити и уредити |
| скиде све горње дроњке Љубомирове, даде шумару стакленце најљуће ракије да га трља њоме по груд |
| ао народ, а сад се исцрпе тај извор.{S} Шуме забранише даље сећи...{S} Како ће да се живи... тр |
| примичу стеновиту кршу, који се, усред шуме, издигао у вис за неколико стотина метара, обрасо |
| трепери по местима, која су удаљена од шуме...</p> <p>Вратнице манастирске затворене су, а хра |
| ађе дише.{S} Обичне су му и досадне ове шуме по Маљену, бесмислен му је овај живот уз стоку, из |
| а: »Хеј, не дај!«...</p> <p>Манастирске шуме се проредише, манастири исплатише порезу, дугове, |
| е непрегледне, добро очуване, драгоцене шуме и по мало поља...</p> <p>Шта ће се сад?...{S} А он |
| Некаква необична црна дружина излази из шуме и ступа на ливаде.{S} Трепери сребрна светлост пре |
| зишли по потоцима, Леонтије се врати из шуме, где је до сад читао једну богословску књигу.{S} В |
| јао под једном угнутом стеном, на крају шуме, ту с највећим задовољством седео, мислио, сањао, |
| приђе к самом уласку, али се опет обрте шуми и загледа се некуд...</p> <p>Учини му се да сиђе п |
| ремагревку, који се отео густој боровој шуми, па се утркује с њоме меким зеленилом своје сочне |
| аљушка, преврће и скичи, па иде тако по шуми, с празном пушком, замишљајући себе у разним ритер |
| трцане са својим уквашеним перјем.{S} У шуми тајац: умире ово огромно, густо, зеленожуто чудови |
| гледа, клиснуше куд који и нестаде их у шуми...</p> <p>Игуман остаде сам.</p> <p>После неколико |
| таху један за други и протезаху се тако шумовитом средином горостасног Маљена.{S} Сад је све ја |
| .{S} И они већи брегови, окићени густом шумом...{S} И далеко тамо на истоку, еј-хеј... диже се |
| кроз хладну влагу разли оно тајанствено шумско вечерње брујање, пећина беше мрачна и ужасна...{ |
| прохуја чувени циклон руднички, пообара шуму, развали све воденице и однесе, сатре све под собо |
| сле краћег времена појави се озго, кроз шуму, млада чобаница на великом јарцу; опкорачила га но |
| то време учинише многе промене.{S} Кроз шуму можеш провући неколико пластова у реду, да не зака |
| и, вечни, бескрајни мир!...</p> <p>Кроз шуму нешто лагано шушка.{S} Кораци се све више примичу |
| ружили пушке и хоће његов живот... па у шуму!...</p> <p>После неколико тренутака како изиђе Мак |
| у.</p> <p>После јела девојче опет оде у шуму; немирне козе опет су се растуриле, ваљало их је с |
| етно, удаљи се са свог места и побеже у шуму.{S} Са новим, зачуђено-преплашеним, осећањем баци |
| доста далеко.{S} Арсеније рече да ће у шуму, ради некаквог јесењег лековитог корења, али још о |
| n="152" /> у какву пустињу, или велику шуму, или тако нешто...</p> <p>Понео је доста нагорелих |
| равни путови кроз бескрајну манастирску шуму, те се из мрачних и неприступачних дубодолина стад |
| а разгледају пећину, да прокрстаре целу шуму, неће ли га наћи.{S} Време би било да му се већ ја |
| баци око на китњасту, плаву, бескрајну шуму, која је окитила цео онај дугачки планински ланац; |
| асна летња месечина, па се и кроз густу шуму види путовати као на облачну дану.{S} Спустила се |
| лете преко равна поља, скачу кроз густу шуму и прескачу сниско шипражје...{S} Даље, само даље о |
| нце, посматрајући до сад невиђену густу шуму, која се лево и десно пружила, — новина ова паде у |
| че, кад обузе мрак и иначе мрачну густу шуму, кад се кроз хладну влагу разли оно тајанствено шу |
| рице што сам оплео, знаш где су, у оној шупљој букви... узми их све...{S} Па сад... скоро ће да |
| и мир!...</p> <p>Кроз шуму нешто лагано шушка.{S} Кораци се све више примичу стеновиту кршу, ко |
| урба, преношење некакве клупе, чепају и шушкају опанци...</p> <p>— Онај господин оде, процмиле |
| S} И какав је ово нов старачки глас, са шушкањем и промуклим крештањем!«... чуди се он, прилазе |
| зити преко сена, које га одаваше својим шуштањем.{S} Пандуров монолог одједаред престаде, чега |
| сто ватрени стуб, што се вије пред њим, шушти и пуцкара, наставља започето причање:</p> <p>— Та |
| ћи за њим...{S} Мирише суво младо сено, шушти при сваком његовом покрету и чисто га опија тај м |
| е земље... он лети или пада, а око њега шушти и мирише слама и намазана коса...</p> <p>Тишина.. |
| </p> <p>Пламен се превија и лиже, ватра шушти и букће, а млади усамљеник гледа у зажарено светл |
| да, нема краја, а доле, поред сама пута шушти, ваља се и бруји манастирска река, низ коју уморн |
| бескрајна провалија и чује се како доле шушти вода и бије влага...</p> <p>— Ево ти мотке! узвик |
| прекидно и шапућући молитве...{S} Лишће шушти, преврће се и избија у вис под ударцима његових о |
| есело дочекиваху и испраћаху.{S} За њим шушти и пршти вода из пуне букве, гуди потмуло воденичн |
| се претура и спада слама са њега, како шушти злослуто... и он већ предосећа некакво велико зло |
| моласта боровина, а студенац непрекидно шушти, клокоће и жубори...</p> <p>»Ако је оно тако дале |
| тходно пирне њушком у слабину, крмачица шчепа зубима клип, писне опако ради обичаја или кокетар |